1.

Rast i razvoj preduzeca

- Konstitucija preduzeca moze da se menja tokom funkcionisanja na 3 nacina:
1. evoluciono
2. adaptivno
3. revoluciono
- Evolucione promene su stalne promene koje se ispoljavaju kao promena kvaliteta i promene po
elementima strukture. Nastaju kao endogene promene vezane za razvoj. Ove promene su malog
intenziteta, a relativno dugog perioda trajanja.
- Adaptivne promene su promene koje nastaju kad sistem svojim delovanjem zeli da izvrsi zeljeni
spoljasnji uticaj, ali i reverzibilni uticaj okruzenja na sistem.
- Revolucione promene su promene strukture jednog sistema u njegov evolutivni proces, i ove
promene su visokog intenziteta, ali kraceg vremena delovanja.
- Egzogene promene nastaju usled funkcionisanja sistema i ispoljavaju se kao promene u odnosu
izlaza i ulaza u sistem.
- Dinamika sistema ukazuje na smer kretanja, razmere kretanja i intenzitet kretanja
- Razvoj preduzeca u odnosu na okruzenje moze da ima slicne promene potencijala, pa se tada
govori o konvergentnom razvoju. Ako su odnosi razliciti, tad se govori o divergenciji koja moze da
bude pozitivna i negativna.
- Rast preduzeca je rezultat razvoja, koji ujedno ukazuje na velicinu razvojne promene.
- Merenje rasta preduzeca moze da bude apsolutno i relativno
- Apsolutno merenje ovom slucaju se meri konkretan pomak u razvoju
- Relativno merenje ovom slucaju se meri prema pomacima drugi! preduzeca.
- Rast preduzeca se meri kombinovanjem finansijski! i nefinansijski! pokazatelja, kojima se
obu!vataju ekonomsko-inansijski! trzisni! razvojni i drustveni aspekti.
- Rast preduzeca moze da bude proporcionalan i disproporcionalan
- "encmarking je za sada najbolja metodologija merenja
- Metod #encmarkinga je narocito pogodan za merenje u odnosu na razvoj. "osmatra se kroz cetiri
osnovna tipa aktivnosti: konkurentski! interni! unkcionalni i genericki. #onkurentski se odnosi
na odnos sopstveni! izlaza i kljucni! konkurenata. $nterni govori o uskladjenosti svi! delova
preduzeca u odnosu na druge. %unkcionalni poredi rezultate odredjeni! funkcija. &enericki se odnosi
na vecinu procesa u poslovanju
- "encmarking predstavlja kontinualnu ocenu i vrednovanje ciljeva poslovanja u odnosu na najbolje
u klasi ili u odnosu na standard
- Razvoj preduzeca se odvija kroz procese:
1. $ovecavanja entropije kao opste prirodne pojave svojstvene svim sistemima
2. %manjenja entropije! kao uslova ostvarenja ciljeva organizacija! koje imaju teleoloski
karakter.
3. Adekvatnog organizacionog potencijala! kao negacije nji&ove entropije i pretpostavke
kontinuelnog ostvarivanja nji&ovi& ciljeva.
- 'ek u 2' veku s pojavom teorije sistema i !olistickog pristupa, nastaje teorija po kojoj je razvoj
posledica neprekidnog procesa interakcije izmedju strukture organizma, s jedne strane i za!teva
sredine s druge strane.
2. ($RA)*+A,+E RA-).+EM $RED(-E/A
- $rocesom razvoja se upravlja preko cetiri medjuzavisne aktivnosti:
1. %peciikacija
2. Razvoj
3. 0est
1. Komuniciranje
- Kvalitet razvojene odluke zavisi od cetiri osnovne grupe aktora2
1. unutrasnji uslovi
2. spoljni uslovi
3. razvojni kapacitet preduzeca
1. Konkurentska strategija
- (nutrasnji uslovi ukazuju na kulturu i klimu preduzeca, organizacioni! resenja i merenja u
preduzecu, mravila i procedure donosenja razvojni! odluka, misije preduzeca i kompetentnosti
vr!unskog rukovodstva.
- %poljni uslovi obu!vataju te!noloski razvoj, privreno-sistemska resenja, potrebe sadasnji! i
buduci! korisnika, konkurenciju i razvoj komplementarni! proizvoda.
- Dominantni aktori uticaja na razvoj preduzeca su:
1. trziste
2. razvoj nauke i te&ologije
3. privredna i drustvena okolina
1. opste karakteristike preduzeca
3. istrazivacko-razvojni rad
4. proizvodni program
5. stanje te&nike i te&nologije
6. postojeca organizacija i upravljanje
7. kadrovi
- (pravljanje razvojem preduzeca obu!vata aktivnosti prevodjenja postojeceg stanja u zeljeno i
moguce stanje.
- %trategijski menadzment odredjuje moguce ciljeve kombinujuci promene sredine i potencijala
preduzeca, kroz proces koji polazi od strategijske analize, strategijskog izbora do strategijske
promene.
- $rema intenzitetu preduzeca se dele na poziciona i inovativna.
- $oziciona su ona koja koriste strategiju poboljsanja poslovanja. Ona se vise bave tekucim nego
buducim problemima.
- 8novativa preduzeca su okrenuta novim trzisnim sansama i isticu prednosti novi! te!nologija. Ona
su bolja u dinamicnom, kompleksnijem, izmenjenom okruzenju.
- $o kriterijumu te&noloske dinamike , preduzeca se dele na niskote!noloska (lo)-tec!* i
visokote!noloska (!i-tec!*
- *o9-tec& preduzeca preferiraju stagnirajuce strategije. 'a preduzeca su vise istrazivaci trzista
nego sto su nji!ovi kreatori. Nalaze se na trzistu radi boljeg zadovoljenja potreba kupaca.
- :i-tec& preduzeca se mogu definisati kao inovativna preduzeca koja uspesno koriste otvorenu
te!nolosku, marketinsku i organizacionu strategiju radi snaznog vodjstva u pozicioniranju novi!
proizvoda.. Ova preduzeca svoju strategiju baziraju na kompleksnom, interaktivnom dejstvu
te!noloske i marketinske strategije u realizaciji ciljeva preduzeca.
- 0e&noloska strategija predstavlja medjufunkcionalni , integrisani okvir za razmatranje i ocenu
dostupni! te!nologija za preduzece u okviru sadasnjeg i buduceg obima i vrste poslovanja i njeni
izlazi su:
1. primena postojeci& te&nologija
2. po#oljsanje postojeci& te&nologija
3. Eksterna te&nologija! nova te&nologija kao zamena stare
1. nova te&nologija ili nova sposo#nost
- ,ustrom razlikuje vise otvorene i vise zatvorene te!noloske strategije
- )ise otvorene te&noloske strategije preduzece okrecu promenama u te!noloskom okruzenju a
rezultat su nove te!nologije
- )ise zatvorene te&noloske strategije kod nji! su obicno izlazi postojeca te!nologija ili
poboljsanja postojeci! te!nologija.
- (potre#ljena te&nologija moze biti rezultat izolovane promene stanja ili sinergetske upotrebe.
- .tvorene te&noloske strategije su vise eksterno orjentisane i sa sinergetskom upotrebom, a
zatvorene obrnuto.
- +isija preduzeca je druga znacajna orijentacijska tacka izrade razvojne strategije preduzeca. Ona je
vezana za odnos sa trzistem i predstavlja odgovor na pitanje o razlozima postojanja preduzeca i
obavljanja delatnosti na odabranom trzisnom prostoru
- $reduzeca ostvaruju sa trzistem dvojni odnos %izicki i misaoni
- ,ustrom smatra da imidz predstavlja mentalnu sliku, subjektivno poznavanje strukture koje
individua ima o nekim aspektima stvarnosti. $midz se moze posmatrati kao staticki i dinamicki.
3. M.DE* ($RA)*+A,+A RA-).+EM
$RED(-E/A
- Model upravljanja razvojem preduzeca analogan je modelu upravljanja covekovi! akcija.
1. .KR(-E,+E KA. ;AK0.R RA-).+A
$RED(-E/A
- %avremena preduzeca nastoje da svojim upravljackim aktivnostima obezbede kontinuirani
razvoj u duzem periodu, kombinujuci interne i eksterne faktore.
- $rvi nivo okruzenja su kupci, dobavljaci, trgovinske organizacije i drugi akteri koji su direkto
vezani za poslovanje preduzeca
- Drugi nivo su konkurrenti, odnosno preduzeca iz industrije u koju posluju
- 0reci nivo okruzenja je makrookruzen je, koje cini cetiri osnovne komponente:
1. te&nologija
2. ekonomija
3. drustvo
1. politicko pravna regulativa
-Druker- ukazuje na jos jednu znacajnu pojavu koja utice na okruzenje a to je problem dugozivuci!
ljudi
- M80 sadrzi 3 modela:
1. model clanstva
2. model odnosa
3. model partnerstva
- Dinamicka sposo#nost preduzeca podrazumeva vremensko rasporedjivanje razliciti! tipova
inovacija i kombinacija primenjeni! te!nologija sa novim trzisnim segmentima
- $reduzece 21. veka je organizacija ljudi koji dele iste ciljeve. "ripremljeni su za neizvesnost u
buducnosti , tako da je sami kreiraju, tj preuzimaju odgovornost za sopstvenu buducnost i buducnost
preduzeca. "et je osnovni! sila koje podsticu promene u tom pravcu:
1. .d inormacija ka znanju
2. .d #irokratije do mreza
3. .d o#uke do ucenja
1. .d lokalnog i nacionalnog ka transnacionalnom
3. .d strategije konkurentnosti do strategije saradnje
- 0&omas Kun "romena paradigme dovodi do promena u okruzenju sa znacajnim posledicama po
razvoj preduzeca
- Ric&ard 0arnas je podelio istoriju u odnosu na zapadnu misao na :
1. Klasicnu
2. %rednjovekovnu
3. Modernu
1. $ostmodernu
- *andova / kriva je jedan od najcesce pri!vaceni! modela koji opisuju proces promene u prirodi i
organizaciji
- / kriva ima cetiri aze2
1. uvodjenje
2. rast
3. zrelost
1. opadanje
- Metamatriks koriste futuristi i drugi istrazivaci koji se bave razvojem. ,etiri faze ovog modela su :
1. %akupljanje
2. $onavljanje
3. Deljenje
1. 0ransormisanje
- Metamatriks je univerzalan model koji vazi i za mikro i za makro svet i autor ga je nazvao
,,periodicne tabele za sve,,
- Model promena koje prolaze covek, preduzece i drustvo ima cetiri faze:
1. $seudozajednica
2. :aos
3. 8spraznost
1. -ajednica
- <lo#alizacija dovodi do krupni! promena u medjunarodnim odnosima ali nacionalne drzave ostaju
i dalje najznacajniji pokretaci makrookruzenja
-"rvi izazov globalizacije se odnosi na ekoloske za&teve a drugi izazov je siromastvo
- <lo#alizacija se posmatra kao put cticanja konkurentske snage na svetskom trzistu i kao
mogucnost brze pentracije trzista.
- <lo#alizacija je ireverzibilni proces podstaknut liberalizacijom trgovine i investiranja, ubrzanim
te!noloskim progresom, sa novim organizacionim i menadzment sistemima i novim pravilima i
regulativom.
- *okalni ekonomski razvoj predstavlja napor lokalne zajednice za stvaranje povoljnog okruzenja
za poslovanje, unapredjivanje konkurentnosti firmi, stvaranje mogucnosti za nova poslovanja, bez
obzira na to da li su u pitanju spoljni investitori ili lokalni preduzetnici
- (spesan lokalni ekonomski razvoj zasniva se na kolektivnom delovanju i podrazumeva
partnerstvo izmedju javnog sektora, privatnog sektora i zainteresovanog dela drustvenog sektora.
- Koncept lokalnog privrednog razvoja prosao je tri talasa.
1. $rvi je trajao od 4'i& do 6'i& godina 2'.og veka.
2. Drugi je trajao od 6'i& do sredine 7'i& godina
3. 0reci je zapoceo sredinom 7'i& i traje i dan danas.
- $orter je smatrao da liderstvo i inovacijama -A. potice od regionalni! i lokalni! klastera.
- Regionalni inovacioni sistem predstavlja spoj dva preduzetnistva, inovativnog i civilnog, tj
integraciju poslovanja, nauke i politike i drustva.
- .snovni pravac daljeg razvoja covecanstva najblize se izrazava objedinjavanjem ideje
ekologije i !umanizma.
- Moto odrzive ekonomije je Napredovace se, cineci dobro
- Komisija (, je deinisala odrzivi razvoj kao razvoj koji zadovoljava potrebe postojece
generacije, a da se pri tome ne smanjuje sposobnost da svoje potrebe zadovolje i buduce generacije
-$reduzeca iz o#lasti industrije! transporta! energetike i poljoprivrede okusirace se na2
1. stednju!
2. pronalazenje cisti& te&nologija
3. sistemski pristup za recikliranje
1. kretanje uskladjeno sa okruzenjem
3. drustvenu odgovornost
4. otvorenost i transparentnost
- $ostoji 5 osnovni& za&teva- izazova pred preduzecem
1. smanjenje materijalni& utrosaka u proizvodnji
2. smanjenje enertetski& utrosaka u proizvodnji
3. smanjenje toksicni& disperzija
1. recikliranje materijala
3. maksimiziranje upotre#e o#novljeni& resursa
4. povecavanje trajnosti proizvoda
5. povecavanje servisne usluge
- Drustvo kao sistem se moze razloziti na elemente2
1. individualni razvoj
2. drustvo
3. vlada
1. inrastruktura
3. ekonomija i resursi i zivotna sredina
- .snovni pravci razvoja idu ka2
1. nanonaukama
2. nanote&nologijama
3. novim materijalima
1. novim proizvodnim te&nologijama
- "uducnost pripada novim te!nologijama sa ugradjenim principima industrijske ekologije
- ,ove te&nologije za odrzivu buducnost proizilaze iz vise naucni! oblasti a posebno su oslonjene
na tri oblasti istrazivanja:
1. okruzenje
2. zdravlje
3. #ez#ednost
- 8ndustrijska ekologija obezbedjuje objektivne i trandisciplitanre studije industrijski! i
ekonomski! sistema kao i nji!ova veza sa privatnim sistemima. kljucuje istrazivanja u oblasti
snabdevanja i koriscenja energije, novi! materijala, novi! te!nologija, snabdevanja i koriscenja
energije, novi! materijalak novi! te!nologija i te!noloski! sistema, fundamentala istrazivanja iz
oblasti prirodni! nauka, ekonomije, prava, menadzmenta i drustveni! nauka
- "arr= Komoner je formulisao osnovne postulate u razvoju novi! te!nologija posebno vezani! za
problem otpada
3. ,A(KA 8 0E:,.*.<8+A KA. ;AK0.R8
RA-).+A $RED(-E/A.
- ,aucna paradigma Obrazac po kojem se posmatra svet, menja se
- Kopernik prva revolucija ( teorija zemlje u suncevom sistemu*
- ,jutn! Dekart! "ejkon druga revolucija ( me!anicisticki pristup*
- Ajnstajn treca revolucija (teorija relativiteta i kvantna fizika*
- Me&anicisticki pristup se izrazava kroz sledece discipline:
1. postoji red medju pojavama i stvarima
2. taj red moze da se potvrdi matematickim ormulama i naucnim proverama
3. sve sto se dogadja ima svoj odredjeni uzrok! koji rezultira odredjenim posledicama
1. na osnovu ovakvog stanja moze da se predvidi #uduce ponasanje
- Dualnost paradigma novog sveta
- :ajzen#erg princip neodredjenosti
- Me&anicisticki pristup je ustupio mesto jolastickom cije su osnovne karakteristike
samoorganizacija i kompleksnost
- %amoorganizacija je jedinstven proces u kojem vladaju !aos, sinergija i kompleksnost.
- /etvrta paradigma po $.$ER( i K(,( proisteci ce iz nedostatka postojece vladajuce
paradigme
- Aristotel je prvi izvrsio podelu filozofije na:
1. metaiziku
2. organon
3. teoriju umetnosti
1.etiku
- %taticko stanje nauke podrazumeva2
1.akumulativnost znanja i iskustva pred&odni& generacija
2. poverljivost cinjenica
3. mogucnost reprodukcije
- Dinamicko stanje nauke karakterisu
1. dinamicki sistem
2. istrazivanje! kao aktivnost ljudskog du&a na unapredjenju nauke
3. naucno saznanje kao rezultat ili proizvod istrazivanja
- $o jugoslovenskom zakonodavstvu iz oglasti naucnoistrazivacke delatnosti naucne discipline su
podeljene u 3 oblasti:
1. $rirodne nauke
2. $rimenjene nauke
3. drustvene i kulturno-istorijske nauke
- 0e&nologija je rezultat primenjenog naucnog znanja sa ciljem na prakticnoj primeni: alat, masine,
materijali, procesi koji i! osposobljavaju za rad, proizvodnja dobara, servisiranje ili druge korisne
aktivnosti
- 0e&noloski razvoj je deo te!nickog razvoja, kod kojeg je izrazen cilj koriscenje sistema i
procesa.
- ,auka! te&noloija i te&nika su tri forme znanja koja se mogu razlikovati po cilju, primeni i nivou
sagledavanja problema.
- ,auka je opste znanje usmereno ka progresu znanja o prirodi i drustvu, i sposobnosti da i!
objasnjava i predvidja
- 0e&nika je specificno znanje usmereno ka resavanju specificni! problema polazeci od slucaja do
slucaja
- 0e&nologija se razvija na dva nacina, prvi od nauke ka aplikaciji, i drugi od nagomilanog iskustva
ka opstim te!noloskim saznanjima
- ,8% > nacionalni inovacioni sistem* stvara okruzenje za primenu nauke i te!ologije u resavanju
razvojni! problema, kao sto su povecanje produktivnosti i konkurentnosti na globalnom nivou
- ,8% se definise kao sistem interaktivno povezani! javni! i privatni! preduzeca, u cilju stvaranja
nauke i te!nologije u okviru nacionalni! granica
- N$- je mreza institucija u javnom i privatnom sektoru cije aktivnosti i interakcije iniciraju, uvode,
modifikuju i obavljaju difuziju novi! te!nologija.
- ( razvoju ,8%- a posebna paznja se posvecuje nauci i te!nologiji
- ,8K > nacionalni inovacioni kapacitet? on je po jednom pristupu, sposobnost drzave, kao
politickog i ekonomskog entiteta, da proizvede nove te!nologije u duzem vremenskom razdoblju
- ,8K se identiikuje sa cetiri dimenzije kapaciteta2
1. apsortivna
2. 8R
3. diuzija
1. traznja
- 8novatinvni potencijal se izrazava preko svoji! segmenata
1. stanja kadrova
2. stanja institucija
3. ulaganja u istrazivacko @ razvojni i naucnoistrazivacki rad
- .snovni kanali kojima se ostvaruje saradnja su
1. Kodiikacija
2. Kooperacija
3. Kontakti
1. (govori
- ,ajcesci o#lici saradnje preduzeca sa drugim preduzecima su
1. %trategijske alijanse
2. zajednicka ulaganja
3. licenciranje
1. pri#avljanje resursa
3. zajednicke istrazivacke sposo#nosti
- ,aucni i te&noloski parkovi su regionalne oblasti koje organizuje i razvija drzava sa ciljem da
unapredjuje naucnoistrazivacku i razvojnu saradnju izmedju drzave, univerziteta i preduzeca.
- .snovna ideja za razvoj naucni& i te&noloski& parkova lezi u regionalnoj povezanosti i
bliskosti ljudi i institucija koje najcesce razvijaju i gaje odredjeni tip znanja
- 0e&noloski klasteri predstavljaju oblik saradnje u kojem se inovacija formira i razvija kroz
kooperativne mreze
- Klasteri su okruzenja rasporedjeni! industrija koje su medjusobno povezane vezama preko
dobavljaca, kupaca i proizvodjaca
- $rednost regionalni& klastera je u razmeni znanja, koja se ostvaruje primenom informaciono-
komunikacioni! te!nologija.
- Da li ce se inovativne aktivnosti odvijati u klasterima! zavisi od vise aktora2
1. od prirode te&nologije
2. karakteristike industrije
3. kulturnog sadrzaja te&nologije
- 0e&noloski spilovers- -uprotno te!noloskim klasterima gde se znanje zalepljuje, kod te!noloski!
spiloversa ide se na prelivanje znanja preko organizacioni! ili regionalni! granica
- 0e&noloski spilovers predstavlja pozitivne spoljasnje istrazivacko razvojne napore
4. 8%0RA-8)A,+E 8 RA-).+ KA. ;AK0.R
RA-).+A 8 $RED(-E/A
- $od pojmom istrazivanje i razvoj podrazumeva se deo preduzeca koji je zaduzen za aktivnosti
pribavljanja znanja o novim proizvodima i procesima namenjeni! trzistu. Najcesce se koristi
skracenica $/
- .snovne razlike izmedju istrazivanja i razvoja su2
1. struktura
2. komunikacije
3. metod rada
1. ciljevi
3. vreme
4. ljudski resursi
- (pravljanje te&nologijom u preduzecu obu!vata upravljanje inovacijama, difuzijom i
primenjenim konkretnim te!noloskim sistemom
- 0e&noloska inteligencija se definise kao proces prikupljanja, analize i primene javno dostupni!
informacija o eksternim karakteristikama te!nologije koje bi mogle da uticu na poslovanje sistema.
Ona indetifikuje prve, slabe signale, indikatore o mogucnostima razvoja nove te!nologije
- 0e&noloska inteligencija posmatra se na tri nivoa sa indetiikacijom razliciti& kretanja2
1. Makronivo
2. nivo industrije ili poslovni nivo
3. nivo programa! projekta
- 0e&noloska inteligencija moze se razvijati unutar i van preduzeca pa se govori o eksternoj i
internoj inteligenciji
- 8mitacija je odluka da se kopira resenje i da se stvore sopstveni proizvodi koji su konkurentni
novim
- Diuzija podrazumeva donosenje odluke o pri!vatanju inovacije i primene moguci! resenja
- Menadzment znanja o#u&vata : prepoznavanje, prikupljanje, dokumentovanje i distribuiranje,
kao i prenosenje izmedju osoba eksplicitnog i neiskazanog znanja radi povecavanja organizacione
efektivnosti
- .snovni prilazi menadzmentu znanja su2
1. znanje kao intelektualni kapital
2. znanje kao aktivnost ljudskog resursa
3. virtuelna organizacija
1. ilozoski
3. te&noloski proces
- Menadzment znanja predstavlja organizacioni proces kojim se postize sinergija kombinacijom
podataka i sposobnosti informacioni! procesa informacione te!nologije sa kreativnim i inovativnim
sposobnostima ljudi
- $odaci i inormacije 8R se najcesce #eleze u
1. *a#oratorijskim sveskama
2. rezultatima primenjenog testiranja materijala
3. analitickim podacima
1. te&nickim izvestajima
3. speciikacijama proizvodni& procesa
4. speciikaciji proizvoda
5. speciikaciji patenta! i sl.
- Model transormacije kreativni& ideja zaposleni& u ideje za inovacije @ izvlacenje ideja!
sletanje ideja! i ideje idu dalje
- Do#ru ilustraciju odnosa 8R i strateski& opredeljenja preduzeca pruza podela preduzeca na
1. istrazivace
2. #ranioce
3. analiticare
1. reaktore
- Region je intelektualni koncept. /egioni su definisani za odredjeni vremenski period, tako da se
tokom vremena mogu menjati.
- $ostoje 3 osnovne paradigme teorije inovacija. "azicne teorije inovacija su2
1. #azicna preduzetnicka teorija
2. #azicna ekonomsko-te&noloska teorija
3. #azicno-strateska teorija inovacija
- "azicna preduzetnicka teorija polazi od postavke da je inovacija rezultat delovanja pre svega
pojedinca- preduzetnika
- "azicna ekonomsko- te&noloska teorija sagledava inovaciju kao aktivnost vezanu za te!nologiju
kojom se ostvaruje razvoj preduzeca. ovom periodu $/ dozivljava procvat
- "azicno-strateska teorija inovacija je dominirajuca teorija 01og veka i nju karakterisu trzisna
orijentacija i strateski proces razvoja preduzeca.
- $ostoji 3 modela @ generacija 8R
1. $rva generacija koja se proteze od 3'i& do 5'i& godina! i ovaj model se naziva
strategija nade
2. druga generacija dominira 4'i& i 5'i& godina 2'veka
3. treca generacija 6'i& godina 2'og veka ona podrzava integralni pristup istrazivacko-
razvojne! te&noloske! inansijske i kadrovske unkcije u razvoju inovacije! uz postizanje
sinergetski& eekata.
1. cetvrta generacija @ u njoj se okus upravljanja ir pomera ka kupcima i trzisnim
potre#ama. u njoj preduzeca postaju preduzeca koja uce
3. u petoj generaciji koristi se i termin patentna preduzeca
- $rvi koraci 8R #ili su tipicni za model po kojem te&nologija gura inovaciju >tec&nolog= pus&?
5. $R.<RAM8 RA-).+A ( *A,/( )RED,.%08
- .snovnu strukturu svakog preduzeca cine 3 podsistema2
1. marketing
2. operacije
3.inansije i racunovodstvo
- $ostoji vise teorija inovacija od koji& su najznacajnije2
1. te&noloska % kriva
2. ravnoteza
3. dominantan dizajn
1. apsorpcioni kapacitet
- 0e&noloska % kriva se oslanja na teoriju zivotnog ciklusate!nologije. "olazi se od stava da ce se
tokom vremena smanjivati kapacitet moguci! poboljsanja
-0e&noloska % kriva @ moze da se koristi i za predvidjanje
-Ravnoteza- primenom radikalne inovacije dolazi do prekida stabilnosti. "reduzeca prolaze kroz
fluidnu, tranzicionu i zrelu fazu
- Dominantan dizajn je pojam koji su odredili Nordsrom i 2istrom i predstavlja dizajn koji je
pobedio na trzistu, odnosno onaj kojeg ce konkurenti i inovatori morati drzati ako zele da drze
znacajni deo trzista
- 0eorija dominantnog dizajna naslanja se na ideju evolutivnog razvoja nauke
- $roces evolucije ima dve aze pre-pragmaticnu i fazu paradigme
- 0eorija dominantnog dizajna ima znacajne posledice po upravljanje te!nologijom. Ona upucuje
na vaznost korisnika, koji je mozda manje zainteresovan za te!nicke karakteristike a vise na
korisnost, na znacaj standarda i poslovne strategije
-Dominantan dizajn je blizak trzistima masovne proizvodnje, kao sto su bicikli, pisace masine,
televizori, automobili i slicno.
- Apsorpcioni kapacitet- ova teorija se razlikuje od pred!odni! jer ukljucuje dva faktora: eksterni
blizak evolutivnom konceptu nauke, i interni kojim se vezuje za ucenje i proces transfera znanja u
okviru inovativne organizacije
- 0ri su aktora koji znacajno uticu na sposo#nost ucenja! asimilaciju i pri&vatanje ideja2
1. pri&vatanje relevantnog znanja
2. prisustvo ranijeg! srodnog znanja
3. razlicitost iskustva
- 8novacije mogu #iti2
1. inkrementalne
2. modularne
3.ar&itekturne
1. radikalne
- 8nkrementalne inovacije- ovo su uglavnom novi modeli postojeci! i trzisno utvrdjeni! proizvoda
- Radikalne inovacije su nove komponente povezane na novi nacin
-Modularne inovacije- koriste postojecu konfiguraciju, ar!itekturu sistema sa drugacije
dizajniranim komponentama
- Ar&itekturne inovacije- imaju nepromenjene komponentem ali su povezane na drugaciji nacin, ili
kako 3enderson i klark ukazuju da je kljucno kod ovog tipa inovacija, da je doslo do rekombinacije
postojeceg nacina povezivanja komponenti u sistemu, proizvodu.
- $odela inovacija na odrzive i disruptivne vezana je za promene proizvoda u odnosu i na nacin
kako kupci vide performanse i korist
-.drzive inovacije ne dovode do velike promene organizacione strukture a mogu biti rezultat
znacajni! te!noloski! promena
- Disruptivne inovacije dovode do promene u sistemu menadzmenta, proizvodnje, razvoja,
distribucije i marketinga
- +enadzeri veliki! preduzeca, zbo! moguci! disruptivni! inovacija, treba da su veoma pazljivi i da
prate promene, jer disrupcije ne samo sto menjaju postojecu organizacionu strukturu vec mogu
unistiti i srz kompetentnosti. Menadzerima stoje na raspolaganju 3 aktora kojima mogu ili ne
mogu upravljati2
1. resursi
2. sopstveni proces
3. nji&ova vrednost
- Resursi obicno se pod resursima posmatraju vise opipljivi, kao sto su ljudi, oprema , te!nologija,
novac, i manje opipljivi kao sto su dizaj proizvoda, informacije, brend i sl.
- $rocesi- pod procesom se podrazumevaju obrasci i interakcija, koordinacija, komunikacija i sistem
donosenja odluka koje koriste zaposleni u transformaciji resursa u proizvode
- )rednost najcesce ima eticku konotaciju
- Korporativne socijalne inovacije- ovaj tip inovacija trazi stratesko poslovno ulaganje u $/
- Miler i *angdon - dele inovacije na kontinuirane i diskontinuirane u odnosu na znanje iz kog
proizilaze
- Diskontinuirane inovacije su inovacije koje nastaju kao rezultat kompleksne strukture u kojoj se
obrazuju nova te!nologija i novo trziste
- Kontinuirane inovacije nastaju kao rezultat novi! te!nologija na postojecim trzistima
- 8novacioni proces ukljucuje niz naucni!, te!noloski!, organizacioni!, finansijski! i komercijalni!
aktivnosti
- 8novacija povecava ekonomsku, emotivnu ili obe vrednosti
- $roces inovacije nije jednosmeran. "ostoje brojne interakcije unutar i izvan preduzeca, razliciti!
funkcija i unutar funkcija. $/ je u svim fazama razvoja od izuzetnog znacaja
- .d klasicnog modela zatvorene inovacije doslo se do otvorene inovacije
- ( inovacionom procesu zatvorene inovacije u istrazivackoj fazi bira se najbolji od ponudjeni!
projekata. $zabrani projekat prelazi u fazu razvoja i zatim se lansira novi proizvod na trziste
- ( inovacionom procesu tipa otvorene inovacije istrazivacki projekti su rezultat zajednickog
rada. /ealizacija projekta moze da se odvija na dva nacina, osnivanjem novog preduzeca, ili novim
preduzetnickim podu!vatom u okviru postojeceg preduzeca.
- %opstveni apsorpcioni kapacitet! kao sposobnost organizacije da asimiluje i iskoristi novo
znanje, daje niz prednosti
- -nanje koje je optereceno sa cetiri osnovna pro#lema2 neizvesnost! nejasnost!
komplementarnost i dvosmislenost! lakse se resava posedovanjem navedeni& sposo#nosti
-.rganizaciono ucenje je jedan od osnovni! uslova za razvoj inovacija
- Kompleksno socijalno znanje je znanje koje proizilazi iz interakcija mnogobrojni! individua i
grupa
- $rema (,E%/.-u postoje cetiri osnovne vrste obrazovanja:
1. ucenje da #i se znalo
2. ucenje da #i se cinilo
3. ucenje da #i se zivelo zajedno
1. ucenje da #i se postojalo
- (cenje za znanje je preko potrebno, profesori treba da razvijaju naucni du! i novi kvalitet
razmisljanja
- (cenje za cinjenje je sastavni deo ucenja kojim se stice profesionalnost kroz specijalizaciju. Ono
za!teva sposobnost pri!vatanja razliciti! nacina obavljanja posla u toku radnog veka
- (cenje za zajednicki zivot treba da omoguci suzivot ljudi, bez obzira na razlicitost u kulturi,
religiji, politici, naciji, kroz toleranciju, solidarnost i saosecajnost
-(cenje da #i se postojalo predstavlja napor studenata i profesora da se medjusobno razumeju i
tako prevazilaze generacijski jaz.
- ,o#elovac *eon *ederman! fizicar, uradio je krajem 41i! godina 01og veka eksperiment sa
decom cikaskog kraja i potvrdio je tezu da intelekt mnogo bolje asimiluje znanje ako ga razume i
telo i osecanje
- Multidisciplinarnost podrazumeva izucavanje nekoliko disciplina u isto vreme
- 8nterdisciplinarnost podrazumeva transfer metoda iz jedne u drugu disciplinu
- 0randisciplinarnost je okarakterisana prefiksom trans, sto znaci preko, s one strane. Oznacava
znanje izmedju disciplina, preko disciplina i iza disciplina i obu!vata razumevanje sadasnjeg sveta
kao ujedinjeno znanje
- Agregirano znanje je proces udruzivanja, fuzije znanja i ono se pojavljuje u svakom danasnjem
proizvudu industrijskog sveta
- %edam vrsta inteligencije je identiikovano2
1. logicka
2. muzicka
3. linvisticka
1. interpersonalna
3 intrapersonalna
4. estetska
5. vizuelna
- Kreativnost podrazumeva sposobnost stvaranja neobicni!, novi! i korisni! ideja
- Maslov je smatrao da je svako covek kreativan, ali da postoje dva tipa kreativnosti. 5edan je
potpuno novo saznanje, a drugi je onaj koji proizilazi iz istrazivanja naucnika, istrazivaca koji
proucavaju predmet, proglem i dolaze do novi! pogleda
- Komponente kreativnosti su2
1. strucno znanje
2. kreativne vestine
3. motivisanost
- %trucno znanje je osnova kreativnosti. Ono podrazumeva memorisanje podataka i informacija iz
oblasti u kojoj se radi.
- Kreativne vestine i kreativno misljenje ne podrazumevaju izuzetnu inteligenciju. Ono ukazuje na
mogucnosti spoznaje i sagledavanja problema u drugoj perspektivi, drugim putevima i slicno
- Motivisanost je determinanta strucnog znanja i kreativni! sposobnosti u odnosu na kreativnost
- ;aktori unutrasnje motivisanosti su vezani za uzivanje, interesovanje i zadovoljstvo, radoznalost
samoizrazavanje ili licni izazov u poslu
- %poljni motivatori koji podrzavaju kreativnost su nagrade i priznanje za kreativne ideje, jasno
definisani krajni projektni ciljevi i konstruktivna povratna veza
- (ticaji organizacionog okruzenja na kreativnost se mogu prokazati kroz2
1..rganizacionu motivisanost
2.8zvore
3.Autoritativno upravljanje
- .rganizaciona motivisanost podrazumeva orijentaciju na inovacije koje prvenstveno dolaze do
visi! rukovodeci! nivoa orgtanizacije, ali je neop!odno da i nizi nivoi budu upoznati sa vizijom, da
komuniciraju i interpretiraju vidjenje
- 8zvori su neop!odni u podsticanj kreativnosti kako pojedinca tako i tima
- Autoritativno upravljanje ne deluje stimulativno na kreativnost. Neop!odno je dopustiti slobodu
u radu, ali i displinovati radnike u odnosu na izvrsavanje zadataka
- Kreativnost i inovativnost pospesuju inovacioni proces koji se moze posmatrati kroz 3
operacije2
1. generisanje ideja
2. prevodjenje u praksu
3. komercijalizaciju
- 8novacija se razvija kroz razlicite procese ucenja
1. ucenje kroz rad
2. ucenje kroz upotre#u
3. zajednicko ucenje
- Metoda vodeci korisnici zasniva se na ucenju kroz upotrebu postojeceg proizvoda
- $reduzeca u svom proizvodnom programu i na trzisto koje opsluzuju treba da analiziraju i uoce
vodece korisnike, za sta postoji vise te!nika. Obu!vataju sledece korake
1. 8dentiikacija znacajnog trzista ili te&noloskog trenda
2. 8dentiikovati vodece korisnike koji slede taj trend! iskustvom i itenzitetom potre#a
3. Analizirati podatke o nji&ovim potre#ama
3. $rojektovati te za&teve kao opste za&teve trzista
- %avremena nova ekonomija se po nekim autorima naziva nova ekonomija dozivljaja upravo
zbog mogucnosti pruzanja proizvoda po specificnom za!tevu potosaca na neponovljiv nacin
- (mrezeni tipovi preduzeca i partnera povezuju se postujuci nekoliko osnovni! pravila:
1. zajednicka svr&a
2. nezavisnost clanova
3. do#rovoljno povezivanje
1. vise rukovodilaca
3. integrisani timovi
- %/.R."(%0 je jedna od noviji! metodologija koja se razvila u cilju efektivnijeg i efikasnijeg
razvoja radikalni! inovacija
- %/.R."(%0 je projektovana za potrobe 6 a ukljucuje socioekonomsku i te!nolosku
pri!vatljivost
- %/.R."(%0 model se sastoji iz cetiri koraka i deset te!nika
- <rupa kupaca !!,ema potrosaca!! - ljudi koji ne poseduju dovoljno sposobnosti, sredstava ili
pristup da jednostavno i rutinski obave posao, obicno unajme nekoga da obavi to umesto nji! ili se
spajaju i dobijaju slabije resenja od potrebnog
- <rupa kupaca !! Kupci koji su pod#acili!! - potrosaci koji koriste proizvode, ali su nezadovoljni
nji!ovim mogucnostima i ogranicenjima, i pokazuju volju da plate vise za ona poboljsanja za koja su
im vazna
- <rupa kupaca !! Kupci koji su pre#acili!! - kupci koji prestaju da placaju za buduca poboljsanja
performansi, a u proslosti su zadovoljila nji!ove za!teve
- Rec ar&itektura koristi se u smislu naglasavanja najviseg nivoa apstrakcije, u odnosu na sinonime
kao sto su sistem i metasistem
- Konkurentska ar&itektura sadrzi:
1. ekonomsku strukturu
2. trzisnu strukturu
3. organizacionu strukturu
- Dominantan dizajn je sire koriscen termin koji podrazumeva kombinaciju glavni! crta i koristi se
u primenjenom standardu, bez obzira na vrstu problema
- Dominantan dizajn je onaj koji je pobedio i stekao vernost na trzistu, onaj koji i konkurenti i
inovatori moraju dosledno da razvijaju ako zele da zadrze mesto u trzisnim kretanjima
- Dominantan dizajn je ulaz za kontinuirane i inkrementalne inovacije
- $ri&vacen dizajn i kasnije uoblicen proizvod, kao i distribucija su platforma za dalji razvoj i
vezani su za odredjeni trzisni segment
- .rganizaciona sposo#nost je kompleksan sistem kou cine dve vrste znanja, znanje kako se radi i
znanje o potrebi ucenja o novom
- Kanal znanja , model diskontinuirane inovacije, dvojni je put koji oznacava mnostvo razliciti!
formi interakcije izmedju kompanija, nji!ovi! stejk!oldera i kupaca
- "ejker je prvi koristio termin ljudski kapital pod kojim se podrazumeva znanje radnika u
obavljanju delatnosti
- 8nteraktivno ucenje i kolektivno preduzetnistvo su osnove savremenog procesa inovacije
- 8novacioni proces se odredjuje trzisnom i te!noloskom neizvesnoscu
- 0rzisna neizvesnost je vezana za aktivnosti konkurenata i kupaca
-0e&noloska neizvesnost proizilazi iz nivoa znanja i spoobnosti $/, intelektualnog kapitala i
njegove zastite.
- 0rzisna i te&noloska neizvesnost su vezane za vreme
- 0e&n#oloska neizvesnost projekata je 678AN'6, kada se rese svi razvojni te!nicki problemi
- Metode koje se koriste za ocenu neizvesnosti i rizika za investicione! razvojne programe su2
1. analiza kriticne tacke
2. analiza osetljivosti
3. analiza verovatnoce
- $oslovni proces mogu da budu dizajnirani i redizajnirani
- ( dizajniranim poslovnim procesima radi se na poboljsanjima procesa
- ( redizajniranim poslovnim procesima pokusava se radikalno promeniti postojece stanje
- Reinzenjering se definise kao analiza i dizajn procesa i poslovni! aktivnosti unutar i izmedju
organizacija
- Reinzenjering se pojavio u drugoj polivini 91i! godina 01og veka
6. ($RA)*+A,+E RA-).+EM $RED(-E/A
- $ostoje dve klase adaptivni& sistema
1. samooptimizirajuci
2. samoorganizirajuci sistemi.
- (pravljanje razvojem preduzeca obu!vata nekoliko aktivnosti
1. planiranje razvojni& programa
2. odlucivanje o programima
3. organizovanje realizacije programa
1. pracenje i kontrolu realizacije programa
- (lazi u poslovni proces su poslovni ciljevi! od koji& su dva dominantna2
1. ispuniti ocekivanja kupaca
2. ostvariti inansijske ciljeve
- (spesnost rada preduzeca meri se na osnovu ostvareni! rezultata
1. inansijski& rezultata
2. zadovoljstva kupaca
3. ostvareni& perormansi proizvoda
- %trategija preduzeca proizilazi na dva osnovna izvora analize sposo#nosti i analize okruzenja
- Kaplanov i ,ortonov model pomaze u razjasnjavanju i razumevanju dinamike, a ukazuje na
mogucnost prevodjenja strategije i vizije u akciju. Obu!vata cetiri perspektive:
1. poslovanje preduzeca
2. inansije
3. ucenje
1. rast i kupce
-8novacioni jaz se javlja ukoliko se strategijom opredeli novo ulaganje. On stvara prostor izmedju
postojeceg poslovanja i finansija
- $rojekti 8R o#u&vataju 3 osnovne kategorije2
1. dalji razvoj proizvoda i procesa radi smanjenja troskova! povecanja kvaliteta i
uticaja okruzenja
2. invencija novi& proizvoda i procesa u okviru postojeceg poslovanja
3. novi poslovi sa novim te&nologijama koji podrzavaju dugorocne ciljeve
- Radi #oljeg sagledavanja 8R portoria! projekti se cesto dele u 3 grupe2
1. undamentalni
2. radikalni
3. inkrementalni
- ;undamentalni projekti su projekti novog znanja, kako za preduzece tako i za svet. Oni vode ka
potpuno novim oblastima poslovanja
- Radikalni projekti su projekti novog znanja za kompaniju i omogucavaju prekomponovanje
poslovni! oblasti u cilju poboljsanja konkurentnosti
- 8nkrementalni projekti su projekti koji predstavljaju eksploataciju postojeceg naucnog i
inzenjerskog znanja na novi nacin i podrzavaju postojece poslovanje preduzeca
- ( trazenju 8R strategija cesto se posmatraju 3 aspekta
1. eksterna ili interna orijentisanost
2. koriscenje te&nologije
3. respo&zivnost organizacije 8R
-$laniranje je proces kojim se smanjuje neizvesnost u buducem poslovanju
- 8zvori inansiranja su
1. prijatelji! porodica! kreditne kartice
2. drzavni krediti i zajmovi
3. investicioni andjeli
1. preduzetnicki kapital
-%amostalni rad donosi neke od sledeci& prednosti2
1. stvaranje i preispitivanje sopstvene 8R sposo#nosti
2. zastita svojine
3. kontrola te&noloskog razvoja i upotre#e
1. stvaranje i o#navljanje sposo#nosti za diuziju nove te&nologije
- ,acini na koje se moze ostvariti saradnja su sledeci2
1. strateske alijanse
2. zajednicka ulaganja
3. ugovori sa proizvodjacima
1. zajednicki istrazivacki centri
- 8ntelektualni kapital podrazumeva celokupno znanje
- 8ntelektualni kapital cine 3 osnovne vrednosti, ljudske, kupaca i organizacione
- .rganizacioni kapital je sposobnost organizacije da stvara kodifikovano znanje iz svi! izvora,
deli kulturu, vrednosti i norme
- 8ntelektualna svojina je pravni koncept i podrazumeva komponente intelektualnog kapitala koji se
moze pravno, zakonski zastititi
- 1 osnovna pravna nacina zastite svojine
1. patent
2. zastitni znak
3. autorsko pravo
1. poslovna tajna
-$atent je oblik pravne zastite intelektualne svojine inovatora, pronalazaca, invencije i drzave u
kojoj se patent prijavljuje
- $atenti su vremenski ograniceni a rok zastite odredjuje drzava
- Autorsko pravo je ekskluzivno pravo autora originalnog dela kojim se omogucava njegovo
reprodukovanje koriscenjem nekog opipljivog medija
- $oslovna tajna je informacija koja predstavlja tajnu vlasnika ili nije poznata u relevantnoj
industriji, a daje konkurentsku prednost. ,esto se naziva i #NO:-3O:
-$oslovna tajna mora imati ekonomsku vrednost
- -ig ili zastitni znak predstavlja rec, simbol, dizajn ili drugi indikator kojim se razlikuje izvor roba
jednog proizvodjaca od drugog.
- .stvarenje svakog razvojnog projekta prolazi kroz 3 osnovne aze i toA
1. predinvesticiona
2. investiciona
3. eksploataciona
- ( predinvesticionoj azi izradjuju se sledeci razvojni programi, kao dokumenti za donosenje
odluke za ulazak u sledecu razu razvoja:
1. studija razvoja strategije
2. pred&odna studija opravdanosti i specijalisticka studija
3. studija opravdanosti
- /ilj specijalisticki& studija je analiza jednog ili vise,ali ne i svi! aspekata projektne ideje, a
izradjuju se zbog detaljnijeg razjasnjavanja pojedini! oblasti iz pred!odni! studija opravdanosti i
studija opravdanosti
- ,ajznacajnije metode dinamicke analize suA
1. metod neto sadasnje vrednosti
2. metod interne stope renta#ilnosti
- Koncept zivotnog ciklusa projekta pomaze da bi se odredila neop!odna sredstva po fazama, rizik
i pri!od, kao i me!anizam kontrole
- $rojektna mapa o#u&vata cetiri tipa projekta2
1.visi projekat
2.projekat prodora
3. projekt platorme
1. izvedeni projekat
-8karov paradoks @ pod ovim pojmom podrazumeva se nemogucnost veliki! uspesni! firmi da
odgovore na te!noloske izazove, jer su previse orijentisani na svoj trzisni uspe!
--ase#na organizaciona jedinica ili centralna la#oratorija je klasicni oblik organizovanja $/
- $rojektna organizacija je cest drugi oblik organizovanja. #oristi se u razvoju inovacija proizvoda
i te!nologiija u lancu vrednosti. 'akodje se primenjuje u razvoju odrzivi! inovacija.
- ,ovo preduzetnicko odeljenje predstavlja organizaciono resenje za razvoj novi! proizvoda koji
su rezultat radikalno novog znanja proisteklog iz istrazivanja centralne laboratorije.;a!teva se vise
preduzetnickog du!a, pri!vatanje rizika, fokusiranje na kupce i integrisanje posla.
- Model smanjivanja i povecavanja &ijerar&ijskog nivoa je rezultat primenjenog pristupa
upravljanju $/, cetvrte generacije.
- %avremene tendencije organizovanja rada 8R idu u pravcu stvaranja mreza.
-Mreze su sistemi koji su orijentisani na zajednicku saradnju i interese, gde su ljudi medjusobno
nezavisni, a odgovornost i moc su !orizontalno rasporedjeni. -astoje se od primaoca i davaoca
informacija, koji i! na razlicite nacine prenose. +ogu biti egocentricne i baziraju se na prijateljstvu
clanova! i pozicinone, povezuju se po principima struke .
- Mrezu sacinjavaju grupe sistema koje su specijalizovane za pojedine faze u poslovnom lancu.
- )arijante mrezni& modela su2
1. interna
2. sta#ilna
3. dinamicka mreza
- 8nterna mreza se formira unutar velikog preduzeca pregrupisavanjem i preraspodelom poslova na
manje organizacione celine koje su specijalizovane za odredjene aktivnosti
-%ta#ilna mreza nastaje kada preduzece prenese aktivnosti iz svog lanca vrednosti drugima, koji su
za to kompetentniji, koji te aktivnosti ovabljaju brze i uz manje troskove.
- Dinamicka mreza nastaje privremenim povezivanjem veliki! preduzeca i mali! preduzetnika koji
su zainteresovani za brzu zaradu
- Moc pojedinca i grupa u organizaciji moze se zasnivati na
1. moci pozicije
2. moci strucnosti
3. moci kontrole izvora
1. politickoj moci
- 8ntelektualna sposo#nost izrazava
1. sposo#nosti u pogledu paznje i pamcenja- radoznalost, memorisanje, koncentracija
2. sposo#nost u pogledu povezivanja ideja - imaginacija
3. sposo#nost u pogledu rasudjivanja jasno definisanje pojmova, mogucnost mislojenja
kroz uporedjenje, analizu i sintezu, indukciju i dedukciju
1. individualne sposo#nosti uma- sirina, dubina, gipkost, doslednost i brzina misljenja
- Menadzeri 8R koriste standardne te&nologije kao sto su
1. te&nike i metodi planiranja
2. metodi i te&nike organizacionog dizajniranja
3. upravljanje ljudskim resursima
1. vodjstvo zaposleni&
3. kontrola
- *judi se dele na2
1. one koji stvaraju ideje
2. one koji pokrecu ideje
3. one koji u#ijaju ideje
- $rovera sposo#nosi grupe o#u&vata 3 koraka
1. odrediti za&teve koji su potre#ni da se ispune > skill reBuirements?
2. proveriti tekucu-trenutnu sposo#nost >skill #ase?
3. odrediti razliku izmedju za&teva i trenutne sposo#nosti >skill gap?
- -a iz#or radnika cesto se koriste konsulantske kuce, narocito ako su potencijalni radnici iz
drugi! drzava. "ostoji tendencija tzv. &vatanje glava narocito na fakultetima i univerzitetima
- 0ipologija virtuelnog internacionalnog tima je
1. decentralizovan samo-koordinirajuci tim
2. %istem integratora centralizovan tim kao koordinator
3. srz tima kao ar&itekt sistema
1. preduzetnicki tim
- Razlikuju se tri kljucne aze poslovanja
1. luidna ili leksi#ilna
2. tranziciona
3. okusirana
- .snovne te&nike i alati koji se koriste za o#ez#edjivanje potre#ni& inormacija su2
1. gantogrami
2. te&nike mreznog planiranja
3. raspored troskova
1. putokaz
3. C"% i $"$