Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Smer: Industrijsko inženjerstvo i menadžment

Odsek: Inženjerski menadžment

Projektni zadatak

Upravljanje proizvodnim
sistemima

- RFID -

Predmetni nastavnik: student:

Zdravko Tešić Srđan Stanojević 640
Asistent: Slobodan Radičev 665
Slobodan Morača
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Sadržaj

Uvod 2
Istorija RFID pločica 2
Zašto RFID 3
RFID sistem 4
Kako RFID system radi 4
Transponder 5
RFID transponder (tag) 5
RFID PCB 6
RFID nalepnice 6
Čitanje i zapisivanje na transponder 6
Izvor napajanja transpondera 7
Radne frekvencije transpondera 7
Memorijski kapacitet transpondera 9
Čitač/Interogator 10
Programator RF transpondera 11
Područija primene RFID tehnologije 11
Kako sve to radi 12
Primeri 14
Primer lanac snabdevanja 14
Ford 19
Zaključak 23
Prednosti RFID tehnologije u odnosu na bar-kod 23
Wal-Mart i ministarstvo odbrane SAD 24
Finansijski efekat uvođenja RFID sistema u poslovanje 25
Literatura 26

1
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Uvod
RFID je skraćenica od Radio frequency identification što u
slobodnom prevodu na srpski znači Identifikacija pomoću radio talasa.
RFID je sistem daljinskog slanja i prijema podataka pomoću RFID
pločica/odašiljača. RFID pločica je izuzetno mali objekat koji se može zalepiti
ili ugraditi u željeni proizvod. RFID pločice sadrže u sebi antenu koja im
omogućava prijem i slanje radio talasa od RFID primopredajnika.

Istorija RFID pločica

2
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Mnogi ljudi misle da je prvi poznat RFID uređaj izumeo Leon Theremin
kao špijunsku spravicu za Rusku vladu 1945. godine. Pretpostavlja se da je
prvi istraživački rad koji je objavljen delo Harry Stockman koji je taj rad
objavio 1948. godine pod naslovom “Komunikacija kao odraz moći”.
Stockman je već tada predvideo da do široke primene RFID pločica predstoji
dug i mukotrpan rad na istraživanju i irazvoju na polju radio frekvencionih
komunikacija. I kao što smo videli bilo je potrebno više od 30 godina da bi
RFID pločice zaživele u praksi.

Zašto RFID?

Problem koji se danas nastoji rešiti uvođenjem nove tehnologije je –

kako pratiti jedinstveni proizvod od njegovog nastanka do krajnjeg
potrošača. Standardni bar-kod identifikuje samo proizvođača i proizvod, ali
ne i jedinstveni artikal. Bar-kod na omotu čokolade je isti na svakom omotu
iste vrste čokolade, pa je nemoguće putem samog bar-koda izdvojiti tačno
određeni proizvod. RFID transponder, naprotiv, nosi identifikator – serijski
broj jedinstven samo za taj specifični proizvod.

Aplikacije gde je potrebna sigurna i jedinstvena identifikacija te

dugotrajnost i izuzetna otpornost identifikatora na razne specifične uticaje
okoline, a nije potrebna direktna vidljivost, idealne su za primenu RFID
tehnologije. U većini okruženja, RFID postiže 99.5% do 100% očitanja u
prvom skeniranju.Takođe RFID je bez pokretnih delova ili optičkih
komponenti, održavanje je daleko jednostavnije. RFID njegova primena i
standardizacija su još uvek u početnoj fazi. Za sada RFID ne mora u
potpunosti zameniti postojeći sistem identifikacije i praćenja baziran na bar-
kodu, ali ga može usešno nadopunjavati.

3
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

RFID sistem

Nekoliko različitih kategorija sistema pretpostavlja različitu opremu:

• EAS (Electronic Article Surveillance) sistem za elektronsko

praćenje artikala je potreban transponder sa samo jednim bitom
memorije. To je dovoljno za detekciju prisutnosti proizvoda. Ovakavi se
sistemi susreću u trgovinama gde je svaki artikal označen, a čitač-
antena smešten je na izlazu.

• Sistem mobilnog prikupljanja podataka. Sistem pretpostavlja

korišćenje ručnih prenosnih terminala s integrisanim RFID čitačem, a
prema potrebi i čitačem bar-koda. Dobar primer je prenosni laserski
terminal za prikupljanje podataka, s integrisanim čitačima za obe
tehnologije. Takav uređaj omogućuje i upisivanje novih podataka u
aplikaciji gde se koriste Read / Write transponderi, a može imati veliku
memoriju za čuvanje prikupljenih podataka.

• Mrežni sistem se obično sastoji od fiksnih čitača, smeštenih tako da

mogu čitati informacije s transpondera koji pored njih prolaze. Ti
transponderi mogu biti učvršćeni na neki objekat, proizvod ili na odeću
osoblja neke ustanove, zavisno od primene. Čitači su spojeni putem
mreže na sistem upravljanja informacijama i omogućavaju kontrolu u
realnom vremenu.

• U sistemu za pozicioniranje transponderi se koriste za automatsko

lociranje i navigaciju za vođena vozila. Čitači su smešteni na vozila i
povezani s računarom, a transponderi (opremljeni informacijom o
lokaciji) pričvršćeni su duž puta kojim se vozila moraju kretati.

Kako RFID sistem radi?

Osim nosilaca informacije, RFID sistem zahteva i sredstvo kojim će te

informacije biti pročitane, i zatim prenesene računaru odnosno
informacionom sistemu. Naravno, deo sistema mora biti i način kojim će se
uneti ili programirati transponderi ako to nije već učinjeno u trenutku njihove
proizvodnje

RFID uređaj (čitač, odnosno terminal za prikupljanje informacija)

koristi radio transmisiju za slanje energije transponderu (RFID Tag) koji onda
emituje povratnu informaciju: jedinstveni identifikacioni kod i/ili niz

4
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

podataka, ranije smešteni u samom transponderu. Tako prikupljene podatke,

kao i u slučaju bar-koda, moguće je dalje obrađivati.

Transponder

Reč transponder izvedena je od termina transmitter / responder,

prema funkciji tog uređaja koji na transmisiju čitača odgovara (respond)
podatkom. Osnovne komponente transpondera su mikročip i antena, zaliveni
u kućište otporno na uticaj okoline.

Nekoliko karakteristika razvrstavaju RFID transpondere u različite

grupe: način odnosno sredstvo napajanja, sposobnost čuvanja podataka,
odnosno opcije programiranja, radna frekvencija i s time u vezi opseg
(udaljenost) čitanja, fizički oblik i na kraju cena. Fizički, uopštene su
kategorije:

• transponder (tag)
• "smart" nalepnice
• RFID pločica (PCB)

Nosilac informacije u obliku

transpondera, nalepnice, ili PCB-a
obično se postavlja na objekt ,
ambalažu, paletu, kontejner ili
čak na sam proizvod, tako da
može putovati s njime i na
svakom koraku ga identifikovati.
Podaci u transponderu mogu biti
raznovrsni – svakako će
identifikovati proizvod na traci,
robu u tranzitu, lokaciju, vozilo,
takođe i životinju ili osobu, ali
mogu predstavljati i instrukcije o
daljim postupcima

RFID transponder (tag)

Transponderi se proizvode u vrlo različitim oblicima, veličinama, s

različitim kapacitetima memorije i sposobnostima "preživljavanja" u okolini.
RFID transponder može biti dovoljno malen da se smesti pod kožu životinje,
može biti uobličen kao ekser ili šraf za označavanje drvene građe ili u obliku
kreditne kartice za korišćenje u aplikacijama kontrole pristupa. Veliki
plastični privesci za sprečavanje krađe prikačene za odeću u trgovinama

5
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

također su RFID transponderi, a slični su i vrlo otporni transponderi u obliku

bloka kojima se označavaju kontejneri u internim procesima proizvodnje, ili
radne mašine i kamioni u svrhu praćenja i održavanja. Gotovo svi su
zaštićeni nekom vrstom kućišta od udaraca, hemikalija, vlage i prašine.

RFID PCB

PCB pločica (Printed Circuit Board) je namenjena ugradnji u proizvod ili

ambalažu. Prednosti joj je niža cena i sposobnost podnošenja uslova okoline
koje RFID nalepnice ne bi podnele.

RFID nalepnice

Bar-kod kao tehnologija automatske identifikacije u upotrebi je već

decenijama i vrlo je dobro prihvaćen. Ipak, jednom otštampane, bar-kod
nalepnice ne mogu više biti promenjene, a da bi je skener pročitao mora biti
u vidljivom dometu skenera. Nova generacija "pametnih" (smart) nalepnica
opremljena je RFID tehnologijom i nadilazi neka ograničenja tradicionalnog
bar-koda. Integrirani elektronički sklop sadrži digitalnu memoriju i može biti
programiran ili re-programiran korišćenjem radio-talasa. Smart nalepnice
imaju očiglednu prednost pred tradicionalnim bar-kod nalepnicama u
aplikacijama gde je potrebna kombinacija efikasnosti čitanja i vizuelna,
ljudskom oku razumljiva informacija. Transponderi mogu imati različite
kapacitete memorije, sposobnosti "pisanja i čitanja", izvore energije, razne
radne frekvencije.

Čitanje i zapisivanje na transponder

Tri su mogućnosti podržane RFID tehnologijom, a zavise o tipu memorije

transpondera:

• Read Only (R) – samo čitanje transpondera koji u procesu

proizvodnje dobija svoj jedinstveni serijski broj. Jednom smeštena
informacija ne može se menjati.

• Write Once Read Many (WORM) – korisnik sam programira

memoriju transpondera, ali podatak može upisati samo prvi put, nakon
čega on ostaje permanentno pohranjen.

• Read/Write (R/W) – korisnik može mnogo puta upisati informaciju

na transponder. Read-write transponderi obično imaju serijski broj koji
se ne može izbrisati, a podaci koji se upisuju, dodaju se tome. Read-
write transponderi su korisni u kompleksnijim aplikacijama, ali budući
skuplji, nisu praktični za označavanje jeftinih proizvoda.

6
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Izvor napajanja transpondera

Transponderi za rad trebaju energiju, iako u izuzetno malim količinama

(meri se u mikro ili milivatima).

• Pasivni transponder nema sopstveno napajanje, energiju dobija

isključivo putem RF emisije od čitača. Manji je, laganiji, jeftiniji od
“aktivnog” transpondera i ima praktično neograničen životni vek.
Nedostatak mu je manji domet prenosa signala. Kapacitet
memorisanja podataka mu je također slabija strana, kao i manja
otpornost na elektromagnetsku buku u okruženju. Od 2004 godine
pasivne RFID pločice su dostupne I u malim formatima 0.4mm x
0.4mm a tanje su od običnog lista papira, takav uređaje praktično
nevidljiv.

• Polu-pasivni transponder ima bateriju kojom napaja čip, ali za

komunikaciju koristi energiju čitača.

• Aktivni transponder ima svoje napajanje – bateriju s ograničenim

vekom trajanja, tipično nekoliko godina zavisno o uslovima okoline i
korišćenju. Neki tipovi aktivnih transpondera mogu imati i zamenjivu
bateriju. Skuplji su i veći, ali imaju veći domet transmisije signala, bolji
imunitet na buku i bržu transmisiju podataka u području visoke
frekvencije. Obično mogu funkcionisati u vrlo velikom rasponu
temperatura od -50° C do +70° C. Aktivni i polu-pasivni transponderi
su korisni za praćenje vredne robe ili objekata o kojima se informacija
mora pročitati izdaleka, no oni mogu biti dva do tri puta skuplji od
pasivnih transpondera. Pasivni UHF transponderi moraju biti pročitani s
manje udaljenosti, ali su jeftiniji i mogu se baciti zajedno s ambalažom
proizvoda.

Radne frekvencije transpondera

Transponderi komuniciraju s čitačem putem radio talasa. Radio talasi

su deo elektromagnetskog spektra za koji u svakoj državi postoji zakonska
regulativa. Problem s RFID komunikacijom je u tome što su u različitim
zemljama sveta delovi spektra različito raspodeljeni prema nameni. Znači,
transponder koji radi na 915 MHz u jednom delu sveta, će biti neupotrebljiv
negde drugo, gde je to frekvencijsko područje namenjeno kakvoj drugoj
aplikaciji.

Svaka država upravlja frekvencijama u skladu s regulativom triju

postojećih područja: Evropa i Afrika predstavljaju Region 1, Severna i Južna
Amerika Region 2, a Australija i Azija Regiju 3. Postoji inicijativa za

7
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

postizanje određenog stepena slaganja u pogledu korištenja frekvencijskih

područja do 2010. godine, ali ih je trenutno za primenu RFID tehnologije vrlo
malo dostupno na globalnom nivou.

Ali, čak i da postoji određeno frekvencijsko područje u svakoj zemlji na

svetu, bilo bi loše ograničiti upotrebu RFID tehnologije samo na to područje.
Različite frekvencije imaju različite karakteristike koje ih čine korisnim u
sasvim određenim aplikacijama. Na primer, transponderi niske frekvencije su
jeftiniji od UHF transpondera, troše manje energije i imaju veću sposobnost
emitovanja signala kroz razne materijale. Zato su pogodni za označavanje
objekata s visokim procentom vode, na malim udaljenostima. S druge
strane, UHF transponderi (ultra visoke frekvencije) imaju veći domet i brži
protok podataka, uz veću potrošnju energije i slabiju transmisiju kroz
materijale. Zbog tih svojstava, pogodniji su za skeniranje transportnih kutija
na ulazu ili izlazu iz skladišta.

Uopšteno, RFID sistemi se klasifikuju u tri frekvenciona područja.

Svako ima svoje karakteristike i tipično područje primene:

• Low Frequency – 100-500 kHz,a najčešće 125 kHz, najniže cene, ali i
najkraćeg dometa signala i najmanje brzine očitavanja i prenosa;

• High Frequency – 10-15 MHz, a najčešće 13.56 MHz, u nižem ili

srednjem cenovnom rangu, kratkog do srednjeg dometa signala,
srednje brzine očitavanja i prenosa; Postoji i sistem standardizacije:
ISO15693 predstavlja standard za čipove i čitače koji rade na
frekvenciji od 13,56 MHz.

• Ultra High Frequency (UHF) – rade u rasponu od 433 - 915 MHz, i

2.45 GHz, najvećeg dometa signala (pod FCC regulativom), veće brzine
prenosa, ali i cene. Kod ovih transpondera ne sme biti prepreke između
čitača i transpondera - UHF radio-talas ne prodire tako dobro kroz
materijale i zahteva više energije za transmisiju u datom opsegu nego
talas niže frekvencije. Tri su najčešće frekvencije (kao predstavnici
ovih grupa) 125 kHz, 13.56 MHz i 2.45 GHz. Većina zemalja koristi 125
kHz ili 134 kHz područje za sisteme niske frekvencije, i 13.56 MHz za
sisteme visoke frekvencije.

Brzina očitavanja i prenosa podatka je povezana s frekvencijom. Što je

viša frekvencija to je brži prenos. Taj podatak je značajan u planiranju RFID
sistema, posebno tamo gde će transponder brzo prolaziti kroz zonu
očitavanja. O frekvencijskom području donekle zavisi i domet signala
transpondera. Ima i drugih faktora – snaga čitača, interferencija koju
stvaraju objekti u okolini (posebno metalni) i drugi RF uređaji. Obično, domet

8
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

pasivnih transpondera (bez baterija) niske frekvencije je 30 cm ili manje,

transpondere visoke frekvencije moguće je pročitati s udaljenosti oko 90 cm
ili manje, a UHF transpondere s 3 do 6 m. Tamo gde je potreban veći domet
koriste se aktivni transponderi koji ostvaruju i veći domet signala.

Memorijski kapacitet transpondera

Transponder može imati i samo jedan bit – na primer, sistem za

električno praćenje artikala (EAS) u trgovini treba samo taj jedan bit da bi
pokrenuo alarm jednom kad je pobuđen u polju čitača. Takvi transponderi su
korisni i tamo gde se artikli broje. Za čuvanje serijskog broja, po mogućnosti
zajedno s kontrolnim bitovima dovoljno je 128 bita. Serijski, odnosno
identifikacioni broj može upisati proizvođač ili sam korisnik unutar svoje
aplikacije. Veći kapaciteti memorije, do 512 bita, uvek su programabilni –
osim same identifikacije korisnik može upisati razne podatke o označenom
objektu, upute za daljnje postupke u nekom procesu ili rezultate ranijih
akcija nad objektom.

Transponderi s 64 kilobita memorije obično nose datoteke s podacima

organizovanim u polja koja se mogu selektovati tokom procesa čitanja. Za
većinu aplikacija dovoljan je 96-bitni serijski broj, a transponder će na kraju
puta proizvoda koji je njime označen ionako biti odbačen. Činjenica je da je
cena jednostavnijih transpondera niža, pa je jasno da će najveći broj nosioca
informacije biti upravo tog tipa.

9
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Čitač/Interogator

RFID čitači (često se nailazi i na termin interogator) prilično se

razlikuju po kompleksnosti, što zavisi od tipu transpondera s kojima radi i o
funkcijama koje mora imati. Njihov zadatak je komunikacija s
transponderima i prenos podataka dalje, do računara. Funkcije čitača mogu
biti i provera i ispravljanje grešaka. Kad je signal transpondera primljen i
dekodiran, prema Command Response protokolu, čitač će na ponovljeno
slanje signala odgovoriti instrukcijom transponderu da prestane emitovati.
Ovaj se protokol koristi za rešavanje problema koji se mogu pojaviti kod
čitanja brojnih transpondera u kratkom vremenu. Razne tehnike se i dalje
razvijaju kako bi se poboljšao postupak očitavanja, pa čitači mogu
registrovati više transpondera istovremeno.

10
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Programator RF Transpondera

Bilo da se radi o transponderu koji se

može samo pročitati ili na koji se može i
pisati i čitati, podatak mora u transponder
biti unesen bar jednom. Uređaj koji će
obaviti taj zadatak, posebno ako se radi o
read-only tipu, ne mora biti smešten tamo
gde će se transponderi koristiti.

Jedan od primera je SATO RFID

štampača koji čita, piše i štampa "smart"
nalepnice. Zajedno s štampom grafike,
teksta i bar-koda na površini nalepnice,
upisaće i informaciju u transponder koji je
sastavni deo nalepnice. SATO RFID štampač
je razvijen za različita polja primjene – na primer za kontrolu osnovnih
sredstava, identifikaciju pacijenata i/ili uzoraka u zdravstvu, označavanje
prtljaga, automatizaciju u proizvodnji, označavanje paleta
ili kontrolu pristupa. RFID modul ugrađen u SATO printer
radi na frekvenciji od 915 MHz (UHF područje), koje
odgovara EPC Class 1 standardu. Podrška za druge
frekvencije je takođe u razvoju, u skladu s ratifikacijom
standarda.

Za neke sisteme prikladnije je predvideti

reprogramiranje transpondera na licu mesta, posebno ako
se transponder koristi kao mobilna interaktivna baza
podataka u proizvodnom procesu. Prenosni RFID terminal
funkcioniiše i kao čitač i kao programator – odnosno on
može i pročitati i upisati novu informaciju u transponder,
bez zaustavljanja proizvodnog procesa i bez potrebe da se proizvod izdvoji
iz procesa radi promjene podataka.

Područja primene RFID tehnologije

Primjenu RFID tehnologije možemo zamisliti u bilo kojem području

ljudskog djelovanja gde se barata podacima. Trenutno se RFID najviše
susreće u transportu i logistici, proizvodnji i kontroli. Neki su primeri
označavanje životinja u uzgoju, praćenje proizvoda u lancu nabavke,
kontejnera koji se ponovno koriste, delova koji se kreću kroz pogon u
proizvodnom lancu, praćenje poštanskih pošiljaka i prtljaga u avioprevozu,

11
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

naplata putarine i parkinga, kontrola pristupa vozilima, zatim EAS aplikacije

u trgovinama, zaštita vrednih predmeta od krađe, praćenje osnovnih
sredstava. Kontrola ulaza i radnog vremena je još jedna tipična aplikacija, i
sigurnosna kontrola pristupa određenim lokacijama.

Kako funkcioniše RFID na primeru Hitachi mu čipova

Blok dijagram mu-čipa prikazan je na slici 2. Kada se čitačem pređe preko

čipa, antena prikuplja energiju, a onda blok RF & power circuit koristi
emitovane mikrotalase za napajanje. Potrebna snaga za rad je 5 V / 4.5 W, a

maksimalni domet mu-čipa je 30 cm. Čitač mora imati snagu od 300 mW, a
koristi se cirkularna polarizacija. Nakon najviše 20 ms, mu-čip kao odgovor
emituje 128-bitni ID koji čitač prima. Nakon toga vrši se autentifikacija ID
broja (da li je to stvarno mu-čip) i prikupljanje informacija iz baze o
proizvodu u koji je ugrađen baš taj čip. Komplet koji Hitachi nudi čine mu-čip
sa antenom (WB-1 model), čitač i antena za njega. Softver se nudi isključivo
ako se prethodno dogovori da i Hitachi učestvuje u integraciji sistema.
Međutim, mu-čip trenutno ne zadovoljava neke prihvaćene međunarodne
standarde.

12
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

13
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Primeri
Primana RFID tehnologije u lancu snabdevanja
(od proizvodnje do maloprodaje)

Praćenje operacionog napredka pomoću RFID

1. U proizvodnoj fabrici palete ulaze na teretni ulaz pri čemu prolaze

kroz fiksni portal sa čitačem RFID signala. Tu se očitava jedinstvaeni
EPC broj i ostali podaci o isporuci.

14
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

2. Primljena roba se zaustavlja da bi se provjerila Pristigla roba, koja

se nakon toga raspodjeljuje u tri pravca: skladištenje (popis),
proizvodnja ili vrećanje robe koja ne ispunjava uslove.

3. Roba za vraćanje se na novo etiketira sa Rfid čipom, što omogućava

vraćanje robe dobavljaču.

4. Popisivanje (inventar) robe se vrši čitačem koji se nalazi na

viljuškaru koji zatim u sistem šalje podatke o tačnom mestu
skladištenja.

5. Komponente u proizvodni se čitaju se na tačno određenim nivoima,

odakle se u sistem šalju podaci o datoj robi, koji su odmah dostupni u
daljem pprocesu. Pojedinačne komponente neophodne za novi
proizvod skupljaju se u bunkeru na početku proizvodne linije
omogućavajući radniku da spoji EPC podatke ulaznih delova u gotov
proizvod. Etiketa sa čipom je programirana da identifikuje bunker i
njegov sadržaj.

6. Kako se grupisani proizvodi kreću dalje na proizvodnoj liniji, podaci

o njima se učitavaju u sistem pomoću fiksiranih čitača duž linije.

7. Kada Radnik sve komponente montira u gotov proizvod Etiketa sa

čipom se lepi na gotov proizvod pri njegovom ulasku u proces. Duž
linije postavljeni su čitači i dekoderi koji ispisuju podatke o svakom
završenom koraku, čime se kompletira čitanje i upis podataka na
etiketu.

8. Kontrola kvaliteta podrazumeva čitanje EPC broja sa svakog

proizvoda koji je prošao inspekciju. EPC broj i podaci o proizvodu su
snimljeni u bazu podataka na svakom radnom mestu. Time se
obezbeđuje relevantna dokumentacija o kvalitetu pre nego što proizvod
uđe dalje u lanac trgovine.

9. Proizvod dalje ide na pakovanje, a etiketa sa čipom se kreira tako

da sadrži posebne nove podatke o proizvodu.

15
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

10. Čitač koda na viljuškaru se koristi da u sistem pošalje nove podatke

o mestu gdje je uskladištena roba.

11. Inventarisanje (popis) se takodje odvija u skladištu. To je zbog

eventualnog pomeranja robe sa regala zbog korišćenja u proizvodnji.
Čitanje koda se vrši ručnim čitačem od strane radnika ili čitačem na
viljuškaru, ako je u pitanju kabastiji i li nedostupan čoveku proizvod.
Tako da se tim čitanjem u sistem odmah ubacuju novi podaci o lokaciji
tog proizvoda.

12. U skladištu se roba preko transportera prebacuje iz distribucionog

centra u kamion. U distribucioni centar robu dovozi viljuskar iz
skladišta.

16
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

13. Kad palete napuste objekat fiksni portal sa čitačem na izlazu vrši
finalno čitanje koda na robi i te podatke ubacuje u sistem, koji dobija
poslednjuinformaciju da je roba utovarena na kamion za isporuku.

14. Prateća dokumentacija o tovaru obezbeđuje relevantne podatke

distribucionom centru o paletama sa robom koja je stigla kamionom iz
skladišta. Čitanje vrši stacionarni(fiksni čitač) koji snima podatke o robi
i duplia nalepnice na nesređenojili neispravnoj robi.

15. čitač i dekoder koda koji se nalazi na viljuškaru ubacuje u sistem

podatke o lokaciji uskladištene robe. U svakom trenutku senzori mogu

17
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

snimiti stanje i upisati podatke na kodiranu nalepnicu, omogućavajući

proizvodu da ima svoj pedigre ili istoriju ( ličnu kartu)

16. U distribucionom centru roba pristigla od svih dobavljača se slaže na

palete i usmerava ka pojedinačnim maloprodajnim jedinicama. Palete
se omotavaju zaštitnom folijom, kako bi se zaštitio sadržaj i povećala
stabilnost prilikom transporta. Nalepnice sa kodom su kreirane da
identifikuju sadržaj svake palete i dekodiraju uputstva za isporuku.
Fiksni portal na izlaznim vratima u sistem ubacuje podatke o
otpremljenoj pošiljci.

18
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

17. U maloprodaji fiksni portal na ulaznim vratima u sistem ubacuje

podatke o tome koja vrsta robe od kuda i kada je primljena. Ponovo,
roba koja je primljena biće smeštena u skladište ili će biti smeštena
direktno na rafove u prodavnici.

18. Fiksni čitač ili čitač na viljuškaru ubacuju podatke u sistem o tome
da je roba iz magacina prebačena u prodajni deo.

19. Na svakoj polici nalazi se čitač koji snima stanje ako se koji artikl
pomeri od strane kupca. On onda šalje signal u sistem da tu policu
treba dopuniti sa novim artiklom.

20. EPC broj postaj neaktivan na kraju potrošačkog lanca kada se

spremnici slože osim ako se spremnici kao što su palete ili kartonske
kutije neće ponovo koristiti.

Aktivna tehnologija se ponekad koristi za specijalizovane namene, kao

što je, recimo, praćenje kretanja osoblja i materijala u fabrici i slično. U
nekim gradovima postoje zakoni po kojima se ovakva vrsta čipova obavezno
ugrađuje ispod kože kućnih ljubimaca. Kada šinteri uhvate neku kucu na
ulici, oni lepo očitaju informacije o vlasniku kućnog ljubimca koje sadrži čip i
pošalju vam poziv da preuzmete svog mezimca, ali i račun za njegovo
čuvanje.

Ford (fabrika motora u Essex-u Kanada)

Ford Motor Essex fabrika za proizvodnju motora u Windsoru, Ontario,

Kanada proizvodi 11 različitih motora (mešano i motore sa manualnim
menjačem i sa automatskim menjačem i motore sa različitom kubikažom).
Proizvodnja u fabrici Essex iznosi oko 700.000 motora godišnje, da bi
zdaržali konstantan kvalitet
izrade motora onu su morali
u fabriku da uvedu
automatsko praćenje
proizvodnje. To jesistem za
automatsko praćenje pozicije
u proizvodnom sistemu i za
očitavanje identifikacije
proizvoda (npr. Da li je klip
instaliran dobro u blok
motora ili koliki je obrtni
momenat). Mehanizam za
praćenje je morao da
zadovoljava određene uslove

19
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

mašinske obrade delova potrebnih za sklapanje motora (otpornost na

praškove, vodu, sušenje na tmperaturam od preko 60 celzijusa i otpornost
narazna ulja odnosno sve ovo prethodno navedeno ne sme da utiče na rad
uređaja koji se koristi).

RFID uređaj je montiran direktno na blok motora posle bušenja rupa za

klipove. Na motor se ugrađuje Read/Write RFID čip sa antenom. Kada
otpočne proces proizvodnje čip preko antene odašilje podatke kao što su
serijski broj i broj modela (manualni ili automatski i koja je kubikaža). Kada
je blok motora postavljen na montažnu liniju na kojoj se vrši sastavljanje (na
primer ubacivanje klipova i zupčanika) podaci sa bloka motora se prebacuju
na sledeći RFID čip koji je montiran na paleti na kojoj se nalazi motor.
Antena čita podatke sa bloka motora i šalje ih u centar za upravljanje
proizvodnjom, isti se podaci dalje prenose na RFID čip koji se nalazi na paleti
na kojoj se nalazi motor.

Motor putuje pokretnom trakom

i na njemu se u proseku izvrši oko
2000 operacija, posle svake operacije
šalju se podaci na RFID čip o tome
kako je operacija izvršena
(uspešno/neuspešno). Kada paleta sa
motorom dolazi do sleedeće operacije
antena očitava sa RFID čipa da li je
prethodna operacija završena
uspešno.Ako se sa RFID čipa pošalje
informacija da je prethodna operacija
neuspešno završena paleta sa
motorom nastavlja putanju bez
izvršene operacije sve dok ne dođe do dela na kome će biti izvršena poravka
odnosno ispraviti se greška koja je nastala tokom montaže. U fabrici Ford
Essex uz pomoć RFID sistema lako otkrivaju gde je nastala greška u procesu
montaže. Ako motor ne prođe završni test inženjeri nemoraju rastavljati
kompletan motor da bi ustanovili gde je greška oni jednostavno pregledaju
informacje koje se nalaze na RFID čipu i lako pronađu operaciju na kojoj se
dogodila greška.

Ford je pre ovog sistema koristio bar kodove ali te nalepnice su imale
mnogo problema da izdrže veoma zhtevne uslove koji se pojavljuju u
proizvodnim halama i na nekim operacijama, takođe na bar kodove se nisu
mogli upisivati podaci.

20
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

RFID tehnologija se može koristiti za kompletno praćenje proizvoda

tokom proizvodnje i njegovog kretanja kroz određene magacine. Postoje čak
ideje da se ovakvi čipovi sa posebnim informacijama ugrađuju u pakovanja
hrane, tako da frižider ili pećnica mogu da očitaju o kakvoj vrsti hrane se
radi, pa da prema tome prilagode temperaturu hlađenja ili pečenja.
Verovatno je pitanje dana kada će se javiti inicijative da se ovakvi RFID
čipovi masovno ugrađuju ispod kože pojedinaca, a već sada postoje
dobrovoljci za ovakva testiranja. U toj situaciji bi svako mogao da ima
kreditnu karticu ispod kože ali i da bude praćen 24 časa.

21
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Mnogo puta se može čuti da se u prostorijama određenih kompanija po

cenu otkaza insistira na nošenju identifikacionih kartica sa slikom. Zaposleni
ih nose oko vrata ili za pojasom, a kartice same po sebi izgledaju bezazleno.
Međutim, u unutrašnjosti je sakriven RFID čip. Pri dolasku na posao sistem
identifikuje radnika i beleži vreme, a tokom radnog vremena se može
precizno pratiti njegovo kretanje. Ovo se postiže tako što je veći broj RFID
čitača raspoređen po radnim prostorijama i hodnicima – što ih je više, to je i
preciznost veća. Dok se radnik kreće po zgradi, čitači detektuju informaciju iz
čipa u njegovoj kartici i šalju podatke računaru. Računar sa odgovarajućim
softverom prepoznaje lokaciju s koje dolazi informacija i u vidu simboličnih
ikonica prikazuje položaj osoblja.

Kratak opis načina na koji u praksi funkcioniše RFID sistem strukture

koja je malo šira od samo jedne prodavnice. Na primer, jedna fabrika košulja
već u početku proizvodnje može utiskivati RFID čipove u svoje proizvode. Na
ovaj način se prati brzina izrade i kretanje proizvoda, a u odnosu na to se
produžava ili skraćuje radno vreme itd. U kutije u kojima se transportuju ove
košulje se takođe utiskuju čipovi koji sadrže informaciju o vrsti, boji, količini i
veličinama košulja. Ovo može biti korisno jer nije potrebno otvarati kutije u
skladištu da bi se pronašao potreban proizvod.
Kada kutije sa košuljama napuštaju skladište fabrike, a pre utovara u
kamione, posebni čitači na izlazu očitavaju čipove utisnute u kutije ili košulje,
momentalno prosleđujući informacije ka centralnom serveru. Velikoprodaja
ovih košulja nema potrebe da prilikom naručivanja ili isporuke otvara kutije,
već na svom lokalnom sistemu očitava stanje u skladištu i prema tome
povećava ili smanjuje narudžbine od proizvođača.
Kada paketi s robom stignu u magacin prodavnice, vrši se očitavanje
njihovih RFID čipova, čiji se identifikacioni brojevi automatski unose u bazu.
S druge strane prodavnice, poslovođa odmah može da ima uvid u količinu
bilo koje robe, u odnosu na prispeće ili prodaju jer se podaci osvežavaju u
realnom vremenu.

22
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Zaključak
Prednosti RFID tehnologije u odnosu na bar-kod

• Nije potrebna vidljivost – prazan prostor između čitača i transpondera;

• Čitanje i pisanje podataka bez ikakvog kontakta s objektom;
• Mogućnost praćenja proizvoda po tipu, modelu i "šarži";
• Praćenje procesa proizvodnje kroz vreme;
• Praćenje informacija u procesu kontrole;
• Nema negativnih posedica uticaja okoline (prljavština, vlaga, prašina)
zahvaljujući komunikaciji putem radio talasa / electromagnetskih
talasa; voda, sredstva za čišćenje, razređivač, boja, alkohol, rashladna
stredstva itd, ne oštećuju RFID transpondere a fragmenti, čestice i ne-
metalne prepreke ne ometaju im rad;
• Oblik transpondera može biti raznolik, prilagođen aplikaciji;
• Transponder može biti vrlo mali da bi stao i na najmanji prostor;
• Transponder je otporan na refleksiju svetla, a ne ometa ga ni potpun
nedostatak svetla;
• Transponder ima jako dug životni vek, ponovno korištenje istog
transpondera (tip za višestruko korištenje) smanjuje troškove, i ne
zahteva nikakvo održavanje;
• Transponder se može čitati i/ili na njega upisati informacija u bilo koje
vreme;
• Materijali koji nisu od metala, kao papir, drvo, plastika i sl. ne ometaju
komunikaciju između antene i transpondera, iako nisu transparentni;
• Transponder može imati veliki kapacitet memorije za upis podataka.

Bez obzira na te karakteristike RFID tehnologija nije nužno "bolja"

tehnologija od bar-koda. Ako za aplikaciju nijedna od specifičnih osobina
RFID nije presudna, primena bar-koda je logičan izbor. Bar-kod nalepnica je
jeftinija, a opšte prihvaćeni standardi na tom području čine je globalno
upotrebljivom.

Razvoj RFID tehnologije kao rezultat ima sve jeftiniju proizvodnju

opreme (transpondera, čitača), sa sve većom memorijom, širim dometom
prienosa signala i bržim procesiranjem. Ipak, nije verojatno da će RFID
sasvim zamijeniti bar-kod. Možemo pretpostaviti da će njegova upotreba
rasti tamo gde druge metode automatske identifikacije nisu efikasne.
Svakako, uz uspešnu standardizaciju koja bi omogućila kompatibilnost RFID
opreme različitih proizvođača i pad cena, mogli bismo očekivati naglu
ekspanziju. Na tome već rade brojne zainteresirane organizacije u Europi
(gde je primjena RFID tehnologije naprednija) i SAD.

23
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Standardizacija kakva je omogućila rast i globalnu upotrebu bar-koda, nužna

je u i RFID sistemima. Tek tada možemo očekivati široku primenu nove
tehnologije.

Zbog toga što ne poseduju sopstveni izvor energije odnosno njihovo

funkcionisanje ne zavisi od baterija proizvodnja takvih RFID uređaja je
jeftinija I proizvodi se u mnogim kombinacijama. U 2004 godina proizvodnja
pasivnih RFID uređaja je u proseku koštala oko 0.4 dolara po komadu,
međutim ta cena još nije dovoljno niska da bi se ovi uređaji našli u najširoj
primeni, nezavisni stručnjaci procenjuju da je potrebno da cena padne ispod
0.05 dolara da bi se našli u najširoj primeni što se procenjije da će se
dogoditi za nekih 5-6 godina. Doduše danas se pojavljuju novi materijali i
nove tehnologije tako da možda možemo i ranije očekivati veoma široku
primenu istih (zamena barkodova)

Wal-Mart i ministarstvo odbrane SAD

Uvođenjem u proces RFID tehnologije, snabdevači Wal-Mart-a i ministarstva

odbrane SAD ostvarili su znatan operacioni napredak u poslovanju koji se
ogleda kroz:

• Stoprocentnu kontrolu popisane robe u skladištu

• Značajno smanjenje troškova
• Mogućnost praćenja isteka roka upotrebe nekih roba
• Kontrolu upravljanja podacima u procesu poslovanja
• Osposobljenost RFID čipa da stalno osvježava bazu podataka novim
pojedinačnim informacijama
• Dodjeljivanje jedinstvenog serijskog broja svakom artiklu
• Razmenu informacija o proizvodima sa ostalim učesnicima u lancu

24
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Finansijski efekat uvođenja RFID sistema u poslovanje

Područje Prednosti RFID-a nad

Aktivnost Ušteda %
delovanja barkodom
Automatizovano i precizno
Skladištenje Snabdevač 28
upravljanje zalihama
Otpremanje Snabdevač Automatska kontrola procesa 26
Automatizovano i precizno čuvanje
Upravljanje
Snabdevač podataka smanjuje greške pri 18.5
nabavkom
nabavci
Čvorište Automatska provera i znatno
Špedicija 18
distribucije smenjenje obima administracije
Regionalni
Prijem robe distribucioni Automatska provera 9.4
centar
Regionalni Automatizovano i precizno čuvanje
Upravljanje
distribucioni podataka smanjuje greške pri 20.8
nabavkom
centar nabavci
Regionalni
Otpremanje distribucioni Automatska kontrola procesa 5
centar
Regionalni
Povećava preciznost pronalaženja
Skladištenje distribucioni 21.7
robe
centar
Prijem Maloprodaja Smenjenje obima administracije 2.8
Automatizopvano upravljanje
Skladište Maloprodaja 16.3
zalihama
Dorada Maloprodaja Unapređenje efektivnosti 4.5
Smanjuju se gubitci (zamena za bar
Gubitci Maloprodaja kodove, prenagomilavanje), zbog 11
fizičke nevidljivosti
Smanjuje potrebu za fizičkom
Cena inventara Sva 55
vidljivošću
Unapređenje
Unapređije se iskorišćenje resursa
iskorišćenja Sva 30
pri povrstku robe
resursa

25
Predmet: Upravljanje proizvodnim sistema Projektni zadatak

Literatura
www.wikipewdia.org
www.zebra.com
www.rfida.com
Prentice Hall PTR RFID Field Guide Deploying Radio Frequency Identification
Systems Feb 2005 eBook-LiB
Razni web sajtovi pronađeni pomoću google pretrživača

26