STO PEDESET PET GODINA OD PRVOG IZDANJA CVEA ZLA

Pre 155. godina, 25. juna 1857., u izdanju Ogesta Pule-Malasija u Parizu je objavljena jedna od
najznaajnijih pesnikih knjiga u istoriji svetske poezije: Cvee zla (Les Fleurs du mal),
rodonaelnika simbolizma, arla Bodlera (CharleBaudelaire (1821-1867)). Knjiga je tampana u
1.300 primeraka, a samo dve sedmice kasnije 7. jula, poeo je sudski proces pesniku i njegovom
izdavau zbog bogohuljenja i naruavanja drutvenog morala, slian onom koji je u februaru iste
godine voen protiv romana Madam Bovari Gistava Flobera.
Presuda zbog vreanja javnog morala
Suenje Bodleru i njegovom izdavau zavreno je 20. avgusta, donoenjem presude kojom je autor
zbirke Cvee zla zbog vreanja javnog morala, morao da plati trista franaka, a na novanu kaznu
je osuen i njegov izdava.
Sud "osudio"i est "skaradnih" pesama
Pravosnanom presudom iz knjige Cvee zla" izbaeno je est "najskaradnijih" pesama: Lezbos",
Prokletnice", Nakit", Leta", Preveseloj" i Peobraaj vampira".
Bodler je carici Evgeniji pisao molbu da se gospodarica omilostivi i smanji mu kaznu, to je carica i
uinila, smanjivi mu globu sa trista na pedeset franaka. Meutim, sudska presuda o zabrani
objavljivanja est navedenih pesama ukinuta je tek 1949. godine.
Veina pesama iz ove zbirke napisana je izmeu 1840. i 1850.
Veinu pesama iz ove zbirke Bodler je napisao u periodu od 1840. do 1850. a oko polovina pesama
koje su ule u prvo izdanje bile su ranije objavljene. Jedanaest pesama pod zajednikim naslovom
Limb tampano je 1851., a 1855. jo osamnaest pesama u Revue des Deux Mondes, pod
naslovom koji se prvi put tada pojavljuje - Cvee zla.
Ovaj naslov je Bodleru predloio novinar, kritiar i romanopisac Ipolit Babu prilikom jedne diskusije
voene u kafani Lanbren, u kojoj su uestvovali i drugi Bodlerovi prijatelji. Moe se rei da je
definitivan naslov ove zbirke, u neku ruku, zajedniko delo jednog pariskog knjievnog kruga. Teofilu
Gotjeu ovaj naslov se svideo, dok je Alfred de Vinji smatrao da nije dostojan pesama u knjizi. Ovaj
naslov nije se svideo ni poznatim kritiarima kao to su bili Tibode (Thibauder) i Lalu (Lalou), a on je
prvenstveno rezultat dugogodinjeg pesnikovog razmiljanja i njegove umetnike evolucije.
Prvobitan naslov zbirke Lezbijke"
Prvobitan naslov zbirke prvi put je najavljen 5.oktobra 1845. i bio je sasvim u duhu druge generacije
romantiara, koji su eleli da skandalizuju buroaziju: Lezbijke". Bio je u duhu Nemoralnih pria"
Petrusa Borela, i svakako je, barem jednim delom, bio smiljen pod uticajem tada dominantne
knjievne mode. Treba uzeti u obzir i Bodlerov kult neprirodnog i njegovu traginu viziju sterilne
lepote i uzaludne "enje za beskrajem" koju nalazimo u Prokletnicama".
Najavaljeni Limbovi" podseaju na Danteovu Boanstvenu komediju"
Krajem 1848. Bodler najavljuje tampanje pesnike knjige pod naslovom Limbovi" to podsea na
Danteovu Boanstvenu komediju". Po reima Alebera Tibodea koji je alio to "Limbovi" nisu ostali
kao definitivan naslov Bodlerove zbirke pesama, "oznaava etvrto putovanje u pakao posle tri
Danteova (pakao, istilite i raj)". Tibode je smatrao da se "florentinski pesnik nastavlja u pesniku
Pariza. Sama re limb (ivica) koja oznaava neodreeno mesto u potpunosti odgovara Bodlerovoj
predstavi o poloaju oveka raspetog imeu neba i pakla, ali ipak, naslov jedne od najuvenijih i
najuticajnijih pesnikih zbirki u svetskoj poeziji iji se tragovi oseaju u lirici Artura Remboa, Pola
Valerija, Stefana Malrmea i drugih ne samo francuskiih pesnika 19. i 20. veka, ostao je Cvee zla".
U drugo izdanje 1861. ule su i nove pesme, ukljuujui i Albatros".
Pet poglavja Cvea zla"
Cvee zla" (izdanje 1857.) pored uvodne pesme itaocu" sadri pet poglavlja: 1. Splin i ideal (77
pesama); 2. Cvetovi zla (12 pesama); 3. Pobuna (3 pesme); 4. Vino (5 pesama); 5. Smrt (3 pesme).
Uoljiva je disproporcija u broju pesama izmeu prvog i ostalih delova zbirke: Splin i ideal" sadri
vei broj pesama nego svi ostali delovi zbirke zajedno. To se donekle moe objsniti razlikom u
sadraju. Dok je Splin i ideal" po reima Maksa Milnera: Inventar haosa neostvarenih tenji.", ostali
odeljci predstavljaju mogue ishode jednog munog traganja.
Sve svoje stvaralake napore autor uloio u Cvee zla"
Bodler je u Cvee zla" uloio sve svoje stvaralake napore. U tu groznu knjigu uneo sam celo svoje
srce, svu svoju nenost, svu svoju religiju (preruenu), svu svoju mrnju.", otkriva pesnik u jednom
pismu advokatu Anselu.
Cvee zla" je vezano sa pesnikovom ivotnom pustilovinom, i vie od toga, ono predstavlja sutinu
njegovog doivljaja sveta i prostora u kome je najintenzivnije iveo. To potruje ovo pesnikovo
priznanje: Istina je da u napisati suprotno, da u se zakleti svim bogovima, da je to knjiga iste
umetnosti, izmotavanja, ongliranja; i slagau kao vaarski arlatan." Bolderov tragini ivot je bilo
tlo iz koga je niklo divno i strano cvee. Promaen ivot i genijalno delo.
Moe li se ivot u kome je stvoreno ovakvo delo smatrati promaenim?
Pesnik simbolizma - u Bodlerovoj poeziji svaka re moe postati simbol
Bodlerovi simboli su mnogobrojni. U njegovoj poeziji svaka re moe postati simbol. U toj "umi
simbola" neki se ee sreu od drugih, koji se opsesivno ponavljaju. Statistika analiza Cvea zla"
o korienju pojednih rei pokazuje da je pesnik najee upotrebljavao imenice: 1. oko (147 puta),
2. srce (142), 3. nebo (85), 4. dua (72), 5. sunce (64), 6. ljubav (60), 7. no (59), 8. lepota (47), 9.
aneo (46), 10. vee (46), 11. vazduh (43), 12. ovek (42), 13. smrt (42), 14. telo (41), 15. more
(40), 16. duh (39), 17. ena (36),18. cvet (36),19. miris (34), 20. bol (33), 21. dno (33). Kako po
definiciji simbol upuuje na skriveno znaenje, veina navedenih rei nema ili ima srazmerno retko
vrednost simbola.
Najei simboli u Cveu zla"
Kao najee simbole u Bodlerovoj poeziji mogli bismo izdvojiti: nebo, sunce, no, vee, more i cvet.
Neki od tih simbola su lako razumljivi jer se vrlo esto sreu u poeziji romantizma pa i u poeziji
uopte. Pored njih, tu su i simboli koje je tee deifrovati tim vie to ih je Bodler upotrebljavao na
originalan nain. Tu, pre svega, spadaju rei koje oznaavaju svetlost ili tamu a kojima treba dodati
srodne rei na koje takoe esto nailazimo u Cveu zla" kao to su: tmina (22 puta), plamen (20),
vatra (19), svetlost (takoe, 19 puta).
Pie: Branko Rakoevi