DIJAGNOSTIKA U VOZILIMA

Sneana Petkovi, Mainski fakultet Banja Luka

Radivoje Pei, Stevan Veinovi, Mainski fakultet Kragujevac
Apstrakt:
Dijagnostika na vozilu (OBD amerika ili EOBD evropska) nadgleda sve komponenete sistema za
upravlajanje radom motora. Ona moe detektovati kvar ili ote!enje razliiti" komponenti sistema o#ino
prije nego to #i i" registrovo voza kao pad per$ormansi ili me"aniko ote!enje.
%adatak OBD sistema na vozilu je da upozori vozaa ukoliko do&e do greaka u upravljanju radom
motora ili do ote!enja ili unitenja sistema za naknadnu o#radu izduvni" gasova motora. 'ana dijagnostika
kavara preventivno moe sprijeiti ve!e kvarove i skupe popravke me"aniki" ili elektronski" komponenti
vozila.
OBD o#ez#je&uje mnogo vie in$orma(ija nego ikad prije i pomae prilikom dijagnostikovanja kvara i
preventivnog opravka vozila za vrijeme prve posjete servisu uvaju!i i vrijeme i nova( vlasnika vozila.
Diagnostic System At The Vehicle
)ummar*:
Diagnosti( s*stem At +"e ,e"i(le (OBD or EOBD) monitors all (omponents t"at make up t"e
engine management s*stem. -t (an dete(t a mal$un(tion or deterioration o$ t"ese various (omponents
usuall* .ell #e$ore t"e driver #e(omes a.are o$ t"e pro#lem t"roug" a de(rease in per$orman(e or
me("ani(al damage.
OBD are designed to alert drivers ."en somet"ing in t"e engine management or emission (ontrol
s*stem #egins to deteriorate or $ails. Earl* diagnosis $ollo.ed #* timel* repair (an o$ten prevent more (ostl*
repairs to eit"er ele(troni( or me("ani(al po.ertrain (omponents.
OBD s*stems provide $ar more in$ormation t"an ever #e$ore to "elp auto te("ni(ians diagnose and
properl* repair ve"i(les during t"eir $irst visit to t"e repair s"op/ saving time and mone* $or (onsumers
1. Uo! " tehni#$" !i%agnosti$"
Teni!ka dijagnostika o"uvata aktivnosti koje se s#rovode u cilju ocene trenutnog teni!kog stanja
siste$a %"e& rastavljanja ili ra&aranja', a u cilju #redu&i$anja #lanirani aktivnosti odravanja ili #rogno&e
teni!kog stanja siste$a u "udunosti(
)ugove!nost, #ou&danost i dijagnostika su $e*uso"no #ove&ani #ara$etri, koji odre*uju teni!ko
stanje siste$a u celini( )ijagnostika, koja se &asniva na nau!noj osnovi, na $ate$ati!ki$ i fi&i!ki$
&akonitosti$a i $etoda$a, koji o$oguavaju #osti&anje o#ti$alni re&ultata, #redstavlja novi ogranak
teni!ke ki"ernetike( +si$ toga, dijagnostika #redstavlja vaan sastavni deo teni!kog odravanja, #oto
o$oguava da se "e& raskla#anja odredi stanje siste$a i #redvidi resurs njegovog #ou&danog rada(
, &avisnosti od o"lika teni!kog stanja, koje je #otre"no utvrditi dijagnostika o$oguuje-
- proveru ispravnosti sistema ili sastavni" delova/
- proveru radne sposo#nosti sistema/
- proveru $unk(ionisanja sistema/
- istraivanje otkaza (mesta/ o#lika i uzroka) itd.
+snovne #ret#ostavke &a dijagnostiku su-
- poznavanje $enomena pro(esa (sistema) koji se dijagnosti(iraju/
- poznavanje metoda/ te"nika i mogu!nosti koje se koriste za merenje razni" me"aniki" veliina/
- poznavanje metoda o#rade izmereni" veliina/
- priprema poslova/ odnosno prikupljanje in$orma(ija o o#jektima koji se dijagnosti(iraju
(geometrija/ snaga/ #r. o#rtaja/ standardi/ propisi)/
- iz#or neop"odne opreme/
- izrada plana merenja i o#rade rezultata.
)ijagnostika, ili #ronalaenje neis#ravnosti, je osnovni deo teni!kog odravanja auto$o"ila(
Sva novija vozila sadre u sebi odreeni broj elektronskih sistema kao to su:
elektronska kontrola motora, ABS, AirBag, itd. Svaki od ovih sistema sadri odreeni broj
takozvanih funkcionalnih grua koje su funkcionalno ovezane. Svaka funkcionalna grua se
sastoji od nekoliko komonenti kao to su: rekida!i, senzori, kablovi, itd. "a osnovu ove
strukture, rvi dijagnosti!ki korak bio bi identi#kacija neisravnih elektronskih sistema, slede$i
korak je otkrivanje neisravnih funkcionalnih grua u tim sistemima i na kraju lokalizacija i
oravka neisravnih komonenti u tim gruama.
"a rimer kolo senzora temerature rashladne te!nosti redstavlja jednu funkcionalnu
gruu. %na se sastoji od senzora, kablova, kontrolne jedinice i softvera u kontrolnoj jedinici.
Svaki roizvoa! vozila ima razvijenu roceduru dijagnostikovanja kvara na
elektronskim sistemima u svojim vozilima. & tim uutstvima su detaljno oisani koraci
otkrivanja kvarova i njihovih otklanjanja.
2. OBD dijagnostika
Broj ra&li!iti ti#ova i $odela auto$o"ila je u #orastu( ,deo elektronike raste tako*e( Vre$e &a
ra&voj novi vo&ila je sve krae( .ato je dijagnostika #ostala vrlo vana u cilju ostvarivanja #ou&danosti i
efikasnosti novi $odela vo&ila, #a se i$#le$entira u /,0 %/lektronska ,#ravlja!ka 0edinica' vo&ila( Tako je
nastao i novi vid sa$o1dijagnostike siste$a vo&ila koju, toko$ nor$alne eks#loatacije, vri i $e$orie /,0(
, neki$ slu!ajevi$a se odre*ena neis#ravnost signali&ira vo&a!u #reko odgovarajui la$#ica na
instru$ent ta"li( ."og toga je taj vid dijagnostike do"io na&iv 2dijagnostika na instru$ent ta"li3 %engl( 2+n1
Board )iagnostics3 +B)'( Kod takve dijagnostike serviseri tre"a sa$o da, u& #o$o odgovarajui ure*aja,
#ro!itaju listu dijagnostikovani ne#ravilnosti(
Prvi +B) siste$ %danas &van +B) 4' odnosio se na $odele #utni!ki vo&ila koji su #rvi #ut
#roi&vedeni i stavljeni u sao"raaj na teritoriju Kalifornije nakon 5677( godine( +B) 4 je #ro#isivao da se
is#ravnost svi elektronski sen&ora #ostavljeni na $otoru i ostali elektronski dijelova, "itni &a kvalitetno
sagorevanje i e$isiju i&duvni gasova, $ora sa$odijagnostikovati od strane ra!unara ugra*enog u vo&ilo(
+B) 4 je #ro#isivao da-
1 vo&ilo $ora #osedovati elektronski siste$ sa$okontrole8 "ilo kakva greka na elektronski$ delovi$a
"itna &a kvalitet i&duvni gasova
1 $ora "iti &a"eleena u $e$oriji ra!unara i o&na!ena svetlenje$ %ne tre#tanje$' u#o&oravajue M4L
la$#ice8
1 &a#isana greka i& $e$orije ra!unara $ora se #ro!itati naj$anje u& #o$o #ose"no #okrenutog
#rogra$iranog tre#erenja (0las" 1ode) M4L la$#ice ili #o$ou nekog is#itnog ure*aja(
Pro"le$ kod ovi siste$a se ogledao u to$e to je svaki #roi&vo*a! ra&vijao vlastiti dijagnosti!ki
ure*aj, vlastiti dijagnosti!ki #riklju!ak, vlastite #rocedure !itanja greaka i& $e$orije ra!unara 1 #a su se
servisne slu"e $orale usko s#ecijali&irati sa$o &a jednu $arku vo&ila, a #roi&vo*a! je sa$o ovlatenoj
servisnoj slu"i #rodavao neo#odne #odatke kako se #o#ravlja #ojedini ti# vo&ila(
)a "i se otklonio ovaj #ro"le$ #roi&aao je siste$ druge generacije +B) 44( Kao o"ave&an se
#o!eo #ri$enjivati od 5669( godine &a oto $otore, a od 566:( godine &a di&el $otore &a #utni!ka vo&ila(
;ajvanije nado#une u +B) 44 siste$u su da u& svetlenje, #ro#isana je dodatna funkcija <tre#tanja<
kontrolne M4L la$#ice u slu!aju #ojedini vrlo 3kriti!ni= greaka koje "itno uti!u na e$isiju i&duvni gasova i
$ogue oteenje katali&atora( Kontrolna M4L la$#ica $ora #o!eti svetliti ili tre#tati ako jedan od sledei
#rocesa ili sklo#ova neis#ravno funkcionie-
1 1 sagorevanje s$jese8
1 1 katali&ator8
1 1 la$"da sonda %u#ravlja!ka i kontrolna'8
1 1 siste$ &a sekundarno uduvavanje sveeg va&dua
1 1 siste$ &a #riku#ljanje is#arenja goriva8
1 1 siste$ &a recirkulaciju i&duvni gasova
+B)144 ne sa$o da o$oguava ko$#letnu kontrolu $otora, nego i #raenje asije auto$o"ila,
dodatni ure*aja u auto$o"ilu, te o$oguava dijagnosti!ku kontrolu svi siset$a koji su s#ojeni na $reu
unutar auto$o"ila %>BS, SRS, /SP, TR?, alar$, siste$ #renosa, #odi&a!i stakala,((('( +B)144 #ort
o$oguava @ vrste $onitoringa ra&li!iti #ara$etara u auto$o"ilu-
1 dijagnosticiranje kodova greaka %)T?A)iagnostic Trou"le ?ode'
1 anali&a #adataka u stvarno$ vre$enu %real1ti$e data'
1 anali&a #odataka off1line %free&e fra$e data'
+B) 44 #rogra$ $ora dijagnostikovati ne sa$o da li je #ojedini elektronski dio u funkciji %radi ili ne
radi' ve i da li osla"ljen rad tog dela uti!e na e$isiju i&duvni gasova(
, $e$oriji ra!unara osi$ greke $ora se &a"eleiti i u koji$ radni$ uslovoi$a je greka nastala(
.a#isana greka u $e$oriji ra!unara $ora se o!itati u& #o$o odgovarajueg dijagnosti!kog ure*aja
()(an2+ool), a ne sa$o #ute$ #rogra$iranog tre#erenja (0las" 1ode) M4L la$#ice(
Tako*e, sa +B)44 #rogra$o$ #ro#isana je ko$unikacija i&$e*u dijagnosti!kog ure*aja i ra!unara
$otora(
Pro#isane su sve greke koje se $oraju &a"eleiti u $e$oriji ra!unara i nor$irane su o&nake
#ojedini elektronski delova( Pro#isan je dijagnosti!ki 591#inski konektor )L? (Data 3ink 1onne(tor)
i&$e*u ra!unara $otora i dijagnosti!kog ure*aja kao i sa$ dijagnosti!ki ure*aj, slika5(
Slika 1. Dijagnostiki prikljuak D31 (Data 3ink 1onne(tor)
O&D II na o'ilima sa !i'el moto(ima
,o"i!ajeno je da kada se govori o +B) siste$i$a da se #od ti$ #odra&u$evaju sa$o oto $otori( Me*uti$,
ciljevi koji se ele #ostii +B) 44 siste$o$ kod di&el $otora u #ot#unosti jednaki ciljevi$a koji$a se tei i
kod "en&inski $otora( )akle, kontroliu se elektronski dijelovi i sklo#ovi "itni &a kvalitetno sagorevanje
s$ese u $otoru "itni &a to $anju e$isiju tetni i&duvni gasova( 4 ovdje je #ro#isano #ostojanje
u#o&oravajue la$#ice %M4L', dijagnosti!kog #riklju!ka %)L?', #ostu#ak #riklju!enja dijagnosti!kog ure*aja
kao i #o#is svi greaka koje se $oraju &a"iljeiti u $e$oriji ra!unara ako na neko$ delu nastu#i greka(
Kako se ra&likuju #rocesi u oto i di&el $otoru tako #ostoje i odstu#anja u tenologiji sa$odijagnostike +B)
44 #rogra$a i&$e*u #rogra$a na$ijenjenog &a oto ili di&el $otor(
). *(o+s$i sistem samo$ont(ole , *O&D sistem
(The European On-Board Diagnostic)
+d sredine osa$deseti godina sve vei "roj evro#ski vo&ila o#re$an je u nekoj for$i siste$o$ &a
sa$odijagnostiku
, /vro#skoj uniji je #redvi*eno da #utni!ka vo&ila sa oto $otoro$ koja &atrae ti#sko odo"renje od
B5( januara CBBB( godine $oraju "iti sa +B) siste$o$( .a di&el $otore &a 3laka vo&ila= datu$ je B5( januar
CBB@( godine, a 3teka vo&ila= B5( januar CBBD( godine( Kako "i se #ravila ra&lika i&$e*u a$eri!kog i
evro#skog +B) siste$a, !esto se evro#ski siste$ o&na!ava /+B)(
Postojanje /+B) siste$a na vo&ilu #ro#isano je o$ologacijski$ #ravilniko$ /?/ R 7@ %osnovna
s$jernica :BECCBE//? i njene do#une' koji$ se tako*e definie na!in is#itivanja i&duvne e$isije i& vo&ila(
+si$ to svetlenje$ M4L la$#ice /+B) siste$ signali&ira neis#ravnost i&duvne e$isje on $ora
&a"eleiti greke ako jedan od sledei siste$a ili sklo#ova neis#ravno funkcionie-
kod oto $otora slika C,
katali&ator,
i&ostanak #alenja s$ese u neko$ cilindru,
la$"da sonde,
siste$ &a kontrolu is#arenja i& vo&ila,
kvar "ilo kojeg sen&ora ili sklo#a koji $oe dovesti do #oveanja e$isije tetni gasova
kod di&el $otora,
katali&ator %ako je #ostavljen',
filter !estica %ako je #ostavljen' ,
siste$ &a u"ri&gavanje goriva %koli!ina "ri&ganog goriva i #o!etak u"ri&ganja'8
kvar "ilo kojeg sen&ora ili sklo#a koji $oe dovesti do #oveanja e$isije tetni gasova(
a' b'
Slika 2. (ontrola katalizatora )a' i izostanka alenja )b'
, slu!aju utvr*ivanja "ilo koje greke u vo&ilu se tre"a u#aliti M4L la$#ica, ne ra!unjui njeno
#alenje kod #okretanja $otora !i$e se #roverava da nije #regorela( ( M4L la$#ica e se u vonji u#aliti tek
nakon to se uo!ena greka #onovi naj$anje tri #uta %tada se i $e$orie greka u ra!unaru'( >ko se M4L
la$#ica #ali1gasi %tre#eri' onda to &na!i da je na $otoru dolo do #rekida #alenja s$ee u neko$ cilindru ili
je greka takva da $oe i&a&vati oteenja katali&atora(
M4L la$#ica e nakon odre*enog vre$ena #restati tre#eriti ako ra!unar vie ne "elei #rekid
#aljenja i ne #ostoji o#asnost od oteenja katali&atora, a #ot#uno e se ugasiti ako u tri ciklusa vonje
%ciklus vonje sli!an ciklusu i& o$ologacijskog is#itivanja ti#a 4' ne uo!i greku na siset$u( , $e$oriji
ra!unara ostaju #odaci o greki kao i #odaci o radni$ #ara$etri$a $otora kada je greka uo!ena( +va
greka e se i&"risati tek nakon eventualnog gaenja M4L la$#ice tj( nakon FB ciklusa &agrevanja $otora na
radnu te$#eraturu u koji$a ista greka nije #onovila(
/+B) #rogra$ i$a i dodatnu funkciju o!uvanja katali&atora, >ko se greka, koja $oe dovesti do
trajnog oteenja katali&atora, u&asto#no #onovi, $otor #o!inje raditi u sigurnosno$ radno$ rei$u kako je
o#isano u su!aju i&ostanka #alenja(
-. Za$l%"#a$
+n1Board )iagnostic %+B)' siste$i su danas #risutni u svi$ savre$eni$ auto$o"ili$a ?ilj +B)
dijagnostike je da o"e&"edi vo&ilo sa dijagnosti!ki$ siste$o$ koji je u stanju da kontinualno #rati efikasnost
siste$a &a kontrolu e$isije, i da una#redi dijagnostikovanje i #o#ravku kada se kvar dogodi(
;ovi dijagnosti!ki siste$i na vo&ili$a ne sa$o da registruju neis#ravnosti svi ure*aja odgovorni &a
e$isiju i& vo&ila ve i o$oguuju da se ta neis#ravnost &a#a$ti u /,0 %/lektronskoj u#ravlja!koj jedinici'( 4
to na takav na!in da se $oe #ro!itati i adekvatno inter#retirati- kao eks#res dijagnostika kod vo&a!a, kao
o"ave&na stavka u "a&i #odataka #rvo u servisu a onda u ra&voju kod #roi&vo*a!a &a #raenje #ou&danosti(
Ra&voj novi siste$a dijagnostike 2na instru$ent ta"li3 doveo je do uku#ne #ro$ene u konstrukciji,
servisiranju i odravanju vo&ila(
.. Lite(at"(a
5( Pei R(, Petkovi S(, Veinovi S(, Motrna vo&ila i $otori1o#re$a, Mainski fakulte Banja
Luka CBB7(
C( tt#-EEGGG(o"ddiagnostics(co$E
@( tt#-EEGGG(e#a(govEo"dEtecnicians(t$
F( tt#-EEGGG(autodijagnostika(euE