SEMINARSKI RAD

Predmet: Meunarodna ekonomija i finansije

: Meunarodni monoo!i: transna"iona!ne i
mu!tina"iona!ne komanije
SADR#A$
Uvod......................................................................................................str.1
Transnacionalne kompanije...................................................................str.2
- pojam i razvoj..............................................................................str.2
- korporacijski kapitalizam............................................................str.3
- globalna imperija.........................................................................str.4
- poveanje moi............................................................................str.5
- faze razvoja o organizacioni oblici T!....................................str."
- #loge transnacionalni$ menad%era..............................................str.&
'#ltinacionalne kompanije...................................................................str.&
- (ta s# to '! i koja je nji$ova #loga # ekonomskom i k#lt#rnom
%ivot#.....................................................................................................str.)
- zbog *ega nerazvijene zemlje #laze # integracije.......................str.+
- za(to bi '! trebalo da podle%# me,#narodnim propisima...str.11
- prva investicija japanske '! # -rbiji....................................str.12
.aklj#*ak.............................................................................................str.13
/iterat#ra.............................................................................................str.15
$ttp011222.besplatniseminarskiradovi.com
1

%&'D
agli razvoj globalizacije poslovanja #zrokovao je porast konk#rencije na
me,#narodnom tr%i(t#. 3roj organizacija razli*ite forme organizovanja se #veavao #
sklad# sa razvojem stepena poslovanja. 'e,#tim4 #sled sve vee globalizacije4
neop$odno je izv(iti klasifikacij# #*esnika na globalnom tr%i(t#4 kako bismo imali
jasnij# slik# odnosa izme,# aktera globalnog tr%i(ta.
5rganizacje koje s# pris#tne na svetskom tr%i(t# klasifik#j# se prema0
1
ivo# tr%i(ne anga%ovanosti
6eli*ini4 imovini4 do$otk#4 profil#4 prodaji4 zaposlenosti i sl.
7olazei od event#alnog prist#pa i nivoa tr%i(ne anga%ovanosti4 !eegen je izvr(io
klasifikacij# pred#zea na0
2
nacionalna4 me,#narodna4 m#ltinacionalna4
tansnacionalna i globalna. 'e,#tim4 # ovoj klasifikaciji koja je karakteristi*na za
anglosaksonsko podr#*je najvi(e nejasnoa odnosi se na m#ltinacionalno pred#zee4
jer se pod ovim pojmom ob#$vata veoma (iroka lepeza #*esnika na me,#narodnom
tr%i(t#4 po*ev od nacionalnog do m#ltinacionalnog pred#zea.
'e,#tim4 ako zanemarimo ovo vi,enje stvari4 daje nam se mog#nost da pri$vatimo
klasifikacij# organizacija organizacija koja je sada op(te pri$vaena # veem del#
sveta. 8azlik#jemo sledee forme pred#zea0 nacionalno preduzee zasniva svoj#
aktivnost na domaem tr%i(t#9 izvozno preduzee je nacionalno pred#zee koje
prodaje proizvode na me,#narodnom tr%i(t# preko svoji$ filijala ili vr(i licenciranje
te$nologije za kori(tenje # inostranstv#9 preduzee meunarodnog karaktera4 vr(i
svoj# aktivnost i nadomaem i na inostranom tr%i(t#. 7#t do me,#narodnog vodi od
nacionalnog i izvozno-orjentisanog pred#zea. 'e,#narodno pred#zee zasniva svoj#
strategij# rasta i razvoja na ravnopravnom tretman# nacionalnog i me,#narodnog
tr%i(ta4 obavljaj#i svoj# aktivnost istovremeno na oba. .a ova pred#zea nije bitna
veli*ina tr%i(ta. 6e pozitivno mi(ljenje o #slovima poslovanja4 pri *em# se nekad
povoljniji #slovi nalaze na me,#narodnom nego na domaem tr%i(t#9
transnacionalne kompanije, zasnivaj# svoje poslovanje na kapital# jedne zemlje koja
je zast#pljena # vi(e zemalja. Transnacionalna kompanija posl#je # jednoj do pet
1
3rien 8. :et4 ;ontesting <lobal <overnance0 '#ltinational =conomic >nstit#tions and <lobal -ocial 'ovements4
;abridege Universitz 7ress4 2???4 pp. 1).
2
-c$olte :. @.4 <lobalization a critical introd#ction4 e2 .ork4 2???4 pp. 1&-23.
2
zemalja4 odnosno ima tri od pet afilijala9 afilijale #*estv#j# sa 5 A 15B # #k#pnom
obim# prodaje. Transnacionalne kompanije karakteri(e vea deventralizacija kontrole
poslovanja4 kao i to da svoje r#kovodioce ne regr#t#j# samo iz sedi(ta kompanije.
Multinacionalne kompanije predstavljaj# sva pred#zea koja posl#j# na princip#
#laganja kapitala iz vi(e zemalja i imaj# kontrol# nad imovinom # najmanje dve ili
vi(e zemlje. 5ve organizacije imaj# veoma razvijen# mre%# sopstveni$ afilijala koje
s# locirane (irom sveta4 preko koji$ se kontroli(e proizvodnja4 distrib#cija proizvoda i
#sl#ga9 globalne kompanije A terminolo(ki pod ovim imenom se spominj# prvi p#t #
literat#ri po*etkom +?-i$ godina4 me,#tim4 kada se govori o globalnim kompanijama
na prvi pogled dolazi do male konf#zije A kakve s# to kompanije i da li predstavljaj#
novi oblik poslovanja ili s# samo sinonim za m#ltinacionalne ili transnacionalne
kompanije. <lobalne kompanije primenj#j# globaln# strategij# koja celi svet tretira
kao jedno tr%i(te i del#j# # #slovima ja*anja snaga globalne integracije i slabljenja
nacionalne osteljivosti.
(RANSNA)I'NA*NE K'MPANI$E
+ ojam i ra,-oj transna"iona!ni. komanija +
8azvoj transnacionalni$ kompanija se vez#je za kolonijalne ili imperijalne zemlje
zapadne =vrope4 odnosno za =nglesk# i Colandij# koje s# ostvarile ekonomsk# i
vojn# dominacij# jo( # D6> vek# i #spe(no i$ odr%avaj# do dana(nji$ dana. Tokom
ovog perioda firma 3ritis$ =ast >ndia Trading ;ompanE je osnovana # cilj# da
promovi(e trgovinske aktivnosti i teritorijalne akvizicije # zemljama domainima
Falekog istoka4 @frike i @merike. T! koje danas znamo4 medj#tim4 nis# nastale #
D>D vek#4 # period# ind#strijskog kapitalizma4 ve # period# razvoja veliki$ fabrika4
veliki$ po*etni$ kapitalni$ proizvodni$ proces4 informacioni$ te$nologija i razvoja
kom#nikacija. .a vreme D>D i po*etkom DD veka T! s# tragale za sirovinama4
naftom i dr#gim res#rsima koji bi osig#rali nesmetan rad i za(tit# od sve veeg
pritiska od strane konk#rencije4 odnosno kompanija iz -@F i zemalja zapadne
=vrope.
'e,# mnogim ekonomskim faktorima koji podsti*# globalizacij#4 #loga
transnacionalni$ korporacija GT!H je od posebnog zna*aja. T! s# kompanije koje
proizvode rob# i #sl#ge # vi(e od jedne zemlje. To mog# biti relativno male firme sa jednom
ili dve fabrike izvan dr%ave # kojoj im se nalazi sedi(te4 ili gigantski me,#narodni pod#$vati
*ije se poslovne operacije prostir# (irom zemljine k#gle. eke od najvei$ T! s#
kompanije poznate # celom svet#0 !oka-kola4 F%eneral 'otors4 !olgejt-7almoliv4 !odak4
3
'ic#bi(i i mnoge dr#ge. Iak i kada T! imaj# jasno nacionalno odredjenje4 orijentisane s#
ka globalnim tr%i(tima i globalnom profit#.
Transnacionalne kompanije se nalaze # samom sredi(t# ekonomske globalizacije0 one
*ine dve treine #k#pne svetske trgovine4 one s# akteri (irenja novi$ te$nologija po celoj
zemljinoj k#gli i glavni *inioci na me,#narodnim finansijskim tr%i(tima. !ao (to je primetio
jedan a#tor4 one s# Jsto%eri savremene svetske ekonomijeK GCeld i dr. 1+++. 4 str 2)2H. 7reko
4?? T! imalo je godi(nji pri$od od prodaje preko 1? milijardi dolara 1++". godine4 dok je
# isto vreme samo &? zemalja moglo da se po$vali br#to nacionalnim do$otkom G3FH #
visini te cifre. Fr#gim re*ima4 vodee transnacionalne kompanije s# ekonomski sna%nije od
veine zemalja sveta.
T! s# postale globalni fenomen # godinama nakon Fr#gog svetskog rata. =kspanzija #
prvim posleratnim godinama do(la je iz firmi koje s# imale sedi(te # -@F4 ali s# do 1+&?.
godine i evropske i japanske firme po*ele da investiraj# # inostranstv#. !rajem osamdeseti$
i devedeseti$ godina4 T! s# se dramati*no pro(irile #spostavljanjem tri mona regionalna
tr%i(ta0
=vrope G :edinstveno evropsko tr%i(te H
@zije i 7acifika G 5sa(ka deklaracija garantovala je slobodn# i otvoren# trgovin# do
2?1?. godine H
i -everne @merike G@LT@ A -evernoameri*ki sporaz#m o slobodnoj trgovini H.
5d po*etka devedeseti$ godina4 i zemlje # ostalim delovima sveta s# liberalizovale
ograni*enja inostranom investiranj#. Fo po*etka dvadeset prvog veka bilo je malo
ekonomija # svet# koje s# ostale van doma(aja T!. U tok# poslednje decenije4
transnacionalne kompanije sa sedi(tem # ind#strijalizovanim ekonomijama posebno s#
aktivne # (irenj# svog poslovanja na zemlje # razvoj# i dr#(tva biv(eg -ovjetskog -aveza i
isto*ne =vrope.
KORPORAC!"K KAP#A$%AM
-voj# globaln# mo transnacionalne kompanije ostvar#j# p#tem kontrole tri
najzna*ajnija tr%i(ta0 tr%i(ta roba i #sl#ga4 finansijskog tr%i(ta i tr%i(ta informacija. a
taj na*in se pored ekonomski$ procesa4 kontroli(# i neekoomski procesi4 kao (to s#0
politi*ki4 k#lt#rni4 ideolo(ki itd. Time postaje jasno za(to se transnacionalne
kompanije ne #str#*avaj# da pred#zm# sve (to smatraj# potrebnim da za(tite svoje
monopolske interese i #bede svetsk# javnost da je i ekonomski4 a i svaki dr#gi rat4
legitimno sredstvo # za(titi slobodne trgovine4 slobodnog toka kapitala4 znanja4 lj#di i
svega ostalog (to doprinosi poveanj# profita.
4
>za moni$ transnacionalni$ kompanija stoje nji$ove mone nacionalne dr%ave4
koje s# #vek spremne da i$ podr%e # Jsvetoj misije globalizacijeK4 ako treba i
or#%anom silom. U tim *injenicama treba tra%iti najva%ni$e razloge pr#%anja otpora
pris#stv# transnacionalnim kompanijama # nerazijenim zemljama4 *ak i ako je ono iz
ekonomski$ razloga dobrodo(lo.
!ao pozitivni efekti pris#stva transnacionalni$ kompanija4 kao JmotoraK
privrednog rasta # zemljama tzv. treeg sveta4 naj*e(e se navode novi Jsve%iK kapital
# vid# direktni$ investicija4 bez *ega ne mo%e biti nikakvog privrednog rasta9 nova
te$nologija4 bez koje nije mog# nikakav napredak # podizanj# kvaliteta proizvoda4
konk#rentnosti4 str#kt#rni$ promena itd9 poveanje zaposlenosti4 ali i nezaposlenost4
kada se izvodi te$nolo(ka modernizacija4 ili prilikom tzv. pre#zimanja4 kada se
zatvaraj# pre#zeta domaa pred#zea9 porast izvoza i devizni$ pri$oda neop$odni$ za
servisiranje spoljni$ d#gova i za novi #voz.
7o*etkom 21. veka4 transnacionalne kompanije kontroli(# direktno ili
indirektno4 dve treine svetske proizvodnje i trgovine4 i tri *etvrtine me,#narodnog
transfera te$nologije. 6elika koncentracija ind#strijskog i finansijskog kapitala preti
da naredi$ godina dostigne takav stepen ekonomske i finansijske moi da e biti #
stanj# da prakti*no kontroli(e dr%avne instit#cije4 pa *ak i #stanove me,#narodne
zajednice.
a taj na*in nastaje jedan novi kvalitet kapitala *ija logika nije vi(e vezana za
mati*n# zemlj# nego za sistem kao celin#. !orporacijski kapital ra,a novi
socioekonomski sistem0 korporacijski4 odnosno predatorski kapitalizam. 5vakva
transformacija vlasni*ki$ odnosa predstavlja pretvaranje individ#alnog vlasni(tva #
gr#pno4 odnosno # vlasni(tvo proizvodni$ gr#pa i gr#pacija4 *ime s# opet nacionalne
granice postale pre#ske za dalji razvoj proizvodni$ snaga. 'ondijalizacijom se
#r#(avaj# klasi*ne dr%ave A nacije i javlja se novi tip kapitalizma kojeg JkrasiK
neograni*ena ekspanzija.
5vaj agresivni tip kapitalizma neki teoreti*ari nazivaj# i t#rbokapitalizmom4 jer
ima logik# sveop(te privatizacije #z pomo savremeni$ te$nologija4 posebno
kompj#terske. .ato se mnoge zemlje s#o*avaj# s neizbe%nim pitanjem ekonomske
odbrane od t#rbokapitalizma. :edna od najzna*ajni$ mera jeste primena novog
koncepta poslovne (pij#na%e4 jer je nedostatak informacija4 odnosno informacijski jaz
# modernom dr#(tv#4 krivac broj jedan za sve njegove probleme.
&$O'A$(A MP)R!A
6elike svetske sile4 radi ostvarivanja svoji$ interesa *esto koriste sredstva
ekonomskog pritiska i #cene. 7o svom cilj#4 oblik# ispoljavanja4 snagama koje i$
sprovode i posledicama koje iz nji$ proizilaze ona s# dobila takva obele%ja da se
5
danas *esto govori o ekonomskom ratovanj#. !ori(enje ekonomski$ sredstava #
politi*ke i vojne svr$e ima za cilj da ekonomski i te$nolo(ki pot*ine nedovoljno
razvijene i slabije zemlje.
7osebno mesto i #log# # tome imaj# transnacionalne kompanije na *ijoj logici
dominacije i kontrole tr%i(ta i izvoza kapitala4 odnosno globalizma4 nastaje iz#zetna
potreba ovladavanja znanjem # svim njegovim vidovima4 jer je ekonomsko ratovanje
neprekidno. .ato je informacija danas4 posebno prava4 proverena i pravovremena4
klj#*ni elemenat ravan kapital# #lo%enom # nek# ekonomsk# operacij#. Fa bi se
postigli definisani ciljevi transnacionalni$ kompanija4 *itavi timovi str#*njaka rade na
poslovima praenja4 otkrivanja4 prik#pljanja i analize informacija4 koje dostavljaj#
poslovodnim r#kovodstvima svoje kompanije ili dr%avnim organima.
PO*)+A(!) MO+
Usled svetski$ procesa globalizacije4 transnacionalne kompanije svetsko tr%i(te
posmatraj# kao jedinstven# celin# i na njem# nast#paj# s jedinstvenom poslovnom
politikom prodaje4 marketinga i investicija. 7roizvodi se vi(e ne prilago,avaj#
#k#sima potro(a*a # region#4 ve se kreiraj# nji$ovi #k#si i tako nastaje jedinstvena4
globalna k#lt#ra.
-ve vrste #laganja postaj# motivisane ostvarivanjem strate(ki$ konk#rentski$
prednosti za kompanij# na4 sve vi(e jedinstvenom4 svetskom tr%i(t#. U oblasti svetske
proizvodnje 1+++. godine postojalo je oko "?.??? transnacionalni$ kompanija sa vi(e
od 5??.??? strani$ filijala4 koje s# kontrolisale oko 25 odsto #k#pne svetske
proizvodnje.
@ko se #poredi ekonomski zna*aj transnacionalni$ kompanija i dr%ava # svetskoj
privredi o*igledno je da s# dr%ave postale dr#gorazredni privredni s#bjekti. 5d 1??
najvei$ privredni$ s#bjekata 51 *ine kompanije4 a 4+ dr%ave4 dok najvea
transnacionalna kompanija ima ve# prodaj# od dr#(tvenog proizvoda vi(e od 15?
dr%ava.
Fanas # svet# raste broj veliki$ i moni$ T! koje po svojoj ekonomskoj snazi i
potencijal# daleko prevazilaze mnoge dr%ave i kao takve mog# da #ti*# na brojne
ekonomske i finansijske procese # sve veem broj# zemalja.
5sim (to imaj# glavn# #log# # svetskoj trgovini G oko 35? vodei$ T! dr%i #
r#kama oko 4? odsto svetske trgovineH4 zbog *ega je raz#mljivo da se selektivno
zala%# i za liberalizacij# i za protekcionisti*ke mere4 T! postale s# najva%niji
s#bjekti d#goro*nog investiranja. .a to s# im preko potrebni monetarna i val#tna
stabilnost # zemljama gde #la%# svoj kapital4 te odgovaraj#i pravni sistem za(tite
svoji$ investicija i bezbednog transfera dobiti. 6e iz ovog je vidljvo da T!
"
Jmoraj#K da se me(aj# # s#verena prava dr%ava domaina4 a problemi nastaj# kada to
me(anje pok#(a da preraste dop#(tene okvire.
>nostrane investicije # 2???. godini dostigle s# iznos od 1.2&? milijardi dolara4 (to
je za 1+? milijardi vi(e # odnos# na 1+++. godin#. 7ore,enja radi4 one s# 1++?. godine
iznosile samo 2?3 milijarde dolara. ajvei deo ti$ investicija izvr(en je p#tem
k#povine ili pre#zimanja pred#zea # inostranstv#4 prenstveno posredstvom tzv.
megaintegracije sami$ T! G stvaranje tzv. strate(ki$ alijansi H i #*e(em #
privatizaciji # zemljama # tranziciji.
Fakle4 postaje jasno za(to se T! nee #str#*avati da pred#zm# sve (to smatraj#
potrebnim da za(tite svoje monopolske interese i svetsk# javnost #vere da je i
ekonomski G trgovinski H4 a i svaki dr#gi rat4 legitimno G a legalitet nije te(ko
obezbediti4 koristei Jglasa*ke ma(ineK4 pravo veta itd. H sredstvo # za(titi slobodne
trgovine4 slobodnog toka kapitala4 znanja4 lj#di i svega ostalog (to doprinosi
poveanj# profita. U stvari4 one s# # stanj# da svaki svoj potez objasne ne samo kao
ispravn#4 nego i kao najbolj# mog## mer#4 a svakog ko se tome pok#(a s#protstaviti
ozna*ie kao jeretika kojeg mora stii Jglobalna pravdaK.
5vladavanje robnom proizvodnjom4 razmenom4 transportom4 bankarstvom i
osig#ranjem i #laganje enormnog na#*note$nolo(kog potencijala # nova dostign#a #
oblasti robne proizvodnje4 poveava iz dana # dan pozicije moi ovi$ kompanija do
nesl#eni$ razmera.
,A%) RA%*O!A OR&A(%ACO( O'$C #(K
T! prolaze kroz 5 faza0
1H izvozne aktivnosti prete%no domai$ pred#zea4 *ime se osvajaj# nova tr%i(ta #
svet# povezivanja sa lokalnim dilerima i distrib#terima
2H sama kompanija pre#zima te akltivnosti
3H kompanija po*inje obavljati poslove marketinga4 prodaje i ostali$ f#nkcija na
inostranom trzi(t#
4H kompanija dominira na stranom tr%i(t#4 s potp#nim poslovnim sistemom
#klj#*#j#i istra%ivanje4 razvoj i in%enjering
5H svi s# # kompaniji zaposleni lokalno4 f#nkcije kompanije nis# vi(e vezane za
zamlj# porekla4 anacionalne s# i stvaraj# novi sistem vrednosti *iji s# nosioci
menad%eri kompanije koji posl#j# # celom svet#.
T! se javljaj# # tri osnovna organizaciona oblika4 i to0
1H vertikalno integrisane G r#darstvo4 ind#strija nafte4 prera,iva*ka ind#strija H
2H $orizontalno integrisane s# one kada kompanija ima iste vrste pogona #
razli*itim zemljama.
&
3H konglomerati s# kompanije koje imaj# diversifikovane poslove # razli*itim
delatnostima i granama proizvodnje.
-$O&) #RA("(ACO(A$(. M)(A/0)RA
>nternacionalni menad%eri se nemog# oslanjati na #niverzalne principe
menad%menta koji e voditi nji$ovo pona(anje iz dva razloga. 7rvo4 ako s# teoreti*ari
razvili neke s#(tinske koncepte dobrog menad%menta bazirane na .apadnja*kom
fenomen#4 dr#ga dr#(tva se toliko vidno razlik#j# po svojim k#lt#rama i ideologijama
da se ovi koncepti ne mog# #niverzalno primeniti. Fr#go4 jedan internacionalni
menad%er *esto mora da f#nkcioni(e #z pris#stvo nekoliko k#lt#ra odjednom4 (to
poveava rizik pravljenja gre(ke kada se pretpostavlja najbolji na*in da se ne(to #radi.
'enad%ment pona(anja i menad%erske odl#ke treba prilagoditi razli*itim sit#acijama.
U r#kovodeem na*in# govora4 internacionalni menad%eri treba da pri$vate
#loge mog#nosti. !oncept mog#eg r#kovo,enja4 iako je (iroko pri$vaen4 ne
ob#$vata svo bogastvo #loge internacionalnog menad%era. 7o njem#4 menad%er
naor#%an jednom gr#pom o*ekivanja ili jednim stilom r#kovo,enja mo%e o*ekivati
kada se s#sretne sa novim okolnostima4 da #svoji alternativn# gr#p# o*ekivanja sa
opcionim stilom koji bolje f#nkcioni*e # tim novim #slovima9 tako jedan m#dar
menad%er mo%e da razvije i zadr%i nekoliko modela mog#nosti4 tako da plan @
propadne4 mo%e da se preorijenti(e na plan 3 ili ;. >nternacionalni menad%ment je
daleko komplikovaniji4 a efektivno pona(anje daleko kompleksnije nego sli*ne
aktivnosti ograni*ene na jedn# jedin# k#lt#r#.
M%*(INA)I'NA*NE K'MPANI$E
M!ada dolazimo # dodir sa nekom vladom koja ne voli -jedinjene @mericke Fr%ave4
#vek pitamo0 ko vam je miliji - 6elika 3ritanija4 emacka4 Lranc#skaN 8aspola%emo
mnogim zastavama4 izaberite. M 8obert -tivenson4 potpredsednik Lorda
3
ed#go posle pada 'ilo(evicevog s#ltanata 8adio-televizija -rbije prenela je
jevandelski intoniran# izjav# jednog domaceg ekonomiste da ce strani kapital po$rliti
# :#goslavij# jer # njoj postoji deo zdrave i atraktivne privrede4 te kvalifikovana i
3
;asopis M3#siness OeekM4 1+. decembar 1+&?4 str. 5)-5+. Gnavedeno prema knjizi M-vetska kapitalisticka privreda i
m#ltinacionalne kompanijeM4 ;$ristian 7alloiP4 .agreb4 naslov originala M/Q=conomie 'ondiale ;apitaliste et les firmes
'#ltinationalesM
)
jevtina radna snaga. a prvi pogled4 razlozi da se radna snaga rad#je svojoj jevtinoci4
ili pak p#kom dolask# kapitala kao vrednosti per se4 bezmalo s# misticni. 'o%da vedri
ton ove obavesti i nije # d#bljoj korelaciji sa pretpostavljenim osecanjima radne
snageN Fa li je i ekonomista jevtin4 i ako jeste4 R#anto costaN Sal# na stran#4 posredi je
paradoks zemalja # tranziciji4 gde se jevtinoca radne snage kao takva namece jedino
prema kriterijima .apada4 dok se # poredenj# sa #obicajenom domicilnom cenom rada
pon#da stranog poslodavca najce(ce mo%e #zeti kao prosecna4 pristojna4 Mne tako lo(aM
ili cak Mdobra Gza na(e prilikeHM.
Tako bi moglo da se nacne pitanje poslovne politike m#ltinacionalni$ kompanija na
tr%i(tima Treceg sveta4 najposle i # istocnoj =vropi4 koje je sa stanovi(ta njegovi$
nevoljni$ rezidenata # stvari pitanje b#d#cnosti (to mora da pocne odma$4 jer
vremena za cekanje nema. -toga ne c#di da reakcije na ovaj aspekt globalizacije i na
.apad# i na >stok# imaj# jasne obrise politideolo(ki$ nastrojenja. Stavi(e4
m#ltinacionalni kapital jedna je od lakm#s-tema za ideolo(ke disk#rse i politick#
praks# levog i desnog centra4 nevladini$ organizacija i anga%ovani$ intelekt#alaca4
kako # sredinama iz koji$ kapital potice4 tako i # onima # koje #lazi. >4 jo( bli%e4 to je
jedan od problema gde tradicionalno predvidljive reakcije nosilaca politickog disk#rsa
mog# divergirati ili konvergirati # neocekivanom smer#.
o4 pre bilo kakve analize ideolo(ki$ prist#pa4 treba se #sredsrediti na pitanje0 1ta su
to multinacionalne kompanije i koja je nji2ova uloga u ekonomskom i
kulturnom 3ivotu zemalja peri4erije na cijem se tlu pojavljuju kao 5strani
investitori56
7roces razvoja i #kr#pnjavanja nadnacionalni$ privredni$ s#bjekata postavio je
sasvim nove standarde # med#narodnim ekonomskim odnosima4 baciv(i # zapecak
nacionalne vlade4 koje sopstvenim ekonomskim i politickim instr#mentima vi(e ne
mog# da pariraj# #pravljackim str#kt#rama m#ltinacionalni$ kompanija. 5va
GpreHvlast ocigledna je na primer# klj#cni$ instit#cija istorijski nastali$ voljom veliki$
bordova4 koje4 kako saznajemo od ekonomiste .vonimira /and#pa4 i post fest#m
ostaj# pod nji$ovom kontrolom0 # finansijskom sektor# to s# 'ed#narodni monetarni
fond4 -vetska i =vropska banka za obnov# i razvoj4 te =vropska investiciona banka4 a
na polj# protoka robe - -vetska trgovinska organizacija.
!ako se to prakticno odra%ava na dr#(tva # zemljama periferijeN >n conseR#entia4
globalizovanje privredni$ i #pravljacki$ str#kt#ra dovodi do #kidanja samoreg#li(#ce
#loge nacionalni$ tr%i(ta4 a nadnacionalne privredno-#pravljacke str#kt#re postaj#
dominantni reg#latori privredni$ i dr#(tveni$ tokova iliti4 prema recima jednog a#tora4
Motoci svesne vlasti # okean# nesvesnogM
4
4 olicenom # stanovni(tv#4 to jest radnoj
4
-tep$en CEmer4 M=fikasnost Gpr#t#rjecjaH m#ltinacionalni$ korporacijaM4 .agreb4 str. 441.
+
snazi i potro(acima na domicilnom tl#. '#ltinacionalne kompanije diktiraj# #slove
koji nis# n#%no # sklad# sa ciljevima privrednog razvoja i makroekonomske politike
jedne dr%ave9 imaj# manj# osetljivost na za$teve lokalne zajednice G stepen
zaposlenosti i ekolo(ki problemi H4 pribegavaj# monopol# zato (to # zemljama van
razvijenog centra nema zakona koji monopol sprecavaj#. ji$ov interes za #laganje #
zemlje periferije ogleda se # niskim nadnicama4 nepostojanj# jakog sindikalnog
pokreta4 labavim propisima o zagadivanj# prirodne sredine4 niskim porezima.
7osledice s# ocigledne4 ali jednoj od nji$ treba posebno posvetiti pa%nj#.
@ko bi se interesi med#narodni$ koncerna dosledno sproveli4 poreske stope4 na
primer4 bile bi toliko niske da bi b#d%etski deficit dr%ave morao da se leci na#(trb
prosvete i k#lt#re G one bi4 svakako4 prve do(le na dobo( H. -a stanovi(ta
m#ltinacionalni$ koncerna4 daroviti violinisti ili profesori sociologije sasvim s# izli(an
fenomen4 #niverzitet koji #klj#c#je $#manisticke na#ke i st#dije nacionalne k#lt#re
preteran je l#ks#z4 potreba da se #n#tar nacije odvija sociok#lt#rna stratifikacija
prema prirodnoj obdarenosti pojedinaca Gkarakteristicna za liberalna dr#(tva .apada
5
H
ne(to je o cem# sirotinja ne bi trebalo da razmi(lja. aravno4 ovakva strategija se ne
obelodanj#je. aprotiv4 na del# je i javno stipendiranje talenata4 ali # perspektivi ono
nije ne(to na (ta se mo%e osloniti4 jer pociva na dobroj volji donatora4 a ne na zakonski
garantovanom prav# #n#tar socijalno #redene dr%ave. <radjanin dolazi # sit#acij# da
na kr#cijalna pitanja njegove egzistencije #tice neko kome ne mo%e ni da pr#%i ni da
#skrati podr(k# na izborima.
Teorija o slobodnom jedinstvenom tr%i(t#4 kao #pori(te po$oda med#narodnog
kapitala4 manjkava je #toliko (to se o jedinstvenosti tr%i(ta mo%e govoriti samo tamo
gde postoje jedinstveni zakonski propisi za sve #cesnike # tr%i(noj #takmici. Fakle4
zakoni koji na .apad# (tite zaposlene od samovla(ca poslodavaca4 a tic# se pre svega
cene rada i d#%ine radnog vremena4 ne va%e za radn# snag# na tr%i(tima periferije4
iako se proizvodi koje ona stvara4 neretko radeci iste poslove kao i zaposleni #
maticnim poslovnim jedinicama na .apad#4 prodaj# po celom svet# bez obzira na
zemlj# # kojoj nastaj#. a 'en$etn# s# 1++&. godine odr%ane demonstracije ispred
Fiznijevi$ prodavnica. Femonstranti s# sprecavali k#povin#4 noseci transparente sa
obave(tenjem da pli(ane igracke kompanije Fizni4 # maloprodaji vredne izmed#
dvadesetak i dvestotinak dolara4 (ij# deca na Ta$itij# za 1" centi na sat4 dok direktor
Fiznija na sat zarad#je +1.??? americki$ dolara. -tr#kt#ralistickim terminima to se
mo%e ovako izraziti0 m#ltinacionalne kompanije nis# eksponent f#nkcije jedinstvenog
tr%i(ta4 nego s# osvojena nacionalna tr%i(ta eksponent f#nkcije partik#larni$ interesa
m#ltinacionalni$ kompanija.
(eko ce se, jamacno, zapitati7 zbog cega bi, ako stvari tako stoje,
nerazvijene zemlje uop1te ulazile u integracije6
5
/j#bomir Tadic4 Ma#ka o politiciM4 3eograd4 1+)).
1?
aravno da za to postoje cvrsti razlozi4 kao (to s# pokretanje devastirani$ privreda4
beg od nasledenog ekonomskog mrtvila4 tranzicija # moderne oblike ekonomskog i
civilizacijskog %ivota. 7ri svem# tome de(ava se da se #spe$om smatra ako s# plate
zaposleni$ # '! dvostr#ko vi(e od nacionalnog proseka. 8adnici primaj# dvesta4 a
ne sto maraka mesecno. !r%ljavi %ir sanja da postane veliki %ir4 #mesto4 makar4
osrednji $rast. 5vo va%i za zemlje pop#t !ine4 a ni 3razil nije mnogo odmakao #
nivo# aspiracije. o # pojedinim dr%avama Falekog istoka sit#acija je jo( gora. Fecji
rad #z bedne nadnice4 razvojna besperspektivnost4 ekolo(ki s#mrak4 farsicno
protivljenje domaceg stanovni(tva pok#(ajima levi$ organizacija na .apad# da
zakonima # svojim zemljama sprece kompanije da se tako ne$#mano pona(aj# -
obele%ja s# borbe za opstanak najsiroma(niji$.
6r$#nac $orora koji nadmrac#je ostale sl#cajeve ipak je prica o nigerijskom plemen#
5goni4 cije je cel#k#pno %ivotno stani(te4 @rkadija sa prebogatom vegetacijom
povr(ine 1?5? kilometara kvadratni$4 detaljno op#sto(eno radom naftnog koncerna
Sel. 6lada igerije pravno je za(titila svog poslovnog partnera od deran%iranja i
tro(kova kojima bi bio izlo%en # sl#caj# da mora placati od(tet# %rtvama zagadenja
G lj#di masovno #mir#4 ili se iseljavaj#4 ili vode gerilski rat protiv Sela H. 6oda 7okreta
za opstanak ogonskog naroda !en -aro-6iva4 dobitnik med#narodne <oldmanove
nagrade za za(tit# %ivotne sredine 1++5. godine4 #bijen je ned#go po(to je #speo da
internacionaliz#je problem 5gonilenda.
7rilike na istok# =vrope manje s# dramaticne i omog#cavaj# k#dikamo vi(i nivo
aspiracije4 a ono (to se ovde de(ava na plan# javnog i nejavnog politideolo(kog
disk#rsa # vezi sa m#ltinacionalnim kompanijama veoma je zanimljivo stoga (to se iz
liberalno-demokratske vrednosne orijentacije razvija stav koji #nekoliko podseca na
desnicarsk# odbojnost prema internacionalizaciji. U ime prava na sopstveni
liberalizam4 a#tentican nosilac liberalnog disk#rsa bice skloniji zaziranj# od ovakve
integracije nego (to bi se ocekivalo. Tradicionalno ksenofobicna desnica pona(ace se
slicno4 ali ce njeni arg#menti i ciljevi cesto biti dr#kciji G npr. mr%nja prema
'ekdonaldovim restoranima4 #temeljena na s$vatanj# o prednostima domaci$
specijaliteta H. Uop(teno4 oprezan i kriticki stav prema '! poklopice se sa kritikama
(to na adres# veliki$ koncerna sti%# od levice na .apad# G narocito s# aktivne
nevladine organizacije4 pop#t Oorld2atc$ >nstit#teH. To #kaz#je na prostorn#
relativnost ideolo(ki$ disk#rsa4 a ona se ponajbolje ocit#je na temi kao (to s#
m#ltinacionalne kompanije i nji$ov globalni po$od. Tavo je4 med#tim4 #vek b#dan.
ap#(tanje vrednosne lestvice da bi se za#zelo mesto # rov#4 sve iz naivnosti ili stra$a
da se ne postane a#tsajder G sa stanovi(ta samog rovca0 nicija devojka H4 s#%ava kr#g
a#tenticni$ na svim stranama. Tako se neke liberalne iliti leve demokrate vez#j# za
politik# liberalno-demokratski$ dr%ava koja # mnogim aspektima nije nimalo
liberalna4 niti demokratska0 krize se razre(avaj# GpriHsilom4 dakle ratovima i
sankcijama gde se ned#%ni4 pa cak i deca4 prinose na oltar a#toritet# .apada. 8az#me
se4 ni politicka logistika za svakojake opacine kr#pnog kapitala ne bi se dala #glazbiti
11
# proklamovan# aksiologij# otvorenog dr#(tva. .a to vreme desnicari4 narocito na
prostorima gde je4 kao na 3alkan#4 besneo rat4 podle%# logickim lomovima
zastranj#j#ci$ razmera.
%a1to bi multinacionalne korporacije trebalo da podle3u meunarodnim
propisima6
7roces globalizacije kao rez#ltat ima sticanje ogromne moi od strane
m#ltinacionalni$ korporacija i to naro*ito # razvijenim zemljama gde one mog# da
oblik#j# politik# i #ti*# na vlast. U najnerazvijenijim zemljama one *esto kr(e lj#dska
prava i pona(aj# se na na*in na koji ne bi mogle # svojim zemljama na -ever#.
'#ltinacionalne korporacije #pravljaj# preko nacionalni$ granica tako da
pojedina*ne vlade ne mog# da # potp#nosti reg#li(# nji$ovo delovanje. !orporacije
ponekad izbegavaj# odgovornost tako (to koriste zakon koji im dozvoljava da prebace
svoj# kompanij# ili posl#j# pod okriljem dr#gi$ korporacija4 kao sto je pokazano #
sl#*aj# Union ;arbide ;orporation i 7lacer Fome ;orporation koje s# pro#zrokovale
kr(enje lj#dski$ prava # r#dnicima na Lilipinima.
Iak i kad zemlje imaj# nacionalne zakone koji reg#li(# delatnosti korporacije4 ti
zakoni s# *esto neadekvatni ili se ne odnose na m#ltinacionalne kompanije4 naro*ito #
razvijenim zemljama. !orporacije *esto rade # oblastima koje s# bogate prirodnim
res#rsima ali nis# razvijene4 gde one eksploati(# sredin# i lokalno stanovni(tvo4
#ti*#i *ak i na nji$ovo preme(tanje i #gro%avaj#i nji$ovo k#lt#rno nasle,e. U
!eniji4 na primer4 kanadska m#ltinacionalna korporacija Tiomin >nc. je nedavno do(la
# konflikt sa lokalnom zajednicom4 kada je njeno delovanje #grozilo (#me koje
zajednica vekovima smatra svetim. 7osto me,#narodne korporacije imaj# tako velik#
mo postoji potreba za me,#narodnim propisima # okvir# koji$ one mog# delovati.
emog#ce je postii trajni razvoj i #bla%iti siroma(tvo4 a ne za(titi lj#dska prava i
dostojanstvo svi$ lj#di.
Fecembra 2??3. godine zajednica 8#pokv# G8#pok2#H # igeriji pretrpela je velik#
(tet# kada je p#kla cev naftovoda koja prolazi kroz t# oblast i nafta se izlila. !ao
rez#ltat toga4 b#nari s# zaga,eni4 ostaviv(i zajednic# bez pitke vode. -eoska
gazdinstva i jezera sa ribama tako,e s# #ni(tena4 a veina porodica # ovom
poljoprivrednom podr#*j# izg#bila je svoj izvor pri$oda. aftovodom je #pravljala
m#ltinacionalna korporacija -$ell 7etrole#m Fevelopment ;orporation koja je bila
partner sa nigerijskom nacionalnom petrolejskom korporacijom. ijedna strana nije
otklonila posledice izlivanja nafte. 5vaj incident i nedelovanje partnera -$ell-a i
nigerijske vlade predstavljali s# kr(enje lj#dski$ prava stanovni(tva # 8#pokv#.
ji$ovo pravo na *ist# i zdrav# sredin# i odgovaraj#i %ivotni standard je
nedvosmisleno prekr(eno. <odine 1+)4. izlivanje toksi*nog gasa # indijskom grad#
12
>zopal pro#zrokovalao je (tet# %ivotima # toj zajednici. >zlivanje se dogodilo na
postrojenj# jo( jedne m#ltinacionalne korporacije4 Union ;arbidge ;orporation. U
rok# od tri dana vi(e od &.??? lj#di je #mrlo a nekoliko $iljada je povre,eno. Fanas4
vi(e od 2? godina kasnije4 preko 1??.??? lj#di pati od $roni*ni$ bolesti i bolesti koje
slabe organizam4 dok se bebe ra,aj# sa #ro,enim manama. 'nogo je %ena izg#bilo
zdravstven# sposobnost da imaj# dec# i kao takve obele%ene od strane dr#(tva postale
s# predmet diskriminacije. Union ;arbidje odbio da pre#zme odgovornost za izlivanje
gasa i pebacio je svoj# imovin# i #pravljanje # dr#g# korporacij#4 koja negira da je
nasledila obaveze svog pret$odnika. Union ;arbid je odbio da prizna j#risdikcij# s#da
# 3$opal# # kome s# *lanovi te zajednice tra%ili pravd#. arod 3$opala je pretrpeo
brojna kr(enja lj#dski$ prava4 kao (to s# pravo na %ivot4 zdravlje4 obe(teenje pred
s#dom4 odgovaraj#i %ivotni standard i bezbedn# %ivotn# sredin#.
Uene # najnerazvijenijim zemljama predstavljaj# vein# stanovni(tva koje je
pretrpelo kr(enje lj#dski$ prava od strane m#ltinacionalni$ korporacija. Uene tako,e
*ine i vein# oni$ koji s# najmanje plaeni. -l#*aj 3$opal il#str#je diskriminacij#
kojoj mog# biti izlo%ene %ene. 'e,#tim4 ne trpe %ene samo # najnerazijenijim
zemljama. @meri*ka korporacija Oal-'art tren#tno vodi parnic# sa svojim biv(im i
sada(njim sl#%benicima koji je opt#%#j# za rodn# diskriminacij# # pogled#
napredovanja na posl# i zdravstvenog osig#ranja.
Prva investicija japanske multinacionalne kompanije u "rbiji
'inistar finansija 6lade 8ep#blike -rbije potpisao je prv# japansk# investicij# #
-rbiji ?). maja 2??".god. # ime 6lade #govorom o prodaji dr%avnog dela akcija
F#vanske ind#strije a.d. -enta kompaniji :apan Tobacco >nternational sa prvim
potpredsednikom kompanije :T >nternational 'its#omi !oiz#mijem G jednom od
najvei$ m#ltinacionalni$ kompanija # oblasti proizvodnje d#vana H.
Uk#pna vrednost transakcije iznosi 2&45 miliona evra4 *ime :apan Tobacco postaje
vlasnik +)445B kapitala. 6einski vlasnik akcija firme :apan Tobacco je 'inistarstvo
finansija :apana4 (to predstavlja izvesn# garancij# # smisl# stabilnosti i ozbiljnosti
kompanije4 koja je danas po nivo# prodaje trea # svet#. Fr%avni paket koji je
pon#,en na tender# *inio je 5)B #k#pnog vlasni(tva kompanije4 dok s# mali
akcionari odl#*ili da se #dr#%e sa dr%avom i svoje akcije pon#de na prodaj#.
7ostign#ta je cena od 253 evra po akciji4 (to je (est p#ta vi(e od knjigovodstvene
vrednosti akcija. 5d postign#te cene dr%ava e dobiti oko 1" miliona evra4 dok ostatak
odlazi malim akcionarima.
7rema ministrovim re*ima4 :T >nternational se obavezao da #lo%i oko 245 miliona evra
# osposobljavanje fabrike za proizvodnj#4 (to #klj#*#je i otvaranje najmanje 1??
13
novi$ radni$ mesta. Labrika # -enti4 koja se do sada bavila samo prik#pljanjem i
obradom sirovog d#vana4 dobila je i licenc# za proizvodnj# cigareta. :apan Tobacco se
obavezao da najmanje 5 godina nee preme(tati poslovne aktivnosti iz -ente4 kao i da
e investirati # dalji razvoj fabrike.
7rvi potpredsednik kompanije :T >nternational 'its#omi !oiz#mi izjavio je da -rbija
igra sve ve# #log# # strategiji :T> # ovom del# =vrope4 dok F#vanska ind#strija
-enta ovim #govorom postaje jedna od 1& proizvo,a*ki$ kapaciteta :T> # svet#.
'its#omi !oiz#mi izrazio je nad# da e poslovni #spe$ :T> dati podstrek dr#gim
japanskim kompanijama da #la%# # -rbij#.
@mbasador :apana Tada(i agai izrazio je podr(k# naporima 6lade 8ep#blike -rbije
da #spostave saradnj# sa stranim investitorima. @mbasador je naglasio da i 6lada
:apana sa svoje strane #la%e napore da promovi(e strane investicije #z pomo
:apanske agencije za me,#narodn# saradnj#. J-ve kompanije koje b#d# %elele da
#la%# # -rbij# imae p#n# podr(k# na(e ambasadeK4 izjavio je on.
Firektor @gencije za strana #laganja i promocij# izvoza :asna 'ati izjavila je da
postoji sve ja*i interes japanski$ firmi za investicije # -rbiji. V5*ek#jemo da e do
kraja godine jo( dva velika japanska pred#zea otvoriti predstavni(tva # -rbijiJ4
izjavila je ona dodav(i da je @gencija imala odli*n# saradnj# sa japanskom
ambasadom.
>zvr(ni direktor :T >nternational # Uenevi Tomas 'ek !oj izjavio je da ova kompanija
planira zna*ajne investicije ne samo # smisl# k#povine akcija F#vanske ind#strije a.d.
-enta4 ve i # razvoj fabrike i #napre,enje brendova i blendova cigareta. 5*ekivana
s#ma #laganja iznosi oko 1?? miliona evra.
/AK*$%0AK
7rod#bljivanjem i razvojem me,#narodne podele rada na novoj osnovi4 nastankom
svetskog tr%i(tai svetske privrede4 nastaj# i me,#narodni monopoli. 5ni s# rez#ltat
ja*anja monopola #n#tar dr%avni$ granica4 kao i pojave izvoza kapitala. U te%nji da
ostvare (to vei monopolskiekstra profit4 nacionalni monopoli nastoje pro(iriti svoj#
delatnost i van nacionalni$ granica. U tome im nar#*ito pogod#je izvoz kapitala4 jer se
tako lak(e preska*# dr%avne barijere. Te%nja kr#pni$ monopola da ostvare (to vei
monopolski ekstraprofit4 zaposedn# izvore jeftini$ sirovina4 energije4 radne snage i sl.
p#tem podele tr%i(ta # svet#4 s jedne strane4 i op(te konk#rencije s dr#ge strane4
dovela je do #spostavljanja sporaz#ma me,# njima4 odnosno do nastanka
meunarodni2 monopola. 'e,#narodni monopoli predstavljaj# savez kr#pni$
14
nacionalni$ pred#zea koja se #dr#%#j# radi monopolisanja proizvodnje i prodaje
odre,ene robe4 eksploatacije sirovina4 energije i #veanja kapitala na svetskom nivo#.
5stvarivanje na#*no te$nolo(ke revol#cije4 (irenje svetskog tr%i(ta4 #veanje kapitala i
sl.4 doveli s# do toga da me,#narodni monopoli prerastaj# # m#ltinacionalne
kompanije G dominacija nacionalnog kapitala i #pravljanja H i transnacionalne
kompanije G bez dominacije nacionalnog kapitala i #pravljanja H.
#ransnacionalne kompanije, zasnivaj# svoje poslovanje na kapital# jedne zemlje
koja je zast#pljena # vi(e zemalja i posl#j# # jednoj do pet zemalja.
Multinacionalne kompanije predstavljaj# sva pred#zea koja posl#j# na princip#
#laganja kapitala iz vi(e zemalja i imaj# kontrol# nad imovinom # najmanje dve ili
vi(e zemlje. 5ve organizacije imaj# veoma razvijen# mre%# sopstveni$ afilijala koje
s# locirane (irom sveta4 preko koji$ se kontroli(e proizvodnja4 distrib#cija proizvoda i
#sl#ga.
T! s# se po*ele razvijati nakon Fr#gog svetskog rata4 da bi se krajem +?-i$ godina
drasti*no pro(irile na tri regionalna tr%i(ta0 =vrope9 @zije i 7acifika9 i -everne
@merike. 5ne svoj# mo ostvar#j# kontroli(#i 3 najzna*ajnija tr%i(ta0 tr%i(ta roba i
#sl#ga4 finansijska tr%i(ta i tr%i(ta informacija4 stvaraj#i monopol. 5ne #la%# svoj
kapital # nerazvijene zemlje4 investiraj#i4 a imaj# kontrol# nad 213 svetske
proizvodnje i trgovine. 7a na osnov# toga kada se #poredi ekonomski zna*aj dr%ave i
T!4 o*igledno je da s# dr%ave postale dr#gorazredni privredni s#bjekti.
Transnacionalni menad%eri moraj# biti prilago,eni razli*itim k#lt#rama4 moraj# biti
fleksibilni4 tako da m#dar menad%er treba da razvije i zadr%i nekoliko modela
mog#nosti.
15
*I(ERA(%RA
1H 7rof. Fr. 'ilija .e*evi 4V>nternacionalni menad%mentJ
2H 3rien 8. :et4 ;ontesting <lobal <overnance0 '#ltinational =conomic
>nstit#tions and <lobal -ocial 'ovements4 ;abridege Universitz 7ress4
2???
3H -c$olte :. @.4 <lobalization a critical introd#ction4 e2 .ork4 2???
4H ;$ristian 7alloiP4 M/Q=conomie 'ondiale ;apitaliste et les firmes
'#ltinationalesM
5H -tep$en CEmer4 M=fikasnost Gpr#t#rjecjaH m#ltinacionalni$
korporacijaM4 .agreb
"H /j#bomir Tadic4 Ma#ka o politiciM4 3eograd4 1+)).
&H Fr 3ogdan >li4 Fr 7redrag :ovanovi <avrilovi4 Fr @leksandar
<ra*anac4 V'e,#narodna ekonomija i finansijeJ4 3eograd4 2??".
)H Internet (www.odbrana.mod.gov.yu)
1"