65.

Tuzba (pojam i vrste)

-Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak. Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za
ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje.
-Tuzba ima tri funkcije: tubom tuilac
a) odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu.
b) odredjuje i stranke u parnici.
v) odredjuje i predmet spora.
Vrste tubi:
-Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne (osudjujuce! deklaratorne (utvrdjujuce i
preobrazajne (konstitutivne tuzbe.
-Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. Pod pravnim interesom za tuzbu
podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca" a pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo
subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti! a moze da se otkloni samo intervencijom
suda.
66. Sadrzaj tuzbe
-#adraj tube utvr$uje zakon! propisuju%i njene nune sastojke. Pored nunih! tuba moe imati & fakultativne
sastojke.
-'()'& #*#T+,-& T()./ su:
1. Tuzbeni zahtev- cini predmet spora; tuilac samostalno na osnovi dispozicione maksime! odredjuje sta ce
biti predmet spora.-0a bi tuzba bila uredna! tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. -Tuzbeni
zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja- kamate! troskovi postupka itd.
2. injenicni navodi- tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbeno! zahteva.( tuzbi bi tuzilac! po pravilu! trebalo da
navede zivotni do!adjaj iz kojeg! po njegovim shvatanjima! proizlazi pravna posledica na koju se u
tuzbenom zahtevu poziva. *li! duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.
". #okazi- tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode.
$. Tuzbeni predlo!- #ud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. #adrzina
tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti
deklaratorne sudske odluke.
5. %znaka vrednosti predmeta spora&u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi! tuzilac je duzan da navede i
vrednost predmeta spora! ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija.
-1*2(3T*T&V'& #*#T+,-& T(4./ su:
-'avodjenje pravno! osnova tu(be- pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne
norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. *li! sud postupa po tuzbi i kada
tuzilac ne navodi pravni osnov svog zahteva. ( sustini! tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud
usvojio njegov tuzbeni zahtev.
-)ahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka"
-)ahtev za obezbedjenje dokaza"
-)ahtev da tuzeni podnese sudu ispravu"
-*redlo! za odre+ivanje privremenih mera.
-'/(5/0'* T(4.*- ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke. # obzirom na to da je urednost tuzbe
procesna pretpostavka! sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. *ko je neurednu
tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat! sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku" a
ako ako tako ne postupi! sud ce odbaciti tuzbu" (koliko je advokat podneo neurednu tuzbu! sud ce je odmah
odbaciti
67. Vrste tubi:
-Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne (osudjujuce! deklaratorne
(utvrdjujuce i preobrazajne (konstitutivne tuzbe.
,ondemnatorna tuzba
-2ondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da
sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje! cinjenje! necinjenje ili trpljenje. #toga!
kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje (pozitivna kondemnatorna tuzba i na
tuzbe za propustanja i za trpljenje (ne!ativna kondemnatorna tuzba).
--ilj kondemnatorne tube jeste osudjujuca presuda koja predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se
zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.
-Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su!
vec dospela. *ko potrazivanje nije dospelo! sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. Potrazivanje ne mora
da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. 0ovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do
momenta zakljucenja glavne rasprave.
&*ravni interes za kondemnatornu tuzbu- Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. .udu%i da je
samopomoc zabranjena! tuzilac ne moze na drugi nacin! bez pomoci prvosudnih organa! da prinudi tuzenog na
odredjeno ponasanje. Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu
potrebu.
#eklaratorna tuzba
-( deklaratornoj tuzbi! tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog
ovlascenja. #misao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci! te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj
situaciji. & da se izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravna si!urnost kako bi one mogle da odrede
svoje buduce ponasanje.
-0eklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela (u tome se
ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu.
-Pravni odnos cije se postojanje! odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude !radjanskopravno! karaktera;
to moe biti: utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora! utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja!
postojanja prava svojina! naslednog prava! ocinstva i materinstva! postojanja prava na naknadu stete itd.
&*ravni interes za deklaratornu tuzbu- Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to
celishodno! kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova.
-*ko je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima! npr. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom!
nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. -Postojanje pravnog interesa za podnosenje
deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog
postupka! a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe.
*reobrazajna (konstitutivna) tuzba
-Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju! promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.
'jen cilj je da stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka.
-Preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje (dok!deklaratorna samo konstatuje
postojanje nekog stanja.
-2onstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo e- tunc (to su tuzbe
upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ili e- nunc (takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni
zahtevi koji su upravljeni na razvod braka.
-4a konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus! tj. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim
karakterom koje zakon izricito predvidja.
-4a dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravno! interesa tuzioca.
-Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.
-*ko sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan! takva odluka suda je u dejstvima jednaka s
deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.
6..
/0. %bjektivno preinacenje tuzbe
-Tuilac je ovla8%en da sve do okon9anja glavne rasprave menja svoj tubeni zahtev! a te promene se belee kao
preina9enje tube! koje moe biti subjektivno i objektivno. 5azlika se vr8i na osnovu toga da li se menja
prvobitno postavljeni tubeni zahtev ili se menja tuena strana u postupku.
-+bjektivno preinacenje tuzbe znaci:
1. *romenu istovetnosti tuzbeno! zahteva & tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora.
-Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.
2. *ovecanje tuzbeno! zahteva 1(npr.tuzilac umesto :; zahteva :< hiljada kao naknadu stete.
". 2sticanje dru!o! zahteva uz postojeci.
-Preinacenjem tuzbe ne smatra se: promena pravnog osnova tuzbenog zahteva! njegovo smanjenje! kao i slucaj
kada je tuzilac samo promenio! dopunio ili ispravio pojedine navode! cime ne dira u sam tuzbeni zahtev.
-2ada se tuzba preinaci! parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se !asi i pocinje da tece novi postupak3
odnosno parnica po preinacenoj tuzbi.
-+d momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu! sa svim
procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja! odnosno momenat
dostavljanja tuzbe.
Subjektivno preinacenje tuzbe
-2od subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzeno! u postupku.
-Tuzilac moze do zakljucenja !lavne rasprave da! umesto prvobitno tuzenog! tuzi drugo lice (npr:* podnese
tuzbu protiv . iz ugovora o delu! ali tokom parnice shvati da je .! prilikom zakljucenja ugovora! bio samo
zastupnik = doo. #matra da bi umesto . trebalo sada da tuzi =.
-0o subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzeno! dru!o lice! a ne
ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu.
-*ko tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog! neophodan je pristanak novo!3 ali i inicijalno
tuzeno!! ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu
-'e radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti !reska u navodjenju identiteta tuzenog.
-Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova:
a ako se tuzeni saglasi s preinacenjem.
b ako sud odluci da preinacenje dopusti (a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po
preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice.
/0.
/1.
/2. #ejstva podnosenja tuzbe sudu
-Tuzba se podnosi predajom u pisarnici suda ili se dostavlja po8tom. 2ada je tuba podneta nastupaju bitne
procesne i materijalnopravne posledice.
&*rocesne posledice su:
: parnicni postupak pocinje da tece.
> po prijemu tuzbe sud po sluzbenoj duznosti ocenjuje da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i
odlucivati.
? prekidaju se materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe
@ od momenta podnosenja tuzbe! stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.
< u momentu podno8enja tube utvr$uje se vrednost predmeta spora
& 4aterijalnopravna dejstva
: prekid zastarelosti (pod uslovom da se postupak nastavi
> prekid roka za odrzaj.
? na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata.
@ duznik pada u docnju! ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen.
< naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca!
ako je on vec pokrenuo postupak.
/". 5itispendencija
-3itispendencija znaci da je parnica pocela da tece" ona nastupa u momentu dostave tube tuzenom.
-3itispendencija prestaje:
: nastupom pravosnaznosti merotirne odluke! ukljucujuci i sudsko poravnanje.
> pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe.
? povlacenjem tuzbe.
@ kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.
-Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. + zabrani dvostruke
litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. .uduci da sud nema uvid u sve parnice koje
su u toku! za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog (prigovor litispendencije. 4abrana
dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora.
&%stale procesnopravne posledice6
: za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.
> podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje.
? podizanje tuzbe glavnog mesanja.
@ podizanje protivtuzbe.
< ucesce umesaca! kao i javnog tuzioca u javnom interesu.
6 obavestenje treceg lica o parnici.
7 otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu.
&4aterijalnopravne posledice- se odnose na savesnost drzaoca stvari. 2ada parnica pocne da tece po
reivindikacionoj tuzbi! tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. Poklonoprimac se smatra
savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.
/$.
/5.
/6. ,umulacija tuzbenih zahteva
-Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog. #misao isticanja vise tuzbenih
zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak! te da o
svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno! jednom presudom.
-0a bi sud mogao da dopusti spajanje tuzbenih zahteva! mora da bude ispunjeno nekoliko uslova:
a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih.
b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.
v) zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom.
-5azlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva:
1) ,umulativno spajanje- kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji.
2) 7ventualno spajanje- kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva! tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva!
od kojih je jedan !lavni3 a dru!i pomocni.Tuzilac istice pomocni! za slucaj da sud nadje da je glavni
zahtev neosnovan (pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan.
") 8lternativno spajanje- kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva! od
kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan (bilo koji. npr: kupac! zahteva da sud obaveze
presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar.
//. 1) 9ormalno (nepravo) suparnicarstvo
-2od formalnog suparnicarstva! suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti
povezani u jednom materijalnopravnom odnosu" smisao lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije;
dopusteno je samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svako! tuzenika u
parnici.
2) 4aterijalno (pravo) suparnicarstvo postoji:
a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika.
b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.
-( pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci! suvlasnici! bracni drugovi u pogledu zajednicke
imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima.
-Aat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare.
") *rosto suparnicarstvo
-(cesce vise tuzioca! odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. #vaki suparnicar ostaje
samostalna stranka. 5adnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisno! niti stetno! dejstva u
odnosu na ostale suparnicare.
-#ud moze meritorno da odluci razlicito u po!ledu svako! suparnicara.
$) :edinstveno suparnicarstvo
-postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima" sud ne moze da usvoji
tuzbeni zahtev prema jednom! a da !a odbije kao neosnovan prema dru!om! jer se suparnicari smatraju
jednom strankom u postupku.
-#ve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima!
samo ako su korisne. & obrnuto! ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja! ona nema dejstva ne prema
kome! cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo.
-Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale.
5) Suparnicarstvo na osnovu zakona
-4PP predvidja dve situacije! to su: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca" i tuzba glavnog mesanja.
-,ednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu! ili
kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu (imaju polozaj prostih suparnicara.
-Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. Po
tuzbi glavnog mesanja! stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari! jer ce presuda po ovoj tuzbi da
proizvede dejstvo erga omnes.
6) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim
-Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem (eventualnom) tuzenom! ako bude
pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. (npr: tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u
visini od <;;;; dinara protiv *! a protiv .! ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema *.
/;. *ri!ovor kompenzacije
-Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: :.posebnom tuzbom!
>.kompenzacionom protivtuzbom i ?.prigovorom kompenzacije (najjace sredstvo.
-+vim prigovorom! duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno! dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca
i oba potrazivanja se! po pravilu! gase ex tunc.
-Prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi da je utuzeno
potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim
potrazivanjem prema tuziocu! te zahteva da sud! usled toga! u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca.
+va parni9na radnja je opoziva! a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.
-Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja !lavne rasprave" & to samo do visine utuzeno!
potrazivanja tuzioca.
& &zreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od ? dela:
:. u prvom! sud utvrdjuje da postoji potrazivanje.
>. u drugom! sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje.
?. u trecem! sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u
celosti ili delimicno tuzbeni zahtev.
/.. *rotivtuzba
-Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca! a ciji je predmet
spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.
-4a dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe:
1) ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi.
2) protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari.
") protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca.
$) za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka! kao i ista vrsta pravila o stvarnoj
nadleznosti suda.
5) protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska.
-Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna! kompenzaciona i prejudicijelna (i eventualna.
1.,oneksna protivtuzba
-&zmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza; smatra se da je veza uspostavljena! kada su oba tuzbena
zahteva ekonomski uslovljena! pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju (npr. T
tuzi * i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. medjutim! * podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T
vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala.
2.,ompenzaciona protivtuzba
-2ompenzaciona protivtuzba moze da se podnese! ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za
prestanak obaveze prebijanjem.
".*rejudicijalna protivtuzba
-2od nje se radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalno!
znacaja za merotornu odluku po tuzbi
$.7ventualna protivtuzba
-/ventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o
eventualnom protivtuzbenom zahtevu! tek kada se stekne uslov (usvajanje tuzbenog zahteva.-npr: * podnese
tuzbu protiv . i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. . osporava tuzbeni zahtev! podize i
protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze * da mu vrati prodatu stvar! ako nadje da je ugovor zaista nistav.
-#misao podnosenja protivtuzbe je da sud! kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani! spoji obe parnice!
zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. #ud je to duzan da ucini kada je celishodno da! u
interesu procesne ekonomije! spoji parnice (u suprotnom! on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi.
;0.
;1. *ojam i vrste nadleznosti
-'adleznost sudova je uredjena zakonom! i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. 2ad je sud nadlezan! on je i
duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari.
&Vrste nadleznosti:
1. 8psolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih
sudova.
2. 4edjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi.
". <elativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova" moe biti: stvarna!
funkcionalna i mesna nadleznost.
*rotivtuzba
-Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca! a ciji je predmet
spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.
-4a dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe:
1) ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi.
2) protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari.
") protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca.
$) za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka! kao i ista vrsta pravila o stvarnoj
nadleznosti suda.
5) protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska.
-Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna! kompenzaciona i prejudicijelna (i eventualna.
1.,oneksna protivtuzba
-&zmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza; smatra se da je veza uspostavljena! kada su oba tuzbena
zahteva ekonomski uslovljena! pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju (npr. T
tuzi * i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. medjutim! * podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T
vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala.
2.,ompenzaciona protivtuzba
-2ompenzaciona protivtuzba moze da se podnese! ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za
prestanak obaveze prebijanjem.
".*rejudicijalna protivtuzba
-2od nje se radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalno!
znacaja za merotornu odluku po tuzbi
$.7ventualna protivtuzba
-/ventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o
eventualnom protivtuzbenom zahtevu! tek kada se stekne uslov (usvajanje tuzbenog zahteva.-npr: * podnese
tuzbu protiv . i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. . osporava tuzbeni zahtev! podize i
protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze * da mu vrati prodatu stvar! ako nadje da je ugovor zaista nistav.
-#misao podnosenja protivtuzbe je da sud! kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani! spoji obe parnice!
zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. #ud je to duzan da ucini kada je celishodno da! u
interesu procesne ekonomije! spoji parnice (u suprotnom! on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi.
B>.
B?.
B@.
B<.
B6.
B7.
BB.
BC.
.0. *rekid i zastoj postupka
&*<7,2# *%ST=*,8 - Postupak se prekida eD lege ili po odluci suda.
-/D lege postupak se prekida u slu9aju:
:. smrti stranke
>. gubitka parnicne sposobnosti.
?. smrti zaonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje.
@. prestanka ili zabrane rada pravnog lica
<. stecaja ili likvidacije
6.*ko je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi E fakti9ka nemogu%nost postoji kada sud ne
moe da radi usled rata ili neke druge vanredne okolnosti.
-'ajvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da
preduzima nikave procesne radnje.
-4akazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista.
-Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te%i svi rokovi odre$eni za vrenje parni9nih radnji.
-Prekinuti postupak se nastavlja kada se ispune zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud donese re>enje o
nastavku po zahtevu stranke. #ud je duzan da! po sluzbenoj duznosti! nastavi postupak kada prestane ?akticka
nemo!ucnost za rad. Po zahtevu stranke! postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu
kojih je sud sam odredio prekid postupka. ( ostalim slucajevima! do nastavka postupka dolazi kada se steknu za
to zakonom predvidjeni uslovi.
&)8ST%: = *%ST=*,= - #ud zastaje s postupkom iz ? razloga:
a) kada je to izricito predvidjeno zakonom6
F kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred V##.
F kada se pokrene postupak medijacije.
b) kada oceni da je to celishodno.
c) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili neke parnicne radnje.
-4a razliku od prekida postupka! do zastoja u postupku uvek dolazi e- o??icio resenjem suda" u kojem sud
odre$uje koliko %e zastajanje trajati" protiv ovog re8enja nije dozvoljena posebna alba.
-#ud nastavlja postupak po slubenoj dunosti 9im prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom.
-( pogledu dejstva! zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako:
--G *rvo! sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
--G #ru!o! zastoj u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.
C:.
C>.
C?.
.$. *rethodno ispitivanje tuzbe
-&spitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za
meritorno odlucivanje. #ud ispituje tuzbu u pogledu forme i sadrzine. ( pogledu postojanja stvarne i mesne
nadleznosti suda! prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.
-#ud ce odbaciti tuzbu resenjem kada:
1) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost (apsolutna nenadleznost.
2) je podneta neblagovremeno.
") istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka (zabrana dvostruke litispendencije.
$) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje.
5) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.
6) tuzilac nije otklonio procesni nedostatak u roku koji je postavio sud.
-Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva! a kada je otlonjiva! sud je duzan da primeni
mere kako bi je otklonio (npr. da ako je nenadlezan! da ustupi predmet nadleznom sudu.
-+tklonjive su sledece procesne smetnje:
a) nedostaci u vezi sa stranackom@parnicnom sposobnoscu
b) nedostaci u urednom zastupanju stranke.
95.
96.
97.
.;. Alavna rasprava
-Hl.rasprava je centralni stadijum prvostepenog postupka! i u njemu se odlucuje o !lavnoj stvari.
-'ajznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni
izvodjenjem dokaza.
-Hl.rasprava predstavlja celinu! pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. +na predstavlja samo nastavak
pripremnog rocista! jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.
-+tvara je predsednik veca! koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. +n je duzan da utvrdi da li su dosla sva
pozvana lica! i da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali.
-Hl.raspravom rukovodi predsednik veca
-5adi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja (koja moze kad hoce da opozove! izmeni! dopuni...! i
protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.
-'a glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke! daje im rec! rukovodi saslusanjem svedoka! vestaka! stara
se o odrzavanju reda na raspravi itd.
-Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja!
kao i da zakljuci sudsko poravnanje.
-Vece ima kontrolnu i korektivnu ?unkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca" a
tako$e! odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki! kao i o procesnim prigovorima stranka.
-Teziste gl. rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka! o bitnim spornim cinjenicama! o
procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. #ud je duzan da strankama i njihovim zastupnicima
postavlja pitanja.
-Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju pitanja koja se ne odnose na predmet spora.
-#tranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predlo!e.
-Hlavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka.
-#ud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen! tako da se o
njemu moze doneti merotorna odluka.
99.
100. %drzavanje reda i procesne discipline na !lavnoj raspravi- *ko neko narusava red! sud resenjem
izrice opomenu ili novcanu kaznu! a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika. *ko neka strana zloupotrebljava
procesna ovlascenja! sud ce joj izreci novcanu kaznu.
101.
102. #okazivanje
-Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev! pa i da predlozi dokaze
koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. ( odgovoru na tuzbu! tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje
se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. &stinitost cinjenicnih
tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. +vaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i
stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka.
-*redmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u tuzbi! odgovoru na tuzbu ili na glavnoj
raspravi! sve do momenta zakljucenja rasprave.
-4a donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje
tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu (npr. ako tuzilac zahteva povracaj zajma! vazne cinjenice su da li je
ugovor zakljucen! da li je zajmoprimac dao predmet zajma! te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo.
0okazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. * neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi
postojanje procesnih pretpostavki.
&#okazivanje nije neophodno6
8) ,ada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu
-Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom! i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na
rocistu. Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne! odnosno one koje su za
stranku koja priznaje nepovoljne. Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. -Priznanje
cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog.
-+d priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva! kojim se parnica okoncava! jer sud donosi
poresudu na osnovu priznanja.
B) ,ada se radi o opstepoznatoj cinjenici
-+ve cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi! a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca
(istorijski dogadjaji! cinjenice objavljene medijima.
C) )akonske pretpostavke-(npr. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta.
#) ,ada je dokazivanje necelishodno
&Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi
-Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama:
a kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se
dokazni postupak sproveo (tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza.
b kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza.
103.
B) ,ada se radi o opstepoznatoj cinjenici
-+ve cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi! a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca
(istorijski dogadjaji! cinjenice objavljene medijima.
:;@.
105. *ojam i vrste dokaznih sredstava
-0okazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za
resenje glavne stvari. 0okazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedoci! vestaci! tumaci! stranke! isprave
i predmeti uvidjaja.
8) Alavni3 protivdokaz i dokaz o protivnom (podela prema cilju
--ilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva. -ilj
protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom.
-0okaz o protivnom je takodje glavni dokaz! a njime predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju (npr. muz
majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku.
B) 'eposredni i posredni dokaz (podela prema 9injenicama
-4a odlucivanje su odlucni neposredni dokazi! dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje
spadaju u dispoziciju date materijalnopravne norme.
-2ada takvo dokazivanje nije moguce! stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.
C) *otpun i nepotpun dokaz (podela prema rezultatu dokazivanja
-Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. 5ezultat izvodjenja
nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno.
#) 'ova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma
-5adi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama! -0 i komp. zapisima..Po pravilu! upotreba
ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni
dokazi.
&2zvo+enje dokaza (#%,8)'2 *%ST=*8,)6
-0okazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi (sud izvodi samo dokaze koje su stranke
same predlozile! i na nacelu obostrano! saslusanja stranaka.
-2strazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka! kao sto su postupci u bracnim i porodicnim
sporovima.
-0okazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja !lavne stvari. #ame stranke odredjuju cinjenice
koje treba da dokazu! kao i dokazna sredstva kojima se potkrepljuje istinitost ovih cinjenica.
-Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe! jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba
bude odbacena kao neuredna.
-Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava
navode tuzioca! jer u protivnom rizikuje da ce sud usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog
propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice.
-#tranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu.
-+ predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. #ud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i
koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica.
-Po pravilu! sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku.
-#ud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim
postupcima kazivao neistinu" jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima
dokaznog postupka" jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.
-#ud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. kao sto je to
neovlasceno prisluskivanje! povreda tajnosti pisama itd.
-0okazi se izvode na !lavnoj raspravi. # obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u
po!ledu svako! dokazno! sredstva ponaosob! vec i na osnovu citavo! rezultata dokazno! postupka! bitno je
da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza.
:;6. &Teret dokazivanj ( Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja.
8) Subjektivni (formalin-pociva na raspravnom nacelu teret dokazivanja- daje odgovor na pitanje koje dokaze
je sudu duzna da ponudi stranka u parnici.*ko stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja
ulazi u dispoziciju pravne norme iz koje izvodi svoj zahtev! parnica ce biti resena na njenu stetu
B) %bjektivni teret dokazivanja - daje odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od
odlucnih cinjenica! odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice.
-Po pravilu! parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.
-2ada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice! postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne
postoji! sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku.
&Sporni primeri iz sudske prakse6
pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu volju ugovornih strana.
ispunjenje obaveze- stranka koja se poziva da je obavezu ispunila! treba to i da dokaze.
zajamIpoklonIposluga- tuzilac koji tuzi za predaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor
pravovaljano nastao.
zloupotreba prava- onaj ko se poziva na zloupotrebu prava! duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se
takva zloupotreba zasniva.
jemstvo- jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.
:;7.
:;B. . %bezbedjenje dokaza
-Vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena! njihovo izvodjenje otezano! tako da moze da
se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi.
-Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi (na predlog stranke izvedu van
parnice! kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici.
-Postupak za obezbedjenje dokaza je! po svojoj pravnoj prirodi! oblik vanparnicno! postupka.
-+vaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlo!u stranke. ( predlogu stranka mora da ucini
verovatnim da postoji Dopravdana bojazanE da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo
izvodjenje biti otezano.
-*ko je parnica u toku! o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece! a ukoliko postupak jos nije pokrenut!
onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba raz!ledati ili boravi
lice koje treba saslusati.
-Postupak je hitan. #ud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka! ako postoji opasnost
od odla!anja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu.
-+ predlogu odlucuje sud resenjem.#ud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu.
-Aedjutim! ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka! pogotovo bez prisustva protivnika! a
dokazna sredstva se nisu izmenila! trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti
i kontradiktornosti.
:;C. Troskovi postupka
-Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka. Tu spadaju:
1) Sudske takse
2) 2zdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza- tro8kovi za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka..
") 2zdaci zastupnika! narocito punomocnika stranaka (advokatska tarifa.
$) 2zdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku (npr.umesaca.
5) 2zdaci koji su nastali pre ne!o sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza...
-2o je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka! odlucuje sud svojim resenjem! i to
samo na zahtev stranke! po pravilu! bez raspravljanja.
-4ahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev! tako da o njemu ne moze da se odlucuje u
posebnoj parnici! sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.
-+snovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici
-Princip uspeha (kauze ne vazi potpuno. +n se izuzetno koriguje primenom principa krivice" prema kome je
stranka obavezna! nezavisno od uspeha u sporu! da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala
svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio.
&*osebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - vaze za:
a) *ovlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove.
b) %dustanak od pravno! leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove.
c) )akljucenje sudsko! poravnanja- merodavan je sporazum stranka! a ako ga nema! onda svaka stranka
snosi svoje troskove.
d) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju! onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade
parnicnih troskova.
-#tranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice.
-4a odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka (ne odlucuje sud e- o??icio. 4ahtev treba da
bude bla!ovremen! tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja.
&+dluka suda o troskovima postupka donosi se bez raspravljanja; uvek se smatra resenjem! cak i onda kada je
sadrzana u presudi" moze pobijati zalbom.
%slobodjenje od troskova postupka
-/fektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima! pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da
snose troskove postupka. ,edan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo! pravo stranke
da bude oslobodjena od placanja troskova postupka! ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi.
-Titular ovog prava je stranka (fizicko ili pravno lice koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti
da snosi troskove postupka (zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja. Tj.kada je imovno
stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje
stranke i clanova njene porodice (tu ce se ceniti mnostvo okolnosti.
-+slobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi
(predujmljene) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje.
-*ko stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu! sud je ne moze osloboditi obaveze da svom
protivniku nadoknadi parnicne troskove.
-+slobo$enje moe biti: delimicno ili potpuno. #elimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja
sudskih taksi. *otpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse! tako i predujam za troskove svedoka! vestaka!
uvidjaja i sudskih oglasa! a sud stranci postavlja i advokata (tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda.
-Postupak za ostvarenje siroma8kog prava se pokrece na predlo! stranke! koja je duzna da podnese i uverenje
o svom imovnom stanju.
&*restanak siromasko! prava - #ud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine
resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. To ce uciniti ukoliko se
stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje! ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik.
-*ko stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor! ona nece biti u obavezi da isplati
troskove kojih je bila oslobodjena. +stale troskove koji joj padaju na teret (izdaci protivne strane duzna je da
snosi.
110. =vidjaj
-(vidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili
razjasnjava izvesne okolnosti. To je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo.
-(vidjaj se vrsi u sudu ili van nje!a! i vrsi ga vece. #ud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu
izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale.
-2ada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem! a u njenoj moci je da
omoguci uvidjaj! duzna je da sudu omo!uci vrsenje uvidjaja.
-2ada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane! i ona je duzna da omo!uci uvidjaj! medjutim protivnik moze
da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina
pitanja.
-*rotivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj! medjutim! kada on uskrati ili odbije da omoguci
uvidjaj! te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja! sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila
o slobodnoj oceni dokaza.
-Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja! a izuzeci postoje u dva slucaja:
a kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. i
b kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi
trebalo utvrditi uvidjajem.
-2ada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa! sud ce e- o??icio obezbediti da
se izvede dokaz uvidjajem.
111. Svedok
-#vedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. #vedok se razlikuje od
vestaka! jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama! vec samo iznosi subjektivno opazanje. +vo je najcesce! ali
i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku (zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja.
-#vedok ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku" a ne moze ni postupajuci sudija .
-#posobnost da bude svedok ne zavisi od uzrasta! niti od zdravlja (ukljucujuci u psihicko! od intelektualnog i
socijalnog polozaja! odnosa sa strankama.
-4a sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari:
a 3ice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje.
b 3ice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.
-#vedok ima @ duznosti u postupku:
1) duzan je da se odazove pozivu i da svedoci (u suprotnom3 sud moze da naredi njegovo prinudno
dovodjenje i izrekne kaznu do ?;;;; dinara.
2) duzan je da kazuje istinu (lazno svedocenje je krivicno delo! a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za
stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja.
") duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci
$) duzan je da od!ovara na pitanja suda i stranaka (osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti.
&%!ranicenja6
a) Zabrana saslusanja svedoka- To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne
tajne! a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne.
b) Pravo na uskracivanje svedocenja! koje imaju: punomocnici stranaka! verski ispovednici! lekari! advokati!
notari...i uop8te lica koja su vr8enjem delatnosti do8la u posed informacija o kojima su obavezni da 9uvaju tajnu.
v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja- #vedok moze da uskrati odgovor na odredjena pitanja
ukoliko za to postoje vazni razlozi: tj. ukoliko bi se odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti! znatnoj
imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice.
-#vedok iskazuje na rocistu za glavnu raspravu. #vedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. 'akon
njegovog izlaganja! predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja (s tim 8to strankama
nije dozvoljeno da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme. *ko se iskazi vise svedoka ne
podudaraju! onda sud suocava svedoke.
-#vedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci (putni troskovi! troskovi
ishrane! prenociste i izgubljena dobit" duzan je da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova! a u
suprotnom to pravo gubi.
-Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju" uzimaju%i u obzir sklad
iskaza sa ispravama! da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja! da li menja verziju dogadjaja! da li je
direktan itd.
112. Festak
-#ud %e izvesti dokaz ve8ta9enjem kada je radi utvr$ivanja ili razja8njavanja neke 9injenice potrebno stru9no
znanje kojim sud ne raspolae.
-4a vestaka moze da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje. Tako$e
ve8ta9enje se moe poveriti odre$enoj stru9noj ustanovi (bolnica! labaratorija! fakultet! itd.
-Stranka sama predlaze sudu vestaka (po pravilu! sa liste stalnih sudskih vestaka! predmet i obim vestacenja.
0ruga strana moze o takvom predlogu da se izjasni! a u slucaju nesaglasnosti stranaka! o tome odlucuje sud.
-*ko sud utvrdi da je vestacenje slozeno tada odredjuje vestaka sam! nezavisno od sporazuma stranaka (a moze
da angazuje i vise od jednog vestaka ako to je potrebno.
-#ud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ime & prezime i zanimanje vestaka! predmet spora!
predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku.
-#u(nosti ve>taka:
a 3ice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. +dbijanje da se vrsi vestacenje povlaci
za sobom represivne mere suda prema vestaku! kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je
time prouzrokovao.
b 0uan je da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje- pravilo je da sud odredjuje drugog
vestaka! ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.
-5azlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na svedoke! ali vestak moze da se
oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji dru!i opravdani razlozi.
-Vestak je duzan da !ovori istinu (lazni nalaz i misljenje su krivicno delo.
-%baveza vestaka je licna! tj. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu.
-&zvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu (propust
ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude.
&'alaz i misljenje ve8taka moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni; dostavljaju strankama i to
najmanje ; dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu.
-(koliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja (npr. misljenje je nejasno! nepotpuno...! sud ce
naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku.
-*ko sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja! od
donosi resenje da se vestacenje obnovi.
-Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.
-0uzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i
misljenja.
-'a nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. #ud mora da omoguci strankama da ravnopravno
raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. Vestak je duzan da se izjasni na primedbe
stranaka! usmeno ili pismeno (ako to ne ucini dolazi do apsolutno bitne povrede pravila postupka.
-#ud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno! tj. ne sme da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao
dokazane (sto je jako cesto u praksi.
-Vestak ima pravo na naknadu troskova i nagradu.
11". 2sprava
-&sprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci! tj. sadrzina odredjenih
misli. Predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. 4a njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li
je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo (ugovor ili se slucajno koristi u parnicnom
postupku kao dokaz (npr. privatno pismo. Pod ispravom se smatra samo originalni predmet zapisa! ne i njegova
kopija (osim ako je zakonom izricito odredjeno.
&Frste isprava
1) :avne i privatne isprave (u zavisnosti ko je njihov izdavalac
-:avnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ! privredno drustvo ili druga organizacija u
granicama svojih ovlascenja. #ve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama.
-+d privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave (legalizovane isprave. +veru vr8e
sudoviInotari na zahtev drzaoca konkretne privatne isprave" koji overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac.
-+d legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju! a to je postupak u kojem sudovi i notari
overavaju da je kopija isprave verna originalu.
2) #ispozitivne i dokazne isprave
-0ispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt (testament! ugovor! menica. To su
razne odluke (presude! resenja koje ovlasceni organi (sud! organi uprave donose u okviru svoje nadleznosti.
-0okazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt! vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje
nekog pravnog akta (npr. priznanica! lekarsko uverenje! izvod iz maticne knjige.
-&sprava se smatra istinitom (autenticnom ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac! a
lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac.
-*utenticnost javnih isprava se pretpostavlja! ali se moze obarati svim dokazima.
-*utenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja! tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i
dokazivanje da je isprava autenticna! dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni
dokaza.-#okazna sna!a isprava zavisi od istinitosti njihovo! sadrzaja. &sprava je istinita! ako njen sadrzaj
odgovara realnim cinjenicama. *ko je naknadno izmenjen njen sadrzaj! suprotno volji izdavaoca! smatra se
netacnom (?alsi?ikovanom).
11$. Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo
-#aslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su
relevantne za meritorno odlucivanje.
-#tranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci! te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju
odredbe o svedocima.
-&zvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. in?ormativnim saslusanjem stranaka! koje nije
dokazno sredstvo! vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge.
-&zvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo (stranke su subjektivne u
svojim stvarima! te sud moze (ali i ne mora da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza! ili kada
smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno.
&Prisutan je princip ravnopravnosti stranaka3 koji podrazumeva da se o bitnim cinjenicama salusaju obe
strane" Ae$utim! sud moze da saslusa samo jednu stranku:
F kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice.
F kada saslusanje jedne stranke nije moguce.
F kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda.
-*ko je stranka parnicno nesposobna! sud moze da odluci i nju da saslusa pored zakonskog zastupnika.
-4a razliku od svedoka koji je duzan da svedoci! stranka nije duzna da iskazuje! kao sto nije duzna da
preduzima parnicne radnje (ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza.
::<.
116. *resuda (pojam i vrste)
-Presuda je odluka kojom sud sadrzinski (meritorno odlucuje o tuzbenom zahtevu! kao i o ostalim trazenjima
stranaka. To je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje.
+sim o glavnom (tuzbenom zahtevu! sud odlucuje presudom i o protivtuzbi! prejudicijalnoj tuzbi za utvrdjenje!
kao i o prigovoru kompenzacije. ::7.(obicajena je podela presuda:
a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude kojima se tuzbeni zahtev u celosti usvajaIodbija i
mesovita presuda kojom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev
b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne (osudjujuce!
deklaratorne (utvrdjujuce i konstitutivne (preobrazajne.
c) Prema obimu pravne zastite- potpune! delimicne i medjupresude.
d) Prema nacinu nastanka- razlikujemo kontradiktorne presude! i presude na osnovu propustanjaI
priznanjaIodricanja.
::7.(obicajena je podela presuda:
a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude kojima se tuzbeni zahtev u celosti usvajaIodbija i
mesovita presuda kojom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev
b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne (osudjujuce!
deklaratorne (utvrdjujuce i konstitutivne (preobrazajne.
c) Prema obimu pravne zastite- potpune! delimicne i medjupresude.
d) Prema nacinu nastanka- razlikujemo kontradiktorne presude! i presude na osnovu propustanjaI
priznanjaIodricanja.
11;. #onosenje i objavljivanje presude
-#onosenje presude je psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog
zahteva. Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena! i tek
od to! momenta postaje obavezujuca za sud. #ve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni
njen sadrzaj ili da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena! te da ponovo otvori glavnu raspravu.
-Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.
-Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja !lavne rasprave! ali u slozenijim slucajevima & u roku od ;
dana.
-%bjavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna
strankama i trecim licima.
-'akon zakljucenja glavne rasprave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze.
-+d momenta objavljivanja presude! ona postaje per?ektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je
za nje!a vezan.
-Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. +d tog momenta
pocinje da tece rok za zalbu! zatim paricioni rok! a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i
odredjivanje prethodnih mera.
&S8#<)2'8 *<7S=#7
-#ud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od ; dana od donosenja! dok u slozenijim slucajevima rok je
15 dana. Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda (rubruma! izreke i obrazlozenja.
( izreku presude se unosi:
a odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva.
b odluka o prigovoru kompenzacije! ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan.
c odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje.
d resenja o troskovima postupka! i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu
osnovani.
-%brazlozenje presude mora da sadrzi:
a zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka.
b cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.
c dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile.
d odluku suda o procesnopravnim prigovorima
e odluke suda o prejudicijalnim pitanjima! kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja.
-4nacajan deo obrazlozenja presude svodi se na iznosenje razlo!a zbo! kojih se sud uverio u istinitost
tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. 'ajzad! sud navodi kako je cenio rezultat dokazno! postupka
(navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka.
-Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja cinjenicno! stanja pod konkretnu apstraktnu
materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice.
::C.
120. 'edostaci3 ispravljanje i dopuna presude
-Ainorni nedostaci u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova! i to ispravljanjem presude. Tu
se podrazumevaju gre8ke u imenima! brojevima! & druge o9igledne oma8ke koje nastaju tokom njenog dono8enja
i pismene izrade.
-2spravljanje presude je vazno! jer stranke! po pravilu! u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice! a
u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje.
-Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba! po sluzbenoj duznosti ili
na predlo! stranke.
-2spravka se vrsi u ?ormi resenja! a protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba.
-Jto se ostalih nedostataka ti9e razlikujemo: nepostoje%e & ni8tave presude.
-'epostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne moe uopste da se smatra sudskom
odlukom" to su presude:
1) koje nije izrekla sudska vlast! vec organ uprave.
2) koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije (npr.sudski pomo%nik
") koje je doneo sudija! ali pod prinudom.
$) koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen.
5) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen! ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi (npr. zbog
pozara u sudu.
-'epostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju
pravnim lekovima.
-'istava presuda (presuda bez dejstva) ima! po svojim spoljasnjim svojstvima! sva obelezja sudske presude"
ali sadrzi bitne procesne nedostatke. To su presuda:
1) doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu.
2) doneta protiv stranke koja ne postoji.
") doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu.
$) koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku.
5) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna
6) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka (npr. razvod nistavog
braka.
-'edostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima.-( slucaju narocito
teskih povreda u postupku! strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka.
121. *ravosnaznost presude
-Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. +va pravna
izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti.
-9ormalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u
instancionim postupcima.
-1ormalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor! resenja o
troskovima postupka! ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava (npr. resenje o odbacivanju tuzbe! kao i
resenja koja su obavezujuca za sud i stranke (resenje o prekidu postupka.
-1ormalna pravosnaznost nastupa:
a kada protiv presude nije vise dopustena zalba (presuda doneta u drugom stepenu.
b istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena.
c odricanjem prava na zalbu.
d povlacenje zalbe.
-'ase pravo usvaja sistem tzv. podeljene pravosnaznosti! tj. formalna pravosnaznost presude nastupa prema
svakoj stranci posebno. +dn. ako je samo jedna stranka ulozila zalbu! a druga nije! presuda je postala formalno
pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom! dok prema drugoj nije.
122. Sudsko poravnanje
&#udsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim
se parnica okoncava.To je mirno3 sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje.
-+d sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je! po svojoj pravnoj prirodi!
materijalnopravni ugovor (ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave.
12". &#7:STF8 S=#S,%A *%<8F'8':8
-&zjednacava s pravosnaznom sudskom presudom.
&&zmedju stranka prestaje da tece parnica! jer za njen nastavak nedostaje pravni interes.
-/ventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti! jer se stvar smatra
presudjenom.
-#udsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok
moze doneti resenje o izvrsenju.
&)8,5:=C7':7 S=#S,%A *%<8F'8':8
-Stranke (mogu da ucestvuju i treca lica mogu u toku celo! postupka! do njegovog pravosnaznog okoncanja!
pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora.
-Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda! pa tada sud donosi
resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak.
-#udsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu
sa zakonom.
-#udsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima! za koje su nadlezni drugi organi! a ne redovni sudovi! niti
o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.
-#ud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mo!ucnost sudsko! poravnanja i da im pomo!ne da
zakljuce poravnanje. *ko sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja! odbice nje!ovo zakljucenje
resenjem.
-#udsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.
&*<7T%<2:8'S,% S=#S,% *%<8F'8':7 - #ama stranka- buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa
ciljem da pokusa da posti!ne poravnanje! umesto da podigne tuzbu. +vakav pretorijanski poziv protivnoj
strani nju nista ne obavezuje! pa ne mora ni da se odazove.
:>@.
:><.
:>6.
12/. *ojam i obelezja pravnih lekova
-Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost
sudske odluke! jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku.
-Pravnim lekom se zahteva preispitivanje! izmena ili ukidanje sudske odluke.
-Presuda moze da pociva na greskama. #ve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbo!
povrede procesnih normi! zbog po!resno utvrdjenih cinjenica! kao i zbog po!resne primene materijalno!
prava.
--ilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone.
-Aogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa
zakonito i donosi tacne presude.
&
12;. Frste pravnih lekova: redovni & vanredni
-<edovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne" njihovo ulaganje sprecava da
presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom (suspenzivno dejstvo. 5edovni pravni lekovi
imaju devolutivno dejstvo! tj. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili V2#. To su:
: zalba protiv presude.
> zalba protiv resenja.
? prigovor protiv platnog naloga.
@ revizija protiv presude i revizija protiv resenja.
< direktna revizija.
-Fanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. ( nasem pravu! vanredni pravni lek je
samo predlo! za ponavljanje postupka.
&*redmet pravnih lekova
-Pravnim lekovima mogu se pobijati sve vrste sudskih presuda! kao i sve druge meritorne odluke donete u
obliku resenja; njima se napada izreka presude! ne i njeno obrazlozenje.
-*ravni lek nije mo!uc protiv nepostojecih presuda! dok se nedostaci u nistavim presudama otklanjaju
ulaganjem pravnih lekova.
12.. #opustenost pravnih lekova
-+snovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija.
-4a ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje posebne procesne pretpostavke koje
se ticu:
a dopustenosti pravnog leka.
b procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje.
c pravnog interesa za njegovo ulaganje.
d forme i sadrzine pravnog leka.
e rokova za njihovo ulaganje.
a) #ozvoljenost pravno! leka- znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi
zakonom predvidjen pravni lek.*ko pravni lek nije dozvoljen (npr. zalba na presudu drugostepenog suda!
ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem.
b) *rocesna le!itimacija
-*ko je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno! sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten.
-Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke! njihovi univerzalni sukcesori! umesaci
c) *ravni interes za ula!anje pravno! leka- postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka
podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek! odnosno da to lice moze da
ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka! ako se on pokaze kao osnovan.
-*ko pravni interes ne postoji! pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten.
d) 9orma 2 sadr(ina pravno! leka
-'edostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni.
-*ko je sadrzina pravnog leka manjkava! on se odbacuje kao nepotpun.
-Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca:
a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku
b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku.
c) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku! a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane
sudske odluke.
e) <okovi za ula!anje pravni lekova
-u prekluzivni i sud ne moze da produzi (u slucaju propustanja roka! sud odbacuje lek kao neblagovremen.
-5okovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke.
-5okovi su u nasem pravu kratki: "0 dana za zalbu! "0 dana za reviziju.
-4bog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje.
&A<8'2C7 ,%'T<%57 S=#S,7 %#5=,7 *% *<8F'24 57,%F2486
-Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbeno! zahteva! vec postupak u kome se
ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu.
- ( tom postupku sud ne moze da odlucuje van !ranica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. To
znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku
po pravnim lekovima (one se ne ponavljaju.
-&skljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.
&)8B<8'8 <79%<48T2% 2' *72=S
-#ud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. To je
zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija! tako da drugostepeni sud odlucuje samo
o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan (sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov
polozaj.
-+va zabrana ne vazi ako je i dru!a strana izjavila zalbu; kao ni kada sud preispituje sudsku odluku iz
razlo!a na koje pazi e- o??icio.
:?;.
:?:.
1"2. )alba protiv presude (pojam i obelezja)
-4alba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. 'jome se pobijaju sve vrste
presuda! i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo! jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud.
Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice.
& =slovi za dopustenost zalbe ti9u se: forme! sadrine! blagovremenosti & dozvoljenosti.
a) 9orma ( podnesak .
b) Sadrzina- 4alba mora nuzno da sadrzi:
: oznacenje presude koja se zalbom pobija.
> izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno.
? razloge zalbe.
@ potpis podnosioca zalbe.
-( nedostatku nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka ne dovodi automatski do odbacivanje nepotpune
zalbe! ve% sud poziva stranku da je dopuni.
-<azlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin:
koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio.
koje procesne norme je sud prekrsio.
koje dokazne predloge je sud odbio.
koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku..
sta su nedostaci suda u oceni dokaza.
u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda.
-1akultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlo!! tj. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu
prvostepene presude.
c) Bla!ovremenosi (rok je ?; dana.
d) #ozvoljenost (nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes! ili ako se lice odreklo
ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu.
&Bene?icio novorum
-+vde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. subjektivno novih cinjenica! onih koje su objektivno postojale
do momenta zakljucenja glavne rasprave! ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu (potrebno je
da ucini verovatnim da! bez svoje krivice! nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave.
-7skulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja:
F da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.
F da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu.
1"". )alba protiv resenja
-4alba protiv resenja je redovan pravni lek protiv re8enja prvostepenog suda. &ma devolutivno i suspenzivno
dejstvo jer zadrzava izvrsavanje resenja.
-+na je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani.
-Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba! osim kada to zakon izricito iskljucuje! npr: resenja
o iskljucenjuIizuze%u sudije" re8enja kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza itd.
-Frste
a) *osebna3 samostalna zalba na resenje je uvek dopustena! osim kad to zakon iskljucuje.
b) Fezana3 nesamostalna zalba ne predstavlja poseban pravni lek! vec se resenje prvostepenog suda pobija
zalbom protiv presude. Takva su u prvom redu sva resenja koja se ti9u materijalnog upravljanja parnicom.
-( nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece
sudije! kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe...
-5esenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.
-'a zalbu protiv resenja shodno se primenjuju pravila o zalbi protiv presude.
-,edino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred dru!ostepenim sudom.
-0rugostepeni sud moze:
da odbaci zalbu kao neblagovremenu! nepotpunu ili nedozvoljenu.
da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda.
da preinaci resenje ili ga ukine i! po potrebi! vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.
:?@.
1"5. #irektna revizija
-0irektna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. #misao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbo!
e?ikasnosti postupka preskoci dru!ostepeni postupak po zalbi.
&<azlozi direktne revizije su6
:. pogresna primena materijalnog prava.
>. bitne povrede odredaba parnicnog postupka
&*ostupak
1) *ostupak pred nizim sudovima
-4alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom
postupku.
-Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovo! pravno! leka (da li je blagovremen! potpun! dozvoljen! pa ako
nadje da je dopusten! onda ga dostavlja dru!ostepenom sudu! koji takodje ceni dopustenost! pa ako i on utvrdi
da je dopusten! onda se predmet dostavlja F,S&u.
2) *ostupak pred F,S
-F,S o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako dru!ostepeni sud odlucuje po zalbi.
-'e postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti.
-V2# moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu.
&%cena -ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je
prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. Tada ima smisla da stranke prepuste V2# ocenu o pravnom
pitanju! jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome od nizih sudova.
1"6. <evizija protiv presude
-5evizija protiv presude je redovan! devolutivan! (nesuspenzivan! ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude
donete u drugom stepenu" ona ne sluzi samo interesima stranka! nego se njome unapredjuje i sudska praksa i
pravna sigurnost.
-+na moze da se izjavi samo protiv presude donete u dru!om stepenu.
-*ko je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka (npr. protekom roka za zalbu!
presuda ne moze da se pobija revizijom.
-5evizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u
novcu! na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe! ako vrednost pobijano! dela pravosnazne presude prelazi
pola miliona dinara.
-5evizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka" & kada tuzilac nije odredio vrednost spora.
-<azlozi za reviziju protiv presude su:
: .itne povrede odredaba parnicnog postupka (apsolutne & relativne i
> Pogresna primena materijalnog prava- je kljucan revizijski razlo!! jer se ispravljanjem gresaka niznih
sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. Pri tom! nema razlike da li je greska nastala u
prvostepenom ili dru!ostepenom postupku.
-5evizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
-*ostupak po reviziji -5evizija se podnosi prvostepenom sudu! koji je duzan da reviziju i spise predmeta
dostavi dru!ostepenom sudu u roku od " dana! a drugostepeni sud svoje spise predmeta F,S u narednom
roku od " dana.
-+ dopustenosti revizije odlucuje F,S u vecu sastavljenom od trojice sudija! i to u roku od 15 dana od
prijema predmeta.-'edopustenu reviziju V2# odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba.
- ( slucaju da je revizija dopustena! V2# je dostavlja suprotnoj strani na od!ovor u roku od ; dana.
- 5ok za odgovor na reviziju je "0 dana.
&%dlucivanje o osnovanosti revizije-+ reviziji odlucuje V2# u vecu sastavljenom od petorice sudija na
nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave.
-5evizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u !ranicama koji se navode u reviziji.
-V2# moze:
a) #a odbije reviziju kao neosnovanu- ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.
b) #a ukine u celini ili delimicno presudu dru!ostepeno! i prvostepeno! suda
c) #a ukine u celini ili delimicno presudu dru!ostepeno! suda.
d) #a usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka- ako utvrdi da je
pogresno primenjeno materijalno pravo.
:?7.
1";. )ahtev za zastitu zakonitosti
-4ahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan! nesuspenzivan! devolutivan! ogranicen i dvostran pravni lek.
-Aoze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili dru!om stepenu.
-0opustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom.
-4ahtev za zastitu zakonitosti nije mogu% protiv pravosnazne odluke koju je povodom revizije ili zahteva za
zastitu zakonitosti doneo F,S.
-+ zahtevu odlucuje F,S" moze se izjaviti samo zbo! postojanja apsolutno bitne povrede odredaba
parnicno! postupka.
-4a podnosenje zahteva ovlascen je <epublicki javni tuzilac. (koliko ,T ne podigne zahtev u rokovima
predvidjenim zakonom! stranka koja je podnela predlo! je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od "0
dana od prijema obavestenje da ,T nece izjaviti zahtev.
-<ok za podnosenje pravnog leka iznosi " meseca! a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila
izjavljena zalba! racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mo!la pobijati zalbom.
&*ostupak i odlucivanje po pravnom leku
-*odnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen! nepotpun ili
nedopusten. *ko prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten! dostavlja !a strankama na odgovor.
-Po prijemu odgovora! ili po bezuspesnom proteku roka od ?; dana! zahtev se! putem drugostepenog suda!
dostavlja vrhovnom sudu.
-Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje.
-+ zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave.
-*ko su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti! o oba pravna leka odlucuje se
jednom odlukom.
#ud moze odlucivati na sledece nacine:
odbaciti zahtev kao neblagovremen! nepotpun ili nedopusten.
odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku.
ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje.
ukinuti odluku i odbaciti tuzbu.
preinaciti pobijanu odluku.
1".. *onavljanje postupka
-Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim
sudskim odlukama. njegovo ulaganje pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke.
-Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori! kao i lica na koja se
prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude (umesac.
-5azlozi za ponavljanje postupka mogu se svrstati u @ grupe:
1) Bitne povrede odredaba parnicno! postupka6
a ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem! a narocito propustanjem dostavljanja! nije bila data
mogucnost da raspravlja pred sudom.
b ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku! ili
stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice! i ostale povrede u vezi sa zastupanjem.
2) *ostojanje krivicnih dela6
a ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.
b ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.
c ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije! ili nekog drugog ucesnika postupka.
") Stavljanje van sna!e sudskih odluka6
a ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim
strankama doneta o istom zahtevu.
b ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda! a ta odluka bude pravosnazno preinacena! ukinuta ili
ponistena.
c ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka
zasnovana.
$) 'ove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je
za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.
-5+2+V&
-#ubjektivni rok iznosi "0 (60) dana! a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za
ponavljanje postupka! odnosno! kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi.
-+bjektivni rok iznosi 5 !odina! a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.
-Ponavljanje postupka se odvija u ? faze:
1) 2spitivanje dopustenosti
2) 2spitivanje osnovanosti predlo!a za ponavljanje postupka
- 0a bi odobrio ponavljanje postupka! sud mora da stekne visi stepen uverenja (od obicne verovatnoce o
istinitosti postojanja razlo!a na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka.
") *onovno raspravljanje o !lavnoj stvari
-0o trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu.
:@;.
:@:.
:@>.
1$". *ostupak izdavanja platno! nalo!a
-Postupak za izdavanje platnog naloga (mandatni! skraceni predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija
po tuzbi za osudu na placanje novcano! iznosa.
-Aandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. #ud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe!
bez odrzavanja rocista. 0akle! ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi! sud donosi nalo! tuzenom da
plati dospelo3 po pravilu nesporno potrazivanje.
-A*'0*T'& P+#T(P*2- se pokrece tuzbom! koja se ne dostavlja tuzenom na od!ovor! i ne zakazuje se
rociste.-( platnom nalogu! sud izrice tuzenom da u roku od ; dana po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni
novcani iznos. Tuziocu pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.
-Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga:
a) )alba protiv resenja- koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni.
b) *ri!ovor protiv platno! nalo!a- moze da ulozi samo tuzeni.
-( zavisnosti od rezultata rasrpave o osnovanosti tuzbenog zahteva! mandatni postupak se moze okoncati na ?
nacina:
a tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim! & tu sud donosi presudu kojom platni nalo!
odrzava na snazi.
b tuzbeni zahtev se moe pokazati neosnovanim! pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalo! i
odbija tuzbeni zahtev.
c tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim! pa sud donosi presudu kojom platni nalo!
delimicno odrzava na snazi.
-Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru! stranke mogu izjaviti redovne zalbe.
-Hlavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti
parnicni postupak.
1$$. *ostupak u sporovima male vrednosti
-#porovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju
pokretne stvari! pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos. To su sporovi:
: koji se odnose na potrazivanje u novcu.
> cija vrednost predmeta ne prelazi 100000 dinara! odnosno ?;;;;; dinara u postupku pred privrednim
sudovima.
-Aoze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu! pa u tom slucaju ce se spor
dovrsiti po pravilima opste! parnicno! postupka (i obrnuto! ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost
spora.
-#porovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama! a parnice koje se
pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti! cak i kada vrednost
spora ne prelazi zakonom propisan iznos.
-P+#T(P*2-Tuzenom se ne podnosi tuzba na od!ovor3 nema pripremne rasprave! vec sud po prethodnom
ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu.
-&zostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom ?ikciju o povlacenju tuzbe.-*ko s glavnog
rocista izostane tuzeni! sud Ge ipak odrzati raspravu bez tuzeno!.
-*resuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. #ud ne mora da dostavlja
prisutnim strankama prepis presude! vec to cini samo na njihov zahtev! a stankama koje nisu bile prisutne ipak
dostavlja prepis.
- P5*V'& 3/2+V&
8) )alba protiv resenja
B) )alba protiv presude- je mogu%a samo u dva slu9aja & to zbog:
: apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka ili
> pogresna primena materijalnog prava.
-'ije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka.
1$5. *ostupak u privrednim sporovima
-Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova.
-Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma:
1) 9orum loci solutionis - Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora! za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled
neizvrsenja ugovora! tuzilac moze podici! kako pred sudom opste mesne nadleznosti! tako i pred sudom
na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi u!ovor.
2) 'adleznost prema mestu upisa u re!istar- #tatusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar! mogu
se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u
re!istar.
-Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac! a u postupku po zalbi vece od trojice sudija.
&<ocista i rokovi
-( slucaju da sud odlozi rociste! duzan je da zakaze novo u roku od "0 dana.
-+vde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je ; dana (umesto :<" od!ovor na zalbu se
mora podneti u roku od " dana (B.
-+bjektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi "0 dana.
&*ravni lekovi
-<evizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi >.< miliona dinara.
-( zalbi protiv presude stranke ne mo!u iznositi nove cinjenice ni dokaze! osim ako zalilac ucini verovatnim
da! bez svoje krivice! cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni
parnicni postupak.
1$6. B<8C'2 S*%<%F2 :
&Frste: sporovi za razvod braka! za ponistaj braka! za utvrdjenje postojanjaInepostojanja braka.
- *unomocje za zastupanje mora biti specijalno! a potpis vlastodavca overen.
-+d nacela dispozicija se dvostruko odstupa:
F Prvo! sud nije vezan da odlucuje u !ranicama zahteva koji su stavljeni u postupku" i kada nijedna stranka to
ne zahteva! sud ce eD officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava! lisenju roditeljskog prava! odredjivanju mera
zastite od nasilja u porodici.
F 0rugo! stranke ne mo!u preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor.
-( slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva! odricanje se smatra povlacenjem tuzbe.
&<azvod braka- .rak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predlo!a za sporazumni razvod
braka.-Tuzba za razvod je konstitutivne priride! kao i presuda o razvodu. Tuzbu mogu da podnesu samo
supruznici! a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za
nastavak parnice.
&*onistaj braka- *ko se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim! tuzbu mogu da
podnesu supruznici! kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten.
&=tvrdjenje (ne)postojanja braka- Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom! koju mogu da podnesu
supruznici! oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac.
&*resuda i pravni lekovi -Presuda kojom se brak razvodi ili ponistava je konstitutivne prirode! a presuda
kojom se brak oglasava (nepostojecim je deklaratorne prirode. #ve tri vrste presuda deluju erga omnes;
pobijaju se redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu.-Presuda koja je doneta na osnovu predloga
stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka & ako je
sporazum zakljucen pod prinudom.-(laganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda
kojom se brak razvodi ili ponistava.
:@7.
:@B.
:@C
:<;