CENA 2 DINARA

POSLEDNJI RONIN
BF.R'K ' l N i ' A N
POSLEDNJI RONIN
Derek Finegan
POSLEDNJI RONIN
Izdava:
NIP Deje novine,
Gornji Mlanovac
Za izdavaa:
Miroslav Petrovi,
generalni direktor
Glavni i odgovorni urednik;
Borivoje M. Loi
Urednik:
Mirjana Sterijevski
Lektor;
Mirjana Jakovljevi
Korektor;
Nada Maksimovi
1994, DEN PRESS
Izdaje NIP D^je novine, Tihomira Matijevia 4, 32300 Gor-
nji Miianovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28, urednitvo
(032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Telex: 13731.
roj tekueg rauna kod SBK u Gornjem MilancifCTi:
41320-603-7-1263. tampa Litopapir Caak.
DEREK FINEGAN
POSLEDNJI RONIN
Restoran Blck hok u Ulici
Patrik Dons spolja je izgledao
kao obina krma, sa nahere
nom firmom i krezubom rek
lamom iznad ulaza. Meutim,
unutranjost jc prc liila na
snobovsko gnezdo, nego na obi
no svralite. Postojao jc i do
bar razlog za to. Blck hok jc
bio restoran u kome su se oku
pljali najuspcniji i, naravno,
najbogatiji advokati, pravni za
stupnici, savetnici i svi drugi
strunjaci iz oblasti prava ko
ji su svoje honorare merili sa
barem etiri nule iza glavne
cifre. Iako zvanino to nije bio
Blck hok je radio kao zatvo*
rcni klub samo za advokate.
U to mesto se nije moglo ui
tek tako...
Kada se Sumiko, vitka, go
tovo krhka J apanka savrenog
lica i tela, obuena u pripije
nu crnu haljinu do peta, uk
raena samo smernim istonja
kim osmehom, nala na vra
tima tog pravninog hrama zbu
njeno je zastala zaustavljena
licem oveka koji joj se oi
gledno sa namerom ispreio.
Koga trai, lepojko?
upitao je ovek. Imao je oko
pedeset godina, neto iznad
dvesta funti teine, ogromne
pesnice, elavu glavu i umr
ljanu kccelju preko karirane
koulje i farmerki.
Bojim se da mi je ovde
zakazan sastanak odgovori
la je dcvojka kosih oiju.
Poznajete li nekoga po imenu
Deni Asano?
Grmalj se namrti kao da
se prisea, a zatim ublai lice
i klimnu glavom. Bez rei je
otpratio Sumiko do jednog uda
ljenog stola, u dnu velike sale.
Za stolom je sedela mlada e
na obuena u strogi, sivkasti
kostim. Njeno lice je imalo iz-
vesne slinosti sa licem goe
na njemu su se videli trago
vi gena koji su bez sumnje pri
NINA m. 128
padali istom narodu od. kojeg
je potekla i Sumiko. Deni
Asano je bila veoma uspcan
advokat. Radila je u velikoj,
poznatoj advokatskoj kancela
riji brae Blejn. Njena ua
specijalnost bile su ostavinske
rasprave, testamenti i tome
slino. Svojoj firmi je donosi
la ogroman novac, a i sama je
zaraivala toliko da je ve oda
vno sebi mogla da priuti udo
ban i lagodan ivot u velikoj
vili na obroncima Montega.
Od ogromnog tela oveka u
kecelji, koji je bio sasvim slu
ajno lino vlasnik Blek bo
ka, Deni Asano nije videla
svoju gou. Upravo kada je
krupni vlasnik restorana stao
ispred njenog stola, Deni je
pogledala na runi asovnik i
pomislila: Sumiko kasni...
Misao joj je prekinuo glas vla
snika restorana:
Izgleda da tebe trae,
Deni.
Deni Asano podie glavu i
preko lica joj se razli osmeh
radosti i olakanja. Ustala je
i pruila ruke prema Sumiko
vie ne obraajui panju na
domaina lokala, koji se tiho
udalji.
Mislila sam da e zakas
niti ree Deni. Zna, nemam
ba previe vremena. Moda
jedva dvadesetak minuta, a
tvoja pomo mi je neophodna.
I/glcda slojno ree
Sumiko scdajui.
I/glcdam onuko kako mi
lo nalae prol'csijiv - odvrati
Deni i u/.dahnu. Vcruj mi
da bih najradije nuviikla far
merke i majicu i tucala bi
ciklom naokolo. Meutim, ovaj
oklop je deo posla kojim se
bavim.
Taj tvoj posao jc, ini se,
toliko dinamian da se tako
retko viamo ree Sumiko.
Mislim da se nismo videle
tri godine. A pre toga jo sa
mo na proslavi petogodinjice
mature.
Nemoj misliti da i meni
nije ao zbog toga ree De
ni. A, sad... Da ti kaem
zato sam te pozvala.
Ne smem rei da sam ne
strpljiva, ali preko telefona si
zvuala lako da moram priz
nali da me izjeda znatielja.
Vidi.. . ree Deni i
istovremeno izvue iz svoje
skupoccnc torbe od krokodil
ske koe jednu ruiastu fasci
klu na kojoj je pisalo krupnim
slovima: NINIGI. Vodijn
jedan sluaj koji se toliko za
petljao da mi je potrebna po
mo.
Misli li da ti ja mogu po-
upita Sumiko.
Ne znam uzdahnu De
ni. U stvari, hvatam sc za
slamku. Radi se o nasicdstvu.
moi?
NINA BR. 128
Velikom nasicdstvu, u stvari.
Izvcsni Sengen Ninigi je ozna
en n jednom testamentu kao
naslednik svega toga, ali pod
jednim uslovom: da dokae
da potie iz samurajske poro
dice. Sad, Sengen ivi ovde,
LI l'risku. Mlad je ovek, uspe-
san hiztiismcn. Bavi .sc konst-
l u i s a n j c m muzikih instimnc-
ua!a, onih clcklronskih. Nije
siiomaan, ali ivi .skromno.
Nije Il i imao pojma da bi mu
ucko mogao ostaviti bilo ,la u
nasledstvo, najmanje toliko
toga. Meutim, mojoj Firmi sc
obratio advokat nekog Hakuina
Ninigija. On nam jc donco te
stament i ja sam dobila u za
datak da to obiadim. Ako sc
dokae da Sengen Ninigi poti
e od nekog si'cdnjovckovnog
samuraja, dobie, sve u svemu,
ncsto preko osamdeset milio
na dolara. Ncvcjlja jc u tome
to postoji jo jedan potencija
lni naslednik. Okimi Ninigi. . .
Oh! ote sc iz grla De
ni nc go.c. Okuni! Zar to
nije ona osoba za koju tvrde
da se nalazi na elu jedne ma-
fijakc grupe ili tako neega?
Zloglasni Okuni Mesar
Deni je klimnula glavom.
Tako su ga nazvali ne samo
zato to je zapoeo svoju gang
stersku karijeru vercujui me
so na veliko, ako moe da mi
veruje. Znam samo da ga FBI
prati ve godinama i nikako ne
mogu da mu dokau mnoge
stvari. Sada mi sc on mca u
itav sluaj. Njegovi advokati
nisu maji kaalj. Uostalom,
moda su ovde. Plaa ih groz
nim novccm i, bogami, ako ne
uspcm da dokacm da J c Sen
gen nekakav samuraj, oni sil
ni milion i se lako mogu prese
liti LI Okrmijcv dep.
Nc vidim kako bih ii ja
mogla pomoi ree Sumiko.
Nadala san:i sc da moe
ree Deni. J a od smrti
mog oca, od prc dvanaest go
dina, nisam ni nogom kroila
LI .lapan, a ti tamo, koliko
znam, odlazi ee. J a sam i
(jno malo japanskcjg jezika to
sam ga znala kao dcvojica
odavno zaboiavila, a ti ga jo
uvek govori, koliko znam.
J o uvek nc razLnnem
Sumiko jc, u stvari, ve poe
la da stvara sliku, ali jc htcla
da uje ta Deni ima da ka
e.
Resila sara da itav slu
aj odugovlaim do krajnjih
granica. U meuvremenu se
nadam da, e ti ii u Tokio?
Verovatno ree Sumi
ko.
U tom sluaju bi ti moja
firma platila put i trokove
boravka sa zadatkom da u ar
hivi Bui-muzeja u Kjotu pot
rai rodoslov porodice Ninigi.
NINA BR 128
On moe biti klju svega. Znam
da bi se mnogo lake tamo sna
la od mene. . . J esi li jo uvek
sa onim tajanstvenim i lepim
tipom? Kako se ono zove?
Lesli odgovori Sumi
ko. Da, jo uvek sam sa
njim. Ili zauvek, ako ti je ta
ko lake da rauna.
Obe se osmehnue. Za Deni
Lo je bio pomalo setan osmeh,
uz pi'ilinu dozu zavisti, jer je
iskreno i istog srca zavidela
svojoj prijateljici na toj dugoj
i nonoj vezi.
I on se bavi orijentali
stikom, zar nc? Mogao bi ti bi
ti od koristi. Spremna sam da
jircdloim mojoj firmi da vas
oboje angauje ree Deni
Asano. Moe li da mi po-
mognc ?
J esi li pokuala da od Bu
i-muzeja dobije pismeno in-
fomacije koje su ti potrebne?
upita Sumiko.
J esam odvrati Deni.
ak sam nekoliko puta razgo
varala telefonom sa njihovim
direktorom. Meutim, njihova
pravila ne dozvoljavaju bilo
kakvu vrstu iznoenja dokume
nata van muzeja, to podrazu-
meva i zabranu slanja kopija
telefaksom. J edini nain je ne
posredni uvid. Moji efovi su
mi predlagali da tamo odem
ja, ali postoji niz ogranienja
koja me sputavaju. Prvo, slu
aj nasledstva Nlnlgl nije je
dini koji radim. Uvek radim
na desetak ra/nih slunjcva i
ne bih sebi mogla dn clo/vtjlim
da ostali sluajevi lii)c zbog
mog angaovanja ok> samo je
dnog. J ednostavno nemam vre
mena. Drugo, moje ncjiozna-
vanje jezika moglo bi dali iz-
vesnu prednost Okuniju. . . Ra
zume ?
Mislim da shvatam u e
mu je stvar ree Sumiko.
Okuni je sigurno sposoban
da prati tvoj rad i ve zna
da si dobila zadatak da doe
u kontakt sa Bui-muzejom. . .
Upravo to potvrdi De
ni Asano. Najjednostavnija
stvar koju bi trebalo da uini
da bi me onemoguio bila bi
da mi podmetne svog oveka
za prevodi oca. Kada bi li po-
ki, ili Lesli i Li, uradili bismo
l(j Lako da uklonimo sve Ira-
govc koji spajaju moju firmu,
(xlnosno mene sa vama. . .
Tajni zadaLak? Sumi
ko naini mangupsku grimasu.
ini sc da si spremna da
nam da posao dostojan De-
msa Bonda.
Tako neto ree De
ni. Sa dokumentima iz Kjo-
ta mogla bih na sudu glatko
da zbriem Kuonijeve advoka
te. I, na kraju krajeva, Sengen
Ninigi bi dobio svoje nasledst
vo, a ja i moja firma veliki ho
NINA BR. 128
norar. Da ne pominjem da bi
ste i Lesli i ti imali priline
koristi od toga.
Pa, D/cni. . . moram da
pri/nam da je predlog zanim-
ljiv. I vie od toga. Izazovan
je osmehnu se Sumiko.
Meutim, prosto nisam u sta
nju da ti ovog trenutka odgo
vorim da li ga prihvalam ili
nc. Razume li me?
Shvatam! Morala hi da
govori sa Lcslijem, zar nc?
Sumiko lagano klimnu gla-
vom. Deni je gledala u Sumi
ko sa meavinom nade i nedo
umice, a onda, kao da se pre-
nula, uzdahnu nekako brzo i
pogleda na asovnik. . .
UiriTfff! Izgleda a mi
vrcmc istie piasnula jc
slubenim glasom, Za deset
minuta imam sastanak sa jav-
nim tuiocem. Mora mi opro
stiti sto sada moiam da odem.
Ti razmisli! Razgovaraj sa
Lcslijem. Kada donese odlu
ku jednostavno mi telefoniraj
i dogovoriemo sc gde emo
sc sresti da mi saopti ta
si odluila. Nemoj telefonom
govorili nikakve detalje. . . Sh-
vata li?
Bubice, a?! upita Su
miko.
Moda ree Deni ve
ustajui od stola: Moe
raun ovde. .. Oekujem da se
ujemo uskoro! ao!
Odjurila jc prc nego to je
Sumiko i mogla da izgovori
svoj pozdrav. . .
Nije popila ponueno pie.
Napustila jc Blck hok i ose
tila olakanje kada se nala na
ulici. Mogla jc da die punim
pluima, ako jc u San Fiancis-
ku lako neto uopte bilo mo
gue. II svakom sluaju mogla
jc bistrije glave da razmisli o
svemu onome to joj jc Deni
Asano rekla.
Kada je ula u svoj automo
bil, neko vrcmc jc samo scdc-
la nc ukljuujui molor, a on
da jc podigla slualicu bei
nog iclcfijna. Okrenula jc broj.
Sa iugc sirane veze javio ,sc
dob ro poznali, muevni, spo
kojni i sigurni glas Leslija RI-
iitla:
Ui^ravo sam mislio na te
be rekao jc Lesli nc provc-
ravajui ko zove. Pi ipre-
mam susi okoganava i mis
lim a mi jc ispao prilino
podnoljivo. Uz malo jabuko
vae sve bi to moglo bili pri
stojan ruak. Dolazi?
Naravno da dolazim, mili
odgovorila je Sumiko. I
donosim izvesne novosti koje
e ti se, verujem, svideti.
Moe li bar da mi nago-
popiti jo jedno pie na moj vesti o emu se radi?
NINA BR. 128
Naravno da mogu re-
Icla je Sumiko i napravila ma
lu pauzu da bi pojaala Lesli
jevo iekivanje. Izgleda da
ima ansu da se imiea u
lov na oveka koga najvie mr
zi u cclom Friku!
Hoe da kae... Le
sli je malo oklevao. Radi se
o Okuniju Mesaru, zar ne?
Objasniu ti sve detalje
uz susi okoganava, OKEJ !
Pouri, molim te. Takvo
jelo nije kompletno bez prie
o Okuniju rekao je Lesli sa
izvesnom estinom.
Na ulaznim vratima velike
garae, koja je Sengenu Ninigi
sluila kao radionica, bio je
nacrtan veliki znak mira. Uz
to je stajao i natpis: Muzika
je vena! I spred tog ulaza sc
zaustavio Linkoln sa esto
ro vrata i voza u krutoj uni
formi je hitro izaao tla bi ot
vorio ostala vrata. Tz automo
bila su izala prvo dva ogrom
na crnca zlokobnog izgleda i
oigledno neuporedive snage, a
zatim i jedan visoki mladi
uskog lica sa tamnim naoari-
ma iza kojih su hitre oi pre-
meravale prostor kao da trae
potencijalnog neprijatelja. Tek
cada su ta trojica dobro osmo
trila okolinu voza J c otvorio
i poslednja vrata. Iz njih je
izaao ovek bledog lica i ko
sih oiju. Njegovo iroko telo
i kratak vrat su ociavali oso
bu koja ne dri mnogo do ele
gancije, ali po koliini zlatnog
nakita moglo se lako zakljui
ti da je ovek bogat i da u
tom bogatstvu uiva mnogo vi
e od bilo kog prosenog sta
novnika San Franciska.
Ovo je to mesto, gospo
dine Okuni rekao je visoki
mladi. Koliko sam mogao
da utvrdim, ne postoji nikakvo
obezbeenje. U ovo moe da
ue ko hoe. Straara nema
ak ni nou.
Budala koja ovde radi ili
suvie veru je ljudima ili sma
tra da te njegove stvarice unu
tra nita nc vrcdi proko-
mcntiu'isao jc gospoin Oku
ni, dodajui: U redu, hajde
da sc upoznamo sa mojim na
vodnim roakom.
U asu kada sl i s c vrata ra
dionice otvorila, Sengen Nini
gi jc bio zaoknpljen nekim si
tnim brojevima na ekranu ko
mpjutera, a iza njega je, sa
istom panjom, sve to pratila
plavokosa devojka lepog lica i
zgodnog tela sakrivenog izble-
delim radnikim kombinezo
nom koji joj je bio nekoliko
brojeva preveliki. Oboje su bi
li toliko koncentrisani na ono
NINA BR. 128
io se dogaalo na ekranu
kompjulera da nisu ni uli k
ripu vi'ala. Tek kada su osetili
prisuslvo dva velika crna Icla
pored sebe, slcrcnuli su pogled
na prioslicc. 13cvojka jc rca-
govaki prva uspravivi sc i upi-
(avi hladnokrvnim glasom:
Mo/erno h. znati zato nas
uzncmiravalc?
Crnci su ulali. Umcslo njih
jc piogovorio gospoin Okuni:
ao nam jc to vas preki
damo u poslu, ali morate mi
vcrovati a je ova poseta veo
ma vana. Pretpostavljam da
si ti Sengen?
Okuni jc priao vitkom o
veku pitomog lica. Nisu bili
mnogo slini, osim to su obo
jica bili istokrvni J apanci,
obojica dravljani Sjedinjenih
Di ava i obojica, za razliku od
svojih ]ircdaka, nisu znali da
sklope ak ni najjednostavni
ju i'ccnicu na jeziku naroda
od kojeg su potekli. Okuni je
prezrivo frknuo orncrivi Sen
gena:
Oekivao sam nekoga ko
ima telo. Ovo ovde ne moe
biti u srodstvu sa Ninigima.
Oprostite, da li vi to go
vorite o meni? upitao je
mirno ali tiho Sengen.
Umesto odgovora dobio je
J o jedan prezriv pogled. Sen
gen nije bio ovek koji je sma
trao da ivom oveku uopte
i treba telo, i sa te take gle
dita taj ki'upni J apanac koji
je uao u njegovu radionicu u
pratnji tclohranitelja, jer ni
ta drugo nisu mogli biti, bio
J e apsolutna u pravu. Sengen
Ninigi J c bio ovek uma. U
srednjoj koli su mu merili
inlcligcnciju i sa zaprepae-
iijcm otkrili da poseduje 195
IQ, to se uistinu moglo gra
niili sa genijalnou. Na uni
verzitetu su mu predviali bli
stavu karijeru matematiara
ili atomskog fiziara, ali on je
od toga vie voleo muziku. Na
alost, otkrie da nema dovolj
no sluha da bi zaista bio mu
ziar donekle ga jc razoaralo.
Zato je spojio svoje ogromno
znanje iz oblasti elektronike
sa muzikom i poeo je da pra
vi elektronske komponente za
sinlisaJ zcrc i druge elektron
ske muzike instrumente, to
mu jc veoma brzo stvorilo re
putaciju velemajstora u tom po
slu. Privatno, bio je povuena,
senzibilna osoba, sentimenta-
lac i nostalgiar za vremeni
ma bipi-pokreta, ljubitelj pri
rode, poezije, melodrame boli-
vudskog ti pa.. . U njemu nije
bilo ni trunke samurajskog
duha.
Moete li mi objasniti ko
ste vi i ta traite? upitao
J e Sengen J o jednom, takoe
sasvim spokojno. Nikada mu
10
NINA BR. 128
se u ivotu nije dogodilo da
stupi u sukob ma sa kim, pa
ni sada nije oseao da mu
ak ni ovako mrana grupa
ljudi moe biti neprijateljska.
- Naivina, a! procedio
je kroz zube visoki mladi ko
ji uopte nije skidao tamne
naoari.
Neka. . . rekao je Oku
ni i rukom dao rezak znak
mladiu da se ne mea u raz
govor. Zatim je priao Senge
nu toliko blizu da su se gotovo
dodirivali telima i rekao:
Moje ime je Okuni Ninigi. Zar
to nije smena koincidencija?
Po prezimenu bi trebalo
da mi vaa prisutnost ovde
neto znai? izgovorio je
Sengen pomalo iznenaeno.
Neki tvrde da smo roa
ci, mada bih se ja kladio u
svoju desnu ruku da nismo
rekao je Okuni. Uostalom,
vi znate da nismo.
Bojim se da nemam pri-
medbu na vau tvrdnju re
kao je mirno Sengen. Nai
me, koliko ja znam, moji naj
blii roaci ive negde u J apa
nu i toliko su mi bliski da im
ne znam ni imena. Sva blia
rodbina mi se odavno nalazi
meu pokojnicima. Ipak, ako
me uverite da smo ipak u ne
kakvim odnosima.. .
Recimo da smo od ovog
asa u poslovnom odnosu
prekinuo ga je Okuni. Poput
ljudi koji radije govore silom
nego reima uljudan rcnik
Sengena Ninige ga J e iritirao
i Okuni jc satno clco da to
pre zavri ono /bog ega je do
ao, pa da napusti to mesto.
Mogu li /nali na kakav
posao mislite? upitao je
Sengen.
Meni se ovo ne svia
reklaje plavokosa dcvojka i is
tog asa bila saseena kao i
let otrim pogledima oba crn
ca, visokog mladia, pa ak i
samog Okunija. Bila je ne sa
mo asistentkinja Sengena Nin
ige ve i njegova ljubavnica,
ve nekoliko godina. Njihova
veza J e bila vrlo vrsta i uza
jamno odana, bez obzira to
J e Alisa Vajzer imala uredno
venanog mua.
Mladoj dami bi pametnije
bilo da se ne mea u sve ovo!
britko jc rekao Okuni.
Ovo sc tie samo tebe i mene,
Sengen.
Nc lazumcm jo uvek
t;a ockujelc od mene?!?
rekao je Sengen i pogledom
zamolio Alisu da ostane po
strani.
Razumevanje svega i sva
ega ponekad nije zdravo, o-
vee iskezio se visoki mla
di i opet dobio znak rukom
da uti.
NINA BR. 128 11
Moj mladi saradnik malo
prctemjc rekao jc Okuni.
Meutim, rekao bih da je
u priivu. Kako ono kau: ra
doznalost je ubila maku!
Nasmejao se grohotom, gr-
cavo, tresui se cei im telom.
Da jc Sengen Ninigi imao bilo
kakvih iskustava sa ljudima
tog kova, mogao bi salakocont
da primeti da Okuni ispod
odela nosi neprolx)jni pisluk
i verovatno bi se upitao emu
to slu/i. Meutim, Sengen Nini
gi je po prirodi bio krajnje
be/azlen ovek i samo je zbu
njeno gledao to to se deava
i iski'cno nije razumeo ba ni
ta. Kada je uspeo da stia
smeh Okuni Ninigi jc rekao
sasvim ozbiljno, gotovo nna-
nim glasom:
Mome, ja sam doao da
ti neto ponudim i da neto
traim od tebe. Stvar je pros
ta, kao trgovina na pijaci. Da
jem sto hiljada dolara za tvoj
potpis na jednom dokumentu
koji tebi ne znai nita, a me
ni moe da znai mnogo. Sa
vetujem ti da ne bude mno
go radoznao. Takoe li savelu-
jem da prihvata ponudu, jer
bi se moglo dogoditi da je vi
e nikada ne ponovim u ovom
oblikvi.
Tek tada je Sengen Ninigi
osetio da mu posetilac ne mi
sli nita dobi'o. Naprotiv, imao
je oseaj da se ovde radi o
stvarima koje su mu bile
strane. Osetio je agresivnost.
Mnogo veu nego io je mogao
i slutiti da moe da posloji iz
meu dva odrasla oveka. Nije
se uplaio. Sengen jc bio oso
ba koja kroz svoj ivot nije
stigla da upozna strah i lo ose
anje mu nije bilo blisko. Ipak,
najednom jc, na sopslvcno u
enje, osetio da u njemu ras
te neka nova vrsta opreznosti,
Rekao je:
Nisam ba navikao na
ovu vrstu trgovine i moda bi
bilo u obostranom interesu da
ipak doznam o emu se radi.
Ne zalei, ovee! odb
rusio je Okuni jetko. Ne
mam vremena da se pogaam.
Rekao sam ti da c sledea
ponuda biti mnogo neprijatni
ja. Znam sigurno da bi ta dru
ga ponuda za tebe bila muna.
Najblae reeno. . .
Ponovo se nasmejao. Sada
jo jae. I smejao se dugo,
skoro se grei. Crnci i dugaj
lija se, meutim, nisu smejali,
i ta injenica je nagnala Sen
gena na jo veu opreznost.
Pogledao je u Alisino lice i ni
je se mnogo iznenadio kada
je na njenom licu ugledao st
rah. Veliki strah. I elja da ti
ljudi odu to pre. Poeo je da
misli da se ovakve stvari mo
gu deavati samo u runom
12
NINA BR. 128
snu ili u loem kriminalisti
kom filmu. Meutim, to se de
avalo ba tada, ba tu i ba
njemu. . .
Mogu li bar da znam ka
kav je dokument koji treba
da potpiem? upitao je sa
mnogo opreznosti Sengen Ni
nigi.
im sam te video znao
sam da si jedan od onih sit
niavih, dosadnih tipova
namrtio se Okuni. Uosta
lom. .. Zato da ti ne kaem!?
Treba da potpie izjavu da si
usvojeno dete, odnosno da te
nisu pravili tvoji navodni ma
ma i tata. To je sve! Tebi sto
hiljada dolara, u gotovom, na
ruke, bez taksi i poreza, a me
ni izjava koja e potvrditi da
nismo u srodstvu.
Sengen nije razumevao. Ni
je ni mogao. Po elji oveka
koji je napisao jedan testa
ment o kome je Okuni Ninigi
znao sve, Sengen naprosto ni
je smeo znati da je potencija
lni naslednik, sve dok se ne
dokae ili opovrgne njegovo
neposredno poreklo. Sengen je
bio veoma zbunjen.
emu bi vama to moglo
sluiti? upitala je Alisa pre
nego to se Sengen sabrao.
Zar nisam rekao da se
ona ne mea?! zareao je
Okuni Ninigi uopte ne gleda
jui prema eni plave kose.
Zar nisam rekao da preterana
radoznalost moe da pokvari
ovaj posao i to u tolikoj nieri
da naisto propadne? Hoe li
ti da trguje ili nee, Sengen?
Izravno pitanje je protreslo
Sengena poput udara struje.
Nije voleo stvari koje nije ra
zumeo. Ovu stvar uopte nije
razumeo. Imao je samo oseaj
da je taj ovek koji se pred
stavio kao Ninigi spreman na
mnoge i^une i grube stvari da
dobije to to trai.. . A ta bi
se moglo dogoditi ako ne do
bije takva misao nije Sen
genu padala na pamet. Gore
od ovog razgovora po njego
vom oseanju nije moglo da
se dogodi. Verovao je da je
ovaj razgovor najneprijatni] i
dogaaj u i;egovom ivotu.
Njegova bczazlenost kao da
nije imala granica i njegovo
verovanje da .su svi ljudi u su
tini dobri i poteni kao da mu
nije dozvoljavalo da pretposta
vi da se nalazi u pravoj, ivoL-
noj opasnosti.
Zaista ne znam ta da
vam kaem rekao je ljuba
zno Sengen. Priznajem da
nisam navikao na ovakvu vrs
tu razgovora i plaim se da
se ne snalazim najbolje.
Oh! Blagi Boe! uzvik
nuo je mladi sa tamnim nao
arima. Imamo posla sa
idiotom!
NINA BR. 128 13
Zavei, Trigere! odsc-
kao je Okuni. Poutao je ma
lo prc nego to je izgovorio
veoma .sporo, naglaavajui
svaku re; Ako ba mora
da /na, rei u ti! Danas li
nudim slo hiljada dolara. Ima
tri dana za razmiljanje. Odbi-
je li noviic, moja sledea po
nuda c biti tvoj kukavni i
vot u zamenu za potpis na tom
usranom dokumentu! Ra/ume
li to?
Scn. . . zaustila jcAli.sa
Vajzer, ali je pregrizla uzvik
jer se na nju ustremio jedan
od crnaca, utke ali sa toliko
zamaha da je mlada ena po
mislila da e je jednostavno
piegaziti.
Sengen sc naas ukoio. Ose
ao je kako bledi i kako mu se
sva krv iz organizma sliva u
noge. Potnislio je: Ako je ovo
strah, onda je ba neprijatno
oseanje! Nije znao ta da
kae. Nije znao ni ta da pomi
sli. To to je uo zvualo je
kao seivo giljotine koje juri
prema njegovom vratu. Zurio
je u hladne, tamne, ukoene
oi Okunija Ninige. U njima
je video ledenu odlunost o
veka koji je spreman bukva
lno na sve da dobije ono to
eli. U ovom sluaju je eleo
nekakav glupi potpis, ali Sen
gen uopte nije znao zato.
I sto se odnosi i na ovu ri
bu ovde dodao je Okuni
hladno. Razmisli, Sengenu!
Dva ivota za jedan bezvezni
potpis!
Ne znam. .. Ne znam ta
da kiiem priznao je u ispre-
secanom dahu Sengen Ninigi.
(ubimo vrcmc, gospodine
Okuni izgovorio je Tr iger
namctajni svoje lamne nao
ari dublje .na licc. Ovaj
Icrclcn nema pojma o ivotu
i oigledno jc da mu isti i ne
Ir'cba.
Okuni nije reagovao na rei
svog tclohranitelja. Znao je da
bez njegove rei Triger nee
izvui beretu sa priguiva
em, kao to je to inio bez
broj puta cio sada. Takoe je
znao da od mrtvog oveka ne
e moi dobiti potpis na do
kument do koga mu je bilo
slalo. Znao je, konano, i to da
u testamentu o kome se radilo
stoji klauzula da nijedan oti
polencijalnih naslenika ne
smc da umre nasilnom smru,
jer e sve one divne i basnos
lovno vredne stvari koje testa
ment pominje otii na raun
dobrotvornih organizacija i
rom, sveta. Advokati gospodi
na Okunija Ninige obavili su
svoj posao vrlo temeljno
Okuni je znao sve. Sengen Ni
nigi nije znao nita. . .
14
NINA BR. 128
Osim da prvi put u ivotu
osea strah!
Strah nije proao . dugo na
kon to su Okuni i njegove go
rile napustile Segnenovu radi
onicu. Pomagala je jedino uz-
drhtala ruka Alise Vajzer ko
ja jc dodirivala Sengenovo e
lo oroeno krupnim kapima
udnog, hladnog znoja. ..
Od nekoliko hiljada Ameri
kanaca japanskog porekla koji
su sc u San Francisku i okoli
ni tradicionalno bavili poslovi
ma sa mesom, jedino je Oku
ni Ninigi postao uven. Po zlu.
Sa sedamnaest godina je za
poeo karijeru prosto kradui
meso iz skladita u kome je
bio zaposlen. Sa dvadeset dve
jc ve trgovao pokvarenim me
som, a dve godine kasnije, ba
nekako u vreme kada su De-
ca cvca poela da hrle pre
ma San Francisku, zamenio je
meso marihuanom, heroinom,
kokainom, LSD-om. U dvade
set osmoj njegov imetak se sa
mo mogao nasluivati, ali nje
gova mo sc znala pod. svo
jom vrstom rukom, uz pomo
okrutnih ljudi koji ne prezaju
ni od ega, imao je tuioce, su
di je, visoke policijske funkcio-
nere, bankare, carinike, dire
ktore velikih avio-prevoznika...
to nije mogao podmiivanjem
postizao je ucenama, pretnja-
ma, ranjavanjima, ubistvima...
Nikada niko nije uspeo da
dozna kakvim se sve poslovi
ma Okuni bavi, niti koliko zlo-^
ina ima na dui. Nekoliko
puta hapen uvek je putan uz
veliku kauciju, a potom je is
traga obustavljana, to zbog
nedostatka dokaza i svedoka,
to iz naoko nepoznatih razlo
ga, to je moglo samo da zna
i da je neko odozgo povu
kao konce i smirio Okuninu
aferu. Odavno je napustio Ni-
honmai, japanski kvart San
Franciska, i uselio se u neto
slino dvorcu, van grada, pre
tvorivi to zdanje u neosvoji
vu tvravu. Ipak, u dui je os
tao sitan kriminalac, jer jc
gotovo sve poslove vodio sam,
zaobilazei brojne udvorice i
pomonike koji su to mogli oba
viti umesto njega. Smatrali su
ga neokrunjenim kraljem pod
zemlja velikog graa. I, dok
su drugi krupni kriminalci
padali, on je opstajao i ja
ao, smejui se velikom or-
donu Petru i Luki iiniju i
Maksu Hodlumu, koji su tru-
nvili u zatvorima, dok je on
preuzimao njihove prljave po
slove, uveavajui i svoje bo
gatstvo i svoju mo.
NINA BR. 128 15
Lesli Eldrid je sve to znao.
I mnogo vie od prostih, su-
vih injenica. Veliki dosije sa
gresima Okmiija Ninige bio jc
pohranjen u memoriju LcsMjc-
vog kompjutera, stalno otvo-
rcn kako bi sc mogle dodati
nove gnusobe tog okrutnog o
veka.
Dok su preko ekrana [ircle-
tala slova i brojke, Lesli l-.l-
drid, visok i vitak, kiatkc,
o.tre kose i clinomodf ili oi
ju, nai/gled hladnokrvno jc sve
to ponavljao u sebi, znajui
da mu kompjuter nije ni pot
reban. Sve to je trebalo da
zna o Okuniju imao je u glavi.
Tvoja prijateljica se na-
merila na oveka koji joj mo
e ziigorati ivot Lesli sc
obratio Sumiko, koja je sedcia
uz njega takoe paljivo pro
uavajui Okunijev dosije.
Nc verujem da je ona sa
svim svesna koliko je itava
stvar opasna rekla je Su
miko.
Oboje su znali da e prihva
titi mali zadatak koji im je
nudila Deni Asano. Takoe su
preutno znali i da e, moda
i bez Deninog znanja, taj za
datak proiriti nekim novim
sadrajima koji se sigurno ne
bi svideli Okuniju Ninigi.
Ako Okuni proceni da mu
opasnost dolazi od Deni Asa
no govorio je Lesli nee
prezati da je napadne, ueni,
a moda i organizuje nekakav
nesreni sluaj u kome bi ona
mogla stradati. Mora je upoz
orili na lo. Uini to bez sve
doka, negde gde ne postoji mo
gunost da vas prislukuju.
J ednostavno osmehnu
la se Sumiko. Pozvau je
da doe ovamo.
Lesli J e klimnuo glavom. Bi
lo jc lo dobro reenje. Upitao
Koliko se tvojoj prijatelji
ci moe verovati?
Stoproeentno! jasno |c
izjavila Sumiko.
Onda emo joj prilikom
njene psete pokazati i ovaj
dosije. Tada e joj moda bi
li jasnije u ta se, ne svojom
voljom, uplela. Da li li je rek
la neto blie o tom moguem
nasledniku, Sengenu?
Nc. Kao da nije imala
vremena. Ili moda nije smat
rala da bi mi to pomoglo da
se odluim odgovorila je
Sumiko. Verovatno je ima
la na umu da mi podatke o
njemu da tek kada prihvatimo
zadatak.
Bie da je tako rekao
je Lesli i iskljuio kompjuter.
Ostao je da sedi u stolici, ne
pomerajui nijedan mii na
lepo izvajanom telu. Lice mu
je bilo bez gra, ali savreno
16 NINA BR. 128
ukoeno, a pogled kao zabo
den nekuda u nigdinu. Kao da
je gledao kroz zidove, pa mo
da i dalje kroz prostor i
vrcmc. Sumiko je znala da je
lo njegov nain razmiljanja.
Lcsii je progovorio posle ne
punih etiri minuta:
Za poetak e pozvati
D/.cni da doe kod nas, na ve
eru. Recimo u mukom dru
tvu, kako bi liilo na obinu
veeru meu prijateljima. Ne
smemo rizikovati nita, a uko
liko Okuni zna za njen anga-
num u itavom sluaju tog
nasledstva onda nije neverova-
tno da plaa nekoga da je pra
ti. Ti e obaviti razgovor sa
njom i rei e joj da ne pri
stajemo na zadatak...
Ne pristajemo?! zapa
njila se Sumiko. Ali, stekla
sam utisak da eli da to ui
nimo!
Sasluaj me do kraja
osmchnuo se umirujue Lesli.
Njoj e rei da jednostav-,
no nc moemo. Izmisli razlog...
Recimo, reci da sara zauzet
pravljenjem reportae o krizi
u I raku. Ona kao i ostali ve-
rujc da sam novinar, zar ne?!
Uvek se drim te prie,
Les klimnula je glavom Su
miko.
Ali, ostavi utisak kao da
bi se moglo dogoditi da ipak
t! i ja obavimo taj mali pos
li za nju im se ja, kao, vra
tim sa puta. Ne elimo da an
gauje nekoga ko nc bi bio do
voljno pouzdan, zar ne?! na
stavio je Lesli. U meuvre
menu emo zaduiti Pita da na
ulicama proveri kretanje Oku
nija Ninige. On e to znati. On
poznaje pola San Franciska, i
to onu donju polovinu...
Sumiko se kratko, ali od
srca nasmejala. Njihov zajed
niki prijatelj, Tabasko Pit,
dobroudna ljudina velike sna
ge, duge kose i izraene ljuba
vi prema enskom polu, bio jc
od onih nemirnih duhova koji
su u stanju da pronau prija
telje i u najzabitijim uglovi
ma velikog grada. Sumiko je
bila sigurna da e Pit biti odu
evljen zadatkom.
U meuvremenu ja u od-
leteti u Tokio konano jc
izgovorio kljunu stvar Lesli.
Kada? Ne razumem!
zaudila se Sumiko.
Veeras, ako ima slobod
nih mesta u bilo kom avionu
prema J apanu rekao je Le
sli. U svakom sluaju pre
nego to Deni doe na tu ve
eru kod nas. Poznajem kusto
sa u Bui-nuizeju i nee mi
biti teko da pronaem rodo
slov i sve ostalo to se tie
porodice Ninigi. Deni uopte
ne mora da zna da mi posedu-
jemo dokument koji nju toli
NINA BR. 128 17
ko interesujc. Kod nas e u
svakom sluaju biti sigurniji
nego kod nje. J esam li u pra
vu?
Umesto odgovora Sumiko
mu pritle. Tano je znala da
Lesli zell iie samo da pomogne
Deni Asano ve i da jc zati
ti, ujedno traei put da sna
no ugrize zver zvanu Okuni Ni
nigi, terajui je da reaguje po
greno, da se otvori, cki naini
pogrean korak. . . Ona neno
zagrli Leslija, dodirujui ga
na poseban nain vrcima pr
stiju iza uha. Njen poljubac
je liio na dodir junog vetra
posle sue. On se osmehnu...
Laskavlce apnuo je.
Uvek kada te pitam da li sam
u pravu ti me poljubi. Mislim
da naprosto ne eli da izgovo
ri kako sam zaista u pravu.
Ona ponovi poljubac. On
uzvrati, neno poput leptira
koji prelee povrinu mirne
vode. Njegovi dlanovi ovla
prctloe preko njenih oblih, du
gih bedara, gotovo ih ne dodi
ru ui. U tom asu Sumiko a
pnu:
Mogu li da pogaam ka
ko se zove kustos Bui-muzeja?
Lesli trepnu. arolija trenu
tka morala je biti odloena za
neki drugi put. Sumiko nasta-
;
Onidi, zar ne?! upita
Sumiko sa eretskim osme
hom. Onidi Isigavi. elav
je, grbav, krivih nogu i ima se
damdeset godina, zar ne?!
Lesli se nasmeja prostodu-
no. . .
Varalice moja mala
rekao je. I sama zna da
Onidi ima dvadeset osam i da
Je J edna od najlepih devojaka
LI .J apanu. Pre neg(j to je za
vrila i magistrirala storiju
starog J apana hila jc maneken
na glasu. Ali...
Znam, Les apnula je
Sumiko.
Vie nisu govorili. Oboje su
znali sve to je moda trebalo
izgovoriti. Sumiko nikada nije
bila ljubomorna. Ona je odli
no znala za staru japansku
poslovicu: Mukai'evo telo
pripada svim enama i zemlji,
ali njegovo srce moe da pri
padne samo jednoj eni.. . i ze
mlji! Sinniko je bila sigurna
da e Leslijevo srce pi'ipadati
njoj dok god u n jemu ima da
ha, i nije marila ta se deava
sa njegovim telom.
Usledio je jo jedan, dug po
ljubac kojim su jedno drugom
govorili da se ele, da ele da
osete jedno drugo u sebi. Taj
poljubac je sadrao u sebi ko
liko ljubavi toliko i strasti, ko
liko poverenja toliko i prijate
ljstva, koliko poude toliko i
nenosti...
Kroz poljubac Lesh apnu:
18 NINA BR. 128
J o neto, pre nego to...
dok ja budem u J apanu, pot
rudi se da upozna Sengena
Ninigu...
Koga? odvratila je
mangupskim apatom Sumiko.
Potom su oboje zaboravili
da za njih uopte postoji stva
rni svet, prepun opasnosti i
problema, dilema i nedoumi
ca. .. Prepustili su se oblacima
I kibavi...
Ovaj grad so I/.menio,
mnogo sc i/.mcnio. Prepun jc
nekog novog ljama to jc
izgovorio iica uvijen u neku
vrstu izanalog pona sa neve-
rovatno velikim zakrpama na
nemoguim mestima. Ipak,
njegovo istroeno lice je vie
od njegove odee govorilo da
mu jc na drutvenoj lestvici
mesto u poslednjem redu.
Okej, i ja sam bio ljam kad
sam bio mlad, a Bog mi je sve-
dok da sam predugo bio mlad
i predugo bio ljam, ali tada
je i ljam imao neki svoj po^
nos, pravila, etiku ili kako se
ve takve stvari zovu...
Boni, ne ivi se u prolo
sti ree njegov sagovornik
i drug u piu, ovek krupnog,
visokog tela i duge plave kose
koja mu je padala na ramena.
Njegovo lice je odraavalo iz-
vesnu vedrinu pokvarenu sa
malo gorke sete.
Pite, deko! Meni je se
damdeset tri godine, ja nemam
nita drugo osim prolosti
ree starac po imenu Boni.
Hajde, ne zezaj se, mato
ri! I sam zna da si neunitiv
ree Tabasko Pit. Znam
sigurno da e ve negde pro
nai nain da ukrade hrizaii-
temu i donese je na moj grob.
Sedeli su u krmi koja nije
zasluivala ak ni to ime. Ob
jekat se nalazio u najzabitijoj
slepoj ulici u lukom kraju
San Franciska, a poseivali su
ga samo kloari, oni koji nisu
imali vie od pet ili deset cen
ti za konzervu piva kome jc
istekao rok upotrebe ili aicu
viskija ili dina ili bilo ega
to sc pravilo u tajnim peca
rama po garaama i napute
nim skladitima. Boni je bio
domain. Domain koji jc veli
koduno doputao gostu da
plaa pivo...
Pite, mome, poznajem tc
od roenja ree Boni. I
nije fer da me zeza tako. Su
vie sam star da bih progutao
limunadu o tome kako u i-
veti sto pedeset godina. O to
me ti priam... Samo, zaista
se grad izmenio. Ulice su pu
ne klinaca spremnih da zaho
du no u lea, da icom od
NINA BR. 128
19
gitare obese neposlunu kurvu
na ubritu, da puste krv iz
arterije momku koji ih popre
ko pogleda u bihjar-sah. . . Ta
kve stvari sc nisu radile u mo
je vreme. Meu nama se znalo
ta ko radi i zato. Ko je de-
pario nije smeo ni da pomisli
da se bake sa kurvama. Ko
je predvodio krdo uharki nije
imao pojma o drogi. Ko se ba
vio uenom nikada nije nosio
nikakvo oruje sa sobom, to
su radili specijalci, uvebani
za taj posao. . . Vidi, u moje
vreme kada bi neko morao da
se olai nestao bi preko noi
i nikada ga vie nisu mogli
pronai, osim ako nisu ribe iz
zahva. Lepo bi oveka upako-
vah u betonsko odelo i pohrani
li na dno moia. Takav je bio
red. ist posao. . . Danas, ovi
novi klinci ukokaju dasu i jed
nostavno ga ostave na ulici, iz
buenog, u hcktolitrama krvi,
pred oima decc i ena! Fuj!
Odvratno! Da se oveku pov
raa kad vidi tako neto.
Sadanjost nc mora da
bude leper, Boni. Ne verujem
da u tvoje vreme matori mo
mci nisu govorili isto to za te
be i tvoje ortake ree Pit.
Bojim se a u i ja imati
slinu priu za deake koji mi,
kroz jedno trideset ili etrde
set godina, dou na aicu
razgovora.
Ako na ovoj planeti u to
doba bude ivih stvorova, Pi
te! starac proroanski isp
rui kosati, iskrivljeni i prlja
vi prst prema gore kao da eli
da upozori itav svet na opas
nosti koje je sam stvorio.
Prvo atomska bomba, pa dro
ga, pa rak, pa SIDA! Uskoro
e ovaj svet naprosto pojesti
sara sebe od tih silnih boleti
na i ostalih gluposti. Osea li
da i ovo pivo ima otrova u se
bi?
U tom trenutku je u prvar
nicu uao ovek prema kome
su se svi okrenuli zijajui u
njega kao u udo. Bio je obu
en u besprekorno tamno ode
lo, sa bleteom kravatom oko
vr-ata, a izbrijano lice i svea
fr izura govorili su da ni u lu
dilu nc pripada tom mestu.
agor sc presee kao u kau-
bojskirn filmovima kada glav
ni junak zvecne mamuzama
ulazei u salun. Boni neprime-
tno dodirnu Tabasko Pita no
gom ispod stola. Izmenjali su
znaajne poglede. Pridolica
stade u vrata zaklanjajui i
ono malo svetla i poe vrlo
paljivo da pogledom prebira
po licima prisutnih. Bilo je sa
svim oigledno da trai neko
ga.
Neki od prisutnih se osmeli-
e da nastave razgovor, ili su
20 NINA BR. 128
to inili da bi prikrili svoj
strah.
Zna li ko je ovo? pro-
cedi kroz zube tiho Boni.
Nemam pojma ree
iskreno i ne naroito tiho Ta
basko Pit. J eT bi trebalo
da se prepadnem?
Ne verujem da si ti spo
soban da se prepadne os
meh starog kriminalca liio je
na smrskanu usnu harmoniku.
Ali, ovo je jedan od Okuni
jevih ljudi. On kontrolie ovaj
kraj. Ko zna ta sada trai
ovde?!
Ne znam ta on trai
ree Tabasko Pit ali ti i ja
bismo mogli da potraimo
jo po jednu konzervu piva,
pa makar i otrovanog, a?
. Hej! Trasti! Donesi Boni-
ju i meni jo jioneku konzervu
piva! viknuo je Tabasko
Pit.
- Deko, ta to pokuava?
upita tiho Boni. eli da
.se upozna sa Okunijevim o-
vekom ?
Nee mi vei'ovati, Boni,
stari drue, ali ba mi je to
namera veselo ree Tabasko
Pit.
Nije gledao u napirlitanog ti
pa, ali je znao da ovaj gleda u
njega i da, u stvari, ve kree
prema njegovom i Bonijevom
stolu. To je mogao da proita
i u oima starog Bonija, kada
je pogledao u njih. Boni se ni
je bojao, jer jednostavno vie
nije imao ega da se boji, osim
moda, da e zaista iveti du
go ti bcdi, gladi i ei, ali jc
odavno ve bio sit i presit gu
ve, nevolje, tue, bilo ega to
nije podrazumevalo izleava
nje na suncu ili sedenje u sa
vrenom miru uz poneku kon
zervu piva. To je Pit proitao
u njegovim oima ta udna,
pitoma ravnotea ostarelog o
veka sada je oito bila pore
mecena...
ta si se ti razvikao? ~
upitao je utogljeni kada jc
stigao do Bonijevog i Pitovog
stola. Pitanje je trebalo da iz
gleda upozoravajue. Zar no
zna da je ovo ilegalan lokal
i da jc ovde zabranjeno toiti
pie?!
Pit se zagrcnuo od smeha.
Rei koje je uo znaile su da
tip pokuava da na posredan
nain dozna da li je on, Pit,
sluajno policajac. Takoe jc
trebalo da Pit pomisli kako jc
taj ovek u besprekornom oclc-
lu policajac, i to je Tabasko
Pit smatrao vrhunskom komi
kom.
Opa! uzviknu Pit raz
dragano. Zar nisi mogao ni
ta bolje da smisli?!
Budui da se naao veoma
zbunjen ve i samim time to
se Pit zasmejao, Okunijev o-
NINA BR. 128 21
vek zaslade skupljajui usne,
spreman na psovku. Nije sti
gao da jc izgovori, jer Tabasko
Pit ustade od nazovi stola i
ukaza se oveku u svoj svojoj
visini.
Ne lazumem zato uzne-
mirava pristojne graane dok
piju ree Pit jo uvek ved
ro. Ili trai nevolju, ili si
toliko blesav da takvim glupo
stima sebi popunjava prazno
vreme!
Te roi su bile sasvim dovo
ljne Boniju da namigne osta
lim gostima u toj bednoj ru
pi i svi su znali ta taj mig
znai. J edan po jedan su tiho
krenuli ka izlazu. Samo je onaj
koji jc izigravao gazdu lokala
ostao gde je, uhvativi se za
glavu, jer je pretpostavljao ta
e se dogodili.. .
Koje si (i kopile? upi
ta cedei rei kroz zube utog
ljeni i gledajui Pita io je o
trije mogao.
J a sam kopile koje nc tro
i rei na idiotizme odgovo
rio je hladnokrvno Tabasko
Pit i savrenim aperkatom po
godio oveka u sam vrh brade.
Okunijev saradnik, meutim,
na Pitovo zaprepaenje, izdr-
a udarac na nogama. Samo je
otresao glavom i hitro, na na
in na koji to rade profesio
nalci, posegnuo rukom ka unu
tranjosti svog skupog sakoa.
Pit nije bio naivan. jo ka
da je ovek uao procenio je da
e imati posla sa dobro nao-
Tuanim tipom. No, nije mu
dozvolio da izvue oruje...
Sledei udarac jc bio mno
go manje denllmenski. Pito-
va izma se zari meu noge
n jegovog protivnika, i to svom
silinom!
Zau se neto nalik na me-
avlnu uzdaha i stenjanja, ali
nekoliko oktava nie nego to
bi to ispustilo ljudsko bie, a
povreeni se zgri, hvatajui
mujaku aparaturu meu no
gama sa obe ruke. Spustio se
na kolena pokuavajui da uda
hne dovoljno vazduha, kao da
e vazduh moi da mu ublai
bol. Pit je stajao iznad njega
nekoliko trenutaka pomislivi
u trenu: ova je uveban bok
ser, im jc izdrao aperkat,
ali mi sc ini da ne veba re
dovno primanje udaraca u mo-
nicc!
Nije zdravo oslovljavati
nepoznate mukarce na ulici,
deko ree Pit mirno.
Od toga stradaju jaja!
Pristupio je oveku na na
in na koji dreser pristupa
pripitomljenoj kravi. Izvukao
mu je iz futrole ispod pazu
ha beretu kalibra 9 mm i us
put ga pretresao od glave do
pete, ne udei se to momak
nosi i koltovu korbu u
22 NINA BR. 128
maloj futroli vezanoj za lanak
na nozi. Pit oruje strpa u
svoj dep, a onda ree:
Zar ti ovo gvoe ne ote
ava kretanje, mamlaze? Sada
e lake hodati, ako uskoro
uspe da ustane!
U tom trenutku je stari Bo
ni stajao na vratima i gledao u
Pita ne bez divljenja, kao da
ga dobri, stari Tabasko podse-
a na njegovu sopstvenu mla
dost. Starac mahnu rukom Pi
tu elei da mu stavi do zna
nja da je bolje da krene, jer
mu se inilo da je obavljeno
sve to treba obaviti...
Pit se prevario krenuo je
ka izlazu osmehujui se starcu.
Nainio jc jedva dva koraka
kada je razoruani tip skoio
na njega, pogaajui ga uve-
banim udarcem noge sa desne
strane, ispod rebara, u jcLru.
Bol natera Tabasko Pila tla us
tukne i poklekne. Sledei uda-.
rac, takoe nogom, razbuca mu
arkadu iznad desnog oka!
Bilo je sasvim jasno da to
vie nije ala. Pitov protivnik
je znao trikove i izvodio ih je
veoma dobro. Upravo se spre
mao da tresne Pita u slepooni
cu kada se plavokosom divu
razbistri mozak ...
Eskivirao je munjevito, ose-
tivi fijuk protivnikove pesnice
pored lica. Istovremeno je iz
veo sasvim pristojan mae-ge-
ri, cemu ga je nauio njegov
prijatelj Lesli, i od tog udar
ca, budui da ga je zatekao u
raskoraku, ovek u lepom ode
lu odlete ak na suprotan
kraj nazovi krme, udarivi
svom snagom u zid koji se u/,
straan prasak i oblak prai
ne srui ravno na njega!
Obrisavi krv sa lica Pit os
motri situaciju izgubivi je
dan od zidova krma se opasnij
ljuljala, spremna da se svaki
as sloi kao kula od karata.
Pitov protivnik je pokuavao
da se iskobelja ispod gomile
polomljenih dasaka i kartona,
svi ostali su se ve bili udalji
li na pristojnu razdaljinu...
Bio je pravi as da se pretl-
stava zavri i to jejbilo ono to
je Pit upravo i nameravao.
Priskoio je utogljenku i sa
ekao da ovaj pomoli glavu i/,
rucvne gomile, a onda ga je
poastio jednim prostim, go
tovo primitivnim udarcem no
ge ravno meu oi!
Zenice zaprepaenih oiju
pogoenog krenue nesvesno
jedna prema drugoj kao da
ele da se spoje negde iza ko-
rena nosa. Sa takvim, beskra
jno smenim licem ovek pa
de u prainu, ostajui tako,
nekako udno iskrivljen, u du
bokoj nes vesti!
NINA BR. 128 23
Bio je tvrd, pasji sin
bilo jc sve to je Pit rekao
Zatim jc izaao iz krme. ,1//
Nekoliko trenutaka poto se
Tabasko Pil pridruio Boniju
stara, bcdna graevina sc uis
tinu sloiki kao kula od ka
rata. Pila nije zanimalo da to
vidi. Nije ni Bonija. Ostavili
su ostalak drutva da sc nas
lauje lim ptizoi'om, a oni se
udaljic. . .
Nc zna koga si sredio,
Pite, mome, mada moram da
priznam da vrsto verujem da
od tebe nema boljeg ree
starac u hodu, a oi su mu se
zadivljeno sijale. Okuni Ni
nigi je opasan ovek i ne voli
kada njegovi ljudi stradaju.
Ti kao da zna mnogo o
tom Okuniju, a?! ree Pit
trudei sc da mu pitanje zvui
nehajno.
Vie nego to jc to zdra
vo priznadc starac.
U lom sluaju te vodim
u jedan od onih restorana ko
ji se teko rue predloi Ta
basko. Piemo pravo, ras
hlaeno pivo i ti e mi pri
ati o tora tipu. Zna i sam da
volim uzbudljive prie. Vai?
Stari Boni nije bio od onih
koji ne vole rashlaeno pivo,
naroito ako se uzme u obzir
injenica da je rashlaeno pi
vo pio tek nekoliko puta u ne
koliko godina. ..
Ti ba zna da oveku
razvee jezik nasmeja se
starac.
Stan Sengena Ninige nalazio
se u potkrovlju jedne nevelike
zgrade u Ulici San Fernando, u
kr\ju koji jc vaio za prilino
ugledan. U tom kvarlu su sta
novali muziari, pisci, novina
ri, uglavnom inteligencija. I pak,
Sumiko sc dobro pomuila dok
nije saznala adresu. U radioni
ci, za koju je saznala prilino
lako, nije bilo nikoga, pa je
morala da potrai kunu adre
su ona nije bila u telefon
skom imeniku, pa je Sumiko
gotovo celo jedno prepodne
morala da okree telefon., .
Konano, nalazila se ispred zg-
rtide.
Pritisnula jc dugme interfo-
na i saekala. Posle gotovo pu
nog minuta ponovila jc priti
sak. I ve joj se uinilo da go
re, u potkrovlju, nema nikoga
kada se iz interfona zauo po
spani glas:
Ko jc dole?
Sumiko je izgovorila izmi
ljeno ime, predstavljajui se
kao novinar. Taj trik je ugla
vnom uvek palio.
Kako ste pronali...?
zaustio je da kae muki glas,
a onda je promenio miljenje
i rekao: Saekajte!
Nekoliko minuta kasnije na
vratima se pojavio Sengen Ni-
24 NINA BR. 128
nigi u izbledelira farmericama
i sa suvie irokom majicom
na kojoj se nalazio znak Lej-
kersa. Mladi ovek je sa u
enjem gledao u Sumiko.
Gospodine Ninigi re
kla jc Sumiko trudei se da
zvui proiesionalno novinar
ski zaista mi je ao to vas
ovako uznemiravam, ali mi
je veoma stalo do razgovora sa
vama. Nisam mogla da prona
em bioj vaeg telefona...
Shvatatc li?
U sutini, Sumiko je bila iz
nenaena. Ne toliko krhkou
Sengenovog tela, ve nekim po
sebnim izrazom lica i mutnim
sjajem u oima. Ni sama nije
znala zato je oekivala da
sretne oveka koji u sebi ima
onu vrstinu i snagu kakvu
tradicionalno imaju bui samu
raji. Pred sobom je videla mla
dog cjveka koji u sebi nije
imao ni traga od ratnikih ge
na svojih, predaka.
Pa... J a, u stvari, i ne
/nam Sta bih mogao da kaem
zbunjeno je izgovorio Sen
gen. I pak... kad ste se ve
toliko trudili... Mogli biste da
popijete malo kafe, zar ne?!
Bio je to plahovit poziv za
koji Sumiko nije mogla biti si
gurna da li je samo nagovetaj
odbijanja svakog razgovora ili,
moda, pokuaj da se sagovor
nik izazove da odbije poziv.
Ona se osmehnu pravei tako
pauzu za koju je oekivala da
e naterati Sengena da kae
jo neto.
Uite ree on konano,
pomerajui se da propusti go
u. Nije mi jasno zato bih
ja interesovao novine. . . Ipak...
Ovuda... alim, ali lift ne po
stoji u ovakvim zgradama...
Dok su se uspinjali uz uske
i strme stepenice, Sumiko je
sluala nekakvo aputanje ko
jim je Sengen Ninigi pred sa
mim sobom hteo da prikrije
nesigurnost, zbunjenost, nela
godnost. Sumiko je procenji-
vala nain na koji se on kree
i ponovo dola do zakljuka da
se takav ov6k jednostavno ne
moe svrstati u tip mao mu
karca, mada nije bio ni femi
niziran. Naprosto, Sengen Ni
nigi je bio jedno osetijivo, sen
timentalno moda, ljudsko bi
e, koje se kroz ivot kretalo
oseanjima. Pesnik, pomisli
la je umiko. Pesnik koji se
izraava stvarajui elektronske
muzike instrumente! Takva
misao joj je bila udna, ali ne
neshvatljiva i svakako ne ne
razumljiva. Na nekakav pose
ban nain Sengen Ninigi joj se
svideo.
Vi svakako ne dolazite iz
J apana? upitao je Sengen
dok je otvarao vrata svog sta
NINA BR. 128 25
na. Mislim. . . Va engles
ki. . .
Roena sam u Friku
ree Sumiko. Moja porodi
ca je ovde vc clvrtu genera
ciju.
Oli! u/dahnu smiicno
Sengen. Uvek mi takva pita
nja padaju na pamet kada sre
tnem nekoga kao. . . mislim. . .
poput nas. . .
Razumem vas ree Su
miko. Izgleda da ak ni na
ma, koji ne znamo japanski,
krv ne dozvoljava da se zauvek
otkaimo od obala tih dalekih
ostrva.
Iako je zaista elela da nave
de razgovor na J apan i porek
lo Ninigijeve porodice, Sumiko
je samu sebe prekorcvala to
je dopustila da ba time zapo
ne kontakt izmeu nje i Sen
gena. Poelela jc da se dogodi
neto to e promeniti temu.
Dogodilo se lo da im jc u
susret, im su kroili u stan,
krenula plavokosa, lepa mlada
ena sa osmehom na licu koji
kao da je iekivao neto. Upi
tnici u njenim oima su rekli
sve, i Sengenu i Sumiko.
Nije mi jasno zato bih ja
bio interesantan za novine
ree Sengen mladoj eni kao
da se izvinjava. Zatim je po
novio ime koje mu je rekla
Sumiko.
Drago mi je ree pla
vokosa. J a sam Alisa.
Rukovale su se bez mnogo
srdanosti, ali i bez odbojnosti.
- Za koji list radite? upi
tala je Alisa. Delovala je neu-
poredivo samouvcrcnije nego
Sengen.
Sumiko izgovori ime asopi
sa i napomenu da izlazi u At-
lanti. Dodala je kako je glas o
instrumentima koje pravi Sen
gen stigao do istone obale...
Kada su me angaovali za
ovaj razgovor nastavila je
Sumiko nadajui se da dobro
igra ulogu koju su ona i Les
li smislili, prvo to ih je in-
teresovalo bilo je da li je taj
gospodin Sengen zaista J apa
nac iz J apana, kada pravi ta
arobnjatva sa elektronikom.
Znate, mnogi ljudi odavno poi-
stoveuju mala elektronska u
da sa Tokijom. Bojim se da su
tome krivi'SONI, PANASONIK
i ostale krupne firme sa one
strane Pacifika. Na alost, ma
lo njih zna da osnovne kompo
nente za ta uda, mikroipovi,
dolaze upravo iz Kalif orni je.
Zar nije tako, gospodine Nini
gi?
Moglo bi se tako rei
odgovorio je usplahireno Sen
gen. Naas je Sumiko osetila
izvesnu odbojnost u njemu.
- Ne oekujete valjda da
vam Sengen detaljno ispria
26 NINA BR. 128
kako stvara?! osmehnula se
Alisa. Znate, postoje deta
lji koji spadaju u poslovnu ta
jnu.
Nije morala vie da kae.
Sumiko je shvatila o emu se
radi. I Sengen i Alisa su se bo
jali da se iza novinarke kosih
oiju krije, to nije moralo^
biti neverovatno, agent neke
od vehkih firmi koje bi i te
kako rado htele da imaju Sen
genove recepte za masovnu
proizvodnju muzikih instru
menata. ..
Mohm vas, nemojte sma
trati moju profesionalnu drs
kost pictcranom radoznalou
potrudila sc da ih razuveri
Sumiko. Po mojoj zamisli
okosnica razgovora bi sc odno
sila na udeo rada gospodina
Ninige u stvaranju muzike
umetnosti. Ne samo to sc nc
razumem u tehnike detalje
ve oni nc interesuju ni mene
ni itaoce mog lista.
Koliko e to vremena odu
zeti? upitala je Alisa. Sumi
ko oseti da Sengen svojevolj
no preputa toj lepoj eni da
vodi njegove poslove.
Ne elim da vam oduzi
mam mnogo vremena ree
Sumiko. IVioda dvadesetak
minuta. I, ako nemate nita
protiv, snimau kasetofonom.
Alisa pogleda u Sengena, ko
ji samo slee ramenima. Potom
plavokosa ena ree:
Doneu kafu. Vi moete
snimati.
Bio je to znak za Sumiko da
iz svoje torbice izvue mali,
reporterski kasetofon. Bila jc
to spravica koja se u svakoj
prodavnici u San Francisku
mogla kupiti za dvadesetak do
lara. Meutim, ispod banalnog
izgleda krilo se neto to Sen
gen Ninigi nije mogao znati,
kao to nije mogao ni znati
da je Sumiko vrhunski strti-
njak za elektroniku... Moda
ne toliko kao on, ali svakako
strunjak koji moe da u obi
an, reporterski kasetofon ug
radi minijaturni prijemnik ra
dio talasa odreene frekvenci
je uproteno, u kutiji kase-
tofona se nalazila spravica ko
ja jc mogla nepogreivo da
odredi da li u stanu Sengena
Ninige ima skrivenih prislu-
nih bubica.
Priivei se a nameta traku
prilino nespretno, Sumiko jc
brzo i vcto ukljuila skriveni
aparat. Zatim je ukljuila i ka
setofon. Traka je poela da se
okree, ali nije snimala ono
to su Sengen i Sumiko govo
rili, ve radio-talase, one nevid
ljive i neopipljive stvari kojih
je prepun vazduh na nasuni,
vrebajui one sa posebnom
NINA BR. 128 27
frekvencijom. Smniko se na
dala da njen mali traga nee
pronai nita, ali sc i bojala da
hoe. No, nije mogla nita sa
sigurnou da kae dok nc do
e kui i pomou specijabiog
reproduktora preslua traku.
Razgovor je u p(.)ctku tekao
napeto i Sumiko jc sa mukom
uspevala da dobije odgovore
na svoja, unapred spremljena
pitanja. Tek kada sc zagrejao
i kada jc pria krenula o upo
trebi elektronike u muzici,
Sengen Ninigi se rastopio kao
sladoled u avgustu i poeo da
govori kao navijen.
Kada je iscrpela pitanja, Su
miko izgovori;
Kako to da ovih dana ne
radite? Nekoliko puta sam vas
traila tamo, u radionici, ali
sve je bilo zakljuano. . .
U tom asu kao da sc Sen
gen Ninigi na tren ukoio. Ner
vozno i prebrzo jc pogledao
prema vratima kroz koja jc u
prostoriju trebalo da ue Ali
sa. Ne samo da nije znao ta
da odgovori, ve nije ni eleo
da odgovori, a istovremeno je,
bar kako je Sumiko zakljuila,
panino traio izgovor koji bi
na sagovornika ostavio utisak
da je sasvim normalna pojava
to danima ne radi svoj po
sao bez vidljivog razloga.
Sumiko predoseti da je, sa
svim sluajno, pogodila cilj,
mada nije mogla ni da pretpos
tavi ta je toliko uznemirilo
Sengena. Ulazak Alise malo ot-
kravi Sengena, koji izree:
Ovih dana imam jednu
vanu posctu. Moji roaci iz
J apana.
Po nainu na koji je Alisa
izala iz sobe istog trena kada
jc ula ta jc Sengen rekao,
Sumiko je sasvim lako zaklju
ila da to to je on rekao ne
samo da ne odgovara istini ve
i prikriva neto prilino krup
no. Sengen se crveneo od uha
do uha.
Uostalom, kreativni rad
ne podrazumeva ono klasino
od devet do pet, zar ne?!
ree Sumiko, elei da malo
smiri sagovornika.
Pa. .. da ^ zaklima neu-
verljivo glavom Sengen.
Ispivi kafu do kraja Sumi
ko, stade da sc zahvaljuje, mo
da pretciano upadljivo, ali
dovoljno atraktivno da Sengen
i ne primeti da je uklonila ka
setofon sa stola. U stvari, Su
miko je strepela da Sengen ne
poeli da preslua traku. Na
sreu, on je bio suvie zbunjen
i iznerviran sopstvenim postu
pcima da bi mu to moglo pas
ti na pamet. Stalno se osvr
tao oko sebe po stanu traei
pogledom Alisu. Ona je, zaklju
ila je Sumiko, bila suvi.ie uv-
reena ili iznervirana neim i
28 NINA BR. 128
naprosto jiijc elela da se po
kae.
Sada bih morala da po
em ree Sumiko. Ne
mam lei kojima bih vam se
zahvalila. elim vam svaku
sreu...
Izgovorila je jo mnogo kon-
veneionalnosti, gotovo na na
in na koji to ine originalni
japanski J apanci. inila je to
namerno ne bi li Sengen pono
vo do.ao na ideju da pomene
J apan i te svoje, i najverovat-
nije nepostojee roake. Meu
tim, on je samo, sa prilinom
nesprelnou, ncmo pokuavao
da stavi Sumiko do znanja da
je najbolje da je isprati do
i/.laza iz zgrade. Konano, kao
da je odalinuo kada .su izali
iz stana, a po brzini sa kojom
je iza Sumiko zatvorio ulazna
vrata u zgradu Sumiko je zna
la da nije re o malom nespo
razumu, ve o neemu prili
no krupnom. Neemu to su
Sengen, a naroito Alisa, poku
ali da sakriju ak i od be
zazlene novinarke.
Sva srea to je on toliko
smuen, pomislila je Sumiko
odlazei niz Ulicu an Ferna
ndo Mogla sam nesmetano da
postavim ak tri bubice u nje
gov stan i jednu u interfon.
Ako se u stanu Sengena Nini
ge dogaa neto neubiajeno,
uskoro emo moi i Lesli i ja
da ujemo o emu se zapravo
radi ...
Park oko Bui-muzeja u Kjo
tu bio je olienje japanske
tradicionalne pedantnosti i ose
aja za lepotu prirode. iste,
jednostavne forme zgrade uk
lapale su se u travnate i po.-
Ijunane povrine kao da ih J c
stvorila zaista piiioda, a ne
ljudska ruka, a itav prostor
bio je oplemenjen veoma pa-
ljivo negovanim stablima nipa-
-palme, tikovine, treanja...
Parking koji Je pripadao
muzeju nalazio se gotovo pola
milje dalje, na raskru dve
ulice koje su se inile puste,
jer se Bui-muzej nalazio u
predgrau Kjota u kome, za
razliku od ostalog dela grada,
nije bilo onog gustog, nemogu
eg saobraaja tako karakteri
stinog za velike gradove na
japanskim ostrvima. Slubeni
ci muzeja su, sa radou ili ne,
bili primorani da do parkinga
dou peke, etnjom na kojoj
bi im sigurno pozavideli stano
vnici Njujorka, Pariza ili Lon
dona. I, upravo je bilo vreme
kada je muzej zatvarao vrata
za posetioce, a otvarao ona
druga kroz koja je pokuljala
NINA BR. 128
29
gomila slubenika, na elu sa
direktorom muzeja. Meu nji
ma sc nalazila i Onidi Isigavi,
mlada ena oblog, privlanog
tela, veoma tamnih kosih oi
ju i kose uvezane u neku vrs
tu pune. I^ravila se da ne pri-
meujc brze, skrovite poglede
svojih nnikih kolega. I stini za
volju, medu ono malo ena ko
je su iiutile u Muzeju posve
enom samurajskoj tradiciji
J apana, ona je bila ncuporedi-
vo najprivlanija.
Njoj etnja do parkinga ni
je predstavljala tekou. Na
protiv, inilo joj se da je lo
peaenje osvcava posle na
pornog dana sa mnogo scdc
nja za radnim stolom za ko
jim je ve mcsccima sreivala
rukopise iz esnaestog i seda
mnaestog veka. Po prirodi je
bila ivahna osoba, biva od
bojkaica i seden je u zatvore
noj prostori ji joj jc bilo mno
go tee nego .eln ja od pola mi
lje do aulomobiia. Zato nije
urila poput ostalih. I la jc la
gano, urednim, ravnomcrnim
koracima, uivajui u svakom
od njih, oseajui kako joj se
miii na skladnim nogama za
teu i kako joj telom struji no
va i svea energija, energija
kretanja.
Kada je stigla do parkinga,
veina vozila ve se nalazila na
ulicama. Njen nian je bio
obino parkiran na mestu od
reenom za mlae saradnike
muzeja, daleko od ulaza. Pri
bliavajui sc kolima, vadila je
kljueve iz torbice. Kada se
nala na desetak koraka od
automobila pritisnula je dug
me elektronske brave kola
zapitae, iskljuivi alarm i
otvarajui vrata. Onidi skliznu
na udobno sedite uzdahnuvi
predstojala joj je vonja od
tridesetak milja, jer je stano
vala na sasvim drugom kraju
Kjota. U stvari, to je bilo ono
to joj se nije svialo u vezi
]iosla u muzeju.
Startovala je motor i ubacila
;,ailomatski menja u odreeni
pt)l(iaj, pogledavi u retrovi
zor, po vozakoj navici. . .
Na tren se ukoila! U retro
vizoru je ugledala licc mukar
ca! Evropljanina! Lepo lice na
kome su sc isticale eline oi
i briljivo podiana, kratka i
otra kosa.. . Osmeh tog mu
ka ica ju je umirio pre nego
saznanje da ga poznaje po
dobru!
Nema pojma kako si me
uplaio! jeknula je Onidi na
japanskom. Zato se tako
uvlai u moj automobil?
Nisam hteo da te uznemi
ravam dok radi odvratio
je mirno Lesli Eldrid osmeh
nu vi se malo ire. A i imam
razloga da pokuam da ovaj
30 NINA BR. 128
na susret protekne bez radoz
nalih oiju.
Onidi bre-bolje iskljui mo
tor, meutim Lesli se vetinom
make prcbaci na prednje se
dite i ponovo ukljui motor i
ubaci menja u odreeni polo
aj.
Samo vozi ree. Nje
gov japanski je bio gotovo bez
naglaska i tome se Onidi uvek
divila. Sve treba da izgleda
kao i svakog dana, kao da me
ne nema sa tobom. Srea je
to ima ova /atamnjena stak
la na automobilu, pa spolja ne
mogu da primctc da sam i ja
unutra.
Zvui kao lik iz loih
amerikih pijunskih filmova,
Les nasmeja sc Onidi. e
mu tolika tajanstvenost?
Ne zbog tebe - on se na-
c prema njoj i poljubi jc u
koren kose iznad ela, istovre
meno spustivi na as svoj
dlan na njenu divno izvajanu
butinu. J ednostavno ne
smem da rizikujem, jer ima
ljudi koji moraju do sri da ve-
ruju da sam jo uvek tamo, u
Dravama, u Friku. Kada bi
znali da sam u Kjotu, moglo
bi se dogoditi da neko strada,
ali to je ve pria u kojoj ne
bi uivala.
Kako si uopte mogao da
ue neprimeen u moja kola?
upita mlada ena vozei ni
suvie brzo ni suvie sporo.
Tamo su dva uvara, a kola
imaju alarm. ..
Otkud /.na da nisam
duh?! nasmejao se Lesli.
Duhovi nc znaju tako le
po da mi miluju noge dok vo
zim uzvratila jc pomalo ras-
kalanim smehom Onidi.
Poznavali su sc iz vremena
kada je Lesliju bila potrebna
krupna usluga vezana za jedan
vaan podatak iz arhive toki-
jske policije, gde je Onidi ra
dila privremeno, jo dok jc
studirala. Kasnije su se sreta
li jo nekoliko puta, na obost
rano zadovoljstvo, jer je Lesli
znao da dobre veze treba odr
avati. I skustvo ga je uilo da
ohlaeni odnosi nikada ne mo
gu biti pouzdani kao oni koji
se, s vremena na vreme pod
grevaju.
Dok je vozila i oseala na
svojim nogama Leslijeve prste,
Onidi je mislila samo na one
divne, nezaboravne trenutke
strasti koju joj je Lesli pru
ao u prolosti. Sama sebi je
morala priznati da je nijedan
mukarac nije umeo tako uz-
neti u nebesa zadovoljstva kao
Lesli i ve je eznula, nestrp
ljivo do bola, da se ti estoki
trenuci ljubavi ponove i sada,
kada je on ve tu...
U stvari, ne bih eleo da
te zavaravam ree jednosta
NINA BR. 128 31
vno Lesli. Doao sam kod
tebe jer mi treba jedna uslu
ga. Ne mnogo velika za tebe,
ali to to traim je nekome ta
mo u Dravama veoma bitno.
Bitno gotovo kao sam ivot,
ako moe da me razume.
Zna da tebi ne mogu ni
ta da odbijem, Les ree Oni
di skoro mazao. U pitanju
je samo da Ii mogu da uinim
to to trai od mene. Reci mi
u emu jc stvar!
Istraujem rodoslov jed
nog J apanca roenog u Dra
vama ree Lesli sasvim spo
kojno. Zove se Sengen Ni
nigi. Postoji vcrovatnoa a jc
on potomak slarc samuiajske
porodice. . .
ekaj! ]irckide ga Oni-
ni. Prc izvesnog vremena je
dna ena, takoe japanskog
porekla, advokat, traila je pi
smeno od mene da joj poa-
Ijem neto o tome, ali ja to
nisam smela da uinim bez
odobrenja direktora muzeja.
Na alost, pravila muzeja nisu
dozvolila da se dokumenta na
bilo koji nain iznose. Da li
govori o istoj stvari?
Dobro je to ve donekle
zna o emu se radi ree
Lesli. ~ Meutim, u meuvre
menu se taj sluaj prilino is-
komplikovao i sada je dospeo
ve dotle da je pomenuti Ni
nigi u izvesnoj opasnosti. Za
to sam ovako tajanstven. Ne
bi morala da zapamti ta u ti
rei, ali znaj da jc njegov i
vot u opasnosti ako neko do
zna da se njegov rodoslov tra
i po Bui-muzcju.
Nisam znala da se jo
uvek bavi opasnim stvarima.
Onidi je, kao i mnogi drugi,
znala da je Lesli novinar i da
ponekad istrauje stvari sa
one strane zakona, to moe bi
ti opasno. Stoga se nije zapa
njila zbog njegove konspiraci
je unapred je ve bila odluila
da mu pomogne, jer je znala
da moe.
Mislim a nee biti nikak
vih problema da iz arhive mu-
zuja pokupim sve to se odno
si na porodicu Ninigi. Da bih
to lake iznela iz muzeja pres-
nimiu na mikro-film. Imae
to ve sutra, ako ti je hitno.
Nc toliko hitno da ne bih
mogao sa tobom da provedem
dananje i sutranje vee re
e Lcsii. Rezervisao sam
apartman i naruio veeru.
Ima li smelosti da je podeli
sa mnom?
- Smelosti?! nasmeja se
Onidi. - J edva ekam!
Onda vozi ravno kui
ree Lesli. Mene e iskrca
ti nekoliko ulica ranije, a on
da e se presvui i uzeti tak
si. Kada stigne u hotel Mija-
moto internaconal, potrai
32
NINA BR. 128
gospodina Klejtona. J a u ve
biti tamo da te doekam. Su
tra e uiniti isto i doneti mi
taj mikro-film. Ali, sakrij ga
dobro. Recimo, u drku lepe
ze koju e mi pokloniti. Zna,
ja volim da dobijam sitne po
klone od tebe.
U redu, gospodine Klejto
ne! Onidi se zvonko nasme
jala. Ve je sebe zamiljala u
Leslijevom zagrljaju, tamo u
tom apartmanu. Na veeru ni
je ni mislila. . .
Lcsii ,ic izaao iz Onidinog
automobila nekoliko ulica pre
ulice u kojoj jc ona stanova
la. Paljivo jc osmotrio okoli
nu i lako uslanovio da mu ne
jircti nikakva opasnost. Zatim
jc uzeo taksi i odvezao se u
hotel Mijamoto, Taksista je
bio zbunjcii to njegov klijent
eli da ga dovczc do ulaza za
kuhinju, a!i nije postavljao glu
pa pitanja. J apanski taksisti
su bili mnogo bolje vaspitani
nego ameriki to je i sam
L.csli dobro znao.
Izaavi iz taksija, Lesli ni
je odmah uao u hotel. Skre
nuo je prema niskoj graevi
ni, sa icve strane slubenog
ulaza, u kojoj jc bilo smeteno
skladite butan-boca za potre
be kuhinje. Dobro je poznavao
tu graevinu i znao je da se
odmah pored odlino zakljua
nog ulaza u skladite gasa na
lazi mala prostorija namenjc-
na garderobi. Ta garderoba ni
je bila korivena, ali je Lesli
ju dobro poskiila da tu zas
tane, izvue usku torbicu iz
unutranjeg depa sakoa i ot
vori jc. U njoj sc nalazio kom
plet pozorine minke...
itava operacija nije tj'ajala
due od sedam ili osam minu
ta, i kada jc napustio taj pro
stor Lesli vie nije liio na sc
be. Kosa mu jc bila dua i va
lovita, brkovi prosedi i ncuic-
dni, a nos lako nakrivljen na
jednu stranu. ak se promcui-
ia i boja njegovih oiju, pomo
u kontaktnih soiva u boji.
Sada su njegove oi bile smc
e, to im nije umanjilo mo
da vide sve i svuda. Hitro i vr
lo precizno je osmatrao oko sc
be dok je ulazio na glavna vra
ta hotela. Priao je recepciji,
zatraio klju apartmana rezc-
rvisanog na ime Klej ton i po
sle nekoliko trenutaka ve bi<j
u l i ftu...
Apartman koji je iznajmio
bio je, po njegovoj elji, opre
mljen faksom, telefonskom se
kretaricom, malim poslovnim
kompjuterom i jo nekim sit
nicama koje su trebale da os
tave utisak kao da je on, gos
podin Klejton, biznismen koji
radi dvadeset etiri asa dnev
no. No, postojanje tih sprava
imalo je i svoju praktinu st
NINA BR. 128
33
ranu. U lo sc Les!I uvcrio ira
J e uao u prostor sa faksom
tamo ga jc ekala poruka,
pristigla, kako jc stajalo u za
glavlju faksimila, negde oko
dva posle podne, po vremenu
amerike zapatlnc obale. Tekst
je bio naslovl jen na ime Klej
ton i govorio je, na prvi pog
led, o dconicaina nekih naftnih
kompanija i/, jugoistone A/.ije.
No, Lesli se lako osmehnuo na
sve to.
Bila je to, u .stvari, jfro\'ana
poruka koju mu je poslala Su
miko. Lesliju nije trebalo mno
go vremena da deifruje tekst.
Kada je to obavio shvatio je
da mu se najetlnoin vrcmc /a
akciju skrauje, .lei', portika
je sadravala injenice koje su
govorile da Okuni Ninigi sas
vim dob]o zna o emu se radi
u sluaju Sengena, da je ve
bio Sengenu u ]K)scli i da je
spreman na sve. . . Ono to je
pomalo iznenadilo Leslija bilo
je to to mu J e Sumiko javlja
la da sam Sengen, inilo se, nc
zna nita o nasledslvu, koje je
bilo tako dobar razlog da Oku
ni krene na njega sa zloina
kim namerama.
Leslijevo lice nije izrazilo za
brinutost, ali je njegov um
znao da za tako neto postoje
razlozi. Razmiljao je brzo i
efikasno, kao i uvek, i zaklju
io da e mnoge stvari biti
ncuporedivo jasnije kada mu
Onidi donese mikro-film sa do
kumentima porodice Ninigi.
Tek tada e moi da nastavi
ono to je zapoeo, ili to je
zapoela Deni Asano. Dotle,
bilo je bespredmetno brinuti.
Umesto toga valjalo sc pripre
miti za divno, romantino vee
sa Onidi I sigavi...
Samo to je to pomislio, za
zvonio je telefon sa recepci
ji' su obavetavali gospodina
i le i I ona da ima posetu mlade
darne. . .
f
X /
Za stolom u Lcslijevoj kui,
prck(j puta Sumiko, sedeo jc
ovek u plitkim etrdesetim
godinama, lica pomalo zgre
nog, sa vidljivim borama izme
u oiju i u uglovima usana,
kao da mu inteligencija ili is
kustvo nisu dozvoljavali da se
ikada u ivotu opusti. Zvao se
Vernon Blejn i bio je jedan od
brae Blejn, vlasnika advokat
ske agencije za koju je radila
Deni Asano. Sumiko nije na-
meravala da upita Deni zato
je ba njega izabrala da joj bu
de pratilac na veeri na koju
je Deni bila pozvana. U sva
kom sluaju, Sumiko nije sma
trala Vernona Blejna dovoljno
zanimljivom osobom, sposob
34
NINA BR. 128
nom da bude u prisnijim odno
sima sa D/eni. Ponaanje De-
ninog pratioca kao da je to po
kazivalo, jer se inilo da uop-
stc ne obraa panju na Deni,
a f kada bi kroz razgovor bio
primoian da joj se obrati ili
je pogleda to je uvek liilo na
odnos izmeu nadreenih i po
dreenih slubenika iste firme,
io je u stvari i bilo.
Oeni Je bila, kao i uvek, u
nekakvoj urbi. J ela je brzo,
ne obraajui panju na vrstu
i kvaliici jela, mada se Sumi-
ko prilino trudila da zgotovi
specijaliietc, uglavnom japan
ske, za koje je znala da e se
svideli gostima. Deni je ak
]ireeslo gledala i na asovnik,
mada je bila subota uvee i
mada je bilo gotovo nemogue
da te noi ili sledeeg jutra ima
vanije obaveze. T.esti, koji se
lokom veere drao veoma uz-
cirano, sto je Sumiko iznena
dilo, nije odoleo a da ne upita:
Deni, sliem utisak da
nekuda uri.. Za.to? Zar ti ov-
de kod nas nije prijatno?
()h! uzdahnula je De
ni. Daleko od toga da mi
nije prijatno. Naprotiv. Ali. . .
ta znam! Ve sam toliko na
vikla da uvek patim od nedo
statka vremena da se tog ose-
aja ne mogu ni sada oslobo
diti.
Bojim se da e morali
da promeni ritam ivota
rekla je Sumiko. Ta tvoja
urba prelazi lagano u opsesi
ju i pre nego to se snae ma
ces velikih problema.
To mi je rekao i moj psi
hoanalitiar osmehnula .se
Deni kao da eli da se naali,
mada je i sama oseala da je
stvar daleko od ale.
Od poetka veere nisu ni
pomenuli sluaj Ninigi, aska
jui uglavnom o nevanim siva
lima, vremenu, novim fibnovi-
ma, pozoritu, izborima koji
su se primicali. Tek kada su
bili kod deserta, pijuckajui
blago belo vino, Deni Asanc)
najednom, odloivi au, ree:
Dakle, Sumiko, da ii si
odluila?
ta? upita Sumiko
pravei se da nema pojma o
emu govori Deni.
Zna ve ... Ponudila sam
ti jedan mali posao u J apanu
osmehnula se Deni. Mo
e li da odvoji malo vreme
na za to. Vernon se sloio.
Nije trebalo vie nita, obja
njavati. I Sumiko i Lesli su
shvatili da je Vernon Blejn u-
poznat sa sluajem Ninigi. Sam
Vernon je samo ovla preleteo
pogledom preko Deni dok je
ona govorila:
Firma mi je dala jo sa
mo est nedelja da okonam
NINA BR. 128 35
lxj sluaj i ja bih volela da (.o
i)bavim u roku. Ti bi to mog
la .. . Oprostile! Vi biste to
mogli lako da uradite, zar ne,
Lesli. Novinari /laju kako da
se to uradi brzo i bezbolno.
Ni.La manje od advokata
ree J ieoclretieno Lesli. Celo
vee je krioni posiuatrao Ver-
iiona. Neto mu sr nije dopa
dalo na tom ovcku. Neto sa
svim neodredciio. Ali neto io
mu nije dozvoljavale^ da natc-
ra sebe da pred Deni govori
otvoreno o Sengenu Ninigi,
mada je to eleo. Leslijevo es
to ulo je titralo upozoravaju
i ga da pred Vcrnonom Blej-
nom ne sine l)iti iskicn i bio
je gotovo siguran da jc samo
pitanje vremena kada e doz
nati pravi razlog za svoju sire-
pnju.
Lioslalom, ako sve ispad
ne dobro sa lim sluajem, to
bi mogla biti dobra osnova za
jednu reportau ree Deni
ciljajui na Leslijevu navodnu
profesiju. To bi za vas bila
dvostruka korist.
Kako uopte stoji stvar
za tog, kako si rekla da se zo
ve .. . ree naoko nemarno
Sumiko.
Pa, oekujemo da e De
ni uspeti da dobavi tu doku
mentaciju iz J apana, a onda
moemo izai pred sud od
govori naglo Vernon Blejn,
kao da eli da dokae da za
njega nema tajni u sluaju Ni
nigi.
Moda to sve i nije Lako
nezanimljivo umea se Les
li, procenivi da je vreme za
prava pitanja. Volco bih
samo da saznam neto vie o
oveku koji je napravio taj
testament. Sumiko mi je rek
la neto, ali mi se ini da nc
mogu da stvorim pravu sliku
samo na osnovu toga.
Hakuin Ninigi... De
ni se osmehnu profesionalnim
osmehom. Pa, koliko sam
ja uspela da saznam, taj ii-
ca je celog ivota trgovao eg
zotinim akvarijumskim ribica
ma. Ne neto nasitno. Mislim,
nije imao radnjicu u nekakvoj
uliici niti bilo ta slino. On
je bio ovek koji je pasionira
nim ljubiteljima akvaristike
nabavljao najree i najskuplje
primerke ribica iz svih kraje
va sveta. Ne razumem se ba
u to, ali mi je jedan poznava
lac rekao da postoje primerci
za koje pravi kolekcionari pla
aju i po nekoliko desetina hi
ljada dolara. ^Dodue, pokoj
nik je uvek iveo skromno i
niko nije ni slutio da posedu-
je toliko bogatstvo. No, ini
se da je za blizu devedeset go
dina ivota skupio pravo bla
go. Naravno, nije sve zaradio
na ribicama. Novac je ulagao
36 NINA BR. 128
LI dconicc i Lo sa velikom ume-
.nou. Njegov advokat je is
kreno bio zapanjen kada je
doki.imcnlovano utvrdio da ima
nje Hakuina Ninige iznosi ba
toliko.
Da li je taj Hakuin uisti-
ui: u srodstvu sa Sengenom
Ninigom? upita Lesli.
Moja istraivanja .su po
kazala udnu stvar uzdaliiiu
Deni ne primeujui da je
Vernon Blejn gleda otro isko
sa. ini se da u Kalifom i ji
posloji tri ii'e porodice sa pre-
zinu'nom Ninigi, a nijedna sa
druge dve nije u oiglednom
srodstvu, bar koliko na.a, ame
rika dokumenta pokazuju. Ha
kuin Ninigi je bio poslednji
potomak porodice naseljene
ovde jo krajem sedamnaestog
veka. Sa Sengenom je jo ud
nije. Ono to sam uspela da
dtjznani gotovo da je sumnji
vo. J er, dokumenta nisu sa-
svim jasna. Hou da kaem da
se na osnovu tih dokumenata
ne moe ak ni dokazati da je
on roeni sin svojih roditelja,
koji, meutim, jesu potomci
jedne diaige porodice Ninigi.
Kako to? upita iznena
eno Sumiko.
Verujem da vam je po
znata ona runa epizoda sa
J apancima za vreme I I svet-
skog rata Deni se malo na-
mrti govorei to, jer su se ne
ke rune stvari o kojima je go- i
vorila dogodile i njenim rodi-^'
teljima. Znate da su Ameri
kance japanskog porekla za
vreme tog glupog, velikog rala
bili gotovo zatvorili u neke
vrste logora. Bilo je tu i lokal
nih nevolja sa bolesnim patri
otima, pa ak i kriminala. IJ-
glavnom, roditelji Sengena Ni
nige su izvukli deblji kraj u
toj epizodi. Kuca im je oplja
kana, otac toliko pretuen dn
je od posledica svega toga um
ro nekoliko godina posle rala
Kasnije mu je umrla i majka.
Nevolja je u tome to se neki
luak u administraciji ovog
lepog grada tih godina potru
dio da uniti neka dokumeiUa
vezana za graane japanskog
porekla koji su, silom prilika,
traili da im se nadoknadi iz
gubljena imovina. Kaem, bilo
je tih godina svega i svaega,
'iako su unitena dokumenta j
koja bi, administrativno, mog
la dokazati da je Sengen Nini
gi roen u braku izmeu Ben-
keia i Oine Ninigi. Od svega
je ostala samo potvrda o le-
dovnoj vakcinaciji, na kojoj jc
kao majka navedena Oin Ni
nigi i to je jedini dokument
na koji moemo stoproeentno
da se oslonimo.
Su je spreman da potvr
di taj dokument, ako se ne
pronau drugi, koji ga opovr
NINA BR. 128
37
gavaju, i ako dostavimo doka
ze da sam Benkci Ninigi, Sen-
genov otac ili navodni otac,
potie 17. nekakve srednjove-
kovne samurajske porodice
dodao je Vernon Blejn.
Takoe se lim (.lokumentima
iz J apana in(M-a doka/ati i ve
za starih, dobrih samuraja sa
Hakuinom Ninigom. 'lada bi
bilo sve u redu.
U tom I renulku jc I.cs1i bio
okrenut leima prema Verno-
nu, ali je snano osetio vibra
cije neega zloslutnog. Neto
u dubini Vernonovog glasa mu
je govorilo da laj ovek neto
krije i da to io krije nije be
zazleno. Ostajui okrcnul lei
ma, Lesli upila;
Kakve veze sa svim tim
stvarima ifna Okuni Ninigi?
Lesli jc snano predoseao
da mu nee odgovoriti Vernon,
ve Deni Asano . . .
On je van prie, bar za
ovaj sluaj ree Deni mir
no. Dokumenta o njemu i
njegovoj ' porodici su jasna.
Njegovi preci su se doselili u
Ameriku poetkom veka i ta
da su nosili porodino ime De-
kubisi. Prozvali su se Ninigi
po jednom od uglednih lano
va porodice, koji je nosio to
lino ime. Znate r sami kako
stoji stvar sa imenima u J a
panu . ..
Znai, Okuni Ninigi ne
ma nikakvog osnova da se u-
mea u lov na to nasledstvo?
upita Sumiko.
Ne ree Deni Asano,
mada je Lesli primciio da je
Vernon Blejn bio spreman
da odgovori na to pilan je.
Meutim, uvek postoji ne-
izvesnost u svemu tome. Ra
zmotrila sam sve mogunosti
i stekla utisak da bi se ak i
Okuni Ninigi mogao pojaviti
kao zakonski naslednik, ali sa
mo u sluaju da dokumenta iz
J apana dokau da je njegova
porodica u rodbinskim vezama
Sti samurajskom porodicom
Ninigi. Komplikovano, zar ne?
Ni sam nc znajui zato, Le
sli jc stekao ulisak da je takav
odgovor vrlo zadovoljio Vcrno-
na Blejna. Lesli se osmehnu
otvarajui sledcu bocu vina,
ali istovremeno mislei: Gos
podine Blejn, bojim se da e
mo se morati sresti na mestu
koje vama nee mnogo odgo
varati!
Ostavimo stare samuraje
da poivaju u miru veselo
ree Lesli. Predlaem da
umesto toga podelimo jo jed
nu bocu vina!
Ne teraj me na to, Lesli,
molim te osmehnu se De
ni. Za razliku od mojih ko
lega, nisam ba mnogo navik
la na pie.
38 NINA BR. 128
Sumiko pomirljivo prui
svoju au, a onda ree:
J a u jo samo ovo.
Onda amo Vernon 1 ja
morati da se rtvujemo, /.ar
ne?! Lesli se sa drugarskom
vedrinom okrete advokatu.
Priznajem da je vino od
lino ree Vernon Blejn,
jedva doekavi da promeni
temu razgovora. Voleo bih
da znam gde ga nabavljate.
To nije tajna ree Les
li. Postoji jedna mala vina
rija, tu, odmah iza ugla ...
Ostatak veeri su askali o
vinu, zatim o novim modelima
automobila, pa o jedrenju , . .
Kada se pribliila pono, De
ni je ve bila sva van sebe od
preestog gledanja na asov
nik. Sumiko je napravila ne
koliko ala na njen raun. Ko-
ntiiKj, Deni vie nije mogla
da izdri, pa je odluila da
predloi Venionu da krenu. . .
J o samo da ti pt)kaem
moju novu kolekciju ree
naglo i sa izvesnim enskixn
oduevljenjem Sumiko odvla-
ei Deni u svoju sobu, pre
nego to je ova mogla da upi
ta o emu je re.
Lesli je znao da Sumiko e
li neometano da izvesti Deni
o svemu to se tie sluaja Ni
nigi. On je u meuvremenu
vesto zagovarao Vernona Blej
na, improvizujui na temu ra
zlike izmeu advokatske i no
vinarske profesije. Konano,
zavrio je razgovor vraajui
se naglo, bez uvoda, na temu
naslcdstva Ninigi, to je kod
Vernona Blejna izazvalo krat
ko ali primetno bledilo na li
cu.
LI stvari, kad bolje raznii-
shm, ta stvar sa Ninigi samu
rajima moda ne bi bila loa
tema za jedan dobar tekst za
novine rekao je Lesli.
Zna li ta, Vernone? Sumiko
i ja emo se prihvatiti zadat
ka da vam dobavimo te potreb
no dokumente, ali samo ako
nam vi'sto obeate da emo
dobiti ekskluzivno pravo da o
tome piemo, ako se naslednik,
pa ma ko to bio, sa tim sloi.
Naravno, o honoraru emo sc
li ogovoriti . . .
Drago mi je da pristajete
ree uzdrano Vernon.
i3eni e biti drago i sigurno
e joj laknuti. Kada mislite da
moete da krenete u Tokio?
Pa ... Plaim se da emo
time morati malo da zabrine-
mo nau malu Deni, ier sam
ja prilino zauzet sleeih de
setak dana, ali posle toga sva
kako ree Lesli. To e
biti jo uvek u vremenu pred
vienom za okonanje sluaja,
zar ne?!
Svakako potvrdi Ver
non Blejn. J a u se hno
NINA BR. 128 39
potruditi da vim obezbcdini
sve uslovc. J avite mi samo ta-
an datum, pa emo sainiti
ugovor, obc/.bcditi avionske
karte, i'czcrvisati hotel u To-
kiju . . . Prepustite sve meni.
Uostalom, u Tirmi ja takve st
vari drim pod kontrolom.
Ne sumnjam u to os-
niehnu se prijateljski Lesli,
mislei:
Bojim se da jc zaista tako,
gospodine Blejn, ali lakoe ve
rujem da em<j o tome sazna
ti jo mnogo toga.
Deni Asano i Vernon Blejn
su napustili Leslijevu kuu ne
koliko minuta kasnije. Sumi
ko im je mahala sa ulaznih
vrata, vrativi sc potom u ku
u.
Nekoliko minuta su ulali i
gledali se. ]?.azunieli su jedno
drugo i uopte nije trebalo
troiti rei . . .
Uostalom, njih dvoje su ve
znali, sve Lo se moglo znati.
im se Lesli vratio iz J apana
bez mnogo tekoa su proui
li dokumenta o porodici Nini
gi i jo lake ustanovili da su
i Hakuin Ninigi i Sengen Ni
nigi potomci iste loze, i da je
ta loza jedna od najstarijih
bui-porodica u J apanu, nepo-
srednOj i pokojnik i naslednik
su vodili poreklo od Mikira
Ninige, samuraja koji je, 1735.
godine, zajedno sa svojih e
trdeset kolega-samuraja, ostao
bez gospodara. Samuraj bez
gospodara u starom J apanu
dob i jao je naziv ronln i, si
lom prilika, davao bi svoju ve-
tinu i svoj ivot u njemu. Ta
ko je ispadalo da je Sengen
Ninigi poslednji izdanak po
nosne samurajske porodice
tako rei poslednji ronin, ma
koliko to bilo teko spojivo
sa njim samim i nainom nje
govog ivota.
Sve su lo Sumiko i Lesli
odlino znali. Kao to su i zna
li ta eli i na ta je sve spre
man Okuni Ninigi . . .
-I-
:1; 55:
Na malom okruglom stolu,
u kaieu na terasi iznad pro
stranog trga cenlia Frenklin,
stajao je otvoren primerak
Sportskog urnala i velika
krigla piva. Za svakog ko bi
proao tuda oigledno bi bilo
da ovek koji sedi za stolom
pomno prouava rezultate po-
slednjeg kola NBA-lige, usput
sa uivanjem ispijajui pivo.
Meutim, Tabasko Pit nije pro
uavao rezultate. Video ih je
jo u nonim vestima. Pio je
pivo i kroz tamne naoari pom
no nadzirao veliki stakleni iz
log ugledne trgovine muzikim
instrumentima Sejdi Gerd,
40
NINA BR. 128
ispod njega, na trgu. I spred iz
loga su stajala dva naoko ne
ugledna oveka za koje se jedi
no moglo rei da se uopte nc
interesuju za muzike instru
mente. ipak, bili su tamo i, s
vremena na vreme se okreta
li, nikada obojica istovremeno,
mrei kroz izlog..
Nije bio dugo tu, ali je bio
spreman da provede koliko
god bude potrebno vremena
za tim stolom, jer je pivo bilo
dobro a mlada konobarica ko
ja ga je usluiki izgledala jc
neto kao Rakcl Vel iz mla
ih dana.
Taman kada je Pit dokraj-'
io svoju kriglu, nameravaju-
i da ponovo pozove konoba
ricu, ugledao je visokog gos
podina u odelu odavno iscvire-
lom iz bilo koje mode. ovek
je odavao utisak kao da ima
pedesetak godina, a tap u nje
govoj ruci, sa srebrnom jabu
kom trebalo jc da znai da se
radi o ekscentriku kakvih jc
San Francisko bio prepun. o
vek je ispod gustih obrva imao
miran pogled nekoga ko je
dnostavno nema ta da radi,
pa eta naokolo maui tim
smenim tapom. Pit se poma
lo iznenadio kada je ovek za
stao ba pored njega i upitao,
izgovarajui rei sa snanim
akcentom:
Da Ii je, molim vas, slo
bodno zauzeti mesto pored va
eg?
Pit sc osvrnuo oko sebe. Bi
lo je jo mnogo .sasvim slobod
nih stolova, ipak, zakljuio je
da nc bi trebalo da ima nita
protiv da podeli sto sa jo ne
kim. Rekao jc:
- Pa, scdi, ako iia mo-
ras .. .
Moram izgovorio je
udni ovek tie, i najednom
bez naglaska, dok se sputao
na stolicu.
Glas jc bio Tabasko Pilu
toliko poznat da sc najeio.
Na tren sc gotovo zapiljio u
oveka traei bilo kakav de
talj na njegovom licu koji bi
ga podsetio na osobu kojoj jc
pripadao glas koji je prepo
znao.
Koristi pogled za ono
/.bog ega si ovde rekao je
tiho udak, izvukavi iz depa
dugaku mutiklu u koju je
paljivo uguravao cigaretu, is
tovremeno isj)od gustih obrva
osmatrajui prostor oko sebe.
Blagi Boe! apnuo je
Pit ne gledajui u pridoslicu.
Nikada te ne bih prepo
znao ...
udak se samo lako osmeh-
nuo i nastavio sa poslom oko
mutikle i cigarete. Bio je to
Lesli, Pitov najbolji prijatelj,
ovek za koga je Pit uvek mi
NINA BR. 128 41
slio da moe volebno da sc
pretvori u bilo koga. Naravno,
Pit je znao da Lesli za tu ve-
tiuu ima da zahvali svojoj pro
losti i svim onim zanimanji
ma koje jc stekao na dalekom
istoku. Znao je i da se ta ve-
iina zove HENSO UCU, i
da pomou nje ovek koji je
unuen u nju moe da se sma
nji, produi, proiri, izmeni
kompletno svoj lini opis bo
lje nego itav bataljon holi-
vudskih minkera i majsi;ora
specijalnih ci'ckata.
Nemam vremena da sc
zadravam. Svratio sam da
proverim ta sc dogaa.
Pijem pivo iscerio se
Pit, smatrajui to prvoklasnom
alom, a zatim je rekao ozbilj
no: ini se da taj gospodin
Ninigi ima pristojnu pratnju,
a da za nju uopte ne zna.
Okunijevi ljudi? upita
^ I vie od toga ree Pit
gledajui na sasvim drugu
stranu. Dva tipa ispred iz
loga Sejdi Gerda su Okuni-
jevi idioti. Prate Sengena jo
od kue i sve mi se ini da
ga nee uskoro ostaviti na mi
ru. Stiem utisak da je mla
di pod prismotrom dvadeset
etiri asa.
To se 'slae ree tiho
Lesli mada sam mislio da
ih ima vie.
Bilo ih je ree Pit.
Pred kuom su bila trojica,
ali je jedan otiao za onom Se-
ngenovom plavuom. Naravno,
Tabasko Pit jc samo jedaii pa
se nije mogao podeliti.. .
Kada je to bilo? upita
Lesli.
Oko pola dvanaest re
e Pit.
sjajno.
Ko je ona? Izgleda
Alisa Vajzer ree Les
li. Sengenova saradnica i,
oigledno ljubavnica, jer je ure
dno udata i, koliko sc moglo
zakljuiti iz onoga to smo Su
miko i ja uli prilikom prislu
kivanja jednog njenog tcle-
l'onskog razgovora, sa muem
je u vrlo prijateljskim odnosi
ma. Znai, Okuni i nju ima u
kombinaciji...
Bilo bi mi drago da i ja
imam takvu sa radnicu os
mehnu se Tabasko PiL No,
mladi Ninigi ima jo jednu
pratnju, koja jc, kako ispada,
pratnja i Okunijcvim Ijuduna.
Policija? upita kratko
Lesli.
ini mi se da jeste re
e Pit. Tip sa bananom, na
klupi pored one mlade majke.
Ne verujem da je sam
ree Lesli i kriom ponovo
premeri svaki pedalj okoline.
Pa da.. . tu je i drugi.
Gde? Ko? Tabasko Pit
je bio iznenaen. Nije hteo se
42 NINA BR. 128
bi da prizna da je napravio
propust.
Onaj debeljukasti, koji
razgleda cipele ispred butika,
Icvo od Sejdi Gorda ree
Lesli nc pomcrajui glavu u
lom pravcu.
Pit bez urbe podie novine
pa preko ruba lista pogleda u
tom pravcu. Morao je da priz
na da su Leslijeve oi neupore-
divo otrije od njegovih. Namr-
tio se, nezadovoljan samim
sobom.
- Nc brini ree Lesli
umirujuc. Mogu da se kla
dim u ta god lioc da nema
ju pojma o tebi. U protivnom
bi sc potrudili da tc imaju na
oku. Kao .Lo vidi, oni su kon-
centrrsani u drugom pravcu.
Uop.lc mi nije lake
ree Pit razoarano.
od ovih u kojima se on i, ne
znajui, nalazi. Moramo mu
osloboditi prostor i vreme za
tu njegovu bezazlenu igru.
Ako sam te dobro razu-
mco, moj zadatak je da naem
naina da (rLcram i Okunijeve
ljude i policajce da bi mladi
Ninigi mogao da ode kod svog
privatnog njukala?! PiL po
die obrve. Bio je svestan da
je to prilino teak zadatak.
Tako neto ree Lesli
mirno.
Kako
sam".samo mogao da napravim
takav propust?
Sitnica, drue nehajno
ree Lesli. Nisi mnogo pro
pustio. Uostalom, jo uvek
ima mnogo vremena da ispra
vi tu greicu.
Kako upita Pit.
Teko, bojim sc osme
hnu se kriom Lesli. Sve to
treba da uradi je da Senge
na Ninigu ostavi bez ikakve
pratnje, jer je momak name-
rio da ode jednom privatnom
detektivu, a to bi, ako se do
zna, stvorilo jo vee nevolje
- Uinio bih Lo sam,
ali se bojim da moram da Lrk-
nem upravo kod tog privat-
njaka prc nego io Sengen
stigne Lamo i da pripremim
neke siLnicc pomou kojih bi
doznao kakvu e priicu Seii-
gcn odvojiti detektivu . . . Ra-
zurae li?
Savreno klimnu nc-
primetno glavom Pit, a alim
uzdahnu.
Kao da se taj uzdah odno
sio na nju, najednom se poi cd
stola pojavi konobarica koja
istiu'i grudi i upita:
Moe jo jedno pivo?
Pit joj se osmehnu udvara-
ki i sloi se sa njom, ali to
jc bre mogao. Trebalo mu jc
malo vremena da smisli nain
kako da ispuni ono to mu je
palo u zadatak. Konobarica se
okrete prema Lesliju, ali ovaj
pouri da kae:
NINA BR. 128 43
Plaim se da neu nita
poruili. Samo sam seo da se
malo odmorim, gospoice!
Ona se osmehnu uvercna da
ima posla sa nekim uljudnim
strancem i ode po pivo. Pit
apnu hilro;
Pomo/i, ortak! Reci mi
kako da ili se resim. Zabolee
me glava od razmiljanja, pa
neu imati vremena da uinim
bilo ta.
Probiij .sa svojim nova
nikom ree tiho Lesli, pa
ustade i ode be/ pozdrava (os
tavljajui Pita malo zabc/.cknu-
tog.
Tabasko Pil jc bio ovek od.
akcije, a ne od razmiljanja.
Meutim, sada je bio prijno-
lan da razmilja. To to jc Le
sli pomcnuo novanik moralo
je neto da znai. Svakako nije
znailo da pokua da podmiti
policajce ili Okunijeve majmu
ne, jer u pomcnulom predmetu
Pil nikada pri sebi nije imao
vie nego to mu je bilo dovo
ljno za odreenu dozu piva.
Sta drugo?
Najednom selio se. . . Go
tovo se samozadovoljno nas-
mcio samom sebi. I stovreme
no je priznao da jc Lesli zais
ta mudrac...
Nekoliko minuta kasnije, ne-
gde oko polovine druge krigle,
Pit primeti kroz veliki izlog
Sejdi Gerda kako se Sengen
sj^rema da napusti trgovinu.
Ostavio jc novac za pivo na
stolu i pourio da sie dole,
na trg, pie nego to Sengen
Ninigi izae. Iako nije urio,
njegovi dugi koraci ga doveo-
e pred izlog upravo na vreme
kada jc Sengen ve stupio na
plonik trga. Mladi, naravno,
uopte nije obratio panju na
krupnog oveka duge plave ko
se sa kojim se gotovo sudario.
Krenuo je nc gledajui oko se
be. . .
Napraviv.i se kao da je za
uen jedva izbegnutim suda
rom sa mladim J apancem, Ta
basko Pil se izvi u stranu i
napravi jedan neobian i nepo-
ireban korak koji ga dovede
lano na putanju kojom je tre
balo da Izrodu dva Okunijeva
oveka. . .
Ovog puta sudar se nije' mo
gao izbei, ili boljo reeno
Pil se potrudio da bude ne-
izbcan. Obojicu jc zakaio, ne
suvie snano, ramenima. Bu
dui da su oba oveka bila ni
a i slabija od Pita, oni se za-
ncsoc. Pit pouri da kae onom
koji je bio blii:
Molim vas da mi opros
tite. ..
Pri tom mu je priskoio i
pridrao ga.
Nema veze zbrzao je
ovek i pokuao na taj nain
da se otarasi Pita. Pourio je
44
NINA BR. 128
da se pridrui svom drugu, ko
ji je ve odmicao, pratei Sen
gena.
Pustivi ih da odmaknu ne
koliko koraka Pit se mai za
dep, a onda urliknu punim
grlom i potrea za tom dvoji
com:
Deparoi! Moj novanik!
Lopovi! Pasji sinovi su me
odeparili!
Sengenovi pratioci u prvi
mah nisu reagovali, smatrajui
da ih se dreka tog krupnog
oveka uopte ne tie. Meu
tim, kada su preko ramena vi-
deli da juri pi'avo na njih, za-
panjie se.
Policija! Ima li policijc
ovde! Moj novanik! Deparo-
-i!
Navodni deparoi zastadoe
tamim toliko da ih Pit sustig-
ne i jednog pogodi posred no
sa, a drugog laktom u slcpo-
nicu, to jc bilo sasvim dovolj'
no da sc oba oveka srue.
M^milazi su nali mene da
depare! derao se Tabasko
Pit. Gde je policija? Kako
mogu ovo da gledaju?! Usred
dana! J a u im presuditi...
U tom priskoie oba poli
cajca, od kojih onaj mlai jo
uvek nije stigao da oguli bana
nu. Pit se u sebi cerio od za
dovoljstva.
Kakva je ovo guva ovde?
upita onaj debeljukasti va
dci znaku.
Ova dvojica su mi poku
pila novanik Tabasko Pit
uperi prst na dvojicu koji su
kleali drei se rukama za gla
vu, nc sasvim bistrog mozga.
Policajac sa bananom se ko
nano odlui. Bacio jc bananu
i izvukao i znaku i revolvci'.
Drugi, debeljukasti, upita smi
reno:
Moete li da dokaeLc to
to tvrdite, graanine?
Bogamu! dreknu Pit.
Imao sam novanik dok ova
tlvojica nisu naletela na mene,
pred one trgovine. Prc- tamo is
liesite i.V.
Mlai policajac uini to veo
ma vcto i brio. Na njegovom
dlanu se naoe dva pitolja,
jedna palica od olova i, narav
no, novanik, koji je Pit uba
cio u dep jednog od Okunijc-
vih ljudi prilikom sudara.
Eto! To je moj novanik,
l judi ree Pit. Pasji sino
vi bi trebalo da trunu u zat
voru, a ne da depare mirne
prolaznike! Da nije takvih ovaj
grad bi bio raj na zemlji!
Tabasko Pit je bio vrlo, za
dovoljan samim sobom. Malo
je nedostajalo da se ne okrene
i pokloni se ljudima koji su
se, ve kako to biva, okuj^ili
NINA BR. 128 45
oko njih da budu svedoci jo
jednoj velegradskoj guvi. ..
Ve tri godirre, od vremena
kada je Alisa stala pred mua
i sa.svim mu otvoreno rekla o
svojoj vezi sa Sengenom, izme
u suprunika je vladalo pre-
Litno pravilo da se o tome nc
ra/govaia. Do tog trenutka i-
veli su uobiajenim, dosadnim
nainom branog para suvie
naviklog na meusobno razu-
mevanjc i prijateljstvo da bi
taj brak imao onaj minimum
uzbuenja neophodan za pos
tojanje sti'asti. I, tako, i po
red bliskosti, Alisa i Nelzon
gotovo da vie nisu privlaili
jedno drugo. Pojava Sengena u
njenom ivotu za Neizona je
znaila samo to da vie nee
dcliti zajedniku postelju i to
je bilo sve. Razvod nije ni po
ra enut. Od tog vremena su se
viali samo povremeno, pone
kad poscujui zajednike pri
jatelje ili rodbinu, pri tom sc
uopte nc pretvarajui da umi
ru od elje jedno za drugim.
Takav, ak i za San Franci-
sko udan odnos, u poetku je
bio meta prepriavanja i ogo-
\ aranja, a onda su se prie,
vremenom, zagubile i utihnule
zauvek. Alisa i Nelzon su na
prosto ostavljeni na miru.
Tog prcpodneva Alisa je iza
la iz Sengenovog stana sa na-
mcrom da poscti Nclzona u
njegovoj kancclai'iji. Nel/on je
bio menader jccinc muzike
produkcije, sa kojom, sieom,
Sengen nije bio u poslovnim
odnosima. Razlog posctc bila
je Alisina naniera da saopti
Nelzonu da ima nameru da sa
Sengenom otputuje u J unu
Ameriku, na vie meseci. Bila
je lo njena ideja. Posle one
glupe i rune posctc Oku ni ja
Ninige, ob(.)je su traili izlaz iz
tajanstvene i neprijatne situa
cije i, mada nisu mogli biti sve-
sni u kakvoj se opasnosti na
laze, Alisa jc, motla uz pomo
enske intuicije, predloila da
bi najbolje bilo da sc neko
vrcmc naprosto izgube iz gia-
da. Novac nije bio problem,
posao takoe... Scngcji jc mo
gao za neko vreme da napusti
svoje projekte, Alisa nije ima
la drugih obaveza i reenje sc
nametnulo samo po sebi.
Dogovor je bio da Sengen
iznajmi privatnog detektiva ko
ji e pokuati da otkrije ta to
Okuni Ninigi trai od Sengena,
kao i da im pomogne da neo-
paeno napuste San Francisko.
Oboje su bili svesni da e im
za tako neto biti potrebna po
mo nekoga ko se u te stvari
46 NINA BR. 128
i azumc i pomislili su da bi
u liku nekog privatnog detek
tiva mogli pronai pravog po
monika. U meuvremenu e
Alisa obavestiti Neizona o nji
hovoj nameri i zamoliti ga da
svima kae kako je Alisa sa
Sengenom otputovala u Evro-.
pu, na nekakvo studijsko pu
tovanje. inilo im se da e us
peti da tako smire buru u ko
joj su se nenadano i ne svo
jom voljom nali.
Nelzonova produkcijska ku
a sc nalazila u Aveniji Mark,
kraju koji je bio poznat po gu-
,stom saobraaju i imala je mu
ke dok nije pronala mesto
za parkiranje. U tom traenju
slobodnog mesta iznenada je
primetila, iza svog automobila,
jedan neugledni, sivi kombi za
koji bi se mogla zakleti da ga
jc videla parkh'anog ispred
Sengenovog stana. Nc.lo ju jc
acnulo ispod rcbaia i pomis
lila jc: Prale mc! Zato jc
-skrenula vi.c puta, sasvim ne
potrebno, u sporedne ulice,
pravei krugove i stalno gleda
jui u retrovizor. Odahnula je
vidcvi da sivi kombi vi.c nije
iza nje.
Fronaavi konano mesto
za parkiranje, zakljuala je
svoj automobil i krenula ka
zgradi muzike produkcije. Ni
je oseala nelagodnost zbog
susreta sa Nelzonom. Ona je
ak i Sengenu rekla da Nelzo-
na smatra i da e ga uvek sma
trali svojim najpouzdanijim
prijateljem.
Kada je ula u zgradu, por
tir ju jc pjcpoznao i ljubazno
pozdravio dobacujui;
Go.spoo Vajzer. Radi nam
.samo onaj lift u dnu hodnika.
Alisi je uvek bilo smcno io
ta zgrada, od samo tri sprala,
ima ak etiri lifta, od kojih
obino bar dva nisu radila. Os
vrnula se preko ramena i zah
valila portiru zakoraivi du
gim hodnikom ka liftu.
Stala je ispred lifta i priti
snula dugme da ga pozove. Na
zidu pored lifta bilo je ogleda
lo i ona je naas bacila pogled
da bi provcrila kako izgleda.
Ivlije htcla da izgleda zabrinulo,
jer nije imala namciTi da Nel
zonu otkriva pravi razlog pu-
(a na koji su se ona i Sengen
spremali. Bila je zadovoljna
.vojim izgledom.
Promuklo zvono lifta je za-
zujaio kada se maina zausta
vila u prizemlju i Alisa je ve
zakoraila prema vratima i pre
nego to su se sasvim otvorila.
Ti liftovi nikada nisu bili pre
puni. U stvari gotovo uvek su
bili sasvim prazni...
Sada nisu bili! Kada su se
vrata otvorila u liftu su bila
tri mukarca! "
NINA BR. 128
47
Alisa je razrogaila oi! Ta
tri oveka jednostavno nisu
mogki pripadali Nelzonovoj
firmi, vc samo zbog toga to
je jedan od njih bio onaj vi
soki, mravi tip sa tamnim
naoai'ima koji je bio tako ne
prijatan prilikom one zlokob
ne posole Okunija Ninige Sen-
genovom stanu!
Uite, gospoo! rekao
je Triger cerei se. Bilo je oi
gledno da su druga dvojica
njegovi pomonici.
Alisa sc I l i j e usudiki ni da
se pomeri. J(}r, Triger je u ru
ci drao pitolj sa ncverovalno
velikim priguivaem i Alisa
je u magnovcnju pomislila;
Pucanj iz ovoga niko ovde ne
e uli! Ubie me!
Ukoena od straha, jednosta
vno nije bila u stanju da za
korai. Trigoi, meutim, nije
imao vremena. Namignuo je
jednom od svojih pomagaa i
ovaj jc preneraenu enu pros
to uvukao u lift, na prilino
grub nain, vukui je za rame
i vrat.
Ribo! zareao je Triger
kada su se vrata lifta zatvori
la savetujem ti da bude
mirna kao bubica, inae u li
prosvirati metak kroz jedan
organ posle ega uopte nee
biti ensko!
J edan od Trigerovih asiste
nata pritisnuo je dugme na ko
me je pisalo; PODRUM. Lift
krete nadle. Alisa je disala
plitko, oseajui strah poput
nekakve udne, vrele teine u
dnu plua. to od straha to
od tog udnog oseaja u grudi
ma jednostavno nije mogla da
progovori.
Nemoj samo da napuni
gae od straha zakrkl ja kroz
nekakav bolestan smeh Triger.
Bude li posluna, nita li
se nee dogoditi.
Lifl je siao u podrum. Vra
ta su sc olvoriia i Trigcrovi
pomonici izvcdoc Alisu u po-
luosvclljcn hodnik. Triger je
iao iza njih. Kiclali su sc
kao da su sasvim sigurni da
lu nee /.alei ba nikog ko bi
mogao da ih uznemiri u otmi
ci, a Alisa jc ve bila sasvim
sigurna da jc otela, mada uijc
mogla ni da nasluti zalo laj
Okunijev pomonik lo ini,
niti ta e se dalje dogaati sa
njom. Provukli su sc, polom,
nekakvim sporednim hodnikom
koji jc izaao u prostor sa kon
tejnerima za smee. Tu su zas
tali. Bez ijedne rei dogovora
jedan od Trigerovih ljudi je
priao velikim vratima, odkri-
nuo ih i pogledao napolje, a
zatim se okrenuo i samo klim
nuo glavom.
Sada emo izai, a ti se
pravi kao da smo poli na pik
nik, inae nee vie nijedan
48 NINA BR. 128
piknik doiveti ree Triger
ravno u Alisino uho, istovre
meno je bestidno dodirujui
tim monstruoznim priguiva
em po stomaku. Potom je uk
lonio piloij negde u svoju
odeu.
Izah su u ne naroito pros
trano, pi'ljavo dvorite u kome
je bio parkiran upravo onaj
sivi kombi koji je AHsa videla
prvo ispred Sengenovog stana,
a onda iza svojih kola, na pu
tu do Nelzonove firme. Tada
je tek poela da shvata da se
zaista nalazi u guvi koja da
leko prevazilazi njena stiaho-
vanja.
Ona dvojica spremno prisko
ie zadnjim vratima kombija
i otvorie vrata. Triger gurnu
Alisu prema kombiju, a onda
je bez rei podie, neshvatlji
vo lako, i ubaci je unutra po
put vrce sa krompirima.
J edan od njegovih pomoni
ka jc otiao u kabinu kombija,
1 drugi pomoe Trigcru da se
uspne u kombi, a onda i sam
ude i zatvori vrata, istovreme
no upalivi neko kiljavo, uto
svetio koje obasja prljavu i
praznu unutranjost vozila.
Motor se upali, ali kombi kao
da nije nameravao da se po
meri s mesta.
Nadam se da voli zaee
renu vodicu cerio se Triger
vadei iz depa pljosnatu, me
talnu kvitiju kakvu je Alisa vi
dela svega nekoliko puta u i
votu, prilikom psete lekari-
ma. Shvatila jc da se unutra
nalazi neto nalik na injekci
ju. Triger zlurado dodadc:
ak i da ne voli, sada e nau
iti da jc voli!
Ona unezvereno odmahnu
glavom. Razumela je da se taj
uasni ovek sprema da joj
ubrizga nekakvu drogu, ali
jednostavno nije imala snage
da se odupre. Sva njena ener
gija bila je gotovo ve potro
ena na strah!
Osotila jc neije ruke koje
jc hvataju sa lea. Taj stisak
je bio tako snaan da su jc za-
bolclc^^kosti u ramenima. Zat
vorila* jc oi i uasnuta ekala
ta e se dogoditi. Osetila jc
bolan i grub ubod u venu. u
la jc smeh nalik na reanje.
Neto nepoznato ju je zapcklo
u krvotoku. Potom je osetila
kako jc podilaze udni ledeni
marci i kako joj celo licc ob-
liva hladan znoj'...
Kuka se onesvestila!
Triger je pljunuo u stranu, iz
vlaei iglu iz Alisine vene i
briui je o njenu odeu. A,
ba sam hteo da vidim kako
e joj se svideti LSD.
Udario je nogom u zid kom
bija. To je bio znak da voza
krene. Kola pojurie ulicama
San Franciska...
NINA BR. 128 49
Trigerov ovek u zadnjem
delu kombija se isceri i zapali
cigaretu. Triger mu nije uzvra
tio osmch. Bio je zabavljen ne
im di Ligim zavirivao jc is
pod Alisine odee, gurajui pr
ste sve dublje. Prekinuo je na
glo povlaei ruke prema sebi.
Rekao jc:
Ba bih voleo da istran-
iram ovo meso. Valjda e mi
Mesar to dopustiti, kada oba
vi ono to misli sa njom!
Zatim je nezadovoljno l'rk-
nuo i takoe zapalio cigaretu...
Nemojte ]ni zameriti, go
spodine Ninigi govorio jc
Vilbur ejton ali sa takvim
zahlevom mi do sada niko nije
doao. J a, u stvari, nisam sas
vim naisto ta traite od me
ne.
Vilbur Dejton je bio priva
tni detektiv sa dugogodinjim
iskustvom. Bivi oficir vojne
policijc kome je uniforma ra
zorila dva braka u treem
je bio zadovoljan, jer je imao
napretek vremena za porodicu
otvorio je malu detektivslai
agenciju unapred odluivi da
l adi samo bezazlene, male pos
love koji ne donose veliki no
vac, ali zato ostavljaju istu
savest i omoguuju miran i
vot. Sasluao je Sengena Nini
gu kao to bi sasluao bilo kog
klijenta, ali ono to je uo ni
je mu se dopalo. Znao je do
bro ko jc Okuni Ninigi i nije
imao ni najmanju elju da se
petlja u bilo ta vezano za to
ime. Drugi zahtev klijenta bio
mu je jo udniji, gotovo sme-
an...
elim da mi organizujete
naputanje grada tako da sa
mo vi, ja i moja pratilja zna
mo kuda sam otiao, a da za
sve druge ostane utisak da
sam otputovao u Evropu po
novio jc jo jednom Sengen
Ninigi, scdci nemirno u fote
lji preko puta privat3iog dete
ktiva. to je pre mogue.
Spreman sam da platim koli
ko traite!
Nije sve u novcu, gospo
dine Ninigi rekao jc mirno
Dejton. clco je da odbije Ni
nigu na najblai mogui nain,
jer jc sasvim jasno video da
je potencijalni klijent bio veo
ma uzbuen, ak i uplaen, a
ve i samo pominjanje imena
Okuni bilo je dovoljno za ta
ko neto. Znate, u mojoj
profesiji postoje specijalnosti,
a ja svakako sebe ne mogu
smatrati specijalistom za pra
enje tako krupnih zverki kao
to je Okuni Ninigi...
Vas su mi preporuili.,.
zaustio je Sengen.
50 NINA BR. 128
Veoma sam vam zahvalan
to ste prvo doli kod mene.
To mi laska ree detektiv.
Meutim, ja se bavim pot
ragom za izgubljenim automo
bilima i slinim stvarima. Mo
ja specijalnost su nestala ume-
tnika dela i tako neto. .. Ve-
rujte da glatko odbijam i kli
jente koji trae doka/.e never-
stva, mada bi vam .svi privatni
detektivi u gradu mogli rei
da jc to najlaki I najunosniji
posao. J edino to vam ja mogu
uiniti jc da vam preporuim
nekog mog kolegu koji radi
krupnije stvari.
Ne /nam smem li imati
povcrcnja u svakoga ree
Sengen tako iskreno razoa
ran da Vilbir Dejton uzdahnu.
Dirljivo je to to imate
poverenja u mene ree dete
ktiv. Ali, zato se jednosta
vno ne obratite policiji? Oni ,su
ovde da pomognu u slinim
stvarima.
Sengen Ninigi odmahnu gla
vom:
Posavetovao sam sc sa
svojim advokatom. ini se da
on misli da ne postoje mate
rijalni dokazi zbog kojih bi po
licija mogla otvoriti istragu. J a
ne poznajem zakon i mogu sa
mo da mu verujem na re.
Osim toga, i sami znate da po
licija nee tek tako da se plete
u zloine koji se jo nisu ni
dogodili, a ovaj se nije dogo
dio. .. Pitanje je i da li e sc
uopte dogoditi. Zbog toga e
lim da odem... Ali, prvo bih
volco da saznani ta Okuni Ni
nigi ima protiv mene!
Gospodine Ninigi ree
Vilbur Dejton blago vaa
odluka da na neko vreme ode
te iz grada je odlino reenje
i, evo, ja u vam u tome po
moi, ma koliko to udan za
htev bio. Ali, moj vam je savel
da ne dirate u osin je gnezdo.
Ne znam koliko znate o Oku-
niju Ninigi. ..
Malo. Gotovo nita. uo
sam da je vrlo opasan ovek.
Meni se inilo da imam posla
sa luakom ree krajnje is
kreno Sengen.
Ne samo to je opasan
ree,detektiv. On je pri
lino moan. Glasine su da ima
veoma jake veze sa sudovima,
tuilatvom, policijom. Njemu
se ne treba zamerati ni na ko
ji nain . .. Ne govorim to i/,
straha, ve iz iskustva, ako
me razumete.
Ali, ja se bojim ... pri-
znade sasvim otvoreno Sengen.
To je sasvim ljudsko ose-
anje, gospodine Ninigi. Ne
treba zbog toga da se oseate
manje vrednimr Onaj ko nika
da ne osea strah teko da je
normalan. Zato smatram da je
vaa odluka da napustite grad
NINA BR. 128
51
sasvim na mestu. Rekao sam
ve ... J este udno, ali prista
jem da vam pomognem.
Neko vreme Sengen je u-
tao, diui prvo uzburkano, a
onda sve mirnije. Poinjao je
cki shvata ta mu govori Vil
bur ejton. Oseao je da mu
je potreban jedan takav savet.
Mislio je: Ovaj ovek je sa
svim u pravu. Ne treba dirati
>.\er. Sta u imati od toga to
cu nekoga . . . to u njega iz
loiti opasnosti samo da bih
doznao zato jc Okuni Ninigi
rcio da mi uini neto stra
no?! Sigurno je da je mnogo
pametnije da Alisa i ja jedno
stavno nestanemo! Ovaj detek
tiv pristaje da nam pomog
ne . ..
Kako mislite da to izve
demo? upita konano, ali
sasvim miiTio Sengen. Nas
dvoje, moja pratilja i ja, mis
lili smo da se za prvo vreme
sklonimo u Bogo tu. Kasnije
emo putovati malo i po dru
gim zemljama i odsedati u dru
gim gradovima .. .
A, kaete da treba osta
vili utisak kao da ste otputo
vali u Evropu?
Tako smo zamislili re
e Sengen.
Onda ne postoji jedno
stavniji nain nego da zaista
otputujete u Evropu osmeh
nu se na siguran nain detek
tiv. Hou da kaem ... Kad
ve elite da svi znaju da ste
u Evropi, naprosto sedite u
avion, recimo, za London iii
Pariz, onda picsednite u neki
drugi avion, koji leti ka J u
noj Americi i stvar je reena!
Mislite da e to moi ta
ko jednostavno da se izvede?
A, ako nas prate?
Postoje dva naina da sc
Utj problem rei ree Dej-
lon. Ili da i ja poem sa
vama deo puta, pa da se po-
bi'inem za lu moguu pratnju,
io nee biti lako, ali nije ne
izvodljivo. Ili, io je lake, ma
da nc i jeftinije, da promeni tc
nekoliko letova u Evropi, sve
dok nc budete sigurni da ste
zavarali trag. O lim detaljima
se moemo dogovorili.
Nam em nam je da kre
nemo u toku ovog vikenda
ree Sengen.
Pa ... Rok jc kratak, ali
u se potruditi da isplaniram
neto to moe da vam obez-
bedi sigurnost, gospodine Nini
gi ree detektiv, Na
alost, moram da vam napo
menem da bih u ovom sluaju
morao da traim poseban ho
norar ,,.
Rekao sam da novac nije
problem ponovio je Sen
gen. Platiu koliko budete
traili.
52 NINA BR. 128
Imam etiri dana da sku-
jem dobar plan osmehnu sc
Dejton. Kako elite da se
sreemo? Hoete li vi dolaziti
kod mene i l i ...
Nc znam! Nisam siguran
da li jc to dovoljno bezbedno
ree Sengen. Moete Ii
mi poslati detalje faksom?
Ali, gospodine Ninigi
zapanji se detektiv. Faks
jc najnesigurnija maina na
svetu to se takvih stvari ti
e. Ako vam neko sluajno
prislukuje telefon, lako moe
da preuzima i vae faks poru
ke. Najbolje e biti da sc sret
nemo, recimo, u petak ... Da
U vam odgovara na koarka
koj utakmici?
Kako to mislite? upi
ta zaueno Sengen.
Pa, imam karte za tu uta
kmicu ree detektiv. Sa
da u vam odmah dati jednu.
Sedeemo jedan do drugog i
moi emo u onoj optoj ga
lami da razgovaramo, a niko
nee moi da nain prie od
svih tih razjarenih navijaa.
Hoete li da vam ja obezbe-
dim avionske karte?
Molio bih vas da uinite
to ree Sengen. Naravno,
i uzmite jednu za vas, bar za
prvu deonicu puta. Oseaemo
se sigurnije.
U tom sluaju u biti slo
bodan da dve karte na vae
ime rezervicm preko jedne
agencije gde imam poznanike.
Bie vam dostavljene kui. Sve
druge karte u vam lino da
ti pri susretu na utakmici.
Shvatatc li zato insistiram na
tome? Ako neko bude provc-
ravao kuda putujete doi c
do agencije i potvrditi sve to
vi elite da bude potvreno.
Evropa, a ne J una Amerika,
zar ne?
Bio sam siguran da ete
biti od neprocenjive pomoi
osmehnu se Sengen Ninigi,
prvi put posle onog dana ka
da ga je posetio Okuni.
Privatni detektiv mu uzvra
ti osmeh. U sebi je raunao
koliko e uspeti da zaradi na
ovom poslu moda dovolj
no da kupi novi automobil
i kako e da objasni eni i dc-
ci zato putuje u Evropu. U
stvari, morao je sebi da pri
zna da je pristao na ovo samo
zato to mu se ukazala prilika
da, prvi put u ivotu, bar na
kratko, odleti u staru, dobiu
Evropu. To je oduvek clco. ..
J o d\ moe da povede i poro
dicu .. .
Sengen je bio zadovoljan.
Rei Vilbura Dejtona su ga
primirile. Sada je najednom
sasvim poverovao da je mogu
e da izbegne veu guvu sa
Okunijem. Kada mu je Alisa
predloila da jednostavno ne
NINA BR. 128
53
stanu iz gi'ada na neko vreme
dvoumio se i nije mogao da
poveruje da je sve to tako je
dnostavno. Sada mu se inilo
da c to biti samo jedan uz
budljiv put, pa makar se ma
lo i pomuili menjajui avio
ne ...
Kada je, nekoliko minuta ka
snije, Sengen Ninigi izaao iz
kancelarije privatnog detekti
va, Vilbur Dejton je bio toli
ko zadovoljan da je zaboravio
da pita svoju sekretaricu da li
se vratio onaj ovek koji jc
dolazio pre gospodina Ninige,
onaj sa tapom, koji se naglo
setio da mora da obavi jedan
mali posli, a onda e ponovo
doi. Vilbur Dejton je bio za
dovoljan.
Bio je zadovoljan i Sengen
Ninigi. Toliko zadovoljan da
nije Ili primcLio visokog mla
dia duge kose i sa slualica
ma vokmena na uima, koji jc
sedeo na ploniku ispred ula
za u zgradu gde se nalazila de
tektivska agcncija. Taj dugo
kosi mladi je kroz nekakve
napukle tamne naoari pogle
dao u Sengena dok je prolazio,
a onda jc iskljuio vokmen i
ustao, priavi rubu ulice i
mahnuo prvom taksisti koji
je naiao ...
Niti je dugokosi mladi bio
samo mladi, niti je vokmen
bio samo vokmen. Sigurno bi
se i Vilbur Dejton i Sengen Ni
nigi iznenadili kada bi utvrdi
li da se i iza iice sa tapom
i iza momka sa vokmenom kri
je lik Leslija Eldrida . ..
U liku ekscentrika sa tapom
Lesli je uao u detektivsku
agenciju i uz mnogo praznih
rei da bi skrenuo panju za
kaio je bubicu prislukivaa
ispod ploe i'adnog stola Vil
bura Dejtona. Potom sc, to
jc bilo veoma drsko, u podru
mu iste zgrade, pretvorio u
dugokosog momka sa vokme
nom, koji je, u stvari, bio pri
jemnik sa kasctofonom na ko
me je sada bio snimljen ceo
razgovor izmeu detektiva i
Sengena. Lesli je po ko zna ko
ji put zahvaljivao bogovinui to
su nru podarili Sumiko, ne sa
mo zbog njene ljubavi, razu-
mevanja i svih ostalih privat
nih i linih oseanja, ve i zb
og toga to tako superiorno
vlada tehnikom prepravljanja
elektronskih spravica, pretva
rajui ih u prislukivae i sli
ne aparate koji mogu biti od
velike pomoi.
Leslija Sengen, bar za taj dan,
nije vie interesovao dovoljno
da bi ga pratio. Obavio je ono
to je hteo, a, osim toga, uz
Pitovu pomo, otkaio je
Sengenove pratioce. Sada je
trebalo delovati dalje, za ta
mu je bila potrebna Sumiko.
54 NINA BR. 128
Morali su iskoristiti vreme
dok u Sengenovom stanu nije
bilo nikoga, da eliminiu i ne-
Litralizuju sve one silne prislu
kivae koje jc organizacijii
Okunija Ninige postavila. J er,
nije sc smelo dogoditi da raz
govor izmeu Alise i Sengena,
posle njegovog povratka od
detektiva uje bilo ko. Naroi
to ne Okuni. Preostalo je sa
mo da sc Alisa i Sengen na
vedu da promcne plan i, ume
sto u J unu Ameriku, odu, re
cimo, u Australiju ili I ndiju ili
bilo gde drugde i bie na
sigurnom. Lesli jc mislio; Ka
da sc vrate, Deni Asano e ve
obaviti posao sa nasledstvom
i Sengen e dobiti svoje mili-
one . . .
Taksi ga je vozio prema Sen
genovom stanu. Ne obazirui
se mnogo na taksistu, Lesli sc
presvukao na zadnjem seditu.
Primctio je da ga voza s vre
mena na vreme gleda, ali je
u njegovim oima video i da
ga taj prizor uopte ne iznena
uje San Fi ancisko je bio
prepun udaka.
Ui u zgradu u kojoj se na
lazio stan Sengena Ninige za
Leslija nije bilo mnogo tee
nego otvoriti koverat sa tele
fonskim raunom. Bio je toli
ko vet da mu za brave odre
enog tipa nisu ni bila potreb
na tehnika pomagala. Ot
varao ih je prstima. Kada se
naao u zgradi pogledao je na
asovnik bilo je oko tri, a
dogovor je bio da Sumiko do
e u pola etiri. Imao je do
voljno vremena da sie u pod
rum, pronae razvodnu kutiju
za telefonske kablove i provc-
ri da li tu ima prislukivaa.
Meutim, pre nego to ode do
le odluio je da proveri da li
je Sengenov stan prazan.
Hitrim, mekotnim koracima
uspeo se do stana .. .
I zastao kao gromom pogo
en jo na stepenitu, im jc
ugledao vrata!
Osvrnu se brzo oko sebe.
Nije bilo nikoga, a nije ni ose
ao niije prisustvo. To je mo
glo da znai samo jedno
poruku koju je neko noem
pribio na vrata stana Sengena
Ninige ostavio je neko ko ve
odavno nije u blizini!
Lesli prie vratima. Poruka
jc bila ispisana na nemarno
istrgnutom papiru, verovatno
iz neke obine, kolske sveske.
Rukopis je bio veoma tup,
mnogo tuplji od noa koji je
sve to drao pribijeno uz vra
ta ...
Pisalo je: Roae! Alisa je
kod mene u gostima! Oekuje
te da joj se pridrui ako ima
hrabrosti... O. N.
Prokleti pasji sin!, pomis
lio je Lesli. Drzak je do kraj
NINA BR. 128 55
nosti .. . Ali mi se ini da je
nainio odsudnu greku! Ko
nano!
I Lesli je napustio zgradu
nc dodirujui poruku, reen
da saeka Sumiko na ulici. Po
ruka kojom je, eto, obaveten
da jc Alisa Vajzer oteta me-
njala jc planove ...
jj:
Deni Asano jc stigla pred
zgradu suda tano dva minuta
pre nego to jc trebalo da po
ne pretres po jednom od slu
ajeva koji jc vodila. Bila jc
van sebe imajui oseaj da ka
sni. I strala jc iz taksija kao
bez due i potrala stepenica
ma prebirajui na brzinu u gla
vi sve ono sto je trebala da ka
e na prcticsu. Bio je u pita
nju prilino jednostavan slu
aj ometanja poseda, i ne bi
biio velike tete ak i kada se
Deni nc bi pojavila, ali ona
lo sebi naprosto nije smela da
dozvoli. Njena savest je radi
la ubrzano terajui je da ubr
za i ostale delove oseanja, pa
i samo telo.
Meutim, nije stigla do ula
za u sud. Na poslednjem ste-
peniku joj se ispreila Sumiko!
Oh! To si ti dahnula
je Deni. Otkud ti ovde?
Oprosti, ali kasnim. Moe ii
saekati dvadesetak minuta
dok odradiin .. .
Ne! Ne mogu! preki
nula ju je Sumiko vrstim gla
som, proprativi to i pokret
om ruke kojim kao da jc htc
la da zaustavi Deni.
Nemoj se aliti sa mnom,
zaista kasnim rekla je De
ni i zastala, panino bacivi
pogled na runi asovnik.
Ovog puta e morati da
dopusti .sebi da zakasni
ree Sumiko gledajui prijate
ljicu ravno u oi. Suvie jc
vano! U pitanju su ivoti!
Ne razumem ... rclila
je Deni i zakoraila prema
vratima.
Sumiko jc uhvati za ruku.
Deni jc pogleda zapanjeno,
sva zajapurena nc toliko od
tranja u/, stcpcnicc koliko od
tog prokletog oseanja da ni
za ta vie nema dovoljno vre
mena.
Moramo odmah da i'azgo-
varamo ree Sumiko. Ne
gde gde nas niko nee. uznemi
ravati.
Ali, Sumiko. . . Pokuaj da
shvati ...
Pokuaj ti da shvati
ree Sumiko prigueno, jer su
u tom trenutku pored njih dve
prolazili neki ljudi. Alisa
Vajzer, prijateljica Sengena
Ninige, je kidnapovana!
56 NINA BR. 128
ta! Deni Asano je
bukvalno zinula od iznenae
nja.
Zakljuivi da Deni vie ne
e pokuavati da se otme i po-
begne u zgradu suda, Sumiko
je povue blago ali odluno
niz stepenice. Deni se u jed
nom trenutku os vinu prema
zgradi i uzdahnu nemono, a
onda apatom upita:
ta sc dogaa?
Okuni Ninigi je oteo Ali-
su Vajzer odgovori Sumi
ko. Da li ti to neto govori?
Meni govori da je to samo
uvertira za uenu pomou ko
je Okuni eli da eliminie Se
ngena iz tog tvog sluaja na-
sledstva.
Deni se vie nije branila i
dopustila je da je Sumiko do
vede do srebrnastog pprea
u koji uoe obe istovremeno.
im je Sumiko pokrenula vo
zilo, pratei pomno u retrovi
zoru prostor iza vozila, Deni
ree:
Imam oseaj da ti i Les
li znate vie o svemu ovome
ak i od mene.
Stvar stoji ovako ... re
e mirno Sumiko vozei pro-
senom brzinom bez naroitog
cilja. Okuni Ninigi je ve
bio kod Sengena i traio od
njega da potpie nekakav do
kument kojim se odrie svojih
roditelja. U meuvremenu su
Sengen i Alisa odluili da ski
nu Okunija sa vrata tako to
e se jednostavno pokupiti i
izgubiti iz grada. Okuni je bio
bri. Alisa je oteta i ne treba
biti mnogo pametan da bi sh
vatio da e sada Sengen jedno
stavno uiniti ono to Okuni
od njega oekuje.
A li... Ali... zamuca-
la je Deni. Kako taj Oku
ni zna za nasledstvo?! ak ni
Sengen za to ne zna!
Okuni je profesionalni
kriminalac, a takvi imaju mno
go uiju i oiju, Deni ree
Sumiko. Nisam sigurna da
si svesna koliko je taj ovek
m^oan i koliko spreman u.a sve
da doe do onoga do ega mu
je stalo. U ovom sluaju mu
je stalo do tog nasledstva iako
uopte nema prava na njega.
Da li to tvrdi ili naga
a? upita Deni. Doku
menta iz Bui-muzeja jo ni
su ...
J esu! presee jc Sumi
ko. Lesli i ja imamo ta do
kumenta i ona nedvosmisleno
pokazuju da je Sengen pravi
ovek. Okuni nije ni blizu kom
binaciji, ako me razume.
Zato mi niste to rekli
preksino, za veerom? upi
ta Deni. I tada ste ve ima
li to, zar ne?!
NINA BR. 128 57
Imali smo odvrati mir
no Sumiko ali je Lesli hteo
da proveri neto.
ta?
Ovo ree Sumiko i iz
kasete automobila izvue re-
portciski kasetofon. Ukljuila
ga je i smestila direktno u
Deni no krilo.
Kaseta prvo zauta nekoli
ko sekundi, a onda se iz ma
log zvunika zau sasvim jas
no;
Molim ?
Bio je to gias Vernona Blej
na i Deni ga jc odmah picpo
znala. Zatim .se zaulo neto
kao kuckanje, struganje, a oiv
da zvuk koji je mnogo podse-
ao na otvaranje vrata na ko
lima.
Gde je on? upitao je
Vernon Blejn,
Poite sa mnom ree
nepoznati muki glas.
Neko vreme su se uli samo
tihi koraci, zatim otvaranje
vrata koje je po kripi mora
lo dolaziti od nekog ulaza u
nekakvu graevinu. Potom ...
Bira mesta za susrete
koji mi se gade rekao je
Blejn.
Gadi li ti se i lova kojom
te plaam? upitao je grubi
muki glas koji je nedvosmis
leno pripadao Okuniju Ninigi.
To je glupo pitanje od
vratio je otro Blejn.
- Nisam te zvao da raspr
avljamo o tome rekao je
Okuni. ta se deava sa tim
nasledstvom?
J o uvek sc l adi glasio
je odgovor. Postoji rok..,
Te tvoje advokatske pra
zne prie ostavi za nekog glu
pog sudiju, Vernone! J a hou
da znam koliko je daleko Sen
gen od te love i koliko sam ja
blizu?
J o uvek nc postoji dokaz
u njegovu korist, ako tc to za
nima govorio je Vernon
Blejn. Takoe jo uvek nije
trenutak da pred sud iznesemo
ono to ide (cbi u ]irilog. Po
kuaj da shvati! to kasnije
iznesemo dokaze da si ti nas
lednik, to je manja verovatno-
a da e sc nai neko da pro-
verava autentinost tih doku
menata.
ta im nedostaje? Oku
ni se promuklo nasmcjao.
Rad je savren! To su radila
dva najbolja i'alsirikatora u
zemlji.
Ali se ipak radi samo o
falsifikatima, zar ne?! Prvo e
mo spreiti da dokumenta iz
tog samurajskog muzeja izau
pred sud objanjavao je
Blejn. Bez njih nee biti do
kaza u korist Sengena. Sudija
mi je lino objasnio te stvari.
Bez dobrog dokaza Sengen ot
pada. im on otpadne, pojavi-
58
NINA BR. 128
e se dokumenti koji odgova
raju tebi. Da li ti je lo jasno?!
A papir koji bi Sengen
potpisao i kojim bi potvrdio
da je, recimo, usvojen, odnos
no da nije sin svojili roditelja?
Da li bi to bilo dovoljno dobro
/.a sud? upitao je Okuni.
Blagi Boe! Zar misli oz
biljno?! J a sam to rekao samo
kao primer, kao pretpostav
ku. . .
Sve to se moe samo
pretpostaviti mogue je, kao i
bilo ta drugo cerio se Oku
ni. Imam naina da priti
snem Sengena da potpie taj
papir.
Dogovorili smo se da ne
e upotrebljavati silu - ree
Blejn, mada mu se po glasu
moglo zakljuiti da ni sam u
lo ne moe da poveruje.
Ko jc govorio o sili?
nasmejao se Okuni. Reci
mi ... Ako takav dokument
donesem tebi, da li e moi
sa njim neto cla uradi?
Pa, budui da testament
nalae da potencijalni nasled-
niei ne smeju da znaju nita
sve dok sud ne utvrdi istinu...
Sengen se sigurno nee poja
viti pred sudom, zar ne?
Osim ako je lud ili ima
samoubilake namere! zai-
ta od smeha Okuni.
U tom sluaju bi sud pri
hvatio taj dokument i isklju
io mogunost da Sengen dobi
je nasledstvo. Onda bih mogao
da podnesem tvoja dokumen
ta. . .
Nisi ti lo advokat re
e prilino cinino Okuni.
Samo, ima manu. .. Podmit
ljiv si!
Deni Asano naglo pritisnu
dugme i iskljui kasetofon.
Bledilo na njenom licu je go
vorilo vie od rei. Bila jc za-
prepaena gotovo toliko da je
oseala muninu u utrobi.
Lcp odlomak, zar ne?!
rekla je Sumiko. Moda ni
si ni primetila da sam ja li
no ozvuila tvog prijatelja
Vernona dok ste bili kod nas
Bilo jc teko odoleti iskuenju,
a uz lo mi je i Lesli rekao da
sluti neto prljavo u vezi sa
tvojim efom. Zna, Lesli nika
da nije pogreio u svojim pre
ci oscanj ima.
Neko vreme je Deni Asano
samo u tala pokuavajui da
se pribere, da u sebi proanali-
zira sve to je tek saznala, da
smesti svaiki detalj na svoje
mesto. Ona jc bila odlian ad
vokat, veoma inteligentna oso
ba i nije joj bilo teko da zai
sta sklopi mozaik. Uzdahnula
je duboko pre nego to je iz
govorila:
- Znai, stvari stoje ova
ko. .. Okuniju se uri, pa je
oteo Alisu Vajzer i pomou nje
NINA BR. 128
59
eli da prisili Scngenei da pot
pise taj suludi dokument, kao
i da ga pratnjama naprosto
udalji od pomisli da zatrai bi
lo kakvu zatitu ili pravdu.
Okuni odlino zna za onu klau
zulu iz testamenta po kojoj
nasledstvo ide u dobrotvorne
svrhe ako i jedan od moguih
naslcdnika umre nasilnom sm
ru. Blejn mu je to morao re
i, inae bi Sengen odavno l>io
mrtav, zar nc?
J a sam sc, .sasvim iskreno,
udila to je jo u ivolu
T'ce Sumiko.
Blejn ima pod kontrolom
i mene i Sengena, a sada i te
be i Leslija nastavila je De
ni. S tim to on misli da
vi tek treba da prihvatite taj
posao u Kjotu, u Bui-muzeju.
Na sreu, on nema pojma da
vi ve imate taj dokument. To
nam daje prednost!
Zvui kao da si naglo
dobila inspiraciju za osvetu
ree blago Sumiko. Ne a
lei se!
Ne! Znam o emu govo
rim ree Deni. Imamo
jo mnogo vremena pre nego
to sudija zakae poslednje ro
ite. Do tada moram pronai
gde Vernon uva te lane papi
re koji mogu Okuniju Ninigi
obezbediti nasledstvo. Treba
obavestiti policiju da je Alisa
oteta...
To nee moi prekide
jc mirno Sumiko. Rekla sam
ti da nema pojma .sa kim ima
posla. Okuni bi je ubio nc tre-
pnuvi. Nali bismo njen le
sutradan u zalivu i lo je sve.
U pravu si sloila se
sasvim mirno i staloeno De
ni. Ima li neki bolji pre-
dlog?
to se tebe lie, pokuaj
da ,se ponaa uobiajeno. Da
kle, nastavi da lomi noge od
urbe i da kuka kako nema
vremena ni za ta, ali dri Ver
nona Blejna na oku sve vrcmc.
Pijkuaj da sc domognc tih
lanih dokinncnata. Pravi sc
kao da smo Lesli i ja prihvati
li zadatak l i vezi Bui-mu/.cja
i polako nam, kao, pripremaj
sve za pLit, a Lesli i ja emo
otezati koliko god bude potre
bno. U meuvremenu c sc st
var sa Alisom ve reiti. Nju i
Sengena emo skloniti na si
gurno pre nego to sc Okuni i
snae.
Ko to? upita Deni ne
razumevajui do kraja.
Lesli i ja imamo prijate
lje koji e nam pomoi. Ne
brini ree samouvereno Su
miko. I, ne alei se! Pre
ko Vernona Blejna Okuni Me
sar moe lako doi do tebe,
tako da si izloena opasnosti.
Ne sme nikako staviti do zna-
60
NINA BR. 128
nj a da zna sve ovo to govo
rimo!
Razumem! klimnula je
glavom Deni. U stvari. ..
Bojim se! Strano se bojim,
al i ... izdrau!
Verujem da hoe os
mehnu se ohrabrujue Sumiko.
Nisi glupa. Zna da misli
svojom glavom.
Nadam se da je tako.
Sigurno je tako potvr
di Sumiko.
U tom trenutku pore je
ponovo bio pred /gradom su
da. Sumiko zaustavi vozilo.
Nemoj mi telefonirati. J a
u ve pronai nain da sc .sre
tnemo kad bude bilo potrebno.
Shvata Ii? ree Sumiko.
Blagi Boe! Nikada nisam
ni sanjala da u se nai usred
neega ovakvog uzdahnu
Deni.
Zna li kako se kae.. . Za
sve postoji prvi put osme
hnu se Sumiko.
Ve sledeeg trenutka Deni
izae iz kola i sva zajapurena
jurnu uz stepenice suda. Kas
nila je. ..
Zurei prestravljeno u otri
cu noa u ruci, Sengen Ninigi
je besomuno pokuavao da
sakupi ostatke naglo razbijene
svesti i razuma, trudei se da
smisli bilo ta logino ili bar
razumljivo, ali mu to nije pola
zilo za rukom. ok je bio pre
veliki. Poruku koju je taj no
drao pribijen za vrata proi
tao je samo jednom, mutnim
pogledom od nenadano navrlih
suza, shvativi da su to suze
straha. Nije bio sasvim sigu
ran ni da li je dobro protuma
io to to mu je poruivao Oku
ni Ninigi. ak je, u trenutku
kada je stupio u stan potpuno,
zaboravio na to to jc proitao
i nekakvim sipljivim glasom je
pozvao:
Alisa...
Naravno, niko mu sc nije
odazvao i tek tada je shvatio
sav uas neega to se dogodi
lo, a on nije bio tu ak ni da
pokua da sprei. Sada je sa
mo zurio u taj no i nije znao
ni ta da misli ni ta da osea.
J edino mu se negde iz dubine
svesti javljala nejaka i leluja-
va misao o tome kako mu jc
ivot razbijen, rasturen kao
pokvarena deja igraka, izgu
bljen, inilo mu se, jednom
zauvek.
Sruio se na fotelju i dalje
zurei u no, a onda ga je od
bacio sa gaenjem i poeo da
se osvre po stanu traei tra
gove otmice. No, stan je izgle
dao uredan kao i pre, onako
kako ga je ostavila. Trebalo
NINA BR. 128 61
mu je mnogo snage da ustane,
prie malom baru u uglu i se
bi natoi au dina. Izgledalo
iTiu je normalno da mu izvesna
koliina alkohola vrati samo
pouzdanje i mo loginog raz
miljanja. Meutim, ve posle
prvog gutljaja je shvatio da e
mu od pia biti samo muka,
pa je au odloio i otiao u
kupatilo.
Zato on eli da se odrek
nem svoje jjorodice?, pitao se
Sengen. Nije mu bilo jasno za-
slo bilo ko na ovom svetu ho
e da mu ogadi ivot, razru-
i sve ono sto je svojim radom
i sposobnou uspeo da stek-
nc.
Poneto razbistrenog uma
ponovo je dohvatio poruku i
proitao jc nekoliko puta sva
ku reenicu, svaku re, palji
vu merei i tumaei svako is
pisano slovo. Shvatio je da je
Alisa oteta i da Okuni eli da
on, Sengen, uini neto da bi
oslobodio Alisu. Pretpostavljao
je da eli da se Sengen pisme
no odrekne porodice. Pomislio
je; Pa, dobro. Uiniu to ako
time mogu da oslobodim Alisu!
J o nije kasno da to uinim
danas. Onda emo jednostavno
otii u J unu Ameriku i sve
zaboraviti. Uostalom, moji ro
ditelji su odavno mrtvi i nji
ma neu nainiti tetu potpisu
jui taj glupi dokument. A Ali-
sa e biti slobodna i na sigu
rnom!
Valjalo je samo pronai Oku
nija Ninigu.. .
U tom trenutku je zazvonio
telefon. Sengen je naas ostao
ukoen, a onda je preskoio
preko pola sobe da bi grevi
to dohvatio slualicu...
Sengen, roae! zauo
je glas Okunija Ninige sa dru
ge strane ice. Kako se ose-
a u poslednje vreme?
Alisa... jeknuo je Sen
gen. Da li je sve u redu sa
njom?
Ne brini mnogo za nju
glasio je odgovor. Trenutno
jc malo umorna, pa spava. I na
e, nita joj sc jice dogodi
ti, osim ako Li ne odlui da
izigrava nacionalnog heroja,
roae!
Sta hoe od mene?! Ka
ko mogu da vratim Alisu?
Lako, roae ree ci
nino Okuni. Poslau svoje
ljude da te doprate do mene.
Oni odlino znaju put. Potpi-
sae onu izjavu koju sam te
molio da mi potpie i ja u
ti vratiti tvoju ribu neLaknutu.
To je sve! Ali, ako bude poz
vao pubove, maloj slatkoj Ali
si e se dogoditi udne stva
ri. .. Zna, ja ovde imam jed
no tridesetak slubenika i sve
su to pomalo zagoreli momci,
odvojeni od svojih ena mese-
62 NINA BR. 128
cima. J edva bi doekali da se
malice iivljavaju na neem
zgodnom kao to je tvoja pti
ica. Posle mogu, to se mene
tie, i da je samci ju u faira-
ne nicle. . .
Gade! zacvili bespomo
no Sengen. Uiniu ta god
trai od mene!
Znao .sam da si razuman
cerio se Okuni. Oekuj
da moji momci svakog asa
stignu po tebe. I, unapred im
oprosti ako budu malo grubi.
Zna, oni nisu navikli na fem-
kanjc. Sve to rade rade mu-
ki.
Kako u znati da e po
tovati dogovor? upita Sen
gen, a glas mu jc drhtao i od
straha i od besa.
Zaboga, roae! Oku-
m se nasmejao. Ako mi u
porodici ne moemo da veruje-
mo jedan drugom, ko onda
moe!?!
Sengen jc zaustio da i/govo
ri bujicu runih rei najru
nijih koje jc znao ali sc veza
prekinula prc nego to je izgo
vorio i jedno slovo.
asovnik je pokazivao pola
est. Sengen stade da gnevno
koraa kroz stan pokuavaju
i da se koncentrie, da utia
bes, da zamisli da li e uopte
biti u stanju da obuzda svoja
uzavrela oseanja kada za ta
ko neto bude vreme. Misao o
policiji mu se, dodue, javila,
tili je odbio i da razmilja o
tome. Okuni Ninigi jc zvuao
sasvim uverljivo kada je govo-
lio o tome ta sc sve moe do
goditi Alisi ako se policija
umea u sve to. Zatim mu je
palo na pamet da pozove onog
privatnog detektiva, Vilbura
Dejtona, ali, kada jc bolje ra
zmislio, setio se sa koliko ne
pokolebljivog odbijanja je go
vorio detektiv objanjavajui
da naprosto ne eli da ima ni
kakvog posla sa Okunijem.
Koga jc jo mogcio pozvati u
pomo? Sengen nije poznavao
nikoga na svetu ko je bio u
stanju da izae nakraj i sa e
stim ulinim deparoi ina ili
otmiarima enskih torbica, a
kamoli sa ovejanim zlikovcem
poput tog Okunija. Njegovo
drutvo su bili bezazleni iutc-
Icktuilci, muziari, ljudi ple
meniti, miroljubivi i daleko od
svakog agresivnog ponaanja,
a njemu jc sada potreban nckt)
sa srcem, snagom, voljom, vc-
tinom i drskou neko ko
nee prezati ni od ega da bi
se suprotstavio Okuniju. On
sam za tako neto nije bio u
stanju, tako se oseao. To nije
bilo svojstveno njegovoj priro
di, ni njegovom iskustvu...
Potom je naglo osetio umor
u udovima. Vie nije bio u sta
nju da koraa. Najednom je
NINA BR, 128
63
pomislio da bi bilo najbolje da
lepo legne i zaspi i probudi se
kada ovo to se dogaa i to
mu lii na najruniji mogui
san proe. Tada e se moda
ustanoviti da je ipak u pitanju
samo san. Meutim, pogled na
poruku na stolu i odbaeni no
u nglu sobe govorio je da nije
re o snu nego o stravinoj
j avi ... Seo je u fotelju. Zatim
jc ustao, okrenuo fotelju tako
da sedei moe da gleda pic-
ma ulaznim vratima stana, a
onda je ponovo seo i zurio u
lii vrata iekujui, mada mu
nije bilo sasvim jasno ta ili
koga eka, . .
U stan se uvlailo predvee
rje sa svojim sivilom koje je
prekrivalo senke, a onda doe
tama kroz koju su se samo
nazirale daleke svetlee rekla
me grada. Sengen nije palio
svetio u stanu, ne znajui vie
emu bi to moglo posluiti.
Svcllcc brojke na stonom a-
sovniku su govorile da je ve
devet i jedanaest minuta. ..
U jednom trenutku mu se
uini da uje nekakvo grcba-
nje na vratima. acnu sc i uko-
ie mu se miii. Pomislio je:
Stiu po mene! Meutim, ka
da je bolje oslunuo i ustano
vio da se ne uje nita, pomi
slio je da mu se odista samo
uinilo. No, naterao je sebe a
ustane i prie vratima da pro
veri da li su zakljuana.
Nisu bila! Sengen pretrnu.
Bio je siguran da jc dva puta
okrenuo klju u bravi kaca jc
uao, sa onom porukom i tim
kretenskim noem u rukama.
Sada je ponovo okrenuo klju
i namakao lanac, zbunjen, sa
novom dozom straha koji mu
se uvlaio pod kou.
Vraajui sc ka fotelji uini
mu SC tla u konlrasvctlu, pre
ma prozoru vidi neku ljudsku
figuru, tamnu kao no i toliko
brzu da jc promakla pic nego
to je mogao da razlui a )i
se radi samo o njihanju zave-
se ili neem stvarnom.
Prisilio je sebe da prie dr
htavim korakom prozoru. Nije
pronaao nita. Ipak, zebnja sc
uselila u njegovo telo. Osvrtao
se oko sebe gotovo panino.
Onda je odluio da upali svet
io. Ruka mu se tresla i sav se
znojio dok jc prilazio prekida
u,
Svetlost obasja stan i Sengen
jc morao da stegne zube da nc
bi jauknuo oekujui neto st
rano da se dogodi. Meutim,
stan je bio prazan, izuzimaju
i njega, i sve je bilo na svom
mestu. Dahnuo je nekoliko pu
ta, izbrisao znoj sa lica i kre
nuo prema fotelji, jer su mu
noge klecale.
64 NINA BR. 128
Tada sc zau zvono na vra
tima!
Ponovni nalet straha na tren
je paralisao Sengena. Nekak
vim do tada nepoznatim ulom
predosctio je cla su to Okuni
jevi ljudi i da su doli po nje
ga. Zastenjao je od munine ko
ja mu je oblivala utrobu, a
onda je pomislio: Neka sc sve
to pre zavri! Ustao je i ki'c-
nuo prema vratima. Ruke su
mu strano drhtale i imao je
oseaj da ve samo skidanje
sigurnosnog lanca traje minu-
tima. Sa kljuem je imao i ve
ih problema. Konano, otvo
rio jc vrata.. .
I spred vrata je stajao onaj
visoki, mravi mladi, jo uvek
sa tamnim naoarima na nosu,
koga je Okuni Ninigi zvao Tri
ger. Momak se isceri ulazei
u stan odgurnuvi pri tom ma
lo Sengena.
Priznaj da si me ekao,
frajeru i'cc Triger. Nc
znam samo zato si tek sada
upalio svetio. Da si to uinio
ranije i ja bih ranije doao.
Ne volim da ovakve stvari ra
dim u mraku, zna. ..
Sengen izbrisa vlane dlano
ve o pantalone, a onda upita
nekakvim jeeim glasom:
Hoemo li poi?
Zuri, a! ? isceri se Tri
ger. Ama, ne brini! Mala je
dobro.
Voleo bih da se sve to
zavri ree nesigurno Sen
gen. Uiniu ta Okuni Ni
nigi oekuje od mene. Zato
ekamo?
ekamo moje ljude da
dou sa opremom odvrati
hladnokrvno Triger. Nc mi
sli valjda da u tc tek tako
odvesti gazdi u kuu. Mora da
postoji procedura. Okuni Nini
gi nije bilo ko.
Ljudi?! Oprema?! Kiikvi
ljudi i kakva oprema?
Triger je samo pogledao Sen
gena prezrivo, a onda je priao
prozoru i razmaknuo zavese.
Otvorio je oba okna, nagnuo
se i nekome, tamo napolju, ma
hnuo rukom. Zatim sc okrenuo
i rekao:
Odavde emo tc izneti na
nosilima. Tmac i jedan mali
povez preko oiju. Ne elimo
ba da vidi kuda ide i gde
e stii. Ti si suvie glup da,
bi sve to svario, ali forma je
forma, zar ne?!
Sengen nije odgovorio. Sa
mrnjom je gledao u Trigera,
koji se ponaao kao da za ta
ko neto uopte ne haje.
Trigerovi pomonici, ona
dva crnca koje je Sengen ve
poznavao, uoe bez kucanja,
nosei nosila. Obojica su bili
obueni u bolnika odela. ak
su imali i ploice sa imenima
na grudima, kao a pripadaju
NINA BR. 128 65
nekoj bolnici. Sengen je shva
tio da oni ele da ostave uti
sak na sve koji budu prisust
vovali iznoenju da je on, Sen
gen, naprosto bolestan i da ga
nose u bolnicu. Klimnuo je
glavom nervozno i rekao:
Dobro... Hoemo li sada
da krenemo?
Ne pre nego to zavrne
rukav odvratio je iskeeno
Triger vadei kutiju sa pricom
17 depa.
ta je to? zaplaeno jc
upitao Sengen.
Mere predostronosti
ree Triger. ~ U sluaju da
se odnekle pojavi neki pravi
doktor, usput, emo dokazati
da si bolestan. Recimo... Od
LSD-a!
Sengen ustuknu, ali crnci
priskoie da ga uhvate...
U tom trenutku, neznano
odakle i nekom nevienom br
zinom, kao da se opredmetio
iz samog vazduha natopljenog
i prezasienog opasnou, poja
vi se udna prikaza oveka obu
enog u odelo od crne svile,
koje je prekrivalo celo njegovo
visoko, miiavo telo. Uski pro
rezi za oi bili su jedini otvor,
a dugaki ma u njegovim ru
kama jedino oruje!
Triger je bio isuvie iskusan
u borbi da ga ak i tako izne
nadna pojava maskiranog izne
nadi i izvukao je pitolj fanta
stinom brzinom.
Dugaka otrica katane sevnu
munjevito i vrh oruja uz sik
tav zvuk presee zglob na ruci
koja je drala pitolj! Triger
povue ruku, ne jo uvek sas
vim svestan bola.
Crnci su ustuknuli videvi
udnu pojavu sa maem. Osta
doe tako zabezeknuti, i u tre
nutku kada se ma pljotimice
spusti nesluenom hitrinom
prvo na slepoonicu jednog od
njih, a onda drugog. Bili su u
dubokoj ncsvesti i pre nego
Sto su njihova ogromna, teka
tela dotakla pod.
ta je ovo? otelo se
prestravljenom Sengenu.
Tek tada je Ti'iger osetio bol
u ruci i postao svestan da mu
iz zgloba iklja krv. Vene su
bile preseene i mladi moda
prvi put u ivotu oseti pravi
bol i pravi, nepatvoreni uas.
Razrogaenim oima je zurio
u maskiranog borca, a usne su
mu drhtale nekontrolisano i
nije bio u stanju ni da jekne.
Budite mirni, gospodine
Ninigi ree ovek pod mas
kom.
Kako ste se vi stvorili ov
de? upita Sengen zapanje
no.
Kada sam rekao da bude
te mirni onda sam mislio i da
drite jezik za zubima. Sada
66 NINA BR. 128
ja postavljam pitanja ree
vrsto ratnik u crnom.
Duh... uspeo je da
apne Triger.
Taj duh mu se pribliio to
liko da je vrhom maa dodi
rivao mesto izmeu Trigerov
ih oiju. Triger je taj vrh ose-
ao i mogao je biti siguran da
uopte nije duh u pitanju.
Gde je Alisa Vajzer?
upita maskirani ovek gledaju
i elinim oima ravno u Tri-
gerove od straha rairene e
nice. Vemj mi da neu okle-
vati da ti probuim to malo
mozga to ima ukoliko mi
odmah ne odgovori!
Triger nije bio heroj. U stva
ri, bio je ortodoksna kukavica
koja se itav ivot krila iza
pitolja. Ali, misao da bi mu
se moglo dogoditi da ga ubije
Okuni, ako progovori, natera-
la ga je da uini neto totalno
nerazumno ...
Zdravom rukom se maio
za dep, u kome je drao dru
go oruje, jedan smit skra
ene cevi. Uinio je to, po so-
pstvenom miljenju, toliko br
zo da nije bilo anse da ta
maskirana kreatura uzmahne
sabljetinom ...
Pokret se jednostavno nije
video. Bar ga Sengen nije vi
deo. U svakom sluaju bio je
to ubod, toliko silovit da je
vrh maa proao kroz eone
renjeve Trigerovog mozga da
bi izaao na potiljak, usput
razarajui elije, tkivo, krvne
sudove . . .
Na tren je Triger ostao tako,
ukoen, kao u zaustavljenom
filmskom kadru, ncsvcstan da
mu jc otrica prosvii'ala glavu.
Nije oseao bol. I umro je bez
bolno . . . Gotovo da nije bilo
krvi!
Uzmite na j neophodni je,
gospodine Ninigi ree bo
rac u crnom kostimu. Mo-
racmo promeniti vae mesto
boravka. Za vae dobro, ako
moete da mi verujete!
Kuda emo? upita o
kirani Sengen.
Na sigurno odvrati o
vek u crnom. Tamo gde
va Okuni nee moi pronai.
Alisa?! zavapi Sengen.
Verujte mi! ree pri
kaza u tamnom. Sengen je vi
deo njegov pogled kroz prore
ze za oi. U tim oima je vi
deo vrstinu i snagu i najed
nom je znao da u tog oveka
moe da iina neogranieno po-
verenje.
U redu rekao je. Sa
mo da uzmem nekoliko sitni
ca ...
Nina, meutim, to kao da
nije uo. Bio je zabavljen iz
noenjem crnaca i mrtvog Tri
gera iz stana. Znao je da e
ga Sengen posluati. ..
NINA BR. 128 67
A Trigera i njegove pomo
nike je jednostavno ubacio u
najblii kontejner za smee.
Tano tamo gde su odavno pri
padali!
U podzemlju San Franciska
nikada nije bilo lako pronai
bilo koga. Starog Bonija je bi
lo najtee pronai, jer se ni
kada nije dugo zadravao na
jednom mestu. Tabasko i it jc
potroio celo jedno pi e podne
da ga pronae. Konano, na
ao ga je kako pretura po kan
tama smea iza jedne radioni
ce koja je proizvodila muku
konfekciju.
Covek nikada ne zna ho
e li na ovakvim mestima mo
i da pronae pristojne gae
bilo je sve to je Boni re
kao kada jc primetio da mu
Pit prilazi. fesu li tebi pot
rebne jedne?
Gae su sasvim nepotre
ban deo odee za pravog mu
karca nasmejao se Pit.
To ti moe, deko re
kao je starac. J a sam odav
no dobio ispisnicu iz tog klu
ba. Koji te vetar ponovo nano
si na moju stranu?
I sti kao i proli put od-
rovorio je Pit. Pivo i neke
vane stvari koje ti zna, a ja
ne znam, a voleo bih da znam.
Nemoj samo da moram
opet cki ti priam o Mesaru
Okuniju namrSti se Boni.
Rekao sam ti sve to sam
znao, a to je otprilike sve to
se i moe saznati.
Mislim da mi moe po
moi da doznam i poneto no
vo ree Pit. Neto to se
dogodilo u meuvremenu.
Starac konano izvue iz je
dne kante komad tkanine ko
ja nije, dodue, liila ni na ta,
ali sc po i/.razu njegovog lica
inilo da jc pronaao upravo
ono to mu jc bilo potrebno.
Odmorivi paljivo svoj pro
nalazak, zguvao ga je i gur
nuo u dep iskrpljcnog i po-
cepanog mantila, a onda sc
okrenuo Pitu:
Mome, neto mi jc grlo
suvo danas...
Pa, pokvasiemo ga, ako
je ba neophodno. Znam slu
ajno jednu krmu u blizini u
kojoj mi daju na veresiju, a
imaju odlino, australijsko
pivo.
Fuj! ree Boni otplju-
nuvi u stranu. Kengursko!
No, kada nema niega dru
gog . .. Hajdemo!
Nisu govorili dok se nisu
smestili u separe jednog kafea
u kome su se svi okrenuli
gadljivo dok je Boni prolazio
68 NINA BR. 128
svojim velianstvenim, pomalo
prezrivim korakom biveg kra
lja ulica. Potom je Tabasko
Pit naruio odmah nekoliko
krigli, a onda je rekao tiho,
dovoljno tiho da ga je samo
starac mogao uti:
Matori, Okuni je kidna-
povao jednu enu. Da li ti je
to poznato?
Pite, deko, svata se pri
a na ulicama ree starac
oprezno, a stare, lukave oi
preletee preko prisutnih u ka-
ilu. Budui da je to bilo mes
to gde se okupljaju minkeri
koji nikada u ivotu nisu ni
proli pored pravog gradskog
uliara i pacova, Boniju je bi
lo jasno da ne postoji opas
nost da ga bilo ko uje ili ra
zume o emu se govori. Zato
je nastavio sigurnije: - Pomi-
nje se neka ena sa kojom,
kau, Okuni ne zna ta e, ali
je dri zbog nekih starih du
gova. Bojim se da takve obi
no zavre u zalivu, spavajui
sa ribama .. .
Ne bih da ti objanjavam,
matoii ree Pit ah nije
tako. Okuni ima mnogo razlo
ga. Toliko da se ispisuju sa
sedam nula .. .
Opa! acnu se Boni.
~ Ti zna neto vie o tome,
a doao si mene da pita.
Ta ena je predmet uene
ree Pit. Ne mora vie
da zna. Uostalom, i sam zna
pravila...
Znam! ree starac.
to manje zna manje moe
da istrtlja! I, ta oekuje od
mene?
Oekujem da mi pokae
gde se nalaze tajna skrovita
Okunijevih frajera! bio je
direktan Tabasko Pit. Ne
mam mnogo vremena. Ono sa
ribama i spavanjem u zalivu
nije nemogue, ukoliko se ta
ena ne izvue na vreme. Oku
ni sigurno nije dovoljno veli
ka budala da je dri u svojoj
kui.
Trai previe od mene,
mladiu ree starac srui
pivo. Ako me ukebaju da
te vodim u obilazak njihovih
rupa, oladie me pre jutra!
Oladili bi i mene, kad bi
me ukebali, zar ne?!
Zna ta, mome . . . Ne
kako sam razmiljao o tebi i
doao do zakljuka da si ti ve
od one tue, onom prilikom,
na crnoj listi Okunijevih man-
gaa ree starac zakiljivi.
I ja sam sigurno ili lud ili
suvie star to sad sedim ov
de i pijem tvoje kengursko pi
vo! Ali, deko moj, ti si mi
drag, a i ima srce kao u bi
zona, a ja to znam da cenim,
pa rizikujem. Ne zbog piva,
mada nije tako loe kao to
se moe oekivati.
NINA BR. 128
69
Ne udvaraj mi se nas
mejao se Tabasko Pit. Ti
si suvie star da se eni, a ja
sam suvie muko da bih bio
mladv. Moe h da mi poka
e ta mesta?
- Naravno da mogu is
ceri sc starac preko krigle.
Ali, sinko, ma koliko te voleo
tako neto je suvie opasno
da sc radi samo za pivo.
Nisam ni mislio da mi
to uini zabadava ree Pit
mirno. Reci cenu!
Nismo na pijaci, mladi
u! Osim toga, ja ne volim
da se pogaam starac frk-
nu, obrisa nos nadlanicom, pa
se osmehnu vedro. Zamis
lio sara a sebi kupim novo
zubalo, deko. Ovi ostaci zuba
u glavi vie nisu u stanju ni
hamburger da savau. A, vi
di, ti prokleti zubari su sku
pi ...
Ne zamajavaj me, Boni!
Reci koliko ti treba!
Nemoj da padne na du
pe, mome! starac se us
pravi, kao da jc oseao da mu
je to moda poslednja prilika
u ivotu da u ruci ima neku
veu svotu novca. Treba mi
tri hiljadarke!
Neka bude pet isceri
se Tabasko Pit. Ako kupi
zube za tri hiljadarke ispae
ti za dve nedelje. Za pet ve
moe raunati da e umreti
sa njima u ustima.
J e r ti to mene zeza, Pi
te?
Sasvim sam ozbiljan, ma
tori ree Pit. J o vee
ras e imati pet hiljada dola
ra, ako budemo imali sree
da nabasamo na Okunijevo
skrovite u kojem skriva tu
enu. Da li je poteno?
ta onda dangubimo?
starac je halapljivo ispijao
pivo. Ima toliko toga da
se obie, a vremena do vee
ras je malo. Da krenemo . ,,
A kako misli da obilazimo
sva ta mesta, kad se nalaze u
svim dolovima ovog prokletog
grada?
Kako? Brzo! iskezi se
Pit.
Pola asa kasnije bili su u
helikoptem, koji je za tu pri
liku iznajmio Pit. Pilot je bio
njegov stari prijatelj i nije po
stavljao mnogo pitanja. Boni
je bio zapanjen i u prvi mah
je zazirao od bune maine,
ali kada su se vinuli u nebo
iznad San Franciska i kada je
video velianstveni pejza pod
njima, starac se oslobodi i po
e glasno da uiva u tome. To
liko glasno da je Pit morao ti
ho da ga opomene zbog ega
se uopte nalaze tu gde su.
Sledeih nekoliko asova su
leteli mahnito brzo, as u jed
70 NINA BR. 128
nom as u drugom pravcu,
prelazei milje i milje. Prvo
su nadletali Dejli Siti i Boni
je pokazao etiri kue koje su
sluile Okuniju kao sigurna
skrovita. U junom delu Fri
ka bilo je ak est skrovita.
Dugo su kruili iznad Barlin-
gejma, jer Boni nije bio sigu
ran da li dobro prepoznaje
zgrade u kojima su se nalazi
la mesta koja je Pit traio ...
Kada bi Boni pokazao mes
to, Tabasko Pit je pokazivao
svom prijatelju, pilotu, pa bi
se helikopter sputao sasvim
nisko i pravio nekoliko krugo
va iznad pokazane take. Za
to vreme bi Pit doglcdom os
matrao. Bilo je sasvim nor
malno da ispred skrovita bu
de neka vrsta strae, naroito
ako u skrovitu ima neega
to treba dobro uvati. Meu
tim, nisu imali sree. Ona me
sta koja su obili bila su is
ta.
Potom su oicteli na sasvim
drugi kraj, prema severu. Iz
nad Saulita su kruili kratko,
jer se tu nalazila samo jedna
kua za koju je Boni bio si
guran da pripada Okunijevim
ljudima. Ni u skrovitima u
Stinson Biu nije bilo razloga
za zado't^oljstvo ni ispred
jednog nije bilo ba nikakvih
straara. Pet skrovitih mesta
Okunija Ninige u San Rafaelu
dala su iste lezultate, izuzima
jui jedan staklenik za koji je
Pit Iako utvrdio da se nc uva
pod straom zbog kidnapova-
nc osobe, ve zbog marihuane
koja sc masovno gajila u stak
leniku.
J esmo Ii obili sve? u-
pitao jc pilot, koji dodue ni
je znao ta Tabasko Pit trai,
ali je zato odlino poznavao
svoju leteu mainu. Ima
mo goriva jo samo za, otpri
like, pola asa!
uo si ta kae ovek, Bo
ni ree Pit. Vreme nam
curi.
Meni pria o vremenu
koje curi, deko ... iscerio
sc starac. Ostala su nam
samo jo dva mesta u Muri
Vudsu.
Moemo Ii jo da obic-
mo Muri Vuds? upitao je
Pit pilota.
J o samo toliko, a onda
trkom kui, inae emo sc par
kirati nekome na glavu re
kao je pilot.
Nadlcteli su Muri Vuds. Me
utim, tada su poele nevolje
sa Bonijem, koji je posle ne
koliko minuta mrtenja kona
no priznao:
Sranje! Nisam bio u ov
om kraju petnaest godina. To
liko se toga promenilo da ne
mogu da se orijentiem!
NINA BR. 128 71
Sad ml to kae, mato-
ri! dreknvio je Pit. Po
trudi sc. Nemamo vremena!
Uf! uzdahnuo je Boni.
a sam mlai barem pet
godina .. .
Misli Li na pet hiljada ra
zloga da mi pronae to to
traim, matori! upozorio ga
je Pit.
No, stareve muke su po
trajalo jo neko vreme. ak je
i Pit poeo da gubi nadu . . .
A onda Boni veselo ree:
Pazi, bogati! Stari mto-
-bioskop jo nisu sruili! Dir
ljivo!
Kakve veze ima stari bio-
skop?! zarea Tabasko Pit.
I ma ree mirnije Boni.
To je mesto!
Pruao jc svoj vornovati
prst u to mesto sa oduevlje
nim osmehom na licu.
Pit ree pilotu da napravi
nekoliko krugova iznad starog
auto-bioskopa, to ovaj 1 ui
ni. . .
Ve prvi pogled na prostor
starog, ruevnog auto-biosko
pa mogao je Pitu rei da je
sasvim mogue da je prona
ao pravo mesto. Na nekada
njem ulazu stajao je parkiran
automobil, a ispored njega je
etkao nekakav ovek, sa te vi
sine sitan kao mrav, ali mrav
koji je verovatno puio cigaru,
jer su se dimovi vijali oko nje
ga kao oko omanje lokomoti
ve. Druga kola su bila neto
skrovitija uglavljena izme
u polurazruenih zgrada toa
leta, u dnu prostora biveg me
sta za zabavu na koju odavno
vie niko u Friku nije ni mis
lio. Pit se mogao zakleti da je
primetio dva tipa kako mirno
sede u kolima. Konano, isp
red same zgrade, ne naroito
velike, ali upadljive u uglav
nom praznom prostoru, nala
zio se ovek koji jc ne jiaroi-
to prikriveno nosio nekakvu
puku preko ramena.
Pit pljcsnu Bonija po leima
od ega se starac zagrcriu:
Zaradio si svoje nove zu
be, matori!
Moemo li kui? upita
pilot.
Vozi u nekakvu krmu
gde toe najbolje pivo u gra
du veselo uzviknu Tabasko
Pit. Hou da vas astim!
Moemo 11 to peke?
upita eretski pilot. Heli
kopter vie nema goriva za ta
ko neto.
Nema veze. Moe i pe
ke! uzviknu obradovano sta
rac.
Tek na heliodromu, dok su
ekali da pilot obavi formal
nosti pa da zaista krenu na ne
koliko tura piva, Boni se os-
melio da upita:
72 NINA BR. 128
J esi li siguran da si pro
naao ta si traio?
ini mi se da jesam
ree Pit. Naravno, morau
da proverim, ali u to uiniti
sam i peke. to se tie tebe,
budi veeras oko devet u Ko-
iibriju! Zna li gde je to?
Tamo odakle su me izba
cili pre nekoliko nedelja na-
mrti se Boni. Naravno da
znam.
Sa ovim te nee izbaciti
ree Pit pa tutnu starcu u
ruke novanicu od pedeset do
lara. Tamo u ti doneti lo
vu za kljove.
Ama, deko... J e 1 me
zeza ili si zaista ozbiljno mis
lio?
Boni... ree veoma oz
biljno Tabasko Pit. Nema
zezanja. Ova stvar je toliko oz
biljna da zbog nje mogu da Ic'
te glave kao maslakovo seme.
Veeras e imati svojih pet
hiljadarki. Zasluio si ih!
U advokatskoj agenciji bra
e Blejn je oduvek vailo pra
vilo da izmeu slubenika ne
ma nikakvih tajni. ak je i
predsednik kompanije, Duli-
jus Blejn, drao svoju kancela
riju uvek otvorenu, a svoja
dokumenta dostupna svim svo
jim advokatima. U zgradi u
kojoj se firma nalazila nije
postojalo nita slino efu ko
ji bi krio nekakve tajne dosi-
jee. Ono to bi, po slubenoj
dunosti moglo biti tajno za
posleni u agenciji drali su u
svojim kuama, ili u posebnom
pretincu jedne ugledne banke.
Deni Asano je to znala i bila
je gotovo sigurna da dokume
nta koja je Vernon Blejn pri
premao da bi, navodno, doka
zao verodostojnost polaganja
prava na nasledstvo Okunija
Ninige, ne mogu biti u firmi.
Budui da je, kao i ostali
advokati, imala pristupa ban
kovnom pretincu, proverila je
to mesto i, prema oekivanju,
nije nala nita. Zakljuak je
bio jednostavan falsifikova-
ni dokumenti su se nalazili u
kui Vernona Blejna, sa one
strane Bej Brida, u istonom
San Francisku. Ona je pozna
vala tu kuu, jer je ve neko
liko puta bila u njoj.
Odnosi izmeu Deni i Ver
nona bili su, blago reeno, u
dni jo od dana kada je Deni
stupila na posao u firmi bra
e Blejn. J edini od brae neo
enjen, Blejn, je vaio za o
veka koji voli bukvalno da
opipa novu robu. Deni se
seala rei jedne od ena-advo-
kata, koja joj je, prvih dana
rada u firmi, rekla:
NINA BR. 128 73
Izgleda dovoljno dobro
za jednu veeru sa Vernonom.
Paljivo biraj j el a...
Bila je to pakosna primed-
ba, ali je Deni olako prela
preko nje. Meutim, zaista, ve
tree nedelje rada u firmi, Ver
non ju je pozvao na veeru.
Deni je glatko odbila, ne ob
janjavajui zato ne eli ve-
ei'u sa jednim od vlasnika age
ncije. U prvi mah se uplaila
da c je to kotati pogoranih
odnosa sa Vernonom ili smet
nji u poslu, meutim Vernon
je, uz dentlmenski osmch, pro
sto zaboravio da je odbijen i
bio je prema Deni veoma lju
bazan, uvek vrlo korektan u
poslu i nije joj vie predlagao
nita. No, to je bilo samo za
tije pred buru...
iskoristivi rad na jednom
komplikovanom sluaju, Ver
non je ponovio svoj predlog,
ubedujui Deni da bi to mog
la biti samo prijateljska vee
ra. Bio je uporan i Deni je ko
nano pristala. Veera je pro
tekla krajnje bezazleno. Ver
non je nije ni pipnuo. Tako je
poeio neto nalik na prijatelj
stvo, koje je vremenom posta
jalo sve prisnije i prisnije i ka
da je Deni shvatila da je to
bila samo mujaka taktika
Vernona Blejna, ve se nalazi
la u njegovoj postelji. J ednom
i samo jednom, i to bez uiva
nja, ali zato sa velikom dozom
kajanja. U razgovoru, posle
te noi, objasnila je Vernonu
da bi bilo najbolje da se vra
te dva koraka unazad i nasta
ve samo prijateljstvo. Nije zna
la da li zbog toga to se poka
zala kao loa ljubavnica, ili
moda zbog toga to je bila
ubedijiva u objanjavanju svo
jih razloga, Vernon vie nije
insistirao. Od tada su njihovi
odnosi bili neto hladniji, ali
dovoljno bliski da njega izabe
re za pratioca kada ju je Su
miko pozvala na veeru.
Sada jc u Deni Asano klju
ao bcs. Prvo nije mogla da
poveruje da je Vernon Blejn
toliko dvohan i pokvaren da
kuje zavere sa Okunijem Nini
gom. Nije elela da poveruje u
to. Meutim, paljivo analizi
rajui sve dokaze, kao i neke
sitne promene u Verno novom
ponaanju poslenjih meseci,
tanije otkako su dobili na ra
zmatranje taj testament Nini
gi, lako je dola do zakljuka
da je, eto, Vernon Blejn samo
jedna sitna, prodana dua i ni
ta drugo. Sve ostalo to je po-
sedovao bila je samo jeftina
pozorina minka na koju su
padale samo osobe koje ni
su dovoljno znale o njemu.
Ona je, sticajem okolnosti, zna
la isuvie!
74 NINA BR. 128
Znala je da te veeri Vernon
nee biti u svojoj kui bie
na nekoj aukciji slika i sigur
no se nee vratiti pre deset.
No, potrudila se da ostavi uti
sak kao da o tome nema poj
ma, pa je uzela dosije Ninigi,
sela u svoj automobil i odvez-
la se u istoni San Francisko
trudei se da uverljivo odglu-
mi naivku kada joj je Verno-
nov batler, ukoeni Majki San-
tini, rekao:
Gospodin Vernon nije kod
kue. Vratie se kasno, bojim
se.
Oh! uzdahnula je De
ni. Sada ba ne znam ta
da radim? a li da ga ekam
ili da sc vratim kasnije. U pi
tanju jc neto vrlo vano. On
bi morao veeras da vidi ovo. ..
Mahnula je fasciklom sa do-
sijeom batleru ispred nosa.
Njen odluan izraz lica, meu
tim, nije pokolebao batlera:
Mogu samo a vam kaem
da mi je gospodin izriito na
redio da ga ne uznemiravam
veeras. On je na aukciji i ne
smem da ga zovem ak ni pu
tem pejdera.
Deni se snebivala nekoliko
trenutaka, a onda stisla zube i
hitro kliznula pored batlera u
kuu, izgovorivi:
U tom sluaju u ga sa
ekati u njegovom kabinetu,
ma koliko dugo trajalo. Usput
u obraditi neka dokumenta
tako da e ih Vernon imati,
praktino, savakane kada sc
vrati. Molim vas, donesite mi
au sveeg soka od narande,
slabiju kalu i potntite se da
me ne uznemiravate dok ra
dim!
Majki Santini je poznavao
Deni Asano. Osim to je jed
nom provela no sa njegovim
gospodarom, nekoliko puta c
dolazila, ak i kasno uvcc, da
radi sa Vernonom na tim nji
hovim advokatskim poslovima.
Batler je na neki nain poto
vao Deni. Zato je hladnokrv
no zatvorio ulazna vj-ata iza
nje, pourio da joj otvori vra
ta kabineta gospodina Verno
na, a onda se uputio u kuhinju
da joj spremi kafu i sok. Kole
ge gospodina Vernona su esto
dolazile ovamo da rade i u ])o-
naanju Deni Asano, za batie
ra, nije bilo niega sumnjivog.
Tek kada se nala u radnom
kabinetu Vernona Blejna, De
ni je osetila kako joj srce lupa
od uzbuenja. Do tada je sve
prolo kako treba, ali ve sa
ma pomisao na ono to je na-
meravala da uini izazivala jc
u njoj nekakvu udnu drhtavi
cu. Rekla je sebi: Deni, smi
ri se i ponaaj se normalno!
Ko zna, moda od tvoje uloge
ne zavisi samo nasledstvo ne
NINA BR. 128 75
kog tamo Sengena Ninige, ve
i tvoja roena koa!
Smestila sc za Verno nov ra
dni sto i izvadila itavu gomi
lu dokumenata iz dosijea. Ka
da jc batler doneo kafu i sok
ve je mogao da primeti kako
se Deni zadubila u posao, i
to toliko da ga gotovo nije ni
primetila. Tek kada je on bio
na vratima, ona je podigla gla
vu sa papira i rekla:
I, molim vas, nemojte me
uzncmiravati. J edino mi javite
kada stigne gospodin Vcj non.
Ranija iskustva u radu u Vc-
rnonovoj kui govorila su De
ni da e batler doslovce poslu
ati uputstva. To joj, naravno,
nije smanjilo oseanje strep-
nje. Uasno se bojala, ali je
po prirodi bila osoba kakvoj
bilo kakav i koliki strah mobi-
lie sva druga oseanja i spo
sobnosti. Saekala je nekoliko
minuta, a onda je poela da
radi ono zbog ega je dola...
Izvrila je kompletan pret
res Vernonovog pisaeg stola,
kao prvo. Svaki papiri je pro-
verila nekoliko puta. Traila je
tajne fioke, ispitivala mogu
nost koja bi dozvolila da se ne
kakav papir zavue ispod das
ke na stolu. Otvarala je svaku
kutiju, sve fascikle, traei bi
lo ta to bi se uklopilo u sli
ku onoga to je traila. Potom
je prela na ostale delove na-
metaja. Zavirivala je ak i na
poleine slika na zidovima. Po
dizala je vaze i svetiljke, otvo
rila jednu skupocenu ahovsku
garnituru od slonovae, pro-
veriia da It jedna stai'a afri
ka ratnika maska, na zidu,
moda ne krije neto. Nije pro
nala nita.
Imala je vremena dovoljno
da ceo postupak jo jednom
ponovi proirivi pretragu na
podne obloge, tapiserije, zave
se, bar... Tek kada se poteno
umorila od toga zastala je i
zakljuila da postoje jo sve
ga dva mesta gde bi Vernon
mogao da krije te falsifikate,
ukoliko se uopte nalaze u ka
binetu.
Znala jc za postojanje sefa
koji se nalazio na prilino neu
obiajenom mestu u iz-
nad prozora, prekriven jednim
malim platnom nekog novoze
landskog slikara, bez rama. Bi
lo je to teko dostupno mesto.
Bez lestava sc nije moglo do
te slike i do sefa, ali je Deni
bila odluna da pokua. Proce-
njivala je visinu stola, stolice,
zatim uglavnom prazne komo
de koja je sadravala samo ne
koliko primeraka asopisa...
No, sve joj je to izgledalo ne
sigurno. Osim toga, ona svaka
ko nije bila vina obijakom
zanatu, a kombinaciju za otva
ranje sefa nije znala i u jed
76 NINA BR. 128
nom trenutku se upitala: Za
to i da se pentram gore kada
ne mogu da otvorim tu prok
letu stvar!
A onda joj se po glavi poe
la vrzmati jedna ideja, nastala
na osnovu jednog kratkog i
bledog seanja iz vremena ka
da je prvi put boravila u Ver-
nonovoj kui. Bili su tu jo ne
ki ljudi i re je bila o vredno-
stima koje ovek mora da dr
i pod sigurnim kljuem. Tada
je Vernon rekao:
Ono najvrednije to imam,
a toga nema mnogo, drim u
sefu, i to je toliko sigurno da
ak ni ja ne znam kombinaci
ju napamet. Uvek kada elim
da otvoi'im sef moram da pi
tam za dozvolu svoj kompju
ter.
Kompjuter! Deni se isceri
od zadovoljstva. To je bilo dru
go mesto na kome je mogla
pronai ta trai, a ujedno, uz
malo sree, i kombinaciju za
sef. Poput svih zaposlenih u
agenciji brae Blejn prola je
vicmeseni kurs upotrebe svih
moguih programa i, morala
je sebi to priznati, bila veoma
napredan ak. Nije uopte su
mnjala da je u stanju da isce-
di iz Vernonovog kompjutera
sve to moe.
Ukljuila je monu spravu i
poela da ubacuje disketu za
disketom veoma brzo prelaze
i sa jelovnika na jelovnik.
Zaustavljala se tek kod stvari
koje bi joj se uinile sumnji
vim, a onda ih hitro provera-
vala pa nastavljala dalje. Bila
se toliko zadubila u taj posao
da nije ni pomiljala da pogle
da na asovnik, a vreme je neu
mitno proticalo...
Uma o nije uzviknula od sre
e kada je pronala na jed
noj disketi inicijalc O. N.l Ni
su bili zatieni ifrom niti
skremblovani, pa je lako ostva
rila dostupnicu tim memorija
ma i pronala itav dosije o
Okuniju Ninigi na jednom me
stu. Stvar je bila prilino obim
na i izmeu ostalog jc sadra
la neke dokaze protiv Oku
nija koje bi sve policijc na
svetu sigurno mogle da pozo
le. No, nigdc nije uspela da
pronae nita to bi taj dosi
je vezao za sluaj naslcdstva,
a preko toga i za falsifikovana
dokumenta. Nekoliko trenuta
ka se dvoumila, a onda je ip
ak tu disketu strpala sebi u
dep, nadajui se da Vernon
to nee primetiti, barem slede
ih nekoliko dana, a samo to
liko joj je bilo potrebno ...
Ni sledeih nekoliko diske
ta joj nisu donele nita. A, on
da bingo! J edna disketa je
bila zatiena ifrom! Deni je
bila vie nego sigurna da ona
sadri tajne od kojih bi bar
NINA BR. 128
77
jedna mogla da bude ona koju
je ona dola da otkrije.
To da je bila odlian ak na
kursevima iz upotrebe kompju-
tei'a sada je trebalo da doka
e. Valjalo je pronai ulaz
u ifru provaliti zatvoreni
sistem memorija. Ona je zna
la kako se to radi ali samo
teoretski. Nikada nije pokua
la da praktino sprovede u d
lo ono to je, samoinicijativ
nim izuavanjem, uspela da
savlada. Sada je trebalo tu te
oriju pretvoriti u praksu i De
ni je udahnula nekoliko puta
duboko pre nego to je krenu
la sa provaljivanjem . ..
itava operacija nije trajala
due od pet ili est minuta i
Deni je bila zapanjena to je
uspela!
Poskoila je na stolici kada
se biava u memoriji otvori
la i po ekranu su pokuljali po
daci. No, vee iznenaenje je
bilo ono to je na tom ekranu
ital a... Osim svih moguih
brojeva vezanih za linost Ve
rnona Blejna, do broja voza
ke dozvole do broja kartona
kod njegovog zubara, tu su bi
li i nekakvi kratki dosijei sa
imenima, adresama i brojevi
ma telefona mnogih ena, iz
meu njih i njeni podaci. Po
datumu koji je stajao uz njen
mali dosije koji je odgovarao
onoj glupoj noi koju je pro
vela u Vernonovoj postelji zna
la je da slini datumi uz ime
na drugih ena znae isto. Ver
non Blejn je vodio kompjuter
sku dokumentaciju svog sek
sualnog ivota!
Kopile mujako! pro-
cedila je kroz zube Deni Asa
no.
No, to je nije intcresova-
lo, mada je elela da jedno
stavno sve to uniti. Traila jc
dalje. Na samom kraju zapisa
pionala je ono to je traila
jasno i itko tu je bila is
pisana kombinacija /.a otvara
nje sefa!
Sad si moj, Vernone!
apnula je i ostavivi kompju
ter ukljuen ustala je i poela
da gura sto prema prozoru iz
nad koga sc nalazio sef.
Potom je dnela stolicu i
uvrstila jc kako je najbolje
znala. Svukla je cipele i bosa
se uspela na tu skalameriju,
veoma oprezno i vodei rau
na da zadri ravnoteu koja
joj je bila neophodna da bi
se pozabavila bravom na se
fu ...
U asu kada je spustila prs
te na bravu vrata kabineta su
se otvorila i u njima su se uka
zali batler i Vernon!
Deni je preko ramena ugle
dala njih dvojicu i istovreme
no izgubila ravnoteu. Tresnu-
la je na pod svom snagom, od
78 NINA BR. 128
skoivi munjevito i oslonivi
sc na noge, zapanjena i upla
ena. Nije imala vremena da
misli koliko se udarila i da li
se povredila.
Vci'non je bio bled kao is-
prana pelena i nije progovorio
ni rei. Samo je dao znak gla
vom batleru da se ukloni i ov
aj izae zatvorivi vrata za so
bom. Vernon je bez urbe pri
ao svom stolu ne gledajui u
ukoenu Deni. Bacio je pog
led na papire ...
Ne mora mi nita obja
njavati procedio je.
Deni i nije namcravala ni
ta da objanjava. J edino jc
imala na umu da eli da ne
stane, da se izgubi, da postane
nevidljiva, da zauvek napusti
iu kuu, da zaboravi na Ver
nona Blejna, na Sengena Nini
gu, na Mesiira Okunija, nii
sve ... Uas koji ju je obuzeo
bio jc jai od bilo ega!
Osobe koje se bave stva
rima kojima se ti trenutno ba
vi obino nose rukavice go
vorio je naoko mirno Vernon
Blejn raskopavajui svoj sa
ko. Tvoja je greka to to
nisi uinila.
Okrenuo se prema malom
stolu sa kompjuterom, Zenice
mu se suzie kada je shvatio
da je njegova tajna disketa
provaljena i da je Deni ima
la i vremena i priliku da saz
na sve to je na njoj.
Nadam sc da si svesna
da su tvoji otisci Jia bravi mog
sefa rekao je i tada po pr
vi put pogledao u Denino li
ce koje je bilo bez kapi krvi.
Zavukao je ruku pod pazuho
i odatle izvukao revolver.
Preostaje mi jedino a odbra-
nim svoju imovinu ...
Ne! zavapi 1a jc Deni
a glas joj je doao ne iz grla,
inilo joj se, ve iz dijalragme.
Ne ostavlja mi nikakav
izbor rekao je Vernon Blejn
hkidno. - Nemoj sc praviti
naivna. Znam dobro ta trai,
mada ne znam kako si dozna
la za moj mali dogovor sa po
sebnim klijentom. U selu se
nalazi jedino jedan meni drag
dokument i nita drugo. Ako
nisi traila to, ta si drugo
Iraila?!?
Deni je gledala u otvor ce
vi revolvera nesposobna da mi
sli. U glavi joj je tutnjalo, a
pogled joj se mutio. J edino se
u jednom trenutku uplaila da
e se onesvestiti ...
Ipak, utedeu sebi nez
godna objanjavanja pred po
licijom i neu te ubiti ovde
ree Vernon Blejn. Po
stoji mnogo naina da neko
nestane bez traga. I, ako mo
e da mi veruje, Majki San-
tini, moj vemi batler, odlino
NINA BR. 128 79
zna kako se takve stvari izvo
de. Pre nego to sam ga uzeo
u slubu bavio se upravo tim
stvarima . ..
Drei revolver uperen u
Deni, Vernon prie vratima,
otvori ih i kratko pozva batle
ra. Miijkl Santini se pojavi.
Da li neko zna da je gos-
jiodica Asano ovde veeras?
upita Vernon batlera.
Koliko ja znam niko, os
im mene i vas odgovori
mirno batler.
Onda, smatrajmo da ni
kada i nije bila ovde isceri
se Vernon Blejn. Otpratie
gospoicu Asano i predati jc
naem prijatelju Okuniju. On
e znati da ceni takav poklon.
Reci mu da bi bilo pametno
da iza nje ne ostanu nikakvi
tragovi.
Tek tada je Deni osetila da
joj niz obraze liju ljute krup
ne suze koje nije ni znala ni
htcla da zaustavi. Ipak, gnev
jc u njoj bio toliki da je smog
la snage da izgovori:
Pokvareno kopile! Ubico!
Ti si, u stvari, jedno najobi
nije pasje go ...
Nije uspela da dovri ree
nicu. Presekao ju je prasak
stakla koje se rasprskavalo. ..
Kroz zatvoren prozor u kui
je upao ovek maskiran ud
nom crnom odeom. Izgledao
je kao duh. I znad levog rame
na mu je virila drka uvenog
samiuajskog maa!
Proklet bio! zareao
je Vernon Blejn i okrenuo re
volver prema pridolici.
Nina je mahnuo rukom i
um urikena ispuni prostori
ju elina zvezda se zabo-
dc u zglob Vernonove ruke, a
revolver mu pade na pod, da
leko od njegovog doma.aja.
Bojim sc da ova ena ne
e sa vama nikuda veeras
rekao je maskirani prilazei.
Ona c sa mnom.
Majki Santini naini pokret
kao da e da se mai za pi
tolj koji je drao za pojasom
na leima. Pokret nininc ru
ke ga jc u tom sprcio.
Bilo bi pametnije da dr
ite ruke dalje od oruja, obo
jica! U protivnom u vas na-
terati da svojim oima gleda^
te kako vam iz kukavnih tela
istie i poslednja kap krvi!
Nemate pojma koliko to dugo
traje!
Vernon, koji se drao za ra
njeni zglob, i batler sc nisu
micali. Sada je na njih bio
red da budu prestravljeni. No,
ni Deni nije bila mirna. Po
java stravine prilike koja je
u stanju da uini fantastine
stvari i da izgovori takve pret-
nje uterala joj je jo vei strah
u kosti. Nije imala pojma ni
80 NINA BR. 128
ko je taj ovek, ni zato eli
da ona poe sa njim ...
Hajdemo, gospoice Asa-
no ree maskirani gurnuvi
batlera da bi Deni mogla da
proe kroz vrata. Nemamo
previe vremena. Policija je
ve na putu ka spokojnom do
mu uglednog gospodina Verno
na Blejna. Zamislite, neko im
je anonimno poslao dokaze da
kuje nekakvu podlu i podmuk
lu zavcru sa izvesnim Okuni
jem Ninigom.
Tek na tc rei Deni je
povcrovala da sc maskii aiii na
lazi na njenoj strani i da mo
e, koliko god joj jc to strah
dozvoljavao, da ima poverenja
u njega.
Izali su iz kuc i sa prvim
iihom sveeg vazduha koji joj
je ispunio plua Deni oseti
kako joj se mozak bistri. Ose
tila jc jo neto kako je
uopte nije briga ta e sc do
goditi sa Vernonom Blcjnom.
Pored nje je brzo koraao
udni, maskiiani ovek, za ko
ja jc znala da predstavlja ne-
cakvu mitsku figuru iz tradi
cije zemlje njenih predaka . ..
I *
Sengen Ninigi je sedeo u ne
poznatoj sobi, u nepoznatoj
ui gledajui u udu kako
se tom kuom sa lepravom
lakoom kree ona novinarka
koja je dolazila u njegov stan
da obavi nekakav razgovor.
Otkako jc bukvalno bio done
sen u lu kuu, nesvestan sa
svim ta se sa njim dogaalo
na putu do kue i ne sasviin
siguran ko je i kakav je bio
(jvck koji ga je tu doveo, nije
pi'ogovarao ni re. Istovreme
no, na svoje sopstveno iznena
enje, nije oseao strah. Kao
da sc dogodilo neto, vezano
/a lu kuu i tu mladu J apan
ku sto ga je oslobodilo stra
ha.
Sumiko takoe nije razgova
rala sa Sengenom. Znala jc da
je Lesli na njemu primenio
vetinu biisanja pamenja i bi
la jc sigurna da Sengen vie
ne pamti ninu, niti zna kako
je ospco tu. Pripremala je
aj i islila ananas. To je bez
rei iznela pred Sengena, koji
stidljivo poe da jede i pije.
Sumiko je za to vrcmc otila
u dl ugi kraj kue i obavila te
lefonski razgovor sa Tabasko
Pitom, koji jc, po dogovora,
ekao poziv. Ono to jc ula
obradovalo je Sumiko i sada
je samo ekala da se pojavi
Lesli.
asovnik je pokazivao neto
iza jedanaest kada se Lesli po
javio. Sumiko ga otprati do
sobe u kojoj je bio Sengen.
NINA BR. 128
81
Nadam se da vam je ov
de udobno ree Lesli mir
nim, prijateljskim glasom, a
Sengen ga pogleda iznenaeno,
ali jo uvek bez trunke straha,
iako je njegov razum govorio
da bi trebalo bar da se osea
nelagodno.
Ne razumem ta ja traim
ovde? ree Sengen nesigur
no.
Ne brinite ree Sumi
ko. Nalazite se meu prija-
Icl jima. Ovde ste sasvim sigur
ni.
Moglo bi se rei da ste
ovde da biste pronali svoju
sudbinu dodao je Lesli os-
mehnuvi se.
Znao je da Sengen jo uvek
nije mogao da razume o emu
to govori. Ipak, Sengena su te
rei ohrabrile, mada su zvua
le krajnje udno.
Mogao bih i ja neto da
pojedem ree Lesli na ja
panskom, pratei Sengenovu
reakciju kako bi proverio da
li ga i on razume. Meutim,
reakcija je bila samo uenje
i potpuno nerazumevanje ne
poznatog jezika. Lesli zato na
stavi okreui se Sumiko:
Ovde je Deni. I nju sam us
put obradio tako da se nee
seati niega, osim da si je ti
pozvala da svrati do tebe. U
kolima je. Poi po nju i dove-
di je. Vreme je da ovom mla
dom oveku objasnimo ta se
s njim deava.
J avljao se Pit ree Su
miko sa osmehom. Uspeo
je. Doi e kasnije. Spreman
je za akciju.
Da li vi to izmeu sebe
govorite japanski, upita Sen
gen jo uvek zauen.
Naravno ree Lesli.
Moja prijateljica iina japanske
krvi, ako niste primetili.
Sumiko je prvo dnela ne
koliko lakih jela i stavila ih
pred Leslija, a onda otila da
uvede u kuu Deni. Za to vre
me je Lesli jeo ne govorei ni
ta. Sengen je inio isto, a u
njemu je rasla radoznalost.
Najednom je imao oseaj da
je taj ovek, njegov domain
te noi, zaista u pravu i
nilo mu se da ovde, u nepo
znatoj kui, ima sastanak sa
sudbinom.
Kada su u*sobu ule Deni
i Sumiko, Lesli ustade da do
eka Deni, koja se jo osea
la prilino smueno. mirkala
je zbunjeno i oseala neku vrs
tu vrtoglavice. Zadnje ega se
seala bilo je da pokuava da
se popne i otvori sef u kui
Vernona Blejna. Najednom,
sve posle toga je bilo jedno
stavno prazno, osim neke ne
82 NINA BR. 128
mute poruke koja joj je kuc
kala u mozgu da treba da se
sastane sa Sumiko.
Da budem iskrena, nc sc-
am se kada si mc po/vala
ree Deni. Ali, neto me je
natcralo da doem.
Tek tada jc prepoznala Sen
gena Ninigu. Deni sc osmeh
nu mladiu kao starom prija
telju, dok ju je on posmatrao
sa iskrenim nerazumevanjem.
Ne verujem da ste imali
prilike da se upoznate re
e Lesli. Ovo je gospoica
Deni Asano, advokat koji vo
di sluaj nasledstva koje je
vama ostavio va roak Haku
in Ninigi. A, ovo jc Deni, Sen
gen Ninigi, potomak samuraja.
U stvari, da budem do kraja
precizan, poslednji ivi ronin.
Ronin?! Nasledstvo?!
zapanji se Sengen. O emu
vi to, ljudi, priate?
Bojim se da nisi previe
taktian, Lesli ~ ree Deni.
Okej, gospodine Ninigi. . .
I ako ne bih, moda, smela da
krim klauzule testamenta,
okolnosti me primoravaju a
vam sve otvoreno kaem.
J a zaista ne razumem
Sengen je oima prelazio sa
Deni na Leslija, a sa njega
na Sumiko.
Bojim se da ste se, ni
krivi ni duni, nali usred jed
ne veoma opasne afere ree
umirujue Sumiko. Lesli i
Deni c vam objasniti sve to
vas moe interesovati.
Ko ste vi, ljudi? upita
Sengen namrtivi se. Ono to
ga jc najvie zbunjivalo bilo
je oseanje da tim ljudima
naprosto mora vcrovati.
l^rijatelji odgovori Le
sli. Prijatelji koji e vam
pomoi u nevolji u kojoj sc
nalazite do grla, a da toga ui
stinu niste svesni.
Zaboga! Imate ii vi neka
kve veze sa onim uasnim o-
vekom koji se predstavl ja kao
moj roak? upita Sengen.
Greka, gospoine Ninigi
ree Lesli. Okuni Ninigi
nopte nije va roak. On je
samo jedan vrlo opasan kri
minalac, ali, ako moete da
mi verujete, nee to jo dugo
biti.
Uzgred budi reeno is
ceri sc samozadovoljno Deni
Asano vadei disketu iz depa
kod mog prijatelja Vernona
Blejna sam nala ovu disketu.
Znam da e se svideti policiji.
Sadri milion dokaza o zloi
nima Okunija Ninige.
Bravo! nije odoleo da
preuti svoje oduevljenje Les
li.
NINA BR. 128 83
Blagi Boe! zavapi Sen
gen. Hoete li mi konano
i'ci o emu se radi!
Smirite se ree Deni
i preuze ulogu voditelja pro
grama. Moda i niste znali
/.a vaeg roaka Hakuina. Sta
rac je umro i ostavio je testa
ment. Po tom testamentu je
trebalo da se pronae najblii
oci njegovih srodnika, kome
bi pripalo ... Smem li da ka
em? Pa ... trideset miliona
dolara!
Sengen se nemono zavali
na sedite. Iskolato jc oi od
uda, a u utrobi mu jc drhta
lo neto neobjanjivo. Valjda
da bi sebi obezbedio bilo ka
kvo osveenjc bre-bolje je
strpao u usta komad ananasa.
Valjalo je samo dokazati
da je potencijalni naslednik u
sroclnikoj vezi sa pokojnikom
i jo neto: da potie izravno
oci porodice Ninigi koja je,
tradicionalno, samurajska. Go
spodin Eldrid se potrudio da
taj dokaz dobavi. Ukratko, vi
ste naslednik Hakuina Ninige.
J a sam advokat koji e stati
pred sud, moda ve u sledeu
sredu ... Moram da ugovorim
sa sudijom ... I, tada e .sve
biti zavreno i sasvim legalno
dokazano da ste vi pravi o
vek.
Nemogue!
gen.
apnu Sen-
Vie nego mogue. U stva
ri, jedino mogue ree Les
li. Vi ste potomak porodice
koja je unazad gotovo est sto
tina godina davala japanske
vitezove, samuraje, ili bui, ka
ko se to pravilnije kae. J o
tanije ... Vi ste ronin, to jest
samuraj bez gospodara. Ple
mi, iji su samuraji bili vai
preci, umro je bez naslenika,
i lako je, po zakonima buida,
vaa porodica od tada imala
status ronina. Budete li imali
mukih potomaka, Sengenu, i
vai sinovi e biti ronini, vite
zovi ...
Ne mogu da verujem!
zajeca nemono Sengen. Ka
kve veze sa tim ima Okuni
Ninigi?
Zlikovac je eleo da po-
pomou ucenc, pritiska, pret-
nji i uz saradnju sa jednim
podmitljivim pokvarenjakom,
po imenu Vernon Blejn, pred
sud iznese falsifikovane doku
mente kojim bi dokazao da je
on pravi naslednik objasni
Deni. Zato je i traio od
vas da potpiete nekakav glupi
dokument, zar ne?!
Aaaah! Prokleti preva
rant! On j e... Vi to znate, zar
ne? Sengen pogleda ispiti
vaki u sve njih.
84
NINA BR. 128
Poznato nam je
rece Doi, Pite pozva ga Su-
Lesli. Alisa je oteta, ali vas milco. Otvoriu ti neku kon-
uveravam da joj ne preti ni
kakva opasnost. Prc jutra e
biti ovde, sa vama!
J este li obavestili polici
ju?! upita prebrzo Sengen
gledajui u Deni.
Mislim da policija nee
moi to da obavi bezbedno po
Alisu odgovori Sumiko spu
tajui istovremeno ruku na
Denino rame.
Verujte nam ree Le
sli.
Blagi Boe! Posle svega
ne znam vie smem li sebi da
verujem.?! izgovori Sengen.
Da li postoje stvari za ko
je ak ni ja ne znam? upita
tiho Deni Asano i pogleda u
Sumiko.
U tom trenutku, buno kao
i obino, u kuu upade Tabas
ko Pit. Pomalo se iznenadio
kada je video toliko dmtvo,
ah ga to nije dalo zbuniti. Re
e:
Zdravo svima! Ima li pi
va u friideru?
Ovo je moj prijatelj, Ta
basko Pit Lesli preuze na
sebe zadatak da sve njih upo
zna sa Pitom. Pit se isceri De
ni i Sengenu. Sumiko mu je
ve rekla ko su oni i on je do
bro znao kakve uloge igraju.
zervu piva.
To kao da je bio znak za Le
slija da konano pree na st
var. On sede i sasvim ozbiljno
saopti:
Noas emo poi da oslo
bodimo Alisu, Sengenu, Moj
prijatelj i ja emo to uinili
za vas, ali i zbog toga da na
vedemo policiju da konano
preuzme sluaj Okuni. Deni
se, eto, potrudila da dobavi do
kaze. Policiji jo samo treba
povod, a mi emo ga pruiti.
Dodue, sa Okunijem c odle-
teti i mnoge glave ba iz poli
cije, iz sudova i tuilatva, ali
odnekle treba poeti. Molim
vas samo da imale poverenja.
OstacLc u ovoj kui sa Deni.
Niko nc zna da ste ovde i ne
ete biti uzncmiravani.
Znai. .. vi znate gde se
nalazi Alisa? upita Sengen.
U tom trenutku u sobu ve
selo ue Pit sa konzervom piva
u rukama. U meuvremenu mu
je Sumiko rekla da moe slo
bodno da govori pred Deni i
Sengenom, jer e Lesli, kada
se sve zavri, hipnozom izbri
sati njihove memorije, pa se
nee seati svega ega ne bi
trebali da se seaju. Pit podi
e konzervu kao da nazdrav
lja, pa ree:
NINA BR. 128
85
Matori Okuni je sakrio
vau Alisu u naputeni auto-
-bioskop u Muir Vudsu. Nema
tovito mesto, ako mene pita
te, mada teko za osvajanje.
Meutim, Les i ja emo ih pre
gaziti kao bicikl kinu glistu,
zar ne. Les!
Nee biti ba tako lako.
Pito osmehnu se Lesli.
Deni i Sengen su samo tre
ptali. Deni je mislila: Mora-
u da pitam Sumiko kakve sve
volebne sposobnosti ima ovaj
njen Lesli! Sengen Ninigi je,
meutim, mislio neto drugo;
J a samuraj!?! J a bih trebalo
da budem vitez koji oslobaa
Alisu. . .
Sada nam morate oprosti
ti osmehnu se prijateljski
Lesli. Pit i ja se moramo
spremiti za malu arku sa na
im poznanicima. . .
U tom asu Sengen skoi.
Najednom u njemu kao da se
ubrza krvotok. Izgovorio je
boi'beno;
elim i ja da poem! Ko
nano, moram sebi da doka-
em da sam uistinu potomak
tih japanskih vitezova!
Umesto odgovora Lesli ga
pogleda prodorno od ega se
Sengen ukoi. Kao da je naglo
poeo da tone u te eline oi.
Volja mu se izgubi naas, a mi
ii malaksae,.. U asu je za
boravio na svoju uzavrelu krv
i rei koje je sa tolikim arom
izgovorio. Mirno je seo i maio
se ananasa.
Tako je bolje ree Le
sli na japanskom, a Sumiko se
osmehnu. Bude li pravio jo
ovakvih ispada, zna ve ta
treba da uini!
Ne brini odgovori Su
miko takoe na japanskom.
Bie on miran kao bubica dok
ne doete. I ... uvajte se!
Tabasko Pit na sve to samo
nezadovoljno I rknu i preko pi-
va rcce;
Uvek govoi'e japanski ka
da nc ele da ja ujem kako
tepaju jedno drugom.. .
Uredno, svaka dva asa Ali
sa Vajzer je, leei na poljskoj
postelji u hladnoj betonskoj
prostoriji bez prozora i sa sa
mo jednom kiljavom sijalicom
na stropu, dobij ala sasvim od
reenu dozu droge. Omamlje
na, nesposobna da se pokrene,
gledala je ne shvatajui ta se
s njom deava, kako joj prila
zi ovek grubog izgleda, sa
86 NINA BR. 128
naoarima na licu, koji joj pr
vo opipava puls, zatim zagleda
u njene enice, a onda vadi
pribor i bode je u venu. Ona
vie nije oseala ak ni taj
ubod. im bi LSD zastrujao
njenim venama, ona bi tonula
u komai'ni, nekonliolisani san
ispunjen bolesnim udima i
fantasmagorinim prizorima.
ovek bi tada izlazio iz pros
torije goLovo nc gledajui o
veka koji jc, sa automatom u
rukama, sedeo ispred vrata, a
onda bi vadio iz depa bei
ni telefon i okictao broj ...
Gazda, sve jc u redu. Pos
tepeno smanjujem dozu. Rea-
gujc kao i svi poetnici. . . i-
vee dok god vi to budete hte-
li govorio bi ovek u slua
licu.
Sa druge strane ice iii se
zauo brundavi glas Okunija
Ninige;
Pazi da ne umre prc vre
mena. Njen dragi mora da jc
vidi ivu. U stvari, on mora i
da je izvede odatle ivu. Ti e
ve znati da je na vreme na
puni prevelikom dozom, pa
neka lepo umre u njihovom
ljubavnom gnezdacu.
J asno, gazda! rekao je
ovek i prekinuo vezu.
Sada je dolazio po deveti
put. Okunijev strunjak za
drogu jc znao da Okuni treba
da mu javi kada e doi taj
tip koji treba da izvede tu e
nu. No, poziva nije bilo. ovek
nije imao pojma ta se u me
uvremenu dogaalo, kao to
nije ni slutio kolika koliina
besa upravo ispunjava Okimi-
ja Ninigu. .h> manje jc znao
da je Okuni ve na putu ka
starom auto-bit)skopu, nestrp
ljiv da dokraji ono to je nau
mio.
Okuni je bio van sebe od be
sa. Njegovi ljudi, poslati da
dovedu Sengena, pronaeni su
u kontejneru dvojica bez
svesti, a Triger probucnc lo-
banje. im je Lo doznao, Oku
ni je razglasio po cclom gradu
da se Sengen pionac po sva
ku cenu. Potcgao je svoje ve
ze u policiji oni nisu nita
znali o Sengenu, ali su mu re
kli da se nclo dogodilo u ku
i Vernona Blejna i da jc Ve
rnon uhapen, mada mu nisu
mogli rei zbog ega.
Iskusni kriminakic jc znao
da je jo uvek u stanju da sre
di sve probleme, samo ako sle
deeg jutra obavi nekoliko te
lefonskih razgovora sa svojim
ljudima u tuilatvu i u sudu.
Meutim, iako nije bio bez bri
ge vezane za Vernona, glavna
nevolja, kako je smatrao, bi
NINA BR. 128 87
la je ta to ne moe da prona
e Sengena. Naviknut na brza
razmiljanja nije oklevao da
donese odluku da naprosto
ubije Alisu ako se Sengen
do zoie ne pojavi ili bar javi.
Za njega ivot jedne gotovo
anonimne ene nije predstav
ljao ba nita rei e svom
doktoru da joj ubrizga veli
ku dozu droge, a onda e je
sti pati u metalni sanduk, zaliti
brzovezujuim cementom i ba
citi u more, kao to je to i
njeno mnogo desetina puta do
laa. Ali, Sengen je trebalo da
potpie dokument koji jc Oku
I l i j u bio teak trideset miliona
dolara. Bez tog potpisa, ili bez
(mih lanih dokumenata kod
Vernona, koji jc trenutno bio
u kripcu, nema ni tih dola
ra. ..
Okunijev automobil jc zas
tao na ulazu u naputeni auto-
-bioskop tek da proveri stra
u. Upitao je osorno da li se.
bilo ko pojavljivao. Rekli su
mu da nisu vieli nita sum
njivo, da niko nije dolazio...
Prokleti mali, ljigavi J a
panac! psovao je Okuni.
Ne znam kakvu igru igra, ali
u mu je nabiti u grlo im bu
dem saznao. Zapamtiu mu
ovo i im obavim taj posao...
Oh, kako u mu slatko i svoje
runo polomiti vrat!
Imao je na umu da Sengen
mora da ivi da bi on, Okuni,
mogao preuzeti nasledstvo. No,
mislio je, im sud potvrdi nje
ga, Okunija, kao naslenika,
Sengena vie nee tititi nikak
va klauzula u nikakvom prok
letom testamentu. Naredio je
vozau da nastave do male zg
rade u kojoj je nekada davno
bila smetena aparatura za
projektovanje filmova. Tamo
je, u maloj sobi u kojoj su se
nekada uvale rolne sa filmo
vima, leala Alisa.
Ispred zgrade je Okuni na-
proslo iskoio iz kola. Zareao
je na straare;
Da li jc sve u redu?
Naravno, gazda glasio
jc odgovor straara zauenih
Okunijevim bc.som. No, viali
su ga 1 u gorem izdanju, pa o
svemu tome nisu ni razmilja
li.
Okuni je ustrao uz nekoliko
stepenika, uao u zgradu, buk
valno odgurnuo onog straara
koji je sa automatom sedeo
ispred vrata male sobe i uao
unutra.
Alisa je bila u dubokom nar-
komanskom snu i nije se ni
pomerila kada su se vrata ot
vorila. Okuni je stajao nekoli
88 NINA BR. 128
ko trenutaka poied vrata, a
glavom su mu tutnjali planovi
i sumnje. Planovi koje je ko
vao uzimali su u obzir da ve
poseduje to prokleto nasledst
vo nekog tamo starca koji sc
sluajno preivao Ninigi. Sum
nje su mu skraivale dah i na
gonile na jo vei bcs...
ta ako to sa Vernonom
ima veze sa mnom? Dodue,
ne postoje dokazi, .. Osim tih
dokumenata! Ali, Vernon vodi
taj sluaj nasledstva i moe
uvek da kae da je to deo nje
govog redovnog posla. Tu mi
ne mogu nita,.. A, ta ako
Vernon, spasavajui svoju ko
u, pone da pcva! I pak, on
suvie dobro zna ia bi mu sc
moglo dogoditi ako ispria ne
to tQ nije za pri u.. .
Zapalio je cigaretu, priao
vratima i rekao straaru:
Ako se pojavi tip zaintc-
i'csovan za ovaj enski le ov
de, odmah mi javite. Biu ov
de neko vreme!
Potom je zatvorio vrata i
seo na ivicu postelje. Iako ni
je bio navikao na smireno raz
miljanje podsvesno je oseao
da mu trenutno treba nekoli
ko minuta strpljivosti, staloe
nosti i mira da bi mogao sas
vim razlono da razmisli o
svim tim dogaajima koji su,
na njemu nepoznat nain, iz
micali kontroli, a Okuni jc
uvek voleo da ima sve pod kon
trolom. Sada je bilo suvie to
ga to on jednostavno nije mo
gao da kontrolie i pravi raz
log njegovom lepom besu le
ao jc ba u lome.
Za to vrcmc .sc prostorom
staiog auto-l^ioskopa kretala
neujna scnka iantika noi
ninc! Glasnik smrti, kako
ponekad u J apanu zovu ninu,
kretao sc kao da lebdi iznad
tla, ne ostavljajui tragove iza
sebe. Klizio jc iz senke u scn-
ku stapajui sc sa okolinom
kao a je deo noi, sve dok ni
je priao biindcri na koju jc
bila prikaena naherena i polu-
razvaljena razvf)dna kutija ko
ja jc nekada kontroliala mo
na svetla i brojne neonske re
klame hrama automobilskog
kincmatograla. Prc nego Lo je
sa lakoom i potpuno beum-
no otvorio tu kutiju, nina se
osvrnuo prema mestu gde je
nekada stajalo velclcpno, ogro
mno platno, od 'ega je ostala
samo krezuba metalna konst
rukcija naeta rom. Samo oi
vrhunskog borca mogle su kroz
tamu i sa te daljine da prime-
te figuru oveka sklupanu iza
jednog metalnog stuba, gore.
NINA BR. 128 89
na podijumu za platno, na sa
svim drugom kraju prostora.
Zadovoljan onim to je video
nina pree na posao...
Radio je hitro, ali opre/.no.
Dotriijala instalacija je, kako
je brzo zakljuio, mogla svaki
as da se doslovce raspadne, a
mnoge gole ice su u trenu mo
gle da se prespoje i pokvare
mu plan. Meutim, budui da
je o elektroinstalacijama znao
sve to moe znati jedan vrhu
nski strunjak, nije mu bilo
teko da veoma brzo postigne
ono to je eleo...
Spojivi dve ice, najednom,
nestade svetla na itavom pro
storu osim u unutranjosti
projekcione zgrade. Nina se
primiri na tren oslukujui, vi
e telom i milju nego uima,
onako kako samo ninc znaju.
Saekao je rcakciju.
Okunijevi ljudi su reagovali
upravo onako kako je nina e
leo. Pomislili su da je stara
instalacija popustila. I stovre
meno su shvatili da e Okuni
Ninigi pobesneti ako taj prob
lem odmah ne rese i za tren
oka se, uz pomo male baterij-
ske lampe, jedan od straara
naao pored stuba sa razvod
nom kutijom., .
Prokleto mesto! Gazda e
poludeli ako ne uspem da vra
tim svetio! reao je sebi u
bradu ovek.
No, ve sledeeg trenutka je
prestao da brine o svemu.
Neto brzo poput svetlosti i te
ko poput planine sruilo mu
se na glavu i on je potonuo u
duboku i dugu nesvesticu.
Istovremeno se javio i Taba
sko Pit, koji je do tog trenut
ka uao gore, na podijumu za
platno, sa specijalnom pukom
opremljenom priguivaem i
infracrvenim snajperom. Pa
ljivo, ne urei, temeljno, kao
da je na streljani ispaljivao je
metak za metkom...
Njegov cilj nisu bili ljudi,
koje jc kroz moni snajper gle
dao kako tumaraju zbunjeno
kroz tamu. Gaao je svetla na
kolima, gume, sijalice na stu-
bovima. I, pogaao je jednu
po jednu bez promaaja.
U prvi mah straari nisu ni
bili svesni ta se dogaa. Nisu
uli pucnjeve, a staklo je pras
kalo na sve strane i itale su
probuene gume. Uzmuvali su
se u tami, dovikujui se meu
sobno i vadei oruje. Ali, ni
su imali u koga da ga upere,
jer nisu videli ni jedan drugog,
a kamoli nekoga ko sa pristo
jne daljine ini sve to, to im
je posle izvesnog vremena pos
talo jasno ta moe da bude.
90 NINA BR. 128
Nina je bio zadovoljan. Za
razliku od Okunijevih pacova,
on je i u tami savreno dobro
video ta se dogaa i kuda se
kreu straari. Znao jc da ih
jc, sa ljudima koji su pristig
li sa Okunijem, jedanaest, i
pretpostavljao je da se bar jo
dvojica nalaze u zgradi u ko
joj jc bila zatvorena Alisa. Ono
to je sada morao a uini bi
lo jc da sprei straare da uu
u tu zgradu. Zato je u nekoli
ko lakih, dugih skokova priao
Prikrio se iza automobila
kojim jc Okuni stigao. Okuni
jev voza je tamo stajao na
pinjui se da vidi bilo ta u ne
prozirnoj tami, sa revolverom
u ruci .. .
Neujni grom je pogodio o
veka kada ga je nina tresnuo
u potiljak.
Sa onim pored banderc i
ovim, ostaje devet apnuo
jc nina samom sebi.
J edan od Okunijevih telohra-
nitelja se kretao u svim prav
cima ispred zgrade viui ne
to onima koji su straarili
kod samog ulaza. Nije mogao
videti tamnu senku koja mu je
prila iza lea bez i najmanjeg
uma.
Nina je izveo neto nalik
na stezanje kragne. Bio je to
prastari trik, kojim je prese
kao dotok krvi u glavu rtve.
Za manje od pet sekundi o
vek je bio onesveen.
Osam apnu nina.
J ada primeti da se jedan od
dvojice straara koji su sc na
lazili ispred male zgrade spre
ma da ue. To nije smeo doz
voliti, a ni je imao vremena da
mu priskiii i onesposobi ga.
Stoga iz skroviU)g depa na
kostimu izvue dva urikena...
Oktmijev ovek koji je dota
kao kvaku ua vratima zgrade
nije mogao ni da pomisli ka
ko jc smrt brza. uriken mu sc
zabio ravno izmeu dva pr-
Ijena na zatiljku, prcsecajui
kimenu modinu. Straar se
naprosto izvalio na lea mr
tav!
Sedam apnu nina
suvo.
Drugi straar kod zgrade u
tami nije video ta sc dogodi
lo njegovom ortaku, ali je uo
zujanje i povikao jc:
Fredi, kog avola izvodi?
Ulazi i pitaj gaziiu. . .
Nije stigao da dokraji ree
nicu, kao to nije stigao ni da
udahne dovoljno duboko da bi
svoj sramni ivot produio za
jo nekoliko sekundi. Tehni
kom kopo, kojom se na lak
NINA BR. 128
91
i precizan nain lome vratovi,
nina ukloni i tu prepreku.
Sest usne mu se pome-
rie ispod maske.
Tabasko Pit je kroz infracr-
vcni .snajper video da je nin
a stigao do ulaza i znao je da
sada preuzima sasvim druga
iji zadatak. Onog asa kada
jc nina kliznuo kroz vrata
uavi u zgradu, Pit je okre
nuo nian prema tim vratima,
reen da pogodi i onesposobi
bilo koga ko bi pokuao da
ue...
U unutranjosti zgrade je
bilo svetla i nina je znao da
sada mora da se kree deset
puta bre i da razmilja sto
puta bre nego u tami koja ga
jc skrivala. Na sreu, u hod
niku odmah iza ulaza nije bi
lo nikoga.
Levo su bila vrata kroz ko
ja se videla ruevina, zarala
aparatura starog bioskopa i
tu nije bilo nikoga. Zakljuak
je bio jednostavan ono po
ta je doao nina nalazilo se
iza desnih vrata!
Pre nego to je poput oluje
proao kroz ta vrata, nina
isuka dugi ma. Katana u nje
govim rukama je liio ne na
prosto scivo hladnog oruja,
ve na deo tela, produetak
ruke.
Covek koji je straario is
pred sobe koja je krila Alisu
skoi sa stolice videvi priliku
u crnom sa zlokobnim seivom
kojim je ta prikaza vitlala iz
nad glave. Od iznenaenja i
naglog straha ovek nije sti
gao na vreme da podigne svoj
automat. Kada jc to uinio,
bilo je ve kasno . . .
Podignula ruka sa automa
tom polete kroz vazduh, pre-
secna rnunjevitim udarcem
maa. '['ek kada je pala u ugao
prostorije ve mrtvi prsti tog
odsccnog uda u gru pritisnu-
e obai'a i mlaz vrelog olova
preli se pi'cko /.ida.
Sledei udarac samo /asec
arteriju na straarevorn vi'atu
i posla ga u carstvo snova,
gde e dugo sanjati san o smr
ti. Dugo sve dok ne istee
sva krv iz njegovog tela!
Nina je znao a vie nije
beuman. Rafal iz automata
je otkrio da je tu .. .
Kada se taj nesreni rafal
prosuo, i to odmah tu, sa one
strane vj ata, Okuni Ninigi po
skoi sa postelje na kojoj je
leala Alisa. Trebalo mu je ne
koliko sekundi da sc snae od
iznenaenja.
Razmiljao je suvie dugo.
I, mada nita nije smislio, po
navici se maio za pitolj . ..
92 NINA BR. 128
U tom trenutku pred njega
banu nina sa katanom u ru
ci!
Kako eli da umre?
upita ratnik tame paljivo od-
meravajui svaki damar Oku-
nijevog tela.
Okuni Ninigi nije oseao
strah. Njegov zloinaki um
je bio lien takvog, ljudskog
oseaja. Oseao jc samo zapa-
njenost i nevericu. U ruci je
drao pitolj i znao je suvie
dobro da oruje nije rcpeti-
rano i da su mu potrebna jo
dva pokreta da ga repetir i
pokua da naprosto ubije tog
maskiranog oveka koji tako
hladnokrvno, ne pomcrajui
se, stoji ispred njega i pomi-
nje smrt.
Svejedno mi je progo
vori Okuni cerei se cinino.
Njegovo iskustvo je govorilo
da uvek treba blefirati, pa je
to pokuavao i sada. Uperio je
cev svog pitolja prema omam
ljenoj Alisi. Ali, ako ve mo
ra da se umire, onda hajdemo
svi!
Nini nije trebalo vie od
deha sekunde da shvati da
pitolj u ruci Okunija Ninige
ne moe da ispali smrtonosni
projektil. Nina je suvie dob
ro poznavao sve vrste i tipove
oruja da bi ga Okunijev blef
naterao da razmilja. Ree
mranim glasom:
Uperiti oruje na bespo
monu enu? To je kukaviki!
Zato i nisi zasluio da umre.
kao ovek!
Okuni Ninigi preblede, mada
ak I l i to nije bio strah, ve
samo nemoni bcs. Shvatio jc
da ga je taj maskirani ratnik
sa tim zloslutnim maem pro
zreo . . .
Pokret koji je Okuni Ninigi
uinio moda bi se svakom
obinom oveku uinio straho
vito brz. Pokuao jc da repe
tir svoje oru/jc . . .
Sam Okuni nije video uzmah
rukom, niti je osetio ubod mo
nog maa. Uspeo jc ak i da
repetir pitolj ... A, onda
mu iz grla pokulja debeo mlaz
krvi!
Veliki gazda organizovanog
kriminala iz San Franciska is
pusti pitolj. Moda mu jc i
bilo jasno da mu nikakvo oru
je vie nikada nee trebati.
Niti bilo ta drugo .. . ak ni
vazduh.
Zurio je izbuljenim oima u
ninu. U stvari, u vrh kata
ne .. .
Na vrhu dugog maa je vi
deo svoju sopstvenu jabuicu,
izvaenu iz grla sa precizno
u hirurga i brzinom olujnog
vetra!
NINA BR. 128
93
Zbogom, Okuni Ninigi!
ree hladno nina. Umi-
re tano onako kako si zaslu
io ... Kao svinja!
Okuni pade na kolena zari-
vajui prste u svoje otvoreno
grlo, elei da sprei tu nava
lu krvi .. .
Nina se vie nije ni osvr
nuo na umirueg kralja pod
zemlja. Otarasio se Okunijeve
jabuice briui katanu o lea
umirueg, a onda je priao po
stelji. Ma je hitro vratio u
korice na leima, a potom jc
neno i lako podigao drogira
nu enu i, kreui sc brzo, na
pustio prostoriju, ostavljajui
mrtve cla bi inu o svojoj smrti.
Napolju je jo. uvek bila ta
ma, a tama je saveznik nini.
Kroz tu tamu nina iznese Ali
su Vajzer sa prostora biveg
auto-bioskopa toliko brzo da
ih je Tabasko Pit jedva pratio
kroz snajper ...
Eh, kada bi postojala re
priza u stvarnosti kao na tele
viziji, pa da mogu sve ovo da
vidim ponovo i to usporeno,
pomisli Pit, pa zakoi puku i
udalji se to je bre mogao.
Ono zbog ega su dolazili bi
lo jc obavljeno .. .
Sa terase internacionalnog
aerodroma San Francisko po
gled je pucao sa jedne strane
na aerodromske piste, a sa dru
ge strane na plavetni Zaliv na-
mrekan lakim povetarcem. Za
stolom restorana na terasi se-
dele su Sumiko i Deni Asano.
Pred njima se iskrio ampa
njac.
Mislim da smo zasluile
ovakvo pie danas rekla je
Sumiko osmehujui se pomalo
tajanstveno. Ona je znala sve,
i znala jc da je Lesli uz pomo
iiipnozc izbrisao mnogo toga
iz seanja Deni Asano.
Pa, moglo bi se rei
izgovori Deni i kriom pogle
da na runi asovnik. Sen
gen Ninigi jc dobio svoje na
sledstvo, pre svega zahvaljuju
i tebi i Lesliju. Vernon c po
svoj prilici trunuti u zatvoru
kojih desetak godina. A, eto,
i taj obraun bandi je, kako
piu novine, zauvek odneo i
tog zlotvora Okunija Mesara.
Svi moemo da odahnemo i
dozvolimo sebi malo odmora
i malo ampanjca.
Odmora? zaudi se Su
miko. Zar mi se nije uini
lo da si malopre pogledala na
asovnik? Kao da ima neod-
94 NINA BR. 128
loan posao na koji, po navici,
kasni.
Draga moja, neke navike
se nc mogu promeniti preko
noi osmehnu sc Deni.
J a sam na odmoru, ali mi po
gled stalno leti na asovnik.
Mada,kako stvari stoje, neu
morati da radim jo bar neko
liko nedelja. Shvatila sam da
mi je zaista potreban odmor.
Konano ree vedro
Smniko.
I vie od toga nasta
vila jc Deni. Shvatila sam
da, sa honoi'arom koji sam do
bila za sluaj Ninigi, imam
dovoljno kapitala da osnujcm
sopstvenu advokatsku agenciju.
Ne radim vie za brau Blejn.
Posle alerc sa Vernonom to ne
bi ni imalo smisla. Njima vie
niko u gradu nee davati ni
najmanje poslove.
Uvek si imala smisla za
biznis ree Sumiko.
I za prijatelje osmeh
nu se Deni na poseban nain.
Sada jc na nju bio red da bu
de malo tajanstvena. Evo...
Iz torbice jc izvukla veliki
koverat i pruila ga Sumiko,
koja ga prihvati sa izvesnom
dozom zbunjenosti.
ta je ovo? upita Su
miko.
Sengen mi je dozvolio da
budem posrednik u ovome
objasni Deni Asano, To jc
njegov poklon tebi i Lesliju.
Zamolio me jc da vam jo ka
em da mu ne zamerite to sc
nije ponaao ba samurajski,
mada jc, eto, ronin ili kako sc
ve to kae.
Sumiko jc otvorila koverat
i br/o pogledala ta je unutra.
Na sreu, nije se razoarala
uijc bio novac. Bio jc Itj
dokument kojim su Sumiko i
Lesli postali vlasnici zbirke
starog, samurajskog oruja.
Sumiko obradovano lairi oi.
Stari Hakuin Ninigi je
dcccnijama sakupljao takvo
stvari. Sengen mi jc u povcrc-
nju rekao da mu to noe tie-
bati roe Deni Asano.
Njemu sigurno i noe.
Sumiko jc pogleda skupivi
obrve. Uinilo joj sc da sc iza
Dcninih rei krije neto to
jc stara prijateljica elela da
joj saopti nc izgovarajui ba
itavu istinu do kraja. Meu
tim, Deni je samo mirno pi
juckala svoj ampanjac, pa
Sumiko zakljui da je najbo
lje da preuti sva pitanja koja
bi joj se mogla vrzmati po gla
vi. Prihvatila jfc i ona svoju
au. Rekla je:
Pa, da nazdravimo pos
lednjem roninu!
NINA BR. 128 95
Slaem sc - ree Deni bili Sengen i Alisa. Avion je
Asano. uzletao u pravcu Tokija ta-
Obe se okrciose jednom avi- mo gde je Sengen odlazio da
onu koji je upravo rulao pis- potrai svoje samurajske ko
lom aerodroma. U n jemu su rene.
- K R A .1
OVEK ODREEN I PREDODREEN
ZA SPAS OVEANSTVA f
UNITENJA ZLIH SILA
RATNIK ZALASKA SUNCA
RONIN
nezavisni maonoa majstor borilakih vetins
Ronin ivi u svetu podzemlja gde vlada zakon t)orbe.
Jednog dana saznaje da je on sanr>o jedan bedan deo
sveta koji je nekad postojao. Ako uspe da izae na
povrinu nai e neki sasvim amgaij i svet.
RATNIK ZALASKA SUNCA je prva knjiga
2 letraioaije Erika Van LUSTBADERA.
Ovu kao I ostale knjige ovog najtiramjeg pisca,
moete nabaviti u prostorijama KLUBA KNJIGE -
Kol areva $, 11000 8E0GR4D, naruiti potom ii:
telefonom3226~822
U prodaji od istofl autora-
PLICACI NOC^
DAI SAN
POD BLEDIM MESECOl
nastavak tetraloglje
i ve poznate:
NINA
MIKO
CRNO Sf l CE
IAN
NULA
ERI K I NL USTBA ER
ncA 1 ,