SIMBOLIZAM U EVROPSKOJ POEZIJI II

PRVO PREDAVANJE: Evropski simbolizam

Rene Velek simbolizam shvata vrlo iroko i upotrebljava ga kao opti termin za
knjievnost posle realizma i pre avangar!e" #avisno o! shvatanja ovog pojma$ moemo pratiti
istoriju simbolizma kao prav%a i istoriju simbolizma kao pojma" &li'no kao i sa pojmom
(mo!ernizam)$ ra!i se o terminolokoj lakuni$ neo!re*enosti"
Pojam je prvi uveo E!mun! Vilson$ a Velek ga je !e+inisao trojako: kao kolu$ kao pokret
i kao perio!" ,pak$ jo je pre termin (simbolisti) prvi pre!loio -an .oreas ka!a je /001" u
'asopisu Figaro objavio mani+est u kojem ovim terminom pokuava !a se o!brani o! naziva
(!eka!enti)" 2a go!ina moe se uzeti za po'etak simbolizma" .e*utim$ kraj simbolizma ve3i je
problem" Valeri$ na primer$ ostaje veran .alarmeovim i!ealima$ ali sumnja u simbolizam"
Obi'no se simbolizam !eli na sle!e3e +aze:
/4 5o!ler kao prete'a !o /0167
84 Verlen i .alarme kao vrhuna% !o /001"
94 /001" se ustanovljuje pojam
:4 neosimbolizam ;termin <ia .ioa4 u == veku$ a reprezentativna !ela su iz />/?:
Valerijeva Mlada parka i @lo!elove Blagovesti" Prozni i !ramski pis%i koje Velek svrstava u ovu
+azu jesu .eterlink$ Aismans$ -i! i Prust"
Vilson prvi govori o simbolizmu kao o me*unaro!nom pokretu$ pa u simboliste svrstava
Jejtsa$ Dojsa$ 2" &" Eliota$ <ertru!u &tajn$ Prusta$ 2omasa .ana$ Valerija i !r" Na osnovu ovog
spiska$ koji je sastavljen !o trenutka ka!a Vilson pie Akselov zamak$ mogli bismo zaklju'iti !a
simbolizam traje !o B9CDih go!ina == veka" Neki teoreti'ari nisu koristili termin ;npr" Eugo
Fri!rih4$ a !rugi su ga shvatali irim nego to jeste" @ajzer$ na primer$ u simboliste ubraja
DBAnun%ija$ Jejtsa$ Vir!iniju Vul+$ Valerija$ Prusta i Foknera i etablirane +ran%uske pesnike"
A ,taliji je o!jek simbolizma bio slabiji$ a italijanski hermeti'ni pesni%i se pre mogu
smatrati !eka!entima nego simbolistima" Najzna'ajniji pre!stavnik je DBAnun%io$ koji je izvrio
bitan uti%aj na Dojsa"
A Gpaniji je simbolizam bio vaan$ iako se tamo pre koristio termin (mo!ernizam) nego
(simbolizam)" Pre!stavni%i su genera%ija /0>0$ pre svega Ruben Dario" Velek i Horku !onekle
ov!e ubraja$ kao spoj %iganskog naro!nog i simboli'nog mita"
, u Nema'koj se izbegavao termin (simbolizam)$ a Velek smatra !a se u nema'kom
simbolizmu ne vi!i +ran%uski uti%aj" Pre!stavni%i su Gte+an <eorge i <eorg 2rakl"
A Rusiji postoje !ve +aze simbolizma: starije simboliste$ !eka!ente$ pre!vo!i 5rjusov$
!ok .erakovski nagovetava po!elu na starije i mla*e$ koje 3e 'initi ,vanov$ 5jeli i 5lok"
&imbolizam u Rusiji traje o! /0>8" Do />/:$ ka!a se javljaju +uturizam i ostali avangar!ni
prav%i" Na simbolizam 3e se na!ovezati i ruski akmeizam
/
"
Fran%uski simbolisti ele !a raskinu sa pesni'kom tra!i%ijom ,goa i parnasova%a" Oni su
eleli !a njihove re'i nagovetavaju$ tj" !a prestanu !a bu!u puki ukras$ ve3 !a postanu
organiza%ioni prin%ip pesme" Najzna'ajnije !ostignu3e +ran%uskog simbolizma jeste slobo!an
stih$ ali ne zna se !a li ga prvi uvo!i <istav @an$ kako ve3ina smatra$ ili Rembo" &lobo!an stih
samo je rezultat traganja za slobo!om u umetnosti$ koja je bila reak%ija na parnasov%e i
naturaliste" Po Velekovom miljenju simbolizam u Fran%uskoj traje o! Nervala i 5o!lera !o
1
Objanjenje na Iikipe!iji
1
Valerija i @lo!ela" Opte o!like ovog pokreta jesu nepoverenje u inspira%iju i neprijateljstvo
prema priro!i$ to simboliste u!aljava o! romanti'ara$ a blii Pou i 5o!leru"
.oemo zaklju'iti !a je simbolizam me*unaro!ni pokret koji traje o! /00?" !o />/:$
koji je krenuo iz Fran%uske i 'iji epi%entar ostaje u Fran%uskoj iako se iri na veliki broj
evropskih zemalja"
&imbolizam prvobitno nastaje kao reak%ija na parnasov%e$ koje pre!vo!e Hekont !e Hil$
-ozeD.arija Ere!ija i 2eo!or 5anvil" &vi oni izlaze iz larpurlartisti'kog kruga 2eo+ila <otjea"
Parnasov%i nika!a nisu bili jasno !e+inisana kola$ ve3 pesni%i vo*eni sli'nom vizijom" Okupljali
su se oko Savremenog Parnasa$ bili su eru!ite i pisali su za u'enu publiku$ zbog 'ega je njihov
ton naj'e3e hla!an i !istan%iran" 2eme njihovih pesama naj'e3e su bile istorijske i mitoloke$ a
njihov esteti'ki i!eal bilo je usavravanje pesni'kog zanata$ !ostizanje savrenstva +orme" Njihov
stih bio je aleksan!rina%" Viktor ,go se hvalio !a je pomerio %ezuru aleksan!rin%a$ 'ine3i ga
trimetrom ;:J:J:4$ ali najve3u trans+orma%iju alekna!rin%a vre simbolisti !olaze3i polako !o
vers libre" Ovom stihu pretho!i Remboov vers libere ;+ran%" oslobo*eni stih4" Parnasovski i!eal
bio je vajarski" &imbolisti se ne vezuju za vajarstvo$ ve3 nastavljaju bo!lerovsku vezu izme*u
poezije i muzike$ ali raski!aju vezu sa matematikom" Veza sa muzikom ostvaruje se i
Vagnerovim uti%ajem$ jer on smatra !a poezija u svojoj !ovrenosti treba !a postane muzika"
.alarme po'inje kao parnasova%$ !ok Rembo Pijani brod pie kao reak%iju na Parnasovo
o!bijanje njegovih pesama"
&imbolizam je usko vezan za !eka!entizam" Ovaj termin prvobitno ozna'ava propa!anje
rimskog %arstva$ ali se sa!a prvenstveno vezuje za fin de siecle i Gopenhauerovu i Ni'eovu
+ilozo+iju kraja veka: ga*enje prema ak%iji koje je reak%ija na pozitivizam i naturalizam"
DRA<O PREDAVANJE: Deka!en%ija i Verlen
.ani+est simbolizma kasni za pesni'kom pro!uk%ijom ovog perio!a" &imbolizam se
javlja kao reak%ija na sve !uhovne tekovne =,= veka: realizam$ naturalizam$ pozitivizam" 2o je
u vezi sa !eka!entizmom s kraja veka" /00C" nastaje mnogo kruoka mla!ih lju!i ;Ei!ropate$ JeD
mBenD+outistes$ He Khat Noir ;po ka+eu4 i !r"4" 5une se protiv morala i religije$ a za strast" 2ako
se dekadenti javljaju kao prva manifestacia sim!o"i#ma" Re'ju (!eka!enti) -il Ha+org
pohvalno ozna'ava !uh mla!ih" .isija !eka!enata nije !a neto osnivaju$ ve3 !a rue zastarelo"
.alarme i$ pre svega$ Verlen jesu pravi !eka!enti"
Pol 5ure govori o 5o!leru i !eka!entizmu" On smatra !a !eka!entni stil razlae %elinu
knjige na urb samostalnosti strani%e" &trani%a se !alje razlae kako bi ustupila mesto
samostalnosti re'eni%e" Na posletku$ re'eni%a se razlae na samostalne re'i" 2o je (le liure se
!e%ompose)"
O!lika !eka!en%ije jeste preterana in!ivi!ualiza%ija" 2o su uglavnom poje!in%i koji
zaziru o! bilo kakve aktivnosti$ u 'emu se vi!i Gopenhauerov uti%aj" Deka!entno raspoloenje
o!li'no prikazuje Verlenov sonet Malaksalost
2
$ u kojem se sre3e motiv bo!lerovskog splina" A
ovoj pesmi se vi!i prezir prema svakoj aktivnosti i zatvaranje u pesni'ku kulu o! slonova'e"
2ime se pesnik suprotstavlja utilitarizmu$ a zalae za esteti%izam"
&imbolisti'ki esteti%izam najjasniji je u njihovom pove#ivan$ pesni%tva i m$#ike"
Naro'ito se ko! .alarmea zaboravlja na bukvalno zna'enje re'i i pesma po'inje !a se slua kao
2
.alaksalost nije najbolji prevo! +ran%uskog langueur$ jer +ran%uska re' sa!ri momenat 'enje$ a malaksalost je
samo je!na o! mani+esta%ija" Ona moe biti potpuno putena i 'ulna$ a moe biti i posle!i%a onostranih elja i tenji"
;prim" pro+"4
2
muzika" A samim re'ima postoje analogije koje upu3uju na onostrano$ kao i u 5o!lerovim
Vezama" A svemu tome vaan je u!eo nepoznatog$ enigme"
Na Verlena su bitan uti%aj izvrili parnasov%i$ ali i 5o!ler" #birke pesama zovu mu se
Saturnske pesme ;/0164$ Ftes alantes ;/01>4$ !omanse bez re"i ;/06:4$ Mudrosti i !r"
Objavljuje u &asopis$ Lutce ;lat" Pariz4 u kom su objavljivali !eka!enti" Verlen je posebno
zna'ajan zbog poznanstva sa Remboom i upravo je on pozvao Remboa u Pariz" Njihova veza se
okon'ala Verlenovom pu%njavom na Remboa$ nakon 'ega je Verlen zavrio u zatvoru ;8 go!ine4"
A zatvoru pie zbirku Mudrost u kojoj se vi!i religiozni zanos$ tako !a uo'avamo suprotnost u
o!nosu na pretho!nu nesmirenost !uha" Verlen je imao problemati'an temperament" Prema eni
.atil!i .ore ponaao se gotovo !ivlja'ki$ a kasnije zapa!a u religiozni zanos i peva kako ju je
ranio ljubavlju"
Verlen je imao veliki strah o! toga !a bu!e o!ba'en" Rembo je smatrao !a on nema
ne!ostataka$ ali je Verlen verovao !a nije lep ;ovakvo ose3anje vi!ljivo je i u pesmi #a do$o%&
smireno siro"e4 i pribojavao se kako 3e !rugi reagovati na njega" Anri Per ;Eenri PeLre4 u knjizi
o simbolizmu govorio o Verlenu i Rembou" &matra !a je Verlen o!uevio Remboa svojim !elom$
tako !a je njegov zna'aj za Remboovu poeziju ve3i o! !ovo*enja u pariske kruoke" Per isti'e !a
Verlen$ za razliku o! Remboa$ nije o!ustao o! poezije$ jer je poezija za njega bila sutinska" Per
uo'ava po!vojenost u Verlenu !o koje je !olo u potrazi za ljubavlju i razumevanjem M
podvoenost izme*u an*ela i +auna$ tj" !eteta i tigra" Ova po!vojenost se vi!i u njegovom
o!nosu sa enom$ ali i sa majkom"
Perov tekst e va'an( er isti&e i da Ver"en $vodi )ovorni ko"okvia"ni e#ik $
franc$sk$ poe#i$* Na taj na'in je eleo !a sutinski izmeni i oslabi aleksan!rina%" 2o je
postizao i opkora'enjima i raznim kombina%ijama" &vojim eksperimentima on je u'inio +ran%uski
stih manje mehani'kim"
Riar govori o tome !a je Verlen istovremeno i (ja) i neko !rugi"
9
Ne postoji mogu3nost
jasne i!enti+ika%ije zbog nemogu3nosti smirenja na je!nom polu ;'ak i u bukvalnom smislu4$ bio
on religiozni$ seksualni$ umetni'ki$ it!" A tome se ogle!a sta"na d$a"nost Ver"enovo) !i+a" On
je u stalnom prelazu izme*u ploti i !ue" On je zaista bio 'ovek ekstrema$ pa nije u religioznoj
ekstazi u potpunosti uspeo !a !o*e !o uznesenja" .e*utim$ ta go! mu se !eavalo u privatnom
ivotu$ on je uvek ostajao na visini u svojoj poeziji"
2RENE PREDAVANJE: Verlenove pesme
Verlen u pesmi Pesni"ka umetnost ;!evetera% :J?$ programska pesma u zbir%i #adis et
'agu(re ;+ran%" neka! i ne!avno44 nema !i!akti'an ton$ samo !aje misao o sutini ta!anje
poezije" Ekspli%itan je #a,tev #a m$#ikom" A ovoj pesmi vi!imo i forsirane nepara" Verlen se
borio protiv parnih stihova zbog rigi!nog aleksan!rin%a" &matrao je !a razne kombina%ije
neparnih stihova bolje izraavaju prelive$ tako !a nema ni sprega$ ni stega" Pesma govori o sivilu
i melanholiji$ ali i o pre"ivima" @oristi proste re&i$ 'ime se suprotstavlja parnasovskoj
elitisti'koj visokoparnosti i savrenstvu +orme" 2ema nije uzviena i eru!itna$ jer je tema sivi"o"
2ime se pokazuje !a ne postoje velike i male teme$ jer je lepota u +ormi i prose!eu" &ivilo je
samo po sebi preliv a ne boja$ jer su boje stege$ to Verlena vezuje sa impresionisti'kim
slikarskim tehnikama" #a impresionisti&ko s"ikarstvo ga vezuje i prisustvo setnih i sve!enih
pejzaa u njegovim pesmama$ a kako su impresionisti shvatali svetlost$ tako je Verlen shvatao
3
Dok je za Remboa (ja) uvek neko !rugi" ;prim" pro+"4
3
muziku" Nejasnost boje je Verlenova !or!a protiv parnasovske tiranie asno+om i
p"asti&no%+$" Dakle$ Verlenov i!eal je siva pesma$ a ne %rna ili bela" 2ei se nagovetaju$
po!sti%aju i toku$ a izbegavaju se ra%ionalisti'ke re'eni%e" 2ei se i nepre!vi!ivosti M pevanje ne
sme biti sputano time to 3e biti plansko" Ose3anjima i tananim prelivima postie se muzi'ko
je!instvo$ a ne plo! ra'una"
Verlen problematizuje rimu$ ali je ipak ne o!ba%uje: (Ako kaem $Rimujte manjeB ne
kaem$Rimujte loijeBO) On nije eleo !a name3e teoriju$ to se u ovoj pesmi i vi!i$ ve3 !a
preporu'i" Njegova najzna'ajnija teorija jeste teorija o neparu" Ve3 na primeru Pesni"ke
umetnosti vi!imo !a je ve3ina neparnih stihova pogo!nija !a se vrati (tajanstvenom ivotu)"
A zbir%i #adis et 'agu(re !ominiraju me"an,o"ia i pro"a#nost$ koje se pretho!no sre3u
u #esenjoj pesmi iz Saturnski% pesama" Pesnik je u sukobu sa svetom$ kao uveli list to ga svet
nosi" A pesmi se javlja po"$tmina i prigueno osvetljenje$ koji 3e se javiti i u !rugim pesmama"
.uzika se postie kombina%ijom asonan%e i alitera%ije u ponavljanju sloga (lo) ;)es
sanglotslongs* +es violons"""4" .elo!iza%ija je propra3ena monotonim prizvukom koji gotovo
mimetizira malaksalost i klonu3e" &lika lista koji pa!a !o'arana je muzikom stiha" Verlen 'esto
razbija aleksan!rina% na !va stiha o! est slogova$ a tako i ov!e koristi kra3i metar" Kratko+a
metra tako*e alu!ira na putanju lista koji pa!a"
Pore! Malaksalosti$ Pesni"ke umetnosti i #esenje pesme$ zna'ajne su i sle!e3e pesme:
Mese"ina i Sentimentalni razgovor iz Ftes alantes$ , meni sve ja"e pla"e iz !omansa bez
re"i$ #a do$o%& smireno siro"e i Plavo nebo iznad krova iz Mudrosti i 'evermore i Moj prisni
san iz Saturnski% pesama"
:
Ve3 je iz naslova pesme 'evermore jasan Poov uti%aj" .otivi su
sli'ni kao u #esenjoj pesmi" A pitanju je reminis%en%ija na uspomene sa voljenom koje se vie
ne3e ponoviti$ ostaje samo zvonko treperenje glasa !a po!se3a lirskog subjekta na ranije
!oga*aje"
Moj prisni san ;ili San moj svakida-nji4 je mo!a posve3en Verlenovoj ro*a%i Elizi$ za
koju kriti'ari smatraju !a je bila njegova prva +as%ina%ija enskim$ i je!ina !ivna enska +igura u
njegovom ivotu pore! majke" 2o je bila 'ista$ platonska ljubav$ a ona je za Verlena pre!stavljala
neku vrstu an*ela i ve'nog enskog" Rano je umrla i njena smrt ga je slomila$ to se vi!i u
prizvuku nekih pesama$ a verovatno i ove" ,pak$ u pesmi !eluje kao !a pesnik vaja statuu
nepoznate ene ;to je !onekle parnasovski4" Ona se i!enti+ikuje kroz zvuk imena i glas" Je!ino
sigurno jesu njena mla!ost i nenost" Neo!re*enost iz ove pesme priziva ble!ilo i priguenost iz
ostalih pesama" .otiv sna upu3uje na nemogu3nost ostvarenja bliskosti sa i!ealom$ o! 'ega
poti'e priguena jesenja seta" Verlenova melanholija je sve!enija jer je u polutonovima"
-ivopisne sive slike Pariza$ umoran senzibilitet i melanholi'ne vizije o!jek su bo!lerovskog
splina ko! Verlena" .e*utim$ bo!lerovske velike teme ko! Verlena su je!nostavnije$ krhkije i
tunije$ jer nema !od"erovske )or&ine* Verlenov !oprinos +ran%uskoj poeziji upravo je u
konstrastu prema grubom i nepo!noljivom o'aju$ jer je njegova patnja sve!ena i nagovetena"
Pesma ima setan i pomalo tragi'an ton$ a jasne su in!ika%ije !a harmonije i ostvarenja ne moe
biti"
A pesmi Mese"ina re' je o neposre!nom pozivu na ose3anje$ koje je nejasno" 2o je
pan!an Verlenovom zalaganju ne za boju$ ve3 prelaz to se vi!i i u motivu mese'ine kao
priguenom snopu svetlosti" A pesmi se !ua poistove3uje sa pejzaom" Hjupke maske alu!iraju
na naziv zbirke$ jer su Ftes alantes galantne sve'anosti za vie slojeve$ u kojima se spajaju
kostimi i muzika" @i u prevo!u za!rava izraz (bergamaske)$ to aluziju proiruje na commediu
dell. arte" Neki kriti'ari skre3u panju i na Gekspirovu upotrebu ovog termina u Snu letnje no/i$
4
Pesme kojih nema u prevo!u ,vana V" Hali3a mogu se potraiti u @iovim Pesmama i prepevima" ;prim" pro+"4
4
g!e se pominje Bergomask
?
" Vaan lik commedie dell. arte jeste Arlekin$ u po'etu sluga$ a on!a
sinonim za klovna$ a za commediu dell. arte vana je i potisnuta eroti'nost" A tom smislu je ovo
kontrast u o!nosu na galantnu sve'anost" &ve'anost prikazana u pesmi trebalo bi !a bu!e ve!ra$
ali su oni tuni" 2akav je lik commedie dell. arte Pjero$ pre!stavljen belom maskom sa suzom$ a
ovako se zove i je!na Verlenova pesma" Hju!i na sve'anosti pevaju o sre3i$ a oni sami nisu
sre3ni" Aspostavlja se kontrast izme*u vesele maske i sete" Propratni !ekor u pesmi 'uva telos
parnasovskog i!eala$ me*utim$ ve3 je prvi stih u strogo simboli'kom klju'u" .otivi ove pesme
ukazuju na ono to je u'inio Verlen$ pore! 5o!lera M vaskrsnu3e velikih +ran%uskih slikara =V,,,
veka$ pre svega Vatoa"
Sentimentalni razgovor pokazuje prisnost$ koja je 'esta ko! Verlena" Pesma preuzima
'uveni topos sastanka ljubavnika u vrtu" Ov!e se !"edi"o mani+estuje u tome to su o! osoba
ostale samo usne koje vo!e sentimentalan razgovor$ ali on je ironizovan" ,ronija se sastoji u
sle!e3em: usne su neka!a sluile za poljuba%$ a sa!a slue za re'i$ o!nosno za !ozivanje
prolosti M u pravom ljubavnom sastanku to nije slu'aj" Pjesnik se u Sentimentalnom razgovoru
koristi sineg!ohom" @ao je!na o! karakteristika verlenovske melanholije javlja se u ovoj pesmi
izble!elost"
PE2VR2O PREDAVANJE: Verlenove pesme7 Avo! u Remboa
Verlenova poezija pre!stavlja osloba*anje o! parnasovskih i romanti'arskih stega" Ona
obiluje ritmi'kim vrlinama: prisutne su rime$ asonan%e$ alitera%ije" #na'ajna inspira%ija ove
poezije !olazi iz slikarstva$ u prvom re!u belgijskih pejzaa i +ran%uskog slikarstva =V,,, vijeka"
Verlenovska tugaQseta$ posebno izraena u zbir%i Mudrost$ pre!stavlja poseban ton u francuskoj
knji0evnosti"
@ritika je 'esto otra prema Verlenovoj poeziji$ pa se otu!a 'uje primje!ba kako je
pjesnikov program smjeliji o! samih pjesama M on je$ u sutini$ i !alje obi'ni parnasova%$ kau
ovi kriti'ari7 to je stoga to se tru!i !a sa'uva +ormu" ,pak$ Verlen je za ivota bio prepoznat kao
zna'ajan pjesnik7 generacija mla$i% pisaca& na koju je uticao 1pesmama& predavanjima i
"lancima2 bira ga za 3kneza pesnika3& kao naslednika )ekonta de )ila4 5o mu je bila i poslednja
satisfakcija& pre smrti u januaru 67894 ;prim" ,van V" Hali34"
Anri$ o!nosno Eenri Dorak razmatra Verlena kao impresionisti'kog i
postimpresionisti'kog umjetnika" On isti'e Verlenov zahtjev !a ritam i rima treba !a se pot'ine
muzikalnosti pjesme" Verlen je pro"istio i dematerijalizvao poeziju: muzi"ki je pokorio svoje srce
1dok ga je Bodler psi%olo-ki razotkrio;2: nijedan jezik nije bli0i neizrecivom nego -to je to
njegov4
9
Neko !rugi primijetio je !a po prvi put jedan francuski pjesnik nije brojao slogove"
Verlen je u svoje pjesme uveo tipske likove iz %omme!ije !ellRarte" 2o su u prvom re!u
Pjero ;postoji istoimena pjesma4$ Arlekin i @olumbina" Pjerro je tuni klovn obu'en u iroku
bijelu koulju sa %rnim !ugmetima7 ima %rnu suzi%u na izblije!jelom li%u" Njegova !ominantna
osobina jeste naivnost" On je sli'an samim simbolistima" Arlekin je tako*e vrsta klovna7 u
pitanju je lik koji je evoluirao o! sluge$ a uvijek ga karakterie agilnost" Pikaso se tako*e vra3a
Arlekinu$ i slika ga u trikou sa romboi!ima" ;Pikaso 3e na'initi %rte Artura Remboa"4
@olumbina ;<olombina4 je +atalna ena koja bira Arlekina$ to uzrokuje Pjeroovu tugu"
5
Pro+esorka kae !a je to ime lika$ ali to nije ta'no" A posle!njem 'inu Vratilo kae: (Iill it please Lou to see the
epilogue$ Q or to hear a 5ergomask !an%e betSeen tSo o+ our %ompanLT) &amim tim$ u pitanju je vrsta plesa"
6
Nisam sigurna !a li je ovo rekao Anri$ 'ak mislim !a nije" Naravno$ sama sam !otjerala %itat$ pa nije ni u
potpunosti vjero!ostojan"
5
@ostimogra+ski elementi likova iz %omme!ije !ellRarte javljaju se i u Verlenovoj pjesmi
Mjese"ina"
Pore! nave!enih likova$ vani su i 5rigelo$ Pu'inelo ;Pulcinella4" 5rigelo ;Brig%ella4
ima zeleno li%e i njegov karakter sa!ri i erotsku !imenziju" On je pohlepan i pou!an" Apravo
kroz lik 5rigela iskrsava potisnuta 'ulnost u alantnim sve"anostima"
6
Verlen preuzima brojne slike i motive o! 5o!lera" .otiv kie priziva bo!lerovski splin$
ali Verlenove pjesme liene su bo!lerovske gor'ine splina$ njegov splin postaje razliven" Jo
je!na vana karakteristika verlenovske tuge jeste neo!re*enost" A pjesmi , srcu mi suze kae se:
5o najgore boli&* 'e znam srcu razlog=* 'e mrzi& ne voli&* A toliko boli" .otiv suza povezuje se$ u
nave!enoj pjesmi$ sa motivom kie" Povezivanje je utoliko uspjelije to u se u +ran%uskom jeziku
sli'nim glagolskim obli%ima izraava pa!anje kie i plakanje" Vano je ista3i !a melanholija nije
neposre!no in!ukovana$ nema joj jasnog razloga" &tih pjesme je kratak ;1J1$ to zamjenjuje /8
slogova aleksan!rin%a4$ brojne su alitera%ije$ te je pjesma muzi'ki uspjela" #a verlenovsku
neodre-enost karakteristi'na je jo neka pjesma u kojoj se pojavljuje !jevojka: za nju se$ naime$
kae !a se ne zna !a li je plava$ ili %rna$ ili ri*a"
Vano je ista3i Verlenov strah !a nije bio +izi'ki privla'an" A pjesmi #a do$o%& smireno
siro"e pominje se <aspar M siro'e bez ig!je ikoga$ koji !onekle korespon!ira sa onim to se u
engleskom naziva Misfit M to je lik koji se nig!je ne uklapa" Verlen u je!nom trenutku kae:
Mo0da za 0ivota nemam dara" A svakom slu'aju$ izvjesna je !ugotrajna sjeta koja je obiljeila
'itavo njegovo pjesnitvo"
A pjesmi Plavo nebo iznad krova kae se !a je ono Mirno poput ulja; ;ovo je sle!e3i
stih4 i to priziva impresionizam" A pjesmi se javlja Ual za mla!ostiU"
Verlen u svojim pokajni"kim pjesmama$ koje je pisao za vrijeme tamnovanja zbog
pokuaja ubistva Remboa$ nu!i svoje tijelo za mu'enje" 2ako se pravi aluzivni most ka biblijskoj
<olgoti i u Verlenovu poeziju na velika vrata ulaze hri3anski stra!alni'ki motivi" 2reba obratiti
panju posebno na !vije pjesme iz Mudrosti: > moj Bo0e& tvoja me ljubav rani ;prev" Danila
@ia4 i ?vo moji% nogu& ta-ti% lutalica ;iz /06?4"
AR./UR RIMBAU0 ;/0?:D/0>/4
Ro*en je u +ran%uskoj provin%iji Garlvil" Rano osvaja nagra!u za stihove na latinskom$
te tako pokazuje !vostruki talenat: za latinski$ i za poeziju" A krajnjoj tajni$ go!ine /010" na
%arevi3evu pri'est$ Rembo alje svoje heksametre na latinskom" Ovaj !oga*aj svje!o'i o
njegovoj samouvjerenosti$ svijesti o sopstvenom talentu" #a Remboovu !uhovnu evolu%iju vaan
je !olazak pro+" retorike -ora ,zambara u kole u Garlvilu$ a njegove tetke pomau mla!om
pjesniku u je!nom o! 'uvenih bjekstava" ,zambar je stavio svoju biblioteku na raspolaganje
Rembou" Otkriva mu savremene pjesnike i pis%e$ ,goa" A ranoj mla!osti na Remboa ostavljaju
utisak istorijski !oga*aji u vezi sa pariskom komunom ;)a <ommune de Paris2
7
& +ran%uskoD
pruski rat" #bog rata gimnazija koju Rembo poha*a biva zatvorena$ te on ne3e polagati maturu"
Rembo prije susreta sa Verlenom 'ita njegove alantne sve"anosti" Galje svoje pjesme vo!e3em
parnasov%u: >feliju$ <redo in unam ;kasnije: Sunce i put4$ Predose/anja$ kako bi bile objavljene
u 'asopisu Savremeni Parnas" 2o se ne3e !ogo!iti"
7
Pro+" je pominjala i 5ergama kao lika %omme!ije !ellRarte7 znam !a je nastala kon+uzija sa tim$ ne nalazim nita u
R@2Du" Nala sam na netu !a je Arlekin zlo'esti sluga iz 5ergama$ tako !a to sigurno jeste naziv mjesta ; Bergamo4"
Da je i lik$ !jeluje mi problemati'no" Aostalom$ izgle!a !a su i 5rigelo i Pu'inelo iz 5ergama$ tako !a to mjesto
samo po sebi +unk%ionie kao aluzija na %omme!iju !ellRarte"
8
5ertolino ovo pie malim slovima$ a samo U@omunaU velikim"
6
2ri su 'uvena Remboova bjekstva o! ku3e" Posle prvog bjekstva sklanja se ko!
gospo*i%a <in!re ;Gan!r4$ tetaka -ora ,zambara" Deset !ana kasnije bjei po !rugi put$ o!lazi
pjei%e !o Eolan!ije" Asput pie Moje boemstvo" -an!armi ga vra3aju majki$ a on rukopis svoga
!jela ostavlja Polu Demeniju" Poznata su !va Remboova pisma: Prvo je napisao -oru ,zambaru$
a !rugo Polu Demeniju i na ovo pismo se 'esto re+erie kao na Pismo vidovitog"
A aprilu i maju /06/" iskazuje soli!arnost sa komunom i pie angaovane pjesme" ,ste
go!ine$ /C" juna$ moli Demenija !a spali sve njegove !ota!anje pjesme$ a alje mu nove" Ovog
ljeta pie i Verlenu$ a malo posle toga !olazi u Pariz" &ti'e raznovrsna pariska poznanstva$ ali
izostaje priznanje o! parnasova%a" Na Remboov !rugi boravak u Parizu re+erie se kao na Uzlatno
!obaU njegovog stvaralatva$ jer ta!a pie svoje najljepe pjesme" A 5riselu objavljuje Boravak u
paklu$ prvobitno nazvan Paganska crna"ka knjiga" Postoji zablu!a !a je to posle!nje Remboovo
!jelo" @luminacije su nastale posle$ ali je to nakna!no otkriveno" <o!ine /069" Rembo boravi u
Hon!onu i 5riselu sa Verlenom7 /C" jula Verlen pu%a na njega" A Hon!onu provo!i !io /06:$ i
ta!a nastaje ve3i !io pjesama iz @luminacija" Pjei%e za ,taliju se upu3uje /06?" go!ine" A'i
strane jezike7 priklju'uje se vojs%i7 !ezertira i vra3a se u Pariz" A Etiopiji je /00C$ bavi se
pro!ajom ka+e7 neuspjean pokuaj isporuke oruja tamonjem kralju M ne3e uspjeti !a naplati"
Galje izvjetaje <eogra+skom !rutvu" <o!ine /001" u Vogu se objavljuju @luminacije$ bez
Remboovog znanja" Da se Rembo pitao$ samo a'i%a pjesama bila bi objavljena" Amire /C"
novembra /0>/$ biva objavljena zaostavtina" Remboovo !jelo biva obje!injeno i tako
objavljeno /0>0$ zahvaljuju3i Verlenu$ izme*u ostalih" Postoje i pogrene atribu%ije: u 'uvenom
Pleja!inom iz!anju potkra!a se je!na pjesma koja nije Remboova"
#na'ajna imena za !eka!ente: Garl @ro ;je!an o! hi!ropata4$ autor Aeza"kog albuma$
Ha+org ;ili Ha ForgT4 M majstor ironije$ vaan za Eliota$ 2ristan @orbjer"
PE2O PREDAVANJE: Pisma vidovitog$ Bunila @@ B Al%emija re"i
#a razumijevanje Remboove poezije i poetike o! presu!nog zna'aja su !va pisma" A
pismu -oru ,zambaru kae da do nepoznatog treba dopreti rastrojstvom svi% "ula M to je 'uveno
mjesto pisma" Po!je!nako je vana i +ormula Jer JA, to je neko drugi" Rembo je ro!ona'elnik
i!eje o umnoavanju$ metamor+ozi pjesni'ke persone$ on je ro!ona'elnik i!eje o
!epersonaliza%iji" &vjesno i sistematsko rastrojavanje svih 'ula vo!i osloba*anju$
na!realisti'kom Uautomatskom pisanjuU: spontanom pisanju$ kao po !iktatu$ sa to manje upliva
ra%ionalnog$ o!nosno bez intelektualne %enzure" Rembo je veoma zna'ajan za na!realiste$
prakti'no njihov prete'a" On iznosi zahtjev za apsolutnom slobo!om$ i to uklju'uje poeziju" On
je pobinjenik protiv konven%ionalnog pjesni'kog jezika" Je!nom prilikom Rembo 3e re3i: >no
-to mene razlikuje od ostali% jeste to -to nemam srce ;u smislu !a nije sentimentalan i emotivan
pjesnik4" .nogostrukost pjesni'kog ja najizrazitije je u @luminacijama"
Pismo Polu Demeniju vano je jer u njemu Rembo i#nosi svo$ metod$ vidovitosti i
!aje sopstveni prika# istorie pesni%tva7 tako*e naslu3uje ta 3e !o3i" Rasin pie u simetri'nom
aleksan!rin%u ;1J14$ naglaava Rembo$ te !o!aje !a je potrebno !a se izmjesti ova simetrija M
tome tei nova poezija" >no -to "ovek koji %o/e da bude pesnik mora pre svega ostalog da
prou"i jeste njegova sopstvena i potpuna svest: on istra0uje svoju du-u& on je nadzire& isku-ava
je& izu"ava je444 Ca0em da treba biti vi!ovit& u"initi sebe vi!ovitim4 Pesnik postaje vidovit
pribegavajui dugom, ogromnom i smiljenom rastroavan$ svi, &$"a* @a!a kae !a pjesnik
treba !a kroz sebe cedi sve otrove& da bi sa"uvao samo kvintesencije to priziva 5o!lera ;da
iscedim lepotu iz zla4" Rembo se u ovoj ta'ki na!ovezuje na 5o!lera$ a to nije slu'aj je!ino na
7
ovom mjestu" Pjesnik je poput amana$ vr%ovni U"enjak" @on%ep%ija pjesnika kao svojevrsnog
vra'a postoji o! antike7 to je tra!i%ija koja ima svoj tok: antika$ poeta vates$ Gelijeva >dbrana
poezije& a vrhuna% te tra!i%ije$ paroksizam$ jeste ko! Remboa" A romantizmu je pjesnik upravo
zbog imagina%ije imao pristup s+erama !o kojih ne bi mogao !o3i ra%ionalnim putem" Je!na o!
!irektnih inspira%ija za pismo je 5o!lerovo Putovanje kojim se njegova zbirka i zatvara7 tu se
romanti'arsko povjerenje u trans%en!en%iju !ovo!i u pitanje" 5o!ler izbjegava !a ponu!i bilo
kakvu sigurnu pre!o!bu$ trans%en!en%ija ko! njega ostaje po! znakom pitanja" #ato Rembo
insistira na !olaenju ba !o nepoznatog& jer se tako !olazi !o novog koje je pravi pjesni'ki
zahtjev4 Vano je sti3i !o nepoznatog i vi!jeti nevi*eno$ pa i po %jenu lu!ila" Do toga se stie
rastrojstvom svih 'ula"
O! sutinske vanosti je pronala0enje novog jezika$ jezika koji /e sa0imati sve& mirise&
zvuke& boje""" Pjesnik treba !a vo!i 'itavo 'ovje'anstvo napre! ;poezija /e biti napred4" Pjesnik
mora !a zna !a je ro*eni pjesnik$ mora prvo sam !a postane vi!ovit$ pa on!a !a ta iskustva
posre!stvom novog pjesni'kog jezika unese u poeziju"
Pohvala romantizmu" Rembo je !osta rano 'itao #adnike$ koje u pismu naziva poemom"
Otra kritika .isea" Priznanje 5o!leru$ on je kralj pesnika& pravi Bog" @a!a kae !a je 5o!ler
ivio u suvie umjetni'koj sre!ini$ on zapravo kritikuje parnasovske i larpurlartisti'ke zahtjeve
pisanja$ pjesnitvo koje nalikuje zanatu" 5o!lerova +orma je stoga osku!na$ a pronalaenje
neznanog zahteva nove forme" 5o!leru se uprkos svemu !aje %entralno mjesto"
Boravak u paklu ;najvjerovatnije napisan nakon raski!a sa Verlenom$ ma!a neki
smatraju !a je napisan prije toga4 smatra se sumom Remboovog !ota!anjeg ivotnog i
pjesni'kog iskustva" Pjesnik se ov!je pore!i sa alhemi'arom zato to on putem svog pjesni'kog
jezika sve to !otakne pretvori u zlato" 2" &" Eliot pravi pore*enje sa katalizatorom" 2ako se
nastanak pjesme !ovo!i u vezu sa hemijskim pro%esom" Pesto se$ naime$ govori o hermeti'nosti
Boravka u paklu" Bunila @@ ukazuju$ me*utim$ na vanost Remboovog !uhovnog razvoja M ov!je
on gotovo sa prezirom gle!a na svoj eksperiment vi!ovnjatva iz pisama" , ina'e se u zbir%i
kriti'ki osvr3e na svoja pretho!na !jela" A nave!enom tekstu kritikuje Samoglasnike" Vrlo je
vjerovatno !a$ ka!a pre! kraj Al%emije re"i kae pesni"ka starudija time zapravo alu!ira na
sopstveno stvaranje u stihu" 2ra!i%ionalna kritika smatrala je !a u ovoj zbir%i Rembo pre svega
kritikuje @luminacije$ to nije ta'no" @luminacije pre!stavljaju prozni oblik$ a Rembo ov!je %itira
samo stihove$ njegova kritika o!nosi se na !ota!anje stihove" Na!alje$ uo'ljiva je enigmati'nost
posle!nje !vije re'eni%e: 5o je bilo i pro-lo4 #a danas znam da pozdravim lepotu"
&uzan 5ernar$ > pesmama u prozi kod !emboa ;klasi'na stu!ija4: Boravak u paklu nije
bio oprotaj o! knjievnosti kao takve$ ve3 samo o! je!nog njenog vi!a M o! pjesnitva u stihu7
zbrika ukazuje na prelazak sa stiha na prozu kao na novi$ a!ekvatan pjesni'ki oblik" A pitanju je
osloba*anje o! stiha" &uzan 5ernar$ na!alje$ isti'e !a pjesma u prozi nije proza$ ve3 je to
sutinski pjesma" @luminacije se !ovo!e u vezu i sa njema'kim romanti'arima$ sa +ragmentom"
>
&uzan 5ernar$ opet$ govori o sutinskoj !vostukosti Remboove priro!e: s je!ne strane vi!ljiva je
izrazita ten!en%ija ka anarhiji i ruenju$ !ok sa !ruge strane Rembo ima izuzetan osje3aj za
stvaranje sistema" Ovo tako*e objanjava sutinsku ambivalentnost njegove poezije"
&uzan 5ernar ukazuje na para!oks pre! kojim se Rembo naao prilikom opisivanja
meto!a vi!ovnjatva: pjesnik treba !a na*e ime za ono to se ne moe imenovati" Ona razlikuje
dvie etape izvrenja za!atka koji je pre! sebe postavio mla!i pjesnik: /" postati vi!ovit$ 8" pa
prona3i jezik kojim 3e se preneti vizije" Potrebno je$ me*utim$ nagovjestiti$ sugerisati nepoznato7
9
2o ra!i njen bivi pro+esor$ nisam razumjela kako se zove"
8
pjesnik to moe upravo magijom ritma$ alhemijom re'i M po tome je pjesnik 'arobnjak" 2reba se
prisjetiti !a je za 5o!lera poezija upravo evokativna ma$ija" Pjesma sa!ri jezik koji moe !a
nagovjesti nepoznato" Poput misti'ara ka!a nam prenose svoja iskustva$ i pjesni%ima ne!ostaju
rije'i pomo3u kojih bi nam prenijeli ono to su vi!jeli" &amo zvu'anje rije'i treba !a sugerie
neto 'itao%u M otu!a je muzika bila toliko vana simbolistima"
A Boravku u paklu kritikuje se$ !akle$ pretho!no stvaralatvo utoliko to se kritikuje
pisanje u stihu" 2o ne mora$ me*utim$ !a zna'i nunu !etroniza%iju svega to je Rembo napisao u
pismima$ jer upravo pjesni'ko izraavanje u prozi ozna'ava +leksibilniji na'in prenoenja
nevi!ljivog"
Na!alje$ Rembo se moe smatrati pionirom slobo!nog stiha" Dvije pjesme iz
@luminacija nesumnjivo su njime napisane: Marina i Cretanje"
Rembo je simbol pobune$ ali i simbol novog stvaranja$ novog pjesni'kog jezika"
GE&2O PREDAVANJE: Pijani brod
Pijani brod je posle!nja pesma koju Rembo pie u Garlvilu$ prije nego to 3e !o3i u
Pariz na Verlenov poziv" Pjesma ima /CC stihova u aleksan!rin%u$ o!nosno 8? katrena" &to
stihova je grani%a koju i Po i 5o!ler postavljaju kao krajnju za !jelo u stihu" Fas%inantno je !a
Rembo nije uopte vi!io more u svom !ota!anjem ivotu" Vjerovatno su mu pomogle slike iz
knjiga i 'asopisa$ kao i uspomene sa plovi!be rijekom u !jetinjstvu" @ao to se 5o!ler svojim
)abudom upisao u knjievnu tra!i%iju u eliotovskom smislu te rije'i$ tako 3e to u'initi i Rembo
upravo sa Pijanim brodom$ biraju3i temu koja nije nova$ nije sama po sebi originalna" .otiv
naviga%ije$ ivota kao plovi!be$ koriste i parnasov%i i 5o!ler7 pjesma 'ak po!sje3a i na
@olri!ovog Starog mornara" 2ema je poznata o! antike$ o! >diseje$ ?pa o Argonautima$
?nejide M sve su to epovi putovanja ;kao ivota4" Pore! Starog mornara$ vane su analogije sa
5o!lerovim Putovanjem$ kao i sa Poovom pripovjetkom +ubine Malstroma" Avanturisti'ki
roman$ tako*e$ vaan je za Remboa" ,goove pjesme tako*e ;Pu"ina i more$ Morski radnici4" -il
Vern$ 2D DDD milja pod morem M knjiga se pojavila /01>7 neke slike iz Pijanog broda
korespon!iraju sa vizijama posa!e Nautilusa" &ve su ovo neposre!ni po!sti%aji za Remboovu
pjesmu"
A prvom stihu oglaava se sam bro!O Rembo$ !akle$ koristi apso"$tn$ metafor$7 ona
3e biti je!no o! vanih obiljeja mo!erne lirike$ a njen za'etnik je upravo Rembo" <rvenoko-ci
iz prve stro+e jesu ,n!ijan%i$ te se tako otvara tema sukoba %iviliza%ije i primitivnijih oblika
!rutvenog postojanja" A prve !vije stro+e saznaje se !a su <rvenoko-ci uhvatili la*are$ i !a je
bro! ostao sam" @a!a bro! na kraju !ruge stro+e kae Pustile su me reke gde 0elim da i slazim
misli na more" 2ako*e postaje evi!entno !a je u pitanju trgova'ki bro!: #a& nosa" flamanskog
0ita& engleskog pamuka7 mnogi kriti'ari smatraju !a upravo ove o!re!ni%e treba !a sugeriu
%iviliza%iju" 5ro!$ me*utim$ eli !a se rijei tog tereta$ u!i za potpunom slobo!om" >tkinuti
rtovi iz tre3e stro+e zapravo su putuju3a ostrva" &matra se !a je Remboa za ove stihove inspirisao
'lanak o o!re*enom gr'kom putuju3em ostrvu$ koji je mogao !a na*e u izvjesnom 'asopisu" A
'etvrtoj stro+i spominju se glupa svetla na 0alu$ to je tako*e negativna o!re!ni%a same
%iviliza%ije"
A petoj stro+i javlja se zelena voda te se tako ve3 probija boja kao je!an o! !ominantnih
atributa ove pjesme" Vatromet boja koji je prisutan ko! Remboa$ kao i 'injeni%a !a se boja
iz!vaja u o!nosu na ostale 'ulne pre!stave$ potkrepljuje mnogobrojna o!re*enja mla!og pjesnika
kao prete'e ne samo na!realista$ ve3 i ekspresionista$ pa 'ak i +ovista" Vo!a se javlja kao stihija
9
;onemogu3uje !alje svjesno upravljanje i voljno zaustavljanje4 i kao ona koja pro'i3uje" @ae se
!a je vo!a Sprala od bljuvotina i od mrlja vina&*Cormilo mi i sidro raznela je u pljusku" Ovakva
ambivalentna slika vo!e o!ra3e se kroz 'itavu pjesmu" Ve3 u po'etku se javljaju glagoli poput
prodiranje$ razaranje 'ime se ukazuje na silinu i !estruk%iju o kojoj pjesma !o kraja govori"
Posle!nji stih osme stro+e po!sje3a na Pismo vidovitog M javlja se$ !akle$ i autoaluzija" Deveta
stro+a je aluzija na 5o!lera$ na Earmoniju ve"era" 2ako*e se$ posle!njim stihom$ alu!ira na 'as
pro+esora ,zambara na kojem se govorilo o Eshilovoj !rami i njegovim glum%ima ;stati'nost$
uko'enost4: """Coji li"e na glumce iz vrlo drevni% drama;
A pjesmi nam se ponovo otkrivaju boje i$ naro'ito$ novi treptaju i novi prelivi" A ovom
smislu ilustrativna je !eseta stro+a" A +ran%uskom postoji epitet koji ozna'ava se!e+asto
prelivanje boje" Posle!nji stih opijeva planktone$ koji !aju osje3aj osvjetljenog mora
;bioilumina%ija4$ tako !a !jeluje !a more +os+ores%ira"
/C
,zvjesni Remboov biogra+ objanjava
sle!e3u$ je!anaestu stro+u po!sje3aju3i na !etalj iz Poove pripovjetke g!je se zvuk morske oluje
;brujanje4 pore!i sa topotom kr!a !ivljih bivola" Na!alje$ Floride iz /8" stro+e povezuju se sa
plutaju3im ostrvima" Hevijatan iz sle!e3e$ /9" stro+e nije samo biblijsko 'u!ovite$ ve3 i ime koje
Viktor ,go !aje bro!u 'iji bro!olom opijeva u je!noj svojoj pjesmi" Otu!a se smatra !a je u
levijatanu sa!rana re+eren%a na samog ,goa" Vaan je$ potom$ o!nos plavo:zlatno u /?" stro+i"
Ribe koje Rembo opisuje po!sje3aju na zlatne !iskove koji se kre3u u plavoj vo!i" &likovitost
Pijanog broda sasvim je nova i autenti'na"
A /0Dtoj stro+i pominju se Monitor i Eanzina jedrilica$ oklopni straarski bro!ovi i
Eanzine je!ini%e: oni 3e !a tragaju za bro!om koji se izgubio jer on ipak nosi vrije!nost M
trgova'ke proizvo!e koji zna'e nova%"
A />Dtoj stro+i vi!ljivi su neobi'ni spojevi$ ina'e prisutni u pjesnikovom opusu" ;Njih
ima i ko! 5o!lera"4 Rembo se u posle!njem !vostihu ove stro+e ironijski okre3e ka parnasovskoj
poeziji i njenoj arti+i%ijelnosti" Nova poezija treba !a je Urevolu%ionarnaU i pjesni'ki jezik treba
iznova !a stvara svijet" #a ovu temu zna'ajna je pjesma Vje"nost$ je!na o! posle!njih
Remboovih pjesama napisanih u stihu" Njegova misija upravo je !a se svijet iznova stvori"
@a!a se u 8/" stro+i pomene Evropa ukazuje se ne samo na kontinent$ ve3 prevasho!no
na evropsku pjesni'ku tra!i%iju" Do promjene u tonu !olazi sa 89" stro+om pa je ona zbog toga
naro'ito zna'ajna" &a njom u pjesmu ulazi osje3anje melanholije7 pojavljuje se mrtvilo$ elja za
unitenjem koja je nihilisti'ka tenja ;paralele sa Ni'eom4" .ora za!obija svoj stihijski vi!"
Heksika geogra+ije$ topogra+ije u Pijanom brodu u 'itala'koj svijesti bu!i utisak irine"
.e*utim$ spram ogromnog vo!enog prostranstva i potpune slobo!e u 8:" stro+i iskrsava lokva
koja je crna i %ladna" Anutar slike koju tvore posle!nja !va stiha ove stro+e ponovo se javlja
slika bro!a" A posle!njoj stro+i kae se !a bro! ne moe !a se kre3e onako kako je neka! bio
primoran !a se kre3e$ ne moe vie !a bro!i tragom nosa"a pamuka7 spominju se tamniceFla$e u
kojima su se neka!a !rali zato'eni%i" Aspostavlja se paralela sa prvom stro+om"
Povratak primitivnom ;prvo!obnom4 ko! Remboa$ kao i zahtjev za uki!anjem svih
stega vi!ljiv je i u Pijanom brodu7 bro! prolazi kroz nekoliko +aza: prvo biva opustoen
;pobuna4$ on!a sebi !aje apsolutnu slobo!u$ !a bi u tre3oj i posle!njoj +azi utonuo u mirno
unitenje" Ovo je struktura kretanja koja se nalazi u 'itavom Remboovom pjesnitvu$ primje3uje
neki nau'nik" @raj je$ !akle$ u neuspjehu" Pjesma se zavrava u melanholi'nom tonu" 'avigatio
vitae$ ivot kao plovi!ba$ ima nekoliko +aza"
Remboovska ambivalen%ija prema priro!i vi!ljiva je i ov!je: sa je!ne strane postoji
elja subjekta !a joj se pre!a$ !ok sa !ruge strane opstaje i svijest o njenoj !estruktivnosti" &li'na
10
Ovaj e+ekat proizvo!i se samo ka!a se mikroorganizmi uznemire"
10
situa%ija javi3e se i u Majskim barjacima" Asle! neobi'nih kombina%ija i slika pejzaa$ gustine
'ulnih per%ep%ija$ vi!i se !a je jezik Remboove poezije zaista stvarala'ki7 to su prizori koji nika!
prije nisu vi*eni" &naan utisak pomijeranja koji se pjesmom Pijani brod proizvo!i u kontrastu je
sa Ustati'no3uU parnasovske poezije" Eksplozija"
#ato je pjesma simbolisti'kaT Ne misli se zaista na bro!: paralela izme*u kretanja
bro!a i kretanja lju!skog ivota" Pijanost bro!a ukazuje na zanos pjesnika" Earmonija zvu'enja i
zna'enja koja je neprevo!iva na srpski jezik ;primer sa Krvenoko%ima$ u zvu'anju te rije'i ima
ne'eg uro*eni'kog4"
5oja$ vizija$ pokret$ intenzitet slika$ silovitost leksike" Na sve to treba obratiti panju
prilikom 'itanja"
&ED.O PREDAVANJE: Predose/aj$ >felija$ Venus AnadGomene i Samoglasnici
Pesmu Predose/aj Rembo je uputio 5anvilu$ pore! >felije i Sunca i puta kako bi ga
uvrstio u Savremeni parnas" One nisu prihva3ene$ ali su u !rugim 'asopisima objavljene !ruge
tri pesme i Boravak u paklu" @luminacije su tako*e objavljene ali bez njegove !ozvole i
posthumno u 'asopisu )a Vogue"
Predose/aj govori o zovu !a se krene na put" Re' je o preputanji priro!i i lutanju$ to je
prisutno i u pesmi Moje boemstvo" (5oem) na +ran%uskom zapravo zna'i (Kiganin)$ tako !a je
ovo romanti'arski motiv" Nagovetaj sre3e i pre!avanja priro!i ov!e su u vezi$ ali u Pijanom
brodu je pre!avanje priro!i !estruktivno$ tako !a je Remboov panteizam ambivalentan" Priro!a
se ov!e javlja kao ena i majka"
Ovu pesmu treba upore!iti sa pesmom bez naslova iz Contemlacija Viktora ,goa:
&utra$ ka! se polje zabijeli o! zore$ Ne3u pre! Ear+leurom gle!at u sumraku
Na put 3u po3i" #nam$ ti me 'eka tamo" Je!ra u !aljini$ zlato to se ljeska"
,3i 3u kroz umu$ i3i preko gore$ @a! stignem$ na tvoju poloit 3u raku
Jer ne mogu !ugo !a ti nisi sa mnom" 5uket o! boike i pro%vala vrijeska"
#a!ubljen u misli$ ho!at 3u u muku$
Nit 3u to vi!jeti niti 'uti mo3i$
&am$ neznan$ pogrbljen$ prekrtenih ruku$
2uan$ a !an 3e mi biti sli'an no3i"
Pesma je nastala posle smrti ,goove 3erke$ koja se utopila" Pjer 5rinel isti'e bitne razlike
izme*u ove pesme i Remboovog Predose/aja" ,goova pesma moe se !ovesti u vezu i sa
>felijom zbog motiva utopljenja"
A >feliji je izraena simbolika
%rnog i belog" 5elo je nevinost i
krhkost$ jer je O+elija rtva
okolnosti" 2u se vi!i i veza sa
engleskim prera+aelitiskim slikarom
Donom .ileom$
koji je naslikao O+eliju" V
@ori3enje +ran%uske i
engleske transkirp%ije imena O+elija
ukazuju na uske veze Gekspirovog i
11
Remboovog !ela" 2ako Remboove rese iva aso%iraju na vrbu koju pominje Gekspir$ a norveka
br!a na Dansku"
O!je%i hajke koji se 'uju iz !aljine 5rinel objanjava Remboovom ljubavlju prema
primitivnim ritmovima" O+elija vekovima plovi zato to je postala pensi'ki simbol" <lagoli kao
to su (romori) i (te'e) ukazuju na sazvu'je s priro!om" (2ajanstvena pesma) u vezi je sa
remboovskom alhemijom re'i" &re3e se i pitagoresjka harmonija s+era"
Rembo Eamleta naziva (ble!im vitezom$ jasnim lu!akom)$ jer je njegovo lu!ilo
glumljeno$ !ok je O+elijino stvarno" O+elijina pesma posle!i%a je lu!ila i zato je van!iskurzivna$
to je remboovski pesni'ki program" ,pak$ ko! Remboa ona nije rtva lu!ila$ ona postaje vizionar
pun vizija raja$ slobo!e i ljubavi" Ona umire za i!ealom$ za onim to prevazilazi ovostrani ivot"
&ve to nju samu 'ini pesnikinjom$ ali i tragi'kom +igurom koja stra!a u sukobu sa svetom"
A >feliji se !onekle vi!i sklonost ka pastiu" #a Remboa pesnik je (kra!ljiva% plamena)"
&klonost ka pastiu i travestiji u skla!u je sa estetikom runog i upravo je u tom pogle!u$ pore!
i!eja o vi!ovitosti i teorije pesni'kog jezika$ Rembo uti%ao na avangar!ne pesnike" Estetika
runog suprotstavlja se parnasovskoj i!eji lepog i ona pre!stavlja paro!iju parnasovske estetike"
Je!an o! jasnijih napa!a na parnasov%e pre!stavlja pesma Pesniku povodom cve/a$ g!e se jasno
napa!a parnasovska simbolika %ve3a" Rembo je 'ak otvoreno 5anvila nazvao +otogra+om liva!a"
Estetika runog najjasnija je u pesmi Venus AnadGomene ;starogr'ko (koja se !ie)4"
Venera ro*ena iz morske pene pre!stavlja etalon enske lepote$ !ok je Remboova Venera
nega%ija svega to Venera pre!stavlja" Ona pre po!se3a na Veneru ko! <latimija
T
koja je
prostitutka" A ovoj pesmi Rembo se otkriva kao pesnik pobune$ jer on rui kult lepote"
&onet Samoglasnici 'esto se !ovo!i u vezu sa 5o!lerovim Vezama" A me*uo!nos se
stavljaju boje i muzika$ to nije novo$ jer je poznato jo o! Voltera" Ova pesma najbolje oslikava
+enomen obojenog sluanja$ kako se prevo!i +ran%uski termin audition colorHe" Fenomen nije
nov$ ali mu Rembo prvi !aje ovakav naziv" #a razliku o! 5o!lera$ Rembo ne eli !a nagovesti
analogiju$ ve3 !a ra'lani i samu re'" &inestezija u ovoj pesmi tei !a prenese iri !oivljaj
stvarnosti" &amoglasni%i su u svojoj priro!i !vojaki kao gra+eme i kao zvuk$ pa se u tom smislu i
vi!e i 'uju$ me*utim$ Rembo eli !a kae !a ih mi vi!imo kao zvuk"
Rembo u Al%emiji re"i tvr!i !a je prou'avao boju samoglasnika" , ,go je imao svoju
viziju samoglasnika$ ma!a Rembo nije znao za njegov tekst" ,nsipira%ija za Remboove
Samoglasnike traena je na vie mesta$ a je!na o! verovatnijih jeste bukvar" A bukvaru svako
slovo ima !ruga'iju boju$ a +ran%uski bukvar iz perio!a u kom je Rembo iveo ilustrovao je
svako slovo pomo3u 'etiri slike" Je!ino nepo!u!aranje jeste to to je za E Rembo uzeo belu boju$
a ne utu" 5ela mu je vana zbog kontrasta %rnoDbelo$ a vane su mu i jarke boje" A bukvaru
je!na o! slika za slovo A jesu p'ele$ na ta mo!a alu!iraju muve koje Rembo pominje" 2ako*e$
korset je mo!a reminis%en%ija na ab!omen"
Po okutnom tuma'enju$ boje u pesmi imaju intelektuano zna'enje i mogu se uzeti za
klju' 'itavog Remboovog sistema" .e*utim$ ovo stanovite je suvie mehani'ko i hermeti'no i
kasnije je bilo opovrgnuto" Je!no o! sulu!ih tuma'enja svakako je erotsko$ po kojem izokrenuto
A pre!stavlja vaginu$ a poto su Verlen i Rembo E pisali zaobljeno$ ono izokrenuto izgle!a kao
omega i pre!stavlja za!nji%u" Po ovom tuma'enju$ ovaj sonet je slika ekstaze"
Po simboli%i boja %rna pre!stavlja smrt$ bela 'istotu$ a zelena spokoj" &imboli'ki
poten%ijal boja ranije je istakao 5o!ler$ ka!a se u Salonu 67I94 alio to niko nije napravio
analogiju boja i ose3anja"
Posle!nji stih pesme Hali3 prevo!i ovako: (D O Omega$ 'jenog oka mo!ri zrak je)" Na
+ran%uskom ro! zameni%e nije jasno o!re*en" #bog velikog po'etnog slova$ prihvatljivo je misliti
12
!a je u pitanju 5og" .e*utim$ neki misle !a je Omega i Verlen" &inteti'ko tuma'enje je tako*e
prihvatljivo M Omega su i ljubav i boanstvo$ nije obavezno za!rati se samo na je!nom
tuma'enju"
O&.O PREDAVANJE: Spava" u dolu$ Ve"nost$ Barjaci maja i @luminacije
Spava" u dolu je sonet koji eli !a izazove e+ekat oka$ jer se ispostavlja !a je spava'
zapravo mrtav vojnik" A prvoj stro+i pre!stavljen je locus amoenus$ prisutna je Remboova
opsesija svetlo3u" , !rugi katren ostaje u +inoj i!ili$ !ok se u ter%etima menja ton" Priro!a se i u
ovoj pesmi$ kao i u >feliji$ ponaa kao majka: (#agrej ga$ Priro!o$ jer zima ga mori") Riar
govori o priro!i u Remboovoj poeziji kao o ljubavnom telu koje ra*a$ prima i koje je meko i time
isti'e generativnost priro!e" 2er%eti alu!iraju na simptome smrti i mrtvila: (.iris mu !rhtaje
noz!rva ne bu!i)" Krvena rupa o! metaka u ter%etu u kontrastu je sa zelenim rupama iz katrena"
Ovaj brutalan kontrast me*u stro+ama stvara agresivnu reak%iju na i!ilu$ samim tim i antii!ilu"
2o je poseban atak na parnasov%e$ koji su i!ilu posebno negovali" ,!ila se naro'ito naruava
upa!om istorije$ jer je junak pesme rtva rata" Na to se alu!ira i motivima M vojnikova stopala su
u irisu$ a na latinskom gladius zna'i i ma'" Ostvaruje se i paralalela izme*u smrti i sna$ zato to
se opisuju istim simptomima"
Pesma Ve"nost po'inje re'ju retrouver$ to zna'i ponovo na*ena" 2ei se stvaranju sveta
iz novog poetskog jezika" .otivi mora i vatre pre!stavljaju elemente koji se spajaju u nov
entitet" .ore je krenulo za sun%em M u pitanju je stremljenje elemenata" 2ako nastaje vatrena
vo!a" &ve se to !eava u !uhu usle! ra!osti trenutka bivanja u priro!i" A ovoj pesmi sre3emo
hermeti'nost i enignati'nost jezika i sibilinsku elipti'nost po kojima 3e naro'ito ostati poznat
.alarme" (#nala'ka naivnost) je vana za Remboa jer on insistira na povratku iskonskom M
paganskom$ priro!i$ it!" ,pak$ o!nos prema priro!i je ambivalentan$ jer je uivanje samo je!na
strana$ a !ruga su patnja i stra!anje" Pesma uki!a temporalnost i otu!a je ona ponovo prona*ena
Ve'nost"
Barjaci maja tako*e je teko proho!na pesma" A njoj uo'avamo vanost vegetativne
simbolike za Remboa" Aspostavljaju se veze$ tako !a su ribizle uje!no i kapi krvi" Azur i val se
pri'e3uju$ tako !a su elementi ov!e u sakralnom o!nosu" #rak se prikazuje kao strela$ 'ime se
govori !a je mogu3e umreti o! svetlosti" Prosvetljenje se u tom kontekstu otkriva kao streljanje
stetlosti$ penetra%ija svetlosti" , u ovoj pesmi se uspostavlja kontrast sa i!ilom ;(@ vragu s mojim
ja!om)4" Hirski subjekt eli !a se vee za kola priro!e" Ov!e je Remboov panteizam agresivan"
@raj pesme$ smrt na sun%u$ u kontrsastu je sa po'etkom pesme i raz!ragano3u po'etnih stihova"
Javlja se elja za samounitenjem i to u stapanju sa priro!om" 2o su pomirenje i pre!avanje
vlastitom ja!u$ to je o!lika melanholije" Pesma se zavrava prihvatanjem nesre3e"
#a @luminacije se pretpostavlja !a su nastale pre Boravka u paklu i !a se ironi'an stav iz
Boravka u paklu o!nosi i na @luminacije" .e*utim$ to nije ta'no$ jer su one nastali ili u perio!u
izme*u /069" i /06?" ili izme*u /068" i /06?" A pitanju je zbirka pesama u prozi$ ma!a su !ve
pesme ;Marina i Cretanje4 u slobo!nom stihu" <ijo smatra !a ov!e Rembo stvara novi anr M
inac%Hvement$ +ragment u legelovskom smislu" 2o je +ragment zatvoren u samog sebe$ bez veze
sa okolnim tekstom" Ne!ovrenost je sutina ilumina%ija"
Pesme u prozi ne pie prvi Rembo" Pretho!i mu 5o!lerov Pariski splin$ a prve pesme u
prozi na +ran%uskom pisao je <aspar !e la Nuit ;<aspar No3i4" 5o!ler prelazi u pesme u prozi
zato to ose3aj sveta postaje !ruga'iji" 2o je psole!i%a traume mo!ernog ivota" &uzan 5ernar
smatra !a se Rembo nije oprostio o! 'itave knjievnosti$ ve3 samo o! pesama u stihu" Ov!e ipak
13
treba napraviti razliku izme*u pesama u prozi i pesni'kih proza" Pesni'ka proza pre!stavlja
prozniji kontinuum teksta$ !ok su u pesmama u prozi jasno prepoznatljive o!elite %eline"
,lumina%ije su otis%i u boji$ to ima misterijsko zna'enje M to je svetlost koju 5og ba%a na
!uu$ prosvetljenje !ue"A @luminacijama se nastavljaju osnovne stavke Remboove poetike"
.atemor+ota (ja) koje postaje neko !rugi i (ne mislim$ ve3 misle me) pre!stavljaju nastavak
eksperimenta iz Vidovnja-tva" #bog metamor+oza lirskog subjekta ova poezija je avanturisti'ka i
puna !iskontinuiteta" 2ei se preki!u svake vrste logike" A pripove!anju se tei alegorijskom
obrtu$ ali je ov!e alegoriza%ija misti+ika%ijski postupak" Pripove!a' ostaje tajanstven i ne !aje
objanjenja" Pesni'ko stvaranje narativne maske ov!e je u vezi sa biblijskim stvaranjem sveta"
&tvaranjem !rugog (ja) pripove!a' se !epersonalizuje" Diskontinuitet se$ kako je to tipi'no u
mo!ernoj poeziji$ ogle!a u o!vajanju lirskog i empirijskog (ja)"
Razbijanje svakog logi'kog okvira po!razumeva i razbijanje temporalnosti" Dolazi !o
+ragmenta%ije ose3anja vremena" ,ako su pesme u okviru nara%ije$ one su mimo svake
kauzalnosti prikazivanja" ,pak$ veza izme*u pesni'ke re'i i re+erenta i stvarnog sveta nije
potpuno izgubljena" Ona je pre pre!o'ena kao kalei!oskopska vizija" &ama vizija stvarnosti je
+ragmentisana" Pesni'ka vizija je !ruga'ija$ ali je ona i izraena !ruga'ijim pesni'kim stilom"
Proza otvara mogu3nost za meanje anrova$ pa se prepli3u se3anja$ opisi i !r" &ve to ovu +ormu
'ini otvorenom M priisutna je raznovrsnost tona$ kao i +ormalna raznovrsnost" Namerno se
izbegava zaklju'ak$ jer bi on logi'ki zatvorio pesmu"
Vaan pre!loak @luminacijama jesu slikarstvo i muzika" Dolazi !o pretapanja slika$ to
je naro'ito u vezi sa impresionizmom" @asnije 3e se ekspresionisti pozivati na Remboa"
DEVE2O PREDAVANJE: @luminacije
.a!a je za Remboove pesme u stihu karakteristi'na maskirana narativnost$ u Pri"i ona
nije maskrirana" Donekle je bliska +ormi apologa$ pou'ne pri'e koja se 'esto o!nosi na ivotinje"
Posle!nja re'eni%a se naziva para!a i treba !a sa!ri klju' tuma'enja" Parada je ime je!ne o!
@luminacija$ invektive upu3ene katoli'anstvu$ ali se ovaj termin pre svega o!nosi na kraj ove
@luminacije: (Ja je!ini imam klju' te para!e") Pensi'ka misija u ovoj pesmi sli'na je kao u
@luminaciji Posle potopa M ponovno stvaranje sveta" A pesmi se alu!ira na rimskog imperatora
Julijana Apostata ;tj" Otpa!nika4" Na osnovu istorije ovog imperatora jo je!nom vi!imo elju za
povratkom paganstvu i prvobitnom stanju$ ali i kao reak%ija na hri3anstvo$ naro'ito
katoli'anstvo" & !ruge strane$ pesma je u bliskoj vezi sa 5o!lerovim Splinom (#a sam ko kralj u
zemlji gde ki-a stalno padaJ" .e*utim$ razlika je velika$ jer o! Remboa sre3emo !ivlji
!espotizam" A pesmi se javlja i aluzija na .ileovu i!eju !a ena treba !a ponu!i vise o! tela"
rembo je bio simpatizer eman%ipatorskog pokreta za slobo!nu ljubav$ ali i slobo!u ena"
Nije neopho!no !a imamo klju' za to ko su knez i <enije$ jer oni prerastaju u pensi'ke
simbole$ ali evo nekih o! tuma'enja: to su Rembo i Verlen$ ali to je mo!a i po!vojeni Rembo
usle! eksperimenta vi!ovitosti$ jer je <enije Remboov alterDego$ njegovo i!ealno li%e" 2o bi ovu
pesmu pribliilo Boravku u Paklu$ i Boravak u paklu u'inilo samo pretvaranjem !a Rembo
o!ustaje o! eksperimenta vi!ovitosti$ ali je Boravku u paklu blii i motiv preobraavanja ljubavi"
Rembo se ov!e retroaktivno i autoironijski osvr3e na projekat iz Al%emije re"i$ jer je ov!e lirski
subje%t zreliji" @raj pesme moe se !ovesti u vezu sa !rugim !elom Remboovog ivota$ g!e on
sebe vi!i kao muzi'ara koji je pronaao klju' ljubavi" Pesma se zavrava enigmati'no$ to je u
kontrastu sa njenom pou'no3u"
14
Pesma Being Beautious tuma'ena je na mnogo na'ina" Neki smatraju !a ona priziva sliku
azijske igra'i%e koja izvo!i ples$ !rugi !a je u pitanju aluzija na kraj Avantura ordona Pima$
it!" Verovatno je najispravniji stav onih koji smatraju !a nije!no tuma'enje ne moe !a obuhvati
sve slike koje pesma prikazuje" Ono to je neizvesno jeste !a ne smemo zanemariti kontrast
izme*u lepog bi3a i rana kojima je ono unakaeno" .e*utim$ kako ko! Remboa nita nije
patoloko$ tako se i rane mogu tuma'iti u !ruga'ijem klju'u$ kao otvori o'iju i ustiju" A svakom
slu'aju$ kroz pesmu se o!vaja o! prikazanog pre!meta i slikarska vizija postaje sve jasnija kroz
sam pro%es stvaranja" Ametni'ka krea%ija ov!e je bi3e kakvog nema u priro!i" Na prvi pogle!
ovo nas moe po!setiti na parnasovski vajarski i!eal$ ali$ za razliku o! parnasovske skulpture
koja je stati'na$ ov!e je ovaplo3en pokret$ to 3e naro'ito vano biti za @luminaciju Anti"ka"
Pre!met pesme se pesniku ne prikazuje kao nastao$ ve3 u nastajanju" Pokret se ogle!a i u
promeni pesni'kih perspektiva$ jer su @luminacije sa'injene o! kalei!oskopskog prelianja
perspektiva"
Pesma koja sle!i posle Being Beautious naslovljena je kao """ i zbog toga je neki kriti'ari
tretiraju kao !eo pretho!ne" .e*utim$ zbog znaka o!vajanja verovatnije je !a je nasov
izostavljen" #atim sle!i pesma >dlazak koja !o'arava sam ritam o!laska$ o!laska u nove 'ulne
senza%ije"
A Anti"koj nije re' o skulpturi koja je kontrapost$ ve3 o skulpturi koja !o'arava pokret"
Ali za razliku o! stvarne skulpture u pesmi pokret nije +iksiran" Dvostruki pol ukazuje na
!vostruku priro!u bi3a koje je prikazano" ,!eju o herma+ro!itu neki povezuju sa Remboovim
seksualnim sklonostima"
Misti"na ;tj" 5ajanstvo4
prikazuje !ihotomiju koju 3emo sresti
i u Cretanju: smrtDnapre!ak"
&uprotnosti se su'eljavaju$ a zbog
poloaja sun%a smrt se verovatno
vezuje za zapa!$ a napre!ak za istok"
Ova pesma verovatno ima slikarski
pre!loak$ a mnogi smatraju !a je u
pitanju Van Ajkov poliptih Misti"no
jagnje prikazan na gentskom oltaru"
,pak$ slika je svakako samo polazite
za !ublju per%ep%iju$ koja 3e biti
izraena jezikom" Ono to povezuje
sliku i pesmu jeste kontrast izme*u
intenzivne zelene boje i neitnenzivne
naran!asto%rvene" V
.otiv pa!ine moe se tuma'iti kao zaba'ena glava$ 'ime bi pesnik transponovao
sopstvenu viziju" Ovo korespon!ira sa misti'nom opijeno3u lutali%e$ to tako*e moe biti
pre!loak za pesmu" Ovim poloajem glave namerno bi se poremetili noralni o!nosi u vi*enju
sveta" Ali$ pa!ina moe biti i stvarna pa!ina ispre! pariske elezni%e"
A @luminaciji <vetovi !olazi !o raz!vajanja vi*enja i vizije" Pretpostavlja se !a lirski
subjekt gle!a %ve3e iz najneposre!nije blizine$ to menja per%ep%iju" Priro!a se prikazuje kao
tepih$ to !alje otvara mogu3nost za uvo*enje motiva raznih materijala" Na taj na'in pesnik
postaje juvelir" Dolazi !o sim+onije o!lika$ materijala i strukture" Neki pesmu tuma'e u
alhemi'arskom klju'u$ jer %vetovi u alhemiji pre!stavljaju 'iste supstan%e i !uh ovaplo3en u
15
materiji" 2akvo tuma'enje je ipak preterano" Pulno posmatranje %vetova je samo polazite$ zatim
se javlja vizija$ ali se na kraju i ona prevazilazi"
A @luminaciji Aora$ kao to je ko! 5o!lera bio sumrak$ oov!e zora postaje grani'ni
trenutak" #ora je povla3en trenutak i za ,goa$ a Rembou je vana zbog svetlosti po! kojom se
sve !ruga'ije vi!i$ ali je to i trenutak u kom on polazi na svoje putovanje" Ova pesma je
verovatno najblia senzualnom panteizmu$ ma!a i u njoj postoji !estruktivnost koja panteizam
po!riva" .otiv po!izanja vela u vezi je sa oktivanjem tajni$ to i ovu pesmu !ovo!i u vezi sa
eksperimentom vi!ovnjatva koje tei !a o!e !o naj!aljih grani%a" , ov!e se javlja priro!a kakvu
je opisao Riar M ona je hipergenerativna i stalno ra*a" .otiv bu*enja moe se protuma'iti kao
bu*enje iz !e'atva$ pa bi to !ete u pesmi 'inilo mla*im Remboom" Ovo bi bilo u skal!u sa
eksperimentom vi!ovnjatva" .e*utim$ legitimno je tuma'iti i !a je !ete zaista novo !ete koje je
pesnik stekao sa #orom" Na kraju pesme se javlja motiv 'enje za praumom$ to nas jo je!nom
vra3a remboovskom senzualnom !ivljatvu"
@luminacije rad& radovi i Mostovi gotovo su ek+raze" A njima !olazi !o eman%ipa%ije
u opisu$ jer se boje osamostaljuju" Eugo Fri!rih ove pesme smatra apstraktnim pesnitvom"
A pesmi u slobo!nom stihu Marina Rembo se slui otrom leksikom kao i u Pijanom
brodu" Prama% je ov!e sineg!oha za bro!" , ov!e pokret !e+inite viziju" .e*utim$ naspram
!inami'nosti javlja se i stati'nost u sukobu mora i kopna" Dolazi !o pretapanja slika koje u
slikarstvu +unk%ioniu kao metamor+oze$ a u poeziji kao meta+ore" O ovome govori Fri!rih"
Druga pesma u slobo!nom stihu je Cretanje i u njoj uo'avamo uti%aj Vitmenovih Vlati
trave u tretiranju in!istrijske %iviliza%ije$ a Vitmen je i pionir slobo!nog stiha" .la!i par u ovoj
pesmi mogu biti Verlen i Rembo$ a pesma u tom slu'aju verovatno tematizuje njihovo putovanje
bro!om" Rembo je eleo !a vi!i vrli novi svet$ ali je bio svestan !a kretanje ka njemu ne
po!razumeva nuno napre!ak" A tom smislu je on blizak +loberovskoj i!eji o progresu" 2ako u
pesmi o in!ustrijskoj %iviliza%iji kontratenju 'ini ironijski o!nos prema progresu" @retanje je u
pesmi protivre'no M na je!noj strani je slavljenje mo!ernog !oba ;(hemija)$ (nauka)4$ a na
!rugoj eja za povratkom bajkovitosti ira%ionalnog i primitivnog !oba ;(!revno !ivljatvo)4"
2ime se kontrastiraju osvaja'i i !ivlja%i$ g!e je jasno !a su !ivlja%i bolji pol$ ali se ovaj kontrast
po!riva opozi%ijom varvariD%iviliza%ija$ g!e je %iviliza%ija bolja" Pesma je$ !akle$ jasna aluzija na
kolonijalne ekspanzije Fran%uske" @retanje ko! Remboa ostaje !vostruko M uvek se kre3emo i
unapre! i unaza!"
16