ALFA UNIVERZITET

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

BEOGRAD











MENADMENT TURIZMA I UGOSTITELJSTVA

VRSTE I TIPOVI UGOSTITELJSKIH OBJEKATA
ZA SMETAJ


Seminarski rad












Mentor:

Student:
Doc. dr Ana ivkovi

Mirjana Milinkovi 114/10





Uice, 2014.
2

Sadraj



Uvod Error!
Bookmark not defined.

1. Pojam hotela i hotelijerstva . 4

2. Tipovi hotela 6

2. 1. Motel ....... 11
2. 2. Pansion. 11
2. 3. Turistiki apartmani 11
2. 4. Kamp ... 12
2. 5. Kua ili stan za odmor. 12
2. 6. Sobe za iznajmljivanje .... 12
Zakljuak...13

Lliteratura..14





















3





UVOD


Ugostiteljstvo kao privredna delatnost zadovoljava potrebe ljudi koje
uglavnom proizilaze iz putovanja i boravka van mesta stanovanja. Pri tome se pre
svega misli na hotelijerstvo. Hotelijerstvo te potrebe zadovoljava pruanjem usluga
smetaja, ishrane i drugih dodatnih usluga uz naplatu, prema utvrenim cenama.

Kao privredna delatnost hotelijerstvo posluje po komercijalnim principima.
To znai da usluge koje se pruaju imaju upotrebu, ali i trinu vrednost. Trina
vrednost usluga se ogleda u ceni koju plaaju korisnici radi zadovoljavanja svojih
potreba. Iz toga proizilazi da poslovanje hotelskim preduzeima diktira trite.
Moemo rei da je hotelsko preduzee kombinacija trinih osobenosti i mnogih
drugih faktora koji su vezani za profit samog preduzea sa jedne strane i sa druge
strane zadovoljavanjem zahteva korisnika usluga.





















4


1. POJAM HOTELA I HOTELIJERSTVA


Mnogi teoretiari, meu kojima se istiu Munch, Lotz, Bernecker, Deswell
naglaavaju posebnosti usluga u hotelu i to: via kategorija smetaja,
zadovoljavanje savremenih zahteva putnika (Munch), isticanje usluga smetaja
(Lotz), visok nivo personala i ureenja smetaja (Bernecker), insistiranje na
kompletnoj hotelskoj usluzi (Deswell).

Hotel je osnovni, reprezentativni ugostiteljski objekat za smetaj otvorenog
tipa, namenjen razliitim kategorijama korisnika.

Ugostiteljski objekat koji ima sve osobine hotela, a koji u okviru usluga
smetaja i ishrane ukljuuje samo doruak, naziva se garni hotel.

Hotel u svom sastavu moe imati i depandanse. Depadansi su zasebne
graevinske celine u kojima se obezbeuju usluge smetaja, locirane u neposrednoj
blizini osnovnog objekta (hotela).

Kada je re o kapacitetu hotela, pre svega se misli na kapacitet smetaja.
Osnovna smetajna jedinica u ugostiteljstvu je soba.

Za razliku od veine drugih ugostiteljskih objekata za smetaj, hotel, pored
sobe, u svom sastavu moe da ima i specifine smetajne jedinice apartmane.
Apartman je sloena smetajna jedinica koja se sastoji iz najmanje jedne spavae
sobe, kupatila i prostorije za dnevni boravak, opremljene tv prijemnikom i mini
barom. Hoteli koji se sastoje iskljuivo ili veim delom od apartmana nazivaju se
apartmanskim hotelima (apart hoteli).

Veliina hotela varira od malih do tzv. mega hotela. Opredeljenje za neki
hotel zavisi od mnotva faktora: lokacije, asortimana i naina pruanja usluga I
kategorije, tipa objekta (stacionirani ili prolazni) i dr U zavisnosti od autora,
postoje razliiti naini sistematizacije hotela po veliini. Tako na primer, Davidson
je 1992.hotelske objekte grupisao po veliini na sledei nain:
Mali, kapaciteta do 25 soba;
Srednji, kapaciteta izmeu 26 I 49 soba
Veliki, kapaciteta preko 50 soba
1


1
Izvor: Davidson (1992)
5

Takoe, treba pomenuti da postoje hoteli iji se kapaciteti izraavaju u
hiljadama soba giganti. To su mega hoteli locirani u velikim svetskim
metropolama, najpoznatijim centrima za zabavu i razonodu, uvenim svetskim
letovalitima i dr. prema podacima sa poetka devedesetih godina XX veka u svetu
je ak 151 hotel raspolagao kapacitetom od 1000 i vie soba.


U primeru koji sledi (ai, 1995.) izdvojeno je 12 najveih hotela na svetu
(prema stanju iz 1990. Godine)
2
.




Tabela 1. Prikaz 12 najveih hotela sveta prema podacima iz 1990 godine.



Godine 1993. Stvoren je MGM grand hotel u Las vegasu, kapaciteta 5505
soba (Walker, 1996.). Meutim, 1999. godine otvoren je jo vei hotel, takoe u
Las vagasu, hotel Venecija. On je po zavretku gradnje (krajem 2000. godine),
imao preko 6000 soba (oli, Kosar, teti, 2001.). Ovaj objekat se danas smatra
najveim hotelom na svetu.

Funkcionisanje ovakvih smetajnih objekata, razumljivo je, podrazumeva
posebne organizacione kadrovske modele i itavu armiju zaposlenih.





2
Izvor: K. ai: Poslovanje hotela svih preduzea, Beograd, 1995.
6


2. TIPOVI HOTELA


Izdvajanje pojedinih tipova hotela predstavlja sastavnu komponentu
hotelijerske delatnosti. Ovaj proces se odvija pod uticajem velikog broja razliitih
faktora.

Uticaj lokalnog faktora izdvaja se kao kljuni, s obzirom da on u velikoj
meri opredeljuje delovanje ostalih (motiv posete, asortiman usluga, nain pruanja
usluga, kategorije potroaa i dr.).

Uobiajenom podelom uslovljenom uticajem lokalnog faktora hoteli su
grupisani na primorski, planinski, banjski, gradski i tranzitni tip.

Primorski hotel je ugostiteljski objekat stacionarnog karaktera, koji se
nalazi u primorskom turistikom mestu, esto u neposrednoj blizini obale. U veini
sluajeva posluje sezonski, u letnjoj polovini godine. Uz uobiajeni asortiman
usluga, ovaj tip hotela prua i jo neke dodatne usluge, kao to su: ureene plae u
sastavu hotela, iznajmljivanje rekvizita za plau i rekreaciju na vodi, teniski tereni,
prostorije za zabavu i drugo.

Planinski hotel je ugostiteljski objekat stacionarnog karaktera, lociran u
planinskom turistikom mestu, esto na nadmorskim visinama iznad 1000 m.
konfiguracija terena uglavnom namee planinski stil gradnje koji ne dozvoljava
veliku spratnost. Pored uobiajenog asortimana polupansiona (noenje, doruak,
veera), imamo usluge iznajmljivanja ski opreme i sve propratne zimske sportsko
rekreativne aktivnosti.
U ovom tipu hotela insistira se na zajednikim prostorijama za goste (tv-
video sala, prostorija za drutvene igre, prostorija za veernje druenje i sl.).
Takoe za ovaj tip objekata od karakteristine zimske bate sa pogledom na
okolni planinski pejza.

Banjski hotel je stacionaran tip objekta, lociran u banjskom turistikom
mestu. Duinu boravka odreuju prvenstveno leinino-rehabilitacioni motive
posete. Uobiajeni asortiman usluge (polupansion, pansion) odlikuju specifinosti
vezane za poseban dijetetski reim ishrane i mogunost konzumiranja hrane u
7

sobama. Takoe, za banjske hotele je karakteristino postojanje posebnih RII
blokova
3
.
Za ovaj tip hotela su obavezne zajednike prostorije za goste, parkovi sa etalinim
stazama i klupama za odmor.


Gradski hotel je prolazni tip objekta lociran u gradu. Korisnicima usluga
gradskog hotela su prevashodno poslovni ljudi, pa je lokacija ovakvih hotelskih
smetaja na ulazno izlaznim punktovima u gradu. Gradske hotele treba da
odlikuju: dobra mikro lokacija (laka pristupanost, dobra saobraajna povezanost),
brz I efikasan prijem, kvalitetan smetaj, visok PTT standard, dostupnost razliitim
vrstama medija.




Slika 1. Spoljanji izgled hotela Hyatt Beograd


Tranzitni hotel je prolazni tip objekta koji moe biti lociran na stajalitima
uz saobraajnice, u neposrednoj blizini saobraajnih terminal (aerodroma,
eleznikih I autobuskih stanica). Usluga ishrane moe biti pojednostavljena (self
service i fast food servisi). Insistira se na efikasnosti prijema, a posebno
portirske slube.

3
RII blokovi prostorije sa odgovarajuom opremom I ureajima za pruanje zdravstvenih usluga u sklopu
propisanog balnea - tretmana
8


Aerodromski hotel se pojavljuje kao tipian i najei oblik tranzitnog
hotela; namenjen prvenstveno avio putnicima i osoblju avio kompanija. Oni su
ak esto vlasnitvo avio kompanija.

Kao kljuni faktori dalje tipizacije hotela, pored lokacije, pojavljuju se motiv
posete, asortiman usluge i kategorija potroaa. Sa tog stanovita mogu se izdvojiti
odmaralini (resort) hoteli, poslovni (biznis) hoteli, konferencijski hoteli,
konvencijski hoteli, kazino hoteli, u novije vreme i sport hoteli, porodini hoteli,
uz tedenciju ka izdvajanju specijalizovanih varijanti (hoteli namenjeni poslovnoj
eni, korisnicima tzv treeg doba, deci, mladima i dr.).

Odmaralini (restor) hotel je objekat stacioniran tip, lociran u
turistikom mestu (more, jezero, reka, planina, uma) tj. kompleks prostorija
objedinjenih atrakcija (prirodni, nacionalni i regionalni parkovi, uvena letovalita
i zimovalita tzv. Centri odmora restor centri). Tu imamo posebno opremljen
prostor za sport i rekreaciju, zabavu i razonodu (hotelski klubovi).



Slika 2. Deije odmaralite Mitrovac, Tara

9

Poslovni hoteli su najea varijanta gradskog tipa hotela. Asortiman usluga
je u skladu sa potrebama poslovnih ljudi (sobni sto velikih dimenzija, dfodatno
osvetljenje, korienje internet, dodatna telefonska linija, aparat za ekspres kafu u
sobi i dr.).

Konferencijski hoteli kao specijalizovani vid hotelske ponude, predstavlja
izraz prilagoavanja posebnim trinim zahtevima. Radi se o odravanju raznih
strunih, naunih, politikih i drugih skupova. Samim tim, moraju postojati
posebne sale za konferenciju (sastanke) sa odgovarajuom opremom, kao i razni
poslovni saloni.



Slika 2. Izgled sale za konferencije hotela Splendid

Konvencijski hoteli predstavljaju posebnu, neto luksuzniju varijantu
konferencijskog hotela. Radi se o hotelima za posebne vrste velikih meunarodnih
skupova (konvencija). Najee su izuzetno velikog kapaciteta (1000 i vie soba)
visokog nivoa konfora i kvaliteta usluga. Uobiajen smetaj su apartmani tipa
rezidencije (uz uobiajene sadraje ukljuuje i radni kabinet, poslovni salon, ajnu
kuhinju i drugo). Takoe, ovde je obavezno besprekorno funkcionisanje room
servisa.

10

Kazino hotel predstavlja prostorno funkcionalni okvir industrije igara na
sreu. Radi se o tipu objekta ija je prevashodna namena obezbeivanje
odgovarajuih prostorija i opreme za realizaciju igara na sreu. Ovaj tip hotela,
prema meunarodnim standardima ima status posebne vrste. Korisnici usluga
kazino hotela su gosti velike platene moi koji samim tim zahtevaju izuzetan
komfor i vrhunski kvalitet usluga (bazeni, saune, kade za hidromasau, frizer,
kozmetiar i drugo).

Sport hotel se u novije vreme, sve vie namee kao poseban tip hotela.
Namenjen je odereenim kategorijama korisnika, prvenstveno sportskim ekipama
ali i onima koji se bave sportom rekreativno. Raspolae sportskim terenima,
oprema soba za smetaj obino izlazi iz okvira uobiajenih standard, naroito kada
su u piatnju dimenzija kreveta, zatim sadraj za kalorijske verdnosti doruak je
specifian
Kao konkretna vrsta ovog tipa mogu se izdvojiti golf hoteli.

Porodini hotel je nastao u novije vreme, kao posledica raznih promena
ivotnog stila, pre svega u razvijenim zapadnim zemljama. Motivi putovanja su
razliiti: upoznavanje dalekih krajeva, posete roacima, oping, prisustvo na
manifestacijama i dr. meutim, u poslednje vreme, usled ekonomske krize, sve vie
se u putovanja ukljuuju itave porodice. Nude se razne specijalne pogodnosti za
decu veliki popusti ili ak besplatan boravak, dopunska oprema u sobama (deiji
krevet, igrake), posebni sadraji obroka, specijalni program animacije i zabave

Tematski hotel kao kljuni gfaktor nastanka ovih hotela pojavljuju se
najpoznatije svetske turistike atrakcije koje ustvari predstavljaju osnovnu temu za
izgradnju, opremanje i ureenje. Na primer dananji Las vegas predstavlja
najznaajnije stanite tematskih hotela na svetu.

Danas, u savremenom svetu se ne moe ba precizno govoriti o tipizaciji
hotela jer u privrednoj praksi egzistira veliki broj objeketa koji predstavljaju
kombinaciju razliitih tipova.








11

2.1. MOTEL


Za motel, kao ugostiteljski objekat, se moe rei da postoji jo iz vremena
rimske imperije. To su smetaji koji su se gradili uz glavne saobraajnice. Osnovna
specifinost motela ogleda se, dakle, u njihovoj lokaciji (obino se grade uz
drumske saobaraajnice ili na ulazno izlaznim punktovima). Takoe bitna
karakteristika motela je da poseduje obezbeen parking i garae za motorna vozila.
Moteli su obino manjeg kapaciteta u odnosu na hotele. Postoji nekoliko tipova
motela, to zavisi od lokacije, luksuza i tipa gostiju. Tako je lokacioni faktor uticao
na nastanak tzv. gradskih motela ija je karakteristika da su manjeg kapaciteta,
skromnijeg konfora i pre svega lokacija(pokraj znaajnih staninih terminal).

Prema kvalitetu smetajnog dela za goste, moteli mogu imati odgovarajui
sufiks uz naziv, kao na primer: motel - kuica, motel bungalovi ili motel kamp.

Kada je u pitanju tip gostiju kojima je namenjen istiu se tzv. Motel
hosteli, koji su pre svega namenjeni motorizovanim turistima i mogu
podrazumevati neto dui boravak. To je ujedno i najluksuznija varijanta motela
jer ukljuuje sve hotelske pogodnosti i luksuz.


2. 2. PANSION


Pansion je osnovni ugostiteljski objekat za smetaj stacioniranog tipa
prilagoen duem boravku korisnika, u kome se pruaju ugostiteljske usluge
pansionskog tipa (smetaj I sva 3 obroka) (Kosar 2002.)
4
. Za pansion se obino
vezuju korisnici nie platene mogunosti.


2. 3. TURISTIKI APARTMANI


Turistiki apartmani su specifina vrsta ugostiteljskog objekta nastala kao
rezultat potreba tranje. U njemu su, pored usluga smetaja, obezbeen prostor i
oprema za samostalnu pripremu i konzumiranje hrane (Kosar, 2002.)

4
Kosar, 2002. Hotelijerstvo teorija i praksa, Via hotelijerska kola, Beograd
12


2. 4. KAMP

Kampovi predstavljaju specifinu vrstu ugostiteljskih objekata za smetaj
koji su organizovani tako da njihovo funkcionisanje ne podrazumeva nuno
postojanje graevinske celine.

Kapacitet kampova meri se brojem kamp jedinica, mada je to nekada i broj
kampera.

Kamp jedinica predstavlja pripremljen, uredan, obeleen i numerisan prostor
za postavljanje kamp opreme (ator, prikolica i drugo).



2. 5. KUA I STAN ZA ODMOR

Kua ili stan za odmor je vrsta ugostiteljskog objekta u svojini graana ija
je svrha boravak turista radi odmora i rekreacije. Boravak gostiju u ovakvom
objektu ne podrazumeva prisustvo vlasnika, izuzev u vremenu prijema i ispraanja.


2. 6. SOBE ZA IZNAJMLJIVANJE


Soba za iznajmljivanje predstavlja veoma rairenu vrstu smetaja
komplementarnog tipa, pre svega u turistikim mestima stacioniranog karaktera.
Najee se radi o primorskim i banjskim mestima, a u novije vreme i o seoskim
naseljima. Sobe se iznajmljuju bez hrane. Izuzetak su sobe za iznajmljivanje u
seoskim domainstvima, gde boravak gostiju uglavnom podrazumeva kompletnu
uslugu.
Za razliku od kue ili stana za odmor, pruanje ugostiteljskih usluga u sobi
uglavnom podrazumeva prisustvo vlasnika i zajedniko korienje odreenih
prostorija (dvorita, terase, trpezarije).





13

ZAKLJUAK


Ukoliko elimo da definiemo pojam ugostiteljstva, odnosno hotelijerstva,
na osnovu iznetih injenica vezanih za ovu privrednu granu, jasno moemo
zakljuiti da je to delatnost vezana za pruanje usluga smetaja i usluga ishrane.
Ipak, treba znati da osnovna delatnost hotelijerstva obuhvata sector smetaja, a da
je sector ishrane samo pridruen zbog komplementarnosti usluge.

Takoe, treba znati da, zavisno od elja i potreba gostiju, postoje raznovrsni
tipovi ugostiteljskih objekata.

Iako je svaki tip objekta namenjen odreenoj klijenteli za svakog od njih
vae ista pravila - udoban smetaj, dobra usluga i to je najvanije zadovoljenje
potreba elja i gostiju.
























14

LITERATURA


1) Kosar Lj. Hotelijerstvo, Via hotelijerska kola Beograd, 2002.

2) ai K. Poslovanje hotelskih preduzea, igoja tampa, Beograd, 1995.

3) Kosar Lj. Hotelijerska teorija i praksa, Via hotelijerska kola, Beograd,
2002.

4) www.bookingroom.com

5) www.srbianfurniture.org

6) www.panoramio.com/photo/20410297