UNIVERZITET U TUZLI

EKONOMSKI FAKULTET U TUZLI

MIKROEKONOMIJA
Potranja i ponaanje potroaa
Mentor: Radile:
Dr.sc. Zijad Da!i" #anr.$ro! Meri%a Deli" I &''()*+
Erna I,i-e#i" asistent Meri%a .a/i" I &'&*)*+

Tuzla, april 2011 godine.
SADRAJ
Sadra!..............................................................................................................................
"#od.................................................................................................................................. 1
1. O$no#e po%ran!e..................................................................................................2
*.*. Tri-te i 0on01rencija....................................................................................&
*.&. Tri-na $otranja.......................................................................................... (
*.&.* Kri#1lja $otranje.......................................................................................(
*.&.&. 2o%aci 0ri#1lje $otranje...........................................................................'
2. Ela$%i&no$% po%ran!e...............................................................................................'
&.&. 3jeno#na elsti4nost $otranje.....................................................................5
&.(. Una0srsna elasti4nost $otranje..................................................................6
&.'. Do/odo#na elasti4nost $otranje................................................................6
&.5. En7elo#i 8a0oni..........................................................................................9
(. )ona*an!e po%ro*a&a...............................................................................................+
(.&. Lo7i0a $otro-a4e#o7 i8,ora.......................................................................:
(.(. S0lonosti $otro-a4a....................................................................................;
(.'. Kri#1lje indi!erencije...............................................................................*+
(.5. U01$na i %ar7inalna 0orisnost................................................................*(
(.6. Ordinalna i 0ardinalna 0orisnost..............................................................*5
(.9. <1dets0o o7rani4enje.............................................................................*5
,a-l!u&a-.......................................................................................................................1+
.i%era%ura.......................................................................................................................1/
"0OD
Te%a o#o7 se%inars0o7 rada jeste $otranja i $ona-anje $otro-a4a. U nasta#01= o,ja-njeno je
cjelo01$no $ona-anje $otro-a4a 0ao i s#e sto 1ti4e na $ona-anje ili e#ent1alne $ro%jene
$ona-anja. Zati% o,radili s%o i teorij1 $otranje odnosno osno#e $otranje= $o4e#-i od
sa%o7 $oj%a $otranje 0oji se odnosi na 101$n1 0oli4in1 $roi8#oda ili 1sl17a 0oj1 s1
$otencijalni 01$ci s$re%ni i 1 %o71"nosti 01$iti $ri 0ores$ondiraj1"i% cijena%a. Na osno#1
$otranje $oja#lj1je se i 0ri#1lja $otranje 0oja $redsta#lja 7ra!i401 il1stracij1 101$ne
$otranje sa cijena%a na ordinati i 0oli4ini na a$cisi. Zati% na#eli s%o ono -to 1ti4e na
$o%ijeranje 0ri#1lje $otranje 0ao -to je : do/oda0= cijene $o#e8ani/ do,ara= 101si=
o4e0i#anja i ,roj 01$aca. I na 0raj1 i8la7anja o $otranji s$o%en1li s%o i elasti4nost
$otranje i njene #rste. 2od elasti4nosti $odra81%je#a%o indi0ator ste$ena rea7o#anja=
odnosno %jera ja4ine %e>1so,no7 1ticaja i djelo#anja #arija,li 0oje ne%aj1 ist1 jedinic1
%jere. Vrste elasti4nosti: cjeno#na i do/odo#na. 3jeno#na elasti4nost i8raa#a osjetlji#ost
traene 0oli4ine ne0e ro,e na $ro%jen1 njene cijene. Do/odo#na elasti4nost %jeri se isti%
0oe!icijento% 0ao i cjeno#na elasti4nost= osi% -to je 1 na8i#ni01 1%jesto cijene do/oda0.
2otro-nja i%a i818etno #eli0i 1ticaj na e0ono%s0i ra8#oj jedne 8e%lje 1o$-te i $redsta#lja
,itan !a0tor $ri#redno7 ra8#oja. s#a0i $ore%e"aj 1 $otro-nji odraa#a se na cjelo01$n1
$roi8#odnj1. Da ,i se 1o$-te %o7lo 7o#oriti o $ona-anj1 $otro-a4a $otre,no je o,jasnitit -ta
je= 8a$ra#o= to $ona-anje. 2ona-anje $otro-aca je $roces dono-enja odl10a i djelo#anja
$ojedina4ni/ $otro-a4a $rili0o% 01$o#ine i 1$otre,e $roi8#oda.
Sljedece je o,je-njenje 0orinosti i teorije 0orisnosti= te o ce%1 i 0a0o d#a ?osseeno#a 8a0ona
$o%a1 teoriji 0orisnosti .Ono -to je ta0o>e ,itno jes1 0ri#1lje indi!erencije= 0oje s1 1
nasta#01 detaljno o,ja-njene= 0ao i jasno $ri0a8ane na 7ra!i0oni%a.
0ri#1lja indi!erecije $ri0a81je s#e 0o%,inacije tri-ni/ 0o-ara 0oje oso,i osi71ra#aj1 ist1
ra8in1 8ado#oljst#a= a s01$ 0ri#1lja indi!erencije $redsta#lja jedn1 %a$1 indi!erencije. Ma$a
indi!erencije jeste 7ra!i0 0oji sadri s01$ 0ri#1lja indi!erencije 0oje $o0a81j1 tri-te 0o-are
i8%e>1 0oji/ je $otro-a4 indi!erentan.
U01$na 0orisnost $redsta#lja 101$no 8ado#oljst#o 0oje $ojedinac ost#ar1je 1$otre,o%
odnosno tro-enje% ne0o7 do,ra ili 0o%,inacije do,ara. Mar7inalna @7rani4naA je dodatno
8ado#oljst#o do,i#eno $otro-njo% dodatne jedinice ne0o7 do,ra. Ordinalna !1n0cija
0orisnosti daje $oreda0 tri-ni/ 0o-ara= ali na% ne 7o#ori 8a 0oli0o je jedna tri-na 0o-ara
$oeljnija od dr17e.
F1n0cija 0orisnosti 0oja o$is1je 8a 0oli0o je ne0a tri-na 0o-ara $ri#la4nija od dr17e na8i#a
se 0ardinalna !1n0cija 0orisnosti. 2ored s#e7a ostalo7= jos jedna ,itna st#ar jes1 ,1dets0a
o7rani4enja. to s1 ona o7rani4enja s 0oji%a se $otro-a4i s1o4a#aj1 1 #id1 o7rani4eni/
do/oda0a. Oso,ni i dr1-t#eni 4i%,enici 0ao i $si/olo-0i $rocesi $redsta#ljaj1 ja0o #a8ne
4i%,eni0e $ona-anja $otro-a4a. S#a0i od nji/ i%a ra8li4it 1ticaj na $ona-anje odre>eni/
$otro-a4a.
*
1. O$no#e po%ran!e
2odjela rada i s$ecijali8acija st#orile s1 $otre,1 ra8%jene $roi8#oda. Na $o4et01 je ,ila
dire0tna ra8%jena ,e8 0ori-tenja ,ilo 0a0#o7 $osredno7 sredst#a. Nat1ralna ra8%jena jedno7
$roi8#oda 8a dr17i je s$or i ne$ri0ladan $roces= jer se tre,aj1 s1sresti oso,e 4ije s1 elje
0o%$le%entarne= tj. %ora $ostojati $od1darnost elja. O#i nedostatci s1 $re#a8i>eni
1#o>enje% no#ca 0ao sredst#a $la"anja i ra8%jene.
U#o>enje% no#ca $roda#alac $rodaje ro,1 01$c1= a do,ija no#ac B 01$ac is$la"1je no#ac= a
sti4e ro,1. Do,ijeni% no#ce% $roda#ac %oe st1$iti 1 dalje transa0cije= 4i%e se tri-ne
a0ti#nosti %1lti$liciraj1= -to 8na4i tri-te o,1/#ata $rodajne i 01$o#ne s01$ine a0ti#nosti s#i/
a0tera 0oji ele tr7o#ati. 2o-to tri-te odre>1je d#a osno#na e0ono%s0a ele%enta: cijene $o
0oji%a se $roi8#od ra8%jenj1je i 0oli4ine 0oje s1 $red%et ra8%jene= to je i $otranja
odre>ena ti% 0ate7orija%a.
*
2otranja ne0o7 $roi8#oda ili 1sl17e na odre>eno% tri-t1
$o0a81je 0oli0o s1 01$ci $ri s#a0oj tri-noj cijeni #oljni i 1 %o71"nosti 01$iti 1 odre>eno%
$eriod1= -to 8na4i da $od $otranjo% $odra81%je#a%o na,a#n1 s$re%nost $otraioca $ri
s#a0oj od %o71"i/ cijena na odre>eno% tri-t1 1 odre>eno% $eriod1.
S$re%nost 01$ca da 01$i ne01 ro,1 8a#isi od ceteris $ari,1s od to7a 0oli0a je cijena te ro,e
na tri-t1= $a se %oe 0onstato#ati da je $otranja de!inisana 1 odnos1 na cijene.
&
2o nioj
cijeni traena 0oli4ina "e se $o#e"ati $o-to lj1di na$1-taj1 ne01 dr171 ro,1 da ,i 8ado#oljili
s#oje as$iracije i ot$rije ne8ado#oljene elje 8a ro,o% 0oja je $oje!tinila. 2otrai#ana je
0oli4ina da0le !1n0cija cijena.
1.1. Tri*%e i -on-uren1i!a
Tri-te se sastoji od ,e8,roj transa0cija 01$aca 0oji ele 01$iti ne0i $roi8#od ili 1sl171 i
$roda#ca 0oji to ele $rodati. Na tri-t1 djel1j1 ra8ni 1la8ni ele%enti: $otranja= $on1da i
cijena= a 0ao re81ltat tri-no7 %e/ani8%a s1 i8la8i 1 0oje s$ada: s$ora81% i8%e>1 01$ca i
$roda#ca te 0ona4no !or%iranje cijena i 1t#r>i#anje 01$o$rodajni/ 0oli4ina.
(
2re%a to%e
tri-te de!ini-e%o 0ao 101$nost odnosa $on1de i $otranje 0oji se 1s$osta#ljaj1 radi ra8%jene
ro,a i 1sl17a na odre>eno% %jest1 1 odre>eno #rije%e.
U sa#re%enoj tri-noj $ri#redi $ostoje ra8ni o,lici tri-ta. 2one0ad s1 tri-ta #iso0o
or7ani8irana= 0ao tri-ta %no7i/ $oljo$ri#redni/ $roi8#oda. Na o#i% tri-ti%a 01$ci i
$roda#a4i s1sre"1 se 1 odre>eno #rije%e i a odre>eno% %jest1. Me>1ti% 4e-"a s1 tri-ta
sla,ije or7ani8irana 0ao n$r: tri-te sladoleda 1 odre>eno% 7rad1. 2roda#a4i sladoleda se
nala8e na ra8li4iti% lo0acija%a i n1de done0le dr17a4ije $roi8#ode. Ne $ostoji licitator 0oji
odre>1je cijen1 sladoleda = s#a0i $roda#a4 sladoleda isti4e cijen1 0orneta sladoleda= a s#a0i
01$ac odl141je 0oli0o sladoleda "e 01$iti 1 s#a0oj $roda#nici.
*
Re1! Ka$i"= Mi0roe0ono%ija= $r#o i8danje *;;; 7od. Str. 55
&
I,id= Str .55
(
Da!i"= Z. Mi0roe0ono%ija= T18la= &++;= Str. 6*
&
Mi-roe-ono2i!a prou&a#a3
Tri*%a $a#r*ene -on-uren1i!e na 0oji%a niti jedan 01$ac ili $roda#ac ne%a 1ticaja
na cijen1 i 8ato -to oni %oraj1 $ri/#atiti cijen1 0oj1 odredi tri-te na8i#aj1 se
$ri/#atioci%a cijena.
Tri*%a ne$a#r*ene -on-uren1i!e na 0oji%a $ojedini s1,je0ti %o71 1ticati na cijen1
B %ono$oli= oli7o$oli= %ono$olisti40a 0on01rencija .
1.2. Tri*na po%ran!a
Traena 0oli4ina ne0o7 do,ra je 0oli4ina 0oj1 s1 01$ci s$re%ni 01$iti. Traena 0oli4ina
ne0o7 do,ra 8a#isi od ne0oli0o !a0tora od 0oji/ jedan i%a 0lj14n1 1lo7o= a to je cijena.
N$r: Kada ,i cijena li%en0e cocaCcole $orasla na *+ KM 01$ci ,i 01$o#ali #eo%a %ale
0oli4ine= ali 0ada ,i cijena li%en0e cocaCcole $ala na +=&+ KM 01$ci ,i 01$o#ali #e"e
0oli4ine.
'
Z,o7 to7a -to traena 0oli4ina $ada 0a0o cijena raste i raste 0a0o cijena $ada -to
8na4i da je traena 0oli4ina ne7ati#no $o#e8ana s cijeno% odnosno da se nala8i 1 o,rn1to
$ro$orcionalno% odnos1.
1.2.1. Kri#ul!a po%ran!e
?ra!i40i $ri0a8 se do,ije 1no-enje% $odata0a 1 0oordinatni siste%= 7dje se na osi a$cisi
o4ita#a 0oli4ina= a na osi ordinati cijena $roi8#oda. S$ajanje% ta4a0a do,ije se 0ri#1lja
$otranje @ de%and c1r#e A 0oja i8raa#a 0oli0o s1 01$ci #oljni i 1 stanj1 01$iti= 18 ra8ne
%o71"e cijene $ret$osta#ljaj1"i da se ne %ijenje ni-ta dr17o -to 1ti4e na nji/o#1 $otranj1.
5
Odnos i8%>1 cijene i tarene 0oli4ine je toli0o $ris1tan da 7a e0ono%isti na8i#aj1 8a0on
$otranje. 2re%a 8a0on1 $otranje traena 0oli4ina do,ra $ada 0ada cijena do,ra raste i raste
0ada cijena do,ra $ada 18 1slo# da ostale sta#ri ostan1 jedna0e ceteris $ari,1s. O#aj odnos se
%oe $ri0a8ati 1 o,li01 jedna4ine Dd E Dd @$A
6
Odnos i8%e>1 cijene i traene 0oli4ine ne0e ro,e $ri0a8an je 1 ta,eli :
Si%ua1i!a 4i!ena 5 ) 6 Traena -oli&ina 5 7 6
A ( ;
< ' :
3 5 9
D 6 6
E 9 5
Tabela 1.1. Skala potranje odnos cijene i traene koliine
Na#edene $odat0e %oe%o $redsta#iti i na 7ra!i0on1= -to 8na4i s$ajanje% ta4a0a do,ije se
0ri#1lja $otranje odnosno s$re%nost 01$aca da 01$e $roi8#ode 18 ra8ne %o71"e cijene 18
$ret$osta#101 ceteris $ari,1s.
'
Da!i"= Z. Mi0roe0ono%ija= T18la= &++;= Str. 6&
5
Re1! Ka$i"= Mi0roe0ono%ija= $r#o i8danje *;;; 7od. Str. 56
6
Da!i"= Z. Mi0roe0ono%ija= T18la= &++;= Str. 6(
(
1.2.2. )o2a1i -ri#ul!e po%ran!e
Kri#1lja $otranje 8a ne0i% do,ro% $o0a81je 0oli0o do,ara lj1di 01$1j1 $ri ,ilo 0ojoj cijeni=
dre"i 0onstantni% s#e ostale !a0tore 0oji %o71 1ticati na $otro-a4e#e odl10e o 01$o#ini=
nara#no osi% cijene.
9
Kao re81ltat 0ri#1lja $otranje ne %ora ,iti sta,ilna $ri s#a0oj cijeni=
0ri#1lja $otranje se $o%i4e. Mno7e #arija,le %o71 $o%a0n1ti 0ri#1lj1 $otranje= a ne0e od
nji/ s1:
DO8ODAK3 Manji do/oda0 8na4i %anje tro-enje #e"ine do,ara. A0o $otranja 8a do,ro
raste 0ada do/oda0 raste = do,ro se na8i#a NORMA.NO DO9RO. Nis1 s#a do,ra nor%alna
do,ra= a0o $otranja 8a do,ro% raste 0ada do/oda0 $ada do,ro se na8i#a IN:ERIORNO
DO9RO.
4IJENE )O0E,ANI8 DO9ARA: Kada $ad cijena jedno7 do,ra= s%anj1je $otranj1 8a
dr17i% do,ro%= ta d#a do,ra se na8i#aj1 S")STIT"TIMA. S1$stit1ti s1 $aro#i do,ara 0oji
se 0oriste jedna 1%jesto dr17e n$r: /ot do7 i /a%,1r7er itd. Kada $ad cijene jedno7 do,ra
$o#e"a $otranj1 8a dr17i% do,ro% ta d#a do,ra se na8i#aj1 KOM).EMENTIMA.
Ko%$le%enti s1 $aro#i do,ara 0oji se 0oriste 8ajedno n$r: ,en8in i a1to%o,il= 0o%$ij1teri i
$ro7ra%i itd.
"K"SI3 Najo4itija odrednica na-e $otranje je na- 101s. A0o #oli%o sladoled 01$1je%o 7a
#i-e. E0ono%isti 1 $ra#il1 ne $o01-a#aj1 o,jasniti 101se lj1di jer se te%elje na $o#ijesni% i
$si/olo-0i% sila%a 0oje s1 i8#an $odr14ja e0ono%ije.
:
O;EKI0ANJA3 U0oli0o o4e01je%o da "e%o sljede"e7 %jeseca 8araditi #e"i do/oda0
sa%i% ti% "e%o ,iti s$re%niji $otro-iti dio te01"e -tednje na 01$o#in1 ra8ni/ ro,a.
9ROJ K")A4A3 S o,8iro% da je tri-na $otranja i8#edena i8 indi#id1alni/ $otranji= o#isi
o s#i% !a0tori%a 0oji odre>1j1 $otranj1 $ojedina4ni/01$aca. 2otranja o#isi o ,roj1 01$aca
n$r a0o se jo- jedan $otro-a4 sladoleda $ridr1i ostali%a traena 0oli4ina na tri-t1 ,i ,ila
#i-a $ri s#a0oj cijeni i 0ri#1lja $otranje ,i se $o%a0la 1 desno.
9
Da!i"= Z. Mi0roe0ono%ija= T18la= &++;= Str. 65
:
Da!i"= Z. Mi0roe0ono%ija= T18la= &++;= Str. 66
'
2. Ela$%i&no$% po%ran!e
U ra8%atranj1 djelo#anja #ariranja !a0tora $otranje= anali8irani s1 odre>eni $o0a8atelji
odnosa nji/o#o7 dire0tno7 i deter%iniraj1"e7 1ticaja= 0ao i odre>i#anja inten8iteta nj/o#o7
e!e0ta. Kao indi0ator ste$ena rea7o#anja= odnosno %jera ja4ine %e>1so,no7 1ticaja i
djelo#anja #arija,li 0oje ne%aj1 ist1 jedinic1 %jere= 0onci$iran je #eo%a #aan e0ono%s0i
$oja% E.ASTI;NOST. Elasti4nost 1o$-te 10a81je na ste$en %e>1so,ne 8a#isnosti i8%e>1
8a#isni/ i ne8a#isni/ #arija,li.
;
?eneralno 0once$t elasti4nosti s e0ono%s0o7 as$e0ta $o0a81je rea7o#anje ne0e e0ono%s0e
#arija,le na $ro%jene dr17e e0ono%s0e #arija,le s 0ojo% se nala8i 1 %e>1so,no% odnos1.
Ste$en rea0cije %jeri se 0oe!icijento% elasti4nosti 0oji $o0a81je odnos i8%e>1 $rocent1alne
$ro%jene i8#jesne e0ono%s0e 8a#isne #arija,le i $rocent1alne $ro%jene ne8a#isne
e0ono%s0e #arija,le. 2o-to s1 cijena i do/oda0 !a0tori 0oji $r#enst#eno 1ti41 na $otranj1=
onda se i elasti4nost $otranje anali8ira 1 o0#ir1 d#ij1 osno#ni/ 0ate7orija: cjeno#ne
elasti4nosti $otranje i do/odo#ne elasti4nosti $otranje.
)o%ran!a 2oe <i%i3 ela$%i&na, neela$%i&na i !edini&no ela$%i&na.
C A0o $ro%jena cijene od *F 18ro01je $ro%jen1 traene 0oli4ine #e"1 od *F onda je
$otranja elasti4na.
C A0o $ro%jena cijene od *F 18ro01je $ro%jen1 traene 0oli4ine %anj1 od *F onda je
$otranja neelasti4na.
C A0o $ro%jena cijene od *F 18ro01je $ro%jen1 traene 0oli4ine jedna0oj *F onda je
$otranje jedini4ni elasti4na.
2.1. 4!eno#na ela$%i&no$% po%ran!e
2red18e"e je #eo%a 8aintereso#ano 0a0o rea71je $otrai#ana 0oli4ina $roi8#oda na $ro%jen1
cijene to7 $roi8#oda. S%anjenje cijene %oe toli0o $o#e"ati $rodaj1 da $oraste 101$ni
$ri/od. Me>1ti% s%anjenje cijene %oe $ro18ro0o#ati %alo $rocent1alno $o#e"anje
$otrai#ane 0oli4ine= odnosno $rodaje -to do#odi do $ada 101$no7 $ri/oda. 3jeno#na
elasti4nost $otranje #ana je 8a $red18e"e 0ao indi0ator 0a0o $oliti0a cijena 1ti4e ne sa%o
na $rodaj1 #e" i na tro-0o#e $roi8#odnje i na taj na4in ost#ari#anje $ro!ita 0ao osno#no7 cilja
$red18e"a.
*+
3jeno#na elasti4nost $otranje i8raa#a osjetlji#ost traene 0oli4ine ne0e ro,e na
$ro%jen1 njene cijene. 3jeno#na elasti4nost se %jeri $re0o 0oe!icijenta cjeno#ne elasti4nosti
tranje 0oji i8raa#a odnos $ro%jena traeni/ 0oli4ina ne0e ro,e $re%a sra8%jerni%
$ro%jena%a njene cijene.
2ostotna $ro%jena traene 0oli4ine
E$ E
2ostotna $ro%jena cijene
;
Re1! Ka$i"= Mi0roe0ono%ija= $r#o i8danje *;;; 7od. Str. 6+
*+
Da!i"= Z. Mi0roe0ono%ija= T18la= &++;= Str. :(
5
2ostoji ne0oli0o o,li0a cjeno#ne elasti4nosti $otranje:
aA Sa#r-eno elasti4na $otrnja @ Ed E G A
,A Sa#r-eno neelasti4na $otranja @ Ed E + A
cA Relati#no elasti4na $otranja
dA Relati#no neelasti4na $otranja
eA Sta,ilna t8#. jedini4na elasti4nost $otranje @ Ed E * A
2.2. "na-r$na 1!eno#na ela$%i&no$% po%ran!e
Una0rsna cjeno#na elasti4nost $otranje is$it1je $ostojanje odnosa s1$stit1cije i
0o%$le%entarnosti i8%e>1 ne0i/ $roi8#oda= tj. ona %jeri 0oli0e s1 $rocent1alne $ro%jene
$otrai#ane 0oli4ine $roi8#oda H 1 odnos1 na $rocent1alno $ro%jen1 $roi8#oda I= 18 ceteris
$ari,1s= -to 8na4i da se ostale $ret$osta#0e ne %ijenjaj1= $a ni cijena $roi8#oda H. A0o se
radi o s1$stit1ti%a 0oe!icijent 1na0rsne elasti4nosti "e ,iti $o8iti#na #eli4ina jer $ro%jena
cijene jedne ro,e i8a8i#a $ro%jen1 tranje 8a dr17o% ro,o% 1 isto% %jer1.
**
Kod
0o%$le%entarni/ ro,a 0oe!icijent 1na0rsne elasti4nosti je ne7ati#ne #rijednosti jer $ro%jena
cijene jedne ro,e do#est ce do $ro%jene tranje dr17e ro,e 1 s1$rotno% s%jer1.
2ostoje tri 7la#na !a0tora 0oja odre>1j1 cjeno#n1 elasti4nost i to :
aA Ste$en s1$stit1cije dr17i% $roi8#odi%a
,A Ni#o do/ot0a $otro-a4a
,A D1ina #re%ena 1 0oje% $otro-a4i ada$tiraj1 na,a#n1 s$re%nost $ro%jenjeni% cijena%a.

2.(. Do=odo#na ela$%i&no$% po%ran!e
U dosada-njoj anali8i elasti4nosti $otranje 4esto se s$o%inje $oja% ceteris $ari,1s= -to 8na4i
da s1 ostali 1slo#i ,ili 0onstantni. Kod o#o7 na4ina %jerenja elasti4nosti ostale #eli4ine i
1ticaji s1 dati= a %jeri se 1ticaj $ro%jena 1 do/ot01 na 0oli4in1 $roi8#oda.
Do/odo#na elasti4nost %jeri se isti% 0oe!icijento% 0ao i cjeno#na elasti4nost= osi% -to je 1
na8i#ni01 1%jesto cijene do/oda0.
Koe!icijenti 0oji se do,ij1 $o0a81j1 $o%a0 0ri#1lje $otranje.
2ostotna $ro%jena traene 0oli4ine
Ei E
2ostotna $ro%jena do/ot0a
A0o je do,ijena #rijednost 0oe!icijenta #e"a od n1le= to 8na4i da $otranja raste s $o#e"anje%
do/ot0a. Radi se o $roi8#odi%a i8 0lase s1$eriorni/ @nor%alni/A do,ara 0ao -to s1: /rana=
odje"a= o,1"a= stano#anje= -0olo#anje= %edicins0a 8a-tita i dr17o. U o0#ir1 o#i/ do,ara=
$odjela se #r-i na: *. sredst#a neo$/odna 8a e78istencij1 @+ J EK L *A= i
&. l10s18na do,ra @EK L *A
**
Da!i"= Z. Mi0roe0ono%ija= T18la= &++;= Str. :6
6
I%a $roi8#oda 4ija se $otranja s%anj1je sa $o#e"anje% do/ot0a. To je= na $ri%jer= /rana
lo-ije 0#alitete= 0oja se na$1-ta s #e"i% do/ot0o%. Za ta0#e $roi8#ode do/odo#na elasti4nost
i%a ne7ati#n1 #rijednost @EK J +A.
2ose,an 8na4aj 1 anali8i odnosa na tri-t1 i%aj1 $lateno s$oso,na i e!e0ti#na tranja= tj.
tranja i8a 0oje stoje no#4ana sredst#a i 0oja se na tri-t1 %oe is$oljiti 0ro8 01$o#in1
0on0retni/ ro,a. Zato je #ano 1t#rditi 0a0#i odnosi $ostoje i8%e>1 $ro%jena do/ot0a
$otro-a4a i traeni/ 0oli4ina ro,e na tri-t1= tj. 0a0a# je inten8itet osjetlji#osti tranje na
$ro%jene do/ot0a. Osjetlji#ost traene 0oli4ine ne0e ro,e na $ro%jene do/ot0a na8i#a se
do/odo#na elasti4nost tranje a %jeri se 0oe!icijento% do/odo#ne elasti4nosti tranje= 0oji
i8raa#a odnos i8%e>1 sra8%jerni/ $ro%jena traene 0oli4ine ne0e ro,e $re%a sra8%jerni%
$ro%jena%a do/oto0a.
Vrijednost o#o7 0oe!icijenta se ra8li01je 0od $ojedini/ 0ate7orija ro,a. A0o je 1 $itanj1
in!eriorno do,ro #rijednost o#o7 0oe!icijenta je ne7ati#na= %anja od n1le= jer sa rasto%
do/ot0a $otro-a4a tranja 8a o#i% do,ro% o$ada. A0o je 1 $itanj1 s1$eriorno do,ro o#aj
0oe!icijent je $o8iti#ne #rijednosti= #e"i od n1le= $o-to sa rasto% do/oto0a $otr-a4a= tranja 8a
o#i% do,ri%a ta0o>e raste.
2.>. Engelo#i za-oni
2itanje odnosa tranje i do/ot0a oda#no $ri#la4i $anj1 istrai#a4a ta0o da se !or%irao
$ose,an %etodolo-0i $ost1$a0 istrai#anja tranje 0ro8 anali81 ,1deta $orodica. Ta0#a
anali8e or7ani8o#ano rade i 1 <iM 8a sredst#a neo$/odne $otro-nje @$otro-a40a 0or$aA
do%a"insta#a. Me>1ti%= jo- $olo#ino% HIH #ije0a nje%a40i statisti4ar E. En7el je
$ro14a#anje% $otro-nje do%a"insta#a 1 odnos1 na $ro%jene nji/o#i/ $ri/oda 1o4io odre>ene
$ra#ilnosti 0retanja 14e-"a $ojedni/ i8data0a 1 $orodi4no% ,1det1. Na osno#1 to7a
!or%1lisao je 4etiri $ra#ilnosti= 0asnije na8#ane En7elo#i% 8a0oni%a:
I. U4e-"e i8data0a 8a is/ran1 1 ,1det1 do%a"inst#a #arira 1 o,rn1to% s%jer1
#eli4ine do/ot0aN
II. Udio i8data0a 8a o,1"1 ostaje $ri,lino isti neo#isno od #isine do/ot0aN
III. Udio i8data0a 8a stano#anje= o7rije# i os#jetljenje= ta0o>e ostaje a$ro0isi%ati#no
isti= ,e8 o,8ira na #eli4in1 do/ot0aN
IV. Udio i8data0a 8a /i7ijen1= 01lt1r1= 8a,a#1= s$ot= $1to#anja i ra8onod1 se $o#e"a#a
sa $o#e"anje% do/ot0a.
2r#i 4et#rti En7elo# 8a0on je e%$irijs0i $ot#r>en i 1 $ra0si= do0 dr17i i tre"i 8a0on nije na-ao
$ot#rd1 1 $ra0si= -to ,i ,ilo i te-0o o4e0i#ati 1 sa#re%eni% 1slo#i%a i8%jenjene str10t1re
$otro-nje i na4ina i#ota stano#ni-t#a. Ostaje= %e>1ti% 4injenica da do/oda0 i7ra 0lj14n1
1lo71 1 $otro-nji stano#ni-t#a i str10t1ri tranje= -to $ot#r>1j1 i a0t1elni $odaci o $otro-a40oj
0or$i.
9
(. )ona*an!e po%ro*a&a
(.1. .ogi-a po%ro*a&e#og iz<ora
Na stani $otranje se 1#ije0 nala8i osno#ni tri-ni s1,je0t= odnosno 01$ac= tj. $otro-a4= 0oji
tei %a0si%i8irati s#oj1 0orisnost 01$o#ino% i $otro-njo% odre>eni/ ro,a. Da0le= osno#na
$ret$osta#0a teorije $ona-anja $otro-a4a je da lj1di 01$1j1 one ro,e i 1sl17e 0oje $re!eriraj1=
osnosno naj#i-e #redn1j1. 2otro-a4i ras$ola1 o7rani4eni% do/oto0o% i ele 7a 1tro-iti 18
%a0is%alno 8ado#oljenje s#oji/ $otre,a. To 8ado#oljenje $otre,a 8o#e se korisnost, a
oznaava subjektivni uitak pri koritenju nekog proizvoda ili usluge, osnosno sposobnost
proizvoda da zadovolji neku potrebu. Teorij1 0orisnosti e0ono%isti s1 ra8#ili da ,i o,jasnili
0a0o $otro-a4i ,iraj1 i8%e>1 rali4iti/ %o71"nosti= odnosno 0a0o #r-e i8,or $ri 01$o#ini i
$otro-nji odre>eni/ ro,a.
U e0ono%s0oj teoriji 0orisnost je $oja% 0oji se 0oristi da ,i se o,jasnilo 0a0o racionalni
$otro-a4a tro-i s#oje o7rani4ene res1rse $ri dono-enj1 odl10e o 01$o#ini= osnosno $otro-nji.
Dr17a #ana 0ate7orija 1 o#oj teoriji je !a0tor rijet0osti. 2ola8na te8a je -to se ne0o do,ro
#i-e 1$otre,lja#a= nje7o#a 7rani4na 0orisnost je s#e %anja. Nai%e= 1$otre,a $r#e 0oli4ins0e
jedinice i%a naj#i-1 0orisnost= dr17e %anj1= tre"e jos %anj1= i ta0o redo%.
Teorija 0orisnosti o,ja-nja#a $ona-anje $otro-a4a $o%o"1 d#a ?osseno#a 8a0ona.
*&
2r#i
?osseno# 8a0on o,ja-anja#a 4injenic1 da se sa $oste$eni% 8ado#oljenje% date $otre,e
inten8itet te $otre,e s%anj1je= a %oe se il1stro#ati $ri%jero% $1-a4a. Za $1-a4a 0oji nije
d17o $1-io= $r#a ci7areta donosi naj#e"e 1i#anje. S#a0a no#ododatna ci7areta 1%anj1je
1i#anje= s#e do ta40e 8asi"enja= $oslije 4e7a dola8i do o$adanja 0orisnosti i 8ado#oljst#a
0oje $rela8i 1 %14nin1. I8 o#o7a se %oe 8a0lj14iti sljede"e: 101$na 0orisnost se $o#e"a#a sa
$o#e"anje% 0oli4ine ili ,roja jedinica do odre>ene ta40e 8asi"enja= ali se 7rani4na 0orisnost
s%anj1je sa s#a0o% no#ododatno% 0oli4ino% ili jedinico%= a o#a $oja#a se 8o#e 8a0on
o$adaj1"e 7rani4ne 0orisnosti.
Ra8lo7 o#o% 8a0on1 lei 1 4injenici da 101$na 0orisnost raste s#e s$orije 8ato -to se 7rani4na
0orisnost @dodatna 0orinost $osljednje jedinice $otro-eno7 $ro8#odaA s%anj1je sa nje7o#o%
#e"o% $otro-njo%.
*(
O#e tendencije 8a0ona o$adaj1"e 7rani4ne 0orinosti %o71 se ,roj4ano i
7ra!i40i $ri0a8ati.
O#1 teorij1 isto#re%en1 s1 *:9*. 7odine i neo#isno jedan od dr17o7a 1te%eljili Oillia%
StanleK .e#ons 1 En7les0oj i Karl Men7er 1 A1striji. Mno7e $ristalice o#e teorije 1 *;. #ije01
s1 #jero#ali da se 0orisnost %oe dire0tno %jeriti kardinalnim brojevima @*=&=(='=...A= 0ao -to
se to 4ini s teino%= te%$erat1ro% i sl. %e>1ti%= $ored %no7i/ $o01-aja i8nalaenja
8ajedni40e jednice 8a %jerenje $si/olo-0e B s1,je0ti#ne 0orisnosti 8ajedni40a jednica nije
$rona>ena. Z,o7 to7a= sa#re%eni e0ono%sti od,ac1j1 $oj%a 0ardinalne 0orisnosti.
*'
*&
Rije4 je o nje%a40o% e0ono%isti Mer%an1 ?osen1= 0oji je *:5'. 7odine o,ja#io s#oj $o8nati rad: PRa8#ita0
ra8%jene %e>1 lj1di%a i $ra#ila 0oja ot1da $roi8ila8e 8a lj1ds0e $ost1$0eQ.
*(
Sa%1elson= 2 R Nord/a1s= O.: E0ono%ija= Mate= Za7re,= *;;&.= str. :'.
*'
2o-to s1 $o ..R. Mic0sC1= 7rani4nai 101$na 0orisnost $roi8#oljne #eli4ine= onda 8a o,ja-njenje tri-ni/
0retanja= odnosno o,ja-enjenje $ona-anja $otro-a4a nije $otre,na 0ardinalna teorija #rijednosti.
:
Dr17i a1tori s1 #jero#ali da se 0orisnost %oe %jeriti ordinalno. Ordinalna 0orisnost $ola8i
od s$oso,nosti lj1di da 1$ore>1j1 8ado#oljst#a i da i/ ran7iraj1 oridnalno @$r#i= dr17i= tre"i= i
sl.A. Za4etni0 o#e teorije je italijans0i e0ono%ista Vil!redo 2areto. On je 1dario te%elje
ono%e -to danas na8i#a%o 0ri#1lja%a indi!erencije. O#a teorija o,ja-nja#a ra#note1
$otro-a4a= tj. $o8icij1 1 i8,or1 0oji% $otro-a4 ost#ar1je %a0si%aln1 0orisnost.
2ona-anje $otro-a4a je najla0-e o,jasniti 0ro8 tri ra8li4ita 0ora0a:
*5
*. 2re!erencije ili s0lnosti $otro-a4a
&. <1dets0a o7rani4enja
(. I8,ori $otro-a4a
(.2. S-lono$%i po%ro*a&a
2r#i je 0ora0 $rona"i o$is ra8lo7a 8a-to lj1di #i-e #ole jedno do,ro od dr17o7. Za$itaj%o se
0a0o $otro-a4 %oe 1s$ore>i#ati ra8li4ite 7r1$e $roi8#oda 0oji s1 ras$oloi#i 8a 01$o#in1.
Mo"e li ,iti s0loniji $re%a jednoj 7r1$i $roi8#oda ili $re%a dr17oj= ili "e ,iti indi!erentan
$re%a o,je%a 7r1$a%a.
2oja% tri-na 0o-ara 1$otre,lja#a%o 8a odre>en1 7r1$1 $roi8#oda. Ona %oe sadra#ati
ra8li4ite na%irnice= n$r. /rana= odje"a= o,1"a itd.= 0oje $otro-a4 01$1je s#a0i %jesec. Ka0o
$otro-a4i odl141j1 0oli0o "e 01$iti s#a0i %jesecS Koli0o 01$iti /rane= a 0oli0o odje"eS
2otro-a4i o,i4no oda,ir1 one tri-ne 0o-are sa 0oji%a s1 1 naj,olje% %o71"e% $oloaj1.
Naredna ta,ela $o0a81je ra8li4ite tri-ne 0o-are 0oje sadre ra8li4ite 0oli4ine /rane i odje"e.
Tri-na 0o-ara A= na $ri%jer sastoji se od &+ jednica /rane @n$r. #o"e= %lije0o= %eso i sl.A i (+
jednica odje"e @n$r. ,roj 0o%ada odje"e ili teina odje"eA= 0o-ara < od *+ jednica /rane i 5+
jedinica odje"e= itd.
TRI?NA KO?ARA JEDNI4A 8RANE JEDNI4A ODJE@E
ATTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT T&+TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT(+
<TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT *+TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT5+
DTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT '+TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT&+
ETTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT (+TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT '+
?TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT *+TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT&+
MTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT *+TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT'+
Tabela 3.1. Trina koara
Teorija $ona-anja $otro-a4a $o4inje tri%a osno#ni% $ret$osta#0a%a o s0lonosti%a
@$re!erencija%aA lj1di $re%a jednoj tri-noj 0o-ari 1 odnos1 na dr171. O#e $ret$osta#0e
#rijede 8a #e"in1 lj1di:
*. UKU2NOST C s%atra se da s1 s0lnosti 101$ne. Odnosno= $otro-a4 %oe i%ati #i-e
s0lonosti $re%a A 1 odnos1 na <= #i-e $re%a < 1 odnos1 na A ili "e ,iti indi!erentan
$re%a ti% d#je%a 0o-ara%a.
*5
2ndKc0= R R R1,in!eld D. O$. 3it.= str. 6&.
;
&. TRANZITIVNOST C tran8iti#nost 8na4i sljede"e: a0o $otro-a4 #i-e #oli 0o-ar1 A 1
odnos1 na < i < 1 odnos1 na 0o-ar1 3= onda $otro-a4 #i-e #oli A 1 odnos1 na 3. Na
$ri%jer a0o #i-e #oli 2orc/e ne7o 3adillac i 3adillac ne7o A1di onda #i-e #oli 2orc/e
ne7o A1di. Tran8iti#nost se s%atra neo$/odno% 8a 0on8itentnost $otro-a4a.
(. VIUE .E <OL.E NE?O MAN.E C $otro-a4i 1#ije0 i%aj1 #i-e s0lonosti $re%a
#e"e% ,roj1 do,ara ne7o $re%a %anje%. Me>1ti%= ne0a do,ra 0ao -to je 8a7a>enje
8ra0a %o71 ,iti ne$oeljna= te "e i/ $otro-a4 1#ije0 eljeti %anje.
(.(. Kri#ul!e indiAeren1i!e
Alternati#ni $rist1$ anali8i $otranje 0oji 1 o,ja-njenj1 $ona-anja $otro-a4a ne 0oristi $oja%
7rani4ne 0orisnosti na8i#a se teorija indi!erencije @jedna0o7 i8,oraA.
U o#oj teoriji $ola8i se od $rinci$a 8ajedni40e 0orisnosti d#a $roi8#oda V i K. U
d#odi%en8ionalno% 0ooordinatno% siste%1 7dje a$cisa i ordinata o8na4a#aj1 0oli4ine
$roi8#oda V i K= do,ijaj1 se 0ri#1lje 0oje o8na4a#aj1 0o%,inacije $roi8#oda V i K 0oje
$otro-a41 daj1 isti ni#o 0orisnosti= $a je on indi!erentan 1 nji/o#o% i8,or1. Zna4i= $o-to
$r1aj1 jedna0o 8ado#oljenje $otre,a i ist1 0orisnost= $otro-a4 je indi!erentan 1 i8,or1 ,ilo
0oje7 $ara 0o%,inacija.
S#e ta40e na jednoj 0ri#1lji indi!erencije s1 0o%,inacije d#a $roi8#oda i one s1 $odjedna0o
$oeljne 8a $otro-a4a jer od7o#araj1 nje7o#o% 101s1. U$otre,o% 0ri#1lje indi!erencije
%o71 se 7ra!i40i $ri0a8ati s0lonosti $otro-a4a.
KRIVUL.A INDIFEREN3I.E pokazuje sve kombinacije trinih koara koje osiguravaju
istu razinu zadovoljstva.
1
Slika 3.1. !rivulja indi"erencije
*6
I,id.= str. 65.
*+
Na osno#1 sli0e %oe%o $ri%jetiti da 0ri#1lja indi!erencije U* $rola8i 0ro8 tri-n1 0o-ar1 A i
$ri0a81je s#e 0o-are 0oje $otro-a41 $r1aj1 jedna0 ni#o 8ado#oljst#a 0ao i 0o-ara A= tj.
0o-are < i D. Na- $otro-a4 $re!erira 0o-ar1 E= 0oja lei i8nad U*= #i-e ne7o A= ali A $re!erira
#i-e ne7o M ili ?= 0oje lee is$od U*.
Da ,is%o o$isali s0lonosti $ojednica $re%a s#i% 0o%,inacija%a /rane i o,1"e= %oe%o
nacrtati s01$ 0ri#1lja indi!erencije 0oje se 8o#1 %a$a indi!erencije. Ma$a indi!erencije je
7ra!i0 0oji sadri s01$ 0ri#1lja indi!erencije 0oje $o0a81j1 tri-ne 0o-are i8%e>1 0oji/ je
$otro-a4 indi!erentan.
S#a0a 0ri#1lja na %a$i $o0a81je tri-ne 0o-are $re%a 0oji%a je $ojedinac indi!erentan.
Sljede"i 7ra!i0on $ri0a81je tri 0ri#1lje indi!erencije 0oje 4ine dio %a$e indi!erencije.
*9
Slika 3.#. $apa krivulja indi"erencije
S#a0a tri-na 0o-ara na 0ri#1lji indi!erencije U(= 0ao -to je 0o-ara A= $oeljnija je od ,ilo
0oje 0o-are na 0ri#1lji U& @n$r. 0o-ara <A= 0oja je $oeljnija od ,ilo 0oje 0o-are na U*= 0ao
-to je D.
2ostoji ,e8,oroj 0ri#1lja indi!erencije 0oje se ne sije01= $o jedna 8a s#a01 ra8in1
8ado#oljst#a. U st#ari= s#a0a %o71"a tri-na 0o-ara @s#a0a od7o#ara ta40i na 7ra!i0on1A i%a
0ri#1lj1 indi!erencije 0oja $rola8i 0ro8 nj1. A0o ,i se 0ri#1lje indi!erencije sje0le ,ila ,i
nar1-ena jedna od $ret$osta#0i teorije $otro-a4a. Da se 0ri#1lje indi!erencije ne %o71 sje"i
$o0a81je i sljede"a sli0a:
*9
I,id.= str. 66
**
Slika 3.3. !rivulje indi"erencije se ne mogu sje%i
Kri#1lja je 0on#e0sna $re%a is/odi-t1 i o$ada s lije#a na desno= -to $ot#r>1je za-on
$up$%i%u1i!e. ?RANIWNA STO2A SU2STITU3I.E @MRSA $redsta#lja 0oli4in1 do,ara
0oj1 je $otro-a4 s$re%an rt#o#ati da ,i do,io dodatn1 jedinic1 dr17o7 do,ra.
U na-e% sl14aj1 MRS /rane 1 odnos1 na odje"1 jest 0oli4ina odje"e 0oj1 je $ojedinac
s$re%an rt#o#ati da ,i do,io dodatn1 jednic1 /rane. A0o $ret$osta#i%o da MRS i8nosi (
to 8na4i da je $otro-a4 #oljan rt#o#ati ( jedinice odje"e 0a0o ,i do,io jedn1 dodatn1
jedinic1 /rane. Da0le= MRS %jeri #rijednost 0oj1 $ojedinac $ridaje jednoj dodatnoj
jedinici ne0o7 do,ra. To $ri0a81je i naredna sli0a:
Slika 3.&. 'ranina stopa supstitucije
2ostoje i sa#r-eni s1$stit1ti= to s1 d#a do,ra 0od 0oji/ je 7rani4na sto$a s1$sit1cije jedno7
do,ra 8a dr17o 0onstantna. Do0 s1 d#a do,ra sa#r-eni 0o%$le%enti a0o je MRS
,es0ona4anN 0ri#1lje indi!erencije i%aj1 o,li0 $ra#o7 01ta. Lo-e do,ro B do,ro 0od 0oje7
je %anje $oeljnije ne7o #i-e.
*&
Slika 3.(. Savreni supstituti i savreni komplementi
(.>. "-upna i 2arginalna -ori$no$%
U $ret/odni% anali8a%a %o7li s%o $ri%jetiti 0ara0teristi01 $ona-anja $otro-a4a: nije
potrebno svakoj konzumiranoj trinoj koari pridruiti brojanu razinu zadovoljstva. Na
$ri%jer= s o,8iro% na tri 0ri#1lje indi!erencije na slici (.&. 8na%o da tri-na 0o-ara A @ili ,ilo
0oja dr17a 0o-ara na 0ri#1lji indi!erencije U(A daje #i-e 8ado#oljst#a ne7o ,ilo 0oja dr17a
tri-na 0o-ara na U& 0ao -to je <. Isto ta0o= 8na%o da s1 tri-ne 0o-are na U& ,olje od oni/
na U*. Kri#1lje indi!erencije na% o%o71"a#aj1 7ra!i40i o$is $otro-a4e#i/ $re!erencija=
te%elje"i se na $ret$osta#ci da $otro-a4i %o71 ran7irati alternati#e.
Teorija $otro-a4a oslanja se sa%o na $ret$osta#01 da $otro-a4i #r-e sa%o relati#no ran7iranje
tri-ni/ 0o-ara. Westo je #rlo 0orisno tri-ni% 0o-ara%a $ridr1iti brojane vrijednosti. U8
o#aj n1%eri40i $rist1$= %oe%o o$isati $otro-a4e#e $re!erencije $ridr11j1"i ocjene ra8ina
8ado#oljst#a 0oj1 $ri0a81je s#a0a 0ri#1lja indi!erencije. S#a0odne#ni% je8i0o%= rije4
korisnost odnosi se na brojanu vrijednost koja prikazuje zadovoljstvo koje potroau prua
trina koara. Da0le= 0oisnost je alat 0oji% $ojednosta#lj1je%o ran7iranje tri-ni/ 0o-ara.
A0o 01$nja tri $ri%jer0a 1de,ni0a 4ini oso,1 sretnijo% od 01$nje jedne %ajice= %oe%o
re"i da joj 0nji7e $r1aj1 #e"1 0orisnost od %ajice.
)unkcija korisnosti je !or%1la 0oja s#a0oj tri-noj 0o-ari $ridr11je odre>en1 ra8in1
0orisnosti. Na $ri%jer= $ret$osta#i%o da je Mir8ina !1n0cija 0orisnosti 8a /ran1 @FA i odje"1
@3A= 1 @F=3A E F X &3. U o#o% sl14aj1 tri-na 0o-ara 0oja se sastoji od : jedinica /rane i (
jedinice odje"e donosi 0orisnost od : X @&A@'A E *'. da0le= on je indi!erentan i8%e>1 o#e d#ije
tri-ne 0o-are i tri-ne 0o-are 0oja se sastoji od 6 jedinica /rane i ' jedinice odje"e
@6 X @&A@'A E *'A. S dr17e strane= o,je tri-ne 0o-are s1 $oeljnije od tre"e 0oja se sastoji od '
jednice /rane i ' jedinice odje"e. Za-toS Zato -to o#a tri-na 0o-ara donosi ra8in1 0orisnosti
od sa%o ' X @'A@&A E *&.
Tri-ni% 0o-ara%a $ridr11je%o ra8ine 0orisnosti ta0o -to "e ,roj4ana #rijednost 8a 0o-ar1 A
,iti #i-a ne7o 8a 0o-ar1 < a0o je 0o-ara A $ri#la4nija od 0o-are <. Na $ri%jer= ra8ina
0orisnosti tri-ne 0o-are A 0oja se nala8i na naj#i-oj 0ri#1lji indi!erencije U( %o7la ,i ,iti (N
*(
ra8ina 0orisnosti tri-ne 0o-are < 0oja se nala8i na srednjoj 0ri#1lji indi!erencije U& %o7la ,i
,iti &= a ra8ina 0orisnosti tri-ne 0o-are 3 na najnioj 0ri#1lji indi!erencije U* ,i %o7la
i8nositi *. Da0le= !1nc0ija 0orisnosti $r1a jedna01 0oli4in1 in!or%acija o s0lonosti%a 0ao i
%a$e indi!erencije: o,a alata ran7iraj1 $otro-a40e i8,ore $o ra8ina%a 8ado#oljst#a.
K#antitati#ni odnos i8%e>1 101$ne i 7rani4ne @%ar7inalneA 0orisnosti $otro-ni/ do,ara %oe
se $redsta#iti na sljede"i na4in:
Koli&ina -ru*a-a576 "-upna -ori$no$% 5T"6 Brani&na -ori$no$% 5M"6
* 5 5
& ; '
( ** &
' ** +
5 *+ C*
Tabela 3.#. *kupna i granina korinost
2ro,le% 0od ,roj4ano7 i 7ra!i40o7 is0a8i#anja 101$ne i 7rani4ne 0orisnosti je $itanje
dire0tne %jerlji#osti i #eli4ina. 2odaci i8 ta,ele $o0a81j1 da 101$na 0orisnost raste sa
$otro-njo%= ali $o o$adaj1"oj sto$i. Ona je 8,ir 7rani4ni/ 0orisnosti s#i/ dodatni/ jednica
$otro-eno7 do,ra. Na#edeni odnosi se %o71 sli0o#itije sa7ledati na narednoj slici.
*:
Slika 3.. *kupna i granina korisnost
A0o se $o>e od o#o7 o$-te1s#ojeno7 $rinci$a= $osta#lja se $itanje 0ada $otro-a4
%a0si%i8ira s#oj1 0orisnostS Za dono-enje o$ti%alne odl10e= te%eljni 1slo# daje
0riterij1% 1t#r>en drugi2 Bo$$eno#i2 za-ono2 prema kojem potroa sa datim
dohotkom zadovoljava svoje potrebe po skali pre"eriranja, odnosno intenzitetu potreba.
O#aj 8a0on $o0a81je 8a-to i 0a0o $otro-a4 $rela8i sa 0ori-tenja i 8ado#oljst#a od $r#e na
dr171 $otre,1 i 0a0o $oredi i ran7ira ra8na 8ado#oljst#a. 2otro-a4 $r#o 8ado#olja#a one
$ro/tje#e 8a 0oje i%a naj#i-e $otre,e.
U to01 8ado#olja#anja $r#e $otre,e njen inten8itet sla,i= jer se ja#lja i dr17a $otre,a 0ada
se nji/o#i inten8iteti i8jedna4e. To 8na4i da se i8jedna4a#a ni#o 7rani4ne 0orinosti ra8ni/
$roi8#oda= tj.s#a0a KM $otro-eno/ do/ot0a tre,a da donese ist1 7rani4n1 0orisnost.
*:
2re%a Ka$i"= R.: O$. 3it.= str. &&.
*'
Ma0si%1% 0orisnosti $ostie se 0ada 7rani4na 0orisnost $osljednje no#4ane jednice
1tro-ene 8a jedan $roi8#od ,1de jedna0a 7rani4noj 0orisnosti $osljednje no#4ane jednice
1tro-ene 8a ne0i dr17i $roi8#od.
(.'. Ordinalna i -ardinalna -orino$%
Tri 0ri#1lje indi!erencije s 7ra!a (.(. daj1 ,roj4an1 #rijednost ili ordinalni $oreda0 tri-i/
0o-ara. I8 o#o7 ra8lo7a= !1nc0ija 0orisnosti daje $oreda0 tri-ni/ 0o-ara na8i#a se
ordinalna Aun1-i!a -ori$no$%i. Tri-ne 0o-are s1 $oredane od naj$oeljnije do naj%anje
$oeljne. Me>1ti%= ostaje ne$o8nato za koliko je jedna tri-na 0o-ara $oeljnija od dr17e.
Na $ri%jer= 8na%o da je ,ilo 0oja tri-na 0o-ara s 0ri#1lje U( $oeljnija od ,io 0oje
tri-ne 0o-are s U&= $o$1t <. Me>1ti%= %a$a indi!erencije ili ordinalna !1nc0ija
0orisnosti i8 0oje se ona i8#odi ne 7o#ori na% 8a 0oli0o je A $ri#la4niji od < @ a < od DA.
U0oli0o 0oristi%o !1nc0ije ordinalne 0orisnoti %ora%o ,iti $alji#i. 2ret$osta#i%o da
Mir8ina !1nc0ija ordinalne 0orinosti dodjelj1je ne0o% 1d,eni01 ra8in1 0orisnosti 5N do0
je 8a M1/a%eda ra8ina 0orisnosti jedna0a *+.
Mo"e li M1/a%ed ,iti sretniji od Mir8e a0o o,oje do,ij1 $o $ri%jera0 1d,eni0aS To nije
$o8nato. 2ro-to s1 o#e ,roj4ane #rijednosti $roi8#oljne= 1s$ored,a 0orisnosti ra8li4iti/
oso,a nije %o71"e.
Kad s1 e0ono%isti te0 $o4injali istrai#anje 0orisnosti= $ostojala je nada da "e se s0lonosti
$ojedinaca %o"i 0#anti!icirati i %jeriti ne0i% osno#ni% jednica%a. Koristi%o li o#aj
$rist1$= %o7li ,is%o re"i da M1/a%ed do,i#a d#ostr10o #i-e 8ado#oljst#a 0ori-tenje%
o#o7 1d,eni0a ne7o Mir8a. Ut#rdi%o li da $osjedo#anje d#aj1 $ri%jera0a 1d,eni0a
$o#e"a#a Mir8in1 ra8in1 0orisnosti na *+= %o7li ,is%o re"i da je nje7o#a sre"a
1d#ostr14ena. Kad ,i ,roj4ane #rijednosti 0oje $ridr11je%o tri-ni% 0o-ara%a i%ale
o#a0#a 8na4enja= re0li ,is%o da ,roje#i daj1 kardinalni $oreda0 ra8li4iti/ %o71"nosti.
F1nc0ija 0orisnosti 0oja o$is1je za koliko je ne0a tri-na 0o-ara $ri#la4nija od dr17e
na8i#a se -ardinalna Aun-1i!a -ori$no$%i.
Naalost= ne%o71"e na% je sa8nati do,i#a li ne0a oso,a d#ostr10o #i-e 8ado#oljst#a od
ne0e tri-ne 0o-are 1 odnos1 na dr171. Ta0o>er= ne 8na%o ni do,i#a li jedna oso,a
d#ostr10o #i-e 8ado#oljst#a od ne0e dr17e oso,e $ri $oto-nji jedna0e tri-ne 0o-are.
(.C. 9ude%$-o ograni&en!e
U0oli0o eli%o da #idi%o 0a0o ,1dets0o o7rani4enje o7rani4a#a i8,ore $otro-a4a= onda
tre,a%o anali8irati sit1acij1 1 0ojoj $otro-a4 ras$olae o7rani4eni% do/ot0o% + 0oji %oe
$otro-iti na /ran1 ili odje"1. Ne0a je ) 0oli4ina 01$ljene /rane= a , 0oli4ina odje"e.
3ijene d#aj1 do,ara o8na4i%o sa 2! i 2c. U o$isano% sl14aj1 2!F @osnosno cijena /rane
$o%noena sa 0oli4ino%A $redsta#lja i8nos no#ca 0oji "e se $otro-iti na /ran1= a 2c3
i8nos no#ca $otro-en na odje"1.
<1dets0a crta $o0a81je s#e 0o%,inacije F i 3 0od 0oji/ je 101$an 8,ir $otro-eno7 no#ca
jedna0 do/oto01. <1d1"i da 1 na-e% $ri%jer1 $ostoji sa%o /rana i odje"a @ a ne $ostoji
%o71"nost -tednjeA= $otro-a4 "e cijeli do/oda0 $otro-iti na /ran1 i odje"1.
*5
I8 to7a $roi8ila8i da "e se s#e 0o%,inacije /rane i odje"e 0oje on %oe 01$iti nala8iti na
o#oj crti:
2!F X 2c3 E *
-a primjer, a0o je sed%i4ni do/oda0 na-e7 $otro-a4a :+ KM= cijena /rane je * KM $o
jednici= a cijena odje"e & KM $o jednici. Sljede"a ta,ela $o0a81je ra8li4ite 0o%,inacije
/rane i odje"e 0oje $otro-a4 %oe 01$iti s#a0e sed%ice 18 do/oda0 od :+ KM. Kad ,i
cijeli do/oda0 ,io na%jenjen sa%o 01$nji odje"e= $otro-a4 ,i %o7ao 01$iti naj#i-e '+
jednica @ $o cijeni od & KM $o jedinici odje"eA= -to je $ri0a8ano tri-no% 0o-aro% A.
Odl14ili se $otro-a4 $otro-iti cijeli do/oda0 na /ran1 %o7ao ,i 01$iti :+ jedinica @ $o
cijeni od * KM $o jedniciA= 0ao -to je $ir0a8ano tri-no% 0o-aro% ?. Tri-ne 0o-are <= D
i E $o0a81j1 tri na4ina 0a0o se :+ KM %oe $otro-iti na /ran1 i odje"1.
Trina koara Hrana (F) Odjea (C) Ukupna potronja u
KM
A + '+ :+
< &+ (+ :+
D '+ &+ :+
E 6+ *+ :+
? :+ + :+
Tabela 3.3. Trine koare i budetsko ogranienje
Naredni 7ra!i0on $o0a81je ,1dets0o o7rani4enje $o#e8ano s tri-ni% 0o-ara% i8
$ret/odne ta,ele. <1dets0a ra#na crta i8%e>1 ta40e A i ?= 1 o#o% sl14aj1 je data
jednad,o%:
F X &3 E :+ KM
Ka0o se $otro-a4 0re"e $o crti od 0o-are A $re%a 0o-ari <= on tro-i s#e %anje na odje"1=
a s#e #i-e na /ran1. La0o je 1o4iti da je dodatna odje"a 0oja se %ora odre"i radi
0on81%acije jedne dodatne jednice /rane i8raena o%jero% cijene /rane i odje"e
@*KM )&KM E YA. <1d1"i da odje"a 0o-ta &KM $o jednici= a /rana * KM $o jednici=
n1no je odricanje od Y jednice odje"e eli li se do,iti * jednica /rane. Na7i, crte C/F
= - $o0a81je relati#n1 cijen1 /rane i odje"e.
*;
*;
2ndKc0= R R R1,in!eld D. O$. 3it.= str. 96
*6
Slika 3... /udetska crta 0ogranienje1
Vidjeli s%o da ,1dets0a crta o#isi i o do/ot01 i o cijena%a /rane i odje"e. 2o8nato je da
se i cijene i do/oci 4esto %ijenjaj1 1 $ra0si. Uto "e se desiti s ,1dets0o% crto% a0o se
$ro%jeni do/oda0S Sljede"i 7ra!i0on $ri0a81je da "e se= 10oli0o do>e do 1d#ostr14a#anja
do/ot0a @ s :+ KM na *6+ KMA= ,1dets0a crta $o%a0n1ti 1desno @L&A= a a0o se s%anji
do/oda0 @ s :+ KM na '+ KMA ,1dets0a crta "e se $o%a0n1ti 1lije#o @L(A.
&+
U8 8adane
s0lonosti i ,1dets0o o7rani4enje= sada je %o71"e 1t#diti 0a0o $ojedini $otro-a4i 01$1j1
od s#a0o7 do,ra.
Slika 3.2. *inci promjena dohodka na budetsku crtu
2otro-a4i %a0si%i8iraj1 8ado#oljst#o i8,oro% tri-ne 0o-are A.
&*
U o#oj ta40i ,1dets0a crta
dodir1je 0ri#1lje indi!erencije U&= te nije %o71"e $osti"i #i-i ni#o 8ado#oljst#a @na $ri%jer
tri-no% 0o-aro% DA. U ta40i %a0si%i8iranja A= MRS @7rani4na sto$a s1$stit1cijeA d#aj1
do,ara jedna0a je o%jer1 nji/o#i/ cijena. Me>1ti%= 1 ta40i < 8ado#oljst#o nije %a0is%alno
jer je MRS #e"i od cijena @*)&A.
&+
I,id.= str. 99.
&*
I,id.= str. :+.
*9
,AK.J";AK
Traena 0oli4ina ne0o7 do,ra je 0oli4ina 0oj1 s1 01$ci s$re%ni 01$iti. Traena 0oli4ina
ne0o7 do,ra 8a#isi od ne0oli0o !a0tora od 0oji/ jedan i%a 0lj14n1 1lo7o= a to je cijena.
Kri#1lja $otranje ne0o7 do,ra na cijelo% tri-t1 do,ije se 8,rajanje% 0oli4ina $otranje s#i/
$otro-a4a. S#a0i $otro-a4 i%a 0ri#1lj1 $otranje 18d1 0oje se 0oli4ina $otranje 7ra!i40i
$ri0a81je 1 odnos1 na cijen1: ona $ada desno dolje. Kada ,i $otranja s#a0o7 $otro-a4a ,ila
jedna0a i 0ada ,i ,ilo %ilij1n $otro-a4a= tada ,i s%o %o7li 8a%isliti tri-n1 0ri#1lj1 $otranje
0ao %ilij1ns0o 1#e"anje 0ri#1lje $otranje s#a0o7 $otro-a4a. Ali s#i lj1di nis1 jedna0i. .edni
i%aj1 #iso0e do/ot0e= dr17i nis0e. .edni ja0o #ole 0a#1= dr17i radije $ij1 4aj. Da ,is%o do,ili
101$$n1 tri-n1 0ri#1lj1 $otranje s#e -to %ora%o 14initi je da i8ra41na%o 101$n1 s1%1
$otranje ra8li4iti/ $otro-a4a $ri s#a0oj datoj cijeni.
Anali8a $otranje $ola8i od o,ja-njenja $ona-anja $otrosa4a 0oja tre,a da o,jasni 4i%e s1
$otro-a4i #o>eni $ri s#o% i8,or1= odnosno 8a-to ne0a do,ra $re!eriraj1 #i-e 1 odnos1 na
dr17a. E0ono%s0a teorija o,ja-nja#a i8,or $otro-a4a 0orisno-"1. 2od $oj%o% 0orisnosti
$odra81%ije#a se s1,je0ti#ni 1ita0. Me>1ti%= i8 na#edeni/ de!inicija i teorije %oe%o
8a0lj14iti da s#a0a jedinica 0ori-teno7 do,ra ne daje ist1 0orisnost. Odnosno= s#a0a dodatna
daje s#e %anj1 dodatn1 0orisnost s#o% $otro-a41. Korisnost dodatne jedinice ne0o7 do,ra
na8i#a se 7rani4no% 0orisno-"1. 2oja% 0orisnosti je 1#eo en7les0i !ilo8o! .ere%K <ent/a%.
2ostoje d#ije teorije 0oji%a se o,ja-nja#a $ona-anje $otosa4a C $r#a je teorija 7rani4ne
0orisnosti= do0 je dr17a teorija indi!erencije.
2otrosaci= s#oj o7rani4eni do/oda0 ras$odjelj1j1 na na4in 0a0o ,i ost#arili %a0si%i8acij1
0orisnosti
Ta0o>e= $ostoji i e!e0at s1$stit1cije i e!e0at do/ot0a 8a 0oje s%o 8a0lj14ili da 1 #e"ini
sl14aje#a o#a d#a e!e0ta djel1j1 8ajedno= i to %e>1so,no se $oja4a#aj1"i i 18ro01j1"i $ad
$otranje. S#a0i o,li0 $ada $otranje 1sljed $ada do/ot0a ili rasta do/ot0a 1sljed $otranje
8a$ra#o je do/odo#na elasti4nost.
2ostoje i ra8li4ite #rste do,ara 0oja s1 $o#e8ana sa do/odo#no% elsaticno-"1. To s1 $rije
s#e7a nor%alna do,ra 0oja i%aj1 $o8iti#an 0oe!cijent do/odo#ne elasticnosti.
Kada je 0oe!icijent * L +J * onda s1 1 $itanj1 n1na do,ra. A0o se radi o sl14aj1 $o#e"anja
do/ot0a a s%anjena $otranje 8a odre>eni% do,ri%a= 0ae%o da se radio o in!eriorni%
do,ri%a. Ta0odje na $ona-anje $otro-a4a i nje7o#1 $otranj1 8a odre>eni% ro,a%a 1ti4e i
$ro%jena cijena s1$stit1ta i 0o%$le%enata $ri $ret$osta#ci cetetis $ari,1s.
*:
.i%era%ura
Da!i"= Z : $ikroekonomija= T18la= &++;.
Ka$i"= R :$ikroekonomija= $r#o i8danje= Mar!oC7ra!= T18la= *;;;.
Man0iZ= ?: 3snove ekonomije= Mate= Za7re,= &++'.
Sa%1elson= 2.=O Nord/a1s: 4konomija= *' i8danje= Za7re,: Mate= *;;&.
*;