dnos etike i vere kod Kjerkegora

katarina | 01 Avgust, 2012 10:44

Uvod

U jednom od svojih najpoznatijih i najznaajnijih dela, Strahu i drhtanju, jerkegor daje
svoje vi!enje ljudske egzisten"ije, koja se ostvaruje kroz pose#an odnos prema $ogu% &a
#ismo razumeli taj autentian i su#jektivan odnos, kakvog ga jerkegor prikazuje,
moramo prvo da predstavimo dve grani"e izme!u kojih taj odnos #alansira i koji, samim
tim, predstavlja nekakav sredi'nji put ( to su grani"e estetikog i etikog% ako do)i do
samog se#e, kako spoznati svoj identitet i kako pravilno *iveti jesu pitanja koja su muila
jerkegora u njegovom linom *ivotu, 'to je kasnije predstavljalo okosni"u njegove
+ilozo+ije% U te'kim emotivnim periodima u svom *ivotu, kada se #orio protiv gu#itka
du'evnog mira i zdravog razuma, jerkegor je pru*io svetu odgovor na to kako iz
nesre)e, #ezna!a ili apsurda dospeti do unutra'njeg mira i #la*enstva% U ovom delu, on
opisuje kako skokom u apsurd i prihvatanjem paradoksa dolazimo do najdu#ljih istina
su#jektivnosti%

,omenula sam da se taj sredi'nji put odnosi na $oga, ali da #ismo ga razumeli, moramo
prvo videti na 'ta se odnose ona dva druga puta% -stetiki put se ne tie teorije o lepom ili
teorije o umetnosti, nego vi'e teorije o ulnosti% .iveti estetiki znai predati se u
potpunosti ulnom svetu, voditi se raznim pojedinanim prolaznim zadovoljstvima i
trivijalnostima% A po'to je ovek takvo #i)e da mu zadovoljstava nikad nije dosta, on
uvek traga za novim da #i zadovoljio svoju glad% /e!utim, po'to nikada na tom putu ne
mo*e stati, on uvek te*i za nekim ve)im zadovoljstvom u *ivotu, 'to ga dovodi u stanje
konstantnog oajanja i neispunjenih *elja% 0akav *ivot je plitak i prazan, vi'e dostojan
*ivotinje nego oveka% 1ovek esteta *ivi samo u pojedinanom trenutku, zato 'to on
uzima ono 'to mu se pru*a sada i odmah% ,o'to kod njega ne postoji istinski iz#or, jer on
uzima sve 'to mu se pru*a, takav ovek ne poseduje neko svoje duhovno 2ja3% 4n ne
mo*e dostignuti nikakvu op'tost, zato 'to smisao *ivota nalazi samo u ogranienom
trenutku% 5ako svi ljudi imaju prirodnu predispozi"iju za ovakvim nainom *ivota (
uve)anjem i tra*enjem zadovoljstva i iz#egavanjem #ola, moramo se truditi da uvidimo
mane ovakvog *ivota i da ga prevazi!emo% $olji iz#or #i de+initivno #io etiki put, gde #i
se ovek kao individua podredio onom op'tem, dru'tvenim normama i univerzalnim
zakonima% ada govorimo o iz#orima koje se postavljaju pred oveka, na ovom stupnju ti
iz#ori jesu ono kru"ijalno, zato 'to etiki stupanj nije ni'ta drugo do pravljenja moralnih
iz#ora%
&ok smo u estetskom stupnju #ili otvoreni za sve iz#ore i nismo pravili razliku izme!u
do#ra i zla uop'te, nego samo izme!u zadovoljstva i #ola, u etikom stadijumu postoji
jasna polariza"ija vrednosti, pri kojoj pojedina" gu#i se#e kao pojedinanost utapanjem u
#ezlinu op'tost du*nosti% 6azliku izme!u estetikog i etikog puta naj#olje mo*emo
videti na primeru lju#avi i odnosa sa partnerom ( estetski stupanj #i imao svog
predstavnika &on .uana koji lju#av shvata kao ne'to prolazno i koji vezu ostvaruje u
pojedinanim trenut"ima seksualnog akta sa *enom% ,ostoji u*ivanje, ali ono je svedeno
da pojedinanost koja se zavr'ava jo' ve)om *eljom da se opet pone sa zadovoljavanjem
nagona% 7a razliku od toga, u etikom stupnju imamo #rak, institu"iju gde smo se vezali
za jednu oso#u do kraja *ivota% $rak prevazilazi prolazne &on .uanove avanture, zato 'to
u njemu imamo apsolutno sva zadovoljstva, strast i lju#av kao i u estetikom stupnju,
me!utim u njemu postoji trajnost i postojanost tih iskustava% roz #rak, ovek se a+irmi+e
u so"ijalnoj zajedni"i, podvrgava se nekim univerzalnim naelima, ui se samokontroli
zato 'to vi'e ne *ivi sam sa so#om, nego deli *ivot sa jo' jednom oso#om%
jerkegor, me!utim, smatra da ovek gu#i svoje 3sopstvo8 utapaju)i se u etika naela%
7apravo, istinska pojedinanost se ne mo*e na)i ni u esteti"i ni u eti"i, jer u prvom ona je
samo prolazna kategorija, a u drugom uop'te i ne postoji, i #a' zato je potre#no ne'to
tre)e% A to tre)e je, po jerkegoru, religioznost% jerkegor smatra da se taj put naj#olje
oslikava u prii koju on navodi na poetku svoje knjige, a to je #i#lijska pria o Avramu i
njegovom sinu 5saku% jerkegora je opinjavala ova pria, a Avram je za njega istinski
3vitez vere8 na koga ljudi tre#a da se ugledaju, koji je uspeo da prona!e svoje 3ja8 u
spajanju pojedinanog i op'teg u jednoj vi'oj +ormi, i na taj nain prevazilaze)i o#a ta
puta%

Pira o Avramu
&a #ismo razumeli veliko meta+iziko znaenje ove prie, moramo prvo da vidimo o
emu se u njoj radi% $i#lijska pria o Avramu i njegovom *rtvovanju svog sina jeste
veoma stara i poznata, ali nije toliko omiljena me!u religioznim tumaima i verni"ima%
6azlog tome je njena kontroverznost i pote'ko)e u tumaenju% ,ote'ko)e nastaju zato 'to
je ova pria de+initivno u suko#u sa raznim etikim normama, a u ovom radu ja )u
poku'ati da prika*em kako jerkegor vidi suko# 9ili odnos: religije i morala, i 'ta je ono
'to preovladava u njegovoj +ilozo+iji% &akle, pria o Avramu govori o tome kako je $og
stavio Avrama na veliko isku'enje, zapovediv'i mu da mora da *rtvuje svog sina 5saka%
Avram i njegova *ena Sara su "elog *ivota poku'avali da do#iju dete, i samo uporna vera
da )e $og usli'iti njihove *elje, dovela je do toga da oni do#iju sina kada su ve) #ili u
du#okoj starosti 9imali su po 100 godina:% /e!utim, $og se o#ratio Avramu zahtevaju)i
od njega da tako te'ko do#ijenog sina *rtvuje, ne daju)i mu nikakvo o#ja'njenje niti
ra"ionalan razlog za'to #i to Avram uradio% Avram se nije dvoumio i postupio je po *elji
$oga, zato 'to je vera u $oga i lju#av prema njemu prevazilazila sva ovozemaljska
ose)anja koja je Avram imao prema svom sinu i uop'te prema svojoj porodi"i% ;e
izgu#iv'i veru do samog kraja, do momenta kada je podigao no* na svog sina 5saka,
Avram je tim apsurdnim postupkom do#io natrag i sina i veni onozemaljski *ivot%
7a'to jerkegor navodi #a' ovu priu i koja je njena sim#olika i poruka< jerkegor ka*e
da se ova pria tre#a posmatrati doslovno, da je ne tre#a tumaiti alegorijski% 4n tu misli
na slede)e ( ne tre#a davati opravdanja $o*jem zahtevu da Avram *rtvuje svog sina, 'to
se esto sre)e u literaturi% 7ajedniko o#ele*je ve)ine tumaenja svodi priu o Avramu na
jedan ispit pred $ogom, gde se pokazuje ovekova odanost prema $ogu i, u skladu sa
tim, $o*je zaslu*eno milosr!e i po'te!ivanje sina, na kraju prie% jerkegor smatra da je
takvo tumaenje previ'e #lago tako da se gu#i su'tina prie ( a to je razumevanje o'trine
zadatka koje $og postavlja pred Avrama i te*inu ostvarenja tog zadatka% ;e tre#a
opravdavati Avrama 'to je hteo da u#ije svog sina, tre#a razumeti Avramov in i za'to je
on z#og toga veliki = 3>, ali Avram #e'e ve)i od svih, velik z#og mo)i ija je snaga
nemo), velik z#og mudrosti ija je tajna glupost, velik z#og nade iji je o#lik ludost,
velik z#og lju#avi koja je mr*nja prema samom se#i8% ada neki o#ian itala" ita priu
o Avramu, on je svestan da je to neka vrsta ispita, ali on mora da ima u vidu da Avram to
nije znao, a upravo u tome se sastoji veliina njegovog postupka% 4n nije imao tu
psiholo'ku prednost koju ima itala", on je jednostavno verovao do zadnjeg momenta
ispunjenja svog zadatka% ,red jerkegorom sada stoji te*ak zadatak ( kako da opravda
jedan tako gnusan postupak, koji #i svaka etika 'kola osudila kao nemoralan i
neprihvatljiv, sa najve)im mogu)im dru'tvenim sank"ijama<

Religiiozni put
0u dolazimo do istinskog znaenja tre)eg, religioznog puta o kojem je #ilo rei na
poetku% 5za ove prie se krije ne'to mnogo slo*enije i zanimljivije od iste odanosti
prema $ogu po #ilo koju "enu% ;aravno, jerkegor ne porie doslovnost same prie, ali
ima tu jo' neega% 4no 'to je po njemu najznaajnije jeste sama apsurdnost i
#esmislenost Avramovog postupka% ;jegovo odvajanje od #ilo kakve logike zdravog
razuma, verovanje uprkos ra"ionalnosti, ega nema u pra)enju etikog puta gde se ovek
povinuje iskljuivo univerzalnim zakonima uma i op'te ra"ionalnosti% ?era u apsurd je
dovela do apsurdnog povra)anja svega izgu#ljenog ( Avram je opet do#io svog sina kroz
veru% Avram nije mogao da zna da )e $og po'tedeti njegovog sina, on nije imao na umu
nikakvu do#ro#it svog postupka% 5ako je "eo svoj *ivot posvetio poku'aju da osnuje
potomstvo i jedino do ega mu je #ilo stalo u *ivotu je njegova porodi"a ( Avram
poni'tava sve ono 'to *eli da ima% 0akav skok u apsurd i protivljenje svakom razumskom
o#ja'njenju, Avrama je dovelo do uspostavljanja njegovog 3sopstva8 i linog spasenja%
Ako Adamov in posmatramo isto etiki, on je hteo da poini u#istvo svog sina, dok u
religioznom smislu on ga je hteo *rtvovati% &a li onda religija i njene vrednosti
prevazilaze etiku ili stoje me!uso#no u protivreju< jerkegor poku'ava da, u Strahu i
drhtanju, kroz tri pro#lema odgovori na te dileme% ,rvo, jerkegor se pita da li religija
prevazilazi etiku, u smislu da li je mogu)a teleolo'ka suspenzija etike% &rugo, da li
postoji apsolutna du*nost prema $ogu koja prevazilazi sve druge etike du*nosti@ i tre)e,
da li je #ila moralna Avramova )utnja da tre#a da *rtvuje 5saka, tj% injeni"a da on nikog
nije upozorio na svoj in, onemogu)avaju)i time ljudima 9Sari, 5saku: da deluju po svom
naho!enju<

Odnos etike i vere
-tika nam daje zakone koji su univerzalni, op'ti i ra"ionalni, du*nosti koje moramo pri
tom slediti jesu telos 9svrha: koja nam o#ez#e!uje *ivot u zajedni"i% Ako zakljuimo da
ne postoji nikakva druga svrha koja prevazilazi ovu, onda sa sigurno')u mo*emo re)i da
je Avramov in krajnje moralno nedopustiv i gnusan% &akle, u eti"i se svaki pojedinani
akt podvodi pod op'ta naela i pro"enjuje se da li #i se on mogao univerzalizovati ( ako
ne, takav in #iva osu!en% /e!utim, jerkegor smatra da etika ne o#uhvata sve ljudske
inove, ve) da postoji ne'to vi'e, koje dozvoljava da se op'tost etikih sudova prevlada%
Upravo o tome govori pria o Avramu ( da nije "ilj ovekovog *ivota ispunjavanje
etikih du*nosti u sklopu jedne dru'tvene zajedni"e 9porodi"e, dr*ave:, ve) da ovek
tre#a te*iti onom vi'em, onom 'to trans"endira ovaj svet i kroz njega spoznati svoju
egzisten"iju% 3?era je, naime, ovaj paradoks, da jedan pojedina" stoji vi'e od op'teg ( ali
neka se do#ro zapamti ( na takav nain se kretanje ponavlja, dakle, da pojedina", po'to je
#io u op'tem, sada u svojstvu pojedinanog se#e izdvaja kao ne'to vi'e od op'teg8%
,ostizanje linog sopstva i razumevanje sopstvene su#jektivnosti mo*e se dogoditi u
onom neposrednom i apsolutnom odnosu sa Apsolutom, gde ne sme #iti nikakvih
ogranienja od strane nekog op'teg naela koga su nametnuli ljudi u okviru neke
zajedni"e% &akle, ako etika ne mo*e da o#ez#edi takvu vrstu linog spasenja kakvu
zagovara jerkegor, onda etiku tre#a suspendovati% 0re#a suspendovati razum i osloniti
se na veru, koja je ne'to sasvim razliito od razumevanja, znanja i sumnjanja@ #a' zato se
vera uvek odnosi na apsurd, i #a' z#og toga je te'ko verovati% /e!utim, onaj koji uspe na
tom putu, eka ga unutra'nji, neposredan odnos sa $ogom% 0akav odnos nije lak, jer
pojedin"a tera na strah i drhtanje, suoavanje sa paradoksalnim situa"ijama i ouvanje
vere kroz "eo taj pro"es, zarad a+irma"ije sopstvenog 3ja8% Avram egzistira kao pojedina"
u protivstavu prema onom op'tem% 4n egzistira kroz verovanje% ;e postoji opravdanje
njegovog ina ( 3njegovo opravdanje je iznova paradoks, jer ak i ukoliko ima
opravdanje, on ga ne do#ija snagom #ilo ega 'to je op'te, nego snagom toga 'to jeste
pojedina"8%
Ato se tie drugog pro#lema, ako moralnost shvatimo kao etiku vrlinu, tada #i du*nost
prema $ogu #ila etika du*nost, i stojala #i u istom rangu sa du*nostima prema porodi"i,
se#i ili dr*avi% ?e) iz prvog pro#lema zakljuujemo da postoji neki 'iri okvir koji izlazi iz
grani"a etikog% &a li uop'te tre#a da postoji nekakva du*nost prema $ogu< jerkegor
uzima postojanje te du*nosti zdravo za gotovo, ne preispituju)i je% Ako uzmemo da ne
postoji takva du*nost, onda je Avram u#i"a u poku'aju i de+initivno ga ne #ismo nazivali
3vitezom vere8% Ako postoji takva du*nost, onda je ona zapravo jedna etika du*nost,
iako apsolutna ( me!utim, time ne #ismo mogli da izvr'imo teleolo'ku suspenziju etike%
U tom sluaju, ne #i #ilo potre#e izlaziti iz domena etike% 0ako jerkegor upada u
izvesnu protivrenost, mada se iz knjige mo*e zakljuiti samo njegov jasan stav da se
du*nost prema $ogu mora apsolutno uvek izvr'iti, a ako je sluajno u suko#u sa nekim
etikim naelom, to naelo se mora napustiti%
0re)i pro#lem se tie Avramove )utnje, odnosno njegovog propu'tanja da o#jasni svoje
postupke i namere% 0a )utnja dolazi od nemogu)nosti artikula"ije apsurda, odnosno od
nedostaka ra"ionalnog o#ja'njenja i te*ine zadatka koji je $og pred njega postavio%
Avram je verovao u apsurd, a da ga je izrekao to #i #ila #esmisli"a za #ilo koga drugog%
4 onome 'to se ne mo*e priati, #olji je )utati% Butanje ne tre#a shvatiti kao neki "ilj
egzisten"ije i vere, ve) je to isto jedna posledi"a, koju i nema potre#e ne'to pose#no
opravdavati ( )utnja je jednostavno egzisten"ijalno stanje, jaz koji se javlja izme!u onog
ko ima veru i onog ko je nema% /e!utim, jerkegor ipak nagla'ava momenat )utnje, a to
mo*emo videti i po naratoru same prie, Cohanesu de silen"io 9Covanu od )utnje:%
Avramovo )utanje nije ni zloinako niti po#o*no% ;jegovo )utanje je te'ko i
zastra'uju)e, #a' zato 'to nije namerno, ve) proistie iz nemogu)nosti iskazivanja% Ako
ho)e da istraje u svojoj veri, ne postoji ni'ta drugo 'to #i Avram tre#alo da uradi, osim da
poslu'a zapovest $oga% 4#ian jezik izlazi iz s+ere u kojoj se nalazi Avramov postupak,
Avram se nalazi samo u odnosu prema samom se#i% Svoj teret mora nositi sam, ne sme se
o#ratiti ni $ogu ni ljudima, ve) u svojoj apsolutnoj usamljenosti, preuzeti tu apsolutnu
odgovornost da #ude sam sa so#om% Avramu ostaje samo vera da $og zna emu takva
*rtva% 0akva tajnovitost najdu#lje su#jektivnosti, gde se ne mo*e izre)i vera, dosta se
razlikuje od etikog *ivota, koji je uglavnom javni op'ti *ivot%
Zakljuak
roz odri"anje svega do ega mu je istinski stalo, Avram je potvrdio svoju veru, zato 'to
je #io u stanju da se otisne u nepoznato i protivreno% 0ek onda kada smo u stanju da se
odreknemo na'ih konanih "iljeva i *elja, mi ih tog trenutka istinski zado#ijamo% ada
pojedina" uspostavi apsolutni odnos sa $ogom, ti konani "iljevi postaju samo uzgredni i
neva*ni% 0akav odnos je krajnji test vere, koga je Avram uspe'no polo*io% Avrama ne
mo*emo posmatrati iz tre)eg li"a, tj% spolja, zato 'to #i ga tada videli kao oveka koji se
nalazi u mentalnom rastrojstvu% ;jega mo*emo razumeti samo kroz se#e, sami
pre*ivljavaju)i njegovu patnju i te'ko)u, te*inu njegove vere% ;e postoji nikakav
o#jektivan prin"ip ili kriterijum po kome #ismo pro"enjivali da li neka oso#a zaista
postupa iz du#ine svoje vere ili iz istog ludila% 0o je jo' jedan od pro#lema koji poga!a
jerkegora% 4no 'to imamo jeste apsolutna iskrenost pojedin"a, njegova ista du'a i vera,
z#og koje je spreman da skoi u apsurd% Svaki pojedina" ima aposlutnu du*nost prema
$ogu, z#og koje za#oravlja sve druge du*nosti% $iti slo#odan kod jerkegora znai delati
u skladu sa apsolutnom du*n')u, z#og $oga i za $oga% ,itanje je kako )emo mi
prepoznati takvog autentinog pojedin"a, koji poku'ava da kroz religiozni put do!e do
duhovnog sopstva% ako da utvrdimo da li neka oso#a ne dela u skladu sa etikim
prin"ipima zato 'to je ona tako odluila ili zato 'to poseduje istinsku veru, uz pomo) koje
*eli da na!e pravi put, koji je re"imo u suko#u sa nekom etikom du*no')u< &a li #i
ovakva jerkegorova razmatranja mogla da navedu nekoga da poku'a da opravda neki
svoj nemoralan in<
jerkegor ne daje konkretne odgovore na ova pitanja% 4n podrazumeva da je pravi vitez
vere, kakav je #io Avram, dovoljno *iveo etikim *ivotom, 'to mu je omogu)io da, u
izvesnom smislu, nastavi dalje ( da krene religijskim putem% Cer, drugaije se ne mo*e
spoznati apsolutna su#jektivnost i pojedinanost, nego kroz razumevanje op'tih zakona,
povinovanje njima i, naposletku, te*nja da se oni prevazi!u%
5storija +ilozo+ije | Slede)i | ,rethodni | omentari 912: | 0rek#ekovi 90:
Komentari
Re: Odnos etike i vere kod Kjerkegora
?esna $lagojevi" | 02D01D201E, 1F:EG
0ekst je lepo i pazljivo napisan,medjutim iznela #ih neke manje primed#e% jerkegorovu
+ilozo+iju tre#a shvatiti kao +enomenologiju religijskog iskustva% Sve +aze tog iskustva
vrednovane su iz najviseg pojma,iz pojma vere ili pojma istinskog hris"anina% 5 estetska i
eti"ka +aza su +aze u postajanju hris"aninom% Hin vere je najvisi i najtezi ljudski "in% 4no
sto je #itno videti kod jerkegora jeste da je uspeo da pokaze nuznost religijskog iskustva
i da artikulise i tu najvisu religijsku +azu,o kojoj u vasem radu nema ni re"i% &akle
uvodjenje "isto teoloskih pojmova pokajanja,milosti,spasa% -stetska i eti"ka +aza su
takodje religijske,ali uvodne,one etape koje mi mozemo svojom voljom da ostvarimo%
Ako pogledamo sustinu tih +aza vide"emo da su one progresivni napredak
samozrtvovanja%;eposrednost se zrtvuje u napredovanju ka eti"kom,a eti"ko,opste,u
kretanju ka veri%,otre#no je razumeti na"in kako jerkegor shvata pokajanje,milost,spas%
?era po"inje tamo gde je pokajanje potpuno,i kada je $og uvek u pravu% ,otre#no je
opisati na"in kako se kroz iskustvo Iristove smrti i vaskrsnu"a desava vlastiti preo#razaj%
Re: Odnos etike i vere kod Kjerkegora
JKLMN | 0OD01D201E, 20:O2
PQRMSM TU VK LKWVL, XKRQ YK ZMRUVMZ% P[M WQTKZLMNM% JN[Q, U\]XKSM SM VU RQTK^MXM
KVLKLU_WQ U KVLKLVWQ% `K S[K WMLK]QNUYK VK U a KVLKLUbU NM\XUWaYa% cQS cYKNWK]QNM YK
NK_ Q KVLKLVWQT VLaRda, M NK_ RQLU_K QS ]N_WK NK_U WQYM \ZM_U _aXZQVL% eVLQ LMWQ,
KLU_WU ZUYK a [K\U ZU VM WMW[QT LKQNUYQT TQNMXM 9LY% KLUWQT: [Kf RNK VM
QgU_MYZQ^fa 9YKSZQ QS \ZM_KdM ]N_WK NK_U KLQV YK QgU_MYZQVL: RM QLaSM ZQNTK U
RNUZbURU% SQUVLM, RQ^LQ VRQTUdK cMZLM U SNa]K hUXQ\QhK, RQLQT SaiZQVLU U
SNa]K KLU_WK RQYTQ[K, TQiK gULU SM Q[MY VLaRMd UTM [K\K VM KLUWQT WMQ LKQNUYQT%
cMSM YK NK_ Q RN[QT VLaRda, TUVXUT SM LQ ZUYK VXa_MY% PNa]Q, cYKNWK]QN ZM[QSU
YKSMZ WNULKNUYQT \M RNKRQ\ZM[MdK [ULK\M [KNK, M LQ YK TUN VM WQYUT RNUTM ]agULMW
9SMWXK, gK\ gQXM, LN\M[UbM, ZKN[Q\K U VXU_ZQ:% j VMS, LQ ZUYK MRVQXaLZU WNULKNUYaT,
ZUYK YKSUZU WNULKNUYaT, U YM VK VXMiKT VM VM LQgQT WMSM WMiK^ SM k[NMTM ZK
TQiKTQ RNKRQ\ZMLU U\ RKNVRKWLU[K LNKfK] XUbM% kXU VK RQVLM[lM RULMdK ^LM YK
Q[Q SNa]Q, Q[MY RQ\U[ SM VK RNQiU[U UXU SQiU[U ZKWQ UVWaVL[Q, SM VK RNQmK WNQ\
ZKWQ SanQ[ZQ VLMdK% o[MWQ UVWaVL[Q YK QVQgKZQ, WMQ WMS ZKWQ QSK ZM ZKWQ RaLQ[MdK
UXU ZKWU WQZbKNL RM VK [NMLU U LU ]M RULM^ pWMWQ YK gUXQ<p M QZ LU WMiK LQ TQNM SM
VK SQiU[U, ZK TQiK SM VK QRU^K% qKZK Q[MY MVRKWL cYKNWK]QNQ[K TUVXU 9M LMWQmK U
YKSMZ MVRKWL rMYSK]KNQ[K haZSMTKZLMXZK QZLQXQ]UYK: YKSZUT SKXQT RQSVKfM ZM
VagYKWLU[UVLU_WK WNULUWK VM[NKTKZQT TMLKNUYMXU\Ta 9sKWVQZQ[U MN]aTKZLU Q
tNKSa U qKNU a [K\U W[MXUYM, U VXU_ZQ:% oM YKSZK VLNMZK, WNULU_MNU TKLKNUYMXU\TM
U VbUYKZLU\TM, RXaV cYKNWK]QN, rMYSK]KN, uMVRKNV%%%WMia SM ZMT YK ZMaWM ZKQRnQSZM,
MXU SM YK Q]NMZU_KZM, SM RQLRaZM ZMa_ZM QgYM^dKdM U\QVLM[lMYa ZK^LQ, SM LQ ZUYK
V[K ^LQ VK TQiK \ZMLU% oM SNa]K VLNMZK, TKZU aQR^LK ZUYK YMVZQ ^LM YK ZMaWM SMZMV
U WQXUWU Va dKZU SQTKLU% vM^K ZMU[ZK RNKSVLM[K Q ZMabU, Q TMLKNUYMXU\Ta ULS, Va
ZKQSNiU[K% vKTM SMZMV ZMaWK WMQ ZMaWK, WMQ ZKWK bKXUZK@ RQ]XKSMY U a hUXQ\QhUYU
ZMaWK, La [U^K ZKTM^ WXMVU_Za hUXQ\QhUYa ZMaWK 9RNQa_M[MdK TKLQSK, LKQNUYK,
\MWQZM, QSZQVM QRVKN[MbUYM U LKQNUYM ULS: [Kf UTM^ hUXQ\QhUYa hU\UWK, gUQXQ]UYK,
RVUnQXQ]UYK U SNa]Un ZMaWM%%%QSQn RNKSMXKWQ, MXU SQgNQ, TMXQ TK RQ[aWMQ Q[MY YM\
VagYKWLU[ZQDQgYKWLU[ZQ%
wS]Q[QN xKVZU = SUVWaLMgUXZQ YK SM XU Va RN[M S[M VLaRdM NKXU]UYVWU VLaRdK[U% `Q
TQiK gULU ZKWM ZK\M[UVZM UZLKNRNKLMbUYM, MXU, RULMdK YK WQXUWQ YK LQ cYKNWK]QNQ[Q
VLMZQ[U^LK% vUVMT TZQ]Q _ULMQ cYKNWK]QNM, MXU TU ZK SKXaYK a dK]Q[QT Sana SM VK
pZKRQVNKSZQVL iNL[aYK a ZMRNKSQ[Mda WM KLU_WQTp UXU YM gM^ ZMYgQlK ZK NM\aTKT
Q[MY RNQgXKT% yNL[aYKTQ ZK^LQ ^LQ ZMT YK [NKSZQ, MXU a Q[QT VXa_MYa, WMSM _Q[KW
VRQ\ZM KLU_WQ U aRQNKSU ]M VM KVLKLVWUT, QZ VK QRNKSKlaYK, dKTa KVLKLVWQ [U^K
ZUYK LMWQ [MiZQ SM gUVTQ TQ]XU NKfU SM ]M iNL[aYK%
cQS cYKNWK]QNM UTM ZK_K] gXUVWQ] RNM[QVXM[la, U U\ LK RKNVRKWLU[K ZUYK _aSZQ ^LQ
YK UVLaRMQ RNQLU[ \MRMSZUn [KN\UYM nNU^fMZVL[M% eRMW, dK]Q[M NKXU]UQ\ZQVL
aQR^LK ZUYK [K\MZM \M bNW[a, QSZQVZQ \MYKSZUba, [Kf cYKNWK]QN \M]Q[MNM
UZSU[USaMXU\MT, SM LMWQ WMiKT% zK]Q[M NKXU]UQ\ZQVL YK, gMN VK TKZU LMWQ _UZU,
[U^K LKQNUYVWM, hUXQ\QhVWM, ZK]Q ^LQ YK [K\MZM \M bNW[a, NKXU]UYa, LKQXQ]UYa U
VXU_ZQ, M La Va RNMWLU_ZU, iU[QLZU TQTKZLU U\ZMS LKQNUYK% vKTM [KNK gK\
\MYKSZUbK, M WQS cYKNWK]QNM WMQ SM UTM% wRKL WMiKT, LQ Va TQYU aLUVbU%
odgovor Petru
Slo#odan $lagojevi" | 14D01D201E, 10:0O
U estetskom "ovek nema svest o grehu,ali upravo zato to i jeste greh% U eti"kom "ovek
postaje svestan krivi"e,koja raste i poten"ira se eti"kom strepnjom sve do apsolutne
krivi"e% 0o je trenutak kada se nalazi sam pred $ogom,trenutak demonske
onemelosti,trenutak pre susreta sa Iristom% S o#zirom da i estetsko i eti"ko svoju
unutrasnju nuznost imaju u telosu razvoja egzisten"ijane kategorije,odnosno "oveka,a to
je zado#ijanje novog,teoloskog vlastitog ja,nuzno su sve +aze religijske,to je put
pojedin"a ka $ogu% U susretu sa Iristom "ovek zado#ija novo,teolosko vlastito ja, a kroz
iskustva Iristove smrti i vaskrsnu"a svet se preo#razava iz duhovne pustosi i smrti u svet
ispunjen u potpunosti $ogom% Sve +aze su dakle religijske,njihovo ontolosko mesto i
sadrzaj vrednuju se iz zavrsnog religijskog +enomena,navrsenja vremena% 4psirnije o
ovome mozes da pro"itas na mom #logu http:DDaristoteldanas%#logspot%"om za dan dva "u
da stavim opsirniji tekst o jerkegoru%
ispravka
?esna $lagojevi" | 14D01D201E, 10:EG
prethodni tekst o jerkegoru napisala ?esna $lagojevi",odgovor ,etru
nacrt Kjerkegorove teologije
?esna $lagojevi" | 1{D01D201E, 20:0E
C-6-|464? ,U0 A I65S0U
1% ,4CA/ -|75S0-;H5CA};- A0-|465C- 9|-/U0:
Cedno je misliti a drugo egzistirati u onom sto je
misljeno% 9 ,osts"riptum 22F:
Hentralni pojam jerkegorove teologije jeste pojam egzisten"ijalne kategorije,
-gzisten"ijalna kategorija je samo ontoloski izraz za egzistiraju"eg pojedin"a% 0aj pojam
je % preuzeo od 6ozenkran"a, gde on znai ne isto logiki pojam,nego pojam i ose)aj,
vezu egzisten"ije i logikog pojma%, paradoksalnu vezu vremenskog #ivstvuju)eg i pojma
kao veno #ivstvuju)eg% Hilj religijskog razvoja se za %sastoji u takvoj egzisten"ijalnoj
artikula"iji duha kojom #i se svet ne samo shvatio nego, kroz vlastiti preo#ra*aj i
zado#ijanje novog teoloskog vlastitog ja zado#io u novom kvalitetu, u punini i lepoti,
svet do kraja ispunjen #ozanskim%
Svrha % dela jeste da pokaze , prate"i kretanje o#a lana paradoksalne sinteze , i
venu,logiku i pojmovnu s jedne strane ,i vremensku,ontiku, s druge strane,kako se ovi
tokovi kre)u i razvijaju i da pokaze zavrsnu +ormu ove kategorije u pojmu navr'enog
vremena,kroz iskustvo Irista% S o#zirom da egzisten"ijalna kategorija sadr*i
egzisten"ijalnu stranu,to njeno kretanje nije logiki nuzno ,kao kod istog pojma,nego
hipotetiki nu*no, naime,ako dodje do kretanja,ako #iramo pravilno,onda se mozemo
kretati samo na odre!eni na"in% 0ako etiki stadijum ne mo*e nastati pre estetskog, ni
religijski pre etikog%
&a #i olak'ao dvostruko pra)enje kretanja egzisten"ijalne kategorije,pri#egava
pseudinimima% Apstraktna pojmovna linija je autorstvo limakusa,i vodi kroz ~ilozo+ske
mrvi"e ,7aklju"ni nenauni posts"riptum i ,ojam strepnje% -gzisten"ijalna strana po"inje
sa 5li ili, nastavlja kroz ,onavljanje,Strah i drhtanje i kulminira u Stadijumima% 0a
egzisten"ijalna linija je predstavljena mnogim pseudonimima i uglavnom opisuje
jerkegorov lini put ka Iristu% 0a linija pokazuje izrazitu poetinost i o#ilje suptilnih
psiholo'kih analiza )iji je "ilj majeuti"ki% ,otre#no je da se razvije takvo unutra'nje
kretanje kod "itao"a koje #i ini"iralo religijski ose"aj% % 6azvijanje ove ontike strane
jerkegor naziva egzisten"ijalnom ili kvalitativnom dijalektikom, za razliku od logi"ke
ili kvantitativne koja prati kretanje pojma% valitativna dijalektika zna"i egzisten"ijalno
preo#razavanje, a kvantitativna razvijanje logike u samoj se#i% 4na apstrahuje od
vremena i konkretnog pojedin"a koji misli, egzisten"ija tog pojedin"a koji logi"ki misli je
slu"ajna i nevazna, pa zato ne moze sti"i do istine%%
-gzisten"ijalna kategorija,odnosno "ovek jeste dakle impli"itni paradoks, paradoksalna
sinteza vremena i ve"nosti% 0a kategorija jeste eminentno religijska, pa "ovek po svojoj
sustini jeste nuzno religijsko #i"e% 6azvoj "oveka jeste eksplika"ija tog paradoksa, jeste
religijski razvoj, koji mozda najjasnije mozemo opisati odnosom vremena i ve"nosti u
egzistenijalnoj kategoriji% -stetsko pripada "isto vremenskom aspektu kategorije,"istoj
prolaznosti,rasutosti vremena% -tiko je pak pod domina"ijom praznog sada,prazne i
#ezline jednakosti pojma% 5 estetsko i eti"ko su u poetnoj +azi de+i"ijentni u modusima
vremena, estetskom nedostaje sada'njost, a etikom proslost i #udu"nost% 0ek religijsko
preo#ra"a praznu etiku opstost u konkretno op'te, preko iskustva Irista, i vra)a tu
venost u vreme ne izgu#ivsi je,ve) naprotiv preo#raziv'i vreme, navr'iv'i ga%%
2%S06-,;CA 5 41ACA;C-
,ojmovi oajanja i strepnje imaju +unk"iju egzisten"ijalnih pokretaa , nosila"a
dijalektikog kretanja% ;jihova uloga je ontolo'ka, oni su pravi nosio"i egzisten"ijalne
dijalektike i predstavljaju pandan pojmu re+leksije u logikoj s+eri% Svaki stadijum
zapoinje dijalektikom strepnje i zavr'ava dijalektikom oajanja% ;a svakom stadijumu
ovi pojmovi imaju drugi sadrzaj, poten"iraju se, pa ne mozemo o njima govoriti
homonimno, nego ih razlikovati po ontolo'kom mestu 9 i sadrzaju:% Strepnja na svakom
nivou ponistava de+i"ijentnost vremenskih modusa, a oajanje nas poten"irano dovodi do
nemogu"nosti vlastitog resenja 9priprema za susret sa Iristom:% Strepnja i oajanje nose
unutra'nju nuznost propasti estetskog i etikog stadijuma, tj%, zavr'avaju egzisten"ijalnu
unutra'njost%%
a: ~unk"ija strepnje i oajanja u okviru estetskog
U estetskom je strepnja strepnja od sud#ine,od nesre)e% 0u ona +unk"ionise tako 'to
dovodi u prisustvo ono od "ega se strepi i to tako da ono ega se pojedina" se)a 9proslost:
pre#a"uje u modus mogu"nosti 9#udu"nosti:, pa je ono 'to se desilo isto ono 'to je moglo
opet da se desi, kao 'to je i ono 'to je ve" #ilo isto ono 'to je moglo da #ude, ime
strepnja uni'tava izvesnost pro'losti, jer je pokazuje kao sluajnu% 1ovek u strepnji gu#i
svaku izvesnost konanog ,ili kako to jerkegor kaze, ona odmah nastupa sa adutom
#eskonanosti,sa adutom kategorije 9,ojam strepnje 1O: 0ako poni'tavanjem pro'losti i
#udu"nosti pojam strepnje +enomen estetskog dovr'ava u oajanju kao #olesti na smrt,
#olesti od koje se ne umire,jer smrt se ti"e zavr'etka u vremenu, a uzrok oajanja jeste
nemogu"nost imanja vremena, nemogu"nost da se #ude% ,a ipak to je #olest na smrt jer
se sopstveno #i)e poseduje kao ne#i)e, pa je oajanje na estetskom nivou pre#ivanje u
samoj smrti% 4ajanjem se estetsko pokazuje kao #olest duha, tu vlastito ja jos ne postoji
jer "ovek tu jos nije postavljen kao duh% 9$olest na smrt,11:% ;edostatak duha je nesre)a,
i razvoj estetskog je razvoj nesre)e,sve do najnesre)nijeg,ime se estetsko nuzno
zavr'ava%
Stepenovanje nesre)e mozemo razgovetno pratiti u poglavlju Siluete = psiholo'ka
razonoda 95li=ili: gde jerkegor posmatra tri nesre)no zalju#ljene zene, /ariju, &ona
-lviru i /argaretu% ,rogresija nesre)e je utoliko ve"a ukoliko je ve)a identi+ika"ija
sopstvenog #i)a sa nekom drugom oso#om% od /argarete lju#av doseze kulmina"iju,
nedostatak je apsolutan%
/ogu li ga za#oraviti<4nda #ih svakako morala prestati da postojim% 95li=ili,1FO:
7avrsni smisao estetsko do#ija u poglavlju ;ajnesre"niji% 0u se nesre"nik odre!uje kao
onaj kome nedostaje sopstvena sada'njost,koji pre potpunog uru'avnja mogu"nosti da
uopste #ilo kako #ude,*ivi ili u sopstvenoj #udu)nosti ili u proslosti% retanje zapo"inje
prvo tako da se #udu)nost i pros'lost stavljaju u neravnopravasn polozaj = u #udu)nosti je
mogu)e ponavljanje, dok u pro'losti nije% ~enomen najnesre)nijeg se de'ava onda kada je
se)anje ono 'to #lokira oveka da se nada, a on#o 'to ga sreava da se se)a jeste
nada%0akav se pojedina" stalno nada tome ega #i tre#alo da se se)a,njegovu nadu stalno
prati razoarenje, ali individua
nalai motiv u tome 'to #iva razoarana,ona otkriva da to ne dolazi zato 'to je "ilj #io
udaljen, nego zasto sto je "ilj ve) pre!en, 'to je ve) do*ivljen,ili #i mogao #iti do*ivljen i
tako je pre'aop u se)anje% S druge strane ovek se stalno se)a onoga emu #i tre#alo da se
nada jer je on #udu)nost ve) primio u svoje misli, on je nju intimno do*iveio u mislima i
se)a se tog do*ivljaja umesto da se nada%4no emu se nada nalazi se prema tome iza
njega, a ono rga se se)a nalazi se pred njim%9ili=ili,11:
4vim prela*enjem proslosti u #udu"nost i #udu"nosti u proslost gu#i se izvesnost i
prolosti i #udu"nosti, gu#i se smisao o#a modusa,o#a su podjednako slu"ajna i
neizvesna, pa tako strepnja dovodi pojedin"a u paradoksalnu situa"iju nemanja vremena,
nema sada'njost,nema pro'lost ,nema #udu)nost% 4n ne mo*e ostariti jer on nikada nije
#io mlad, on se ne mo*e podmladiti jer je ve) ostario, u izvesnom smislu on ne mo*e
umreti jer on nikada nije *iveo@ u neku ruku, ne mo*e *iveti, jer je ve) umro@ on ne mo*e
voleti, jer je lju#av uvek odre!ena sada'njo')u, a on nema sada'njost, nema #udu)nost,
nema pro'lost@ ipak je simpatetina priroda, i on mrzi svet samo zato 'to ga voli@ on nema
srasti, ne zato 'to #i ih #io li'en, nego zato 'to istog trenutka kad #i ih oseti, osetio #i
suprotnu strast@ on nema niza'ta vremena, ne zato 'to #i njegovo vreme #ilo ispunjeno
drugim, ve) zato 'to uop'te nema vremena%95li=ili 1O: ;e samo 'to pojedina" nema
mogu)nost da #ude u vremenu,nego nema ni suprotnu mogu)nost da #ude u vremenu%
4va za#lokirana se javlja kao da se #ude samim so#om istovremeno sa *eljom da se ne
#ude samim so#om% egzisten"ijalna pozi"ija se mani+estuje kao oajanje%
Strepnja i oajanje imaju dakle kljunu dijalektiku +unk"iju u okviru svakog stadijuma%
/e!utim njihova poten"ija se na svakom stadijumu pove"ava%
#: Strepnja i oajanje u eti"kom
U etikom ovek #ira se#e kao duh% 9$revijar,2O:% Alternativa koja se postavlja ptred
pojedin"a koji ima svest o se#i kao duhu jrste +iktivna: postavljanjem same mogu"nosti
iz#ora ovek je ve) iza#rao, ve) je u etikom% $iranje kao takvo ima etiku stvarnost%9ili=
ili,O41: ,siholosko mesto pojedin"a jeste klin izmedju s jedne strane svog neslo#odnog
estetskog konanog identiteta, identiteta kojeg ne)emo, 5 s druge strane iz#or praznog
op'teg identiteta u praznom neodre!enom pojmu duha% 5mamo dakle s jedne strane u
pojmu krivi"e od#aen svoj konaan identitet 5 apstraktan #eskonaan identitet u pojmu
duha% ako sad dolazi do pokretanja ove za#lokirane psihike pozi"ije<
ao 'to su se u estetskom modusi pro'losti i #udu)nosti preko pojma estetske strepnje
me!uso#no poni'tili, tako sad etika strepnja ima kljunu pokretaku +unk"iju%
;aime,pro'lost pojedin"a,pro'lost z#og koje se individua kaje mo*e stajati u odnosu
mogu)nosti prema njemu% 9pojam strepnje 1: 0ako strepnja kao strah od krivi"e,etika
strepnja, dovodi u prisustvo upravo ono od ega se pojedina" #oji%0ako se kajanje
pokazuje kao najvi'i etika protivrenost 9strepimo od onoga za 'ta se kajemo: koja
uni'tava slo#odu, odnosno samo etiko% rivi"a ,znai,preko strepnje uru'ava slo#odu i
postignuti trenutak prazne venosti, apstrak"ije duha, nestaje% 0ime konana krivi"a
postaje potpuna krivi"a ( pojedina" nema mogu)nosti da ne #ude kriv,strepnja je 5
njegovu "elokupnu mogu)nost o#olila krivi"om% 4vim strepnja dovodi do kraja etiko%
4ajanje nastaje sto je ovek svestan da mu venost duha ne pripada,s jedne strane, a s
druge vlastitog ja koje je krivo i koje ne *eli da #ude% 4ajanje nastaje usled
nemogu)nosti sinteze% tog krivog vlastitog ja 5 duha kao prazne trans"enden"ije% 4vo
etiko ja,koje je na grani"i etikog 5 religijskog ima svoju nu*nost u grehu 5 svoju
stvarnost u venosti koja je trans"endentna% ajanjem je to op'te postavljeno iznad
pojedinanog% ,ojam trgine *rtve je upravo *rtvovanje pojedinanog tom op'tem, -tiki
stadijum u "elini zna"i ontolo'ku pozi"iju te *rtve, samo etiko jeste ontolo'ki ta *rtva,
ontolo'ko polje svake etike *rtve% Smisao nemogu"nosti sinteze znai ponovo,ali u
etikom ,u dodiru sa veno')u, nemogu)nost da se #ude% ,ojedina" *ivi u svesti o
grehu,ali svoju sada'njost nema ni u grehu ni u trans"enden"iji% 7ato je njegov *ivot
patnja,egzisten"ijalni pathos,9,osts"riptum,EF{:
5 opet je strepnja ta koja iz za#lokiranosti i nemogu)nosti re'enja u etikom otvara novi
pokret: ulazak u religijsko% Ako etika tre#a da prihvati greh,njenom idealitetu je kraj%
9pojam strepnje,1O:
": strepnja i oajanje u religijskom
0o etiko op'te koje je iznad pojedinanog dato je u medijumu jezika% 7ato je o traginoj
*rtvi mogue govoriti,mogu)e je o#jasniti% ;asuprot tome,u religijskom pojedina" je
iznad opsteg% 6eligijska *rtva je *rtva tog op'teg%,5 takav ovek je u neposrednom dodiru
sa trans"enden"ijom, li"em u li"e s $ogom% Utoliko je taj odnos zatvoren,neizre"iv,
neshvatljiv i demonski% &emonsko je nemo 9pojam strepnje 12E: 0ek posredan odnos
prema trans"enden"iji 9preko Irista: opet omogu)ava govor% retanje koje pripada
estetskom i etikom jeste psiholo'ko,unutar svesti 7ato je to egzisten"ijalna unutra'njost%
0ek pred $ogom, kao spolja'nji $ogu,u grehu,zado#ijamo egzisten"ijalnu spolja'njost%
&akle tek grehom zado#ijamo egzisten"ijalnu spolja'njost% ,ojmovi strepnje 5 oajanja
tek na religijskom nivou do#ijaju
svoj puni smisao%
1ovek je pred $ogom potpuni gre'nik,apsolutno ni'ta,onaj koji nikada nije u pravu% 4n je
u #eskonanom odnosu prema $ogu kada shvati da je $og uvek u pravu, 5 u konanom
slo#odnom odnosu kada shvati da on sam nikada nije u pravu% 95li=ili{4:
0ek u medijumu greha ovek zado#ija svest o mestu 5 smislu dosada'njeg kretanja% U
paradoksu estetskog 5 etikog razvila se egzisten"ijalna unutra'njpst% U s+eri greha
pojavljuje se egzisten"ijalna spoljasnjost koja ekspli"ira tu unutrasnjost na vi'em nivou%
U medijumu greha kretanje je daleko te*e jer se odvija pred $ogom,odnosno u modusu
venosti% Svest o se#i kao gre'niku nije relativna,kao u etikom stadijumu nego
apsolutna,% ,red $ogom nemamo mogu)nosti da ne #udemo krivi,5 ne samo da smo
apsolutno krivi,nego smo 5 veno krivi= 7a etiku je greh uvek pojedinaan 5 sluajan% U
trenutku kad greh postane apsolutan 5 nu*an, preko strepnje koja uvek nastupa sa adutom
totaliteta, etika se ru'i%
%
4& A&A/A &4 I65S0A :
/edijum greha jeste medijum venosti% ,ojedina" je ne samo gre'an pred $ogom u svom
+akti"itetu ,nego je gre'an i u svojoj mogunosti = on pred $ogom nikada ne mo*e #iti u
pravu, on je zauvek kriv pred $ogom%95li=ili {FO: % 0o ja apsolutnog greha jeste teolosko
vlastito ja, vlastito ja suoeno s $ogom% Smisao greha jeste kvali+ika"ija ontolo'ke
pozi"ije izvan $oga %|re'nik je zauvek kriv pred $ogom i ne mo*e se spasiti vlastitom
snagom%
$udu)i da je greh kvalitet do njega se dolazi odjednom,skokom% ,retpostavka greha je
sam greh% |reh je grehom u'ao u svet% 9,ojam strepnje 2: U kvalitetu se ukida
kvantitativna razlika pa nestaje razlika izme!u roda i pojedin"a,pojedina" se stavlja u istu
ravan sa prvimn gre'nikom i eka ga potpuno isti zadatak%
;a put spasenja stupamo kao Adam,kroz kojeg isku'avamo prvo#itni greh, a izlazimo
kao Irist%
,ojmovi strepnje i oajanja na ovom religijskom stadijumu do#ijaju svoju najvi'u
poten"iju i i svoje pravo znaenje%
Analiza prvo#itnog greha
,ojam strepnje kao pojam ontolo'ke razlike:
4no 'to prethodi grehu,ali ga ne uzrokuje jeste nedu*nost% 5z nedu*nosti greh ne mo*e da
se razume ve) se nedu*nost razume tek retrogradno,tek nakon 'to je ukinuta, tek iz greha%
;edu*nost se gu#i krivi"om, a krivi"a nije nu*nost nego iz#or%
U nedu*nosti imamo samo ono ni'ta strepnje, prvo#itnu zastra'uju)u mogu)nost da se
mo*e, 'to je prvi o#lik strepnje% ;ajop'tija odred#a strepnje jeste da je ona
simpatiziraju)a antipatija i antipatiziraju)a simpatija% &rugim reima strepnja nosi
ontolo'ki status i sadr*aj najvi'eg 9,latonopvog: roda razlike i njena ontolo'ka +un"ija je
upravo to: razlika kao takva% 6azlika je nosila" modalnosti, jer razlika od #i)a koje jeste
mo*e #iti samo modalna% 6azlika od #i)a u "elini,suprotnost #i)u kao takvom jeste samo
mogu)nost #i)a% 4vo je ontolo'ko mesto izvora i drugog kljunog pojma jerkegorove
teologije: oajanja% &ok je strepnja ta koja uvek use"a razliku, oajanje pokazuje ovde da
je tra razlika nemogu)a, nemogu)ost da se #ude drugo #i)a% ,rvo#itni greh je dakle onaj
zajedniki izvor o#a ta "entralna teolo'ka pojma% 4ajanje je stalni pratila" strepnje,i dok
strepnja znai mogu)nost,oajanje znai nemogu)nost% 4ni su ontoloski sadr*aj 6azlike,
su'tina modalnosti%, dva li"a 6azlike%, njena unutra'nja sruktura% 6azlika u se#i dakle
nosi istovremeno dva suprotna impulsa : mogu)nost drugog i nemogu)nost drugog%
6azlika, #udu)i najvi'i rod nemapretpostavki,razume se iz same se#e i ne izvodi se iz
nekog drugog pojma% 6azumevanje nedu*nosti iz greha,koji je razlika,nastao iz
zastra'uju)e mogu)nosti da se mo*e, zna)i skok u egzisten"iju% ;asranak egzisten"ije je
istovremen sa razdvajanjem tela na polnost% 0o je nu*no jer telo nastaje ontoloskim
delovanjem razlike,pa je nu*na razlika tela% &ok estetsko etiki paradoks pripada
egzisten"ijalnoj inuitra'njosti, greh pripada egzisten"ijalnoj spolja'njosti, pojavljujemo se
pred $ogom i pred so#om u vlastitom telu% ,ostavljanjem seksualnosti u prvo#itnom
grehu zapoinje istorija ljudskog roda% 0om sve')u mu je zajedno sa +akti"itetom
egzisten"ije postavljena i svrha kretanja ka ponovnom postizanju prvo#itne nedu*nosti%
,rvo#itni greh nosi sa sonom "eo +enomen gu#itka #i)a,pusto'i duha,nedostatka%
4ntolo'ka +orma tog nedostatka,osuda na nedostak,kazna za otvaranje mogu)nosti koja je
nemogu)nost 9koja je za#rana: jeste vreme% ?reme , kojim se otvorila egzisten"ija koje po
teolo'kom smislu nosi peat ka*njenika, jer u svakom pa i najmanjem deli)u nosi u se#i
nedostatak #i)a, jerkegor naziva o#jektivnom strepnjom%
9za razliku od su#jektivne koja je pripadala egzisten"ijalnoj unutra'njosti:
4vim inom o#jektivne strepnje vreme je sme'teno u venost,a ne venost u vreme%
-gzisten"ija u vremenu je samo modus onoga 'to ve) jeste% ?reme je u "elini nastalo kao
razlika 9pre=posle: #i)a,koje je onaj vanvremenski podmet,nosila" te razlike, veno sada%
1ovek se iz pozi"ije prvo#itnog greha ne spa'ava vlastitom snagom% ,rokletstvo #ivanja
u vremenu jeste prokletstvo #ivanja u nemogu)nosti da se #ude, sto oajanje pokazuje na
svakom delu puta,a tek sad u punom znaenju% Sve teolo'ke kategorije ovde do#ijaju
o#jektivnost: oajanje pokazuje da je vreme ,#udu)i iznedreno iz venosti,veiti
nedostatak te venosti,vena kazna, vena smrt% 0o prokleto vreme je nain kako se #iva
pri smrti% 4ajanje ,dakle,iznosi nemogu)nost #ivanja u grehu% A strepnja, veiti nosila"
mogu)nosti, otvara nov modalitet, modalitet modalitet venosti koja ulazi u vreme
ostaju)i venost, religijsko vreme koje opet nastaje,kao i svaki in strepnje, skokom:
rodjenje Irista%
I65S0
?lastitom snagom ne mo*emo da se spasimo iz pozi"ije prvo#itnog greha,iz vrene i
smrti% Sva na'a snaga je negativna, egzisten"ijani pathos , nemo) pred $ogom% ao 'to je
vreme o#jektivnost strepnje, mogu)nost nemogu)eg, tako je egzisten"ija uprvo#itnog
greha jeste o#jektivmnost oajanja, spekulativni o#rat strepnje,: nemogu)nost mogu)eg%
5 onda se pojavljuje onaj koji ukida i strepnju i oajanje,onaj koji ih spaja u se#e kao
Cedinost 6azlike, onaj koji je i mogu)nost nemogu)eg i nemogu)nost mogu)eg, Cedan jer
je 6azlika jedna, Irist% Irist ulazi u vreme,ra!a se kao drugo tog vremena,kao onaj koji
jeste, kao sada tog vremena% Cedina ta"ka u vremenu koja ima smisao venosti% Iistorijski
savremeni"i Irista nisu ni u kakvoj prednostri na potonje genera"ije jer za veru nije
dovoljan samo spolja'nji uslov, istorijska pojava Irista, nego i unutra'nji 9 ~ilozo+ske
mrvi"e {F: 0ako savremeni"ima ni'ta ne vredi da vide Irista ako ne veruju da je $og,
kao 'to ni potonjim genera"ijama ni'ta ne vredi da veruju u $oga a da ne veruju u to da je
on istorijska injeni"a% 4vaj religijski stadijum koji se tie vere u Irista jerkegor naziva
religiozno')u $ 9,osts"riptum O0{:
Irist, kao venost koja se pojavljuje u vremenu, #ogoovek, pretvara razliku pre%= posle
vremena 9modusi vremena: u +iksirane vene moduse: Iristova smrt je veni modus
pro'lost,Iristova smrt je vi'e nego smrt: to je vena smrt%U odeljku ;ajnesre)niji 95li=ili
1FF: gde govori o estetskom nedostatku vremena, stalno je prisutna aluzija na Irista i
podse)anje da je Irist najnesre)niji%
Iristovo vaskrsenje ve"ni modus #udu)nosti% Sada'njost je onaj podmet koji ra!a, ota"
koji ra!a Irista% 0ime se vreme +iksiralo i o#likovalo u venosti u religijski doga!aj, i
postalo mitsko vreme% ?ernik vi'e ne *ivi u svom vremenu smrti,nego *ivi Iristovim
vremenom ,mitskim vremenu koje je navr'eno%, i koje je ponavljanje tog vremena% 7ato
jerkegor ka*e da je ponavljanje interes meta+izike i ujedno interes o koji se ona spotie
9jer u meta+izi"i ne sti*emo do religijskog mitskog vremena,nego tek u religiji:
ponavljanje je lozinka i re'renje u svakom kritikom razmatranju ponavljanje je "onditio
ua non svakog pro#lema dogmatike% 9,%S:
,ojavom Irista strepnja je ukinuta, jer je mogu)nost zavr'ena,ispunjena: ostaje samo
mogu)nost ponavljanja% ad je spasenje postavljeno, strepnja je prevazi!ena kao i
mogu)nost 9,ojam strepnje O1:
U esteskoj svesti imali smo samo prazno pre=posle vremena,koje se nu*no uru'ava #ez
tog
sada, podmeta koji #i ga nosio% ;edostatak tog sada uni'tava i to pr i to posle, pa onaj
koji esteski *ivi *ivi +iktivno, *ivi ni'ta% -tika svest dohvata to veno sada,ali samo kao
praznu op'tost pa na toj praznoj op'tosti ta sluajna vremenska egzisten"ija koje se
pojedina" etikim inom odrekao u krivi"i 9etikoj pojedinanoj i par"ijalnoj krivi"i: ne
mo*e da ado#ije konkretan identitet% 7ato tu +azu jerkegor i naziva skrivenom
unutra'njo')u% 1ovek svoj pozitivni konkretan identite zado#ija tek preko konkretnosti
Irista,tek kao vernik i tek u mitskom,religijskom,navr'enom , smirenom vremenu%
,onavljanje je o#red, kao nain #ivanja u religijskom vremenu% U venosti je svaka
protivrenost ukinuta,vremenost je njome pro*eta i u njoj sauvana% 9,osts"riptum 1OE:
?reme dakle dolaskom Irista zado#ija venost i tako postaje religijsko,mitsko vreme ija
je su'tina ponavljanje% % ?lastitost teolo'kog ja daje nam samo Irist% Sa tim teolo'kim ja
zado#ijamo svet ponovo u njegovoj ispunjenosti #o*anskim% Svet postaje vlastiti% 5deja
ulne genijalnosti iji je predstavnik &on .uan ,i za koju jerkegor ka*e da je ono
najuzvi'enije,i da je izvesno da pripada hri')anstvu 95li=ili G: pokazuje dijalektiku
odnosa Irista i vernika% Upravo time 'to zavodi druge,&on .uan posredno ,preko
zavedene *rne #iva sam zaveden% 0o je potpuno posredovanje svog #i)a u drugom% 5 Irist
preko vernika,preko onih koji ga prepoznaju kao $oga uva identitet i vlastitost sveta%
wgYM[UQ ?esna $lagojevi"
pokusaj odgovora Vesni
,etar | 2ED04D201E, 1G:02
po peti put%%%pokusaj odgovora
izvinjenje
,etar | 2ED04D201E, 1G:0G
5zvinjavam se sto nisam odgovorio ranije, pokusavao sam nekoliko puta% ;isam ?am
odgovorio na vreme, jer jedino autor teksta do#ija o#avestenje o komentarima, kasnije
sam pokusavao, ali #ile su neke smetnje i nisam mogao poslati komentar% Sada ne"u
pisati komentar, ali ako #udete ovo pro"itali, pisite i tada "u odgovoriti%
7a a"u: za#oravili smo na #log Svi se za#avili raznim poslovima% ;ema ni 5vana, a u
njega sam polagao najve"e nade::
petru
?esna $lagojevi" | 0FD0OD201E, 22:4G
evo ,etre,tu sam,"ekam,
prvi odgovor Vesni
,etar | 2FD0OD201E, 10:40
7#og o#aveza nisam u stanju opsirnije da odgovorim,za sada samo na prvi komentar i
deo teksta%
?e" sam rekao da mi je jerkegorova logika pdalekap% /ogu"e da je to z#og teme o kojoj
je re" ili z#og moje usmerenosti na neke druge pro#leme, no nema veze% 4vo su teme
koje "ovek ne moze samo spolja 9pre"iznije re"eno o#jektivno i nau"no: ispitivati,
potre#no je pristupiti im iznutra% U suprotnom, ne"e razumeti o "emu govori% /islim da
je to jedan od pro#lema, izmedju ostalog, u +ilozo+iji religije% ,ostoji hiljadu primera gde
ljudi kritikuju veru, religiju, "rkvu, $oga i sl% a da nemaju pojma o "emu pri"aju% 0o se,
naravno ne odnosi na ?as, ja samo pokusavam da o#jasnim svoju opreznost, ni sam ne
razumem puno toga, pa ne mogu ni da pri"am, sem o nerazumevanju%
azete da jerkegor tvrdi da u estetskom stupnju "ovek nije svestan greha i da je to
nemanje svesti upravo greh% 0o je jasno, ali samo iz ove teleoloske perspektive gledanja
9iz postojanja svrhe "ovekovog zivota:% 5z iskustva znam 9premda se ne moramo pozivati
na iskustvo: da sam gresio povodom nekih postupaka tek posto sam se #ar minimalno
moralno uzdigaoDosvestio% Ako ovu analogiju primenimo na navedeno mesto, slazem se
sa onim sto ste napisali% Ali sta ako "ovek ostane na estetskom stupnju< Sta ako ostane u
neznanju< ,o meni, ne mozemo re"i da je gresio, iako u odnosu na teleolosku i ontolosku
ravan jeste% Uzmimo primer iz hris"anstva, re"imo apostol ,avle% $ilo koji drugi, postoji
pokajanje, a njegov uslov je svest o grehu i vera% Cedino ne razumem kako mozemo re"i
da je "ovek gresan, ako ne zna da "ini greh, da zivi gresnim zivotom% /i to mozemo
videti ali on ne moze, ne razumem kako ga mozemo osuditi, pripisati mu greh% U dosta
slu"ajeva ljudi znaju da "ine greh, ali to potiskuju, iz raznoraznih razloga%
&rugo, ne poznajem mnogo Iegelovu misao, ali ovaj jerkegorov pojam egzisten"ijalne
kategorije ima ne"eg hegelovskog 9re"imo, sinteza vremena i ve"nosti, pojmovnog i
egzisten"ijalnog:% &odamo li tu razvojni ili teleoloski karakter egzisten"ije stepen
Iegelovog uti"aja se pove"ava% |ovorim ovo zato sto se jerkegorovo odstupanje od
Iegela isti"e kao jedna od "entralnih ta"aka njegove +ilozo+ije, #ar u standardnim
interpreta"ijama% 5nteresantno je i o#jasnjenje zasto pri#egava pseudonimima, +ilozo+ski
argument u prilog toga, a na prvi pogled ne deluje tako%
STA VAS NEMA:
tarpe | 1D0GD201E, 22:O2
7a a"u: Hestitam jos jednom, nisam mogao do"i onda kada si nas zvala jer sam radio%
Ali sam do#io otkaz pre 1Oak dana::Cesi li trazila posao, ima li #ilo kakvih ponuda<
7a ?esnu: &a li ste pro"itali odgovor i da li ste radi odgovoriti<
Re: Odnos etike i vere kod Kjerkegora
katarina | 20D0GD201E, 11:42
Ivala ,etre :::: jos jednom otkud otkaz ::<
$log "e se uskoro ponovo aktivirati, slo#odno pripremaj tetove, moze i u slo#odnoj
+ormi, ali ve" "emo se dogovoriti% ,ozdrav za ?esnu
odgovor
petar | 21D0GD201E, 22:10
/a otkud znam, #as sam se #io zagrejao za taj posao, nije mi stran +izi"ki rad ali nisam
nikad do sada radio u radioni"i, ovo nije lak posao ali nije ni toliko tezak, sva je stvar
vestine, sto vise radis sve #olje radis i pravis manje gresaka% 5zgleda da im ne tre#a
radnika preko leta, jer nema toliko posla% Ali mi nije jasno zasto su primili G ljudi u maju,
da #i nas E otpustili u junu, i da je pri tom jedan "ovek dao otkaz, zna"i primili su nas G a
ostala su E da rade%
Sad radim na diplomskom, pisem za par tekstova, ali sam to o#ustavio za sada%
,ozdrav