S a d r a j

1. UVOD ........................................................................................................................... 2

2. POJAM UPRAVLJANJA TROKOVIMA NA PROJEKTU ........................................ 3

3. PROCJENA TROKOVA ............................................................................................... ..5

4. UTVRIVANJE BUDETA PROJEKTA ...................................................................... ..9

5. KONTROLA TROKOVA .............................................................................................. .10

5.1 Upravljanje ostvarenom vrijednou ...................................................................... .10

5.2 Upravljanje portfoliom projekta ............................................................................... 11

6. ZAKLJUAK.................................................................................................................... 12

LITERATURA ....................................................................................................................... 13












2

1. UVOD

U dananje vrijeme intezivnog razvoja upravljanje projektima je postalo veoma znaajno
podruje. Zbog toga se ovo podruje sve vie analizira i nastoji unaprijediti. Upravljanje
projektom je proces planiranja, organizovaanja i voenja zadataka i resursa radi ostvarivanja
unaprijed definisanog cilja, obino s ogranienim budetom, vremenom i resursima. Da
odstupanje od ugovorenog budeta i eventualni dodatni trokovi ne bi remetili dinamiku
realizacije projekta, neophodno je upravljanje trokovima.
Oblast upravljanja trokovima na projektu sadri procese planiranja, procjene, budetiranja i
kontrole trokova u cilju kompletiranja projekta unutar odobrenog budeta.
















3


2. POJAM UPRAVLJANJA TROKOVIMA NA PROJEKTU
Upravljanje trokovima projekta ukljuuje sve procese koji su potrebni da bi se obezbijedilo da
projektni tim ispuni sve svoje obaveze u skladu sa usvojenim budetom. Tri su glavna procesa
koji se tiu upravljanja trokovima projekta:
Procjenjivanje trokova
Odreivanje budeta i
Kontrola trokova

Mnogi projekti nikad ne budu pokrenuti zato to njihovi rukovodioci ne shvataju vanost
osnovnih finansijskih principa, a mnogi projekti koji su zapoeti nikad se ne zavre zbog
problema sa trokovima.

Kod upravljanja trokovima projekta bitno je poznavati osnovne termine, koncepte i proncipe, a
to su:
1

Profit, predstavlja razliku izmeu prihoda i rashoda, Da bi poveali profit mogue je
poveati prihode ili smanjiti rashode ili oba. Kod ulagnja u projekat bitno se fokusirati na
stvaranje profita a ne samo na rashode i prihode. Mara je odnos (koeficijent) izmeu
profita (dobit) i prihoda.
Trokovi ivotnog ciklusa, predstavljaju sumu procijenjenih trokova od otpoinjanja
rada na nekom projektu, pa do zavretka projekta. Procjena trokova se obavlja u skladu
sa analitikim postupkom i navedeni trokovi obuhvataju ukupne trokove za koje se
procenjuje da e nastati tokom cijelog korisnog ivota projekta.
Analiza toka novca, predstavlja metod odreivanje ocjene godinjih trokova i koristi
projekta i odgovarajueg toka novca. Rukovodioci moraju da brinu o toku novca kada
biraju u koji e projekat da investiraju.

1
Avlija, R., Avlija, G., Upravljanje projektima, Univerzitet Singidunum, Beograd 2011 str. 142
4

Materijalni i nematerijalni trokovi i koristi, predstavljaju kategorije kojima se utvruje
koliko su mjerljivi procjenjeni trokovi i koristi od projekta. Meterijalni trokovi (koristi)
su lako vidljivi i merljivi, u odreenoj valuti, za razliku od nematerijalnih trokova.
Direktni i indirektni trokovi. Direktni trokovi su trokovi koji su u direktnoj vezi sa
proizvodom ili uslugom proizvedenom unutar projekta, kao to su: plate radnika, softver i
hardver. Indirektni trokovi nisu u direktnoj vezi sa proizvodom ili uslugom, to su: struja,
reija, potroni materijal u zgradi idr.
Izgubljeni trokovi, predstavljaju novac koji je ranije potroen i treba ih smatrati
izgubljenim, kao potpljeni brod koji se nikada ne moe vratiti.
Teorija krive uenja, prema ovoj teoriji kada se velikibroj proizvodastalno proizvodi,
pojeidnani trokovi tih proizvoda opadaju pravilnim tempom sa poveanjem broja
proizvedenih jedinica.
Rezerve, predstavljaju koliinu novca ukljuenog u ocjenu trokova potrebnog radi
ublaavanja rizika zbog pojava neeljenih situacija koje mogu nastati u budunosti a koje
nije lako predvidjeti.












5


3. PROCJENA TROKOVA

Projekt menaderi moraju ozbiljno pristupiti procjeni trokova ako ele da zavre projekte u
okvirima budeta. Nakon razvoja liste neophodnih resursa, projekt menaderi i lanovi njihovih
projektnih timova moraju razviti procjene trokova za ove resurse. Projekt menaderi obino
pripremaju nekoliko tipova procjena trokova za projekte. Ove procjene se razlikuju po tome kad
se rade, kako e biti koritene i koliko su precizne. Pri izradi procjena bitno je razumjeti nain na
koji odreena organizacija priprema budet.
Kod realizacije projekata procjena trokova treba da se vri na nivou organizacionih jedinica,
odnosno izvoakih organizacija koji izvode pojedine dijelove projekta. Izvoake organizacije
moraju izvriti detaljne procjene i planiranje trokova na nivou aktivnosti, da bi se u realizaciji
uklopile u planiranu ukupnu cijenu dijela projekta, koju su ponudile i ugovorile.
Plan upravljnaja trokovima je dokument koji opisuje kako e organizacija upravljati
varijacijama trokova projekta. Ukupan plan trokova mora obuhvatiti:
o direktne - trokove materijala koji je neophodan za izgradnju invest.objekta i trokovi radne
snage
o indirektne trokovi energije, korienja opreme(AM), reije, tr.ugradnje tehnoloke
opreme idr.
Osnovu za planiranje trokova realizacije projekta (procjenu projekta) ine:
Glavni projekti daju predraunske vrednosti trokova rada i materijala
(graevinski projekat, projekat vodovoda i kanalizacije, grejanja itd.)
Izvedeni projekti za pojedine vrste radova
Osnov za procjenu mogu biti razne informacije i ponude od dobavljaa.

Za upravljanje projektom najbolje je izvriti detaljnije podjele projekta na fizike cjeline i
pojedine aktivnosti, i dati projcene trokova rada i materijala, po vrstama radova i po
izvoaima. Procjena trokova materijala vri se na osnovu plana materijala, odnosno planiranih
6

vrsta i koliina materijala za izvoenje projekta i cena pojedinanih materijala. Procjena trokova
rada vri se procenom radnog vremena i trokova radne snage.
U procjenu ukupnih trokova projekta treba ukljuiti i inflaciju, jer projekat dugo traje pa je
uticaj inflacije neminovan.
Ukoliko je mogue uvijek treba nastojati da se skrati vrijeme pojedinih aktivnosti, jer se time
skrauje vrijeme realizacije projekta u cjelini, a to izaziva manje trokove, odnosno treba da
uspostavi optimalan odnos vremena i trokova projekta. Ovo se postie odreivanjem:
a) Uobiajnog (normalnog) vremena trajanja aktivnosti koje izaziva normalne trokove
realizacije,
b) Skraenog vremena trajanja aktivnosti koje se dobija uz poveane (usiljene) trokove.
Optimizacija trokova projekta mogua je uz pomo tehnike mrenog planiranja.
Procjena trokova vri se nakon to se analizom strukture ili na drugi nain projekat razradi do
najelementarnijih ili najjednostavnijih zadataka koji se zovu aktivnosti. Zatim se za svaku
aktivnost posebno procjenjuje koliko je vremena i ljudi, materjala, opreme itd, potrebno za
obavljanje posmatrane aktivnosti. Potrebni radni sati se pretvaraju u novane iznose uz pomo
definisane cijene radnog sata, za odreenu vrstu posla, dok se za materijal i opremu uzimaju
stvarni trokovi nabavke materjala i opreme. Opti trokovi i ostali trokovi se posebno
izraunavaju za odnosni dio projekta ili cio projekat.

Postoje razliiti tipovi procjena trokova, a to su:
2

grupa procjena koja ima za cilj da utvrdi koliko e projekat kotati i esto je zovu
priblinom ili dopdokativnom procjenom. Obavlja s ena samom poetku, ili ak prije
zavrenog poetka projekta;
Budetska procjena se kroisti za alociranje novanih sredstava u budetu organizacije;
Konana procjena daje tanu procjenu trokova projekta, te se koristi za donoenje
mnogobrojnih odluka o nabavkama za koje su potrebni precizni podaci i utvrivanja
konanih trokova projekta.


2
Avlija, R., Avlija, G., Upravljanje projektima, Univerzitet Singidunum, Beograd 2011, str. 145
7

Za procjenu trokova mogu se koristiti sljedee metode.

I skustveni metod

Ovaj metod predstavlja klasian i najstariji metod procjene trokova projekta koji se danas po
negdje koristi. Kod ovog metoda projekat se najprije rastavlja na odreene dijelove i onda se na
osnovu sopstvenih i tuih iskustava procjenjuju i dodjeljuju trokovi za pojedine zadatke.
Iskustveni metod je veoma grub metod koji moe da dovede do znaajnih nepreciznosti i
netanosti. Ove nepreciznosti mogu dovesti do znaajnih problema, jer se netanost i odstupanja
umnoavaju kada se sumiraju i definiu trokovi. Cjelokupan koncept upravljanja projektom je
zbog svega toga podloan grekama i promjenama, to smanjuje mogunost efikasnog
upravljanja projektom.

Statistiki metod

Kod statistikog metoda se koriste predhodno prikupljeni i statistiki obraeni podaci o
trokovima realizacije pojedinih aktivnosti i poslova na ve zavrenim projektima. Ovi podaci
predstavljaju dobru bazu na osnovu koje se moe izvriti solidna procjena trokova za navedene
projekte. Statistiki metod je znatno moderniji i taniji od iskustvenog metoda. Mada u praksi su
veoma rijetko raspoloivi statistiki podaci od predhodno realizovanih projekata, jer se oni ne
prate sistematski i ne uvaju. Ovakve podatke imaju obino vee i dobro organizovane firme
koje se specijalizovano bave izvoenjem odreenih projekata i koje iza sebe imaju veliki broj
realizovanih projekata i bogatu dokumentaciju o njima.

Normativni metod

Ovdje se procjena trokova pojedinih aktivnosti vri na osnovu normativa ili standarda vremena
potrebnog za izvoenje posmatrane aktivnosti i normativa za korienje materijala. Normativi
vremena za izvoenje odreene aktivnosti se dobijaju mjerenjem i egzaktnim proraunima. Kod
iste normativne metode se koriste iskljuivo standardi koji su izmjereni i usvojeni kao
normativi. Ovakav pristup je veoma teak u praksi jer je veoma teko doi do svih normativa i
standarda. U praksi se najee koristi kombinovana metoda, koja pored egzaktnih i izraunatih
8

standarda, omoguava korienje i iskustvenih normi tamo gde nisu raspoloive egzaktne norme.
Naravno, u koliko se vie koriste egzaktne norme utoliko je procjena trokova bolja.

Parametarske metode
Parametarsko modelovanje koristi karakteristike (parametre9 projekta u matematikom modelu
za procjenu trokova projekta. Ovaj model moe dati procjenu u odreenom iznosu na osnovu
jedininih trokova resursa koji se koriste, nivoa strunosti angaovanih kadrova, veliine i
sloenosti poduhvata i slino. Modlei su najpouzdaniji kada su pouzdani istorijski podaci na
osnovu kojih je model kreiran, kada su parametri mjerljivi imodel fleksibalan u smislu veliine
projekta.
Mkeutim, bez obzira na brojne alate i tehnike koji pomau u procjeni trokova projekta, veliki
broj procjena trokova projekta su i dalje jako neprecizne. etiri su razloga netanih procjena i
naina zanjihovo prevazilaenje:
3

1) Procjene se prebrzo obavljaju, esto se procjene morajuobaviti brzo, ak i prije izrade
jasnih zahtjeva. Poeljno je odmah naprvaiti grubu i budetsku procjenuza dati projekat;
2) Manjk iskustva u vrenju procjena, ljudi koji vre procjene najee nemaju dovoljno
iskustva u ovoj oblasti. Ako organizacija koristi dobre tehnike uprvaljanja projektom i
uva pouzdane informacije o projektima, time e poboljati sopstvene procjene trokova.
Procjene s emogu poboljati ukljuivanjem ljudi u obuke i mentorskeprograme u oblasti
procjene trokova.
3) Ljudiesto potcjenjuju. Strunjaci ili rukovodiocci projekta esto prave procjene na
osnovu sopstvenih vrijednosti i zaboravljaju da manje iskusne kolegerade na
projektu.Bitno je da rukovodioci projekta razmotre procjene i postave bitna pitanja,da
procjene ne bi bile voene predrasudama.
4) Rukovodioci zahtjevaju tanost. Rukovdioci zahjevaju procjenu, a u stvari ele preciznu
brojku koja e im pomoi da izrade ponudu kojom bi osvojili veliki ugovor. Za
rukovodioce projekta je bitno da izrade dobre procjene trokovai trajanja i koriste svoje
liderske i pregovarake vjetine da opravdaju te procjene.

3
DeMarco,T., Controling Software Project, Youordon Press, New York, 1982. Str 123.
9

4. UTVRIVANJE BUDETA PROJEKTA
Utvrivanje budeta projekta podrazumijeva alociranje procjenjenih trokova projekta na
pojedinane stavke rada u vremenu, koje se zasnivaju na WBS strukturi projekta. Veina
organizacija ima dobro definisane procese izrade budeta. Budet projekta mora biti usko vezan
na projektne aktivnosti te se u idealnoj situaciji proraun razrauje istovremeno s aktivnostima
projekta. Obino se aktivnosti grupiu u skupine odnosno komponente projekta, koje su direktno
vezane na rezultate i specifine ciljeve projekta. Komponente se ralanjuju na detaljne
aktivnosti u kojima je potrebno identifikovati sve trokove koji nastaju realizacijom tih
aktivnosti. Na taj nain budet e odraziti realno stanje i otkloniti opasnost od neukljuivanja
nunih trokova u budet. Trokovi koji obino nastaju u projektnim aktivnostima su trokovi
ljudskog rada, trokovi putovanja, kupovina opreme koja slui projektu, podugovaranje razliitih
usluga, kancelarijskii trokovi itd.
Budetske kategorije koje se procjenjuju su:
Ljudski resursi - Svaka projektna aktivnost iziskuje odreen ljudski rad te je utoliko
veliinu projektnog tima mogue procijeniti sagledavajui opise poslova i vrijeme
sprovoenja svake pojedine aktivnosti. Stoga je potrebno pribiljeiti sve radno intenzivne
aktivnosti zajedno s opisom i koliinom rada,
Dobavljai isplate za trokove rada ili nabavku dobara i usluga,
Putni trokovi,
Amortizacija,
Zakup
Druga obrtna sredstva i rashodi







10

5. KONTROLA TROKOVA
Osnovni cilj kontrole trokova projekta je aurno praenje dinamike troenja planiranih
finansijskih sredstava, da se pravovremeno uoe i utvrde odstupanja uinjenih trokova u
odnosu na planirane i da se preduzmu potrebne akcije da se stvarni trokovi usklade sa
planiranim. Praenje se odvija na terenu pomou: dnevnika, gra.knjiga, radnih listova, izvetaja
o utroku materijala, idr. Dvije najznaajnije grupe u okviru direktnih trokova, za praenje, su:
trokovi materijala (utroene koliine) i trokovi rada (broj radnika, radno vrijeme).
Zatim, uz pomo odgovarajue dokumentacije, podaci se slivaju u raunovodstvo i formira se
knjigovodstvo posmatranog projekta. Na ovaj nain prate se ukupno ostvareni trokovi i
formiraju se izvetaji koji su neophodni za kontrolu trokova, odnosno za upravljanje
trokovima. Sistem kontrolnih izvetaja, omoguava rukovodiocu da vri poreenje planiranih i
ostvarenih trokova , kao bi odrali trokove u planiranim granicama i omoguili efikasniju
realizaciju projekta. Osnovni kontrolni izvetaj je izvetaj o trokovima aktivnosti radi se po
svakom izvoau i dalje po svakoj org.jedinici izvoaa; daje podatke o trokovima svake
aktivnosti i on je baza za druge izvetaje. Zbirni izvetaj o izvoaima slui da da celinu
trokova projekta razvijenu na izvoae, a radi se i zbrini izvetaj o trokovima po pojedinim
objektima, koji omoguava da se sagleda celina trokova projekta, ali na drugaini nain.
Nekoliko alata i tehnika pomae u u kontroli projektnih trokova. Sve stranke u projektumoraju
bitipravovremeno obavjetene o eventualnim promjenam u okviru projekta koje e uticati na
trokove. Trokovne osnove, izvjetaji perfiormansi, zahtjevi zapromjenama i plan upravljanja
trokovima, su ulazi procesa kontrole trokova. Izalzi su: revidirane procjene trokova,
osvjeavanjae budeta, korektivne akcije, revidirane procjene za zavretak projekta i nauene
lekcije.
5.1 Upravljanje ostvarenom vrijednou
Upravljanje ostvarenom vrijednosti (engl. EVM Earned Value Management) je metoda za
mjerenje napredovanja odnosno uinkovitosti odvijanja nekog projekta. Predstavlja tehniku
upravljanja projektom koja zahtijeva izradu temeljnog plana u kojem je obuhvaen obim, troak
i vremenski raspored. EVM metoda daje odgovore na pet osnovnih pitanja koja se postavljaju za
cijelo vrijeme ivotnog ciklusa projekta: "Koliko posla je trebalo odraditi?", "Koliko posla je
11

odraeno?", "Koliko je odraeni posao kotao?", "Koliko je predvieno da ukupni posao kota?"
i "Kolika je trenutna procjena da e posao kotati?". Za cijelo vrijeme trajanja projekta
kontinuirano se prate tri osnovne dimenzije:
4

Planirana vrijednost. Planirana vrijednost (engl. PV Planned Value) predstavlja odobreni
budet koji se odreuje za svaki dio projekta. Kumulativ svih djelova projekta predstavlja
ukupni odobreni budet.
Ostvarena vrijednost. Ostvarena vrijednost (engl. EV Earned Value) je iznos izvrenog
posla sukladno uvjetima odobrenog budeta. Mjeri se za svaki dio projekta.
Kumulativostvarene vrijednosti svih dijelova projekta koristi se u svrhu odreivanja
stanja cijelog projekta. Odnos spomenutog kumulativa i odobrenog budeta esto se
upotrebljava kao prikaz postotne gotovosti projekta. Ostvarena vrijednost na kraju
projekta uvijek je jednaka planiranoj vrijednosti.
Stvarni troak.Stvarni troak (engl. AC Actual Cost) je ukupni troak nekog dijela
projekta angaovaan i zapisan za ostvareni dio posla, odnosno ukupni troak za dovrenje
onog to je izmjereno ostvarenom vrijednou. Po zavretku projekta ostvareni troak
moe biti manji, jednak ili vei od planirane vrijednosti.

5.2 Upravljanje portfoliom projekata

Upravljanje portfoliom projekata je relativno nova disciplina projektnog menadmenta i bavi se
koordiniranjem i kontrolom projekata u organizacijskom portfoliu, da bi se dobili najbolji
mogui rezultati iz projekata, da bi se balansirali rizici u portfoliu i da bi se osiguralo da su svi
projekti koji se prihvataju u skladu sa poslovnom strategijom organizacije.Koncept upravljanja
portfoliom projekata ima za svoje osnove rane teorije upravljanja finansijskom portfoliom i
primjenjuje tehnike i metode za optimizaciju procesa odluivanja koje su se pokazale uspjenim
u sijvetu finansija.Da bi olakale upravljanje portfoliom, organizacije najede koriste
raunarske sisteme (programe), koji nude mogunost za dobijanje kompletne slike o portfoliu,
mogunost za procjenu trokova, kompleksnu analitiku, upravljanje rizicima i sl.


4
Stojanovi, C, Ostoji, I., Model upravljanja investicionim projektima primjenom metode ostvarene vrijednosti,
Institut za rudarstvo i metaulrgiju, broj 1, 2013., str. 102
12


6. ZAKLJUAK

Na osnovu ovoga to je obraeno u ovom radu mogu se definisati i zakljuci. Upravljanje
projektima je veoma znaajna aktivnost u toku realizacije projekta, koja se sastoji se od niza
aktivnosti, a ukljuuje u sebe razliite procese. Posebno se istie po znaaju upravljanje
trokovima projekta.
Izrada budeta projekta i procjena njegovih trokova obimna je i relativno komplikovana
aktivnost, no nuna u izradi svake projektne aplikacije odnosno prijedloga projekta. Kod izrade
budeta treba pripaziti da svi trokovi koji e nastati direktno u sprovoenju aktivnosti budu
predvieni u budetu, dok istovremeno treba obratiti panju da se navedenim trokovima ne
pretjeruje te da oni budu realni u iznosima i koliini. Kao i projektni prijedlog, budet treba biti
izraen na nain da su trokovi jasni onome ko prvi put ita projekat ili samo njegov budet.
Glavni cilj upravljanja trokovima projekta je da se trokovi zadre u projektovanim okvirima.
Mnogi projekti nisu ni zavreni zbog loeg upravljanja trokovima.









13

LITERATURA
1. Avlija, R., Avlija, G., Upravljanje projektima, Univerzitet Singidunum, Beograd 2011.
2. DeMarco,T., Controling Software Project, Youordon Press, New York
3. Mermel, E., Microsoft Project 2007 Bible, Wiley Publishing Inc, 2007.
4. Jovanovi, P., Upravljanje projektom, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2007.
5. Project Management Institute A Guide to the Project Management Body of Knowledge,
Newtown Square, 2004, str 26
6. Stojanovi, C, Ostoji, I., Model upravljanja investicionim projektima primjenom
metode ostvarene vrijednosti, Institut za rudarstvo i metaulrgiju, broj 1, 2013