1

MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi

6. DINAMIKA VISKOZNOG FLUIDA

6.1 Navije Stoksova jednaina zakon odranja koliine kretanja





Pri strujanju viskoznog fluida vektor napona ima i normalnu i tangencijalnu komponentu.
Normalna projekcija vektora napona u sebi sadri pritisak i deo napona koji je posledica
napona usled viskoznog strujanja fluida.

xx yx zx
n xy yy zy
xz yz zz
p P n P
o t t
t o t
t t o
| |
|
|
|
|
\ .
= =


,
,
xx xx yy yy zz zz
p p p
q q q
o o o o o o = + = + = +

Hipoteza o normalnim naponima: 0
3
xx yy zz
xx yy zz
p
q q q
o o o
o o o
+ +
= + + =

Diferencijalne jednaine koliine kretanja viskoznog fluida proizilaze iz II Njutnovog zakona:
promena koliine kretanja fluida u materijalnoj zapremini u vremenu jednaka je sumi svih sila
koje deluju na taj fluid.
Promena koliine kretanja u materijalnoj zapremini je:

m
V
D
d = d = d = d
D
m m m
m uV m uV V
K D D DU DU
U V U m m V
t Dt Dt Dt Dt
=
} } } }


Na posmatranu masu fluida deluju zapreminske sile i povrinske sile, pa se zakon odranja
koliine kretanja moe napisati kao:
V
m
,m
n

dA
,dV
m
F
nn
p

nt
p
m
d d R F V =
n
p

n
d d
n
R p A =

2
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
d = d + d
m m m
n
V V A
DU
V F V p A
Dt

} } }


( )
( ) ( )
d = d d
. . : d d
m m m
y
x z
n x x y y z z
A A V
x
A V
p
p p
p A p n p n p n A= V
x y z
GO n A V
x
c | | c c
+ + + +
|
c c c
\ .
c
=
c
} } }
} }


pa se drugi Njutnov zakom moe napisati na slededi nain:

D
d + d
D
D
+
D
m m
y
x z
V V
y
x z
p
p U p
V F V
t x y z
p
p U p
F Opta jednaina dinamike fluida
t x y z


c | | c c
= + +
|
c c c
\ .
c
c c
= + +
c c c
} }


Projekcije opte jednaine na pravce x, y, z:

1
:
1
:
1
:
yx
xx zx
x
xy yy zy
y
yz
xz zz
z
p
p p u u u u
x u v w F
t x y z x y z
p p p
v v v v
y u v w F
t x y z x y z
p
p p w w w w
z u v w F
t x y z x y z

c | | c c c c c c
+ + + = + + +
|
c c c c c c c
\ .
c c c | | c c c c
+ + + = + + +
|
c c c c c c c
\ .
c | | c c c c c c
+ + + = + + +
|
c c c c c c c
\ .


Dakle, pri strujanju viskoznog fluida nepoznate veliine su:
, , , , , , , , , , ,
xx xy xz yy yz zz
u v w p p p p p p p T . Kao to je poznato na raspolaganju je 6 jednaina
(jednaina kontinuiteta, jednaina koliine kretanja, jednaina energije i jednaina stanja),
to je za 6 manje od broja nepoznatih. Da bi se prevaziao ovaj problem bilo je potrebno nadi
vezu izmeu komponenti tenzota napona i polja brzine. Ta veza data je Stoksovom
hipotezom o naponima koja je postavljena na osnovu uopstene Njutnove hipoteze (linearna
veza izmeu brzine deformisanja i napona):

( )
( )
.( )
2 div
1 1
0 0
ik ik ik ik
statika neviskozno
const Njutnova hipoteza
const
xx yy zz
ik
Kronekerov xy yz xz
simbol
p p S v
i k
i k

o q q o
o o o
o
o o o
+
=
=
' = + +

= = = =

=

= = = =

3
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi

Normalni naponi:
2 ,
2
2
xx
yy
zz
Njutnova hipoteza
Stoksov hipoteza
u
p divU
x
v
p divU
y
w
p divU
z
o q q
o q q
o q q
c
' = + +
c
c
' = + +
c
c
' = + +
c


Zbir normalnih napona usled viskoznosti mora da bude 0. Za . const = to je zadovoljeno
samo sa Njutnovom hipotezom tj. tada je 2 0
xx yy zz
divU
q q q
o o o q + + = = , dok za . const =
0 divU = , pa ovaj uslov nije zadovoljen sa Njutnovom hipotezom. Da bi ovaj uslov bio
zadovoljen i u sluaju strujanja stiljivog fluida dodaje se jo jedan lan, pa je sada:
2
2 3 0
3
xx yy zz
divU divU
q q q
o o o q q q q ' ' + + = + = =

Tako su pojedine komponente tenzora napona:

1 2
2
2 3
xx
u u u v w
p p
x x x y z
q q
| | c c c c c | |
= + + + +
| |
c c c c c
\ .
\ .

1
2
2
1
2
2
xy
xz
u v
p
y x
u w
p
z x
q
q
| | c c
= +
|
c c
\ .
c c | |
= +
|
c c
\ .

.....

Zamenom ovih komponenti tenzora napona u optu jednainu koliine kretanja za x pravac:

1 1 2
: 2
2 3
1 1
x
u u u u u u u v w
x u v w F p
t x y z x x x x y z
u v u w
y y x z z x
q q

q q

( | | c c c c c c c c c c | |
+ + + = + + + + + +
( | |
c c c c c c c c c c
\ .
\ .
( | | c c c c c c ( | |
+ + +
( | | (
c c c c c c
\ . \ .



Ako je const q = .

2 2 2 2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2
1
:
2
3
x
u u u u p
x u v w F
t x y z x
u u u v w u v u w
x x x x y x z y x y z x z

c c c c c
+ + + = +
c c c c c
( | | c c c c c c c c c
+ + + + + + +
( |
c c c c c c c c c c c c c
\ .

4
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
2 2 2
2 2 2
div
1
:
1
3
x
u
U
u u u u p
x u v w F
t x y z x
u u u u v w
x y z x x y z

A
c c c c c
+ + + = +
c c c c c
( | |
( |
c c c c c c c
+ + + + +
( |
c c c c c c c
( |
|
(
\ .

Na isti nain dobijaju se diferencijalne jednaine koliine kretanja i za y i z pravac. Sada je:

D 1 1
: div
D 3
D 1 1
: div
D 3
D 1 1
: div
D 3
x
y
z
u p
x F u U
t x x
v p
y F v U
t y y
w p
z F w U
t z z
v v

v v

v v

c c
= + A +
c c
c c
= + A +
c c
c c
= + A +
c c


Nakon mnoenja ovih jednaina odgovarajudim jedininim vektorima i njihovog sabiranja
dobija se vektorski oblik opte diferencijalne jednaine kretanja tj. vektorski oblik Navije-
Stoksove jednaine:

D 1 1
grad grad(div )
D 3
U
F p U U
t
v v

= + A +

Ako je strujanje fluida nestiljivo
( )
. div 0 const U = = Navije-Stoksova jednaina svodi
se na:

D 1
grad
D
U
F p U
t
v

= + A

Ovo je parcijalna nelinearna diferencijalna jednaina drugog reda. Nelinearni lan potie od
ubrzanja i predstavlja najvedi problem pri reavanju. Opte tano reenje nije naeno.
Reenje je mogude nadi samo u specijalnim sluajevima. Pri reavanju koristi se granini uslov
da je na zidu brzina jednaka brzini zida to je posledica viskoznosti.


6.2 Primena Navije-Stoksove jednaine na stacionarno jednodimenzijsko
strujanje fluida

Zakon odranja koliine kretanja (Lagranev pristup):

m
V
d = d + d
m m
n
V A
D
U V F V p A
Dt

} } }


5
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
Primenom Rejnolds-Lajbnicove teoreme definie se zakon odranja koliine kretanja za
kontrolnu zapreminu (Ojlerov pristup):



( )
( )
d d = d + d
n
V A V A
U
V + U U n A F V p A
t

c
} } } }




Pod pretpostavkom da je strujanje stacionarno i kvazijednodimenzijsko (jedna komponenta
brzine koja se menja u pravcu strujanja i po poprenom preseku) jednaina za strujanje kroz
cev je:

( )
2 2
d = d + d
1 w 1 w
n
A=A A A V A=A A A
U U n A F V p A
+ + + +

} } }

( ) ( ) ( )
d d
1 2
A A
U U n A+ U U n A+ U U n
} }
0
d = d + d + d + d
w 1 2 w
w
n n n
V A A A
R sila kojom zid cevi
deluje na fluid
A F V p A p A p A

} } } } }

f w
P R =

f
P - sila kojom fluid deluje na cev

( ) ( )
1 2
2
1 2
d d + d + d d
1 1 2
f n n
Un Un
A A V
pn pn
U U
P U U n A U U n A p A p A F V

= +
} } } } }


Vektor napona u poprenom preseku cevi sastoji se iz pritiska i napona koji potie od
viskoznosti. Od

napona usled viskoznosti za kvazijednodimenzijski model strujanja prisutni su
2 , ,
xx xy xz
u u u
x y z
q
o q t q t q
c c c
= = =
c c c
. Kako je promena poprenog preseka spora naponi
xx
q
o


se mogu zanemariti, a zbog simetrije profila brzine sile koje potiu od napona i
xy xz
t t se
uravnoteavaju. Zato se vektor napona u poprenom preseku svodi samo na
n
p pn = .
1
n
2
n
1
U
2
U
n
U
A
1
A
2
6
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
2 2
1 2 1 1
d d d d d
1 2 1 2
f
A A A A V
P n U A n U A pn A pn A F V = +
} } } } }


Pod pretpostavkom da se radi o nestiljivom strujanju fluida

( ) . const = :
2 2
1 2 1 1 1 2 2 2
d d
1 2
f
A A
P n U A n U A p An p A n Vg = +
} }



| -Busineskov koeficijent ili korekcioni koeficijent koliine kretanja. Moe se pokazati da je
za laminarno strujanje 4 3 | = , a za turbulentno 1 | ~ .
Sada je:

2 2
1 1 1 1 2 2 2 2 1 1 2 2 f
P n U A n U A Pn Pn Vg | | = +


Ako posmatrana kontrolna zapremina ima m ulaza i n izlaza:

( )
2
1
m n
f i i i i i i
i
P n U A P Vg |
+
=
= + +

i
P - intenzitet sile pritiska u ulznim I izlaznim presecima
1)
i i i
P p A = - ako se rauna samo sila kojom fluid u cevi deluje na cev.
2) ( )
i i a i
P p p A = - ako se uzima u obzir i delovanje okoline gde vlada pritisak
a
p


6.3 Proirena Bernulijeva jednaina za viskozno strujanje fluid

Navije-Stoksova jednaina

:

D 1 1
grad grad(div )
D 3
U
F p U U
t
v v

= + A +

Ako je strujanje:
1. stacionarno 0
t
c
=
c
,
2. nestiljivo . const =
3. u polju konzervativnih sila grad = - F gz =
F F
:

( )
2
grad grad grad
2
U p
gz U U rotU v

+ + A =

Skalarnim mnoenjem ove jednaine elementom strujnice dl :

2
d
2
sr
A
U A= U A |
}
7
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
( )
Y
2
0
dY
grad d d rot d
2
U p
gz l U l U U l v

| |
+ + A =
|
\ .

2 2
1 1
dY 0
g
Y gubitak energije fluida
prouzrokovan radomviskoznih sila
U dl v

A =
} }

1 2 g
2
g
1
Y Y +Y
Y d U l v
=
= A
}

Y
g
- gubitak energije fluida prouzrokovan radom viskoznih sila na putu od 1 do 2

Da bi smo proirili primenu Bernulijeve jednaine i na strujno vlakno koje je dovoljno malog
poprenog preseka dA da se moe smatrati da su sve veliine konstantne po poprenom
preseku, pomnoidemo je sa dm (protok kroz strujno vlakno).

2 2 2
1 1 2 2
1 2 g
2
m
d d Y d
2 2 s
U p U p kg J
gz m gz m m
s s
| | | | (
+ + = + + + =
| | (
\ . \ .



Energija fluida u poprenom preseku strujne cevi u jedinici vremena nalazi se kao integral
gornjeg izraza po poprenom preseku:

1 2
2 2 2
g
2
m
d d Y d
2 2 s
A A A
U p U p kg J
gz U A gz U A U A
s s


| | | | (
+ + = + + + =
| | (
\ . \ .
} } }

1
3 2 3
1 1
1 1 1
d
2 2 2
sr sr
A
U U U
A A m o o = =
}


o - Koriolisov koeficijent koji predstavlja korekciju zbog greke koju pravimo kad raunamo
kinetiku energiju poprenog preseka preko srednje brzine. Za laminarno strujanje 2 o = , a
za turbulentno strujanje 1 o ~ .
A
1
A
2
dA

1
2
dl
8
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi


U pravcu n koji je upravan na pravac strujanja brzina je nula pa se Navije Stksova jednaina
za taj pravac svodi na:

1
0
1
cos 0
cos .
.
n
z
p
F
n
p
g
n
p
g n const
p
gz const

c
=
c
c
=
c
=
+ =

1
1
1 1
d
A
p p
gz U A gz m

| | | |
+ = +
| |
\ . \ .
}


Sada je Bernulijeva jednaina za cev:

2 2
1 2 1 2
1 1 1 2 2 2
Y
2 2
sr sr
g
U U p p
m gz m gz m o o

| | | |
+ + = + + +
| |
\ . \ .

2 2
1 2 1 2
1 1 2 2
Y
2 2
sr sr
g
U U p p
gz gz o o

+ + = + + +

Energija fluida u preseku 1 (po jedinici mase) jednaka je zbiru energije fluida u nizstrujnom
preseku 2 (po jedinici mase fluida) i energiji izgubljenoj usled rada viskoznih sila (po jedinici
mase).


6.3.1 Gubici strujne energije

2 2
g
1 1
Y d d dy d U l u x v w z v v = A = A +A + A
} }

U vA - vodi poreklo od napona usled viskoznosti (pri izvoenju Navije Stoksove jednaine,
lanovi koji se javljaju kao posledica uticaja viskoznosti, , , , , ,
xx yy zz xy xz yz
p p p p p p
q q q
, svode se
na U vA ).
n
z
g
o
9
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
Gubici strujne energije svrstavaju se u dve grupe: gubitke usled trenja i gubitke usled
prisustva lokalnih otpora.


Gubici usled trenja

Pri strujanju kroz pravu cev polje brzine je takvo da postoji promena brzine po poprenom
preseku, to dovodi do prisustva napona usled viskoznosti, a samim tim i do gubitaka strujne
energije usled viskoznosti. Dakle, da bi se javio uticaj viskoznosti neophodno je da polje
brzine bude nehomogeno tj. da postoji gradijent brzine. To dovodi do vrtlonosti, tj. do
mikrovrtloga koji dovode do gubitka strujne energije fluida. (Postoji klasa strujanja fluida kod
kojih polje brzine nije homogeno, ali bez obzira na to 0 rotv e = = , pa nema gubitaka energije
usled viskoznosti.) to je gradijent brzine vedi, vedi je i uticaj viskoznosti tj. vedi su gubici
strujne energije.
U ininjerskoj praksi nije pogodno koristiti pomenuti integralni izraz ved se ovi gubici
izraunavaju pomodu Darsi-Vajsbahovog obrazca:

2

h
Y =
4 2
l U
R


l-duina cevi za koju se izraunava gubitak energije,
R
h
-hidrauliki radijus,
h
A
R =
O

A-povrina protonog preseka,
O-okvaeni obim,
Za cev krunog poprenog preseka:

U-srednja brzina posmatrane deonice,
Re,
D
o

| |
=
|
\ .
-koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja
UD
Re
v
= i relativne hrapavosti
cevi

D
.

Odreivanje koeficijenta trenja:

1. Za laminarno strujanje ( Re 2320 s ) zavisi samo od Rejnoldsovog broja i kae se da se
cev tada ponaa kao hidrauliki glatka. Za taj reim strujanja postoji analitiki taan izraz za
:
64
Re
=

D
2
h

4
= =
4 D
D
D
R
10
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
Kako je on odreen?
Za strujanje kroz cev postoji tano analitiko reenje:
( )
2 2
4
p
U R r
lq
A
=
na osnovu kojeg se nalazi protok i srednja brzina:

( )
R R 4
2 2
0 0
2
2 2
V = 2 d 2 d
4 8
8 V
8
sr
sr
p p R
U r r R r r r
l l
U pR p
U
R l l R
t
t t
q q
q
t q
A A
= =
A A
= = =
} }


Sa druge strane iz Bernulijeve jednaine za preseke 1 i 2 koji se nalaze na rastojanju l prave
cevi prenika D sledi:

2 2 2
1 2
2
8 64
2 2D 2D
sr sr sr sr
U U U U p p l p
D l R Re
q


A
= + = = =

Za reime strujanja pri Re 2320 > (turbulentna strujanja) nema tanih analitikih reenja, pa
nema ni analitikih reenja za koeficijent trenja. U cilju odreivanja Nikuradze je 1933.
godine izvrio obimna eksperimentalna istraivanja. Na unutranju povrinu cevi nanosio je
pesak razliite krupnode zrna ( 0,1 1,6mm ) i merio je pad pritiska na njima pri razliitim
protocima. Sistematizacijom tih rezultata formirao je dijagram zavisnosti Re,
D
o

| |
=
|
\ .
.
Meutim, ovaj dijagram nije mogao da se koristi za izraunavanje koeficijent trenja
industrijskih cevi. Zato je Kolbruk 1940. izvrio niz eksperimenata na industrijskim cevima, a
te rezulrtate je sredio Mudi u jedan log logRe dijagram poznat kao Mudijev dijagram.
Analizom ovog dijagrama uoava se da osim oblasti laminarnog strujanja postoje jo etiri
karakteristine oblasti:

2. 2320 Re 4000 < < oblast prelaza laminarnog u turbulentno strujanje. Ova oblast strujanja je
nestabilna, pa se izbegava. Za ovu oblast postoji obrazac Zajenka:
3
0,0025 Re =


3. Re 40D o < hidrauliki glatke cevi (viskozni podsloj prekriva neravnine). Koeficijent trenja
zavisi samo od Re broja i izraunava se pomodu Blazijusovog obrazca:
4
0, 3164
Re
=

1
2
l
D
11
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi


4. 40 500 D Re D o o < < hidrauliki hrapave cevi (viskozni podsloj delimino prekriva
neravnine). Koeficijent trenja zavisi i od Re broja i od relativne hrapavosti D o . Ima nekoliko
poluempirijskih formula za izraunavanje , a jedna od njih je Altulova:
0,25
68
0,11
D Re
o

| |
= +
|
\ .


5. 500 Re D o > potpuno hrapave cevi (viskozni podsloj ne prekriva neravnine). U ovoj
oblasti koeficijent trenja zavisi samo od hrapavosti i za njegovo izraunavanje postoji niz
poluempirijskih obrazaca meu kojima je najjednostavniji ifrinsonov:
1 4
0,11
D
o

| |
=
|
\ .


Gubici energije usled prisustva lokalnih otpora

Na mestima gde se remeti pravolinijski tok fluida dolazi do znaajnih promena u profilu
brzine (viedimenzijsko) to dovodi do pojave makrovrtloga koji oduzimaju energiju od
glavne struje fluida. Na tim mestima strujanje vie nema jednodimenzijski karakter, ved je
viedimenzijsko. U oblasti viedimenzijskih strujanja ne moe se primeniti Bernulijeva
jednaina. Prisustvo ovih oblasti u strujnom toku uzima se u obzir samo globalno, uvoenjem
dopunskih lanova koji uzimaju u obzir gubitak energije fluida zbog prisustva lokalnih otpora
(koji dovode do viedimenzijskog strujanja i pojave makrovrtloga).
Za sve lokalne gubitke energije osim gubitka Bord-Karnoa (naglo proirenje cevovoda) nije
mogude odrediti analitiki izraz pomodu kog bi oni bili uzeti u obzir prilikom prorauna
cevovoda. Za proraun lokalnih gubitaka energije koristi se formula Vajsbaha koja je
pokazala dobro slaganje sa eksperimentalnim podacima:

2
Y
2
U
,
, =
koeficijent lokalnog gubitka ,
U nizstrujna brzina
12
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi

1. Naglo proirenja cevi poznato kao gubitak Bord-Karnoa:



Fluidni delidi usled inercije kojom raspolau ne mogu da slede naglu promenu poprenog
preseka, ved se odvajaju od zida cevi i na nekom rastojanju od proirenja ponovo se
zalepljuju za zid cevi.(B). Ali i u ovom preseku (B) profil brzine nema oblik koji odgovara
potpuno razvijenom laminarnom ili turbulentnom strujanju (izraz za razvijeni profil brzina se
dobija u okviru tanih reenja). Razvijeno jednodimenzijsko strujanje se ponovo uspostavlja u
preseku 2 i tek na tom mestu moe se ponovo primeniti Bernulijeva jednaina. Izmeu
preseka 1 i B uoavaju se dve zone: protona i mrtva zona. U protonoj zoni se povedava
protoni presek to dovodi do pada srednje brzine i porasta pritiska. U mrtvoj zoni delidi koji
se nalaze u blizini protone zone bivaju povueni (usled trenja) prema preseku B, ali ne
raspolau dovoljnom kinetikom energijom da stignu do njega. Zaustavljaju se i kredu ka
mestu manjeg pritiska (1). Tako u mrtvoj zoni nastaju makrovrtlozi za ije kretanje je
potrebna energija. Ta energija se crpi iz protone zone i to predstavlja gubitak energije fluida
zbog prisustva lokalnog otpora (u ovom sluaju naglog proirenja).

U sluaju gubitka Bord-Karnoa gubitak energije se moe analitiki odrediti:

Projekcija jednaine koliine kretanja na pravac strujanja za fluid koji se nalazi izmeu
preseka 1 i 2:

( ) ( ) ( )
1 2 1 1 1 2 2 1 1 2 2 1 2 2 2 2 1 1
p A A m U U p A p A p p U U U | | | | = + =


Sila koja je posledica tangencijalnih napona nije uzeta u obzir jer se ona uzima kroz gubitke
usled trenja.
Bernulijeva jednaina za preseke 1 i 2:
2 2
1 1 2 2
Y
2 2
U p U p
,

+ = + +
( ) ( )
( )
2
2 2 2 2
1 2
2 2 1 1 2 2 1 1
1 2 2 2 2 1 1
.
1
1
1
2 2 2
Turb
U U
U U U U
Y p p U U U
,
o
|
o o o o
| |

=
=

= = =
2
1
Y
2
U
,
=

U
1
2
0 U =
1
2
B
U2
U1
p2
p1
13
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
2. Naglo suenje:


U sluaju naglog suenja , zavisi od odnosa prenika
2 1
D D :

D
2
/D
1
0 (D
1
>>D
2
) 0,2 0,4 0,6 0,8 1 (D
1
=D
2
)
,
0,5 0,45 0,38 0,28 0,14 0

Ako se prelaz sa vede ire na uu cev izvede postepeno gubitak energije se znatno smanjuje.


3. Lokalni gubitak u krivini



Na fluid u krivini deluje centrifugalna sila koja se uravnoteava sa gradijentom pritiska. To
znai da je na spoljanjem zidu krivine pritisak vedi nego na unutranjem zidu. Zbog
neravnomernosti polja pritiska po poprenom preseku, neravnomerno je i polje brzine, pa
strujanje nema jednodimenzijski karakter. U nizvodnom pravolinijskom delu cevovoda pnovo
se uspostavlja jednodimenzijski karakter strujanja. Da bi se to ostvarilo pritisak na
spoljanjem zidu raste pa zatim opada, a na unutranjem zidu opada pa raste. U oblastima
porasta pritiska stvaraju se mrtve zone ispunjene makrovrtlozima. To nije jedini uzrok
gubitka energije. Fluidni delidi koji se kredu u blizini ose raspolau najvedom brzinom, pa je i
centrifugalna sila koja na njih deluje najveda (
2
in
U
F m
r
= ). Oni se kredu od unutranjeg ka
spoljanjem zidu. U blizini zida brzina je zbog viskoznosti manja, a samim tim i centrifugalna
o
R
d
A B
s
u
s
u
1
2
D
1
D
2
14
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
sila. Posledica je nastajanje sekundarnog kretanja fluida, to takoe dovodi do gubitka
energije fluida.
2
Y
2
g
v
, =
3,5
d
0,131 0,163
R 90
o
,
(
| |
= +
(
|
\ .
(



Ako se cevi spajaju pod uglom o :

2
sin cos 1
cos
o o
,
o
+ | |
=
|
\ .


4. Zatvara. U zatvarae spadju ventili, slavine, zasuni. Njihov koeficijent lokalnog otpora
zavisi od njihove konstrukcije. Na slici je prikazan zasun. Zbog inercije fluidni delidi ne mogu
da prate promenu geometrije strujnog prostora zbog ega nastaju mrtve zone i gubitak
energije fluida.

a/D 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2
, 0,06 0,17 0,44 0,98 2,06 4,6 10 35



6.4 Isticanje

6.4.1 Stacionarno isticanje tenosti kroz otvore i naglavke

Ako se nivo tenosti u rezervoaru odrava konstantnim isticanje iz njega bide
stacionarno.

1. Isticanje kroz male otvore


D
a
o
H
k
k
15
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi

Usled inercije fluidni delidi kretade se u blizini otvora po zakruvljenim putanjama, pa u otvoru
strujanje nema jednodimenzijski karakter. U preseku mlaza iza otvora k-k strujanje ponovo
ima jednodimenzijski karakter (kontrahovani presek). Bernulijeva jednaina za nivo tenosti
u rezervoaru i presek k-k:

2 2
H =
2 2
a a
p p U U
g ,

+ + +

, - koeficijent lokalnog gubitka energije zbog makrovrtloga koji nastaju pri isticanju tenosti.
U brzina u kontrahovanom preseku

1
2
1
koeficijent brzine
U gH

,
=
+


Ako ne bi bilo gubitaka 0 , = , brzina bi bila 2
i
U gH = , pa koeficijent brzine predstavlja:
i
U
U
=
Odnos izmeu povrine kontrahovanog preseka i povrine otvora je koeficijent kontrakcije:
k
A
A
=

Protok je:

2 H
k
koeficijent protoka
V UA A g

= =

Za
5
10 Re > (
2 H D g
Re
v
= ) vrednosti koeficijenata su 0, 64, 0,97, 0, 62 ~ ~ ~ .

Brzina fluida se menja po visini otvora. Za otvore na vedim dubinama ova promena je manje
izraena. U zavisnosti od toga da li se moe zanemariti promena brzine po poprenom
preseku otvora ili ne razlikukuju se dve vrste otvora:
a) mali (H>>D, dubina na kojoj se nalazi otvor mnogo je veda od visine otvora, pa se
brzina u poprenom preseku otvora malo razlikuje. Otvor na dnu rezervoara uvek se
ponaa kao mali)
b) veliki (ne mogu se zanemariti razlike u brzini u otvoru).







16
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
2. Isticanje kroz velike otvore



Veliki otvor moe se podeliti na niz malih otvora. Brzina kroz posmatrani mali otvor sledi iz
Bernulijeve jednaine:
( ) ( )
( )
2 2
1
= 2
2 2 1
a a
U z U z
p p
gz U z gz

,
,
+ + + =
+

Protok kroz mali otvor je:

( ) ( )
k
k k
k
d = d
d d d = 2g d
= d d
V U A
A x z z V z x z z
A A

(
(
=
(
(

Ukupni protok je zbir elementarnih protoka kroz male otvore:

( )
2
1
H
H
= 2g d V z x z z
}



3. Isticanje tenosti kroz naglavke


Povedanje protoka pri isticanju tenosti moe se ostvariti smanjenjem kontrakcije mlaza to
se postie ugradnjom naglavaka.



Da bi tenost ispunila ceo popreni presek naglavka potrebno je da njegova duina bude
veda od 3 4 prenika cevi. Pri isticanju kroz naglavke nema kontrakcije mlaza tj. 1 =
H
D
l
H2
H
H1
z
xk(z)
17
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
2
1
= (1 ) 2
2
1
a a
p p U
gH U gH

,

,
+ + + =
+

U-brzina u izlaznom preseku

( )
2
2
4
D
V gH
t
= =

U poglavlju koje govori o lokalnim gubicima reeno je da da je vrednost koeficijenta lokalnog
gubitka za sluaj naglog suenja 0, 5 , = . Tako sledi da je 0,82 = , tj. 0,82 = . Sada je
vrednost koeficijenta protoka veda nego u sluaju isticanja kroz otvore, pa je i protoka vedi.
Povedanjem duine naglavka gubitak od trenja je vedi, pa je brzina manja, a samim tim i
protok.


6.4.2 Kvazistacionarno isticanje

Kada se nivo tenosti u sudu menja isticanje nije stacionarno. Ali promena nivoa tenosti je
spora, pa se i brzina isticanja tenosti sporo menja. U diskretnim vremenskim intervalima
isticanje se moe posmatrati kao stacionarno.



U proizvoljnom trenutku vremena kada se nivo tenosti spusti do poloaja odreenog
koordinatom z brzina isticanja tenosti se odreuje iz Bernulijeve jednaine:

( ) ( )
2 2
0 1
=
2 2
U z U z
p p l
gz
D
,

| |
+ + + +
|
\ .

( )
( )
0 1
2
1
2
1
p p
U z gz
l
D

= +
+ +

( )
( )
0 1
2
2
p p
U z gz

= +
l,D,
H
z
dz
k
p0
p1
18
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi

A protok u tom trenutku je:

( )
2
0 1
2
2
4
p p
D
V gz
t

= +

Za vreme dt kroz otvor de istedi d V t . Istovremeno, nivo tenosti u rezervoaru de se smanjiti
za dz.

( )
( )
d
d = d
d
V =V t
V t -A z z
V =-A z z
(

(
(

( )
( )
2
0 1
2
2 d d
4
p p
D
gz t A z z
t

+ =

Vreme pranjenja rezervoara je:

( )
( )
2
0 1
d
4
2
0
H
A z z
T =-
D g p p
z
g
t

+
}



6.5 Tana reenja

6.5.1 Laminarno strujanje izmeu paralelnih ploa




Pretpostavlja se da je:
1. . const = ;
2. Jedna komponenta brzine u ( 0 v w = = );
3. Strujanje je ravansko, to znai da nema promene veliina u pravcu ose z ( 0 z c c = );
4. Strujanje je stacionarno ( 0 t c c = );
5. Zanemaren uticaj zapreminske sile.

U razmatranom modelu jednaina kontinuiteta i koliine kretanja svode se na:

x
y
h
1
2
l
19
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
2
2
0
1
: 0
1
: 0
u
x
p u
x
x y
p
y
y
v

c
=
c
| | c c
= +
|
c c
\ .
c
=
c


Na osnovu jednaine koliine kretanja za y pravac sledi zakljuak da se pritisak ne menja u
poprenom preseku kanala, pa on zavisi samo od podune koordinate x. Sa druge strane,
brzina zavisi samo od koordinate y. Kako leva strana jednaine zavisi samo od x, a leva samo
od y, da bi mogla da postoji jednakost izmeu njih moraju biti jednake konstanti.

2
2
d d
d d
p u
k
x y
q
| |
= =
|
\ .


Sada je:

1
2
1 2
d
d
2
u k
y C
y
k y
u C y C
q
q
= +
= + +


Konstante integracije se nalaze iz graninih uslova: 0, 0, , 0 y u y h u = = = = .
1 2
, 0
2
k h
C C
q
= =
Reenje za polje brzine je:

( )
2
k
u y y h
q
=

Konstanta k se odreuje na slededi nain:
1 1 1 1
1 2
2 2 2 2 2 1
d
d
,
,
p
k
x
p kx C
x x p p p kx C
p p
k
x x p p p kx C x x
=
= +
= = = +
=
`
= = = +
)

ili
1 2
p p
k
l

=

Sada je nalazi protok (po jedinici irine kanala), srednja brzina i tangencijalni napon na zidu:
20
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
( )
3
0 0
2
0
d d
2 12
12
2
h h
sr sr
w
y
k kh
V u y y y h y
kh
V =u h u
u kh
y
q q
q
t q
q
=
= = =
=
c
= =
c
} }



6.5.2 Laminarno strujanje kroz cev



Pretpostavke:

1.
. const =
;
2. Jedna komponenta brzine u i to u pravcu ose z ( 0
r
u u

= = );
3. Strujanje je ravansko ( 0 c c = );
4. Strujanje je stacionarno ( 0 t c c = );
5. Zanemaren uticaj zapreminske sile.

Na osnovu prve dve pretpostavke iz jednaine kontinuiteta sledi da nema promene brzine u
pravcu strujanja, pa samim tim nema ni promene koliine kretanja. Tako iz zakona odranja
koliine kretanja za kontrolnu zapreminu ogranienu presecima 1 i 2 i omotaem cilindra
poluprenika r sledi:

( )
1 2 2 2
1 2
2 0
2
r p p
p r p r r l
l
t t t t t

= =
Za r R = :
( )
1 2 2 2
1 2
2 0
2
w w
R p p
p R p R R
l
t t t t t

= =

Iz ovih relacija zakljuuje se da je raspodela tangencijalnog napona po poprenom preseku
cevi linearna:

w
r
R
t
t =

z
l
R
r
2
1
t
w
t

21
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
Kako je pokazano da je
2
r p
l
t
A
= , a sa druge strane
u
r
t q
c
=
c
sledi da je:
2
u pr
r l q
c A
=
c

2
4
pr
u C
l q
A
= +
Iz graninog uslova , 0 r R u = = sledi da je
2
4
pR
C
l q
A
= , pa je reenje za strujanje kroz cev:
( )
2 2
4
p
u R r
l q
A
=


na osnovu kojeg se nalazi protok i srednja brzina:

( )
R R 4
2 2
0 0
= 2 d 2 d
4 8
p p R
V u r r R r r r
l l
t
t t
q q
A A
= =
} }
Hagen-Puazejev zakon (
4
V R )
2
2 2
8
8
sr
sr
u V pR p
u
R l l R
q
t q
A A
= = =

Sa druge strane iz Bernulijeve jednaine za preseke 1 i 2 koji se nalaze na rastojanju l prave
cevi prenika D sledi:



Napomena: Do reenja za profil brzine na osnovu kog je dobijen i izraz za protok, srednju brzinu, koeficijent
trenja se moglo doi iz Navije-Stoksove jednaine u polarnim koordinatama (na isti nain kao to je dobijeno
reenje za strujanje izmeu paralelnih ploa).










1
2
l
D
2 2 2
1 2
2
8 64
2 2D 2D
sr sr sr sr
u u u u p p l p
D l R Re
q


A
= + = = =
22
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
6.6 Turbulentno strujanje

Turbulentna strujanja su neregularna, uvek nestacionarna, haotina. Za razliku od laminarnih
strujanja kod kojih se razmena koliine kretanja izmeu pojedinih slojeva odvija na
molekulanom, tj. mikroskopskom nivou, kod turbulentnih strujanja se odvija razmena
koliine kretanja izmeu slojeva i na makroskopskom nivou.
Turbulentno strujanje nastaje pri velikim vrednostima Rejnolsdovog broja (za strujanje kroz
cev vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj dolazi do prelaza laminarnog u turbulentno
strujanje je 2320,
Ud
Re
v
= ).

6.6.1 Rejnoldsova jednaina

Prosena vrednost bilo koje fizike veliine u nekoj taki strujnog prostora definie se kao
vrednost te veliine osrednjene u vremenu.

( ) ( )
0
1
, , , , ,
T
f x y z f x y z t dt
T
=
}

( ) ( ) ( ) , , , , , , , , f x y z t f x y z f x y z t ' = +
Tako je prosena vrednost brzine u nekoj taki:
( ) ( )
0
1
, , , , ,
T
U x y z U x y z t dt
T
=
}

( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
, , , , , , , , U x y z t U x y z U x y z t
U u u i v v j w w k
' = +
' ' ' = + + + + +

Gde je
( ) ( )
0
1
, , , , ,
T
u x y z u x y z t dt
T
=
}

( ) ( ) ( ) , , , , , , , , u x y z t u x y z u x y z t ' = +
Iz definicije prosene vrednosti sledi da prosena vrednost fluktuacija mora da bude nula:
( ) ( )
0
1
, , , , , 0
T
u x y z u x y z t dt
T
' ' = =
}

Vremenskim osrednjavanjem Navije-Stoksove jednaine dobija se Rejnoldsova jednaina za
turbulentno strujanje.
f
t T
f
23
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
x:
2 2 2
2 2 2
x
u u u u p u u u
u v w F
t x y z x x y z
q
| | | | c c c c c c c c
+ + + = + + +
| |
c c c c c c c c
\ . \ .


Pretpostavka je da je strujanje nestiljivo i da se fluktuacije gustine mogu zanemariti,
tj.
0
, ' = + = .
lanovi konvektivnog dela ubrzanja u Navije Stoksovoj jednaini mogu se matematiki
transformisati i napisati kao:

2 2
u u u u u u
u u u u
x x x x x x
c c c c c c
= + =
c c c c c c


uv v u u uv v
u v v u
y y y y y y
c c c c c c
= + =
c c c c c c

uw w u u uw w
u w w u
z z z z z z
c c c c c c
= + =
c c c c c c


Sada je Navije-Stoksova jednaina za x pravac:

2 2 2 2
2 2 2
x
III
I IV
II
V
u u u uv v uw w p u u u
u u u F
t x x y y z z x x y z
q
| |
| | |
c c c c c c c c c c c
+ + + = + + +
| |
|
c c c c c c c c c c c
\ . |
\ .


Ako se na ovu jednaonu primeni Rejnoldsovo vremensko osrednjavanja, tj.operacija
( )
0
1
d
T
t
T
}
, pojedini lanovi svode se na:
I:
0 0
1 1
d d
T T
u
u u u
t t
T t t T t t

c c c c
| | | |
= =
| |
c c c c
\ . \ .
} }

II:
Ako je . const = , deo konvektivnog lana je 0
u v w
u u u udivU
x y z
c c c
+ + = =
c c c
.
Analizom preostalih lanova u konvektivnom delu sledi:
( )
( )
2
2
2 2 2
1 2 3
0 0 0 0
1 1 1 1
d d d 2 d
T T T T
u
t u t u u t u uu u u t u u u
T x x T x T x T x

| | | | c c c c c
' ' ' ' ' ' = = + = + + = +
| |
|
c c c c c
\ . \ .
} } } }

1:
2 2
0
1
d
T
u t =u
T
}

2: .
0 0
1 1
2 d 2 d 0
T T
uu t = u u t
T T
' ' =
} }

3:
0
1
d
T
2
u u t =u
T
' ' '
}

III: ( )
0 0
1 1
d d
T T
x x x
F t F t F
T T
= =
} }

24
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
IV:
0 0
1 1
d d
T T
p p
t p t
T x x T x
c c c
= =
c c c
} }

V:
2 2 2
2 2 2
0 0
1 1
d d
T T
u u
t u t
T T x x x
q q q
c c c
= =
c c c
} }


Sada je Rejnoldsova jednaina za x pravac:

( )
( ) ( )
2 2
2 2 2
2 2 2
x
u u
u v u v u w u w
u p u u u
F
t x y z x
x y z
q
| |
' c +
' ' ' ' c + c +
| |
| c c c c c
+ + + = + + +
|
|
|
c c c c c
c c c
\ . |
\ .

ili
2 2 2 2 2
2 2 2
x
Turbulentni naponi
u u u v u w p u u u u u v u w
F
t x y z x x y z
x y z
q
(
| | | |
' ' ' ' ' c c c c c c c c c c c
( + + + = + + + + +
| |
| |
c c c c c c c c
c c c (
\ . \ .



Na isti nain slede jednaine za y i z pravac:

2 2 2 2 2
2 2 2
y
Turbulentni naponi
v u v v v w p v v v u v v v w
F
t x y z y x y z
x y z
q
(
| | | |
' ' ' ' ' c c c c c c c c c c c
( + + + = + + + + +
| |
| |
c c c c c c c c
c c c (
\ . \ .


2 2 2 2 2
2 2 2
z
Turbulentni naponi
w u w v w w p w w w u w v w w
F
t x y z z x y z
x y z
q
(
| | | |
' ' ' ' ' c c c c c c c c c c c
( + + + = + + + + +
| |
| |
c c c c c c c c
c c c (
\ . \ .



Turbulentni naponi vode poreklo od dopunske konvektivne inercijalne sile uslovljene
turbulentnim fluktuacijama. Tenzor turbulentnih napona je:

2
2
2
t t t
xx yx zx
t t t t
xy yy zy
t t t
xz yz zz
u u v u w
T v u v v w
w u w v w

o t t
t o t
t t o

| |
' ' ' ' '
| |
|
|
|
' ' ' ' ' = =
|
|
|
| ' ' ' ' ' \ .
\ .


Fiziki smisao turbulentnih napona moe se npr. objasniti analizom promene koliine
kretanja u ravni d
y
A (elementarna ravan upravna na osu y) na slededi nain:

( )
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )

za ravan d -
d d
y
y
y y
A n j
U u u i v v j w w k
DK
U U n A u u i v v j w w k v v A
Dt

|
=
' ' ' = + + + + +
( ' ' ' ' = = + + + + + +



Projekcija promene koliine kretanja u ravni y na pravac x je:
25
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
( )( )
d
yx
y
DK
u u v v
Dt A
' ' = + +


Vremenskim osrednjavanjem sledi da je:

( )
d
yx
y
Turbulentni napon
DK
u v u v u v u v
Dt A
' ' ' ' = + =

Na osnovu ove analize moe se zakljuiti da turbulentni napon u v ' ' predstavlja projekciju
dopunskog napon koji se javlja u ravni y u pravcu x (
t
yx
t ) . On je posledica konvektivne
inercijalne sile u ravni y projektovane na pravac x usled dopunske razmene koliine kretanja
do koje dolazi zbog postojanja fluktuacionih brzina.

Turbulentni naponi su nove nepoznate veliine. Jedan od naina za modeliranje turbulentnih
napona je Prantlova hipoteza o putanji meanja po kojoj za kvazijednodimenzijsko
turbulentno strujanje napon
t
xy
t se definie kao:

2
d d
d d
t
xy
u u
l
y y
t =

gde je l Prantlova putanja meanja koja se odredjuje se eksperimentalno. U blizini zida
, 0, 4 l y k k = = . Razlika izmeu napona usled viskoznosti koji se definie Njutnovom
hipotezom (za kvazijednodimenzijsko strujanje
d
d
xy
u
y
q
t q = ) I turbulentnih napona je:
1. Turbulentni naponi su srazmerni kvadratu gradijenta brzine;
2. Koeficijent proporcionalnosti
2
l nije konstantan, ved zavisi od rastojanja od zida.

6.6.2 Turbulentno strujanje kroz cev

Slino kao i kod laminarnog strujanja, moe se pokazati da je raspodela napona po
poprenom preseku cevi linearna

w
r
R
t
t = .

Ukupni napon sada je zbir napona usled viskoznosti i turbulentnog napona:
t q
t t t = +

Za kvazijednodimenzijsko strujanje, uzimajudi u obzir Njutnovu hipotezu o naponima i
Prantlovu hipotezu o putanji meanja sledi:
2
2
d d
d d
u u
l
y y
t q
| |
= +
|
\ .
U blizini zida razlikuju se tri oblasti:
1. Viskozni podsloj gde su dominantni viskozni naponi (na zidu je brzina nula, pa ne postoje ni
fluktuacione brzine, tj. turbulentni naponi) -
t q
t t >> .
26
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi
d
d
w
u
y
t t q ~ ~

w w
u y C y C
t t
q v
= + = +

* w
u
t
q
= - dinamika brzina
Kako je za

0, 0 y u = = sledi da je 0 C = .
*
*
u u y
u v
=


*
*
u y
y
v
= - bezdimenzijsko rastojanje od zida
Tako sledi da je u viskoznom podsloju
*
*
u
y
u
=

Merenja pokazuju da je debljina viskoznog podsloja oko

*
5 y ~ .

2. Prelazna oblast
*
5 30 y < < . Sa udaljavanjem od zida rastu fluktuacione brzine, pa je i udeo
turbulentnih napona vedi. U prelaznoj oblasi udeo viskoznih i turbulentnih napona je istog
reda veliine
t q
t t ~ .
3. Turbulentno jezgro
*
30 y > ,

t q
t t <<
2
2
d
d
w
u
l
y
t t
| |
~ ~
|
\ .
2 2
*
2 2
d
d
w
u u
y l l
t

| |
= =
|
\ .


*
d
d
u u
y l
=


*
d
d
u u
y y k
=


*
ln
u
u y C
k
= +
U cilju dobijanja veze
( )
*
*
u
f y
u
= , dobijeni izraz za profil brzine se moe
transformisati u:

*
*
ln
u yu
A B
u v
= +

1
2, 5 A
k
= =


5, 5 B = (odreeno eksperimentalno).
27
MEHANIKA FLUIDA B Izvodi sa predavanja, N. Stevanovi


0
10
20
30
40
50
60
0 5 10 15 20
viskozni podsloj
turbulentno jezgro
zakon za turbulentno
jezgro primenjen na ceo
poprecni presek
y*
/u*