ODK Seminarski Rad LLD

Univerzitet u Niu
Gradjevinsko arhitektonski fakultet

PREDMET:
Osnove drvenih konstrukcija 2011/12

SEMINARSKI RAD

TEMA: Lepljeno lamelirano drvo

PROFESOR: Dr.Dragoslav Stoji dipl.in.gra.
ASISTENT: Nemanja Markovi dipl.in.gra.
STUDENT: Nemanja Stojanovi RG-6848/09

Ni, decembar 2011.
Univerzitet u Niu, Gradjevinsko-arhitektonski fakultet, Studijski program: Gradjevinarstvo
Seminarski rad iz Osnove drvenih konstrukcija, kolska godina 2010/11, strana 1 od 24

S A D R A J

1. ...NETO KAO UVOD ............. 2
2. LEPLJENO LAMELIRANO DRVO (LLD) DEFINICIJA ............... 5
3. ZNAAJNIJE KARAKTERISTIKE LEPLJENOG
LAMELIRANOG DRVETA .................................................................................... 6
4. LEPKOVI ................9
5. TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE ELEMENATA
KONSTRUKCIJE OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA ... 10
6. ZATITA I ODRAVANJE KONSTRUKCIJE ... 14
7. KONSTRUKTIVNI SISTEMI OD
LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA ..13
8. PRIMERI IZVEDENIH OBJEKATA U NAOJ OKOLINI
sportski objekti ............................................................................................ 17
ugostiteljski objekti ........................................................................................ 19
industrijski objekti ....................................................................................... 20
mostovi .............................................................................................................. 21
prodajni saloni .................................................................................................. 21
9. NA KRAJU ZATO DRVO?! .......22

LITERATURA ...23

LEPLJENO LAMELIRANO DRVO (LLD)
Nemanja P. Stojanovi, RG6848/09

1. ...NETO KAO UVOD

Drvo kao graevinski materijal primenjivano je od najstarijih vremena. Pored kamena,
to je dugi niz godina bio osnovni materijal za graenje. I danas, pored progresa elika i
betona u savremenom graevinartstvu, drvene konstrukcije imaju svoje mesto ako ne kao
osnovni, ono kao neminovni, usputni, pomoni materijal za graenje (skele, oplate, i sl.).
Zadnjih decenija drvo dobija i ima sve veu primenu u izgradnji modernih stalnih
objekata, a posebno arhitektonskih graevina, objekata sa svim elemtima savremene
arhitekture. Ova renesansa i prodor drvenih konstrukcija, jako sputavana mnogim
nepovoljnostima, rezultat je poznavanja drveta kao materijala i primene lepljenih drvenih
konstrukcija (kvalitnih spojnih sredstava).
Drvene konstrukcije po svojoj definiciji su skup elemenata od drveta, preko kojih se
oblikuju odreeni i svrsihodni prostori i preko kojih se prenose odreena optereenja.
Mala zapreminska masa drveta (drvo je 13 puta lake od elika i 4 puta lake od betona!)
i relativno velika vrstoa paralelno sa vlaknima, laka obrada i posebno to je ista nezavisna
od vremenskih uslova, velike mogunosti oblikovanja kako poprenog preseka tako i siluete
konstrukcionog elementa, mogunosti primene najrazliitijih statikih sistema i dispozicije
ugraenog materijala prema intenzitetima statikih uticaja i to je takoe bitna odlika,
sloboda u izboru duine elemenata, jednako dobro korienje u stalnim i privremenim
konstrukcijama, mala osetljivost materijala na temperaturne promene, mogunosti montae i
dislociranja konstrukcije postavljaju drvo kao matrijal za graenje u ravnopravne odnose
sa drugim materijalima koji se koriste u graevinarstu.
Meutim drvo ima i svoje nedostatke i mane. One se manifestuju u: anizotropiji i
kvalitetima uslovljenim biolokim faktorima (rastom drveta), moguim grekama u drvetu
truljenje podlonost uticaja gljiva i insekata, zavisnost mehikih osobina od % vlanosti,
zapaljivosti drvegta i rad drveta na vazduhu skupljanje i bubrenje. No, o ovim negativnim
stranama drveta ne treba posebno voditi rauna, jer savremenost tehnologije graenja,
korienjem sitne grae, odnosno decidnim odstranjivanjima oteenih delova drveta i
upotrebom efikasnih hemiskih sredstava 100% se iskljuuju sve ove nepovoljnosti. Na
primer, protivpoarna sigurnost za lamelirano drvo vea je nego kod drugih materijala.
Korienjem sitne grae eljenog kvaliteta i savremenih lepkova za njihovo spajanje u
monolitne eljenog oblika i veliine nema ogranienja u pogledu dimenzija poprenog
preseka i oblika siluete. Dugogodinje neracijalno i na tradicijama zasnovano korienje
drveta dovelo je do toga da se na ovaj materijala skeptino gleda. Meutim, kako se iz
prednjeg vidi, to nije tako. S obzirom na stanje i mogunosti drvene industrije, htenja u
savremenim drvenim konstrukcijama, sva ovakava miljenja treba iskljuiti kao neumesna i
neosnovana.
Upotreba po svaku cenu drugih materijala betona na primer na mestima i pod
okolnositam kada mu tu nije mesto dovodi do forimiranja hladnih i za oveka neprijatnih
ambijenta i sredina, do konstkcija ne samom neekonominih, ve i stalnih u savremenom i
modernom gradjevinarstvu u celini, posebno konstrukterstvu.
Iako je drvo organska materija, organski materijal sa potpunom anizotropijom i materijal
zavistan od mnogih prirodnih faktora vlage, vrste drveta, naina obrade, tretmana i
ponaanja pod optereenjem i slinog mogue je u savremenim drvenim konstrukcijama
kontrolisano vladati svim njegovim svojstvima i kvalitetima i naterati ovakav graevinski
materijal da radi i da se ponaa po elji graditelja. Sigurno je, i postoje podaci, da je kroz
vreme rezultirao niz ispitivanja i istraivanja ovog materijala, ponaanje u raznim uslovima
a sve to skupa vodi ka progresu, racionalnim i svrsishodijem korienju drveta kao
materijala za graenje.
U ne malo primera drvo se uspeno nosi sa betonom i elikom. vrstoa drveta (I
kvalitetne klase) vea je nego vrstoa nekih betona i u Propisima mnogih zemalja, pa i kod
nas, dozvoljena naprezanja su dosta visoka.
Samo prvorazredno poznavanje drveta i njegovih svojstava konvergira optimalnim
drvenim konstrukcijama. Na primer beton je izvanredan graevinski materijal u pogldu
konstruktivnih odlika i elastomehanikih osobina ali sa jednim nepovljnim svojstvom a to
je velika zapreminska masa. Zapreminska masa betona je b=2500kg/m a doputeni naponi
na savijanje variraju u zavisnosti od marke betona. Odnos sopstvene teine jednog materijala
prema doputenim naponima za taj isti materijal daje pogodan parametar za meusobne
komparacije razliitih materijala sa aspekta primene i svrsishodnog korienja, odnosno
ekonomninosti. Neposredno je, da ekonominost jednog materijala zavisi od mnogih i
drugih uslova i parametara. Armirani beton ima najmanji doputeni napon u odnosu na svoju
zapreminsku masu a lepljno lamelirano drvo priblino visoko kvalitetnim elicima. Ova
injnica ukazuje da jedan nosa od drveta ije dimenzije zavise od sopstvene teine i
korisnog optereenja s obzirom na malu sopstvenu teinu moe da primi mnogo vee
korisno optereenje u odnosu na nosae od drugog materijala nosa od drveta je
ekonominiji!
Svakodnevne potrebe gradjevinarstva i arhitekture trae od graditelja sve novije i sve
savremenije konstrukcije, primenu i korienje sve novijih materijala, a samim tim i sve
veu ekonomiju. Isto tako u sve intenzivnijem ivotu oveka kao neposrednog korisnika
ovih gradjevina u eri savremenih tehnologija i nepresunih tekovina tehnike revolucije XX
veka, a ovek i njegova okolina imperativno trae materijale koji e oplemeniti sredinu u
kojoj egzistira, tako obikovane volumene i konstrukcije koje e uiniti njegov ivot
bogatijim i estetino sadrajnijim, a samim tim i prodktivnijim.
Savremene drvene konstrukcije jedako dobro mogu se koristiti za sve vrste
gradjevinskih objekata, kao u visokogradnji tako i u niskogradnji. Mogu se koristiti kao
pomone konstrukcije. Meutim njihov znaaj je vei kada se koriste kao stalne gradjevine
posebno u arhitekturi, na primer za konstrukcije zgrada i hala od drveta najrazliitijih oblika,
funkcije i veliine. Isto tako njihova sadrajna primena je i u gradjenju suptilnih
konstrukcija mostova, kao i u mnogim drugim sluajevima.
injenica je kada se izuzmu neki primeri iz skoranje ininjerske prakse da se kod nas
drvo relativno malo koristi za stalne konstrukcije. Razlog za ovakvo stanje treba traiti u
nerazvijenosti industrijske proizvodnje ili bolje reeno kadrovskoj i tehnikoj
neopremljenosti naih proizvodjaa savremenih drvenih konstrukcija. Treba dodati i
pogreno ukorenjeno miljenje da je drvo pogodan materijal iskljuivo za privremene i
pomone konstrukcije (i u ratnim uslovima). to se tie industriske proizvodnjei i tehnike
opremljenosti naih proizvodjaa savremenih drvenih konstrukcija zadnjih godina u
mnogome se popravilo i permanentno se popravlja. Postepeno se ali dosta usporeno, menja i
odnos oveka ili bolje reeno investitora i graditelja prema ovim i ovakvim konstrukcijama.
Deplasirana su miljenja da drvo kao materijal ne moe da zadovolji stremljenja savremenih
konstruktora jednog kreativnog plodnog gradjevinskog ininjera i zahteve koji se pored
njega postavljaju. Ovakva miljenja, a ona su evidentna i neopravdano stoje, zasnivaju se
uglavnom na iskustvu steenom u radu sa klasinim drvenim konstrukcijama. Ovome treba
dodati da ima primera da je ovakvo miljenje i na osnovu komprovitovanih konstrukcija od
drveta kao posledica loeg i neadekvatnog projektovanja i rdjavog gradjenja.
Razvoj savremene tehnologije u oblasti proizvodnje konstrukcija od drveta i kompozita
na bazi drveta, zadnjih decenija doveo je do pune afirmacije i progresa drvenih konstrukcija.
Svojim superiornim osobinama (mala zapreminska masa, velika vrstoa materijala, mala
osetljivost materijala na temperaturne promene, mogunost primene velikih raspona...)
lepljeno lamelirano drvo postaje pravi konkurent konstrukcijama od drugih materijala.
Drvo ima primenu u visokogradnji kod krovova malih i velikih raspona, konstrukcijama
hala, montanih kua, u saobraajnim konstrukcijama kod mostova i skela i u
hidrotehnikim konstrukcijama kod akvadukta i brana.

Drveni most Drvena montana kuca

Konstrukcija drvene sportske hale

Poboljanje karakteristike drveta lepljenjem bilo je poznato jo u starom Egiptu, o emu
svedoe tragovi lepljenih predmeta i crtea koji su otkriveni u grobovima faraona. Prema
istoriskim spisima grke i rimske kulture za ljepljenje drveta korienje proteinski lepak
biljnog i ivotinjskog porekla. Ovi lepkovi su zadrali svoj znaaj vrlo dugo. U Evropi 1890.
godine prvi put se pojavljuje lepljeno lamelirano drvo kao nekorodirajui materijal za
potrebe eleznice. Hester je u Nemkoj prvi formirao noseu lameliranu konstrukciju
pomou kazeinskog lepka. Mnoge ovakve konstrukcije koje su izvedene jo pre 1914.
godiene bile su koriene do 1950. godine a neke koje su bile sauvane od vlage jo i dans
ne pokazuju znake raspadanja.
U Americi 1920. godine u ikagu jedna od prvih primena lepljenog lameliranog drveta
bila je od elementa segmentne reetke. Pojasni tapovi reetke bili su izradjeni od
lameliranog drveta a djagonale od rezane grae. Ovaj popularni oblik drvene reetke esto
se koristi danas za raspone do 35m. Prva lepljena lamelirana konstrukcija koja je nagovestila
novu epohu u istoriji gradjenja drvetom formirana je u Wisconsinu 1930. godine u
Amerikom institu U.S. Forest Products Laboratory primenom sintetikih lepkova.
U SSSRu lepljena lamelirana konstrukcija bila je napravljena 1938. godiene.
Proizvodnja ovih konstrukcija zahtevala je mnogo truda i vremena, bez posebne garancije
kvaliteta. Ove konstrukcije nisu nale iroku primenu sve do 1950. godine.
Period od 1930.1941. godine karakterie primena lakih lepljenih lameliranih lunih
nosaa za izgradnju farmi. Do poetka drugog svetskog rata proizvodnja i gradjenje
lepljenim lameliranim drvetom po svom znaaju jedva je vredno spomena.
Za vreme drugog svetskog rata zbog nedostatka elika, iznenadni zahtevi za drvenim
konstrukcijama je naglo poraslo potrebom za vojne industrijske objekte. Klasine drvene
konstrukcijenisu mogle da zadovolje novonastale potrebe. Pojaana istraivanja u tom
pravcu doveli su do znaajnih rezultata. Poinje uspena primena vodootpornih lepkova.
U Kanadi se 1941. godine izradjuju prve lepljene lamelirane konstrukcije u ratnim
uslovima. Vojna skladita u blizini Toronta sadrala su 545 lepljenih vezaa dimenzija 8x35
ina (oko 20x89cm) raspona 45 stopa (13,7m). U vajcerskoj u Bazelu je 1941./1942.
godine sagradjena izlobena hala raspona 45m od lepljanog lameliranog drveta, to je u to
vreme bio rekord.
Proizvodnja lepljenih lameliranih konstrukcija u visoko razvijenim zemljama dobija ire
razmere tek 1950. godine. Usavreni tehnoloki proces proizvodnje, visok stepen
automatizacije proizvodnje, primena sintetikih vodootpornih lepkova podigli su kvalitet
ovim konstrukcijama koje nalaze svoje mesto u sve veoj konkurenciji sa elinim i
betonskim konstrukcijama.
Pronalazak lepka na bazi rezorcinformaldehida, u Engleskoj 1947. godine, otvara nove
mogunosti primene lepljenih lameliranih konstrukcijama u hemijskim agresivnim i vlanim
sredinama.
U periodu posle 1950. godine proizvodnja ovih konstrukcija se iri i na zemlje koje su
siromane drvetom kao to su V. Britanija, Japan, Belgija, Holandija, Danska i druge.

2. LEPLJENO LAMELIRANO DRVO (LLD) DEFINICIJA

Drvo je jedan od najstarijih graevinskih materijala. U proizvodnji lepljenog
lameliranog drva ono je i osnovni materijal. Funkcionalne mogunosti koje pruaju
konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta su takve da se moe smatrati da drvo kao
tradicionalan materijal prua mogunost novim gradjevinskim izazovima i namee se kao
jedan od graevnih materijala budunosti. Elegancija forme, harmonija oblika i toplina
ambijenta, karakteristike su suvremenih arhitektonskih projekata u drvu.
Lepljeno lamelirano drvo je graevinski materijal dobiven od tankih drvenih elemenata
podjednake irine (dasaka) postavljenih jedan preko drugog, slepljenih u meusobnim
spojnim ravninama odreenim vrstama lepila pod odreenim uslovima i predstavlja najee
tapasti element konstrukcije praktino neogranienih dimenzija poprenog preseka i
duine.
Ovako dobiveni materijal ima mehanike karakteristike koje su ujednaenije od
mehanikih karakteristika masivnog drveta-materijala od kojeg je lepljeno lamelirano drvo
nastalo. Izrada elemenata konstruktivnog sistema ili cele konstrukcije objekta je strogo
kontrolisani tehnoloki postupak. Odvija se u specijalnim pogonskim halama za lepljene
lamelirane konstrukcija tako da su elementi konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta
industrijski proizvod standardnog kvalita.
Lamelirano drvo se proizvodi od:
etinarskog drva (jela, smreka, bor, ari i sl.)
Listopadnog drva (hrast ili bukva).

Lamelirano drvo proizvodi se u sledeim klasama kvaliteta odnosno vrstoe:
I klasa
II klasa (premaSRPS. U.C9.300.)
Debljine lamela se kreu od 10 pa sve do 40 mm. Lamelirano drvo po obliku moe biti
konstantnog ili promenjivog poprenog preseka, ravno ili luno.

ravno lamelirano drvo luno lamelirano drvo

Za razliku od ostalih industrijskih proizvoda drvne industrije, pod pojmom lepljenog
lameliranog drva podrazumijeva se iskljuivo proizvod nastao meusobnim lepljenjem
drvenih lamela sa paralelnim smerom pruanja drvnih vlakana.
Estetski efekat struktura u lepljenom lameliranom drvetu je izvanredan i daje poseban
ton dananjoj arhitekturi. Objekti izvedeni u ovoj tehnici nameu se svojim izgledom,
skladnou forme i toplinom enterijera.

3. ZNAAJNIJE KARAKTERISTIKE LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

vrstoa
Naprezanja pri kojima dolazi do loma usled sile pritiska upravno na pravac pruanja
vlakana jednaka su naponima loma najviih klasa betona koje se danas upotrebljavaju u
graevinarstvu. Normalni naponi loma drveta kreu se u granicama od 40,0 do 80,0 MPa
zavisno od vrste drveta (etinara ili listopada). Kada je u pitanju vrstoa zatezanja onda se
drvo moe usporeivati i sa nekim metalima, jer rezultati ispitivanja pokazuju da do loma
epruvete od drva bez greke dolazi i pri naponu od 180 MPa.
Zapreminska teina
Zapreminska teina ugraenog drva iznosi oko 600 kg/m3, teina armiranog betona je
2500 kg/m3, to jasno pokazuje da je udeo iskoritenja naprezanja poprenog preseka usled
optereenja od sopstvene teine najmanje etiri puta manji kod drva nego kod betona u
tapovima istih dimenzija. Ovo moe biti od velikog znaaja kod konstruiranja sistema
velikih raspona i malog sopstvenog optereenja, naroito sa ekonomskog gledita.
Postojnost i otpornost
Lepljeno lameilirano drvo je potpuno stabilan i postojan graevinski materijal. Drvo od
kojeg se proizvodi lepljeno lameilirano drvo potrebno je posebnim postupkom suenja
dovesti do vlanosti na priblino 12 %. Taj procenat proporcionalan je koliini vlage pri 20
C i vlanosti vazduha od 65 %. Kao rezultat dobija se lepljeno lameilirano drvo ija je
prirodna pojava rasuivanja i upijanja svedena na minimum. Drvo ostaje potpuno slobodno
ime se spreava nastanak pukotina i savijanja u prostorima gde je mala vlanost.
Lijepljeno lameilirano drvo otporno je na agresivne hemijske supstance. Konstrukcijski
je izuzetno prikladno za gradnju skladinih prostora u kojima e se uvati materijali poput
kiselina, soli Otporno je na amonijak pa ima vrlo iroku primenu u izgradnji
poljoprivrednih objekata - farmi.

LLD poljoprivredni objekati - farme
Dimenzije
Razvojem tehnologije lepljenja ograniene dimenzije konstrukcijskih elemenata od drva
nisu vie problem. Danas se moe napraviti element od drveta sa visinom poprenog preseka
od par metara i sa duinom i do 50 m. Prevozi dugakih nosaa (od 30-50m) nisu
problematini zbog velike teine nego samo zbog velike duine i visine.
Transport i montaa
Transport i montaa bitne su faze izrade drvene konstrukcije, te ih je potrebno detaljno
isplanirati.
Za prevoz elemenata velikih duina ( i do 50 metara) i velikih poprenih preseka
potrebno je organizirati tzv. specijalni prevoz (avionskim, eleznikim ili drumskim putem).

transport LLD

Prevoz konstrukcija do mesta montae najee se vri drumskim prevozom za ta
koristimo specijalna vozila. Prevozu lameliranih greda velikih duina (od 20 m navie)
prethodi izrada prorauna stabilnosti konstrukcije za vreme trajanja prevoza.


montaa LLD

Montaa konstrukcije zavisi od statikog sistema konstrukcije i od raspoloivog
sredstva za montau (dizalice, skele itd.). Zahvaljujui kvalifikovanim monterima sa
dugogodinjim iskustvima i specijalnim autodizalicama mogue je izvesti i najzahtjevnije
drvene konstrukcije.

Protivpoarna otpornost i protivpoarna zatita drveta
Slobodno se moe rei da su u pojedinim sluajevima konstruktivni sistemi u drvetu
neunitivi u poaru. Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao ako se
ponaanje ovog graevinskog materijala u poaru podrobnije sagleda. Protivpoarnu
otpornost graevinskih konstrukcija karakteriu dva kriterijuma: zapaljivost materijala i
njihovo ponaanje u poaru. Delovanje ekstremnih poarnih temperatura izazvanih
sagorevanjem uskladitenog materijala u jednom industrijskom skladitu, sa tehnikog
gledita, razara sve materijale. Meutim razlika u materijalima postoji samo u njihovom
ponaanju u periodu koji prethodi pojavi kritinih razornih temperatura, pri temperaturama
koje ne razaraju materijal. Tako, na primer, elik ve na temperaturi od 550C, koja je
daleko nia od njegove take topljenja, znai pre potpunog razaranja agregatnog stanja, gubi
sve svoje mehanike karakteristike i prestaje da bude graevinski materijal: modul
elastinosti naglo pada, pojava velikih deformacija je oigledna i usled toga dolazi do
uruavanja objekta iako elik nije zapaljiv materijal, a nije dolo ni do njegovog razaranja.
Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povienoj temperaturi poinje da puca, da se
kruni usled smanjenja vrstoe i da se jako deformie usled gubljenja moi noenja
armature.
Drvo u poaru gori. Meutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehanike
karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i elik. Pri nastajanju kritinih
poarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim
graevinskim materijalima. Ovaj kvalitet drveta, kao graevinskog materijala, zasniva se na
njegovoj osobini da je izvanredan termiki izolator. On se jo vie istie injenicom da drvo
u sebi sadri neki procenat vlage sto oteava njegovo gorenje pa ak i da se pri sagorevanju
na povrini drveta stvara nagorela skrama koja samo poveava otpornost sprovoenju
toplote. Izlaganje sredita drvenog elementa visokim temperaturama je usporeno, ako ne ak
i spreeno, pa praktino masa unutar poprenog preseka drvenog tapa nije uopte
poremeena.
Pri temperaturi od 200C do 250C iz povrinskih slojeva drvenog elementa izdvajaju
se lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je temperatura
spoljnog uticaja konstantna i ne poveava se, ugljenini sloj nagorelog drveta e stvoriti
izolacionu skramu, koja e tititi dublje slojeve drveta od poviene temperature. Na taj nain
prestaje izluivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se gasi - drvo prestaje da gori.
Pod ovakvim uslovima, pa ak i pri poveanoj temperaturi, drvo je neunitiv materijal,
praktino nesagoriv. Pitanje je samo koliko je povrinski sloj drveta oteen. Ovoj injenici
nikad nije pridavan poseban znaaj u prilici kada nagoreli panj mora da se oslobodi
povrinskog ugljenisanog sloja kako se vatra na ognjitu ne bi ugasila. U ovom sluaju, u
graevinarstvu, ova injenica ima svoj puni smisao. Ukoliko je spoljni uticaj takav da
temperatura raste, a tom rastu pripomae i sagorevanje samih nosaa, napadnuti elemenat e
izgoreti pri nastajanju kritine poarne temperature, kao i svaki drugi materijal. Za elemenat
konstrukcije od drveta je znaajno da on ne gubi mo noenja trenutno, pri izbijanju poara,
i da se konstrukcija ne uruava. Pretvaranje drveta u ugljenini sloj, ime se javlja redukcija
dimenzija poprenog preseka konstruktivnog elementa, tee vrlo lagano: 0,3 do 0,5
mm/min. To znai da se pri velikim poarnim temperaturama, za vreme od jednog asa,
drveni presek smanjio za najvie 4 cm po obimu. Kod velikih poprenih preseka, kakvi su
po pravilu preseci elemenata konstruktivnog sklopa u Lepljenom Lameliranom Drvetu, ovo
smanjenje dimenzija poprenog preseka za vreme od jednog asa ne predstavlja opasnost od
iscrpljenja nosivosti elemenata i njihovog ruenja, ime se omoguuje evakuacija ljudstva i
materijalnih dobara iz ugroenog objekta.
Iz ovih razloga se objekat sa konstrukcijom od Lepljenog Lameliranog Drveta moe
smatrati daleko sigurnijim i bezbednijim u eksploataciji od objekata u drugim materijala.
Isto tako, nikakve posebne protivpoarne mere, osim ustaljenih, se ne moraju preduzimati da
bi se konstrukcija zatitila od delovanja vatre. Neophodno je da se izvedu minimalni
popreni preseci, koji garantuju sigurnost u poaru za odreeni period do investicije, to je i
novim propisima predvidjeno. Najzad sanacija drvenih objekata posle gaenja poara je
jednostavan graevinski zahvat, to kod objekata od drugog materijala nije sluaj.

za vreme od jednog asa, drveni presek se smanji za najvie 4 cm po obimu !

4. LEPKOVI
Lepkovima se nazivaju one supstance koje poseduju sposobnost transformisanja iz
stanja lepljivosti u vrsto stanje.
Lepljenje elemenata vri se sintetikim lepkovima iz uvoza koji su posebno izraeni za
namenu lepljenja elemenata za nosive konstrukcije. Ovi lepkovi su dugotrajni, velikih
mehanikih vrstoa i vodootporni. To nisu lepkovi koji se primenjuju u stolarskim
pogonima, niti je tehnologija lepljenja jednaka onoj koja se primenjuje u stolariji.
Tehnologija je drvnoj industriji ponudila vrlo kvalitetne lepkove, uz iju se pomo danas
moe napraviti greda od drveta duine i preko pedesetak metara, sa poprenim presekom
ija visina uveliko prelazi meru od jednog metra. Takvo drvo, koje ima odlike dobrog
masivnog materijala i sasvim nove dimenzije, se sa mnogo uspeha moe upotrebiti pri
realizaciji savremeno koncipiranih objekata razliite namene.
Lepila koja se danas upotrebljavaju za izradu sistema inenjerskih drvenih konstrukcija
moraju da zadovolje vei broj izvanredno tekih uslova, kako za vreme proizvodnje
konstruktivnih elemenata tako i u toku eksploatacije takve konstrukcije. Lepilo mora, najpre,
da ima vrstou koja mora da bude vea od vrstoe drveta i mora trajno da osigura vezu
izmeu dve susedne lamele. Ne sme da bude podlono uticaju agresivne sredine u kojoj se
nalazi element konstrukcije. Ne sme da bude podlono uticaju vlage, gljivica i insekata i
mora da bude otporno u poaru i ne sme da dozvoli da doe do raslojavanja nosaa pri
povienim temperaturama. Te uslove danas sa uspehom ispunjavaju lepila raena na bazi
fenol-formaldehida, rezorcin-formaldehida, melamin-formaldehida, urea-formaldehida i
epoksi-smole. Izbor vrsta lepila mora da bude veoma precizan, u zavisnosti od uslova u
kojima e sluiti jedan konstruktivni sistem, jer, na primer, u uslovima gde drvo moe imati
vlanost i veu od 15% upotreba urea-formaldehidnih lepila moe biti opasna.
Rezultati ispitivanja probnih uzoraka lepljenog drveta pokazuju da u izvanredno visokom
procentu do smicanja, kome je izloen uzorak, dolazi po drvetu, a ne po lepljenom spoju.

5. TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE ELEMENATA KONSTRUKCIJE OD
LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

Proces proizvodnje lameliranog drveta izvodi se u halama i radionicama specijalno
opremljenim za ovu vrstu poslova.Osim potrebne opreme proizvodja mora da raspolae i
sa, za ovu vrstu radova odgovarajuom strukturom radnika,odnosno da je struno osoblje
struno i upoznato sa ovakvim radovima. Rezana etinarska graa podjednakih irina i
visina poprenih preseka, prinudnim putem osuena u suarama, sa procentom vlage od 10%
do 14%, nastavljena podunim zupastim spojem u elemenat potrebne duine naziva se
lamelom. Po pravilu, lamela, duine do pedesetak metara, irine poprenog preseka do 22
cm i visine do 4cm, ima u svakom poprenom preseku ujednaene mehanike karakteristike.
Zapravo, greke u drvetu (koncentracija vorova i ostala slaba mesta) se jednostavnim
isecanjem odstranjuju i lamela nastaje od zdravih ujednaenih komada grae spojenih
poduno zupastom vezom i lepljenjem. Ovako oblikovane lamele se obostrno rendiu kako
bi se dobile besprekorno ravne povrine i potpuno ujednaila njihova debljina. Rendanjem
lamela jedne preko druge, uz predhodno nanoenje sloja lepila po dodirnim ravnima, i
poprenim utezanjem po posebnom tehnolokom postupku, dobija se greda ija duina
odgovara duinama lamela, irina irini lamela, a visina poprenog preseka je proizvod broja
lamela i debljine jedne lamele. Tako se relativno jednostavnim postupkom stvara jedan novi
graevinski materijal, industrijski proizvod sa svim karakteristikama, ak poboljanim,
osnovnog materijala od koga je nastao.
ematski reeno proces proizvodnje obuhvata sledee faze:

1/Razvrstavanje grae; prema vrsti, dimenzijama, kvalitetu, kvantitetu . . .

2/ Suenje grae; cilj suenja je da se graa dovede na vlanost manju od 20%. To se
postie u specijalnim uglavnom zatvorenim prostorijama suarama, gde se suenje vri
strujanjem vazduha ili pregrejanom parom. Posle suenja graa se transportuje do
proizvodne hale, gde se pravilno lageruje.

3/ Kontrola grae; obuhvata proces kontrole vlanosti pre ulaska u proizvodnju. Elementi
sa prekoraenom vlanou prolaze kroz dodatne procese suenja. Svaki od tih elemenata
posebno se jos tri puta elektronski kontrolie, povrinski i dubinski , pre putanja u dalji
proces proizvodnje.

4/Izrada zupastih spojeva posebnih profila uz pomo specijalnih maina.

5/Lepljenje pojedinih komada,odnosno formiranje lamela; ovaj proces obuhvata
blanjanje lamela sa potrebnom kontrolom obrade blanjanih povrina,i njihovo rezanje na
odgovarajuim duinama.

6/Nanoenje sloja lepka, posle paljivo obavljenih kontrola blanjanih povrina lepak se
nanosi mainskim putem

7/Naslagane lamele se podiu i stavljaju u mehaniku ili hidrauliku presu, gde se stavljaju
pod pritisak pomou stezaa koji se zateu runo ,elektrinim ili pneumatskim kljuem ili
specijalnim i elektronski programiranim presama.

8/Rezanje do odgovarajuih dimenzija i kontrola kvaliteta lepljenja, koja se vri na
standardno oblikovanim epruvetama dobijenim odrezivanjem krajeva slepljenog elementa.

9/ Transport do blanjalice i blanjanje laminata i krojenje laminata na projektovane
mere; obostranim hoblanjem nosai se dovode na projektovanu irinu preseka,I uklanjaju se
ostaci od lepka

10/ Priprema nosaa za transport i skladitenje, laminat se obmotava plastinom folijom
zbog zatite od atmosferskih uticaja i lageruje van proizvodne hale do vremena kad se
transportuje na gradilite.Pri skladitenju elementi moraju da se odvoje od zemlje.

6. ZATITA I ODRAVANJE KONSTRUKCIJE

U pripremi grae, suenjem vetakim putem u suarama, kada se vlanost drveta svodi na
neophodni minimum, stvara se takva sredina u kojoj, iako su postojali bilo kakvi oblici ivih parazita ili
mikroorganizama, ne moe doi do razvoja gljivica i mikroorganizama, ni insekata, koji su inae glavni
uzronici propadanja drveta.
Razna impregnaciona sredstva, premazi i lakovi, koji se danas upotrebljavaju kao oplemenjivai
drveta, tite ga u isto vreme i od novih napada insekata i gljivica, a uspeno spreavaju poveanje
vlanosti drveta u sredinama gde je vlanost nestalna ili poviena, pa je i ovaj trei uzrok propadanja
drveta sveden na minimum.
Naravno, treba istai i injenicu da, pored hemijskih zatitnih sredstava, vrlo vanu ulogu igraju
pravilno koncipiran konstruktivni sistem, pravilno projektovani detalji, savesno izveden objekat, bez
greaka u materijalu, bez oteenja u samoj konstrukciji ili pokrivau i fasadi. Ne smeju se pojaviti
vlani i nedovoljno provetreni uglovi niti mesta na kojima se moe skupljati neistoa ili industrijska
praina. Na ovakav nain obezbeen objakat bie praktino neogranienog veka, uz izvanredno male
trokove odravanja i u najagresivnijim sredinama.
Na primer, u plivakim bazenima, u skladitima vetakih ubriva, u industrijskim stajama za krave,
gde je poveana vlanost vazduha, gde su amonijana isparenja znaajna, gde je, jednom reju, sredina
agresivna - drvo se pokazalo kao materijal koji uz najmanje trokove odravanja u eksploataciji ima
najdui vek trajanja.

7. KONSTRUKTIVNI SISTEMI OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

Primena lepljenih lameliranih konstrukcija pokriva veliko polje raznih objekata. Drvo je
sposobno da premosti velike raspone uz primenu odgovarajuih statikih sistema. Uz
odgovarajuu zatitu, drvo je vrlo otporno na agresivne uticaje sredine, to ga ini povoljnim
za izradu konstrukcija zatvorenih bazena ili tala za razne vrste stoke ili peradi. Kako se
svaka konstrukcija posebno statiki razrauje, konstrukcija se moe prilagoditi proizvoljnim
uslovima pokrivanja. Uz svoj estetski kvalitet i primenu savremenih premaza za dodatno
toniranje elemenata, drvo je izuzetan enterijerski materijal. Moe se primeniti za vidne
elemente konstrukcije u ekskluzivnim objektima kao to su kafii, restorani i hoteli.
Mora se rei da je kroz razvojni period, poslednjih pedesetak godina, postojao izvesni
otpor prema ovoj vrsti konstrukcijskog materijala, prema veoj primeni drveta u arhitekturi i
graevinarstva, i to najee iz redova strunjaka.
Ljudi koji se bave projektovanjem i graenjem objekata od Lepljenog Lameliranog
Drveta morali su biti veliki entuzijasti da bi realizovali svoje ideje. Morali su biti spremni na
prihvatanje drugaijeg naina projektovanja, prihvatanje nestandardnih tehnolokih
postupaka u montai, u sistemima izvoenja veza i nastavaka elemenata konstrukcije. ini
se da su nepoznavanje konstruktivnih sistema i tekoe u primeni adekvatnih reenja za
objekte u drvetu bili znaajan kamen spoticanja. Ti sistemi, iako poznati u teoriji
konstrukcija, se znaajno razlikuju od konstruktivnih sistema u klasinom materijalu zbog
posebnih tehnikih i tehnolokih uslova koje namee drvo kao materijal.
Nakon razvojnog perioda kroz koji je proao put primene drveta u arhitektonskom i
graevinskom ininjerstvu, namee se zakljuak da ovoj tehnologiji graenja predstoji lepa
budunost.
Konstruktivni sistemi koji se najee sreu u objektima od drveta su po pravilu linijski
nosai i potpuno su prilagoeni tehnologiji proizvodnje konstrukcija, transportnim uslovima
i uslovima montae.
Pored veoma detaljno definisane tehnologije proizvodnje elemenata lepljenih
konstrukcija transport je jedan od bitnijih uslova pri koncipiranju konstruktivnog sistema i
neretko moe da bude i jedan od glavnih razloga pri izboru konstruktivnog sistema. Nai
putevi dozvoljavaju transport elemenata maksimalne duine 27.00 m od fabrike lepljenih
konstrukcija do lokacije objekta. Zbog toga se u sistemu konstrukcije moraju predvideti
montani nastavci ili se sistem mora tako koncipirati da se na odreenim mestima pojave
zglobne veze tapova kako bi se izbegla montaa skupih i komplikovanih montanih
nastavaka tapova.
Iz ovog razloga ini se da Gerberov nosa, kao statiki sistem, doivljava ponovni uspon.
Luni nosai, sa pravim ili zakrivljenim tapovima, sa zategom ili bez nje, su najei
statiki sistemi. injenica da se tapovi mogu izvoditi sa jednostrukom, dvostrukom ili
viestrukom krivinom, da ne moraju biti ravni, a da to ne zahteva poseban napor pri
izvoenju i da je tehnika izgradnje u svemu montana, prua projektantima mogunost
posebnog obikovnog izraavanja, a konstruktorima mogunost prilagoavanja sistema
najprirodnijem toku sila.
Ima pokuaja, vrednih panje, da se ostvare i sistemi kakvi su, na primer, lananice,
rebrasti hiperbolini paraboloidi, sanduasti preseci u drvetu ili per-ploi, pa ak i ljuske u
drvetu sa postavljanjem lamela u vie redova, sa orijentacijom vlakanaca u vie pravaca...
Treba istai da rasponi i preko 100m danas ne predstavljaju nikakav tehnoloko - tehniki
problem, ak ni u naim uslovima.
Kako je Lepljeno Lamelirano Drvo industrijski proizvod, koji podlee brojnim
kontrolama i testovima nikako se ne sme sumnjati u standardnost kvaliteta, to svakako
dozvoljava racionalnije korienje materijala i snienje vrednosti koeficijenata sigurnosti u
odnosu na masivno drvo.

Pribline dimenzije elemenata konstrukcije mogu se dobiti prema tablici:
Vrsta nosaa Statiki sistemi
Rasponi
l/m
Srpast luk na
dva zgloba sa
ili bez zatege

100 400
Kontinualni ram

10 30
Konzola

5 20
Okviri sa tzv. V Stubovima

10-35
Prosta greda konstantne visine

10-35
Konstantna greda preko vie polja

10-30
Kontinualna greda sa vutama

10-30
Simetrina trapezasta prosta greda

10-35
Nesimetrina trapezasta prosta greda

10-30
Zakrivljena prosta greda

10-30
Trozglobni ili dvozglobni ram sa
ili bez zatege

20-50
Trozglobni ramovi sa zaobljenim ili
otrim prijelazima

15-60
Dvozglobni ramovi sa
zaobiljenim interadosom

15-40
Dvozglobni ili trozglobni luk sa ili
bez zatege

20-100

8. PRIMERI IZVEDENIH OBJEKATA U NAOJ OKOLINI
sportski objekti
Sportska dvorana na Toinom
Bunaru
Sportska dvorana u Beogradu, na Toinom
bunaru.
Oblik konstrukcije je bavasti.
Konstrukcija je prekrivena PVC
memebranom.
Dimenzije konstrukcije u osnovi:
20.80m x 30.00m.
Konstrukcija se sastoji od 7 ramova na
meusobnom rastojanju od 5.00m (6 polja
po 5.00m).

Sportska hala za mali fudbal u Podgorici.
Oblik konstrukcije je unasti.
membranom.
24.50m x 40.00m.
meusobnom rastojanju od 5m (8 polja po
5m). Ovo je uobiajeni raster za pokrivanje
konstrukcije PVC membranom.
Sportska hala u Podgorici

Sportska hala u Arilju
Sportska hala u Arilju
Krovna konstrukcija statikog sistema luka
na tri zgloba od lepljenog lameliranog
drveta pokrivena vrstim krovnim
pokrivaem. Na nosae su dodati i streni
nastavci kako bi se ouvala geometrija
krovita, odnosno konstantan pad krovnih
ravni ime se olakava pokrivanje.

Sportska dvorana u Beogradu, na
Koutnjaku
Oblik konstrukcije je unasti.
memebranom.
21.50m x 39.20m.
po 4.90m).
Dodatnih 2.50 duna metra prostora se
dobija oblikovanjem temeljne konstrukcije.
Sportska dvorana u Beogradu


Sportska dvorana u Bakoj Topoli
Sportska dvorana za mali fudbal u Bakoj
Topoli.
Oblik konstrukcije je bavasti.
membranom.
Dimenzije konstrukcije u osnovi: 25.00m x
40.00m.
po 4.00m).
Dodatnih 3.50 duna metra korisnog
prostora se dobija oblikovanjem temeljne
konstrukcije.

Sportska dvorana za tenis na Novom
Beogradu.
Oblik konstrukcije je bavasti sa
oblikovanim kalkanima.
membranom.
Sportska dvorana na Novom
Beogradu

Sportska dvorana u Aranelovcu
Sportska dvorana za mali fudbal u
Aranelovcu.
membranom.
Oblik konstrukcije je neuobiajen za ovu
svrhu, jer su nosai predvieni za
pokrivanje vrstim krovnim pokrivaem.
U ovakvim sluajevima se platno skida i
ostaje neupotrebljivo, a u konstrukciju se
dodaju elementi potrebni za oformljavanje
novog krova.

Sportska dvorana kole u Belegiu.
Konstrukcija se sastoji od zidanih zidova,
preko kojih se postavlja drvena
konstrukcija.
Konstrukcija se sastoji od glavnih nosaa od
lepljenog lameliranog drveta, tipa kolenaste
proste grede i ronjaa od masivnog drveta.
Ovo je uobiajeno reenje za zatvaranje
konstrukcije vrstim krovnim pokrivaem, a
kada se eli izbei unoenje horizontalnih
sila u stubove.
Sportska dvorana u Belegiu

ugostiteljski objekti
Kafi Dolce Vitta
Kafi "Dolce Vitta" u Rafailovia.
Potkoviasti oblik nosaa je postignut
lepljenjem lamela na trasi stegaa izuzetno
velike krivine. Ovim je uslovljena debljina
lamela od 7mm.
Drvo je kao materijal otporno na agresivne
uticaje morske sredine, mada to ne znai da
elemente konstrukcije ne trebe redovno
odravati. Dugotrajnost objekta je
zagrantovana uz pravilno odravanje
osveavanjem lazurnog premaza na
godinjem nivou.

Restoran Maa, Budva - Stari grad.
Konstrukcija je sastavljena iz dva dela.
Jedan deo konstrukcije je u prvom mahu
proizveden u Italiji, a kasnije je
nadogradnja objekta izvrena elementima
proizvedenim u proizvodnom pogonu u
Sremskoj Mitrovici. Nema razlike u kvalitetu
elemenata.
Restoran Maa

Hotel Queen of Montenegro
Hotel Queen of Montenegro - nekadanji
Hotel Panorama u Beiima.
Konstrukcija centralnog hola je zatvorena
nosaima od lepljenog lameliranog drveta
koji nose zavrne krovne slojeve.
Nosai su raspona 20m, a dimenzija
poprenog preseka 20x200cm. Statiki
sistem elemenata je prosta greda.

Restoran "Fine Dining", Hotel Splendid,
Beii.
Na 10. spratu je napravljena konstrukcija
restorana od lepljenog lameliranog drveta.
Konstrukcija je prekrivena leksanom, a sa
donje strane su oveana platna zarad
zatite od Sunca.
Konstrukcijom od lepljenog drveta je
oformljen i deo enterijera. Nosai su farbani
belom bojom koja dozvoljava da se vide
vlakna drveta. Svi elementi konstrukcije su
zavrno brueni - stolarska zavrna obrada.
Restoran Fine Dining

industrijski objekti

Proizvodna hala u Novoj Bili. Pogon za
preradu drveta.
Konstrukcija se sastoji od zidanih zidova sa
armirano betonskim stubovima, a
krovna konstrukcija je reena kolenastim
prostim gredama od lepljenog lameliranog
drveta - kao glavnim nosaima i ronjaama
od masivnog drveta - sekundarna
konstrukcija za noenje krovnog pokrivaa.

Stari Kostolac - Natkrivene iskopine
Viminacijuma.
Viminacijum

Farma krava, Telearnik
Farma krava, Telearnik, Mladenovo

Farma krava, tala, Mladenovo
Farma krava, tala

mostovi
Peaki most
Peaki
most od
tikovine,
Hotel
Splendid,
Beii.

Peaki most, Indjija
Peaki most

prodajni saloni
Auto salon Sevojno
Auto salon Sevojno

Prodajni centar VELPro Idea u
Nosea konstrukcija je kompletno
izvedena od lepljenog lameliranog
drveta.
U skladu sa eljenom arhitekturom
objekta, a pomou drveta kao
osnovnog materijala, postignuta je
masivnost i stamenost objekta.
Drvo bez ikakvih problema
savladava prenoenje optereenja
do tla, a pri tom oformljava za
boravak prijatan prostor.
Prodajni centar u Beogradu

9. NA KRAJU ZATO DRVO?!

- Drvo je 6 pura bolji izolator nego cigla, a 15 puta bolji izolator nego beton.
Drvo debljine 10cm ima toplotnu izolaciju kao 30cm cigle. Stanovnici
drvenih kua kaji ive u znatno hladnijoj klimi, troe dva puta manje
energije zagrevanja.
- Najnovija istraivanja pokazuju da drvene konstrukcije ne spreavaju
prolazak Zemljinih magnetnih sila koje su vane za ovekovo zdravlje, a
takodje drvo ne emituje radioaktivno zraenje, tetne gasove, alergijsku
prainu i statiki elektricitet, drvo je eko materijal. Koliinu iseenih
stabala drveta moemo nadoknaditi zasadjivanjem istih.
- Drvene konstrukcije je lako sastaviti i isto tako lako rastaviti i takve
rastavljene upotrijebiti u nekom novom obliku ili eventualno preraditi.
- Drvo je 13 puta lake od elika i 4 puta lake od betona, vrstoa zatezanja moe
se usporeivati i sa nekim metalima, dok vrstoa na pritisak paralelno vlaknima
sa nekim markama betona.
- Drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehanike karakteristike i to je kvalitetna
razlika u odnosu na beton i elik. Jedan nosa od drveta ije dimenzije zavise od
sopstvene teine i korisnog optereenja s obzirom na malu sopstvenu teinu moe
da primi mnogo vee korisno optereenje u odnosu na nosae od drugog
materijala.


LITERATURA

knjige
- dr. M. Gojkovi; dr. D. Stoji: DRVENE KONSTRUKCIJE (gradjevinski
fakultet u Beogradu)
- dr. D. Stoji: DRVENE KONSTUKCIJE I SKELE (univerzitet u Niu)
- dr. V. Kujundi: OBLIKOVANjE STRUKTURA U LEPLjENOM
LAMELIRANOM DRVETU (Graevinska knjiga Beograd)
web
- www.piramidasm.rs/
- www.lkvcentar.com/
- www.drvene-konstrukcije.hr/
- www.lamelirano-drvo.com/

ODK Seminarski Rad LLD

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ODK Seminarski Rad LLD

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Niu

Gradjevinsko arhitektonski fakultet

You might also like