3

ME\UNARODNI NAU^NI SIMPOSION

650 GODINA SABORSKOG TOMOSA (1351-2001)
SVETI GRIGORIJE PALAMA
U ISTORIJI I SADA[WOSTI
MITROPOLIJA DABROBOSANSKA
UNIVERZITET U SRPSKOM SARAJEVU
DUHOVNA AKADEMIJA SVETOG VASILIJA OSTRO[KOG
Srbiwe-Ostrog-Trebiwe
19-20-21. OKTOBAR 2001.
4
Izlazi sa blagoslovom: Visokopreosve}enog
Mitropolita Dabrobosanskog NIKOLAJA
Redakcija
Protojerej prof. dr Predrag Puzovi}
jeromonah dr Maksim Vasiqevi}
prezviter dr Boris Brajovi}
Organizacioni odbor Simposiona
Mitropolit Dabrobosanski g. Nikolaj
Protoprezviter prof. dr Predrag Puzovi},
Bogoslovski fakul tet, Beograd
Prof. dr Stavros Jagazoglu, Solun
Jeromonah prof. dr Maksim Vasiqevi}, Duhovna akademija, Sr-
biwe
5
PREDGOVOR
SABORSKI TOMOS 1351. u Carigradu
Posle osude antiisihast 11. jula 1341. godine u
Carigradu, po~eli su napadi pristalic Varlaama
koji je pobegao u Rim i od pape rukopoloen za epi-
skopa Jerake, i to posebno Grigorija Akindina, Jova-
na Kaleke i Nikifora Grigore. Protiv prve dvojice
sazvan je sabor u Carigradu februara 1347. koji je
osu dio latinska u~ewa i potvrdio prethodni tomos
sabo ra iz 1341. i objavio isti tomos u kome je obuh-
vatio i kratku istoriju doga|aja pre i posle Sabora.
Me|utim, iako su ovi bili osu|eni od pomenutog
Sabora, nastavili su svoje delovawe protiv isihasta.
Zbog toga je Crkva bila prinu|ena da sazove 27. maja
1351. g. novi sabor u Carigradu, ve}i od prethodnih,
pod predsedni{tvom Patrijarha Carigradskog Kali-
sta, na kojem su prisustvovali carevi Jovan Kantaku-
zen i Jovan Paleolog sa mno{tvom dostojanstvenika.
Sabor, koji se sastojao od pet sednica i koji je iznova
ispitao celokupni problem Isihazma, potvrdio je
u~ewe Grigorija Palame, osudio re~ene protivnike,
i izdao poseban Tomos pod naslovom: Saborski Tomos,
izlo`en od bo`anstvenog i sve{tenog Sabora, sa stav{eg
se protiv umi{qaju}ih Varlama i Akindi na, za carovawa
pobo`nih i pravoslavnih careva na {ih Kantakuzina i
Paleologa.
6
Ovaj Tomos je vrlo op{iran; obuhvata istoriju
ovog kao i prethodnih sabora isihasti~kih rasprava
ukratko, sa saetim izlagawem isto~nog misti~nog
bogoslovqa, a potom izlae {ire pravoslavno u~ewe
o razlici izme|u boanske su{tine i energija, i srod-
nih isihasti~kih pitawa na osnovu u~ewa drev nih
Otaca i pre svega Grigorija Palame, ~ije Ispo vedawe
pravoslavne vere u celini inkorporira. Sa bor je na
sedam pitawa ili dogmatskih poglavqa cara odgovo-
rio na slede}i na~in: a) Postoji razliko vawe izme|u
boanske su{tine i boanskih energi ja; energije su pri-
~asne, a su{tina je nepri~asna i nepojamna; b) Boanska
energija je nestvorena; v) Time se ne pri znaje sloenost
u Bogu; g) Boanska i nestvorena energija Boanstva se
saop{tava sve titeqima; d) Bog po su{tini je iznad bo-
anskih energija; |) Energija i su{tina su neodvojive, i
ni kad se ne zami {qa energija bez su{tine; e) Svet lost
preobrae noga Gospoda je nestvorena.
Op{te govore}i, Sabor iz 1351. godine je u~ewe
Sv. Grigorija Palame i sveg isihazma uzdigao na nivo
dogmata Crkve.
Nije mi do govora o re~ima, jer nama nije u re~ima nego
u stvarima istina i evsevija (=blago~e{}e), po re~ima Sv.
Grigorija Bogoslova. Jer o dogmatima i stvarno stima mi
vodimo borbu... Ispovedam da je za jedni~ka blago dat Oca,
Sina i Duha, i svetlost bu du}eg veka, u kojoj }e pra vednici
zasijati kao sunce (Mt.13,43), kao {to je i Hri stos to
prethodno pokazao zablistav{i na gori (Ta voru, Mt.17,1-2),
i uop{te svaka sila i energija Triipostas nog Bo`anstva,
i sve {to se na neki na~in razlikuje od Bo `anske prirode
da je sve to nestvoreno (Saborski Tomos Sveti Grigorije
Palama).
Kneym l ok cor kcoro cq mql asimkk mpqcl asim
khei te j aesbeia, j at tmHeok comCqgc qiom. Peqd docl
tym| apqac tymtm cma poo_ em... Tgm| omgmwqmPatqr, UO
o j aP mel ator, j atvr to l kkomtor amor, j ah j aodj
aioi kl xousim r kior, r j a Wqistr pqopdeinem pqour (H
7
ab q) kl xar, j apkr psamdmal mte j a mqceiamtr tqisup
osttou He tgtor, j apmtdiavqompysomtr hear vseyr j t
istomemai l okoc...(Sumodij r T l or Acior Cqgc qior Pakal r).
Srbiwe, 14. aprila 2001.g.
8
9
SADR@AJ
Pozdravna slova
Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj,
Isihasti~ki pokret i Sveti Grigorije Palama
TEOLOGIJA ISIHAZMA
Prezviter Vladan Peri{i}, Li~nost i su{tina
Stavros Jagazoglu, Svetotajinski isihazam
@an-Klod Lar{e, Isihazam i [esti Vaseqenski sabor
Mitropolit Amfilohije, Zna~aj Svetogorskog
(oko 1340) i Saborskog (1351) Tomosa za bogoslovqe
Protoprezviter Stamatis Skliris,
Ikona i nestvorena svetlost
Episkop Atanasije, Energije, u~estvovawe
i zajednica u teologiji isihazma
ISTORIJA ISIHAZMA
Radivoj Radi}, Vizantijski carevi i isihazam
Dimitrije Kalezi}, Jefimija. Pjesnikiwa
i monahiwa vaspita~ica i veziqa
Iguman Petar Pigoq, Svetogorski Tomos u
isihasti~kim sporovima 14. veka i wegov zna~aj
Jeromonah Jovan ]ulibrk, Nikon Jerusalimac i
isihasti~ko predawe
Zoran Rankovi}, Bibliografija isihazma
na srpskom jeziku
Radivoj Radi}, Prikaz rada Simposiona
10
PROG RAM
^ETVRTAK, 18. oktobar 2001.g.
Dolazak u~esnika skupa u Beograd najkasnije do 17 ~. Prevoz
iz Beograda; poseta manastiru Dobrun i osveewe; dolazak u Sr-
biwe, sme{taj u motelu Brioni i u hotelu Zelengora.
PETAK, 19. oktobar 2001.g. 9.30 ~asova
OTVARAWE SIMPOSIONA U AMFITEATRU DUHOVNE AKADEMI-
JE
9:30 Pozdravna slova: Rektor Akademije prof. Puzovi}, Pred-
stavnik Sv. Arh. Sinoda SPC, Rektor Univerziteta, Mini star
prosvete, Predsednik Akademije, Dekan Bogoslovskog fa kulteta
UVODNO PREDAVAWE: Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj
Koktel
RADNO ZASEDAWE, 11-12:30
Predsedavaju}i: Episkop Brani~evski Ignatije
prof. Hristo Janaras
11:00 Prezviter prof. dr Vladan Peri{i} (Bogoslovski fa-
kultet): Li~nost i su{tina u teologiji Svetog Grigorija Pal-
ame
11:30 Prof. dr @an-Klod Lar{e (Univerzitet Strazbur, Fran-
cuska): Ima li palamitsko bogoslovqe o boanskim energijama
svoj osnov u [estom Vaseqenskom Saboru?
12:00 Dr Stavros Jagazoglu (Solun): Saborski isihazam
Eklisiolo{ke pretpostavke u teologiji Sv. Grigorija Palame
12:30 Pauza sa posluewem (15 minuta)
Diskusija
RU^AK, 13 ~asova
Odmor
RADNO ZASEDAWE: 17.00
Predsedavaju}i: Protojerej Prof. dr Predrag Puzovi}
17:00 Prof. dr Radivoj Radi} (Univerzitet u Beogradu; Vizanto-
lo{ki institut SANU): Vizantijski carevi i isihazam
18:00 Prof. dr Dimitrije Kalezi} (Bogoslovski fakultet u Beo-
gradu): Monahiwa Jefimija u svetlosti isihazma
18:30 posluewe
Diskusija
Ve~erwe
Ve~era
Odmor
11
SUBOTA, 20. oktobar
III RADNO ZASEDAWE, 9-11 ~asova
Predsedavaju}i: Mitropolit g.g. Amfilohije
prof. dr Radivoj Radi}
9:00 Iguman Petar Pigoq (Ruska Pravoslavna Crkva): Sve to-
gorski Tomos
9:30 Jeromonah Jovan ]ulibrk (Mitropolija Crnogorsko-pri-
morska): Nikon Jerusalimac i isihasti~ko predawe
10:00 Proto|akon prof. dr Pribislav Simi} (Bogoslovski fa-
kultet): Filotejeva redakcija Sluebnika
Pauza sa posluewem
Diskusija
Ru~ak
Popodne: Odlazak za manastir Ostrog, poklowewe u Gorwem
Manastiru kod Sv. Vasilija. Ve~erwe u Dowem Manastiru i ve~e-
ra. Odlazak u Trebiwe i no}ewe u hotelu i Man. Tvrdo{u.
NEDEQA, 21. oktobar 2001.g. TREBIWE
SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA u 8.30 ~asova
Posluewe na Crkvini
IV ZASEDAWE, 11 ~asova
Predsedavaju}i: Ep. Zahumsko-Hercegova~ki Griorije
o. Stamatis Skliris
11:00 Mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije: Zna-
~aj Svetogorskog i Saborskog Tomosa za bogoslovqe
11:30 Protoprezviter Stamatis Skliris (Nova Smirna, Ati-
na): Nestvorena svetlost i ikona
12:00 Episkop Atanasije biv. ZHiP: Energije, u~estvovawe i
zajednica u teologiji isihazma
Diskusija
ZATVARAWE SKUPA
Ru~ak, 14 ~asova
ODLAZAK GOSTIJU
12
U^ESNICI
1. Mitropolit Crnogorsko-primorski g. Amfilohije
2. Mitropolit Dabrobosanski g. Nikolaj
3. Episkop biv. Zahumsko-hercegova~ki g. Atanasije
4. Episkop Brani~evski g. Ignatije
5. Iguman Petar Pigoj (Rusija)
6. Protoprezviter Stamatis Skliris (Gr~ka)
7. Prof. dr Hristo Janaras (Gr~ka)
8. Protoprezviter prof. dr Dimitrije Kalezi}
9. Protoprezviter prof. dr Predrag Puzovi}
10. Prof. dr Stavros Jagazoglu (Gr~ka)
11. Prof. dr @an-Klod Lar{e (Francuska)
12. Prof. dr Radivoj Radi}
13. Protoprezviter prof. dr Vladan Peri{i}
14. Jeromonah Jovan ]ulibrk
15. Proto|akon dr Pribislav Simi}
ZVANI^NI GOSTI
Izaslanik We gove Svetosti Vaseqenskog Patrijarha; Iza-
slanik Svetog Arhi jerejskog Sinoda SPC; Episkopi Srpske Pra-
voslave Crkve; Mi nistri Kulture, Prosvete i Vera; Predsednik
Akademije nauka Republike Srpske; Rektor Univerziteta u Srp-
skom Sarajevu i Dekani Fakulteta; Dekan Bogoslovskog fakul teta
u Beo gradu; Rektori bogoslovija; Igumani manastira
KOORDINATORI SKUPA
Mr Mirko Sajlovi}
Jeromonah dr Maksim Vasiqevi}
MANIFESTACIJE U OKVIRU SIMPOSIONA
Du~i}evi dani u Trebiwu 21.10.2001.
Izloba ikona u Vladi~anskom domu na Crkvini
OFICIJELNI JEZICI SKUPA
Srpski, gr~ki i engleski
PREVODIOCI
Jeromonah Antonije Panteli}, |akon Kir-Dimitrije i Jele-
na Kasapis, Bogdan Lubardi}
ZAHVALNOST
Generalni sponzor:
Vlada Republike Srpske: Ministarstvo prosvete i Mini-
starstvo vjera
GPR Internacional Turisti~ka Agencija
13
ME\UNARODNI NAU^NI SIMPOSION
650 GODINA SABORSKOG TOMOSA (1351-2001)
SVETI GRIGORIJE PALAMA U ISTORIJI I
SADA[WOSTI
Pozdravno slovo protojereja
prof. dr Predraga Puzovi}a,
rektora-dekana Duhovne Akademije
Sve tog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu
Po{tovani u~esnici Me|unarodnog nau~nog sim-
posiona 650 godina Saborskog tomosa Sveti Grigo rije
Palama ju~e i danas, dragi gosti i prijateqi Duhovne
akademije Svetog Vasilija Ostro{kog.
Pripala mi je izuzetna ~ast da Vas danas pozdra-
vim, kao Dekan i Rektor ove Visoke {kole, a o povodu
Prvog me|unarodnog nau~nog skupa, koji, tokom svog
sedmogodi{weg rada organizuje Duhovna akademija
Svetog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu (Fo~a). Dana{-
wi dan je istorijski datum u radu na{eg Duhovnog
zavoda. Molim Vas, da ovu konstataciju ne primite
kao kurtoaznu izjavu doma}ina, nego kao ~iwenicu.
Uistinu, ovo je istorijski datum za Duhovnu akademi-
ju Svetog Vasilija Ostro{kog i to u dvostrukom smi-
slu: istorijski je, prvo po tome, {to na{i Profesori,
14
saradnici i studenti imaju priliku da ~uju ivu re~
uglednih dana{wih bogoslova iz velikog dela Pravo-
slavne Vaseqene; drugo, istorijski zna~aj ima i tema,
koja nas je ovde okupila i koja nas, u najboqem smislu,
okupira, evo, ve} sedmi vek.
Bogonadahnuto u~ewe Svetog Grigorija Palame,
tuma~ili su mnogi poznati Pravoslavni teolozi.
Na ve{}emo samo neka imena i to: Jovan Majendorf,
Pa najotis Hristu, Georgije Florovski, Dobriwicin,
Papa Mihail, Staniloaje, a od Srba: Dimitrije Bog-
danovi} i Mitropolit Crnogorsko-Primorski dr
Amfilohije (Radovi}), ~ija je doktorska disertacija
o ovoj temi visoko ocewena u Bogoslovskoj nauci.
U~ewe Svetog Grigorija Palame, bilo je dobro po-
znato ve} na{im monasima wegovim savremenicima.
Wegovi u~enici vazda su bili rado vi|eni Boiji
ugodnici u Srbiji. Sveti Grigorije Palama razgrevao
je veru Pravoslavnu u srcima i du{ama na{ih preda-
ka. Ta vera nas je povezivala, ne samo sa Bogom @
ivim, ve} i sa Pravoslavnom bra}om iz drugih naroda.
Tako je bilo nekad kroz vekove, tako je, evo milo{}u
Boi jom i danas. I danas smo se okupili oko Svetog
Grigo rija Palame, da se dubqe veemo uz na{u veru
Pravo slavnu i da se boqe poveemo i razumemo kao
qudi. Sabrali smo se u jednoj mladoj Duhovnoj {koli,
koju je osnovala Srpska Pravoslavna Crkva i Repub-
lika Srpska. Zato je ovaj dan vaan, ne samo za na{u
{kolu, nego za celo {kolstvo u Republici Srpskoj,
pa i za samu Dravu. Svojim blago~estivim u~e{}em
u razgo vorima o Svetom Grigoriju Palami, Vi, tako
dragi gosti, ukazujete po{tovawe i ~ast na{em {kol-
stvu i na{oj Dravi. Hvala Vam na tome, hvala Vam
na Hri{ }anskoj qubavi i na razumevawu.
Vlada Republike Srpske dobro je razumela i shva-
tila zna~aj ovog Simposiona. Ona je dobrim delom i
omogu}ila odravawe ovoga skupa, stoga je i ona, ne
samo Duhovna akademija, Va{ doma}in ovih dana.
15
Dozvolite mi, da Vam, sa zadovoqstvom predstavim
doma}ine i goste Me|unarodnog nau~nog simposiona
650 godi na Saborskog tomosa Sveti Grigorije Pala-
ma ju~e i danas.
Pozdravqam izaslanika Svetog Arhijerejskog Si-
noda Srpske Pravoslavne Crkve, Mitropolita Dabro-
Bosanskog Gospodina Nikolaja, u ~ijoj Eparhiji se
nalazi Duhovna akademija i ~ija je pomo}, oko organi-
zovawa i odravawa ovog skupa, nemerqiva.
Pozdravqam Ministra vera Savezne Drave Jugo-
slavije: Prof. dr Bogoquba [ijakovi}a; Rektora
Uni verziteta u Srpskom Sarajevu: Akademika Bori{u
Starovi}a; Ministra vera iz Republike Srpske: Go-
spodina Du{ana Anteqa; Dekane Univerziteta u Srp-
skom Sarajevu; Predstavnika Svete Gore i Igumana
Manastira Hilandara: o. Mojsija; Vladiku Atanasija
(Jevti}a) kao prvog Rektora ove Akademije; Gospodina
Samuela Avijatara, savetnika gradona~elnika za Hri -
{}anska pitawa u Jerusalimu; Profesore i stu dente
Bogoslovskog fakulteta iz Beograda; Rektore Bogoslo-
vija Srpske Pravoslavne Crkve, me|u kojima vidim
Prof. dr Dragana Proti}a, Rektora Bogoslovi je Sve-
tog Save iz Beograda; gradona~elnika ili na~el nika
op{tine Srbiwe: Nedeqka Pavlovi}a. Pozdrav qamo
sve izaslanike drugih gradova, koji su ovde iz okoline
pristigli. Mi se nadamo, da }e, u toku ovih dana, i
mnogi drugi, koji su zainteresovani, ovde do}i.
Zahvaqujem se onim divnim qudima koji su zaslu-
ni za otvarawe nae akademije, a, koji danas nisu
sa nama, iz opravdanih, ali i iz nepravednih razloga.
Zahvaqujem se svima qudima, koji su pomogli, da se
ovaj skup uprili~i, koji su ga, svojim prisustvom
uve li~ali, kao i onima, koji }e se starati, da Vam
bora vak, me|u nama, bude ugodan i plodonosan.
Dozvolite mi, da, sa posebnim zadovoqstvom, poz-
dravim trudoqubive nau~nike, koji }e nam, ovih dana,
jo{ jednom osvetliti lik i neprolazno delo Svetog
16
Grigorija Palame. Ovih dana, su sa nama, Mitropolit
Crnogorsko-Primorski dr Amfilohije (Radovi}), ko-
ji }e sti}i, Iguman Petar (Pigoj) (Ruska Pravo slavna
Crkva iz Moskve), Protoprezviter Stamatis Skliris
(Univerzitet iz Atine), Prof. dr Stavros Jagazoglu, sa
Univerziteta iz Soluna, Prof. dr @an-Klod Lar {e
(Univerzitet Strazbur iz Francuske), Prof. dr Ra divoj
Radi} (Vizantolo{ki institut Srpske akademije nauka i
umetnosti i Filozofski fakultet u Beogradu), Prof. dr
Pribislav Simi} (Bo goslovski fakultet u Beogradu),
Prof. dr Dimitrije Kalezi} (Bogoslovski fakultet u
Beogradu), Prof. dr Vladan Peri{i} (Bogo slovski fa-
kultet u Beogradu) i Jeromonah Jovan (]uli brk) (Mitro-
polija Crnogor sko-Primorska).
Jo{ jednom Vam elim srda~nu dobrodo{licu,
ugo dan boravak i plodan rad pod svodovima ovog Du-
hovnog zavoda.
@elim ovom prilikom da se zahvalim i organiza-
cionom odboru, koji je ogromne napore uloio, da se
ovaj skup uprili~i, naro~ito Jeromonahu dr Maksimu
(Vasiqevi}u). Od srca im hvala, jer, sve ovo, {to bude
uspe{no izvedeno, je, zahvaquju}i tim qudima, koji
su nam pomagali.
A sada bih molio izaslanika Svetog Arhijerejskog
Sinoda, da pozdravi skup i da prenese blagoslove We-
gove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla.
17
Pozdravno slovo Izaslanika
Svetog Arhijerej skog Sinoda SPCrkve
Mitropolita Dabrobo sanskog g. Nikolaja
Dragi prijateqi i dragi gosti,
Odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pra-
voslavne Crkve Br. 2474 od 11. oktobra ove godine,
odre dio je Visokopreosve}enog Mitropolita Dabro-
Bosan skog Gospodina Nikolaja, da u ime Wegove Sve-
tosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla i ~lanova
Sve tog Arhijerejskog Sinoda, pozdravi ovaj ceweni
skup, da prenese wihov blagoslov, uz najlep{e molit-
vene eqe za uspe{an rad ovog simposiona.
U Srpskome narodu, kao i u celom Pravoslavqu
uop{te, u~ewe o Boanskoj Svetlosti ili nestvore-
nim energijama, bilo je ivo prisutno iskustvo, do-
ivqavano kroz isihasti~ki pokret pravoslavnog
mona{tva i {ire, kao crkveni opit i real nost. Na{a
je molitvena eqa, da ono ovim sim posio nom bude jo{
vi{e oivqeno u na{em vernom narodu i ocrtano u
na{im karakterima. Kao u ona vremena, tako i danas,
protivnici su na istim pozi cijama, ka da je u pitawu
Bog Logos Bogo~ovek Hri stos, da Jedin stvena Bogo-
~ove~anska Ipostas sjediwe wa Nestvore nog i stvore-
nog, u ^ijem Telu, tj. Crkvi jeste dostupno iskustvo
svih Boijih darova i savr {enstava. @eli mo da ovaj
simposion bude javiteq, glasnik Svetlosti Preobra-
ewa i pojasniteq revno sti Svetog Grigorija Palame
i Isihasti~kog pokreta. Jer, ne zaboravimo, Sveti
Grigorije nije ni{ta drugo u~inio, nego razja {wavao
iskustvo Boanske Svetlo sti i Boanskih Energija,
koje je u sebi ivo ose}ao i u svom podvi ni{tvu
i veo. Ovom porukom Wegove Svetosti, a u ime svoje
li~ no, elimo svim u~esnici ma skupa uspe {an rad i
18
plodne rezultate, mole}i se Gospodu, Koji je Istina
i Pravda, da nas uvek u ovom poslu rukovodi @ivo-
tvornom Blagoda}u Svetoga Du ha, preko Svetite qa i
U~iteqa Grigorija Palame, Ve likih Triju Jera raha,
Svetoga Save, Svetog Vladimi ra, Aleksandra Nevskog,
Vasilija Ostro{kog i Herce gova~kog ^udo tvorca, sa
najnovijim Sve{tenomu~eni kom Petrom, Mitropoli-
tom Dabro-Bosanskim i svim Svetiteqima Boijim.
Bog Vas sve blagoslovio i sva kim dobrom obradovao.
Pozdravno slovo Wegove Ekselencije Ministra
vjera u Vladi Save zne Republike Jugoslavije
prof. dr Bogo quba [ijakovi}a
Gospodine Ministre, Gospodo Rektori, Dekani,
Profesori, Va{a Blaenstva Igumani, dragi na{i
prijateqi iz inostranstva: O~e Igumane Petre, Profe-
sore Jagazoglu, O~e Stamatis, Profesore Lar{e i svi
bra}o i sestre u Hristu. Naravno, dragi i uvaeni
stu denti, koje ovdje posebno moramo imati na umu, jer
sve {to se na ovom mjestu doga|a Vi treba da oplo dite i
voz dvignete. Sve {to }e se ovdje re}i pa{}e na Va{a
le|a.
Izuzetna mi je ~ast i imam nezaslue ni blago-
slov, da Vas sve pozdravim u ovom vanom tre nutku u
ime Vlade Savezne Republike Jugoslavije i da kaem
odmah da smo jedno i da nas ni{ta ne moe razdvo-
jiti.
Tema o kojoj }e biti govora ovih dana toliko je
vana, toliko je zna~ajna i velika, da se ja ne usu|u-
jem da pred Vama o woj govorim. Govoriti o Boanskoj
Svjetlosti i o Svetom Grigoriju Palami zna~i govo-
riti o najve}oj tajni pred kojom stojimo. Ta Svjetlost
je ona Istinska, onti~ka Svjetlost (mtyr vr). U toj
Svjetlosti je utemeqeno sve {to postoji. Ta Svjet lost
je, tako|e, umstvena Svjetlost (vr mogtm) i sveko-
19
liko na{e saznawe na toj Svjetlosti se temeqi. To je
tako|e i vr cahmi cjelokupno na{e dje lawe, moral
i prak ti~ni ivot iz Te Svjet losti isho de. To je i
vr j akm, peqosiomi sva qepota ovoga svijeta, sva di-
vota pred kojom stojimo, iz Te Svjet losti isho de. Ali,
kakve to istine onda mi govorimo i o ~emu je tu rije~,
kad po stoji Boanska Svjetlost iz Koje sve ishodi.
Tu se ne radi o istini koja se zasni va na rije ~ima,
to nije, kako bi logi~a ri rekli, istina stava, to je
istina koja se, kako kae Grigo rije Pala ma, na lazi
ne u rije ~ima nego u stvarima. Osim toga, to je istina
u koju vjerujemo i to je istina svjedo~ewa i kao {to
Gospod na{ Hristos, Koji Jeste Ta Istina, svjedo~i
Istinu a ne iskazuje je samo u nekim logi~ kim su-
dovima, tako i mi, pokre}u}i ovak ve teme i ras prave,
stojimo pred obavezom da istinu svjedo~imo, a ne samo
da je logi~ki obrazlaemo. I kao {to je Hri stos,
svjedo~e}i Isti nu, ujedinio u Se bi sve nas, tako i
mi stojimo pred tom obavezom da svojim svjedo~ewem
budemo jedno. Na ro~ito je to va no re}i ovdje u Repub-
lici Srpskoj, ovdje, gdje je isti na svjedo~ena i gdje je
istina pla}ena ivotom i gdje je istina ~esto bila u
sukobu sa la nom logikom koja je o woj govorila. Ne go,
da ne duim, oprostite mi: Bog je posredi nas, i nema
granice koja nas moe razdvojiti. Hvala.
Pozdravno slovo Ministra vjera u Vladi Repub-
like Srpske gospodina Du{ana Anteqa
Va{e Visokopreosve{tenstvo,
Va{a Preosve{ tenstva,
Koristim priliku da gostima poelim dobrodo{-
licu u ime profesora i u na{e ime. Po{tovani prija-
teqi, dragi studenti i Profesori Duhovne akademije
u Srbiwu, dozvolite mi da izrazim svoje zadovoqstvo,
u smisli {to ste nas pozvali i sabrali da, razgovara-
20
ju}i o {esto pedeset godina Saborskog tomosa i o
Sve tome Grigoriju Palami, oko koga smo sabrani, oko
we ga izabrani na{oj Svetoj Crkvi. Tako se nadam da
}e mo imati zadovoqstvo druewa i razgovora ovih
dva--tri dana u Duhovnoj akademiji i u Hercegovini,
u tom smislu da Vam se zahvalim u tome i poelim
us pje{an rad i prijatno druewe. Hvala.
Pozdravno slovo Rektora Univerziteta Repub-
like Srpske u Srpskom Sarajevu
i Dekana Medicinskog fakulteta u Srbiwu gos-
podina Akademika Bori{e Starovi}a
Po{tovani i cijeweni skupe, po{tovani gosti,
dragi doma}ini i organizatori ovoga veli~anstveno ga
nau~noga skupa, me|unarodnog karaktera: 650 godi na
Saborskog tomosa Sveti Grigorije Palama u isto ri-
ji i sada{wosti,
Pripala mi je ~ast i zadovoqstvo i privilegija,
da, u ime Akademije nauka Republike Srpske, Akade-
mije nauka i umjetnosti Republike Srpske, u ime Uni-
verziteta u Srpskom Sarajevu, koji broji 16 fakulteta
i 8500 studenata, da Vas mogu toplo pozdraviti i zae-
liti uspje{an rad. Neki od nas }e danas biti sa Vama,
Profesori Univerziteta, Dekani ovih fakulteta bi }e
danas sa Vama i sqede}a dva dana. Sama tema, zna~aj
teme 650 godina Saborskog tomosa Sveti Grigorije Pa-
lama je garancija uspje{nosti, rada i rezultata ovoga
me|unarodnog nau~nog skupa. Na kraju elim da Vas,
uz tople pozdrave uvjerim da onaj dio, koji }e sa Vama
danas biti ovdje, sjutra i prekosjutra, }e uivati
za jedno sa Vama u lijepim rije~ima, filozofskim
mi slima, koji }e kroz Va{e radove biti dati. Drugi
dio nas, koji ne budemo ovdje sa Vama, bi}e sa Vama. I
oni i jesu danas, sjutra i prekosjutra sa Vama. Kona~no
elim da kaem da ste na svome putu od evropskih i
21
pravoslavnih metropola, ~itavoga svijeta, preko Beo-
grada pre{li Dobrun u Mitropoliju Dabro-Bosansku,
do{li u Duhovnu akademiju u Srbiwu, a kre}ete sjut ra
zajedno do Trebiwa, do Crkvina i do Tvrdo{a. Da kle,
osobito mi je zadovoqstvo saznawe da oni, koji do
sada nisu upoznali ove prostore, vide ove prosto re,
upoznaju se sa prostorima najja~eg Pravoslavqa i
najsnanijega duha Pravoslavqa na prostorima Re-
publike Srpske. Sre}no i uspje{no Vam bilo.
Pozdravno slovo Rektora Bogoslovije Svetog
Save u Beogradu prof. dr Dragana Proti}a
Va{e Visokopreosve{tenstvo, izaslani~e Svetog
Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, Va-
{a Preosve{tenstva, po{tovana Gospodo Ministri,
Gospodine Rektore, Gospodo Dekani, Gospodo Profeso-
ri, studenti, dame i Gospodo,
Imam izuzetnu ~ast i vrlo prijatno zadovoqstvo,
da Vas u ime Bogoslovskih {kola na{e Svete Crkve,
posebno u ime Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, naj-
srda~nije sve pozdravim i da zaelim uspeh u Va{em
i na{em zajedni~kom plodonosnom radu, koji je ovde
ovih dana pred nama. Mi se nalazimo u duhovnom cen-
tru Republike Srpske, akademiji Svetog Vasilija Os-
tro{koga, koja }e, zajedno sa ovda{wom Bogoslovijom,
koja, eto, ve} radi, ako Bog da i u budu}e zra~iti i
odakle }e mladi qudi, kao p~ele iz ko{nica, odlazi-
ti u na{ narod da {ire Jevan|eqsku Hristovu nauku.
Kao {to nam je svima poznato, vi{e od dve hiqade
godina je pro{lo, kako se rodio na{ Spasiteq Gospod
Hristos i doneo nama spasonosnu Nebesku nauku ovde
na zemqi. Kao {to su Istine Wegovoga Jevan|eqa tak-
ve, da su uvek aktuelne i uvek trajne i ve~ne, tako su
i dela Wegovih nastavqa~a, Velikih U~iteqa i Ota-
ca Crkve velika i trajna, a me|u wima vrlo veliko i
22
zna~ajno mesto zauzima Sveti Grigorije Palama, kome
je ovaj uvaeni skup i posve}en.
Svima Vama, nama, ovde prisutnima, elim neka
Gospod blagoslovi na{ skup i neka odavde poruke odu
sa wega, koje }e imati u Pravoslavnome svetu velikoga
odjeka i zna~aja. Hvala vam lepo.

Pozdravno slovo Na~elnika Op{tine Srbiwe
gospodina Nedeqka Pavlovi}a
Va{e Visokopreosve{tenstvo Gospodine Mitro-
polite, Gospodine Ministre, Gospodo Profesori, po-
{tovani u~esnici nau~nog skupa, dame i Gospodo,
Ponosim se, {to postoji ovaj dan, {to se me|una-
rodni nau~ni simposion pod nazivom 650 godina
Sa borskog tomosa Sveti grigorije Palama u istoriji
i sada{wosti, odrava ba{ u Srbiwu. Ja ho}u, kao
na~el nik op{tine Srbiwe da izrazim zadovoqstvo i
zahval nost organizatorima ovoga me|unarodnog nau~-
nog Bo goslovskog simposiona, Mitropoliji Dabro-Bo-
san skoj, Univerzitetu u Srpskom Sarajevu i Duhovnoj
aka demiji Sveti Vasilije Ostro{ki u Srbiwu, {to
danas u na{em gradu boravi toliko uglednih li~no-
sti iz zemqe i inostranstva. ^ast mi je da prisustvu-
jem ovak vom jednom sve~anom istorijskom trenutku i
zahvaqu jem se na pozivu.
@elim Vam puno uspjeha u radu ovoga simposiona.
Hvala najboqa.
Telegram-~estitka Protojereja prof. dr
Radovana Bigovi}a, Dekana Bogoslovskog
fakulteta u Beogradu
Po{tovani Gospodine Rektore,
Vama, Duhovnoj akademiji, Mitropoliji Dabro-
-Bosanskoj i Univerzitetu u Srpskom Sarajevu u ime
23
studenata i Profesora Bogoslovskog fakulteta, najsr-
da~nije ~estitam organizovawe me|unarodnog nau~nog
simposiona 650 godina Saborskog tomosa (1351-2001)
Sve ti Grigorije Palama u istoriji i sada{wosti,
e le }i Vam od Boga blagosloven rad. Taj poduhvat je
do stojan svakog priznawa i po{tovawa i sigurno je
ve liki blagodatni dar za sve one, koji vapiju za Re~ju
Boijom. @eqa studenata i Profesora Bogoslovskog
fakulteta jeste da simposion bude na slavu Boiju
uspe{an i na duhovnu i intelektualnu korist svih,
koji Teologiju smatraju Hlebom ivota, da bude na
dobro na{e pomesne i cele Pravoslavne Crkve. Veoma
alim, {to, zbog obaveza ne mogu da prisustvujem tako
poznatom Bogoslovsko-nau~nom skupu i to smatram
svojim nenadoknadivim gubitkom.
Vas i sve u~esnike simposiona srda~no pozdrav-
qam i elim svako dobro od Gospoda.
Protojerej Prof. dr Radovan Bigovi},
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu
Telegram-~estitka prof. dr Milovana Peceqa,
Dekana Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Srpskom Sarajevu
Va{e Visokopreosve{tenstvo, ^asni Oci, po{to-
vani Rektore, cijeweni Profesori,
Duboko alim, {to, zbog ranije preuzetih obaveza
ne mogu da prisustvujem otvarawu i radu simposiona,
na koji sam imao ~ast da budem pozvan. Ipak koristim
ovu rijetku i lijepu priliku da Vam odam priznawe,
{to Ste okupili tako prestian duhovni i nau~ni
forum.
Izraavam najdubqe po{tovawe, ne sumwaju}i
da }e rad simposiona biti s najvi{im nau~nim
nivoom.
Srda~no, prof. dr Milovan Peceq, Dekan Filo zofskog
fakulteta, Univerziteta u Srpskom Sarajevu
24
25
Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj
ISIHASTI^KI POKRET
I SVETI GRIGORIJE PALAMA
Sv. Grigorije Palama, teolog i vidilac nezalazne
boanske svetlosti, poti~e iz roda plemenitog, ro|en
u prestonom gra du Carigradu. ^ovek je istinitog Boga
i svojim vr linskim ivotom iteq je Svete Gore,
drugih mesta i episkop grada Soluna. Odlikovao se
molitvenom tre zveno{}u, podvini{tvom uzvi{en,
revnostan podse titeq drugih na Zakon Boiji, na
Bo ansku sve tlost i na Boje energije, koje iz Boga
is ti~u. Pri premao je sve{tenim re~ima srce svoje za
svetlost bogopozna wa za duhovni preporod. Izu~iv{i
ne samo svetovne nego i boanstvene nauke ~inio je
pred iko nom Bogo majke uvek po tri metanije, mole}i
Presvetu Bogoro dicu da mu pomae u shvatawu i sa-
vla|ivawu boan ske nauke, Sina wenog Gospoda Isusa
Hrista, naro~ito preobraenog na Tavorskoj Gori.
Sozercajni ivot otpo~eo je pobediv{i sva lukav-
stava |avola, Grigorije se udostoji blagodatnih daro-
va: isceqivati bolesne du{om i telom, i tvoriti
zna mewa i ~udesa. U wegovom molitvenom tihovawu,
raz mi{qaju}i o Bogu moqa{e se: Prosveti tamu
moju, prosveti tamu moju. U tom molitvenom tihovawu
javi mu se lu~ezarni i blagoliki mu, sveti Jovan
26
Bogo slov, upitav{i ga za{to se moli tako? On odgovo-
ri: [ta bih ja drugo traio sem to: da se prosve tim i
sa znam kako da tvorim svetu voqu Wegovu. A Jovan mu
odgovori: Po voqi Vladarke svih, Bogoro dice, otsada }u
ja biti s tobom neprestano. Tako ovaj bogoqubivi mu,
verom i ivotom svojim, sija{e svetlo{}u bo anskom,
a naro~ito posle otsluene svete Liturgije.
Sveti nije bio bez isku{ewa koja trpqa{e s rado -
{}u, da bi ku{awe vere wegove, vrednosnije od zlata,
bilo na hvalu i slavu Gospoda Hrista (sr. 1Petr.1,7). On
podnese mnoge muke u borbi sa jeresima. U toj borbi
u~ini veliku uslugu Crkvi izobli~avaju}i lane
u~iteqe, do{le sa Zapada, koji odbaci{e pravoslavno
u~ewe o duhovno blagodatnoj svetlosti koja obasjava
unutra{weg ~oveka. Vidqivo se sa svetlo{}u pokazu-
je na Tavoru, na licu Mojsijevom posle wegovog razgo-
vora sa Bogom na Sinaju, pa putuju}im Izraiqcima u
Obe}anu zemqu u ogwenom stubu, koji im osvetqava {e
put, a stena be{e Hristos, veli sv. Apostol Pav le.
Tako|e, pred Damaskom, kada goniteq Savle osle pi od
jake svetlosti koja be{e Hristos, te u grobu Hri stovom
kakvu vide Marija Magdalina.
On oseti, da onaj filosof sa zapada, Varlaam pro-
poveda nekog dalekog i tu|eg Boga, a ne ivog i svuda
prisutnog i sveproimaju}eg Boga Avramova, Isako-
va, i Jakovqevog i svih svetih Proroka, Apostola i
Mu~enika. On u|e u borbu sa wim i napisa devet div-
nih spisa u odbranu sve{tenih tihovateqa i ve~ne
Boanske svetlosti, kojom zasija Hristovo lice na
gori Tavoru, shodno sveop{tem verovawu Crkve izlo-
eno u troparu Preobraewa: Neka zasija i nama gre{-
nima ve~na svetlost Tvoja.
Ne{to o istorijskom razvoju isihazma, napadima
i odbrani istog. Podvini{tvo i predanost Bogu, na
na~in koji je neizostavno pretpostavqao potpuno os-
loba|awe od svih svetovnih briga i interesa, kao i
napori u razvijawu bezose}ajnosti za sve {to je ~ulno
27
i, uop{te, ovozemaqsko, odvajkada je bio najuzvi{e-
niji uzor kome su stremili monasi. Da bi se sjedinili
s Bogom u ~istoj i neposrednoj molitvi, saglasno za-
htevima najstroije i najdoslednije askeze, hiqade
isposnika je hrlilo u samo}u pustiwe i nedostup-
nost pe}ina, gde su nalazili toliko eqeni mir. Za
ovakve pustinoiteqe postojao je naziv isihasti,
dakle mol ~alnici ili }utalice kako se ponekad, ipak
nedovoq no precizno, ozna~avaju oni koji prebivaju u
molit venom tihovawu.
Premda je isihazam tek u 14. veku prerastao u pose-
ban mona{ki pokret, wegova gotovo hiqadugodi{wa
tradicija u istoriji hri{}anstva na Istoku, sasvim
je neosporna. Weni po~eci se, ne bez razloga, vezuju
ve} za 4. vek i delovawe Makarija Velikog i Evagrija
Pontijskog. Me|u onima koji su u potowim vekovima
bili zasluni za isihasti~ko u~ewe nalaze se i Jo-
van Pustiwak, Dijadoh Fotikejski, potom neizbeni
kapadokijski kruok, Vasilije Veliki, Grigorije Na-
zijanzin i Grigorije Niski, zatim Jovan Lestvi~ nik,
Maksim Ispovednik, Teodor Studit, Nikita Sti tat,
Ilija Ekdik i Ni}ifor Isihasta.
Isto~nici isihasti~ke misli se uglavnom mogu
svesti na isposni~ko pustiwa{tvo, s jedne, i misti-
~ko u~ewe Dionisija Areopagita, s druge strane. S
pu nim pravom, me|utim, smatra se da je pravi duhovni
prete~a ovog mona{kog pokreta bio sv. Simeon Novi
Bogoslov (917-1022), savremenik cara Vasilija drugog
(976-1025), koji je najpre bio monah Studitskog mana-
stira, a kasnije iguman ~uvenog manastira Sv. Maman-
ta u Carigradu. Wegovu rodona~elni~ku ulogu otvore-
no su priznavali i isticali i sami isihasti 14. veka.
Zanimqiva je ~iwenica da isihasti~ka u~ewa, uosta-
lom, kao i celokupno misti~ko mislila{tvo, uprkos
jednomilenijskom kontinuitetu, gotovo da uop{te ni-
su imala uticaja na zvani~nu pravoslavnu dogmatiku,
niti su bila predmet raspravqawa na saborima. Tako
28
je bilo sve do kasnih tridesetih godina 14. veka. Obno-
va isihazma, ustvari, vezana je za Grigorija Sinaita
koji se sasvim opravdano smatra pravim osniva~em
isihasti~kog pokreta. Tokom tre}eg i ~etvrtog deset-
le}a 14. veka, ovaj maloazijski Grk izvanredne u~eno-
sti i besprekorne odanosti podvini{tvu, obilazio
je poznata ari{ta pravoslavqa na Istoku: bio je na
Kipru, na Sinajskoj gori, Jerusalimu, Kritu, gde ga
je neki starac Arsenije uputio u tajne umne molitve,
a onda se obreo na Sv. Gori i postao duhovnik skita
Maguli, nedaleko od manastora Filoteja. Wegovo u~e-
we je nai{lo na veliki odjek u vizantijskim zemqa-
ma, a pogotovo na Atosu, pa se moe re}i da je wegov
duhovni uticaj pripremio put Grigoriju Palami. Zbog
nedovoqne sigurnosti Sv. Gora je bila ~esta meta
turskih pirata Grigorije Sinait je na{ao mir u
Paroriji, poznatom mona{kom sredi{tu sme {tenom u
planinskim oblastima na granici izme|u Vizantije
i Bugarske, gde se stavio pod za{titu tr novskog cara
Jovana Aleksandra.
Neizmerne su wegove zasluge za prodirawe isihaz-
ma u slovenski svet, jer se u~ewe ovog monaha kako
je ostalo zabeleeno u wegovom itiju {irilo
ne samo kod Romeja i Bugara, nego i kod Srba, pa i
daqe. Mnogi me|u docnijim stvaraocima slovenske
duhov nosti bili su neposredni ili posredni u~enici
Gri gorija Sinaita: Teodosije Trnovski, bugarski
patri jarh Evtimije (1375-1393), i kijevski mitropolit
Ki prijan (1375-1406) samo su to neki od wih. Uticaj
Sv. Grigorija, sasvim prirodno, bio je veoma jak i u
Srbi ji, gde su wegovi najpoznatiji sledbenici bili
Romi lo Ravani~ki, ro|en u Vidinu od oca Grka i majke
Bugarke, i Grigorije Gorwa~ki, koji se u literaturi
~esto sre}u pod imenima Romilo Vidinski i Grigori-
je Sinait Mla|i. I ruske zemqe, koje su se lagano
oslo ba|ale tatarskog jarma, prigrlile su isihasti~-
ko u~e we, a za~etnik jednog misti~nog pokreta u
29
dru goj polo vini 14. veka bio je iguman manastira Sv.
Tro jice bli zu Moskve, Sergije Radowe{ki. Iznesene
~i wenice sasvim odre|eno i upe~atqivo svedo~e
o zra~e wima prefiwene i superiorne vizantijske
civiliza cije ~ija snaga nije opadala sa izrazitim
slabqewem poli ti~ke mo}i Carstva.
Osobeno mesto u isihasti~koj praksi zauzimala je
umna molitva, tokom koje bi isihasti dosezali svoj
najuzvi{eniji ciq viziju boanske svetlosti.
Isihazam, dakle, nije ni{ta drugo do produetak
mona{tva, s tom razlikom {to je vremenom u mona{ku
tradiciju u{ao izvesni pomo}ni metod u postizawu
krajweg ciqa, tj. vi|ewe i sticawe Svetoga Duha
i sjediwewe sa Bogom. O Tome metodu govori nam
Grigo rije Sinait (14. vek), koji je taj metod nau~io u
mana stiru sv. Katarine na Sinaju, usavr{iv{i ga na
Kritu kod nekog monaha Arsenija, i preneo ga u Svetu
Goru. Evo {ta on kae: Sede}i na stolici visine
jednog pedqa, svodi um iz glave u srce i dri ga tamo,
i savi jaju}i s trudom prsa, ramena i vrat, bolno ih
sa viv{i, uporno vapi umom i du{om: Gospode Isuse
Hriste, po miluj me. Zatim, zbog ste{wenosti i upor-
nosti pre nesi um na drugu polovinu (molitve) i govo ri:
Sine Boji, pomiluj me. Tako mnogo puta govori tu
polo vinu, jer nema{ koristi ako od nemarnosti ~esto
me wa{; jer drve}e koje se ~esto presa|uje ne pu {ta
kore na. A, dri i ritam disawa, da ne di{e{ olako;
jer dah plu}a koji se od srca predaje, pomra~uje um i
kole ba misli; s toga wega odvla~i (od molitve) ili ga
porob quje zaboravu, ili ga ~ini da se predaje drugim
razmi {qawima, jer ga neprimetno odvodi onome {to
ne tre ba (tj. {to ne koristi molitvi). A, ako vidi{
ne~i stote zlih duhova, tj. pomisli, koje se po javqjuju
ili preob likuju u tvome umu, ne ~udi se; ma kar ti i
dobre misli o stvarima dolazile, ne obra}aj pawu
na wih, nego suzdravaj izdisawe kolko je mo gu}e, i
zatvoriv {i um u srcu i ~ine}i uporno i nepre kidno
30
priziva we imena Gospoda Isusa, brzo }e{ spa liti
i razvejati takve pomisli, udaraju}i ih nevid qivo
boanskim imenom.
No, eqa sv. Grigorija Palame je bila da ne svede
podvinike na neku vrstu opsenara, nego da ih duhov-
no pre~isti i vrati prvobitnom zavetu na koji se po-
nekad zaboravqalo. Istina je, naime, da je pod plimom
svakida{wih prakti~nih potreba dolazilo do erozi je
duhovnog samopregora, odnosno, da ivot mo naha ni je
uvek besprekoran, ve} se katkad znatno uda qavao od
ideala o kojima su sawali prvi isposnici i veli ki
crkveni oci. S toga na pojavu isihazma treba gleda ti,
izme|u ostalog, i kao na odre|enu reakciju upere nu
protiv ne~isto}a koje su u me|uvremenu sve vi{e na-
grizale iskonsko pustinoiteqsko revnovawe.
^itav spor oko isihazma zapo~eo je vispreni i
radoznali Varlaam, veoma vi~an sholasti~koj dija-
lektici i ~ovek kome nisu bili strani intelektual-
ni krugovi Zapada, u kojima se po~ela javqati tewa
za osloba|awem od stege ~vrste duhovne discipline,
oli~ene u autoritetu i delu Tome Akvinskog. Me|utim,
nije poznato u kojoj je on meri mogao biti pod utica-
jem nominalisti~kih ube|ewa Vilijama Okama,
ogor ~enog protivnika papstva i velikog borca da se
qud ska misao oslobodi sredwevekovnih veli~ina. Po
do lasku u Vizantiju, Varlaam je primio pravoslavqe
i napisao nekoliko spisa koji su predstavqali ogor~e-
ni obra~un sa rimokatoli~anstvom. Intelektualnom
realizmu zapadne tomisti~ke sholastike suprotsta-
vio je nastupawe sa pozicija nominalisti~kog agno-
sticizma, a sada se taj nominalisti~ki agnosticizam
sudario sa svojevrsnim misti~nim realizmom isto~-
nog mona{tva. Varlaam je bio posebno indigniran
praksom isihasti~ke molitve, sa kojom su ga upoznali
neki o~igledno sku~eni i bigotni monasi na Svetoj
Gori. Wegovu spiritualnost povredila je ~iwenica
da je umna molitva koju su uprawavali atoski ot-
31
{elnici bila ogoqena li{avawem vi{ih misaonih
sadraja. S toga se Varlaam, napraviv{i svojevrsnu
zamenu teze, sa nadmenim potcewivawem obru{io up-
ravo na difikaciju priprostih monaha wihov broj
van Carigrada je morao biti znatan podrugqivo
govo re}i o fakirskom gledawu u sopstveni pupak. Me-
|u tim, wegove te{ke optube, ipak, nisu bile usmere-
na samo na praksu umne molitve, nego su zadirale i
u su{tinska pitawa isihazma. Za darovitog gr~kog
do {qaka iz Italije i sama pomisao da se boanstvo vi-
di, bila je ravna najgorem svetogr|u. Varlaam je, osim
toga, upozoravao da pravoslavna Crkva, nedovoq no
brine o bogoslovskim znawima svojih vernika, us led
~ega veliki broj Romeja uop{te ne poznaje ofici jelno
verou~ewe, dok je rimokatoli~ka misao znatno dubqe
prodrla u pastvu.
Situacija je postajala sve vi{e napeta, budu}i
da se vizantijsko mona{tvo po prvi put sukobilo sa
izu zetno spremnim protivnikom, ~ije oruje je bio
jedan doktrinalni sistem koji je podrivao same te-
meqe isi hazma. Drugim re~ima, napadima Varlaama
iz Kala brije, isihasti~ka mistika bila je stavqena
na isku {ewe najvi{eg stepena. Izazov je bio suvi{e
veliki da bi ostao bez odgovora, a odgovor je potekao
sa Svete Gore, najcvetnijeg mona{kog sredi{ta pravo-
slavnog Istoka. Na pomolu je bio sukob koji je zatim,
u ve}oj ili mawoj meri, dugo godina potresao Carstvo
i ~iji je ishod su{tinski odredio budu}nost strujawa
u Vi zantiji.
Na ove napade odgovorili su isihasti monasi, i
tako su po~eli isihasti~ki sporovi. U te raspre ume-
{ali su se i najspremniji filosofi i teolozi toga
doba. Razlozi za ove raspre su mnogi, i oni jo{ uvek
nisu dovoqno razja{weni. Govori se o sukobu izme|u
aristotelovaca i platonista, racionalista i misti-
ka, onih koji su bili za sjediwewe (tj. uniju) i onih
koji su bili protiv sjediwewa, politi~ari i ziloti.
32
Ali, nesumwiva ~iwenica jeste ta, da je ovu sva|u u
Vizantiji zapo~eo Varlaam iz Kalabrije, tj. ~ovek,
kako smo ve} napomenuli, zapadnog duha i obrazovawa.
U odbranu isihazma ustao je najve}i bogoslov poznovi-
zantijske epohe, Grigorije Palama, monah koji je svo-
jim teolo{kim principima dao, ne samo obeleje,
ne go i zna~ewe jednog rigoroznog morala. Poticao je
iz veoma ugledne maloazijske porodice, proete ver-
skim ushi}ewem, koja je pred osmanlijskom najezdom
spas potraila u Carigradu. On se {kolovao na dvoru
An dronika , a u tajne umne molitve uputio ga je mis-
tik Teolipt Filadelfijski koga je Grigorije Pala ma
smatrao nekom vrstom svog duhovnog oca. U to vreme je
u Carstvu ve} bilo ra{ireno u~ewe wegovog veli kog
prethodnika Grigorija Sinaita. Sa dvojicom bra }e,
slede}i primere oca koji je pred smrt obukao mona-
{ku rizu, Grigorije Palama je oti{ao u Svetu Goru
i najprije boravio u okolini manastira Vatopeda, a
on da se obreo u Velikoj Lavri Svetog Atanasija. Vaqa
napomenuti da su wegova majka i sestre postale mona-
hiwe u prestoni~kim manastirima. Po{to se izvesno
vreme bavio u Solunu, Grigorije Palama se povukao u
jednu isposnicu blizu Verije, a onda se ponovo na{ao
na Atosu, gde je bio iguman manastira Esfigmena. We-
gov na~in ivota, potpuno saobrazan neumoqivim po-
stulatima anahoretskog istrajavawa, koji je ostalim
podvinicima sluio istovremeno i kao uzor i kao
prekor, obezbedio mu je golem ugled i veliko uvaava-
we u redovima vizantijskog mona{tva. Na drske Var-
laamove napade, kojima su grubo omalovaavani ro-
mejski kalu|eri, Grigorije Palama nije mogao ostati
ravnodu{an, tim pre, {to je u to vreme jedino on bio u
stawu da se na pravi na~in suprostavi pronicqivom
do{qaku iz Italije.
Protiv Varlaamovih teza, iznetih u spisu Pro-
tiv Latina, Palama se suprostavio sa svoja dva Apo-
dikti~ka slova, u kojima izla`e pravoslavnu teo-
33
lo{ku tradiciju o Svetome Duhu, i u kojima odbacuje
potrebu ma kakvog dijalekti~kog metoda i racionali-
sti~kog silogizma u pitawima vere. Varlaam, koji je
u me|uvremenu oti{ao u Solun, produ`uju}i da tamo
{iri svoja u~ewa, po~eo je da napada isihasti~ke mo-
nahe, nazivaju}i ih pupkogledci, ismejavaju}i tako
metod koji su oni upotrebqavali u svojim podvizima
molitve. Na ove napade reagovali su mnogi u~eni mo-
nasi, kao {to su bili Igwatije Kalotet, Josif Kalo-
tet, David Disipad i dr. Ali, Varlaam, ostaju}i pri
svojim pogledima, sastavio je specijalnu raspravu
protiv isihasta.
Ovaj wegov rad sastoji se iz tri dela, i to: O sazna-
wu, O molitvi i qudskoj savr{enosti, i O svetlosti.
Monasi su se obratili Grigoriju Palami, tra`e}i
da ustane protiv Varlaamovih napada. Palama napu-
{ta Svetu Goru i dolazi u Solun i preuzima odbranu
isihasta. Borbu vodi prete`no pismenim putem, ~iji
je rezultat bio dogmatsko utvr|ivawe stare pravosla-
vne mona{ke tradicije. Odbrana monaha isihasta
po ~ela je izdavawem dela prve trijade pod nazivom
U odbranu sve{tenih isihasta, u kojem razvija zna-
~aj spoqweg vaspitawa u ciqu spasewa (prva kwiga),
zatim govori o potpunoj koncentraciji duha za vreme
molitve (druga kwiga), i o bo`anskoj svetlosti i usavr-
{avawu ~oveka (tre}a kwiga). U svome odgovoru, Var-
laam je revidirao svoje delo, izbacuju}i sve uvredqi ve
izraze protiv monaha a dodaju}i nove optu`be pro tiv
teze Palamine o bo`anskom saznawu. Palama, sa-
znav{i za popravqeno izdawe ovog Varlaamovog dela,
po~iwe da priprema svoju drugu trijadu, koja je, u
stvari, produ`etak prethodne. U woj on raspravqa o
spanosnom znawu i spoqwem obrazovawu (prva kwiga),
o molitvi (druga kwiga), i o Bo`anskoj svetlosti (tre}a
kwiga).
Kad pomenusmo Boiju svetlost, sveti Grigorije
Palama pi{e: Adam je stvoren od Boga bezgre{nim i
34
mladim; Adam se dobrovoqno pot~inio |avolu, okre nuo
telesnim nasladama, potpao pod duhovnu prqav {tinu
i upao u protivprirodnost. Do naru{ewa zapo vesti,
Adam je bio zajedni~ar boanstvene svetlosti i si-
jawa, kao istinski obu~en u ode}u slave, nije bio go,
nije ose}ao sramotu golo}e. Grehom je li{io sebe one
slave, kojom ga je Tvorac bio ukrasio, a koju je potom
Spasiteq pokazao na Tavoru pri Preobraewu. Tavor-
skim ~udom Gospod je pokazao kakva }e biti ode }a
slave, u kojoj }e se u budu}em veku obu}i bliski Bogu,
i kakvo je bilo odelo bezgre{nosti, kojega li {iv{i
sebe grehom, Adam je ugledao sebe da je go i postideo
se.
Kada je Varlaam saznao za sadrinu druge trija-
de, oti{ao je u Carigrad, gde je Sinodu tuio Pala-
mu i monahe isihaste. Ali, Varlaamove optube nisu
tamo nai{le na veliko razumevawe. Patrijarh Jovan
Kaleka, koji nije eleo pokretawe dogmatskih sporo-
va, i nagovoren od Akindina, poznatog teologa onog
doba, odbio je Varlaamovo raspoloewe za rasprave.
U me|uvremenu, kada je Palama bio obave{ten o Varla-
amovom odlasku u Carigrad, napustio je Solun i oti-
{ao na Svetu Goru, kako bi poja~ao i utvrdio svoju
borbu. On je upoznao monahe Svete Gore sa svojim sta-
vom, pro~itav{i im napisani tekst, koji je on sasta-
vio da bi ga odobrili. Ovaj wegov tekst bude prihva}en
i potpisan od strane monaha i episkopa jerisoskog, i
poznat je pod imenom Svetogorski tomos o sve{tenim
isihastima.
Varlaam, vrativ{i se iz Carigrada u Solun, ume-
sto da sledi mirnu taktiku koja mu je bila ukazana,
izdaje novu kwigu pod naslovom Protiv Masalijana-
ca, gde je napadao isihaste kao jeretike masalijance
i bogumile.
Usledila je prava lavina ustrih i grozni~avih
raspri u kojima je umna molitva bila potisnuta u dru-
gi plan, a u iu su dospela su{tinska apstrak tna i
35
dogmatska pitawa. ^itav sukob Varlaama i Gri gorija
Palame, u krajwoj liniji, bio je osavremeweni prasta-
ri spor koji je celi milenijum zaokupqao bogo slove, a
ticao se pitawa Boije su{tine i Boijih energija.
Po~ev od velikih hristolo{kih raspri 5. veka pa do
ovog disputa o isihasti~kom u~ewu, sve krize vizan-
tijske bogoslovske misli mogu se svesti na jedno ili
drugo gledi{te ovog osnovnog hri{}an skog problema.
Dok je za zapadno bogoslovqe, a pogoto vo za Varlaama,
koji je nastupao sa pozicija nomina listi~kog agno-
sticizma, ideja o vidqivosti Boga na giwala najgoroj
blasfemiji, Istok je bio vi{e sklon da premosti taj
veliki jaz izme|u Svevi{weg, s jedne, i vernika, s
druge strane. Tako je polazna ta~ ka u u~ewu Grigori-
ja Palame leala u egzegezi pozna te biblijske misli
Blaeni ~isti srcem, jer }e Boga videti (Mt.5,8), i
Bo ga niko nikada nije video (Jn.1,18). On razlikuje
boan sku su{tinu, koju smatra nesaznajnom i potpuno
ne pristupa~nom qudima, od nestvorenih boanskih
ener gija, a to je i svetlost koju su apostoli videli na
Tavorskoj Gori prilikom Hristovog preobraewa, do-
stupna ~oveku. Na taj je na~in premo{}en golem onto-
lo{ki jaz izme|u Boga i ~oveka, ali prema Palami nom
u~ewu, dostupnost nestvorenih boanskih ener gija,
odnosno, vizija bo anske svetlosti, nije trebalo da
bude ishod proste tehnike, ve} blagodat koja se daje
samo blago~estivim svetim.
A Hristos, kao Sunce Istine i Pravde, imaju}i
ne samo prirodu i prirodnu svetlost i slavu, nego i
odgo varaju}u voqu, jedino onima koji ho}e, i koliko
ho}e, promisaono i postojano prosijava. Zato i hote}i,
javi se kao Sunce (na Tavoru), i vi|en bi o~ima Aposto-
la.
Episkop Atanasije veli:
Iz ovih po sebi jasnih re~i, o~igledan je jevan-
|elski, sotiriolo{ki karakter bogoslovqa Svetog
Palame, u centru kojeg se nalazi Bogo~ovek Hristos,
36
Koji i jeste glavni sadr`aj palamitskog isihasti~-
kog bogoslovqa o bo`anskim, netvarnim i obo`avaju -
}im energijama, tj. o blagodati i qubavi i svetlosnoj
slavi Boga @ivoga i Istinitoga, onoj slavi za koju
se Hristos i molio Ocu da je vide u~enici Wegovi i
svi oni koji kroz wih poveruju u Wega (Jn.17.gl.).
Sukob izme|u Varlaama i Grigorija Palame se sa-
mo delimi~no moe posmatrati kao sudar zapadne i
isto~ne bogoslovske misli. I, dok bi se za drugog pred-
stavnika moglo re}i da je oli~avao hri{}anstvo Is-
toka, sa svim wegovim sloenim tananostima, monah
iz Kalabrije se, uprkos svome dvostrukom teolo{kom
obrazovawu, ni u kom slu~aju nije mogao smatrati
me rodavnim perdstavnikom verou~ewa na Zapadu.
Pozna to je, na primer, da Varlaamovo znawe latinskog
jezi ka, ipak nije bilo tako besprekorno, o ~emu se
izja snio i takav autoritet kakav je bio Fran~esko Pe-
trarka. No, bez obzira na to, teolo{ka raspra, vo|ena
ne samo snagom argumenata nego i uskovitlanom stra -
{}u, po~ela je da dosee neslu}ene razmere, tako da
je ~itav spor oko isihazma opasno zapretio da podeli
Crkvu kao {izma arsenita u prethodnom veku ili,
~ak jo{ pogubnije za Carstvo, kao ikonobora~ka kriza
u 8. i 9. veku. Stvari su oti{le toliko daleko, da je
razre{ewe moralo biti potraeno na crkvenom sabo-
ru. Za carigradsku vladu ovo nije bio ba{ povoqan
trenutak za prevazilaewe nastalih trvewa u redovi-
ma crkve, delom zbog ponovne bolesti Andronika ,
a delom i zbog povoqnog razvoja spoqnopoliti~ke si-
tuacije u vezi sa relativnim vizantijskim uspesima
koji su budili velika nadawa. Ovoga puta, me|utim,
ozbiqnost duhovne krize nije trpela odlagawa.
U crkvi Svete Sofije, uz prisustvo samog vasilev-
sa i najuglednijih crkvenih i svetovnih velikodostoj-
nika, ali i mno{tva radoznale prestoni~ke sve tine,
carigradski patrijarh Jovan H Kaleka je 10. juna
1341. godine otvorio sabor.
37
Sv. Grigorije Palama i monasi obrazloili su
svoja mi{qewa i odbili Varlaamove optube. Doka-
zali su, pomo}u svetoota~kih tekstova, razliku izme-
|u boanske su{tine i nestvorene energije Boije
kao i da je Boanska svetlost nestvorena energija
Bo ija. Sabor je prihvatio obrazloewe monaha i car
se potpuno sloio i izjasnio sa ovim re~ima: Niko
od nas koji smo ~uli nije shvatio iz ovih re~i koji
slavoslove ovu boansku svetlost, da je boanska pri-
roda vidqiva; jer iako su (svetiteqi) dospeli toliku
visinu sozercawa, ipak su videli blagodat i slavu
Boiju, ali ne i samu prirodu koja daje blagodat.
Grigorije Akindin se nije sloio i napustio je
sabor. Varlaam se na{ao u te{kom poloaju, i po save-
tu patrijarha Jovana Kaleke, izvinuo se monasima,
koji su mu rado oprostili. Tako je zavr{en ovaj sabor
bez izdavawa specijalnog tomosa. Saborske odluke ob-
javqene su patrijar{ijskom eniciklikom u kojoj se
izlae pobeda monaha isihasta, i kojom se nare|uje da
se dela Varlaamova uni{te. Nekoliko dana kasni je,
Varlaam je napustio Vizantiju i vratio se u Itali ju,
dok je car Andronik umro iznenada.
Smrt imperatora pruila je Grigoriju Akindinu
priliku, po{to je smatrao da je sada zgodan momenat,
da produi svoju borbu protiv isihasta. Osu|uju}i
Varlaama, po~eo je da napada Palamu, poku{avaju}i
da opovrgne wegova shvatawa o razlici su{tine i
energije Boije. Na ovaj na~in ispada da Akindin
potvr|uje ono {to je Varlaam propovedao, iako ga je
prethodno bio osudio. Isihasta Dispat kae: Ono
{to misli Varlaam, misli i Akindin, jer niko ne moe
prihvatiti da postoji ma kakva razlika iz me|u dogmata
Varlaama i Akindina. Ali po{to je Varlaam osu|en i
time stekao lo{u reputaciju, za to Akindin odbija da je
istomi{qenik Varlaamov. Isihasti su na istupawe
Akindina odmah reagovali, zahtevaju}i od patrijarha
saziv novog sabora. Patri jarh se tome suprotstavio,
38
ali isihaste su, u licu Jova na Kantakuzina, na{li
brani oca, i tako je sabor saz van avgusta 1341.god.
Rezultat ovog sabora bilo je izda vawe Saborskog to-
mosa, u kome se osu|uje Varlaam i svi oni koji sleduju
wegovom u~ewu, i zabrawuje se ubudu}e pokretawe ma
kakvih dogmatskim problema. Akindin je prihva-
tio odluke sabora, izbegav{i li~ nu osudu. Ovako je
zavr{ena pr va faza isihasti~kih sporova, ali su se
kasnije produ ili.
Drugu fazu sporova zbog vremenskog ograni~ewa
ne}emo pomiwati niti ulaziti u daqu problematiku
ovog pitawa, mada je i druga faza spora veoma intere-
santna. Verovatno }e neko od u~esnika o tome re}i
vi {e i kompletnije izneti ovaj problem.


39
PRVI DEO
TEOLOGIJA ISIHAZMA
40
41
Prezviter dr Vladan Peri{i}
LI^NOST I SU[TINA U TEOLOGIJI
SVETOG GRIGORIJA PALAME
Da li u teologiji Svetog Grigorija Palame li~nost
ima prvenstvo nad su{tinom? Da li je Palama egzi-
stencijalista? Da li su u pravu oni koji zagova raju
personalisti~ko tuma~ewe Palaminih teolo {kih
stavova ili pak wihovi protivnici koji tvrde da je
re~ o u~itavawu modernih filosofskih pojmo va i
koncepcija u vremenske i pojmovne okvire potpu no
tu|e i neprimerene savremenim filosofskim trendo-
vima? Na ta i sli~na pitawa poku{a}u da odgo vorim
analiziraju}i jedno, ali vano mesto iz Pala minog
opusa, naime wegov komentar odeqka Kwige iz laska
3,14:
... Her oj epem c el i osa kk c el i m
o cq j tr osar m, kk j to mtor osaatr cq
mkom maut sumekgve temai.
Ovo mesto se nalazi u Tre}oj Trijadi 2, 12, ali nije
razumqivo samo po sebi, to jest bez konteksta u koji ga
je Palama smestio, a koji po~iwe bar od po~etka 2,11, i
zavr{ava se samim krajem 2,12. Palama tu prvo podse }a
na odeqak iz dela O Boanskim imenima Dionisi ja Ar-
eopagita (2,7), u kojem on kae da ako nadsu{ta stvenu
skrivenost (peqosiomj quvi tgta) nazovemo Bo gom,
time u stvari samo ozna~avamo od we nama poslatu
42
bogotvore}u silu, a ako je nazovemo ivotom, onda
oz na~avamo takvu ivotvornu silu itd. Shodno tome,
ako je nazovemo su{tinom (osa), tada mislimo na od
nadsu{tastvene skrivenosti nama poslatu su{t(in)o -
tvore}u silu (osiopoir dmal ir). Ako je to tako, nastav-
qa daqe Palama, kako onda Varlaam misli da samo
jednoj od ovih sila (to jest su{tini) pripi{e bespo~et-
nost (izjedna~avaju}i time Boga sa Wegovom su{tinom), a
ostalima (ivotu, svetlosti i sli~no) ne. I nastavqa:
Ili je svaka boanska sila bespo~etna, ili to nije
nijedna (G cq psa maqwor hea dmal r stim odel a).
Jer, ako je samo jedna bespo ~etna, onda je samo ona ne-
stvorena, a ostale su, budu}i da imaju po~etak, stvore-
ne. Tako Palama, uz pomo} Areopagita, pokazuje da
su {tina ne moe biti drugo ime za Boga, nego samo za
jednu od wegovih sila onu koja svemu {to postoji
daje su{tinu.
Tek sada dolazimo na na{ sredi{ni citat. Pala-
ma nastavqa sa daqim mogu}nostima tuma~ewa onoga
{to bi Varlaam mogao podrazumevati pod su{tinom
i retori~ki pita: No, moda bi on rekao da pod
su {tinom podrazumeva ono {to u sebi sadri sve
ove sile na jedinstven i objediwavaju}i na~in?
(Akk qe di tr osar j emo kceim, tl omawr j amiay
r wom maut psar tr duml eir tatar). U tom slu~aju,
veli Pala ma, trebalo bi da tako ne{to Varlaam na-
zove Bogom, jer smo za takav pojam od Crkve primili
takav naziv. I da bi to ilustrovao, navodi citirani
odeqak: I govore}i sa Mojsijem, Bog nije rekao: ja
sam su{tina, nego: ja-sam-Onaj-koji-jeste, jer Onaj-
koji-jeste nije iz su{tine nego je su{tina iz Onoga-
koji-jeste, po{to upravo Onaj-koji-jeste obuhvata u
sebi vascelo bitije.
Zavr{avaju}i ovu primedbu upu}enu Varlaam-
ovom neodrivom izjedna~avawu Boga sa su{tinom
(po{to je ovaj tvrdio da je samo jedno bespo~etno, to jest
su{tina Boija), Palama dodaje da ~ak i ako umesto
43
re~i su{ tina Varlaam koristi re~ Bog (kao {to
bi i treba lo ukoliko eli da ozna~i Onoga koji sve ove
sile sadri ujediwavaju}i ih na jedinstven na~in), on bi
onda treba lo da pridevu bespo~etan (maqwor) doda
i izraz po prirodi (vsei), te da kae: jedan je po
prirodi bes po~etni Bog (er vsei maqwor Her), da ne
bi pome{ao Boga Koji je nestvoren i bespo~etan po
prirodi sa sve tima koji su to isto po blagodati (wqiti).
Jer, ako sve ove sile postoje u Bogu koji je jedini po
prirodi bespo ~etan i nestvoren, onda su i one takve
(to jest bespo~etne i nestvorene), a to je upravo suprotno
Varla amovom tvr |ewu da su Boije sile stvorene
(j tista). Prema tome, neodrivo je Varlaamovo u~ewe
o Boi jim silama kao stvorenim (tvarnim) quod erat
de monstrandum.
Bez obzira na konkluzivnost ovog Palaminog argu-
menta, koju }emo sada ostaviti po strani, trebalo je
ipak ovaj argument navesti in extenso, jer se samo iz
wegove celine da sagledati smisao i domet na po~etku
navedenog odeqka o Onome-koji-jeste. Naime, problem
koji se name}e u vezi sa pitawima postavqenim na
po~etku teksta jeste: da li se termini bitije (temai)
i su{tina (osa) iz citiranog odeqka odnose na: 1)
Boga, ili 2) boanske sile od kojih je ovde za na{
problem centralna, ve} pomiwana, su{t(in)o tvore}a
sila (osiopoir dmal ir) Boija? Jer, ako je u pitawu
ono prvo, onda je odgovor na pitawe da li u Bogu li~-
nost ima prvenstvo nad su{tinom ve} dat. Naime, po-
{to Onaj-koji-jeste iz sebe izvodi svoju sopstvenu su-
{tinu, a nikako ne obratno, onda on, kao li~nost, ima
prvenstvo nad wom. No, ako je u pitawu ovo drugo, onda
prvenstvo li~nosti Boije nad wego vom su{tinom uop-
{te nije o~igledno. Naprotiv, tvr |ewe da je su{tina
iz Onoga-koji-jeste, a ne obratno, zna~ilo bi samo to
da ivotvorna, su{t(in)otvorna i ostale sile Boije
poti~u od samoga Boga (Onoga-koji-jeste) kao pripadaju -
}e Wegovoj nestvorenoj priro di, a nisu stvorene (tvar-
44
ne) (kao {to je to, na primer, mislio Varlaam). U redovima
koji slede poku{a}u da pokaem: a) da je u konkret-
nom slu~aju ovog Palami nog odeqka u pitawu ova dru-
ga alternativa, i b) da uprkos tome vai prvenstvo
li~nosti Boije nad Wegovom su{tinom.
a)
Po~e}u Majendorfovim prevodom i tuma~ewem
na vedenog odeqka koji je trebalo da pokae kako je
Pa lamina teologija personalisti~ka. U svom po zna-
tom i uticajnom delu o Palami
1)
Majendorf zagova ra
ispravno gledi{te da je boanska li~nost izvor a ne
proizvod prirode (divine person source and not pro duct
of nature),
2)
ali ga, naalost, zasniva na pogre{nom argu-
mentu, naime na takvom tuma~ewu Palami nog komen-
tara o tome da Onaj-koji-jeste nije iz su{ti ne, nego je
su{tina iz Onoga-koji-jeste, iz koga sledi da Pala ma
ovde pod su{tinom podrazumeva Boiju su {tinu (u
kom slu~aju bi Majendorfovo argumentisawe bi lo ta~ no).
[tavi{e, Majendorf gre{i i u prevodu pomenu tog
odeqka, jer sadraj Palaminog retori~kog pitawa
upu}enog Varlaamu pripisuje samom Varla amu.
3)
Tako
ispada da Varlaam tvrdi ono {to Palama pretpostav-
qa da bi ovaj mogao tvrditi ukoliko bi eleo da zadr-
i termin su{tina kao sinonim za Boga. Naravno,
logi~ki gledano, pobijawe argumenta koji navodno ide
u prilog jednom gledi{tu ne pobija i samo to gledi-
{te, ali je psiholo{ki gledano upravo tako.
4)
Ono {to pokazuje da se u ovom Palaminom odeqku
radi ne o boanskoj su{tini nego o su{t(in)otvore}oj
sili Boijoj je, pre svega, ve} izneti kontekst u koji
Palama sme{ta ovaj argument, a potom i ~iwenica da
se u ovom tekstu Palama oslawa direktno na spis Dio-
nisija Areopagita O Boanskim imenima. U 4. odeq ku
poglavqa ovoga spisa Dionisije pi{e da je Onaj-
-koji-jeste ( m) nadsu{tastven vascelom bitiju (kou
to emai... peqosior), te da je otuda i su{tina iz Onoga-
-koji-jeste ( j to mtor... j aosa). A po{to je su{tina
45
ovde navedena kao jedan u nizu sa ostalim pojmovima
koji se svi odnose na tvorevinu (am, m, wq mor, cmesir, c
im l emom), to onda i ona ozna~ava ne 1) Boiju su{ti nu,
nego 2) Boiju silu koja daje su{ tinu i postoja we svim
stvorenim bi}ima (osiopoir dmal ir). Stoga, zakqu~uje
Dionisije, Bog obuhvata u sebi vascelo bi tije
(kom maut temai sumeikgvr), {to Palama pona vqa
gotovo doslovno (kom maut sumekgve temai).
5)
[tavi{e, u 16. odeqku spisa O Boanskim energi-
jama Palama zastupa gledi{te da ne samo izrazi kao
{to su svetlost, istina ili ivot nego i Onaj-
-koji-jeste i Bog ozna~avaju ne nadsu{tastvenu su-
{tinu ( peqosior osa), po{to ona nadilazi svako
imenovawe ( r peqj eil mg pamtr m l ator), nego samo
Bo ije energije (j aat cq peq atr autm m l as
em J qior kcym, c el i m j a Her j atvr j a
kheia j a fy [...] j atata tomoum meqceimm l ata).
A po{to, kako izgleda, ne postoji tre}e mesto u Pala-
minom opusu u kojem bi on pomiwao Onoga-koji-jeste (iz
Kwige izlaska 3,14), to se teza o prvenstvu li~nosti nad
su {tinom u Bogu ne d zasnovati na wegovom tuma ~ewu
stava da o cq j tr osar m, kk j to mtor osa,
po{to bi se ovo mesto moglo parafrazirati na slede}i
na~in: Onaj-koji-jeste nije i sam iz one Wego ve sile koja
tvori i sa~iwava su{tinu tvarnih bi }a (a koja je samo
jedna od Wegovih sila), nego je, obratno, ta su {t(in)otvo-
re}a sila (kao i sve ostale Wegove sile) iz Onoga-koji-
-jeste. No, iako se stav o prvenstvu li~nosti nad
su{ tinom u Bogu ne moe utemeqiti na Majendor fov-
(sk)om tuma~ewu ovog odeqka, to ipak ni je dovo qan
razlog da se i sam taj stav odbaci, {to }e, nadam se,
postati o~igledno iz onoga {to sledi.
b)
1) Ako bi bilo ta~no
6)
da u Trijadi 2,12, ter mini
emai i osa, budu}i suprotstavqeni terminu Bog ili
m, ozna~avaju tvorevinu, onda bi bilo ta~no i to da
46
bi ime koje najta~nije ozna~ava Boga po sebi bilo
Tvorac, po{to o cq j tr osar m, kk j to mtor
osa. Takvo shvatawe bi nas, me|utim, vratilo na
ori genizam, u kojem Bog mora biti Tvorac, a time i
tvore vina mora (bar kao zamisao Boija) biti save~na
Bogu. To bi nas, potom, odvelo u prihvatawe nune
veze Tvorca i tvorevine (to jest Boga i sveta), kao i do
pori cawa Boije slobode u odnosu na svet, {to bi re-
zulto valo neslobodnim, dakle bezli~nim Bogom (po {to
je Boanska neslobodna li~nost contradictio in adjec to).
Bog je, naime, Bog, bio On Tvorac ili ne.
2) Ako je i ta~no da u navedenim odeqcima kod
Palame osa ozna~ava osiopoir dmal ir ili ~ak su-
{ti nu stvorenih bi}a, ipak su{tina samoga Boga
ostaje su{tina Li~nosti, te tako nikada nije po sebi
bezli ~na. Energije su, dodu{e, energije su{tine, ali
su {tine koja nikada nije gola, nego je su{tina Li~-
nosti Svete Trojice. Su{tina po sebi ne postoji
niti moe postojati. Su{tina je uvek ne~ija su{ti-
na. I kao {to ne postoji su{tina ~oveka izvan Petra,
Pavla i ostalih qudi, tako ne postoji ni su{tina
Boga izvan Lic Svete Trojice. Dakle, su{tina Bo-
ija postoji zato {to postoje Otac, Sin i Sveti Duh.
Kada ne bi bilo Li~nosti Svete Trojice, ne bi bilo
ni Boije su{tine.
3) Ako je i ta~no da su izrazi nabrojani u 16. odeq-
ku spisa O Boanskim energijama samo izrazi za Boije
energije, ipak ne treba smetnuti sa uma da su te ener-
gije uvek li~ne, da ukazuju na li~nost, da otkri vaju
li~nost, te da, naravno, ne postoje bez li~nosti.
7)
Sveta
Trojica ima su{tinu koja je energetska, ali se ove
Boanske energije saop{tavaju tvorevini iskqu ~ivo
putem Boanskih Li~nosti, a nikako bezli~nim iz-
livom bezli~ne su{tine. Ta~no je da energije pri padaju
su{tini, ali je isto tako ta~no i da su{tina pripada
li~nosti. Stoga je svako delovawe Boije li~no. Jer,
boanske energije su uli~nostwene (mup_stater), a ni-
47
kada bezli~ne, po{to ih uli~nostwuju (m_upostasfoum)
Lica Svete Trojice, koja su imaoci pri rode ~ije su
to energije. U Bogu, dakle, ne deluje su {tina, nego ne-
ka od Boanskih Li~nosti koja je nosi lac te delatne
su{tine. A Li~nosti Svete Troji ce uvek deluju skupa,
uvek sadejstvuju (sumemeqcom), bu du}i da imaju istu su-
{tinu, iste energije i istu vo qu. Ne postoji energija
koju bi imalo samo jedno Lice Svete Trojice a da je
istovremeno nemaju i druga dva, budu}i da su energije
svojstva iste im prirode. Tako i Boanska su{tina
i Boanske energije te su{tine upu}uju na Boanske
Li~nosti, jer je sama su{tina Boija li~na. Pa kako
bi, onda, wene energije mogle biti bezli~ne?
4) Ako Palama nigde i ne tvrdi eksplicitno da Bog
slobodno proizvodi svoju sopstvenu su{tinu, do kaz
za to svakako nije taj {to Palama odbacuje navod no
Plotinovo gledi{te kako Bog upravo to ~ini.
8)
No,
ako pogledamo {estu Eneadu (8,20,20-22), gde Plotin o
vrhunskom Bi}u zaista kae da ako bi bilo ta~no
re}i da on sadri samoga sebe, tada bi on sam i proiz-
vodio sebe (edatr atmqhr kcete sumweim, at r
sti j apaqcymaut m), to ipak ne}e biti ta~no da se
ovde radi o tome da, prema Plotinu, Bog slobodno pro-
izvodi svoju sopstvenu su{tinu. Jer, samo nekoliko
redova nie Plotin obja{wava da samo ako zaista
postoji neki (trenutak) vremena od koga je po~eo (da
postoji), (tek) tada bi se u pravom smislu te re~i moglo
re}i da On stvara sebe, a ina~e, ako On postoji i pre
ve~nosti, to (stvarawe samoga sebe) onda treba shvatiti
samo u prenosnom smislu sklada tog stvarawa i Wega
samog (8,20,23-27). A u istoj Eneadi (8,21,20-23) Plotin,
obja{wavaju}i, dodaje kako to da on sadri samoga
sebe, ako se to ispravno tvrdi, to treba shvatiti kao
da sve ostalo {to on sadri u sebi postoji na osnovu
nekog u~estvovawa u wemu, i sve se svodi na wega
(td sumweimautmoty kgptommoem, etir qhr atvh
ccoito, r t l mkka pmta sa stpaq totou sumwetail e
48
tous cq timi ato st, j aer toto macyc pmtym).
9)
Plotin, dakle, ne kae da Bog slobodno stvara svo-
ju sopstvenu su{tinu, nego da sve stvoreno postoji sa-
mo zato {to ga je Bog stvorio i {to ga i daqe odrava
u postojawu. I uprkos terminolo{koj sli~nosti
[
Pa lama u 2. slovu Protiv Grigore koristi izraz samo-
proizvode}i (atopqaj tor), {to li~i na Plotinovo
paqcymautm], Palama ne odbacuje ovo Plotinovo
personalisti~ko stanovi{te, po{to, kao {to smo
videli, ono to i nije, ve} odbacuje mogu}nost da Boi-
ja su{tina proizvodi samu sebe. Kada bi, veli Pala-
ma, u pravu bio Grigora, a ne Dionisije Areopagit i
Maksim Ispovednik, onda bi Boija su{tina bila
samoproizvode}a, a Bog (bi bio) otac samome sebi
(a_topqa| tor sta osa to Heo | aatoptyq Her).
Pre ma tome, niti je ta~no da je Plotinovo stanovi{te
personalisti~ko, niti mu se Palama suprotstavqa.
Ono ~emu se on protivi jeste mogu}nost da Boija su-
{tina moe proizvoditi samu sebe. Jer, prema Pala-
mi, ona deluje iskqu~ivo delovawem Li~nosti koje su
nosioci te su{tine.
Zakqu~ak
) Kao uostalom ni kod ostalih Svetih otaca, tako
ni kod Palame ne postoji suprotstavqawe li~nosti
i su{tine. One uvek idu zajedno. Li~nost uvek ima
su {tinu, a su{tina nikada nije gola, to jest ne po-
stoji sama po sebi, izdvojeno od li~nosti koja je wen
nosilac.
) Ako se u novije vreme, ipak, govori o pretho|e-
wu li~nosti nad su{tinom, onda to, naravno, ne treba
shvatiti u smislu vremenskog pretho|ewa (kao da bi prvo
postojala li~nost, pa tek onda su{tina), ve} u smi slu koji
je donekle nalik onom kod logi~kog pretho|e wa. Tu su,
naime, antecedens i konsekvens istovreme ni, ali prvi
prethodi drugom u smislu logi~kog us lovqavawa. Na
sli~an na~in, re}i da li~nost pretho di su{tini, a
49
ne obratno, zna~ilo bi, grubo govore}i, da od li~nosti
moemo da zakqu~imo na su{tinu, a da obrnuto ne
vai, jer su{tina sama po sebi i iz sebe ne moe izne-
driti li~nost. Otuda je uzrok (at_om) ili uslov svega
u Bogu Li~nost O~eva. Otac: 1) ra|a Sina i ishodi
Svetog Duha, 2) omogu}ava su{ti ni da posto ji (jer sama
po sebi, to jest gola, ona to ne mo e), i 3) uli~nostwuje
( mupostasifei) energije svoje su{tine.
) Dodu{e, treba voditi ra~una o tome da ne
upo treb qavamo olako termine personalizam ili
egzi sten cijalizam i wima sli~ne, budu}i da svi
oni, u savre menoj evropskoj filosofiji, ve} imaju ko-
liko-toliko odre|en filosofski sadraj, te da su ba{
zbog toga te{ko prenosivi na jedinstvenu, unikatnu
stvar nost Svete Trojice. Naime, Li~nosti Svete Tro-
jice nisu li~nosti u na{em psiholo{kom, intelek-
tual nom, pa ~ak ni egzistencijalnom smislu. One su u
naj ve}em mogu}em stepenu jedinstvene i besprimer ne.
A ta doslovna neponovqivost wihova, zbog koje sva ko
preno{ewe na wih kategorija iz oblasti vantroji ~ nog
postojawa izaziva sumwi~avost i nedoumice, plod
je posebnih unutartroji~nih odnosa, koji su, opet,
re zultat, u najapsolutnijem smislu, jedinstve nog
dela wa Li~nosti Boga Oca. Stoga i u hri{}anskom
poima wu (teologiji) ivoga Boga i u hri{}anskom
blagoda rewu (evharistiji) ivome Bogu Otac ostaje
ime nad imenima najvi{a i najdubqa heomul a.
Naravou~enije 1: ovaj primer sa Palaminim tuma~e-
wem odnosa Onoga-koji-jeste i su{tine opomiwe nas
da budemo veoma paqivi u izboru argumenata u
prilog teze koju zastupamo, po{to argumenti koji se
mogu obo riti ne}e, dodu{e, logi~ki gledano, oboriti
i sa mu tezu, ali }e je, psiholo{ki gledano, u~initi
sumwi vom i neprihvatqivom, a to je ono {to najmawe
elimo.
50
Naravou~enije 2: ovaj isti primer pokazuje tako|e
i to da upori{ne ta~ke teze o prvenstvu li~nosti nad
prirodom u Bogu ne treba traiti u nepromi{qenim
tuma~ewima na prvi pogled privla~nih biblijskih
i ota~kih perikopa, nego pre svega u duboko pravosla-
vnom u~ewu o monarhiji Boga Oca i na woj zasnovanim
unutartroji~nim odnosima kako izme|u samih Bo-
anskih Li~nosti tako i izme|u Boanskih Li~no-
sti, s jedne, i boanske prirode, s druge strane.
Napomene
1)
Introduction a letude de Gregoire Palamas, Editions du Seuil, Paris,
1959. Engleski prevod sa~inio George Lawrence, A Study of Gregory
Palamas, The Faith Press, London, 1964.
2)
A study of Gregory Palamas, 212.
3)
To je dobro zapazio John Demetracopulos, Is Gregory Palamas
an Existentialist? HAPOYEIA, Athens, 1996, 17.
4)
Upravo je u tome slabost glavnog argumenta celog Dimitra-
kopulosovog rada {to, pokazuju}i da je Majendorfovo tuma~ewe
Palaminog odeqka neodrivo, ~ini nedopustivi skok zakqu~u-
ju}i da je neodriva i sama teza o prvenstvu li~nosti nad su{ti-
nom, koju je takvo tuma~ewe trebalo da potkrepi.
5)
I Jovan Romanidis je primetio da Majendorf citira
ovaj odeqak izvan konteksta. Palama ovde upotrebqava termin
su {tina u dionisijevskom smislu su{t(in)otvore}e sile
(oso_por dma r), a ne u dionisijevskom smislu nadsu{tastvene
skrive nosti (peqosiomj quvi tgta), {to bi bilo ekvivalentno
Majen dor fovoj upotrebi termina su{tina ili priroda u razvi-
jawu wegove teorije o personalizmu, Notes on the Palamite Contro-
versy and Rela ted Topics, in: Greek Orthodox Review 9, 2, 1963-1964,
169.
6)
Kao {to tvrdi Dimitrakopulos, op. cit., 38.
7)
Kao {to je to ubedqivo pokazao Stavros Jagazoglu, Pqokec_|
ema st heokoca tmj tstym meqceim, Tqtior, J ateqmg, 1992, 74-91.
51
8)
Dimitrakopulos, op. cit., 19-28, posebno str. 25, zagovara ba{
takvo mi{qewe tvrde}i da Palama odbacuje kao prosto brbqa-
we ovo veoma personalisti~ko gledi{te koje mu je pro izvoqno
pripisao Majendorf, a koje je, u stvari, Plotinovo delo: naime
gledi{te da Bog slobodno proizvodi svoju sopstvenu su{tinu.
9)
PLOTINI OPERA, EDIDERVNT Paul Henry et Hans-Rudolf Schwy -
zer, tomus III, Enneas VI, OXONII, E TYPO-GRAPHEO CLARENDONI-
A NO, MCMLXXXII, 269.
Stavros Jagazoglu
SVETOTAJINSKI ISIHAZAM
Eklisiolo{ke pretpostavke bogoslovqa
Svetog Grigorija Palame
Za pravoslavni Istok paradoksalne teorije kala-
brijskog monaha Varlaama, u vezi bogoslovskih tema
i wegovih primedbi na isihasti~ku praksu monaha,
bile su one koje su dale povoda iskrsavawu bogoslov-
skog lika svetoga Grigorija Palame na istorijskoj
pozornici 14-og veka.
Prednost crkvenog iskustva nad svakim intelek-
tualnim pristupom bogoslovskim istinama, tihova-
teqni nauk umne molitve, razlikovawe boanske
su {tine u kojoj se ne moe u~estvovati od boanskih
energija u kojima moe, nestvoreni karakter i zna~e-
we tavorske svetlosti, prosvetqewe, bogozrewe i sje-
diwewe ~oveka sa Bogom kao izvanredni spasiteqski
doga|aj Crkve koji je bogoslovski utemeqen na uzajam-
52
nom proimawu Hristologije i Pnevmatologije, ~i ne
osnovne osovine u~ewa svetog Grigorija Palame.
Pomesni Sabori 14-og veka u Carigradu (1341, 1347,
1351 i 1368) eklisiolo{ki su opravdali bogoslovske
borbe svetoga Grigorija i prihvatili wegovo u~ewe o
nestvorenim energijama kao anatomiju i nadoveziva we
na prethodno ota~ko predawe.
Nakon dugog perioda vavilonskog ropstva pravo-
slavnih na~elima zapadne metafizike, savremena
pravoslavna bogoslovska misao prosto je obnovila
svo je interesovawe za u~ewem svetoga Grigorija, i
u tom koraku ona je bukvalno bila rekonstruisana,
uzimaju }i za svoju osnovu ota~ko predawe arhiepisko-
pa So lunskog, u dinami~nom dvigu ka samopoznawu i
svo jeobrazno{}u naspram Zapada.
U na{em dobu sveti Grigorije Palama predstav-
qen je kao bogoslov dogmat koji je koncentrisao svoje
u~ewe na ~uvenom razlikovawu su{tine od energija,
ili kao u~iteq umne molitve i pobornik isihast.

No u, od samoga po~etka protivpalamitskoj kli-

mi, mnogi zapadni istra`iva~i ocenili su da je u~e we
svetoga Grigorija bilo li{eno svakog biblijskog i
ota~kog utemeqewa i da ono predstavqa ponovni uz laz
ka neoplatonisti~koj metafizici i usijaniz mu iz
dela psevdo-Dionisija. Energije proisti~u iz bo-
`anske su{tine i nikako se ne vezuju za lica Svete
Trojice, niti u ve~nosti, niti u istoriji bo `anskoga
domostroja. Ontolo{ka zavisnost energija od bo`an-
ske su{tine umawuje, ako potpuno ne uklawa, wihovu
spasiteqsku ulogu. ^in i naro~ito delo o~o ve~ewa
Boga Logosa preuzima da izvr{i neipostazi rana
energija bo`anske su{tine. Tako Palaminom isihaz-
mu i bogoslovqu nije potrebno nikakvo hristo lo{ko
ili bogoslovsko u~ewe, i u stvari ono pred stavqa po-
vratak na nauku o prostom Bogu mistika. Iz palamit-
ske duhovnosti odsustvuje sloboda li~ nosti a vlada
53
nu`nost su{tine. Sa druge strane, nedo statak antro-
pologije utemeqene na Hristologiji svr stava pala-
mitsko bogoslovqe i isihazam u ikonobo ra~ke pokre-
te. Na ovakvo podcewivawe dela Hristo vog reagova}e
Nikola Kavasila. Suprotnost izme|u Kavasile i
isi hazma ne razlikuje se samo po svojoj tematici i
re~ni ku, nego ima glasovitu korenitu di menziju.
Sami istraiva~i zastupaju slede}e mi{qe we:
naime, ako je Nikola Kavasila centrirao ivot u
Hristu oko Tajni Crkve, Grigorije Palama je uteme qio
primawe boanske blagodati u van-svetotajin skoj
klimi, odnosno u onome {to se vezuje za razli~i te
stupweve u tihovateqnom vaspitawu monaha. Kava sila
je reagovao na iskqu~ivost i pnevmatokratski ek-
lekticizam isihasta, navodno, predstavqaju}i i vot
u tajnama kao hristocentri~nu duhovnost vernika
u svetu, kao zajedni~ko u~e{}e evharistijskog tela
Hristovog u gledawu nestvorene svetlosti od strane
izabranih. Tako, ako Kavasila predlae liturgij-
sko-svetotajinsku Eklisiologiju i blago~estivost,
Pala ma se pojavquje kao onaj koji uvodi iskqu~ivo
tera peutsku Eklisiologiju, koja za ciq duhovnog
ivota postavqa drawe zapovesti i umnu molitvu,
~ime se jedino moe sti}i do neposrednog gledawa
nestvorene slave Boije.
Ako ove albe i kritike zapadne teologije koje
jasno stvaraju ratobornu atmosferu, ocenimo kao ar-
bitrarne i ne toliko mu~ne za nas, ponovno prihvata-
we bogoslovqa svetoga Grigorija Palame donosi nam
na pozornicu, rekli bismo, jedan unutra{wi problem
novije pravoslavne misli. Mnogi, uglavnom ruski teo-
lozi i intelektualci (Homjakov, Solovjev, Florenski,
Bulgakov, Karsavin, Ber|ajev), uhva}eni u zamku pretho-
dno ve} obrazovane klime hristomonizma u Zapadnoj
Crkvi i teologiji, uz prate}e umawewe li~nosti i
dela Svetoga Duha, kao posebnu prepoznatqivu osobi-
nu Pravoslavqa shvatili su prvenstvo Pnevmatologi-
54
je nad Hristologijom. Naime V. Loski nastavio je u
tom pravcu i u teolo{koj sistematizaciji ove ideje
u okvirima dva jasno odvojena domostroja, Hristovog
sa jedne strane, i Svetoga Duha sa druge. Ako Hristolo-
gija, domostroj Hrista, predstavqa objektivni vid
Cr kve i ti~e se terapije qudske prirode uop{te,
Pnev matologija, domostroj Svetoga Duha, vezuje se za
poseb ne qudske ipostasi, obezbe|uju}i im slobodu
i razlu ~ivawe na planu li~nosti. Izme|u Pnevma-
tologije, koja izraava razli~ite projave boanske
blagodati u licima vernika, uglavnom prosvetqewe
i wihovo oboewe, i Hristologije koja obuhvata
Svete Tajne i svaki drugi institucionalni izraz
crkvenoga tela, daje se primetiti jedan dijalekti~ki
naboj, koji je pandan onome koji razlikuje li~nost
od prirode, slo bodu od nunosti, eshaton od istorije.
Domostroj Sve toga Duha po Loskom se temeqi na
razvijawu pnevma tolo{ke struje na Istoku koja je
nakon sed mog veka nasledila onu hristolo{ku i po-
primila svoj kona ~ni oblik u u~ewu svetoga Grigorija
Palame o nestvo renim energijama, o podvini~koj
duhovno sti i o gle dawu nestvorene svetlosti. Odjek
i uticaj gledi{ta Loskog me|u pravoslavnima, u
spoju sa obnavqawem palamitskog u~ewa i op{tem
zaokretu posledwih de cenija ka trezvenoumnom i
podvini~ kom predawu done}e na pozornicu ~itav
niz bogoslov skih i pastir skih problema, a u vezi sa
uveliko pole mi~kim odno som izme|u institucion-
alnog i hariz mati~nog ele menta crkvenog ivota i
stalno }e in sistirati na ispravnom i punom odnosu
Hristologije i Pnevmato logije.
Dakle, u kakvom su odnosu Hristos, vernici i Sve-
ti Duh Crkve? Da li je mogu}e teolo{ki opravdati
vezanost Svetih Tajni iskqu~ivo za Hristologiju, a
projave harizmati~nog ivota vernika jednostrano
za Pnevmatologiju? Da li ~esto uo~qive nejednake
po dele svetoduhovnog ivota monaha i misti~ne
55
po bonosti vernih u svetu mogu na}i svoju potporu u
ikonomiji, izdvojenoj samo za izabrane? Da li je evha-
ristijsko iskustvo i konstituisawe crkvenog tela
mo gu}e razlikovati ili smatrati mawe vrednim od
mi sticizma podvini~kog ivota? Da li je mogu}e
da se isihasti~ka praksa, stupwevi duhovnog usavr-
{ava wa i iskustvo oboewa razlikuju od svetotajin-
skog ivota? Kakav je pak poloaj i zna~aj Svetih
Tajni u u~ewu svetoga tihovateqa? Da li je zaista
bogoslov qe i uporedo iskustvo boanske blagodati
iznad, ili izvan misti~kog ivota? Mi{qewa smo u
svakom slu ~aju da i samo oblikovawe sli~nih sudo va,
pretpostav ki i pitawa ~ini veliku nepravdu bogo-
slovskoj misli Solunskog arhiepiskopa, a u najboqem
slu~aju, ovako ne{to dalo bi se opravdati samo wenim
nepoznavawem.
Odaju}i po~ast 650 godi{wici Sabornog Tomosa
iz 1351.g, smatrali smo celishodnim da prikaemo
nesalomivo jedinstvo i sraslost svetotajinskog i pod-
vini~kog ivota u u~ewu svetog Grigorija Palame.
Ova dva vida iskustva Crkve, koja stalno blagovesti
zajednicu oboewa, utemequju vanredan izraz pra-
voslavnog tihovawa.
Pre nego {to pre|emo na posebno razmatrawe ovog
pitawa, osvrnu}emo se na neke indikativne elemente
iz samog podvini~ko-liturgijskog iskustva i gle-
di{ta svetoga Grigorija.
Prvo i osnovno, za na{eg u~iteqa isihastu ne
po stavqa se pitawe dvojne etike, koja bi razdvajala
du hovnost monaha od pobo`nosti vernih u svetu. Ako
savr{ena qubav, koja se zadobija uzdr`awem, tihova-
wem i trezvenoumqem prili~i uglavnom ot{elnici-
ma, ipak i oni koji se ve`baju u upotrebqavawu stva ri
iz prirode u svetu saglasno Bo`jim zapovestima, i
oni sti`u do upravo istog rezultata, odnosno do savr-
{ene qubavi. Prema svedo~ewima wegovog `itija koje
je sastavio patrijarh Filotej Kokin, Palama ni je
56
smatrao neprestanu molitvu iskqu~ivom povlasti com
ot{elni~kog `ivota, nego je sam davao podsticaja i
mu`evima, i `enama i deci, i mudrima i neznalci-
ma, i svima zajedno na weno upra`wavawe. Zbog tog
razloga glavna pitawa u trijadama u korist onih koji
tihuju o tihovawu, o umnoj molitvi, gledawu nestvo-
rene svetlosti ponavqaju se ~esto i u pastir skim
pro povedima Solunskog arhiepiskopa. Kao ot {elnik
u Veriji i Velikoj Lavri Svete Gore sveti Grigorije,
iako se povla~io u potpunu samo}u i tiho vawe, on
je Subotom i Nedeqom u svetotajinskoj `rt vi sa
bra}om prethodno izrekav{i duhovnu propoved i re~
o sjedi wewu suvereno u~estvovao u zajedni~ar skom
crkve nom `ivotu. Sve to zato {to se li~no isku stvo
tihova teqa ne d razdvojiti, nego je jedinstveno i
nalazi svoju puno}u u obrednom sabrawu Crkve, up ravo
kao {to samo ustajawe (...) na molitvu u sabrawu vodi
ka Bogu. Dok je bio iguman manastira Esfigmen na{
u~iteq isihasta pridavao je naro~itu pa`wu i dobro-
toqubqe obrednom `ivotu i savr{avawu Svetih Tajni
nadahwuju}i sve{tenoslu`ewem svoju bra}u i saslu-
`iteqe. Tako|e je karakteristi~no da je sveto gorski
bogoslov smatrao Vrlaamovo odsustvo iz bo `anske
Ev haristije za sve vreme wegovog boravka na Istoku ne-
pobitnim dokazom da kalabrijski monah ni kada nije
ni bio ~lan Pravoslavne Crkve, ve} da je od po~etka
pripadao latinskoj veri koju je i izra`a vao u svojim
teorijama. Kao episkop, sveti Grigorije li~no svedo-
~i svakodnevno savr{avawe i zajedni~a rewe u Svetim
Tajnama bo`anske Evharistije. On ujed no podsti~e
svoju pastvu da svako prisustvuje bogopre dawskim ne-
deqnim sabrawima Crkve, koja ikonizuju vaskrsno
prisustvo i eshatolo{ki dolazak Hrista, ali ih isto
tako podsti~e na iskreno i bez osude pri ~e{}ivawe
Spasiteqevim svetim telom i krvqu.
Treba naglasiti saglasno saborskim odlukama iz
14-og veka, da sve ono {to je sveti Grigorije Palama
57
napisao o podvini{tvu, sijawu svetlosti i oboewu
nije imalo za ciq samo da podri vi{evekovno isi-
hasti~ko predawe na Istoku, nego na kraju krajeva
samu pravoslavnu veru, koju je Varlaam izlagao vrlo
sumwivo u svojim po prvi put tada slu{anim teori-
jama. Za kalabrijskog monaha teologija se iscrpquje
umnom apofatikom i misaonom analogijom. Pogre{no
tuma~e}i smisao mnogih re~i Dionisija Areopagita
Varlaam je smatrao da sveti oblak u koji je u{ao Moj-
sije na Sinaju nije sadrao nikakav transcedentni
prizor, nego je prosto predstavqao li{enost i pot-
puno neznawe. Ova neshvatqivost predstavqa kona~ni
i najvi{i oblik bogopoznawa, a prizori i svetlost
koje je video Mojsije u onom oblaku nisu bili ni{ta
drugo nego simvoli~ke vizije koje se daju registro-
vati.
Ali i svetlost koju su videli u~enici na Tavoru
mogla se osetiti pa ~ak i videti; tvarni simvol bo-
anstva. Kada isihasti kau da vide neku svetlost,
onda ona ne moe a da ne bude osetna i simvoli~ka,
kao {to to uostalom vai za sve vizije svetiteqa. Po
Varlaamu, ne samo svetlost isihasta, nego i Svete taj-
ne i liturgijski ivot Crkve ne predstavqaju ni {ta
drugo nego simvoli~ke predstave koje vode u umne i
nematerijalne arhetipe. Najsavr{enije bogozrewe je
znawe o stvorenim bi}ima, a to zavisi od ~ovekovih
prirodnih sposobnosti.
Po svetom Grigoriju oboewe je nestvoreni dar
Boiji a ne posledica prirodnog podraavawa, spo-
sobnosti ili napredovawa konkretnog ~oveka. Obzi-
rom da na{ mudroqubac i monah svojim li~nim
pri merom svedo~i kako se sagla{ava u svemu sa
Dionisi jem Areopagitom, Palama prilae jedan
kqu~ni odlo mak iz dela pisca crkvene jerarhije:
Na{ porod }e biti, koliko je to dostino, jedino i
samo upodobqa vawe Bogu i jedinstvo onih koji qube
samo naj~a sti vije zapovesti i sve{tenosluewa.
58
Ovaj odeqak nije kqu~ni samo za postavqawe okvira
isihasti~ kih ras pri, ve} on osvetqava i neraskidiv
odnos iz me|u Sve tih Tajni i podviga u u~ewu svetoga
Grigori ja, i {ire u pravoslavnom predawu.
Prevazi{av{i svojim primernim bogoslovskim
metodom Varlaamov koncept o oboewu kao prirod-
nom nastrojewu i podraavawu, sveti Grigorije na-
gla{ava jedinstveno i spregnuto gledawe na Svete Taj-
ne i podvig. Wegova bogoslovska borba ima svoj centar
u nestvorenom karakteru od kr{tewa i pre svetih
tajni primaju}e blagodati, koja se nastawuje u ~ove-
ku i ostvaruje oboewe svetih. Ali i sama mogu}nost
drewa zapovesti ima svoju podlogu i polazi{te u
blagodati Svetoga Duha, koju primaju svi vernici u
svetoj tajni Kr{tewa. Nijedno iskustvo ili duhov-
nost Crkva ne moe da shvati, ako ove nemaju za svoju
osnovu i zamajac nestvorenu blagodat Svetih Tajni.
Polazi{te bogodejstva vernih je doga|aj kr{te wa.
Osve}ewe i zajednica Svetoga Duha aktivira to kom
kr{tewa usinovqewe vernih u Hristu koje preva-
zilazi wihovu biolo{ku ipostas.
Potpuni dar, blagodat kr{tewa ostaje trajno na
~oveku po boijem ~ovekoqubqu. No, ako je ova blago-
dat neodstrawiva, o~uvawe ~istote i osve}ewa podle-
e slobodnoj voqi vernika. Nova tvar i sloboda od
smrti, iako nam je data kr{tewem zabadava, svakako
da treba da se o~uvaju do kraja i na{im prihvatawem
i saradwom kako bi boansko usinovqewe i sanasled-
stvo sa Hristom bili sigurni i neraspadqivi u budu -
}em veku Carstva.
Po kr{tewu, sveta tajna tajnoga hleba i krvi
ozna~ava harizmati~no u~e{}e vernika u Hristovoj
krsnoj `rtvi i vaskrsewu. Kako kr{tewe tako je i
zajedni~arewe u bo`anskoj Evharistiji potpuni dar.
Ove dve, za vernika bezbolne Svete Tajne temeqe se i
istinito ikonizuju Hristove bolne strasti. Shod no
tome, u kr{tewu i Evharistiji nemamo simvoli~ ko
59
podse}awe na delo Hristovo, nego svetotajinske na-
~ine kojima je bo`anska blagodat u~esnik kao delat-
nog prisustva Hrista, pru`aju}i obo`ewe celokupnoj
qudskoj li~nosti. Iz ove dve Svete Tajne proizi lazi
spasewe i obo`ewe i u wima se sa-vozglavquje celoku-
pni domostroj bogo~oveka.
U~e{}e u svetotajinskom savr{avawu, u zajednici
i sabrawu boanske Evharistije prua savr{enu
i neraskidivu spregu, sjediwewe i sme{avawe sa
Hri stom. No, ovde se ne radi o u~e{}u u boanskoj
priro di Hrista kako je to mislio Akindin, nego o
zajedni ci u ipostaziranoj qudskoj prirodi jednoga
Boga, za jednici koja postaje stalni i neiscrpni izvor
osve}e wa i blagodati, a u kojoj dolazi do pretvarawa
evhari stijskih darova. Sveti Grigorije nagla{ava da
se hleb i vino iz Evharistije pretvaraju u telo i krv
Hristo vu daruju}i na taj na~in u~e{}e u nestvorenim
energi jama Boijim koje ga konstitui{u. Dakle,
podrazume va se da pravqewe razlike izme|u boanske
su{ti ne u kojoj se ne moe u~estvovati i energija
u kojima moe, ne{to za {ta se borio na{ u~iteq
isihasta, ne samo da je relevantno, nego predstavqa
postoqe sveto tajinske ontologije na kojoj je izgradio
svoje de lo sve ti Nikola Kavasila. Radi se o nesalo-
mivoj i vi{este penoj zajednici koja prevazilazi
svaki drugi oblik me|uqudskih odnosa. Hristos je
postao brat qu dima zato {to je primio na sebe qudsku
prirodu; po stao im je prijateq otkrivaju}i im svoje
tajne; postao im je Otac preko usinovqewa kr{tewem,
enik zato {to se neraskidivo vezao za wih, ali i
majka predajom svoga tela i svoje krvi.
Sam Hristos pokazao je da je zajednica wegovog
tela neophodna za nasledstvo istinskog ivota. U taj-
ni boanske Evharistije dolazi do ~inodejstvovawa
besmrtnosti Carstva. Pri~e{}uju}i se, nestvorena
blagodat koja daje puno}u telu i krvi Hristovoj, delu-
je i u tajni nas zaodeva u svetlost, u~vr{}uju}i na{e
60
usinovqewe u punom sjediwewu i sme{awu sa boan-
skim ivotom. Kroz boansku zajednicu mi postajemo
ve~ni, obzirom da ukorewujemo svoje stvoreno postoja-
we u nestvorenim energijama koje razdequje Sveti
Duh kroz evharistijsko telo Hrista. Nagla{avaju}i
neop hodnu podvini~ku pripremu za evharistijsko
zajed ni~arewe, sveti Grigorije isti~e i arku borbu
za neumawivim o~uvawem ove zajednice. Tako ispuwe-
we boanskih zapovesti nosi u sebi evharistijski
smisao i zna~aj. U neizrecivom prinosu Oca i neiz-
mernom aminovawu Jedinorodnoga Sina mi svojim de-
lima uzvratno prinosimo celokupno svoje postojawe.
Uostalom, boanska Evharistija ne zna~i prosto
~e sto pri~e{}ivawe, ve} i prinos na{eg bi}a Bogu.
Primawe boanske blagodati kroz Svete Tajne nije
posledica datog nunog procesa; svakako da zahteva
pozitivan odaziv qudske slobode. Ujedno i sam Hri-
stos trajno sudeluje pruaju}i Svetim Duhom snagu
onima koji se bore. Na ovaj na~in drawe zapovesti
i zadobijawe vrlina nije samo po sebi ciq, niti se
postie izvan Svetih Tajni i tela Crkve, niti bez
sudelovawa i razumevawa koje Bog iskazuje.
Morali bismo ovde primetiti da qudsko sudelova-
we po pravoslavnom shvatawu prima na sebe i ostvaru-
je boanska blagodat, izraavaju}i tako upravo
para doks asimetri~ne Hristologije. Dakle, blagodat
Sve tih tajni prua se kao dar i to inicijativom Boga
a ne kao nuno nagra|ivawe i dostojna plata, dok do-
prinos ~oveka lei u wegovom slobodnom i aktivnom
prihvatawu we, gde je ~ovek pokrenut delom svojstve-
nim Ute{itequ.
Organska sprega Svetih Tajni i podviga bogodej-
stvene blagodati i wenom li~nom prihvatawu od stra-
ne vernika po svetom Grigoriju je nepogre{iva ekli-
siolo{ka pretpostavka ivota u Hristu. Projavom
ovog svetotajinskog i podvini{kog sudelovawa,
Hristos je na~inio novom ne samo prirodu svakog
61
od nas, nego i ipostas, i podario nam je otpu{tawe
greho va na{ih svetim kr{tewem, drawem usvojenih
zapo vesti, preumqewem koje darova palima, i preda jom
svoga tela i krvi.
Ovu satkanost svetotajinskog i podvini~kog
ele menta ivota u Hristu snano izraavaju ivot
i duhovne borbe tihovateqa, a iskustvo te satkanosti
sveti Grigorije je branio pred nepravednim optu-
bama Varlaama. Svrha tihovateqnog vaspitawa je usvo-
jewe, o~uvawe i potpuno u~e{}e u nestvorenim energi-
jama koje primaju svi preporo|eni vodom i duhom u
tajnoj bawi ponovnog ro|ewa. Shodno tome, bilo koji
stupwevi ivota u Hristu, nakon kr{tewa projavqu ju
se kao stepenice usvojewa Svetoga Duha koji je me|u
nama. Dakle, kr{teni koji svojom neprekid nom bor-
bom za o~uvawem i obnavqawem ~istote du{e i tela,
odnosno drawem Bogom pou~enih zapovesti i zadobi-
jawem bogoobraznih vrlina svojim dvigom i pomo}u
Duha uzrastaju i napreduju u ivotu u Hri stu iznu-
tra gledaju a ne spoqa, posmatraju}i svoje obnovqewe i
po nekim drugim neiskazanim, nevidqi vim i mno gim
takvim znamewima.
Ova unutarwa obnova i vidqivi ili svetotajin-
ski darovi sa vrhuncem gledawa svetlosti i oboewa
predstavqa plod tajanstvene blagodati i ~ovekovog
sudelovawa po meri svoje podvini~ke spremnosti i
~istote vernika. Prema tome, svi stupwevi usavr{a-
vawa u Hristu prepli}u se i zavise od u~estvovawa u
blagodati svetih tajni.
Karakteristi~no je da i sveti Nikola Kavasila,
gledaju}i na boansku Evharistiju kao na posledwu
tajnu, jer se daqe napredovati nema kud, niti {to tre-
ba dodati, ne deli nego poistove}uje evharistijsko
iskustvo sa gledawem svetlosti u meri stepena pod-
vini~ke ~istote: Ovu tajanstvenu svetlost imaju
o~i{}eni, ona je pro~i{}uju}a za one koji se ~iste,
a neshvatqiva onima koji se bore protiv lukavoga i
62
strasti.
Svetlost kr{tewa i hrana prosvetquju}eg tela
sjediwuje Hrista u Svetome Duhu sa konkretnim qud-
skim ipostasima. Zajedni~arewem u Wegovom svetome
telu Bogo~ovek Isus se sme{uje, postaje jedno telo
i jedan duh tako da prosvetquje blistavo{}u nestvo-
renih energija svoga tela du{e onih koji dostojno
u~e stvuju u wemu, kao {to je to uostalom bilo sa
u~enici ma na Tavoru.
Shodno tome, gledawe nestvorene svetlosti ima
ev haristijsko utemeqewe. Telo Hristovo kao izvor
sve tlosti nestvorene blagodati, ukoliko se sme{alo
i postoji me|u qudskim li~nostima, iznutra zaodeva
u svetlost svete, a ne spoqa. Ovo hristojavno gleda-
we nestvorene svetlosti upravo zato {to se temeqi i
predstavqa znak raspoznavawa vanrednog svetotajin-
skog `ivota crkvenoga tela, korenito razlikuje
`i votni do`ivqaj tihovateqa od bilo kojeg vanhri{ -
}anskog tajinskog iskustva.
Tihovateqni i trezvenoumni dvig monaha kao
unu tarwa potraga svetotajinske blagodati pridaje
poseb nu funkcionalnu ulogu umnoj molitvi, u okviru
qud skog sudelovawa u gromkom u~estvovawu i aktivnoj
projavi boijeg dara. Um kao poznajni organ vi{esna-
ne du{e, u meri u kojoj slobodno prima blagodat Sve-
toga Duha, razliva je po svom svojem jedinitom telu.
Um vi{e nije pasivni organ du{e, ve} on sada vaspo-
stavqa, ~i{}ewem od strasti, svoju prvobitnu funk-
ciju ikonizaciju Boga Logosa. Svojevrstan zaokret
uma i povratak u srce, osmatraju}i i preobraavaju}i
telesna ~ula vodi bi}e u jednu vrstu duhovne subote.
Ovaj celokupni dvig bi}a po qubavi, uzdrawu i mo-
litvi dobrotoqubivo ga priprema za aktivan prihvat
boanske blagodati. Nestvorena blagodat Svetim
Taj nama iznova odmorena u dubini svoga postojawa
zase wuje ~oveka svetlo{}u zore i ~ini ga prozirnim,
zri teqem, pri~asnikom svetlosti Svete Trojice.
63
Svetiteqi ipostasno gledaju ipostaziranu boan-
sku blagodat. Kako je um, budu}i sav oko, du{om pri-
pojen vasceloj ~ove~ijoj ipostasi, iskustvo boan skog
prosvetqewa nalazi svoj prilaz i telu sudelova wem
Svetoga Duha tako da ostane dimenzija qudske prirode
ne samo da registrujene izrecivu tajnu bogo zrewa, nego
se i prikladno pode{ava i u~estvuje u bogodejstvenoj
zajednici. Ovo ne treba doiveti kao naro~iti para-
doks; Sveti Duh, kao {to osve}uju}i materijalne oti-
ske svetih tajni, ikone itd., na isti na~in deluje i
na telesnu prirodu ~oveka. Sav ~ovek sija i postaje
gledateq nadsvetovnog u ovoj svetlodej stvenoj mista-
gogiji budu}eg. Smisao utelovqenog bo gozrewa kod
~o veka daje na{ isihasta bogoslov svojim slede}im
izne na|uju}im gledi{tem: Kao drugi ze maqski an|eo
~o vek kroz sebe privodi Bogu celokup nu mnogovrsnost
tvorevine, umne i ~ulne, obzirom da je sazdan pri~as-
nikom svake vrste stvorenog postoja wa, tako da on
os tvaruje upravo doga|aj sebe kao ikone Boije. ^ove-
kovo podvini~ko sudelovawe nije za tomqeno uskim
eti~kim gledawem koje prosto gleda na spasewe du{a,
nego poprima jasnu hristolo{ku per spektivu, ontolo-
{ke i univerzalne dimenzije, obzi rom da se doti~e i
ti~e ~itave tvorevine Boije. Na kon o~ove~ewa Logo-
sa posledice bogomune energi je i predaje bogo~o-
ve~anskog tela ~ini beskrajno more svetiteqa Crkve
koji su videli nestvorenu svet lost kako isijava para-
doksalno iz preslavnog tela Hristovog, kao nekada
u~enici na Tavoru. Hristoli ki svetiteqi u Bogu nije
samo da u~estvuju nego i pre nose radi izgradwe tela
Crkve boansku blagodat, koja moe i na ovaj na~in
da se razdequje i predaje, projavquju}i eklisiolo{ku
potku oboewa. Crkva kao zajednica oboewa ne
priznaje nikakvu vrstu individualnog oboewa
ili ponaosob spasewa. Pu no}a i savr{enstvo gledawa
i zajedni~arewa sa Bogom je pak doga|aj posledwih
dana, Carstva. Tamo }e Hri stos kao Bog me|u nama
64
ve~no Svetim Duhom prua ti svetima boanski i vot
u kojem }e do beskona~no sti napredovati iz slave u
slavu.

Jasno se vidi iz prethodno izloenog da Sveti

Grigorije sigurno ne izlae neki nezavisni domo-
stroj ili delatnost Svetoga Duha, nego celokupno
Ute {iteqevo delo stavqa u zavisnost od ikonom-
ije Hri sta u perspektivi pune i organske sinteze
Hristolo gije i Pnevmatologije. Ova puna sraslost
ima svoj cen tar prvenstveno u trijadolo{koj struk-
turi boan skog domostroja, javqa se nakon Pedeset-
nice, u prvome u Svetim Tajnama Crkve, u kr{tewu
a naro~ito u bo anskoj Evharistiji gde se Hristos
kao pashalni ag nec razdequje Duhom i daje se li~no
vernima osnau ju}i i uve}avaju}i sve vi{e i vi{e
domostroj Tela Crkve. Po ota~kom predawu Svetog
Grigorija Palame svaka sveta radwa pa i ove Svete
Tajne bile bi beskori sne i nedelatne, da nisu pruale
blagodat Svetoga Du ha koja konstitui{e celokupnu
strukturu Crkve, a za centar ima pomesne episkope
kao autenti~ne oce i u~iteqe. Nemogu}e je da u Crkvi
postoji bilo kakvo jednozna~no pravqewe razlike
u Eklisiologiji, u smislu da Svete Tajne povezuje
po pravilu sa Hristo logijom iskqu~uju}i Pnevma-
tologiju uz prosto ob nav qawe ~ovekove prirode ne
ukqu~uju}i qudske ipo stasi. Kroz ove (tajne) Hris-
tos nas je opravdao na ipo stati~an na~in. Kr{tewe
i Evharistija prepora|aju i preobraavaju vascelog
~oveka u sjediwavawu wego ve li~nosti i prirode
one ipostaziraju u Hristu. Kao {to se ispravno
ne postavqa nikakav jaz izme|u Hrista i Duha, tako
je nemogu}e da postoji bilo kakva distanca izme|u
Svetih Tajni i harizmati~nog ivo ta. Podvini~ko
zalagawe vernih nije nikakav indi vidualni uspeh
niti je ciq samo sebi, ve} vaspitawe Ute{iteqa
koji pokre}e vernoga na slobodan odaziv i sudelovawe
65
u jedinstvu sa Hristom. Na ovaj na~in je dan Hristos
postaje hiqaduipostasan po blagoda ti obuhvataju}i
mnoge.
Po u~itequ tihovatequ, Crkva je zajednica obo-
`ewa gde sm Sveti Duh, koji je sudelovao u jedin-
stvenom doga|aju Hrista, dela u evharistijskom pre-
tvarawu ~asnih darova u telo i krv Hristovu, a pri~a-
sni{tvo wima ustrojava i jedinstvo tela sa glavom
Hristom, a ujedno ustrojava i mnogostrukost i puno}u
svakog konkretnog ~lana slobodno a ne nu`no. Izraz
i plod utelovqewa Svetim Tajnama u Telo Hristovo
je svaka harizmati~na projava vernih, a vanredna pro-
java je hristocentri~no iskustvo gledawa nestvorene
svetlosti. Neiskazivo gledawe i pri~asni{tvo u bo-
`anskoj slavi nije ni{ta drugo nego Hristojavqewe,
koje kao nekada na Tavoru biva vidqivo u istoriji
Svetim Duhom, predblagoveste}i dolazak posledweg
dana i Carstva.
66
@an-Klod Lar{e*
ISIHAZAM I [ESTI VASEQENSKI SABOR
Ima li Palamisti~ko Bogoslovqe o Boanskim energi-
jama osnovu u Vaseqenskom Saboru?
**
Svetopredawski karakter palamisti~kog bogoslov-
qa o boanskim energijama, kao {to se zna, jako su os-
poravali vizantijski protivnici (Palamini), a za tim
latinski protivnici. On jo{ i danas ostaje ospo ravan
od jednog broja zapadnih istori~ara i teo loga, koji u
razlikovawu boanske su{tine i ener gija i tvrdwi o
wihovom nestvorenom karakteru vide nepri hvatqiva
nova~ewa i (zato) nastavqaju da od wih ~ine predmet
polemike.
1)
Pitawe o svetopredawskom ili nesvetopredaw-
skom karakteru palamisti~kog bogoslovqa ve} je is-
traivano sa ta~ke gledi{ta patristi~kih osno va.
2)

No, koliko znamo, to jo{ nije u~iweno sa gledi {ta
saborskih osnova, bar ne u odnosu na sabore stari je od
67
sabora 12. veka. Ovaj kolokvijum, organizovan povodom
650 godina od Sinodalnog tomosa iz 1351. go dine, daje
nam povoda da to sada u~inimo.
Sabor se 1351. godine okupio, i to vredi naglasiti,
u sali Vlahernske palate (u Carigradu), ~iji su zidovi
bili ukra{eni freskama koje predstavqaju Vaseqen-
ske sabore.
3)
To jasno simvolizuje ~iwenicu da ovaj
Sabor podrazumeva to da se postavqa na liniju Vase-
qenskih sabora i defini{e veru potpuno saglasnu
veri koju su oni proklamovali.
[
U svome kratkom kazi-
vawu Dicgsir sumoptij o Vaseqenskim saborima, rodo-
ski mitropolit Nilos /Dal ukr/, 6. vek, smatra ove palami-
sti~ke sabore Svetim i Vaseqenskim devetim saborom.
Qkkg-Potk, Smtacl a tmj am mym, Ahmai 1852, t. A, 394.]
Od po~etka prvog zasedawa Sabora, 28. maja (1351),
Sveti Grigorije Palama, koji je u prvom redu u~estvo-
vao u diskusiji, tvrdi da wegovo bogoslovqe nije
do datak nego razvijawe (mptunir) [estog vaseqen-
skog sabora (Carigrad , 681).
4)
Diskusija se me|utim
nastavila u drugom smeru.
Za vreme ~etvrte sednice, 9. juna, Sveti Grigorije
Palama i wegove pristalice ipak se vra}aju na tu
ta~ku i, po ~itawu odlomka od Svetog Vasilija, Svetog
Jovana Damaskina i Svetog Maksima Ispovednika,
predlau ~itawe delova Akata [estog vaseqenskog
sabora
5)
koji govore o dve prirodne voqe i dve prirod-
ne energije Hristove.
6)
Wihovi protivnici to ne
pri hvataju, smatraju}i da samo kona~na definicija
vere (qor) ovog sabora ima autoritet.
7)
Odgovoreno
im je ~i tawem (odgovaraju}eg) paragrafa Sinodika
pravoslav qa koji anatemi{e one {to odbacuju Akta
[e stog sabo ra
8)
i tada se moglo daqe nastaviti sa
~ita wem dva pasusa iz Akata,
9)
i tako|e, po{to je to
tra eno od Palaminih protivnika, jednog odlomka
iz Definicije vere (qor) istog Sabora.
10)
Na kraju ove
sednice u~esni ci ispovedaju, ve}ina wih, razlikova-
we izme |u bo anske prirode i boanskih energija i
68
wihov netvar ni karakter.
11)
Vidi se da se [esti vaseqenski sabor predstavqao
Svetom Grigoriju Palami i wegovim pristalicama
kao velika osnova, po{to je to saborska osnova, teolo-
gije o boanskim energijama koju je on izloio, i,
dakle, uz mnoga patristi~ka pozivawa,
12)
kao oprav-
dawe te teologije od strane (Svetog) Predawa.
To su, me|utim, osporavali Palamini protivni-
ci.
Ne zauzimaju}i kriti~ku poziciju, moe se od
pr vog prilaza konstatovati da se [esti vaseqenski
sa bor postavqa na razli~it plan koji se odnosi na
hristologiju, od onoga palamisti~ke teologije koja
se odnosi na teologiju u strogom smislu, te se moe
misliti da spajawe jedne i druge nije uspe{no.
Pitawe da se dozna u kojoj meri postoji odnos iz-
me|u palamisti~ke teologije o boanskim energijama
i u~ewa o dve energije u Hristu, koje se nalazi u Defi-
niciji vere i u Aktima [estog vaseqenskog sabora, to
pitawe, dakle, zasluuje precizno razmatrawe, ka ko
bi se odgovorilo na pitawe da li palamisti~ka teo-
logija zaista moe na}i neosporan osnov i oprav dawe
u jednom Vaseqenskom saboru i, dosledno tome, moe
neosporno pretendovati na stavqawe u kontinu itet
Predawa Crkve.
1. Uzmimo najpre odlomak Definicije vere (qor)
[estog vaseqenskog sabora, citiran u diskusiji na
Saboru 1351. i u wegovom Tomosu. To je onaj od odnosnih
tekstova [estog vaseqenskog sabora koji je naveden
zadwi, ali je to jedini koji su, u prvo vreme, Palamine
pristalice prihvatile da se navede:
Sleduju}i za pet Svetih i Vaseqenskih sabora i
za Svetim i izabranim Ocima, i saglasno odre|uju}i,
ispoveda (ovaj, [esti vaseqenski sabor) Gospoda na{eg
Isusa Hrista, istinitog Boga na{eg, Jednoga od Svete
i Jednosu{tne i @ivotvorne Trojice, savr{enog po
Boanstvu i savr{enog wega istog po ~ove~anstvu,
69
Bo ga istinitog i ^oveka istinitog wega istog, (sastav-
qenog) od razumne du{e i tela, jednosu{tnog Ocu po
Boanstvu i jednosu{tnog wega istog nama po ~ove-
~anstvu, u svemu podobnoga nama osim greha, ro|enoga
pre vekova od Oca po Boanstvu, a u posledwe dane
wega istog, radi nas i radi na{eg spasewa, od Duha
Svetoga i Marije Djeve, stvarno i po istini Bogorodi-
ce, (ro|enoga) po ~ove~anstvu; Jednoga i istoga Hrista,
Sina, Gospoda Jedinorodnoga, u dvema prirodama,
ne sliveno, neizmenqivo, nerazdeqivo, nerazdvojno
po znavanoga, jer razlika priroda zbog sjediwewa nije
nimalo ukinuta, nego je ve}ma o~uvano svojstvo svake
prirode, i shode se (obe prirode) u Jedno Lice i Jednu
Ipostas; ne u dva lica razdeqivanog ili razdvajanog,
nego Jednog i istog Sina Jedinorodnog, Boga Logosa,
Gospoda Isusa Hrista, kao {to su otpo~etka proroci
o wemu (govorili), i sam Gospod Hristos nas nau~io,
i predao nam Simvol Svetih Otaca. I dva prirodna
hte wa, to jest voqe, u wemu, i dve prirodne energije
neraz deqivo, neizmenqivo, nepodeqivo i nesliveno,
po u~ewu Svetih Otaca, tako|e propovedamo; i dve
priro dne voqe, ne suprotne ne bilo toga! kao {to
vele bezboni jeretici nego wegova qudska voqa
sleduje, i ne suproti se niti se protivbori, nego se
jo{ ve}ma pot~iwava wegovoj Boanskoj i svemo}noj
vo qi.
13)
Treba ipak priznati da se u ovom odlomku samo
pretposledwa re~enica odnosi na energije. Iz te
re~e nice moe se najpre izvu}i tvrdwa da Hristos
ima dve energije i da su one prirodne (vusij r),
to jest odnose se na svoje dve prirode ili su{tine:
boansku prirodu ili su{tinu, s jedne strane, i
qudsku priro du ili su{tinu, s druge strane, i ~ak im
pripadaju. Tesan odnos energija sa prirodama izraen
je jo{ pri menom na dve energije tri priloga koje
je Defini cija vere Halkidonskog sabora primenila
na prirode: ne razdeqivo (diaiqtyr), neizmenqivo
70
(tqptyr), nesli ve no (sucwtyr);
14)
~etvrti izraz
wyqstyr=nerazdvoj no, bio je ovde zamewen sinonimom
nepodeqivo ( eq_styr).
Da Hristos ima dve energije koje se odnose na dve
wegove prirode, to ta~no zna~i da On ima jednu energi-
ju qudsku, koja se odnosi na wegovu qudsku prirodu,
i jednu energiju Boansku, koja se odnosi na wegovu
Boansku prirodu. Dakle, budu}i da je wegova Boan-
ska priroda ista priroda sa prirodom Oca i Svetoga
Duha, drugim re~ima (da je to) jedna Boanska priro-
da ili su{tina, moe se neosporno smatrati da ovaj
odlomak iz Definicije vere [estog vaseqenskog sabo ra
potvr|uje i sve~ano opravdava razlikovawe Boan ske
su{tine i energije. Ne radi se samo o razlikovawu
samo mi{qu ili razumom (t heyq l m, t pimo):
nema sumwe da se energija, kao i voqa, stvarno razli-
kuje od prirode na koju se odnosi i kojoj pripada.
Iz iste, pretposledwe re~enice navedenog odlom ka
Definicije vere tako|e se moe izvesti tvrdwa da dve
energije, Boanska i ~ove~anska, jesu bez pro mene, to
jest ne mogu se promeniti jedna u drugu, i bez sliva-
wa su, to jest ne mogu se sme{ati niti se zbrkati da
oforme neku sme{anu energiju ili neku tre}eg ro da.
To uostalom logi~ki proizlazi iz tesnog odnosa {to
ga energije imaju sa prirodama, koje su one same, kao
{to tvrdi Definicija vere Halkidonskog sabora, bez
izmene, bez razdeqewa. To moe posluiti kao refe-
renca da se podri, i pored toga {to Boanska priro-
da ne moe postati qudska priroda, niti se po me{ati
sa wom u jednu me{ovitu prirodu, da Boan ska ener-
gija ne moe postati neka stvorena energija, niti se
pome{ati sa nekom stvorenom energijom da sa~ini
ne ku sme{anu energiju. Moe se smatrati da se ovaj
po sledwi princip, strogo govore}i, odnosi samo na
od nos dveju energija Hristovih, {to idu upo redo sa
od nosom svojih dveju priroda, koje, zbog ~iwe nice da
je jedna sloena Ipostas (Hristova), ukqu~u ju poseban
71
odnos. To se pak zasniva na {irem shvatawu priroda
i wihovih energija, koje (shvatawe) je preci zirao Sve-
ti Maksim Ispovednik, ~ije bogoslovqe je, po op{toj
saglasnosti istori~ara, inspirisalo bogo slovqe
[e stog vaseqenskog sabora, ali mi nemamo ov de vre-
mena da taj momenat razra|ujemo.
15)
Vide}emo, me|utim, da se dva druga odlomka koja
se odnose na [esti vaseqenski sabor, uzeta ovoga
puta iz Akata Sabora, {to su bili razmatrani tokom
disku sija Sabora 1351. i citirani u wegovom Tomosu,
osla waju na to {ire shvatawe i dozvoqavaju da se, uz
pret hodne, dodaju i drugi elementi.
2. Nave{}emo najpre drugi odlomak, koji je ujedno
i kra}i: Od svake prirode poznajemo (posebnu) energi-
ju sva ke, velim za su{tinsku i prirodnu i (woj) odgo-
varaju }u (energiju), koja neodeqivo proishodi iz svake
su{ tine i prirode, po wenoj (=te prirode) uro|enoj
pri rod noj i su{tinskoj kakvo}i i nedeqivoj, ujedno
i nesli venoj, energiji koja prati svaku su{tinu. Jer
to i ~i ni razliku energija Hristovih, kao {to i po-
stojawe priroda (~ini razliku) priroda.
16)
Kao prvo, moe se primetiti da ovaj odlomak
po~i we onim op{tim razmatrawima o prirodama i
wiho vim energijama, da bi se zatim ona primenila
na Hri sta. Moe se, dakle, re}i da su ova razmatrawa
mawe specifi~no hristolo{ka i imaju zna~ewe a
priori {ire od prethodnih, iskqu~uju}i rezervisanost
koja se moe imati za wihovu primenu izvan sfere
strogo hristolo{ke.
Kao drugo, moe se primetiti da je ovaj odlomak
Akata precizniji nego Definicija vere u onome {to
se odnosi na odnos energije prema prirodi ili su{ti-
ni. Kao u Definiciji vere, energija je okvalifikova na
kao prirodna, a ovde je okvalifikovana jednako i
kao su{tinska; potvrda sinonimije re~i priro-
da i su{tina, koji je konkretno afirmisao Sveti
Maksim Ispovednik, bila je ovde prihva}ena. Ovaj
72
odlomak tako|e kae da je prirodna i su{tinska
ka kvo}a vezana sa energijom. Korespondencija ener-
gije prirodi tamo je eksplicitno potvr|ena pomo}u
pri loga j atkkgkor. Tako|e je jasno potvr|eno da ener-
gija proishodi iz su{tine ili prirode, i to (re~eno)
dva puta: pqoosam n j atqar osar j avseyr. Tako|e
je re~eno da energija prati su{tinu ili ide uporedo
sa su{tinom, bilo da se radi o qudskoj su{tini i
ener giji ili su{tini i energiji boanskoj (tmhat
qar osar sumepacol mgm mqceiam). Nerazdeqivi i nesli-
ve ni karakter qudske energije i boanske energije je
potvr|en, kao u Definiciji vere.
Posledwa re~enica je prili~no te{ka. Ona prven-
stveno ozna~ava da, ako se energija odnosi na prirodu
nosi od we kvalitet, proishodi od we i ide uporedo
sa wom onda, ako Hristos ima dve prirode, On tako-
|e ima i dve energije.
Sveukupno ova razmatrawa ukazuju na razlikova-
we su{tine i energije, koje nije samo u misli ili
samo razumom, nego je to razlikovawe realno.
3. Pre|imo sada na drugi odlomak Akata [estog
vaseqenskog sabora razmatran na Saboru 1351. i citi-
ran u Tomosu:
Koji ~ovek, makar bio i spor da shvati, ne}e
vide ti ono {to je svima vidqivo: da je nemogu}e i
mimo poretka prirode da postoji priroda koja nema
prirod nu energiju? To nikada nisu poku{ali re}i ni
jereti ci, koji su (upotrebili) sve qudske lukavosti i
is krivqene rasprave protiv pravilnosti vere i prona-
{li skupove odgovaraju}e wihovoj pokvarenosti. Ka-
ko se, dakle, ono {to nikada ni od Svetih Otaca nije
re~eno, niti se od skvernih jeretika usudilo prona}i,
sada moe drsko pretendovati (i tvrditi), da dve pri-
rode Hristove, to jest Boanska i ~ove~anska, ~ija se
i svojstva nepovre|ena poznaju u Hristu, da one ima ju
(samo) jednu energiju? Koji pravomisle}i moe ika da
dokazati da, kad kau da je jedna (energija u Hristu),
73
da }e ona biti vremenska ili ve~na, Boanska ili
qudska, nestvorena ili stvorena, jedna ista koja je i
O~eva ili je druga mimo Oca? Ako je, dakle, jedna i
ista, jedna je (i) zajedni~ka i Boanstva i ~ove~an stva
Hristova, {to je besmisleno i govoriti. Dakle, kada je
Sin Boiji, On isti koji je Bog i ^ovek, qud ska dela
dejstvovao (=~inio) na zemqi, tako|e je sa wi me i Otac
dejstvovao prirodno. Jer ono {to Otac ~ini, to i Sin
tako|e ~ini. Po{to ono {to istina sadr i uko-
liko je Hristos neka qudska dela dej stvovao, odnosi se
samo na wegovo Lice kao Sina, ono {to nije isto {to
i Oca. Jasno je da je Hristos dejstvo vao po drugom i
drugom (to jest po Boanskoj i po qudskoj pri rodi), da bi,
po Boanstvu, {to Otac ~ini, to i Sin tako|e ~inio; a
po ~ove~anstvu, ono {to je svoj stveno ~oveku On je Sam
dejstvovao kao ^ovek, jer je istinski i Bog i ^ovek.
Zato se i istinski veruje da On isti, Jedan budu}i,
ima prirodne energije, to jest Boan sku i ~ove~ansku,
nestvorenu i stvorenu, kao istiniti i savr{eni Bog
i istiniti i savr{eni ^o vek, Jedan isti, Posrednik
Boga i qudi, Gospod Isus Hristos.
17)
Ovaj tekst zapo~iwe potvrdom da je za jednu pri-
rodu nemogu}e i protiv poretka prirode da postoji bez
prirodne energije. Taj princip je tako|e najavqen u
jednom odlomku iz dela Svetog Maksima citiranom
tokom Sabora 1351,
18)
malo pre razmatrawa tekstova
[estog vaseqenskog sabora: Jer nijedno od bi}a ne
postoji bez prirodne energije. Sveti Oci to jasno ka-
u: Niti ima, niti je poznata bilo koja priroda bez
svoje su{tinske energije,
19)
mada u ovom posledwem
odlomku izraz nijedno od bi}a moe odvesti neopre-
znog ~itaoca do toga da ovaj princip primeni samo
na stvorena bi}a. U odlomku Akata [estog vaseqen-
skog sabora koji sada razmatramo o~igledno je da ovaj
princip vai za svaku prirodu, pa, dakle, i za samu
Boansku prirodu, a to je uostalom potvr|eno daqe u
tekstu. Tako|e je precizirano da je Boanska energija
74
Hristova tako|e i energija Oca, te, dakle, energija
prirode ili su{tine Boanske, zajedni~ke Ocu, Sinu
i Svetome Duhu. Ta istina se tako|e nalazi, videli
smo prethodno, u Definiciji vere [estog vaseqenskog
sabora, kao, tako|e, i nepome{ani (to jest nesliveni)
karakter energije qudske i energije Boanske, potvr-
|en ovde, me|utim, na drugi na~in: ono {to Sin ~ini
kao Bog, to i Otac tako|e ~ini; ali ono {to Sin ~ini
kao ^ovek, to Otac ne ~ini.
No, najvaniji doprinos ovoga teksta, u odnosu
prema drugima, jeste to {to on potvr|uje netvarni
(=nestvoreni) karakter Boanske energije. U prvo vre-
me to je samo sugerisano: tek se prime}uje da }e samo
jedna energija u Hristu biti ili vremenska, qudska
i stvorena, ili pak ve~na, Boanska i nestvorena,
ili pak istovremeno vremenska i ve~na, Boanska i
qud ska, stvorena i nestvorena. Nestvoreni i ve~ni
karak ter Boanske energije implicitno je potvr|en,
kao tako|e i vremenski i tvarni karakter qudske
energi je. Za one kojima ovo nije dovoqno taj fakat je
najav qen daqe na eksplicitan na~in: Hristos posedu-
je Boansku energiju i qudsku energiju, onu koja je
ne stvorena i onu koja je stvorena.
Ta~ke palamisti~ke teologije o boanskim ener-
gijama koje su stvarale te{ko}e Palaminim protiv-
nicima, kako nekim Vizantincima wegovog vremena
tako i Latinima kasnije, formulisane su u obliku
pitawa za razmatrawe tokom druge faze Sabora 1351,
{to se odvijala tokom jula:
1) Postoji li u Bogu razlika izme|u su{tine i
energije?
2) Ako postoji, da li je energija stvorena ili ne-
stvorena?
3) Ako je energija nestvorena, kako se moe izbe}i
sloenost u Bogu?
4) Moe li se na energiju primeniti naziv boan-
stvo, a da se izbegne diteizam?
75
5) Da li je pravilno re}i da su{tina nadilazi
energiju?
6) Po{to postoji zajedni~arewe u Bogu, da li je
ono zajedni~arewe u su{tini ili u energiji?
20
Neosporno je da odlomak Definicije vere [estog
vaseqenskog sabora, koji smo prethodno naveli i raz-
matrali dozvoqava da na prva dva od ovih pitawa damo
odgovor koji ide u smeru palamisti~ke teologije, i
woj u ovim ta~kama prua neospornu zvani~nu potvr-
du jednog Vaseqenskog sabora:
1) Zaista postoji u Bogu razlikovawe izme|u su-
{tine i energije;
2) Boanska energija je nestvorena.
Tomos iz 1351. uostalom potvr|uje na{iroko te
dve tvrdwe, pozivaju}i se na mnogobrojne svetoota~ke
na vode. U duem odgovoru koji Tomos prua na prvo
pi tawe
21)
on se vi{e ne poziva na [esti vaseqenski
sa bor, jer je to pozivawe razvijeno ranije, u op{tijem
kontekstu, i ono ostaje prisutno kod svih. U odgovoru
na drugo pitawe
22)
on se na wega poziva, ali se zadovo-
qava samo upu}ivawem na prethodna izlagawa.
23)
[esti vaseqenski sabor ne dozvoqava da se iznese
nijedan odgovor na slede}a (napred navedena) pitawa,
jer se ta pitawa nalaze sasvim izvan wegovog kontek-
sta. Moe se ipak smatrati da su ova pitawa drugoste-
pena u odnosu na prethodna i da predstavqaju posebne
probleme formulacije. Obratno pak, dva prva pitawa
doti~u se su{tinskih momenata i odgovaraju osnova ma
palamisti~ke teologije i jezgru isihasti~kog spora.
Moe se, dakle, zakqu~iti da sam osnov palami-
sti~ke teologije nalazi neosporno tradicionalno
op ravdawe u [estom vaseqenskom saboru i nalazi se
u kontinuitetu dogmatskog u~ewa Sveop{te (=Saborne)
Crkve, kako su ga formulisali ne samo Oci nego i
Sabori.
Sa francuskog jezika preveo
76
Atanasije (Jevti}),
Episkop biv. Zahumsko-hercegova~ki
PRILOG
[1] Epo mg te tar te car | aOO| ou em| ar pmte Su_m
dor | ator cor | ac| qtor Patqs | asu vmyr q_fous
a, l okoce tmJ qioml mIgsomWqist m, tmkghimmHem
m, tmVma tAr car | a oousou | afyaqw| Ar Tq_dor, t
keiom mhe tgti j atkeiomtmatm mmhqyp tgti, j at p
mta l oioml mwyqr l aqtarpqamyml m j to Patqr c
emmghmta j at tmhe tgta, p swtymd tml eqmtmat
mdil r j adi tml etqamsytgqam j Pmel ator cou j a
L aqar tr paqhmou, tr j uqyr j aj at kheiamHeot j ou,
j at tmmhqyp tgtama j aatmWqist m, U m, J qiom, L o
mocemA, mdo vsesm, sucwtyr, tqptyr, wyq_styr, daq
tyr, cmyqf emom, oda o tAr tmvseymdavo_qr mqg m
gr d tgmVmysm, sfo mgr d kkomtAr Odtg_tor | atqar v
seyr, j aer mpq sypomj al amp stasimsumtqewosgr, oj
er do pq sypa l eqif l emom diaiqol emom, kkma j atma
tmUOm omocemA, HemKcom, | qomEIgs_o mWqstm, | ahpe
q my opqovtai peqato j aatr l r Igsor Wqistr
nepadeuse j attmcymPatqyml mpaqaddyj e sl boko
m. | ado vus| r hekAser, to hekA_ ata, mata, | ado vus
ij r meqcear diaiqtyr, tqptyr, l eqstyr, sucwtyr, j at
tgmtmcymPatqymddas| a_kam, satyr, | gqtto emG| aO
do mvus| hekA ata owpe_mamta, g cmoto, | ahr oO s
eber vgsamaqetij o, kkp l emomtmhqpimomato hkg
a, | a g mtpptom mt_pakaom, kkom mom| apotas
s l emomt he ato j apamsheme hekl ati.
77
[2] Tmj atqar vseyr j atqamsl em mqceiam, tmo-
sd kcy | avus| gm| a| atkkgkom, daqtyr pqoo _sam
n j atqar osar j avseyr, j at tm l pevuj uamat vu
s_| gm| aosdg potgta | atgm qstom o | a s_cwu
tomhatqar osar sumepacol mgm mqceiam. Toto cq j at
mmeq_cempWqsto poet dvoqom, speq dg | at eUm
ai t vseym.
[3] Tr caq, ej abqad r eg pqr tmosai, o heyqse
i, peq psi vametai, ti dmatomj apaq tmtnimtr v
ser sti dmashai emai vsim, j a mqceiaml weimvseyr;
peq od ptmaqetij mpote doj il shg kceshai, otim
er psar t mhqypmar pamouqcar j asj okar fgtseir j at
tAr q_h_tgtor tAr psteyr | asumaqhqos or tar vauktgs
imatmpqosv qour veqom. P r ompeq ote ptmc
ymPatqym qqhg pot, ptmbebkymaqetij mtet kl gt
a eqe_hA_ma, pto paqmtor dumAseta pqopeteuhAma, ma t
mdo vse_ymto Wqsto , tAr hear dgkomt | atAr mhqy
pmgr, mtimymadi tgter j qaioi emai cmyqfomtai mWqis
t , l amweim mqceiam; Tr pote qhr vqommdumsetai po
denai, p tam ml a stmepysim, wqomij dior kewhse
tai, hea mhqypmg, j tistor j tist, at tir j ato P
atq r stim, tqa paq tmPatqa; Etomuml a stmj a
at, l a j atr he tgtor j atr mhqyp tgtor to Wqisto j
oim stim, peq kk j ot m sti kceshai. Oj om pm Ur to
Heopu atr Her j amhqyp r, t mhqpima meqcsar p
tr cr, l oyr s mat j a Patq mqcgse vusij r. Epeid
kAhea peqwe, msy mhqpm tma mAqcgsem Wqs_t
r, pqr momt pqsy_pomato r UOo pamavqetaG tma
oj sti t at, oa j ato Patq r. J atkko cq dgkom ti j
a kko mAqcgsem Wqs_tr, ma | at tgmhetgta, poe Pa
tq, tata j a Ur l oyr poij aj at tmmhqyp tgta,
esi to mhqpou dia, atr otor mqcgsem r mhqypor,
peid kghr sti j aHer j amhqypor. Ohemj akghr pist
eetai, ti atr otor er mwei vusij r meqcear, tmheam
dgkom ti j atmmhqypmgm, tmj tistomj atmj tistm, r
kghimr j atkeior Her j akghimr j atkeior mhqypor, e
r at r, l estgr Heo j amhqpym, J qior Igsor Wqist r.
78
[J. Karmiris(381-383).]
* Napomena o piscu: Pravoslavni francuski teolog @
an-Klod Lar{e ro|en je 1949. u Badonviller (Meurthe et Moselle,
severoistok Francuske). Tokom studija filosofije postao je pra-
voslavni hri{}anin u Parizu kod ruskog sve{tenika oca Sergi ja
(koji je bio duhovnik i poznatom ruskom pravoslavnom ikonopiscu ocu
Grigoriju Krugu). Oewen je, ima dvoje dece, i predaje filoso fiju
u jednoj gimnaziji u Mozelu (na granici prema Nema~koj), gde u
Forbahu postoji srpska parohija Svetog kneza Lazara, kojoj g.
Lar{e pripada vi{e od trideset godina, ali je ~esto prisutan i
u srpskoj parohiji Svetog Save u Parizu. Nedavno je rukoproiz-
veden za ~teca od episkopa Luke Zapadno evropskog. Doktorirao je
u Strazburgu iz filosofije (docteur dEtat en philosophie) na temu:
Thrapeutique des maladies spirituelles. Une introduction a la tradi-
tion asctique de lglise Orthodoxe (=Le~ewe duhovnih bolesti. Uvod
u asketsko predawe Pravoslavne Crkve) (848 strana), izdawe Cerf, Paris,
1991 (drugo izdawe 1993. i tre}e popravqeno izdawe 1998), a napi sao je
jo{ dve srodne kwige: Thologie de la maladie (=Teologija bolesti)
(strana 148, Paris, Cerf, 1991, drugo izdawe 1994) i Thrapeuti que des
maladies mentales. Lexpri ence de lOrient chrtien des premi ers sicles
(=Le~ewe mentalnih bole sti. Iskustvo hri{}anskog Isto ka prvih
vekova, strana 180, Cerf, Paris, 1992). Mada su formalno filo sofska,
dela @an-Kloda Lar {ea su po su{tini bogoslovska, a wegov prven-
stveno bogoslov ski interes pokazuje kapitalno bogo slovsko delo,
doktorat iz teologije: La divinisation de lhomme selon St. Maxime
le Confesseur (=Oboewe ~oveka po Svetom Maksimu Ispovedniku, Paris,
Cerf, 1996, strana 764). @an-Klod Lar{e se danas smatra jednim od
naj boqih frankfonih poznavalaca Svetog Mak sima Ispovednika,
i pi{e uvode za francuska izdawa prevoda dela Svetog Maksima
(do sada iza{le ~etiri sveske sa wegovim uvodi ma: Odgovori Talasiju,
Ambigua, Pisma, Teolo{ke i polemi~ke rasprave), a nedavno je obja vio
i kwigu Maxime le Confesseur mdiateur entre lOrient et lOccident
(Paris, Cerf, 1998, strana 226). Objavio je i kwigu Ceci est mon corps.
Le sens chrtien du corps selon les Pres de lglise (=Ovo je moje telo.
Hri{}anski smisao tela po Ocima Crkve) (Geneve, 1996) u toku je
prevod na srpski i niz teolo{ko-filosofskih ~lana ka (nedavno
je wegov temeqni tekst o Filioque objav qen u atin skom teolo{kom ~asopisu
Heokoca (bi}e objavqen i na srp skom). Kao direktor jedne od Cerf-
ovih edicija o savremenim pra voslav nim duhovnicima g. Lar{e
priprema i po jednu kwigu o srp skim teolozima-duhovnicima:
Episkopu Nikolaju @i~kom i Ocu Justinu Popovi}u (~iji je
francuski prevod Dogmatike, izd. LAge dHomme, Lausanne, u pet kwiga,
on propratio prika zima u ~asopi su Contacts i drugde). Nedavno je
79
kod nas prevede na wegova studi ja: Hristolo{ko pitawe. Povo-
dom projekta sjediwewa Pravo slavne Crkve i Crkava nehalki-
donskih: Pro blemi teolo{ki i eklisiolo{ki nisu re{eni (u
Vidoslovu 22 i 23/2001): La question christologique. A propos du projet
dunion de lglise Orthodoxe et des gli-ses non Chalcdoniennes:
Problmes thologiques et ecclsiolo giques en suspens (franc. tekst u
pravoslavnom ruskom ~asopisu u Pari zu: Le Messager Orthodoxe (Revue
de pense et daction orthodoxes, d. Acer), Paris, $ 134, II 2000, 3-103, uskoro
i na gr~kom). G. @.-K. Lar{e je napisao op{iran Uvod u izdawe
francuskog prevoda Palami nih Apodikti~kih slova o isho|e wu
Svetog Duha, Paris, 1995 (str. 7-104). Godine 1998. u~estvovao je na
Simposiju o Svetom Pala mi u Atini (vidi napomenu 1).
** Saop{tewe izloeno na Me|unarodnom nau~nom simpo-
sionu 650 godina Saborskog tomosa (1351-2001). Sveti Grigorije
Palama u istoriji i sada{wosti, SrbiweOstrogTrebiwe, 19-21.
oktobar 2001. /Prevod francuskog rukopisa: Jean Claude Lar chet,
La thologie palamite des nergies divines atelle un fondement dans
le VI
e
Concile oecumnique?/
Re~ energija tako ostavqena, srpski: dejstvo; glagol
meqcem/oprer/agir preveden sa dejstvovati.
1)
Vidi na{u studiju: O Acior Cqgc qior Pakal r j a pateqij
paqdosg = Sv. Grigorije Palama i patristi~ko predawe, u: O
Acior Cqgc qior Pakal r stmstoqa j atpaq m. Akta Me|unarodnog
nau~nog simposiona u Atini (13-15. novembra 1998) i Limasolu
(5-7. novembra 1999), Manastir Vatoped, Sveta Gora, 2000, 331-332.
2)
Vidi na{u studiju: O Acior Cqgc qior Pakal r j a pateqij
paqdosg, op. cit., 331-346.
3)
Nikifor Grigoras, Istorija, XIII, 6 et 8, izd. Boivin, t. II,
898 et 905; Sinodski Tomos, Mansi, t. XXII, Veise, 1784, col. 134 = PG
151, 721A = izd. J. Karmiris, Dogmatski i simvoli~ki spome ni ci
Pravoslavne Katoli~anske Crkve (na gr~kom), t. I, Graz, 1968, 377
(prevodilac je koristio izd. Atina, 1960); Filotej, Pohvala Gri goriju
Palami, PG 151, 622B.
4)
Sinodski tomos, Mansi XXII, 134; izd. Karmiris, 378.
Sveti patrijarh carigradski Isidor u Testamentu (napisa-
nom po~etkom 1350; umro je februara iste godine) kae za svoj
dodatak (pqoshj g), koji je on dodao u arhijerejsko ispovedawe
vere, kao {to je to obi~aj Crkve, koji je otpo~etka do{ao do nas,
protiv skandala koji se pojavquju u Crkvi, u kojem anatemi{e
Varla ama i Akindina, da nije pravilno ni da se nazove dodatak
(pqos_hA| g), nego razvijawe i razja{wewe (mptunir j adiasvgsir)
onoga {to je ranije re~eno (od Svetih otaca). U nastavku teksta
u testa mentu kae se da Varlaam i Akindin otkrivene glave
odbacuju Sveti i Vaseqenski {esti sabor i smatraju ga ni za
{ta (Miklo sich-Muller, Acta Patriarcatus Constantinopolitani 1351-1402,
80
Vin do-Bo nae, 1860, t. I, 291, 294).
5)
Ova Akta se nalaze kod Mansi XI, col. 195-922. Ponovo ih
je izdao R. Riedeinger, Concilium Universale Constantinopolitanum
Terti um, ACO, Series secunda, II, 1-2, Berlin, 1990-1992.
6
Sinodski tomos, Mansi XXII, 139-142; PG 151, 727B; izd.
Kar miris, 381.
7
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142; PG 151, 727BC; izd. Kar-
mi ris, 381.
8
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142; PG 151, 737CD; izd. Kar-
mi ris, 381. Sinodik pravoslavqa, ed. Gouillard, Le Synodikon de
lOr thodoxie, Travaux et mmoires du Centre franais dtudes By-
zantines, t. II, Paris, 1967, 77: Onima koji odbacuju re~i Svetih
otaca izgovo rene u odbranu pravilnih dogmata Crkve Boije
i ne pri hvataju jo{ i Akta Vaseqenskih sabora, velimo za ^etvr-
ti i [esti sabor, anatema.
9
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142-143; PG 151, 727D-782D;
izd. Karmiris, 381-382.
10
Sinodski tomos, Mansi XXII, 144-146; PG 151, 728D-729B;
izd. Karmiris, 382-383.
11
Sinodski tomos, Mansi XXII, 148-149; PG 151, 731C; izd.
Kar miris, 384. Cf. Nikofor Grigoras, Istorija, XXI, 3, ed. Boivin,
t. II, 1004-1013.
12
Nalaze se citirana u delima Svetog Palame, u samom Tomo su
i drugim paralelnim spisima (vidi, konkretno, B. Mar-kesi nis,
Un florilege compos pour la dfense du Tome du Concile de 1351,
dans A. Schoors et P. Van Deun (d.), Philohistor. Miscellanea in hono-
rem Caroli Laga septuagenerii, Orientalia Lovaniensa Analecta, $
60, 1994, 469-493).
13
Les Conciles oecumniques, t. II, 1, Les Decrets, Paris, 1994,
284-286. Sinodski tomos, Mansi XXII, 143-146; PG 151, 728D-729B;
ed. Karmiris, 382-383 [vidi gr~ki tekst br. 1. u Prilogu].
14
Les Conciles oecumniques, t. II, 1, Les Decrets, Paris, 1994, 198.
15
Upu}ujemo na {iru studiju, na kojoj sada radimo, o teolo giji
Boanskih energija u delima Svetog Maksima Ispovednika.
16
Sinodski tomos, Mansi XXII, 143; PG 151, 728CD; izd. Kar-
miris, 382 [vidi gr~ki tekst br. 2. u Prilogu].
17
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142-143; PG 151, 727D-728C;
izd. Karmiris, 381-382 vidi gr~ki tekst br. 3. u Prilogu.
18
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142; PG 151, 727AB; izd. Kar-
mi ris, 381.
19
Relatio Montionis (=Razgovor u sekretarijatu), IIII, PG 90,
121C. CCSG 39, 35.
20
Sinodski tomos, Mansi XXII, 150; PG 151, 732AB; izd. Kar-
mi ris, 385.
21
Sinodski tomos, Mansi XXII, 150-162; PG 151, 732C-740A;
81
izd. Karmiris, 385-391.
22
Sinodski tomos, Mansi XXII, 162-164; PG 151, 740A-741A;
izd. Karmiris, 391-392.
23
Sinodski tomos, Mansi XXII, 162; PG 151, 740A; izd. Karmi-
ris, 391.
DISKUSIJA
Episkop dr Atanasije
biv{i Zahumsko-hercegova~ki i primorski
Zahvaqujemo se svima trojici predava~a i li~no
im ~estitam, zato {to su sasvim uspe{no teme, koje
su uzeli, obradili i doprineli proslavi 650 godina
Palamitskih Sabora, koje Nil Rodoski (po~et kom 15.
veka) broji kao Deveti Vaseqenski Sabor, jer Fo tijev
(880-1) smatra Osmim. Zaista su to zna~ajni Sabori, i
zaista imaju vaseqensko zra~ewe. Bez obzira {to su
drani u toku deset godina (1341-51), pred stavqaju jed-
nu jedin stvenu celinu svedo~ewa o ivom i spasonos-
nom Sve tom Predawu Pravoslavqa.
Ali, da ne bih ja sada drao predavawe, da kaem
ukratko slede}e: Kratko, rezimirano izlagawe oca
Vladana, sasvim je dobro pogodilo bogoslovqe Svetog
Palame. I ja sam u svoje vreme ~itao paqivo disku-
siju izme|u o. Majendorfa i o. Romanidisa, i vrlo
odmerenu, izravnoteenu procenu toga kod oca Amfi-
82
lohija, sada g. Mitropolita, u wegovoj doktorskoj tezi
o Trijadologiji Svetog Palame, a ~itao sam i kwigu
Di mitrakopu losa, koja je zaista jedan smeo poduh-
vat (pi sana je na engleskom), ali se zavr{ava prili~no
neozbiq nom kon statacijom: da je Vizantijska teolog-
ija ste ril na u fi losifiji! To je, u najmawu ruku,
neta~no i prili~ no bezobrazno sa wegove strane. No on
je mlad ~ovek. Ali, nije bilo pristojno pona{awe ni
od stra ne oca Roma nidisa. On je, u stvari, traio sla-
bosti kod Majendor fa, a Majendorf se, opet, izle teo,
jer je zaista, bez ikakve naro~ite potrebe, pripisao
egzi stencija lizam Palami!
Jer, doti~ni tekst Svetog Pa lame nije to; tekst je
onakav kako ga je o. Vladan shva tio, tj. da, u stvari,
kad je re~ o usiji (osa) u ta dva paragrafa (11 i 12
paragraf, Tre}a Trijada, druga kwiga), re~ je o su{te tvor-
noj i bi}etvornoj energiji Boijoj. Otac Vladan je to
izuzetno protuma~io, pravilno je izveo zakqu~ak,
sa mo bih ja jo{ naglasio da je uloga Boga Oca jo{
zna~aj nija kod Svetog Palame. Tako|e bih is takao i
ono {to je o. Amfilohije u svojoj tezi rekao: da je sva
isi ha sti~ka teolo{ka rasprava po~ela, u stvari, od
Pala minih Apodikti~kih slova o isho|e wu Svetoga Du-
ha, gde je Palama bio, da kaemo, pri nu|en, dodu{e
samo na po~etku, da istakne zna~aj Li~ nosti Boga Oca,
kad je u pitawu jeres Filioque. Tu je o. Vladan moda
mogao vi{e da to razradi, ali on se tog pitawa dota-
kao, tako da mu izlagawe nije bilo mawkavo.
Sa svoje strane bih rekao, ako g. Predsedavaju}i
dozvoli, da je moda zaista nepotrebno, o~e Vladane,
re}i da je Hri{}anstvo personalizam, jer to je optere -
}eno jednim drugim pojmom i sadrajem, mada se ipak
ne treba bojati ni takvih pojmova. Jer, zaista, Hri{ -
}anski Bog je @ivi i Istiniti Bog, Personalni Bog,
pogotovo ako se uzme u obzir biblijska ~iwenica da
se pod Sinajem Mojsiju javio Logos, odnosno Sin,
Hri stos, Koji je rekao: Ja Sam Onaj Koji Jesam (JAHVE,
83
m, Su{ti).
Ovde je na{ brat Samuel iz Jerusalima ({kolovani
Jevrejin). Kad sam ga pitao {ta zna~i re~ Jahve, rekao
mi je: Ne znamo do danas ta~no i precizno zna~ewe
re~i Jahve, ali zna~i: Ja Sam Onaj Koji Jesam, Ja Sam
Onaj Koji ]u Biti. Moemo re}i i: Ja Sam Onaj Koji
Sam Bio. Zna~i: Ja Sam Taj Koji Sam, izvolite! I reci
narodu da te je poslao Taj Koji te poslao (2Moj.3,14). To
je li~na identifikacija Wegova. Ali, rekosmo, to
je bila Li~nost Sina, jer se Sin javio Mojsiju pod
Sina jem. To je vrlo vano izme|u ostalog i zato {to,
kad na{i sekta{i jehovisti, subotari i razni drugi,
govo re da smo mi Pravoslavni Hri{}ani zaboravili
Ime Boije, kao {to sad ho}e da nam natu re pojedina
{ko lovana a poluu~ena gospoda beograd~i}i, tako da
ka em, da je Ime Boga na{eg Hrist, a ne kako je oduvek
bilo: Hristos, oni nam ustvari podvaquju. Tako nam
podvaquju i sekta{i da toboe ne znamo ko je Jahve.
Jahve je Sin, jer se Sin javio na Sinaju, i Hri{}ani
su tu to Ime Boije preveli sa Gospod. Dakle, li~no,
personalno Ime Wegovo je Gos pod. I kad su Hri{}ani
umirali govore}i: Kako Hristos nije Gospod, kad ja
umirem za wega kao Gospo da? to je zna~ilo ispoveda-
we istog Otkrivewa Sina Boijeg, kao Gospoda(ra)
svih i svega, jer je tada pretendovao predsednik Bu{,
izvi ni te, rimski Cezar: da je on go spodar sveta (Domi-
nus, | q_or), da je on vrhovnik svega! Hri{}ani su to
energi~ no odbijali. Dakle, Li~na po java Boga u Sinu,
Koji je rekao: Ja Sam Onaj Koji Jesam, to bez daqwega
pokazuje taj li~ni, personalni karakter Hri{}anskog
Boga.
Ostaje sad uglavnom da moda u nekom drugom radu
raspravimo to: da li je i Palama malo pribora vio
tu ~iwenicu, tj. na tom mestu u Trijadama, kad se Bog
javio Mojsiju. A sli~no je i kod Grigorija Bogo slova
(u 4. Teolo{kom slovu 30,18) gde Sv. Grigorije veli da
je ime Boije m=Su{ti, i to ime same su{ti ne, tj. li~-
84
no, personalno ime. Ali je dobro {to je o. Vladan to
kod Sv. Palame tako izanalizirao, i {to je Dimi tra-
kopulosu o~itao lekciju. Mlad je to ~ovek, a mla di
qudi ho}e da kau mnogo pametnoga, ali ~esto po ure,
ne zato {to nisu pametni, nego {to ho}e da budu pamet-
niji od drugih.
Gospodinu Jagazoglu ~estitam za iskazanu sabornu
urav noteenost. Zaista je potrebno danas da naglasi mo
tu pravoslavnu sabornost, katoli~anskost, u mo mentu
kad jedni nagla{avaju da je vano jedno, drugi da je
drugo, tre}e da je tre}e. Mislim tako|e da bi bilo
dobro da se ovde, na ovoj tribini, ~uje pred ovim uni-
verzitetskim profesorima, da i na{e u~ene glave,
po sebno mislim na one u Beogradu, prestanu jednom
da iskqu~ivo citiraju samo zapadne nau~nike o Vi-
zantiji i isi hazmu, nego da vide malo i pravoslavno
tuma~ewe toga, odnosno da upoznaju i citiraju pravo-
slavne u~ene qude, npr. gr~ke, ruske, srpske nau~nike,
a ne samo jednoga @uija, koga je pomenuo i g. Jagazo-
glu, ili jednog Podskaqskog, ili Nemicu Dorote ju
Venderborg, ili ne znam kojega jo{, na primer jezu i-
tu Kandala, preko kojih nam name}u nao~ari kako
treba ~itati pravoslavne vizantijske tekstove, koji
su ustvari nama mnogo blii i daleko shvatqiviji
nego wima. U tom smislu bih preporu~io na{oj gospo-
di univerzitet skim profesorima da se malo smire,
podi|u pod smi renost svetogorsku, o kojoj govori g.
Jagazoglu, koji je tako|e univerzitetski profesor,
te da tako ne{to na pravi na~in nau~e.
Se}am se, tako, kada je jednom pri likom jedan beo-
grad~i} doktorirao (bio je sestri} Beo gradskog predsed-
nika, komuniste), pa smo bili na promo ciji wegovog
doktorata, u kojem je govorio i o Sv. Mar ku Efeskom.
On, me|utim, nije ni ~itao Marka Efeskog, nego je
~itao Kandalovu studiju o Marku Efeskome, kwigu
jednog [panca, inkvizitorski napisanu, dok Svetog
Marka nije ~itao. Zato ga nije ni shvatio.
85
Hvala, zato, g. Stavru Jagazo glu za ovaj i ovakav
doprinos. Smatram da je vano da jo{ jednom kaem,
da popularno predstavim {ta je on hteo da kae. Po-
treban je na{ puni ulazak u Crkvu, i u~e{}e u Crkvi
svim bi}em. To zna~i Kr {tewe i sve ostale Svete
Taj ne. Nema fiktivnih, ni formal nih Hri{}ana. S
dru ge strane, potreban je i vot ade kvatan tome, ivot
u Crkvi, ina~e smo samo na papiru upisani u Crkvi,
kao u neku partiju, i {ta time dobijamo? Stavros Jaga-
zoglu je nama hteo da kae da je vrlo vana ta osnova
hristolo{ka, teolo{ka (=bogoslovska) na{e vere. To
nije tek tako {to smo mi Hri{}ani i {to smo Pravo-
slavni, i nismo nazadni kalu|eri, ka ko nas neki
predstavqaju. Recimo, tipi~no Poqak Podskaq ski
sma tra, da su svi pravoslavni kalu|eri konzervativ-
ni, svi su retrogradni, nazadni, i ne znam {ta jo{,
zato {to je g. Podskaqski rimokatolik takvog shvata-
wa i takvog stava prema Pravoslavqu. A ba{ suprotno
wegovom mi{qewu, Isihazam, tj. monasi isihasti,
dao je Pravoslavqu vitalnu snagu da izdr imo i
pre ivimo te{ko i dugo tursko ropstvo; i ne samo
da pre ivimo to ropstvo, nego i da se odupre mo, kao
Pravo slavni, nasrtajima i napadima sa Zapa da. Ne
zato {to je Zapad kao takav kriv, nego {to su tamo{we
tenden cije, koje nam otuda dolaze, totali tarne. Dakle,
Isi hazam nam je pomogao, dao nam snagu da sa~uvamo
svoju veru i svoj identitet, ali ive}i po toj istoj
veri i mukotrpno odstojavaju}i svoj pravoslavni
identitet. Jer je Isihazam bio i ostao i prakti~no
jedna celovi tost doivqaja Hri{}anstva, puno}a
na{eg bi}a, i Crk venog i istovremeno li~nog. To je
taj poznati li~ no-saborni ka rakter Pravoslavqa.
Gospodina Lar{e-a ne bih hteo da hvalim. (Ja sam
mu preveo tekst i znam ga dobro). Sam on je rekao da je
tekst napisan za zapadne qude. Zato nije hteo da daje
{ire ekstrapola cije, odnosno daqe razrade i razvija-
wa svoje teme. Hteo je da se u referatu jasno projavi,
86
da se jasno vidi da Sveti Palama izvire duboko iz
hristolo{ke vere i teologije [estog Vaseqenskog
Sabora, dakle iz i ve tradicije celog Pravoslavqa,
i da nije Isihazam samo neka pojava tamo u 14. veku,
koja se javila i nastala tek tako, kao {to vrlo ~esto
izvesni nau~ewaci predstav qaju i misle da je to neka
Vizantijska, u tom vremenu, sociolo{ka i politi~ka
ili filosofsko-apstrak tna pojava.
Hvala jo{ jednom svim predava~ima, i molim da
me izvinete {to sam ovako oduio.
Mitropolit
Crnogorsko-primorski Amfilohije
ZNA^AJ SVETOGORSKOG (OKO 1340.) I SABOR-
SKOG TOMOSA (1351.) ZA BOGOSLOVQE
Odmah da kaemo na samom po~etku na{eg izlaga-
wa o zna~aju Svetogorskog i Saborskog Tomosa (1351)
za Pravoslavno bogoslovqe. Sa Svetogorskim Tomosom
(oko 1340) i Tomosom Sabora iz 1351.g., koji u sebe ukqu-
~uje stavove i odluke prethodnih isihasti~kih Sabo-
ra (1341, 1347) i koji dobija svoju puno}u u Ispovijeda-
wu vjere Sv. Grigorija Palame kao i u dopuwenom
Si nodiku Pravoslavqa iz 1368. (tada je Sv. Grigorije
Pala ma progla{en za Svetiteqa i posve}ena mu je druga
nedje qa ^asnog posta), po~iwe nesumwivo nova epoha
u isto riji bogoslovqa Crkve. Tako, ako bi mogli
s pravom nazvati Oros [estog vaseqenskog Sabora
(680) zajedno sa Sedmim vaseqenskim Saborom (787) i
87
sa Sinodikom Pravoslavqa (843) krunom i puno}om
bogoslovqa Crk ve prvih osam i po vijekova wene is-
torije, onda bi Svetogorski i Saborski Tomos (1351) sa
navedenim Is povijedawem vjere Sv. Grigorija Palame
i Sinodikom Pravoslavqa iz 1368. g. mogli nazvati
puno}om slede }ih pet i po vijekova. Istovremeno, ovo
isihasti~ko bogoslovqe predstavqa temeq i osnovu
bogoslovqa Cr kve od 12. vijeka do na{ih dana. Veoma
je zna~ajno da su ve} Oci ovog isihasti~kog Sabora
na ~elu sa patri jarhom Kalistom, u~enikom Sv. Grig-
orija Pala me, na zvali odluku Sabora iz 1341.g. a time
i svoj To mos, ne dodatkom u~ewu Otaca, za{ta su Sv.
Grigorija i Sveto gorske monahe optuivali Varlaam
i Akindin, ve} razvijawem (nastavkom, produetkom) =
anapti ksis Svetoga i Vaseqenskoga [estoga Sabora
(iza To mosa, Karmiris, str. 378). Isto tako shvata i na-
ziva u~e we Sv. Grigorija Palame u wegovom @itiju
i Patri jarh Filotej Kokinos, govore}i o wemu kao
nekoj vr sti razvijawa /anaptiksis/ tj. nastavka,
produetka u~e wa i bogoslovqa Otaca Crkve koji su
mu prethodili.
Prvih Sedam vaseqenskih Sabora su definisali,
tuma~ili i branili od lanih umovawa u~ewe Crkve
o Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici jednosu{tnoj
i nerazdeqivoj, kao i weno bogoslovqe o ovaplo}ewu
Boga Logosa, jednosu{tna Ocu po boanskoj i jednosu-
{tna nama qudima po ~ovje~anstvu. Potvr|uju}i tu
takvu vjeru Otaca o Svetoj Trojici kao i o ipostasnom
jedinstvu u Hristu dvije prirode Sv. Grigorije Pala-
ma ispovijeda Wega kao Boga istinitog, koji je sjedi-
nio nesmje{ivo i nerazdjeqivo dvije prirode i voqe i
energije i ostao jedan Sin u jednoj ipostasi i posli je
Ovaplo}ewa, djejstvuju}i sve ono {to je boansko kao
Bog i sve {to je ~ovje~ansko kao ~ovjek (Ispovije dawe
vjere, izd. Karmirisa, str. 408). Isti On se poslije svoga
raspe}a, vaskrsewa, javqawa u~enicima i obe}a wa Si-
le s vi{e, vaznio na nebesa i seo sa desne strane Oca,
88
isto~nim i istoprestonim kao istobono u~iniv{i
(na{e tijelo) l til omj al heompoisar tl teqomv
qal a (isto, str. 408).
Poslije ovog i ovakvog Bogoslovqa Crkve, samo
po sebi se nametalo wegovo razra|ivawe i podrobnije
bogoslovsko obja{wewe i tuma~ewe odnosa Boga pre ma
svijetu i prema ~ovjeku, kao i prirode samog svije ta
i ~ovjeka, wihovog ustrojstva i mogu}nosti. To tu-
ma~ewe je zahtijevalo dubqe i preciznije ponirawe
u Boanski domostroj spasewa, kao i u mogu}nosti
napredovawa svijeta i ~ovjeka u pravcu ostvarivawa
wihovog ciqa i kona~nog smisla. Potrebno je prvo
ovdje podvu}i, da je korak daqe u razra|ivawu i razvi-
jawu Bogoslovqa Crkve, poslije Vaseqenskih Sabora,
u~inio Sveti Fotije, Patrijarh Carigradski, naro-
~ito svojim potvr|ivawem jedinona~alija (l omaqwa) u
Bogu, tj. odbranom u~ewa o isho|ewu Duha Sveto ga od
Oca i borbom protiv latinskog Filio que. [to se, pak,
ti~e svjedo~ewa i tuma~ewa Blago datnog opita Crkve
i ivog prisustva i djejstva Duha Svetoga u svijetu i
u ~ovjeku, kroz Crkvu, u tome zau zima u ovom vremenu
prvorazredno mjesto Sveti Sime on Novi Bo goslov, a
poslije wega, u vremenu, koje nepo sredno pre thodi Sve-
tom Grigoriju Palami Sveti Grigorije Sinait.
Dolazak, pak, Varlaama Kalabrijskog na Istok u
~etrnaestom vijeku i wegov, na prvi pogled, bezazlen
sukob sa Svetogorskim monasima, u vezi tehnike mo-
litve i prirode Tavorske svjetlosti, postaje povod
za ponovno radikalno razmatrawe istih tih starih
Bogoslovskih problema, kao i su{tina Hri{}anske
prakse.
1) Na prvom mjestu, postavqen je vje~iti gnoseo-
lo{ki problem: kako i kojim putem poznati Boga i
do koje mjere je Bog poznatqiv? U ~emu se sastoji su{-
tina ~ovjekovog odnosa i kako se Bog otkriva i daruje
qudima? Varlaam Kalabrijski, vaspitan na Za padu,
temeqi o~evidan svoj metod Bogopoznawa na fi losof-
89
skom dijalekti~kom metodu, a svoje Bogoslovqe, na ve}
razra|enom, na Zapadu sholasti~kom raciona liz mu.
Osnova wegovog Bogoslovskog stava, jeste la tin ski
usijanizam, tj. polaewe u u~ewu o Bogu od Boan ske
Su{tine. Taj Avgustinovski stav filosof skog, ne-
oplatoni~arskog porijekla, razra|en je kod zapadnih
sredwevjekovnih sholasti~ara, naro~ito, od vremena
Anzelma Kenterberijskog do Tome Akvinskog. Samo
}emo ovdje ukazati na to, da je taj stav prouzroko vao
u~ewe o isho|ewu Duha Svetoga i od Sina (Filioque) a,
s druge strane, doveo do poistovje}ivawa Teologije i
Boanske ikonomije, tj. unutar Boanskih odnosa i
odnosa Boijih prema svijetu. Kao takav, on je i osno-
va sablazni, ne samo Varlaama i wegovih bliskih sqed-
benika, nego i zapadne Teologije uop{te u ogrom noj
ve}ini slu~ajeva, sve do danas, izazvane razliko vawem
Boanske Su{tine i Energije od strane isiha st na
~elu sa Svetim Grigorijem Palamom.
2) Nije ni malo slu~ajno, {to je prva primjedba,
koju daje Varlaamu i isihastima, kako Svetogorski
tomos, tako i Tomos prvog isihasti~kog sabora (1341.)
godine, to, {to je on potonuo u more nadmenosti (gor-
dosti), po nerazumqu i osob{tini (idioritmiji) svojoj,
daju}i veliki zna~aj u~ewu (znawu) svjetovne (spoqa{-
we hqahem) filosofije.
Tako se on okrenuo protiv natprirodne i istin-
ske filosofije, upotrijebiv{i protiv u~ewa Duha,
psi hi~ku i odba~enu filosofiju, koja je potpuno
nemo} na, da smjesti u sebe, ono, {to je Duha (Svetoga),
(Karmi ris, 355).
Za razliku od takvog pristupa istini, isihasti
zastupaju stav, kojim po~iwe Saborski tomos iz 1341.
godine, po kome je smirewe put poznawa istine (str.
354), a tajne Duha, dostupne samo onima, koji su o~i -
{}eni vrlinom (Svetogorski tomos, prolog, sabrana dje la,
tom 2., str. 568).
3) Zasnivaju}i svoje Bogoslovqe na apodikti~kom
90
metodu, Sveti Grigorije Palama i, uop{te isihasti
svih vremena, pa i wegovog, pod apodikti~kim meto-
dom, ne podrazumijevaju prosto drugi tip filosof-
skog metoda dokazivawa na, unaprijed postavqenim
filosofskim na~elima i logi~kim premisama, ve},
upravo, to svjedo~ewe, potvrdu istine tajni Duha,
na osnovu realnog iskustva i neposrednog op{tewa
sa tim tajnama. Otuda za wih pitawe razlikovawa Su-
{tine i Energija, kao i priroda Tavorske Svjetlosti,
nije spekulativno, bilo filosofsko, bilo teolo{ko
pitawe, ve} egzistencijalno pitawe, pitawe biti ili
ne biti ~ovjeka i svijeta.
4) Ovdje se postavqa, na radikalan na~in su{tin-
ski problem. Da li je ~ovjek sposoban da istinski
op {ti sa Bogom i da Ga pozna? [ta je to, ~ime se Bog
otkriva i daruje svijetu i ~ovjeku? Je li to On Sam,
ili neki Wegov dar? Ako je dar, kakve je On pri-
rode? Moe li ~ovjek iza}i iz svoje stvarnosti i
uslovqe nosti wome i postati zajedni~ar u strogom
smislu rije ~i, nestvorene vje~ne stvarnosti? Da bi
se odgovo rilo adekvatno na ova pitawa, nije dovoqno
znati sa mo qud sku prirodu i mogu}nosti stvorenih
bi}a. Od govor na ova krucijalna pitawa, prvjenstveno
zavisi od pozna wa Samog Boga, a time i Wegovog odnosa
prema svijetu.
Nije, dakle, slu~ajno, Sveti Grigorije Palama,
po stavio pitawe nestvorenih Boanskih Energija i
Vje ~ne Boanske Svjetlosti, koju primaju oni, koji
su we dostojni, kao pitawe jedine ~ovjekove nade, kao
{to sam kae.
5) Da Sveti Grigorije, po ovom pitawu, neposred-
no nastavqa Bogoslovqe Otaca Crkve, vidi se jasno
iz sveukupnog wegovog djela, saetog, kako u Svetogor-
skom tomosu, tako i u wegovom ispovijedawu vjere.
Ta ko, ispovijedaju}i da prima i cjeliva Svete
Vaseqen ske Sabore, on isti~e da je su{tina wihove
borbe pro tiv bezbonog Arija, bilo to, {to je on Sina
91
Bo ijeg smatrao stvorewem i, {to je time sjekao
Boan stvo Oca i Sina i Svetoga Duha, na stvoreno
i nestvo reno (Karmiris, 409). Isto je to, po wemu, ra-
dio i Makedoni je, progla {avaju}i za stvorewe Duha
Svetoga, i tako i ovdje, rasijecaju}i jedno i isto
Boanstvo, na stvo reno i nestvoreno (isto, 409). U
ispovijedawu vjere, on isti~e, da svim srcem prima
i ipostasno (j ah p_stasm) sjediwewe dvije prirode,
Boanske i ~ovje~an ske u Hristu i odbacuje one, koji
pori~u kod Hrista odgovaraju}e dvjema pri rodama
dvije Energije i vo qe (isto, 410).
6) Za Svete Oce, ova pitawa istinskog nestvorenog
Boanstva Sina i Duha i wihove Jednosu{nosti sa
Ocem, kao i pitawe ipostasnog jedinstva u Hristu
dvije prirode, sa dvije Energije i voqe bila su pi-
tawa spasewa ~ovjekovog, tj. ~ovjekovog biti ili ne
biti (Sveti Grigorije Nisijski: Ako Duh Sveti nije Bog,
neka ide da se oboi, pa, tek onda neka do|e da ga primim).
Razvijaju}i i nastavqaju}i wihovu misao, naro~ito
misao [estog Vaseqenskog Sabora, o dvije prirodne
voqe i dvije prirodne Energije u Gospodu i Bogu na-
{em Isusu Hristu (Karmiris, 381), Sveti Grigorije
Pa lama, kao i Oci Sabora isihasti~kih ~etrnaestog
vijeka, potvr|uju nestvorenost Boanskih sila i
Ener gija Troji~nog Boanstva, odnosno, Boanske
Svjetlo sti i Blagodati, koju primaju oni, koji se we
udostoje. Time se oni, kao i Oci prijethodnih Sabora,
bore pro tiv novih lanih u~iteqa, koji pod novim
izgovorom, rade isti bezboni posao: rasijecaju na
stvoreno i nestvoreno jedno i isto Boanstvo (Kar-
miris, 410).
7) Zbog razlikovawa u Troji~nom Boanstvu Su-
{tine i Su{tinskih Energija, isihasti su optui-
vani za dvobo{tvo, pa ~ak i za mnogobo{tvo i
(po stojawe mno{tva sila i Energija Troji~nog Boanstva).
Sveti Grigorije i Oci Sabora 1351. godine, polaze od
stava Svetog Grigorija Bogoslova da nije u rije~ima,
92
nego u stvarima istina i pobonost i dodaju: Mi se
borimo za dogmate i stvarnosti. Zato, sa onim, ko se
slae u odnosu na stvari, u rije~ima se ne razli kuje-
mo. Sveti Grigorije je svjestan slabosti qudske rije-
~i, pa isti~e da je drugo sporewe (Antilogaj) o pobono-
sti, a drugo ispovijedawe vjere. U sporewu nije
neop hodno spori tequ da bude precizan u rije~ima,
me|u tim, pri ispo vijedawu, nuno je, u potpunosti,
dra ti se ta~ nosti (Karmiris, 378). Ono, {to je bitno
za Oce ovoga Sabora i za isihaste, je ta ~iwenica, da
je Boanska Blagodat i svjetlost i sila Sami Bog, sa
kojim ~ovjek op{ti i moe op{titi, a ne neka tvore-
vina, makar bila ona Bogom stvorena. Ta Boanska
Svjetlost je nepri~asno pri~asna i nevidqivo vid-
qiva, tj. u apofatici kata fati~na, bilo, da se radi
o tvr|ewu i znawu o Bogu na osnovu razuma i tvari,
bilo na osnovu neposrednih op{tewa i ispuwavawa
nestvorenom Bo anskom Svjetlo{}u. Utoliko prije
ta apofati~nost, neizrecivost i nedostupnost va`e
za bo`ansku su{tinu, tj. za oblast bogoslovqa po sebi,
nadumnog bogoslovqa (peqowij heokoca).
8) U tome i jeste su{tinska razlika pravoslavnog
isihazma i sholasti~kog bogoslovqa koje zastupa Var-
laam i wegovi sledbenici, na na~elima tomisti~ke
teologije. Po toj teologiji blagodat, ono ~ime Bog
op{ti sa qudima, jeste habitus creatus, stvoreno stawe
kojim Bog uzdi`e ~ovjeka i qudski um do Sebe i Zajed-
nice sa Sobom, odnosno do umne meditacije bo`anske
su{tine i tajne. Ta nemo} Boga da iza|e iz Sebe i
svoje su{tine, osnova je ~ovjekove nemo}i da iza|e
iz svoje stvorenosti. Ono ~ega ga Bog udostojava jeste
opet ne{to stvoreno, makar bilo bo`anski dar, {to
slu`i kao posrednik izme|u Boga i ~ovjeka, Boga i
svijeta. Razumqivo je da jedno ovakvo shvatawe radi-
kalno odra`ava sveukupno zapadno shvatawe i poima-
we odnosa izme|u Boga i svijeta, Boga i ~ovjeka, kako
u vremenu tako i u vje~nosti. Nije ~udo {to se na tak-
93
vim na~elima razvila na Zapadu jedna teologija ili
antropomorfnog tipa (na osnovu mogu}nosti meditacije
bo`anske su{tine i bo`anskih ipostasi) ili potpuno
ateisti~kog tipa (na osnovu stvarnosti blagodati i
time udaqenosti Boga i ~ovjekove nemo}i da istinski op{-
ti sa Wim). Otuda nije slu~ajno da su Varlaam i wegovi
sledbenici optu`ivani za agnosticizam, kao {to ni-
je slu~ajno {to se na takvim teolo{kim shvatawima
na Zapadu razvio docnije deizam a u novije doba i
ate izam raznih vrsta i to prvi put u istoriji qud-
skog roda takvih razmjera. Humanizam novovjekovne
kultu re i civilizacije, bilo da se radi o religioznom
bilo da se radi o ateisti~kom humanizmu, ima svoje
izvori {te upravo u teologiji ovakvog tipa koju je
`elio da nametne Varlaam i pravoslavnom Istoku.
9) Ono {to nije dovoqno isticano a {to je kqu~
poimawe istihasti~kog bogoslovqa Sinodskog i Sve-
togorskog Tomosa jeste mesto koje ima u tom bogoslov-
qu svesve{teni ~in i zajednica i sabrawe, u kome je
savr{enstvo i drugih ~inova (=Tajni Crkve), tj. Tajna
Evharistije, kao i molitva Gospodu Isusu: Gospode
Isuse Hriste, Sine Bo`iji, pomiluj me.
Naime, Sveti Grigorije Palama u svom Ispovjeda-
wu vjere kojim se zavr{ava Sinodski Tomos (1351)
pri maju}i sva crkvena predawa, pisana i nepisana,
prije svega isti~e upravo najtajanstveniji i svesve-
{teni ~in i zajednicu i sabrawe (teketmj aj oimymam
j asmanim) u kome je savr{enstvo i drugih ~inova, pri
kome se u spomen Onome koji je sebe ispraznio neispra-
znivo i primiv{i tijelo i postradav{i za nas, sagla-
sno wegovoj bo`anstvenoj zapovjesti i samodjejstvu
(atouqcam), (ono {to je) najbo`anstvenije sve{teno-
djejstvuje i bogodjejstvuje (heouqcem), Hqeb i ^a{a i
samo ono `ivona~alno savr{ava Tijelo i Krv, i daruje
se neizrecivo Pri~e{}e i Zajednica onima koji (mu)
dobrohodno (eacr) pristupaju (Karmiris, 409). U svje-
tlosti, dakle, u~ewa o nestvorenoj bo`anskoj svjetlo-
94
sti koja zra~i sa Hristovog Lika i koja se useqava
jednom za svagda u tvorevinu i u maticu @ivota We-
govim Ovaplo}ewem i Vaskrsewem, i daje kao tijelo
i krv u zajednici i sabrawu Crkve, svo bi}e i sva
istorija svijeta i ~ovjeka u vremenu i vje~nosti, dobi-
jaju izuzetni smisao i zna~ewe. Kako tvorevina tako
i ~ovjek, tijelo i duh wegov, mogu se preobra`avati
i preobra`avaju se iz slave u slavu pri~e{}ivawem
svesilnosti triipostasnog bo`anstva (tpamtodmal o
mtr tqisuposttou he tgtor).
10) Kada ~ovjek izgubi znawe i osje}awe tog bo`an-
skog prisustva i djejstva u tvorevini i istoriji, onda
on ostaje sam, porobqen neminovno tvorevinom i tvar-
no{}u, granicama svoga uma i svoje djelatnosti. U kraj-
woj analizi, on postaje svjesno rob smrti i ni{tavi-
la. Jedino {to mu preostaje jeste svjetovnost i djela
ruku wegovih. Kad se na|e u takvom polo`aju onda se
on kre}e izme|u dvije krajnosti: obogotvoravawa pri-
rode ili sebe, svoga uma i svoje djelatnosti umjetno-
sti, kulture, tehnike ili prepu{tawa destrukciji i
ni{tavilu. Iz toga se ra|a: osvaja~ki nagon, grab qewe
za prostorima, stvarima i zadovoqewem strasti, ili
agresivni samoubila~ki poriv, bjekstvo u ni{ta-
vilo. Zato nije ~udo {to se novovjekovni evropski
humanizam, teolo{ki utemeqen na stvorenoj blagoda-
ti a filosofski i nau~no na imenentnosti, goloj sve-
tovnosti, kona~no uhvatio, kao davqenik za slamku,
za umjetnost, kulturu i tehniku, tehnologiju, kao za
svog jedinog Boga i Gospoda. Nije ~udo {to je i jedno
od osnovnih svojstava tog novovjekovnog humanizma,
u raznim wegovim formama, wegov imperijalni, osva-
ja~ki kao i hedonisti~ki duh. Qudska glad za vje~no -
{}u poku{ava tako da se zasiti prolaznim hqebom i
prolaznom hranom. Svojom naukom, kulturom i tehni-
kom savremeni evroameri~ki ~ovjek je nesumwivo
us peo da kultivi{e i organizuje ~ovjekovo `ivqewe,
da oblikuje prirodu i do odre|enog stepena wome za-
95
gospodari, da je humanizuje prvi put u istoriji do te
mjere. Dubqe gledano, to predstavqa ostvarewe onog
prvobitnog Bo`ijeg priziva i dara ~ovjeku, dara vla-
dawa i gospodarewa svijetom. Samo po sebi to je dobro
kao saglasno Bo`ijoj voqi i bo`anskom promi slu.
Ono {to nije dobro i {to nije ~ovjeka dostojno jeste
~ovjekovo samozadovoqstvo time, prihvatawe to ga
kao ~ovjekove mjere, potiskivawa time i otu|ivawe
~ovjeka od wegovog vje~nog dostojanstva i ciqa, od ono-
ga {to Sveti Grigorije Sinait naziva bogo~ovje~an-
sko stawe Sina na koje je ~ovjek prizvan i koje jedino
mo`e opravdati wegovo postojawe i wegovo stvarawe
ne zemqi. To bogo~ovje~ansko stawe Sina i jeste
ona bezmjerna mjera qudskog usavr{avawa i qudske
zajed nice na koje priziva i koje svjedo~i Svetogorski
i Saborski tomos svojim u~ewem o vje~noj bo`anskoj
svjetlosti i neizrecivosti i nadsu{tastvenosti
bo `anske su{tine Triipostasnog, vje~no svesilnog
Bo `anstva Oca i Sina i Duha Svetoga. To zna~i, na
kraju, da vrijeme isihazma i wegove teologije tek
dolazi kao jedina neprolazna nada u sve ve}em bezna|u
modernog svijeta.
96
Protoprezviter Stamatis Skliris

IKONA I NESTVORENA SVETLOST
Poku{a}u da istraim odnos ikone i nestvorene
sve t losti iznose}i sedam definicija (odre|ewa) Iko-
ne. Na kraju }u rezimirati isihasti~ki karakter
ikonografije u sedam re~enica.
Prvo odre|ewe koje odli~no izraava ikonu
pripada Virgilu Georgiju: Ikona je prozor u
ve~nost.
Drugo odre|ewe: Ikona je ono {to vidimo na
predstavi Uspewa Bogorodice. Apostoli, Bogorodica
i Hristos su naslikani svim bojama. Zatim, Hristos
je okru`en jednobojnom plavom slavom (doksom) sa
an|elima, dr`e}i u svojim rukama Bogorodicu kao
dete. Ovde vi{ebojnost predstavqa istorijski trenu-
97
tak, dok nas jednobojnost plave boje uvodi u eshatolo-
{ku realnost, u koju Hristos uvodi Bogorodicu celu
(ne samo wenu du{u kako neki misle). On je prevodi iz
`ivota u istoriji ka ve~nom rajskom `ivotu. Upravo
ovaj prelazak oslikava pravoslavna ikona.
Tre}e odre|ewe: Ikona je `ivopis koji nam pred-
stavqa ~itavu Crkvu zajedno sa Hristom Vaznesewa,
Koga preuzima Bog Otac. Prema tome ikona, pravosla-
vna ikona, sa bogoslovskog gledi{ta, izvire iz Vazne-
sewa. Vaznesewe se poistove}uje sa Drugim Dolaskom
Hristovim, jer an|eli su pri Vaznesewu govorili u~e-
nicima da }e Hristos ponovo do}i u svom Drugom dola-
sku na isti na~in na koji biva preuzet, zna~i proslav-
qen i vaskrsnut: Ovaj Isus koji se od vas uznese na
nebo, tako }e isto do}i kao {to ga vidjeste da odlazi
na nebo (DAp.1,11). Vaznesewe i Drugi dolazak prediko-
nizuju se u Preobra`ewu na Tavoru i u Vaskrsewu
Hristovom. Sa Tavora proisti~e svojstvenost svetlo-
sti i veliki zna~aj koji ima svetlost za ikonografi-
ju. Prema tome, ovo tre}e odre|ewe ikone moglo bi se
izraziti na slede}i na~in: Ikona je foto-zografija
(svetlo-`ivopis, svetlopis) Bogo~oveka i celokupne
tvorevine.
^etvrto odre|ewe: Ikona je jedna slikarska as-
keza-ve`ba koja ima svoj za~etak u pratvorbenom ni-
{tavilu (J. Ziziulas, Hristologija i postojawe), koje ni-
{tavilo izra`ava tamna osnova (i takozvana propla-
zma na jeziku ikonografa), i oven~ava se bo`anskom
svetlo{}u naslikanog bi}a, koje bqe{ti od svetlosti
kao Hristos na Tavoru. Svaka ikona svakog svetiteqa
podsti~e nas na o~i{}ewe i osvetqewe.
Peto odre|ewe: Pesni~ki mogli bismo re}i da
je ikona `ivopis koji izra`ava slede}u `ivotnu is-
tinu. Zamislimo da ulazimo u svoju vikendicu koja
se nalazi na planini, gde je hladno, pada sneg i duva
vetar. Gledamo sobu kroz koju je pre nas pro{la jedna
na{a voqena li~nost, na primer otac. On je tu pripre-
98
mio na{ boravak, a zatim je oti{ao. Mi wega ne vidi-
mo u ku}i, me|utim, u svim predmetima koji se nalaze
u vikendici, u upaqenom kaminu, u toplom jelu, u po-
stavqenom stolu koji nam je ostavio mi dodirujemo
prisustvo oca, kao diskretnu qubav. Otac je svoj pe~at
ostavio posvuda nas radi, i wegova qubav je preobra-
zila negostoqubivu planinsku sredinu u roditeqsku
toplinu. Sli~no tome, i ikona ne ukazuje na samog
Boga Oca, nego na Wegova dejstva (energije) prema na-
ma. Svetlost ikone koja je slobodna od prirodnih
za-kona, mirono{e, kropi lica, tela i okolinu-pejza`
i preobra`ava naslikana bi}a od unutaristorijska i
prolazna, privremena u eshatolo{ka, ve~na i rajska,
od raspar~anih indivudua u ujediwena putem osvetqe-
wa jedinite li~nosti.
[esto odre|ewe: Ikona je jedna neobi~na slika,
koja predstavqa pejza` na{eg sveta, ali ne propadqi-
vim kao {to je sada, nego nepropadqivim, onako kako
}e ga gledati Bog Otac u eshatonu. Tada }e vaskrsli
Sin predstaviti Ocu vaskrsle qude i nepropadivu
tvorevinu, govore}i mu: Evo mene i dece koju mi je
dao Bog-Otac.
Sedmo odre|ewe: Ikona je vaspostavqawe raspar-
~anog propadqivog prostora i vremena na freskama
oslikanog hrama, gde je Liturgija koja se vr{i okru-
`ena likovima oslikanih svetih, koje manifestvuju
svoje `ivo prisustvo u Evharistiji.
Sa slikarskog stanovi{ta moemo gore navedena
odre|ewa da prevedemo na slede}ih sedam slikovitih
izjava.
1. Ikona nije naturalisti~ki portret, nego foto-
portret. Ona izraava ontolo{ko u~e{}e i pri~as-
nost nestvorene svetlosti.
2. Ova svetlost prevazilazi prirodne zakone opti-
ke. Izraava slobodu Nestvorenog.
3. Na ikonama se ne predstavqa Hristos kao jedna
99
individua, nego se otkriva tajna Hrista kao tajna
Cr-kve, gde su okupqeni mnogi, odnosno sveti (u
pavlov-skom zna~ewu re~i svet). Svaki sveti koji se
izobra-`ava na ikoni nosi iste osobine svetlosti
kao i Hri-stos, to zna~i da se pokazuje kao Hristos
po blagodati.
4. Kao {to se svaka ikona osvetqava transcenden-
tno, sledi da osvetqewe izjedna~ava po blagodati
svakog svetiteqa sa Hristom i sa ostalim svetima u
ontolo{koj zajednici li~nosti, to jest Crkvi.
5. ^iwenica da se demoni ne izobraavaju na pra-
voslavnim ikonama eti~ki (odnosno kao dobri ili
lo{i), niti na estetski na~in (kao lepi ili runi),
nego na ontolo{ki na~in kao bi}a koja pori~u
zajed-nicu nestvorene Svetlosti, koja ipostazira bi}a,
i prema tome predstavqaju se mra~ni, tamni, umaweni
zna~i da su nestvorene energije kao neki most izme-
|u Boga i tvorevine, i da one daju ontolo{ku ipostas
onome ko je otvoren za Boga, koji {aqe energije, dok
oni koji zatvaraju sebe za qubav Boiju jesu sporna
bi}a ~ije je ivqewe pod znakom pitawa (ne znamo da
li postoje ili ne).
6. Prema tome, ikona nas podsti~e na odnos qubavi
izme|u Boga i ~oveka, ne kroz jedno individualno
o~i-{}ewe od na{ih strasti, nego kroz o~i{}ewe
na{ih me|usobnih odnosa, koji treba da se pro~iste
od egoiz-ma i empatije (Ziziulas).
7. Tehnotropija ili stil koji stvara slobodna
svetlost na ikoni, ima svojstvenu razliku u odnosu
na bilo koje drugo slikarstvo. Nestvorene energije
uvode u tvorevinu korenito nove realnosti. Dakle,
ikone treba da predstave zajednici svetih (tj. vernom
narodu) trajnu originalnost i autenti~nost crkvenog
ivota. Iako je liturgijski tipik podraavawe i
ponavqawe, ipak u Crkvi, zbog nestvorenih energija,
ne ivi dosadu (pliksi), nego stalni izlaz iz dosade,
iznena|ewe, ushi}ewe (ekpliksi) pred nestvorenim.
100
Tako, ikoni nije ciq samo da podraava prethodne
ikone, nego da nam pomogne da vidimo Hrista i sveti-
teqe kao potpuno nova bi}a, koja niko kao takve do
sada nije video. Ne da vaspostavi neka svojstva, nego
da prevazi|e determinizam svojstava. Tu se nalazi
oso-benost i ~udnovatost, {to odgovara ushi}ewu i
svoj-stvenosti isihasti~kog doivqaja. I jedno i
drugo je osvetqewe.
Gore navedena odre|ewa, koja nismo imali prili-
ke da podrobnije analiziramo, otkrivaju nam isiha-
sti~ki karakter pravoslavne ikonografije, koji
ka-rakter izostaje u religijski nadahnutim delima
u za-padnom hri{}anstvu. Isihasti~ki karakter
ikono-grafije postojao je i pre isihasti~kih sporova
u 14. veku, jer je on dijahroni~ka realnost svih faza
razvo-ja crkvene istorije. Isihasti~ki sporovi bili
su sa-mo povod za bogoslovqe Svetoga Grgorija Palame o
ne-stvorenoj svetlosti, koje je, ina~e, izobraavano na
ikonama. Na taj na~in, i Sveti Grigorije Palama kao
i svi pobornci isihazma pomau nam da dubqe shvati-
mo pretpostoje}i isihasti~ki karakter ikone.
Prevod s gr~kog: Jelena Femi}-Kasapis
101
Episkop Atanasije
O TEOLOGIJI I STVARNOSTI
PRAVOSLAVNOG ISIHAZMA
Gospodine Rektore Duhovne akademije Svetoga Va-
silija, Visokopreosve}eni Mitropolite i Susede ju-
ni g. Amfilohije, dragi Vladiko i Brate Grigorije,
Bra}o i Gospodo, draga Deco.
Nalazim se u nezgodi da treba da zakqu~im ovaj
Simposijum i neku vrstu zakqu~ka, rezimea da dam.
Iako sam uzeo i ne{to pribeleio, no sami znate da
je to te{ko, jer smo i sa vremenom prili~no poodma-
kli, mada su oba predava~a, i Gospodin Mitropolit
Amfilohije, koji je bio prvi predava~, sasvim dobro
se drao vremenaskog okvira, a i otac Stamatis jo{
boqe. Poku{a}u da i ja budem kratak, oko dvadesetak
102
minuta.
Gospodin Mitropolit Amfilohije je bio prvi ko-
ji je predloio da se obelei 650 godina Palamitskog
Sabora, 1351.g., mada je ve} 660 godina ako uzmemo i
onaj Sabor iz 1341. godine. On je tako|e napomenuo da
ove godine pada i 1550 godina od Svetog Halkidonskog
Sa bora (451. godine), a ja dodajem da je i od [estog Vase-
qenskog Sabora (680-1) 1320 godina. Dakle, imamo tri
velike godi{wice: 1550 godina od ^etvrtog Vaseqen-
skog Sa bora (451. godine), 1320 godina od [estog Vase-
qenskog Sabora (681. godine) i 650 godina od zavr{etka
desetogo di{weg Isihasti~kog Sabora. U stvari su
bi la tri Sabora u toku tih deset godina (1341, 1347.
i 1351). U su{tini, svi ti Sabori govore o jednom,
o onoj sri, o central nom i glavnom, o pemptusiji
Pravoslavqa.*
Odavno me|u pravoslavnima postoji svest i ose}awe
da su ovi Isihasti~ki Sabori produetak i razvija-
we prethodnih Sedam Vaseqenskih Sabora. Obi~no
go vorimo o Sedam Sabora, jer je bilo sedam konkretnih
Sabora, od Prvog do Sedmog Vaseqenskog Sabora (325-
-787.g.). Fo tijev Veliki Sabor (u vreme kad smo mi Srbi
kr{teni) 880-881. godine smatra se Osmim Vaseqenskim
Sabo rom. Na{ znameniti Vladika Nikodim Mila{ je
na pisao ~itavu studiju o wemu, da je to Osmi Vaseqen ski
Sabor. Mitropolit Nil Rodoski je, po~etkom 15. veka
zna~i pedesetak godina posle ovih Isihasti~ kih
Sabora rekao da su ovi Palamitski Sabori od 1341.
do 1351. godine, koji su odrani u tri faze, ustva ri
Deveti Vaseqenski Sabor Pravoslavne Crkve.
Dak le, Pravoslavqe ima svoje Svete Sabore, nije
vano da li ih ba{ redom brojimo, ali ovo su zaista
Vaseqenski Sabori, posebno ovi Palamitski, Isiha-
* Pemptusija je izraz koji zna~i: postojalo je nekada shvata we
o ~etiri su{tinske stvari u svetu i onda je sr svega peta stvar,
kvintesencija, kako kau Latini.
103
sti~ki. To je vrlo va no da se pokae i posvedo~i
ivi ivot Pra voslav qa, iako nam na{i susedi, za-
padni hri{}ani, naro~ito rimokatolici, govore da
smo mi gotovo u~ma li, za mrli tamo negde sa Damaski-
nom u 8. veku, i da je od tada do danas kod nas sve mrtvo!
Oni i danas pi{u protiv na{eg pravoslavnog isiha-
sti~kog bogoslovqa, a za sebe ob javquju da su imali
(posle odvajawa od Pravo slavnog Istoka) neku erupciju
nove teologije, pori~u }i da se upravo sa Isihazmom
zbila prava erupcija ive bogoslov ske misli, ivog
istinskog bogoslovqa.
Sli ~no je, kao {to je otac Stamatis napomenuo, i
sa ikono pisom. Svi govore o renesansnom ikonopisu
na Zapadu, ali u Vizantiji jo{ pre toga imamo paleo-
lo{ki rene sans. To je bilo ve} u trinaestom veku. A
jo{ i pre Paleolo g bilo je veliko ikonopisno doba
Komnen. Sa Paleo lozima i Nemawi}ima kod nas
ima mo na{u Mile{evu i na{e Sopo}ane, a sve je to
jo{ pre Pala mitskog Isi hazma. Imamo, dakle, takav
veli ~anstven bqesak slave i lepote. A na{i, mislim
na one u izves nim intelektualnim kru govima gde
je sno bizam ovla dao, govore da su Sopo}ani srpska
Sikstin ska kape la! To je poniewe za Sopo }ane,
jer to dvoje ne moe da se poredi. Evo, slu{ali smo
kako je o. Sta matis govorio o pravoslavnim ikona ma.
Gospodinu Nikoli Kusovcu iz Narodnog Muzeja u
Beogradu slui na ~ast {to je pre neko ve~e govorio
u Vi{egradu tako sjajno o pravoslavnoj ikoni. Bilo
je to veoma prijatno izne na|ewe slu{ati ga kako je
divno govorio o ikoni.
Vredno je biti samokriti~an, ali je isto tako
vre dno da ne budemo snobovi Zapada, zato {to nemamo
po trebe da imamo ni kompleks superior nosti ni kom-
pleks inferiornosti, koje imaju mawe vi{e mnogi
kada govore: Ho}emo da budemo Evropa! Koja to, gospo-
do, Evropa? Koja i kakva? Ako mi nismo Evropa pre
Evrope, ako Balkan kao Jugoisto~na Evropa nije Evro-
104
pa, i to kolevka Evro pe, onda nam ne treba samo Severo-
zapadna Evropa. To jasno izjavqujemo, bez ikakvog kom-
pleksa superiorno sti i inferiornosti. Tako je i po
pitawu Renesanse i Humanizma. Pol Lemerl, ~uveni
profesor sa Sorbo ne, pisao je na{iroko o prvom huma-
nizmu u Vizantiji u vreme Svetog Fotija (deveti vek).
Postoji ne jedna kwi ga o tome. A mi na Istoku nismo
~ekali da do|e italijanski humanizam ~etrnaestog
veka, ili {ta ja znam, kvatro }ento, kako ga zovu. Mi
smo imali svoj ivot, i imamo svoj ivot. Izvornost
jevan|elskog Pravoslavqa na Istoku nikada nije pre-
stala, niti je do danas prestajala.
Mi i danas imamo preporod pravoslavnog bogoslo-
vqa. Ko ne zna, nek se postara da to dozna i nau~i, al
da ne ~eka da to budu pilule, sve gotovo i savaka no
pa samo da proguta, kao {to je to postala na{a civili-
zacija: sve kon zervirano, dato gotovo u konzervi, samo
da otvori{ i proguta{! Nego tu treba itekakvog napo-
ra. Istina itekako iziskuje napor i podvig. Istina
nije tenk, nije toma havk, nije ameri~ka invazija, koja
}e da nas natera da prihvatimo to {to je, tj. to {to
ona ho}e, {to je samo wihov interes, ili nema~ki in-
teres. Ko nije sa nama, govorio je Gen{er, taj mora da
se prilagodi nama! Ne mora, gospodine [vabo! Za{to
bih ja kao Srbin po stao Gen{er, ili Kinkel, ili ne
znam ko drugi iz Evrope? Ho}u da kaem, nemamo raz-
loga za kompleks ni superiornosti {to nije zdravo,
ali ni inferi ornosti {to tako|e nije zdravo.
Hteo bih da rezimiram, zato da se vratimo isihaz-
mu i Svetom Palami. Sveti Palama u Trijadama i u
Sinodskom Tomosu 1351. godine citira Svetoga Maksi-
ma, malo skra}enije, jer je kod Maksima tekst malo
dui, ali je izvukao sr; neke re~i je izostavio, ali
nije izostavio glavno. Pro~ita}u to zajedni~ko im
mesto, kako ga je Sv. Palama izrazio na gr~kom, pa
}u ga preve sti: Tot sti tto Heo Eacckiom
.
pqesbe
a Heo pqr mhqpour di Uo saqj yhmtor j al ishmdyq
105
ou_ mou tor Ata peho mor tAm cmmgtomhysm = Ovo
je Jevan|eqe Boije: poslawe Boije qudima kroz
Sina Ovaplo}e noga, Koji nagradu daje onima koji Mu
veruju bespo ~etno oboewe (=ve~no oboewe). (Ovo
na kraju je sa naglaskom: da je i bespo~etno, a ne samo be-
skrajno oboewe).
Iz ovoga se vidi da ni{ta mawe nije Jevan |eqe
nego ono {to govore svi ovi Sveti Sabori: ^etvr ti,
[esti, i ovi Palamitski. To Jevan|eqe=Ve~na Bla-
govest jeste tajna=doga|aj Ovaplo}ewa Boga, O~ove ~e-
wa Sina Boijega, i to nave~no, na svu ve~nost i na
sve ve~nosti, koliko god ih ima. I ~ak, po Apostolu
Pavlu, ako bi se pretpostavilo i neko novo stvarawe
svetova (v. Rm. 11,39: j tsir tqa), ni ono ne bi ni{ta
novo ni ve}e donelo, nego to: da je Bog postao ^ovek,
i ostao na svu ve~nost ^ovek, isto toliko koliko je
ostao Bog, ni mawe ni vi{e, nego puna qudska priroda,
puna qud ska voqa, puna qudska energija. Jer upravo
se zato Sveti Maksim borio protiv monofizitstva i
monote liti zma i monoenergizma.
Da pohvalim na{eg brata @an-Kloda Lar{ea,
ko ji nam je govorio na drugu temu, i samo se dotakao
ovoga pitawa, ali je napisao jednu sjajnu studiju koja
proce wuje dijalog Pravoslavnih sa Monofizitima sa
Isto ka, ko ji ne priznaju ^etvrti Vaseqenski Sabor, i
zato je, kako g. Lar{e pokazuje, ovaj dijalog jo{ uvek
u po voju i jo{ uvek ramqe, zato {to mi Pravoslavni
ne moe mo da se vratimo unazad i prenebregnemo
Hal kidonski i Vaseqenski (Maksimovski) Sabor.
Ako je zaista Hristos, budu}i Istiniti Bog, po-
stao Istiniti ^ovek u puno}i, onda ne moemo to sada
svoditi, redukovati ili negirati tu puno}u koja se
izraava i u Isihazmu-Palamizmu i u pravoslavnoj
ikoni. G. Mitropolit Amfi lohije voli koptske iko-
ne, ali koptske ikone su vrlo siroma{ne i sku~ene,
na wima nema one puno}e Hri sta Bogo~oveka, kao {to
je npr. Hristos Hilandarski, Carigradski iz Mana-
106
stira Hora, ili Panselinov iz Protata u Svetoj Gori,
ili Sinajski jo{ iz 6. veka. Na tim ikonama se vidi
da je On na svu ve~nost iteka ko ^ovek, a ne samo Bog;
vidi se da je istinski Bogo~ovek.
Sveti Palama i Isihasti~ki Sabori su ba{ ht-
eli to da kau: da je Bog u Hristu istinski spasao
i obo io ~oveka, da je Hristos istinski Spasiteq i
oboi teq ~oveka, kao potpuni Bogo~ovek, kako nam je
divno govorio u Srbiwu kolega i brat Stavros Jaga-
zoglu. [ta to zna~i?
Se}am se, jedan moj profesor u Bogosloviji iz Is-
torije Crkve predavao nam je i govorio o Isihazmu, i
prikazao ga uglavnom na osnovu istori~ara sa Zapada,
kakav je recimo @ui, pa i na{ Jevsevije Popovi},
koji je tako|e poglavqe o Isihazmu prepisao od zapad-
nih istori~ara. Ispada, po wima, da je Isihazam bio
nekakva bezna~ajna prepirka, kako se treba moliti:
navodno moli{ se boqe gledaju}i u unutra{wost
sebe, kako vele isihasti, a Varlaam je govorio da je
to gle dawe u pupak, i da je to neka ekstravagantna
pojava, pa su, eto, onda to proglasili za pravoslavnu
dogmu! Tako su to na Zapadu predstavqali, tako to
jo{ uvek kari kirano predstavqaju. Zato bih rekao i
preporu ~io, ako su tu prisutni gospoda akademici,
kwiev nici pa i pesnici, da po gledaju same izvorne
isiha sti~ke tekstove, ali da pro~itaju i pravoslavne
nau~ nike koji pi{u o Isi hazmu, a ne samo {ta kae @
u i, Hau{er ili Podskaq ski, koji izrazito mrze Pra-
vo slavqe. Neka uzmu, re cimo, zapadnoga Jaroslava Pe-
likana, koji je nedavno u Americi postao pravoslavan
i rekao je Vladici Di oklijskom Kalistu Veru: Po-
gre{io sam. Pre ~etrde set godina sam trebao postati
pravoslavan. Na to mu je Vladika Kalist odgovorio:
Ja sam to ve} u mlado sti postao. Tako je i na{ dragi
Lar{e mlad postao pravoslavan, i wegov je doprinos
Pravoslavqu na Za padu veliki, na primer wegov rad
o Svetom Maksimu je ogroman; sada radi drugi rad o
107
Svetom Palami, a onda }e da pi{e i o na{im srpskim
duhovnicima: Vladici Nikolaju i Ocu Justinu, a ve}
pi{e o novi jim Svetogorskim duhovnicima.
Dakle, o ~emu se radi u Isihazmu? Je li na{e spa-
sewe stvarno? Ono spasewe koje je Hristos doneo, i koje
daje i koje Svetiteqi zajedni~are, tj. participi raju,
u~estvuju, pri~e{}uju se. (Pri~e{}e i zna~i uzi mawe
udela, tj. udeoni~arstvo, zajedni~arewe). Sveti Pa lama
je upravo o tome svedo~io i to prvo sm do ivqu ju}i,
kako je ovde sjajno rekao Mitropolit Am filohi je.
To zajed ni~arewe je i blagodatno-podvi ni~ko i sve-
totajin sko, evharistijsko. To {to mi za jedni~arimo u
Bogu, u Hristu Ovaplo}enom i O~ove~e nom, blagoda }u
Duha Svetoga i vodom (=Kr{tewe), blagoda}u i Hle bom
Pri ~e{}a (=Evharistija), to nas qude afirmi{e, nas
pro slavqa, nas obouje. Nije to neki spoqa{wi dar,
kao neka stvore na blagodat sholastike, koji nam
Bog spakuje u pa ke ti} i po{aqe (kao recimo Amerika
koja bombarduje nas i sada Avganistan, pa {aqe pakete hu-
manitarne pomo}i. Jeziva hipokrizija! To je za jednog pra-
voslavnog ~ove ka i na{ narod neshvatqivo. Nek idu s milim
Bogom, da ih Bog susretne negde makar jednim udar cem, jer
Bog nas susre }e jedne udarcem, a druge milovawem).
Ve~ni ivot }e biti na{a ve~na zajednica i zajed-
ni~arewe sa Bo gom, li~no ivotno udeoni{tvo u onome
~ime Bog ivi: boanska qubav, blagodat, mudrost,
radost, svetlost, energija, blaenstvo, kako god da je
to nazivao Sveti Palama, to je ono ve~no i besmrtno i
za nas obouju}e (=bogotvorno) {to je sadraj Boan-
skoga @ivota. Mi }emo u taj @ivot u}i nestvore nom
blagoda}u Boijom, i struja}e kroz nas kao neki novi
krvo tok, kao trans fuzija (l etccisir), i mi }emo tom
ve~nom nestvo renom Boanskom Blagoda}u iveti
na {e ve~no obo ewe hysir u Svetoj Trojici, koje
nema ni po~etak ni kraj. Zato je, videli smo, po Sv.
Palami i Sv. Maksimu, oboewe cmmgtor j ateketgtor
= bes po~etno i beskrajno.
108
Ulazak u to stawe oboewa omo gu}io je Hristos
kao Novi i Posledwi Adam, kao Bogo~ovek, i u Wemu
je puno}a na{eg oboewa (Kol. 2,9-10). On je taj Koji nam
je otkrio Boga kao ivu i ve~nu Li~nost, a li~nost je
projava istine da je Bog i po su{tini ili prirodi,
dakle po svome sadr aju bi}a (=po boanskoj su{tini)
Bog, ali da je On Bog i po Svojim projavama, delawima,
energijama, i to su te nestvorene Boanske Energije, o
kojima govori Sve ti Palama. Ako nema energije, de-
latnosti, onda ni jedno bi}e, ni jedna stvar, ne posto-
ji. Pogotovu ne postoji li~nost bez delatnosti svojeg
bi }a i su{tine. Neko je rekao i na ruskom se to moe
lepo izraziti: Sve {to je djejstveno, {to deluje ({to je
deluju}e), ono je i dej stviteqno, ono je i stvarno. Ako
ne deluje, onda nije stvarno, nema stvarnosti. Da kle,
nema bi}a bez energije. A Bog je Bi}e par excellence, i
Energija par excellence.
Mi znamo danas da je energija posledwa stvarnost
na{eg sveta. Iza te energije mora postojati neka pod-
loga, a ta podloga se projavquje kao ono {to nazivamo
esencija, su{tina. Zato, ako nema projave, ako nema en-
ergije, onda nema ni bi}a, su{tine, nema ni~ega. Mora
postojati neka pod loga, {to kaemo obi~no ma terija,
ili ta~nije: su{tina. Po dana{woj fizici, sva ma-
terija se na kraju svodi na energiju, i ta energi ja je
svetlost. Dakle, dolazimo i preko dana{we fizi ke
do isihasti~kog stava: da vi|ena od svetih isihast
svetlost projavqu je sobom stvarnost, realnost i
Boiju i stvorenoga sveta. I Bog je po~eo stvarawe
sveta stvarawem svetlo sti. Palamizam je i tu, dakle,
vrlo moderan, jer je vrlo istinit.
Bog se, dakle, projavquje kroz Svoje Energije. ^uli
smo o tome op{irnije u predavawu gospodina Jagazog-
lua, i pisali smo o tome i mi i ostali. Zapadni nau~-
nici nas pravoslavne kritikuju govore}i da je time
Palama, tobo e, opet pribegao nekoj Boijoj su{tini,
pa delio od we Boiju energiju, a zaboravio Tri Bo-
109
anske Li~nosti, tri Ipostasi. (Te tri Li~nosti nisu
Plo tinove hipostaze, kako pojedini na{i poluu~eni u~e-
waci govore; wima je lak{e re}i hipostaza, nego na{u,
od bra}e Jelina kod Slovena odoma}enu re~ ipo stas, koja
na slovenskom i srpskom bukvalno zna~i: pod-stav, tj. sa-
-stav, Boiji ili ~ovekov sastav, tj. celokupno wegovo
bi}e, ali za razliku od bitija u smislu su{tnosti
li~no bi}e).
Po Sv. Palami, i uop{te Svetim Ocima, Bog se ja-
vqa i deluje u svetu ne po su{tini (koja je nedostup na),
nego upravo kao iva Li~nost, kao Ipostas, kao Li~na
egzistencija. Upravo kao Li~nost Bog se projav quje
kroz te Svoje Energije, a ener gije su, ako uzmemo sloven-
sku i srpsku re~: dejstva. Ako nema Dejstvuju }eg, nema
ni dejstava. Taj Dejstvuju }i Bog ili ~ovek dej-
stvuje, ali dejstvuje dejstvi ma svoga bi}a, energi jama
svoje su{tine. Su{tina se projavquje kroz dej stva,
energije, ali upravo blago dare}i Li~nom Delat niku
(=aktivizatoru) tih poten cijal, sil, energij, mogu -
}nost svoje su{tine. ^ovek koji ne bi bio dela tan,
dejstvuju}i, jeste mrtav ~ovek. Ali ne deluje sama so-
bom wegova su{tina, nego on pokre}e, aktivira svoju
snagu koju ima, energiju, sposobnost, fizi~ki kapaci-
tet, on je taj koji ih aktivira. Aktivizator je, dakle,
li~nost. Zato je Hristos kao Li~nost Delatnik,
ak tivizator Svoje i Boanske i qudske su{tine ili
prirode, i On kao Li~nost je kqu~ svega, i po~etak i
kraj i savr{enstvo i puno}a svega (kako kau Sv. Apo-
stol Pavle i Sv. Maksim).
Dakle, ono {to su Sveti Sabori: ^etvrti, [esti
i ovi Palamitski, Isihasti~ki, hteli da kau to je:
Hri stos je kao Li~nost spojio Boga i ~oveka u Sebi,
sjedi nio Boansku i qudsku prirodu, i sva wihova svo-
jstva i energije, i pritom je On Jedan, Jedna Ipo stas.
Mitropolit Amfilohije je pomenuo re~ atouqc_| r
(pridev i prilog: atouqcij r). Hirurgija zna~i opera cija
rukom, rad rukom, {to bukvalno zna~i ruko-rad, srp-
110
ski: ruko-djelije. Ovde, u slu~aju Hrista je atouq_ca =
samodjelanije, samodelatnost (=li~no delawe dela tnosti
samim sobom i na samome sebi). Sam Hristos je i Delat-
nik, i delatnost, i delo. I rezultat te delatno sti je
On kao Bogo~ovek. To je smisao tog izraza: Wego va
avturgija. Onda u Sebi kao takvome On nam otkriva
Oca. Kroz Wega se voqa Oca pro javquje: voqa Oca
je tvora~ka, od O~evog blagovoqewa (edoj a) sve je
potek lo. Efikasnost, iva delat nost, ili kako smo
rekli, aktivitet je od Duha Svetoga; On je nosilac
delatno sti, za jedni~ke energije Svete Trojice, On je
zavr{i teq i Savr{iteq svega {to Bog Trojica radi,
dela, dejstvuje, energi{e=deluje.
Zato je na na{im hramovima pisa lo kroz vekove:
Blagovoqe wem Oca, dejstvom Sina i savr{ewem Svetoga
Duha podie se ovaj sveti hram. To je ispovedawe i
prizivawe Svete Trojice i Wenog Domostroja. U novi-
je vreme sve se vi{e ~uje i vidi u napisima: U ime
Boga. Ali, kojeg Boga? Bog, uop{teno, je apstrakcija,
i po Sv. Palami to je naziv samo za jednu od Wegovih
energija, Boan sku energiju, koja sve nadgleda. Re~
Bog dolazi od re~i her-heshai na gr~kom; a na srpskom
dolazi od re~i: bogat, bogat stvo, Bog je bogat. Samo
tu, dakle, jedna energiju pokazuje re~ Bog. Me|utim,
kad kaemo: Otac i Sin i Duh Sveti; Otac koji je Iz-
vor, Sin koji se ra|a od Wega, Duh koji ve~ no ishodi
od Wega, ta Tri svesveta Imena pokazuju Zajednicu
Svetu Trojicu. Ne Sveto Trojstvo, gospo do srpski
kwievnici, ka ko ste po~eli da govorite pod tu|im
uticajem na {tetu svoga jezika i svoje vere, niti kao
{to ste po~eli da govorite Hrist, umesto is konskog
i jedino pravilnog Hristos. To je podvala Srpskom
narodu. Nikad Herce govac nije govorio Trojstvo,
to govore susedi Hrva ti, zato {to imaju otpo~etka
lo{ prevod sa latin skog Trinitas, {to je lo{ prevod
gr~ kog Tqir. Gr~ko Trijas je Trojica i nema drugoga, a
trini tas, divinitas itd. to su izrazi za neko svojstvo, kao:
111
dvojstvo, trojstvo; to je, dakle, samo neka osobina, dok
Tqir=Trojica nisu svojstvo, nego je to Hri{}anski,
Otkriveni, @ivi i Istiniti Bog: Tri Ve~na Lica,
Tri posebne Li~nosti, u ve~noj Zajednici i Jedinstvu
Bo anskog bi}a i i vota, i svega onoga {to je Bog i
Boanstvo.
Vrlo je vaan personalni, li~ni karakter Pravo-
slavqa, boqe re}i Trili~nosni karakter pravoslavne
teologije, koja govori i svedo~i o Li~nosti i Zajedni-
ci Triju Boanskih Lic, Li~nost, to jest: da su
Li~nosti Svete Trojice u ve~noj i nerazdeqivoj Zajed-
nici, o ~emu je otac Vla dan dobro govorio.
Ako nema li~nosti, onda nema zajednice, i opet
ako nema zajednice, jedna sama li~nost ne postoji. Jer:
unus christianus nulus christianus=je dan hri{}anin kao
nijedan. Eventualna jedna li~nost bila bi neka indi-
vidualizacija, kao {to je to na Za padu, pa zato oni i
govore samo formalno o li~nosti, tj. o individui i
o indi vidualnim pravima, a ne govore da istinska pra-
va i neprocewivu vrednost ima qudska li~nost kao
iva ikona @ivoga i Li~noga Boga. Jer prava li~no-
sti su prava na zajed nicu, a ta zajednica nije samo
Evropska zajednica, nego je pre svega moja porodica,
moj narod, moja Crkva, tj. istinska qudska i bogo~ove-
~anska Zajednica u Hristu. To se sada zamewuje suroga-
tima neke apstrakt ne zajednice, kao {to su komuni-
sti zamewivali rad nika sa tzv. radni~kom klasom. Ka ko
mi je govorio jedan na{ profesor sa Novog Beogra da,
da su komunisti radni~kom klasom ustvari uki-
dali radnika. Jer, kod Marksa nema ni li~nosti ni
radni ka: radnik ne moe ni{ta da li~no ostvari, a
radni~ ka klasa je bila velika fikcija, Marksova
poluga vlasti, koja konkretne qude kao li~nosti is-
kqu~uje iz real nosti, iz stvarnog ivota i istorij-
skog delawa, i pretvara u sredstva.
Li~nost Hristova nam je otkrila Li~noga Boga.
Hristos je to li~no avturgi~ko (atouqcij m=samodela-
112
tno) Otkrive we i li~no Jevan|e qe. Jevan|eqe ne kao
kwiga, jer da je kwiga mogla da re{i stvari ne bi sm
Sin Boi ji do{ao u svet i postradao za ~oveka. Po slao
je Bog ispisanu Kwigu (=tablice Zakona) Mojsiju, pa
je Moj sije u qutini razbio te tablice. Kad je video
da Jevre ji prave zlatno tele i oko wega igraju, on je
tresnuo tablice, i razbio ih, pa neka su i Boije!
Jer, {ta }e mi tablice ili kwiga, svejedno koja, ako
nema ivog i stvarnog odnosa sa @ivim Bogom? Bog je
onda napra vio druge tablice. Kau Oci da je to bilo
providenci jalno, jer je tek drugi Zavet, Hristovo Je-
van|eqe, pra vi Zakon @ivota (Rm.8,2), a ne onaj koji je
davan grme}i sa Sinaja. Nije se moglo grmqavinom i
strahom mnogo posti}i. Bog je zato li~no do{ao kroz
qubav i kao Qubav (1Jn. 4,8-9); postao je ono {to smo mi,
postra dao je kao mi, ali i vaskrsao kao Li~ni Bog i
^ovek. Stra{no je i potresno kad ~itate kako je Hris-
tos bio ponien, unien, isprawen ( j -mysemaut m
Fil. 2,7). Naravno, neispra wivo je is prawen
( | emtyr | e_mo ta, kako kau Sv. Oci), tj. dobro voqno je
unien i isprawen radi nas i na{ega spa sewa. Mi-
hail Bulga kov je u kwizi Majstor i Margari ta poka-
zao jednog no stalgi~nog, slaba{nog Hrista. I mnogi
na{i srp ski intelektualci misle da je to samo blagi
Isus, i da je na{a vera sentimentalizam, pijetizam.
Oni zabo ravqaju realnost koja stoji iza toga {to se
zove Isus Hristos. To je Qubav koja je raspela Sebe
za dru goga, Qubav Boga Oca koja je dala Sina Svoga
na raspe }e za nas, i Qubav Duha koja je trijumfovala
Krstom Hri stovim i donela nama Vas krsewe (kako je
govorio Sv. Filaret Moskovski).
Uzmimo jednu drugu sliku toga, da boqe vidimo
{ta je isihasti~ ko Pravoslavqe, opet iz Palamizma.
Govorili su an ti~ki mudraci, ~estiti qudi kao {to
su bili Stoji ci, Pitagorejci, o apatiji (pheia) kao
o~i{}ewu od svih strasti, tj. ta~nije po wima kao
umrtvqewu svih strasti, {to se smatralo pobedom
113
duha nad telom, po bedom uma nad plotiju, razuma nad
tele snim strastima. Me|u tim, po Svetom Palami, ta
i tak va apatija je mrtvilo i umrtvqewe ~oveka. U tom
smi slu je shva}eno i ono {to na Zapadu zna~i izraz
aske za: samomu~ewe sebe, {ibawe sebe, ~ak dotle dok se
ne pojave rane, stigme, kao kod nekih rimokatoli~kih
svetaca. No to, po Palami, nije askeza, niti je to apa-
tija, stvarno bes tra{}e, jer bi to bilo mrtvilo, umrt-
vqewe ~oveka, a ne oivqavawe ~oveka u novi ivot i za
novi, blagodatni ivot. I u Saborskom Tomosu iz 1351.
g. i u drugim tekstovima Svetog Palame, apatija nije
umrt vqewe, nego je pod vini~ko-blagodatno o~i{ }ewe
istih sila na{e qud ske prirode koje dotad behu u
slubi strastima, tj. onih sposobno sti, kapaciteta
~oveka, onih afekata, instikata, po riva kako je re-
kao g. Mitropolit Amfilohije, i to je lepa re~ i
preokre tawe wih istih od sluewa grehu i mrtvim
delima na ivu slubu i ivu rtvu @ivome Bogu
(Ef.2,1.5; Jevr.6,1). To je pokajawem i blagoda}u preporo-
|ewe i preobraewe ~oveka u slubu Bogu @ivome,
tako da to bude rtva iva (Rm.12,1), da bude rtva
du hovna (1Petr.2,5), tj. ~ove kovo oivotvore we Duhom
Sve tim, blagoda}u Vaskrse wa, te da slui Bogu @
ivome, kome ~ovek sebe prinosi kao r tvu ivu (Rm.
12,1). Pa radoksalno, ali to je tako.
Tako se de{a va da, npr., smirewe moe da bude vat-
ra, ogaw, najve}a snaga. Samo se treba otarasiti od pi-
jetisti~kih shva tawa o smirewu ili spoqnoj smer-
nosti (kao {to neki intelektualci pogre{no shvata ju
ko su to Blaeni siroma{ni duhom Mt.5,3). Ili, kako
je npr. govorio jedan zapadni teolog: za{to je Palama
silazio iz svoje pustiwe (iznad Lavre pod Ato som), gde
je doiv qavao boansku svetlost, te i{ao u Solun da
se sva |a, pa i{ao u Carigrad i pravio guvu. To je
taj ev ropski pijetizam i kvijetizam. (Tako su i meni
govori li nekada{wi komuni sti~ki kome sari, a jedan od
wih je bio i predsednik dra ve, da ja ne mam mona{ko
114
smirewe. Rekao sam mu: Gospodi ne, vi doci rate, kao {to
ste nekada docirali kao komesar. Vi }ete sada meni re}i
{ta je mona {ko smirewe kad mi narod stra da i krvari;
vi }ete, dakle, licemerno ~itati lekcije o mona{kom smi-
re wu!).
Palama, dakle, kae da takva stoji~ka apatija
ni je pravoslavno Predawe, nije ivi @ivot. O~i{ -
}ewe i bestra{}e nije umrtvqewe, nego je istinsko
preporo |ewe, ali kroz krst i smrt, jer treba da stari
~ovek umre da bi se rodio novi Hristov ~ovek (Rm.6,6;
Kol.3,9--11; Ef. 4,12-15). To zato {to nema direktnog puta
Hristu dok ne umre stari, gre{ni ~ovek u nama: Jevre-
jin, Grk, Srbin, Francuz. Mora da umre stari ~ovek
u nama, a kada umre neka se ne boji, na}i }e sebe pra-
voga u Hri stu, sebe preobraenoga, afirmisanoga kao
ikona Hri stova, vaskrsloga i proslavqenoga u puno}i
slave Bo ije, koja je ve~na Energija i ve~na Svetlost
Boan ska. Kao {to je Savle bio jedan revnostan Jevre-
jin, u~en i ~estit, ali je po~eo da goni Hrista. To je
video Hristos da je u wemu dobro, ali da je pogre{no
usmere no, i zato mu se javio pred Damaskom li~no u
svetlo sti. Bila je to isihasti~ka, palamit ska, Tavor-
ska sve tlost. Tom pojavom je Hri stos Savla udario,
zasle pio, te je Savle pao, i Savle postane Pavle: Sve
{to sam smatrao za dobitak, sada smatram za trice i
ku~ine, samo da Hrista dobijem (Fil. 3,7-8). Tada je umro
Savle, i vaskrsao je Pavle.
Dakle, da zakqu~im: Isihazam spada u samu sr
na{e Pravosla vne vere i ivota. [to se on tako zove
Isihazam to ne zna~i da je on bio neka trenutna
ili prolazna pojava. Ve} po~etkom petog veka, ovde na
Balkanu, u Fo tici, u Epiru, Episkop Sveti Dija doh je
govorio: Mi ne bismo mogli pristupiti Bogu, ako se
Bog ne bi ovaplotio i o~o ve~io, da Ga vidimo u na{em
obli~ju (Glave...). Prepri~ano to isto drugim re~ima
kod Svetog Anastasija Sinaita, opet jednog isihaste
iz {estog veka, glasi ovako: tre bao je Bog da nas uzme
115
u Svoje najblie naru~je, kod samoga srca Svoga, ali
mi ne bismo izdrali taj Bo anski ogaw, spalio bi
nas, nestali bi, i{~ezli bi. Zato je Sin Boiji, Koji
je ve~no u naru~ju O~evom, postao ^ovek (Jn.1,18.14), i u
naru~ju Sina mi postajemo deca Boija, usinovqeni
i u-srceni, da tako kaem, u samo srce Svete Trojice,
u Ve~ni @ivot Svete Troji ce. Taj @i vot struji i
pulsira kao krvotok, i to se zove Boan ska En-
ergija, ve~ni Boanski @ivot. Mi se pri~e{}u jemo
wime, zajedni~arimo u wemu jo{ ovde i sada. Sve ta
Evhari stija je vrhunac tog zajedni{tva. A to je i vera,
Kr{tewe, Miropomazawe, po kajawe, molitva, svaki
na{ podvig, svako dobro delo, ali kad ivo ugra dimo
sebe u taj @ivot, i to ne samo za sebe (zbog autono mije,
koja iskqu~uje op{tewe i zajedni{tvo), nego u Crk vi
kao ivom Telu ivih udova @ivoga Hrista, onda
struji kroz nas i funkcioni{e ve~ni Boanski @
i vot, struji cmgtor j ateketgtor hysir = bespo~etni
i beskrajno oboewe koje i jeste ve~ni Boanski
@i vot. A ovo je ve~ni @i vot: da poznaju Tebe Jedinoga
Isti nitoga Boga, i Koga si poslao Isusa Hrista, i Duha
Sveto ga (Jn.17,3), koji Duh @ivotvorni to i ostvaruje,
i rea lizuje, i obznawuje. To, dakle, i jeste Crkva,
ve~na Crkva, ve~na Zajednica Svete Trojice sa nama.
U woj smo mi u Hri stu kroz Duha Svetoga usinovqeni
Bogu Ocu kao deca, kako je lepo rekao Hristos: Evo Ja
i deca koju mi dade Bog (Jevr.2,10-13).
Ovaj Simposijum o Isihazmu i Svetom Palami i
wegovim Saborima, po ku{ao je da to izrazi, da to pre-
nese kao ivo Predawe Pravoslavqa i danas. Koliko
je uspeo, nije samo do predava~ i do organiza tora, nego
i do na{eg u~e{}a u tome. Nema lezi lebe da te jedem
u Pravoslavqu, nego da se li~no i saborno po trudimo
i u tome u~estvujemo. Prostonarodno re~eno: jedna se-
qanka pozvala je popa: Imam, veli, mi{eve u ku}i i
ne mogu da ih se otarasim! Do|i da mi osveti{ vodicu
u ku}i! On je do{ao, osvetio vodicu, i rekao: A sad
116
ti, sestro, blago meni, nabavi metlu i ma~ku. Jedna
monahiwa je, tako|e, govorila jednom duhovniku: O~e,
moli se za mene. On joj je odgovorio: Dobro, se stro,
moli}u se ja za tebe, ali i ti malo mrdni rukama.
U~e{}e na{e nije da mi sami sebe spasavamo, da
mi sebe iskupqujemo. Ne moemo to sami uraditi, a
i kad bi sve uradili, treba da kaemo: Zaludne smo
slu ge! (Lk.17,10). Ali voqnima, hote}ima Bog pomae!
Pre gaocu Bog daje mahove. Pazite, kakva je to divna
srpska pra voslavna poslovica. Bog dodaje sile trudbe-
niku, onome koji se tru di! Od Wega kao Darodavca sve
i po ti~e. To biva kad imamo voqe i truda; to je kad
pokazu jemo podvig, projavqujemo equ, jednu suzu,
uzdah! kako je govorio Otac Justin (Popovi}), veli-
ki isiha sta na{eg doba. Eto, ovaj Simposijum je poku-
{ao da podse ti na to sve nas, nas i sve vas, ali ostaje
i daqe da se udubqujemo, podvizavamo, trudimo, da
bdijemo i moli mo se, kako nam veli Hristos i Aposto-
li i Sveti Oci.
Zahvaqujem se za ovu ukazanu mi ~ast i za strpqe-
we. Nisam slu{ao sva predavawa, pa moda i nisam
sve dobro pogodio i pravilno ocenio.
Sredwevekovna Srbija je svim bi}em u~estvovala
u tome i takvom Isiha zmu. Ako ostavimo Sv. Savu i
Domentijana i Sv. Petra Kori{kog, iz 13. veka, i uzme-
mo, recimo, isihastu Danila Pe}skog, s po~etka 14.
veka, koji je bio iguman Hi landarski na po~etku tih
isihasti~kih sporova, i branio Manastir od Katala-
na koji su oni napadali kao gusari. Posle je po stao
na{ Humski Episkop (zato se tako na{a kwi ara u
Tre biwu zove), onda je oti{ao u Bawsku i gradio je, pa
je posle postao Arhiepiskop Pe}ski, i podigao onu
pre divnu crkvu Bogorodice u Pe}i. Malo posle wega,
bio je isihasta iguman Hilandarski Starac Isaija,
og romna du hovna pojava u 14. veku, onaj koji je ostavio
onaj ~uveni zapis na kraju svoga prevoda Dela Dioni-
sija Are opagita po znati zapis o Mari~koj bitci.
117
Mitropo lit Amfilo hije je pisao o daqim isihastima
i isiha zmu u Srbiji, on je tu ve} pomenut. Neko je jo{
pomenuo i Svetog Romila Ravani~kog, Romana \uni-
skog, Zosi ma Tumanskog, Grigorija Mla|eg Sinaita, i
niz dru gih Sinaita posle. Srbi su bili narod koji
je u~e stvovao u Isihaz mu i iveo na takav pravoslav-
ni na ~in i kroz vekove ropstva.
Prof. Hristo Janaras iz Atine trebao je da govori
o tom i takvom pravoslavnom ivotnom iskustvu, o
ivotnom stavu koji daje Isihazam, ali nije mogao
da do|e, i ja sam ga eto nekako zamenio.
Ako je ivotni ideal ovo {to nam nudi ovog mo-
menta Zapad, dana{wa Evropa i Amerika, takav kakav
je, onda hvala lepo, ja vra}am ulaznicu u taj i takav
svet, kao Ivan Karamazov kod Dostojevskog. Ako im je
to raj, ja ne}u u takav wihov raj. Ne zato {to sam pr-
zni~av, {to sam takav, nego {to nas ta gospoda mnogo
poniavaju, mnogo potcewuju. Svode nas na mizeriju:
da se borimo sa jednim Bin Ladenom, a za Bu{a ili
Klintona! I ceo svet se sad zamajava time. To je taj
lani evroameri~ki humanizam, goli hominizam, ka-
ko je govorio Otac Justin. A Isihazam je istinski
humanizam. Otac Justin je govorio da je to zato {to
je u Pravoslavqu sa~uvan jedini istinski, Hristov
humanizam, Bogo~ovekov teohumanizam.
Isihazam niti je bio niti jeste samo neki pokret,
tamo neka borba filozofskih mi{qewa, raznih stru-
ja, sve su to periferne stvari, mada ima i toga, jer
Isihazam potencira itekako vanu Hri{}ansku fi-
losofiju. Isihazam Pravoslavqa jeste filosofija,
ali filoso fija po Hristu, a ne po stihijama sveta
(Kol.2,8).
Mitropolit Amfilohije je u pravu kada kae da
tek dolazi vreme Isihazma, jer dolazi, u stvari, vreme
Pravoslavqa. Ali ne Pravoslavqa kao slatkog, kao
romanti~nog, kao trijumfalisti~kog, nego podvi-
ni~kog i Hristocentri~nog. To zna~i pravi, stvarno
118
ivi ivot, o kome je govorio Dostojevski. Pravoslav-
qe je ivi ivot, makar i sa qudskim slabostima,
posrtawima, rawavawima, padawima, ali i ustaja wi-
ma, pokajawima i preporodima, stvarnim duhovnim i
ivotnim renesansama. Pravoslavni Isihazam, {to
je glavno, to je sluewe Istinitom Bogu i istini-
tom ^oveku.
119
DRUG I DEO
ISIHAZAM U ISTORIJI
120
121
Radivoj Radi}
VIZANTIJSKI CAREVI I ISIHAZAM
(Kratak osvrt)
Isihazam, najzanimqiviji verski pokret kasno-
vizantijskog razdobqa, pokret oko koga su se vodile
ogor~ene i ustre bogoslovske raspre, sredinom 14.
stole}a izrastao je u najkrupnije unutra{we pitawe
Vizantijskog carstva.
1)
U me|uvremenu ne mimo
vi zantijske tradicije da se crkvena pitawa, pitawa
do gme, ~esto prepli}u sa nekim drugim pitawima
122
isi hazam je pored religijskog poprimio kako
politi ~ka tako i socijalna obeleja. [tavi{e,
gra|anski rat koji je u Vizantiji buknuo s jeseni 1341.
godine i bio najkrvaviji od svih sli~nih romejskih
su~eqava wa u 14. veku imao je i vrlo nagla{enu ver-
sku dimen ziju.
2)
S druge strane, isihasti~ko u~ewe
se relativno brzo, poput razlivene magme, ra{irilo
po ~itavom pravo slavnom svetu. Kako je zabeleio
carigradski patri jarh Kalist (1350-1353, 1355-1363),
sastavqa~ i tija Sve tog Grigorija Sinaita, osniva~a
isihasti~ kog pokre ta, Grigorijevo u~ewe se {irilo
ne samo kod Romeja (=Vizantinaca) i Bugara nego pak
i kod samih Srba i daqe.
3)
Razlono je pretpostaviti
da se izraz i da qe prevashodno odnosio na rumunske
i ruske zemqe gde je isihazam tako|e uhvatio ~vrste
korene.
4)
U kovitlac savremenih verskih raspri razum-
qivo je samo po sebi kao nosioci najvi{e vlasti u
imperiji morali su biti involvirani i vizantijski
carevi. Radilo se o veoma vanom pitawu koje je na
svojevrstan na~in uznemirilo duhove i podelilo
dr avu Romeja. Jer, dobro je poznato, Vizantinci su
od vajkada rado diskutovali o pojedinim pitawima
hri {}anske dogme i u tim rasprama umeli da budu
krajwe gorqivi, katkad ~ak preterano fanati~ni i
konfesi onalno iskqu~ivi. Drugim re~ima, jedno od
duhovnih svojstava Romeja bila je strast za apstrakt-
nim ras pravqawem.
5)
A u slu~aju isihazma, ~ije je
u~ewe pru alo {irok prostor za teolo{ke dispute,
upravo se radilo o osavremewenom prastarom sporu
koji je ~i tav milenijum zaokupqao bogoslove, a ticao
se pita wa Boije su{tine i Boijih energija.
6)
Zbog
toga su, razumqivo je samo po sebi, vizantijski carevi
bi li duni, svaki na svoj na~in i prema vlastitom
na ho|e wu, naravno, da zauzmu odre|eni stav prema on-
da{wem kardinalnom pitawu romejske svakida{wi-
ce. U ovom malom prilogu nastojali smo da osvetlimo
123
kako su na pojavu isihazma gledali vizantijski
care vi u vreme ogor~enih borbi isihast i wihovih
pro tivnika koje su se vodile po~ev od tridesetih i
potra jale do izmaka {ezdesetih godina 14. stole}a.
Radilo se o periodu od otprilike ~etiri decenije
kada su se na vizantij skom prestolu smenila trojica
careva: Andronik Paleolog, Jovan Paleolog i
Jovan Kantakuzin.
Veoma bi bilo interesantno videti kako bi se
pre ma isihazmu odnosio vizantijski car Andronik
Pa leolog (1282-1328) ili Andronik Stariji.
7)
To
bi bi lo zanimqivo iz najmawe dva razloga. Prvi se
odnosi na ~iwenicu da se radilo o veoma pobonom
vladaru koji je posle smrti svoga oca Mihaila
Paleologa (1259-1282) gotovo preko no}i okrenuo versku
politiku Carstva i kao dobar pravoslavac opredelio
se za izra zito antiunionisti~ko usmerewe. S druge
strane, An dronik bio je vasilevs koji je voleo nauku
i dru{ tvo intelektualaca i koji je veoma zasluan za
civi lizacijski polet Vizantijskog carstva, preporod
oz na~en sintagmom renesansa Paleologa i vremenski
vezan za dve posledwe decenije 13. stole}a. Dovoqno je
samo podsetiti se da je wegov mesazon, to jest prvi
ministar, i glavni savetnik, godinama bio Teodor
Me tohit, polihistor i vode}i vizantijski nau~nik
prve ~etvrtine 14. veka. Upravo zbog tog dvojstva,
zbog ~iwe nice da je Andronik Paleolog na osoben
na~in u sebi pomirio svetovnog u~ewaka i vernika
bezrezer vno odanog ortodoksiji, bilo bi zanimqivo
videti ka kav bi stav zauzeo u odnosu na snaan ta-
las isiha sti ~kog u~ewa. Me|utim, za wegova ivota
upokojio se u februaru 1332. godine isihazam je
bio tek u nagove{tajima, a ~uveni sukob u kojem su na
suprot nim stranama stajali Varlaam iz Kalabrije i
Grigo rija Palama jo{ nije bio ni na vidiku. Stoga bi
svaki poku{aj da pretpostavimo kako bi se povodom
isiha sti~kog u~ewa svrstao Andronik Paleolog
124
ostao u ravni slobodnog domi{qawa.
Wegov naslednik, imewak, svojevremeno omiqeni
unuk a potom ogor~eni protivnik u gra|anskom ratu
koji se u vi{e navrata vodio dvadesetih godina 14.
veka, Andronik Paleolog (1328-1341), odnosno Andro-
nik Mla|i,
8)
jednostavno je morao da bude ukqu~en u
sukob oko isihazma koji se u me|uvremenu rasplam sao
i uzbudio ~itavo Carstvo. Wegova vladavina, koja je
potrajala trinaest godina, vremenski se podudarila
sa {irewem isihazma, Varlaamovim napadima na
prak su monaha-isihasta i ustajawem Grigorija Pala-
me u odbranu isihasti~kog u~ewa. Posledwi meseci
vasi levsovog ivota su istovremeno bili i vreme ka da
je re~eni sukob kulminirao i imao da se razre{i na
sa boru koji je odran u junu 1341. godine. Zavr{e tak
sabora na kojem je Grigorije Palama odneo pobedu
upra vo je koincidirao sa smr}u Andronika Paleo-
loga.
Kakav je bio stav Andronika Paleologa prema
isihazmu? Pre nego {to se odgovori na ovo pitawe
neophodno je upozoriti na neke ~iwenice. Ponekad
se moe sresti mi{qewe da se Andronik nalazio
u senci velikog domestika Jovana Kantakuzina, svog
najboqeg prijateqa i saradnika. Ovakva ocena bi
i{ la u prilog isuvi{e smeloj pretpostavci da se u
pe riodu od 1328. do 1341. godine zapravo Kantakuz-
in na lazio na ~elu Vizantije. Me|utim, istina je
unekoli ko druga~ija. Vasilevs Andronik , hrabar i
impul sivan ratnik, razborit dravnik, ali i veoma
vlasto qubiv aristokrata, bio je ~ovek od integriteta.
U ru kovo|ewu Carstvom on se jeste oslawao na najbo-
qeg prijateqa Jovana Kantakuzina, ali ne u tolikoj
meri da bi dozvolio da bude potisnut u drugi plan.
Ne bi trebalo gubiti iz vida ni ~iwenicu da je An-
dronika Paleolog bio vi{e ~ovek od akcije, a mawe
naklo wen intelektualnim delatnostima. Sa~uvana
izvorna svedo~anstva ni{ta ne kazuju o vasilevsovoj
125
upu}eno sti u zamr{ena pitawa bogoslovqa.
Za na{u temu nije bez zna~aja ni podatak da su
Andronik Paleolog i Grigorije Palama prijate-
qevali od najranijeg detiwstva. Budu}i gotovo vr{-
waci obojica su ro|eni u zavr{nim godinama H
stole}a (potowi car 1297, a znameniti duhovnik oko 1296.
godine)
9)
oni su se znali jo{ od samog po~etka 14.
veka. Car Andronik Paleolog je Palaminog oca
Kon stantina, koji je bio veoma obrazovan, odredio za
u~i teqa svome najstarijem unuku Androniku .
10)
Mo-
der ni istraiva~i s razlogom nagla{avaju ovu ~iwe-
ni cu i u woj vide obja{wewe za docniju vasilevsovu
podr{ku lideru isihasta.
11)
Ipak, ponovimo, u uur-
banoj hitwi i napetosti uo~i odravawa sabora 1341.
godine vizantijski car je bio veoma naru{enog zdrav-
qa ispostavilo se da su mu ovozemaqski dani bili
zapravo odbrojani i nije bio u stawu da dri sve
konce u svojim rukama. Tako|e je poznato da je Andro-
nik Paleolog nastojao da se spor oko isihazma
iz gladi i da do|e do pomirewa suprotstavqenih stra-
na.
12)
S razlogom je smatrao da je posle vanih spoqno-
politi~kih uspeha, oli~enih u vra}awu Tesalije i
Epira pod skiptar romejskog vasilevsa, Carstvu bio
potreban unutra{wi mir.
Kada se raspravqa o odnosu Andronika Paleo-
loga prema isihazmu svakako treba uzeti u obzir za-
nimqivu ocenu koju je na stranicama svoje istorije
izneo savremeni pisac Ni}ifor Grigora. Donose}i
posmrtno slovo koje je drao tek upokojenom caru
Gri gora isti~e kako bi vasilevs da je poiveo, kaznio
Grigorija Palamu i u klici uni{tio wegovu jeres.
13)

Iz ovog podatka bi proizlazilo da je Andronik
Pa leolog bio protivnik isihazma. Ipak, prilikom
tu ma~ewa ovako radikalne tvrdwe Ni}ifora Grigore
smatramo za shodno da ukaemo na dve ~iwenice. Sta-
vovi Andronika prema Zapadu bili su unekoliko
gipkiji nego oni koje je imao veliki domestik Jovan
126
Kantakuzin, s jedne, a neoboriva je istina i to da je
odnos Ni}ifora Grigore, u kasnijim godinama vo|e
antipalamita, prema sporovima oko isihazma bio
izu zetno li~an i iskqu~iv, s druge strane. Poznato
je da u zavr{nim kwigama Romejske istorije Grigori-
no iz lagawe biva toliko uskovitlano strastima da
on ne retko gubi objektivnost i urawa u beskona~ne
ob ra~une sa svojim neistomi{qenicima. Tako|e vaqa
podseti ti da je zbog svojih nepokolebqivih uverewa
vizantij ski homo universalis doiveo niz te{kih
poniewa i da su mu posledwe godine ivota bile
pravi hod po mu kama.
14)
Naravno, Grigorina ocena o
odnosu Andro nika Paleologa prema isihazmu ne
sme se olako od baciti, ali je treba prihvatiti sa iz-
vesnom rezervom.
Svakako najve}i poklonik i za{titnik isihazma
me|u vizantijskim carevima bio je Jovan Kantaku-
zin (1347-1354). Istovremeno, on je bio i daleko boqe
upu}en u tanana bogoslovska pitawa nego wegovi pret-
hodnici i naslednici na carigradskom tronu. Re~ je,
napomenimo, o verovatno najistaknutijoj li~nosti
vizantijskog 14. stole}a. Neposredno posle smrti An-
dronika Paleologa (15. jun 1341), a pre rane jeseni
iste godine kada je do{lo do uzbudqivog preokreta u
Carstvu, sve dravne poslove, pa i one koji su se tica-
li crkvenih pitawa, vodio je Jovan Kantakuzin. Po
shvatawima blizak vizantijskoj bogoslovskoj tradi-
ciji, veliki domestik to je titula koju je nosio do
progla{ewa za cara u Didimotici u oktobru 1341.
go dine stao je na stranu isihasta, suprotstaviv{i
se protivnicima Grigorija Palame.
15)
U istoriografiji je gledi{te o Kantakuzinovoj
privrenosti isihazmu jednodu{no prihva}eno, ali
je donekle sporno danas ~ini nam se ipak sve mawe
da li je car-pisac iskreno prigrlio isihazam ili
je ta naklonost u pozadini imala jednu probita~nu
politi~ku ra~unicu. Mi{qewe da su isihasti pobe-
127
dili zato {to je na wihovu stranu stao Jovan Kanta-
kuzin a da se on opredelio za Grigorija Palamu zato
{to je vodio ra~una o nesumwivoj snazi isiha sti~kog
pokreta u najmawu ruku je diskutabilno. Istina
je da je u po~etku, kao veliki domestik, Kanta kuzin
pomagao Varlaama, glavnog Palaminog protiv nika i
vo|u antiisihasta. Me|utim, ta podr{ka nije bila
povezana sa verskim ube|ewima u~enog i radozna-
log Kalabrijca. Ne treba gubiti iz vida da je cari-
gradska vlada najozbiqnije ra~unala na Varlaamove
politi~ke usluge. Podsetimo se da je godine 1339. on
u tajnoj misiji boravio na papskom dvoru u Aviwonu
i da je na sjajan na~in, u najboqim vizantijskim tra-
dicijama, izneo romejsko gledi{te na su{tinsko
pi tawe odnosa hri{}anskog Istoka i hri{}anskog
Za pada.
16)
Dakle, veliki domestik i potowi car Jovan
Kantakuzin, koji je iz dugog gra|anskog rata iza {ao
kao pobednik, bio je iskreni prista{a isiha sti~kog
u~ewa.
17)
Uostalom, nije nepoznato da je Jovan Kantakuzin
~ak na vrhuncu politi~ke karijere u vi{e mahova
razmi{qao da primi mona{ki zavet. Drugim re~ima,
radilo se o Vizantincu koji je bio naklowen misti-
cizmu i veoma privren teologiji, pa je i iz uverewa
ostao veran isihazmu. [tavi{e, posle abdikacije, kao
monah Joasaf, vatreno je branio isihasti~ko u~ewe.
Najboqe svedo~anstvo takvog Kantakuzinovog stava
je wegov polemi~ki spis uperen protiv Prohora Ki-
dona, lidera antiisihasta na saboru iz 1368. godine.
U teks tu pod naslovom Pobijawe Prohora Kidona
car-pi sac, sada odeven u mona{ku rizu, izlae isto-
riju osu da koje su sabori iz 1341, 1347. i 1351. godine
izrekli na adresu protivnika isihazma.
18)
[ta vi{e,
monah Joasaf se pobrinuo da wegov spis bude distri-
buiran diqem isto~nohri{}anskog sveta, pa ga je po-
slao u Joniju, na Kipar, Krit, u Palestinu, Egipat,
Trape zunt, Herson. Mora se priznati da o Jovanu Kan-
128
takuzi nu moda niko nije izrekao tako jezgrovitu i
u isto vreme tako sveobuhvatnu ocenu kao Ni}ifor
Grigora, wegov prijateq a kasnije quti protivnik
u isihasti ~kim rasprama, ~ovek koji ga je odli~no
po znavao. Preto~eno u jednu re~enicu, ovo mi{qewe
li ~ilo je na epitaf i bilo dostojno da se ukle{e u
mra mor: Sa mo da je iveo u sre}nije vreme, mogao
je da bude veli ki car, kadar da vodi Carstvo prema
nevero vatnom blagostawu.
19)
Za vasilevsa Jovana Paleologa, najstarijeg sina
Andronika i zeta Jovana Kantakuzina,
20)
veoma
je bitna ~iwenica da mu je majka bila zapadna prin-
ceza Ana Savojska. To je umnogome opredelilo wegovu
spoqa{wu politiku, a pogotovo odnose sa papstvom i,
uop{te, sa Zapadom. U najve}em delu svoje vladavine
Jovan je sve nade za neophodnu pomo} protiv Osman-
lija polagao u zapadne sile. [tavi{e, on je u~inio
ne{to {to nijedan vizantijski car pre wega nije
u~i nio: prilikom posete rimskoj kuriji, s jeseni
1369. godine, pre{ao je u rimokatoli~ku veru. Ovih
neko liko ~iwenica o Jovanu dovoqne su da se odredi
wegov odnos prema isihazmu: on svakako nije stajao na
strani istomi{qenika Grigorija Palame.
Istovremeno, vano je upozoriti da za, razliku od
svog tasta Jovana Kantakuzina, Jovan Paleolog
svakako nije bio vi~an bogoslovskim pitawima. U
stvari, on nije imao nikakav afinitet prema bilo
kakvim intelektualnim naporima. Carev dugogodi{-
wi prvi ministar Dimitrije Kidon u svojim pismi-
ma izraava ose}awe nezadovoqstva zbog vasilevsove
potpune nezainteresovanosti za kwievno-nau~nu
de latnost. Na taj se na~in Jovan Paleolog sasvim uda-
qio od obrasca prosve}enog monarha koji je dugo godi-
na bio Kidonov politi~ki ideal. U vezi sa intelektu-
alnom indiferentno{}u Jovana Paleologa wegovog
prvog ministra je donekle umirivala okolnost da je
careva supruga Jelena, k}i Jovana Kantakuzina, bi la
129
veoma darovita i obrazovana, zainteresovana za nau ku.
Kasnije je Dimitrije Kidon postao u~iteq wi ho vog
mladog sina Manojla, potoweg cara Manojla Pa-
leologa (1391-1425) koji je, o~igledno po dedi po majci,
odmalena ispoqavao sklonost ka nauci.
21)
^ak ni po sle
privremenog gubitka prestola, za vreme trogodi{ weg
tamnovawa od 1376. do 1379. godine, koje je pro veo sa
dvojicom sinova, Manojlom i Teodorom, Jovan Pa-
leolog nije promenio navike. Dok su se wegovi sinovi
revnosno predali duhovnim naporima i inte lektual-
nom usavr{avawu kako bi prekratili duge ~a sove ne-
slobode u kuli Anema, zloglasnoj carigradskoj tamni-
ci,
22)
wihov otac se nikako nije uklapao u ovaj mali
intelektualni kruok. Jovan Paleolog nije mario
ni za visokoparne bogoslovske dispute ni za emfati~-
ne nau~ne raspre koje su nagiwale apstrak ciji ve} je
zatvorske dane provodio u dosadi i obamr loj poti{te-
nosti.
23)
Poznovizantijski istori~ar Du ka veli da je
Jovan u posledwim godinama ivota, kada je uspeo
da povrati vizantijski tron, patio od kostoboqe te je
bivao vezan za postequ, a sve neda}e je poku{avao da
utopi u preteranom uzimawu hrane i pi}a.
24)
U nave-
denim svedo~anstvima savremenika i kasnijih pisa ca,
ponovimo, nema ni traga o bilo kak voj intelektu alnoj
carevoj aktivnosti.
U nastojawima da osvetlimo stav Jovana Paleo-
loga prema isihazmu ponovo }emo se obratiti Romej-
skoj istoriji Ni}ifora Grigore. U~eni polihistor,
kome uprkos izrazite pristrasnosti ovoga puta moe-
mo verovati, isti~e da su antiisihasti imali podr{-
ku Jovana Paleologa koji im je po idejama bio pri-
li~no blizak.
25)
Vasilevsova podr{ka, koja se o~ito
iscrpqivala u ravni pre}utnog razumevawa, nije
mog la da bude od neke posebne koristi protivnicima
Gri gorija Palame. U stvari, te{ko je verovati da bi
u tada{wim uslovima izvanredne ~vrstine palamit-
skih redova, nesporne snage isihasti~kog pokreta i
130
svemo}i wihovog istinskog za{titnika Jovana
Kantakuzina, mladi car i mogao bitnije da ugrozi
po bedu isihasta.
U vreme sabora iz 1351. godine, kada su isihasti
ponovo trijumfovali, mladi car je boravio u Solunu
tako da nije stavio svoj potpis na tomos. Ni}ifor
Gri gora kae da je mladi vasilevs potpisao tomos
sabora iz 1351. godine naknadno, pod prisilom tasta,
26)

tek slede}e godine, februara ili marta 1352, kada se
pono vo obreo u prestonici.
27)
Da je Jovan Paleolog,
u stva ri, gajio ose}awe naklonosti prema teolo{kim
stavo vima Ni}ifora Grigore moe se naslutiti i iz
jednog govora palamita Josifa Kaloteta.
28)
Ako se popustqiv stav Jovana Paleologa sredi-
nom 14. stole}a kada je tek napunio osamnaest godi na
moe pravdati wegovom mlado{}u i neiskus tvom,
ali i zasewuju}om li~no{}u Jovana Kantakuzi na,
kako objasniti wegovo drawe u vreme kada je po-
tisnuo tasta i postao jedini vladar u Carstvu? I tada
je sasvim izostala wegova pomo} antiisihastima. On
ne samo da se nije uplitao u aktuelna verska pitawa
ve} je, po svoj prilici svestan vlastite nekompetent-
nosti, dopustio penzionisanom caru, monahu Joa-
safu, da se ponovo razma{e. Tako je izvanredno vane
pregovore sa papskim legatom Pavlom, titularnim
la tinskim patrijarhom Carigrada (1366-1371), godine
1367, vodio upravo Jovan Kantakuzin, sada ve} u ode}i
crnorisca, dok se aktuelni car Jovan Paleolog za-
dovoqio time da sedi u publici.
29)
Ni slede}e godine,
kada je odran crkveni sabor na kojem su isihasti
odneli kona~nu i neopozivu pobedu a ve} blaenopo-
~iv{i Grigorije Palama zadobio oreol svetosti,
30)

Jo van nije imao nikakvog udela u doga|ajima.
Iz svega iznetog moemo zakqu~iti da se stav Jo-
vana Paleologa prema isihazmu, uprkos naklonosti
koju je gajio prema antipalamitima, moe ozna~iti
kao prili~no hladan, moda i nezainteresovan u
131
ne koj ozbiqnoj meri. Wegov stav bi se moda najpre
mo gao ozna~iti kao umereno antiisihasti~ki, ali u
sva kom slu~aju bez zadrtosti kakva se mogla sresti kod
pojedinih savremenika mladog vasilevsa. A moda
je, ni to ne bi trebalo prenebregnuti, i ovde bila
re~ o popustqivoj prirodi koja je u odre|enoj meri
odli kovala Jovana Paleologa. Jer, ponovimo, i u
godina ma kada je napokon sam sedeo na vizantijskom
prestolu i kada je kao vasilevs moda mogao da ima
odre|eni uticaj i na ishod isihasti~kog spora
31)
on
je sa rav nodu{no{}u gledao na posledwe poku{aje
antipala mita da ne{to promene.
32)
Nasuprot wemu,
vreme {ni Jovan Kantakuzin, tada ve} monah Joasaf,
i daqe je vatreno istupao u nastojawu da se sasvim
suzbiju i potisnu protivnici palamizma.
U sporu oko isihazma, koji je obeleio unutra{-
wi ivot Vizantijskog carstva tokom sredi{wih
de cenija 14. veka, svakako se izdvaja izuzetna figura
Jovana Kantakuzina. Za razliku od Andronika
Paleologa, ~iji je stav prema ovom pitawu ostao
une koliko zamagqen, i Jovana Paleologa koji
nije bio prista{a Palaminog u~ewa ve} je zauzimao
antiisi hasti~ki stav ali rekli bismo ipak umer-
eno anti-isihasti~ki stav upravo je Kantakuzin
bio istin ski pobornik isihasti~kog u~ewa. On je,
nema sumwe, puno u~inio za pristalice i sledbenike
Grigorija Palame, a wegova uloga na saborima 1341,
1347 i 1351. godine bila je nesporna. Me|utim, kada
se vrednuje Kantakuzinov doprinos pobedi isihazma
svakako tre ba podsetiti da se radilo o pokretu punom
elementar ne snage, usu|ujemo se re}i i pokretu koji
je sam sebi kr~io put u onovremenoj Vizantiji. Bio
je to pokret, dodajmo, koji je nastojao da Vizantija ne
izneveri sa mu sebe ve} da ostane odana tradiciji koju
je izgra|i vala i negovala vekovima.
132
Napomene
1
Budu}i da je literatura o isihazmu ogromna i te{ko sagle-
diva na ovom mestu upu}ujemo jedino na bibliografiju koja
je sabrana u dva ~lanka i jednoj enciklopediji. Cf. D. Stiernon,
Bulle tin sur le palamisme, Revue des tudes byzantines 30 (1972) 231-341;
I. Med vedev, Sovremennaz bibliografiz isihastskih sporov v Vizantii XIV v.,
Antixnaz drevnostm i srednie veka 10 (1973) 270-274; Theologische Realen-
zyklopdie, 14, Berlin New York 1985, 205-206 (G. Podskalsky), 15 (1986)
287 (F. v. Lilienfeld).
2
D. Nicol, The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453, Cambridge
1993
2
, 185-214.
3
I. Pomzlovskiy, ~itie ie vo svetm otca na{ego Grigo-
ri Sinaita po rukopisi Moskovskoy Sinodalnoy biblioteki,
Zapiski istoriko-filologi~eskogo Fakulteta imperatorskogo
Sankt-peterburskogo Universiteta 35 (1894) 30. Up. Jeromonah
Am filohije, Sinaiti i wihov zna~aj u ivotu Srbije XIV i XV veka,
(Manastir Ravanica 1381-1981. Spomenica o {estoj stogodi{wici), Beo-
grad 1981, 101-134; A.-E. Tachiaos, Gregory Sinaites Legacy to the Slavs:
Preliminary Reamarks, Cyrillomethodianum 7 (1983) 118; R. Radi}, Pomen
Srba u itiju Grigorija Sinaita, Zbornik radova Vizan tolo {kog
instituta 32 (1993) 149-154; igumen Petr (Pigol), Prepodob ny Grigo-
riy Sinait i ego duhovne preemniki, Moskva 1999, 5 sl.
4
I. Meyendorf, O vizantiyskom isihazme i ego roli v kul turnom
i istori~eskom razvitii Vosto~noy Evrope v XIV v., Truds Otdela drev-
nerusskoy literature 29 (1974) 291-305; J. Meyendorff, Byzantium and
the Rise of Russia. A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth
Century, Cambridge 1981, 96-118; idem, The Byzantine Legacy in the Orthodox
Church, New York 1982, 143-149; R. Joanta, Rouma nie. Tradition et culture
hsychastes (Spiritualit orientale 46), Abbaye de Bellefontaine, Bgrolles-en-
Mauges (Maine et Loire), 1987.
5
G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1959 (reprint:
1998), 477.
6
G. Ostrogorskiy, Afonskie isihaste i ih protivniki (K isto-
rii pozdne-vizantiyskoy kulture), Zapiski Russkogo Nau ~nogo in-
stituta v Belgrade 5 (1931) 349-370 (=Svetogorski isiha sti i wihovi
protivnici /Prilog istoriji kasnovizantijske kulture/, Sa brana dela, V,
O verovawima i shvatawima Vizanti naca, Beograd 1970, 203-223).
7
A. Laiou, Constantinople and the Latins. The Foreign Policy of Androni-
cus II, Cambridge (Mass.) 1972, 32 sq.
8
U. Bosch, Kaiser Andronikos III Palaiologos. Versuch einer Darstellung
der byzantinischen Geschichte in den Jahren 1321-1341, Amsterdam 1965, 9
sq.
9
Dok datum ro|ewa Andronika III Paleologa (25. mart 1297)
uop{te nije sporan, izvesne nedoumice postoje oko godine dola-
ska na svet Grigorija Palame. Tako Prosopographisches Lexikon der
133
Palaiologenzeit, ed. E. Trapp, IX, Wien 1989, donosi 1294. godinu. The Oxford
Dictionary of Byzantium, ed. A.P. Kazhdan, III, New York Oxford 1991, 1560
(A. Papadakis) pomalo opreznije nagla{ava da je budu}i vo| isiha-
st do{ao na svet oko 1296. godine. Lexikon des Mittelalters, VI, Stut tgart
Weimar 1999, 1629 (M. Petzolt) zalae se za 1296. godinu.
10
D. Tsamis, Filotheou Konstantinoupoleos tou Kokinou agiologika erga,
Oi Thessalonikoi agioi (Qessalo nikeis Buzantinoi Suggrafeis 4), Thessaloniki
1985, 430; J. Popovi}, @ivot Svetoga Grigorija Palame i slovo o stras-
tima i vrlinama i o plodovima umnog tihovawa, Beograd 1977, 3.
11
J. Meyendorff, A Study of Gregory Palamas, London 1964, 28, 50.
12
Ibid. 52, n. 42.
13
Nicephori Gregorae, Byzantina Historia, ed. L. Schopen I. Bekker, I,
Bonnae 1929, 558 (u daqem tekstu: Greg.)
14
R. Guilland, Essai sur Nicphore Grgoras, lhomme et loeuvre, Paris
1926, 50-54.
15
J.M. Hussey, The Orthodox Church in the Byzantine Empire, Oxford
1986, 258.
16
R. Radi}, Vreme Jovana V Paleologa (1332-1391), Beograd 1993,
92 n. 82 sa navo|ewem relevantne literature.
17
Prof. Donald Nikol, u svetskoj vizantologiji danas sva-
kako najboqi poznavalac Jovana Kantakuzina, naro~ito istra java
na ~iwenici da je car-pisac bio iskreni prista{a isihaz ma i da
Palamino u~ewe nije prihvatio iz politi~kog oportu nizma. V.
D. Nicol, The Reluctant Emperor. A biography of John Cantacu zene, Byzantine
Emperor and Monk, c. 1295-1383, Cambridge 1996, 92.
18
G.M. Prohorov, Publicistika Ioanna Kantakuzina 1367-1371.
gg., Vizantiqskiy vremennik 29 (1968) 334-336.
19
Greg. II, 590. Cf. C. Diehl, Impratrices de Byzance, Paris 1959, 281.
20
Radi}, Vreme Jovana V, 202-204.
21
M.A. Polkovska, Portrets vizantiyskih intellektua lov.
Tri o~erka, Ekaterinburg 1992, 38.
22
Manuel II Palaeolgus. Funeral Oration on his Brother Theodore, ed.
J. Chrysostomides, Thessalonike 1985, 101-103. Cf. G. Dennis, The Reign of
Manuel II Palaeologus in Thessalonica, 1382-1387, (Orientalia Christiana
Analecta 159), Romae 1960, 42; J. Barker, Manuel II Palaeologus (1391-1425):
A Study in Late Byzantine Statesmanship New Brunswick, New Jersey 1969,
28-29.
23
Radi}, Vreme Jovana V, 393.
24
Ducas, Istoria turco-byzantina (1341-1462), ed. V. Grecu, Bucuresti
1958, 77. Up. R. Radi}, Strah u poznoj Vizantiji, 1180-1453, I,
Beograd 2000, 110.
25
Nicephori Gregorae Epistulae, ed. P.A.M. Leone, II, Matino 1982, 97,
254 /pismo upu}eno Kirilu, mitropolitu Side na Kipru/. Tako|e
v. Greg. III, 250-252. Up. I. Medvedev, Vizantiyskiy gumanizm XIV-XV
vv., Leningrad 1976, 30.
26
Greg. III, 268-269.
134
27
R. Loenertz, Wann unterschrieb Johannes V. Palaiologos den Tomos
von 1351? Byzantinische Zeitschrift 47 (1954) 116.
28
D. Tsamis, Iwshvf Kaloqevtou Suggravmata (Qessaloni-
keivV Buzantinoiv SuggrafeivV 1), Thessaloniki 1980, 332 (pose-
bno n. 3 gde je data i odgovaraju}a relevantna literatura).
29
Un dialogue indit entre Jean Cantacuzne et le lgat Paul, d. J. Me-
yendorff, Dumbarton Oaks Papers 14 (1960) 169-177. Up. Q. Maksimovi},
Politi~ka uloga Jovana Kantakuzina posle abdikacije, Zbornik ra-
dova Vizantolo{kog instituta 9 (1966) 157 sl.
30
Radi}, Vreme Jovana V, 338-339.
31
J. Majendorf, Vizantijsko bogoslovqe. Istorijski tokovi i
dogmatske teme, Kragujevac 1985, 125.
32
Radi}, Vreme Jovana V, 204.
Dimitrije M. Kalezi}
JEFIMIJA
PESNIKIWA I MONAHIWA
VASPITA^ICA I VEZIQA
Ima nekoliko velikih i veli~anstvenih enskih
likova u srpskoj, posebno kulturnoj istoriji. Me|u
wima osobito me|u onima iz sredwega vijeka naj-
po~asnije mjesto pripada Jefimiji; na wu je vi{e
od jednog vijeka skrenuta pawa, pa zato u srpskoj
kultu ri ona nije ni nepoznata ni anonimna. Ono {to
je osta lo kao materijalno dobro srpske kulture i ono
{to je bilo i ostalo bez pisana traga, dalo je povoda
135
mnogim istraiva~ima srpske sredwovjekovne kul-
ture, i na {im i strancima, da o woj iskau svoje
mi{qewe, puno po{tovawa i pohvale.
Tako,
ona je veoma bila u mnogim znawima i stvarima
mudra (Konstantin Filosof);
umna veziqa (Ivan Kukuqevi} Sakcinski);
nena ena, pobona, blagodarna, mudra i okre-
tna ena, ve{ta veziqa, jednom re~i umna kalu|e-
rica Jefimija, koja je sebi () lep, vrlo lep spomen
ostavila (arhimandrit Ilarion Ruvarac);
lepo vaspitana gospo|a (Stojan Novakovi});
mudra i iskusna ena (Konstantin Jire~ek);
wena pohvala knezu Lazaru je list divne poezi-
je koji je odista bio dostojan da bude izvezen suhim
zlatom na ~istoj damaskoj svili (Pavle Popovi});
jedna od najotmenijih dama iz na{e istorije
(Vasilije Markovi});
Svetica i umetnica veziqa jedna od najne-
nijih, najpobonijih i najmilijih li~nosti iz isto-
rije srpskoga naroda (protojerej Lazar Mirkovi});*
odli~no obrazovana i darovita ena; (nesre}e
wene i narodne) rodile su u woj izvanrednu pes-
nikiwu bola i tuge (Dragoqub Pavlovi} i Radmila
Marinkovi});
Wena Pohvala knezu Lazaru ima najzanimqiviju
prepisiva~ku istoriju; arhetip sinaksarskoga teksta
Poveqe granao se kroz prepise, od kojih je prvi uradio
Lukijan Mu{icki oko 1819. i poslao ga u Be~ Vuku, a
ovaj u Petrograd Rumjancevu (\or|e Trifuno vi});
Stihovima na ikonici srpska kwievnost je
dobila prvu pesnikiwu i kwievnicu (\or|e Sp.
Ra doji~i});
* Autori i wihova mi{qewa dovde preuzeti su iz Mirkovi -
}eve studije Monahiwa Jefimija (Hri{}anski ivot, 1922); daqe
su dodati novi autori i wihova mi{qewa.
136
Jefimija je ostala poznata u srpskoj kwievno-
sti trima svojim pesni~kim delima visoke umetni~ke
vrednosti. Sva tri su na neobi~nom materijalu (Di-
mitrije Bogdanovi});
u wenoj poeziji emotivni elementi preteu
nad intelektualnim (). Ona je prva na{a ena za
koju znamo da je pismena, pisala je ne o nekom ili o
ne~em, nego o sebi, i ~inila to na izrazito neposredan
na~in. Brinula se o mnogim grobovima, a za wen se ne
zna (Milan Ka{anin);
bila je na{ najve}i umetnik u vezu; kod
we je prisutna razumna poti{tenost (Rado{
Trebje{anin).
^iwenica da je ovoliko qudi od ugleda li~nog i
autoriteta nau~nog izreklo ovako pozitivno mi{qe-
we o li~nosti i djelu monahiwe Jefimije, razlog je
da je poblie predstavimo ~itaocu na{eg vremena.
Prema podacima kojima raspolae na{a nauka,
o Jefimiji se ne zna mnogo. Prije svega, ne zna se ni
mjesto ni vrijeme wenoga ro|ewa; isto tako sa sigurno -
{}u ni weno kr{teno ime, moda se zvala Jelena, ali
nije sigurno. Odrasla je u Serezu gdje je wen otac (zvao
se Vojihna) bio gospodar Dramske oblasti sredinom 14.
vijeka. Ro|ena je krajem prve polovine toga vijeka;
~e{}e se uzima za godinu wenoga ro|ewa 1349, ali }e
biti da je starija makar tri, ~etiri godine. Na dvoru
svoga oca, ona ina~e, bogato obdarena {kolovana
je; tu se udala za Jovana Ugqe{u, koji je u vrijeme
cara Du{ana bio kesar, a docnije despot te oblasti
u koju je ulazila i Sveta Gora Atonska. Wen otac je
do~e kao kraj zemaqskog ivota u Serezu 1366. godine,
i tijelo mu je bilo sahraweno u Hilandaru da tu ~eka
kraj svijeta i op{te vaskrsewe mrtvih u ivot vje~ni
upravo u smislu zavr{etka Simvola vjere.
Poslije toga te krajeve okupiraju Turci. Zbog toga
ona ne moe da ostane na dvoru u Serezu: ostaje ne samo
bez privilegija nego i bez ikakvih uslova za ivot
137
i rad. Zato, ona se povla~i i mona{i a zatim prelazi
na dvor kneza Lazara, gdje ostaje do wegove juna~ke
hri{}anske pogibije na Kosovu (15. juna 1389). Iza toga
vremena, kad knegiwa Milica vlada Srbijom u ime
maloqetnoga sina Stevana Visokog, Jefimija ina~e
wena srodnica pomae joj. Kad bude knegiwa Mili-
ca po~ela gradwu Qubostiwe, svoje zadubine, gdje se
zamona{ila i provela ostatak ivota kao monahi wa
Evgenija Jefimija je s wom. Jefimija prestaje da se
pomiwe poslije 1405. godine izgleda da se pre selila
iz ovoga svijeta. Ne dugo prije toga zadwega pomena
primila je jo{ ve}i podvig veliki an|el ski obraz
ili veliku shimu, i ponijela novo ime Evpraksija:
Jelena Jefimija Evpraksija, ali je prevashodno
poznata pod imenom pod kojim je najvi{e djelovala i
stvarala Jefimija.
Kroz ovo malo podataka, ve}inom posrednih, pro-
veden je i prikazan ivot monahiwe Jefimije.
Kao {to se vidi, wena li~nost je ostala, svakako
iz razloga wene li~ne skromnosti, skrivena; ona sama
o sebi nije ostavila nikakva konkretna podatka. A
ono {to bude dala kroz svoje lirske pjesni~ke i molit-
vene izlive, to prua sliku opet veoma diskretno
wene smjerne i tihe unutra{wosti: duhovnosti, um-
nosti, suptilnosti, inteligencije, darovitosti, obra-
zovawa Do danas je ostalo sa~uvano je i poznato
~etiri wena umjetni~ka i duhovna djela; to su:
1. Dvije ikonice sa lirskim zapisom, molitveno
intoniranim.
2. Zavjesa za carske dveri sabornoga hrama hilan-
darskog, tako|e sa tekstom pjesme.
3. Pokrov za glavu knezu Lazaru sa poduom pjes-
mom pohvalom, i
4. Pla{tanica sa stihovima iz bogoslubenoga
pjesni{tva Velikoga petka i Velike subote.
1. Prvi od ovih radova ra|en je u Sarezu u vremenu
izme|u 1366. i 1371. godine a poslat je na dar Hilanda-
138
ru gdje se i danas nalazi. Na tome diptihu nalaze se
dva kra}a lirska zapisa, puna bola, tuge i molitveno ga
predavawa; to je dar manastiru u kome su molitveno ga
predavawa. Nije u pitawu wen suprug Ugqe{a, nego
upravo sin: na to ukazuje sadrina ritamskog vala:
ro|eni od mene mladenac, {to se nikako ne bi moglo
odnositi na supruga; u pitawu je despotovi} Ugqe{a
a ne despot Ugqe{a ~ija pogibija (1371) predstavqa
zadwu granicu nastanka ovih pjesama. Ovdje ona, u
svo joj smjernosti, ne isti~e, nego pre}utkuje sebe; ali
wu otkrivaju imena wenoga sina i supruga despoto-
vi}a Ugqe{e i despota Ugqe{e. Kad se bude oglasila
tridesetak godina kasnije svojima zlatnom icom
vezenima lirskim sastavima u koje je utkala i svoje
novo mona{ko ime Jefimija, onda }e se u weno
au torstvo pripisati i ovaj prilog, odnosno poetski
po ~etak, koji }e tako naknadno obznaniti svoju prefi-
wenu autorku. Ikonice, razumije se, nijesu wen rad,
nego rad gr~kih majstora iz Sereza; wih je, vjerovatno,
malome Ugqe{i poklonio, moda na kr{tewu ili
ka snije, serski mitropolit, kir Teodosije (koji je bio
u Serezu 1368-1371), ali molitvena poetska posveta na
wi hovoj pole|ini weno je djelo.
2. Slede}a tri rada poti~u iz godina oko 1400.
Tih godina je bio veoma organizovan i razvijen rad
umjet ni~koga veza u Qubostiwi; tu je ivio veliki
broj monahiwa kosovskih udovica; mahom su to
bile su pruge ili k}erke uglednih vojnika i wihovih
stare {ina koji su pali na Kosovu. Me|u wima je bila
glav na ktitorka Qubostiwe, biv{a knegiwa Milica
sada monahiwa Jevgenija, a uz wu wena srodnica po
krvi i duhu monahiwa Jefimija, koja je u istoriji
ostala zabiqeena i poznata pod tim imenom iako je
weno jedno djelo, ali neozna~eno imenom, iz vremena
prije wenoga primawa maloga an|elskog obraza i pri-
mawa novoga imena Jefimija.

139
Ova ~etiri rada su razli~ita: prvo je tekst dvije
prozne pjesme na koricama dupleksikonica, a slede}a
tri umjetni~ki vez srebrnom icom pozla}en, na
svili. Tekst predstavqa vi{estruku umjetnost: i
kao sastav i kao izbor, a posebno kao ru~ni rad. To je
umjet ni~ki ispisan niz divnih pismena, u maniru
vezenih ligatura plemenitoga metala na kvalitetnoj
materi ji, svili. U pitawu su ve}e povr{ine i dui
tekstovi, sve precizne izrade tipi~an molitveni
podvig ko ji je trajao godinama.
Od ovih radova, najstariji je, vremenski gledano,
hilandarska zavjesa; on je iz 1399. godine; uskoro, iza
we do|e i radi se due vremena Pohvala knezu Lazaru;
u woj se asocira na bitku kod Angore (vo|enu 28. jula
1402), {to zna~i da je kona~no ura|ena poslije toga
datuma, a najmla|i rad je pla{tanica sa prekrasnim
likom umrloga Spasiteqa cijela figura i tek-
stovima iz crkvenoga pjesni{tva; u pitawu su mo-
tivi i cijeli odlomci molitava pred pri~e{}e koje
su dje lo velikih pjesnika mistika Simeona Novog
Bogoslo va, Simeona Metafrasta i Jovana Zlatousta.
O pla{ta nici je pisao kra}e Kondakov, a op{irnije
Taflari iz Ja{a i Mirkovi} iz Sremskih Karlovaca,
odnosno Beograda. Po wihovu mi{qewu ovo je jedna od
najsta rijih i najqep{ih pla{tanica u vizantijskoj
i srp skoj umjetnosti. Ura|ena je 1405. god. Poslije
ove godi ne nema vi{e nikakvih tragova Jefimijinom
radu i kretawu, ni glasova o woj uop{te: o~igledno,
ili je dobro oboqela ili se prestavila, a te (1405)
godine preminula je i wena srodnica i drubenica,
odn. sa putnica-sapatnica i sapodvinica Evgenija
(rani ja carica Milica).
Ovi radovi su o~uvani, wegovani i za{ti}eni,
predloeni pawi nau~nika i istavqeni pogledu
umjetnika i molitvenika: prva dva su u Hilandaru, u
riznici, tre}i u Beogradu, u Muzeju Srpske Pravo-
slavne Crkve, a ~etvrti u riznici manastira Putne
140
u Bukovini (Rumunija).

Pored ove aktivnosti, monahiwa Jefimija je

po znata po jo{ jednoj dimenziji svoga rada, koja je
dala veoma bogat rod; to je wen vaspitni~ki, odnosno
{kol ski rad. Naime, po dolasku u Kru{evac kao
monahiwa, ona vodi brigu oko vaspitawa i obrazovawa
djece na dvoru kneza Lazara. Vidni, odnosno blis-
tavi rezulta ti toga su sama djeca kneza Lazara: sva
su imala {iro ko obrazovawe i delikatno vaspitawe,
kwievnu ta nanost i iskrenu pobonost. Izme|u
wih se isti~u Olivera koju je Bajazit odveo u svoj
harem: ona je uspje la da ga u~i srpskome jeziku i da
nau~i nekolike mo litve iz pravoslavne duhovnosti;
zatim, Jelena, su pruga zetskoga oblasnog vladara
\ur|a Stracimirovi }a Bal{i}a koja je kao udovica
poslije ponovne udaje za bosanskog velika{a Sandaqa
Hrani}a imala svoga duhovnika Nikona Jerusalimca
koji je na wen zahtjev i po wenome duhovnom osje}awu
sastavio Gori~ki zbor nik, zbirku znala~ki izabranih
i vje{to komponova nih duhovno-asketskih tekstova, a
despot Stevan Viso ki je vladar, diplomata i ratnik,
zakanodavac i orga nizator kulture, pjesnik i znalac
jezika dravnik kakvoga nije bilo u Evropi toga
vremena.
(U nas je kroz istoriju postojala plemenita i kulturna
navika da se visoko vodi ra~una o obrazovawu i vaspitawu
djece na dvoru; od starijih srpskih vladara u ovome pred-
wa~e Stevan Nemawa i knez Lazar, a u novijoj istoriji
na{oj crnogorski kwaz, odnosno kraq Nikola Petrovi}).
Kad su Kneeva djeca odrasla, a naro~ito u mu~-
nim godinama poslije kosovskoga poloma Jefimija
od ovoga posla prelazi na drugi: pomae knegiwi Mi-
lici i wenim sinovima u upravqawu dravom; ona sa
Milicom tada ve} monahiwom Evgenijom putu je
(1398) u Vidin sultanu Bajazitu. Vi~na vo|ewu drav-
nih poslova koje je i motrila i svakako u wima uzima-
141
la u~e{}a, ona bodri na ovome putu i u ovoj misiji
knegiwu Milicu, mole}i se presvetoj Bogorodici za
uspjeh poduhvata. Tada je Milica (Evgenija) dobila
mo{ti prepodobne matere Paraskeve Petke i zajedno
sa svojom saputnicom Jefimijom, donijela ih prvo u
Kru{evac pa u Beograd prestonicu despota Stevana
Visokog Lazarevi}a, sina Milice, sada Evgenije, i
vaspitanika Jefimijana, gdje }e, na obronku Kalemeg-
dana po~ivati preko 120 godina. Kratko vrijeme mo-
{ti su bile u Kru{evcu i Trsteniku, a onda je za wih
sazidana pod Kalemegdanom Kapela Sv. Petke, koja i
danas postoji. Ona je ari{te kulta Sv. Petke kod
Srba, osobito me|u enama, a i {ire mnogo porodi-
ca ima wenu ikonu pored ikone svoje slave ili ~ak
samo wenu iako ona nije wihova krsna slava o~igle-
dno, dre je i po{tuju za svoga toplog molitvenika i
sigurnog za{titnika.
Vrijeme ivota i rada monahiwe Jefimije na-
ro~ito druga polovina wegova jeste vrijeme kada
je ambijent srpskih zemaqa osobito Despotovina
bio dobro natopqen klimom i proet blagodatnim
strujama isihazma. To je bio doivqaj i iskustvo
i vota koje nije bilo sladostrasno i hedonisti~ko;
bilo je samo utilitarno, ali bez tewe za materi-
jalnom koristi. U pitawu je bio kvalitet koji se
ne mjeri mjerilima ovoga svijeta. Molitvena rije~
i wena pre fiwenost se weguju, nara{taji se wome
hrane i wiho va pawa i aktivnost upu}uje nebesima
i onostrano sti neposredno, a isto tako i posredno:
kroz qude, rad, djela
Katastrofalni boj kosovski u kontekstu te tema-
tike prevladava se i osmi{quje, a wegove posledice
lije~e lijekom blagodatne besmrtnosti Uskoro po-
~iwe da se weguje wegov kult u kome survana u dimen-
ziji istorijskog trajawa drava nadrasta to nie
do bro zemaqsko, nadvladava ga i nalazi svoj puni
smi sao u metaistoriji. Taj kult po~iwe patrijarh
142
Danilo , a dovr{uje sin i naslednik viteza i sveca
kneza-ca ra Lazara despot Stevan Visoki Lazarevi}.
I Jefi mija je imala u wemu veliku ogromnu ulogu;
istina, ne tako vi|enu, nego tihu i nenametqivu. Mo-
na{ki tiha i povu~ena, od molitava je zidala nesani-
cu, pu nila svoju du{u qubavqu, a um oblagoro|avala, i
zra ~ila oko sebe na lica i stvari, kojima je utiski vala
sadraj plemenitoga i blagotvornog. Weno ne mjerqi-
vo bogatstvo u ovome svijetu, sadrajem i kva litetom
koji nije od ovoga svijeta, osobito se ispoqi lo kroz
wene vaspitanike koje je vaspitala, tj. nahra nila,
hranom netvarnom u svijetu tvarnosti. Preko wih to
se pro{irilo i na wihove savremenike i daqe nara-
{taje, odjekuju}i u kosovskome i u op{te srpskom
epo su, gdje se posebno izdvaja pjesma Car Lazar se privo-
leva carstvu nebeskom, naro~ito idejom komunikacije
nebe skoga sa zemaqskim. Ideja relativnosti vremena,
bo gatstva i poloaja istorijskog i sl. i weno otvara-
we dimenzije vje~nosti nikad u srpskoj pro{losti i
kas nijoj budu}nosti nije bilo intenzivno nagla{eno
i aktivno prisutno kao u vrijeme pokosovskih nara-
{ta ja kroz nekolika (23) psa. Za wihovu pripremu
Jefi mijin obol je bio velik, ogroman, iako nije tako
vi|en golim okom i wegovim fizi~kim vidom; ali
zato nije mogao a da ne bude zapaen i vi|en vidom
umnoga oka, odnosno vida; ona je u ovome svijetu ivje-
la ivotom onostrane ili nebeske realnosti. Opip-
qivi tragovi toga jesu weni ru~ni radovi koji su
iz livi wene du{e i materijalizacija wene duhovne
ta nanosti. To su konkretizovana svjedo~anstva wene
isihasti~nosti. Kroz wih pulsira nepresahli i
neis crpivi duh i dah unutra{we preobraajne qe-
pote one qepote koja je spasavala i koja }e kona~no
spasti svijet, a ne pre lesnoga bqeska koji se prelama
i bqe {ti sa povr{i ne. To tavorska svjetlost koju su
vidje li i gledali Hristovi u~enici onoliko koliko
su mogli (jakoe mogahu) zlatnim nitima protkiva
143
}ilim srpske kul ture, bogato natapaju}i klimu srpske
du hovnosti neze maqskim, nebeskim kvalitetom. Wen
ak tivni prima lac jer se wom nasla|uje, i isto tako
neumorni pre nosilac ali ne potro{a~, nego umnoi-
va~, bila je mo nahiwa Jefimija, koja se prestavila
(premjestila) iz ovoga svijeta i istorije u onaj svijet
nadvremenske vje~nosti, a to je eshatolo{ki svijet
Carstva Bojega; u pitawu je dolaze}e Carstvo i we-
gova Nezalazna svjet lost sa svojim neve~erwim danom
vje~nosti.
Bilo bi osnovano da na{a pomjesna Crkva skrene
pawu na wene duge besane no}i, duboko sadrajne
pjesme duhovne molitvene intonacije i predanosti
i wihovo kroz qepotu sitnoga veza uhva}eno i zau-
stavqeno ivo djelovawe koje te~e kroz na{u kultu-
ru, pa na wena dobra na planu istorije koju od istorije
okr{aja i ogra{ja ona oplemewuje i ~ini istoriju
spasewa i pri~isli je liku-horu-zboru svetih. Pa
kako joj se ne zna ni dan ni godina wenoga prelaza iz
svijeta prolaznosti i nie vrijednosti u svijet esha-
tolo{ke aktivnosti koja ne prolazi, bilo bi potpuno
pojmqivo da joj bude liturgijski spomen istoga dana
kad i wenoj srodnici po duhu i tijelu, monahiwi
Evgeniji, i wenom vaspitaniku despotu Stevanu koji
je prestonicu prenio u Beograd i bio zadubinar i
organizator, stvaralac i mecena kulture.
Dan liturgijskog spomena mati Evgenije i sina
joj despota Stevana jeste 19. jul (1. avgust), a to je dan
wegovoga prestavqewa. To bi bio zajedno i dan spomena
tre}ega ~lana te zajednice, dvojako srodne: mati Jefi-
mije sa mati Evgenijom i despotom Stevanom. Time bi
wihova blagodatna sabornost koja je krunisala wiho-
vo saborovawe vremensko dobila svoje puno osmi{-
qewe: za tu stvarnost i taj nezalazivi dan neprolazne
vje~nosti Jefimija je vaspitavala Mili~ina Evge-
nijina sina i drugu wenu djecu dakle, hri{}ansko
vaspitawe ima blagodatni ontolo{ki smisao i ciq.
144
To nije vaspitawe samo od danas za sjutra, nego: u pro-
laznom vremenu za neprolaznu vje~nost, u prolaze }oj
svakodnevnici za dolaze}e jutro nezalazne svjetlo sti
neve~erweg dana Carstva Boijeg; u ovome svijetu i
vijeku za budu}i, koji je nezaobilazni i neprolaz ni
ciq i smisao li~noga ivota, i svega stvorenog.

Iguman Petar (Pigoq)
kandidat bogoslovqa*
SVETOGORSKI TOMOS U ISIHASTI^KIM SPO-
ROVIMA 14. VEKA I WEGOV ZNA^AJ
Kao {to je poznato, 14. vek je bio doba u kome su
poo{treni odnosi izme|u Zapada i Istoka. Razmimo-
ilaewa me|u wima uveli~ana su u problemima
* Upravqaju}i odelom kwievne redakcije Izdava{tva Mo-
skovske Patrijar{ije i Glavni redakor almanaha Ka svetu.
145
filo sofskog karaktera i op{te svetskog unutra{weg
po gleda. To je dovelo do razli~itih stavova u razvoju
hri{}anske kulture. Stvorena su dva suprotna stava.
Isto~no hri{}anstvo orijentisalo je ~oveka da se
os lawa na Boiju pomo}, da stremi ka jedinstvu sa
Bo gom, i da u ovda{wem svetu dostigne preobraewe
tru lenog u netruleno. Ono je upravilo stvarala ~ku
li~nost u sinergiju sa Bogom. Zapad je pak u cen tar
stavio samopo{tovawe ~ovjekove li~nosti i ori jen-
tisao je da radi samostalno, odbaciv{i je od Boga, i
samim tim posredstvovao udaqewu od Wega.
Zapadni put razvitka kulture doveo je do uzrasta-
wa racionalisti~kog humanizma. Osnovna wegova
cr ta, po mi{qewu i definiciji V. Vel~eba, javqa
se antropocentrizam, kao superiorni princip teo cen-
trizma u odnosu na religiozni pogled na svet. Interes
se prenosi na ~oveka u wegovom osamostaqewu od
Boga. Akcent se postavqa na samosazdawe ~oveka, na
uvere nost u wegovo samopo{tovawe, u ontolo{koj i
moral noj samostalnosti i nezavisnosti naspram we mu
nad prirodnih sila. Odavde proisti~e sekulariza cija
misli, `eqa za ostvarewem poznawa sopstvenim razu-
mom i stvarawem bez Bo`anskog u~e{}a.
Sekularisti~ki na~in razmi{qawa rimokatoli-
~kog Zapada dovodi ga do otvorenog sukoba sa pravo-
slavnim Istokom kroz bogoslovske sporove sa pred-
stavnicima isihasti~kog pokreta. Nepomirivi odnos
zapadnog humanizma i isto~nog hri{}anstva izlio
se u burne bogoslovske dispute koji su se dogodili u
toku 1341-1351.g. na Crkvenim saborima.
Ovi isihasti~ki sporovi, po tvrdwi Giqana Mi-
hajlovi}a Prohorova, Bili su o{tri susreti i raz mi-
moila`ewa dveju evropskih Renesansi na samom po~etku
puta. Svaki od wih je imao svoj pravac kretawa: jed-
ni su po{li necrkvenim kolosekom, {to je postalo
poznato u istoriji kao zapadnoevropska Re nesansa.
Dok drugi u pravoslavnom preporodu kretali su
146
se crkvenim putem.
Pravoslavni preporod bio je mogu} blagodare}i
aktivnom isihasti~kom pokretu, ~iji su glavni pre-
poro|iva~i u 14. veku bili Grigorije Sinait i wegovi
u~enici.
Isihasti~ko u~ewe dosledno i ubedqivo razot-
kriva su{tinu Pravoslavqa. Upravo iz tog razloga
isihasti su bili podvrgnuti napadima od strane ri-
mokatolika, mada vidqivih, spoqa{wih uzroka za
ovo, reklo bi se nije bilo. Formalni povod otvorenog
sukoba od strane katoli~kog bogoslovqa i zapadne
du hovnosti, ~iji su predstavnici bili kalabrijski
mo nasi Varlaam i Akindin, bila je kritika metoda
unu tra{weg duhovnog rada i u~ewa o sozercawu aton-
skih monaha isihasta. Osporavawa i napadi ovih
jereti ka po dogmatskim pitawima bili su upu}eni
protiv isihasta. Osnovna polemika razgorela se povo-
dom opre deqewa o Boanstvenoj su{tini i wenim
projav qiva wima (=energijama), a tako|e i o prirodi
~oveka i mo gu}nosti oboewa.
Kao odgovor na ovo pojavio se Svetogorski tomos,
koji sadri pravilno u~ewe o Bogu i blagodati,
pri rodi ~ovjekovoj i duhovnom ivotu, vode}i ka
sozer cawu i ve~nom blaenstvu. On je bio napisan
jeromo nahom Grigorijem Palamom (budu}im Svetiteqem)
uz u~e{}e Sv. Kalista (budu}eg Konstantinopoqskog
patri jarha) i potpisan 1340. god. od svih najiskusn-
ijih isi hasta. Svetogorski tomos postao je glavni
dokument koji je razobli~io Varlaama i Akindina i
wihove zablude na saboru 1341. god. i narednih sabora,
do kument, koji je sadrao u sebi kredo (verovawe)
isiha sta 14. veka i bio je jedna vrsta manifesta.
Isihasti~ki sporovi ticali su se same su{tine
hri{}anske antropologije oboewa ~oveka. Dolas-
kom ovih sporova bilo je u potpunosti razotkriveno
pravoslavno u~ewe o oboewu, bilo je dano bogoslov sko
obrazloewe o neophodnosti prosve}ewa ~oveka Sv.
147
Duhom. Analiziraju}i pravoslavno u~ewe o Bo anskoj
su{tini i netvarnim energijama, atonski isihasti
dokazali su mogu}nost sjediwewa sa Bogom i ukazali
na put ka Bogopoznawu.
U Svetogorskom tomosu, najpre, jasno se podvla~i
mi sao o tajanstvenosti nadprirodnosti sjediwewa ~ove-
ka sa Boanskom slavom, onoga koji se desio u tajni
Sv. Duha, koji se ne daje racionalnim obja{wewi ma. Taj-
ne Duha poznate su samo onima, koji su sebe dobravo qno
o~i stili... onome ko je ve} dostigao meru visine rasta
Hri stova. Oni posve}ivali su se to me, {to je vi{e od
razuma, nepomu}ena i ujediwena mi{qewa o sebi i Bogu,
blago da re}i ta~noj pawi i iskrenoj molitvi postaju
iznad sebe i tajanstve nom i nadumnom vezom koja sjedi-
wuje sa Bogom.
Bogomsazdana blagodat, koju isihasti zajedno
sa prepodobnim Maksimom Ispovednikom i drugim
Sve tim ocima nazivaju netvarnom i prisnosu{nom od
pri snosu{nog Boga ili nero|enom u ipostasnim svetlo-
stima, pokazuju se dostojno svaki put, kada se oni
~ine dostojnima.
Savr{ena veza sa Bogom dostie se ne posred-
stvom samo jednog podraavawa Wemu i sopstvenim
napori ma ~ovjeka, no uz pomo} Bogotvorne blagodati
Boije. I ova blagodat nije svojstvena razumnoj
prirodi nego ve} sijawe nadprirodne i neizrecive i
Bo an stvene delatnosti (energija), koju nevidqivo
gledaju i dostiu na nedoku~iv na~in oni koji su je
se udosto jili. Ta blagodat oboewa je iznad jeste stva
i dobro deteqi i poznawa. Svako ~iwewe dobra a i na{e
po draavawe Bogu ~ine preobra}eno sposob nim za ovu
Bo ansku vezu a blagoda}u ostvaruju tu neizre~enu vezu,...
Wu Bog sa svim dostojnim sjediwu je i sveti se sveukupno
sjediwuje s Bogom primaju}i u sebe Boga u celini, re~enu
nagradu za uzlazak ka Wemu u na~inu srodstva sa telom,
i javqamo se Wego vim dostojnim ~lanovima. Prebivawe
u dobrodeteqi svi Sveti oci isihasti ra~unali su
148
osnovom unu tra{weg mona{kog delawa, jer je jedna do-
brodeteq, po re~ima Svetog Kalista, tesno se sjediwu-
je sa dru gom i harmonizuje se u jedno, na taj na~in oni sve
telo ure|uju upravo time {to oni oboavaju ~ove ka,
iskreno u wima ive}a, oboga}uju}i ga... kako bi ga u~ini-
li neraskidivim alkama lanca.

Po u~ewu prepo dobnog
Grigorija Sinaita, vrline, mada se one ra|aju iz drugih,
ali bi}e svoje dobijaju iz tri sile du{evne. Po~etak i
izvor vrlina je blagoproizvoqe we i eqa za dobrom.
Drugu vanu temu, otkrivaju isihasti u Svetogor-
skom tomosu u odgovoru na zablude varlaamita, gde se
nalazi pitawe o prirodi ~ovjekovoj i principima
hri{}anskog duhovnog rada.
Protivnici isihazma unakazili su u~ewe Crkve o
Bogu i blagodati. Odbaciv{i mogu}nost nadprirod ne
veze ~oveka sa Bogom i mogu}nost prisajediwewa ka
neizrecivoj slavi Boanstva. Samim tim oni su pot-
puno unakazili osnovne principe duhovnog puta koji
vodi k sjediwewu s Bogom. Ovo se, pre svega, od nosi na
pitawe strasti i strasnosti du{e. U Svetogor skom to-
mosu ovome je ukazana posebna pawa. Tamo se ukazuje
na to da u procesu borbe sa ogrehovqenim stra stima
strasnost du{e koja obitava zajedno sa te lom, kao Bo-
gom dana sila du{i, neumiru}a je kako su za to tvr dili
varlaamisti, no ona se preobrazuje i osve}uje. Usmr }uju}a i
iskorjewuju}a strast, duna je sama, kao grehovna navika,
postati kvalitetom du{e.
Na ovo stavqaju akcent i pawu svi Sveti Oci
isihasti u svojim delima. Oni u~e, {to u zavis-
nosti od tendencije sile du{e ka dobru i zlu i od toga
u kakvoj je meri ona sposobna ili nesposobna hoditi
po putu dobra, zavisi ho}e li se projaviti dobrodeteq
ili grehovni kvalitet.
Tako na primer prepodobni Grigorije Gorwa~ki
(]utqivi Sinait 2) sleduju}i u svemu svom u~itequ
prepodobnom Grigoriju Sinaitu, govori o tri du{ev-
ne sile slovesnoj, razdraqivoj i eqenoj, koje
149
su Bogom dane, kao ograda i ~uvawe du{e. One treba da
budu poslane po prirodi i kako je Bogu ugodno... kao {to
i oci na{i dela radi propoveda{e.
Um, ili slovesna sila, po u~ewu Sv. Grigorija
Pa lame je caruju}i po~etak. Kroz wega mi, govori
on, pola`emo zakone svakoj sili du{e i svakom
te lesnom ~lanu, kao {to mu prili~i... Ose}awima
nare |ujemo {ta je i u kojoj meri je potrebno primati...
@eqeni deo du{e dovesti do najboqeg raspolo`ewa,
kojoj je ime qubav... Taj misleni deo mi ~inimo boqim
odgone}i od wega sve {to brani umu uznositi se ka
Bogu. Takvo dejsto naziva se trezveno{}u. Razdra-
`avaju}a sila, ili jarost, kako pi{e prepodobni
Gri gorije Gorwa~ki, da ti bude radi jedne zmije,
zbog koje si radi otpao. To jest razdra`uju}a sila
du{e treba biti usmerena tako protiv |avola, greha
i na iskorewivawe strasti. Tako i Sv. Kalist govori,
po trebno je mrzeti greh i gweviti se na wega, kao
kako se gwevi na zver ugri`eni um. @eqena, ili
mnogo `eqena, sila u svemu da predstoji, kako se zlo
ne bi prikrilo dobrim. Samo kada se budemo gnevili
na mi slene neprijateqe |avole i na strasti, kako
govo ri prepodobni Grigorije, i naoru`ajmo se na
sve one koje se protive spasewu, tada mo`emo Boga vo-
leti svom du{om i bli`wega svoga kao samoga sebe.
Tako iskori{tavawe tri sile du{e prirodno op-
redeqenih Bogom. Kada darove od Boga sa~uvamo, pou-
~ava prepodobni, to stremimo k ve~nim bogatstvima,
koje je Bog pripremio onima koji ga qube. U predelima
ova tri dela du{e nalaze se sve strasti, koje su nikle
ne prirodno poslanim i iskori{}enim du{ev nim
si lama. Ovde se zavr{ava duhovna borba sa grehov nim
pomislima i |avolskim sugestijama prilozi ma.
Umrtvqivawem strasti, prema Svetogorskom tomo-
su, naziva se bestra{}em, ne dejstvom upu}enim ka do-
bru, to jest k preobrazovawu i osve}ewu raspoloewa
i dejstava, no ne ka wihovom umrtvqivawu. Okrenuti
150
se od lukavih navika i imati ustremqewe ka dobrom,
potrebno je blagim obogatiti se, ukloni se od zla i
~ini dobro govori Sv. Prorok David (Ps.33,15). Ko je
radio ovo otkazuje se od te slave i ivota u ne trule-
nom veku zajedno sa telom.
I tako, ti hri{}ani koji su na putu ka Bogu pro-
nalaze}i duhovnu i nadprirodnu blagodat i silu,
re~eno u zakqu~ku Svetogorskog tomosa, udostojili
su se videti ose}awem i umom nadose}ajno i nadumno,
kako bi Sv. Grigorije rekao: jedino je Bogu poznato
i onima koji tako ~ine.
I dostie se ovo, kako mi vidimo blagoda}u
Boi jom pri pravilnim orijentacijama, sazdawima
i dej stvima. Ovo su dobro znali isihasti, za koje je
Sveto gorski tomos uvek imao vano ivotno zna~ewe,
prin cipe koje su oni ovaplo}avali u svom podvi-
ni~kom ivotu dostiu}i stepen velike svetosti.
Wihovi duhovni naslednici, sleduju}i wihovim sto-
pama i u~e wu, nesumqivo, moemo na}i i me|u na{im
savreme nicima.
151
Jeromonah Jovan (]ulibrk)
NIKON JERUSALIMAC
I ISIHASTI^KO PREDAWE
SA@ETAK: Nikon Jerusalimac srpski duhovnik
i autor dvije kwige iz 15. vijeka, [estodnevnika i
Gori~kog zbornika doskora je bio nepoznat kao teo log.
152
U tekstu se razlau wegove sli~nosti i razlike sa os-
talim isihasti~kim autorima i putevi istrai vawa
wegovog odnosa prema dogmatskim spisima isi hazma.
Taj odnos je ozna~en potrebama vremena i mjesta gdje se
na{ao: u preobli~ewu dogmatske istine o mo gu}nosti
op{tewa sa @ivim Bogom, proistekle iz brige za
Crkvu, u neposrednu pastirsku djelatnost ko jom se
vaspitavaju monasi a preko wih i narod, pro nalazi
se Nikonova srodnost sa Ocima Sabora iz 1351.
1. Bogoslovski kontekst
Bogoslovskoj nau~noj javnosti ime Nikona Jerusa-
limca je do nedavno, tj. do pro{logodi{weg simpo-
siona o wemu odranog na Skadarskom jezeru,
1)
bilo
skoro nepoznato: on je samo pomenut u poznatim rado-
vima Episkopa Atanasija (Jevti}a) Razvoj bogoslovqa kod
Srba
2)
i Mitropolita Amfilohija (Radovi}a) Si naiti
i wihov zna~aj u ivotu Srbije 14. i 15. vije ka,
3)
pa i tada
na osnovu radova na{ih medievalista, koji su se pak
vi{e interesovali za Nikonove neobi~ nije sastave
kakav je wegov putopis po Svetoj Zemqi ili naro~ito
prepiska sa Jelenom Bal{i}, k}eri sveto po~iv{eg
Kneza Lazara nego za wegovo bogoslo vqe.
Nikonu nije bilo posve}eno nijedno monografsko
djelo, nije ga bilo u enciklopedijama, i cjelokupna
ozbiqnija bibliografija o wemu svodila se na dese tak
jedinica.
4)
Pri tome, isticawe Nikonove vano sti
mnogostruko je prevazilazilo wemu posve}enu pa-
wu, naro~ito kada je u pitawu bio Gori~ki zbornik.
Kona~no, Nikona su svi bespogovorno vezivali za
isi hazam, naj~e{}e na osnovu spisa uvr{tenih u
prvu wegovu kwigu, [estodnevnik, sli~no kao ne{to
ra nijeg Kir-Siluana.
Na{a namjera ovdje je da prvo ukaemo na Nikona
Jerusalimca kao teologa, a potom da slijede}i razvoj
isihazma po stadijima, kako ih je vidio Gelijan Mi-
hailovi~ Prohorov a u svojoj kwizi o Svetom Grigo-
153
riju Sinaitu upotrebio otac Petar (Pigol),
5)
nazna-
~imo mjesto i puteve istraivawa Nikona Jerusa lim-
ca unutar isihasti~kog predawa u onom aspektu kako
su ga odredili isihasti~ki dogmatski spisi, kakva
su djela Svetog Grigorija Palame, te Svetogor ski i
Sa borski tomos.
Nikon Jerusalimac je prevashodno zna~ajan kao
ivi svjedok @ivoga Boga i pravo pitawe je kako
je on to svjedo~anstvo Duha Svetoga uobli~io, prema
li~nim svojim darovima, kao i prema zadacima vreme-
na i mjesta u kojem se na{ao. Za [estodnevnik nema mo
svjedo~anstva, ali za Gori~ki zbornik, pisan u di jalogu
sa Jelenom Bal{i}, on nekoliko puta izri~ito kae
da je nastao, sli~no Lestvici, prisilom wene qubavi,
i {to je veoma zna~ajno a {to je za jedan zbornik
pisan vladaru jedinstveno uop{te kod nas i Bugara
6)

u izravnoj vezi sa nastankom manastira (crkve i
kelija oko we) na ostrvu Brezovici na Ska darskom jez-
eru, Jeleninoj zadubini, ina~e najmla |oj u nizu ma-
nastira na jezeru, poznatom kao Zetska Sveta Gora.
S obzirom na to da je [estodnevnik datovan samo
godinu ili dvije prije Gori~kog zbornika (oba su zavr-
{ena u periodu od 1439. do 1442. godine), nije te{ko pret-
postaviti da je i on nastao u vezi sa istim mjestom,
za koje Nikon izri~ito kae da nekad slu{asmo a
sada i o~ima vidjesmo kako u zemqi Dikolitijskoj
na jeze ru Rozafatskom (Skadarskom) mnoga ostrva []
I ti govora{e kako je dostohvalan ivot monaha na
wi ma,
7)
i da je namijewen za wihove potrebe.
Me|utim, dok }e nam [estodnevnik kao kompila-
cija biti vaan prevashodno zbog svoje strukture za
koju je re~eno da me|u sa~uvanim srpskim rukopi si-
ma prve polovine 15., koji su savr{enije kompono vani
od onih iz druge polovine 14. veka, ovaj kodeks () je
najboqe komponovani isihasti~ki zbornik,
8)
Gori~ki
zbornik sadri veliki i jo{ nedefinisan dio izvor-
nog Nikonovog teksta.
154
Taj tekst ima dva autorska nivoa: prvi je wegov
dijalog sa Jelenom Bal{i}, uglavnom pisan u prvom i
drugom licu, koji je osnova i ki~ma Zbornika, i koji
bi trebalo da bude predmet posebne studije o duho vnom
o~instvu i vaspitawu. Ba{ iz Nikonovih izrav nih
odgovora na Jelenina pitawa se izvijaju tekstovi
koji su sa velikom vjerovatno}om Nikonova autenti~-
na djela, kakva su sigurno Rije~ o plodovima pustiwe,
Za{to hri{}ani stradaju od ne~astivih, Ispovije dawe
vjere ili zavr{na Molitva Bogorodici.
Mnogo ~e{}e je u pitawu drugi nivo u kome se Ni-
konovi odgovori zasnivaju na preuzetim tekstovima,
ali se oni obi~no razvijaju u due rasprave i prera-
|uju zavisno kako od Jeleninog pitawa tako i od Ni-
konove zamisli o odgovoru i wegovog nadahnu}a. Ve} je
zakqu~eno da se wegova varijanta @itija Prepodob nog
Simeona Miroto~ivog moe smatrati autor skim dje-
lom,
9)
a vrlo je vjerovatno da }emo isto prona }i za 16.
besjedu Svetog Grigorija Bogoslovesnoga Nazijanzi na
(Ocu kada je }utao zbog {tete od grada)
10)
ili pogotovo
za 16. slovo Prepodobnog Isaaka Siri na
11)
~ija su dva
odlomka posluila kao osnova za Ni konovu raspravu
o vezi duhovnog o~instva i molitve.
Upravo je ona vrlo karakteristi~na za Nikonov
stil: iako on u Gori~kom zborniku mnogo govori o slavi
Gospodwoj i o svjetlosti, u wemu ima odre|ene uzdra-
nosti {to se ti~e bogovi|ewa, i kao da vi{e polae
na sve {to je potrebno za pravilnu molitvu, nego {to
}e obe}avati wene plodove. Na listu 185r on daje i
izri~it oblik umnosrda~ne molitve: Gospode Isuse
Hriste, Sine Boiji, pomiluj me.
Nikon je, ukratko, svetoota~ki ~ovjek, u kome se
prepoznaje klasi~no pravoslavno bogoslovsko obrazo-
vawe, ponekad i nota u~ene stilizacije (Nekoliko
puta su zbog jelinizama u wegovim radovima zapo~iwale
ras prave o tome da li je bio Grk; ipak, radi se samo o stilu).
Gdje su sada oci? vajka se on na po~etku jednog od
155
svojih odgovora, prizivaju}i ih od Ipolita i Dioni-
sija Areopagita preko Kapadokijaca do Mansura, kako
naziva Damaskina
12)
i `ale}i se kako je wemu sada
pripalo da govori. U Gori~kom zborniku on se ~esto
poziva na Vaseqenske sabore, naro~ito na Prvi, kome
}e u svojoj kratkoj istoriji spasewa posvetiti opse`-
no mjesto sli~no Svetom Savi pa i vi{e od wega, i
ne bez veze sa srpskom narodnom pobo`no{}u u kojoj
se sveti Nikola ~esto prikazuje kako predvodi 317
brodova ili se di`e ~a{a u ~ast Otaca koji u Ni|
i|o{e i Ariju bezumnog izoli{e.
U tom smislu, a i kao ~ovjek od crkvenog ivota
i crkvenih poslova (ako je ta~no da je on poslije zavr-
{etka Gori~kog zbornika primio veliku shimu sa imenom
Nikandar, vidimo ga kako iste godine pi{e Jelenin testa-
ment, ide u Dubrovnik po Stonski dohodak a 1468. je igu-
man Svetog Nikole Vrawinskog, metoha srpskog manastira
Sve tih Arhangela u Jerusalimu) on je morao biti dobro
upu }en u dogmatske sporove svoga vremena a naro~ito
u Firentinski sabor, nakon kojeg u Pre~istu Krajin-
sku, najstariji manastir na jezeru i episkopsko sjedi-
{te, stie unijatski episkop.
Sve to je bogoslovski kontekst koji je odredio na-
~in na koji je Nikon Jerusalimac svoj opit preto~io
kako u dvije kwige koje danas stoje pred nama, tako i
u svoju duhovnu djecu kojoj su one bile namijewene,
od Jelene Lazarevi} Bal{i} do dana{wega dana, a
oda kle sve nam vaqa i{~itavati wegovo isihasti~ko
bo goslovqe.
2. Osnovne crte Bogoslovqa
Ruski medievista Gelijan Mihailovi~ Prohorov
ovako dijeli isihasti~ki pokret na stadije: prvi je
kelijni razvoj, drugi teorijski izraz a tre}i pak
stadij dru{tveno-politi~kog uticaja. Svakom od ovih
stadija odgovara odre|eni krug i rod kwiev nih dje-
la: prvom, asketskoso-zercateqna kwievnost; drugom,
156
polemi~ki spisi isihasti~kog spora, i tre }em spisi
u kojima isihasti~ko u~ewe kao op {tecrkveni stav
ostavqa pe~at na dru{tvu; polemika Prepodob nih
Ni la Sorskog (koga ne samo Skitski ti pik povezuje sa
Niko nom) i Josifa Volokolamskog o nestjaateq stvu
bi mogao da bude dobar primjer ovih tre}ih.
Saborski tomos, koji je povod ovome tekstu, skupa sa
Svetogorskim, stoji na razme|i drugog i tre}eg sta dija,
zakqu~uju}i dogmatske sporove i otvaraju}i vri jeme
u kome su anatematizmi protiv Akindina i Var laama
u{li u Sinodikon Nedjeqe Pravoslavqa a isiha zam po~eo
da daje imena srpskim brdima i pla ninama, kao god
i monahiwama.
U slu~aju Nikona Jerusalimca, nesumwivo je da
najve}i dio wegovog opusa, i originalnog i prevodnog,
pripada ovom prvom. Osim samih isihasti~kih auto-
ra, kakvi su Grigorije Sinait (tri djela u [estodnev-
niku; ina~e u slovenskoj rukopisnoj tradiciji ~e{}eg od
Grigorija Palame) i patrijarh carigradski Kalist
Ksantopul (koji je ina~e sazvao sabor iz 1351; na listovi ma
316r-318r nalaze se izvodi iz wegovih Glava o molit vi),
tu su prevashodno djela teologa uobi~ajeno ubraja nih
u prete~e isihazma: ve} pomiwanog Isaaka Siri na,
Simeona Novog Bogoslova i Nikite Stitata a naro-
~ito je mnogo u Gori~kom zborniku otaca pustiwe iz
Paterika, kao da je Nikon htio da naro~ito nasadi
skadarsko i zetsko mona{tvo na najstarijim wegovim
temeqima.
Spisima iz vremena dogmatskog sporewa kao
da ne ma ni traga; me|utim, na sami kraj Gori~kog
zbornika Nikon je stavio svoje Ispovijedawe vjere, u
kojem izlae prvenstveno vjeru u Svetu Trojicu, i
time se pridru uje velikoj temi svih isihasta. Za-
bavqeni odbranom u~ewa o boanskim energijama,
isihasti kao da su li stom osje}ali da se u wegovoj
osnovi nala zi prevashodno ispravna vjera u Svetu,
Nepromenqi vu, Ne izmenqivu i Nesmje{anu kako
157
je naziva Ni kon, Tro jicu, u Wi hovo ime kr{tewe
primih ja / i savr{ewe (=savr{en stvo-kraj) imam u
~ijem me|u sobnom op {tewu po~i we i po~iva i tajna
op{tewa ~ovjeka sa Wom.
Time je Nikon, iako naizgled ne bave}i se odbra-
nom u~ewa o boanskoj svjetlosti, posvjedo~io da je
svjestan odakle ona proishodi i gdje po~iva ispravno
u~ewe o woj i time se pridruio nizu isihasti~kih
teologa koji su pjesmopjevali, Svetoj Trojici. Taj
zbor ide od Grigorija Sinaita i wegovih troji~nih
pripjeva na nedjeqnoj poluno}nici, preko troji~nog
bogoslovqa Grigorija Palame i Josifa Vrijenija do
Sergija Radowe{kog, wegove potrebe da sabira Ruse
hramom Svete Trojice i wegovog u~enika, Prepodob-
nog Andreja Rubqova, koji je bojom izrazio opit svoga
duhovnog oca i svoj.
Vladika Atanasije je primjetio da Nikon namjer-
no stavqa svoje Ispovijedawe vjere na sam kraj Zbornika
jer on ni{ta boqe i va`nije nije imao da osta vi
13)

svojoj duhovnoj k}eri i monasima od ove vjere u kojoj je
i savr{ewe (=smisao) i savr{enstvo. U tome je i wegova
i wihova misija u svijetu, i Nikon mnogo vre mena
i prostora koristi privode}i Jeleni wene slav ne
i svete pretke, i po rodbinskoj i po vladar skoj i po
ktitorskoj i mona{koj liniji. Ve} pomenuto @iti je
Svetog Simeona nastavqa se @itijem Sve tog Save, kao
onih koji su tu istu vjeru imali i za wu se i u svijetu
i u manastiru podvizavali, onako kako je za palamit-
sko bogoslovqe pisao i revnovao Jovan Kanta kuzin.
@ive}i u epohi antilatinskih sporova, Nikon
se ne{to vi{e obazreo na wih nego na borbu sa Akin-
dinom i Varlaamom. Me|u mnogobrojnim poukama
svo joj duhovnoj k}eri nalazi se i kratak spis protiv
La tina, gdje se pored uobi~ajenih wihovih izopa~ewa
izobli~avaju i zbog nepo{tovawa ikona, preciznije
zbog neprihvatawa Sedmog vaseqenskog sabora, {to je
vrlo duboka i rijetka finesa; porijeklo tog odlom ka
158
(list 222r-223v) tek predstoji da se istrai. O istoj
temi govori i spis o pravoj vjeri u sto glava pripisan
Genadiju arhiepiskopu Carigradskom, koji se ne
mo e identifikovati ni sa Genadijem Sholarijem,
koji u to vrijeme jo{ nije ni bio patrijarh, kao ni
sa pa trijarhom Genadijem iz petog vijeka, a koji se
nala zi u [estodnevniku.
Kona~no, Nikon je biblijski ~ovjek i wegov jeru-
salimski habitus se osje}a sa svake stranice, naro~i to
Gori~kog zbornika. Ako se pogleda Svetogorski to mos,
vidje}emo da su obe wegove starozavjetne referen ca u
Nikonovom Zborniku dobile obimnu razradu, na ro~ito
sa jerusalimskim predawem o sretewu Avra ama i
Melhisedeka na Tavoru, gori na kojoj je aposto lima
zasijala nestvorena svjetlost.
Ina~e Nikon mnogo ~e{}e od svjetlosti koristi
jednozna~an ali vi{e biblijski izraz slava Gospod-
wa, na primjer kada govori kako je Mojsiju re~eno da
}e se slava Gospodwa pokazati na gori.
14)
Do pri~e o Melhisedeku dolazi tako {to Nikon
opomiwe Jelenu na to da je na Brezovici podigla rt-
venik,
15)
i u dugoj pouci on joj privodi starozavjetne
primjere ~iste i ne~iste rtve, zakqu~no sa karak-
teristi~no prera|enom povije{}u o Melhisedeku,
~i ji kraj je na alost izgubqen, a koji prati opis
Preo braewa. Time nas Nikon vra}a osnovnoj ~iwen-
ici: da nestvorena svjetlost prevashodno obitava u
Tijelu i Krvi Gospoda Hrista koji je opet savr{ena
ikona savr{enoga Oca i savr{ena zajednica, lije~e}i
time svaki individualisti~ki misticizam.
Kao biblijski ~ovjek, Nikon je sav u Evharistiji,
pa i wegova Povijest o jerusalimskim crkvama ima ri-
tam i zbijenost liturgijske anamneze a ne putopisa.
^ak i u svom Skitskom tipiku koji je ukqu~io u
Gori ~ki zbornik, Nikon obavezuje monahe na redovno
vr{e we Evharistije i Pri~e{}ivawe, a upravo u
wego vo vrije me na tri skadarska ostrva podignuto je
159
~ak deset oltara.
Da svedemo zakqu~ak, po svojim dogmatskim ili
antilatinskim djelima, Nikon je siroma{niji od
svojih velikih savremenika, Josifa Vrijenija ili
Svetog Marka Efeskog, ali je nesumwivo proet i
dje latan wihovim duhom. Po biblijskom mirisu i
karak teristi~no jerusalimskom predawu Nikon se
pak iz dvaja od svojih isihasti~kih savremenika
petnaes tog vijeka, a po svom teolo{kom djelu i od svoje
jerusa limske sredine, kojoj taj vijek za razliku od
prethod nih u duhovnom stvarala{tvu nije bio tako
plodono san.
16)
Nikonovo pravo djelo je u preno{ewu
tog duha u svoju novu, srpsku, sredinu, koju je uskoro
~ekalo dugo i iscrpquju}e ropstvo.
3. Bogoslovsko nasqe|e
To ropstvo, ako }e i biti tjelesno, ne}e biti duhov-
no: Pe}ka Patrijar{ija ne}e u~estvovati na Firen-
tinskom saboru i ako bismo tu gledali posqedice
dje lovawa Nikona Jerusalimca, vjerovatno ne bismo
po grije{ili. \ura| Brankovi}, koji je donio tu
odluku, bio je tako|e vaspitan u isihasti~kom duhu
i sigurno mu je bio poznat duhovnik sestre despota
Stefana La zarevi}a.
Ona, posqedwi veliki izdanak nemawi}kog preda-
wa, u kqu~nim godinama je shvatila da se vaqa pri-
premati za neko drugo vrijeme i zasnovati opstanak
svoga naroda na najdubqem wegovom temequ. Manasti-
ri Zetske Svete Gore, koje je ona {to podizala {to
brinula o wima, i Nikonovo predawe u wima, opsta}e
sve do osamnaestog vijeka, a i kada nestanu donije}e
mnogostruke plodove: kada Crnojevi}i izdignu Mi-
tropoliju na Cetiwe, predawe Zetske Svete Gore }e
joj dati kqu~ni pe~at i preko Crnojevi}a {tampari je
ra{iriti se do svih krajeva. [estodnevnik }e pak
dospjeti u manastir Tvrdo{ i nije te{ko pretposta-
viti na kojem predawu se vaspitavao mladi jeromonah
160
i episkop Zahumski Vasilije.
Preko takvih li~nosti }e doivqaj @ivoga Boga
biti predat i narodu koji }e kroz vijekove ~uvati te-
meqe onoga {to je Saborski tomos uobli~io, kao svoju
neotu|ivu, ivotvornu svojinu, i omogu}iti pi scu da
pedesetih godina dvadesetog vijeka u usta jedne srp-
ske starice stavi ove rije~i: Gospode Boe, Go spode
Boe, eno sad prolaze i mrtvi Kraji{nici. Ide mrtav
komandir i mrtvog borca vodi. Oba uta ko vo sak, oba
preobraena. Gospode dragi, slava ti i hvala, nek sam
samo prije smrti svoje vidjela svetiteqe.
17)
U ovim rije~ima, u nepatvorenom doivqaju sve-
tosti date nam da je okusimo sada i ovdje i prevashod-
no u rtvi i na ivotvornom krstu, lei su{tina
predawa koga je uobli~io Saborski tomos i oko koga
se toliko trudio otac na{ Nikon Jerusalimac. Daqe
ulaziti u wegovo djelo i predawe za nas zna~i samo
i}i blie Jednoprirodnoj i Natprirodnoj Trojici
koju je Nikon iznad svega stavqao i u woj ivot i spas
traio, kako sebi tako svima onima kojima je wegovo
djelo predano do dana dana{weg.
Napomene
1)
Simposion pod naslovom Nikon Jerusalimac li~nost-
-vrijeme-djelo odran je od 7. do 9. septembra 2000. na Skadarskom
jezeru uz u~e{}e 20-ak stru~waka raznih profesija iz srp skih
zemaqa, Jerusalima, Sofije i Ma|arske; u tre}em radnom krugu
posve}enom Nikonovom bogoslovqu u~estvovali su Mitro polit
Amfilohije (Radovi}), Episkop Atanasije (Jevti}), I{ tvan Percel
(Istvan Perczel), protosin|el Jovan (Puri}) i Tomi slav Jovanovi}.
2)
U kwizi Duhovnost pravoslavqa, Hrast, Beograd 1990. (217-
246), str. 234.
3)
U kwizi Osnovi pravoslavnog vaspitawa, Bratstvo Sv. Simeo na
Miroto~ivog, Vrwa~ka Bawa 1993. (275-316), str. 279.
4)
Potpuna bibliografija o Nikonu Jerusalimcu do simpo-
siona o wemu moe se na}i kod Bo{ka Bojovi}a: Nikon Le Hieroso-
lymitain, Le Recueil De Gorica i La Vie Abregee de Saint Simeon Le Myrobly te
par Nikon Hierosolymitain u kwizi Bosko I. Bojovic, L Ideologie Monar chique
Dans Les Hagio-Biographies Dynastiques Du Moyen Age Serbe, Pon tificio
Instituto Orientale, Roma 1995, str. 209-300.
161
5)
Igumen Petr (Pigol), Prepodobny Grigoriy Sinait i ego
duhovne preemniki, Moskva 1999, str. 25.
6)
Nina Gagova, Gori~kit sbornik v konteksta na no slavn-
skite vladatelski sbornici ot 14. i 15. vek, u zborniku radova sa
simposiona Nikon Jerusalimac vrijeme-li~nost-dje lo (u pripremi).
7)
Rukopis u Arhivu SANU br 446; list 85r.
8)
\akon Milorad Lazi}, Bogoslovska struktura zbornika
[estodneva Nikona Jerusalimca manastira Savine iz 1439/40.
godine, u zborniku radova sa simposiona Nikon Jerusalimac vrijeme-
li~nost-djelo (u pripremi).
9)
O tome se podrobnije izlae kod Bo{ka Bojovi}a.
10)
List 23r i daqe; na dedukciji zahvaqujem ocu Maksimu
(Vasiqevi}u).
11)
List 39v-42r.
12)
List 20r.
13)
Episkop b. Zahumsko-hercegova~ki Atanasije (Jevti}), Is-
povedawe vere Nikona Jerusalimca, u zborniku radova sa simpo siona
Nikon Jerusalimac vrijeme-li~nost-djelo (u pripremi).
14)
List 54r.
15)
List 49r.
16)
Po mi{qewu arhimandrita Makarija (Mavrojanakisa),
~iji se rad o stawu Jerusalimske patrijar{ije u 15. vijeku
tako |e nala zi u predstoje}em zborniku sa simposiona o Nikonu
Je rusalimcu.
17)
Branko ]opi}, Doivqaji Nikoletine Bursa}a, Veselin Ma-
sle{a, Sarajevo 1988., str. 143.
Radivoj Radi}
ISIHAZAM DANAS
(Me|unarodni nau~ni simposion:
650 godina Saborskog tomosa /1351-2001/.
Sveti Grigorije Palama u istoriji i sada{wosti,
Srbiwe-Ostrog-Trebiwe, 19-20-21. oktobar 2001)
162
Isihazam, najzanimqiviji verski pokret kasno-
vizantijskog razdobqa, pokret oko koga su se vodile
ogor~ene i ustre bogoslovske raspre, sredinom 14.
stole}a izrastao je u najkrupnije unutra{we pitawe
Vizantijskog carstva. U me|uvremenu ne mimo vi-
zantijske tradicije da se crkvena pitawa, pitawa
do gme, ~esto prepli}u sa nekim drugim pitawima
isi hazam je pored religijskog poprimio kako poli-
ti~ka tako i socijalna obeleja. Re~ je o u~ewu koje
je potek lo u Vizantiji, ali se potom poput velikog
talasa ra {irilo po ~itavom pravoslavnom svetu.
U nauci se o isihazmu puno raspravqalo tako da je
bi bliografija o ovom fenomenu narasla do takvih
raz mera da je za pravo te{ko i saglediva. ^iwenica
je to koje su svaka ko bili svesni i organizatori
me|una rodnog nau~nog skupa 650 godina Saborskog to-
mosa (1351-2001). Sveti Gri gorije Palama u istoriji i
sada {wosti odranog u Sr biwu i Trebiwu od 19. do 21.
oktobra 2001. godine. Sim pozijum su veoma briqivo
uprili~ili Mitropolija Dabrobosanska, Univerzi-
tet u Srpskom Sarajevu i Du hovna akademija Svetog
Vasilija Ostro{kog. Osim is traiva~a iz Srbije,
Crne Gore i Republike Srpske bilo je i nekoliko u~e-
snika iz Gr~ke, Rusije i Fran cuske {to je na osoben
na~in naglasilo zna~aj i me|u narodne okvire ovog
sastanka.
Povod je bio obeleavawe {est i po vekova Sabor-
skog tomosa iz 1351. godine. Re~ je o veoma op{irnom
dokumentu koji obuhvata istoriju svih prethodnih
isihasti~kih sabora i jezgrovito izlae isto~no mi-
sti~no bogoslovqe. Potom {ire izlae i pravoslavno
u~ewe o razlici izme|u boanske su{tine i energija.
Sabor je na sedam pitawa ili dogmatskih poglavqa
cara odgovorio na slede}i na~in: a) Postoji razliko-
vawe izme|u boanske su{tine i boanskih energija;
energije su pri~asne, a su{tina je nepri~asna i
nepo jamna; b) Boanska energija je nestvorena; v)
163
Time se ne priznaje sloenost u Bogu; g) Boanska
i ne stvorena energija Boanstva se saop{tava
svetiteqi ma; d) Bog po su{tini je iznad boanskih
energi ja; |) Energija i su{tina su neodvojive, i nikad
se ne zami{qa energija bez su{tine; e) Svetlost preo-
braenoga Gospoda je nestvorena. Ukratko re~eno,
Sa bor iz 1351. godine je u~ewe Grigorija Palame i
~ita vog isihazma uzdigao na nivo dogmata Crkve.
Ako su kod organizatora simpozijuma o isihazmu
i postojale izvesne nedoumice i zebwe oko svrsishod-
nosti ovakvog nau~nog sastanka bojazni proistekle
iz ~iwenice da se raspravqa o temama koje su do sada
toliko pretresane one su bile raspr{ene ve} prvog
dana. Odmah se videlo da se starim i poznatim izvori-
ma mogu postaviti nova pitawa, do izraaja su do{le
neke nove i svee ideje i promi{qawa, ispravqene
su pojedine dosada{we ocene, do{lo je do reinterpre-
tacija nekih ustaqenih postavki.
Posle uvodnog predavawa koje je drao Mitropo-
lit Dabrobosanski Nikolaj, pro~itano je jedanaest
referata: Li~nost i su{tina u teologiji Svetog Gri-
gorija Palame (Vladan Peri{i}), Saborski isihazam
Eklisiolo{ke pretpostavke u teologiji Svetog
Grigori ja Palame (Stavros Jagazoglu), Ima li palamitsko
bogo slovqe o boanskim energijama svoj osnov u {estom
vase qenskom saboru (@an-Klod Lar{e), Vizantijski
carevi i isihazam (Radivoj Radi}), Filotejeva redakcija
Slue bnika (Pribislav Simi}), Monahiwa Jefimija u
svetlo sti isihazma (Dimitrije Kalezi}), Svetogorski
tomos (Petar Pigoq), Nikon Jerusalimac i isihasti~ko
preda we (Jovan ]ulibrk), Zna~aj Svetogorskog i Saborskog
to mosa za bogoslovqe (Amfilohije Radovi}), Nestvorena
sve tlost i ikona (Stamatis Skliris) i Bogo~ove~anski ka-
rakter isihazma (Atanasije Jevti}). Podnesena saop{te-
wa bi}e {tampana u posebnom zborniku koji }e, prema
uveravawima organizatora, uskoro ugledati svetlost
dana.
164
U nemogu}nosti da podrobnije govorimo o sva-
kom referatu ponaosob, {to nam prostor i karakter
ove bele{ke ne dozvoqavaju, ukaza}emo na neke od
vani jih akcenata koji su se mogli ~uti tokom ovog
simpo zijuma. U zanimqivoj i polemi~ki intoniranoj
ras pravi o li~nosti i su{tini u teologiji Grigorija
Palame, koja svoje ishodi{te ima u Kwizi izlaska,
podvrgnuta su sumwi neka dosada{wa mi{qewa u
nau ci. Istaknuto je, izme|u ostalog, da kod Grigorija
Pa lame nisu suprostavqene li~nost i su{tina, to
jest one ne postoje odvojeno. U slojevitoj analizi ek-
lisio lo{kih pretpostavki Palaminog bogoslovqa
nagla {eno je kako u wegovim teolo{kim postavkama
nema sukoba Hristologije i Pnevmatologije. Veoma
drago cen prilog sadran je u referatu u kojem se ras-
prav qalo o tome da li palamitsko u~ewe o boanskim
energija ma ima svoj osnov u [estom vaseqenskom sabo-
ru odra nom 680/681. godine. Pokazano je da u~ewe
Gri gorija Palame nije neki dodatak nego je zapravo
razvi jawe ideja re~enog Sabora, {to je zakqu~ak koji
na naro~it na~in potvr|uje da isihasti~ka misao ima
dugu tradi ciju koja se moe meriti stole}ima. Isto-
vreme no, na taj se na~in i negira jedna od su{tinskih
primedbi antipalamit koji isihazam vide kao neka-
kvu novo tariju. Re~ je o primedbi koja se moe
sre sti i u radovima pojedinih savremenih zapadnih
bo goslova. [tavi{e, zapadna bogoslovska misao ili
makar je dan wen deo estoko je ratovala, a ratuje
i danas, protiv bogoslovskih postavki Sv. Grigorija
Palame.
Isihazam ima gotovo hiqadugodi{wu tradiciju i
neprekinuti kontinuitet, a to je bilo jasno i wego vim
kako onovremenim tako i potowim prista{ama. Tako
je, na primer, Nil Rodoski u 15. veku isihasti ~ke sab-
ore 1341-1368. godine nazvao Devetim vaseqen skim sab-
orom. Poznato je, naime, da Pravoslavna Cr kva prizna-
je Sedam Vaseqenskih sabora dok neki auto ri Nil
165
Rodoski je o~igledno jedan od wih sma traju Fotijev
sabor iz druge polovine 9. veka Osmim vaseqenskim
saborom. Sledstveno tome, isihasti~ki sabori 14. veka
bi poneli zbirni naziv Devetog vase qenskog sabora.
Iznesena ~iwenica svedo~i o zna~aju isihasti~kih
sabora u ivotu pravoslavne vaseqene.
Na simpozijumu je tako|e osvetqen i odnos carske
vlasti u onovremenoj Vizantiji prema pojavi isiha-
zma. Utisak je da {irewe isihasti~kog u~ewa nije
vidnije zavisilo od ~iwenice da li je na prestolu bio
vladar koji ga je podravao ili pak onaj koji je bio
protiv. Istina, vasilevs Jovan Kantakuzin (1347-
1354), najistaknutija li~nost vizantijskog 14. stole}a,
dao je neizmeran doprinos snaewu isihaz ma, a wegova
uloga na saborima 1341, 1347. i 1351. godi ne bila je
nesporna. Me|utim, kada se vrednuje Kanta kuzinov
doprinos pobedi isihazma svakako treba pod setiti da
se radilo o pokretu punom elementarne sna ge, pokretu
koji je sam sebi kr~io put u pravoslavnom svetu.
Dunu pawu u~esnici simpozijuma posvetili
su i recepciji isihazma u zemqama koje su se nalazi-
le u duhovnoj orbiti Vizantijskog carstva. Tako se
na primeru monahiwe Jefimije, izuzetne li~nosti
na{e sredwovekovne istorije, vidi kako je morav ska
Srbija, Srbija druge polovine 14. veka, prihvati la te-
kovine isihazma. U~ewe Grigorija Palame odjek nulo
je i kod Nikona Jerusalimca, tako|e osobene li~ nosti
na{e istorije, koji je iveo i delovao u 15. stole}u.
Upravo kada je re~ o wegovom delu jasno se prime}uje
da istraiva~ka tema o {irewu isihazma ni izbliza
nije iscrpena i da novi zadaci ~ekaju sa vremene ali
i budu}e istraiva~e. S druge strane, isihasti~ki
talas nije ostavio bez posledica ni Li turgiju. Napro-
tiv, do{lo je do izvesnih promena koje su vezane za
Carigradskog patrijarha Filoteja Kokina (1353-1354,
1364-1376), Palaminog u~enika i sledbenika.
U nauci postoji mi{qewe da je osudom Varlaama
166
Vizantijska Crkva zapravo osudila i duh renesanse.
Mora se, me|utim, priznati da je taj novi duh koji se
upravo ra|ao na tlu Italije bio sasvim stran onome
{to bismo mogli nazvati romejskim bi}em i nije bilo
stvarnih izgleda da u intelektualnoj klimi Carstva
toga vremena nai|e na odgovaraju}i povoqan odjek. I,
tako, dok je zapadna Evropa kretala novim putevi ma,
nalaze}i se na pragu jednog druga~ijeg vremena, jedne
od najblistavijih epoha wene istorije, Vizan tija je,
bez mogu}nosti da po|e istim putevima, jer bi na taj
na~in izneverila samu sebe, ostajala postoja na u oda-
nosti tradiciji koju je izgra|ivala i negova la veko-
vima. Zanimqivo je napomenuti da su pravo slavni
teo lozi skloni da govore o razmimoilaewu dveju
ev ropskih renesansi u eposi kada se Sredwi vek bli-
io svome zalasku. Pritom su upravo isiha sti~ki
sporovi bili ta~ka wihovog susretawa ali i su{tin-
skog razdvajawa. Svaka od pomenutih renesan si
ima la je svoje usmerewe: jedna, uz koju stoji epitet
zapa dnoevropska, krenula je vancrkvenim stazama,
dok je druga, pravoslavna, nastavqala kretawe crkve-
nim pu tevima. Izazovu zapadnoevropskog humanizma
koji je ponudio jedan tip ~oveka ~ija su osnovna svoj-
stva zna we i kontrola fizi~ke stvarnosti, Grigorije
Palama je suprotstavio asketski tip ~oveka koji
tei za preo braajem u zajednici sa Nestvorenim
Bogom, to jest u jednom odnosu koji prevazilazi smrt,
propadqivost, i amtinomije postpojawa. Zapadna Ev-
ropa, smatraju pra voslavni teolozi, izneverila je
Boga i uto~i{te na{la u kulturi, dok su se isto~ni
hri{}ani jo{ ~vr {}e vezali za Crkvu. Otuda danas i
postoji krila ti ca da isto~ni ~ovek ivi sa Bogom,
dok je zapad ni samo ~uo za wega.
U vezi sa re~enim, dotaknuta je i zanimqiva tema
o ulozi isihazma pred nastupaju}im Osmanlijama i,
kasnije, tokom dugih i te{kih stole}a turkokratije.
Svojevremeno su pojedini istori~ari koji su nastu-
167
pali sa marksisti~kih pozicija, boqe re}i sa pozi-
cija pomalo pojednostavqenog, pa i vulgarnog marksi-
zma, bili skloni da veruju kako je filozofija
isi hazma odvodila vernike od aktivnog `ivota, da ih
je preme{tala u prostor unutra{weg ~ove~ijeg mira
i da je umrtvqivala i razoru`avala narodne mase
pred smrtnom opasno{}u koja se vaqala sa maloazij-
skog potkontinenta. Jednom re~ju, isihazam je otupeo
o{tricu odbrane zemaqa jugoisto~ne Evrope, parali-
sao nagon za samoodr`awem wenih naroda i u klici
uni{tio konstruktivnu mr`wu pravoslavnih hri -
{}ana toliko neophodnu u predstoje}im sudbinskim
su~eqavawima sa islamskim ratnicima.
Pravoslavni teolozi, me|utim, pomenutu tezu sa-
svim negiraju i ~ak je postavqaju naglavce. Oni isti-
~u ulogu isihazma kao izvori{ta koje je u stole}ima
turske prevlasti porobqenim hri{}anima davalo
ne samo ose}awe samobitnosti nego i posebnu snagu
po trebnu da pravoslavni narodi preive ropstvo. Po-
znato je, s druge strane, da je posle propasti hri{}an-
skih drava na Balkanskom poluostrvu do{lo do
ob razovawa jedne nove op{tebalkanske pravoslavne
kwievnosti, koja je po svojim idejama bila i srp-
ska, i bugarska, pa ~ak i gr~ka bez obzira na jezik
i recenziju. Dakle, postojala je jedna nova balkanska
duhovna zajednica, u kojoj su za ~etiri stole}a sve
do 18. veka bile izbrisane nacionalne granice, a
koja je odigrala ogromnu ulogu u odravawu znawa i
tradicija sredwovekovne vizantijske civilizacije.
Duh zajedni{tva balkanskih naroda je po~ev od 19.
veka, sa talasom nacionalnog bu|ewa, postepeno gubio
na zamahu.
U nekim referatima koji su povremeno iskakali
iz istorijske i bogoslovske qu{ture a naro~ito u
dugim i podrobnim diskusijama koje su pratile svako
saop{tewe i koje ~ine posebnu dragocenost ovog sim-
pozijuma re~eno je da je isihazam i danas iv i da
168
sledbenika Grigorija Palame ima i me|u nama. Uko-
liko bismo ovu misao dosledno sproveli to bi zna~ilo
da je i glasoviti Svetiteq, glavni ideolog isihazma
u 14. veku, zapravo i na{ savremenik. [tavi{e, mi-
tropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije, jedan
od najboqih poznavalaca isihazma me|u pravoslav nim
teolozima danas, smelo upozorava da vreme isi hazma i
wegovih pristalica tek dolazi kao jedina, neprolazna
nada u pusto{i i bezna|u modernog sveta.
169
Zoran Rankovi}
IS IHAZ AM
(Bibliografija)
Uvodne napomene
170
Isihazam je ne samo religiozni ve} i kulturno-
-istorijski fenomen Vizantije. Nastavqaju}i praksu
sinajskog i palestinskog mona{tva, isihazam Vizan-
tije preneo je na tle Balkana, i {ire, naravno, speci-
fi~nu asketiku, ali u isto vreme i specifi~an pogled
na svet, osobenu filosofiju i na~in ivota. Isiha zam
je otkrivawe imanentnosti Boije u svetu, otkri vawe
Boga kroz Boanske energije. Otuda uno{ewe me-
tafizi~kih momenata u ~ovekovo stvarala{tvo, otuda
novi stil u umetnosti, kwievnosti i ~ovekovom
stvarala{tvu uop{te. Iz toga izvire i veliko zani-
mawe istraiva~a za isihazam i wegove uticaje na
stvarala{tvo ~oveka inspirisano isihazmom. Te{ko
je navesti svu literaturu, ~ak i samo sa na{ega prosto-
ra, posve}enu isihazmu i wegovim plodovima. Stoga je
osnovni zadatak ove bibliografije prakti~ne pri rode
da omogu}i korisniku brz uvid u generalnu sliku
tematike na koju se odnosi. Ova bibliografija je samo
mali poku{aj da se putnik usmeri a zatim sam
hoda do eqenog.
Bibliografija je podeqena na nekoliko odeqaka.
U odeqcima i nalaze se bibliografske jedinice
doma}ih autora, u odeqku su bibliografske jedini-
ce tekstova stranih autora {tampanih u okviru pu-
blikacija u na{oj zemqi, dok su tekstovi stranih
au tora koji su prevedeni i objavqeni u na{oj zemqi
obra|eni kao posebne bibliografske jedinice u odeq-
cima i .
U okviru svakog odeqka bibliografske jedinice
su sre|ene po hronolo{kom redu objavqivawa. Bibli-
ografske jedinice koje se odnose na radove objavqene
u istoj godini sre|ene su u okviru date godine prema
azbu~nom, odnosno abecednom redu prezimena autora.
Radovi koji su u neizmewenom obliku ponovo objavqe-
ni opisani su uz wihovo prvo izdawe.
Na kraju bibliografije dat je imenski registar
171
koji obuhvata imena autora, prire|iva~a i prevodila-
ca navedenih tekstova. On se sastoji iz dva dela: }iri-
li~nog, odnosno azbu~nog, i latini~nog tj. abecednog.
Imena autora radova nalaze se ili u jednom ili u dru-
gom registru u zavisnosti od pisma {tampanog tek-
sta. Uz imena nazna~eni su redni brojevi bibliograf-
skih jedinica u tekstu bibliografije.
I
1920.
[1] Markovi}, Vasilije
Pravoslavno mona{tvo i manastiri u sredwovekov noj
Srbiji/ Vasilije Markovi} Sremski Karlovci: Srpska
manastirska {tamparija, 1920. str. 158; 23 sm.
1928.
[2] Vasi}, Miloje
@i~a i Lazarica: studije iz srpske umetnosti sredweg
veka/ Miloje Vasi}. Beograd: Izdava~ka kwiarnica Gece
Kona, 1928. str. 256; 35 sm
1940.
[3] Radoj~i}, Nikola
Srpski dravni sabori u sredwem veku/ Nikola Radoj-
~i}. Beograd: Srpska kraqevska akademija, 1940. str.
318 [Posebna izdawa. Srpska akademija nauka; kw. CXXX.
Odeqewe dru{tvenih nauka; kw. 54]
1947.
[4] Ostrogorski, Georgije
Istorija Vizantije/ Georgije Ostrogorski. Beo grad:
Univerzitet, 1947. str. 296, il.; 8 Isto: Beo grad: Srpska
kwievna zadruga, 1959. str. 582, il.; 8 Isto: Beograd:
Prosveta, 1969. str. 582 + [1] + il. [21] + geogr. k.; 22 sm.
[Sabrana dela Georgija Os tro gorskog; kw. 6] Isto: [2.
fototipsko izdawe]. Beograd: Prosveta, 1996. str. 593,
[34] str. s tablama; ilustr.; 22 sm. [Sabrana dela Geor gija
Ostrogorskog; kw. 6]
172
1950.
[5] Petkovi}, Vladimir R.
Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srp skog
naroda/ Vladimir R. Petkovi}. Beograd: Nau~na kwiga,
1950. str. 1258; ilustr.; 23 sm. [Posebna izda wa/ Srpska
kraqevska akademija; kw. 157. Odeqewe dru{tvenih nauka.
Nova serija; kw. 4]
Rezime na francuskom jeziku: Aperue des monu ments
rligieux travers lhistorie Serbe
1965.
[6] Ostrogorski, Georgije
Serska oblast posle Du{anove smrti/ Georgije Ostro-
gorski. Beograd: Nau~no delo, 1965. str. XII + 171 + pri-
log + za{titni omota~; 24h17. [Posebna izdawa Vizanto-
lo{kog instituta; kw. 9]. Rezime na francuskom jeziku: La
Principaute serbe de Serrs. Isto u kwizi: Vizantija i Slo veni/
Georgije Ostrogor ski. Beograd: Prosveta, 1970. str. 423-
631. [Sabrana dela Georgija Ostrogorskog; kw. 4]
[7] Pavlovi}, Leontije
Kultovi lica kod Srba i Makedonaca: istorijsko-etno-
grafska rasprava/ Leontije Pavlovi}. [Fotografije: Le-
ontije Pavlovi}] Smederevo: Narodni muzej, 1965. str.
354. + 5; 24h17. [Narodni muzej Smederevo. Posebno izdawe;
kw. 1]. Rezime na ruskom jeziku: Kult lic u Serbov i Make-
doncev: istori~esko: etnografi~esko obsudenie
1967.
[8] Angelopulos, Atanasios A.
U~ewe Nikole Kavasile o ivotu u Hristu: iz doktor-
ske disertacije/Atanasios A. Angelopulos. Beograd: Sve ti
arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 1967. str.
103
1968.
[9] Bogdanovi}, Dimitrije
Jovan Lestvi~nik u vizantijskoj i staroj srpskoj kwi-
evnosti. Beograd, 1968. str. XIII + 235. [Vizantolo{ki
institut Srpske akademije nauka i umetnosti. Posebna
iz dawa; kw. 11]
Rezime na francuskom jeziku: Jean Climaque dans la litt-
rature byzantine et la littrature serbe ancienne
173
1969.
[10] Trifunovi}, \or|e
O nekim pojavama u srpskoj kwievnosti uo~i podiza-
wa Manasije/ \or|e Trifunovi}. Kru{evac: Bagdala,
1969. str. 15 + [1]
1972.
[11] Bogdanovi}, Dimitrije
Likovi svetiteqa/ Dimitrije Bogdanovi}. Beograd,
1972. str. 210 + [3] + il. [26] [Biblioteka sve{teni~kog
udruewa; kw. 1]
1975.
[12] Ka{anin, Milan
Srpska kwievnost u sredwem veku/ Milan Ka{anin.
Beograd: Prosveta, 1975. str. 516 + [3] ; 8
1976.
[13] Purkovi}, Miodrag Al.
Srpski patrijarsi Sredwega veka/ Miodrag Al. Purko-
vi}. Diseldorf: Srpska pravoslavna eparhija zapadnoev-
ropska, 1976. str. 183; 22 sm
1979
[14] Stefan Lazarevi}, srpski despot
Kwievni radovi / Despot Stefan Lazarevi}; prire dio
\or|e Trifunovi} . Beograd: Srpska kwievna za druga,
1979. str. 241+[8] str. s tablama; ilustr.; 19 sm. [Srpska
kwievna zadruga, kolo LXXII, kw. 477]
1980.
[15] Bogdanovi}, Dimitrije
Istorija stare srpske kwievnosti/ Dimitrije Bogda-
novi}. Beograd: Srpska kwievna zadruga, 1980. str.
VIII + 306 + [6]. [Srpska kwievna zadruga; kolo LXXIII,
kw. 487]. Isto: [2. izdawe]. Beograd: Srpska kwievna
zadruga, 1991. str. VII + 306; 19 sm. [Ponovqena izdawa
kola Srp ske kwievne zadruge u divot opremi]
[16] Trifunovi}, \or|e
Pisac i prevodilac inok Isaija/ \or|e Trifunovi}.
Kru{evac: Bagdala, 1980. str. 110 + [2]; il. [16]
1986.
174
[17] Bogdanovi}, Dimitrije
[est pisaca XIV veka Grigorije Ra{ki, Jakov Ser-
ski, Siluan, Nepoznati Svetogorac, Monah Jefrem, Marko
Pe}ki; [izbor, dana{wa jezi~ka verzija i redakcija prof.
dr Dimitrije Bogdanovi}]. Beograd: Prosveta: Srpska
kwievna zadruga, 1986. str. 309; 25 sm. [Stara srpska
kwievnost: u 24 kwige; kw. 10]
1988.
[18] Danilo II, arhiepiskop
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih; Slube/ Da-
nilo Drugi. [Priredili Gordon Mak Danijel, Damwan
Petrovi}; dana{wa jezi~ka varijanta Lazar Mirkovi},
Dimitrije Bogdanovi}, Damwan Petrovi}]. Beograd: Pro-
sveta: Srpska kwievna zadruga, 1988. str. 335; ilustr.;
24 sm. [Stara srpska kwievnost: u 24 kwige; kw. 6]
1989.
[19] Bogdanovi}, Dimitrije
Sveti oci i u~iteqi crkve: mala priru~na patrolo gija/
Dimitrije Bogdanovi}. Beograd, 1989. str. 182
[20] Mak Danijel, Gordon
Danilovi nastavqa~i: Danilov u~enik, drugi nastav-
qa~i Danilovog zbornika/ [Priredio Gordon Mak Dani jel].
Beograd: Prosveta: Srpska kwievna zadruga, 1989. str.
178; 21 sm. [Stara srpska kwievnost: u 24 kwige; kw. 7]
[21] Camblak, Grigorije
Kwievni rad u Srbiji/ Grigorije Camblak. Beograd:
Prosveta: Srpska kwievna zadruga, 1989. str. 169; 22 sm.
[Stara srpska kwievnost: u 24 kwige; kw. 12]
1991.
[22] Petrovi}, Damwan
Kwievni rad Gligorija Camblaka u Srbiji / Damwan
Petrovi}. Pri{tina: Akademija nauka i umetnosti Koso-
va, 1991. str. 272; 24 sm. [ Posebna izdawa/ Akademija
nauka i umetnosti Kosova; kw. 15, Odeqewe jezi~kih i kwi-
evnih nauka i umetnosti; kw. 8]. Rezime na francuskom
jeziku: L oevre litteraire de Gligorie Camblaik en Serbie
[23] Slijep~evi}, \oko
Istorija srpske pravoslavna crkve. [kw 1] / \oko Sli-
jep~evi}; fotografije Nikola @ivkovi} . Beograd : BIGZ,
175
1991. str. 502; ilustr. ; 24 sm. [Istorijsko memoarska
dela]
1993.
[24] Radi}, Radivoj
Vreme Jovana V Paleologa (1332-1391)/ Radivoj Radi}.
Beograd, 1993. str. 511. [Vizantolo{ki Institut Srp ske
akademije nauka i umetnosti. Posebna izdawa; kw. 19]
Rezime na engleskom jeziku: The time of John V Palaiologos
(1332-1391)
1994.
[25] Gavri}, Tomislav
Pravoslavna mistika / Tomislav Gavri}. Novi Sad:
Prometej, 1994. str. 122
[2. izd.] Beograd: BIK, 2000. str. 104 ; 18 sm. [Bibli-
oteka Preispitivawa]
[26] Kali}, Jovanka
Srbi u poznom sredwem veku/ Jovanka Kali}. Beograd:
Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanolo{ki in-
stitut, 1994. str. 214; ilustr.; 27 sm. [Posebna izdawa
Srpske akademije nauka i umetnosti, Balkanolo{ki in-
stitut; kw. 56]. Rezime na francuskom jeziku: Les Serbes au
bas moyen age
[27] Rado{evi}, Slobodan M.
Mona{ka civilizacija [1] / Slobodan M. Rado{evi}.
Beograd: Centar za geopoetiku : ^iP [tampa, 1994. str.
628; 24 sm. Rezime na engleskom jeziku: The Monastic civilisa-
tion
Rezime na ruskom jeziku: Mona{eska civilizaci
Rezime na nema~kom jeziku: Die Mnchszivilisation
Rezime na francuskom jeziku: La civilization de moines
[28] Spremi}, Mom~ilo
Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba/ Mom~ilo Spre-
mi}. Beograd: Srpska kw. zadruga. 1994. str. 859; 20 sm
1995.
[29] Pajsije, arhimandrit
Isihazam/ Arhimandrit Pajsije [Tanasijevi}]. Pri-
{tina: Narodna i univerzitetska biblioteka, 1995. str.
33; 20 sm. [Biblioteka Epistole]
1997.
176
[30] Bogdanovi}, Dimitrije
Hilandar/ Dimitrije Bogdanovi}, Vojislav J. \uri},
Dejan Medakovi}; [autor fotografije Miodrag \or|evi};
planovi Ildiko Pe~vari]. [2. izmeweno izd.] Sveta Gora:
Manastir Hilandar; [Beograd]: Jugoslovenska revija, 1997.
str. 221; fotogr.; 31 sm
[31]Joanidis, Nikola
Bog, ~ovek, spasewe: ivot, dela i u~ewe Josifa Vri-
jenija / Nikola Joanidis. Cetiwe: Svetigora, 1997. str.
378; ilustr.; 20 sm. [Biblioteka Sveti Petar Cetiwski.
Kolo Pravoslavno bogoslovqe; kw.1]
1999.
[32] Lazi}, Milorad
Isihazam srpske kwige/ Milorad Lazi}. [1. izd.].
Ni{: Prosveta, 1999. str 265; 22 cm
2000.
[33] Dereti}, Jovan
Etide iz stare srpske kwievnosti / Jovan Dereti}.
1.izd. Novi Sad : Svetovi, 2000. str. 228; 17 sm. [Biblio-
teka Svetovi]
[34] Rebi}, ^edomir
Svetogorska duhovnost stare srpske kwievnosti/
^e domir Rebi}. Pri{tina [tj.] Leposavi}: Institut za
srp sku kulturu, 2000. str. 210; 21sm. Rezime na engleskom
jeziku: The spirituality of the Holy mountain in old serbian litera-
ture
Rezime na nema~kom jeziku: Die hagioritische geistgkeit der
alten Serbischen literatur
Rezime na ruskom jeziku: Svtogorski duhovni mir
drevne serbsko literatur
II
1884.
[35] Du~i}, N[i}ifor]
Starine hilandarske. V. @ivotopis starca Isaije, koji
je iveo u XIV vijeku/ N[i}ifor] Du~i}. Glasnik Srpskog
177
u~enog dru{tva, Beograd, 1884, br. 55, str. 63-77
1889.
[36] Ruvarac, Ilarion
O ku~ajinskim manastirima po zapisima/ Ilarion Ru-
varac. Starinar, Beograd, 1889, br. 6, str. 33-44
1900.
[37] Sveti Grigorije Palama i vaarlamiti. Glasnik
pravoslavne dalmatinske eparhije, Zadar, 1900, god. VIII,
br. 3, str. 33-39
1912.
[38] Ruvarac, Dimitrije
Sinajski kalu|eri po Karlova~koj mitropoliji/ Di-
mitrije Ruvarac. Arhiv za istoriju pravoslavne mitro-
polije Karlova~ke, Sremski Karlovci, 1912, god. II, br. 3-4,
str. 52-56
1926.
[39] Vasi}, Miloje
Arhiepiskop Danilo II monah i umetnik / Miloje
Vasi}. Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i fol klor,
Beograd, 1926, kw. VI , sv. 2, str. 231-264
1929.
[40] ]orovi}, Vladimir
Siluan i Danilo II, srpski pisci XIV i XV veka/ Vladi-
mir ]orovi}. Glas Srpske akademije nauka, 1929, br.
CXXXVI, str. 13-103
1930.
[41] Ilarion, episkop gorwo-karlova~ki
Patrijarsi do propasti srpske crkve/ Episkop gorwo-
karlova~ki Ilarion. Glasnik Srpske pravoslavne patri-
jar{ije, Sremski Karlovci, 1930, god. XI, br. 5, str. 69-71;
br. 8, str. 116-119; br. 10, str. 155-156
1932.
[42] Palajda, Serafim
Ko je bio Grigorije Sinait, osniva~ i tvorac manasti-
ra Gorwaka?/ Serafim Palajda. Glasnik Srpske patrijar-
{ije, Beograd, 1932, god. XIII, br. 5, str. 73-75
1933.
178
[43] Palajda, Serafim
Prepodobni Grigorije Sinait ]utqivi, osniva~ i
tvo rac manastira Gorwaka/ Serafim Palajda. Glasnik
Srp ske patrijar{ije, Beograd, 1933, god. XIV, br. 4, str. 61-
63; br. 5, str. 77-78; br. 6, str. 98-100; br. 7, str. 109-111; br.
8, str. 123--124; br. 11, str. 171-172; br. 13, str. 205-206; br.
14, str. 219-221
1936.
[44] Vojinovi}, Qubisav
Svetiteqi brani~evske eparhije [I]: Prepodobni Ro-
mil Sinait / Qubisav Vojinovi}. Brani~evski vesnik,
Poarevac, avgust-septembar 1936, str. 160-165
[45] Vojinovi}, Hrizostom,
Svetiteqi brani~evske eparhije [II]: Sinaiti / Jeromo-
nah Hrizostom [Vojinovi}]. Brani~evski vesnik, Poa-
revac, decembar 1936, str. 231-235
1938.
[46] Georgije, jero|akon
O mo{tima Sv. Grigorija Sinaita / Jero|akon Georgi je.
Duhovna straa, Sombor, 1938, god. XI, br. 2, str. 82-83
1940.
[47] Purkovi}, Miodrag Al.
O gorwa~kim poveqama/ Miodrag Al. Purkovi}. Bra-
ni~evski vesnik, Poarevac, 1940, god. VIII, br. 5-7, str.
153-158
1946.
[48] Mo{in, Vladimir
Sv. patrijarh Kalist i Srpska Crkva/ Vladimir Mo-
{in. Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1946,
god. XXVII, br. 9, str. 192-206
1952.
[49] Radoji~i}, \or|e Sp.
Grigorije iz Gorwaka/ \or|e Sp. Radoji~i}. Istorij-
ski ~asopis, Beograd, 1952, kw. III, str. 85-106
Isto u kwizi: Kwievna zbivawa i stvarawa kod Srba
u sredwem veku i u tursko doba/ \or|e Sp. Radoji~i}. Novi
Sad: Matica Srpska, 1967. str. 189-240
1955.
179
[50] Stri~evi}, \or|e
Uloga starca Isaije u preno{ewu svetogorskih tradi-
cija u moravsku arhitektonsku {kolu/ \or|e Stri~evi}.
Zbornik radova Vizantolo{kog instituta, Beograd, 1955,
kw. III, str. 221-232
Rezime na francuskom jeziku: Le role de Starac Isa ija
dans le transfert des traditions athonites dans larchitecture de la
Morava
1956.
[51] Du{ani}, Svetozar
Brani~evski prevod Lestvice Jovana Sinaita/ Sveto-
zar Du{ani}. Brani~evo, Poarevac, 1956, god. II, sv. 4,
str. 62-83
1960.
[52] Radoji~i}, \or|e Sp.
Jakov Serski, kwigoqubac i pesnik srpski XIV veka/
\or|e Sp. Radoji~i}. Letopis Matice Srpske, Novi Sad,
1960, kw. 390, str. 327-332
1961.
[53] Trifunovi}, \or|e
Emocionalni mehanizam Camblakovih li~nosti / \or|e
Trifunovi}. Delo, Bgd., 1961, kw. VII, sv. 10, str. 1214-
1222
Isto u kwizi : Srpska kwievnost u kwievnoj kri tici
[I] : Stara kwievnost / Priredio \or|e Trifuno vi}. Beo-
grad: Nolit, 1965. str. 439-446
1962.
[54] Trifunovi}, \or|e
Tragom stare srpske obredne melodije/ \or|e Trifuno-
vi}. Kwievnost, Beograd, 1962, kw. 34, str. 103-110
1965.
[55] Popovi}, Pavle
@itije Stefana De~anskog Grigorija Camblaka /
Pa vle Popovi}. U kwizi : Srpska kwi`evnost u kwi`evnoj
kritici [I] : Stara kwi`evnost / Priredio \or|e Trifuno-
vi}. Beograd : Nolit, 1965. str. 423-438
1967.
180
[56] Bogdanovi}, Dimitrije
Atanasios A. Angelopulos, U~ewe Nikole Kavasile o
ivotu u Hristu/ Dimitrije Bogdanovi}. Pravoslavna
misao, Beograd, 1967, god. X, sv. 1-2, str. 193-197. [Kri-
tika]
[57] Bogdanovi}, Dimitrije
Teolo{ke perspektive isihazma/ Dimitrije Bogdano-
vi}. Vesnik. Organ Glavnog saveza udruenog pravoslav nog
sve{tenstva SFRJ. Beograd, 1967, god. XIX, br. 423, str. 4
1968.
[58] Stip~evi}, Biqana
Poetski izraz i pisari moravskog perioda/ Biqana
Stip~evi}. Bibliotekar, Beograd, 1968, god. XX, br. 5,
str. 461-481
Rezime na francuskom jeziku: L expression potiq et les
scribes de la period dite Morava
Rezime na ruskom jeziku: Prepis~iki i poti~eske
form moravskogo perioda
1970.
[59]Bogdanovi}, Dimitrije
Gori~ki zbornik / Dimitrije Bogdanovi}. U kwizi:
Istorija Crne Gore , kwiga druga, tom drugi. Titograd, 1970.
str. 372-380
[60]Trifunovi}, \or|e
Stara srpska crkvena poezija / \or|e Trifunovi} . U
kwizi : O Srbqaku: studije . Beograd: Srpska kwievna
zadruga, 1970. str. 7-93
1972.
[61] Vulovi}, Branislav
U~e{}e Hilandara i srpske tradicije u formirawu
moravskog stila/ Branislav Vulovi}. U kwizi: Moravska
{kola i weno doba=L ecole de la Morava et son temps/ Urednik
Vojislav J. \uri}. Nau~ni skup u Resavi 1968. Beograd:
Filozofski fakultet, 1972. str. 169-180
Rezime na engleskom jeziku: The role of Chilandar and of
the Serbian Tradition in the Formation of the Morava Style
[62] Kalezi}, Dimitrije
Arhiepiskop Danilo II i wegovi nastavqa~i/ Dimi-
181
trije Kalezi}. Bogoslovqe, Beograd, 1972, god. XVI (XXXI),
br. 1-2, str. 1-30
Rezime na nema~kom jeziku: Erzbisch of Danilo II und seine
Nachfolger
Rezime na ruskom jeziku: Arhiepiskop Danilo i ego
prodolateli
[63] Trifunovi}, \or|e
Dve poslanice Jelene Bal{i} i Nikonova Povest o
Jerusalimskim crkvama i pustiwskim mestima/ \or|e
Trifunovi}. Kwi`evna istorija, Beograd, 1972, god. V,
kw. 18, str. 289-327
1975.
[64] Bogdanovi}, Dimitrije
Izmirewe srpske i vizantijske crkve/ Dimitrije Bog-
danovi}. U kwizi: O knezu Lazaru. Nau~ni skup u Kru{ev cu
1971. Beograd, 1975, str. 81-89
Rezime na francuskom jeziku: La rconciliation des ngli ses
serbe et byzantine
Isto u kwizi: Studije iz srpske sredwovekovne kwiev-
nosti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i predgovor Tatjana
Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska kwievna zadruga,
1998. str. 346-364; 19 sm. [Srpska kwievna zadruga;
kolo XC, kw. 599]
[65] \uri}, Vojislav J.
Srpski dravni sabori u Pe}i i crkveno graditeq stvo/
Vojislav J. \uri}. U kwizi: O knezu Lazaru. Nau~ni skup u
Kru{evcu 1971. Beograd: Filozofski fakultet: Narodni
muzej Kru{evac, 1975. str. 105-123
Rezime na francuskom jeziku: Les assemble dEtat serbes
Pec et larchitecture religieuse
[66] Tahiaos, Antonios-Emil
Isihazam u doba kneza Lazara/ Antonios-Emil Tahia os.
U kwizi: O knezu Lazaru. Nau~ni skup u Kru{evcu 1971.
Beograd: Filozofski fakultet: Narodni muzej Kru {evac,
1975. str. 93-103
Larticle est publie en francais sous le titre: Le mouvement hesy-
chaste pendant les dernieres decennies du XIV
e
siecle, Kiqpovo:o, t.
6, fasc. 1, Thessalonique, 1974, 113-130
1976.
182
[67] Radovi}, Amfilohije
Isihazam kao osvajawe unutarwih prostora/ Amfilo-
hije Radovi}. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1976, god. IX,
br. 3, str. 145-152
Isto u kwizi: Osnovi pravoslavnog vaspitawa/ Mitropo-
lit Amfilohije. Vrwa~ka Bawa: Bratstvo Sv. Simeona
Miroto~ivog, 1993, str. 211-220. [Edicija Savremena
pra voslavna teolo gija]
[68] Trifunovi}, \or|e
Proza arhiepiskopa Danila II/ \or|e Trifunovi}.
Kwievna istorija, Beograd, 1976, god. IX, kw. 33, str.
3-71
Rezime na francuskom jeziku: La proze de larcheveque
Danilo II
1977.
[69] Popovi}, Justin Sp.
@itije Svetog oca na{eg Grigorija Palame, arhiepi-
skopa solunskog / Justin Popovi}. U kwizi: @itija
sve tih : [za novembar]/ Justin Sp. Popovi}. Beograd:
Mana stir Svete ]elije, 1977. str. 433-454; 25 sm
Isto: [Reprint izdawe]: Beograd [tj.] Vaqevo: Mana stir
Svete ]elije, 1998.]
1978.
[70] Bogdanovi}, Dimitrije
Pesni~ka tvorenija monaha Jefrema/ Dimitrije Bogda-
novi}. Hilandarski zbornik, Beograd, 1978, br. 4, str.
109--130 + [6] reprodukcija
Rezime na francuskom jeziku: Ouvres potiques du mone
Ephrem
[71] Bogdanovi}, Dimitrije
Nove tewe u srpskoj kwievnosti prvih decenija XIV
veka/ Dimitrije Bogdanovi}. U kwizi: Vizantijska umet-
nost po~etkom XIV veka = Lart byzantin au debut du XIVe siecle /
Urednik Sreten Petkovi}. Nau~ni skup u Gra~ani ci 1973.
Beograd : Filozofski fakultet, 1978. str. 85-97
[72] Bogdanovi}, Dimitrije
Svetogorska kwievnost kod Srba u XIV veku/ Dimi-
trije Bogdanovi}. Nau~ni sastanak slavista u Vukove
da ne, Beograd-Pri{tina-Tr{i}: MSC, 1978, br. 8, str.
183
291-296. Rezime na ruskom jeziku: Afonska literatura u
Serbov v XIV veke
1979.
[73] Mito{evi}, Du{an D.
[est stotina godina manastira Gorwaka 1379-1979 /
Du {an D. Mito{evi}. Glasnik Srpske pravoslavne crkve,
Beograd, 1979, god. LX, br. 2, str. 31-45
1980.
[74] Dragojlovi}, Dragoqub
Isihazam i bogomilstvo/ Dragoqub Dragojlovi}. Bal-
canica, Belgrade, 1980, kw. XI, str. 19-28
Rezime na francuskom jeziku: Hesychasme et bogomi-
lisme
[75] Cerni}, Lucija
Jedan pogled na razvoj stare srpske kwievnosti (do
bitke na Marici 1371) / Lucija Cerni}. Arheografski
prilozi, Beograd, 1980, br. 2, str. 145-151
1981.
[76] Bogdanovi}, Dimitrije
Epistolije kir Siluanove/ Dimitrije Bogdanovi}.
Zbornik Filozofskog fakulteta, Beograd, 1981, XIV-1,
str. 183-209. Rezime na francuskom jeziku: Les pitres de Kyr
Siluan
[77] Bogdanovi}, Dimitrije
Smisao Ravanice/ Dimitrije Bogdanovi}. U kwizi:
Manastir Ravanica. Spomenica o {estoj stogodi{wici
1381-1981. Beograd, 1981, str. 9-17.
Isto u kwizi: Studije iz srpske sredwovekovne kwievno-
sti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i predgovor Tatjana
Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska kwievna zadru ga,
1998. str. 175-186; 19 sm. [SKZ; kolo XC, kw. 599]
[78] Jevti}, Atanasije
Filozofija i teolo{ko mi{qewe / Atanasije Jevti}.
Theoria, Beograd, 1981, god. XXIV, br. 2-3, str. 11-12, 19-23,
28-29, 33-34, 39-40, 43-44, 48. [Anketa Theorije 13-73]
Isto u kwizi: Znak prepore~ni: razgovori u vremena smu-
tna / Episkop Atanasije Jevti}. Beograd: Studenti Bogo-
slovskog fakulteta, 1994. str. 167-179. [Biblioteka
Lo gos; kw.1]
184
[79] Radovi}, Amfilohije
Suo~avawe boanske i qudske egzistencije/ Amfilo-
hije Radovi}. Theoria, Beograd, 1981, god. XXIV, br. 2-3,
str. 107-111
[80] Radovi}, Amfilohije
Sinaiti i wihov zna~aj u ivotu Srbije XIV i XV veka.
U kwizi: Manastir Ravanica. Spomenica o {estoj stogodi-
{wici 1381-1981. Beograd, 1981, str. 101-134
Isto u kwizi: Osnovi pravoslavnog vaspitawa/ Mi tro-
polit Amfilohije. Vrwa~ka Bawa: Bratstvo Sv. Si meona
Miroto~ivog, 1993. str. 275-316. [Edicija Savre mena
pravoslavna teologija]
1982.
[81] Bogdanovi}, Dimitrije
Recepcija vizantijske teologije u Srbiji od XIV do XV
veka/ Dimitrije Bogdanovi}. Pravoslavna misao, Beograd
1981-1982, god. XXIV-XXV, br. 28 i 29, str. 5-7
[82] Joanidis, Nikola
Sukob sholasti~kog humanizma i pravoslavnog pala-
mizma u vizantijskoj misli XIV veka/ Nikola Joanidis.
Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1982, god.
LXIII, br. 10, str. 250-257
[83] Popovi}, Radomir
Elementi isihazma u ivotopisu Svetog Stefana De-
~anskog kod Grigorija Camblaka/ Radomir Popovi}. Bogo-
slovqe, Beograd, 1982, god. XXVI (XL), br. 1-2, str. 99-102
Rezime na ruskom jeziku: lement isihazma v itii
Svtogo Stefana De~anskogo, sostavlennogo Grigoriem
Camblakom
Rezime na nema~kom jeziku: Elemente des Hesychasmus im
Leben des Hl. Stefan von De~ani von Grigorije Camblak
1983.
[84] Joanidis, Nikola
Isihasti~ki pokret u XIV-om veku/ Nikola Joanidis.
Teolo{ki pogledi, Beograd, 1983, god. XV, br. 4, str. 181-
189
Rezime na engleskom jeziku: The Hesychast Movement
[85] Kati}, Reqa V.
Manastir svetog Petra Kori{kog kod Prizrena i
185
uzro ci wegove propasti / Reqa V. Kati}. Glasnik Srpske
pra voslavne crkve, Beograd, 1983 , god. LXIV, br. 10, str.
189-205
1984.
[86] Jevti}, Atanasije
Prolegomena za isihasti~ku gnoseologiju/ Jeromonah
Atanasije Jevti}. Filozofske studije, Beograd, 1984, god.
15, br. XVI, str. 101-155
Rezime na engleskom jeziku: A prolegomenon for Nesycha-
stic Gnoseology
Isto u kwizi: Duhovnost pravoslavqa/ Jeromonah
Ata nasije [Jevti}]. [Ilustracije Milo{ I. Pavlovi}].
Beo grad: Hrast, 1990. str. 112-170; 20 sm. [Biblioteka
Put; 2]
Isto u kwizi: Filosofija i teologija / Atanasije Jev-
ti}. Vrwa~ka Bawa : Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog,
1994. str. 29-96
[87] Peri{i}, Vladan
Rano hri{}anstvo i gr~ka filosofija/ Vladan Peri-
{i}. Filozofske studije, Beograd, 1984, god. 15, br. XVI,
str. 31-99. Rezime na engleskom jeziku: Early Shristianity and
greek Rhilosophy
1985.
[88] Bogdanovi}, Dimitrije
Neoplatonizam u isihasti~koj kwievnosti kod Srba/
Dimitrije Bogdanovi}. Pravoslavna misao, Beograd, 1985,
god. XXVIII, br. 32, str. 5-9
Isto u kwizi: Studije iz srpske sredwovekovne kwiev-
nosti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i predgovor Tatjana
Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska kwievna zadru-
ga, 1998. str. 301-308; 19 sm. [Srpska kwievna zadruga;
kolo XC, kw. 599]
[89] Jevti}, Atanasije
Mistika svetlosti mistika slave Boije / Atanasije
Jevti}. Pravoslavni misionar, Beograd, 1985, br. 2, str.
89-91
[90] Jevti}, Atanasije
Onaj koji jeste ( Ym= Su{ti, Jahve) ivi i istini-
ti Bog Svetog Grigorija Palame/ Jeromonah Atanasije Jev-
ti}. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1985, god. XVII, br. 1-3,
186
str. 95-119
Rezime na engleskom jeziku: One who is? Jahwe the
living God of Saint Gregory Palamas
Isto u kwizi: Duhovnost pravoslavqa/ Jeromonah Ata-
nasije [Jevti}]. [Ilustracije Milo{ I. Pavlovi}]. Beo-
grad: Hrast, 1990. str. 171-201; 20 sm. [Biblioteka Put;
2]
Isto u kwizi : Bog Otaca na{ih : rukoveti sa wive Gospod-
we / Ep. Atanasije Jevti}. Manastir Hilandar, 2000. str.
161-188
[91] Jevti}, Atanasije
Susret sholastike i isihazma kod Nila Kavasile/ Je-
romonah Atanasije Jevti}. Teolo{ki pogledi, Beograd,
1985, god. XVII, br. 4, str. 201-212
Isto u kwizi: Duhovnost pravoslavqa/ Jeromonah Ata-
nasije [Jevti}]. [Ilustracije Milo{ I. Pavlovi}]. Beo-
grad: Hrast, 1990. str. 202-216; 20 sm. [Biblioteka Put;
2]
Isto u kwizi: Filosofija i teologija / Atanasije Jevti}.
Vrwa~ka Bawa : Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog, 1994.
str. 11-28
[92] Radosavqevi}, Jovan
Isihazam/ Protosin|el Jovan Radosavqevi}. Teolo-
{ki pogledi, Beograd, 1985, god. XVII, br. 1-3, str. 1-51
Rezime na engleskom jeziku: Hesychasm: Historical and
Theological Survey
Isto u kwizi: Mona{ki na~in ivota: kratak pregled
isihazma u crkvi: likovi monaha Srba u XX veku / Arhimandrit
Jovan Radosavqevi}. [1.izd.] . [Vrawe]: Bratstvo mana-
stira Prepodobnog Prohora P~iwskog, 2002. str. 6-112
[93] Trifunovi}, \or|e
Jedno isihasti~ko nadahnu}e kod Konstantina Filo-
sofa/ \or|e Trifunovi}. [b. m.]: [b. i.], [b. g.]. str. 227-
231; 24 sm
Offprint from Cyrillomethodianum, Thessaloniki, 1984-1985,
VIII-IX, p. 227-231
1986.
[94] Lazi}, Milorad
Isihazam resavskih rukopisa/ Milorad Lazi}. Arhe-
ografski prilozi, Beograd, 1986, br. 8, str. 63-105
187
1987.
[95] Perovi}, David
Hri{}anska askeza kao unutarwa misija Crkve / Monah
David Perovi}. Banatski vesnik, Vr{ac, 1987, br. 4, str.
1-7
[96] ]irkovi}, Sima
Srbi i rani protestantizam / Sima ]irkovi}. Zbornik
Matice srpske za istoriju, Novi Sad, 1987, br. 36, str. 7-
25
Isto u kwizi: Rabotnici, vojnici, duhovnici: dru{tva
sredwovekovnog Balkana / Sima M. ]irkovi} ; priredio Vla-
stimir \oki}. Beograd: Equilibrium, 1997. str. 470-488;
24 sm . [Biblioteka Dimenzije istorije; kw. 1]
1988.
[97] Pavlovi}, Miodrag
^itati Danila II / Miodrag Pavlovi}. Teolo{ki po-
gledi, Beograd, 1988, god. XX, br. 3-4, str. 191-194
Rezime na engleskom jeziku: How to Read The Lives of
Daniel II Today
1989.
[98] Lazi}, Milorad
Lestvica Jovana Lestvi~nika u Hilandarskim isiha-
sti~kim zbornicima/ Milorad Lazi}. Arheografski pri-
lozi, Beograd, 1988-1989, br. 10/11, str. 45-50
[99] Peri{i}, Vladan
Molitva uma i molitva srca: prilog razumevawu isi-
hasti~ke antropologije / Vladan Peri{i}. Kulture isto-
ka, Beograd, april juni 1989, god. VI, br. 20, str. 40-43
Isto u kwizi: Raskr{}a: studije o jelinskoj i hri{}an-
skoj filosofiji / Vladan Peri{i}. Beograd: Plato, 1996.
str. 113-133
Rezime na engleskom jeziku: The prayer of mind and the
prayer of heart: contribution to Understanding of Hesy chast Antro-
pology
[100] Petrovi}, Damwan
Grigorije Camblak i De~ani / Damwan Petrovi}. U
kwizi: De~ani i vizantijska umetnost sredinom XIV veka
= De~ani et Lart byzantin au milieu du XIVe siecle / Urednik
Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup povodom
650 godina manastira De~ana, septembar 1985. Beograd:
188
SANU: NIRO Jedinstvo Pri{tina, 1989. str. 399-406.
[Srpska akademija nauka i umetnosti, Nau~ni skupovi;
kw. XLIX, Odeqewe istorijskih nauka; kw.13]
Rezime na ruskom jeziku: Grigoriy Camblak i
De~ani
1990.
[101] Jevti}, Atanasije
Isihazam/ Atanasije Jevti}. U kwizi: Enciklopedi-
ja ivih religija/ glavni urednik Kit Krim; prevodioci
Qiqana Mio~inovi} [et al.]; autori dopunskog teksta
Atanasije Jevti} [et al.]. Beograd: Nolit, 1990. str.
290; 25 sm. [Biblioteka Odrednice]
Isto: [2.izd] Beograd: Nolit, 1992.
[102] Lazi}, Milorad
Slovo na Uspenije Bogorodice Grigorija Solunskog
(Palame) u okviru hilandarskog srpskog zbornika iz XV
veka / Milorad Lazi}. Arheografski prilozi, Beograd,
1990, br. 12, str. 219-243
[103] Perovi}, David
Starac Paisije Veli~kovski i wegov doprinos duhov-
nom razvoju Rusije u 18. i 19. veku / Monah David Perovi}.
Teolo{ki pogledi, Bgd, 1990, god. XXII, br. 1-3, str. 139-
152
Rezime na engleskom jeziku: Staretz Paissy Velickovskys
Contribution to the Spiritual Growth of Russia in 18
th
and 19
th
Cen-
turies
Isto u kwizi: Sveti Pajsije Veli~kovski: Poqski Krino-
vi Starac Vasilije: Predgovori za kwige iz Dobrotoqubqa /
priredio Jovan Srbuq. Beograd 1997. str. 102-121
1991.
[104] Kalezi}, Dimitrije M.
Arhiepiskop Danilo II i pitawe wegova pripadawa
isihazmu/ Dimitrije M. Kalezi}. U kwizi: Arhiepiskop
Danilo II i wegovo doba = L archeveque Danilo II et son epoque/
Urednik Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup
povodom 650 godina od smrti, decembar 1987. Beograd: SA-
NU, 1991. str. 117-129; 24 sm. [Nau~ni skupovi/ SANU;
kw. 58. Odeqewe istorijskih nauka; kw. 17]
Rezima na francuskom jeziku: L archeveque Danilo et la
question de son appartenance l hesychasme
189
1992.
[105] Kora}, Du{an
Sveta Gora pod srpskom vla{}u (1345-1371) / Du{an Ko-
ra}. Zbornik radova vizantolo{kog instituta, Beograd,
1992, kw. XXXI, str. 1-199
Rezima na englaskom jeziku: Mount Athos under Serbian
rule (AD 1345-1371)
[106] Lazi}, Milorad M.
Palama u srpskoj sredwovekovnoj kwievnosti/ Milo-
rad M. Lazi}. Isto~nik, Zemun/ Sremski Karlovci, pro-
le}e 1992, god. I, br. 1, str. 131-134
1993.
[107] Radi}, Radivoj
Pomen Srba u @itiju Grigorija Sinaita/ Radivoj Ra-
di}. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta, Beograd,
1993, kw. XXXII, str. 149-154
Rezime na engleskom jeziku: The mention of the Serbs in
the life of Gregory Sinaites
1994.
[108] Nepoznati srpski pisac
Molitva za despotovinu i despota/ Nepoznati srpski
pisac. [Preveo sa srpskoslovenskog, uvodnu bele{ku i
napomene napisao \or|e Trifunovi}]. Isto~nik, Beo grad,
prole}e 1994, god. III, br. 9, str. 24-29
[109] Radunovi}, Veqko
Isihazam u kwievnom delu Danila Pe}kog/ Veqko
Ra dunovi}. Sv. knez Lazar, Prizren, 1994. g. II, br. 7, str.
91-96
1995.
[110] Georgijeva, Vera
Oboewe ~oveka u isihazmu/ Vera Georgijeva. Religi ja
i razvoj, Ni{, 1995, str. 131-133
[111] Jevremovi}, Petar
Pitawe psihi~ke dinamike (Grigorije Palama i Mak-
sim Ispovednik)/ Petar Jevremovi}. Isto~nik, Beograd,
prole}e 1995, god. IV, br. 13, str. 85-93
1996.
[112] Jevti}, Atanasije
190
Isihasti~ka antropologija/ Atanasije Jevti}. U
kwizi: Zagrqaj svetova/ Atanasije Jevti}. Srbiwe: Pra-
voslavna Duhovna Akademija Svetog Vasilija Ostro{kog,
1996. str. 21-42. [Biblioteka Simvol; kw. 4]
[113] Jeroti}, Vladeta
Isihizam danas/ Vladeta Jeroti}. Gradina, Ni{, god.
XXXI, br. 1-2, 1996, 28-32
1997.
[114] Bigovi}, Radovan
Hri{}anski egzistencijalizam Svete Gore u XIV veku/
Radovan Bigovi}. U kwizi: Druga kazivawa o Svetoj Gori
/ [Urednik Milka Jankovi}; prevod rezimea na engleski
Veselin Kosti}]. Bgd: Prosveta: Dru{tvo prijateqa Sv.
Gore Atonske: Biblioteka grada Beograda, 1997. str. 46-
60; 20 sm
1998.
[115] Bogdanovi}, Dimitrije
Prete~e isihazma u srpskim zbornicima XIV veka/ Di-
mitrije Bogdanovi}. U kwizi: Studije iz srpske sredwo-
vekovne kwievnosti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i
predgovor Tatjana Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska
kwievna zadruga, 1998. str. 293-300; 19 sm. [Srpska
kwi evna zadruga; kolo XC, kw. 599]
Isto: Cyrillomethodianum, Thessaloniki, 1981, V, p. 202-207
[116] Kora}, Du{an Radi}, Radivoj
Jedan podatak o antiisihasti~kom raspoloewu me|u
Srbima sredinom XIV stole}a/ Du{an Kora} Radivoj Ra di}.
Hilandarski zbornik, Beograd, 1998, br. 10, str. 221-233
Rezime na engleskom jeziku: Anti-hesychasm among the
Serbs
[117] Milo{evi}, Radomir
Sveta Gora i brani~evska eparhija/ Radomir Milo{e-
vi}. Sabornost, Poarevac, 1998, god. IV, br. 3-4, str.
73-98
[118] Spremi}, Mom~ilo
Srpska despotovina istorija i kwievno stvarawe
/ Mom~ilo Spremi}. U kwizi: Srpska kwievnost u doba
despotovine: nau~ni skup, Despotovac, 22-23. 8 . 1997. = The Serbi-
an Literature in the Time of Despots State: symposium, Despotovac,
August 22-23. 1997 / priredile Radmila Marinkovi}, Jelka
191
Re|ep i Gordana Jovanovi}; redakcija Pavle Ivi} ... [et al.]
; glavni urednik Miroslav Panti}. Despotovac: Narod na
biblioteka Resavska {kola, 1998. str. 27-37; 25 sm
Rezima na engleskom jeziku: The Serbian Despotate His-
tory and Literary Creation
[119] Popovi}, Justin
Sveti Grigorije Palama odbraniteq vjere pravo-
slavne / Justin Popovi}. Svetigora, Cetiwe, 1998, god.
VII, Br. 70-72, str. 24-25
2000.
[120] Jevti}, Atanasije
@itije i pohvala starca Isaije / Episkop Atanasije
Jevti}. U kwizi: Bog Otaca na{ih: rukoveti sa wive Go-
spodwe / Episkop Atanasije Jevti} . Manastir Hilandar,
2000. str. 189-196
[121] Popovi}, Radomir V.
Grigorije Palama Sveti / Radomir V. Popovi}. U
kwizi: Pojmovnik Crkvene istorije / Radomir V. Popo vi}.
Beograd: pisac, 2000. str. 186-188; 21 sm
2001.
[122] Lar{e, @an-Klod
Ima li palamitsko bogoslovqe o Boanskim energija-
ma osnovu u [estom Vaseqenskom Saboru? / @an-Klod
Lar {e. Sa francuskog jezika preveo Atanasije Jevti},
epi skop zahumsko-hercegova~ki. Bogoslovqe, Beograd,
2001, god. XLV (LIX), sv. 1 i 2, str. 163-174
Naslov na francuskom jeziku: La thologie palamite des
nergtes divines a-t-elle un fondement dans le vie Concile decume-
nique?
[123] Peri{i}, Vladan
Li~nost i su{tina u teologiji Svetog Grigorija Pala-
me/ Jerej Vladan Peri{i}. Bogoslovqe, Beograd, 2001, god.
XLV (LIX), sv. 1 i 2, str. 175-182
Isto na engleskom jeziku: Person and Essence in the Theolo-
gy of St Gregory Palamas / Vladan Perishich Philoteos, Beograd
Nik{i} Trebiwe, 2001, vol.1, Pp.131-136
III
1931.
192
[124] Ostrogorskiy, Georgie
Afonske isihast i ih protivniki: k istorii
pozdne-vizantiyskoy kulturi/ Georgie Ostrogorski. Za-
piski Russkago nau~nago instituta v Belgrade, Belgrad,
1931, vpusk 5, s. 349-370. Isto na srpskom jeziku: U kwizi:
O verovawima i shvatawima Vizantinaca/ Georgije Ostrogor-
ski; prevela Qiqana Crepajac. Beograd: Prosveta, 1970.
str. 203-223. [Sabrana dela Georgija Ostrogorskog; kw.
5]
1940.
[125] Mo{in, Vladimir
@itie starca Isaii, igumena Russkago monastir na
Afone/ Vladimir Mo{in. Sbornik Russkago arheolo-
gi~eskago obestva v goslavii, Belgrad, 1940, br. III,
s. 125-167
1963.
[126] Beck, Hans-Georg
Humanismus und Palamismus/ Hans-Georg Beck. Actes du XII
e

congres international d etudes byzantines. Ochride 10-16 sep tembre
1961. Tome I. [Comite de redaction: Georges Ostrogorsky, \ur|e
Bo{kovi}, Svetozar Radoj~i}, Franjo Bari{i}, Jad ran Ferluga, Ivanka
Nikolajevi}, Nada Mandi}, Borislav Radoj~i}]. Beograd: Nau~no delo,
1963. str. 63-82; 24x17
[127] Halkin, Francois
Un ermite des Balkans aux XIV e siecle: la Vie grecque de saint
Romylos/ Francois Halkin. Actes du XII e congres international d
etudes byzantines. Ochride 10-16 septembre 1961. Tome II. [Comite
de redaction: Georges Ostrogorsky, \ur|e Bo{kovi}, Svetozar Radoj-
~i}, Franjo Bari{i}, Jadran Ferluga, Ivanka Nikolajevi}, Nada Man-
di}, Borislav Radoj~i}]. Beograd: Nau~no delo, 1963. str. 463-465;
24x17
1964.
[128] Krestev, Cyrille
Sur la Renaissance balkanique aux XIII
e
et XIV
e
siecle/ Cyrille
Krestev. Actes du XII e congres international d etudes byzantines.
Ochride 10-16 septembre 1961. Tome III. [Comite de redaction:
Georges Ostrogorsky, \ur|e Bo{kovi}, Svetozar Radoj~i}, Franjo
Bari{i}, Jadran Ferluga, Ivanka Nikolajevi}, Nada Mandi}, Borislav
Radoj~i}]. Beograd: Nau~no delo, 1964. Str. 205-211; 24x17
193
1966.
[129] Tachiaos, A. E.
Le monachisme serbe de Saint Sava et la tradition hesychaste
athonite/ A.E.Tachiaos. Hilandarski zbornik, Beograd, 1966, knj.1,
str. 83-89
1989.
[130] Hunger, Herbert
Die Byzantinische Literatur in der 1 Hlfte des 14. Jahrhunderts
/ Herbert Hunger. U knjizi: De~ani i vizantijska umetnost sredinom
XIV veka = De~ani et Lart byzantin au milieu du XIVe siecle / Urednik
Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup povodom 650 godina
manastira De~ana, septembar 1985. Beograd: SANU: NIRO Jedin-
stvo Pri{tina, 1989. str. 399-406. [Srpska akademija nauka i
umetnosti, Nau~ni skupovi; kw. XLIX, Odeqewe istorijskih
nauka; kw.13]
Rezime na srpskom jeziku: Vizantijska kwievnost u
prvoj polovini XIV veka
[131] Velmans, Tania
La peinture murale byzantine dinspiration constantinopolitane
du milieu du XIVe siecle (1330-1370). Son rayonnement en Georgie/
Tania Velmans. U knjizi: De~ani i vizantijska umetnost sredinom
XIV veka. = De~ani et Lart byzantin au milieu du XIVe siecle / Ure-
dnik Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup povodom 650
godina manastira De~ana, septembar 1985. Beograd: SANU: NIRO
Jedin stvo Pri{tina, 1989. str.75 95. [Srpska akademija nauka
i umet nosti, Nau~ni skupovi; kw. XLIX, Odeqewe istorijskih
nauka; kw.13]
Rezime na srpskom jeziku: Vizantijsko zidno slikar-
stvo carigradske inspiracije sredinom XIV veka (1330-
1370). Wegov uticaj u Gruziji
2001.
[132] Loudovikos, Nicholas
The Trinitarion Foundations and Anthropological Consequences
of St. Augustines Spirituality and Byzantine Mysticizm / Nicholas
Loudovikos. Philoteos, Beograd-Nik{i}-Trebinje, 2001, vol.1, pp.
122-130
[133] Kapriev, Georgi
Das Schweigen bei Ludwig Wittgenstein und Gregorios Palamas
/ Georgi Kapriev. Philoteos, Beograd Nik{i} Trebinje, 2001, vol.
1, pp. 144-149
[134] Yangazoglou, Stavros
194
The Person in the Trinitarian Theology of Gregory Palamas: the
Palamite Sinthesis of a Prosopocentric Ontology / Stavros Yanga zoglou.
Philoteos, Beograd Nik{i} Trebinje, 2001, vol. 1, pp. 137-143

IV
1985.
[135] Majendorf, Xon
Vizantijsko bogoslovqe: istorijski tokovi i dogmat ske
teme/ Xon Majendorf; preveo Jovan Olbina. Kraguje vac:
Kaleni}, 1985
Isto: Beograd: Plato, 2001. str.394; 20sm. [Bibliote-
ka Agapi; kw. 3]
[136] Majendorf, Jovan
Sveti Grigorije Palama i pravoslavna mistika/ Jovan
Majendorf; preveo Jovan Olbina. Kragujevac: Kaleni}
1985. Isto: Beograd: Manastir Hilandar: Pravoslavni Bo-
goslovski fakultet Hilandarski fond, 1995
1988.
[137] Krivo{ein, Vasilije
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov (949-1022) / Arhie-
piskop Vasilije Krivo{ein; pona{ili sa ruskog: Ep. Lon-
gin [Kr~o] i monah David [Perovi}]. Beograd: Hilandar ski
fond Bogoslovskog fakulteta SPC, 1988. str. 255
1991.
[138] Obolenski, Dimitrije
Vizantijski komonvelt/ Dimitrije Obolenski; preve-
la Ksenija Todorovi}. Beograd: Prosveta 1991. str. 491;
geogr. karte; 21 sm
Isto: Beograd: Prosveta, 1996. str. 523; 21 sm
1994.
[139] [meman, Aleksandar
Istorijski put Pravoslavqa / Aleksandar [meman;
pre v. Marija Markovi} i Branislav Markovi}. Ceti we:
Mitropolija Crnogorsko-primorska : Atos, 1994. str. 383;
crtei; 20 sm. [Biblioteka Putevi Pravoslavqa; kw.1]
1995.
195
[140] Georgijeva, Vera
Filozofija isihazma/ Vera Georgijeva; prevod i pogo-
vor Radomir Videnovi}. Ni{: Gradina, 1995. str. 163.
[Biblioteka Religija i dru{tvo]
[141] Jagazoglu, Stavros
Prolegomena za teologiju o nestvorenim energijama:
studija o Sv. Grigoriju Palami/ Stavros Jagazoglu; preveo
Zoran Jelisav~i}. Srbiwe: Pravoslavna Duhovna Akade-
mija Svetog Vasilija Ostro{kog, 1995. str. 76
[142] Loski, Vladimir
Misti~na teologija Isto~ne Crkve/ Vladimir Loski;
preveo Zoran Bogdanov. Vr{ac: Sv. Teodor Vr{a~ki,
1995
1996.
[143] Ver, Kalist
Sila Imena: Isusova molitva u pravoslavnoj dogmati-
ci / Episkop Kalist Ver; preveo Zoran Bogdanov. Vr{ac:
Zajednica autora Ugao: Videotehna, 1996. str. 37; 20 sm.
[Biblioteka Sveti Teodor Vr{a~ki; sv. 3]
[144] Tatakis, Vasilije
Istorija vizantijske filosofije/ Vasilije Tatakis;
prevela Vesna Nik~evi}. Nik{i}: Dru{tvo filosofa
i sociologa Crne Gore, 1996. str. 360; ilustr.; 20h13 sm.
[Philosophoteca ALETHECA; kw. 3]
1998.
[145] Majndorf, Jovan
Pravoslavna crkva ju~e i danas / Jovan Majndorf; pre-
veo Radomir Popovi}. Beograd: Bogoslovski fakultet Srp-
ske pravoslavne Crkve, 1998. str. 228; 21sm
1999.
[146] Aleksije, episkop
Vizantijski crkveni mistici XIV veka/ Episkop Alek-
sije; preveo Milivoj R. Mijatov. Srbiwe: Beograd: Vaqe vo:
Minhen: Univerzitetski obrazovani pravoslavni bogo-
slovi: Hilandarski fond: Zadubina Nikolaj Velimiro-
vi} i Justin Popovi}, 1999
2002.
[147] Huroij, Sergej Sergejevi~
196
Diptih o tihovawu: asketsko u~ewe o ~oveku u bogo-
slovskom i filozofskom tuma~ewu / Sergej Sergejevi~ Hu-
roij; preveo Miroslav Ivanovi}. Beograd: Brimo, 2002.
str. 160; 21sm. [Biblioteka Ruski bogotraiteqi; kolo
7; kw. 41]
V
1969.
[148] Mastrojanopulos, Ilija
Sabori u XIV veku i ~ovek/ Ilija Mastrojanopulos;
pre veo Konstantinos Ev. Delijanos. Glasnik Srpske pravo-
slavne crkve, Beograd, 1969, god. L, br. 12, str. 339-343
1972.
[149] Manzaridis, Georgije
Sveti Grigorije Palama kao u~iteq pravoslavqa/ Geor-
gije Manzaridis; preveo Amfilohije Radovi}. Teolo{ki
pogledi, Beograd, 1972, god. V, br. 4, str. 247-253
Rezime na engleskom jeziku: St. Gregory Palamas as Tea-
cher of Orthodoxy
Isto: Sveti knez Lazar, Prizren, 1997, god. V, br. 4 [20],
str. 135-142
[150] Florovski, Georgije
Sveti Grigorije Palama i svetoota~ko predawe/ Geor-
gije Florovski. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1972, god. V,
br. 1, str. 27-38
Rezime na engleskom jeziku: St. Gregory Palamas and the
Patristic Tradition
1975.
[151] Tahiaos, Antonije-Emil
Isihasti~ki tihovateqski pokret u posledwim
decenijama XIV veka/ Antonije-Emil Tahiaos; prevela
Jelisaveta Vujkovi}. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1975,
god. VIII, br. 3, str. 161-174
1977.
[152] Grigorije Palama
Veoma smernoj me|u monahiwama Kseniji: o strastima i
vrlinama i o plodovima umnog tihovawa/ Grigorije Pa lama;
197
preveo Justin Sp. Popovi}. U kwizi : @itija svetih
: [za novembar] / Justin Sp. Popovi}. Beograd: Manastir
Sv. ]elije, 1977. str. 459-485; 25 sm
Isto : [Reprint izdawe] Beograd (tj.) Vaqevo: Mana-
stir Sv. ]elije, 1998.
Isto pod naslovom: Plodovi umnog tihovawa. U kwi zi:
Otkriveni bog: hri{}anstvo i mistika / Izbor i pred govor
Bojan Jovanovi}. [1.izd.]. Ni{: Gradina, 1991. str. 99-
128; 20 sm
1978.
[153] Grigorije Palama
Ispovedawe pravoslavne vere (izloeno od sve{tenog
mitropolita Solunskog Svetog Grigorija Palame)/ preveo
jeromonah Atanasije Jevti}. Teolo{ki pogledi, Beograd,
1978, god. XI, br. 4, str. 157-161
Rezime na engleskom jeziku: Confession of the Orthodox
Faith
Isto u kwizi: Bog Otaca na{ih: rukoveti sa wive Gospod-
we / Episkop Atanasije Jevti}. Manastir Hilandar, 2000.
str. 155-160
1986.
[154] Venijaminov, V.
O ivotu i bogoslovskom nasle|u svetiteqa Grigorija
Palame arhiepiskopa Solunskog / V. Venijaminov; preveo
Tiodor Rosi}. Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beo grad,
1986, god. LXVII, br. 8, str. 173-180 ; br. 9, str. 209-216
1989.
[155] Majendorf, Jovan
O vsjeh i za vsja/ Jovan Majendorf; preveo A[tanasije]
Jevti}. U kwizi: Sveti knez Lazar. Spomenica o {estoj
sto godi{wici Kosovskog boja 1389-1989. Beograd: Sveti
arhi jerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 1989. str.
37-42
1991.
[156] Obolenski, Dimitrije
Kiprijan, mitropolit kijevski i moskovski / Dimit-
rije Obolenski. U kwizi: [est vizantijskih portreta /
Dimitrije Obolenski; prevela Nada ]ur~ija Prodanovi}
198
Beograd: Srpska kwievna zadruga : Prosveta, 1991. str.
175-199 ; 20 sm
1993.
[157] Majendorf, Jovan
Sveta Trojica u palamitskoj teologiji/ Jovan Majen-
dorf; prevela Biqana Luki}. Isto~nik, Beograd, jesen-
zima 1993, god. II, br. 7-8, str. 109-117
1994.
[158] Loski, Vladimir
Palamitska sinteza/ Vladimir Loski; preveo Savo
Denda; recenzija prevoda Rodoqub Lazi}. Teolo{ki po-
gledi, Beograd, 1994, god. XXVI, br. 1-4, str. 45-58
[159] Majndorf, Jovan
Hristologija pozne Vizantije / Jovan Majndorf. U
kwizi: Hristos u isto~nohri{}anskoj misli / Jovan Majn-
dorf; preveo Bogdan Lubardi}. Manastir Hilandar, 1994.
str. 185-199
[160] Medvedev, Igor P.
Osobenosti filosofske misli u Vizantiji XIV i XV
veka/ Igor P. Medvedev; preveo Ilija Mari}. Isto~nik,
Beograd, leto 1994, god. III, br. 10, str. 84-96
1995.
[161] Skrima, Andre
Apofaza i wena zna~ewa u duhovnoj tradiciji i isto-
riji hri{}anstva / Andre Skrima; preveo Milojko Knee-
vi}. Gradac, ^a~ak, 1995, god. XXII, br. 115, str. 36-42
1997.
[162] Brija, Jovan
Isihazam / Jovan Brija. U kwizi: Re~nik pravoslavne
teologije / Jovan Brija; preveo ep. Mitrofan (Kodi}). Beo-
grad: Hilandarski fond Bogoslovskog fakulteta SPC,
1997. str. 83-84
[2. redigovano izd.] Beograd: Hilandarski fond Bogo-
slovskog fakulteta SPC, 1999. str. 200-202; 25 sm
[163] Grigorije Sinait
Ta~no razabirawe/ Sv. Grigorije Sinait; prevela Mile na
Jovanovi}. Isto~nik, Bgd, 1997, god. VI, br. 21, str. 145-148
2001.
[164] Celengidis, Dimitrije
199
Mona{tvo pravoslavne vere / Dimitrije Celengidis
preveo ep. Ra{ko-prizrenski Artemije. Sveti knez Lazar,
Prizren, 2001, god. IX, br. 4 [36], str. 9-17
2002.
[165] Jevti}, Atanasije
Isihasti~ka antropologija/ Atanasije Jevti}. U kwi-
zi: Asketika: predavawa iz asketike na Pravoslavnom Bogo-
slovskom Institutu Sv. Sergija u Parizu, akademske 1971/72.
g. / Atanasije Jevti}; preveli J.[Jovan] Georgijevski i M.
[Maksim] Vasiqevi}. Srbiwe: Univerzitetski obrazova ni
pravoslavni bogoslovi: Zadubina Nikolaj Velimiro vi}
i Justin Popovi}, 2002. str. 109-132; 19 sm. [Mala bib-
lioteka Sve~anik, Hri{}anska misao; kw. 13].
REGISTAR AUTORA
Aleksije, episkop 146
Angelopulos, Atanasios A. 8
Bigovi}, Radovan 114
Bogdanovi}, Dimitrije 9, 11, 15, 17, 19, 30, 56, 57, 59,
64,
70, 71, 72, 76, 77, 81, 88, 115
Brija, Jovan 162
Vasi}, Miloje 2, 39
Venijaminov, V. 154
Ver, Kalist 143
Vojinovi}, Qubisav 44,45
Vojinovi}, Hrizostom; vidi Vojinovi}, Qubisav
Vulovi}, Branislav 61
Gavri}, Tomislav 25
Georgije, jero|akon 46
Georgijeva, Vera 140
200
Grigorije Palama 152, 153
Grigorije Sinait 163
Danilo II, arhiepiskop 18
Dereti}, Jovan 33
Dragojlovi}, Dragoqub 74
Du~i}, Nii}ifor 35
Du{ani}, Svetozar 51
\uri}, Vojislav J. 65
Ilarion, episkop Gorwo-karlova~ki 41
Jagazoglu, Stavroc 141
Jevremovi}, Petar 111
Jevti}, Atanasije 86, 89, 90, 91, 112, 120, 165
Jeroti}, Vladeta 113
Joanidis, Nikola 31, 82, 84
Kalezi}, Dimitrije 62, 104
Kali}, Jovanka 26
Kati}, Reqa V. 85
Ka{anin, Milan 12
Kora}, Du{an 105, 116
Krivo{ein, Vasilije Arhiepiskop 137
Lazi}, Milorad 32, 94, 98, 102, 106
Lar{e, @an Klod 122
Loski, Vladislav 142, 158
Majendorf, Jovan 135, 136, 145, 155, 157, 159
Mak Danijel, Gordon 20
Manzaridis, Georgije 149
Markovi}, Vasilije 1
Mastrojanopulos, Ilija 148
Medvedev, Igor P. 160
Milo{evi}, Radomir 117
Mito{evi}, Du{an D. 73
Mo{in, Vladimir 48, 125
Nepoznati srpski pisac 108
201
Obolenski, Dimitrije 138, 156
Ostrogorski, Georgije 4, 6, 124
Pavlovi}, Leontije 7
Pavlovi}, Miodrag 97
Pajsije, arhimandrit 29
Palajda, Serafim 42, 43
Peri{i}, Vladan 123
Perovi}, David 95, 100, 103
Petkovi}, Vladimir R. 5
Petrovi}, Damnjan 22
Popovi}, Justin 69, 119
Popovi}, Pavle 55
Popovi}, Radomir 83, 121
Purkovi}, Miodrag, Al. 13, 47
Radi}, Radivoj 24, 107, 116
Radovi}, Amfilohije 67, 80
Radoji~i}, \or|e Sp. 49, 52
Radoj~i}, Nikola 49, 52
Radosavqevi}, Jovan 92
Radunovi}, Veqko 109
Rebi}, ^edomir 34
Ruvarac, Dimitrije 38
Ruvarac, Ilarijon 36
Skrima, Andre 161
Slijep~evi}, \oko 23
Spremi}, Mom~ilo 28, 118
Stefan Lazarevi}, srpski despot 14
Stip~evi}, Biqana 58
Stri~evi}, \or|e 50
Tatakis, Vasilije 144
Tahiaos, Antonios Emil 66, 151
Trifunovi}, \or|e 10, 16, 54, 60, 63, 68, 93
]irkovi}, Sima 96
]orovi}, Vladimir 40
Florovski, Georgije 150
202
Huroij, Sergej Sergejevi~ 147
Camblak, Grigorije 21
Celengidis, Dimitrije 164
Cerni}, Lucija 75
[meman, Aleksandar 139
REGISTAR AUTORA
Beck, Hans Georg 126
203
204
205