1. Pojam, definicija i osobine organizacija?

Organizacija je sistem pravila, koji koordinira sredstva u cilju

ostvarenja odreenog rezultata.

2. Graevina kao obast privrede?

Gradjevinarstvo je oblast privrednih delatnosti koji obuhvata:
-Investicije
-Projektantske firme
-Izvodjacke organizacije
-Gradjevinsku industriju
Gradjevinarstvo stvara nova materijalna dobra.

3. Predmer i predraun?

predmer sadrzi
-br.pozicije
-detaljan opis za svaku poziciju
-usvojenu jedinicu mere
-kolicine
-sumu kolicina(ukupno)



Predraun sadrzi
- br.pozicije(isti kao u predmeru)
- Opis je kratak,jasan i precizan
-jedinicu mere(iz predmera)
-kolicinu(iz predmera ali se kontrolisu)
-jedinicnu cenu :
koje se izraunavaju na bazi normi za utroak materijala i rada
ili se uzimaju trine cene
-ukupna cena za poziciju se dobija mnoenjem pripadajue jedinine
cijene i koliine. Na kraju svake vrste radova izraunava se suma
svih pozicija za iste vrste radova

4.Uesnici u graenju ?

Investitor , naruuje objekat za svoje potrebe i obezbeuje
finansijska sredstva.
Projektant, na osnovu projektnog zadataka struno i po pravilima
struke izrauje projektnu dokumentaciju koja je podloga za
izgradnju objekta.
Izvoa, na osnovu projektne dokumentacije gradi objekat.
Revident je fizicka osoba ovlascena za kontrolu projekata.
Nadzor je fizicka osoba ovlascena za sprovodjenje strucnog
nadzora gradjenja u ime investitora.
Predstavnici drutva koji odobravaju i kontrolisu graenje.
5. Istorijski razvoj organizacije?

etapa klasine teorije - radovi F.W. Taylora (1856-1915), H.
Fayola (1841-1925), M. Webera (1864-1920) i dr
etapa neoklasine teorije-predstavnici Elton Mayo (1880-1949) i
F.J. Roethlisberger
etapa moderne teorije - C. Bernard , H. Simon

6.Osnovni principi organizacije?

Princip analize i sinteze
Sloene probleme rastavljamo na jednostavnije.
Objekt se prvo podeli na nekoliko delova.
Za svaki se deo odrede:
- mogue varijante tehnologije
- dimenzionisu sredstva rada
- vreme i trokovi izvodjenja za varijante tehnologije po delovima
Princip racionalizacije
Racionalizacija predstavlja odnos ukupne koliine proizvodnje i utroka
energije
r = Q / E
Q - koliina proizvodnje izraena u m3,m2, m1, kom, kg
E - energija izraena u KW ili J


Princip ekonominosti
Stepen ekonominosti je odnos ostvarenog uinka i ukupnih trokova
proizvodnje
e = Q / Tu
Q - koristan proizvod ili ostvareni uinak
Tu - ukupni trokovi proizvodnje
Princip produktivnosti
Stepen produktivnosti se izraava kroz odnos koliine proizvoda i i
utroka vremena radnika
p = Q / f ili p = Q / t
Q koliina proizvoda
f - faktor koji uesestvuje i proizvodnji
t - utroeno vreme radnika
Princip planiranja i evidencije
- planiranjem sagledavamo budue dogaaje i poduzimamo potrebne mere
za njihovu realizaciju
- evidencija predstavlja registrovanje i sistematsko prikupljanje podataka
o prolim dogaajima

7.Pravila za sprovoenje organizacija?

Praktina pravila za sprovoenje organizacije
uklanjanje tetnih razmaka i hodova u vremenu i prostoru
ujednaavanje tokom rada
spajanje jednakih procesa u vremenu i prostoru
sprovoenje pripreme rada
sprovoenje kontrole


8.Metodoloki pristup projektovanju organizacije graenje?

1. Odreivanje ciljeva
2. Sistem za reavanje problema
3. Prikupljanje podataka i analiza
4. Formulacija problema
5. Odreivanje kriterijuma
6. Izrada varijanti reenja
7. Analiza varijanti
8. Izbor optimalnog reenja
9. Izrada projekta organizacije

9.Koji su ciljevi prethodnog elaborata i kako se ostvaruju?

ostvarenje taktnog sistema proizvodnje (min. zastoji, optimalno
koritenih resursa)
postizanje ekonominosti i produktivnosti (nii trokovi)
koritenje najpogodnijih tehnologija (bolja organizacija vremena,
manji trokovi)
ostvarenje zadanih rokova (nema dodatnih trokova, penala)
ravnomerno angazovanje resursa i sl. (pojeftinjuje izgradnju)
10.Modeli za reavanje problema?
izlazak na teren
opseg prikupljanja podataka
nivo obrade
vremenski plan izrade
obrada varijanti
brojanost tima
trokove obrade plana organizacije graenja
11. Koje su svi podaci potrebni da se radi elaborat?

Podaci iz projekta, obrada projektne dokumentacije
Podaci sa terena
Podaci o raspoloivim sredstvima
Podaci o tehnikim mogunostima
Podaci o organizacijskim mogunostima
Podaci o mogunosti kooperanta

12.Koje varijante elaborata radimo?
odreivanje vremena izrade
odreivanje transportnih reenja
raspored i organizacija izvoenja
pojedina tehnika reenja za delove objekta
trokovi

13.Koji su zadaci projekta organizacije?

Prikupljanje osnovnih podloga i podataka
Odreivanje karakteristinih faza radova
Redosled i meusobnu zavisnost faza radova
Zbirne koliine svih vrsta radova
dokaz koliina svih materijala
Mogunost nabavke svih materijala
Reenje transporta materijala do gradilista
Reenje unutranjeg transporta,
Reenje i izbor najpogodnije mehanizacije
Snabdevanje gradilita potrebnom energijom
Postavljanje specijalnih maina, dizalice, specijalne oplate i skele uz
potrebne proraune i nacrte.
Odreivanje potrebnog broja radnika za pojedine radove
Izrada vremenskih planova graenja
- za pojedine radne aktivnosti
- za pristizanje materijala,
- za prisustvo radne snage,
- za korienje mehanizacije na gradilitu
- Izrada sheme organizacije upravljanja i rukovoenja
- Reenje potrebnih zgrada za smetaj i boravak
- Reenje snabdevanja pitkom i tehnikom vodom
- Reenje otvorenog i zatvorenog skladita
- Izrada sheme ureenja gradilita s ucrtanim objektima
- Reenje osvetljenja i osiguranja gradilita
- Nain rada preko zime
- Nain sprovoenja kontrole izvoenja radova
- Nain i vrijeme obrauna linih dohodaka
- Nain voenja potrebne dokumentacije
- sprovoenja mera zatite na radu
- Odreivanje cena proizvoda u cilju izrade ponude investitoru
- Izradu dinamike priliva i utroka financijskih sredstava

14. Norma?

Norma ljudskog rada je proseno vreme potrebno obuenom radniku, da po
odreenom postupku i redosledu radnih operacija, odreenom vrstom
materijala, odreenim alatima i mainama, u normalnim uslovima okruenja,
uz normalno zalaganje i zamor, izvri tano odreeni posao.

15. Analiza cene?
Postupak formiranja cena naziva se analiza cena.Ona mora biti jasna i
pregledna.
Svaki izvodjac radova mora za potrebe svog gradilista da formira jedinicne
cene po kojima ce izvoditi radove.
Cene izvodjenja radova se razlikuju za svako gradiliste.
Jedinicne cene predstavljaju cene radova po jedinici
mere(m,m,m,komada,kg).
Sadrzaj troskova za formiranje jedinicne cene obuhvata:
DIREKTNI TROKOVI:
1. Cena materijala
2. Cena rada
INDIREKTNI TROKOVI:
3. Opremanje gradilita
4. Tekui trokovi na gradilitu
5. Plate reije
6. Trokovi uprave
7. Amortizacija
8. Porezi
9. Dobit
16. Podloge za izradu projekta organizacije?
a) Tehnika dokumentacija
Projekti / crtei, predmer radova ... /
Situacioni plan parcele
b) Raspoloiva operativna sredstva
mehanizacija,
materijali,
radna snaga,
novana sredstva.
c) Lokalne prilike i terenski uslovi
potrebno je izvriti obilazak budueg gradilita, te
ispitati lokalne i terenske uslove, koji utiu na
pripremne radove i buduu izgradnju objekt

17. Vrste projekata organizacije graenja?

Projektni zadatak
Investitor precizira kakav i koliko veliki objekat zeli,gde hoce da ga
izradi,kakve sadrzaje potencira u njemu,dajuci time odrednice kojima se
indentifikuje posao.
Idejni projekat se radi na osnovu projektnog zadatka.
Idejni projekat daje odgovor na dva pitanja - cena objekta
-rok izgradnje objekta
Idejni projekat se sastoji od - tekstualnog dela
- grafickog dela
Idejni projekat sluzi kao podloga za sastavljanje ponude kod izgradnje
objekta.
Idejnim projektom treba utvrditi:
1. prikupljanje i analizu podloga,
2. analizu uslova graenja,
3. temeljnu organizacijsku koncepciju graenja,
4. idejnu shemu gradilita,
5. kljune maine za proces graenja,
6. veliinu kalkulativnog faktora koji slui za
utvrivanje indirektnih trokova,
7. idejni vremenski plan toka graenja,
8. izrada kalkulacije.

Podloge za izradu glavnog projekta:
Projektni zadatak
Lokacijsaka dozvola
Idejni projekat
Geomehaniki elaborat
Geodetski snimak parcele Situacioni plan
Uslovi od Javnog Komunalnog Preduzeca
Uslovi od Zavoda za zatitu spomenika
Odabir tehnologije izvoenja
Glavni projekat
Opta dokumentacija
Izvod iz privrednog registra
Licence
Reenja
Tekstualni deo
Tehniki opis
Statiki proraun
Predmer radova
Predraun radova
Situacioni plan
Situaciono reenje
Osnova temelja
Osnova podruma
Osnova prizemlja
Osnova sprata
Osnova podkrovlja
Osnova krovne konstrukcije
Osnova krovne ravni
Preseci
Izgledi
Detalji
Glavni projekat:
Izrauje se nakon to je posao dobijen,dogovoren sa investitorom.


Izvodjacki projekat
-izrauje se za potrebe izvoenja radova ako glavni projekt ne
sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.

18. Koje vrste normi imamo?
norme ljudskog rada,
ovjek je kreator i izvrilac proizvodnog procesa i bez ljudskog
rada ne moe se izraditi novi proizvod.

norme rada maina,
-izbor odreene vrste maine za odreenu radnu operaciju,
-nain i uslove rada maine,
-utroak radnih sati maine na izradi jedinice proizvoda.
Kada se utvri potrebno vreme rada odabrane maine,
jednostavno je doi do ostalih utroaka maine u proizvodnji a to
su:
-pogonska energije,
-maziva,
-pomonih materijala za rad maine.
norma materijala
- norme materijala utvruju tanu vrstu i kvalitetu materijala za
pojedine radne procese
- utroak materijala za izradu jedinice proizvoda.


19.Zastoji i gubici u graevinarstvu?
Graevinarstvo je u velikoj meri podlono gubicima (male serije, teki
uslov rada, klimatske neprilike, i sl)
Izvori nastajanja zastoja i gubitaka:
1. zastoji prirodne naravi
2. gubici organizacijske naravi
3. zastoji tehnoloke naravi
4. gubici u materijalu
5. zastoji kod koritenja mehanizacije
20. Kako radimo kalkulaciju?
Kalkulacija(izracunavanje) predstavlja postupak koji se primenjuje u
izracunavanju cene kostanja i prodajne cene.
Prethodna kalkulacija (planska) se formira pre pocetka proizvodnje radi
utvrdjivanja cene kostanja proizvoda.Ona sluzi za utvrdjivanje ekonomske
opravdanosti proizvodnje.U gradjevinarstvu ona sluzi za ucesce
gradjevinskog preduzeca na licitaciji,za planiranje proizvodnje.
Predkalkulacija(planska) je predraun predvidjenih trokova po jedinici
proizvoda.Sluzi za praenje pravilnih odluka o kupovini
Medjukalkulacija se formira u toku proizvodnje,na osnovu nje zakljucujemo
da li je gradjevinsko preduzece ostvarilo dobit ili gubitak

21.Kako se odredjuje cena objekta?

Troskove pre gradjenja objekta(urbanisticki troskovi , studija
opravdanosti , studija zastite zivotne sredine,cena samog zemljista ,
izrada projektne dokumentacije , izrada infrastrukture do objekta ,
geomehanicka ispitivanja)
-Troskove gradjenja objekta (procena objekta u celini : prema jedinici
kolicine
-Troskove odrzavanja
-Troskove eksplotacije

C=M*mt+R*f
Gde je: M - materijal
R rad
Mt-manipulativni troskovi
f - faktor preduzea
22.Obraunavanje uraen posao?

Izvodjac svoje radove naplacuje mesecno ukoliko nije drugacije prezirirano
ugovorom.
Naplata se utvrdjuje prema stvarno izvedenim kolicinama radova koje
obracunavamo u gradjevinskoj knjizi i cenama za jedinicu mere iz
ugovornog predracuna.
Imamo tri vrste situacija :
Privremene situacije - predstavljaju obracun izvedenih radova za svaki
mesec u godini u tokom gradjenja , rade se u tekucem mesecu za radove
izvedene u prethodnom mesecu.
Obracunske - za poslednji mesec u kalendarskoj godini ne isopostavlja se
privremena obracunska situacija.
Ona predstavlja tacan obracun svih izvedenih radova u kalendarskoj
godini.(redovni radovi , naknadni radovi , nepredvidjeni radovi)
-Okoncane situacije (ispostavlja se posle zavrsetka svih radova ,
primopredaje objekta i zavrsenog konacnog obracuna,iz nje se vidi stvarna
vrednost kostanja gradjevine)
Nakon izvedene racunske provere situaciju overava svojim potpisom
nadzorni inzenjer koji zastupa investitora i tek tad je moguca isplata
situacije.
23. Ugovor, ponude?

Elementi ugovora o gradjenju su
-Ugovorne strane (investitor i izvodjac) s punim adresama
-Predmet ugovaranja (ugovorni objekat ili vrsta radova)
-Ugovorna cena (po jedinici mere ili sistem kljuc u ruke)
-Rok pocetka i zavrsetka gradjenja
-Obaveze investitora (zemljiste,tehnicka dokumentacija,placanja izvedenih
radova,imenovanje nadzornog inzinjera i dr.)
-Obaveze izvodjaca(kvalitetno izvodjenje radova , postovanje rokova
gradjenja-kazne:penali,gospodarska steta;premije,vodjenje tehnicke
dokumentacije,imenovanje odgovornog izvodjaca i dr)
-Garantni rok za izvedene radove i ugradjenu opremu
-postupanje u slucaju spora(utvrdjivanje nadleznog suda)
*Ugovor potpisuju ovlascene osobe ugovornih strana.





ponude
Ustupanje gradjenja objekta,odnosno izvodjenja pojedinih radova obavlja
se putem javnog tendera,putem prikupljanja ponude ili neposrednom
pogodbom.
Na javni tender treba dostaviti,osim predracuna(cena gradjenja objekta)
-izvod iz sudskog registra
-izvod iz bilanca stanja i bilans uspeha (bon 1 bon 2)
-potvrdu banke o visini obrtnih i osnovnih sredstava
-popis mehanizacije predvidjene za izvodjenje radova
-popis radne snage i inzinjersko tehnickog kadra
-popis izvedenih objekata sa referencama
Nakon izbora izvodjaca sklapa se ugovor o gradjenju izmedju investitora
i izvodjaca.
Prikupljanje ponuda:
1.da neposredno pozove izvodjace i da mu oni daju svoje ponude
predracun
2.da prethodno sprovede tender,nakon izbora najpogodnijih ,oni daju svoje
ponude-predracun
Neposredna ponuda :
Ako je investitor fizicka osoba,onda ustupanje gradjenja objekta,odnosno
izvodjenje pojedinih radova moze ugovoriti neposredno
sa izvodjacem.





24. Naknadni i nepredvieni radovi?

Naknadni radovi su oni radovi koji nisu ugovoreni i nisu nuni za ispunjenje
ugovora, a investitor zahteva da se izvedu.Potrebno je pismeno prihvatanje
, prethodno ponudjene cene.

Nepredvieni radovi su oni radovi koji ugovorom nisu obuhvaeni, a koji se
moraju izvesti.

25. Pripreme za graenje?

Najvaniji deo pripreme graenja je
studija tehnolokog procesa (STP).
Tehnoloki proces je nain i redosled izvravanja radnih
operacija koje sainjavaju taj proces rada.
Gotovo uvek je mogue da se jedan te isti zadatak
izvriti na vie razliitih naina vie tehnolokih
procesa. One svi vode do traenog rezultata.
Svrha STP-a je izbor optimalnog tehnolokog procesa.
Optimalni tehnoloki proces je onaj kod kojeg se troi
najmanje rada energije i materijala.

26.Studija tehnolokog procesa?

Obuhvata sledece korake:
1. predlozi tehnolokih procesa
2. analiza pojedinih procesa
- ralanjivanje procesa na operacije
- izbor maina i ureaja
- izbor optimalnog sistema transporta (unutarnjeg
gradilita i van nje)
- izbor optimalnih transportnih sredstava
- odreivanje kvlifikacione strukture radne snage
- raspored i organizacija radnih mjesta
- usklaivanje operacija u jednu celinu
3. proraun vremena i trokova (moe biti aproksimativni)
4. Uporedjivanje dobijenih rezultata
5. odabir optimalnog tehnolokog procesa
Karta procesa
U karti procesa radne operacije prikazuju se simbolima kao sto su
krug(sa vecim i manjim precnikom),trougao,kvadrat.
Tok materijala predstavlja se punom linijom.
Zamisljeni tok materijala, kada se masine i radnici krecu duz objekta ili
po objektu oznacava se isprekidanom linijom.
Posebna vrednost karte procesa jeste u tome sto se ona sastoji od niza
koraka predvidjenih za izvrsenje nekog posla,sto su operacije
transporta i druge operacije tako prikazane da se njihova
medjuzavisnost moze odmax uociti.
Dijagram toka
Tehnoloski proces se prikazuje ucrtavanjem proizvodnih kapaciteta
prikazivanjem medjusobnog rasporeda,nacina transporta materijala.
U dijagramu toka tehnoloski proces se obicno prikazuje vertikalnim
presekom ili situacionim planom radova koji se izvode.
Realizacija vecine tehnoloskih procesa zavisi od realizacije kljucne
radne operacije.Od nje zavise ostale operacije tog tehnoloskog
procesa.
Najvazniju radnju izvrsava kljucna (vodeca) masina.

27.Koje su osnovne faze planiranja?
Planirati tok proizvodnje znai vremenski i prostorno koordinirati svim
aktivnostima koje su ukljuene u proizvodnju, te sadrajno uskladiti
njihove potrebne kapacitete.
Planiranje proizvodnje je jedno od osnovnih naela organizacije rada.
Planiranje mora biti realno, ono mora:
- da je usklaeno proizvodnim mogunostima
- da poiva na konkretnim podacima
- da koristiti steena iskustva
Prilikom planiranja treba se drati sledeih principa :
- postupno ukljuivati i iskljuivati sredstva za rad
- to vea paralizacija radova
- izbegavati skokove kod ukljuivanja i iskljuivanja sredstava za
rad.
- optimalno koristiti sve resurse
- plan treba da zadovolji uslove trita
- planovi treba da su realni
- koristiti kod izrade sve savremene metode koje nam stoje na
raspolaganju

28. Uslovi planiranja?

Osnovni uslovi za planiranje :
Da projekat se moe razdeliti na aktivnosti,
Da u projektu se mogu odrediti resursi za
svaku aktivnost i trajanje te aktivnosti
Da izmeu aktivnosti postoje logike veze


29. Osnovni pojmovi kod planiranja?

Aktivnost je deo projekta, odreena je opisom, koliinom rada koji
treba izvriti, potrebnim materijalom, vremenom trajanja i mestom
odvijanja. Za izvrenje aktivnosti potrebno je odredit resurse i vreme
trajanja aktivnosti, oni se mogu izraunati na osnovu normi.
Dogaaj je poetak i kraj aktivnosti.
Resursi su potrebna sredstvaza izvrenje aktivnosti i projekta u celini.
Veze izmeu aktivnosti nam oznaavaju meusobnu zavisnost i
redosled odvijanja aktivnosti.

30. Ciljevi planiranja?

Minimalno vreme potrebno za ostvarivanje cilja(izgradnja objekta)
Minimalni kapaciteti, kako ljudstva, tako i opreme
Minimalni trokovi
Maksimalna dobit
Optimalizacija navedenih ciljeva








31. Vrsta planova?

U odnosu na vremensku komponentu planovi se mogu podeliti u dve
osnovne kategorije:
STATIKI PLANOVI potrebe ukupnih proizvodnih sredstava
Statiki plan materijala
Statiki plan radne snage
Statiki plan mehanizacije
DINAMIKI predvia vremenski raspored proizvodnih sredstava
Dinamiki planovi mogu biti:
- direktivni ili okvirni i
- detaljni ili operativni
prikazuju tok proizvodnje kao funkciju vremena.

32. Linijski i mreni planovi?

Linijski planovi
Gantogram
Ortogonalni plan
Citklogram
Mreni planovi
CPM metoda / Critical Path Metod/
PERT metoda / Program Evaluation and Rewiew Techique /


33. Sve o Gantogramu?

Predstavlja najpoznatiju tehniku planiranja
Predstavlja radove logiki podeljene na individualne aktivnosti linije
Duina linije je proporcionalna vremenu izvrenja svake aktivnosti
Prednosti metode:
Loginost, slikovitost, jednostavnost planiranja i praenja izvrenja
Jednostavna obuka
Dobro ih je koristiti za samo jednu fazu radova, a ne za objekt u celini.
Nedostaci metode:
nepreglednost kod puno aktivnosti,
ne vidi se izravna zavisnost meu aktivnostima
nije pogodan kod radova kod kojih dolazi do ciklinih ponavljanja istih
vrsta radova,
nije pogodan kod izduenih, linijskih radova.

34. Sve o Ciklogramu?

Linijski dinamiki plan
Ordinata: prostorne jedinice objekta (npr. spratovi, radne etape)
Apscisa: vreme
Omoguava preglednost plana, ritam i brzine izvoenja
Prikladni kod objekata kod kojih se isti radovi ponavljaju vie puta


35. Ortogonalni planovi?

Linijski dinamiki plan
Ordinata: vreme
Apscisa: prostorne jedinice objekta
Prikazuju napredovanje rada u odnosu na prostorne jedinice objekta
Prikladni kod linijskih objekata (npr. puteva, kanala, nasipa)

36. Mreno planiranje?

Metoda mrenog planiranja sastoji se u grafikom prikazu tehnolokog
procesa (pomou mrenih dijagrama) to daje dobru preglednost toka
odvijanja radova.

Prikazuje meupovezanost i meuzavisnost izmeu aktivnosti
Aktivnosti kritine i nekritine. Kritine aktivnosti odreuju kritian
put u planu i ukupno trajanje graenja.
Vremenske rezerve prikazane u planu omoguuju optimalizaciju plana
Grafiki prikaz mrenog dijagrama daje dobru preglednost tehnolokog
sleda radova.

Koraci u planiranju
1. Analiza strukture izbor aktivnosti, odrivanje veze, crtanje
strukture.
2. Analiza vremena izbor vremenske jedinice, izbor izvritelja i
odreivanje trajanja aktivnosti, odreivanje vrsta vremenskih veza.
3. Analiza trokova proraun planskih trokova i prihoda
4. Korekcija i optimalizacija plana prilagoavanje , poboljanje plana

37. Istorija mrenog planiranja?

Metoda mrenog planiranja se prvi put koristila kod planiranja
vremena, kao to se i danas koristi, kod odreenog projekta.
Mreni dijagrama, po metodi CPM je prvi put korien 1957 godine.
Zasluge za razradu metode CPM pripadaju J. , E. Kelley-u i M. R. Walker-u
Danas se najee upotrebljavaju "Precedence" tehnika i CPM metoda,
posebno zbog pogodnosti vezanih za pripremu podataka radi izrade
mrenih planova (i ostalih planova) korienjem savremenih softverskih
paketa.

38. Kritini put kod mrenog planiranja?

Kritini put je niz meusobno povezanih aktivnosti koje se obavljaju
izmeu poetnog i zavrenog dogadaja, a imaju ukupno najdue vreme
trajanja. Kritini put je najdui put u mrei.

39. Kako crtamo mreni dijagram?

Lista aktivnosti sadri sve radove i postupke koje treba izvesti u
toku trajanja graenja.
Paralelno sa izradom liste aktivnosti najee se konstruie i mreni
dijagram projekta.
Meusobni odnosi aktivnosti mogu prvo da budu utvreni i uneti u
odgovarajucu tabelu:
U mrenom planiranju koriste se dva elementa, krug i linija.
Krug simolizira jedan dogaaj a ujedno i jedna kontrolna taka.
Linija predstavlja aktivnost.

Aktivnost je proces koji se odigrava u vremenu,
dok je dogaaj trenutak poetka ili zavretka aktivnosti.

40. Tabela aktivnosti?











41. Pravila crtanja mrenog dijagrama?







42. Metode mrenog planiranja?

CPM Critical Path Method
- CPM metoda se upotrebljava kada je vreme pojedinih aktivnosti
poznato i moe se jednoznano odrediti
PERT metoda Program Evaluation and Review Technique
- PERT metoda se upotrebljava u sluaju kada
vreme trajanja pojedinih aktivnosti u projektu nije
poznato

43. Faze radova kod mrenog planiranja?
I faza analiza strukture obrauje meusobnu zavisnost aktivnosti.
II faza analiza vremena obrauje problem vremenskog
obraunavanja trajanja pojedinanih aktivnosto i itavog zadatka pri
tome za trajanje aktivnosti uzima se normalno vreme izvrenja
radova.
III faza- optimalizacija trokova obrauje promene trokova u
funkciji vremena.
44. Terminologije u TMP?

1. Poetni dogaaj projekta. Oznaava poetne uslove da projekat
zapone.

2. Zavrni dogaaj projekta. Predstavlja konani cilj projekta.

3. Poetni dogaaj aktivnosti. Etapa projekta u kome moe poeti naredna
aktivnosti.
4. Zavrni dogaaj aktivnosti.
5. Trajanje aktivnosti. Vreme koje je potrebno za izvrenje jedne
aktivnosti za usvojenu tehnologiju rada i angaovana sredstva.
- kod CPM se proraunava vreme T ( dani )
- kod PERT metode tc = ( a+ 4 m + b ) / 6.

6. Odreen meurok dogaaj koji je vremenski definisan dobija tretman
odreenog roka koji je znaajan za regulaciju projekta.

45. Najraniji poetak, zavretak, najkasniji poetak, zavretak?

Najraniji poetak aktivnosti (i-j) oznaava se sa t 0i .
Najraniji zavretak aktivnosti (i-j) dobija se sabiranjem vremena
trajanja te aktivnosti t ij s vremenom t 0i . Ovo se vreme oznaava sa
t 0j , tako da se moe napisati:
t0j= t0i+ tij
Ako do dogadaja j vodi vie puteva, onda se moe napisati da je
najraniji poetak bilo koje aktivnosti koja ima j kao poetni dogadaj
je:
t0j= max {t0i+ tij}; t01=0, gde je i<j; j=2,3,...,n.

Najkasniji poetak aktivnosti (i-j) obeleava se sa t(1)i a njen
najkasniji zavretak sa t(1)j.
t(1)i= max {t(0)j+ tij}; gde je i<j;
i=n-1, n-2,...,2,1.
Najkasniji zavrsetak bilo koje aktivnosti (i-j) odreuje se neposredno
pomou izraza:t(1)i= t(1)j- tij
Izvrenje bilo koje aktivnosti (i-j) moe se pomerati samo u razmaku
izmeu najranijeg poetka t(0)i i najkasnijeg zavretka t(1)j. To se
naziva maksimalno dozvoljeno trajanje aktivnosti (i-j).
46. Uporedni prikaz gantograma, krugova, IBM, itd?


47. Dijagrame koje dobijamo iz mrenog plana?

-Dinamicki plan materijala,
-dinamicki plan mehanizacije,
-dinamicki plan radne snage ,
-osnovni finansijski plan.

48. Dijagram plana materijala?


49. Proraun skladinog prostora?

Potrebna povrina

Q ukupna koliina potrebnog materijala odredjene vrste u t
T Ukupno vreme izvrsenja rada sa istim materijalom(u danima)
n broj dana rezerve
k-broj dana neravnomernosti isporuke(1.10-1.30)
alfa-koeficijent neravnomernosti potrosnje(1.10-1.20)
q specificno opterecenje skladista po m
beta-manipulativni koeficijent(0.5-0.7)

50. Dinamiki plan radne snage?







51. Kontrole na gradilitu?

Kontrola osnovnih materijala:
- kontrola sveeg betona spravljenog na
gradilitu
- kontrola sveeg betona dopremljenog na
gradilite
- kontrola ovrslog betona
- uzorkovanje ostalih graevinskih materijala
- atesti za gotove proizvode koji se ugrauju
u objekat
Kontrola kvaliteta radova vri se na nekoliko nivoa. Najee u tri.
- kontrola samih radnika

- kontrola rukovodilaca radova ili nekog
zaduenog radnika iskljuiva sa tim
radnim zadatkom tj. unutarnji kontrolor.

- vanjska kontrola kako od strane
nadzornog organa tako i od ovlatenih
institucija.




52. Dokumentacija na gradilitu?

GRAEVINSKI DNEVNIK gradilini dokumenat u koji se unose svi
podaci i dogaajii vezani za odvijanje radova na gradilitu. To je sveska
sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija)
Graevinski dnevnik je povezana i overena peatom izvoaa
radova i nadzornog organa.
Odgovorni izvoa radova unosi sledee podatke:
OPTE PODATKE: datum, vremenske prilike (temperatura,
padavine i sl.), radno vreme, angaovana radna snaga i mehanizacija,
PODATKE O RADOVIMA: vrstu i poloaj radova koji se izvode,
orijentacionu koliinu, nain ugraivanja, nain nege i zatite
izvedenih radova
PODATKE O KONTROLI IZVRENIH RADOVA: kontrola i
stanje prethodnih radova, uzorke materijala koji su dostavljeni na
kontrolu i atestima za ugraen materijale
NEDOSTATKE: u tehnikoj dokumentaciji, nedostajanje pojedinih
matrijala
NEPREDVIENE OKOLNOSTI: nepredviena svojstva tla,
aktiviranje klizita, arheoloki nalazi i dr.
PODATKE O INSPEKCIJSKIM PREGLEDIMA GRADILITA:
osnovni nalazi i nalozi nadlenog inspektora
GRAEVINSKA KNJIGA
obraunski dokumenat u koji se unose stvarno izvedene koliine
pojedinih radova na gradilitu. Skicira se data Pos sa stvarnim
dimenzijama.
sveska sa numerisanim stranama, povezana i overena od stane
nadzornog organa i rukovodioca radova
RADNI NALOZI
Posebni dokument kojim rukovodilac radova izdaje odreene radne
zadatke grupi ili pojedinanom radniku. Pored pisanog dela moe
sadravati i grafiki deo.
Radi se u dva primerka. Overava ga odgovorni rukovodilac radova a
sa svojim potpisom i peatom i radnik ili rukovodilac grupe da je primio
radni zadatak.
KARNET
Specijalna sveska u kome rukovodilac radova ili neko drugo
administrativno lice vodi evidenciju prisutnih radnika za svaki radni dan
i upisuje broj prisutnih radnih sati. Slui za meseni obraun radnika
ako su isti plaeni prema radnim satima.
KNJIGA GRAEVINSKE INSPEKCIJE
Prazna sveska sa dvostruko numerisan stranicama i sa prvim listom
na kome su svi vani podaci o gradilitu i ono overava odgovorni
rukovodilac radova i odgovorni nadzorni organ.
Inspektori prilikom obilaska gradilita upisuju svoje zapaanja i
primedbe. Jedan primerak lista ostaje na gradilitu a jedan odnosi
inspektor sa sobom.

53. Pojam gradilita?

Gradilite je prostor na kojima se odvijaju odreene radne operacije u
toku izgranje predmetnog objekta.
Kao to svaki objekat je posebna celina i predmet za sebe, tako i svako
gradilite ini posebnu celinu i predmet za sebe.
Na formiranje gradilita utiu niz faktora i zato pre formiranja
gradilita potrebno je izraditi organizacionu emu gradilita.
54. Uslovi za formiranja gradilita?

topografski uslovi, kako u pogledu mogunosti prilaza do lokacije
objekta, tako i u vezi sa izborom i lokacijom privremenih saobraajnica
hidroloki uslovi, kako u vezi sa nadzemnim, tako i sa podzemnim
vodama i vodnim tokovima
uslovi u vezi sa izvoenjem radova, koji mogu da imaju utecaja kako na
metode rada tako i na tehnologiju
uslovi snabdevanja materijalom i energijom
uslovi u vezi sa osiguranjem radne snage iz lokalnih izvora;
mogunosti dopreme graevinske mehanizacije i opreme,
uslovi izbora i reenja spoljnog i unutranjeg transporta
uslovi smetaja radnika
uslovi obezbeenja
svi ostali uslovi koje je potrebno obezbediti za nesmetani rad i
funkcionisanje gradilita.

55. Kako se gradilita ureuju?

Gradilite mora biti osigurano i ograeno radi sigurnosti prolaznika i
spreavanja nekontrolisanog pristupa ljudi na gradilite.
Gradilite mora biti oznaeno tablom koja obvezno sadri: - ime osobe
ili preduzea koji je investitor,
- ime projektanta,
- ime ili naziv izvoaa
- ime nadzornog organa,
- naziv i vrstu graevine koja se gradi,
- naziv organa koje je izdalo akt na temelju kojeg se gradi, te
rokove poetka i oekivanog zavr.
56. Podela graevinskih radova?

pripremni radovi , imaju za cilj osigurati uslove za obavljanje glavnih
radova i formiranje gradilita.
prethodni radovi, omoguavaju nesmetani rad na glavnim radovima. N.p.
skretanje vodotoka, zatita delova objekta koji se ne rui, ruenje ...
glavni graevinski radovi, izvoenje objekta i to grubi gra. gadovi,
zanatski radovi i radovi montae.
zavrni radovi, su vraanje terena i okoline u prvobitni ili projektom
predvieni oblik.

57. Vrste transporta?
Transport se dijeli :
- spoljni transport se definie kao transport koji se obavlja izmeu
(proizvoaa) i mesta skladitenja,
- unutranji transport se obavlja izmeu mesta skladitenja i mesta
ugradnje.
58. Unutranji transport?
Transport moe biti sa procesom ugraivanja povezan:
- ritmiki
- neritmiki
Horizontalni
vertikalni transport materijala.
59. Kako se organizuje saobraaj na gradilitu?

1.Obilazni kruni tok s odvojenim ili jedinstvenim ulazom-izlazom,
saobraaj je jednosmjeran ili dvosmjeran
2. Prolazne saobraajnice kad postoje javne saobraajnice s dve
suprotne strane gradilita, saobraaj je dvosmjerni postoje dva ulaza-
izlaza na gradilite
3. Sa slepim okretitem - jedan prikljuak na glavni put, saobraaj je
dvosmerni

60. Kakvi mogu biti putevi na gradilitu?

Privremene saobraajnice koje se nakon zavretka radova uklanjaju.
Trajne saobraajnice koje nakon zavretka radova postaju deo puteva
na novo formiranom prostoru.
Kombinacija predhodni mogunosti tj. delimino ostaju a delimino se
uklanjaju.

61. Vrste skladita?

Prema vrsti materijala skladita mogu biti:
otvorena (za ljunak, pesak, opeku i sl.),
natkrivena u obliku nadstrenice (za izolacijske trake, gips ploe,
bitumen i sl.), kao i smjetaj mehanizacije ( mealice, kompresora i sl.)
zatvorena i pokrivena (za cement, gips, kre, elektromaterijal,
stolariju, vodoinstalaterski materijal

62. Koje vrste materijala se skladite na gradilitu?

materijali koji se neposredno ugrauju
/ opeka, opekarski blokovi, paneli, stolarija . /
materijali koji se prije ugradnje kroje
/ armatura, drvo, lim .... /
materijali koji se prije ugradnje prerauju u poluproizvode / pesak,
ljunak, cement /

63. Trokovi nabavke?

trokovi reijskog kadra na narudbama,
materijalnih trokova proizalih iz telefonskih i telefaks kontakata sa
dobavljaima i proizvoaima, eventualno slubena putovanja pri
preuzimanju roba i slino
trokovi transporta
rabat i posrednike mare

64. Infrastruktura na gradilitu?

Enegija se pojavljuje u vidu elektrine, pogonske / D2 i
benzin za motore sa unutranjim sagorevanjem /
, komprimiranog vazduha, toplotne u vidu vodene pare za zagrevanje
itd.
Voda na gradilitu se koristi za:
- pitka voda (pie, kuhanje, sanitarije i sl.),
- tehnika voda (tehnoloki procesi koji koriste vodu, pranje maina,
alata i vozila, hlaenje, gaenje poara i dr.)

65.Privremeni objekti na gradilitu?
Kancelarije
trpezarije i dnevni boravak
Sanitarije i garderobe
Skladita
Laboratoriji
Servisne radionice
Armiraki, tesarski pogon

66.Tehnike zatite, ciljevi?
Mere TZ u projektu organizacije gradjenja
- za uredjenje gradilita,
- zidarske radove,
- armiracke radove,
- betonske radove,
- gradjevinskih maina i uredjaje,
- elektrinih instalacija na gradilitu,
- kod rada sa opasnim materijalom.
Cilj mera zatite na radu
Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva obezbeivanje takvih
uslova na radu, kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede
na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i kojima se
stvara osnov za puno fiziko, psihiko i socijalno blagostanje
zaposlenih. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je preduzeti sve mere
zatite prilikom obavljanja odreenih radnih aktivnosti.

67.Obezbeenje gradilita?

Gradiliste je posebno obeleeni radni prostor, po mogunosti ogradjen,
u kome se izvode gradjevinski radovi.
Ako nije mogue ograditi tada se vidno obeleava i obezbeuje
posebnim sredstvima upozorenja i obezbeenja.
Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova .
Dokument kojim se vri upozorenje uesnika u graenju.




68. Kako sprovesti mere zatite?

radnici koji uestvuju u radnim procesima, upoznavaju se pre poetka
radnog procesa sa opasnostima koji se pojavljuju na gradilitu i merama
zastite na radu.
radnici se permanentno kontroliu da li se sprovode elaboratom
predviene mere zatite.
angauju se posebni radnici kojima je glavni radni zadatak da sprovode
mere zatite a kod manjih gradilita zaduuju se radnici koji sprovode
MZR

69. Kakve otkope imamo?

Pri izvoenju zemljanih radova na dubini veoj od 1m moraju se
poduzeti zatitne mere zbog uruavanja bokova iskopa.
Runo otkopavanje materijala mora se izvoditi odozgo nanie -
zabranjeno potkopavanje.
Pri mainskom iskopu zemlje rukovalac maine ili poslovoa radova mora
voditi rauna o sigurnosti radnika koji rade ispred ili oko maina za
iskop zemlje.
Ako se iskop zemlje vri na mjestu gde postoje instalacije gasa, struje,
vode ili sl. radovi na iskopu moraju se vriti po uputama i pod strunim
nadzorom osobe koju postavi vlasnik instalacije.
Za silaenje radnika u iskop i izlaenje iz iskopa moraju se osigurati
vrste lestve koje iznad ruba iskopa prelaze najmanje 75 cm. Umesto
lestava moe se predvideti i izrada odgovarajuih stepenica ili rampi.

Iskop zemlje u dubini od 100 cm (za temelje, kanale i sl.) moe se vriti
i bez razupiranja, ako to vrstoa tla dozvoljava. Iskop tla u dubini
veoj od 100 cm sme se vriti samo uz postupno osiguravanje bonih
strana iskopa.
Razupiranje strana iskopa nije potrebno ako su bone strane iskopa
ureene pod uglom unutranjeg trenja tla (prirodni nagib terena) u
kojem se iskop vri, niti pri etanom kopanju do dubine vee od 200
cm.

Rovovi i kanali moraju se izvoditi u tolikoj irini koja omoguava
nesmetan rad na razupiranju bonih strana, kao i rad radnika u njima.
Najmanja irina rova odnosno kanala dubine do 100 cm odreuje se
slobodno. Pri dubini preko 100 cm irina rova (kanala) mora biti tolika
da ista irina rova (kanala) nakon izvrenog razupiranja bude min. 60
cm.

70. Radovi na visini?

Graevinski i drugi radovi na prizemnim zgradama i unutranjosti
viespratnih objekata visokim do 450 cm iznad terena, odnosno iznad
poda meukatne konstrukcije, mogu se izvoditi s upotrebom pomonih
skela ili lestava uz vezivanje radnika, ako je uz koritenje takvih
sredstava mogue izvoditi te radove bez opasnosti za ivot radnika.

Zidarske i ostale graevinske radove na visini ili na mestima na kojima
postoji opasnost od pada u dubinu, smeju obavljati samo kvalificirani
zidari i gra. radnici koji su zdravstveno sposobni za radove na visini.

Graevinski i drugi radovi na objektima viim od 450 cm iznad terena,
odnosno poda meuspratne konstrukcije, moraju se izvoditi uz
koritenje odgovarajuih skela ili na drugi podesan i siguran nain

71. Rampe, prolazi, skele?

Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju biti izraeni od vrstog i zdravog
materijala.
Potrebo ih odravani celo vreme graenja u ispravnom stanju.
Njihova minimalna irina ne sme biti manja od 60 cm a nagib ne sme biti
vei od 40%.
Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju se odravati u ispravnom stanju i
povremeno istiti od posutog materijala. Mokra i klizava mesta na
njima moraju se posipati peskom ili na drugi nain osigurati od
klizanja.

72. Montano graenje?

Montano graenje sme se izvoditi iskljuivo na temelju posebno
izraenog projekta koji izmeu ostaloga sadri i mjere zatite na radu
pri svim radovima koji ine montanu gradnju.
Montano graenje smije se izvoditi samo uz upotrebu odgovarajuih i
za tu svrhu podeenih mehaniziranih transportnih sredstava, kao i
ureaja za dizanje, prenoenje i sputanje montanih elemenata.
Svaki montani element mora biti na odgovarajui nain vidno obeleen,
a osim te oznake, na elementu mora biti oznaen i datum izrade i
teina elementa u kg.

73. Ruenje objekta?

Ruenje objekta ili dela objekta obavlja se na temelju prethodno
izraenog projekta.
Pre poetka ruenja mora se ugroeno podruje ograditi zatitnom
ogradom ili osigurati na odgovarajui nain, zavisno od naina ruenja.
Runo ruenje se obavlja odozgo nanie.
Ako se ruenje objekta obavlja pomou maina, isti se mora nalaziti na
udaljenosti koja je najmanje za 1,5 puta vea od visine objekta.
Demontirane grede nosai i drugi teki delovi konstrukcije sa
objekta se smeju uklanjati iskljuivo pomou odgovarajuih
ureaja ili naprava.



74. Metode izvoenje montanih radova?
Metoda razdeljivanja predvia montiranje konstrukcije po vrstama
nosaa (stupovi, grede, glavni i sekundarni nosai, ili zidovi ...
Sloena metoda osigurava montau konstrukcijske celine ( kabine, cele
elemente
Kombinirana metoda objedinjuje prethodne dve metode, vodei rauna
prvenstveno o maksimalnoj produktivnosti montae
Smer napredovanja radova
Montaa narastanjem koja podrazumeva montau objekta "odozdo
navie"
Montaa podrastanjem koja daje mogunost da se montiraju prvo
krovni nosai da bi se konstrukcija niih razina ili "obesila" o
prethodno postavljene nosae ili zahvaljujui primeni "liftovanja"
gradila odozdo na vie

75. Sistemsko graenje?
Modularnu koordinaciju u smislu standarda rastera
Tipizaciju elemenata u cilju smanjenja broja tipova el.
Otvorenost sistema u smislu stvaranja mogunosti da se elementi mogu
spajati, kako meusobno tako i sa elementima, drugih sistema, u brojne
funkcionalne celine;






76. Monolitno graenje?


i zidanih konstrukcija
eva skelu i oplatu koje su ponekad sloenije i skuplje konstrukcije od
same graevine pa je esto vazna ekonominost
ionalizacija gradnje je veoma vana kod objekata s
ponavljanjem elemenata koritenje iste skele vie puta
Monolitno izvodjenje armiranobetonske ploe stambenog objekta:
podupirai oplate, postavljena armatura i betoniranje.
izLijevanje, zidanje ili sastavljanje konstrukcije na skeli
koja se odstranjuje ili pomie tek kad konstrukcija ili
njen dio moe samostalno nositi.

77. Nain graenja montanih sistema?

Skeletni sistem- Nosivi elementi su stubovi i ploe, dok su zidovi
konstruktivni i slue iskljuivo za pregraivanje prostora
Panelni sistem -Nosivi elementi su zidovi i ploe.

78. Redosled montae, ema montae?
Redosled montae
Pri projektiranju redoslijeda montae treba voditi rauna
Da montirani deo konstrukcije bude u statiki i dinamiki stabilnoj
konfiguraciji,
Da usvojeni redosled montae osigurava kontinuirano odvijanje radova
sa priblino istim reimom rada
Da se montaom nosaa otvara to je mogue vei front rada drugim
grupama radova, kako bi paralelizacija proizvodnih procesa bila to
vea.
ema montae
Dispoziciju gradilinih puteva sa naznakom trajektorija kretanja
transportnih sredstava do privremenih deponija, odnosno do mjesta
montae dopremljenih elemenata,
Dispoziciju susjednih objekata sa oznaenim visinskim kotama i
udaljenou od dizalice kada je ona u radnom poloaju,
Os objekta koja se montira sa osnovnim kotnim linijama (kod objekata
na stepenasto zasjeenim terenima neophodne su i visinske kote, pa
samim tim i oznake veliine uspona du transportnih puteva),
Oznake redosleda montae sa karakteristinim hemama zahvaanja
jednog ili vie nosaa na svakoj od tipinih spojnih taaka dizalice
(redoslijed spojnih taaka du trajektorije kretanja dizalice i
redosled montae na tipinim takama)
Definicije transportnih puteva sa radijusom u krivinama i to takvih da i
elementi koji se montiraju imaju dovoljno mesta za zaokret.

79. Organizacija prefabrikacije?

1. Priprema proizvodnje
2. Priprema kalupa
3. Postavljanje armature
4. Punjenje kalupa betonom
5. Vibriranje betona i obrada povrinskih elemenata
6. Zaparenje vezivanje betona
7. Vaenje iz kalupa
8. Odleavanje na skladitu

80. Oplate?

Oplata je tehnoloka konstrukcija, koje betonskoj konstrukciji daje
trajni oblik i povrinski izgled.
Materijali oplatnih sklopova u proizvodnji se troe, ali ne ulaze u sastav
novog proizvoda.
Betonske se konstrukcije oplatama oblikuju u zidove, stubove, ploe i
grede.
Izbor vrste oplate i postupka rada ovisi o mnogim imbenicima
koliini betonskih konstrukcija za koje je potrebno izraditi oplate na
graevini ili gradilitu
obliku i vrsti konstrukcije po visini i prostoru
zahtevima za vidljivim povrinama konstrukcija
trinim cenama oplaivanja
trinim cenama rada ljudi
raspoloivim mainama
raspoloivom vremenu za izvoenje radova
raspoloivim sredstvima za nabavku oplatnih sistema
raspoloivom broju obuenih radnika za rad s oplatama
klimatskim i drugim uslovima
Zahevi koje moraju ispunjavati elementi oplata su :
da prihvati i prenese optereenje od sveeg betona
- da je povrina koja je u dodiru sa sveim betonom nepropusna
- da su svi materijali od kojih su izraeni elementi oplata vodootporni
- reenje oplatnih sklopova moraju omoguiti tano nametanje pri
postavljanju i dovoenju u projektirani poloaj
- elementi i sklopovi moraju biti prilagodljivi i omoguiti izradu razliitih
oblika i dimenzija betonskih konstrukcija
Danas se savremene oplate uglavnom rade za viestruku uporabu i to od
elika, elinog skeleta i drvenog omotaa,
Trendovi razvoja danas se na drvenim oplatama sa elinim vezama vrlo
esto i zgodno kombiniraju na drvenim elementima sa kojima ine
celinu.
Prednosti elemenata oplata napravljenih od elika su:
- vrlo dobra preciznost izrade
- ravne povrine
- dug vek trajanja ( vei broj uporaba )
Nedostaci istih su :
- loa prilagodljivost raznih elemenata
konstrukcije - slaba fleksibilnost
- loa toplinska zatita

Osnovni delovi oplatnih sklopova:
- oplatne povrine
- potkonstrukcije
- nosive konstrukcije
- ureaji za povezivanje
- ureaji za prilagoavanje i otputanje
Oplatne povrine - plohe
od drvene grae
od industrijski preraenih drvenih materijala
od vodootporne perploe
od elinih limova
od armiranih poliestera

Potkonstrukcija su delovi sklopova koji se nalaze ispod oplatnih ploha.
Osnovna je namena da prihvati optereenje s oplatne povrine i
prenesu na nosivu konstrukciju, a istovremeno da povezuju oplatnu
plohu u celinu sklopa.
Nisu izloene delovanju sveeg betona, ali su zato izloene uticaju
atmosferilija ( kia, vetar, sunce ) i manipulaciji na gradilitu.

Nosive konstrukcije
Optereenje od sveeg betona, preko oplatne povrine i potkonstrukcije
prihvaaju nosive konstrukcije i prenose na tlo ili dovrene delove
graevine
U pogledu materijala:
drvene rezane gredice
radioniki izraene eline gredice ili reetkasti nosai
radioniki izraeni drveni lepljeni nosai I i T presjeka, drvene
reetke ( Trigonit, Welsteg .



Ureaji za povezivanje
Za vreme ulevanja betona u oplatu dok beton dovoljno ne ovrsne,
ureaji za povezivanje osiguravaju vezu sklopova oplate meusobno i
nepominost oplatnih sklopova.
Ureaji za regulaciju i pridravanje
Ureaji za regulaciju omoguuju postupna pomicanja oplatnih sklopova
po visini ili nagibu kod postavljanja u projektirani poloaj i postupno
poputanje kod skidanja oplate.
Podupirai i skele za oplate
Podupirai su samostalni nosivi tapovi koji prihvaaju optereenje i
prenose ga na oslonce.
Podela oplate:
univerzalne oplate
posebne ( specijalne ) vrste oplata
- Velikoplone oplate slue za odvojeno izvoenje zidova i ploa
- Tunelske oplate slue za istovremeno izvoenje ploa i zidova
- Oplate za zidove (ravne i zakrivljene) raznih visina i nagiba naroito
u upotrebi pri izvoenju inenjerskih konstrukcija
- Klizne oplate pogodne za izvoenje vertikalnih zidova i tornjeva
(dimnjaka)
- Pneumatske oplate pogodne za oplaivanje otvora i prolaza, propusta
sa dvostrukom zakrivljenou i veim brojem ponavljanja (kanalizacije).







81. Faktori koji utiu na rad oplaivanje?

) Opti uslovi na gradilitu
uticaji vremenskih prilika
nepredvieni dogaaji
B ) Opti pogonski uslovi
motiviranost i kvalifikacija radnika
stanje mehanizacije i njena usklaenost sa zahtevima kod
prenosa oplatnih stolova
intenzitet i kvaliteta pripreme rada
koordinacija radnih tokova i usklaivanje
potrebnih vremena za pojedine operacije
C) Posebni pogonski uslovi:
sloenost reenja
broj ponavljanja istih elemenata
specifini radni i gradilini uslovi
D) Uticaji sisitema za oplaivanje:
konvencionalna oplata ili oplatni sistem s
viestrukom upotrebom
materijal, vrsta i reenja sisitema oplaivanja
veliina elemenata kao i ujednaenost po
geometriji i masi
mesta i broj veza po jedinici povrine
teina oplate
materijalna i kvalitetna opava



82. Klizna oplata?

Koristi se za visoke inenjerske graevine zatvorenih osnova bez
vodoravne konstrukcije
U tu grupu spadaju visoki dimnjaci, silosi, rezervoari za tecnosti visoki
stubovi mostova
Brzina ulevanja betona podeava seprema brzini podizanja sklopova, to
se naziva klizanjem.

83. Cevasti podupirai?

Podupirai su samostalni nosivi tapovi koji prihvaaju optereenje i
prenose ga na oslonce.







84. Tunelska oplata?

Spajanjem zidova i ploa u velikoplonim sklopovima u jednu celinu
nastali su prostorni oplatni sklopovi, koje jo nazivamo i tunelskom
oplatom.
Ovi oplatni sklopovi omoguuju istovremeno izlevanje zidova i ploa.
Koristi se kod stambene modularne izgradnje

85. Pneumatska oplata?

Pneumatske oplate-pogodne za oplacivanje otvora i prelaza,propusta sa
dvostrukom zakrivljenoscu i vecim brojem ponavljanja(kanalizacija)

86. Projekat oplaivanja?

Koliina i vrsta potrebne oplate
iri izbor oplatnog sistema
Tehnologija oplaivanja i naina graenja
Ui izbor oplate
Vremenska analiza takta i celog ciklusa
Organizacija horizontalnog i vertikalnog transporta oplate
Nain i vreme dopreme betona
Skidanje i ienje oplate



87. Betonska poezija?
-Pravljenje raznih oblika od betona.
88. Segregacija betona, betonska gnezda?

-Najkrupniji komadi agregata su potonuli na dno,a cementni malter je
isplivao na povrsinu.
-Javlja se za vreme ugradnje i vibriranja sveze betonske mesavine.
-usled preterane i pogresne primene vibratora prilikom zbijanja
betona.

89.Zimsko betoniranje?

Prema PBAB87 u clanu 268 definisana je proizvodnja i ugradnja betona u
posebnim uslovima.

Ugradjivanje betona u kalupe ili oplatu pri spoljnim temperaturama nizim
od +5 C ili visim od 30+ C smatra se betoniranjem u posebnim uslovima.

Agregat mora biti otporan na mraz , narocito pri viseciklicnom smrzavanju i
odmrzavanju.Agregat ne sme sadrzati organske primese koje usporavaju
hidrataciju cementa.Upotreba smrznutog agregata nije dopustena.

Pri izboru cementa prednost treba dati visokoaktovnim cementima s nizom
standardnom konzistencijom i brzim oslobadjanjem hidratacione toplote.
Cemenat sa dodatkom pucolana po pravilu se ne koristi.

Dodaci ne smeju usporavati proces hidratacije na niskim temperaturama,
povecati vodopropusnost betona i koroziju celika u betonu.

Pre prvog smrzavanja beton mora imati najmanje 50% zahtevane cvrstoce.
Beton koji ce u eksplotaciji biti izlozen smrzavanju mora pre prvog
smrzavanja imati zahtevanu cvrstocu.

Kljucni problem vezan za tehnologiju betona u zimskim uslovima je
prisutnost vode.

90. Letnje betoniranje?

Pri betoniranju na visokim temperaturama pocetnu obradljivost treba
odrediti prema prethodno utvrdjenom gubitku obradljivosti prilikom
transporta i ugradnje.

91. Projektna dokumentacija?

Proces projektovanja se sastoji iz vie faza:

prva faza je izrada IDEJNOG REENJA, IDEJNE SKICE, polaznog
reenja u procesu projektovanja,
druga faza je izrada SITUACIONOG PLANA, bitan proces radi
sagledavanja potreba i mogunosti, a sve u cilju dobijanja
potrebne LOKACIJSKE DOZVOLE,
trea faza je izrada IDEJNOG PROJEKTA, ova faza se za neke
vrste objekata nije obavezna,
etvrta faza je izrada GLAVNOG PROJEKTA, obavezni deo,
peta faza je izrada IZVOAKOG PROJEKTA, nije obavezna
dokumentacija,
esta faza je izrada PROJEKTA IZVEDENOG OBJEKTA, obavezna
dokumentacija samo u sluaju odstupanja od Glavnog Projekta, a radi
TEHNIKOG PRIJEMA objekta, a kasnije u dobijanja UPOTREBNE
DOZVOLE.
92. Ugovori?





93. ta je potrebno da moemo da ponemo raditi?

- ZAHTEV za LOKACIJSKU DOZVOLU, -AKT O URBANISTIKIM
USLOVIMA
Uz ZAHTEV morate priloiti:
IZVOD IZ ZEMLJINE KNJIGE ili POSEDOVNI LIST
KOPIJA PLANA
KATASTARSKO-TOPOGRAFSKI PLAN
On je podloga za:
SITUACIONI PLAN
Vae je samo da saekate da Vam se izrade i isporue:
o URBANISTIKI USLOVI - LOKACIJSKA DOZVOLA
o TEHNIKI USLOVI

LOKACIJSKA DOZVOLA je dalje osnova za izradu:
- IDEJNOG PROJEKTA
- U Optini Vam zatim daju REENJE ODOBRENJE ZA
IZGRADNJU GRADJEVNSKA DOZVOLA jer je to osnova za
izradu GLAVNOG PROJEKTA.
- GLAVNI PROJEKAT na osnovu IDEJNOG REENJA (PROJEKTA)
-GLAVNI PROJEKAT odnesete nekom drugom projektnom birou koji e
izvriti TEHNIKU KONTROLU PROJEKTA i o tome Vam
dati IZVETAJ a na svakom primerku projekta e udariti peat na kome
mora stajati PROJEKAT SE PRIHVATA.


94. ta radi nadzorni organ?
Strunim nadzorom obezbeuje se naroito:
kontrola da li se graenje vri prema odobrenju za izgradnju, odnosno
prema glavnom projektu;
redovno i blagovremeno praenje kvaliteta radova koji se izvode i
provera da li se pri izvoenju svih vrsta radova primenjuju uslovi i
mere utvreni zakonom i drugim propisima, standardima i tehnikim
normativima;
kontrola i provera kvaliteta izvedenih radova (radovi na izvoenju
temelja, armature,oplate, izolacije i dr.);
kontrola kvaliteta materijala, instalacija, ureaja, postrojenja i opreme
koji se ugrauju u objekat, odnosno koji se postavljaju i provera da li
su isti snabdeveni potrebnim atestima, sertifikatima i drugom
dokumentacijom kojom se dokazuje njihov kvalitet;
redovno praenje dinamike gradnje objekta i usklaenosti te gradnje
sa ugovorenim rokovima;
Struni nadzor se obezbeuje od poetka graenja objekta do njegovog
zavretka i izdavanja upotrebne dozvole i obuhvata sve faze graenja.
Lice koje vri struni nadzor odreuje investitor, odnosno preduzee ili
drugo pravno lice kome je investitor poverio vrenje strunog nadzora (u
daljem tekstu: nadzorni organ).
Nadzorni organ ima pravo da stalno prati i kontrolie izvoenje radova na
gradilitu
Sva zapaanja u toku vrenja nadzora, nadzorni organ upisuje u graevinski
dnevnik na propisan nain.
Kada utvrdi nepravilnosti ije otklanjanje ne trpi odlaganje, nadzorni organ
obavetava nadlenog inspektora radi preduzimanja potrebnih mera
(izdavanje izvoau radova naloga za preduzimanje neophodnih mera za
spreavanje i otklanjanje tetnih posledica, obustavljanje radova u svim
sluajevima kada doe do zakljuka da se pri izvoenju radova odstupa od
tehnike dokumentacije i kada konkretna odstupanja mogu da budu od
uticaja na nosivost, upotrebljivost, trajnost, cenu i ostvarivanje
projektantskog koncepta objekta, ili mogu da dovedu do materijalne tete i
ljudskih rtava i dr.).
Ako je u toku izvoenja radova neophodno odstupati od tehnike
dokumentacije, nadzorni organ o tome obavetava investitora, radi
preduzimanja odgovarajuih mera.
Nadzorni organ u toku vrenja strunog nadzora pismeno konstatuje nad
kojim radovima vri struni nadzor, uoene nedostatke pri izvoenju
radova, mere koje je preduzeo ili je na njih uputio izvoaa radova,
odnosno odgovornog izvoaa radova, rokove koje je dao za njihovo
otklanjanje, primedbe u pogledu kvaliteta i dinamike graenjaPodatke iz
stava 1 ovog lana nadzorni organ unosi u graevinski dnevnik.
Graevinski dnevnik overavaju svojim potpisom i peatom nadzorni organ i
odgovorni izvoa radova.

96. Upotrebna dozvola?
Upotrebna dozvola je dokument na osnovu kojeg se moze poceti koristiti
gradjevina.
Po dobijanju UPOTREBNE DOZVOLE treba istu odneti
u KATASTAR nepokretnosti kako bi se objekat ucrtao.

Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno
svih radova predvienih graevinskom dozvolom i glavnim projektom,
odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji se moe izdati
upotrebna dozvola u skladu sa zakonom, u roku od 30 dana od dana prijema
zahteva za izvrenje tehnikog pregleda objekta.
Tehniki pregled vri komisija koju obrazuje organ nadlean za poslove
graevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u
odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Po prijemu zapisnika komisije o tehnikom pregledu objekta sa
konstatacijom da je objekat podoban za upotrebu, nadleni organ, izdaje
upotrebnu dozvolu.
Upotrebna dozvola se izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji
predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno
koristiti ili je za graenje tog dela objekta doneta posebna graevinska
dozvola.
Upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo
objekta podoban za upotrebu.
Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgraen u skladu sa graevinskom
dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio;
obezbeen dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugraenog
materijala, instalacija i opreme, izdat od strane ovlaenih organizacija;
izvreno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani
uslovi.







97. Kolaudaciona komisija?
Pod kolaudacijom se podrazumeva primopredaja objekta izmedu izvodaa
radova i investitora i ona se sprovodi posle izdavanja upotrebne dozvole.
Ista kolaudacija se sastoji iz prijema izvrenih radova i graevinskog
objekta od strane naruioca.
Primopredaja gradjevine obavlja se izmedju investitora i izvodjaca nakon
sto se dobije upotrebna dozvola.
O primopredaji se vodi zapisnik koji cini:
-pocetak i zavrsetak gradjenja iz gradj dnevnika,radi placanja premija , ili
naplate penala
-kvalitet izvedenih radova
Kolaudaciju obavlja komisija koju obrazuju same stranke i koja pored
pregleda izvrenih radova obavlja i pregled dokumenata koji su od znaaja
za obraun
(investicionog elaborata, investiciono-tehnike dokumentacije, graevinske
knjige i dnevnika, zapisnika komisije za tehniki pregled i sl.).
Ova komisija daje predlog za primopredaju objekta i sastavlja konaan
finansijski obraun.
Strana koja nije zadovoljna odlukom komisije moe da pokrene spor pred
privrednim sudom odnosno ugovorenom arbitraom.
Posebne uzanse o gradenju na neto drugaiji nain reguliu pitanje
kolaudacije, tj. primopredaje objekta izmeu izvodaa i investitora
(naruioca).
Shodno ovim Uzansama, izvoa radova je obavezan da po zavretku
radova obavesti investitora odmah, a ugovorne su strane dune da bez
odlaganja pristupe primopredaji radova i konanom obraunu. U sluaju da
investitor pone da koristi objekat pre primopredaje, smatrae se da je
primopredaja izvrena.
Konani obraun izmeu stranaka, vri se po primopredaji izvedenih
radova, gde rad na konanom obraunu zapoinje odmah po izvrenoj
primopredaji
Konanim obraunom obuhvataju se svi radovi izvedeni po osnovu ugovora,
ukljuujui i nepredviene i naknadne radove koje je izvoda bio duan ili
ovlaen da izvede, bez obzira da li su ti radovi obuhvaeni privremenim
situacijama.
98. ta je menedment?
Menadment se moe definisati kao proces upravljanja odreenim
poslovima, poduhvatima radi efikasnijeg dostizanja zajednikih ciljeva.
Menadment se bavi istraivanjem problema
upravljanja odreenim poslovima, poduhvatima.






99. Hierarhijska struktura?
Osoblje na gradilistu:

1.Tehnicka sluzba gradilista
2.Opsta sluzba gradilista
3. Materijalna sluzba
4. Finansijska sluzba

Tehnicka sluzba gradilista
-Sef gradilista

On je najodgovornija osoba na gradilistu.

On je veza izmedju investitora i izvodjaca.

Njegove duznosti su da :
-Potpisuje svu tehnicku i finansijsku dokumentaciju (gradjevinski
dnevnik,gradjevinska knjiga,situacije,razne racune)
-Vodi racuna da se objekat izvodi kvalitetno,kvalitetnim materijalima i u
ugovorenom roku
-Saradjuje sa pomocnicima i poslovodjama i drugim osobljem
-Radi obracunske naloge i situacije
-Pravovremeno narucuje materijal,mehanizaciju,te da osigura potrebnu
radnu snagu za izvodjenje radova
-Odgovoran je za disciplinu na gradilistu
-Sprovodi mere zastite na radu







Pomocnik sefa gradilista

Mora u potpunosti poznavati problematiku gradilista tako da u svakom
trenutku moze zameniti sefa gradilista.
Njegove duznosti:
-Kontrolise rad kooperanata
-Obracunava radne naloge brigada
-Vodi gradjevinski dnevnik i gradjevinsku knjigu ,ali ih ne potpisuje
-Prikuplja podatke za gradjevinsku knjigu
-Radi mesecne(privremene) situacije
-Resava sve nejasnoce iz projekta zajedno sa gradjevinskim poslovodjama.
-Sprovodi i kontrolise mere zastite na radu


Gradjevinski poslovodja
Na gradilistu mozemo imati glavnog i pomocne poslovodje

Glavni poslovodja je odgovoran za organizaciju i kvalitet strucnih poslova
na gradilistu za rad brigada

Moze voditi vise brigada (jedna brigada ima 10-12 radnika)

Duzan je:
-Biti stalno na gradilistu
-Voditi racuna o kvalitetnom izvodjenju radova prema projektnoj
dokumentaciji
-Zajedno sa skladistarom komisijski preuzimati dopremljeni materijal na
gradiliste
-Prikuplja podatke za gradjevinski dnevnik i knjigu(meri izvedene radove)
-Sprovodi mere zastite na radu
-Voditi knjugu evidencije prisutnosti radnika na radu(karnet)

Njegov glavni zadatak je da pravovremeno ukaze na stanje radova te da ne
dodje do zastoja na radu bilo zbog materijala ,zbog nedovoljnog broja
radnika

Pomocni poslovodja pomaze glavnom poslovodji u izvodjenju onih radova za
koje je od njega dobio nalog

Vodi jednu vrstu radova zidarski,tesarski,armiracki,betonski..)

Daje naredjenja radnicima,razmerava manje delove na gradjevini,vodi
evidenciju prisutnih radnika na radu,sprovodi mere zastite.

Radnici
Radove na gradjevini izvode kvalifikovani radnici
(zidari,tesari,armiraci,betonirci..)

Kvalifikovani radnik treba raditi posao za koji je kvalifikovan,sto je osnovni
princip rada na gradilistu

Na gradilistu treba biti samo potreban broj radnika,sto se postize dobrom
organizacijom rada na gradilistu

Brigadu vodi brigadir.To je osoba koja ima dobre organizacijske
sposobnosti,zna se sluziti gradjevinskim normama,sprovodi mere zastite na
radu,te voditi podatke o izvedenim kolicinama kao i satima provedenim na
radu.
Saradjuje sa gradjevinskim poslovodjom

Opsta sluzba gradilista
Je organizovana na vecim gradilistima.
Osobe koje rade u toj sluzbi:
-sekretar(vodi administraciju na gradilistu,prijavljuje i odjavljuje radnike)
-nabavljac(brine o higijeni smestaja za radnike i restorana,o prehrani i
snabdevanju radnika svim onim sto je potrebno.
-dostavljac(veza izmedju gradilista i firme)
-cuvar(dnevni i nocni cuvar,cuva imovinu na gradilistu,cuva gradiliste od
nepozeljnih osoba)
-cistac



Materijalna sluzba
Organizovana je samo na vecim gradilistima
Ona vodi evidenciju o ulasku materijala na gradiliste i njegovom trosenju

Finansijska sluzba
Vodi racuna o finansijskom poslovanju gradilista ,platama radnika itd

100.Uzanse?
Uzanse (obiaj, navika; francuski: usance - obiaj koji je u trgovini
usvojen kao zakon)

Posebnim uzansama o graenju ureuju se odnosi izmeu naruioca i
izvoaa radova u poslovima izvoenja radova na graevinskim objektima.

Posebne uzanse o graenju primenjuju se ako su ugovarai pristali na
njihovu primenu.

Smatra se da su ugovarai pristali na primenu uzansi ako primena uzansi
nije ugovorom o izvoenju radova na graevinskim objektima iskljuena u
celini ili delimino.

Potenje i savesnost je osnovno naelo kojeg se ugovarai moraju
pridravati poslovima izvoenja radova na graevinskim objektima.

Ugovara je duan da pri ispunjenju svoje obaveze postupa s panjom koja
se zahteva u poslovnim odnosima (panja dobrog privrednika).

Ugovara ne moe traiti od drugog ugovaraa da ispuni obavezu ako sam
nije ispunio ili nije spreman da ispuni svoju obavezu, osim ako ugovorom nije
drukije odreeno.

Ugovarai su duni da ostvare ciljeve koje su ugovorom postavili.

Ugovarai su duni da svoje obaveze ispunjavaju u predvienim rokovima.

Ugovara je duan da blagovremeno obavesti drugog ugovaraa o
smetnjama u ispunjenju ugovora, promena okolnosti i sl.

Obavetavanje se vri u pismenoj formi.

Obavetavanje se moe vriti i upisom u graevinski dnevnik, ali samo ako
je drugi ugovara mogao ili morao biti upoznat sa izvrenim upisom.

Sastavni delovi ugovora su:
1) tehnika dokumentacija sa svim grafikim, raunskim i opisnim prilozima
potrebnim za izvoenje radova koji su predmet ugovora;
2) Naruilac je duan predati izvoau pre poetka izvoenja radova
dokumentaciju.

Dinamiki plan radova je sastavni deo ugovora, ako su ugovarai tako
odredili.

Dinamiki plan radova je vremenski program izvoenja radova.

Dinamiki plan radova ugovarai sporazumno utvruju.

Svaki ugovara snosi trokove koje je pri tome imao.

Izvoa je duan da blagovremeno i detaljno proui tehniku
dokumentaciju na osnovu koje se izvode ugovoreni radovi i da od naruioca
blagovremeno zatrai objanjenje o nedovoljno jasnim detaljima.

Naruilac je duan da postupi po zahtevima izvoaa i da mu u primerenom
roku i u pismenoj formi prui traeno objanjenje tehnike dokumentacije.

Izvoa nema pravo da menja tehniku dokumentaciju.
Ako uoi nedostatke u tehnikoj dokumentaciji ili smatra da tu
dokumentaciju treba menjati radi njenog poboljanja ili iz drugih razloga,
izvoa je duan da o tome blagovremeno obavesti naruioca.

Ako uoeni nedostaci u tehnikoj dokumentaciji ugroavaju sigurnost
objekta, ivot ili zdravlje ljudi, saobraaj ili susedne objekte, izvoa e
do otklanjanja nedostataka obustaviti izvoenje radova i preduzeti mere
za otklanjanje nedostataka.


Narulac ima pravo da menja tehniku dokumentaciju na osnovu koje se
izvode radovi.
Ako se izmeni tehnika dokumentacija, menjaju se na odgovarajui nain
ugovorena cena, rok za izvoenje radova i drugi delovi ugovora na koje
utiu izmene tehnike dokumentacije.

Ako se izmenom tehnike dokumentacije bitno menjaju uslovi za izvrenje
ugovora, izvoa ima pravo da trai izmenu ugovora, kao i da odustane od
ugovora.

Trokove i naknadu tete koji su nastali izmenom ili otklanjanjem
nedostataka tehnike dokumentacije snosi naruilac.

Projekt izvedenih radova izvoa predaje naruiocu po zavretku, odnosno
po raskidanju ugovora.

Izvoa je duan da izvede ugovorene radove na nain i u rokovima koji su
odreeni ugovorom, propisima i pravilima struke.

Izvoa je duan da po pismenom nalogu naruioca izvede nepredviene
radove.

Naruilac je duan da izvoenje naknadnih radova pre ustupanja treem
licu ponudi izvoau.

Izvoa moe izvoenje naknadnih radova prihvatiti ili odbiti.

Jedinina cena se utvruje za jedinicu mere objekta ili za jedinicu mere
pojedinih vrsta ili faza radova.

Svaki ugovara ima pravo da zahteva izmenu ugovorene cene u sluaju
nastupanja vanrednih dogaaja koji utiu na visinu cene.
Kao vanredni dogaaji, smatraju se naroito:
1) mere utvrene aktima nadlenih organa;
2) promene cena materijala i usluga treih lica na gradilitu;
3) promena trokova ivota;
Ugovara ne moe zahtevati izmenu cene zbog promenjenih okolnosti koje
su nastupile po isteku roka odreenog za ispunjenje njegove obaveze.

Izvoa moe izvoenje pojedinih radova da ustupi treem licu.

Ako je ugovorom predviena ugovorna kazna, kazna ugovorena za sluaj
neurednog ispunjenja ugovornih obaveza.
Ugovorna kazna iznosi 1%.(1 promil) od ukupne vrednosti ugovorne cene
radova za svaki dan zakanjenja ako se radovi ne izvre u predvienom
roku, s tim to iznos tako odreene ugovorne kazne ne moe da pree 5%
od ukupne cene radova.
Izvedeni radovi plaaju se na osnovu privremenih situacija i okonane
situacije.
Ako je ugovoren avans, a nije odreen rok isplate, avans se plaa pre
poetka izvoenja ugovorenih radova.

Privremene situacije i okonana situacija ispostavljaju se na osnovu
izvedenih koliina ugovorenih radova i ugovorenih cena.

Privremene situacije ispostavlja izvoa za period od mesec dana.
Okonanu situaciju izvoa sastavlja i podnosi na isplatu po izvrenoj
primopredaji izvedenih radova.

Naruilac ima pravo da zadri srazmerni deo cene za otklanjanje
nedostataka utvrenih prilikom primopredaje radova.


Konana ocena kvaliteta izvedenih radova i upotrebljenog materijala i
opreme vri se prilikom primopredaje izvedenih radova.

Odmah po zavretku radova izvoa obavetava naruioca da su radovi koji
ine predmet ugovora zavreni.

Konaan obraun vri se po primopredaji izvedenih radova.