1.

UVOD

P osle višegodišnjih napora i rasprava u Evropskoj uniji i nekoliko neprihvaćenih

predloga, decembra 2000. godine na sastanku Evropskog saveta u Nici došlo do
političkog rešenja problema pitanja učestvovanja radnika u upravljanju, čime je
otklonjena poslednja prepreka da oktobra 2001. godine Evropski savet usvoji tekst
Uredbe o Statutu Evropske kompanije.
Ovome je prethodila i rasprava na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu marta 2000.
godine kada je postavljen cilj da se u Evropi ostvari najkompetitivnija globalna
ekonomija do 2010. godine.1 Kao deo programa za ostvarenje tog cilja sačinjeni su brojni
predlozi u sferi kompanijskog i prava finansijskih usluga. Pritom se vodilo računa o
konkurentskim tržištima, pre svega SAD, ali i globalizaciji jeftinih ekonomija u razvoju.
Postavljen je i cilj ostvarenje jedinstvenog tržišta kapitala do 2005. godine kroz Plan za
finansijske usluge (Financial Services Action Plan, 1999), a predlozi regulative za
Evropsku kompaniju, Desete, Trinaeste i Četrnaeste Direktive bile su deo tog plana. 2

Tokom nekoliko godina nakon ovog Plana ispunjeni su ciljevi u oblasti kompanijskog
statusnog prava skoro u potpunosti i doneti su svi predviđeni dokumenti (Uredba o
Statutu Evropske kompanije i Direktiva o položaju zaposlenih, Direktiva o
prekograničnim spajanjima društava kapitala i Direktiva o ponudi za preuzimanje), osim
Direktive koja je trebalo da reguliše prekograničnu promenu sedišta društava. 3 U oblasti
kompanijskog prava donošenje Uredbe o Evropskoj kompaniji (SE) 4 predstavljaju
izuzetan uspeh i novu, gotovo revolucionarnu fazu u oblasti kompanijskog prava EU,
koja omogućava drugačiji način organizovanja i funkcionisanja društava na jedinstvenom
tržištu. To je praćeno i nekim drugim odredbama, već usvojenim ili u fazi usvajanja, ali i
jednim potpuno novim odnosom prema osnovnim pravima i u vezi sa tumačenjem
Ugovora o osnivanju EZ. Tako se pravo na nastanjivanje iz članova 43 i 48 Ugovora o
osnivanju EZ sada tumači tako da su kompanije (društva) u mogućnosti da se kreću
nesmetano na teritoriji cele Zajednice, podrazumevajući pod tim kako promenu sedišta,
tako i prekogranična spajanja.5 Na taj način liberalno tumačenje prava na nastanjivanje,
uz već usvojene dokumente koji razrađuju ovo pravo (Direktiva o prekograničnim

1
Videti naročito tačke 1, 2, 20 i 21 Zaključaka iz Lisabona, tekst dostupan na internet strani: http://www.consilium.europa.eu. 24/05/07
2
“Financial Services: Implementing the Framework for Financial Markets: Action Plan”, European Commission, COM (1999) 232. Tekst
dostupan na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07
3
Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a European company (SE), OJ L 294 of 10.11.2001, Council
Directive 2001/86/EC of 8 October 2001 supplementing the Statute for a European company with regard to the involvement of employees, OJ L
294 of 10.11.2001, Directive 2005/56/EC of the European Parliament and of the Council of 26 October 2005 on cross-border mergers of limited
liability companies, OJ L 310, 25.11.2005, European Parliament and Council Directive 2004/25/EC of 21 April 2004 on takover bids, OJ L 142
of 30.04.2004. Tekstovi dostupni na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07
4
U tekstu će se koristiti termini kompanija i društvo kao sinonimi pošto se oba izraza na različitim zvaničnim jezicima EU upotrebljavaju da
označe istovetne pravne subjekte. Skraćenica za Evropsku kompaniju SE (od Societas Europaea, latinski izraz) preuzeta je iz Uredbe.
5
Videti praksu Evropskog suda pravde u slučaju Centros (Case C-212/97), koja predstavlja prvi u nizu slučajeva prekograničnih kretanja koji
pokreće pitanje smisla i domašaja prava na nastanjivanje, a nastavlja se presudama u slučajevima Überseering (Case C-208/00), Inspire Art Ltd.
(Case C-167/01), kao i Sevic (Case C-411/03). Tekst dostupan na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07.

1
spajanjima društava kapitala), kao i regulativa vezana za Evropsku kompaniju
predstavljaju celinu u jednoj novoj razvojnoj fazi kompanijskog prava EU.6

2. ISTORIJAT
Ideja o stvaranju evropske forme kompanije se javila još nakon Drugog svetskog rata, da
bi kasnije naročito bila razvijena u okviru EU. Sam početak ideje se vezuje naročito za
holandskog profesora Sandersa, koji je svojim uvodnim predavanjem na Roterdamskom
fakultetu postavio osnov ovoj budućoj formi društva. Profesor Sanders je pod okriljem
Evropske komisije izradio i tekst prvog predloga ove forme društva, koji će kasnije
postati osnova za predloge Uredbe o Statutu SE. Prvi zvanični predlog u okviru EU je
Komisija objavila 1970. godine. Taj Predlog je modifikovan novim Predlogom iz 1975.
godine. Rad na regulativi Evropske kompanije je obustavljen 1982. godine, i nastavljen
tek nakon donošenje Evropskog jedinstvenog akta 1986. godine. Evropska komisija je u
značajnoj meri modifikovala ranije Predloge, i zamenila ih novim 1989. godine, a kasnije
je on, nakon procedure unutar organa EU izmenjen 1991. godine. Posle Predloga iz 1991.
je usledilo nekoliko nezvaničnih izmena koje nisu bile podnošene na uvid drugim
organima Zajednice. Naročiti podsticaj u pokušaju novog rešenja ovog pitanja dat je
1997. godine, kada je Evropska komisija pokušala da novim programom u oblasti
kompanijskog prava reguliše nekoliko spornih pitanja, među kojima i Evropsku
kompaniju. Tako je došlo do novog pokušaja u vezi sa rešenjem pitanja participacije
radnika u upravljanju tzv. Izveštajem grupe Davinjon, koji, međutim, nije usvojen.
Konačno rešenje problema usledilo je na sastanku Evropskog saveta u Nici, 7. i 8.
decembra 2000. godine, kada je usvojen politički kompromis o učestvovanju radnika u
upravljanju, koji je predstavljao i konačno rešenje ovog pitanja, definisano 20. decembra
2000. godine na specijalnom sastanku Saveta.8 Evropska komisija je iznela nešto
izmenjen Predlog Statuta SE, zajedno sa dogovorenom Direktivom o položaju radnika u
SE. Iako sa protivljenjem Evropskog Parlamenta, oba dokumenta su usvojena zvanično
oktobra 2001. godine, čime je ovo pitanje definitivno rešeno.

3. SVRHA I PREDNOSTI SE7

Stvaranje Evropske kompanije ranije je bilo motivisano suprotstavljanju jakoj
konkurenciji američkih društava koja su izazvala strah u evropskim zemljama. Zbog toga
se insistiralo na stvaranju SE, koje bi, kao forma koncentracije, moglo da odgovori na
takvu konkurenciju.

6
Directive 2005/56/EC of the European Parliament and of the Council of 26 October 2005 on cross-border mergers of limited liability
companies, OJ L 310, 25.11.2005. Direktiva o prekograničnoj promeni registrovanog sedišta još uvek je u fazi sastavljanja i do sada nije bilo
njenih zvaničnih predloga.
7
Societas Europaea

2
Zalaganje za SE bilo je posledica i nekoliko (neuspelih) spajanja na evropskom tlu, koja
bi bila mnogo lakše izvodljiva putem SE. Cilj Evropske komisije bio je da se društvima,
čija aktivnost nije ograničena samo na obavljanje isključivo domaćih aktivnosti, omogući
putem SE instrument koji će im dozvoliti da se reorganizuju i time postanu konkurentni
bez ograničavanja tržišta i prepreka za ekonomsku integraciju. Stoga konkurencija i
pokretljivost na tržištu predstavljaju najznačajnija dva razloga za stvaranje SE.

Nakon usvajanja Uredbe o Statutu SE pre svega je ostvarena mobilnost društava uz

nepotrebnost ispunjenja komplikovanih i skupih procedura. Stoga se može govoriti o
nekoliko prednosti koje SE donosi.8 Pre svega, radi se o mogućnosti restrukturisanja
društva preko granice u vidu prekograničnog spajanja. Ona je u velikom broju pozitivnih
prava zemalja-članica do skoro bila nemoguća, ili vezana za nepremostive teškoće. Na taj
način društva se prilagođavaju privrednoj realnosti jedinstvenog tržišta bez ispunjavanja
strogih i komplikovanih uslova nacionalnih prava, kao i bez troškova (naročito vezanih
za likvidaciju i ponovno konstituisanje u drugoj zemlji).

Postojeća regulativa SE u stvarnosti predstavlja samo delimično proizvod osobenog

pravnog režima, kreiranog pravom EU, jer je SE istovremeno podvrgnuta i pod
nacionalno pravo prema svom registrovanom sedištu, što znatno umanjuje »nezavisnost«
od nacionalnog pravnog sistema. Doduše, Evropska kompanija je najviše »evropska« u
meri koliko je to ovog trenutka moguće, najviše nominalno, jer u svom imenu nosi
oznaku „evropske kompanije”.

Jedna od prednosti SE je i olakšanje u upravljanju grupom, vođenom zajedničkom

strategijom, kao i povećanje brzine i fleksibilnosti u procesu donošenja odluka. Osim
toga, izbegava se komplikovani sistem filijala, regulisanih različitim nacionalnim
pravima.

Najzad, omogućavanje malim i srednjim firmama da ostvaruju prekograničnu saradnju

bez potrebe da budu podvrgnuta pod (strani) sistem neke od zemaljačlanica takođe je
jedna od prednosti SE. Naime, SE omogućava svim društvima (malim, srednjim i
velikim) da razvijaju aktivnosti unutar Unije. Ova prednost ograničena je osnivačkim
kapitalom SE, koji nije postavljen previše visoko. Pored pravnih prednosti SE koje se
ogledaju u SE kao dodatnoj opciji, odnosno alternativi tehnikama koje predviđaju
nacionalna prava u vezi sa reorganizacijom društava, čemu svakako treba dodati i
alternativu nedavno usvojenoj evropskoj regulativi o spajanjima, ističu se i fiskalne
prednosti SE, kao i društvene i socijalne prednosti SE (omogućava participaciju radnika u
upravljanju u određenim slučajevima). Cilj stvaranja SE u početku je bilo i kreiranje
prava-modela kome bi zemlje-članice trebalo da streme, kao i superiornog prava u
kvalitetu i statusu, sa međudržavnim atributima koji bi bili vrlo privlačni i stoga imali
konkurentski uticaj na prava zemalja-članica.
8
Ibid., pp. 74-75, 79-81.

3
Najčešći argument protiv Evropske kompanije odnosi se na svrhu i smisao njenog
postojanja, i to naročito nakon donošenja Direktive o prekograničnim spajanjima, kao i u
vezi sa činjenicom da Evropski sud pravde zauzima sve liberalnije shvatanje prava na
nastanjivanje. Neki autori ističu da su se okolnosti u vezi sa prvobitnim predlogom
Statuta SE promenile u toj meri da je opravdano postaviti pitanje potrebe postojanja SE.
Od početnog predloga Statuta o SE i tako oblikovanog „pravog evropskog” društva nije
mnogo ostalo, koliko jedna mešovita forma sa karakteristikama svakog nacionalnog
prava ponaosob. Stoga često kritičari SE ukazuju na harmonizaciju kompanijskog prava
kao dovoljan način kreiranja uslova za pokretljivost društava. 9 Kakvi god bili teorijski
argumenti, činjenica je da je usvajanjem Uredbe o Statutu SE otvorena mogućnost
osnivanja ove forme društva koja nesumnjivo može imati prednosti, pre svega kao još
jedan način reorganizacije i pokretljivosti društava, koja je do skoro bila gotovo potpuno
onemogućena u praksi.

3.1. NAJZNAČAJNIJE ODREDBE RANIJIH PREDLOGA

Prve ideje o SE predviđale su stvaranje jedinstvenog pravnog sistema koji bi samostalno i

isključivo regulisao ovu formu društva. Predlozi iz 1970. i 1975. godine su u potpunosti
regulisali SE, čineći je na taj način nezavisnom u odnosu na nacionalna prava zemalja-
članica. Takvo regulisanje je predstavljalo stvaranje svojevrsnog „Evropskog zakona o
akcionarskom društvu”, jer je uređivalo sva pitanja, počev od osnivanja do prestanka
društva. U ovim redakcijama Statuta Evropska kompanija je bila potpuno nezavisna od
nacionalnih prava i njihovih odredbi, te se za sva pitanja koja nije rešio Statut predviđala
primena opštih pravnih pravila komunitarnog sistema. Osim toga, Predlozi su sadržali i
jedinstvene odredbe o oporezivanju, koncernima i pravu konkurencije, kao i učestvovanju
radnika u upravljanju. Ovaj predlog je u velikoj meri bio zasnovan na nemačkom pravu,
naročito u vezi sa pitanjima grupa društava. Osim toga, on je predviđao obavezni
dualistički sistem, a takođe i učešće zaposlenih u organima društva. Bilo je predviđeno
registrovanje SE u zajedničkom Evropskom registru i kontrola Evropskog suda pravde
pre registrovanja, a postojala je uloga ovog organa i u rešavanju drugih sporova u vezi sa
SE. Većina odredbi koje nisu statusnog karaktera (oporezivanje, konkurencija i grupe
društava) je izbačena u kasnijim verzijama Predloga, dok je pitanje učestvovanja
zaposlenih regulisano u okviru posebne direktive, koja je doneta kao prateći dokument uz
Statut o SE. Treba, međutim, imati u vidu da je do promene načina regulisanja SE došlo
pre svega usled objektivnih razloga, jer je od trenutka sastavljanja prvog i narednih
predloga došlo do značajnog razvoja kompanijskog prava i drugih pitanja unutar EU, pa
je njihovo unošenje u kasnije predloge bilo potpuno suvišno. Tako se u Predlogu Statuta
iz 1989. godine vidi vrlo jak uticaj kako Treće direktive, tako i predloga Desete direktive.

9
Ibid., p. 11.

4
 3.2. UREDBA O STATUTU EVROPSKE KOMPANIJE10

Regulisanje Evropske kompanije prilično je kompleksno. Iako će kasnije o izvorima

prava biti više reči, ovde ćemo samo napomenuti da Statut o Evropskoj kompaniji sadrži
jedan broj odredbi koje se direktno primenjuju na ovo društvo, i takva kakva su ta pravila
moraju biti uneta u nacionalna prava. U pitanjima koja su harmonizovana komunitarnim
pravom primenjuju se odredbe nacionalnih prava u koja su ova (harmonizovana) pravila
uneta, i to prema mestu nalaženja registrovanog sedišta SE. Osim toga, u određenim
pitanjima Uredba potpuno upućuje na nacionalna prava zemalja-članica, gde razlike u
nacionalnim regulativama imaju poseban značaj i otvaraju mogućnost različitih
modifikacija osnovnog oblika Evropske kompanije. Uredba je ograničena na pitanja
statusnog kompanijskog prava, a sva druga pitanja, naročito oporezivanje, konkurencija,
intelektualna svojina ili insolventnost regulišu se pravilima nacionalnih prava, odnosno
drugim odredbama komunitarnog prava koja regulišu ova pitanja direktno. Vrlo značajno
pitanje učestvovanja radnika u upravljanju u Evropskoj kompaniji regulisano je pratećom
Direktivom uz ovu Uredbu.

3.2.1. Opšte odredbe (članovi 1-14)

Pojam SE – Uredba reguliše stvaranje posebne evropske forme akcionarskog društva

koju naziva Societas Europaea, skraćeno SE. Već samo određenje SE kao posebne
evropske forme društva izazvalo je brojne kritike već u Evropskom parlamentu, a zatim i
u teoriji i praksi, uzimajući u obzir značajnu primenu nacionalnog prava zemalja članica.
Kapital Evropske kompanije izražen je u akcijama, i definisano je pravilo ograničene
odgovornosti akcionara u granicama iznosa njihovih upisanih akcija. Kao i svako
akcionarsko društvo i SE ima pravnu ličnost. Kapital SE – Kapital SE se izražava u
evrima, i to u najmanjem iznosu od 120 000 eura upisanog kapitala. Ukoliko prava
zemalja-članica zahtevaju veći upisani kapital za društva koja obavljaju određene
aktivnosti, ta pravila će se primenjivati i na SE koja imaju registrovano sedište u toj
zemlji. Pravila vezana za kapital, njegovo održavanje i promene, kao i odredbe vezane za
akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti se određuju prema odredbama merodavnog
nacionalnog prava koja se odnose na akcionarska društva.

Statut i osnivački akti SE – Uredba o SE govori o »statutima SE« i pod tim podrazumeva
kako akt o osnivanju, tako i statut, ukoliko je on prema nacionalnom pravu predviđen kao
poseban dokument. Sedište SE i njegova promena –Za razliku od ranijih predloga koji su
regulisali samo statutarno sedište, sedište SE prema Uredbi mora da se nalazi na teritoriji

10
Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a European company (SE), OJ L 294 of 10.11.2001. U najnovijoj
verziji Statuta se govori o „evropskom društvu – europäischer Gesellschaft”, umesto ranijeg naziva „evropsko akcionarsko društvo –
europäischer Aktiengesellschaft”. Ova promena je, međutim, uneta samo u nemačku verziju Statuta, a i u ovoj verziji je promena učinjena samo u
naslovu ali ne i u daljem tekstu. Videti: Schwarz, Gűnter Christian, “Zum Statut der Europäischen Aktiengesellschaft”, op. cit., p. 1848.

5
Unije i mora da se poklapa sa stvarnim sedištem. Zemlja-članica može zahtevati da se za
SE koje se registruje na njenoj teritoriji u istom mestu nalaze i registrovano i stvarno
sedište SE. Registrovano (i stvarno) sedište SE može se pod određenim uslovima
premestiti u drugu zemlju-članicu bez prestanka SE, odnosno stvaranja nove pravne
ličnosti. Naime, uprava ili administrativni organ društva sastavlja predlog o promeni
sedišta društva, koji sadrži ime, registrovano sedište i broj SE i obuhvata određene
podatke kao što su novo predloženo sedište, statut, posledice promene na učešće
zaposlenih, prava predviđena radi zaštite određenih lica.

Promena registrovanog sedišta SE i izmene statuta koje tome slede proizvode dejstvo od
datuma kada je SE registrovana u skladu sa pravilima o registraciji u registru zemlje
novog registrovanog sedišta. Kada je izvršena nova registracija SE, novi registar o tome
obaveštava raniji registar u kome sledi brisanje prijemom obaveštenja, ali ne pre toga.
Nova registracija i brisanje stare se objavljuju u zainteresovanim zemljamačlanicama u
skladu sa pravilima o objavljivanju. Nakon objavljivanja nove registracije SE treća lica se
mogu pozivati na novo registrovano sedište. Ona se, međutim, mogu pozivati i na ranije
registrovano sedište sve dok brisanje SE iz ranijeg registra nije objavljeno, osim ukoliko
SE dokaže da su treća lica znala za novo registrovano sedište. SE nema pravo da promeni
registrovano sedište u slučaju da su protiv nje pokrenuti postupci prestanka, likvidacije,
insolventnosti ili obustavljanja plaćanja, kao i drugi slični postupci.

Primena prava SE je regulisano sledećim pravnim izvorima (hijerarhijski raspored):

1. Uredbom o SE;
2. u pitanjima u kojima to Uredba izričito predviđa odredbama Statuta,
3. u pitanjima koja nisu regulisana Uredbom ili ukoliko su delimično regulisana u tim
nepokrivenim delovima primenjuju se:
a) odredbe nacionalnih prava kojima se sprovode mere usvojene u okviru EU a odnose se
na SE,
b) odredbe merodavnog prava (pravo zemlje-članice u kojoj SE ima
registrovano sedište) koje se primenjuju na akcionarska društva;
c) odredbe njenog statuta, isto kao i za akcionarska društva koja su osnovana u skladu sa
merodavnim pravom.

Pravne odredbe koje su zemlje-članice usvojile posebno za SE moraju biti u skladu sa

Direktivama koje se odnose na nacionalna akcionarska društva. Ukoliko SE obavlja
aktivnost koja je regulisana posebnim odredbama nacionalnih prava, te odredbe će se
primeniti u potpunosti i na SE. SE će se u svakoj zemlji članici tretirati kao da se radi o
akcionarskom društvu koje je osnovano prema pravu zemlje-članice u kojoj ono ima
svoje registrovano sedište.

Ime SE – U imenu SE će uvek biti naznačeno da se radi o ovoj formi društva, upotreba
ove skraćenice je rezervisana samo za ovaj oblik društva.

6
Registrovanje SE – Svaka SE mora se registrovati u zemlji članici u kojoj se nalazi njeno
registrovano sedište i to u registru koji je određen pravom zemlje-članice, u skladu sa
odredbama Prve direktive kompanijskog prava. Registrovanje SE ne može se izvršiti sve
dok nije postignut sporazum o položaju zaposlenih na osnovu Direktive o položaju
zaposlenih u SE. Statuti SE ne smeju nijednog trenutka protivrečiti sporazumu o
učestvovanju radnika, a u slučaju donošenja novog sporazuma koji protivreči postojećim
statutima neophodna je izmena statuta.

Objavljivanje – Objavljivanje dokumenata i podataka koji se tiču SE a predviđeni su

pravilima Uredbe vrše se na način koji je predviđen merodavnim pravom za SE u skladu
sa Prvom direktivom kompanijskog prava. Podaci o registrovanju ili brisanju registracije
SE se objavljuju u službenom glasilu Unije nakon objavljivanja u skladu sa nacionalnim
pravom u roku od mesec dana nakon tog objavljivanja. Objavljivanje podrazumeva ime,
broj, datum i mesto registracije SE, datum i mesto objavljivanja i naziv glasila u kome je
izvršeno objavljivanje, kao i registrovano sedište SE i njenu delatnost. Ukoliko dođe do
promene sedišta SE prema pravilima Uredbe, taj podatak se takođe objavljuje, zajedno sa
ostalim podacima vezanim za novu registraciju.

3.2.2. Osnivanje SE (članovi 15-37)

Do formiranja SE dolazi spajanjem akcionarskih društava, stvaranjem SE u vidu

holdinga, formiranjem zavisnog društva ili transformisanjem nacionalnog društva u SE.
Prava zemalja-članica mogu predvideti da u stvaranju SE mogu učestvovati i društva čije
se stvarno sedište ne nalazi na teritoriji Unije, ali samo ukoliko je osnovano prema pravu
neke od zemalja-članica, u kojoj ima registrovano sedište, kao i ukoliko ima stvarnu i
neprekinutu vezu sa ekonomijom te zemlje članice. I samo SE može osnovati jedno ili
više zavisnih društava u formi SE.
Osnivanje SE putem spajanja – SE može nastati spajanjem akcionarskih društava koja su
osnovana prema pravu jedne od zemalja-članica i imaju registrovano i stvarno sedište na
teritoriji Unije, ukoliko su najmanje dva od tih društava regulisana pravima različitih
zemalja-članica (prekogranično spajanje). Spajanje mora biti izvedeno u skladu sa
procedurom za spajanje koja je predviđena članovima 3 i 4 Treće direktive kompanijskog
prava.
Uprava ili administrativni organi društava koja učestvuju u spajanju sastavljaju ugovor o
spajanju koji obuhvata određene podatke, kao što su podaci o društvima koja učestvuju u
spajanju, odnos zamenjenih akcija i njihovog prenosa, datum prenosa i posledice, prava
za lica koja učestvuju u pripremi i kontroli spajanja, kao i za akcionare, zaposlene, novi
statut SE. Određeni podaci se zatim objavljuju za svako od društava koje učestvuje u
spajanju u nacionalnom glasilu zemlje pod čije pravo je društvo podvrgnuto. Uredba
predviđa da se, na zajednički zahtev društava može umesto imenovanja eksperata za
svako od društava imenovati jedan ili više nezavisnih eksperata prema odredbama Treće
direktive kompanijskog prava, od strane sudske ili administrativne vlasti zemalja-članica

7
jednog od društava koja učestvuju u postupku spajanja ili predložene SE, i ta lica mogu
ispitivati ugovor o spajanju i sastaviti jedinstveni izveštaj namenjen svim akcionarima.
Odluka o spajanju se donosi na generalnoj skupštini svakog od društava koja učestvuju u
spajanju.

Legalnost spajanja se ispituje od strane suda, notara ili drugog nadležnog organa zemlje-
članice u kojoj se nalazi predloženo sedište SE. Svako od društava koja učestvuju u
postupku spajanja će podneti nadležnom organu sertifikat o ispunjenosti uslova u roku od
šest meseci od izdavanja, zajedno sa kopijom ugovora o spajanju koji je potvrđen u tom
društvu.

Organ koji prati legalnost okončanja spajanja i formiranja SE naročito će voditi računa o
činjenici da su društva koja učestvuju u spajanju potvrdila ugovor o spajanju pod istim
uslovima i da je sporazum o učešću zaposlenih postignut u skladu sa pratećom
Direktivom. Ovaj organ će takođe proveriti da li je SE osnovana u skladu sa zahtevima
prava zemlje-članice u kojoj ona ima svoje registrovano sedište. Spajanje i simultano
osnivanje SE proizvodi dejstvo trenutkom registrovanja SE u skladu sa uslovima o
registrovanju, ali ne pre okončanja formalnosti vezanih za predviđenu dvostruku fazu
kontrole spajanja, a zatim se objavljuje za svako od društava koja učestvuju u spajanju.
Posledice koje proizvodi spajanje nastupaju ipso jure i simultano i odnose se na:

a) univerzalni prenos celokupne imovine (aktive i pasive) pripojenog (pripojenih) ili

društava koja se spajaju na društvo sticaoca, odnosno novoosnovano SE;
b) akcionari pripojenog, odnosno spojenih društava postaju akcionari SE;
c) pripojeno, odnosno spojena društva prestaju da postoje;
d) društvo sticalac dobija formu SE.

Ukoliko u slučaju spajanja akcionarskih društava prava zemalja-članica zahtevaju

ispunjenje nekih posebnih formalnosti pre prenosa nekih dobara, prava ili obaveza da bi
taj prenos imao dejstvo prema trećima, te formalnosti će se zahtevati i biti ispunjene ili od
strane društava koja se spajaju ili od strane SE nakon registracije. Prava i obaveze
društava koja učestvuju u spajanju u vezi sa uslovima i okolnostima vezanim za
zapošljavanje definisana nacionalnim pravom, praksom ili individualnim ugovorima o
radu ili radnim odnosima, a koja postoje u trenutku registracije će biti preneta na SE
nakon njene registracije.

Osnivanje SE putem osnivanja holdinga – Uredba predviđa mogućnost stvaranja holdinga

od strane akcionarskih ili društava sa ograničenom odgovornošću koja su osnovana
prema pravu jedne od zemalja-članica i imaju registrovano i stvarno sedište na teritoriji
Unije, ukoliko su najmanje dva od tih društava regulisana pravima različitih zemalja-
članica, ili ukoliko najmanje dve godine imaju zavisno društvo koje je regulisano pravom
druge države članice ili filijalu koja se nalazi u drugoj zemlji članici. Društva koja
učestvuju u stvaranju holdinga u vidu SE nastavljaju da postoje. I u slučaju osnivanja

8
holdinga organi uprave ili administrativni organi društava koje učestvuju u ovoj operaciji
sastavljaju dokument o osnivanju holding SE, i predviđena su ista pravila kao kod
spajanja u vezi sa sadržajem i objavljivanjem ovog dokumenta. Pored podataka kao kod
spajanja određuje se i minimum proporcije akcija u svakom od društava koje učestvuje u
postupku koje akcionari moraju uneti radi stvaranja holding SE. Ta proporcija će biti
akcije koje daju više od 50% od stalnih prava glasa. Ista pravila predviđena su za
postavljanje ili potvrđivanje stručnjaka za svako od društava, odnosno mogućnost
sastavljanja jedinstvenog izveštaja, kao i za sadržaj izveštaja. Donošenje odluke na
generalnoj skupštini predviđeno je za sva društva koja učestvuju u ovoj operaciji, a ista
pravila o položaju zaposlenih u uslovljavanju prava registracije holding SE ratifikacijom
sporazuma vezanih za zaposlene predviđena su i ovde. Predviđene odredbe se shodno
primenjuju i na društva sa ograničenom odgovornošću.
Osnivanje zavisnog društva u vidu SE – Uredba predviđa formiranje zavisnog društva
kupovinom akcija od strane društva (u smislu člana 48, stav 2 Ugovora o osnivanju EZ,
kao i drugih formi koje su regulisane javnim ili privatnim pravom) koja su osnovana
prema pravu jedne od zemalja-članica i imaju registrovano i stvarno sedište na teritoriji
Unije, ukoliko su najmanje dva od tih društava regulisana pravima različitih zemalja-
članica, ili ukoliko najmanje dve godine imaju zavisno društvo koje je regulisano pravom
druge države članice ili filijalu koja se nalazi u drugoj zemlji članici. Na društva koja
učestvuju u ovoj operaciji će se primenjivati odredbe koje regulišu njihovo učešće u
formiranju zavisnog društva u formi akcionarskog društva prema nacionalnom pravu.

Promena već postojećeg akcionarskog društva u SE – Uredba je predvidela da SE može

nastati i kada se akcionarsko društvo koje je osnovano prema pravu jedne od zemalja-
članica i ima registrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije transformiše u SE ukoliko je
najmanje dve godine imalo zavisno društvo koje je regulisano pravom druge države-
članice. U slučaju ovakve transformacije ne dolazi do prestanka društva ili nastanka nove
pravne ličnosti. Nije dozvoljeno da se uporedo sa transformacijom sprovede i promena
registrovanog sedišta u drugu zemlju-članicu, što predstavlja onemogućavanje
izigravanja odredbi Uredbe. U slučaju transformacije organ upravljanja ili administrativni
organ društva sastavlja nacrt, odnosno dokument o transferu kao kod spajanja, i on mora
biti objavljen u skladu sa Prvom direktivom kompanijskog prava.

3. Struktura SE (članovi 38-60) - SE će imati sledeću strukturu: generalnu skupštinu

akcionara i nadzorni organ i organ upravljanja (sistem upravljanja putem dva organa –
two-tier system) ili administrativni organ (sistem upravljanja putem jednog organa – one-
tier system) zavisno od forme koja je usvojena statutom. Ukoliko pravo zemlje-članice ne
sadrži odredbe o sistemu upravljanja putem jednog ili dva organa u odnosu na
akcionarska društva sa registrovanim sedištem na njenoj teritoriji, ona može usvojiti
odgovarajuća pravila koja se odnose na SE.

Sistem upravljanja putem dva organa (two-tier system) – Organ upravljanja zadužen je za
upravljanje SE. Pravo zemlje-članice može predvideti da su direktor ili direktori

9
odgovorni za redovno upravljanje pod istim uslovima kao i za akcionarska društva koja
imaju registrovano sedište na teritoriji zemlje-članice.
Sistem upravljanja putem jednog organa – one-tier system – Administrativni organ
upravlja SE. Pravo zemlje-članice može predviteti da direktor ili direktori budu
odgovorni za dnevno upravljanje pod istim uslovima kao i za akcionarska društva koja
imaju svoje registrovano sedište na teritoriji te zemlje-članice.
Zajednička pravila za sistem upravljanja putem jednog ili dva organa – Članovi organa
društva se imenuju na period koji se određuje statutom i koji ne može biti duži od šest
godina. Član može biti ponovo postavljen jednom ili više puta za period predviđen za
člana pod uslovom drugih ograničenja koja može definisati statut.
Generalna skupština – Na generalnoj skupštini odlučuje se o pitanjima koja su u njenoj
isključivoj nadležnosti na osnovu Uredbe ili merodavnog prava zemlje-članice u vezi sa
usvajanjem odredbi Direktive o položaju radnika. Pored toga, na generalnoj skupštini će
se odlučivati o pitanjima za koja je nadležna generalna skupština akcionarskog društva
koje je regulisano merodavnim pravom zemlje-članice, bilo da je dato pravom te zemlje-
članice ili statutom SE u skladu sa tim pravom.
Generalna skupština se u SE mora održati najmanje jednom godišnje, u toku šest meseci
od kraja finansijske godine, ukoliko merodavno pravo za SE zemlje-članice koje se
primenjuje na akcionarska društva ne zahteva češća zasedanja. Zemlja-članica može,
međutim, da predvidi da se prvo zasedanje generalne skupštine može održati u bilo koje
vreme u roku od 18 meseci od osnivanja SE. Generalnu skupštinu mogu sazvati u svako
doba organi upravljanja, administrativni organ, nadzorni organ ili bilo koji drugi organ ili
nadležna vlast u skladu sa merodavnim nacionalnim pravom za SE koje se primenjuje na
akcionarska društva.
Godišnji računi i konsolidovani računi (članovi 61-62) - Opšte pravilo je da će se u
pogledu pripreme godišnjih i, ukoliko je to slučaj, konsolidovanih računa, uključujući i
prateće godišnje izveštaje, kao i njihovu kontrolu i objavljivanje primenjivati pravila koja
se primenjuju na akcionarska društva prema merodavnom pravu za SE.

4. POLOŽAJ ZAPOSLENIH U SE
Položaj zaposlenih u SE predstavlja najviše diskutovano pitanje u vezi sa ovom formom
društva. Tradicionalno se isticalo da problem vezan za usvajanje Uredbe predstavljaju
politička pitanja, odnosno, konkretno pitanje položaja zaposlenih u SE i njenom
upravljanju. Od samog početka javile su se različite ideje vezane za rešenje ovog pitanja.
Profesor Sanders je pre usvajanja prvog Predloga SE zastupao stav da se problem
saodlučivanja radnika u upravljanju mora rešiti primenom tzv. diferenciranog rešenja,
koje bi značilo da se princip saodlučivanja primenjuje zavisno od toga u kom mestu se
nalazi sedište, odnosno mesto obavljanja aktivnosti (većina zaposlenih), te ukoliko je to
mesto u zemlji koja primenjuje princip saodlučivanja primeniće se pravila toga prava o

10
položaju radnika. Takav pristup u principu je preuzet i danas. Pored ovakvog rešenja,
predlagano je da problem bude rešen i ad hoc primenom pravila o položaju zaposlenih u
SE u svakom konkretnom slučaju, gde bi bilo neophodno uvođenje odgovarajuće
kontrole u ovakve ad hoc aranžmane prilikom osnivanja SE. Položaj zaposlenih u SE je
direktno regulisao Predlog iz 1970/5, kao obavezno učestvovanje radnika u nadzornom
organu. Prema posebnoj direktivi uz Predlog iz 1989. bilo je predviđeno redovno
informisanje i konsultovanje pre donošenja definitivne odluke, dok je uz Predlog iz 1991.
predviđen obavezan izbor modela participacije radnika između tri opcije: participacija
radnika u nadzornom/upravnom organu (zasnovana na pravima Nemačke, Holandije i
Luksemburga), stvaranje posebnog organa koji predstavlja zaposlene (prema pravima
Francuske i Belgije), drugi model izabran dogovorom između onih koji upravljaju i
predstavnika radnika (prema pravima Velike Britanije, Irske i Italije). Novi predlog u
vezi sa položajem zaposlenih je usledio kao rezultat rada grupe stručnjaka, nazvan
Projektom grupe Davinjon. Ovaj projekat je predviđao 1/5 radnika u organima nadzora ili
upravljanja (ili najmanje 2 člana), ali je ovakvo rešenje bilo premalo za Nemačku, dok je
za ostale zemlje bilo previše.

4.1. Direktiva o položaju zaposlenih u SE

Direktiva o položaju zaposlenih doneta je kao prateći dokument uz Uredbu o Statutu SE i

ima socijalni cilj, koji se naročito odnosi na definisanje i obezbeđenje položaja
zaposlenih, odnosno njihovog prava na upravljanje u slučaju stvaranje SE, koja redovno
podrazumeva i promenu merodavnog prava koje se primenjuje na neko ili sva društva.
Njene odredbe su, pritom, isključivo vezane za odredbe o SE i ne mogu se odnositi na
druge oblike upravljanja radnika u nacionalnim tipovima društava. Osnovna ideja od koje
se krenulo u definisanju odredbi Direktive su, pre svega, obaveza informisanja i
eventualnog konsultovanja zaposlenih u svakom slučaju stvaranja SE.
Postupak pregovaranja - Direktiva predviđa da se od trenutka sačinjavanja plana
reorganizacije od strane organa uprave ili administrativnog organa preduzimaju
neophodne mere radi obaveštavanja i započinjanja pregovora sa predstavnicima
zaposlenih iz društva o njihovom učešću u SE. Formiranje pregovaračkog tela i njegove
aktivnosti – U svrhu omogućavanja pregovaranja predviđa se stvaranje posebnog
pregovaračkog tela, u kome su predstavljeni zaposleni iz društava koja učestvuju u
postupku stvaranja SE. Članovi ovog tela biraju se srazmerno broju zaposlenih u
društvima, prema pravilima i postupku koji se određuje pravom zemalja-članica.
Specijalno pregovaračko telo i nadležni organi društava određuju pismenim sporazumom
aranžmane koji se tiču učešća zaposlenih unutar SE. Za donošenje odluka unutar
specijalnog pregovaračkog tela neophodna je apsolutna većina svih njegovih članova, ali
je neohpodno da ta većina ujedno predstavlja i apsolutnu većinu svih zaposlenih. Ukoliko
se, međutim, kao rezultat pregovora smanjuju prava na učestvovanje, tada je neophodna
dvotrećinska većina članova pregovaračkog tela koja predstavlja najmanje dve trećine
zaposlenih.

11
Standardna pravila – Zemlje-članice moraju predvideti standardna pravila o učešću
zaposlenih koja moraju zadovoljiti određene uslove. Ta pravila će se primenjivati od dana
registracije SE ukoliko se strane o tome dogovore ili ukoliko istekne rok za pregovore, a
nadležan organ svakog od društava koje učestvuju u ovom postupku odluči da prihvati
primenu standardnih pravila u odnosu na SE ili ukoliko specijalno pregovaračko telo
odluči da ne stupa u pregovore, odnosno prekine već započete pregovore. Standardna
pravila koja su određena nacionalnim pravom zemlje-članice registracije će se
primenjivati samo ukoliko je SE nastala transformacijom društva u kome su se
primenjivala pravila o učešću zaposlenih u upravljanju; spajanjem u slučaju da su se
primenjivala pravila o učešću u odnosu na najmanje 25% ukupno zaposlenih u svim
društvima koja učestvuju, odnosno u slučaju manjeg broja ukoliko to odluči
pregovaračko telo; u slučaju osnivanja SE putem holdinga i zavisnog društva u slučaju da
su se primenjivala pravila o učešću u odnosu na najmanje 50% ukupno zaposlenih u svim
društvima koja učestvuju, odnosno u slučaju manjeg broja ukoliko to odluči
pregovaračko telo. Ukoliko je ranije postojalo više različitih formi učestvovanja
pregovaračko telo odlučuje koja od tih formi će postojati u SE.

4.2. SE u praksi

Uredba o statutu SE implementirana je u svim pravima zemalja-članica izuzev Bugarske i

Rumunije. Uglavnom su nacionalna prava unela njene odredbe u roku, ili sa neznatnim
zakašnjenjem. Interesantno je, međutim, pogledati kako je od unošenja ovih odredbi u
nacionalna prava došlo do stvarnog osnivanja SE. Pre svega, može se reći da je SE vrlo
atraktivna forma. Naime, do danas je osnovano 70 Evropskih kompanija, od kojih je
samo jedna likvidirana, a dve transformisane. Pritom je izvesno da će se taj broj povećati,
sudeći po najavljenim i pripremljenim osnivanjima SE, kao i dosadašnjem trendu. Ostala
SE bave se pružanjem usluga u vezi sa nekretninama, prodajom, medicinskim
inženjeringom, elektronikom, konsultantskim uslugama, transportom, izvođenjem
građevinskih usluga, informacionim tehnologijama, trgovinom, metalnom, naftnom i
prehrambenom industrijom i zdravstvom. Interesantno je primetiti i da je 23 društva iz
Nemačke, 10 iz Holandije, 8 iz Austrije, 7 iz Belgije, 4 iz Švedske, 3 iz Velike Britanije
(što je interesantan podatak, jer se britanski autori uglavnom negativno izjašnjavaju u
vezi sa SE i njenom primenom u ovoj zemlji), po 2 iz Luksemburga, Mađarske,
Francuske, Slovačke i Norveške i jedno iz Lihtenštajna, Finske, Letonije, Estonije i
Kipra.

4.3. SE i domaće pravo

12
Može se uopšteno reći da domaće pravo ne poznaje većinu pravila koja su definisana
Statutom o Evropskoj kompaniji. To je normalno jer se u odnosu na ovaj akt ne može
govoriti o harmonizaciji sa evropskim pravom. Naime, harmonizacija domaćeg prava se
mora posmatrati kao usvajanje određenih pravila predviđenih drugim aktima EU, pre
svega Direktivama radi modernizacije domaćeg prava i njene ujednačenosti sa drugim
evropskim pravima, između ostalog iz političkih, pravnih, ali i praktičnih razloga; ali ne i
u Uredbama kojima su stvorene osobene evropske pravne forme društava. Ta primena je
jedino moguća i isključivo rezervisana za članice EU. Pravila Statuta o Evropskoj
kompaniji biće interesantna za nas tek ukoliko i kada bismo postal članica EU, kada bi se
stvorila obaveza usvajanja odredbi Uredbi u celosti, i one bi bile direktno primenjive.

5. ZAKLJUČAK

13
Kao što je do sada istaknuto, donošenje Statuta o Evropskoj kompaniji ima izuzetan
značaj u celokupnom kompanijskom pravu EU. Ono je usledilo kao deo nove razvojne
faze u oblasti kompanijskog prava, i pored drugih usvojenih akata u vezi sa
prekograničnim kretanjima prati izuzetan liberalizam u tumačenju osnovnih prava
garantovanih Ugovorom o osnivanju EZ. Kao posledicu ima promenu do sada
tradicionalnog stava kojim su društva ipak nacionalne tvorevine, ne samo u trenutku
osnivanja, već i kasnije tokom funkcionisanja. Takav pristup više nije aktuelan.

Društva su sada toliko »evropska« ne samo time što mogu da se osnuju u formi SE kao
specifičnoj evropskoj formi, nego stoga što nacionalne granice zaista u praksi sve više
gube svoj značaj. Ovo je početak jednog novog perioda u EU i ostaje da se vidi kako će
se stvari razvijati i u kom pravcu će krenuti novi problemi, odnosno koja su pitanja ostala
otvorena.

Posle višegodišnjih napora, rasprava i predloga Evropski savet je oktobra 2001. godine
usvojio Statut Evropske kompanije. Autorka u ovom radu analizira najvažnije odredbe
Statuta koji se odnose na osnivanje i strukturu Evropske kompanije, prekogranična
spajanja, promena sedišta, učestvovanje radnika u upravljanju, pravo na nastanjivanje.

Data su i tumačenja o funkcionisanju Evropske kompanije u sklopu nacionalnog

kompanijskog prava.

6. Literatura

14
1. Međunarodno pravo, 2-3, 2007 – Evropska kompanija kao nova forma
društva u pravu EU.
2. http://www.consilium.europa.eu.
3. www.wikipedija.org

Sadržaj

15
1. Uvod .........................................................................................................1
2. Istorijat ..................................................................................................... 2
3. Svrhe i prednost SE ..................................................................................2
3.1. Najznačajnije odredbe ranijih predloga .........................................3
3.2. Uredba o statutu evropske kompanije ........................................... 5
3.2.1. Opšte odredbe ...........................................................................5
3.2.2. Osnivanje SE ............................................................................7
4. Položaj zaposlenih u SE ..........................................................................10
4.1. Direktiva o položaju zaposlenih u SE ...........................................11
4.2. SE u praksi ....................................................................................12
4.3. SE i domaće pravo ........................................................................13
5. Zaključak ................................................................................................ 14
6. Litaratura .................................................................................................15

16