FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

NOVI SAD





SEMINARSKI RAD
iz
KRIMINOLOGIJE





Tema: Ekoloki kriminalitet










Ni, maj 2008

1
S A D R A J :




Uvod.............................................................................................2

1. Pojam ekoloke devijantnosti................................................3
2. Osnovni oblici ugroavanja ivotne sredine.........................4
2.1. Klasifikacija zagaivaa................................................5
3. Ekoloki kriminalitet u uslovima tranzicije..........................6
3.1. Uticaj globalizacije na destruisanje..............................8
4. ovek, naruavanje ivotne sredine i globalni ekoloki
problemi.....................................................................................10
5. Nuklearni materijal.............................................................11
6. Ustavno-pravne osnove ekoloke bezbednosti...................16
7. Zakonske i podzakonske osnove ekoloke bezbednosti.....18
7.1. Krivina dela...............................................................19
7.2. Privredni prestupi........................................................22
7.3. Prekraji...................................................................... 23

Zakljuak....................................................................................24

Literatura.....................................................................................26









U v o d
2
Odnos oveka prema prirodi bio je, sa retkim izuzecima, prilino sebian i imao je
izraene odlike antropocentrizma.
Kao osnovni elementi bezbednosti jedne drave u literaturi sa navode tri uzajamno
povezane komponente:
- zadovoljavajue ekonomsko stanje,
- socijalna ravnotea, i
- ekoloka stabilnost.
Zajedno sa jaanjem ekoloke svesti postalo je jasno da ekonomsko blagostanje
nije jedini garant koji e pruiti uslove za ovekov opstanak na planeti.
Degradacija ivotne sredine, iji je krivac upravo ekonomski faktor, dovodi u
pitanje fundamentalne aspekte bezbednosti, na nacionalnom i na globalnom planu.
1

Sve ljudske delatnosti su povezane sa proizvodnjom i potronjom.Ova injenica
se ogleda u potranji za prirodnim resursima, s jedne strane, ili zagaenju ivotne sredine,
s druge strane.
ovek je priblino pre 12.ooo godina uao u prvi konflikt sa prirodom, kada on od
lovca i sakupljaa plodova postaje onaj koji pokuava da kontrolie prirodu i stvara prve
ekosisteme.
Odnos oveka prema ivotnoj sredini je egocentrian, jer ovek svojim
nepromiljenim radom i namernim delovanjem, zadovoljavajui svoje potrebe i elje,
dovodi svoju okolinu na granicu prihvatljivog optereenja.
Zato je neophodno da problemi ivotne sredine budu predmet reavanja.
itava meunarodna zajednica je prihvatila koncept odrivog razvoja u nadi da e
dananji razvoj i upotreba ivotne sredine omoguiti buduim generacijama da zadovolje
svoje sopstvene potrebe...
Ukoliko bi se analizirao pravni aspekt ekoloke bezbednosti u nas, pokazao bi svu
kompleksnost teme ekoloke bezbednosti prostora koji nije u potpunosti pravno ni
teorijski definisan, to dodatno optereuje njenu praktinu stranu.
Spektara savremenih drutvenih vrednosti koje su zatiene pravnim poredkom,
pored osnovnih: zatita ivota, politikih sloboda i prava, socijalno-ekonomskih prava, u
evropskim dravama su istaknute i ekoloke vrednosti kao osnov za ouvanje zdrave
soccijalne i ekonomske baze od stratekog znaaja za njihovo funkcionisanje.
Na naem prostoru je probllem ekoloke bezbednosti je izraen vie neko ikada.
Stepen industrijskog razvoja je nizak, dok zastarele tehnologije predstavljaju potencijalnu
opasnost i baza za za industrijske akcidente. Osim toga, u neposrednoj prolosti smo na
naim prostorima imali ratne aktivnosti i vellika razaranja, koja su takoe doprinela da se
ekoloka pitanja aktuelizuju i u Srbiji.

1
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07
3
Posmatrajui odnose izmeu ivotne sredine i ljudskih delatnosti, i obratno, moe
se zakljuiti da degradacija ivotne sredine moe imati ozbiljne posledice na ljudsko
zdravlje, siromatvo,ekonomski razvoj, pa i na nacionalnu bezbednost.
2


1. Pojam ekoloke devijantnosti
Savremeno drutvo, posebno nov nain proizvodnje, tehnike inovacije u
razvijenim zemljama sveta i prodor savremenih tehnologija u zemljama razvoju imaju
izuzetan znaaj za prosperitet oveanstva. Meutim, pored toga to ti procesi imaju
progresivnu dimenziju oni ine i niz posledinih negativnih i sloenih procesa koji utiu
na promene prirodne ovekove okoline, odnoso deava se da one ugroavaju prirodnu
ovekovu sredinu i samog oveka.
Ekoloki problemi su takvi da izazivaju poremeaje drutvenih funkcija, sa
uzrocima tipino drutvenim i psiholokim u meri kojim je to drutveno uslovljeno.
Razmere posledica ekoloke krize su takve da se one manifestuju i ire od problema ue
shvaenog, a pojave se mogu korigovati ili spreiti iskljuivo drutvenim merama. Re je
o tome da je ovek kao drutveno bie nuno upuen na prirodu i ivot u svojoj okolini.
Tako da se ekoloki problem tretira kao multidiscliplinarni problem kojima se bave,
manje-vie, sve prirodne i humanistike nauke.
Ekologija pored toga to se bavi prouavanjem odnosa izmeu ivih bia i prirode
kao delova jedinsvene celine, ona predstavlja i simbol jednog druvenog pokreta i
zalaganja za nove ekoloke vrednosti.
Znaaj prirode je u njenoj mogunosti da zadovolji ljudske potrebe. time se
ispoljava njena upotrebna vrednost, i to kao nain zadovoljavanja psihofizikih potreba i
kao nov kvalitet ivota. ekoloki problemi vrednosti se, prema tome, ispoljavaju u
kvalitetu ivota oveka. Taj kvalitet ini ukupnost ovekovih individualnih, materijalnih,
kulturnih i duhovnih vrednosti. Zato ekstremizam oveka prema prirodi nije nita drugo
do naruavanja i ugroavanje uotrebne vrenosti sopstvene sredine.
3

Ekologija je upravo ta koja ukazuje da je prisutna svest o potrebi promena nae
civilizacije i o promeni odnosa civilizacije spram prirode i okoline.
Civilizacija je, bez sumnje, doprinela optem napretku oveanstva, ovladala
prirodnom i njenim zakonitostima, prevazila mnoge probleme zavisnosti i iz osnova
promenila ovekov ivot. Te dimenzije pitanja razvoja ljudske zajednice, u ovom sluaju,
nije nuno dokazati. Meutim takav put ve ima ozbiljen posledice koje su ugrozile kako
prirodu tako i oveka. Kao retko koji oblik socijalne devijacije ekoloki problemi ine
univerzalno pitanje opstanka planetarne civilizacije, ma na kom delu ona imala svoje
posledine efekte. Naime, ekoloka kriza i problemi narasli su i intenzivirani toliko da u
sutini prevazilaze ma kakvu mo efektivne intervencije bilo koje zemlje, naune oblasti
ili organizacije. Naprosto oni postaju opte pitanje ljudske zajednice i naunih disciplina
skoro bez izuzetaka.

2
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07
3
Bokovi Milo: Kriminologija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007, str:496
4
Odnos, oveka i prirode je zajaman, alli je priroda uslov opstanka oveka. Ona
prema njemu vri trostruku funkciju: bioloku (zdravlje), ekonomsku (prirodne rezerve) i
socijalnu (duhovni razvoj). Iz odnosa prema prirodi ovek iskazuje svoj odnos prema
vrednostima i vrednosnom sistemu uopte. ovek je deo prirode i njenog roda u okviru
cele vrste ivih bia i biljnog sveta. Da bi se priroda sauvala kao vrednost, od oveka se
trai ne samo da je prilagoava sebi nego i da joj se sam prilagoava. Umesto prirode,
problem odnosa postao je ovek. On je taj koji zloupotrebom nauke vri nasilje nad
prirodom. Takva ovekova dominacija nad prirodom izrodila se i u dominaciji oveka
nad ovekom i u jedam krajnje iracionalan odnos. Pored indusrijalizacije i tehnolokih
procesa savremeni rat i posledice primene modernog naoruanja na prirodnu sredinu ine
najznaajnije vidove ljudske destrukcije na njen opstanak i egzistenciju ljudske vrste
uopte.
4



2. Osnovni oblici ugroavanja ivotne sredine
Osnovni oblici ugroavanja ekosistema su raznovrsni vidovi zagaivanja voda,
vazduha, zemljita i uma, kao i jonizujua zraenja i buka.
Oragnizacija Ujedinjenih nacija je prihvatila definiciju koja propisuje uslove pod
kojim se neko moe smatrati zagadjivaem.
Ta definicija glasi: Kada supstanca ili energija direkto ili indirekto, ugroavaju
zdravlje oveka, opstanak pojedinih eko-sistema, prirodne izvore i proizvode, ili se moe
pojaviti izvorom opasnosti, oznaava se zagaivaem.
5

Uoga drave jeste da obezbedi zatitu vitalnih vrednosti od svih oblika
ugroavanja. U zavisnosti od toga o kom obliku ugroavanja ivotne sredine je re
razume se da ona to nee moi uraditi podjednako i uspeno.
Prema tome, oblike urgoavanja moemo podeliti u zavisnosti da li su izazvani
dejstvom objektivnih ili subjektivnih inilaca.
Van domaaja preventivne dravne intervencije i mogunosti da obezbede
efikasnu zatitu veoma esto su objektzivni faktori, kao to su vee elementarne
nepogode i katastrofe. Meutim, tamo gde se radi o suzbijanju onih inilaca ugroavanja
ivotne sredine pod dejstvom faktora (oveka), otvaraju se i nameu znatne mogunosti
da se pomou dravnog mehanizma obezbedi zatita ivotne sredine.
Pitanje ekoloke bezbednosti sve vie dobija na znaaju u svetskim poslovima.
Na pojavu ubrzanog zagadjivanja ivotne sredine utiu brojni inioci. Meu njima
su sledei:
- sve intenzivniji razvoj industrije i poljoprivrede,
- uveana upotreba biolokih nerazgradivih sinteteinih materiojala,

4
Bokovi Milo: Kriminologija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007, str:498
5
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07

5
- sve vee korienje nuklearne energije,
- sve vee korienje,esto i nekontraolisano, lekova,
- uobiajeno iskoriavanje naunih dostignua razliitih nauka
protiv, a ne u korist oveka.
6

Posledica devijacija u odnosu oveka prema prirodi ne iskazuje se samo u
zagaivanju okoline, vee i u iscrpljivanju njenih rezervi. Smatra se da ovek od
prirode godinje uzme 1-2% biomase, to navodi na zakljuak da nije problem u
koliini zahvatanja, ve u nerazumnom uzimanju onih rezervi ije su koliine ipak
ograniene.
Svojim delovanjem ovek je bitno izmenio okolinu a svesnim
iskoriavanjem prirode naruio zakonitu prirodnu ravnoteu, ime je svakako
ugrozio svoju sopstvenu egzistenciju. Tako su stvoreni uslovi ekoloke krize koja
je, kako se smatra, poela sredinom dvadesetog veka.
Najznaajniji problemi su u zagaivanju i unitenju biosfere (zemlja,
vazduh, voda). Spektar ugroavanja prirode zagaivanjem je veoma raznolik, a
najbitniji procesi njihovog ispoljavanja mogu se uoiti preko hemizacije
poljoprivrede, irenja biolokih agenasa i nezatienih tehniko-tehnolokih
procesa.
U mogue izazivae ekolokih problema i ugroavanja ovekove sredine
spadaju i pojave koje su posledica dejstva hemijskog, biolokog, nuklearnog i tzv.
meteorolokog oruja.
Zagaivanje biosffere moe biti nuklearno, industrijsko, saobraajno,
urbanistiko i sl. Najizrazitije je idustrijsko zagaivanje. Deava se situacija kada
elja za profitom postaje ograniavajui faktor ugraivanja sistema zatite, a
njihova upotreba morala bi se uraunati u cenu proizvoda i umanjenu
konkurenciju na tritu.

2.1. Klasifikacija zagaivaa
Sam proces zagaivanja je raznolikog karaktera, pa je prisutan problem
jedinstvene klasifikacije.

Klasifikacija prema prirodi zagaivaa:
- hemijski (organski i neorganski),
- fiziki (gasni, teni, vrsti).

Klasifikacija prema svojstvu zagaivaa:
- rastvorljivi ili nerastvorljivi u vodi,

6
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07
6
- rastvorljivi ili nerastvorljivi u uljima,
- rastvorljivi ili nerastvorljivi u mastima,
- biodegradibilni ili bionegradibilni,
- reaktivni ili nereaktivni sa drugim supstancama,
- postojani ili nepostojani u vodi, vazduhu, zemljitu, ivim biima.

Klasifikacija prema izvoru:
- produkti sagorevanja goriva,
- produkti industrijskog porekla,
- produkti poljoprivrednog porekla,
- produkti mikrobijalne aktivnosti,
- komunalni produkti.

Klasifikacija na bazi zagaivanja sektora ivotne sredine:
- Zagaivanje vode,
- Zagaivanje vazduha,
- Zagaivanje zemljita,
- Zaagaivanje hrane.
Pored navedenih zagaivanja i zagaivae, postoje i neki specifini oblici
zagaivaa i zagaivanja koje nije mogue uvrstiti u bilo koje navedene klasifikacije.
Takvi su na primer: radioaktivnost, buka, psihiko zagaivanje.
7




3. Ekoloki kriminalitet u uslovima tranzicije
Ekoloki kriminalitet predstavlja savremeni oblik kriminaliteta, koji obuhvata
grupu krivinih dela kojima se titi ivotna sredina.
Ovaj fenomen, kao deo sveukupnog savremenog kriminaliteta, ima niz osobenosti
koje karakteriu savremeni kriminalitet. To su: masovnost, dinaminost, adekvatan stepen
organizovanosti, stalna ekspanzija i prisutnost elemenata inostranosti, kao i vetine
prilagoavanja novonastalim drutvenim, politinim i ekonomskim odnosima.

7
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07

7
Svakodnevno korienje i primena dostignua nauke i tehnike ubrzali su razvoj
proizvodnih snaga, izgradnju savremenih industrijskih giganata, modernu urbanizaciju i
otkrivanje novih izvora energije.
Ekoloki kriminalitet, nastao na osnovu takvog razvoja, pokazuje svojstva
dinaminosti i ekspanzije. I sve vie ispoljava element inostranosti, jer se zagaivanje ne
moe zaustviti administrativnim merama, niti dravnim granicama.
Raznovrsni su uzroci ugroavanja ivotne sredine. Utvrivanje uzroka ekolokog
kriminaliteta je izuzetno znaajno, jer je poznato da se negativna pojava najbolje suzbija
ako se efikasnim metodama deluje direktno na njene uzroke. Osim toga, definisani uzroci
ekolokog kriminaliteta utiu na odreivanje nadlenosti i ovlaenja organa koji
uestvuju u njegovom otkrivanju, razjanjavanju i dokazivanju.
Pre istraivanju uzroka ekolokog kriminaliteta mora se uzeti u obzir celokupna
dinaminost ekolokih odnosa i u okviru toga sagledati odnos oveka prema zatiti
ivotne sredine i ovekovo pravo na zdravu ivotnu sredinu kao nunu potrebu za
normalan ivot i njegovu egistenciju.
Tokom tranzicije u Srbiji dolo je do primetnog razvoja novog vida ugroavanja
ivotne sredine i ekolokog kriminaliteta. Mada nema preciznih statistinih podataka, u
Srbiji je najzastupljeniji vid ovog kriminaliteta usmeren na nanoenje tete ivotinjskim
vrstama.
Kada je re o pojavnim oblicima ekolokog kriminaliteta, dve su njegove
kategorije:
- jedna, pravno tretirano, koja legalno podlee progonu,
- druga, neinkriminisana, ali opasna po vrednosti od ekolokog znaaja.
U oba sluaja radi se o ugroavanju vrednosti ustavno-pravno definisanih kao
ekolokih. To su: zemljite, ume, vode, rudna blaga i druga prirodna bogatstva, vazduh,
dobra u optoj upotrebi, kao i stvari od posebnog kulturnog ili istorijskog znaaja.
Kao rezultat napora da se i suzbijanju ugroavanja ivotne sredine upotrebe i
sredstvstva dravne prinude, sve je vie inkriminacija razliitih oblika zagaivanja
ivotne sredine posredstvom industrijskih aktivnosti kao ekolokih delikata. Ekoloki
delikti su ona inkriminisana i sankcionisana ponaanja koja pogaaju, ugroavaju ili
povreuju-
Efikasno suzbijanje ekolokog kriminaliteta podrazumeva i odgovarajuu
strunost kadrova, odnosno raspolaganje sa odgovarajuim nivoom znanja iz ekolokih
problema i kriminalistinih metoda koji se primenjuju u postupku otkrivanja,
razjanjavanja i dokazivanja ekolokog kriminaliteta.
8

Jedno je sigurno, to navode mnogi strunjaci, da terorizam i organizovani
kiminal nee biti iskorenjeni. Taktika terorista je koricenje sve sofisticiranijeg oruja, sa
veom ubitanocu akcija, izazivanje masovnih rtava i pokuajima unitavanja dravnih
i globalnih informacionih sistema. Balkan je ugroena zona jer je na njemu veoma teko

8
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07

8
ostvartiti kontrolu transfera visoke tehnologije za proizvodnju oruja. Realno gledano
islamisti mogu da se uz pomo mafije ili potkupljivih politiara doepati fisionog
materijala. Za to ima nekoliko primera.
Al kaida i druge teroristike grupe pokuavaju da se domognu nuklearnog
naoruanja u Pakistanu i Koreji. Pakistanski proliferator dr Abdul Kadir Kan odavao je
nuklearne tajne svima onima koji su to hteli. Tako je i Kim Dong Il doao u situaciju da
napravi est nuklearnih bombi, a uskoro e ih imati i vie.
U jednoj studiji Al Kaide postoji varijanta B, da u Njujorku ili Vaingtonu
"spavajua" teroristicka elija oslobodi radioaktivan materijal i time onesposobi ove
metropole za ivot. Ovo se moe spreciti samo ako Zapad prestane da na islamiste gleda
kao na verski problem i tretira ih kao problem politike i bezbednosti.
9


3.1. Uticaj globalizacije na destruisanje

Kao i svaki proces koji dugo traje i obnavlja se u velikim razmerama, tako i proces
globalizacije stvara moderno svetsko drutvo, ali ta modernost ima i negativnu stranu.
Globalizacija zadobija i izrazito potoloke vidove i oblike: stvaranje globalne
kriminalne ekonomije i njena rastua povezanost sa zvaninom ekonomijom i politikim
institucijama. Socijalno iskljueno stanovnitvo i pojedinci i grupe koji se odluiuju za
neuzporedivo profitabilniji ali raziniji nain zaraivanja, ine sve brojniju populaciju
sveta. Treba rei da organizovani kriminal, mafija, postoji dugo i da nisu nove pojave.
Novina je njihov stalni porast, ekspanzija njihovih transnacionalnih operacija, kao
i porast njihove moi. Jednom reju, nastaje simbioza izmeu mafije, drave i
finansijskog kapitala.
10

Globalizacija oznaava ekonomski, poliotiki i kulturni proces koji je omoguen
brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je esto voen eljom velikih
korporacija za osvajanjem novih trita.
Sledom razvoja odgovarajuih teorija, tehnologija i mehanizama, globalizacija se
protee na pojedine velike sektore ivota:informacije, ekonomija, politika, pravo.
Opsatanak na Zemlji prvi je uoeni nedeljivi problem oveanstva, ekoloka globalizacija
je primordijalna globalizacija.U isti mah, silom drutvenog konteksta ovekovog odnosa
sa ivotnom okolinom,ekologija je okvir ekonomije i obratno, a ekonomija okvir
politike, obratno. Iz tog spleta pojmova i procesa niu pojave globalizacije.
11

U nae vreme svet doivljava ozbiljnu reviziju merila (ekonomske) snage i
uspenosti (odrivosti) drutveno-politikih sistema. Sve do druge polovine XX veka
ekonomija je praktino priznavala samo kvantitativne opte pokazatelje rasta (progresa) u
saldiranju prometa ljudsko drutvo-prirodna okolina. Problem je tada uoen, ali jo uvek

9
www.ensarije.com
10
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07
11
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07
9
nije reen; na sistem ekonomskih rauna dosta dobro meri dobra i usluge u usluge to ih
proizvodi ovek, dok nemamo nakakvih slinih tehnika za kolektivno merenje prirodnih
izvora i posrednih uinaka rasta. Stanje se ipak bitno promenilo. Danas u razvijenim
zemljama imaju puno pravo graanstva makroekonomske teorije, koje radikalno kritikuju
najvanije vaee opte parametre socio-ekonomskog napretka. Proizvod i prihod po
glavi stanovnika gube status najboljih i najobjektivnijih indikatora bogatstva i
razvijenosti. Drutveni proizvod (BNP) ne uivas vie neprikosnoveno potovanje kao
prava mera ekonomskog uspeha. Procena stanja privrede i drutva legitimno ukljuuje
pojmove kao to su: kvalitet ivota, kapacitet sredine, odrivi-uravnoteeni razvoj, koji
odravaju ekoloke aspekte ovekovog specifinog, drutveno-ekonomski odreenog
kolektivnog, generinog odnosa prema prirodi.
12

Oigledni su zahtevi za uvoenje novih mera i pokazatelja, pomou kojih bi se
tanije pratile i uraunavale neizbene posledice privrednih aktivnosti u ovekovoj
okolini. Siromaenje resursa, degradacija ivotne sredine, umanjivanje prirodnog
kapitala-postaju redovan sastavnio deo ekonomskog bilansa, makar i preko merenja tek
pojedinih aspekata opte sredinske (environmental) problematike.
Znaaj ekolokih parametara nesumnjivo se poveava u svim oblicima i
metodama ocenjivanja tekueg stanja, kao i predvianju i planiranju budueg razvoja.
Ekoloka svest, ispoljena u interesu za racionalizacijom iskoriavanja prirodnih resursa
(naroito neobnovljivih), u brizi za ouvanjem raznovrsnosti ivog sveta (biodiverziteta)
na Zemlji, u brizi za zatitu kvaliteta ovekove ivotne sredina ukljuuje se u
sociopolitike i ekonomske tokove, ne vie kao ukrasna filozofska deklaracija, nego kao
stalan praktini elemenat u projektovanju i realizaciji privrednih i drugih poduhvata.
U cilju efikasne primene objektivnih saznanja i teorijskih koncepcija moderne
nauke o prirodi, pronalaze se egzaktne nove mere i pokazatelji. Stvarno, a ne formalno,
ekoloko vrednovanje razvojnih programa postaje obavezna komponenta ekonomskog
planiranja. Savremena makroekonomika suoava se sa zadatkom da promptno asimilira
ekoloka saznanja i prognoze, kako lokalne tako i globalne, te da predvia i obezbeuje
njihovu implikaciju.
13

Vie ne moe biti sporno da ekonomski rast mora uvaavati posledice po
sredinske resurse, na kojima se u krajnjoj liniji baziraju sve ekonomske aktivnosti.
Egzaktna ocena nosivosti sredine (sarruing capacitu) spada meu temeljne odrednice
modernih gospodarskih projekata.
Ne bi se moglo rei da je dosadanji privredni rast ba blagotvorno uticao na
stanje ovekove ivotne sredine. Lake bi bilo nai argumente za suprotno stanovite.
Stoga razvijeni delovi savremenog sveta mnogo ulau u zatitu i unapreenje prirodne
okoline. Meutim, to sebi mogu u znaajnijoj meri dozvoliti samo snane ekonomije,
ubedljivo nadmone u uslovima liberalne trine konkurencije. Ekoloki kolektivi
ekonomskog liberalizma dostupni su pre svega jaim privredama, isto kao i socijalni. U
svakom sluaju, sazrela je svest da ivotni interesi oveka, u lokalnim i grobalnim
razmerama, zahtevaju da se pri svakom koraku privrednog razvoja ostvaruje sinteza

12
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07
13
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07

10
raspoloivog znanja, te puna i efikasna primena tog znanja u realizaciji svih i svaijih
razvojnih projekata.
Sa realativizacijom motiva zarade i irokim prodorom ekoloke problematike na
ekonomsko-politiku pozornicu, strahovito narasta uloga novog morala u svetskoj
politici, zasnovanog na poznatim optim interesima koji postaju realni temelji modernog
humanizma.
Kulturna globalizacija je susret razliitih svetskih kultura i obiaja. Protok robe,
kapitala i ljudi preko dravnih granica nosi sa sobom i protok navika, obiaja i kultura.
Ovaj proces kod razliitih ljudi esto izaziva razliite reakcije. Neki smatraju uticaj nove
kulture pozitivnim razvojem koji obogauje postojeu kulturu, dok drugi u novoj kulturi
vide pretnju utvrenim vrednostima i pravilima.
Finansijski kriminal je u ogromnom porastu. Raanje transnacionalnog kriminala
predstavlja veliku, moda najveu pretnju svetskom sistemu, ali adekvatnog odgovora na
tu poasnost nema. Sa kriminalnom ekonomijom tesno je povezan nastanak ogromne tzv.
Neformalne, sive ekonomije rada na crno, deijeg rada i planetarnog verca robe najnieg
kvaliteta i falsifikata prestinih maraka.
14


4. ovek, naruavanje ivotne sredine i globalni ekoloki
problemi
Kako je mogue da jedna organska vrsta vrsta Homo sapiens promenama na
globalnom nivou dovodi u pitanje sopstvenu budunost, kao i funkcionisanje ivota na
Zemlji u celini.
U pokuaju davanja odgovora na ovo pitanje mora se poi od sagledavanja
ekoloke paradigme, odnosno odgovora na pitanje od ega zavisi funkcionisanje ivota
na Zemlji. ivot na naoj planeti zavisi od tri meusobno povezana faktora, i to: protoka,
materije i gravitacije.
ovek danas na planeti predstavlja organsku vrstu koja u svakom trenutku moe
da izazove bioloku katastrofu, ije se razmere ne bi mogle uporediti ni sa im ta se u
evoluciji dogodilo. Zagaeni vazduh utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav
ekosistem. Atmosfera slui i kao sredstvo transporta zagaujuih materija do udaljenih
lokacija i kao sredstvo zagaenja kopna i vode. Zagaenje vazduha zavisi prvenstveno od
tipa zagaivaa.
Glavni izvori zagaenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i
saobraaja.
Najee zagaujue materije su ugljenmonoksid (CO), sumoprdioksid
(SO2)azotdioksid (NO2), mikroestice rai. Specifine zagaujue materije vazduha su i
olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teki metali i organski spojevi
koji nastaju kao rezultat razliitih aktivnosti.

14
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Upravljanje ekolokim resursima, 2/07

11
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje, mirisa i ukusa. Ovaj gas
nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncentracija od 1% CO u
vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksian u visokim koncentracijama i
indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiu
uglavnom od saobraaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske
emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO
2
) u Evropi iznosi 39M tona
godinje. Emisija SO
2
jedinjenja drastino je vea u zimskom, nego u letnjem periodu,
zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najee i najvie u
centralnoj, junoj i jugoistonoj Evropi. Zato su vlasti u dravama ovih regiona krenuli u
kampanju za redukciju upotrebe vizila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija
SO
2
u atmosferi zapadnoevropskih gradova primetno je opala u odnosu na l970 godinu.
Pod koncentracije SO
2
u atmosferi rezultat je redukcije korienja fosilnih goriva u
zagrevanju domainstava.
Emitovane kisele supstanice kao to su SO
2
a azot dioksid NO
2
u atmosferi se
mogu zadrati i do nekoliko dana i za to vreme prei razdaljinu od preko nekoliko hiljada
kilometara, gde se preobrauju u sulfatnu i azotnu kiselinu. Primerni polutanti SO
2
i NO
2

i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrinu
zemlje i povrinskih voda (kisele kie) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti
acidifikacije odraavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na poveanje toksikih
metala u vodi, biljke koje su osetljive na poveanje koncentracije hidrogenovih jona u
zemljitu, ljudi takoe trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrinske ili
podzemne vode koje esto imaju neprimeren Ph i poveanu koncentraciju metala.
Kljunu ulogu i doprinos u oblasti unapreenja, utvrivanja priofiteta i ouvanja
ivtne sredine imale su Ujedinjene nacije. Konferencija UH o ivotnoj sredini i razvoju
(UNCED) odraana u Rio de eneiru, u Brazilu, od 3. do 14.juna 1992.godine,
prepoznala je da zatita ivotne sredine i problemi upravljanja prirodnim resursima
moraju da budu integresani sa drutveno-ekonomskim pitanjima, prvenstveno
eliminacijom siromatva.
Konferencija Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju predstvlja potvrdu
Povelje Konferencije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini, koja je doneta u Stokholmu
1972 godine, te uz volju dalje izgradnje na toj osnovi, s ciljem da se novim oblicima
saradnje meu dravama, bitnim delovima drutva i stanovnitva, stvara novo i pravedno
partnerstvo irom sveta, i ostvaruju meunarodni dogovori kojima bi se potovali interesi
svih i zatitio integritet globalnog sistema razvoja i ivotne sredine, priznajui nedeljivost
Zemlje, i meusobne odnose koji postoje.


5. Nuklearni materijal
SAD ima najvei broj nuklearnih bojevih glava (101140); sledi ih Rusija sa 8.400,
Kina sa 390, Francuska i Velika Britinija sa po dve stotine... Sabrana koliina nuklearnog
oruja dovoljna je za viestruko potpuno unitenje ivota na zemlji. Zvui neverovatno,
ali broj neispaljenih nuklearnih bojevih glava kojima se izgubio trag izraava se u
12
stotinama!
U NATO terminologiji, vode se kao "Broken Arrows", a istorija ispadanja iz aviona
poela je jo 1950. godine.
Evo samo nekoliko od stotina incidenata:
- 27. juli 1956. posle neuspelog pokuaja sletanja u vazduhoplovnu bazu blizu
Suffolka, B-47 bombarder zabio se u oblinje skladite atomskih bombi. Poar koji je
tada izbio ugaen je (po reima eksperata za bombe) bukvalno nekoliko sekundi pre
lanane atomske detonacije i potencijalnog nestanka dobrog dela Engleske. 5. februar
1958. U simuliranoj borbenoj misiji, B-47 sudario se Sa F-86 blizu gradia Savannah u
Dordiji (SAD). Posle neuspelog pokuaja sletanja posada je atomsku bombu od 20 kt
odbacila u bliskom priobalnom pojasu Atlantskog okeana. Bomba nikada nije naena.
- 24.januar 1961. B-52 naoruan nuklearnim bombama doiveo je strukturno
pucanje desnog krila i automatski izbacio dve atomke koje su se nalazile u spremitu.
Obe su pale u predgrae Goldsboroa u Severnoj Karolini. Iz nekog razloga nisu
eksplodirale.
- 5. decembar 1965. A4 Skyhawk naoruan B54 nuklearnom bombom otkortljao
sa palube nosaa USS Ticonderoga. lako se incident desio u japanskom priobalnom
pojasu, pilot, avion i bomba nikada nisu naeni.
- 3. oktobar 1986. eksplozija u torpednim cevima sovjetske nuklearne podmornice
uzrokovala je njeno potapanje 450 km istono od Bermuda. U okean su otila i njena dva
atomska reaktora, kao i 34 balistika nuklearna projektila srednjeg dometa.
- 19. septembar 1980. Poar u silosu za Titan II interkontinentalne projektile uzrokovao
je eksploziju nekoliko ICBM-ova koji su stajali u stand-by reimu. Na sreu itelja
Arkanzasa, nijedna bojeva glava nije eksplodirala.
- 10.august 1985.g. eksplozija nuklearnog reaktora ruske podmornice na remontu
u bazi pored Vladivostoka mogla je da poprimi katastrofalne razmere da nije bilo jakog
vetra koji je radioaktivni materijal oduvao na Tihi okean.
- 27. Septembar 1991. Prilikom finalnog testiranja novog tipa nuklarnog projektila
srednjeg dometa dolo je do eksplozije na podmornici Typhoon klase. Nuklearna
eksplozija vie od 20 atomskih orua smetenih u plovilu za dlaku je izbegnuta.
- 1954. 43 metra pod morem, u blizini Bikini ostrva, namerno je aktivirana
termonuklearna bomba 1200 puta jaa od one baene na Hiroimu! Iako su "strunjaci"
procenili da jaina sme da bude 3 do 6 megatona, baceno je 15 mt.
- 195 km dalje niz vetar, 83 stanovnika ostrva Ronglap su ozraena, a 137 km na
istok kontra od vetra su ozraeni ribari...Krater je bio 2000 m irok, a vatrena lopta je
zaprepastila 9 vojnika u atomskom bunkeru, 32 km dalje i zatrpala ih ive pepelom.
Izvrene su jo 23 atomske i termonuklearne probe u tom pojasu i jo 43 u blizini!
Pesak na Bikini ostrvu danas sadri radioaktivni cezium 137, strontium 90, plutonium
239, plutonium 240 i americium 241.
Izmedu 1960. i 1992. g. Francuska je izvela 204 nuklearna testa!!!
17 nuklearnih eksplozija izvedeno je u Sahari 60tih godina, a ostatak u Mururoa
13
arhipelagu, Juni Pacifik. 1995. Francuska poinje novu seriju testiranja u Mururoa
arhipelagu, Juni Pacifik.
Tri miliona ljudi potpisalo je peticiju protiv, od toga 1200 francuskih naunika.
Protesti, spaljivanje francuske zastave, nemiri, bojkot francuskih proizvoda... Australija,
Japan, USA protestuju... policija hapsi 300 protestanata koji pokuavaju da urue
protest...Brod Grinpisa(Greenpeace) pod imenom Rainbow Warior isplovljava ka ostrvu
Mururoa, ali ga 2 puta presreu komandosi.
15







15
www.well.org.yu
14


Radijacijske opekotine Stanje oka usled radijacije


Najvea opasnost, naravno, preti od kombinacije terorizma i nedovoljno
obezbeenih mini-nuklearki iz arsenala biveg SSSR-a. Desetine hiljada bojevih glava
spadaju u odgovornost isto toliko oficira sa platom od stotinak dolara meseno, to nije
snaan motivacioni faktor za izgaranje na straarskoj dunosti. U jednainu opasnosti
moraju biti ukalkulisani i Iran, Severna Koreja, Izrael, Indija i Pakistan. Svaka od ovih
zemalja pored atomskog naoruanja poseduje i potencijalni trigger za njegovu upotrebu:
u Severnoj Koreji to je njen suludi poglavar koji se ne libi da otvoreno preti zemljama u
okruenju i da tera inat Americi; u Indiji i Pakistanu bi potencijalni rat oko Kamira
sigurno doveo do razmene nuklearnog arsenala (to su obe vojske sveano obeale jedna
drugoj, bez obzira na neto blae tonove politiara); Izraelska borbena doktrina bazirana
je na atomskoj pretnji kao metodi zastraivanja brojno stostruko nadmoijih okolnih
arapskih zemalja: u sluaju novog rata u kojem bi njihova zemlja poela da gubi, Izraelci
se ne bi libili da potegnu atomke.
Od svih pomenutih zemalja, najvea misterija je Iran: zemlja o kojoj se na zapadu,
i pored intenzivne pijunae, malo zna, sigurno poseduje nuklearni potencijal, a u sluaju
sukoba izmeu islamista i progresivnih snaga (i potencijalne amerike intervencije)
sigurno bi dolo do njegove upotrebe.
Interesantno je i to da, svedoei pred senatskim Odborom za unutranju
bezbednost, Tomas Kin, predsednik nezavisne Komisije za utvrdivanje okolnosti pod
kojima su se dogodili teroristiki napadi na Njujork i Vaington 11. septembra 2001.
godine, izneo je da je Najvea opasnost sa kojom su suoene Sjedinjene Amerike
Drave je krijumarenje nuklearnog materijala, kojeg bi mogli da se dokopaju teroristi.
Od 41 preporuke koju je dala ta Komisija posle napada 11. septembra, Kin kae da
je najvanija ona da se spree teroristi da se domognu nuklearnog oruja.
Prema njegovim reima, obezbedivanje nuklearnog materijala u bivem
Sovjetskom Savezu prvi je korak ka spreavanju eventualnog nuklearnog napada unutar
Sjedinjenih Drava.
Kin je, kako prenosi Glas Amerike, upozorio da to pitanje mora da bude
prioritetno i za Kongres i za predsednika Bua.
"Prioritet je onda kada nai lideri o tome razgovaraju. Zbog ega na predsednik
ne govori vie o obezbedivanju nuklearnog materijala? Zbog ega Kongres nije
15
usredsreen na to? Zato nema vie pretresa o tome? Zbog ega lanovi Kongresa nisu
zainteresovaniji", pita se Kin.
On ukazuje da je uprkos prologodinjem sporazumu Vaingtona i Moskve, pola
ruskih nuklearnih pogona i dalje neobezbeeno.
Kin smatra da bi sadanjim tempom bilo potrebno jo 14 godina za obezbeivanje
ruskih pogona i nuklearnog materijala i da Sjedinjene Drave ne mogu toliko da ekaju.
"Ima li ikoga, igde, ko u ovoj zemlji misli da mi imamo 14 godina na
raspolaganju? To je neprihvatljivo. Bin Laden i teroristi nee da ekaju. Izazov je, kao to
je poznato, mnogo vei nego to je to bio Sovjetski Savez", kazao je Kin u Odboru za
unutranju bezbednost.
On je takoe ukazao na to da teroristi menjaju taktiku i da se od spektakularnih
napada smisljenih da bi bilo to vie rtava, sada vie usredsreuju na ekonomske ciljeve.
Ta promena, kombinovana sa krijumarenjem nuklearnog materijala, znai da
Vaington agresivno mora da usavri mere za unutranju bezbednost.
Meunarodno udruenje za atomsku energiju je nedavno objavilo bazu podataka u
kojoj se detaljno opisuje 660 incidenata u vezi sa krijumarenjem nuklearnog materijala u
periodu od 1993. do 2002.
Meu svim tim sluajevima, gotovo 20 je bilo povezano sa visoko obogaenim
uranijumom, glavnim sastavnim elementom nuklearnog oruja.
16




10 generacija bez
neozraene hrane.
Mutirani ljudi, ivotinje i
biljke.
Mutacije od radijacije na deci.
Mutacije od radijacije na deci.
Najee mutiraju udovi.




16
www.novine.ca
16
6. Ustavno-pravne osnove ekoloke bezbednost

Do stvaranja Dravne zajednice Srbija i Crna Gora i donoenja Povelje Dravne
zajednice, najiri pravni osnov za ureenje poslova bezbednosti u Republici Srbiji
predstavljao je Ustav Savezne Republike Jugoslavije i Ustav Republike Srbije to je
znailo da je ponaanje svih subjekata i organa u sistemu bezbednosti moralo biti
usglaeno sa ustavnim naelima. Njima su pravno regulisani: delokrug, nadlenost i
odgovornost organa koji ostvaruju funkciju bezbednosti. Po Ustavu SRJ, u nadlenosti
Republike Jugoslavije je odbrana i bezbednost SRJ, zatita ivota i zdravlja ljudi,
meunarodnih odnosa, prelaska dravne granice i kontrola prometa roba.
17

to se tie ekolokih odredaba, Ustav SRJ uvaava pravo oveka na zdravu
ivotnu sredinu, i dunost svakog i drave da se stara o zdravoj ivotnoj sredini
18
, kao
i da SRJ u dobroj meri ispunjava obaveze koje proizilazue iz meunarodnih ugovora u
kojima je ona strana ugovornica kao i da su meunarodni ugovori koji su potvreni i
objavljeni u skladu sa ustavom i opteprihvaena pravila meunarodnog prava sastavni
deo unutranjeg pravnog poretka.
19
To znai da SRJ, uvaavajui ustavne principe mora
potovati obaveze preuzete iz velikog broja meunarodnih dokumenatakoji se odnose i na
materiju zatite ivotne sredine. Ova norma saglasna je sa normama Povelje kojima se
lanice Zajednice obavezuju da preuzmu meunarodne obaveze koje je SRJ preuzela
putem meunarodnih ugovora.
20

Garantujui svakom graaninu pravo na zdravu ivotnu sredinu, Ustav SRJ
definie i odredbe o zatiti ivota i zdravlja ljudi od zaraznih bolesti koje ugroavaju
celu zemlju, zatitu ivotinja od zaraznih bolesti, zatiti bilja od bolesti i tetoina, zatiti
od jonizujuih zraenja, otrovnih, zapaljivih, ekspolozivnih, radioaktivnih i drugih
opasnih materijala. lanom 77 Ustava, konkretno su definisana prava i obaveze SRJ u
oblasti zatite ivotne sredine i odnose se na sledea pitanja:
- Reim atmosfere i voda od interesa za celu zemlju i meunarodnih voda:
reim obalnog mora koji je od interesa za meunarodne odnose.
- Zatitu ivota i zdravlja ljudi od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu
zemlju; proizvodnju i promet lekova; zatita ivotinja od zaraznih bolesti; zatita bilja od
bolesti i tetoina koje ugroavaju celu zemlju; stavljene u promet sredstava za zatitu
ivotinja i bilja i kontrolu prenoenja ivotinja i bilja preko dravne granice; genetskog
materijala iz oblasti poljoprivrede i umarstva.
Kao to se vidi, Ustav Savezne Republike Jugoslavije sa nekoliko odredaba
ureuje oblast zatite i unapreenja ivotne sredine posebno istiui dravu kao osnovni
subjekat i njene obaveze u ovoj oblasti.
Ustavno ureenje oblasti bezbednosti i ekologije u Republici Srbiji izgleda ovako.
Republika Srbija je demokratska drava svih graana koji u njoj ive zasnovana na

17
lan 77 Ustava SRJ
18
lan 52 Ustava SRJ
19
lan 16 Ustava SRJ
20
lan 63 Ustavne povelje, Slubeni list Srbije i Crne Gore broj 1/03 i 26/05
17
slobodama i pravima oveka i graanina, na vladavini prava i socijalnoj pravdi
21
, u
kojoj suverenost pripada svim graanima Republike Srbije
22
i Ustavom se jeme i
priznaju lina, politika, nacionalna, socijalna, kulturna i deruga prava oveka i
graanina
23
. Takoe, Ustav propisuje da su slobode i prava oveka i graanina
ograniene samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvreno
24

a da je ivot oveka neprikosnoven. Ustavom su ureeni prava i dunosti Republike
Srbije koja obezbeuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana i mere
za sluaj vanrednog stanja
25
. Na ovaj nain ureeno je obavljanje poslova dravne
uprave koje je dodeljeno ministarstvima koja primenjuju zakone i druge propise i opte
akte u oblasti bezbednosti. Ustav u materijalnom smislu, odreuje poslove ministarstva a
njihovo osnivanje, odreenje delokruga i nadlnosti, ureeno je Zakonom o
ministarstvima.
Ekoloki ustavno-pravni okvir u Republici Srbiji postoji. On je instaknut u
poglavlju o slobodama, pravima i dunostima oveka i graanina gde ovek ima pravo
na zdravu ivotnu sredinu i gde je svako, u skladu sa zakonom, duan da titi i unpreuje
ivotnu sredinu
26
Osim toga, Republika Srbija obezbeuje sistem zatite i unapreenja
ivotne sredine, zatitu i unapreenje biljnog i ivotinjskog sveta, zatitu kulturnih
dobara, organizaciju i korienje prostora
27

Moemo zakljuiti da na oba nivoa postoje ustavno-pravne norme kojima se tite i
unapreuju ekoloke vrednosti i preuzimaju obaveze po osnovu potpisanih i ratifikovanih
meunarodnih ugovora, najpre na nivou Dravne zajhednice a posredno i Republike
Srbije i da Povelja i Ustav Republike Srbije, zatitu i unapreenje ekolokih vrednosti
stavljaju u obavezu pre svega dravi. Dakle, na nivou savezne drave ureuje se politika
zatite ivotne sredine koja se odnosi na sve segmente drutvenih aktivnosti i zatitu
prirodnih vrednosti ivotne sredine kao i onih koje su radom stvorene i to po principima
odrivog razvoja i u skladu sa preuzetim meunarodnim obavezama. Republika Srbija
sprovodi politiku zatite i unapreenja ivotne sredine razreujui i konkretizujui mere u
ovoj oblasti na svojoj teritoriji.
28

Direktne ustavne ekoloko-bezbednosne odredbe ne postoje ni u jednom od
Ustava ali su one prisutne u ovoj oblasti kroz sagledavanje logiki-funkcionalnih veza u
obim oblastima i njihovog ireg znaaja za drutvenu zajednicu. Jer, neosporno je u
interesu bezbednosti drutvene zajednice da uredi zatitu i unapreenje ekolokog sistema
u svim njegovim segmentima:
- Prirodnim resursima (voda, vazduh zemljite, tlo, ume, more);
- Promenama ivotne sredine, gobalnim i lokalnim (klimatske promene,
prekogranino zagaivanje vazduha, mora, voda, uma, ozonskog omotaa, biolokog
diverziteta,itd.);

21
lan 1 Ustava Republike Srbije
22
lan 2 Ustava Republike Srbije
23
lan 3 Ustava Republike Srbije
24
lan 11 Ustava Republike Srbije
25
lan 72 Ustava Republike Srbije
26
lan 31 Ustava Republike Srbije
27
lan 72 Ustava Republike Srbije
28
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
18
- Posebnim pitanjima ( prirodne katastrofe, industrijskijski akcidenti,
otpadni materijali, unoenje u zemlju stranih polovnih tehnologija i opreme, itd.).
Krajnji zakljuak je da je zatita ivotne sredine u svim svojim segmentima,
dugoko inkorporirana u ukupnost drutveno-ekonomskih odnosa te se moe rei da je
sadanje stanje ustavno-pravne zatite u ovoj oblasti realna slika ukupnog stanja
drutva.
29


7. Zakonske i podzakonske osnove ekoloke bezbednosti

Iz ranijeg ustavno-pravnog temelja, stvoren je sistem pravnih normi u oblasti
zatite i unapreenja ivotne sredine svrstanih u vei broj zakona i optih akata. Na nivou
SRJ njima su bile ureene sredee oblasti: Reim voda od interesa za celu zemlju kao i
meudravnih voda, hidrometeoroloki poslovi od interesa za celu zemlju, prevoz
opasnih materija, promet ekspolozivnih materija i otrova, sredstava za zatitu bilja, zatita
od jonizujueg zraenja, proizvodnja opojnih droga, zatita stanovnitva od zaraznih
bolesti koje mogu ugroziti celu zemlju, zatita ivotinja, itd.
Na nivou Repubnlike Srbije na snazi je Zakon o zatiti ivotne sredine sa
odgovarajuim brojem podzakonskih akata kojima je operacionalizovana njegova
primena. Donet je i vei broj zakonskih akata koje u irem smislu, moemo uvrstiti u
propise koji se tiu ekoloke zatite. Ovi propisi postoje u oblastima o zatiti stanovnitva
od zaraznih bolesti, prostornom i urganistikom planiranju, zdravstvenoj ispravnosti
ivotnih namirnica, zatiti od jonizujjuih zraenja, prometu lekova, zatiti voda i
vazdruha, bilja i ivotinja, prometu i prevozu eksplozivnih i opasnih materija, zatiti
vazduha, itd. Na snazi je i vei broj uredaba sa zakonskom snagom kao i zakona o
ratifikaciji kojima su preuzete odreene meunarodne obaveze u oblasti zatite ivotne
sredine.
Zakonski akti na nivou Dravne zajednice Srbije i Crne Gore i Republike Srbije
koji se tiu bezbedsnosnog aspekta u ekolokoj oblasti, su krivini proipisi i propisi iz
ekoloke oblasti koji supsidjerno sadre i krivino-pravne odredbe. Njih moemo
klasifikovati kao:
-Odredbe koje se odnose na zatitu vie eko-medijuma, Krivino-pravna materija
ovog tipa nalazi se u Osnovnom krivinom zakonu Savezne Republike Jugoslavije i
Krivinom zakoniku Republike Srbije i Zakonu o zatiti ivotne sredine Republike
Srebije.-
-Odredsbe koje se odnose na zatitu odreenih eko-medijuma;U ovoj skupini su
odredbe kojima se tretira zatita voda, zatita, zatita ivotinjskog i biljnog sveta, zatita
od imisija(zatita vazdruha od zagaivanja, zatita od buke, zatita od jonizujueg
zraenja ), i otpadne materije.
30

Dakle, nadlenosti kod sprovoenja politike zatite i unapreenja ivotne sredine
na nivou Republike Srbije, imaju republiki organi koji donose i izvravaju zakone,druge

29
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
30
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
19
propise i opte akte. Republika Srbija utvruje sistem zatite i inapreenja ivotne
sredihne, zatitu u unapreenje biljnog i ivotinjskog sveta, zatitu kulturnih dobara,
prostorno planiranje, i dr. Osnovni republiki organ u ijem je delokrugu materija
ekoloke zatite jeste Ministarstvo za nauzku i ivotnu sredinu. Oko obavlja poslove
dravne uprave koji se odnose na: zatitu prirode i unapreivanje ivotne sredine;
utvrivanje i sprovoenje zatite prirodnih celina od zanaaja za Republiku; zatitu
prirodnih resursa od zagaivanja; utvrivanje uslova zatite ivotne sredine za izgradnju
objekata od interesa za Republiku i za izgradnju objekata na podrujima od posebnog
interesa za Republiku; proizvodnju i korienje radioaktivnih materija i njihovo
odlaganje; obavljanje zadataka i poslova i vezi sa izvorima jonizujuih i nejonizujuih
zraenja; zatitu od buke i vibracija; zatitu od opasnih i tetnih materija u proizvodnji ,
prometu i odlaganju; inspekcijski nadzor u ekolokoj oblasti; programiranje i
koordiniranje meunarodne saradnje uz oboj obnlasti (ogranien meunarodni kapacitet,
prim.Z.T.)
31


7.1 Krivina dela

Krivino delo upereno protiv ekolokih vrednosti, upodobljeno optoj zakonskoj
kvalifikaciji krivinog zakonodavstva Republike Srbije, je delo koje je zakonom
predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
32

Na nivou Osnovnog krivinog zakona postojlo je nekoliko inkriminacija koje se
odnose na nezakonito i nepropisno postupanje sa nuklearnim materijalima i njihovo
nezakonito nabavljanje, kojim se ugroava bezbednost, unoenje u zemlju opasnih
materija to je uoblieno krivinim delima: Neovlaenog pribavljanja i raspolaganja
nuklearnim materijama (lan 247a): Ugroavanja bezbednosti nuklearnim materijama
(lan 247b) i Unoenje opasnih materija u SRJ (lan 248a).
Krivino delo neovlaenog pribavljanja i raspolaganja nuklearnih materijama
(lan 274a),uneto je u Krivini zakon nakon jugoslovenske ratifikacije Konvencije o
fizikoj zatiti nuklearnog materijala zakljuene u Beu 1979.godine. U njoj je
preedvieno nekoliko krivinih dela sa ciljem da se spree neovlaena lica da douu
posed nuklearnih materija, kao i spreavanje njihove zloupotrebe. Konvencijom je
predviena obaveza krava koje prihvate Konvenciju, da ta krivina dela unesu u svoje
krivino zakonodavstvo i predvide odgovarajuu sankciju. ak i uslovima mirnodopskog
korienja nuklearnih materija i nuklearne energije, ako bi dole u posed neovlaenih
lica, njihovom zloupotrebom mogu se izazavati teke posledice za ljude i materijalna
dobra. Kako u Republici Srbiji postoje ovlaeniu korisinici odreenih nuklearnih
materija (u oblasti medicine, nauke i tehnologije, nekih segmenata rudarskih ekstrakcija,
itd.). postoji opasnost da se vrenjem krivipnih dela (krae, razvojnitva), doe u posed
ovih materija. Konvencijom se upravo predvia mohunostda odreena struna lica koja
dou u posed nuklearnog materijala, mogu napraviti nuklearnu bombu. Dalje, dolaskom u
posed odreenih koliina plutonijuma ili drugih radioaktivnih materija, mogla bi biti
zloupotzrebljavanje kao radioloki kontaminant. Fiziko-tehnika zatita nuklearnih

31
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
32
lan 14 Krivinog zakonika Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije broj 85/2005
20
materija je i danas u iskljuivoj nadlenosti drava na ijoj se teritoriji nalaze. Ipak, zbog
nesagledivih posledica koje mogu nastati na velikiom prostorima usled njihove
neovlaene upotrebe, postoji interes velikog broja lanica meunarodne zajednice da se
prui sigurna zatita nuklearnim materijama. Poslovni zatiter nuklearnih materija postali
su danas, u uslovima svetskog terorizma, predmet meunarodne saradnje od izuzetnog
znaaja. U naem kaznenom zakonodavstvu, inkriminisano je svako neovlaeno
pribavljanje, posedovanje, korienje ili prevoenje nuklearnih materija kao i davanje
drugom nuklearnih materija ili omoguavanje da do njih doe.
33

Pomenuta Konvencija o fizikoj zatiti nuklearnog materijala bila je osnov za
propisivanje i krivinog dela ugroavanja bezbednosti nuklearnim materijama (lan
247b). Osnovni njegov oblik se sastoji u ugroavanju bezbednosti ljudi ozbiljnom
pretnjom da e biti upotrebljena nuklearna materija. Oblik meunarodnog terorizma je
tei oblik ovog krivinog dela jer se moe javiti ozbiljna pretnja upotrebom nuklearne
materije kojom se mogu povrediti ivoti ljudi ili imovina velikih razmera, odnosi na
meunarodnu organizaciju ili dravu od kojih se zahteva odreeno injenje ili neinjenje.
I krivino delo unoenja opasnih materija u SRJ (lan 248a).uneto je u Zakon
nakon ratifikacije Konvencije o zizikoj zatiti nuklearnog materijala. Zatita koja se
prua navedenom inkriminacijom, ira je od one koja se propisuje Konvencijom. Ovim
se, osim nuklearnih materija, zabranjuje unoenje i drugih poasnih materija u zemlju.
Zakonodavac je bio motivisan injenicom da su ve tada, tetne radioaktivne materije i
druge otpadnematerije, kriumarene iz razvijenih u nerazvijene zemlje gde su i odlagane
uz pomo meunarodnog organizovanog kriminala. Kako opasni otpad nastaje u
prizvodnim procesima a njegovo unitavanje ili propisno skladitenje iziskuje velike
trokove, inostrana preduzea ga esto predaju kriminalnim organizacijama koja ga, uz
znatno manje nadoknade krijumare i transportuju u nerazvijene zemlje u kojim a je
kontrola znatno slabija. Ovi kriminalni poslovi se ne mogu obaviti bez uea i
podmiivanja lica iz zemlje u kojima se otpad skladiti pa je zbog toga proirena
inkriminacija koja predvia da je jo opasnija radnja onog lica koje zloupotrebi svoj
slubeni poloaj ili ovlaenje i omogui unoenje radioaktivnih i drugih opasnih
materija uztemlju. Ovo krivino delo ima nekoliko zatitnih objekata: ivotnu sredinu,
ivot i zdrvlje ljudi a radna izvrenja se sastoji od unoenja u zemlju radioaktivnih i
drugih opasnih materija ili otpadaka. Unoenje se mora vriti protivno propisima to
znai da uinilac mora prekriti normu nekog drugog propisa koji regulie promet
opasnih materija. Propis koji blie obeleava bie ovog krivinog dela je Zakon o
prevozu opasnih materija. Unoenje opasnih materija u zemlji moe se vriti drumskim,
eleznikim, pomorskim, renim, vazdunim saobraajem a krivino delo je izvreno
prenoenjem materija preko ddravne granice. Njegova drutvena opasnost opravdava
proirenje krivinog-pravne zatite ak i od pokuaja izvrenja krivinog dela to je odsta
retko u kaznenimj propisima i sree se kod inkriminacija atentata i dela protiv dravnog
ureenja. U Krivini zakon Republike Srbije koji je donet 2005.godine (stupio na snagu
olol.2006.). u nae krivino zakonodavstvo, uneta su tzv.nuklearna krivina dela:
unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i skladitenje
opasnih materija (lan 266 KZRS) nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja (lan

33
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
21
267 KZRS) i neovlaeno pribavljanje i ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijama
(lan 287 KZRS).
34

Novim Zakonikom, znatno je proirena inkriminacija protiv ivotne sredine. Ono
se ogleda u unoenju sasvim novih krivinih dela ali i novoj sitematizaciji krivinih dela
protiv ivotne sredine. Naime, poglavlje krivinih dela iz obe oblasti ima ukupno 18
krivinih dela u koje su uneta i ona koja su bila propisana i prethodnim zakonom ali su
bila sistematizovana u drugim poglavljima: poglavlju krivinih dela protiv zdravlja ljudi;
protiv opte sigurnosti ljudi i imovine itd. Direktna inkriminacija protivzakonitog
delovanja na ekoloke vrednosti uinjena je u nekoliko krivinih dela: zagaivanje
ivotne sredine (lan 26o), oteenje ivotne sredine (lan 264), unitenje, oteenje i
iznoenje u inostranstvo zatienog prirodnog dobra (lan 265). U lanu 26o i dalje je
sporno odreenje zatitnog objekta tj. da li se njime tite klasina pravna dobra: ivot i
zdravlje ljudi od ugroavanja preko vode, vazduha,zemljita, itd., ili se radi o zatiti
samostalnih dobara: vode, vazduha, zemljita, biljnog i ivotinjskog sveta.Zbog toga se u
pravnim tumaenjima ovog krivinog dela sreu nesuglasnice koje moemo iskazati
pitanjem: Da li ivotna sredina uopte treba da bude samostalni objekat krivinopravne
zatite ili primerno treba tititi zdravlje ljudi i duge objekte a posredno, na taj nain bile
bi zatiene i ekoloke vrednosti. Ipak, s obzirom na dananji znaaj ivotne sredine,
smatramo da ovom objektu pripada samostalna krivinopravna zatita baz za osnovne
ekoloke vrednosti kako je to sada predvieno lanom 26o KZRS.S tog stanovita, bitna
je osnovna funkcija ivotne sredine koju ona ima za oveka, a to je obezbeenje ivotnih
uslova dostojnih sadanjih i buduih generacija. Postoje gledita koja osporavaju
vezivanje ove inkriminacije za prava buduih generacija, to znai da se njima ignorie
ve dominantna koncepcija odrivog razvoja,. Osim toga, pravo na zdravu ivotnu
sredinu podignuto je na nivo prava zagarantovanih Ustanovom Republike srbije o emu
je ve bilo rei. I pored toga, krivinopravna zatita ivotne sredine nije potpuna jer su
inkriminisani samo tei oblici zagaivanja ivotne sredine a zatita od drugih oblika
ugroavanja, na primer buke, ostala je van inkriminacije ak i u sporednom
krivinopravnom zakonodavstvu kakav previd nije uinjen recimo, u pravu Nemake,
Austrije i dr.
Krivino delo iz lana 26o KZRS, ima nekoliko oblika (lanovi 261 i 262 KZRS)
a osnovni obilk ima radnju izvrenja koja se sastoji u prouzrokovanju zagaenja vazduha,
vode ili zemljita u veem obimu ili na irem prostru. Dovoljno je da je dolo do
zagaenja jednog od tri eko-medijuma. Dalje, kao uslov postrojanja ovog krivinog dela,
neophodno je da je do zagaenja dolo krenjem propisa o zatiti, uvanju i unpareenju
ivotne sredine i eko-medijuma. To znai da za njegovo postrojanje, treba prekriti norme
koje preciznije odreuju pojmove zagaivanja pojedinih eko-medijuma a koje su
propisane drugim zakonima: Zakonu o zatiti ivotne sredine, Zakonu o vodama i
drugim. Poseban oblik ovog krivinog dela odnosi se na odgovorno lice koje propusti da
postavi ureaja za preiavanje ilidopusti stavljanje u pogon ureaja koji zagauju
ivotnu sredinu. U Krivinom zakonu, ovi oblici koji su bili grupno predstavljeni lanom
133 KZRS, u Zakoniku koji je na snazi, razdrobljeni su i predvieni kao posebna
krivipna dela:nepreduzimanje mera zatite ivotne sredione (lan 261) i protivpravna

34
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
22
izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrrojenja koja zagauju ivotnu sredinu (lan
262).
35

Pored direktne inkriminacije kojom se tite ekoloke vrednosti, u Krivinom
zakoniku Republike Srbije postoji dve skupine krivinih dela kojima se na posredan
nain titi ivotna sredina. U prvoj su: zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica
(lan 258); zagaivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje ivotinja (lan 273);
pustoenje uma (lan 274); nezakjonit lov (lan 276); prenoenje zaraznih bolesti kod
ivotinja i biljaka (lan 270) itd. U drugoj grupi su inkriminacija koje se odnose na
ugroavanje ivota ljudi i ugroavanje imovine i materijalnih dobara kojima se na
posredan nain mogu ugroziti i ekoloke vrednosti. U ovaj skupni su krivina dela:
Izazivanje opte opasnosti (lan 278); proizvodnja i stavljanje u promet kodljivih
proizvoda (lan 256); oteenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata (lan 282) i
druga.
Kao novinu, KZRS lanom 268 predvia krivino delo koje se sastoji u povredi
prava na informisanje o stanju ivotne sredine. Radnja izvrenja se sastoji u uskraivanju
podataka ili iznoenja neistinitih podataka o stanju ivotne sredine i pojavama koji su
neophodni za procenu opasnosti po ivotnu sredinu. Predvieno je u skladu sa novinama
u Zakonu o zatiti ivotne sredine i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja kojima je promovisano uee i informisanje javnosti o stanju ivotne
sredine. Njime se dravni organi, organi lokalne samouprave i druge organizacije
obavezuju da blagovremeno, potpuno i objektivno obavetavaju javnost o stanju ivotne
sredine. Takoe, ovi subjekti su u obavezi da dostavljaju informacije o stanju ivotne
sredine i na pojedinaan zahtev graana. Ovo pravo javnosti i graana da budu
obaveteni i informisani o stanju ivotne sredine, ipak ima svoje ogranienje. Ono je
vidljivo u formulaciji dispozitiva lana 268 KZRS, jerko protivno propisima uskrati
podatke... to bi svakako bilo saglasno sa odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine
kojima je predvieno i ogranienje uea javnosti i graana u odluivanju ako se radi o
zatiti interesa odbrane i bezbednosti zemlje, kao i uskraivanje dostavljanjja informacija
u stanju ivotne sredine. Dakle, nema ni krenja odredbe KZRS ukoliko su u odreenim
prilikama ova ogranienja predviena.
36


7.2. Privredni presupi

Pojam privrednog prestupa najee vezujemo za odreenu inkriminisanu radnju
pravnog lica i odgovornog licau pravnom licu prema odreenom zatitom objektu. Na
ovom mestu, zatitni objekat su ekoloke vrednosti to bi znailo da su inkriminacijom
privrednog prestupa, ove vrednosti stavljene u zatitu pred pravnim licima i odgovornim
fizikim licima u pravnom licu.
37

Privredni prestup je krivino delo posebnih karakteristika i prema Zakonu o
privrednim prestupima on je povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju
koju je uinilo pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, koja je prouzrokovala ili je

35
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
36
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
37
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
23
mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa odreena kao
privredni prestup
38
. Ne postoji zakonska a ni nauna sistematizacija privrednih prestupa
ali se oni mogu svestati u poglavlja koja obuhvataju odreene privredne delatnosti. Tako,
privredni prestupi po vaeem zakonu su: Prestupi protiv bezbednosti saobraaja;
prestupu u vezi sa orujem i municijom; prestupi iz oblasti deviznog poslovanja; prestupi
iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja;prestupi protiv zdravstvene ispravnosti
namirnica i predmeta opte upotrebe; carinski i trgovinski privredni prestupi. Kaznene
odredbe za privredne prestupe usmerene su samo na izricanje novane kazne koja se
moe izrei i kao uslovna novana kazna uz koje se moe odrediti i zatitna mera prema
pravnom licu i odgovornom licu u pravnom licu: oduzimanje predmeta, zabrana pravnom
licu da se bavi odreenom privrednom delatnou, zabrana odgovornom licu da vri
odreenu dunost i javno objavljivanje presude.
39

Sa stanovita ekoloke bezbednosti, inkriminacija privrednog prestupa ima
viestruki znaaj s obzirom na prisutnost pravnih lica, posebno privrednih subjekata u
ekolokoj oblasti. Prisustvo se ogleda u: tehnikotehnolokoj delatnosti (proizvodnja i
promet roba i roba ija je prizvodnja ograniena i pod kontrolom, transporta, proizvodnja
energije, ekstrakcija ruda i energenata); nauno-istraivakim procesima, poslovima
nadzora i zatite ekolokih vrednosti koji su im povereni od drave. Posebno je znaajna
ispunjenost uslova zatite ljudi i ivotne sredine u proizvodnim preduzeima koji se
nalau vaeom pravnom regulativom kao i potovanje tehnikih pravila o odlaganju i
skladitenju nus-produkata proizvodnje, otpadnih voda, emisije energija, itd.
Na sceni je primitivna trina utakmica i trka za bogatstvima po svaku cenu, bez
biranja sredstava i uvaavanja optih interesa drutvene zajednice, pored toga, nivo
tehniko-tehnolokog razvoja u Republici Srbiji nije na zavidnom nivou. Svedoci smo
nekontrolisanog uvoza polovnih i izraubovanih tehnologija sa Zapada koje ne
zadovoljavaju domae standarde u pogledu zatite ivotne sredine. Upravo u ovakvim
okolnostima, inkriminisanje privrednog prestupa pravnih lica ima puno opravdanja. Ipak,
to nikako nije dovoljno. Neophodan je efikasan nadzor nad aktivnostima pravnih
subjekata kako bi se pravovremeno preventivno delovalo ili izrekla sankcija za uinjen
prestup.
Privredni prestupi kao realne drutvene pojave koje ugroavaju privredne interese
i ire drutvene interese, vremenom nastaju, prestaju ili menjaju konkretno obeleje u
svom ispoljavanju, to je posledica dinaminih ekonomskih promena i razvitka
privrednog sistema.

7.3. Prekraji

Prekraji su najlaka kategorija delikata kaznenog prava i zato esto definisana i
kao specifina krivina dela zbog drutvene opasnosti malih dimenzija. Ali, u naem
kaznenom pravu postoje prekraji ije posledice mogu znatno prevazii posledice
prouzrokovane krivinim delima, posebno u oblasti zatite ivotne sredine. S tog
stanovita, znaaj prekrajne inkriminacije u oblasti ekologije je izuetan i zbog toga

38
Zakon o privrednim prestupima, Slubeni list SRJ, broj 27/94 i 28/96, 64/2001 i 101/2005
39
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
24
smtramo da su prekraji ipak, drutveno opasna i protivpravna dela. Njima se povreuje
javni poredak, propisani su zakonom i drugim propisima, kanjivi su a mogu ih uiniti
fizika i pravna lica.
40

Prekrajne norme nisu klasifikovane, tj. njihovo sadanje stanje nije sreeno ali se
po svojoj prirodi mogu svrstati u vie skupova: prekraje u oblasti zdravstva i zatite
zdravlja, privrede, komunalnih delatnosti, prekraji iz oblasti spoljnotrgovinskog
poslovanja, prekraji protiv bezbednosti saobraaja, prekraji protiv javnog reda i mira,
carinski prekraji, itd. Njihova inkriminacija usmerena je na spreavanje povrede javne
discipline i drutvenog poretka u obim oblastima. Moe se vrlo lako utvrditi da postoji
veliki broj prekraja kojima se tite ekoloke vrednosti unutar svake od navedenih oblasti.

Zakljuak
Odnos izmeu ivotne sredine i ljudskih delatnosti, ima ozbiljne posledice na
ljudsko zdravlje, siromatvo, ekonomski razvoj, pa i na nacionalnu bezbednost.
Ekoloki problemi ne pozmnaju lokalne interese i granice. Shodno tome potrebno
je zajedniko, jedinstveno i sinhronizovano postupanje u borbi protiv ekolokog
kriminaliteta.
Bezbednost kao osnovna drutvena vrednost, svojstvena svakom pojedincu, shvata
se tek kada je ugroena. To je efekat slabe bezbednosne i ekoloke svesti.
Ekoloka bezbednost zahteva napor i panju i neophodno je nai najefikasniji put
za zatitu prirodnih ekosistema, koji postoje i koje treba ouvati.
Preko problema u vezi sa zatitom ivotne sredine ne treba olako prelaziti, ve
treba podii ekoloku kulturu i svest. Pri tom je neophodna aktiovnost svih faktora
drutva u oblasti zatite ivotne sredine, da bi se poboljalo postojee stanje i spreila
opasnost od eventualne ekoloke katastrofe.
Ekoloka kriza, koja postaje sve intenzivnija je u korelaciji sa socio-ekonomskim
razvojem drutva. Antropogeni uzroci promene ivotne sredine su brojni. Dominantan je
razvoj energetike, rudarstva, saobraajnica, turizma, poljoprivrede, intenzivna
urbanizacija.
Socio-ekonomski razvoj vri permanentni pritisak na ekosisteme (emisija sumpor
dioksida, azotnih jedinjenja, ugljen dioksida, pesticida, tekih metala, korienje
biolokih, mineralnih i vodnih resursa).
Odgovor drutva na ekoloke probleme obuhvata niz poliikih, pravnih i
ekolokih aktivnosti i mera, koje su usmerene na reavanje ovih problema i maksimalno
usklaivanje socio-ekolokog razvoja sa zatitom ivotne sredine.
Potrebno je institucionalizovanje saradnje u obalsti zatite ivotne sredine,
praenje standarda EU u oblasti zatite ivotne sredine,podizanje nivoa dostavljanja
podataka Evropskoj agenciji za zatitu ivotne sredine (EEA, 1992), primena novih
tehnologija radi efikasnijeg prikupljanja podataka o stanju ivotne sredine. Treba

40
asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, rad Pravni aspekt ekoloke bezbednosti, 4/`06
25
omoguiti da pitanja ivotne sredine budu integrisana u sve razvoje strategije i planova,
ukljuivanje u podregionalne, regionalne i globalne meunarodne procese u vezi sa
ivotnom sredinom.
Dobro upravljanje u oblasti ivotne sredine je od velikog znaaja za ekonomske, drutvene
i ekoloke rezultate.
Ekoloka iskuenja sa kojima je svet sada suoen jasno pokazuju stepen
meuzavisnosti i meusobne povezanosti osetljivog stanja ivota koje odrava
oveanstvo i kome je, da bi se odralo, nepohodno da ima drutveno-ekonomsko
okruenje kao sopstvenu potrebu.
U svetlu izmena pravnog sistema Republike Srbije kako bi se on konsolidovao sa
komunitarnim pravnim prostorom Evropske unije, nametnula su se i pitanja zatite
ivotne sredine u njihovom irem, bezbednosnom zanenju. Naime, problem zatite
pojedinanih eko-vrednosti ili ivotne sredine uopte, nije autonomno pitanje ve se
njegov znaaj danas stavlja u kontekst ireg drutvenog i bezbednosnog spektra. Razlog
je u pomeranju sfere bezbednosnih izazova sa klasinih, vojnih na nevojne bezbednosne
izazove. Pored osnovnih: zatite ivota, politikih sloboda i prava, socijalno-ekonomskih,
kao prioritene vrednosti se istiu ekoloke vrednosti kao osnov za ouvanje zdrave
socijalne i ekonomske baze od stratekog znaaja za bezbednost drutvene zajednice.
Meunarodno-pravni okvir ekoloke bezbednosti takoe je irok i nalazi se u fazi
prekomponovanja i preorijentacije kao bi zahvatio irok spektar meunarodno-pravnih
propisa, pre svega Evropske unije iz oblasti zatite ivotne sredine. Posledica toga je
implementacija pojedinih meunarodnih ugovora iz oblasti zatite ivotne sredine u
unutranji pravni poredak kao preuzeta obaveza na putu integracije sa Evropskom
unijom.
Na osnovu svega prethodno reenog, moe se zakljuiti da Republika Srbija ima
referentni pravni sistem sa neophodnim komponentama kojima je oblikovana sadrina
pojma ekoloka bezbednost i koji je otvoren za izmene i preoblikovanje koje e ii u
susret novim ekolokim bezbednosnim izazovima.












26
L i t e r a t u r a:

- Bokovi Milo, Kriminologija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007 god
- asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, 4/`06
- asopis MUP-a Republike Srbije Bezbednost, 2/07
- Ustavna povelja, Slubeni list Srbija i Crna Gora broj 1/03 i 26/05
- Krivini zakonik Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije
broj 85/2005
- Zakon o privrednim prestupima, Slubeni list SRJ, broj 27/94 i 28/96,
64/2001 i 101/2005
- www.novine.ca
- www.well.org.yu
- www.ensarije.com
- www.sloboda-za-zivotinje.org
- www.6yka.com
- www.hrvatski-vojnik.hr
- www.transparentnosr.org.yu