VISOKA POSLOVNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
AAK


SEMINARSKI RAD
Predmet: PREDUZETNITVO
ZNAAJ BIZNIS INKUBATORA
I KLASTERA U PREDUZETNITVU
Mentor: Student:
Prof. Dragana Velimirovi
Broj indeksa
aak, januara 2!!. godine

Sadraj
"V#D.................................................................................................... 2
!. P#$%M P&'D"(')*+,' +*-&%S)&",)"&'.......................................... .
2. B+(*+S +*,"B%)#&+....................................................................................... /
2.!. Pojam..................................................................................................... /
2.2. &a0lo0i 0a osnivanje 1i0nis inku1atora................................................. 2
2... Defini3ije 4ojmova ve0ani5 0a 1i0nis inku1a3iju................................. 2
2./. ,on3e4t 1i0nis inku1atora.................................................................... 6
.. ,7%S)'&+......................................................................................................... 8
..!. Pojam klastera...................................................................................... 8
..2. -unk3ije klastera................................................................................... !
.... Prednosti ulanjavanja u klaster........................................................... !
../. Podela klastera...................................................................................... !.
(%,7$"%,....................................................................................... !2
7+)'&%)"&%...................................................................................... !9
UVOD
)okom du:eg 4erioda dvadesetog veka, ekonomska 4olitika se fokusirala na
makroekonomskoj sta1ilnosti kao kljunom garantu ra0voja i 4ros4eriteta. Me;utim, u
4oslednje dve de3enije, sve vi<e se 4oten3ira va:nost mikroekonomski5 uslova. )ekue
strukturne 4romene dovele su do glo1ali0a3ije, 4reo1likovale su dru<tvo u =informatiko>,
ekonomiju 1a0irali na 0nanju. " tom kontekstu, 4oka0alo se, da su us4e<ne makro?
ekonomske 4olitike samo 4reduslov, ali ne i dovoljna garan3ija 0a 1r:i ra0voj. ,onano,
1ogatstvo nastaje na mikroekonomskom nivou, koje se 1a0ira na kvalitetu 4oslovnog
okru:enja, o4erativnim 4raksama i strategijama 4redu0ea.
Sistemi 1i0nis inku1a3ije 4rete:no su usmereni na re<avanje 4ro1lema lokalnog
ekonomskog ra0voja 4utem una4re;enja 4redu0etnike 1a0e, u smislu kako kvantiteta, tako
!
i kvaliteta. #snovni 3ilj je da se stvori instrument 0a 4odr<ku 4redu0etni<tvu, smanji
ne0a4oslenost i osnuje <to vei 1roj novoosnovani5 4redu0ea. )ermin inku1a3ija
4odra0umeva o1e01e;ivanje do1ri5 uslova 0a ot4oinjanje novi5 4oslova i ostvarivanje
4oslovni5 ideja, inovativnost u 4odsti3anju ra0voja 4redu0etnikog du5a, kao i
4redu0imanje konkretni5 koraka u ouvanju takvi5 uslova i ka4a3iteta neo45odni5 0a
s4rovo;enje 0amisli.
#d kada je Porter 4rvi identifikovao i definisao 4ojam i 4rednosti klastera, klasteri
su 4ostali 4redmet 4a:nje velikog 1roja dr:ava i strunjaka u svetu. Pored toga, klasteri su
u<li u veliki 1roj dr:avni5 4rograma. Sam 4ro3es identifikovanja, definisanja i stvaranja
klastera nije standardi0ovan. 'konomski strunja3i i instituti koriste ra0liite metodologije
i nude ra0liite defini3ije. *a 4rimer, #rgani0a3ija 0a ekonomsku saradnju i ra0voj
@#rgani0ation for '3onomi3 Ao?o4eration and Develo4ment ? #'ADB defini<e klastere kao
mre:u me;uso1no 4ove0ani5 4redu0ea, nauni5 institu3ija @univer0iteta, istra:ivaki5
instituta...B, konsultantski5 kua i ku4a3a, koji se nala0e u 4roi0vodnom @4oslovnomB
lan3u. ,on3e4t klastera je mnogo <iri od 4rostog 4ove0ivanja 4redu0ea, jer 4ored saradnje
4redu0ea ukljuuje i ra0menu 0nanja, informa3ija i ve<tina. 'konomista Patris Bek5olt
@Patries Boek5oltB defini<e klaster kao gru4u 4redu0ea, nauni5 3entara i 4redu0ea 0a
4odr<ku koji su funk3ionalno 4ove0ani i sara;uju @na formalan ili neformalanB kako 1i
ostvarili nove marketing strategije, stvorili nove 4roi0vode ili inova3ije
+0 uvoda se mo:e sagledati da e tema ovog seminarskog rada 1iti 1i0nis inku1atori
i klasteri kao savrmeni vid 4okretaa 4redu0etni<tva.
! POJAM PREDUZETNIKE IN"RASTRUKTURE
&e infrastruktura je latinskog 4orekla i 4otie of rei infra <to 0nai is4od, kao i
rei struere <to 0nai skla4ati. " 4oetku se re infrastruktura uglavnom koristila u vojnoj
industriji i gra;evinarstvu, uglavnom o0naavajui osnovu 0a ra0vijanje nekog 4odu5vata,
odnosno 4odlogu. " ekonomiji, infrastruktura je sku4 ra0liiti5 sistema koji osiguravaju
efikasno i ne4rekidno odvijanje neke delatnosti @sao1raaj, telekomunika3ije, energetika,
0akonski okvir, o1ra0ovni sistem...B. " 4ret5odnim 4oglavljima je jasno 4rika0an 0naaj
mali5 i srednji5 4redu0ea i ra0voja 4redu0etni<tva 0a ekonomiju jedne 0emlje. 7ako je
0akljuiti da 1i svakoj 0emlji tre1alo da 1ude interes da ovaj sektor 1ude <to jai i 0draviji.
Me;utim, to nije jednostavno ostvariti. *aime, 01og ogranieni5 resursa, neiskusni5
menad:era i manjka finansijske sta1ilnosti 4re svega, mala i srednja 4redu0ea imaju
2
mnogo vi<u sto4u mortaliteta od veliki5 4redu0ea.
Grafikon 1 Stopa preivljavanja malog biznisa
Izvor: Babi M., Pre!zetni"tvo, #nija posloava$a Srbije, Beogra, %&&'.
,ao <to se mo:e videti na grafikonu, ve 4osle dve godine jedna treina
novootvoreni5 4redu0ea se ugasila, dok i5 je 4osle / godine nestalo vi<e od 4ola. Posle !
godina, samo e etvrtina novi5 4redu0ea i dalje 4oslovati. #vako visoka sto4a
mortaliteta ima dva negativna efekta ? manje ljudi e se o4redeljivati da se 1avi 4rivatnim
1i0nisom usljed visokog ri0ika, a s druge strane i 4ostojea 4redu0ea e morati da 4osluju
kon0ervativnije jer nisu sigurna da li e nji5ovi 4artneri u 4oslu o4stati na dugi rok. Sto4e
mortaliteta su jo< vi<e u manje ra0vijenim ekonomijama, 4o4ut ekonomija u tran0i3iji, <to
je svojevrstan 4ro1lem jer je 1a< ovim ekonomijama neo45odno da imaju jak sektor mali5 i
srednji5 4redu0ea kako 1i mogla 1r:e da 4re1rode tran0i3ioni 4eriod. +0 ovi5 ra0loga,
ra0voj adekvatne 4redu0etnike infrastrukture, koja e dati 4odr<ku 4redu0etni<tvu i malim
i srednjim 4redu0eima, je od i0u0etno velikog 0naaja.
#! BIZNIS INKUBATORI
Prvim 1i0nis inku1atorom se smatra +ndustrijski 3entar Batavia @)5e Batavia
+ndustrial AenterB, koji je osnovan u Bataviji, dr:ava *jujork, S%D !C2C godine. *aime,
!C29. godine, usled konsolida3ija, merd:era i akvi0i3ija u industriji 4oljo4rivredni5
ma<ina, 0atvorena je velika fa1rika koja je 1ila u vlasni<tvu kor4ora3ije Mesi?-erguson
@MasseD?-ergusonB. Vi<e od 2. ljudi je ostalo 1e0 4osla u maloj ruralnoj 0ajedni3i
Batavia, 0a koju je fa1rika 4redstavljala osnovni i0vor radni5 mesta.
" tom trenutku situa3ija je i0gledala katastrofalno, me;utim 4orodi3a Manku0os
@Man3usosB, 4redu0etni3i u o1lasti nekretnina i trgovine, su u svemu tome uvideli <ansu.
Porodi3a je ku4ila fa1riku 4ovr<ine 82. m2 sa namerom da je 4re4roda nekom velikom
ku43u. Me;utim, trendovi 01og koji5 je i do<lo do 0atvaranja fa1rike su se 4reneli i na
.
ostale industrije i 4osle vi<e 4oku<aja 4orodi3a je s5vatila da ne 4ostoji ni jedan ku4a3 koji
1i 1io s4reman da ku4i tako veliku fa1riku. Porodi3a Manku0os je 0atim do<la do 1olje
ideje ? 4odelili su fa1riku na manje 4oslovne 4rostore i 4oeli da i5 i0daju 4redu0etni3ima
4oma:ui im na taj nain da ra0viju so4stveni 1i0nis. Vrlo 1r0o se 4ojavio veliki 1roj
lokalni5 4redu0etnika, uglavnom 1iv<i5 radnika fa1rike, i nastao je veliki 1roj mali5
4redu0ea. *a ovaj nain je 4rvi 4ut u 4raksi s4roveden kon3e4t =1i0nis inku1a3ije> kao
s4e3ifian o1lik ra0voja 4redu0etni<tva i nain 4odsti3anja ekonomskog ra0voja.
#!! P$jam
Poreklo kon3e4ta 1i0nis inku1atora mo:e se 4re4o0nati u industrijskim 0emljama
(a4ada tokom sedamdeseti5 i osamdeseti5 godina 4ro<log veka. Suoena sa sve vi<om
sto4om ne0a4oslenosti i drugim 4osledi3ama re3esije, industrijska dru<tva su 4re4o0nala
4otre1u 0a novim strategijama 4romo3ije novi5 ekonomski5 aktivnosti.
Bi0nis inku1ator je dinamian 4ro3es ra0voja 1i0nisa koji:
? 4oma:e da se smanji sto4a neus4e5a 4redu0ea u ranoj fa0i ra0voja @4oveava
sto4u o4stankaB,
? u1r0ava rast 4redu0ea koja imaju 4oten3ijal 0a generisanje 0a4o<ljavanja i
1ogatstva,
? 4oma:e da se identifikuju mogunosti ulaganja, i
? 4oma:e u komer3ijali0a3iji inovativni5 ideja.
Bi0nis inku1ator je vrsta 4oslovnog udru:enja ija je svr5a da 4ru:i 4odr<ku
4ro3esu osnivanja us4e<ni5 novi5 4redu0ea 4utem 4ru:anja odre;eni5 usluga, u koje
mo:e s4adati: 4rostor inku1atora, 0ajednike usluge @sekretarijat, kan3elarijska o4rema,
knjigovodstvo, 4redu0etniko savetovali<te, finansijski saveti, itd.B, marketing i
umre:avanje. +nku1atori se me;uso1no mogu ra0likovati 4o nainu na koji 4ru:aju usluge,
4o organi0a3ionoj strukturi, kao i 4o ti4u klijenata. ,lasifika3ija ra0liiti5 ti4ova 1i0nis
inku1atora mo:e 1iti sveo1u5vatna, ali, u skladu s kriterijumima 0a 4rijem i 3iljevima,
mogu se 4odeliti na dve osnovne gru4e: vi<enamenski 1i0nis inku1atori u koje mogu 1iti
4rimljena sva 4redu0ea koja 0adovoljavaju osnovne tr:i<ne i te5nolo<ke standarde, i
s4e3ijali0ovani 1i0nis inku1atori, usredsre;eni na konkretnu delatnost.
#!#! Ra%&$%' %a $()'*a)je +'%)'( '),-+at$ra
/
Bi0nis inku1atori se moraju sagledati u <irem kontekstu ekonomskog ra0voja, te
moraju 1iti integralni deo o4<te strategije 0a ekonomski ra0voj. ,ao takvi, oni ne mogu
sami do4rineti lokalnom ekonomskom ra0voju, ve mogu samo 4odr:ati ra0voj
4redu0etni<tva i otvaranje novi5 radni5 mesta u konkretnoj 0ajedni3i time <to e
sistematino o1e01editi 4oslovni 4rostor 4o su1ven3ionisanim 3enama, strunu 4omo,
usluge savetovanja i mentorstva. Bi0nis inku1atori su me;u naj0naajnijim instrumentima
koji na lokalnom nivou mogu 4omoi nastanak novi5, odr:ivi5 4redu0ea. )o je naroito
va:no 0ato <to se mnoga 4redu0ea i 4redu0etni3i na samom 4oetku rada suoavaju s
4ro1lemom nedostatka 4oetnog ka4itala, nedovoljnog iskustva u u4ravljanju 4redu0eem
i ne4o0navanja tr:i<ta, kako u smislu 4otra:nje 0a 4onu;enim 4roi0vodima, tako i u smislu
novi5, ne4o0nati5 tr:i<ta. Posledi3a ovoga je veoma mali 1roj novoosnovani5 4redu0ea i,
indirektno, manji 1roj novi5 radni5 mesta na lokalnom nivou. Bi0nis inku1atori
4redstavljaju jedno od re<enja 0a ovaj 4ro1lem u tom smislu <to 4odr:avaju novoosnovana
4redu0ea u svim as4ektima nji5ovog 4oslovanja.
#!.! De/')'0'je 1$jm$*a *e%a)'2 %a +'%)'( '),-+a0'j-
Postoji vi<e defini3ija ve0ani5 0a 1i0nis inku1atorekao <to su:
? u4ravljani radni 4rostorE Bi0nis 3entar F #1jekti koji o1e01e;uju 4rostor i0 kojeg
mala 4redu0ea mogu da 4oslujuG
? 1i0nis inku1ator F "4ravljani radni 4rostor, inten0ivna 4oslovna 4odr<ka i
savetovanje i selektivna 4olitika ulaska i i0laskaG
? visoko te5nolo<ki inku1atori F inku1ator iji je 3ilj da se 4redu0ea ra0vijaju i
4rimenjuju nove t5nologijeG
? virtuelni inku1ator F inku1a3ija 1e0 0idovaG
? internet inku1atori F us4on i 4ad u toku dot?3om 1uma krajem devedeseti5G
? nauni ili te5no 4arkovi F &a0voj o1jekata 4ove0ani5 sa univer0itetskim
istra:ivako?ra0vojnim 3entrom ili s4e3ifinim industrijskim klasterom.
? nauni 4ark mo:e imati 4ose1nu jedini3u 0a 4oslovnu inku1a3iju 0a start?u4 ili
s4in?off
!
kom4anije.
Postoje 1rojne defini3ije 1i0nis inku1atora i 1i0nis inku1a3ije. Prema dr 7auren3e
!
S4in?off kom4anija ili su4sidijarna kom4anija je 4ose1an o1lik 4odu0etnike kom4anije koju je 4ret5odno
4okrenula i s njom 1ila 4ove0ana neka druga organi0a3ija. )o je ne0avisna kom4anija koja 4roi0vodi slian
4roi0vod ili uslugu kao i njen 4ret5odni 4oslodava3
2
HeIi3k?u, inku1a3ija je svaki sveo1u5vatni 4rogram 4oslovne 4odr<ke malim i srednjim
4redu0eima, dok je inku1ator 0grada koja se koristi 0a ra0voj mali5 i srednji5 4redu0ea
sa sveo1u5vatnim 4rogramom koji uklju3ije nad0or, me;uso1nu 4ove0anost,
administrativnu 4odr<ku i fleksi1ilan 4rostor 0a rad. +nku1ator je o1jekat koji se sastoji od
mali5 radni5 jedini3a i o1e01e;uje 4odsti3ajan am1ijent 0a 4redu0etnike i start?u4
4redu0ea. Period 1oravka u inku1atoru je definisan, a oda1ir klijenata vr<i se 4a:ljivo.
+nku1ator o1e01e;uje tri osnovna elementa 0a ra0voj 4redu0ea a to su:
? 4redu0etniki am1ijent i am1ijent 0a uenje,
? 4ristu4 mentorima i investitorima, i
? vidljivost na konkurentnom tr:i<tu.
#snovne funk3ije inku1atora su 4omo 4redu0etni3ima da 4okrenu nova 4redu0ea,
4odr<ka 4redu0eima u 4rvoj fa0i rada i kreiranje radni5 mesta. Jlavni 3ilj 1i0nis
inku1atora je da 4roi0vode sto us4e<nija 4redu0ea koja 3e moi da na4uste 4rogram
os4oso1ljena da samostalno o4stanu na tr:i<tu.
#!3! K$)0e1t +'%)'( '),-+at$ra
Bi0nis inku1ator je efikasan instrument 4rivrednog ra0voja, 4a je stoga deo
infrastrukture 0a 4odr<ku 4redu0etni3ima u 0a4oinjanju 1i0nisa, ra0voju >mladi5K
4redu0ea i o4stanku u 4rvoj fa0i 4oslovanja. #n je deo <ireg strate<kog okvira ili
4rograma 4odr<ke ekonomskog ra0voja. S4e3ifian fi0iki ka4a3itet koji 4ru0a: 4rostor,
infrastrukturu, 4ristu4 te5nikoj o4remi, 0ajednikim 4rostorijama 0a sastanke, 4aket >softK
usluga F trening, eks4erti0a, savetodavne usluge, mentorstvo, umre:avanjeL &a0like u
3iljevima stejk5oldera, kriterijumima ulaska i i0laska i0 inku1atora, naunoj inten0ivnost
1i0nis 4lanova i tanoj konfigura3iji 4rostora i usluga uvek 4ostoje i 4o njima je mogue
klasifikovati ra0liite vrste inku1atora. *eo45odne kom4onente 1i0nis inku1atora su:
? 4romovisanje 4redu0etni<tva i 4odr<ka novim 4redu0eima u fa0i 4laniranja,
? konsultovanje u o1lasti ra0voja 1i0nisa i o1uke,
? ra0vijena mre:a institu3ija i 4redu0ea koja omoguava s4e3ijali0ovane usluge,
lak<u komer3ijali0a3iju te5nologije i 4ristu4 finansijskim resursima,
? o1ekat u okviru kojeg se nudi fleksi1ilan 4oslovni 4rostor 4o 4otre1ama klijenta.
,ada se govori o oso1inama 1i0nis inku1atora neo45odno je na4raviti ra0liku
i0me;u inku1atora i drugi5 vrsta 4odr<ke 4redu0etni<tvu kao <to su n4r. ure;eni 4rostori
@managed Iorks4a3eB. Bi0nis inku1atori nude 4oslovni 4rostor 4redu0eima, ali to ve
6
de3enijama nude i industrijski 4osedi @industrial estatesB i namenske 4oslovne 0grade
@multi?tenant 1uildingsB.
Mta su to onda jedinstvene karakteristike 1i0nis inku1atoraN Bi0nis inku1atori
4ru:aju sve navedene usluge na sistemski nain, na jednom mestu. Smanjuju 4oetne
tro<kove, omoguavaju 4redu0etni3ima da dele iskustva i stvaraju 4redu0etnike mre:e,
kao i 4ru:aju neo45odne savete u 4oetnim fa0ama ra0voja 1i0nisa. )aj 5olistiki 4ristu4 je
ne<to <to fali svim ostalim modelima 4odr<ke 4redu0etni<tvu. )ako;e, sam kon3e4t je
mogue ada4tirati kako 1i 1io <to 1olje 4rilago;en lokalnim uslovima i na naj1olji nain
4omogao ra0voj novog 1i0nisa. &e0ultati koji 4roi0ila0e i0 4ro3esa us4ostavljanja 1i0nis
inku1atora: osnivanje i o4stanak 4redu0ea F omoguavanje naj1oljeg starta 0a 4redu0ea
da 1i se 4oveale <anse 0a o4stanak i rastG ukljuivanje dru<tva F 4odsti3anje ra0voja
0ajedni3e i ko5e0ije, 4ose1no u 0ajedni3ama sa visokim nivoom ne0a4oslenostiG stvaranje
lokalne 4redu0etnike kulture F inku1atori mogu 1iti katali0atori 0a glavne 4ru:ao3e
usluga, sto 4oma:e ra0voju lokalnog talentaG uti3aj na lokalnu 4rivredu F trgovina me;u
4redu0eimaG lokalni 4onos F demonstra3ija 4artnerstva i do1ar i0vor odnosa sa javno<u
0a lokalnu ili regionalnu 4rivreduG o1nova F o1ino ukljuuje ada4ta3iju i renoviranje
stari5 0grada, ili rekonstruk3iju oronuli5 industrijski5 o1jekataG i 4artnerstva F 4oma:u u
ra0voju i jaanju 4artnerstava, i0me;u na3ionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa, javnog i
4rivatnog sektora, donatora i na3ionalni5 4artnera.
.! KLASTERI
'nglesku re 0&-(ter @sku4, jato,gro0d, gru4aB 4rvi je u4otre1io jedan ameriki
kom4o0itor da 1i o0naio sku4 istovremeni5, gusto nani0ani5 tonova. Svuda u svetu,
4redu0ea imaju tenden3iju da se oku4ljaju u klastere i imali su i5 i mnogo ranije nego <to
je 4ojam klastera u<ao u ekonomsku literaturu.
,lasteri su u<li na velika vrata kada je Majkl Poter o1javio svoju 4$m1et't'*e
ad*a)ta5e $/ t2e )at'$),!CC. godine.
2
.!! P$jam ,&a(tera
,on3e4t klastera je u literaturu 4rvi uveo Majkl Porter @Mi35ael PorterB !CC.
godine. Porter defini<e klaster kao geografsku loka3iju koja ima:
.
2
Jodin, Set5. Bootstrapper's Bible, Do Oou (oom +n3., 22.
.
+0vor: Ba1i M., Predu0etni<tvo, "nija 4oslodava3a Sr1ije, Beograd, 26. str. 88
9
? dovoljno resursa i 0nanja da se dostigne kritina masa,
? vodeu 4o0i3iju u grani,
? 0naajnu i odr:ivu kom4arativnu 4rednost u odnosu na druge loka3ije, ili ak na
glo1alnom 4lanu.
Prema Porteru, 4rednosti koje klaster donosi su:
/
? 4oveanje 4roduktivnosti kom4anija u klasteru,
? 4oveanje 1roja inova3ija,
? stimulisanje stvaranja novi5 1i0nisa.
" literaturi se, kao naje<i 4rimeri klastera u svetu, navode:
2
? Sili3ijumska dolina @)5e Sili3on ValleDB, u ,aliforniji, 0a informa3ionu
te5nologiju,
? Holivud @HollDIoodB, u ,aliforniji, 0a filmsku industriju,
? Dolina *a4a @)5e *a4a ValleDB, u ,aliforniji, 0a vino,
? Bangalor @BangaloreB, u +ndiji, 0a softver,
? )ulu0 @)oulouseB, u -ran3uskoj, 0a aeronautiku,
? %ntver4en @%ntIer4B, u Belgiji, svetski 3entar 0a dijamante,
? &oterdam @&otterdamB u Holandiji, kao najvea kontejnerska luka,
? )e5nolo<ka dolina %l1ani @%l1anD )e35 ValleDB, dr:ava *jujork, 0a
nanote5nologiju.
Pod klasterom 4odra0umevamo gru4u industrija i organi0a3ija koje su 4ove0ane u
odnosima ku4ovine i 4rodaje ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili 1a0u ve<tina i ije
ve0e 4o1olj<avaju konkurentsku 4rednost uesnika. ,lasteri se naj1olje ra0umeju ako i5
4osmatramo kao regionalne sisteme: =Jeografske kon3entra3ije me;uso1no 4ove0ani5
kom4anija, s4e3ijali0ovani5 do1avljaa, is4oruio3a usluga, firmi i0 srodni5 industrija, i sa
njima 4ove0ani5 ustanova @n4r. univer0iteti, standardne agen3ije, i trgovinska udru:enjaB
koje se nadmeu ali i sara;uju.>
6
Va:nije od defini3ije je 4ro3es 4ove0ivanja u klaster kro0 0ajedniko delovanje i
dijalog , a kljuna 4rednost klastera le:i u vi<edimen0ionalnoj 1li0ini svi5 aktera G ne radi se
samo o geografskoj, ve i o kulturnoj i institu3ionalnoj 1li0ini i uskla;enosti. Bli0ina
omoguava deljenje snaga i sredstava, 0ajednike aktivnosti, 0a5tevaju 0ajedniku vi0iju,
0ajednike 3iljeve, a line i dru<tvene ve0e jaaju 4overenje i omoguavaju 1r:i 4rotok
/
Jro0dani &admila, Predu0etni<tvo, )e5niki fakultet, aak, 22., str. 92
2
+sto, str. 9C
6
Porter, !CC8g. +0vor: Ba1i M., Predu0etni<tvo, Beograd, 26., str. C.
8
informa3ija. "dru:ivanje i aktivnosti na 4ojedinanim 0ada3ima nisu dovoljni. "inak
4ove0ivanja u klastere se do1ro oslikava samo na dovoljno velikom 1roju 4onavljani5
me;uso1ni5 ve0a. ,omunika3ija je olak<ana 0ajednikim je0ikom, ukljuujui i
4rofesionalni, kao i o1ra0ovanjem. *aravno, mora se 4omenuti kritina masa ve<tina, 0nanja,
te5nologija i sredstava, koja e se odra0iti na uinak 4redu0ea.
,lasteri su 0asnovani na sistemskim ve0ama me;u 4redu0eima. Ve0e mogu 1iti
gra;ene na 0ajednikim ili kom4lementarnim 4roi0vodima, 4ro3esima 4roi0vodnje,
su<tinskim te5nologijama, 4otre1ama 0a 4rirodnim resursima, 0a5tevima 0a odre;enima
kvalifika3ijama i Eili distri1utivnim kanalima. ,lasteri su o1ino geografski ogranieni,
definisani uglavnom ra0daljinom i vremenom, koje su ljudi s4remni da odvoje na 4utovanje
01og 0a4oslenja i koje 4oslodav3i i vlasni3i kom4anija smatraju ra0umnim 0a sastajanje i
strvaranje 4oslovni5 ve0a. *a o4seg klastera sna:an uti3aj imaju 4revo0ni sistemi i
sao1raaj, ali i kulturni identitet, lini 4rioriteti, 4orodini i dru<tveni 0a5tevi. ,lasteri su
odre;eni 4rirodnim, demografskim, kulturolo<kim, 4rivrednim i drugim karakteristikama
regiona. " 0avisnosti od karakteristika regiona i 4redu0ea uesnika, klasteri 4ostavljaju
svoje 4rioritete, koriste resurse svog regiona i formiraju formalne ve0e koje omoguavaju
ostvarenje 0ajedniki5 3iljeva.
.!#! "-),0'je ,&a(tera
,lasteri 4redstavljaju 4rirodan s4oj 4redu0ea gde se mora naglasiti da klaster ne
funk3ioni<e kao sku4 lani3a kojima je nametnuta 4ove0anost ili koji su 4rimorani da stu4e u
aso3ija3ije i0 1ilo kog ra0loga.
,laster neguje s4e3ifinosti 4redu0ea i omoguava da 4redu0ee i0a1ere nivo i vrstu
saradnje u klasteru, kao i da defini<e kojim delom 4roi0vodnog 4rograma ula0i u klaster, a sa
kojim funk3ioni<e samostalno. *a osnovu nji5ove loka3ije i 0ajedniki5 4otre1a oni mogu
uvideti koji je nji5ov 1enefit kao lana klaster aso3ija3ija. Postoji nekoliko 0ajedniki5
elemenata u nainu funk3ionisanja klastera:
? osnovna 4oslovanja ? 4oslovanja koja su naj0naajnija u klasteru, kro0 koja se
klaster najvi<e ostvaruje i 4utem koji5 klaster ima najvee 1enefite od korisnika
koji su i0van klastera.
? 4ot4orna 4oslovanja ? 4oslovanja koja direktno i indirektno 4oma:u osnovna
4oslovanja klastera. #vde s4adaju do1avljai s4e3ijali0ovani5 ma<ina, kom4onenti,
sirovina, kao i sve ostale uslu:ne firme koje ukljuujui i finansijske P 1rokerske
firme i nji5ov ka4ital, advokati, di0ajneri, marketing i odnosi sa javno<u.
C
? intelektualna 4ot4orna infrastruktura ? u klasterima koji vr5unski funk3ioni<u,
osnovna i 4ot4orna 4oslovanja rade odvojeno, i0olovano. " us4e<nim klasterima
uestvuju mnogi lanovi lokalne 0ajedni3e, lokalne <kole, univer0iteti, lokalne
trgovake i 4rofesionalne aso3ija3ije, 3entri 0a ekonomski ra0voj i mnogi drugi koji
4odr:avaju aktivnosti klastera i 0a4ravo su kljuni inio3i u klasterima.
? fi0ika 4ot4orna infrastruktura ? ini je fi0ika infrastruktura: 4utevi, luke, ure;ene
de4onije 0a klasian ili s4e3ifian ot4ad, komunika3ione ve0e i slino. ,valitet
ovakve infrastrukture, u najmanju ruku, mora 1iti na istom nivou kao i
konkurentski, 4a ak i mnogo 1olji.
.!.! Pred)$(t' -6&a)ja*a)ja - ,&a(ter
Prednosti ulanjenja u 1i0nis u klastere su sledee:
9
? re0ultat us4ostavljanja i ra0voja klastera su 0naajni efekti koji 4o0itivno utiu i na
3eo region gde se klaster nala0i,
? ni:i tro<kovi 4oslovanja ? na1avka se vr<i na nivou klastera, <to 4odra0umeva ni:u
3enu i jeftiniji trans4ort 0a 0naajno 4oveanje koliine materijala, o4reme, delova
itd.,
? smanjenje 0ali5a materijala jer se us4ostavljaju vrste ve0e sa do1avljaima na
nivou klastera,
? 4ove0ivanje i anga:ovanje na nivou klastera, agen3ija i 4redu0ea 0a 4ru:anje
s4e3ijali0ovani5 i uo1iajeni5 usluga @markenti<ke, knjigovodstvene,
konsultantske, strune i druge uslugeB <to smanjuje tro<kove 4redu0eima
uesni3ima klastera,
? ni:i tro<kovi ra0voja 4roi0voda i usluga @na 4rimer gru4a 4redu0ea 4rojektuje i
ra0vija alate 0a 4otre1e druge gru4e 4redu0ea unutar klastera koji 4ojedinano ili u
3elini ra0vijaju 4roi0vodni 4ro3es, a trea gru4a 4redu0ea radi na 4akovanju,
di0ajnu, kanalima distir1u3ija itd.B,
? ra0mena te5nologija, ne u 4ravom smislu rei ve, te5niko ? te5nolo<ki5 0nanja i
informa3ija,
? i0la0ak na inostrana tr:i<ta, 4ro<irenje tr:i<ta i 4rilike 0a nove 4oslovne ve0e
@ nastu4 na tr:i<tu kao klaster omoguava 4ovoljnije uslove skla4anja ugovora,
0au0imanja veeg tr:i<ta, 4oveanu konkurentnostB,
9
+0vor: Ba1i M., Predu0etni<tvo, "nija 4oslodava3a Sr1ije, Beograd, 26., str. C/
!
? mogunost i0vo;enja vei5 investi3ioni5 i ra0vojni5 4rojekata u regionu @1ilo koji
ra0vojni 4rojekti na nivou regiona se lak<e i0vode kada veliki 1roj 4redu0ea
0ajedno uestvuje u i0vr<enjuB,
? 4ristu4 fondovima ? klasteri imaju 4rednost 4rilikom finansiranja i0 ra0liiti5
fondovaB,
? 4ovoljni krediti ? klasteri mogu do1iti 4ovoljnije kredite nego mala i srednja
4redu0ea 4ojedinano, i
? 4oveanje 1roja radni5 mesta i vea ra0nilikost 4ro3esa, 4roi0voda i vrsta rada.
$edan od naj0naajniji5 ra0loga 01og kojeg regioni tre1a da ra0mi<ljaju i rade na
klasterima je konkurentska 4rednost na glo1alnom tr:i<tu. +0la0ak na tr:i<te je omoguen
svakome ko 0adovoljava 0a5teve tog tr:i<ta. Mala i srednja 4redu0ea, 4a ak i velika
4redu0ea te:e da se lo3iraju jedna 1li0u drugi5, ukljuujui i konkurente, 0ato <to su
4rednosti s4oljne ekonomije i 4ristu4a radu i 0nanju va:nije od nedostataka ti4a da
konkurenti mogu ukrasti nji5ove 0a4oslene ili otkriti nji5ove 4oslovne tajne.
,lasteri imaju 0a 3ilj o1jedinjavanje na 5oru0ontalnoj i vertikalnoj osnovi ra0liiti5
su1jekata 4onude, 4roi0voda i usluga, kako 1i se 4oveala dodatna vrednost nji5ovog
0ajednikog 4roi0voda. "dru:ivanje mo:e doneti <irok s4ektar koristi o1ema stranama kao
i 4rivredi uo4<te. *eke od ti5 4rednosti jesu:
? 4oveani nivoi strunosti ? <to 4ru:a udru:enim kom4anijama 1olje 4o0navanje
lan3a na1avke i omoguava kom4anijama da ue jedna od druge i da me;uso1no
sara;uju.
? s4oso1nost 4redu0ea da udru:e kom4lementarne snage i da ugovaraju radove
veeg o1ima 0a koje 4ojedinano ne 1i mogle nadmetati u javnom konkursu.
? 4oten3ijal 0a 4roi0vodnju na veliko, koji se mo:e reali0ovati kro0 s4e3ijalnu
4roi0vodnju u svakoj od firmi, kro0 0ajedniku na1avku sirovina u0 velike 4o4uste
ili kro0 0ajedniki marketing.
? jaanje dru<tveni5 i ostali5 neformalni5 ve0a, <to vodi ka stvaranju novi5 ideja i
novi5 firmi.
? 1olji 4rotok informa3ija u okviru klastera, na 4rimer, omoguavaju finansijerima da
4re4o0naju do1re 4redu0etnike, a 4oslovnim ljudima da na;u do1re is4oruio3e
usluga.
Slika 1. Str!kt!ra organiza$ije
!!
Izvor: Grozani (amila, Pre!zetni"tvo, )e*ni+ki fak!ltet, ,a+ak, %&&-.
Prvi klasteri nisu 1ili =formirani>, nego =otkriveni> u regionoma u kojima 4ostoji i
sara;uje vi<e us4e<ni5 4redu0ea i0 jedne 4rivredne grane ili i0 lan3a vrednosti, gde u0 to
4ostoje jo< i odgovarajui 4ru:ao3i usluga, kao <to su in:enjeri, te5nike kan3elarije,
advokati, 4rivredni3i, 4oslovni savetni3i, ustanove 0a struno o1ra0ovanje. + u takvim
regionima se 4rema mi<ljenju 4osmatraa, mo:e uoiti 4rivredni na4redak.
,lasteri mogu da nastanu sami od se1e, 1udui da se do1avljai i 4roi0vo;ai
sta3ioniraju ili 4okreu 4oslovanje u4ravo na mestima gde je vea kon3entra3ija 4oslovni5
4artnera. #vakve odluke o osnivanju na odre;enoj loka3iji, 4odi:u vrednost odre;enog
regiona i ine ga 4rivlanim 0a nove 4artnere, ime do4rinose da klaster raste.
.!3! P$de&a ,&a(tera
Postoji vi<e naina kako mo:emo 4odeliti klastere ? na osnovu naina nastanka, na
osnovu veliine, dominantne delatnosti itd. Vrlo je 0naajna 4odela klastera 4o nji5ovom
0naaju sa as4ekta na3ionalne ekonomije, odnosno ukljuenosti klastera u aktivnosti od
=<ireg 0naaja>. Po ovom osnovu klasteri se dele u tri velike gru4e
8
:
!. *a3ionalni klasteri ? ,lasteri iji su glavni 3iljevi od na3ionalnog 0naaja, kao <to
je: re<avanje 4ro1lema infrastrukture, 4laniranje 4rostora, re<avanje 4ro1lema u
1ilansu 4laanja @klaster koji se fokusira na i0vo0, ili klaster koji se fokusira na
jaanje domae 4roi0vodnje i smanjenje uvo0aB. #vi klasteri uglavnom imaju jaku
4odr<ku dr:ave i uglavnom su deo ekonomske 4olitike vlade.
2. &egionalni klasteri ? &egionalni klasteri se fokusiraju na ra0voj interne
konkurentnosti i 4ove0uju 4redu0ea u okviru jedne regije 0arad ostvarivanja <to
8
,onsultantska gru4a Aluster *avigators 7td. @22B QIII.3lusternavigators.3omR
!2
1olji5 re0ultata. ,ao direktan efekat se javlja 4o1olj<anje konkurentnosti regije,
4oveanje ekonomskog 1lagostanja, ra0voj infrastrukture itd. Vrlo esto se
regionalni klasteri formiraju oko nekog resursa, kao <to je n4r. drvo, ruda ili
industrija vina.
.. ,omer3ijalni klasteri ? ,omer3ijalni klasteri ne 4redstavljaju klastere 4o strogoj
defini3iji, ali se esto u me;unarodnoj literaturi navode kao klasteri. ,omer3ijalni
klasteri nastaju kada gru4a 4redu0ea odlui da se udru:i i radi 0ajedno na nekim
4rojektima. "koliko se saradnja 0avr<i na kraju 4rojekta, =klaster> nestaje.
Me;utim, vrlo esto saradnja me;u 4redu0eima se nastavi i ovakva udru:enja
kom4anija 4rerastaju u 4ravi klaster, sa svim njegovim o1ilje:ijma.
,lasteri mogu 1iti ra0liiti5 veliina, od oni5 koji 4ove0uju itave regije, do oni5
koji 4ove0uju samo 9 ili 8 4redu0ea u okviru jednog grada. Ve 4omenuta Sili3ijumska
dolina, verovatno naj4o0natiji klaster na svetu, 4ove0uje vi<e od 9. 4redu0ea u o1lasti
ju:no od San -ran3iska. Me;utim, 4ostoje i drugi 4rimeri veoma us4e<ni5 mali5 klastera,
koji 1i tre1ali da 1udu 4ose1no interesantni 0emljama u tran0i3iji. *eki od naj4o0natiji5
4rimera su:
C
? ,astel Jofredo @Aastel JoffredoB, gradi od 9. stanovnika u +taliji, je
istovremeno i sedi<te 2 4ove0ani5 4redu0ea koja se 1ave 4roi0vodnjom ara4a.
#va 4redu0ea 4roi0vode ne<to vi<e od 4olovine uku4nog 1roja ara4a u 'vro4i.
? Dalton, save0na dr:ava D:ord:ija u S%D @Dalton, JeorgiaB, ima 22. stanovnika
i u njemu se nala0e !9/ 4redu0ea koja se 1ave 4roi0vodnjom te4i5a. #ko 82S
te4i5a u %meri3i i skoro 4olovina od svi5 te4i5a na svetu se 4roi0vedu u ovom
malom gradu.
? Monte1eluna @Monte1ellunaB, +talija, ima 22. stanovnika i sredi<te je klastera
4redu0ea koji se 1ave 4roi0vodnjom skija<ki5 i0ama. #vaj klaster 4roi0vodi 92S
svi5 skija<ki5 i0ama na svetu i grad 4onosno 0a se1e tvrdi da je =Jlavni grad
s4ortske o1ue na svetu>.
,ao <to se mo:e videti i i0 navedeni5 4rimera, klaster ne mora neo45odno 1iti
veliki da 1i 1io us4e<an. Va:no je da je klaster do1ro organi0ovan i da se na tr:i<tu 4rona;e
odgovarajua ni<a @ara4e, te4isi, skija<ke i0me ili dr.B. ,ako to ka:e 4o0nati teoretiar
menad:menta Set Jodin @Set5 JodinB =tre1a 4ronai ni<u, a ne na3iju>
!
.
Sa 4romenom naina 4oslovanja u 4oslednje vreme, oli enog u ra0voju +nterneta,
C
Jro0dani &admila, Predu0etni<tvo, )e5niki fakultet, aak, 22., str. 9C
!
Jodin, Set5. Bootstrapper's Bible, Do Oou (oom +n3., 22
!.
elektronskog 4oslovanja i ra0ni5 drugi5 inova3ija, i nain 4oslovanja klastera do:ivljava
odre;ene 4romene. Pored klasinog modela klastera uvodi se alternativno re<enje koje se
na0iva Aentar i ogran3i @Hu1s and *odesB. Predu0ea s5vataju da neke vrste 4osla ne
moraju 1iti geografski 1li0u da 1i 1ile 4ove0ane. (a5valjujui 4rodorima 4re svega na
4oljima telekomunika3ije, danas je mogue imate 4ove0ano 4oslovanje koje se vodi na
ra0liitim kontinentima.
#vaj model 4oslovanja omoguava 3entralu u jednoj 0emlji, 4roi0vodnju u drugoj,
a testiranje 4roi0voda u treoj. Predu0ea i dalje 4osluju 4o modelu klastera, ali geografska
1liskost vi<e nije neo45odna 0a sve o1like 4oslovanja. *a 4rimer, kom4anije i0
farma3eutske industrije kao <to su -aj0er @Pfi0erB ili Merk @Mer3kB imaju istra:ivake
3entre u S%D @,alifornija, MasausetsB, 4roi0vodni ogran3i se nala0e u Portoriku i +rskoj,
4redu0ea 0a 4odr<ku su ra<irena u svim 0emljama sveta, dok se +nternet koristi kao glavna
infrastruktura 0a komunika3iju, ra0menu informa3ija i re0ultata istra:ivanja.
Be0 o10ira da li govorimo o klasinom modelu klastera, ili nji5ovoj modernoj
ver0iji 3entra i ogranaka, oito je da ovakav model 4oslovanja 4ru:a velike 4rednosti i 0a
4redu0ea i 0a regiju u kojoj 4osluju. Pored toga, klaster kao model 4oslovanja omoguava
i malim sredinama da 1udu konkurentne ak i na glo1alnom 4lanu, <to je jasno mo:e videti
i0 4rimera navedeni5 u ovom 4oglavlju.
ZAKLJUAK
Bi0nis inku1atori 4oma:u ra0voj mali5 i srednji5 4redu0ea i omoguavaju im da
se i01ore sa 1rojnim 4ro1lemima u 4rvi5 nekoliko godina 4ostojanja. +nku1atori 0naajno
smanjuju sto4u mortaliteta 4redu0ea, i 0ato su 4ose1no 0naajni u ekonomijama u
ra0voju, ili u s4e3ifinim granama gde vlada jaka konkuren3ija. (a inku1atore se esto
ka:e da 4redstavljaju efektivan i efikasan nain da se 4omogne 4redu0etni3ima da stvore
nova 4redu0ea 4ove0ujui ljudske resurse, ka4ital, te5nologiju i 0nanje. +nku1atori nisu
nov kon3e4t, ali je 1io 4otre1an relativno dug vremenski 4eriod 4re nego <to je ovaj
kon3e4t <ire 4ri5vaen u svetu. ,ako se ra0vijala 1i0nis inku1a3ija kao kon3e4t, tako su se
ra0vijali i 1i0nis inku1atori. *e 4ostoji jedinstvena defini3ija 1i0nis inku1atora, ali je u '"
naj4ri5vaenija defini3ija 4rema kojoj je 1i0nis inku1ator organi0a3ija koja u1r0ava i
sistemati0uje 4ro3es stvaranja us4e<ni5 4redu0ea stvarajui <irok integrisan s4ektar usluga
i 4odr<ke ukljuujui 4rostor inku1atora, 4oslovne usluge i mogunosti 4ove0ivanja
4redu0ea i umre:avanja u klastere. Pru:ajui svojim klijentima usluge koje su sve na
!/
jednom mestu i omoguavajui smanjenje tro<kova kro0 0ajedniko kori<enje @i 4laanjeB,
inku1atori 0naajno 4o1olj<avaju <anse 0a o4stanak, ali i rast i ra0voj novi5 4redu0ea.
"s4e<an 1i0nis inku1ator konstantno stvara us4e<na 4redu0ea sa nat4rosenim
4oten3ijalom 0a stvaranje 4rofita i novi5 radni5 mesta.
,laster je dakle, gru4a srodni5 4redu0ea ili udru:anja =4rio0vo;aa> i0 jedne
grane , ukljuujui i 4roi0vo;ae sirovina, kao i vladini5 i nevladini5 organi0a3ija, i
nauni5 i o1ra0ovni5 institu3ija, koje tako udru:ene re<avaju 0ajednike 4ro1leme i
una4re;ujui 4oslovanje, 4osti:u us4e5 u odre;enom segmentu delatnosti i nat4rosenu
konkurentnost i 4romo3iju u 0emlji i inostranstvu. (a formiranje klastera 4otre1no je
0nanje i iskustvo o klasteru, kao i 0nanje i0 drugi5 o1lasti menad:menta. Svaki klaster jeste
4ria 0a se1e, 4a 4reduslov da 1ude us4e<an je 4o0navanje i 4rimena standarda ve<tina
koje 4redstavljaju tro<ak, ali u1r0o visoko is4lativ. #rgani0ovanjem u klastere ini3ijalni
4ri5od se uveava i do 2 S, a us4e5 4oiva na u0ajamnom 4overenju i 4o<tovanju naela
i normi.,laster 4ove0uju 0ajednike 4otre1e na 4odruju na1avke, ku4a3a,
s4e3ijali0ovani5 usluga, kadrova i drugi5 resursa i tako umre:ene 4osti:u nat4rosenu
konkurentnost, a time i us4e5 u odre;enom segmentu delatnosti. +ako je 4rednost klastera
i0la0ak na me;unarodno tr:i<te, kljuno je da se o1e01edi funk3ionisanje klastera unutar
na3ionalnog tr:i<ta.
*a kraju se mo:e 0akljuiti da ovi kon3e4ti organi0ovanja F interesnog udru:ivanja
i umre:avanja 4o statistikama s4oro 1iva 4ri5vaen od menad:era sr4ske 4rivrede.
&a0lo0i su me;uso1no ne4overenje, nedovoljno ra0umevanje od krajnji5 korisnika 1i0nis
inku1atora i klastera, sla1o ra0vijena anali0a konkurentnosti, nedovoljan uvid u anali0u
tro<kova, neadekvatno 4raenje 4oslovni5 1anaka, ne4o0nati i0vori finansiranja 0a nove
4rojekte, kao i mnoge druge sla1osti koje ne4ovoljno utiu na ini3ijativu 0a formiranje
klastera.
!2
LITERATURA
!. Ba1i M., Predu0etni<tvo, "nija 4oslodava3a Sr1ije, Beograd, 26.
2. B+ fa3ts F "S%+D Muni3i4al '3onomi3 groIt5 %3tivitD
.. Jro0dani &admila, Predu0etni<tvo, )e5niki fakultet, aak, 22.
/. Jodin, Set5. Bootstra44erTs Bi1le, Do Oou (oom +n3., 22
2. 'uro4ean Aommission, 'nter4rise Dire3torate general. =Ben35marking of Business
+n3u1ators>. Aenter for StrategD U 'valuation Servi3es, fe1ruar 22.
6. Petkovi V., Predu0etni<tvo, VPM aak, Beograd, 26.
9. Porter, M. '., )5e Aom4etitive %dvantage of *ations, *eI Oork: )5e -ree Press.,
!C8.
8. Studija i0vodljivosti Bi0nis inku1ator 3entra Bor, &egionalni 3entar 0a ra0voj MSP
(ajear, avgust 22
I)ter)et adre(e:
!6
? 5tt4:EEIII.inventivnost.meE 4ristu4 ostvaren dana 2.!.2!!.
? 5tt4:EEIII.nasme.3o.meE4rojektiEi4odrskaE-ormiranjeS21i0nisS2inku1atora.4df
4ristu4 ostvaren dana 2.!.2!!.
? 5tt4:EEIII.4oslovneidejemaga0in.3omE1i0nis?inku1atori?te5ni3ki5?fakulteta?4raksa?
4otvrdila?idejuE 4ristu4 ostvaren dana 2.!.2!!.
? 5tt4:EEfmr4o.gov.1aEIIIEu4loadedE-M&P#E,lasteri.4df 4ristu4 ostvaren dana
2.!.2!!.
? 5tt4:EEvivis.org.rsEvestiE(avrsniVS2rad.4df 4ristu4 ostvaren dana 2.!.2!!.
!9