Lidija Stefanović - Integrali - Krivolinijski, Dvojni, Trojni, Površinski (I Deo)

dr Lidija Stefanovi
INTEGRALI:
KRIVOLINIJSKI, DVOJNI,
TROJNI, POVRSINSKI
ZA STUDENTE TEHNICKIH
FAKULTETA;
I DEO
SKC Nis, 2008.
dr Lidija Stefanovi
c
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI,
TROJNI, POVRSINSKI
ZA STUDENTE TEHNICKIH
FAKULTETA; I DEO
I izdanje, Nis, 2008.
Recenzenti:
dr Ljubisa Kocic, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nisu,
dr Dragana CvetkovicIlic, vanr. prof. PMFa u Nisu
Izdava
c:
Studentski kulturni centar Nis
Za izdava
ca:
Miroslav Jovic, direktor
Urednik:
Aleksandar Blagojevic
Tehni
cka obrada:
dr Lidija Stefanovic,
mr Branislav Randelovic,
dipl. ing. Biljana Dordevic
Stampa:
Petrograf Nis
Tira
z:
100 primeraka
ISBN 9788677571467
Bilo kakvo umnozavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

odobrenja autora.
PREDGOVOR
Ova knjiga je proistekla iz visegodisnjeg rada autora u nastavi na Elektronskom fakultetu u Nisu. Zato je, pre svega, prilagodena i namenjena studentima tehnickih nauka. Naravno, mogu da je koriste i studenti drugacije
profesionalne orijentacije, koji u okviru predvidenog nastavnog programa
imaju ovde iznetu materiju.
Knjiga se odnosi na oblast matematike Integracija realnih funkcija, ukljucujuci i integraciju vektorskih funkcija sa realnim komponentama. Neodredeni i odredeni integral nisu razmatrani jer su oni predmet izucavanja
ranijih kurseva matematike. Prezentovani tipovi integrala su znacajni u
drugim oblastima matematike, kakve su Integracija kompleksnih funkcija i
Teorija polja, a ove oblasti su neophodne za strucno usavrsavanje studenata
tehnickih nauka.
Knjiga sadrzi teoriju, resene primere kojima se teorija ilustruje i veliki broj
uputstava za primenu teorije, koja nije obuhvacena primerima, a u praksi je
potreba za takvom primenom cesta.
Autor se trudio da nacin izlaganja bude istovremeno matematicki, metodoloski i pedagoski ispravan, ali i prilagoden novim zahtevima u nacinu
skolovanja studenata. Zato su dokazi nekih teorema izostavljeni, uz obavezno
navodenje literature u kojoj se mogu naci, a zauzvrat je teorija demonstrirana kroz veci broj adekvatnih primera.
Tekst knjige je uraden pomocu programskog paketa MIKTEX (verzija
Amstex 2.0), a slike pomocu programskog paketa Corel Draw (verzija 11) i
odgovarajucih propratnih programa, neophodnih za tehnicku obradu teksta
u celini. U vezi sa slikama, autor ukazuje na konvencionalno prikazivanje
prostornih objekata, ciji je prirodni izgled zrtvovan jasnom unosenju podataka, znacajnih za te objekte i za problem koji se resava. Takvi objekti su,
npr., prostorne krive i povrsi. Korektan prikaz nekih od prostornih krivih i
povrsi je dat na slikama u Prilogu, a dobijen je pomocu programskog paketa
MATHEMATICA (verzija 6.0).
Autor duguje i ovom prilikom iskazuje zahvalnost dr Vladimiru Pavlovicu,
iii
iv
PREDGOVOR
asistentu Prirodnomatematickog fakulteta u Nisu, jer je procitao veci deo

rukopisa, ispravio postojece materijalne greske u njemu i ukazao autoru na
mnogobrojne nepreciznosti, previde i propuste, svojstvene tehnickoj, ne i matematickoj literaturi. Takode, autor iskreno zahvaljuje asistentima Elektronskog fakulteta u Nisu, mr Marjanu Matejicu i mr Branislavu Randelovicu.
Prvom od njih na predanom iscitavanju i ispravljanju teksta, a drugom na
nesebicnoj pomoci u grafickoj obradi istog. Posebna zahvalnost pripada recenzentima, prof. dr Ljubisi Kocicu i prof. dr Dragani CvetkovicIlic. Nastanak Priloga iskljuciva je zasluga prof. dr Ljubise Kocica. Autor smatra da
bi prvobitni rukopis, bez intervencije svih pomenutih ucesnika u mukotrpnom
procesu formiranja ove knjige, bio znatno manje korektan u matematickom,
estetskom i svakom drugom pogledu.
Nis, 2008. g.
Autor

SADRZAJ
1. UVODNI POJMOVI
1.1. Pojam krive, oblasti i povr

si 1
1.2. Orijentacija krive, oblasti i povr
si 9
1.2.1. Orijentacija i podela prostorne krive 9
1.2.2. Orijentacija i podela ravne oblasti 17
1.2.3. Orijentacija i podela prostorne povrsi 20
1.3. Riemannovi integrali 26
1.3.1. Vrste i nacin formiranja Riemannovih integrala 26
1.3.2. Odredeni integral 29
1.3.3. Opste osobine Riemannovih integrala 32
1.4. Koordinatni sistemi 34
1.4.1. Generalisane koordinate: polarne, cilindricne, sferne
1.4.2. Primena generalisanih koordinata 41
2. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI
35
57
2.1. Krivolinijski integrali po luku (I vrste) 57

2.2. Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste) 59
2.3. Izra
cunavanje krivolinijskih integrala 64
2.3.1. Izracunavanje krivolinijskih integrala I vrste 64
2.3.2. Izracunavanje krivolinijskih integrala II vrste 70
2.4. Veza izmedu krivolinijskih integrala I i II vrste 78
2.5. Vektorski krivolinijski integrali 85
3. VISESTRUKI
INTEGRALI
94
3.1. Dvojni integrali 94

3.2. Trojni integrali 97
3.3. Izra
cunavanje vi
sestrukih integrala
v
98

SADRZAJ
vi
3.3.1. Izracunavanje dvojnih integrala 98

3.3.2. Izracunavanje trojnih integrala 109
3.4. Smena promenljivih u vi
sestrukim integralima
117
3.4.1. Smena promenljivih u dvojnim integralima 117

3.4.2. Smena promenljivih u trojnim integralima 124
3.5. GreenRiemannova teorema 130
4. POVRSINSKI
INTEGRALI
142
4.1. Povr
sinski integrali po povr
si (I vrste) 142
4.2. Povr
sinski integrali po koordinatama (II vrste) 143
4.3. Izra
cunavanje povr
sinskih integrala 147
4.3.1. Izracunavanje povrsinskih integrala I vrste 147
4.3.2. Izracunavanje povrsinskih integrala II vrste 155
4.4. Veza izmedu povr
sinskih integrala I i II vrste 161
4.5. Vektorski povr
sinski integrali 167
4.6. Teorema Ostrogradskog 173
4.7. Stokesova teorema 178
4.8. Nezavisnost krivolinijskog integrala od puta integracije
PRILOG
193
LITERATURA
197
183
1. UVODNI POJMOVI
1.1. Pojam krive, oblasti i povr

si
Radi lakseg pracenja materije koja sledi, dajemo definicije i opise osnovnih
pojmova koji se koriste u kasnijem izlaganju. Pri tome smo, u skladu s potrebama ovog kursa, izvrsili izvesne modifikacije i ucinili znacajna skracivanja.
Za precizna i detaljna objasnjenja videti [6], str. 2933, ukljucujuci i literaturu citiranu u [6].
Prvo navodimo definicije nekih elementarnih topoloskih pojmova ([3],
str. 8695).
Neka je Rn (n = 1, 2, 3) skup svih uredenih ntorki realnih brojeva i d
euklidska metrika na tom skupu.
Definicija 1.1.1. Skup K(M, r) = X Rn d(M, X) < r , gde je

r R i r > 0, zove se okolina tacke M Rn .
Definicija 1.1.2. Tacka M D je unutrasnja tacka skupa D Rn ako
postoji okolina K(M, r) takva da je K(M, r) D.
Definicija 1.1.3. Skup D Rn je otvoren skup ako su sve tacke iz D
unutrasnje.
Definicija 1.1.4. Tacka M Rn je rubna tacka skupa D Rn ako u
svakoj okolini K(M, r) postoji bar jedna tacka iz D i bar jedna tacka iz Dc ,
gde je Dc komplement skupa D u odnosu na Rn .
Definicija 1.1.5. Rub ili meda skupa D Rn je skup svih rubnih tacaka
za D.
Definicija 1.1.6. Skup D Rn je ogranicen skup ako postoji okolina
K(M, r) takva da je D K(M, r), gde je M Rn i r konacan broj. U
suprotnom je D neogranicen skup.
1
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

I DEO
Prelazimo sada na definiciju krive i ostale pojmove vezane za krivu.

Definicija 1.1.7. Prostorna kriva L je geometrijsko mesto tacaka
(x, y, z) R3 dobijenih preslikavanjem
(1.1.1)
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] R ,
gde su x(t), y(t), z(t) neprekidne funkcije na [, ].

Jednacine (1.1.1) su parametarske jednacine ili parametrizacija krive L.
Za postupak kojim se do njih dolazi se koristi isti termin, parametrizacija
krive. Segment [, ] je oblast definisanosti krive L. Cinjenica

da je kriva L
data svojim parametarskim jednacinama (1.1.1) cesto se zapisuje na nacin
L:
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] .
Definicija 1.1.8. Prostorna kriva L je prosta ili Jordanova kriva ako

se jednacinama (1.1.1) ostvaruje bijekcija (obostrano
jednozna
cno preslika
vanje) izmedu brojeva t [, ] i tacaka X x(t), y(t), z(t) L.

Bijekciju (1.1.1) cemo krace oznacavati sa [, ] L.
Prosta kriva ocigledno nema visestrukih tacaka, tj. samu sebe ne dodiruje
i ne preseca.
Prostu krivu L zvacemo i otvorenom krivom ili lukom, a tacke
A x(), y(), z() L , B x(), y(), z() L

granicnim tackama krive L. Jos, reci cemo da je L ogranicena sa A i B.
Definicija 1.1.9. Prostorna kriva L, koja se od Jordanove razlikuje samo
u tome sto je
x() = x() , y() = y() , z() = z() ,
zove se zatvorena prosta kriva ili krace zatvorena kriva.
Kod zatvorene krive je preslikavanje (1.1.1) bijekcija samo na intervalu
(, ), ne i na segmentu [, ]. Razliciti brojevi t = i t = se preslikavaju
u istu tacku
A x(), y(), z() = B x(), y(), z() L

i nijedan drugi broj t (, ) se ne preslikava u tu tacku. Uslovno receno,
granicne tacke krive se poklapaju i otvorena kriva postaje zatvorena. S
1. UVODNI POJMOVI
tim u vezi, ukoliko bar jedan od uslova iz Definicije 1.1.9 nije ispunjen, npr.
ako je x() 6= x(), y() = y(), z() = z(), kriva je otvorena.
Neka su Li (i = 1, 2, . . . , n; n 3) proste (otvorene) krive, definisane na
razlicitim segmentima u opstem slucaju. Jos, neka za svako i = 1, 2, . . . , n1
vazi: Li i Li+1 imaju samo jednu zajednicku tacku i to granicnu; Li i Lj (j >
i + 1) nemaju zajednickih tacaka. Tada se krive Li nadovezuju i formiraju
novu krivu
L = L1 L2 Ln ,
koja je takode prosta (otvorena). Ukoliko L1 i Ln imaju jednu granicnu
tacku zajednicku, L je zatvorena prosta kriva.
U slucaju L = L1 L2 (n = 2) kriva L je otvorena ako L1 i L2 imaju za
zajednicku samo jednu granicnu tacku, a zatvorena ako L1 i L2 imaju dve
zajednicke tacke, obe granicne.
Definicija 1.1.10. Prosta ili zatvorena prosta kriva L je glatka kriva
2
ako su izvodi x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) neprekidne funkcije na [, ] i ako je x0 (t) +
2
2
y 0 (t) + z 0 (t) > 0 za svako t [, ].
Definicija 1.1.11. Prosta ili zatvorena prosta kriva L je deo po deo glatka
kriva ako je sastavljena od konacno mnogo glatkih delova Li (i = 1, 2, . . . , n)
koji se nadovezuju.
Definicija 1.1.12. Zatvorena glatka ili deo po deo glatka kriva L zove
se kontura.
NAPOMENA 1.1.1. Pretpostavimo da kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni,
npr. xyravni. Tada je L R2 skup ta
caka (x, y) R2 dobijenih preslikavanjem
x = x(t) , y = y(t) ;
t [, ] .
Ako ovu krivu posmatramo u prostoru, sve njene ta

cke (x, y, z) L imaju istu tre
cu koordinatu z = 0, pa ona postaje specijalan slu
caj prostorne krive L R3 , date jedna
cinama
L:
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ;
t [, ] .
Analogno, neka segment [a, b] R pripada nekoj od koordinatnih osa, npr. xosi. Posmatran u prostoru, on postaje specijalan slu
caj prostorne krive L R3 , date jedna
cinama
L:
x = x(t) = t , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ;
t [a, b] .
Nadovezujuci se na Definicije 1.1.11.1.6, uvodimo pojam oblasti kao

sledeci vazan pojam.
Definicija 1.1.13. Skup D Rn je povezan skup ako za ma koje dve
razlicite tacke iz D postoji prosta kriva koja prolazi kroz te tacke i cela se
sadrzi u D.

I DEO
Definicija 1.1.14. Otvoren i povezan skup D Rn zove se oblast.

Definicija 1.1.15. Skup D Rn , koji se sastoji od tacaka oblasti D i
tacaka njenog ruba, zove se zatvorena oblast.
Ako je D R, D je interval na koordinatnoj osi. Ako je D R2 , D je
oblast u koordinatnoj ravni ili ravna oblast. Ako je D R3 , D je oblast
u prostoru ili prostorna oblast.
U ovom trenutku se zadrzavamo na ravnim oblastima.
Definicija 1.1.16. Granicna kriva oblasti D R2 je svaka zatvorena
prosta kriva koja je deo ruba ili ceo rub te oblasti u R2 .
Ukoliko je granicna kriva kontura, zvacemo je i granicnom konturom
oblasti D ili samo konturom oblasti D.
Unija svih granicnih krivih cini granicu oblasti D. Prema Definiciji 1.1.15,
zatvorena oblast D sadrzi svoju granicu. Ako je D ogranicena oblast u smislu
Definicije 1.1.6, reci cemo da je D ogranicena svojom granicom.
Bez dokaza navodimo sledecu teoremu ([2], str. 13).
Teorema 1.1.1. (JORDANOVA TEOREMA) Svaka zatvorena prosta kriva
L R2 deli koordinatnu ravan na dve oblasti, jednu ogranicenu i drugu
neogranicenu.
Ogranicena oblast iz Teoreme 1.1.1 zove se unutrasnjost krive L i oznacava
se sa int L, a neogranicena oblast je spoljasnjost krive L, u oznaci ext L. Pri
tome je L zajednicka granicna kriva obe oblasti.
Nadalje radimo samo sa ogranicenim oblastima i njihovim granicama sastavljenim od kontura.
Definicija 1.1.17. Oblast D R2 je jednostruko ili prosto povezana
oblast ako za svaku zatvorenu prostu krivu L D vazi int L D. Sve ostale
oblasti su visestruko povezane oblasti.
Granica prosto povezane oblasti se sastoji od samo jedne konture, a
granica visestruko povezane oblasti od vise kontura koje nemaju zajednickih
tacaka. Brojem granicnih kontura je odredena visestrukost oblasti. Konkretno, granica dvostruko povezane oblasti ima dve konture, trostruko povezane
oblasti tri konture, itd.
Neka je D ntostruko povezana oblast i neka je njena granica sastavljena
od kontura L i Li (i = 1, 2, . . . , n 1), takvih da je Li int L za svako
i = 1, 2, . . . , n 1. Tada je L spoljna kontura oblasti D, a Li su unutrasnje
konture oblasti.
Na sledecoj slici su prikazane prosto, dvostruko i trostruko povezana
oblast redom.
1. UVODNI POJMOVI
L
L1
L
L1 L 2
Slika 1.1.1.
U skladu sa ranijim dogovorom, za prosto povezanu oblast sa Slike 1.1.1

kazemo da je ogranicena konturom L, za dvostruko povezanu da je ogranicena konturama L i L1 , itd.
Definicija 1.1.18. Prosto povezana oblast D R2 je elementarna oblast
ako prava kroz proizvoljnu tacku iz D, koja je paralelna ma kojoj od koordinatnih osa, sece granicu (konturu) te oblasti samo u dve tacke.
Slika 1.1.2.
Prva oblast na Slici 1.1.2 je elementarna jer prave kroz svaku tacku
X D, paralelne koordinatnim osama, seku konturu oblasti u po dve tacke.
Druga oblast nije elementarna jer postoji tacka M D kroz koju prava
paralelna yosi sece konturu u cetiri tacke.
Prelazimo na pojam povrsi.
Definicija 1.1.19. Prostorna povrs S je geometrijsko mesto tacaka
(x, y, z) R3 dobijenih preslikavanjem
(1.1.2)
x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ;
(u, v) Duv R2 ,
gde su x(u, v), y(u, v), z(u, v) neprekidne funkcije na Duv , a Duv je
ogranicena, zatvorena i prosto povezana oblast.
U Definiciji 1.1.19 su za oblast Duv uvedeni uslovi koji nisu neophodni,
ali odreduju za nas interesantne povrsi. Na primer, Duv moze da bude
visestruko povezana oblast.

I DEO
Jednacine (1.1.2) su parametarske jednacine povrsi S, a postupak kojim

se do njih dolazi je parametrizacija povrsi. Oblast Duv je oblast definisanosti
povrsi S. Da je povrs S zadata svojim parametarskim jednacinama (1.1.2)
cesto se zapisuje sa
S:
x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ;
(u, v) Duv .
Definicija 1.1.20. Prostorna povrs S je prosta povrs ako se jednacinama

(1.1.2)
ostvaruje bijekcija izmedu tacaka oblasti (u, v) Duv i tacaka povrsi
X x(u, v), y(u, v), z(u, v) S.

Bijekciju (1.1.2) krace oznacavamo sa Duv S.
Prostu povrs zovemo i otvorenom povrsi, a krivu L S, koja se dobija bijekcijom (1.1.2) iz granicne krive oblasti Duv , granicnom krivom ili granicom
povrsi S. Primecujemo da je granica L povrsi S zatvorena kriva. Ukoliko je
L kontura, kazemo da je L granicna kontura ili samo kontura povrsi S. U
oba slucaja je povrs S ogranicena sa L.
Pojam zatvorene proste povrsi ili krace zatvorene povrsi nije jednostavno definisati, ali ga je jednostavno intuitivno prihvatiti. Kako precizna
matematicka definicija nije neophodno potrebna za razumevanje ovog kursa,
oslonicemo se na intuiciju i iskustvo citalaca. Na primer, sfera (lopta) je
zatvorena povrs, dok je polusfera otvorena povrs.
Izmedu zatvorene krive i zatvorene povrsi postoji analogija u sledecem
smislu. Kod zatvorene povrsi preslikavanje (1.1.2) nije bijekcija samo na
granici oblasti Duv jer se po dve ili vise razlicitih tacaka sa granice oblasti
preslikavaju u istu tacku povrsi S. Time se zatvorena granicna kriva oblasti
Duv preslikava u otvorenu krivu sa povrsi S, a ne u zatvorenu granicnu
krivu povrsi. Svakodnevnim recima kazano, granicna kriva povrsi se sklapa
i otvorena povrs se zatvara.
Navodimo jos jednu slicnost izmedu prostorne krive i povrsi. Neka su
Si (i = 1, 2, . . . , n) otvorene povrsi, definisane na razlicitim oblastima Duv
u opstem slucaju i neka kao zajednicke tacke imaju samo tacke sa svojih
granica. U izvesnim situacijama, za nas i jedino interesantnim, povrsi Si
formiraju novu otvorenu ili zatvorenu povrs
S = S1 S2 Sn .
Najjednostavniji slucaj je S = S1 S2 . Povrs S je otvorena ako se
granicne krive povrsi S1 i S2 poklapaju delimicno. Povrs S je zatvorena
ako se granicne krive poklapaju u celini, tj. ako povrsi S1 i S2 imaju zajednicku granicnu krivu.
1. UVODNI POJMOVI
Definicija 1.1.21. Prosta ili zatvorena prosta povrs S je glatka povrs

ako su parcijalni izvodi prvog reda
xu =
x
x
y
y
z
z
, xv =
; yu =
, yv =
; zu =
, zv =
u
v
u
v
u
v
neprekidne funkcije na Duv i za minore
x
A = u
xv
matrice
xu
yu
,
B
=
xv
yv
xu
xv
yu
yv
yu
zu
,
C
=
yv
zv
zu
zv
zu
zv
vazi A2 + B 2 + C 2 > 0.
Definicija 1.1.22. Prosta ili zatvorena prosta povrs S je deo po deo glatka
povrs ako je sastavljena od konacno mnogo glatkih delova Si (i = 1, 2, . . . , n).
Primetimo da je granicna kriva proste i deo po deo glatke povrsi kontura.
Ukoliko nije drugacije receno, nadalje radimo sa deo po deo glatkim krivama i povrsima.
NAPOMENA 1.1.2. Neka je D R2 zatvorena, ograni
cena i prosto povezana oblast
u nekoj od koordinatnih ravni, npr. D = Dxy u xyravni. Ako ovu oblast posmatramo
u prostoru, ona prestaje da bude oblast (sve ta
cke iz Dxy su rubne) i postaje specijalan
slu
caj prostorne povrsi S R3 , date jedna
cinama
S:
x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ;
(u, v) Duv .
Vracamo se na prostorne oblasti. Zbog analogije sa ravnim oblastima,

ukratko dajemo samo najvaznije cinjenice.
Granicna povrs oblasti D R3 je svaka zatvorena povrs koja je deo ruba
ili ceo rub te oblasti u R3 .
Unija svih granicnih povrsi cini granicu oblasti.
Granica prosto povezane oblasti se sastoji od jedne zatvorene povrsi, a
ntostruko povezane oblasti od n zatvorenih povrsi, koje nemaju zajednickih
tacaka.
Za prosto povezanu oblast D i njenu granicu S kazemo: S ogranicava D,
D je ogranicena sa S, D je unutrasnjost povrsi S i slicno. Za visestruko
povezanu oblast takode kazemo da je ogranicena svojom granicom, ali uz
navodenje svih zatvorenih povrsi od kojih se granica sastoji.
Prostorna oblast je elementarna pod istim uslovima kao i ravna oblast.

I DEO
NAPOMENA 1.1.3. Mnogi od termina su ovde uvedeni radi lakseg izra

zavanja i sporazumevanja, pa su internog karaktera. Ne treba ih poistove
civati sa opste prihva
cenim
terminima koji se odnose na skupove jer oni ozna
cavaju razli
cite pojmove. Na primer,
otvorena kriva iz Definicije 1.1.7 i otvorena povrs iz Definicije 1.1.20 su zatvoreni skupovi
u R3 ([3], str. 93). Takod
cne ta
cke krive L. Ako krivu L posma e, neka su A i B grani
tramo kao skup D = X R3 X L}, tada je svaka ta
cka X D grani
cna ta
cka
(ta
cka nagomilavanja) skupa D ([3], str. 94). Medutim, samo su dve ta
cke iz D, X = A i
X = B, grani
cne ta
cke krive L. 4
Na kraju, podsecamo citaoca na sledece pojmove ([5], str. 1820).

Neka je (x, y, z) R3 proizvoljna tacka i D R3 proizvoljan skup.
Tacke (x, y, 0), (0, y, z), (x, 0, z) su ortogonalne projekcije tacke (x, y, z)
na koordinatne ravni xy, yz i zx redom.
Tacke (x, 0, 0), (0, y, 0), (0, 0, z) su ortogonalne projekcije tacke (x, y, z)
na koordinatne ose x, y i z redom.
Skup (x, y, 0) (x, y, z) D je ortogonalna projekcija skupa D na xy

koordinatnu
ravan.
Skup (x, 0, 0) (x, y, z) D je ortogonalna projekcija skupa D na x

koordinatnu osu.
Analogno se definisu i ortogonalne projekcije skupa D na ostale koordinatne ravni i ose.
Preslikavanje koje tacki (x, y, z) ili skupu D dodeljuje neku ortogonalnu
projekciju je ortogonalno projektovanje.
Za ortogonalnu projekciju i ortogonalno projektovanje nadalje koristimo
krace termine projekcija i projektovanje.
Projektovanje skupa u opstem slucaju nije bijekcija. Na primer, razlicite
tacke (x, y, z1 ), (x, y, z2 ) D imaju istu projekciju (x, y, 0).
U skladu s prethodnim i prema Definiciji 1.1.7, projekcija Lxy krive L na
xyravan je data jednacinama
Lxy :
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ;
t [, ] ,
a projekcija Lx krive L na xosu jednacinama

Lx :
x = x(t) , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ;
t [, ] .
Takode, prema Definiciji 1.1.19, projekcija Sxy povrsi S na xyravan ima

jednacine
Sxy :
x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ;
(u, v) Duv .
1. UVODNI POJMOVI
Radi matematicke korektnosti kasnijeg izlaganja, na ovom mestu usvajamo i sledeci dogovor.
Neka je f = f (x, y, z) funkcija tri argumenta. Ako argumenti x, y, z nisu
nezavisno promenljive, nego
funkcije date jednacinama (1.1.1), f je slozena
funkcija f x(t), y(t), z(t) definisana na segmentu [, ]. S druge strane, za
tacku X(x, y, z) vazi X L. Zato funkciju f mozemo da posmatramo, ne
kao slozenu na [, ], vec kao funkciju tacke f = f (X) na krivoj L. Ovo je
razlog zbog kojeg cemo da kazemo da je funkcija f = f (x, y, z) definisana
na krivoj L ili da je kriva L oblast definisanosti funkcije f .
Analogno, ako su x, y, z funkcije date sa (1.1.2), slozena funkcija
f x(u, v), y(u, v), z(u, v) je definisana na oblasti Duv . Kako je X(x, y, z)
S, to je f = f (X) funkcija tacke sa povrsi S. Zato je funkcija f = f (x, y, z)
definisana na povrsi S ili je povrs S oblast definisanosti funkcije f .
1.2. Orijentacija krive, oblasti i povr

si
1.2.1. Orijentacija i podela prostorne krive
Ako postoji parametar t i parametarske jednacine
(1.2.1)
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] ,
kojima je definisana prosta ili zatvorena prosta kriva L, kriva L je dvosmerna

kriva. Smer krive je isto sto i specijalna relacija totalnog poretka, kojom se
odreduje medusobni raspored tacaka na krivoj. Ova relacija totalnog poretka
se uvodi prema jednom od sledeca dva kriterijuma.
1 Od dve tacke sa krive prva je ona tacka kojoj odgovara manja vrednost
parametra t (, ).
2 Od dve tacke sa krive prva je ona tacka kojoj odgovara veca vrednost
parametra t (, ).
Neka su tacke M, N L i neka je sa oznacena relacija totalnog poretka.
Zapis M N citamo na neki od nacina: tacka M je ispred tacke N ; M
prethodi N ; M je prva, a N druga tacka; N je iza M i slicno.
Ako su t1 i t2 (t1 < t2 ) vrednosti parametra t (, ) koje odgovaraju
tackama M i N redom, prema kriterijumu 1 je M N , a prema kriterijumu 2 je N M . Ovi kriterijumi ocigledno odreduju dva medusobno
suprotna rasporeda tacaka na krivoj, tj. dva medusobno suprotna smera, pa
otuda potice ime dvosmerna kriva.
10

I DEO
Dvosmerna kriva L je orijentisana kriva ako je na njoj izabran jedan od

dva moguca smera, koje drugacije zovemo i orijentacijama krive. Ukoliko
orijentacija nije precizirana, krivu smatramo neorijentisanom.
Pojmove raspored tacaka na krivoj, smer krive i orijentacija krive nadalje
poistovecujemo.
Kod otvorene krive, kriterijumi 1 i 2 se odnose i na vrednosti parametra
t = , t = kojima odgovaraju granicne tacke krive. Granicnu tacku
otvorene krive koja prethodi svim ostalim tackama zovemo pocetnom tackom,
a granicnu tacku koja je iza svih ostalih krajnjom tackom krive.
NAPOMENA 1.2.1. Termini orijentisana kriva i dvosmerna (orijentisiva) kriva u literaturi
cesto imaju isto zna
cenje, tj. predstavljaju krivu na kojoj postoje dve prethodno
opisane relacije totalnog poretka, bez obzira da li je neka od njih nametnuta krivoj ili ne.
Termin neorijentisana kriva se sre
ce i u zna
cenju neorijentisive krive. 4
Orijentacija krive moze da se zada posredno ili direktno.

Posredno se zadaje pomocu kriterijuma 1 ili 2 , kao ona orijentacija koja
je u skladu sa rastucom promenom (rastom) parametra u slucaju kriterijuma 1 ili ona koja je u skladu sa opadajucom promenom (opadanjem)
parametra u slucaju kriterijuma 2 . Da bi se lakse pratila promena parametra, kod zatvorene krive je korisno uzeti tri, a ne dve vrednosti parametra. Ovakav nacin zadavanja orijentacije zovemo posrednim jer zahteva
prethodno poznavanje konkretnih jednacina (1.2.1) i parametra t koji figurise u njima.
Na osnovu iskustva, u praksi se kriva prepoznaje kao dvosmerna i bez
utvrdivanja egzistencije preslikavanja (1.2.1). Takode, cesto postoji vise
razlicitih preslikavanja oblika (1.2.1) pomocu kojih moze da se uvede orijentacija na krivoj. Zato se egzistencija jednog ili vise preslikavanja oblika
(1.2.1) podrazumeva, preslikavanje se ne navodi, a orijentacija se zadaje direktno: upisivanjem strelice na crtezu, koriscenjem granicnih tacaka kod
otvorene krive ili na neki drugi opisan, ali dovoljno jasan nacin. Na primer,
za otvorenu krivu L sa granicnim tackama A i B se kaze: da je A pocetna
tacka krive; da je B krajnja tacka; da je L orijentisana od A ka B. Cesto

se
y
koristi i oznaka L = AB sa istim znacenjem (Slika 1.2.1). U slucaju L = BA

kriva L je suprotno orijentisana, od tacke B ka tacki A (Slika 1.2.2). Direktno zadatoj orijentaciji odgovara samo jedna promena, rastuca ili opadajuca,
konkretno izabranog parametra.
B
A
A
Slika 1.2.1.
Slika 1.2.2.
11
1. UVODNI POJMOVI
NAPOMENA 1.2.2. Otvorena kriva L sa grani

cnim ta
ckama A i B
cesto se ozna
cava
_
sa L = AB ili L = BA. Ove oznake ukazuju samo na grani

cne ta
cke, a ne i na orijentaciju
krive, pa se sustinski ne razlikuju. 4
Ukoliko jednu od orijentacija proglasimo pozitivnom, druga je negativna

i obrnuto. Dajemo dve definicije kojima se upravo jedna od orijentacija bira
za pozitivnu.
Sledeca definicija polazi od posredno zadate orijentacije, pa se njome pozitivna orijentacija takode odreduje posredno, pomocu parametra. Definicija
je univerzalna jer se odnosi na sve krive.
Definicija 1.2.1. Kriva je pozitivno orijentisana ako njena orijentacija
odgovara rastucoj promeni parametra.
Prema Definiciji 1.2.1, od dve orijentacije pozitivna je ona koja se dobija
primenom kriterijuma 1 (parametar raste), a negativna ona koja se dobija
primenom kriterijuma 2 (parametar opada). Pozitivno orijentisana kriva L
se oznacava sa L+ ili samo sa L, a negativno orijentisana sa L .
Kod utvrdivanja direktno zadate orijentacije kao pozitivne ili negativne
prema Definiciji 1.2.1, treba biti oprezan. Ista orijentacija za jedan parametar moze da bude pozitivna, a za neki drugi parametar negativna, o cemu
svedoci sledeci primer.
Neka je kriva L deo kruznice x2 + y 2 = 1 u I kvadrantu xyravni, sa
granicnim tackama A na xosi, B na yosi i neka je orijentisana od tacke A
ka tacki B. Ako za parametarske jednacine krive L izaberemo
p
L : x = t , y = 1 t2 ; t [0, 1] ,
zadatoj orijentaciji odgovara opadajuca promena parametra x, pa je to negativna orijentacija (Slika 1.2.3). Ako su parametarske jednacine
p
L : x = 1 t2 , y = t ; t [0, 1] ,
zadata orijentacija je pozitivna jer joj odgovara rastuca promena parametra
y (Slika 1.2.4).
y
B
y
B
L
A
Slika 1.2.3.
A
Slika 1.2.4.
12

I DEO
Specijalan slucaj prostornih krivih su zatvorene krive u nekoj od koordinatnih ravni. Definicija 1.2.1 kao univerzalna moze da se primeni i na ove
krive. Medutim, mnogo je cesca definicija kojom se pozitivna (negativna)
orijentacija uvodi direktno.
Definicija 1.2.2. Zatvorena kriva u xykoordinatnoj ravni je pozitivno
orijentisana ako se njena orijentacija poklapa sa smerom suprotnim kretanju
skazaljke na satu, posmatrano s pozitivnog dela zose.
Analogno vazi i za zatvorene krive u yz i zxkoordinatnoj ravni, posmatrano s pozitivnog dela x i yose redom (Slika 1.2.5).
L2
L3
y
+
L1
x
Slika 1.2.5.
Izdvojene koordinatne ravni sa Slike 1.2.5 su prikazane na Slici 1.2.6.
z
+
x
+
L1
L3
L2
Slika 1.2.6.
NAPOMENA 1.2.3. Definicija 1.2.2 podrazumeva koordinatni sistem desne orijentacije. Promenom orijentacije koordinatnog sistema menja se i orijentacija krive. Na primer, pozitivno orijentisana kriva u zxravni (desni sistem) je negativno orijentisana u
xzravni (levi sistem) i obrnuto. O koordinatnim sistemima
ce vise biti re
ci kasnije. 4
Ocigledno je da su Definicije 1.2.1 i 1.2.2 razlicite jer Definicija 1.2.2

ne obuhvata krive u prostoru, niti otvorene krive. Medutim, one se razlikuju cak i u specijalnom slucaju zatvorenih krivih u koordinatnoj ravni.
Razlog lezi u cinjenici da Definicija 1.2.1 pozitivnu (negativnu) orijentaciju
ne utvrduje jednoznacno jer je uslovljava izborom i promenom parametra,
dok Definicija 1.2.2 odreduje pozitivnu (negativnu) orijentaciju nezavisno
13
1. UVODNI POJMOVI
od parametra. Kao ilustraciju navodimo primer jedinicne kruznice L u xy

ravni, date sa x2 + y 2 = 1. Kako je sin2 t + cos2 t = 1 za svako t [0, 2], to
za parametarske jednacine ravnopravno mogu da se uzmu
L:
x = cos , y = sin ;
L:
x = sin , y = cos ;
[0, 2] ,
[0, 2] .
Izaberimo rastuce vrednosti parametra , npr.

=0, = /4, = /2.
Na kruznici L se redom dobijaju tacke (1, 0), ( 2/2, 2/2), (0, 1). Ovaj raspored tacaka odreduje pozitivnu orijentaciju kruznice prema Definiciji 1.2.1,
koja se poklapa sa pozitivnom orijentacijom iz Definicije 1.2.2 (Slika 1.2.7).
U slucaju parametra , zarastu
ce vrednosti = 0, = /4, = /2 se
dobijaju iste tacke (0, 1), ( 2/2, 2/2), (1, 0), ali u redosledu koji odreduje
pozitivnu orijentaciju prema Definiciji 1.2.1 i negativnu orijentaciju prema
Definiciji 1.2.2 (Slika 1.2.8).
(0,1)
(0,1)
(qweqwe123ada
2/2,V2/2)
(1,0)
L
Slika 1.2.7.
(qweqwe123ada
2/2,V2/2)
(qweqwe123ada
2/2,V2/2)
(1,0)
(2/2,2/2)
(2/2,2/2)
Slika 1.2.8.
Zakljucujemo da su kriterijumi iz Definicija 1.2.1 i 1.2.2 ekvivalentni samo

za neke parametre, kakav je parametar u prethodnom primeru. Ako nije
drugacije receno, prednost dajemo Definiciji 1.2.2 zbog njene jednoznacnosti
i pozitivnu orijentaciju zatvorene krive u koordinatnoj ravni odredujemo u
skladu s njom.
NAPOMENA 1.2.4. U prakti
cnim primenama, neki parametri su pogodni za potrebna
izra
cunavanja, a neki nisu. Zato se orijentacija, po pravilu, zadaje direktno, zatim se
bira parametar pogodan za izra
cunavanje, a tek onda se utvrduje promena parametra za
zadatu orijentaciju. Ako parametar raste, zadata orijentacija je pozitivna, a ako opada,
orijentacija je negativna (Definicija 1.2.1). Naj
ces
ce nije ni va
zno da li je zadata orijentacija pozitivna ili negativna, nego je va
zna samo promena parametra. 4
Navodimo jos nekoliko pojmova koji su od interesa za ovaj kurs, uz dogovor da nadalje imamo u vidu samo deo po deo glatke krive.
Neka je L otvorena ili zatvorena prostorna kriva, a Lxy , Lyz , Lzx njene
projekcije na xy, yz i zxkoordinatnu ravan redom. Uocimo, npr., projekciju
14

I DEO
Lxy i pretpostavimo da je odgovarajuce projektovanje bijekcija, kao i da su L

i Lxy opisane pomocu istog parametra t [, ] jednacinama oblika (1.2.1),
tj. jednacinama
L:
Lxy :
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] ,
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ;
t [, ] .
Kaze se da kriva L i projekcija Lxy imaju saglasne orijentacije ako su obe

istovremeno pozitivno ili obe negativno orijentisane prema Definiciji 1.2.1.
Analogno vazi i za projekcije Lyz , Lzx .
Neka je L zatvorena, orijentisana prostorna kriva i L0 neka njena saglasno
orijentisana projekcija (Slika 1.2.9). Zbog razlike u Definicijama 1.2.1 i 1.2.2
desava se da su L i L0 , npr., pozitivno orijentisane prema Definiciji 1.2.1, ali
da je L0 negativno orijentisana prema Definiciji 1.2.2. Takva je projekcija
L0 = Lyz na Slici 1.2.9. U skladu s ranijim dogovorom, na slici su projekcije
orijentisane pozitivno ili negativno prema Definiciji 1.2.2.
Iako Definicija 1.2.2 ne moze da se primeni na krive u prostoru, cesto se
namerno pravi previd i kaze se, npr., da je L pozitivno orijentisana posmatrano sa pozitivnog dela zose. Pri tome se misli da je saglasna orijentacija
njene projekcije Lxy pozitivna prema Definiciji 1.2.2.
L yz
L zx
L
y
+
L xy
x
Slika 1.2.9.
U proizvoljnoj tacki X(x, y, z) orijentisane krive L postavimo tangentu

Lt i secicu Lc , koja nije normalna na tangentu Lt . U tacki X mogu da se
postave dva vektora tangente (tangentni vektori), ciji su smerovi uzajamno
suprotni. Za krivu L, zadatu jednacinama (1.2.1), vektori tangente su ([2],
str. 137)
~t1 = x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) , ~t2 = x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) = ~t1 .
15
1. UVODNI POJMOVI
Kriva L i tangenta Lt imaju saglasne orijentacije ako je na tangenti izabran

vektor ~t1 i kriva je istovremeno pozitivno orijentisana prema Definiciji 1.2.1,
ili ako je na tangenti izabran vektor ~t2 i kriva je negativno orijentisana. Kriva
L i secica Lc imaju saglasne orijentacije ako je na secici izabran vektor koji
gradi ostar ugao sa vektorom saglasno orijentisane tangente. Saglasne
orijentacije krive, tangente i secice su prikazane na Slici 1.2.10.
Lt
Lt
L
q
X
Lc
q X
Lc
Slika 1.2.10.
NAPOMENA 1.2.5. Uopste uzev, orijentacija razli
citih krivih se ne uporeduje.
Izuzetak je slu
caj kada su dve krive (ili vise krivih) opisane pomo
cu istog parametra
jedna
cinama oblika (1.2.1). Tada se ka
ze da krive imaju saglasne orijentacije ako su
obe istovremeno pozitivno ili obe negativno orijentisane prema Definiciji 1.2.1. Umesto
termina saglasne
cesto se koristi termin uzajamno odgovaraju
ce orijentacije. 4
Definicija 1.2.3. Neka je oznaka bilo koje orijentacije dvosmerne krive

L i neka su tacke Ti L (i = 0, 1, . . . , n) takve da je T1 Tn1 . Ako
je T0 T1 , Tn1 Tn i tacke T0 , Tn se poklapaju sa granicnim tackama kod
otvorene krive, ili je T0 = Tn kod zatvorene krive, tackama Ti je izvrsena
podela krive L.
Tacke Ti (i = 0, 1, . . . , n) su tacke podele ili podeone tacke krive, pri cemu
_
je T0 pocetna, a Tn krajnja tacka podele. Delovi Ti1 Ti izmedu uzastopnih

podeonih tacaka su podeoni delovi krive L.
Ako je kriva L orijentisana, podeone tacke Ti (i = 0, 1, . . . , n) moraju da
_
prate izabranu orijentaciju krive, a podeoni delovi Ti1 Ti da zadrze orijentaciju celine L. Ovo znaci da su delovi orijentisani od prethodne ka
y
sledecoj tacki podele, tj. Ti1 Ti . Takode, kod otvorene krive L, pocetna
tacka podele T0 mora da se poklapa sa pocetnom tackom krive, a krajnja
tacka podele Tn sa krajnjom tackom krive.
Podele prostorne krive L sa granicnim tackama A i B, za suprotne oriy
jentacije L = AB i L = BA, prikazane su na Slici 1.2.11.

I DEO
16
Tn =B
Ti
Ti-1
Ti-1
Ti
T0 =B
A=Tn
A=T0
Slika 1.2.11.
Pretpostavimo da je orijentisana kriva L data jednacinama (1.2.1) i da

granicnim tackama A i B odgovaraju vrednosti parametra t = i t =
redom. Ako je
Ti x(ti ), y(ti ), z(ti ) (i = 0, 1, . . . , n) ,

podeli orijentisane krive L tackama Ti odgovara podela segmenta [, ]
tackama ti (i = 0, 1, . . . , n). Zavisno od orijentacije krive, tacke ti cine
rastucu ili opadajucu podelu segmenta [, ]. Tako je
= t0 < t1 < < tn = ;
A = T0 , B = Tn
= t0 > t1 > > tn = ;
A = Tn , B = T0
za L = AB i
za L = BA. Pri tome je AB = L+ zbog rastuce i BA = L zbog opadajuce

promene parametra t. Vazi i obrnuto. Svakoj podeli segmenta [, ] tackama
ti (i = 0, 1, . . . , n) odgovara podela krive L tackama T0 T1 Tn i
y
orijentacija krive L = T0 Tn , bilo da je T0 Tn = AB ili T0 Tn = BA.

Veza izmedu podele segmenta [, ] i podele krive L ilustrovana je na
Slici 1.2.12 za specijalan slucaj krive iz xyravni i izbor parametra t = x.
Podeone tacke ti su oznacene sa xi (i = 0, 1, . . . , n), u skladu sa izborom
parametra.
Tn= B
T0 =B
T1
T1
A=T0
a= x0 x1
A=Tn
...
x n= b x
a= x n
Slika 1.2.12.
...
x1 x0 =b x
17
1. UVODNI POJMOVI
Prethodno izvedeni zakljucak vazi i za zatvorene krive.

Prema Napomeni 1.1.1, segment na nekoj od koordinatnih osa moze da se
tretira kao prostorna kriva L. Jasno je da su tada podela segmenta i podela
krive isti pojmovi. Na Slici 1.2.13 je prikazana podela segmenta L = [a, b] sa
xose. Uocavamo da se orijentacija oznacena sa L+ poklapa sa pozitivnim
smerom, a orijentacija L sa negativnim smerom xose.
y
T0 T1
[
a=x0 x1
...
y
Tn
]
x n=b
Tn
[
a=x n
...
T0
]
x1 x0=b
T1
Slika 1.2.13.
NAPOMENA 1.2.6. Ako je kriva L data jedna
cinama (1.2.1), na osnovu prethodnog
zaklju
cujemo da iz bijekcije [, ] L sledi i bijekcija izmedu odgovaraju
cih podela segmenta [, ] i krive L. Ovu
cinjenicu
cemo da iskoristimo kasnije. Podelu na krivoj
cemo
da uvodimo direktno, podrazumevaju
ci i ne naglasavaju
ci da je ona nastala iz prethodno
uvedene podele segmenta. 4
1.2.2. Orijentacija i podela ravne oblasti

Neka je D zatvorena, prosto povezana oblast u nekoj od koordinatnih
ravni i L njena kontura. Oblast D je orijentisana oblast ako je kontura L
orijentisana.
Definicija 1.2.4. Oblast D je pozitivno orijentisana ako je kontura L
pozitivno orijentisana.
Pozitivnu orijentaciju konture utvrdujemo prema Definiciji 1.2.2. Ako
je kontura L negativno orijentisana i oblast D je negativno orijentisana.
Pozitivno orijentisana oblast se oznacava sa D+ ili samo sa D, a negativno
orijentisana sa D .
Na Slikama 1.2.14 i 1.2.15 su redom prikazane pozitivno i negativno orijentisana oblast D u xyravni.
L
D
L
D
x
Slika 1.2.14.
Slika 1.2.15.
18

I DEO
Ako je kontura L pozitivno orijentisana, oblast D ostaje s njene leve

strane pri obilazenju u zadatom pozitivnom smeru. Obrnuto, ako D ostaje
sleva pri obilazenju po konturi L, smer obilazenja konture (orijentacija) mora
da bude pozitivan. Kako pozitivna orijentacija konture odreduje pozitivnu
orijentaciju oblasti, cesto se kaze da je D pozitivno orijentisana ako ostaje
s leve strane pri obilazenju konture L (Slika 1.2.14). Negativno orijentisane
oblasti ostaju s desne strane pri obilazenju konture (Slika 1.2.15).
Za visestruko povezane oblasti Definicija 1.2.4 se modifikuje. Neka je
D zatvorena, ntostruko povezana ravna oblast, sa spoljnom konturom L i
unutrasnjim konturama Li (i = 1, 2, . . . , n 1).
Definicija 1.2.5. Oblast D je pozitivno orijentisana ako je spoljna kontura L pozitivno orijentisana, a unutrasnje konture Li (i = 1, 2, . . . , n 1)
negativno orijentisane.
Slika 1.2.16 prikazuje pozitivno orijentisanu trostruko povezanu oblast D.
D
_
L1
L2
x
Slika 1.2.16.
Primecujemo da u ovom slucaju pozitivno orijentisana oblast D ostaje s

leve strane pri obilazenju ma koje konture L, Li (i = 1, 2, . . . , n 1).
Prema Definiciji 1.2.4, prosto povezana ravna oblast D i njena kontura L su isto orijentisane, obe istovremeno pozitivno ili obe negativno. Analogno, prema Definiciji 1.2.5, ntostruko povezana oblast D i
spoljna kontura L su isto oorijentisane, dok su D i unutrasnje konture Li
(i = 1, 2, . . . , n 1) suprotno orijentisane. U oba slucaja su oblast D i
njene konture (jedna ili vise) saglasno orijentisane.
Definicija 1.2.6. Neka su D i i D (i = 1, 2, . . . , n) zatvorene ravne
oblasti. Kazemo da je izvrsena podela oblasti D ako oblasti i zadovoljavaju
uslove:
1 svaka tacka oblasti D pripada bar jednoj oblasti i ,
2 oblasti i i j (i 6= j) mogu da imaju samo svoje rubne tacke kao
zajednicke.
19
1. UVODNI POJMOVI
Oblasti i (i = 1, 2, . . . , n) su podeoni delovi oblasti D ili celije podele.
Celije koje nemaju zajednickih tacaka sa konturom oblasti D su unutrasnje,

a sve ostale su rubne celije. Uobicajeno je da se podela oblasti D na celije i
vrsi koordinatnim linijama (prave paralelne koordinatnim osama). U ovom
slucaju su unutrasnje celije pravougaone oblasti, a za sve celije se kaze da su
pravolinijske (Slika 1.2.17).
y
Di
D
x
Slika 1.2.17.
Ako je oblast D orijentisana, celije i (i = 1, 2, . . . , n) moraju da zadrze

orijentaciju celine D. To znaci da su sve celije pozitivno orijentisane ako
je D pozitivno orijentisana i sve negativno orijentisane ako je D negativno
orijentisana. Pri tome zajednicki delovi rubova susednih celija imaju po dve,
medusobno suprotne orijentacije (Slika 1.2.18).
y
D
x
Slika 1.2.18.
Od interesa za dalja izucavanja su pre svega pozitivno orijentisane ravne

oblasti i podele uvedene na njima.
Orijentaciju prostornih oblasti ne definisemo. Definicija podele prostornih
oblasti je u potpunosti analogna definiciji kod ravnih oblasti, uz napomenu da
su celije podele i prostorne oblasti. Podela se vrsi koordinatnim povrsima
(ravni paralelne koordinatnim ravnima), pa je unutrasnja celija oblast kvadra
(Slika 1.2.19).
z
Di
D
y
x
Slika 1.2.19.

I DEO
20
1.2.3. Orijentacija i podela prostorne povr

si
Ako postoje parametri u, v i parametarske jednacine
(1.2.2)
x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ;
(u, v) Duv ,
kojima je definisana prosta ili zatvorena prosta povrs S, povrs S je dvostrana

povrs. U suprotnom je S jednostrana povrs. Primer jednostrane povrsi je
Mobiusova traka ([2], str. 234).
Svaka od strana povrsi se poistovecuje sa jednom od dve medusobno
suprotne orijentacije. Dvostrana povrs S je orijentisana povrs ako je na
njoj izabrana strana, tj. ako je na njoj zadata orijentacija. Ukoliko orijentacija nije precizirana, povrs smatramo neorijentisanom. Napominjemo
da se termini orijentisana i neorijentisana povrs u literaturi cesto srecu u
razlicitom znacenju od prethodnog. Odnose se na dvostranu (orijentisivu) i
jednostranu (neorijentisivu) povrs.
Orijentacija (strana) povrsi se uglavnom zadaje direktno: srafurom na
crtezu, postavljanjem odgovarajuceg normalnog vektora ili jasnim opisom.
Na primer, kod otvorene povrsi se kaze da je strana povrsi vidljiva sa pozitivnog dela neke od koordinatnih osa.
Ukoliko jednu od orijentacija (strana) povrsi proglasimo pozitivnom,
druga je negativna i obrnuto. Umesto pozitivna (negativna) strana povrsi,
cesce se kaze pozitivno (negativno) orijentisana strana povrsi. Dakle, pojmovi pozitivna (negativna) orijentacija, pozitivna (negativna) strana i pozitivno
(negativno) orijentisana strana povrsi znace isto.
Pri utvrdivanju orijentacije povrsi kao pozitivne ili negativne interesuju
nas samo specijalni slucajevi jednacina (1.2.2), kada zatvorena oblast Duv
pripada nekoj od koordinatnih xy, yz, zxravni. Takode, imamo u vidu
samo deo po deo glatke povrsi.
Neka Duv = Dxy pripada xykoordinatnoj ravni i neka je otvorena povrs
S data sa
(1.2.3)
z = z(x, y) ;
(x, y) Dxy .
Ovo je kraci zapis za specijalan slucaj jednacina (1.2.2),

x = x(u, v) = u , y = y(u, v) = v , z = z(u, v) ;
(u, v) Duv ,
kada su za parametre izabrani u = x, v = y. Odmah primecujemo da je

Dxy istovremeno oblast definisanosti i ortogonalna projekcija povrsi S na
xyravan, pri cemu je Dxy S.
21
1. UVODNI POJMOVI
U svakoj tacki povrsi S mogu da se postave dva vektora normalna na

povrs (vektori normale), tj. na tangentnu ravan povrsi ([2], str. 40). Ovi
vektori imaju suprotne smerove i odgovaraju razlicitim stranama povrsi. Na
Slici 1.2.20 su normalni vektori oznaceni sa ~n1 i ~n2 , pri cemu je ~n1 postavljen
na osencenu stranu, a ~n2 na njoj suprotnu stranu povrsi S.
n1
n1
n2
n2
D xy
Slika 1.2.20.
Neka je Dxy pozitivno orijentisana oblast.

Definicija 1.2.7. Strana povrsi S je pozitivno orijentisana ako njoj odgovarajuci normalan vektor zaklapa ostar ugao sa pozitivnim delom zose.
U praksi se mnogo cesce srece sledeca opisna definicija.
Definicija 1.2.8. Strana povrsi S je pozitivno orijentisana ako se vidi
iz beskonacno daleke tacke sa pozitivnog dela zose.
Pozitivno orijentisana strana se oznacava sa S + ili samo S, a negativno
orijentisana sa S .
Definicijama 1.2.7 i 1.2.8 su ustanovljeni ekvivalentni kriterijumi za pozitivnu orijentaciju povrsi. Na Slici 1.2.20 pozitivno orijentisana strana S +
je osencena. Ovoj strani odgovara vektor ~n1 koji zaklapa ostar ugao sa
pozitivnim delom zose. Ista strana se vidi iz beskonacno daleke tacke sa
pozitivnog dela zose. Radi jednostavnijeg izrazavanja, u nastavku podrazumevamo poziciju posmatraca u beskonacno dalekoj tacki koordinatne ose
i naglasavamo samo odgovarajuci pozitivan ili negativan deo ose.
Definicije 1.2.7 i 1.2.8 su specijalan slucaj sledeceg opsteg pravila. Isto
orijentisana (pozitivno, negativno) kao oblast Dxy je ona strana povrsi S
koja se vidi sa pozitivnog dela zose ili ciji normalan vektor zaklapa ostar
+
ugao sa pozitivnim delom zose (Slike 1.2.21 i 1.2.22). Slucaj oblasti Dxy
sa
Slike 1.2.21 je izdvojen u definicijama jer nas on jedino interesuje. Navedeno
opste pravilo, u stvari, znaci da povrs S i projekcija Dxy imaju saglasne
orijentacije.

I DEO
22
Na ovom mestu primetimo i sledece. Neka je Lxy kontura oblasti Dxy , a L

kontura povrsi S. Kako je preslikavanje (1.2.3) bijekcija, to je Lxy bijektivna
projekcija za L na xyravan. Konture Lxy i L su takode saglasno orijentisane
(Slike 1.2.9, 1.2.21 i 1.2.22).
z
S
S
S+
L
x
L
Dx+y
Lxy
Slika 1.2.21.
D xy
_
Lx y
Slika 1.2.22.
NAPOMENA 1.2.7. Posmatran iz beskona

cno daleke ta
cke zose, svaki objekat se
vidi kao njegova ortogonalna projekcija na xykoordinatnu ravan. Imaju
ci u vidu bijekciju Dxy S i pretpostavku da je Dxy pozitivno orijentisana oblast, sto zna
ci da je Lxy
pozitivno orijentisana kontura (Slika 1.2.21), sa pozitivnog dela zose vidimo samo jednu
stranu povrsi S, uklju
cuju
ci i sa Lxy saglasno orijentisanu konturu L. Ovu stranu vidimo
+
kao pozitivno orijentisanu projekciju Dxy
, pa je prirodno da upravo to bude pozitivno ori+
jentisana strana S . Suprotna strana povrsi je negativno orijentisana strana S . Stranu
S vidimo iz beskona
cno daleke ta
cke sa negativnog dela zose i to kao projekciju Dxy
+
jer se sa ovog dela zose oblast Dxy vidi kao Dxy . 4
Neka oblast definisanosti Duv povrsi S pripada nekoj drugoj koordinatnoj

ravni, ne xyravni. Ako oblast Duv i povrs S zadovoljavaju iste uslove kao
u prethodnom slucaju Duv = Dxy , pozitivna orijentacija povrs S se definise
analogno. Pretpostavimo da je Duv = Dyz iz yzravni i da je
(1.2.4)
S:
x = x(y, z) ;
(y, z) Dyz .
Tada su sva zakljucivanja ista, samo se vrse u odnosu na pozitivan deo x

ose. Na primer, strana S + je ona ciji normalan vektor zaklapa ostar ugao
sa pozitivnim delom xose. U slucaju
(1.2.5)
S:
y = y(z, x) ;
(z, x) Dzx ,
zakljucivanja se vrse u odnosu na pozitivan deo yose.

NAPOMENA 1.2.8. Prema Napomeni 1.1.2, svaka ograni
cena, zatvorena i prosto
povezana oblast D u nekoj od koordinatnih ravni, npr. u xyravni, mo
ze da se tretira kao
prostorna povrs. Sada znamo da je to dvostrana povrs. Prema Definiciji 1.2.8, strana D+
23
1. UVODNI POJMOVI
je ona koja se vidi sa pozitivnog dela, a strana D ona koja se vidi sa negativnog dela
zose. 4
Na osnovu dosadasnjeg razmatranja vidimo da pozitivna orijentacija

povrsi zavisi od izbora preslikavanja (1.2.2), konkretno (1.2.3)(1.2.5), tj.
od izbora parametara u, v. Dakle, Definicijama 1.2.7 i 1.2.8 pozitivna orijentacija je uvedena posredno, slicno Definiciji 1.2.1 kod prostorne krive, pa
iznosimo analogno zapazanje. Ista, direktno zadata strana povrsi S moze
da bude razlicito orijentisana za razlicite bijekcije Dxy S, Dyz S,
Dzx S. Na Slici 1.2.23 je zadata strana, na koju je postavljen normalan
vektor, negativno orijentisana u odnosu na Dxy S i pozitivno orijentisana u odnosu na Dyz S. Zato se povrs orijentise pozitivno ili negativno
iskljucivo u odnosu na jedno, unapred izabrano preslikavanje oblika (1.2.2).
D yz
S
y
Dxy
Slika 1.2.23.
Neka je dvostrana povrs S direktno orijentisana i neka je projektovanje

S Dxy bijekcija, a projektovanje S Dyz to nije. Tada povrs S moze
jedinstveno da se opise pomocu parametara u = x, v = y, tj. preslikavanjem
oblika (1.2.3) i da se izabrana strana jedinstveno pozitivno ili negativno
orijentise. To nije moguce u slucaju parametara u = y, v = z. Ako prakticni
problem zahteva bas upotrebu parametara y i z, povrs S se rastavlja na
delove Si (S = S1 S2 Sn ), takve da preslikavanja oblika (1.2.4),
Si :
x = xi (y, z) ;
(y, z) Dyz ,
ostvaruju bijekcije Dyz Si (i = 1, 2, . . . , n). Za delove Si kazemo da

su bijektivni delovi povrsi S. Delovi Si zadrzavaju orijentaciju celine S,
pa na njima treba posmatrati one strane koje se poklapaju sa izabranom
stranom povrsi S. Tek onda se posmatrana strana svakog dela Si odreduje
24

I DEO
kao pozitivno ili negativno orijentisana u odnosu na odgovarajucu bijekciju

Dyz Si .
Kod dvostranih zatvorenih povrsi, intuitivno i nevezano za prethodno uvedenu pozitivnu (negativnu) orijentaciju, jedna od strana se zove unutrasnja,
a druga je spoljna strana zatvorene povrsi. Unutrasnju stranu mozemo da
opisemo kao onu koju posmatrac vidi ako se nalazi unutar prostorne oblasti
ogranicene zatvorenom povrsi, a spoljnu stranu kao onu koju posmatrac vidi
ako je van te oblasti. Kao sto znamo, ove dve strane su dve medusobno
suprotne orijentacije povrsi. Ako nije drugacije zahtevano, povrs se orijentise izborom spoljne strane i ta strana se smatra pozitivno orijentisanom.
Ovakvo uvodenje pozitivne orijentacije je direktno jer je nezavisno od izbora
parametara u, v i analogno je Definiciji 1.2.2 kod zatvorenih krivih u koordinatnoj ravni. Primetimo da za zatvorenu povrs S ni jedno od projektovanja
S Dxy , S Dyz , S Dzx nije bijekcija, ne samo na granicama oblasti
Dxy , Dyz , Dzx , vec i u njihovim unutrasnjim tackama. Zato, u slucaju
potrebe, zatvorenu povrs treba rastavljati na bijektivne delove.
Neka je L orijentisana kontura povrsi S, X L proizvoljna tacka i
K(X, r) R3 dovoljno mala okolina tacke X (Definicija 1.1.1). U tacki
X postavljamo tangentnu ravan St povrsi S i saglasno orijentisanu tangentu
Lt St krive L. Okolina K(X, r) se ortogonalno projektuje na ravan St u
oblast D St , a kriva L u krivu L0 St . Pri tome se tacke iz K(X, r) S
projektuju samo s jedne strane krive L0 u skup D1 D. Uocimo vektor
~v St sa pocetkom u tacki X i pravcem normalnim na Lt . Smer vektora ~v
je takav da ~v i skup D1 imaju X za jedinu zajednicku tacku (Slika 1.2.24).
D1
X
D
L
St
Lt
D1
X
L
v
St
Lt
Slika 1.2.24.
Ako je ~t vektor tangente Lt , od dva vektora normalna na S biramo

onaj vektor ~n za koji ~t, ~n, ~v cine ortogonalni sistem desne orijentacije ([3],
str. 254255). Kontura L i strana povrsi S imaju saglasne orijentacije ako
je to ona strana na koju je postavljen vektor ~n. Saglasno orijentisana strana
je osencena na Slici 1.2.25.
25
1. UVODNI POJMOVI
v
X
t
S
y
Slika 1.2.25.
Zamisljajuci sebe kao vektor ~v , u svakodnevnom govoru cesto koristimo

sledeci intuitivno jasan opis. Pri obilazenju konture L u zadatom smeru,
saglasno orijentisana strana povrsi S je ona koja nam ostaje sleva.
Uocimo da saglasno orijentisana strana povrsi ne znaci pozitivno (negativno) orijentisana strana povrsi. Na primer, povrs S sa Slike 1.2.25 se ne
projektuje bijektivno ni na jednu od koordinatnih ravni, pa saglasno orijentisana strana ne moze u celini da se orijentise ni pozitivno ni negativno.
Definicija 1.2.9. Neka su S i i S (i = 1, 2, . . . , n) otvorene prostorne
povrsi. Kazemo da je izvrsena podela povrsi S ako povrsi i zadovoljavaju
uslove:
1 svaka tacka povrsi S pripada bar jednoj povrsi i ,
2 povrsi i i j (i 6= j) mogu da imaju samo tacke sa svojih kontura
kao zajednicke.
Povrsi i (i = 1, 2, . . . , n) su podeoni delovi povrsi S ili celije podele. Za
ove celije se kaze da su krivolinijske (Slika 1.2.26). Definicija 1.2.9 vazi i
ako je S zatvorena povrs.
Ako je povrs S orijentisana, celije i (i = 1, 2, . . . , n) moraju da zadrze
orijentaciju celine S. To znaci da je na svakoj od celija i izabrana ona
strana koja se poklapa sa izabranom stranom povrsi S. Pri tome su, jasno,
sve celije pozitivno orijentisane ako je S pozitivno orijentisana i sve negativno
orijentisane ako je S negativno orijentisana.
z
Si
S
y
x
Slika 1.2.26.
26

I DEO
Podela povrsi S na celije i se vrsi posredno, podelom oblasti definisanosti Duv na celije i i pridruzivanjem i i (i = 1, 2, . . . , n) pomocu
bijekcije (1.2.2). Ako oblast Duv pripada nekoj od koordinatnih xy, yz,
zxravni, uobicajeno je da podela povrsi S nastaje iz podele oblasti Duv
pomocu odgovarajucih koordinatnih povrsi. Na primer, neka je Duv = Dxy
u xyravni podeljena koordinatnim linijama na celije i i neka je (1.2.3) bijekcija. Kroz linije paralelne yosi se postavljaju ravni paralelne yzravni, a
kroz linije paralelne xosi ravni paralelne zxravni. Ove ravni (koordinatne
povrsi) seku povrs S i na njoj formiraju podelu na celije i . Zbog bijekcije (1.2.3), ovakva podela povrsi S je jedinstvena. Vazi i obrnuto, svakoj
podeli povrsi S koordinatnim povrsima odgovara samo jedna podela oblasti
Dxy koordinatnim linijama. U nastavku govorimo o podeli povrsi S bez
naglasavanja da je ona nastala iz prethodno uvedene podele oblasti Duv .
NAPOMENA 1.2.9. Pretpostavimo da je preslikavanje (1.2.3) bijekcija i da su konture
celija i S orijentisane saglasno konturama

celija i Dxy (i = 1, 2, . . . , n). Tada
zajedni
cki lukovi susednih
celija i imaju po dve medusobno suprotne orijentacije, kao i
kod
celija i . Ovo zapa
zanje se u literaturi
cesto koristi za definisanje dvostrane povrsi
([2], str. 233234). 4
1.3. Riemannovi integrali

1.3.1. Vrste i na
cin formiranja Riemannovih integrala
Naziv integral odnosi se na razlicite pojmove: neodredeni integral, Riemannovi integrali, Lebesgueovi integrali, itd. Nas interesuju samo Riemannovi integrali. Neodredeni integrali su izucavani na ranijim kursevima
matematike ([4], str. 207242), dok Lebesgueove i ostale integrale ne razmatramo.
Neka je f (x), x [a, b], poznata funkcija, c R proizvoljna konstanta
i F (x) funkcija takva da je F 0 (x) = f (x), tj. dF (x) = f (x) dx za svako
0
x [a, b]. Tada je i F (x) + c = f (x). Neodredeni integral funkciji f (x)
dodeljuje skup funkcija {F (x) + c | c R} i oznacava se sa
Z
f (x) dx = F (x) + c .
Funkcija f (x) je podintegralna funkcija, izraz f (x) dx je podintegralni izraz,
a F (x) + c je primitivna funkcija funkcije f (x) za svako c. Neodredeni
integral je ocigledno operator suprotan (inverzan) operatoru diferenciranja
([4], str. 208).
1. UVODNI POJMOVI
27
Za razliku od neodredenog, Riemannovi integrali podintegralnoj funkciji

dodeljuju samo jednu, konkretnu brojnu ili funkcionalnu vrednost. Sem podintegralne funkcije, Riemannovi integrali zahtevaju i tzv. oblast integracije.
Oblast integracije je deo ili cela oblast definisanosti podintegralne funkcije,
sa adekvatnim osobinama, za koju se vezuje izracunavanje Riemannovih integrala. Slucaj kada oblast integracije sadrzi tacke u kojima podintegralna
funkcija nije definisana ne uzimamo u razmatranje. Ako je oblast integracije
segment na nekoj od koordinatnih osa, izmedu neodredenog i Riemannovog
integrala, iako sustinski razlicitih pojmova, moze da se uspostavi veza. Veza
se ostvaruje NewtonLeibnitzovom formulom ([4], str. 264268).
Zavisno od podintegralne funkcije i oblasti integracije, Riemannovi integrali obuhvataju vise medusobno razlicitih tipova. Najjednostavniji Riemannovi integrali su odredeni integrali, koji su takode izucavani ranije ([4],
str. 242293). Oblast integracije odredenih integrala je segment na nekoj
od koordinatnih osa i podintegralna funkcija zavisi od jednog realnog argumenta. U Riemannove integrale spadaju jos: krivolinijski, visestruki
i povrsinski integrali, koji za oblast integracije imaju prostornu krivu,
visedimenzionalnu oblast i prostornu povrs redom. U opstem slucaju, kod
krivolinijskih i povrsinskih integrala podintegralna funkcija zavisi od tri realna argumenta, dok kod visestrukih integrala broj argumenata podintegralne funkcije odgovara dimenziji oblasti integracije. Na primer, ako je
oblast integracije dvodimenzionalna (zatvorena oblast u nekoj od koordinatnih ravni), podintegralna funkcija zavisi od dva argumenta, a ako je trodimenzionalna (zatvorena oblast u prostoru), podintegralna funkcija zavisi od
tri argumenta. U prvom slucaju visestruki integrali se zovu dvojni, a u
drugom slucaju trojni integrali.
NAPOMENA 1.3.1. Jasno je da oblast integracije odreduje broj argumenata podintegralne funkcije jer funkcija pre svega mora da bude definisana na oblasti integracije. U
izvesnom smislu va
zi i obrnuto. Na primer, ako podintegralna funkcija zavisi od jednog argumenta, njena oblast definisanosti je jednodimenzionalna, pa za oblast integracije mo
ze
da se uzme jedino segment na koordinatnoj osi. Takode, ako podintegralna funkcija
zavisi od tri argumenta, oblast integracije mo
ze da bude kriva, oblast ili povrs u prostoru, ali ne mo
ze da bude segment na koordinatnoj osi ili oblast u koordinatnoj ravni
bez prethodnog svodenja podintegralne funkcije na funkciju manjeg broja argumenata.
Ina
ce, oblast definisanosti, oblast integracije i sli
cno su uobi
cajeni termini koji ne zna
ce
uvek i oblast u topoloskom smislu. Korektnije bi bilo re
ci podru
cje definisanosti, podru
cje
integracije, itd. 4
NAPOMENA 1.3.2. U dosadasnjem tekstu smo pod argumentom funkcije podrazumevali nezavisno promenljivu. Ina
ce, argument funkcije mo
ze da bude i zavisno
promenljiva, tj. opet neka funkcija. U nastavku, kad god postoji mogu
cnost zabune,
naglasava
cemo da li je argument nezavisno ili zavisno promenljiva. 4
28

I DEO
Grubo govoreci, nacin na koji se formiraju isti je za sve Riemannove integrale. Oblast integracije OI se podeli na n delova. U svakom od podeonih
delova P Di (i = 1, 2, . . . , n) se izabere tacka Xi i u njoj izracuna vrednost
podintegralne funkcije P F . Tacka Xi P Di moze da bude bilo koja. Vrednost P F (Xi ) se pomnozi izabranom karakteristikom podeonih delova k(P Di )
i izvrsi se sumiranje po svim indeksima i = 1, 2, . . . , n. Tako dobijen zbir,
(1.3.1)
Sk (n) =
n
X
P F (Xi ) k(P Di ) ,
i=1
zove se integralna ili Riemannova suma funkcije P F (X), gde je X OI proizvoljna tacka. Riemannov integral se definise kao granicna vrednost sume
(1.3.1) kada broj podeoka n i max |k(P Di )| 0 i oznacava se sa
1in
Z
(1.3.2)
P F (X) dk = lim Sk (n) ,

OI
pri cemu granicna vrednost ne sme da zavisi od nacina deobe OI i izbora tacaka Xi . Ako Riemannov integral (1.3.2) postoji, za podintegralnu
funkciju se kaze da je integrabilna na oblasti integracije. Uslovi pod kojima
je neka funkcija integrabilna formulisani su u teoremama o integrabilnosti
([4], str. 245255; [1], str. 240246). Ove uslove necemo da razmatramo.
Pretpostavljacemo najstrozi od njih, da je funkcija neprekidna na oblasti
integracije, imajuci u vidu da Riemannov integral moze da postoji i pod
manje strogim uslovima. O neprekidnosti funkcija jedne ili vise nezavisno
promenljivih videti [3], str. 309; [2], str. 2122.
U zavisnosti od izabrane karakteristike podeonih delova, razlikuju se podvrste nekih tipova Riemannovih integrala, npr. krivolinijski integrali po luku
i krivolinijski integrali po koordinatama ili povrsinski integrali po povrsi i
povrsinski integrali po koordinatama. Kod krivolinijskih (povrsinskih) integrala po luku (povrsi) karakteristika podeoka je njegova duzina (povrsina).
Kod krivolinijskih (povrsinskih) integrala po koordinatama karakteristika je
duzina (povrsina) projekcije podeoka na neku od koordinatnih osa (ravni),
uzeta sa znakom + ili , zavisno od orijentacije krive (povrsi). Postoje i
vektorski krivolinijski i vektorski povrsinski integrali, kada je karakteristika
podeonih delova pogodno izabrani vektor.
Oblast integracije Riemannovih integrala je orijentisana. Uticaj orijentacije oblasti integracije na vrednost integrala zavisi od izabrane karakteristike
podeonih delova. Tako je orijentacija znacajna za neke tipove Riemannovih
integrala, npr. za krivolinijske i povrsinske integrale po koordinatama, jer
1. UVODNI POJMOVI
29
promena orijentacije dovodi do promene vrednosti integrala. Za druge tipove

Riemannovih integrala, kakvi su krivolinijski po luku i povrsinski po povrsi,
orijentacija oblasti integracije nije vazna jer integrali imaju istu vrednost za
bilo koju orijentaciju.
NAPOMENA 1.3.3. Visestruki integrali su generalizacija odredenih integrala kada
se sa jednodimenzionalne prede na visedimenzionalnu oblast integracije. S druge strane,
odredeni integrali su specijalan slu
caj krivolinijskih ako je oblast integracije (kriva) deo
neke od koordinatnih osa, a dvojni integrali su specijalan slu
caj povrsinskih ako je oblast
integracije (povrs) deo neke od koordinatnih ravni. Zato su krivolinijski i povrsinski integrali takode jedna vrsta generalizacije odredenih integrala, ali sustinski druga
cija od
visestrukih. Zbog
cinjenice da se podela krivih i povrsi vrsi posredno, podelom njihovih
oblasti definisanosti, krivolinijski i povrsinski integrali se
cesto i ne smatraju Riemannovim, ve
c se izdvajaju u posebnu grupu integrala, poznatu pod imenom integrali na
mnogostrukostima ([1], str. 324340). 4
1.3.2. Odredeni integral

Svi Riemannovi integrali se resavaju tako sto se odgovarajucim transformacijama dovode na jedan ili vise odredenih integrala. Zato ukratko
podsecamo citaoca na tu vrstu integrala. Pri tome, umesto standardnog
pristupa definisanju odredenog integrala pomocu Darbouxovih suma ([4],
str. 242244), prosledujemo prethodno izneto pravilo koje se odnosi na sve
Riemannove integrale.
Oblast integracije odredenog integrala je orijentisani segment na nekoj
od koordinatnih osa, npr. OI = [a, b] (a < b) na xosi. Tackama xi (i =
0, 1, . . . , n) vrsimo deobu segmenta na n podsegmenata P Di = [xi1 , xi ]
ili P Di = [xi , xi1 ] (i = 1, 2, . . . , n), u zavisnosti od orijentacije segmenta
(Slika 1.2.13). U svakom od njih biramo tacku Xi = i . Za i P Di moze
da se uzme bilo koja tacka. Karakteristika podeonih delova je razlika izmedu
uzastopnih podeonih tacaka
k(P Di ) = xi xi1 ,
s tim sto se uvek od sledece oduzima prethodna tacka. Neka je podintegralna
funkcija P F (X) = f (x) neprekidna na [a, b], gde je tacka X = x [a, b]
proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = f (i ) mnozimo izabranom karakteristikom
i sabiranjem dobijamo integralnu sumu
Sx (n) =
n
X
i=1
f (i ) (xi xi1 ) ,
30

I DEO
a zatim i odredeni integral

Z
f (x) dx = lim Sx (n) ,
n
[a,b]
pri cemu max |k(P Di )| = max |xi xi1 | 0 kad broj podeoka n .
1in
1in
Ako je segment [a, b] orijentisan od a ka b, tacke xi cine rastucu podelu

a = x0 < x1 < < xi1 < xi < < xn = b ,
pa vazi k(P Di ) = xi xi1 > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. U ovom slucaju
Rb
odredeni integral se oznacava sa a f (x) dx. Ako je segment orijentisan od
b ka a, tacke xi cine opadajucu podelu
a = xn < xn1 < < xi < xi1 < < x0 = b
i vazi k(P DRi ) = xi xi1 < 0 za svako i = 1, 2, . . . , n, a odredeni integral
a
ima oznaku b f (x) dx. Vidimo da je k(P Di ) = |xi xi1 | duzina podeoka
P Di , uzeta sa znakom + ili zavisno od orijentacije segmenta. Dakle,
promena orijentacije dovodi do promene znaka karakteristike k(P Di ), sto za
posledicu ima promenu znaka integralne sume Sx (n) i dobro poznatu osobinu
odredenih integrala
Z b
Z a
(1.3.3)
f (x) dx =
f (x) dx .
a
U specijalnom slucaju, za f (x) 1 i orijentaciju od a ka b, vrednost

odredenog integrala jednaka je duzini segmenta [a, b] jer je
Z b
n
X
(1.3.4)
dx = lim
(xi xi1 ) = lim (b a) = b a .
a
i=1
Geometrijska interpretacija odredenog integrala je sledeca. Neka je f (x)

pozitivna funkcija za svako x [a, b] i neka je [a, b] orijentisan od a ka b.
Tada je f (i ) (xi xi1 ) povrsina oblasti Di , ogranicene pravougaonikom
cije su stranice duzine f (i ) > 0 i xi xi1 > 0 (Slika 1.3.1), pa je Sx (n) povrsina stepenaste oblasti D = ni=1 Di . Kada n i max |xi xi1 | 0,
1in
povrsina oblasti D se priblizava povrsini m(KT ) oblasti KT , ogranicene

krivolinijskim trapezom sastavljenim od delova xose, pravih x = a, x = b i
krive y = f (x). Prema tome, vazi
Z b
m(KT ) =
f (x) dx .
a
31
1. UVODNI POJMOVI
y=f(x)
D1
a=x0
D2
x1
x2
Di
Dn
x i-1 xi xi
xn-1 xn=b
Slika 1.3.1.
Ako je f (x) negativna funkcija za svako x [a, b], tada je f (i ) < 0 za

Rb
svako i = 1, 2, . . . , n, pa je a f (x) dx < 0 i za povrsinu treba uzeti
Z b
m(KT ) =
f (x) dx .
a
Dakle, kada funkcija f (x) ne menja znak na segmentu [a, b], povrsina oblasti
krivolinijskog trapeza je
Z b
m(KT ) =
f (x) dx .
a
Ako f (x) menja znak na [a, b], npr. samo u tacki c (a, b), segment [a, b]
treba deliti na podsegmente [a, b] = [a, c] [c, b] na kojima f (x) ima stalan
znak, na svakom od podsegmenata racunati odredeni integral i sabrati module dobijenih vrednosti. Na taj nacin se odreduje povrsina m(F G) oblasti
F G, ogranicene figurom koja se sastoji od dva krivolinijska trapeza nad
podsegmentima [a, c] i [c, b],
Z c
Z b
m(F G) =
f (x) dx +
f (x) dx .
a
Neka je segment [a, b] simetrican, tj. neka je a = b (b > 0) i [a, b] =

[b, b]. Ako je f (x) parna funkcija, kriva y = f (x) je simetricna u odnosu
na yosu (Slika 1.3.2), pa je prema prethodnom zakljucivanju
Z 0
Z b
f (x) dx =
f (x) dx .
b
Ako je f (x) neparna funkcija, kriva y = f (x) je simetricna u odnosu na

koordinatni pocetak (Slika 1.3.3), pa je
Z 0
Z b
f (x) dx =
f (x) dx .
b

I DEO
32
Zato za parnu i neparnu funkciju f (x) redom vazi

Z
f (x) dx = 2
(1.3.5)
b
f (x) dx ,
0
f (x) dx = 0 .
b
y y=f(x)
y=f(x)
-b
-b
Slika 1.3.2.
Slika 1.3.3.
Odredeni integrali izracunavaju se pomocu NewtonLeibnitzove formule

Z
b
a
f (x) dx = F (x) = F (b) F (a) ,

a
gde je F (x) primitivna funkcija funkcije f (x). Kako se svi Riemannovi integrali resavaju dovodenjem na odredeni, NewtonLeibnitzovom formulom je
uspostavljena veza izmedu neodredenog i Riemannovih integrala generalno.
Zavisno od tipa, za resavanje neodredenih integrala postoji vise metoda, koji
su obradeni u ranijim kursevima matematike ([4], str. 211242).
1.3.3. Op
ste osobine Riemannovih integrala
Navodimo neke od zajednickih osobina Riemannovih integrala, postujuci
ranije uvedene oznake i dogovor da je podintegralna funkcija neprekidna na
oblasti integracije. Uopsteniji oblik ovih osobina, njihovi dokazi, kao i ostale
osobine koje ne navodimo dati su, npr., u [1], str. 250254. Osobine koje su
karakteristicne samo za konkretne tipove Riemannovih integrala obradicemo
u okviru izlaganja o tim integralima.
1 Ako su ci 6= 0 (i = 1, 2, . . . , n) proizvoljne konacne realne konstante,
tada je
Z
(1.3.6)
OI
n
X
i=1
Z
n
X
ci P Fi (X) dk =
ci
i=1
OI
P Fi (X) dk .
33
1. UVODNI POJMOVI
Osobina (1.3.6) je linearnost integrala i sastoji se od osobine aditivnosti

Z
n
X
OI
n Z
X
P Fi (X) dk =
i=1
i=1
i osobine homogenosti
Z
Z
c P F (X) dk = c
OI
P F (X) dk
P Fi (X) dk
OI
(c 6= 0 , c 6= , c R) .
OI
Svakodnevnim recima kazano, oznaka integrala prolazi kroz zbir u podintegralnom izrazu (aditivnost) i multiplikativne konstante izlaze ispred oznake
integrala (homogenost).
2 Ako je OI =
n
S
i=1
OIi , pri cemu delovi OIi , OIj (i 6= j) mogu da imaju
samo svoje rubne tacke kao zajednicke, tada je

Z
(1.3.7)
P F (X) dk =
OI
n Z
X
i=1
P F (X) dk .
OIi
Osobina (1.3.7) znaci da je integral po ukupnoj oblasti integracije OI jednak

zbiru integrala po svim njenim delovima OIi . Delovi OIi moraju da zadrze
orijentaciju celine OI kod integrala za koje je orijentacija znacajna.
3 Ako orijentacija oblasti integracije utice na vrednost integrala, taj uticaj se ispoljava na nacin
Z
Z
(1.3.8)
P F (X) dk =
P F (X) dk ,
OI +
OI
gde + i u oznakama OI + , OI ukazuju na suprotne orijentacije iste oblasti

integracije OI. Dakle, promena orijentacije oblasti integracije, iz pozitivne u
negativnu ili obrnuto, dovodi do promene znaka vrednosti integrala. Primer
je jednakost (1.3.3).
4 Neka je m = m(OI) velicina (mera) ukupne oblasti integracije OI.
Zavisno od prirode oblasti integracije, m je duzina, povrsina ili zapremina.
Ako je za karakteristiku podeonih delova k(P Di ) izabrana njihova velicina
m(P Di ), tada je
Z
(1.3.9)
dk = m .
OI
34

I DEO
Ova osobina se dobija u specijalnom slucaju P F (X) 1, tj. P F (X) = 1 za

svako X OI. Primer je jednakost (1.3.4).
5 Ako je M > 0 konacna realna konstanta takva da je P F (X) M za

svako X OI i m velicina za OI, tada je
Z
Z
P F (X) dk M m .
(1.3.10)
P F (X) dk
OI
OI
Osobina (1.3.6) je direktna posledica definicije Riemannovih integrala kao

limesa integralne sume (formule (1.3.1)(1.3.2)) i lako se dokazuje. Dokaz
osobine (1.3.7) zahteva poznavanje mnogo ozbiljnije teorije od ovde iznete,
pa ga izostavljamo ([1], str. 251). Osobine (1.3.8)(1.3.10) ne dokazujemo
u iskazanom opstem obliku, a dokazacemo ih za neki od konkretnih tipova
Riemannovih integrala, npr. za krivolinijske integrale.
1.4. Koordinatni sistemi

Osim Descartesovog koordinatnog sistema, cesto su u upotrebi i generalisani koordinatni sistemi.
Neka su x, y, z Descartesove koordinate tacke i c1 , c2 , c3 konkretno izabrane realne konstante. Skupovi tacaka cija je jedna koordinata konstantna,
{(c1 , y, z) | c1 R} ; {(x, c2 , z) | c2 R} ; {(x, y, c3 ) | c3 R} ,
su koordinatne povrsi. Njihove jednacine su redom:
(1.4.1)
x = c1 ; y = c2 ; z = c3 .
Ukoliko su konstante c1 , c2 , c3 proizvoljne, prethodnim jednacinama su predstavljene familije koordinatnih povrsi. Specijalno, za c1 = c2 = c3 = 0
koordinatne povrsi se zovu koordinatne ravni. Tako su
x=0; y=0; z=0
jednacine yz, zx i xykoordinatne ravni redom. Koordinatne povrsi x = c1
su paralelne yzravni x = 0 i, naravno, medusobno. Analogno vazi i za
povrsi y = c2 , odnosno z = c3 . Presek dve koordinatne povrsi je koordinatna
linija. Dakle, jednacine koordinatnih linija su:
(1.4.2)
x = c1 , y = c2 ; x = c1 , z = c3 ; y = c2 , z = c3 .
1. UVODNI POJMOVI
35
Za c1 = c2 = c3 = 0 koordinatne linije se zovu koordinatne ose. To su x, y i

zosa, cije su jednacine redom:
y=0, z=0; x=0, z=0; x=0, y=0.
U Descartesovom sistemu sve koordinatne linije su prave, pa je ovo
pravolinijski koordinatni sistem. Kod generalisanih sistema koordinatne
povrsi i linije se definisu analogno. U ovom slucaju nisu sve koordinatne linije prave, pa se generalisani sistemi drugacije zovu krivolinijski koordinatni
sistemi. Jos, u Descartesovom sistemu na koji smo navikli koordinatne linije
su uzajamno normalne, sto se obicno naglasava u imenu sistema i kaze se
Descartesov pravougli koordinatni sistem. Kod generalisanih sistema sa kojima cemo da radimo koordinatne linije su takode normalne ([2], str. 342),
ali se to ne naglasava u imenu sistema. To su polarni koordinatni sistem u
ravni, cilindricni i sferni koordinatni sistem u prostoru. Postoje i kosougli
ili afini koordinatni sistemi, medu njima i Descartesov kosougli koordinatni
sistem ([5], str. 4757). Afini sistemi nas ne interesuju.
Izrazi Descartesov koordinatni sistem, Descartesov sistem koordinata
(krace Descartesov sistem), sistem Descartesovih koordinata, samo koordinatni sistem ako se zna o kom sistemu se radi i slicno, imaju isto znacenje.
Analogno vazi za generalisane sisteme. Zato ove izraze ravnopravno koristimo.
Kod Descartesovog koordinatnog sistema su ustanovljeni levi i desni
Descartesov koordinatni sistem, koji se medusobno razlikuju u rasporedu
koordinatnih osa (koordinata). Mi radimo u desnom koordinatnom sistemu.
U ovom sistemu je raspored osa x, y, z (ili y, z, x ili z, x, y), pa umesto
Descartesov cesto kazemo i xyzsistem. Uzajamna promena mesta samo dve
ose prevodi desni u levi sistem i obrnuto. Tako je, npr., xzy levi sistem. Ovo
je razlog zbog kog smo uvek za koordinatnu ravan y = 0 govorili zxravan,
a ne xzravan. Reci xzravan nije pogresno, ali u nepaznji moze da dovede
do pogresnog zakljucivanja zbog promenjenog redosleda osa u zapisu. Kod
generalisanih sistema raspored koordinata nije preciziran.
1.4.1. Generalisane koordinate:

polarne, cilindri
cne, sferne
Polarne koordinate odreduju polozaj tacke u ravni. Da bismo objasnili
ove koordinate, posmatrajmo xykoordinatnu ravan i proizvoljnu tacku X
u njoj, razlicitu od koordinatnog pocetka O. Duz koja spaja tacku X sa
koordinatnim pocetkom je poteg tacke X. Kroz tacku X postavimo centralnu
36

I DEO
kruznicu L poluprecnika r, orijentisanu u skladu sa Definicijom 1.2.2 i sa

oznacimo ugao izmedu pozitivnog dela xose i potega tacke X, uz sledeci
dogovor. Neka se tacka X krece po kruznici L polazeci sa pozitivnog dela x
ose. Pocetnom polozaju X0 na pozitivnom delu xose dodeljujemo vrednost
ugla = 0. Ako se tacka X krece po kruznici L u pozitivnom smeru, ugao
je pozitivan i raste od = 0 do = 2 (Slika 1.4.1), a ako se krece
u negativnom smeru, ugao je negativan i opada od = 0 do = 2
(Slika 1.4.2), kada se tacka X vraca na pocetni polozaj X0 . Duzina potega r
(poluprecnik kruznice L) i ugao jednoznacno odreduju polozaj tacke X u
xyravni. Pri tome je svejedno koji od dva ugla se uzima, 1 ili 2 = 1 +2
ako je 1 < 0 (Slika 1.4.3), odnosno 2 = 1 2 ako je 1 > 0.
X
j X0
j
X
Slika 1.4.1.
j2
X0
Slika 1.4.2.
j1
X0
x
Slika 1.4.3.
Prethodnu situaciju izdvojimo iz Descartesovog koordinatnog sistema.

Koordinatnu xyravan posmatrajmo kao proizvoljnu ravan R, a pozitivan
deo xose kao polupravu p R sa pocetkom u tacki O. Tacka O je pol,
poluprava p je polarna osa. Kao sto smo ustanovili, polozaj proizvoljne tacke
X R je jednoznacno odreden u ravni R prethodno opisanim velicinama r
i , osim tacke O koja ima r = 0 i nedefinisan ugao . Velicine r i su
polarne koordinate i u parovima (r, ) formiraju polarni koordinatni sistem,
ukljucujuci i tacku O sa r = 0. Pri tome je r polarni radijus, a polarni
ugao.
Prema (1.4.2), koordinatne linije u polarnom sistemu su kruznice r = c1
(c1 > 0) i poluprave = c2 sa pocetkom u tacki O. U presecnim tackama one
zaklapaju prav ugao, pa je sistem zaista pravougli (Slika 1.4.4). U polarnom
sistemu koordinatna linija r = 0 nije definisana jer r = 0 odreduje tacku
O (pol). Zato samo jednu koordinatnu liniju = 0 mozemo da zovemo
osom, a to je polarna osa. Za konstantu c2 nije stavljeno ogranicenje, npr.
0 c2 2, jer je u mnogim slucajevima potrebno da bude R, sto ne
menja prirodu ugla i dozvoljeno je.
37
1. UVODNI POJMOVI
p 2
X
c2
c1
Slika 1.4.4.
Maksimalni raspon polarnih koordinata je

(1.4.3)
0 r < + , 0 2 .
U skladu sa malopredasnjim zapazanjem, umesto segmenta [0, 2] sme da se

uzme bilo koji drugi segment duzine 2. Za prakticnu primenu je uglavnom
najpogodniji [, ]. Vrednosti = , = odgovaraju tackama na
negativnom delu xose, a ostale vrednosti ugla 6= 0 imaju isti znak kao
koordinata y tacke X(x, y).
Izmedu Descartesovih x, y i polarnih r, koordinata (r > 0, 0 < 2)
tacke X(x, y) = X(r, ) postoji biunivoka veza iskazana jednakostima
(1.4.4)
x = r cos , y = r sin ,
sto se lako uocava sa Slike 1.4.5. Jednakosti (1.4.4) se cesto smatraju definicionim jednakostima polarnih koordinata.
y
y
X
r
j
Slika 1.4.5.
Analogne jednakosti sa (1.4.4) u yz i zxkoordinatnoj ravni su redom

(1.4.5)
y = r cos , z = r sin ; z = r cos , x = r sin .
U prvom slucaju je ugao izmedu pozitivnog dela yose i potega tacke, a

u drugom slucaju izmedu pozitivnog dela zose i potega.

I DEO
38
Uop
stene polarne koordinate se uvode jednakostima
(1.4.6)
x = ar cosn , y = br sinn ,
gde su a, b 6= 0 realne i n > 0 racionalna konstanta u opstem slucaju. Specijalno, za n = 1, (1.4.6) se svodi na
(1.4.7)
x = ar cos , y = br sin .
Iako isto oznacene, ocigledno je da u xyravni uopstene polarne koordinate

nemaju znacenje polarnih koordinata iz (1.4.4).
Maksimalni raspon koordinate r je 0 r < +, dok raspon koordinate
zavisi od n. Izdvajamo dva slucaja. Ako je n neparan broj, vrednosti za
su iz bilo kog segmenta duzine 2, npr. 0 2 ili , pa je
maksimalni raspon uopstenih polarnih koordinata
0 r < + , 0 2 .
Ako je n paran broj, obicno se uzima 0 /2, pa je maksimalni raspon
0 r < + , 0
.
2
U slucaju parnog broja n, uopstene polarne koordinate su lokalnog karaktera

jer se uvode razlicitim jednakostima (1.4.6) za tacke iz pojedinih delova
(kvadranata) xyravni.
Za r > 0 i iz odgovarajuceg raspona, jednakosti (1.4.6) ostvaruju bijekciju izmedu Descartesovih x, y i uopstenih polarnih r, koordinata.
Cilindri
cne koordinate su kombinacija polarnih i Descartesovih koordinata. U stvari, cilindricne koordinate predstavljaju produzenje polarnih
koordinata sa ravni na prostor, pa se kod nekih autora srecu pod zajednickim
imenom polarnocilindricne koordinate. Uvode se jednakostima
(1.4.8)
x = r cos , y = r sin , z = z ,
gde su r i polarne koordinate projekcije X 0 (x, y, 0) tacke X(x, y, z) na

xyravan, a z je Descartesova koordinata tacke X (Slika 1.4.6).
39
1. UVODNI POJMOVI
z
z
X
x
y
X
Slika 1.4.6.
Prema (1.4.1), koordinatne povrsi u ovom sistemu su cilindricne povrsi

r = c1 (c1 > 0) normalne na xyravan, poluravni = c2 koje su ogranicene
zosom (oslanjaju se na zosu) i takode su normalne na xyravan i ravni
z = c3 paralelne xyravni ([5], str. 81). Prema (1.4.2), koordinatne linije su
prave r = c1 , = c2 paralelne zosi, kruznice r = c1 , z = c3 i poluprave
= c2 , z = c3 u ravnima paralelnim xyravni. Poluprave imaju pocetke
na zosi. Koordinatne linije su uzajamno normalne, pa je i ovaj sistem
pravougli. Koordinatna linija = 0, z = 0 je polarna osa, r = 0 je zosa,
dok linija r = 0, z = 0 nije definisana jer se degenerise u tacku O(0, , 0)
(pol, koordinatni pocetak).
Maksimalni raspon cilindricnih koordinata je
(1.4.9)
0 r < + , 0 2 , < z < + ,
pri cemu umesto segmenta [0, 2] sme da se uzme bilo koji drugi segment
duzine 2.
Analogne jednakosti sa (1.4.8), kada se tacka X(x, y, z) projektuje na yz
i zxkoordinatnu ravan, su redom
y = r cos , z = r sin , x = x ; z = r cos , x = r sin , y = y .
Ugao ima znacenje kao u odgovarajucim jednacinama (1.4.5) kod polarnih
koordinata.
Uop
stene cilindri
cne koordinate su produzenje uopstenih polarnih
koordinata (1.4.6) sa ravni na prostor. Date su sa
x = ar cosn , y = br sinn , z = z
ili, za n = 1,
(1.4.10)
x = ar cos , y = br sin , z = z .
40

I DEO
Sferne koordinate su prostorne koordinate i uvode se jednakostima

(1.4.11)
x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin
ili
(1.4.12)
x = r cos sin , y = r sin sin , z = r cos ,
gde je r duzina potega tacke X(x, y, z), a ugao izmedu potega projekcije
X 0 (x, y, 0) na xyravan i pozitivnog dela xose. U (1.4.11) je ugao izmedu
potega tacke X i xyravni, a u (1.4.12) to je ugao izmedu potega tacke i
pozitivnog dela zose (Slike 1.4.7 i 1.4.8).
z
r
X
q
X
r
y
X
Slika 1.4.7.
y
X
Slika 1.4.8.
Koordinatne povrsi u ovom sistemu su sfere r = c1 (c1 > 0), poluravni

= c2 ogranicene zosom i normalne na xyravan i konusi = c3 oko
zose (osovina im je zosa) ([5], str. 82). Koordinatne linije su polukruznice
r = c1 , = c2 , kruznice r = c1 , = c3 i prave = c2 , = c3 ([7], str. 186).
I ovaj sistem je pravougli. Inace, sferne koordinate mogu da se shvate kao
generalizacija polarnih koordinata, sa prostornim tumacenjem velicine r i
dodatkom trece velicine .
Maksimalni raspon sfernih koordinata iz (1.4.11) je
(1.4.13)
0 r < + , 0 2 ,
,
2
2
a iz (1.4.12) je
(1.4.14)
0 r < + , 0 2 , 0 .
U prvom slucaju (1.4.13), vrednosti = /2 i = /2 uzimaju tacke

na negativnom i pozitivnom delu zose redom, a tacke u xyravni imaju
vrednost = 0. U drugom slucaju (1.4.14) je = 0 i = za tacke na
pozitivnom i negativnom delu zose redom, a = /2 za tacke u xyravni.
1. UVODNI POJMOVI
41
Kako ugao ima isto znacenje kao kod polarnih i cilindricnih koordinata,
vazi isto pravilo o njegovim granicama.
U matematici se obicno radi sa jednakostima (1.4.11), dok su (1.4.12)
cesce u tehnickim naukama. Mi cemo da radimo sa (1.4.11) i samo po
potrebi sa (1.4.12).
Ako se tacka X(x, y, z) projektuje na neku drugu koordinatnu ravan, npr.
na yzravan, jednakosti analogne sa (1.4.11) glase
y = r cos cos , z = r sin cos , x = r sin ,
pri cemu je ugao izmedu potega projekcije tacke X na yzravan i pozitivnog dela yose, a ugao izmedu potega tacke X i yzravni.
Uop
stene sferne koordinate se uvode sa
x = ar cosn cosk , y = br sinn cosk , z = cr sink ,
gde su a, b, c =
6 0 realne i n, k > 0 racionalne konstante. Ove koordinate se
retko primenjuju u navedenom generalnom slucaju, pa navodimo specijalan
slucaj, za n = k = 1,
(1.4.15)
x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin .
U xyravni uopstene sferne koordinate nemaju znacenje sfernih koordinata

iz (1.4.11).
Maksimalni raspon koordinata iz (1.4.15) je dat sa (1.4.13).
1.4.2. Primena generalisanih koordinata

Generalisane koordinate imaju veliku primenu jer se mnogi problemi neuporedivo jednostavnije resavaju upotrebom ovih koordinata. Na primer,
resavanje krivolinijskih, dvojnih i trojnih integrala je u velikom broju
slucajeva najjednostavnije ako se parametrizacija krive, odnosno opis oblasti
u ravni ili prostoru, izvrsi pomocu odgovarajucih generalisanih koordinata.
Izdvajamo neke od krivih i oblasti za koje su generalisane koordinate karakteristicne. Od krivih to su kruznica i elipsa u koordinatnoj ravni, od ravnih
oblasti unutrasnjost kruznice i elipse, a od prostornih oblasti unutrasnjost
sfere i elipsoida.
Po pitanju naziva krivih, oblasti i povrsi, terminologija u literaturi je
raznovrsna, cesto neusaglasena i dvosmislena. Tako se za unutrasnjost
42

I DEO
kruznice koriste termini krug, kruzna oblast ili oblast kruznice, a za unutrasnjost elipse elipsoidna oblast ili oblast elipse. Takode, unutrasnjost sfere
je oblast sfere ili sferna oblast, a unutrasnjost elipsoida je oblast elipsoida
i vise, kruznica se poistovecuje sa
ili, kao i kod elipse, elipsoidna oblast. Cak
krugom, dok sfera i elipsoid oznacavaju i povrsi i oblasti unutar njih. Da ne
bi bilo nesporazuma, u nastavku teksta koristimo izraze kruznica za krivu,
krug za njenu unutrasnjost, a sfera (lopta) i elipsoid iskljucivo za povrsi.
Koristicemo i slicne termine, kao sto su pravougaonik (kriva) i pravougaona
oblast, konus (povrs) i konusna oblast, itd. Dakle, izuzimajuci krug, uvek
naglasavamo kada se radi o oblasti. Pri tome nas interesuju samo zatvorene
oblasti (Definicija 1.1.15), npr. krug kao unutrasnjost kruznice zajedno sa
samom kruznicom.
1 Neka je L centralna kruznica u xyravni poluprecnika a > 0 (Slika 1.4.9), data implicitno sa
(1.4.16)
x2 + y 2 = a2 .
y
L
0
a x
Slika 1.4.9.
Zamenom Descartesovih polarnim koordinatama, tj. zamenom (1.4.4) u

(1.4.16), dobija se
r2 cos2 + r2 sin2 = a2 ,
zatim r2 = a2 i
r=a.
Za r = a jednakosti (1.4.4) postaju x = a cos , y = a sin . Imajuci u vidu
ogranicenje (1.4.3), iz prethodnog sledi
(1.4.17)
x = a cos , y = a sin , z = 0 ;
[0, 2] ,
sto su parametarske jednacine (1.1.1) kruznice L sa t = . U skladu sa

ranijim objasnjenjem, umesto [0, 2] moze da se uzme, npr., [, ].
43
1. UVODNI POJMOVI
Neka je sada L pomerena kruznica u xyravni poluprecnika a > 0 sa

centrom u tacki (x0 , y0 ) (Slika 1.4.10). Njena implicitna jednacina je tada
(x x0 )2 + (y y0 )2 = a2 .
(1.4.18)
Smenom u = x x0 , v = y y0 (translacija xykoordinatnog sistema u

uvkoordinatni sistem), kruznica L iz xyravni se transformise u centralnu
kruznicu L1 iz uvravni (Slika 1.4.11).
L1
y0
0
0
x0
a u
Slika 1.4.10.
Slika 1.4.11.
Kruznica L1 ima jednacinu oblika (1.4.16),

u2 + v 2 = a2 ,
pa na nju moze da se primeni prethodni postupak. Zamenom u = r cos ,
v = r sin sledi r = a i za L1 vazi
u = a cos , v = a sin ;
[0, 2] ,
sto povratkom u polaznu smenu daje x x0 = a cos , y y0 = a sin .

Parametarske jednacine kruznice L su
(1.4.19)
x = x0 + a cos , y = y0 + a sin , z = 0 ;
[0, 2] .
U praksi se ne realizuje citav prethodni postupak, vec se iz jednacina

(1.4.18) kruznica L prepoznaje kao pomerena i odmah se uvodi smena
(1.4.20)
x x0 = r cos , y y0 = r sin ,
koja dovodi do parametarskih jednacina (1.4.19).

Specijalan slucaj kruznice (1.4.18) je ona koja ima centar na nekoj od
koordinatnih osa i prolazi kroz koordinatni pocetak. Takva je, npr., kruznica
L sa Slike 1.4.12, cija je jednacina
(1.4.21)
(x a)2 + y 2 = a2 .
44

I DEO
Umesto (1.4.20), za ove kruznice moze da se koristi smena (1.4.4). Zamenom x = r cos , y = r sin u (1.4.21) sledi
r2 cos2 2ar cos + a2 + r2 sin2 = a2 ,
odakle je r2 2ar cos = 0 i r(r 2a cos ) = 0. Mogucnost r = 0 otpada
jer r = 0 definise tacku (koordinatni pocetak), pa ostaje
r = 2a cos .
Primecujemo da u ovom slucaju r nije konstanta, vec funkcija ugla , pri
cemu se ugao krece u rasponu /2 /2. Parametarske jednacine su
h i
(1.4.22)
x = 2a cos2 , y = 2a cos sin , z = 0 ; ,
.
2 2
Jednacine (1.4.22) u praksi mogu da budu mnogo pogodnije za potrebna
izracunavanja od jednacina (1.4.19).
Za kruznicu L sa Slike 1.4.13,
x2 + (y a)2 = a2 ,
L:
postupak se izvodi analogno. Dobija se r = 2a sin , 0 i parametarske jednacine

L:
x = 2a cos sin , y = 2a sin2 , z = 0 ;
y
2a
L
0
2a
[0, ] .
a
0
Slika 1.4.12.
Slika 1.4.13.
NAPOMENA 1.4.1. Uvodenje polarnih koordinata sa (1.4.4) kod kru

znica (1.4.18)
ne dovodi do jedinstvenih parametarskih jedna
cina kru
znice jer istom uglu na kru
znici
odgovaraju dve ta
cke sa r1 6= r2 (Slika 1.4.14). Isto tako, ugao se kre
ce u opsegu
1 2 (Slika 1.4.15), gde je 1 = arctan k1 , 2 = arctan k2 . Ovakvo iskazivanje
uglova 1 , 2 zahteva prethodno nala
zenje tangenata y = k1 x, y = k2 x kru
znice, a i
nepogodno je za prakti
cnu primenu. Analogna je situacija i kod drugih zatvorenih krivih
u koordinatnim ravnima.
45
1. UVODNI POJMOVI
r2
j2
r1
j1
x
x
Slika 1.4.14.
Slika 1.4.15.
Kod kru
znica koje prolaze kroz koordinatni po
cetak i imaju centar na x ili yosi,
granice ugla se odmah odreduju na osnovu specijalnog polo
zaja kru
znica u ravni, tj.
neposredno se uo
cavaju sa odgovaraju
cih slika. 4
2 Neka je L centralna elipsa u xyravni sa poluosama a, b > 0 na x i

yosi redom (Slika 1.4.16). Njena implicitna jednacina je
x2
y2
+
=1.
a2
b2
(1.4.23)
Smenom u = x/a, v = y/b (deformacija xykoordinatnig sistema u

uvkoordinatni sistem), elipsa L iz xyravni prelazi u centralnu jedinicnu
kruznicu L1 iz uvravni (Slika 1.4.17).
y
b
0
L2
L1
a x
Slika 1.4.16.
1 u
Slika 1.4.17.
Jednacina kruznice L1 je
u2 + v 2 = 1 .
Prema (1.4.16) i (1.4.17), za L1 vazi
u = cos , v = sin ;
[0, 2] ,
pa su parametarske jednacine elipse L

(1.4.24)
x = a cos , y = b sin , z = 0 ;
[0, 2] .

I DEO
46
Ovaj postupak se u praksi skracuje neposrednim uvodenjem smene

(1.4.25)
x = ar cos , y = br sin
u (1.4.23), sto daje r = 1 i parametarske jednacine (1.4.24). Jednakosti

(1.4.25) su, u stvari, definicione jednakosti uopstenih polarnih koordinata
(1.4.7). Ove koordinate su i uvedene sa ciljem da se na jednostavan nacin
izvrsi parametrizacija nepravilnih krivih, kakva je i elipsa.
Ako je L pomerena elipsa u xyravni sa poluosama a, b > 0 i centrom
u tacki (x0 , y0 ) (Slika 1.4.18), njena jednacina je
(x x0 )2
(y y0 )2
+
=1.
a2
b2
(1.4.26)
Posle translacije u = x x0 , v = y y0 ona postaje centralna elipsa L1 u

uvravni (Slika 1.4.19), a posle deformacije U = u/a, V = v/a centralna
jedinicna kruznica L2 u U V ravni (Slika 1.4.20).
v
L
y0
0
a
b
V
L2
L1
a u
1U
x0
Slika 1.4.18.
Slika 1.4.19.
Slika 1.4.20.
Za kruznicu L2 vazi
U = cos , V = sin ;
[0, 2] ,
pa za elipsu L1 vazi
u = a cos , v = b sin ;
[0, 2] .
Zato su trazene parametarske jednacine elipse L date sa

(1.4.27)
x = x0 + a cos , y = y0 + b sin , z = 0 ;
[0, 2] .
Do istih jednacina (1.4.27) dovodi odmah uvedena smena

(1.4.28)
x x0
y y0
= r cos ,
= r sin .
a
b
47
1. UVODNI POJMOVI
Kao i kod kruznica, u specijalnom slucaju za (1.4.26), kada elipsa L ima

centar na nekoj od koordinatnih osa i prolazi kroz koordinatni pocetak,
umesto (1.4.28) moze da se koristi smena (1.4.7), tj. (1.4.25). Za elipsu
L sa Slike 1.4.21,
(x a)2
y2
+
=1,
a2
b2
(1.4.29)
zamenom x = ar cos , y = br sin u (1.4.29) se dobija

r = 2 cos
i za /2 /2 slede parametarske jednacine elipse L
(1.4.30)
x = 2a cos2 , y = 2b cos sin , z = 0 ;
h i
,
.
2 2
Analogno, parametarske jednacine elipse L sa Slike 1.4.22,

x2
(y b)2
+
=1,
a2
b2
L:
su
L:
x = 2a cos sin , y = 2b sin2 ;
y
0
2b
2a x
[0, ] .
b
0
Slika 1.4.21.
Slika 1.4.22.
NAPOMENA 1.4.2. Ako ta

cka, kriva ili oblast pripadaju nekoj od koordinatnih
ravni, npr. xyravni, tre
ca koordinata z = 0 se obi
cno podrazumeva i u odgovaraju
cim
jedna
cinama ili opisima se izostavlja. Tako je (1.4.16) isto sto i
x 2 + y 2 = a2 , z = 0 ,
a (1.4.17) isto sto i
x = a cos , y = a sin ;
[0, 2] .
Koristi
cemo i nadalje jedan ili drugi zapis, u zavisnosti od procene koliko je naglasavanje
tre
ce koordinate zna
cajno za trenutnu situaciju. 4
48

I DEO
NAPOMENA 1.4.3. Zatvorene krive u koordinatnim ravnima, kao sto su kru

znice i
elipse, nemaju jedinstvenu eksplicitnu jedna
cinu u Descartesovim koordinatama. Tako
kru
znica (1.4.16) mora da se rastavi na delove koji mogu jedinstveno da se iska
zu, npr.
p
p
L1 : y = a2 x2 ,
L2 : y = a2 x2 ; x [a, a] .
S druge strane, svaka eksplicitna jedna
cina krive u ravni istovremeno predstavlja i skra
ceni
zapis parametarskih jedna
cina sa specijalno izabranim parametrom. Na primer, za krivu
L1 i x = t je
p
L1 : x = t , y = a2 t2 , z = 0 ; t [a, a] .
Zato se parametrizacija zatvorenih krivih u koordinatnim ravnima ne vrsi pomo
cu
Descartesovih koordinata, ve
c pomo
cu nekih drugih parametara, kakve su generalisane
koordinate, ali uz uvid u Napomenu 1.4.1. 4
3 Neka je D krug ogranicen kruznicom (1.4.16). Krug D se opisuje

implicitno nejednakoscu
x2 + y 2 a2
(1.4.31)
ili eksplicitno nejednakostima
(1.4.32)
a x a ,
a2 x2 y
a2 x2 ,
odnosno
(1.4.33)
a2 y 2 x
a2 y 2 , a y a .
Uvodenjem polarnih koordinata pomocu (1.4.4), opis istog kruga D je

(1.4.34)
0 r a , 0 2 .
Zamisljajuci polarni krivolinijski kao Descartesov pravolinijski koordinatni sistem sa osama r = 0 i = 0 i imajuci u vidu opis (1.4.34), krug
D iz xyravni (Slika 1.4.23) moze da se predstavi kao oblast pravougaonika
D u rravni (Slika 1.4.24). Opis (1.4.34) kruga D ima veliku prednost
nad opisima (1.4.32) i (1.4.33), posebno pri resavanju dvojnih integrala, jer
omogucava da se krug tretira kao pravougaona oblast.
j
2p
y
D
0
D*
a
x
0
Slika 1.4.23.
a
Slika 1.4.24.
49
1. UVODNI POJMOVI
Zahvaljujuci smeni (1.4.20), krug D ogranicen kruznicom (1.4.18) prelazi

u krug sa Slike 1.4.23 (ali u uvravni), koji se zatim tretira kao pravougaona
oblast sa Slike 1.4.24, opisana nejednakostima (1.4.34).
U specijalnom slucaju kruznice (1.4.21), krug D je opisan sa
(1.4.35)
0 r 2a cos ,
2
2
i u rravni predstavlja oblast D prikazanu na Slici 1.4.25. Ovaj opis

je takode mnogo pogodniji od odgovarajuceg opisa pomocu Descartesovih
koordinata.
j
-
p 2
0
D*
2a
-p 2
Slika 1.4.25.
4 Oblast D ogranicena elipsom (1.4.23) se smenom (1.4.25) transformise

u krug D1 u uvravni, a D1 se tretira kao pravougaona oblast D u rravni
sa opisom
(1.4.36)
0 r 1 , 0 2 .
Oblasti D, D1 i D su prikazane na Slikama 1.4.26, 1.4.27 i 1.4.28 redom.
b
0
j
2p
D1
D
a x
D*
u
0
Slika 1.4.26.
Slika 1.4.27.
Slika 1.4.28.
Oblast ogranicena elipsom (1.4.26) se smenom (1.4.28) transformise prvo

u elipsoidnu oblast sa Slike 1.4.26 (ali u uvravni), a zatim u krug sa
Slike 1.4.27 (u U V ravni). Krug se posmatra kao pravougaona oblast sa
Slike 1.4.28, opisana nejednakostima (1.4.36).

I DEO
50
U slucaju elipse (1.4.29), odgovarajuca elipsoidna oblast D ima opis

(1.4.37)
0 r 2 cos ,
2
2
i u rravni predstavlja oblast D prikazanu na Slici 1.4.25 za a = 1.

NAPOMENA 1.4.4. U prethodnom izlaganju smo pominjali translaciju i deformaciju koordinatnog sistema, bez objasnjavanja ovih pojmova, a pouzdaju
ci se u intuitivno
razumevanje istih od strane
citalaca. Sa ovim transformacijama ([5], str. 83102) treba
biti na oprezu, posebno sa deformacijom (1.4.6), kojom se sa Descartesovih x, y prelazi
na uopstene polarne koordinate r, . U navedenom primeru elipse i oblasti ograni
cene
njome, (1.4.7) je kompozicija dve deformacije. Prvom se elipsa prevodi u kru
znicu, a drugom kru
znica u pravougaonik. Uopste uzev, uticaj deformacije (1.4.6) na promenu krivih
i oblasti, tj. na opseg vrednosti koordinata r, , nije uvek lako sagledati. To se, pre svega,
odnosi na koordinatu jer se ona
cesto javlja kao parametar, pa je njen opseg zna
cajan
za prakti
cnu primenu. Ovim problemom
cemo da se bavimo kroz konkretne primere. 4
5 Ako je S sfera poluprecnika a > 0 sa centrom u koordinatnom pocetku

(Slika 1.4.29), njena jednacina je
x2 + y 2 + z 2 = a2 .
(1.4.38)
z
a
S
0
a y
x
Slika 1.4.29.
Zamenom Descartesovih sfernim koordinatama, tj. zamenom (1.4.11) u

(1.4.38), dobija se redom:
r2 cos2 cos2 + r2 sin2 cos2 + r2 sin2 = a2 ,
r2 cos2 + r2 sin2 = a2 ,
r2 = a2 i
r=a.
Povratkom sa r = a u (1.4.11), slede parametarske jednacine (1.1.2) sfere
S:
x = a cos cos , y = a sin cos , z = a sin ;
(, ) D ,
51
1. UVODNI POJMOVI
gde je D pravougaona oblast u ravni opisana sa

D :
0 2 ,
.
2
2
Opis oblasti D je sadrzan u ogranicenjima (1.4.13).

NAPOMENA 1.4.5. Sa opstim parametarskim jedna
cinama (1.1.2) otvorenih i
zatvorenih povrsi cemo da radimo uglavnom teorijski, pa se na parametrizaciji dalje ne
zadr
zavano. Parametrizaciju sfere smo izveli radi ilustracije postupka u slu
caju zatvorenih
povrsi, koje nemaju jedinstvenu eksplicitnu jedna
cinu u Descartesovim koordinatama. Sa
sli
cnom situacijom smo se sreli kod zatvorenih krivih u ravni (Napomena 1.4.3), pa nadalje
treba imati u vidu i analognost sa zapa
zanjima iznetim u Napomenama 1.4.1, 1.4.4. 4
6 Neka je D prostorna oblast ogranicena sferom (1.4.38), tj. oblast

x2 + y 2 + z 2 a2 .
(1.4.39)
Pomocu Descartesovih koordinata oblast D moze eksplicitno da se opise na

tri nacina, od kojih je jedan
p
p
a x a , a2 x2 y a2 x2 ,
(1.4.40)
p
p
a2 x2 y 2 z a2 x2 y 2 .
Uvodenjem sfernih koordinata sa (1.4.11), komplikovani opis (1.4.40) se
zamenjuje jednostavnim opisom
(1.4.41)
0 r a , 0 2 ,
.
2
2
Posmatrano u rsistemu kao Descartesovom, nejednakosti (1.4.41) predstavljaju oblast kvadra D (Slika 1.4.30).
q
p 2
2p
-p 2
D*
Slika 1.4.30.
Sfera S poluprecnika a > 0 sa centrom u tacki (x0 , y0 , z0 ) (Slika 1.4.31)

ima jednacinu
(1.4.42)
(x x0 )2 + (y y0 )2 + (z z0 )2 = a2 ,
52

I DEO
a oblast D ogranicena njome ima opis

(1.4.43)
(x x0 )2 + (y y0 )2 + (z z0 )2 a2 .
z0
0
x
y0
x0
Slika 1.4.31.
Zahvaljujuci smeni
(1.4.44)
x x0 = r cos cos , y y0 = r sin cos , z z0 = r sin ,
oblast sfere D se tretira kao oblast kvadra D sa Slike 1.4.30, opisan nejednakostima (1.4.41).
Specijalan slucaj sfere (1.4.42) je ona koja ima centar na nekoj od koordinatnih osa i prolazi kroz koordinatni pocetak. Takva je, npr., sfera S sa
Slike 1.4.32, cija je jednacina
(1.4.45)
x2 + y 2 + (z a)2 = a2 .
z
2a
S
a
Slika 1.4.32.
U ovom slucaju umesto (1.4.44) moze da se koristi smena (1.4.11), tj.

x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin . Oblast ogranicena sferom
tada ima opis
(1.4.46)
0 r 2a sin , 0 2 , 0 ,
2
53
1. UVODNI POJMOVI
pri cemu se granice ugla sagledavaju direktno sa Slike 1.4.32.

7 Elipsoid S sa poluosama a, b, c > 0 na x, y i zosi redom i sa centrom
u koordinatnom pocetku (Slika 1.4.33) ima jednacinu
x2
y2
z2
+
+
=1,
a2
b2
c2
(1.4.47)
a oblast elipsoida D ima opis

x2
y2
z2
+
+
1.
a2
b2
c2
(1.4.48)
z
c
S
0
x
Slika 1.4.33.
Uvodenjem uopstenih sfernih koordinata pomocu (1.4.15), oblast D se

opisuje jednostavno sa
(1.4.49)
0 r 1 , 0 2 ,
.
2
2
U rsistemu kao Descartesovom, nejednakosti (1.4.49) predstavljaju specijalan slucaj oblasti kvadra sa Slike 1.4.30 za a = 1.
Smenom
x x0 = ar cos cos , y y0 = br sin cos , z z0 = cr sin
se elipsoidna oblast
(x x0 )2
(y y0 )2
(z z0 )2
+
+
1
a2
b2
c2
opisuje nejednakostima (1.4.49).
Uvodenje uopstenih sfernih koordinata sa (1.4.15) u slucaju elipsoidne
oblasti
x2
y2
(z c)2
+
+
1
a2
b2
c2

I DEO
54
dovodi do opisa (1.4.46) sa a = 1.

8 Nevezano za generalisane koordinate, navodimo jos neke povrsi koje se
cesto javljaju pri resavanju prakticnih problema. To su konus, paraboloid i
cilindricna povrs.
Konus S1 sa zosom kao osovinom ima jednacinu
p
z = a x2 + y 2 ,
(1.4.50)
gde je a > 0 realna konstanta. Definisan je za svako (x, y) R2 . Iz (1.4.50)

je ocigledno z 0, pa se konus S1 nalazi iznad xyravni. Osim ovog, zosu
za osovinu ima i konus S2 sa jednacinom
(1.4.51)
z = a
p
x2 + y 2 ,
samo se on nalazi ispod xyravni zbog z 0 (Slika 1.4.34). Konusi S1 i S2 se

najcesce smatraju delovima jedne konusne povrsi S = S1 S2 sa implicitnom
jednacinom
S : z 2 = a2 x2 + y 2 .
Konusi S3 i S4 sa yosom kao osovinom imaju jednacine
S3 :
p
y = a x2 + z 2 ,
S4 :
y = a
x2 + z 2
i izgled sa Slike 1.4.35. Analogno vazi i za konuse cija je osovina xosa.
z
S4
S1
S3
y
x
S2
Slika 1.4.34.
y
x
Slika 1.4.35.
Konuse smo vec pominjali kao koordinatne povrsi u slucaju sfernih koordinata ( = c3 za /2 < c3 < /2).
55
1. UVODNI POJMOVI
Paraboloid S1 cija je osovina zosa ima jednacinu

z = a(x2 + y 2 ) ,
(1.4.52)
gde je a > 0 realna konstanta. Definisan je za svako (x, y) R2 i citav

se nalazi iznad xyravni jer je z 0. Jos jedan paraboloid ima zosu za
osovinu, a to je S2 sa jednacinom
z = a(x2 + y 2 ) ,
(1.4.53)
koji je ceo ispod xyravni zbog z 0 (Slika 1.4.36). Jednacine paraboloida

S1 i S2 mogu da se objedine u jednu jednacinu
2
z 2 = a2 x2 + y 2 ,
ali se u praksi, za razliku od konusa, to skoro nikad ne radi.
Analogni su slucajevi paraboloida sa x i yosom kao osovinom.
z
S1
y
x
S2
Slika 1.4.36.
NAPOMENA 1.4.6. U Definiciji 1.1.19 je oblast definisanosti prostorne povrsi bila
ograni
cena. Kod konusa i paraboloida nismo uveli takvo ograni
cenje, a uvodi
cemo ga
kada konkretne prilike to zahtevaju. Konus i paraboloid su otvorene povrsi prema Definiciji 1.1.20. 4
Neka kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni, npr. xyravni. Ako se

kroz svaku tacku krive L postavi prava p paralelna zosi, geometrijsko mesto
takvih pravih formira cilindricnu povrs S (Slika 1.4.37). Kriva L je direktrisa
ili linija vodilja, a prave p su generatrise ili izvodnice. Kao geometrijsko mesto
pravih, cilindricna povrs je neogranicena. Ukoliko je ogranicimo krivama L1
i L2 , ove krive zovemo osnovama ili bazisima.
Cilindricna povrs S ima istu jednacinu kao direktrisa L. Pri tome je
treca koordinata z = 0 za krivu L, dok je z R za povrs S proizvoljna. Na
primer, ako su jednacine direktrise
L:
x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ;
t [, ] ,
56

I DEO
jednacine cilindricne povrsi S su

(1.4.54)
x = x(t) , y = y(t) ;
t [, ] .
Kako se za krive u koordinatnim ravnima najcesce ne navodi koordinata koja

je jednaka nuli, a za cilindricne povrsi se podrazumeva i nikad ne upisuje
proizvoljna koordinata, to se jednacine direktrise L i cilindricne povrsi S ne
razlikuju. Zato je uvek potrebno naglasiti da li se jednacine odnose na ravan
ili prostor, tj. na krivu ili cilindricnu povrs.
Analogno razmatranje vazi za cilindricne povrsi cije su direktrise u yz i
zxkoordinatnoj ravni.
Cilindricne povrsi smo vec pominjali kao koordinatne povrsi u slucaju
cilindricnih koordinata (r = c1 za c1 > 0).
z
L2
S
L
x
L1
Slika 1.4.37.
NAPOMENA 1.4.7. Prema na

cinu na koji nastaju, konus i cilindri
cna povrs spadaju
u pravolinijske povrsi, a paraboloid je obrtna povrs ([5], str. 181190). Definicije ovih
povrsi u opstem slu
caju, vezane za na
cin njihovog nastanka, nismo razmatrali. Izdvojili
smo samo neke specijalne slu
cajeve i prezentovali ih u obliku koji odgovara potrebama
ovog kursa. 4
2.1. Krivolinijski integrali po luku

(I vrste)
U cilju definisanja krivolinijskih integrala po luku, prosledujemo opste
pravilo o formiranju Riemannovih integrala, uvodeci konkretne umesto
opstih oznaka.
Neka je oblast integracije OI = L, gde je L orijentisana prostorna kriva.
Tackama Ti (i = 0, 1, . . . , n) se kriva L deli (Definicija 1.2.3, Slika 1.2.11) na
y
n delova P Di = Ti1 Ti (i = 1, 2, . . . , n). Unutar svakog dela se bira tacka

y
Xi (i , i , i ). Za Xi Ti1 Ti moze da se uzme bilo koja tacka. Karakteristika podeonih delova je njihova duzina
y
k(P Di ) = m Ti1 Ti = i > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = H(x, y, z) neprekidna na krivoj
L, gde je tacka X(x, y, z) L proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = H(Xi ) =
H(i , i , i ) se mnozi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija integralna suma, a zatim i odgovarajuci integral.
Definicija 2.1.1. Zbir
(2.1.1)
S (n) =
n
X
H(Xi ) i =
i=1
n
X
H(i , i , i ) i
i=1
je integralna suma po luku funkcije H(x, y, z).

Definicija 2.1.2. Ukoliko postoji kad n i max i 0, granicna
1in
vrednost
(2.1.2)
H(x, y, z) d = lim S (n)

n
57

I DEO
58
je krivolinijski integral po luku ili krivolinijski integral I vrste funkcije

H(x, y, z).
Granicna vrednost (2.1.2) mora da postoji nezavisno od nacina deobe L
i izbora tacaka Xi , sto je uslov egzistencije svih Riemannovih integrala, pa
vise necemo da ga ponavljamo.
Promena orijentacije krive L dovodi do promene rasporeda tacaka Ti (i =
0, 1, . . . , n) na krivoj (Slika 1.2.11). Medutim, to ne menja duzine i podeoka
y
Ti1 Ti , pa karakteristike podeonih delova zadrzavaju znak k(P Di ) = i > 0

za svako i = 1, 2, . . . , n. Zato integralna suma (2.1.1) i integral (2.1.2) ostaju
isti. Zakljucujemo da orijentacija krive L ne utice na vrednost krivolinijskog
integrala I vrste, sto znaci da za njih ne vazi osobina (1.3.8), vec vazi
Z
H(x, y, z) d .
H(x, y, z) d =
L+
Ako je l = m(L) duzina cele krive L, za H(x, y, z) 1 iz (2.1.1) i (2.1.2)

sledi osobina (1.3.9), tj.
Z
(2.1.3)
d = lim
L
n
X
i = lim l = l .
i=1
Neka je M > 0 konacan realan broj, takav da je |H(x, y, z)| M za svaku

tacku X(x, y, z) L. Ako je l duzina krive L, prema (2.1.1) i (2.1.2) sledi i
osobina (1.3.10), tj.
n
n
Z

X
X
H(Xi ) i lim
|H(Xi )| i M l .
H(x, y, z) d = lim
L
i=1
i=1
Za H(x, y, z) M vazi znak jednakosti.

Geometrijska interpretacija krivolinijskog integrala I vrste moze da se da
samo kada kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni, npr. xyravni. Tada
se funkcija H(x, y, z) svodi na funkciju
dve nezavisno promenljive f (x, y) =
R
H(x, y, 0). Krivolinijski integral L f (x, y) d izracunava povrsinu cilindricne
povrsi cije su izvodnice paralelne zosi, donji bazis (i direktrisa) je kriva L,
a gornji bazis se nalazi u preseku te povrsi i povrsi z = f (x, y) (Slika 2.1.1).
Sagledavanje ovog geometrijskog tumacenja je jednostavno. Ako krivu L
ispravimo, ispravlja se i opisana cilindricna povrs. Dovodeci krivu L,
npr., na yosu i cilindricnu povrs u yzravan, nastaje situacija koja je u
59
potpunosti analogna situaciji kod odredenih integrala jer kriva L postaje

segment na yosi, a cilindricna povrs postaje oblast krivolinijskog trapeza
kao na Slici 1.3.1, samo u yzravni.
z = f(x,y)
L
x
Ti-1
Ti
Slika 2.1.1.
U skladu sa uocenom analogijom u geometrijskoj interpretaciji krivolinijskog integrala I vrste i odredenog integrala je i sledece zapazanje. Na
Slici 2.1.1 je prikazan slucaj kada je f (x, y)R 0 duz citave krive L. Ako je
f (x, y) 0 za svako (x,
f (x, y) d je negativna, pa za
L
R y) L, vrednost
povrsinu treba uzeti L f (x, y) d . Ako f (x, y) menja znak duz krive L,
krivu treba podeliti tako da na dobijenim delovima f (x, y) ima stalan znak,
zatim na svakom od delova izracunati integral i sabrati module nadenih
_
vrednosti. Na primer, za L = AB, C L, f (x, y) 0 na AC i f (x, y)

_
R
0 na CB, povrsinu cilindricne povrsi dobijamo pomocu _ f (x, y) d +
AC
R
_ f (x, y) d.
CB
Specijalno, neka L pripada nekoj od koordinatnih osa, npr., neka je L =

[a, b] segment na xosi. Tada se podintegralna funkcija H(x,
y, z) svodi na
R
funkciju f (x) = H(x, 0, 0), a krivolinijski integral I vrste L H(x, y, z) d na
Rb
odredeni integral a f (x) dx.
NAPOMENA 2.1.1. Neka je kriva L data parametarskim jedna
cinama (1.1.1).
Za funkciju H(x,
y,
z)
ka
z
emo
da
je
neprekidna
na
krivoj
L
ako
je
funkcija
f (t) =

H x(t), y(t), z(t) neprekidna na segmentu [, ]. 4
2.2. Krivolinijski integrali po koordinatama

(II vrste)
Kod krivolinijskih integrala po koordinatama situacija je ista kao kod
krivolinijskih integrala po luku. Oblast integracije je OI = L, gde je L

I DEO
60
orijentisana prostorna kriva. Kriva L se tackama Ti (i = 0, 1, . . . , n) deli

y
na lukove P Di = Ti1 Ti (i = 1, 2, . . . , n) i u svakom od njih se bira tacka

Xi (i , i , i ). Ovi tipovi integrala se medusobno razlikuju u izabranoj karakteristici podeonih delova k(P Di ). Ako je Ti (xi , yi , zi ), kod krivolinijskih
integrala po koordinatama se za karakteristiku bira jedan od izraza:
k(P Di ) = xi xi1 , k(P Di ) = yi yi1 , k(P Di ) = zi zi1 .
Dakle, karakteristika k(P Di ) je razlika izmedu odgovarajucih koordinata
uzastopnih podeonih tacaka Ti1 i Ti , s tim sto se uvek od koordinate
naredne oduzima koordinata prethodne tacke podele. Ako je X(x, y, z) L
proizvoljna tacka i podintegralna funkcija P F (X) = P (x, y, z) neprekidna
na L, dolazi se do sledecih definicija.
(2.2.1)
Sx (n) =
n
X
P (Xi ) (xi xi1 ) =
i=1
n
X
P (i , i , i ) (xi xi1 )
i=1
je integralna suma po koordinati x funkcije P (x, y, z).

Definicija 2.2.2. Ukoliko postoji kad n i max |xi xi1 | 0,
1in
granicna vrednost
Z
(2.2.2)
P (x, y, z) dx = lim Sx (n)

n
je krivolinijski integral po koordinati x ili krivolinijski integral II vrste funkcije

P (x, y, z).
Ako su Q(x, y, z) i R(x, y, z) funkcije neprekidne na L, analogno se definisu
integralne sume po koordinatama y i z,
Sy (n) =
n
X
Q(Xi ) (yi yi1 ) , Sz (n) =
i=1
n
X
R(Xi ) (zi zi1 ) ,
i=1
kao i krivolinijski integrali po koordinatama y i z,

Z
Z
Q(x, y, z) dy = lim Sy (n) ,
R(x, y, z) dz = lim Sz (n) .
L
Ovi integrali su takode krivolinijski integrali II vrste.
61
Definicija 2.2.3. Potpuni krivolinijski integral II vrste je

Z
(2.2.3)
P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz
ZL
Z
Z
= P (x, y, z) dx +
Q(x, y, z) dy +
R(x, y, z) dz .
L
Vidimo da je potpuni krivolinijski integral samo kraci zapis zbira krivolinijskih integrala po koordinatama u kojima se integracija vrsi po istoj krivoj
L. Smisao uvodenja ovog integrala bice razjasnjen kasnije, u okviru vektorskih krivolinijskih integrala.
_
Posmatrajmo krivu L = AB i pretpostavimo da su a, b (a < b) prve

koordinate granicnih tacaka A, B redom. Takode, pretpostavimo da je u
jednacinama (1.1.1) preslikavanje x = x(t) bijekcija. Tada orijentaciji krive
od tacke A ka tacki B i podeli tackama Ti odgovara rastuca podela segmenta
[a, b] tackama xi na xosi (Slika 2.2.1), dok orijentaciji od B ka A odgovara
opadajuca podela segmenta (Slika 2.2.2). Dakle, karakteristike podeonih
y
delova za svako i = 1, 2, . . . , n su k(P Di ) = xi xi1 > 0 u slucaju L = AB

y
i k(P Di ) = xi xi1 < 0 u slucaju L = BA. Suprotan znak k(P Di )

uslovljava suprotan znak integralne sume, a time i krivolinijskog integrala
po koordinati x. Zakljucujemo da za krivolinijski integral po koordinati x
vazi osobina (1.3.8), tj. vazi
Z
Z
P (x, y, z) dx =
P (x, y, z) dx ,
L+
pri cemu L oznacava samo suprotno orijentisanu krivu u odnosu na L, ne

obavezno negativno orijentisanu. Analogno se zakljucuje i za krivolinijske
integrale po ostalim koordinatama, pa osobina (1.3.8) vazi generalno za sve
krivolinijske integrale II vrste.
Ti-1
Ti
Ti
B
a
xi-1
x
B
y
xi
xi
x
Slika 2.2.1.
Ti-1
xi-1
b
Slika 2.2.2.
62

I DEO
Primecujemo da je segment [a, b] projekcija krive L na xosu. Pretpostavka da je x = x(t) bijekcija uvedena je da bi i projektovanje L na
xosu bilo bijekcija. Ovaj uslov obezbeduje da segment [a, b] i kriva L imaju
saglasne orijentacije (Napomena 1.2.5) i da koordinate xi podeonih tacaka
Ti krive, kao podeone tacke segmenta, slede jedna za drugom. Takode,
k(P Di ) = |xi xi1 | je duzina projekcije podeoka P Di na xosu, uzeta sa
znakom + ili u zavisnosti od orijentacije krive.
Osobina (1.3.9) ne vazi za krivolinijske integrale II vrste jer karakteristike
y
k(P Di ) nisu velicine podeonih delova Ti1 Ti .

Osobinu (1.3.10) pokazujemo u slucaju krivolinijskog integrala po koordinati x, a slicno se pokazuje i za integrale po ostalim koordinatama. Neka
je M > 0 konacan realan broj, |P (x, y, z)| M i l duzina krive L. Tada je
|xi xi1 | i (Slika 2.2.3) i
n
Z
|P (Xi )| |xi xi1 |

P (x, y, z) dx lim
n
i=1
M lim
n
X
|xi xi1 | M lim
i=1
n
X
i = M l ,
i=1
gde je i duzina luka Ti1 Ti , a jednakost vazi ako je P (x, y, z) M i ako je L

paralelna xosi. Radi jednostavnosti, na Slici 2.2.3 je predstavljena kriva L u
xyravni. Duzina hipotenuze mi u uocenom pravouglom trouglu je najkrace
rastojanje izmedu tacaka Ti1 i Ti , pa je mi i . Kako je |xi xi1 | duzina
katete u istom trouglu, to je |xi xi1 | mi , dakle |xi xi1 | i . Ako
je kriva L paralelna xosi, tada je |xi xi1 | = i . Primecujemo da u ovom
slucaju vazi i stroza nejednakost
Z
P (x, y, z) dx M (b a) ,
L
gde su a i b (a < b) prve koordinate granicnih tacaka krive L.
Ti
mi
li
Ti-1
|xi -xi-1|
x i-1 x
xi
Slika 2.2.3.
63
Za krivolinijske integrale II vrste je znacajna i sledeca osobina. Ako kriva

L pripada ravni normalnoj na xosu, vazi
Z
(2.2.4)
P (x, y, z) dx = 0 ,
L
sto se lako pokazuje. Neka je S ravan normalna na xosu, koja xosu sece
u tacki x = a. Sve tacke ravni S, pa i tacke sa krive L, tada imaju istu
prvu koordinatu x = a. Zato je x0 = x1 = = xn = a, xi xi1 = 0
za svako i = 1, 2, . . . , n i, prema (2.2.1) i (2.2.2), sledi (2.2.4). Analognu
osobinu imaju integrali po koordinatama y i z.
Osobina (2.2.4) ne vazi za krivolinijske integrale po luku jer je i 6= 0 za
svako i = 1, 2, . . . , n bez obzira na polozaj krive.
Geometrijska interpretacija krivolinijskog integrala II vrste moze da se da
pod istim uslovom pripadnosti krive L nekoj od koordinatnih ravni, kao u
slucaju krivolinijskog integrala I vrste.
Zato imamo u vidu istu situaciju
R
(Slika 2.1.1). Krivolinijski integral L f (x, y) dy izracunava povrsinu projekcije cilindricne povrsi na yzravan, pod uslovom da je projektovanje bijektivno (Slika 2.2.4).
yi-1 yi
Ti-1 T
Slika 2.2.4.
Znamo da znak krivolinijskog integrala II vrste, osim od znaka podintegralne funkcije, zavisi i od orijentacije krive L. Na Slici 2.2.4 je izabrana ona
orijentacija za koju je yi yi1 > 0 (i = 1, 2, . . . , n). U slucaju suprotne
orijentacije je
R yi yi1 < 0 i vrednost integrala je negativna, pa za povrsinu
treba uzeti L f (x, y) dy . Uticaj znaka podintegralne funkcije na znak integrala je isti kod svih Riemannovih integrala, konkretno kod krivolinijskih
integrala I i II vrste. Zato ranije dati komentari o izracunavanju povrsine u
zavisnosti od znaka podintegralne
funkcije ostaju i ovde na snazi.
R
Interpretacija integrala L f (x, y) dx je analogna prethodnoj, samo projektovanje treba vrsiti na zxravan.
Specijalno, neka L pripada nekoj od koordinatnih osa, npr., neka je L =
[a, b] segment na xosi. Tada se podintegralna funkcija P (x, y, z) svodi na

I DEO
64
R
funkciju f (x) = P (x, 0, 0), a krivolinijski integral II vrste L P (x, y, z) dx
Rb
na odredeni integral a f (x) dx ako je kriva L orijentisana od a ka b ili na
Ra
f (x) dx ako je orijentisana od b ka a.
b
NAPOMENA 2.2.1. Bilo koja kriva se u literaturi
cesto sre
ce pod imenom luk, put ili
trajektorija. Tako se za krivu L po kojoj se vrsi integracija ka
ze da je L kriva, luk ili put
integracije. Cest
je i termin smer integracije jer je L orijentisana kriva.
Krivolinijski integrali po luku i koordinatama su dobili svoja imena prema izabranim
karakteristikama podeonih delova. U prvom slu
caju se karakteristikom k(P Di ) = i kriva
(luk) tretira direktno. U drugom slu
caju se karakteristikom, npr. k(P Di ) = xi xi1 ,
kriva tretira posredno, preko njene projekcije na xosu, tj. pomo
cu prvih koordinata
njenih ta
caka. 4
2.3. Izra
cunavanje krivolinijskih integrala
Izracunavanje krivolinijskih, kao i ostalih Riemannovih integrala, svodi
se na izracunavanje odgovarajucih odredenih integrala. Uslove i pravila prevodenja krivolinijskih na odredene integrale formulisacemo u obliku teorema.
2.3.1. Izra
cunavanje krivolinijskih integrala I vrste
Teorema 2.3.1. Ako je orijentisana kriva L data parametarskim jednacinama
L : x = x(s) , y = y(s) , z = z(s) ; s [0, l] ,
gde je parametar s duzina dela krive merena od jedne njene granicne tacke
i l ukupna duzina krive, tada je
Z
Z l
(2.3.1)
H(x, y, z) d =
H x(s), y(s), z(s) ds .
L
Dokaz. Neka su A i B granicne tacke krive L, a s duzina dela krive

merena od bilo koje granicne tacke, npr. od tacke A. S obzirom na znacenje
parametra s, ocigledno je s [0, l], pri cemu s = 0 odgovara tacki A, a s = l
tacki B. Jos, neka su s = si (i = 0, 1, . . . , n) vrednosti parametra s koje
odgovaraju podeonim tackama Ti (Slike 2.3.1, 2.3.2).
si-1
Tn = B
si
Ti-1
li
Ti
A= T0
si
T0 = B
si-1
Ti
li
Ti-1
A= Tn
Slika 2.3.1.
Slika 2.3.2.
65
y
Za orijentaciju krive L od tacke A ka tacki B, tj. za L = AB, parametar

s raste od s = s0 = 0 do s = sn = l, pa je i = si si1 > 0 za svako
i = 1, 2, . . . , n (Slika 2.3.1). Ako je s = i [si1 , si ] vrednost parametra
y
koja odgovara tacki Xi (i , i , i ) Ti1 Ti , vazi
Xi (i , i , i ) = Xi x(i ), y(i ), z(i ) ,
H(Xi ) = H x(i ), y(i ), z(i ) = f (i )

i
S (n) =
n
X
H(Xi ) i =
i=1
n
X
f (i ) (si si1 ) = Ss (n) .
i=1
Dobijeni zbir Ss (n) je integralna suma za odredeni integral u kome je podintegralna funkcija
f (s) = H x(s), y(s), z(s) ,

a oblast integracije segment [0, l]. Kako tacke si (i = 0, 1, . . . , n) cine rastucu
podelu segmenta [0, l], to je
Z
Z l
H(x, y, z) d = lim S (n) = lim Ss (n) =
f (s) ds
n
Z
=
H x(s), y(s), z(s) ds .
0
y
Za suprotnu orijentaciju L = BA parametar s opada od s = s0 = l do

s = sn = 0, pa je i = si1 si > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n (Slika 2.3.2) i
S (n) =
n
X
f (i ) (si1 si ) =
i=1
n
X
f (i ) (si si1 ) = Ss (n) .
i=1
Kako tacke si (i = 0, 1, . . . , n) cine opadajucu podelu segmenta [0, l], to je

Z
Z 0
Z l
H(x, y, z) d = lim S (n) = lim Ss (n) =
f (s) ds =
f (s) ds
n
Z
=
H x(s), y(s), z(s) ds ,
cime je dokaz teoreme zavrsen.

Teorema 2.3.2. Ako je orijentisana kriva L data parametarskim jednacinama
L : x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t [, ] ,
66

I DEO
gde je parametar t proizvoljan, tada je

Z
(2.3.2)
H(x, y, z) d
L
Z
=
q 2
H x(t), y(t), z(t) x0 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt .
Dokaz Teoreme 2.3.2 je izveden u [6], str. 4749. Ovde ga zbog komplikovanosti izostavljamo, uz napomenu da su za njegovu realizaciju potrebne
jednakosti
Z ti q
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt ,
i =
ti1
gde su ti1 , ti vrednosti parametra t koje odgovaraju podeonim tackama

Ti1 , Ti . Pri tome je ti1 < ti ako je L pozitivno orijentisana prema Definiciji 1.2.1, a ti1 > ti ako je L negativno orijentisana.
Specijalno, ako je parametar t neka od Descartesovih koordinata, npr.
x [a, b], parametarske jednacine krive L su
x = x(t) = t , y = y(t) , z = z(t) ;
t [a, b]
ili, uobicajeno zapisano,

L:
y = y(x) , z = z(x) ;
x [a, b]
i (2.3.2) postaje
Z
(2.3.3)
H(x, y, z) d =
L
q
H x, y(x), z(x) 1 + y 0 2 (x) + z 0 2 (x) dx .
U sva tri navedena slucaja (2.3.1), (2.3.2) i (2.3.3) granice odredenih integrala su uzete od manje ka vecoj, tj. u smeru rasta izabranog parametra, sto
odgovara pozitivnoj orijentaciji krive (Definicija 1.2.1) bez obzira na njenu
stvarnu orijentaciju, a u skladu je sa ranijim zakljuckom da orijentacija krive
ne utice na krivolinijske integrale I vrste.
Ukoliko se kriva L sastoji od delova sa razlicitom parametrizacijom, treba
primeniti opstu osobinu Riemannovih integrala (1.3.7).
PRIMER 2.3.1. Izra
cunati du
zinu dela krive (cikloida)
L1 :
x = t sin t , y = 1 cos t , z = 0 ;
izmedu ta
caka A(0, 0, 0) = O(0, 0, 0) i B(2, 0, 0).
tR
67
_
Neka je kriva L = AB deo zadate krive L1 (Slika 2.3.3)

ciju du
zinu l = m(L) treba
izra
cunati.
y
L1
-2
-4
Slika 2.3.3.
Du
zina l se izra
cunava prema (2.1.3), tj.
Z
l=
d .
L
Kriva L ima parametarske jedna

cine kao L1 , uz ograni
cenje za parametar t,
L:
x = t sin t , y = 1 cos t , z = 0 ;
t [, ] ,
pri cemu vrednosti t = i t = , koje odgovaraju grani

cnim ta
ckama A i B, nisu poznate.
Ove vrednosti se odreduju iz
cinjenice da je A, B L, tj. da koordinate ta
caka A i B
zadovoljavaju jedna
cine krive L. Za ta
cku A(0, 0, 0) je x = 0, y = 0, pa va
zi
0 = t sin t , 0 = 1 cos t .
Iz druge jedna
cine dobijenog sistema je cos t = 1 i t = 2k (k = 0, 1, 2, . . . ). Za
t = 2k prva jedna
cina postaje 0 = 2k sin 2k. Kako je sin 2k = 0, to je 2k = 0 i
k = 0. Dakle, za ta
cku A je t = 2k = 0, pa je = 0. Analogno, za ta
cku B(2, 0, 0) je
x = 2, y = 0, pa je
2 = t sin t , 0 = 1 cos t .
Iz druge jedna
cine je t = 2k, sto smenom u prvu daje 2 = 2k i k = 1. Sada je
t = 2k = 2 i = 2. Kona
cno, parametarske jedna
cine krive L su
L:
x = t sin t , y = 1 cos t , z = 0 ;
t [0, 2] .
Prema tvrdenju (2.3.2) Teoreme 2.3.2 sa H(x, y, z) 1 du

zina l je
Z
l=
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt .
Kako je
x0 (t) = 1 cos t , y 0 (t) = sin t , z 0 (t) = 0 ;
2
x0 (t) + y 0 (t) + z 0 (t) = 2(1 cos t) ,

dalje je
l=
0
p
2(1 cos t) dt .
68

I DEO
Primenom jednakosti
1 cos t = 2 sin2
t
2
t
0 za t/2 [0, ], tj. t [0, 2], poslednji odredeni integral
2
se jednostavno resava i dobija se
i imaju
ci u vidu da je sin
Z
l=
0
4 sin2
t
dt = 2
2
Z 2
Z 2
t
t
t t

sin dt = 4
sin d
sin dt = 2
2
2
2
2
0
0
t 2
= 4 cos = 4(cos cos 0) = 4(1 1) = 8 .
2 0
NAPOMENA 2.3.1. Prime

cujemo da u Primeru 2.3.1 oblast definisanosti R krive L1
nije ograni
cena kao u Definiciji 1.1.7. Kako je u ovakvim i sli
cnim slu
cajevima mogu
ce
ograni
citi oblast definisanosti na bilo koji segment [, ] R, Definicija 1.1.7 i sve njene
posledice ostaju na snazi. Ovu
cinjenicu nadalje podrazumevamo i dozvoljavamo da oblast
definisanosti krive bude proizvoljna, a biramo onaj segment unutar nje koji nam za posmatrani problem odgovara. 4
PRIMER 2.3.2. Izra
cunati povrsinu dela cilindri
cne povrsi
S1 :
koji se nalazi unutar sfere
x2 + y 2 = ax
x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
S2 :
gde je a > 0 kona
can realan broj.
Neka je cilindri
cna povrs S deo zadate cilindri
cne povrsi S1
ciju povrsinu m treba
izra
cunati. Takode, neka je L direktrisa, a L1 i L2 bazisi povrsi S koji nastaju u preseku
S1 sa sferom S2 . Sfera S2 je centralna polupre
cnika a (Slika 2.3.4). Zbog simetrije povrsi
S u odnosu na xyravan, posmatramo samo deo iznad xyravni za koji je z 0.
z
S1
a
L2
S2
S
0
L1
Slika 2.3.4.
p
Iz zadate implicitne jedna
cine sfere S2 je z = a2 x2 y 2 , pa je eksplicitna
jedna
cina gornje polusfere (z 0)
z = f (x, y) =
p
a2 x2 y 2
69
i o
cigledno va
zi f (x, y) 0 za (x, y) L. Prema geometrijskom tuma
cenju krivolinijskog
integrala I vrste, polovina tra
zene povrsine je
m
=
2
f (x, y) d =
Z p
a2 x2 y 2 d .
Direktrisa L ima istu jedna

cinu kao cilindri
cna povrs S, odnosno S1 , pa je
L:
x2 + y 2 = ax , z = 0 ,
tj. L je kru
znica u xyravni (z = 0)
L:
a 2
a2
+ y2 =
,
2
4
sa centrom u ta
cki (a/2, 0, 0) i polupre
cnika a/2. Poslednja jedna
cina je oblika (1.4.21).
Uvodenjem polarnih koordinata sa (1.4.4), tj. sa
dobijaju se parametarske jedna
cine kru
znice oblika (1.4.22),
h i
,
.
2 2
x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ;
L:
Prema tvrdenju (2.3.2) Teoreme 2.3.2 sa t = , je

m
=
2
/2
q
q
a2 x2 () y 2 () x0 2 () + y 0 2 () + z 0 2 () d .
/2
Kako je
x2 () + y 2 () = a2 cos4 + a2 cos2 sin2 = a2 cos2 ;
x0 () = 2a cos sin = a sin 2 ,
y 0 () = a sin2 + a cos2 = a cos 2 , z 0 () = 0 ;
2
x0 () + y 0 () + z 0 () = a2 ,
dalje je
m
=
2
/2
Z
p
a2 a2 cos2 a2 d = a2
/2
/2
1 cos2 d = a2
/2
/2
| sin | d .
/2
Funkcija | sin x| je parna, a segment [/2, /2] simetri

can, pa va
zi (1.3.5). Jos je sin 0
za [0, /2]. Zato je
m
= 2a2
2
i kona
cno
/2
0
/2

= 2a2
sin d = 2a2 cos
0
m = 4a2 .
70

I DEO
Kako je (1.4.21) specijalan slu

caj kru
znice (1.4.18), umesto (1.4.4) mo
ze da se uvede
smena (1.4.20), tj.
a
2
posle koje se dobijaju parametarske jedna
cine oblika (1.4.19),
L:
x=
a
a
a
+ cos , y = sin , z = 0 ;
2
2
2
[0, 2] ,
a dalje se postupak odvija analogno.

Teorijski posmatrano, svejedno je koje parametarske jedna
cine krive se koriste. U
praksi se, naravno, koriste one koje omogu
cavaju jednostavnije resavanje odgovaraju
ceg
odredenog integrala. 4
NAPOMENA 2.3.2. Parametrizacija zatvorene krive u ravni pomo
cu neke od Descartesovih koordinata ne mo
ze da se izvrsi jedinstveno za celu krivu (Napomena 1.4.3). Tada
se kriva deli i svaki od delova se parametrizuje zasebno. Ovakav na
cin rada naj
ces
ce
dovodi i do znatno komplikovanijeg resavanja odredenih integrala. U Primeru 2.3.2, za
t = x, imamo L = L1 L2 i
L1 :
L2 :
p
x = t , y = at t2 , z = 0 ; t [0, a] ,
p
x = t , y = at t2 , z = 0 ; t [0, a] ,
a resavanje integrala prepustamo

citaocu. Nemogu
cnost jedinstvene parametrizacije, kao
i ote
zano izra
cunavanje su razlozi zbog kojih se Descartesove koordinate izbegavaju kao
parametri u slu
caju zatvorenih krivih. 4
2.3.2. Izra
cunavanje krivolinijskih integrala II vrste
Krivolinijski integrali II vrste se resavaju na isti nacin po bilo kojoj od
koordinata, pa svodenje na odredeni integral dajemo samo za integral po
koordinati x.
Teorema 2.3.3. Ako je pozitivno orijentisana kriva L data parametarskim jednacinama
L:
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] ,
tada je
Z
(2.3.4)
P (x, y, z) dx =
L+
P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
Dokaz. Neka su t = ti (i = 0, 1, . . . , n) vrednosti parametra t [, ]

koje odgovaraju podeonim tackama Ti . Zbog pretpostavljene pozitivne orijentacije krive L, parametar t raste od t = t0 = do t = tn = , pa je
71
ti ti1 > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. Ako je t = i [ti1 , ti ] vrednost

y
parametra koja odgovara tacki Xi (i , i , i ) Ti1 Ti , vazi
Ti (xi , yi , zi ) = Ti x(ti ), y(ti ), z(ti ) ,
Xi (i , i , i ) = Xi x(i ), y(i ), z(i ) ,
P (Xi ) = P x(i ), y(i ), z(i ) = (i )

i
Sx (n) =
n
X
P (Xi ) (xi xi1 ) =
i=1
n
X
(i ) x(ti ) x(ti1 ) .
i=1
Funkcija x(t) je neprekidna na [, ], pa je neprekidna i na [ti1 , ti ] za

svako i = 1, 2, . . . , n. Zbog vec postignutog dogovora da radimo samo sa
deo po deo glatkim krivama, ne umanjujuci opstost pretpostavljamo da je
L glatka kriva (Definicija 1.1.10). To znaci da je x0 (t) neprekidna funkcija
na [, ], odakle sledi da je x(t) diferencijabilna na [, ], tj. na [ti1 , ti ] za
svako i = 1, 2, . . . , n ([4], str. 4). Prema Lagrangeovoj teoremi ([4], str. 35),
postoje tacke i [ti1 , ti ] takve da je x(ti ) x(ti1 ) = x0 (
i ) (ti ti1 ).
Zato je dalje
n
X
Sx (n) =
(i ) x0 (
i ) (ti ti1 ) ,
i=1
n
n
X
X
0
S
(n)
(
)
x
(
)
(t
t
)
|(i )| |x0 (
i ) x0 (i )| (ti ti1 ) .
x
i
i
i
i1
i=1
i=1
Funkcija P (x,y, z) je neprekidna na L, sto znaci da je funkcija (t) =

P x(t), y(t), z(t) neprekidna na [, ] (Napomena 2.1.1). Kao neprekidna,
(t) je i ogranicena funkcija ([3], str. 317), tj. postoji konacan broj M > 0
tako da je |(t)| M za svako t [, ]. Takode, iz neprekidnosti funkcije
x0 (t) sledi da za svako n > 0 postoji dovoljno sitna podela segmenta [, ]
tako da je |x0 (
i ) x0 (i )| < n ([3], str. 309). Neka n 0 kad n .
Tada je
n
lim Sx (n)
(i ) x0 (i ) (ti ti1 )
i=1
lim M n ( ) = M ( ) lim n = 0
n
i
lim Sx (n) = lim
n
X
i=1
(i ) x0 (i ) (ti ti1 ) .

I DEO
72
Zbir na desnoj strani jednakosti je integralna suma za odredeni integral u

kome je podintegralna funkcija
f (t) = (t) x0 (t) = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) ,

a oblast integracije segment [, ]. Kako tacke ti (i = 0, 1, . . . , n) cine
rastucu podelu segmenta [, ], to neposredno sledi tvrdenje teoreme
Z
Z
Z
P (x, y, z) dx =
f (t) dt =
P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
L+
Specijalno, ako je parametar t neka od Descartesovih koordinata, npr.

x [a, b], parametarske jednacine krive L su
L:
y = y(x) , z = z(x) ;
x [a, b]
i (2.3.4) postaje
Z
(2.3.5)
P (x, y, z) dx =
L+
P x, y(x), z(x) dx .
Takode, za parametar y [c, d] i jednacine

L:
x = x(y) , z = z(y) ;
y [c, d]
je
Z
(2.3.6)
P (x, y, z) dx =
L+
P x(y), y, z(y) x0 (y) dy .
U skladu sa (2.3.4), potpuni krivolinijski integral II vrste se prevodi na

odredeni pomocu
Z
(2.3.7)
L+
Z h
=
P x(t), y(t), z(t) x0 (t) + Q x(t), y(t), z(t) y 0 (t)
+ R x(t), y(t), z(t) z 0 (t) dt .

Prema osobini (1.3.8), koja vazi za krivolinijske integrale II vrste i
odredene integrale, za negativno orijentisanu krivu L je
Z
Z
Z
P (x, y, z) dx =
P (x, y, z) dx =
P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
L
L+
73
Iz poslednje jednakosti i jednakosti (2.3.4) vidimo da su granice u odredenim

integralima uzete od manje ka vecoj ako je kriva pozitivno i od vece ka manjoj
ako je kriva negativno orijentisana u odnosu na izabrani parametar. Jasno,
isto vazi i u jednakostima (2.3.5)(2.3.7). Pri prelasku s jednog parametra
na drugi treba biti oprezan zbog moguce promene orijentacije od pozitivne
u negativnu i obrnuto. Zato je najbolje unositi granice u odredeni integral
onim redosledom koji prati orijentaciju krive, bez obzira da li je to pozitivna
_
ili negativna orijentacija. Na primer, neka je L = AB i neka tackama A i

B odgovaraju vrednosti parametra t = i t = redom. Tada orijentaciji
y
L = AB odgovara
Z
Z
P (x, y, z) dx
P (x, y, z) dx =
A
P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt ,
a orijentaciji L = BA odgovara
Z
P (x, y, z) dx
P (x, y, z) dx =
B
P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
Za krivolinijski integral L duz krive L sa granicnim tackama A i B smo

RB
RA
upotrebili ekvivalentne oznake A ili B . Ove oznake cemo i nadalje cesto
da koristimo jer one, osim na krivu L, ukazuju i na njenu orijentaciju.
Primetimo da parametar t = s, gde je s duzina dela krive, nije karakteristican za krivolinijske integrale II vrste kao sto je za integrale I vrste. Zato
ga treba tretirati kao proizvoljan parametar, tj. za prevodenje krivolinijskog
II vrste na odredeni integral treba koristiti jednakost (2.3.4). Buduci da
orijentacija krive utice na integrale II vrste, u slucaju upotrebe parametra s
mora da bude precizirano od koje granicne tacke krive se s meri.
Ako se kriva sastoji od delova sa razlicitom parametrizacijom, treba primeniti osobinu (1.3.7).
NAPOMENA 2.3.3. Formule (2.3.3) i (2.3.5) smo dobili iz formula (2.3.2) i (2.3.4)
kao specijalne slu
cajeve. Mogu
c je i obrnuti postupak, da se (2.3.3) i (2.3.5) doka
zu, a iz
njih izvedu (2.3.2) i (2.3.4). To se vrsi smenom x = x(t) u odredene integrale, gde je x(t)
funkcija koja figurise u parametarskim jedna
cinama krive. Ovaj postupak je prirodniji od
iznetog u slu
caju krivolinijskih integrala II vrste jer su Descartesove koordinate za njih
karakteristi
cni parametri u slede
cem smislu. Na primer, koordinata x je karakteristi
cna za
krivolinijske integrale po koordinati x, ali ne i za krivolinijske integrale po koordinatama
y i z. 4
PRIMER 2.3.3. Izra
cunati povrsinu projekcije na zxravan dela cilindri
cne povrsi
S1 :
x2 + y 2 = ax
74

I DEO
koji se nalazi unutar sfere
x2 + y 2 + z 2 = a2
S2 :
za y 0 i a > 0.
Neka je S cilindri
cna povrs koju treba projektovati na zxravan i m povrsina njene
projekcije. Takode, neka je L direktrisa, a L1 i L2 bazisi koji nastaju u preseku S1 i S2 .
Sfera S2 je centralna polupre
cnika a (Slika 2.3.5). Zbog simetrije povrsi S u odnosu na
xyravan, posmatramo samo deo za koji je z 0.
z
S1
a
L2
S2
S
0
L1
Slika 2.3.5.
Prema geometrijskom tuma
cenju krivolinijskog integrala II vrste i imaju
ci u vidu da
je povrs S polovina cilindri
cne povrsi iz Primera 2.3.2 za y 0, koristimo iste oznake i
dobijamo
Z
Z p
m
=
f (x, y) dx =
a2 x2 y 2 dx .
2
L
L
Da bi vrednost krivolinijskog integrala bila pozitivna, L je orijentisana tako da bude
xi xi1 > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n (Slika 2.2.1).
Parametarske jedna
cine direktrise L smo ve
c odredili
h i
L : x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ; 0,
,
2
pri cemu su granice parametra uzete u skladu sa uslovom y 0.
Za izabranu orijentaciju krive L parametar se menja od = /2 do = 0, pa je L
negativno orijentisana. Prema osobini (1.3.8) i tvrdenju (2.3.4) Teoreme 2.3.3 sa t = ,
je
m
=
2
Z
Z
/2
q
a2 x2 () y 2 () x0 () d
/2
Z
p
a2 a2 cos2 (2a cos sin ) d = 2a2
=
0
= 2a2
/2
sin2 d(sin ) = 2a2
pa je
m=
sin3 /2 2 2
= a ,

0
3
3
4 2
a .
3
/2
cos sin2 d
75
PRIMER 2.3.4. Izra
cunati potpuni krivolinijski integral II vrste
Z
I=
y dx + z dy + x dz ,
L
gde je kriva L presek povrsi

S1 :
x+z =a ,
S2 :
x2 + y 2 + z 2 = a2
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je pozitivno orijentisana.

Povrs S1 je cilindri
cna povrs
cija je direktrisa prava x = z +a u zxravni (Slika 2.3.6),
a izvodnice su paralelne yosi. Dakle, S1 je ravan koja xosu (y = 0, z = 0) se
ce u ta
cki
(a, 0, 0), a zosu u ta
cki (0, 0, a). Povrs S2 je centralna sfera polupre
cnika a (Slika 2.3.7).
Sa Lxy je ozna
cena saglasno orijentisana projekcija krive L na xyravan (Slika 1.2.9).
a
S1
S2
L
L xy
a
Slika 2.3.6.
a
z
x
Slika 2.3.7.
Da bismo odredili parametarske jedna

cine krive L, prethodno odredujemo parametarske jedna
cine njene projekcije Lxy . Proizvoljna ta
cka X(x, y, z) L istovremeno pripada
i ravni S1 i sferi S2 , pa njene koordinate zadovoljavaju sistem jedna
cina
x + z = a , x2 + y 2 + z 2 = a2 .
Iskazuju
ci z = a x iz prve jedna
cine i smenom u drugu jedna
cinu, dobija se ekvivalentni
sistem
2x2 + y 2 2ax = 0 , z = a x .
S druge strane, projekcija X 0 (x, y, 0) Lxy ta
cke X ima iste koordinate x, y kao i ta
cka
X, pa koordinate ta
cke X 0 zadovoljavaju prvu od jedna
cina prethodnog sistema. Zato je
jedna
cina projekcije
Lxy : 2x2 + y 2 2ax = 0 , z = 0 .
Jednostavnim transformacijama se dobija

a 2
x
y2
2
Lxy :
a 2 + a 2 = 1 ,
2
2
sto zna
ci da je Lxy elipsa sa centrom u ta
cki (a/2, 0, 0) i poluosama a/2, a/ 2 na x i
yosi redom. Poslednja jedna
cina je oblika (1.4.26). Uvodenjem smene (1.4.28), tj.
a
x
2 = r cos , y = r sin ,
a
a
2
2

I DEO
76
dobijaju se parametarske jedna

cine elipse oblika (1.4.27),
Lxy :
a
a
a
+ cos , y = sin , z = 0 ;
2
2
2
x=
[, ] .
Povratkom u jedna
cinu z = a x slede i parametarske jedna
cine krive
L:
x=
a
a
a
a
a
+ cos , y = sin , z = cos ;
2
2
2
2
2
[, ] .
Zadata orijentacija krive L predstavlja, u stvari, orijentaciju njene projekcije Lxy , a L

je samo orijentisana saglasno sa Lxy (Slika 1.2.9 i komentar uz sliku). Zato se parametar
menja od = do = , pa je L pozitivno orijentisana. Prema jednakosti (2.3.7)
sa t = , je
Z h
i
I=
y() x0 () + z() y 0 () + x() z 0 () d .
Kako je
x0 () =
a
a
a
sin , y 0 () = cos , z 0 () = sin ,
2
2
2
to je
Z
a
a
a
a
a
i
h a
a
a
sin sin +
cos cos +
+ cos
sin d
2
2
2
2
2
2
2
2
Z h
i
a2
a2
a2
a2
=
sin +
cos sin d
+ cos +
4
4
2 2
2 2
Z
Z
Z
Z
a2
a2
a2
a2
sin d +
cos sin d .
=
d +
cos d +
4
4
2 2
2 2
I=
Funkcije sin i cos sin su neparne, a segment [, ] simetri

can, pa va
zi (1.3.5), tj.
Z
sin d = 0 ,
Zato je dalje
cos sin d = 0 .

a2
a2
1

I = + sin = a2 .
2 2
2 2
2
Elipsu Lxy smo mogli da tretiramo kao specijalan slu

caj (1.4.29). Tada se uvode
uopstene polarne koordinate sa (1.4.7), tj. smena (1.4.25),
x=
a
a
r cos , y = r sin ,
2
2
posle koje se dobijaju parametarske jedna

cine elipse oblika (1.4.30) i odgovaraju
ce parametarske jedna
cine krive
L:
x = a cos2 , y =
2 a cos sin , z = a sin2 ;
h i
,
.
2 2
Medutim, ovakva parametrizacija krive L dovodi do odredenog integrala koji se znatno

te
ze resava.
77
U parametarskim jedna
cinama (1.4.27) smo uzeli simetri
can segment [, ] umesto
segmenta [0, 2] da bismo mogli da iskoristimo jednakosti (1.3.5) i uprostimo izra
cunavanje
odredenog integrala. Ovo je razlog zbog kog je skoro uvek bolje uzimati simetri
can od
nekog drugog segmenta. 4
NAPOMENA 2.3.4. Ako je kriva L zadata kao presek povrsi S1 , S2 i ako je Lxy
njena projekcija na xyravan, postupak iz Primera 2.3.4 kojim se dolazi do jedna
cine
projekcije Lxy je, u stvari, eliminacija zkoordinate iz jedna
cina povrsi S1 i S2 . Analogno,
eliminacijom xkoordinate se dobija jedna
cina projekcije Lyz na yzravan, a eliminacijom
ykoordinate jedna
cina projekcije Lzx na zxravan. U Primeru 2.3.4 iz sistema
x + z = a , x2 + y 2 + z 2 = a2
eliminisemo x tako sto iz prve jedna
cine iskazujemo x = az i zamenom u drugu jedna
cinu
dobijamo 2z 2 + y 2 2az = 0, pa je jedna
cina projekcije na yzravan
Lyz :
2z 2 + y 2 2az = 0 , x = 0 .
Uopste uzev, nala

zenje jedna
cine projekcije, njena parametrizacija, kao i parametrizacija
same krive, mogu da predstavljaju zna
cajan problem, pa nije svejedno na koju koordinatnu
ravan se vrsi projektovanje.
Na ovom mestu primetimo i slede
ce. Neka su, npr., za odredivanje parametarskih
jedna
cina projekcije Lxy upotrebljene polarne (1.4.4) ili uopstene polarne koordinate
(1.4.7). Tada citav postupak iz Primera 2.3.4 nije nista drugo nego odredivanje parametarskih jedna
cina krive L uvodenjem cilindri
cnih (1.4.8) ili uopstenih cilindri
cnih koordinata
(1.4.10). 4
NAPOMENA 2.3.5. Ako je za odredivanje parametarskih jedna
cina prostorne krive L
potrebno prethodno odrediti jedna
cinu njene projekcije na neku od koordinatnih ravni,
dajemo nekoliko prakti
cnih saveta.
1 Ukoliko se kriva L bijektivno projektuje samo na jednu koordinatnu ravan, nalazi
se jedna
cina projekcije upravo na tu koordinatnu ravan da bi se izbeglo rastavljanje krive
na bijektivne delove u odnosu na ostala projektovanja i resavanje vise umesto jednog
odredenog integrala.
2 Ukoliko se kriva L bijektivno projektuje na dve ili tri koordinatne ravni, bira se
ono projektovanje za koje se jedna
cina projekcije krive L najlakse nalazi i odgovaraju
ci
odredeni integral najlakse resava. U Primeru 2.3.4 su projektovanja na xy i yzravan bijekcije, dok projektovanje na zxravan to nije. Pri tome su projekcije Lxy i Lyz ravnopravne
po pitanju nala
zenja njihovih jedna
cina i resavanja odgovaraju
cih odredenih integrala.
3 Pogodna situacija je kada je bijektivna projekcija krive u slu
caju 1 ili neka od bijektivnih projekcija u slu
caju 2 direktrisa ve
c poznate cilindri
cne povrsi jer tada jedna
cina
projekcije ne mora da se odreduje.
4 Ukoliko je kriva L sastavljena od delova sa razli
citom parametrizacijom, posle deobe se svaki od delova tretira kao posebna kriva i na nju se primenjuje odgovaraju
ci od
prethodnih zaklju
caka.
Sa krivama koje se ne projektuju bijektivno ni na jednu od koordinatnih ravni ne
cemo
da se sre
cemo u okviru ovog kursa. Ina
ce, u tom slu
caju treba vrsiti deobu krive na bijektivne delove u odnosu na ono projektovanje kojim se do
zeljenog rezultata najjednostavnije
dolazi. 4

I DEO
78
2.4. Veza izmedu krivolinijskih integrala

I i II vrste
Razmatramo, najpre, jednostavniji slucaj kada orijentisana kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni, npr. xyravni.
y
Neka je kriva L = AB zadata parametarskim jednacinama

L:
x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ;
t [t1 , t2 ] ,
pri cemu vrednost parametra t = t1 odgovara granicnoj tacki A, a vrednost

t = t2 granicnoj tacki B. U proizvoljnoj tacki X(x, y, 0) = X(x, y) L
postavimo tangentu i secicu krive i orijentisimo ih saglasno orijentaciji krive
(Slika 1.2.10). Sa , [0, ] oznacimo manje od uglova koje orijentisana
tangenta i secica zaklapaju sa pozitivnim delom xose (Slika 2.4.1), a sa
, [0, ] manje od uglova koje one zaklapaju sa pozitivnim delom yose
(Slika 2.4.2). Jos, neka su x, y, h prirastaji po xosi, yosi i secici
redom kada se tacka X krece duz krive L u zadatom smeru od polozaja
X(x, y) do polozaja M (x + x, y + y).
M
a
y
X
A
y
y+Dy
Dy b
Dh
Dx
x+Dx
N
x
Dh
Slika 2.4.1.
Kako je
x
Slika 2.4.2.
X(x, y) = X x(t), y(t)
proizvoljna tacka, sve prethodno uvedene velicine zavise od polozaja tacke X

na krivoj, tj. od njenih koordinata x, y koje su funkcije nezavisnog parametra
t, pa vazi:
(2.4.1)
x = x(t) , y = y(t) , h = h(t) ;
= (x, y) = x(t), y(t) , = (x, y) = x(t), y(t) ;
= (x, y) = x(t), y(t) , = (x, y) = x(t), y(t) .
79
Ako je t prirastaj parametra koji tacku X dovodi u polozaj M , tada je
M (x + x, y + y) = M x(t) + x(t), y(t) + y(t)
= M x(t + t), y(t + t)

i
x(t) = x(t + t) x(t) , y(t) = y(t + t) y(t) ,
sto znaci da su x(t) i y(t) prirastaji funkcija x(t) i y(t).
Iz pravouglih trouglova sa temenima N , X, M (Slike 2.4.1 i 2.4.2) je
h =
(x)2 + (y)2 ;
cos =
y
x
, cos =
.
h
h
Zato je dalje
x
y
x
t
t
t
= r
, cos = r
,
cos =
h
2
2
x
y
x 2 y 2
+
t
t
t
t
t
pri cemu se ispred kvadratnog korena uzima znak + za t > 0, a znak
za t < 0. Kad t 0, tacka M se priblizava tacki X, secica se priblizava
tangenti, ugao uglu , ugao uglu i sledi:
x
y
= x0 (t) , lim
= y 0 (t) ;
t0 t
t0 t
x0 (t)
cos = lim cos = q
,
t0
2
2
0
0
x (t) + y (t)
lim
(2.4.2)
(2.4.3)
y 0 (t)
cos = lim cos = q

t0
x0 2 (t) + y 0 2 (t)
U jednakostima (2.4.2) i (2.4.3) znak + odgovara rastucoj promeni parametra

(t > 0), a znak opadajucoj promeni (t < 0). Uocimo da dobijeni izrazi
ukazuju na zavisnost
cos = cos (x, y) = cos x(t), y(t) ,
cos = cos (x, y) = cos x(t), y(t) ,

sto je logicna posledica zavisnosti (2.4.1).

I DEO
80
S obzirom na orijentaciju krive L od tacke A ka tacki B i rast parametra

t, uz upotrebu oznake
H(x, y) = P (x, y) cos (x, y)
i koriscenjem jednakosti (2.3.4), rezultata (2.4.2) i jednakosti (2.3.2) redom,
dobijamo
Z
Z
L
P (x, y) dx =
t2
P (x, y) dx =
A
t2
Z
=
t1
t2
Z
=
P x(t), y(t) x0 (t) dt
t1
q 2
P x(t), y(t) cos x(t), y(t)
x0 (t) + y 0 2 (t) dt
q 2
H x(t), y(t)
x0 (t) + y 0 2 (t) dt =
Z
H(x, y) d
t1
P (x, y) cos (x, y) d .
=
L
Analogno je, za oznaku

H(x, y) = Q(x, y) cos (x, y)
i rezultat (2.4.3),
Z
Z
Q(x, y) dy =
t2
Q(x, y) dy =
A
t2
Z
=
t1
t2
Z
=
Q x(t), y(t) y 0 (t) dt
t1
q 2
x0 (t) + y 0 2 (t) dt
Q x(t), y(t) cos x(t), y(t)
q 2
H x(t), y(t)
x0 (t) + y 0 2 (t) dt =
t1
H(x, y) d
L
Z
=
Q(x, y) cos (x, y) d .

L
Sabiranjem poslednje dve jednakosti i podrazumevajuci cos = cos (x, y),

cos = cos (x, y), sledi
Z
(2.4.4)
Z
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
P (x, y) cos + Q(x, y) cos d .
81
y
Za suprotnu orijentaciju L = BA, parametar t opada, pa se u jednakostima (2.4.2) i (2.4.3) uzima znak , sto dovodi do istih rezultata, npr.
Z
Z t1
i
q 2
P (x, y) dx =
x0 (t) + y 0 2 (t) dt
L
t2
t2
Z
=
q 2
x0 (t) + y 0 2 (t) dt
t1
Z
=
P (x, y) cos (x, y) d .

L
Geometrijski posmatrano, promena orijentacije krive povlaci promenu smera

tangente, cime se uglovi i menjaju u uglove 1 i 1 takve da je +1 =
(Slika 2.4.3), +1 = (Slika 2.4.4), pa je cos 1 = cos , cos 1 = cos .
Dakle, jednakost (2.4.4) vazi za bilo koju orijentaciju krive. Uocavamo da
u ovom slucaju orijentacija utice i na integrale I i na integrale II vrste, ali
se taj uticaj ispoljava na razlicite nacine: kod integrala II vrste kroz znak
diferencijala dx i dy, koji poticu od odgovarajucih karakteristika k(P Di ) =
xi xi1 i k(P Di ) = yi yi1 , a kod integrala I vrste kroz znak podintegralne
funkcije.
y
X
a1
0
b1
A
x
Slika 2.4.3.
Slika 2.4.4.
Ako je L prostorna kriva data jednacinama

L:
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [t1 , t2 ] ,
tada se slicno prethodnom izvodi:

x0 (t)
cos = q
x0 2 (t)
y 0 2 (t)
z 0 2 (t)
(2.4.5)
y (t)
cos = q
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t)

z 0 (t)
cos = q
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t)
82

I DEO
gde uglovi i imaju isto znacenje kao ranije, je manji od uglova izmedu
orijentisane tangente i pozitivnog dela zose, a znaci + i odgovaraju
rastucoj, odnosno opadajucoj promeni parametra t redom. Dobija se
Z
(2.4.6)

ZL
=
P (x, y, z) cos + Q(x, y, z) cos + R(x, y, z) cos d ,
pri cemu vazi zavisnost
cos = cos (x, y, z) = cos x(t), y(t), z(t) ,
cos = cos (x, y, z) = cos x(t), y(t), z(t) ,
cos = cos (x, y, z) = cos x(t), y(t), z(t) .

Jednakost (2.4.6) predstavlja trazenu vezu izmedu potpunog krivolinijskog
integrala II vrste i krivolinijskog integrala I vrste.
NAPOMENA 2.4.1. Do jednakosti (2.4.5) mo
ze da se dode i jednostavnije. U
proizvoljnoj ta
cki (x, y, z) L vektor saglasno orijentisane tangente je jedan od vektora

~t = x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) ,
sa znakom + ako je L pozitivno orijentisana (parametar t raste), a sa znakom ako je L

negativno orijentisana (parametar t opada). Tada je
|~t | =
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t)
i odgovaraju
ci jedini
cni vektor glasi
~t0 =
0

~t
x (t) y 0 (t) z 0 (t)
=
,
,
.
|~t |
|~t |
|~t |
|~t |
S druge strane, za ma koji jedini

cni vektor ~v0 va
zi
~v0 = (cos , cos , cos ) ,
gde su , , manji od uglova koje taj vektor zaklapa sa pozitivnim delovima koordinatnih
osa ([5], str. 20). Biraju
ci specijalno ~v0 = ~t0 , iz prethodnog sledi
cos =
x0 (t)
y 0 (t)
z 0 (t)
, cos =
, cos =
,
|~t |
|~t |
|~t |
sto su upravo jednakosti (2.4.5).
83
Nevezano za jednakost (2.4.6), na ovom mestu izvodimo jos jedan zakljucak. U tom cilju navodimo rezultat
q
(2.4.7)
d = x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt ,
u kome znak + odgovara rastucoj promeni parametra t (dt > 0), a znak
opadajucoj promeni (dt < 0). Diferencijal d > 0 predstavlja duzinu
beskonacno malog dela krive jer nastaje iz duzine i podeonog dela krive
kad n i i 0 ([4], str. 282284). Prema (2.4.7), iz (2.4.5) sledi
q
0
dx = x (t) dt = cos x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt = cos d ,
q
0
(2.4.8)
dy = y (t) dt = cos x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt = cos d ,
q
dz = z 0 (t) dt = cos x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt = cos d .
Posmatrajmo dalje vektor
(2.4.9)
~ = (dx, dy, dz) = (cos d, cos d, cos d) .

d
Kako je ~t0 = (cos , cos , cos ) jedinicni vektor tangente u tacki X L, to

~ = ~t0 d vektor tangente koji ima pocetak u proizvoljnoj tacki krive,
je d
~ = d. Vektor d
~ i njegov moduo
smer saglasan orijentaciji krive i duzinu |d|
d su vektorski i skalarni element krive redom.
U Primeru 2.3.1 smo duzinu l krive L odredili pomocu jednakosti
Z
l=
t2
d =
L
q
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt ,
t1
koja je specijalan slucaj tvrdenja (2.3.2) Teoreme 2.3.2. Do iste jednakosti

se dolazi i primenom rezultata (2.4.7) kad parametar t raste ([4], str. 285).
NAPOMENA 2.4.2. Da bismo mogli da upotrebimo standardne oznake , , za
uglove izmedu tangente krive i koordinatnih osa, dosadasnji zapis t [, ] u opstim
parametarskim jedna
cinama krive smo privremeno zamenili zapisom t [t1 , t2 ]. 4
NAPOMENA 2.4.3. Ako je kriva L zadata parametarskim jedna
cinama
L:
x = x(s) , y = y(s) , z = z(s) ;
s [0, l] ,
gde s i l imaju isto zna

cenje kao u Teoremi 2.3.1, umesto (2.4.5) i (2.4.7) se dobijaju
jednostavniji izrazi ([6], str. 5456):
cos = x0 (s) , cos = y 0 (s) , cos = z 0 (s) ; d = ds ,
84

I DEO
pri
cemu se znak + uzima kada se du
zina s meri od po
cetne ta
cke krive i raste, a znak
kada se s meri od krajnje ta
cke i opada. Jasno da rezultati (2.4.6), (2.4.8) i (2.4.9) ostaju
isti. 4
PRIMER 2.4.1. Izra
Z
I=
dx + dy + dz ,
L
gde je L bilo koji isto orijentisani deo prave L1 i du

zine l.
Tangenta u proizvoljnoj ta
cki zadate prave L1 je sama prava L1 . Zato ma koji orijentisani deo L, kao vektor tangente, gradi konstantne uglove , , sa pozitivnim delovima
koordinatnih osa, pa su cos , cos , cos takode konstante.
Primenom jednakosti (2.4.6) integral I postaje krivolinijski I vrste
Z
I=
(cos + cos + cos ) d = (cos + cos + cos )

L
d
L
= (cos + cos + cos ) l

i ima konstantnu vrednost za istu orijentaciju delova L.
PRIMER 2.4.2. Ako je L orijentisana kru

znica u xyravni
L:
x2 + y 2 = 4 , z = 0 ,
odrediti
ckama A(2, 0, 0), B(0, 2, 0) i
cne vektore saglasno orijentisane tangente u ta
jedini
C( 2, 2, 0).
Parametarske jedna
cine kru
znice su
L:
x = 2 cos , y = 2 sin , z = 0 ;
[, ] ,
gde je parametar polarni ugao. Ta

ckama A, B i C odgovaraju vrednosti parametra
= 0, = /2 i = 3/4 redom.
Jedini
cni vektor tangente
~t0 = (cos , cos , 0)
odredujemo pomo
cu jednakosti (2.4.2) i (2.4.3), imaju
ci u vidu da je
2
x0 () = 2 sin , y 0 () = 2 cos ; x0 () + y 0 () = 4 .
Ako je L pozitivno orijentisana (Slika 2.4.5), parametar raste i jednakosti (2.4.2),
(2.4.3) postaju
cos = sin , cos = cos .
Zamenom odgovaraju
cih vrednosti parametra dobijamo: cos =0, cos = 1 za
ta
cku A
( = 0), cos = 1, cos = 0 za ta
cku B ( = /2) i cos = 2/2, cos = 2/2 za
ta
cku C ( = 3/4). Zato su tra
zeni jedini
cni vektori
~t0 (A) = (0, 1, 0) , ~t0 (B) = (1, 0, 0) , ~t0 (C) = ( 2/2, 2/2, 0) .
85
Ako je L negativno orijentisana (Slika 2.4.6), parametar opada i jednakosti (2.4.2),

(2.4.3) glase
cos = sin , cos = cos ,
sto daje jedini
cne vektore
~t0 (A) = (0, 1, 0) , ~t0 (B) = (1, 0, 0) , ~t0 (C) = ( 2/2, 2/2, 0) .
y
t0(B)
L
B
1
y
B
t0(B)
C
t0(C ) 2
Slika 2.4.5.
t0(A)
A x
t0(B)
t0(C )
t0(C )
C
A
x
t0(A)
Slika 2.4.6.
Primetimo da je u slu
caju pozitivne orijentacije kru
znice = /2, = 0 za ta
cku
A, = , = /2 za ta
cku B i = /4, = 3/4 za ta
cku C. U slu
caju negativne
orijentacije je = /2, = za A, = 0, = /2 za B i = 3/4, = /4 za C.
Na Slici 2.4.5 su ozna
ceni uglovi i koji odgovaraju ta
cki B, tj. vektoru ~t0 (B), a na
Slici 2.4.6 isti uglovi za ta
cku C, tj. vektor ~t0 (C). 4
2.5. Vektorski krivolinijski integrali

Osim skalarnih funkcija sa kojima smo do sada radili, postoje i vektorske
funkcije. Vektorske funkcije su predmet izucavanja posebne oblasti matematike Vektorska analiza ([2], str. 113129; [6], str. 314, 150). Ovde navodimo
samo neke za nas vazne cinjenice.
Vektorske funkcije se definisu analogno skalarnim. Medutim, za razliku od
skalarnih funkcija, cije vrednosti su skalari, vrednosti vektorskih funkcija su
vektori. Komponente (projekcije, koordinate) vektorske funkcije su skalarne
funkcije istih argumenata kao i sama vektorska funkcija. Na primer, ako je
~a = ~a(x, y, z) vektorska funkcija tri nezavisno promenljive x, y, z, tada je
~a = (a1 , a2 , a3 ), gde su komponente a1 , a2 , a3 skalarne funkcije
a1 = a1 (x, y, z) , a2 = a2 (x, y, z) , a3 = a3 (x, y, z) .
Kako vektor polozaja ~r tacke X(x, y, z) ima iste koordinate kao tacka X, tj.
~r = (x, y, z), to se za vektorsku funkciju ~a = ~a(x, y, z) i skalarnu funkciju
f = f (x, y, z) ravnopravno upotrebljavaju oznake
~a(x, y, z) = ~a(X) = ~a(~r ) , f (x, y, z) = f (X) = f (~r ) .
86

I DEO
Cesto
se terminoloski ne pravi razlika izmedu vektorske funkcije i konstantnog vektora i za oba pojma se koristi isti kraci naziv vektor. Takode,
nazivi komponente, projekcije ili koordinate se podjednako odnose i na vektorsku funkciju i na konstantan vektor. Ovakvu terminologiju smo precutno
i do sada koristili.
Ako su parametarske jednacine krive
L:
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] ,
X(x, y, z) L proizvoljna tacka i ~r njen vektor polozaja, tada je
L : ~r = ~r(t) = x(t), y(t), z(t) ; t [, ]

vektorska jednacina krive L, pri cemu je ocigledno ~r = ~r(t) vektorska funkcija
jedne nezavisno promenljive t. Pokazuje se ([6], str. 8) da je diferencijal ove
~ = d~r = (dx, dy, dz) i, prema (2.4.9),
vektorske funkcije vektor dr
~ .
d~r = d
(2.5.1)
Kod vektorskih krivolinijskih integrala situacija je ista kao kod krivolinijskih integrala I i II vrste. Oblast integracije je OI = L, gde je L orijentisana prostorna kriva. Kriva L se deli tackama Ti (i = 0, 1, . . . , n) na
y
delove P Di = Ti1 Ti (i = 1, 2, . . . , n) i u svakom od njih se bira tacka Xi .

Vektorski krivolinijski integrali se od integrala I i II vrste razlikuju u izabranoj karakteristici podeonih delova k(P Di ), koja je kod integrala I i II vrste
skalar, dok je kod vektorskih integrala vektor. Ako je ~ri vektor polozaja
podeone tacke Ti , za karakteristiku se bira vektor
k(P Di ) = ~ri ~ri1 .
Dakle, k(P Di ) je vektor koji spaja uzastopne podeone tacke Ti1 , Ti i us
meren je od prethodne Ti1 ka sledecoj tacki podele Ti , tj. k(P Di ) = Ti1 Ti
(Slika 2.5.1). Jos, neka je
~i vektor polozaja tacke Xi , ~r vektor polozaja
proizvoljne tacke X(x, y, z) L i P F (X) = (x, y, z) = (~r ) skalarna ili
vektorska funkcija, neprekidna na L.
Ti-1
T0
ri-1
Xi
ri
Ti
ri
Tn
O
Slika 2.5.1.
87

(2.5.2)
Sv (n) =
n
X
(Xi ) (~ri ~ri1 ) =
i=1
n
X
(~
i ) (~ri ~ri1 )
i=1
je vektorska integralna suma po luku funkcije (~r ).

Definicija 2.5.2. Ukoliko postoji kad n i max |~ri ~ri1 | 0,
1in
granicna vrednost
Z
(2.5.3)
(~r ) d~r = lim Sv (n)

n
je vektorski krivolinijski integral funkcije (~r ).

U zavisnosti od prirode funkcije (~r ) i karaktera mnozenja, svaki sabirak
(~
i ) (~ri ~ri1 ) integralne sume, a time i cela integralna suma Sv (n), je
vektor ili skalar. Kako je granicna vrednost niza brojeva opet broj, a niza
vektora opet vektor, razlikuju se sledece vrste vektorskih integrala.
1 Ako je (~r ) = f (~r ) skalarna funkcija, integralna suma Sv (n) je vektor,
pa je vektor i integral
Z
(2.5.4)
f (~r ) d~r .
L
2 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje skalarno, integralna

suma Sv (n) je skalar, pa je skalar i integral
Z
(2.5.5)
~a(~r ) d~r .
L
3 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje vektorsko, integralna

suma Sv (n) je vektor, pa je vektor i integral
Z
(2.5.6)
~a(~r ) d~r .
L
Osobina (1.3.8) vazi za vektorske krivolinijske integrale. Promenom orijentacije krive L menja se raspored podeonih tacaka Ti , cime se menja smer
vektora k(P Di ) = Ti1 Ti . Kako se vektori suprotnog smera razlikuju u

znaku, menjaju znak i integralna suma (2.5.2) i integral (2.5.3).

I DEO
88
Osobina (1.3.9) prirodno da ne vazi za vektorske integrale jer karaktey
ristike k(P Di ) ne samo da nisu velicine lukova Ti1 Ti , vec su kao vektori i
kvalitativno razlicite. Medutim, ako usvojimo oznaku
Z
n
X
(2.5.7)
|d~r | = lim
|~ri ~ri1 | ,
n
i=1
zbog i |~ri ~ri1 | vazi

(2.5.8)
l=
n
X
i = lim
i=1
n
X
Z
|~ri ~ri1 | =
|d~r | .
L
i=1
~ = d, (2.5.8) postaje
Prema (2.5.1) i |d|
Z
Z
Z
~
d ,
|d| =
|d~r | =
l=
L
pa su (2.5.8) i (2.1.3), uz dogovor (2.5.7), isti rezultati.

Osobina (1.3.10) takode vazi. U slucaju (2.5.4) se pokazuje jednostavno.
Iz |f (~r )| M , prema (2.5.7) i (2.5.8) sledi
n
n
Z

X
X

f (~r ) (~ri ~ri1 ) lim

|f (~r )| |~ri ~ri1 |
f (~r ) d~r = lim
n
i=1
M lim
n
X
i=1
|~ri ~ri1 | = M l .
i=1
U slucajevima (2.5.5) i (2.5.6) se dokaz izvodi analogno, uz koriscenje jednakosti za skalarni i vektorski proizvod
~a ~b = |~a| |~b| cos , |~a ~b| = |~a| |~b| sin ,
gde je manji od uglova izmedu vektora ~a = ~a(~r ) i ~b = ~ri ~ri1 ([3],
str. 142, 261). Na primer, zbog | cos | 1, za (2.5.5) je
n
Z

~a(~r ) (~ri ~ri1 )

~a(~r ) d~r = lim
L
i=1
= lim
|~a(~r )| |~ri ~ri1 | cos
n
lim
i=1
n
X
|~a(~r )| |~ri ~ri1 | | cos |
i=1
M lim
n
X
i=1
|~ri ~ri1 | = M l .
89
Vektorski krivolinijski integrali se izracunavaju prevodenjem na odgovarajuce krivolinijske integrale II vrste ili, zahvaljujuci jednakosti (2.4.6),
na krivolinijske integrale I vrste. Veza izmedu vektorskih krivolinijskih integrala i krivolinijskih integrala II vrste se uspostavlja na osnovu njihovih
definicija.
Posmatramo integral (2.5.4). Za Ti (xi , yi , zi ) (i = 1, 2, . . . , n) je
~ri ~ri1 = (xi xi1 , yi yi1 , zi zi1 ) ,
pa su sabirci integralne sume Sv (n) vektori
f (Xi )(~ri ~ri1 ) = f (Xi )(xi xi1 ), f (Xi )(yi yi1 ), f (Xi )(zi zi1 ) .
Zato je i integralna suma Sv (n) vektor
Sv (n) =
n
X
f (Xi )(~ri ~ri1 )
i=1
n
X
f (Xi )(xi xi1 ),
i=1
= Sx (n), Sy (n), Sz (n) ,
n
X
f (Xi )(yi yi1 ),
i=1
n
X
f (Xi )(zi zi1 )
i=1
gde su Sx (n), Sy (n), Sz (n) integralne sume po koordinati x, y i z funkcije

f (x, y, z) redom. Kako je
lim Sv (n) = lim Sx (n), Sy (n), Sz (n)

n
n
= lim Sx (n), lim Sy (n), lim Sz (n) ,

n
prema (2.2.2) i analognim jednakostima sa P (x, y, z) = Q(x, y, z) =

R(x, y, z) = f (x, y, z) sledi
Z
Z
(2.5.9)
f (~r ) d~r =
L
f dx,
L
Z
f dy,
f dz
Dakle, vektorski integral (2.5.4) je vektor cije su koordinate krivolinijski

integrali po koordinati x, y i z iste funkcije f = f (x, y, z) redom.
Posmatramo sada integral (2.5.5). Neka je ~a(~r ) = (a1 , a2 , a3 ) vektorska
funkcija s komponentama a1 = a1 (x, y, z), a2 = a2 (x, y, z), a3 = a3 (x, y, z).
Tada je
~a(Xi ) = a1 (Xi ), a2 (Xi ), a3 (Xi )

I DEO
90
i, koriscenjem izraza
~a ~b = a1 b1 + a2 b2 + a3 b3
za skalarni proizvod vektora ~a = (a1 , a2 , a3 ) i ~b = (b1 , b2 , b3 ) ([3], str. 141),
~a(Xi )(~ri ~ri1 ) = a1 (Xi )(xi xi1 )+a2 (Xi )(yi yi1 )+a3 (Xi )(zi zi1 ) .
Integralna suma Sv (n) postaje
Sv (n) =
n
X
~a(Xi ) (~ri ~ri1 )
i=1
n
X
a1 (Xi )(xi xi1 ) +
i=1
n
X
a2 (Xi )(yi yi1 ) +
i=1
n
X
a3 (Xi )(zi zi1 )
i=1
=Sx (n) + Sy (n) + Sz (n) ,

gde su Sx (n), Sy (n), Sz (n) integralne sume po koordinati x funkcije
a1 (x, y, z), po koordinati y funkcije a2 (x, y, z) i po koordinati z funkcije
a3 (x, y, z) redom. Zato je
lim Sv (n) = lim Sx (n) + lim Sy (n) + lim Sz (n) .
Prema (2.2.2) sa P (x, y, z) = a1 (x, y, z) i analognim jednakostima sa

Q(x, y, z) = a2 (x, y, z), R(x, y, z) = a3 (x, y, z), dalje je
Z
Z
Z
Z
~a(~r ) d~r =
a1 dx +
a2 dy +
a3 dz
L
i, prema (2.2.3),
Z
(2.5.10)
Z
~a(~r ) d~r =
a1 dx + a2 dy + a3 dz .
L
Zakljucujemo da je vektorski integral (2.5.5) potpuni krivolinijski integral

II vrste. Integral (2.5.5) je u oblasti matematike Teorija polja poznat pod
imenom cirkulacija vektorske funkcije ~a(~r ) duz orijentisanog puta L. Inace,
do jednakosti (2.5.10) moze da se dode mnogo jednostavnije, skalarnim
mnozenjem vektora ~a(~r ) = (a1 , a2 , a3 ) i d~r = (dx, dy, dz) u podintegralnom
izrazu iz (2.5.5).
U slucaju integrala (2.5.6) se postupa slicno kao u prethodnim slucajevima. Ako su ~i, ~j, ~k jedinicni vektori x, y i zose redom, koriscenjem izraza
~i ~j ~k
~a ~b = a1 a2 a3
b1 b2 b3
91
za vektorski proizvod vektora ~a = (a1 , a2 , a3 ) i ~b = (b1 , b2 , b3 ) ([3], str. 260),

integral (2.5.6) postaje
Z
(2.5.11)
~a(~r ) d~r
L
Z
Z
Z
=
a2 dz a3 dy, a3 dx a1 dz, a1 dy a2 dx ,
L
gde su a1 = a1 (x, y, z), a2 = a2 (x, y, z), a3 = a3 (x, y, z) komponente vektorske funkcije ~a = ~a(~r ). Prema tome, vektorski integral (2.5.6) je vektor
cije su koordinate potpuni krivolinijski integrali II vrste.
NAPOMENA 2.5.1.
krivolinijskog integrala
Ako je ~v = (v1 , v2 , v3 ) vektor, uvodenjem vektorske forme

Z
~v =
L
v1 ,
v2 ,
v3
se jednakosti (2.5.9) i (2.5.11) dobijaju mnogo jednostavnije.

Kako je d~
r = (dx, dy, dz), podintegralni izraz u (2.5.4) je vektor
~v = f (~
r ) d~
r = (f dx, f dy, f dz)
sa komponentama
v1 = f dx , v2 = f dy , v3 = f dz .
Prethodna vektorska forma je isto sto i (2.5.9).
Podintegralni izraz u (2.5.6) je vektor

~i

~v = ~a(~
r ) d~
r = a1
dx
~j
a2
dy

~k

a3 = (a2 dz a3 dy, a3 dx a1 dz, a1 dy a2 dx)
dz
sa komponentama
v1 = a2 dz a3 dy , v2 = a3 dx a1 dz , v3 = a1 dy a2 dx
i vektorska forma se svodi na (2.5.11).
NAPOMENA 2.5.2. Vektorski krivolinijski integrali mogu da se definisu druga

cije, tj.
za karakteristiku podeonih delova mo
ze da se izabere vektor saglasno orijentisane tangente
k(P Di ) = ~i = ~t0 i .
Vektorska integralna suma i vektorski integral tada glase
Sv (n) =
n
X
i=1
(Xi ) ~i ,
Z
L
~ = lim Sv (n) .
(~
r ) d
n
~ = d~
Za dovoljno malo i je ~i ~
ri ~
ri1 , pa je d
r kad n , sto smo ve
c utvrdili u
jednakosti (2.5.1). Zato se ovako definisani vektorski integrali i integrali (2.5.3) u sustini

I DEO
92
ne razlikuju i svi prethodni zaklju

cci ostaju na snazi. Cak
i vise, u ovom slu
caju va
zi
ta
cna i = |~i |, a ne pribli
zna jednakost i |~
ri ~
ri1 | i, uz dogovor (2.5.7), osobina
(2.5.8) neposredno sledi
l=
n
X
n
X
i =
i=1
|~i | = lim
i=1
cime se i ostale osobine dokazuju jednostavnije.

PRIMER 2.5.1.
ako je
n
X
|~i | =
i=1
~ ,
|d|
Izra
cunati vektorske krivolinijske integrale (2.5.4), (2.5.5) i (2.5.6)
f (x, y, z) = x + y + z , ~a(x, y, z) = (y, x, 3) ;

L:
(x 2)2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Parametarske jedna
cine kru
znice L su
L:
x = 2 + cos , y = sin , z = 0 ;
[, ]
i va
zi
x0 () = sin , y 0 () = cos , z 0 () = 0 .
Pod pretpostavkom da je L pozitivno orijentisana, parametar se menja od = do
= .
Komponente vektorske funkcije ~a(~
r ) su
a1 (x, y, z) = y , a2 (x, y, z) = x , a3 (x, y, z) = 3 .
S obzirom na (2.5.9), izra
cunavamo
Z
f dx =
L
f dz =
L
(2 + cos + sin )( sin ) d = = ,

(2 + cos + sin ) cos d = = ,
(x + y + z) dy =
f dy =
L
(x + y + z) dx =
(x + y + z) dz = 0
L
i za integral (2.5.4) dobijamo vektor

Z

f (~
r ) d~
r = , , 0 .
Prema (2.5.10) nalazimo

Z
Z
L
a1 dx + a2 dy + a3 dz =
y dx + x dy + 3 dz
ZL

=
sin ( sin ) + (2 + cos ) cos d = = 2 ,
pa je integral (2.5.5) skalar
93
~a(~
r ) d~
r = 2 .
L
Prema (2.5.11) je
Z
Z
3 dy = 3
cos d = = 0 ,
L
L
Z
Z
Z
sin d = = 0 ,
a3 dx a1 dz =
3 dx = 3
L
L
Z
Z
a1 dy a2 dx =
y dy x dx
L
L
Z

=
sin cos + (2 + cos )( sin ) d = = 0
a2 dz a3 dy =
i integral (2.5.6) je nulavektor, tj. ta

cka
Z
~a(~
r ) d~
r = (0, 0, 0) .
Na kraju ovog poglavlja napomenimo i sledece. Za sve tipove krivolinijskih integrala (po luku, po koordinatama,Hvektorske), u slucaju Rzatvorene
krive L se obicno koristi preciznija oznaka L umesto standardne L .

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
Oblast integracije visestrukih integrala je visedimenzionalna oblast D, a

karakteristika podeonih delova je njihova mera ([6], str. 59; [1], str. 235239).
Generalni slucaj visestrukih integrala, kada je D Rn , nije od interesa za
ovaj kurs, pa se zadrzavamo samo na specijalnim slucajevima. To su dvojni
i trojni integrali, kod kojih je oblast integracije D R2 dvodimenzionalna
(ravna) i D R3 trodimenzionalna (prostorna) oblast redom.
3.1. Dvojni integrali

Konkretizacija opsteg pravila o formiranju Riemannovih integrala za
slucaj dvojnih integrala je sledeca.
Neka je oblast integracije OI = D, gde je D zatvorena orijentisana oblast
u xyravni. Kako sve tacke xyravni, pa i tacke oblasti D, posmatrane u R3 ,
imaju trecu koordinatu z = 0, ovu koordinatu u nastavku podrazumevamo
i ne naglasavamo. Koordinatnim linijama se oblast D deli (Definicija 1.2.6,
Slika 1.2.17) na n celija podele P Di = i (i = 1, 2, . . . , n) i unutar svake
celije se bira tacka Xi (i , i ). Tacka Xi i moze da bude bilo koja.
Karakteristika podeonih delova je njihova povrsina
k(P Di ) = m(i ) = i > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = f (x, y) neprekidna u oblasti D,
gde je tacka X(x, y) D proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = f (Xi ) = f (i , i )
se mnozi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija integralna suma,
a zatim i dvojni integral.
(3.1.1)
S (n) =
n
X
f (Xi ) i =
i=1
n
X
i=1
94
f (i , i ) i

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
95
je integralna suma po ravnoj oblasti funkcije f (x, y).

Definicija 3.1.2. Ukoliko postoji kad n i max i 0, gde je i
1in
najvece rastojanje izmedu tacaka celije i , granicna vrednost

Z
ZZ
(3.1.2)
f (X) d =
D
f (x, y) dxdy = lim S (n)

n
je dvojni integral funkcije f (x, y).

Iz uslova max i 0 ocigledno sledi max k(P Di ) = max i 0, sto
1in
1in
1in
je u skladu sa opstim pravilom. U (3.1.2) prva oznaka odgovara zajednickoj

oznaci Riemannovih integrala i koristi se za sve visestruke integrale, dok
je druga konkretna oznaka dvojnih integrala. Umesto d je upotrebljen
proizvod diferencijala nezavisno promenljivih dxdy, koji proistice iz povrsine
unutrasnje celije (oblast pravougaonika).
Analogno se definisu i dvojni integrali
ZZ
ZZ
(3.1.3)
f (y, z) dydz ,
D
f (z, x) dzdx ,
D
kada oblast integracije D pripada yz, odnosno zxkoordinatnoj ravni.

Orijentacija celija i (i = 1, 2, . . . , n) ne utice na njihove povrsine
k(P Di ) = i > 0, pa je vrednost dvojnog integrala ista za bilo koju orijentaciju oblasti D (Slika 1.2.18) i osobina (1.3.8) za dvojne integrale ne
vazi. Ne umanjujuci opstost, pretpostavljacemo da je D pozitivno orijentisana oblast, uz napomenu da bi negativna orijentacija dovela do nepotrebnih
komplikacija u kasnijim izvodenjima.
Ako je d = m(D) povrsina cele oblasti D, za f (x, y) 1 iz (3.1.1) i (3.1.2)
sledi osobina (1.3.9), tj.
Z
ZZ
(3.1.4)
d =
D
dxdy = lim
D
n
X
i=1
i = lim d = d .
n
Osobina (1.3.10) takode vazi za dvojne integrale i jednostavno se dokazuje

([6], str. 6263).
Osim navedenih opstih osobina Riemannovih integrala, za dvojne integrale je znacajna i osobina iskazana narednom teoremom.
96

I DEO
Teorema 3.1.1. (TEOREMA O SREDNJOJ VREDNOSTI INTEGRALA) Ako

su f (X) i g(X) neprekidne funkcije u oblasti D i g(X) ima stalan znak, tada
postoji tacka A D takva da je
Z
Z
(3.1.5)
f (X)g(X) d = f (A)
g(X) d .
D
Dokaz ove teoreme izostavljamo ([6], str. 6364).

g(X) 1, (3.1.5) se svodi na
Z
(3.1.6)
Specijalno, ako je
Z
f (X) d = f (A)
d = f (A) d .
D
U jednakostima (3.1.4)(3.1.6) je upotrebljena opsta oznaka integrala jer

one vaze za sve dvojne (oblast integracije D pripada ma kojoj koordinatnoj
ravni), kao i za visestruke integrale generalno.
Geometrijska interpretacija dvojnog integrala se sastoji u sledecem. Neka
prosto povezana oblast D pripada xyravni i neka je f (x, y) 0 u citavoj
oblasti D. Uocimo cilindricnu povrs cije su izvodnice paralelne zosi, donji
bazis je kontura oblasti D, a RR
gornji bazis je u preseku te povrsi i povrsi
z = f (x, y). Dvojni integral D f (x, y) dxdy izracunava zapreminu prostorne oblasti koju ogranicavaju oblast D (posmatrana kao povrs u smislu
Napomene 1.1.2), povrs z = f (x, y), (x, y) D i opisana cilindricna povrs
(Slika 3.1.1).
z = f(x,y)
y
Di
x
Slika 3.1.1.
RR
Ako je f (x, y) 0 za svako (x, y)RR
D, vrednost D f (x, y) dxdy je
negativna, pa za zapreminu treba uzeti D f (x, y) dxdy . Ako f (x, y) menja
znak u oblasti D, oblast treba podeliti tako da na dobijenim delovima f (x, y)
ima stalan znak, zatim na svakom od delova izracunati integral i sabrati
module nadenih vrednosti. Na primer,
2 , f (x, y) 0 na D1
RR
RR za D = D1 D
i f (x, y) 0 na D2 , zapremina je D1 f (x, y) dxdy + D2 f (x, y) dxdy .

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
97
Dvojni integrali su generalizacija odredenih integrala, kada se sa jednodimenzionalne, zatvorene i pozitivno orijentisane oblasti (segment na koordinatnoj osi) prede na dvodimenzionalnu oblast (zatvorena oblast u koordinatnoj ravni).
NAPOMENA 3.1.1. Neka je D oblast u xyravni i L njena kontura. Uo
cimo povrsi S1
i S2
cija je D oblast definisanosti i L1 , L2 grani
cne krive. Ako su L1 , L2 bazisi cilindri
cne
povrsi S3 sa direktrisom L i izvodnicama paralelnim zosi, tada je S = S1 S2 S3
zatvorena povrs, poznata pod imenom cilindar. Povrsi S1 i S2 su bazisi, a S3 je omota
c
cilindra S. Prostorna oblast ograni
cena cilindrom je oblast cilindra. Analogni cilindri se
dobijaju ako je D u yz i zxravni. 4
3.2. Trojni integrali

Kod trojnih integrala je oblast integracije OI = D, gde je D zatvorena
prostorna oblast. Koordinatnim povrsima se oblast D deli (Slika 1.2.19)
na n celija podele P Di = i (i = 1, 2, . . . , n) i unutar svake celije se bira
tacka Xi (i , i , i ). Tacka Xi i moze da bude bilo koja. Karakteristika
podeonih delova je njihova zapremina
k(P Di ) = m(i ) = i > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = f (x, y, z) neprekidna u oblasti
D, gde je tacka X(x, y, z) D proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = f (Xi ) =
f (i , i , i ) se mnozi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija integralna suma, a zatim i trojni integral.
(3.2.1)
S (n) =
n
X
f (Xi ) i =
i=1
n
X
f (i , i , i ) i
i=1
je integralna suma po prostornoj oblasti funkcije f (x, y, z).

1in

Z
(3.2.2)
ZZZ
f (X) d =
f (x, y, z) dxdydz = lim S (n)

D
je trojni integral funkcije f (x, y, z).

I DEO
98
Kao i kod dvojnih integrala, iz uslova max i 0 sledi max k(P Di ) =

1in
1in
max i 0. U (3.2.2) prva oznaka odgovara zajednickoj oznaci Rieman-
1in
novih integrala, a druga je konkretna oznaka trojnih integrala. Umesto d

je upotrebljen proizvod diferencijala nezavisno promenljivih dxdydz, koji
proistice iz zapremine unutrasnje celije (oblast kvadra). Ovaj proizvod se
cesto zamenjuje kracom oznakom dv zbog asocijacije na zapreminu (volumen).
Sve osobine koje smo naveli kod dvojnih integrala vaze i za trojne integrale, samo se odnose na trodimenzionalni slucaj. Izdvajamo osobinu (1.3.9)
zbog njenog znacaja u primenama. Ako je d = m(D) zapremina cele oblasti
D, tada je
ZZZ
(3.2.3)
dxdydz = d .
D
Izuzimajuci jednakost (3.2.3), trojni integrali nemaju geometrijsku interpretaciju.

I trojni, kao i dvojni integrali, predstavljaju generalizaciju odredenih integrala, kada se sa jednodimenzionalne, zatvorene i pozitivno orijentisane
oblasti (segment na koordinatnoj osi) prede na trodimenzionalnu oblast
(zatvorena oblast u prostoru).
3.3. Izra
cunavanje vi
sestrukih integrala
Izracunavanje visestrukih integrala se svodi na sukcesivno izracunavanje
vise odredenih integrala. Broj odredenih integrala odgovara dimenziji oblasti
integracije. Tako se dvojni integrali prevode na dva, a trojni na tri odredena
integrala.
3.3.1. Izra
cunavanje dvojnih integrala
Pravila za prevodenje dvojnih na dva odredena integrala dajemo samo za
integral (3.1.2), a analogna pravila vaze i za integrale (3.1.3).
Neka su a, b, c, d R konstante takve da je a < b, c < d. Razmatramo
sledece slucajeve.

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
99
1 Oblast D je pravougaona (Slika 3.3.1), cija je kontura pravougaonik L

sastavljen od delova koji se nadovezuju pravih
L1 :
x=a,
L2 :
x=b,
L3 :
y=c,
L4 :
y=d.
Neka je X(x, y) D proizvoljna tacka. Najmanju prvu koordinatu x = a

imaju tacke X1 (a, y) L1 , a najvecu x = b tacke X2 (b, y) L2 , pa za prve
koordinate tacaka X(x, y) vazi a x b. Takode, najmanju drugu koordinatu y = c imaju tacke X3 (x, c) L3 , a najvecu y = d tacke X4 (x, d) L4 ,
pa je za druge koordinate c y d. Zato je oblast D opisana nejednakostima
(3.3.1)
axb, cyd.
Opis (3.3.1) znaci da su obe promenljive x, y u konstantnim granicama.

2 Oblast D je proizvoljna prosto povezana oblast (Slika 3.3.2), sa konturom L sastavljenom od delova koji se nadovezuju pravih
L1 :
x=a,
L2 :
x=b
i krivih
L3 :
y = y1 (x) ,
L4 :
y = y2 (x) ,
pri cemu je y1 (x) < y2 (x) za svako x (a, b).

Kao i u prethodnom slucaju 1 , za prve koordinate tacaka X(x, y)
D vazi a x b. Za svako fiksirano
x =
[a, b] najmanju drugu

koordinatu
y
=
y
()
ima
ta
c
ka
X
,
y
()
L3 , a najvecu y = y2 ()
1
3
1
tacka X4 , y2 () L4 . Zato je y1 () y y2 () i, zbog proizvoljnosti

x = , za druge koordinate je y1 (x) y y2 (x). Oblast D je opisana sa
(3.3.2)
a x b , y1 (x) y y2 (x) .
Iz (3.3.2) sledi da je promenljiva x u konstantnim, a y u funkcionalnim

granicama.
3 Oblast D je proizvoljna prosto povezana oblast (Slika 3.3.3), sa konturom L sastavljenom od delova koji se nadovezuju krivih
L1 :
x = x1 (y) ,
L2 :
x = x2 (y)
i pravih
L3 :
y=c,
L4 :
y=d,

I DEO
100
pri cemu je x1 (y) < x2 (y) za svako y (c, d).

Analognim postupkom kao pod 2 se utvrduje da je opis oblasti D
(3.3.3)
x1 (y) x x2 (y) , c y d .
Dakle, sada promenljiva y ima konstantne, a x funkcionalne granice.

Delovi pravih L1 , L2 u slucaju 2 , odnosno L3 , L4 u slucaju 3 , mogu da
se svedu na samo jednu tacku.
L1
X4
d
c
X1
L2
X2
b
X4
L4
X2
L3
X3
a
Slika 3.3.1.
L2
X1
L3
X3
a
L4
L1
L1
X4
d
c
X1
L2
L4
X2
X3
L3
Slika 3.3.2.
Slika 3.3.3.
Radi jednostavnosti izrazavanja i zapisivanja, usvajamo sledeci dogovor.

Delove krivih (pravih) Li (i = 1, 2, . . . , n) koji ulaze u sastav granice L
oblasti D oznacavamo isto sa Li kao i same krive (prave). Tako u opisanim
4
S
slucajevima pisemo L =
Li , podrazumevajuci pod Li odgovarajuce dei=1
love isto oznacenih krivih (pravih) Li . Takode, kazemo da je oblast D

ogranicena krivama (pravama) Li umesto granicom L sastavljenom od delova krivih (pravih) Li , ili da se D nalazi izmedu krivih (pravih) Li umesto
izmedu njihovih delova. Koristicemo i druge neprecizne opise ako smatramo
da su oni citaocu dovoljno jasni.
Definicija 3.3.1. Ako je
Z
1 (x) =
f (x, y) dy , 2 (y) =
c
f (x, y) dx ,
a
tada se integrali
Z
Z b hZ
1 (x) dx =
a
Z d hZ
2 (y) dy =
Z
a
dx
Z
f (x, y) dx dy =
c
f (x, y) dy dx =
a
f (x, y) dy ,
c
dy
c
f (x, y) dx
a
zovu dvostruki integrali po pravougaonoj oblasti (3.3.1) funkcije f (x, y).

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
101
Definicija 3.3.2. Ako je

Z
y2 (x)
3 (x) =
x2 (y)
f (x, y) dy , 4 (y) =
y1 (x)
f (x, y) dx ,
x1 (y)
tada se integrali
Z
3 (x) dx =
a
f (x, y) dy ,
y1 (x)
4 (y) dy =
c
y2 (x)
dx
x2 (y)
dy
c
f (x, y) dx
x1 (y)
zovu dvostruki integrali po proizvoljnoj oblasti (3.3.2) i (3.3.3) redom funkcije

f (x, y).
U dvostrukim integralima je prvi upisani integral spoljasnji, a drugi upisani unutrasnji. Integracija se vrsi sukcesivno zdesna ulevo, tako sto se prvo
resava unutrasnji, a zatim spoljasnji integral, pri cemu rezultat unutrasnje
podleze spoljasnjoj integraciji. U slucaju pravougaone oblasti (3.3.1) svejedno
je koji je integral unutrasnji, a koji spoljasnji, dok je u slucaju oblasti (3.3.2) i
(3.3.3) uvek unutrasnji integral sa funkcionalnim, a spoljasnji sa konstantnim
granicama. Ako je oblast pravougaona i podintegralna funkcija oblika
f (x, y) = f1 (x)f2 (y) ,
unutrasnji i spoljasnji integral su nezavisni, pa je dvostruki integral proizvod
dva odredena integrala.
Teorema 3.3.1. Ako je D pravougaona oblast (3.3.1), tada je
ZZ
(3.3.4)
Z
f (x, y) dxdy =
dx
a
f (x, y) dy =
c
dy
c
f (x, y) dx .
a
Dokaz teoreme zbog komplikovanosti izostavljamo ([6], str. 6770), a iz

dokaza izdvajamo samo sledece zapazanje. Sve celije i pravougaone oblasti
D su takode pravougaone. Koordinatne linije x = xi , y = yi istovremeno
dele oblast D i segmente [a, b], [c, d] na koordinatnim osama. Zbog uslova
i = (xi xi1 )(yi yi1 ) = (xi1 xi )(yi1 yi ) > 0 ,
podele na segmentima su istovremeno rastuce (Slika 3.3.4) ili opadajuce
(Slika 3.3.5) i odgovaraju pretpostavljenoj pozitivnoj orijentaciji oblasti D.
102

I DEO
U Teoremi 3.3.1 su uzete rastuce podele, sto je uslovilo da redosled granica

u oba odredena integrala bude od manje ka vecoj. Za opadajuce podele segmenata bi redosled granica u oba integrala bio od vece ka manjoj, ali se to
nikada ne radi. Kako proizvodu (xi xi1 )(yi yi1 ) > 0 odgovara proizvod
dxdy > 0, u oznaci dvojnog integrala je s razlogom d zamenjeno sa dxdy.
y
yi
y
yi-1
Di
yi-1
Di
yi
xi x
x i-1
xi-1 x
xi
Slika 3.3.4.
Slika 3.3.5.
Teorema 3.3.2. Ako je D prosto povezana oblast (3.3.2), tada je

ZZ
(3.3.5)
b
a
y2 (x)
dx
f (x, y) dxdy =
f (x, y) dy .
y1 (x)
Dokaz. Posmatrajmo pravougaonu oblast D3 , opisanu sa (3.3.1) i takvu

da je c < y1 (x) < y2 (x) < d za svako x (a, b) (Slika 3.3.6). Tada je
D3 = D1 D D2 , gde je
D1 :
a x b , c y y1 (x) ,
y
d
2
D2 :
a x b , y2 (x) y d .
D1
D2
Slika 3.3.6.
Na oblasti D3 definisemo novu funkciju
f (x, y) =
f (x, y) ,
0,
(x, y) D ,
(x, y) D3 \ D .
Ovako definisana funkcija u opstem slucaju nije neprekidna na D3 jer nije

neprekidna duz krivih y = y1 (x) i y = y2 (x). Medutim, funkcija f (x, y) je

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
103
integrabilna na D3 ([1], str. 239, 246), pa na nju moze da se primeni (3.3.4)

i dobija se
ZZ
(3.3.6)
f (x, y) dxdy =
dx
D3
f (x, y) dy .
Leva strana jednakosti (3.3.6), prema osobini (1.3.7) Riemannovih integrala i definiciji funkcije f (x, y), postaje
ZZ
f (x, y) dxdy
(3.3.7)
ZZ
D3
ZZ
ZZ
f (x, y) dxdy +
f (x, y) dxdy +
D
ZZ
ZZ
f (x, y) dxdy =
f (x, y) dxdy .
=
D1
f (x, y) dxdy
D2
Posmatramo desnu stranu jednakosti (3.3.6). Za bilo koje fiksirano x =

[a, b] su vrednosti yi (x) = yi () = i [c, d] (i = 1, 2) konstante i za
tacke X(, y) D3 vazi: X D1 ako je y [c, 1 ], X D ako je y [1 , 2 ],
X D2 ako je y [2 , d] (Slika 3.3.6). Kako je f (x, y) = 0 na D3 \ D,
tj. f (, y) = 0 za y [c, 1 ), y (2 , d] i f (x, y) = f (x, y) na D, tj.
f (, y) = f (, y) za y [1 , 2 ], to je
Z
f (, y) dy =
c
f (, y) dy +
c
1
2
f (, y) dy
Z
f (, y) dy =
f (, y) dy +
f (, y) dy .
Zbog proizvoljnosti x = [a, b], a prema prethodnoj jednakosti, unutrasnji

integral u (3.3.6) je
Z
y2 (x)
f (x, y) dy =
c
f (x, y) dxdy ,
y1 (x)
odakle integracijom po x [a, b] sledi

Z
(3.3.8)
dx
a
f (x, y) dy =
c
y2 (x)
dx
a
f (x, y) dxdy .
y1 (x)
Konacno, iz (3.3.7) i (3.3.8) se dobija tvrdenje (3.3.5) teoreme.
104

I DEO

ZZ
(3.3.9)
f (x, y) dxdy =
D
x2 (y)
dy
c
f (x, y) dx .
x1 (y)
Dokaz ove teoreme se izvodi analogno dokazu Teoreme 3.3.2.

U (3.3.5) i (3.3.9) je, kao i u (3.3.4), uzet redosled granica od manje ka
vecoj u oba odredena integrala.
Ukoliko oblast D ne pripada ni jednom od tipova (3.3.1)(3.3.3), treba
je deliti na podoblasti nekog od ovih tipova, posebno na svakoj od njih
racunati dvojni integral i dobijene vrednosti sabrati, sto je opsta osobina
Riemannovih integrala (1.3.7).
Primetimo na ovom mestu i sledece. Kako je pravougaona oblast (3.3.1)
specijalan slucaj oblasti (3.3.2) za y1 (x) c, y2 (x) d ili oblasti (3.3.3)
za x1 (y) a, x2 (y) b, to je jednakost (3.3.4) specijalan slucaj jednakosti
(3.3.5) ili (3.3.9).
PRIMER 3.3.1. Izra
cunati povrsinu oblasti trougla u xyravni (z = 0) sa temenima
A(1, 1), B(4, 2), C(3, 6).
Neka je D oblast trougla
ciju povrsinu d = m(D) treba izra
cunati. Takode, neka su
L1 , L2 , L3 prave na kojima le
ze stranice trougla,
L4 :
x=1,
L5 :
x=3,
L6 :
x=4
prave paralelne yosi koje prolaze kroz ta

cke A, B, C redom (Slika 3.3.7) i
L7 :
y=1,
L8 :
y=2,
L9 :
y=6
prave paralelne xosi kroz iste ta

cke (Slika 3.3.8).
L2
L5
L3
L9
D4
L1
D1 D2
A
1
L3
L6
L4
L2
Slika 3.3.7.
D3
L1
L8
L7
x
Slika 3.3.8.

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
105
Povrsina d se izra
ZZ
d=
dxdy .
D
Oblast D nije nijednog od tipova (3.3.1)(3.3.3), pa je delimo pravom L5 na D = D1 D2

(Slika 3.3.7), gde je oblast D1 ograni
cena sa L4 , L5 , L1 , L3 , oblast D2 sa L5 , L6 , L1 , L2
i obe su tipa (3.3.2). Tada je povrsina d zbir
ZZ
ZZ
d=
dxdy +
D1
D2
dxdy = d1 + d2 ,
gde su d1 i d2 povrsine oblasti D1 i D2 .

Jedna
cinu prave L1 tra
zimo u eksplicitnom obliku y = kx + n. Kako L1 prolazi kroz
ta
cke A i B, koordinate ovih ta
caka zadovoljavaju jedna
cinu prave. Smenjuju
ci x = 1,
y = 1 i x = 4, y = 2 u y = kx + n, dobija se sistem jedna
cina
k + n = 1 , 4k + n = 2 ,
odakle je k = 1/3, n = 2/3 i
L1 :
y=
1
2
x+ .
3
3
Analogno se nalaze i jedna

cine pravih
L2 :
y = 4x + 18 ,
L3 :
y=
3
5
x .
2
2
Prema objasnjenju pod 2 , opis (3.3.2) oblasti D1 i D2 je

2
5
3
1
x+ y x ,
3
3
2
2
2
1
x + y 4x + 18 .
3x4,
3
3
D1 :
1x3,
D2 :
S obzirom na opis oblasti D1 i D2 , primenjujemo tvrdenje (3.3.5) Teoreme 3.3.2 i

dobijamo
Z
ZZ
d1 =
13
=
6
ZZ
d2 =
D1
5x/23/2
dy =
x/3+2/3
x/3+2/3
13 x2
5x/23/2

dx
y
x/3+2/3
3 13
13 x2

(x 1) dx =
x =
,
1
6 2
3
1
Z 4
Z 4x+18
Z 4
4x+18
dx
dxdy =
dx
dy =
y
3
D2
13
=
3
dx
dxdy =
(x 4) dx =
3
odakle je
d=
x/3+2/3
4 13

4x =
,
3
2
6
13
13
13
+
=
.
3
6
2
106

I DEO
Oblast D mo
zemo da podelimo druga
cije, pravom L8 na D = D3 D4 (Slika 3.3.8),
gde je oblast D3 ograni
cena sa L7 , L8 , L3 , L1 , oblast D4 sa L8 , L9 , L3 , L2 i obe su tipa
(3.3.3). U ovom slu
caju jedna
cine pravih L1 , L2 i L3 treba zapisati u obliku
L1 :
x = 3y 2 ,
L2 :
x=
9
1
y+ ,
4
2
L3 :
x=
2
3
y+ ,
5
5
sto dovodi do opisa

2
3
y + x 3y 2 , 1 y 2 ,
5
5
2
3
1
9
y+ x y+ , 2y6 ,
5
5
4
2
D3 :
D4 :
primenom tvrdenja (3.3.9) Teoreme 3.3.3 do integrala

ZZ
d3 =
dx =
2y/5+3/5
dxdy =
D4
3y2
dy
D3
ZZ
d4 =
dxdy =
(y 1) dy = =
1
y/4+9/2
dy
2
13
5
dx =
2y/5+3/5
13
10
13
,
10

26
y 3 dy = =
2
5
6 1
i, naravno, do istog rezultata

d = d3 + d4 =
13
26
13
+
=
.
10
5
2
NAPOMENA 3.3.1. Neka je oblast D (Slika 3.3.2) opisana sa (3.3.2). Prema (3.1.4) i
(3.3.5), povrsina d oblasti D je
ZZ
d=
dxdy =
dx
a
y2 (x)
y1 (x)
dy =
a
y2 (x) dx
y1 (x) dx .
Isti rezultat se dobija i prema geometrijskom tuma

cenju odredenog integrala (Slika 1.3.1),
bez poznavanja jednakosti (3.1.4). Tako bi se, npr., povrsina d1 iz Primera 3.3.1 dobila
pomo
cu
Z 3
Z 3
5
1
2
2
13
d1 =
x
dx
x+
dx = =
. 4
2
3
3
3
3
1
1
PRIMER 3.3.2. Izra
cunati zapreminu oblasti cilindra,
ciji je omota
c cilindri
cna povrs
sa izvodnicama paralelnim xosi, jedan bazis je oblast trougla u yzravni sa temenima
O(0, 0, 0), A(0, 1, 0), B(0, 0, 1), a drugi bazis je deo ravni x + y + z = 2.
Sa D ozna
cimo oblast trougla, sa L1 pravu koja prolazi kroz ta
cke A, B (Slika 3.3.9)
i sa S ravan x + y + z = 2. Kako je segmentni oblik jedna
cine ravni ([3], str. 269)
x
y
z
+ + =1,
a
b
c
gde su a, b, c koordinate ta
caka (a, 0, 0), (0, b, 0), (0, 0, c) u kojima ravan se
ce koordinatne
ose, to je a = b = c = 2 u slu
caju ravni S (Slika 3.3.10).

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
107
z
2
z
1
S
A
2 y
L1
x
Slika 3.3.9.
Slika 3.3.10.
Kako oblast D pripada yzravni, jedna

cinu ravni S zapisujemo u eksplicitnom obliku
S:
x = f (y, z) = 2 y z
i uo
cavamo da je f (y, z) > 0 za (y, z) D. Prema geometrijskom tuma
cenju dvojnog
integrala, zapremina m oblasti cilindra je
ZZ
ZZ
m=
f (y, z) dydz =
(2 y z) dydz .
D
Jedna
cinu prave L1 nalazimo kao u Primeru 3.3.1,
L1 :
z = y + 1 ,
pa je opis oblika (3.3.2) oblasti D dat sa

D:
0 y 1 , 0 z y + 1 .
Primenom jednakosti (3.3.5) i resavanjem dvostrukog integrala, za zapreminu dobijamo

Z
z 2 i z=y+1
dy

2 z=0
0
0
0
Z 1
1
1 2
3
3 1 2
=
y 2y +
y3 y2 + y = .
dy =
0
2
2
6
2
3
0
m=
dy
y+1
(2 y z) dz =
1h
(2 y)z
Prilikom upisivanja granica koje treba zameniti upisujemo i promenljivu na koju se granice
odnose kad god nije sasvim o
cigledno o kojoj se promenljivoj radi. U ovom slu
caju,
po resavanju unutrasnjeg integrala kao neodredenog, tako su upisane granice z = 0 i
z = y + 1 promenljive z.
Ukoliko jedna
cinu prave L1 zapisemo u obliku
L1 :
y = z + 1 ,
opis oblasti D je oblika (3.3.3),

D:
0 y z + 1 , 0 z 1 ,
108

I DEO
a odgovaraju
ci dvostruki integral iz jednakosti (3.3.9) je
Z
m=
z+1
dz
0
(2 y z) dy = =
0
2
.
3
NAPOMENA 3.3.2. Preseci ravni, kao i bilo koje druge povrsi, sa koordinatnim osama
mogu da se nadu na standardan na
cin, iz sistema jedna
cina formiranog od jedna
cine povrsi
i jedna
cina koordinatnih osa. Tako bi se u Primeru 3.3.2 prese
cna ta
cka (2, 0, 0) ravni S
sa xosom dobila iz sistema
x+y+z =2 , y =0 , z =0 ,
tj. zamenom y = 0, z = 0 u jedna
cinu ravni, a analogno bi se dobile i ta
cke (0, 2, 0),
(0, 0, 2). 4
PRIMER 3.3.3. Izra
cunati dvojni integral
ZZ
I=
xy dxdy ,
D
gde je D oblast u xyravni (z = 0) ograni

cena krivama
L1 :
x2 + y 2 = 2ax ,
L2 :
y 2 = 2ax ,
L3 :
x = 2a
za y 0 i a > 0.
Kriva L1 je kru
znica (1.4.21), tj.
L1 :
(x a)2 + y 2 = a2 ,
kriva L2 je parabola x = y 2 /2a simetri

cna u odnosu na xosu, dok je L3 prava paralelna
yosi. Od dve ograni
cene oblasti izmedu L1 , L2 i L3 , oblast D je ona za koju je y 0
(Slika 3.3.11).
L3
2a
L2
D
a
0
L4
a
2a
L1
Slika 3.3.11.
S obzirom na uslov y 0, delovi krivih L1 i L2 koji ograni
cavaju D imaju eksplicitne
jedna
cine
p
L1 : y = 2ax x2 ,
L2 : y = 2ax ,

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
109
pa je opis (3.3.2) oblasti D dat sa

D:
2ax x2 y 2ax .
0 x 2a ,
Prema (3.3.5), dvojni integral postaje dvostruki,

cijim resavanjem sledi
ZZ
I=
xy dxdy =
D
2a
x
0
y 2 y= 2ax
y=
2a
2ax
dx
xy dy
2axx2
Z
1 2a
2axx2
dx =
x3 dx =
1 4 2a
x = 2a4 .
0
8
Oblast D ne mo
ze u celini da se opise nejednakostima (3.3.3), ali je ove nejednakosti
mogu
ce koristiti za opis njenih delova. Ako pravom
L4 :
y=a
podelimo oblast na D = D1 D2 D3 , opis (3.3.3) delova je

D1 :
D2 :
D3 :
p
1 2
y x a a2 y 2 , 0 y a ,
2a
p
a + a2 y 2 x 2a , 0 y a ,
1 2
y x 2a , a y 2a ,
2a
p
p
gde je x = a a2 y 2 jedna
cina dela kru
znice L1 za x a i x = a+ a2 y 2 jedna
cina
dela L1 za x a. U ovom slu
caju dvojni integral I mora da se rastavi na tri nova dvojna
integrala
ZZ
ZZ
ZZ
I=
+
D1
+
D2
D3
i da se svaki od njih posebno resava, sto je o

cigledno znatno komplikovanije nego u prethodnom slu
caju opisa (3.3.2). 4
NAPOMENA 3.3.3. Za opis proizvoljne oblasti mogu da se koriste i nejednakosti
(3.3.2) i nejednakosti (3.3.3), bilo da se njima opisuju delovi oblasti (Primer 3.3.1) ili
citava oblast (Primer 3.3.2). Teorijski posmatrano, svejedno je koji se opis koristi. U
praksi se koristi onaj koji omogu
cava jednostavnije resavanje dvojnog ili odgovaraju
ceg
dvostrukog integrala. Po pitanju jednostavnosti resavanja, integrali u Primerima 3.3.1 i
3.3.2 su ravnopravni. Medutim, dvojni integral u Primeru 3.3.3 se jednostavnije resava
ako se za opis oblasti koriste nejednakosti (3.3.2). 4
3.3.2. Izra
cunavanje trojnih integrala
Neka su a, b, c, d, g, h R konstante takve da je a < b, c < d, g < h.
Razmatramo sledece slucajeve.
110

I DEO
1 Prostorna oblast D je oblast kvadra (Slika 3.3.12), cija je granica

kvadar S sastavljen od delova ravni
S1 :
S5 :
x=a,
z=g ,
S2 :
S6 :
x=b,
z=h.
S3 :
y=c,
S4 :
y=d,
Projekcija oblasti D na xyravan je ravna oblast Dxy sa opisom (3.3.1).

Ako je X(x, y, z) D proizvoljna tacka, tada je njena projekcija X 0 (x, y, 0)
Dxy . Zato prva i druga koordinata x, y zadovoljavaju nejednakosti (3.3.1).
Najmanju trecu koordinatu z = g imaju tacke X(x, y, g) S5 , a najvecu
z = h tacke X(x, y, h) S6 , pa za trece koordinate tacaka X(x, y, z) vazi
g z h. Dakle, oblast D je opisana nejednakostima
(3.3.10)
axb, cyd, gzh,
sto znaci da su sve tri promenljive x, y, z u konstantnim granicama.

2 Prostorna oblast D je proizvoljna prosto povezana oblast (Slika 3.3.13), cija je granica zatvorena povrs S sastavljena od delova: ravni
S1 :
x=a,
S2 :
x=b,
cilindricnih povrsi sa izvodnicama paralelnim zosi

S3 :
y = y1 (x) ,
S4 :
y = y2 (x)
i povrsi
S5 :
z = z1 (x, y) ,
S6 :
z = z2 (x, y) ,
pri
cemu je y1 (x) < y2 (x) i z1 (x, y) < z2 (x, y) za svako x (a, b), y
y1 (x), y2 (x) .
Projekcija oblasti D na xyravan je ravna oblast Dxy sa opisom (3.3.2),
pa za koordinate x, y tacaka X(x, y, z) D vaze nejednakosti
(3.3.2). Za
svako fiksirano x = [a, b] i y = y1 (), y2 () , tj. X 0 (, , 0)

Dxy ,
najmanju trecu koordinatu z =
z1 (, ) ima
tacka X , , z1 (, ) S5 , a
najvecu z = z2 (, ) tacka X , , z2 (, ) S6 . Zato je z1 (, ) z
z2 (, ) i, zbog proizvoljnosti x = , y = , za trece koordinate je z1 (x, y)
z z2 (x, y). Oblast D je opisana sa
(3.3.11)
a x b , y1 (x) y y2 (x) , z1 (x, y) z z2 (x, y) ,
odakle vidimo da je promenljiva x u konstantnim, a promenljive y i z u

funkcionalnim granicama.

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
111
3 Prostorna oblast D je proizvoljna prosto povezana oblast, cija je

granica zatvorena povrs S sastavljena od delova: cilindricnih povrsi sa izvodnicama paralelnim zosi
S1 :
x = x1 (y) ,
S2 :
x = x2 (y) ,
y=c,
S4 :
y=d
z = z1 (x, y) ,
S6 :
z = z2 (x, y) ,
ravni
S3 :
i povrsi
S5 :
pri
cemu je x1 (y) < x2 (y) i z1 (x, y) < z2 (x, y) za svako y (c, d), x
x1 (y), x2 (y) .
Projekcija oblasti D na xyravan je ravna oblast Dxy sa opisom (3.3.3).
Analogno kao pod 2 se utvrduje da je opis oblasti D
(3.3.12)
x1 (y) x x2 (y) , c y d , z1 (x, y) z z2 (x, y) .
Ovde je promenljiva y u konstantnim, a promenljive x i z u funkcionalnim

granicama.
U slucajevima 2 i 3 delovi ravni i cilindricnih povrsi mogu da se svedu
na samo jednu krivu (pravu).
S2
S6
S6
X
g S3
S1
a
b
D
X
S5
c
Dxy X
Slika 3.3.12.
S3
S4
S5
d
a
b
S4
S1
S2
Dxy X
Slika 3.3.13.
Kao i kod dvojnih integrala, usvajamo dogovor o istom oznacavanju povrsi

(ravni) i njihovih delova Si (i = 1, 2, . . . , n) koji ulaze u sastav granice S
6
S
oblasti D. Na primer, u prethodno opisanim slucajevima pisemo S =
Si ,
i=1
podrazumevajuci pod Si odgovarajuce delove isto oznacenih povrsi (ravni).

Koristicemo i druge neprecizne opise, analogne onima kod dvojnih integrala.
112

I DEO
Definicija 3.3.3. Ako je Dxy oblast u xyravni opisana sa (3.3.1) i

Z
1 (x) =
dy
f (x, y, z) dz , 2 (x, y) =
f (x, y, z) dz ,
tada se integrali
Z
(3.3.13)
1 (x) dx =
a
f (x, y, z) dz ,
ZZ
2 (x, y) dxdy =
(3.3.14)
dy
ZZ
dx
dxdy
Dxy
Dxy
f (x, y, z) dz
g
zovu trostruki integrali po oblasti kvadra (3.3.10) funkcije f (x, y, z).

Definicija 3.3.4. Ako je Dxy oblast u xyravni opisana sa (3.3.2) i
Z
y2 (x)
3 (x) =
z2 (x,y)
dy
z2 (x,y)
f (x, y, z) dz , 4 (x, y) =
y1 (x)
z1 (x,y)
f (x, y, z) dz ,
z1 (x,y)
tada se integrali
Z
(3.3.15)
3 (x) dx =
a
dx
a
ZZ
y1 (x)
4 (x, y) dxdy =
z2 (x,y)
dy
ZZ
(3.3.16)
y2 (x)
f (x, y, z) dz ,
z1 (x,y)
z2 (x,y)
dxdy
Dxy
Dxy
f (x, y, z) dz
z1 (x,y)
zovu trostruki integrali po proizvoljnoj oblasti (3.3.11) funkcije f (x, y, z).

Ako je Dxy oblast u xyravni opisana sa (3.3.3), trostruki integral po
proizvoljnoj oblasti (3.3.12) funkcije f (x, y, z) se definise analogno
Z
(3.3.17)
dy
c
x2 (y)
z2 (x,y)
dx
x1 (y)
f (x, y, z) dz .
z1 (x,y)
Imajuci u vidu (3.3.4), (3.3.5), (3.3.9), trostruki integrali (3.3.13) i

(3.3.14), (3.3.15) i (3.3.16), odnosno (3.3.16) i (3.3.17), su jednaki, pa svi
trostruki integrali predstavljaju tri odredena integrala.
U trostrukim integralima je prvi upisani integral spoljasnji, a ostali su
unutrasnji. Integracija se vrsi sukcesivno zdesna ulevo, pri cemu rezultat
prethodne podleze sledecoj integraciji. U slucaju oblasti kvadra (3.3.10) svejedno je koji je integral spoljasnji, a koji su unutrasnji, tj. redosled resavanja

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
113
odredenih integrala nije od znacaja. Cak

i vise, ukoliko je podintegralna
funkcija oblika
f (x, y, z) = f1 (x)f2 (y)f3 (z) ,
trostruki integral je proizvod tri odredena integrala. U slucaju oblasti
(3.3.11) i (3.3.12) uvek se prvo resava unutrasnji integral cije su granice
funkcije od dve nezavisno promenljive, zatim unutrasnji cije su granice
funkcije jedne nezavisno promenljive i, kao poslednji, spoljasnji integral
sa konstantnim granicama. Pod posebnim uslovima, trostruki integral je
proizvod jednog odredenog i jednog dvojnog, tj. dvostrukog integrala.
Sledece tri teoreme navodimo bez dokaza, uz napomenu da su dokazi slicni
onima kod dvojnih integrala.
Teorema 3.3.4. Ako je D oblast kvadra (3.3.10), tada je
ZZZ
Z b Z d Z h
(3.3.18)
f (x, y, z) dxdydz =
dx
dy
f (x, y, z) dz .
D

ZZZ
Z b Z y2 (x) Z z2 (x,y)
(3.3.19)
dx
dy
f (x, y, z) dz .
D
y1 (x)
z1 (x,y)

ZZZ
Z d Z x2 (y) Z z2 (x,y)
(3.3.20)
dy
dx
f (x, y, z) dz .
D
x1 (y)
z1 (x,y)
U (3.3.18)(3.3.20) je uzet redosled granica od manje ka vecoj u sva tri

odredena integrala.
Ukoliko oblast D ne pripada ni jednom od tipova (3.3.10)(3.3.12), treba
je deliti na podoblasti nekog od ovih tipova, posebno na svakoj od njih
racunati trojni integral i dobijene vrednosti sabrati, tj. treba primeniti osobinu (1.3.7).
Uocavamo da je oblast kvadra (3.3.10) specijalan slucaj oblasti (3.3.11) ili
(3.3.12) za z1 (x, y) g, z2 (x, y) h i kada se ravne oblasti (3.3.2) ili (3.3.3)
svode na pravougaonu oblast (3.3.1). Zato je i jednakost (3.3.18) specijalan
slucaj jednakosti (3.3.19) ili (3.3.20). Koristeci ovu cinjenicu i raniji komentar o trostrukim integralima, (3.3.18)(3.3.20) mozemo da objedinimo u
jednakost
ZZZ
ZZ
Z z2 (x,y)
(3.3.21)
dxdy
f (x, y, z) dz ,
D
Dxy
z1 (x,y)
114

I DEO
gde je Dxy projekcija oblasti D na xyravan.

Do sada smo razmatrali samo prostorne oblasti D cija je projekcija na
xyravan ravna oblast Dxy sa nekim od opisa (3.3.1)(3.3.3) i dali pravila za
prevodenje trojnog na odgovarajuce trostruke integrale. Analogna pravila
vaze i za trojne integrale po prostornim oblastima D cije su projekcije Dyz ,
Dzx na yz i zxravan redom nekog od opisa oblika (3.3.1)(3.3.3). Na primer,
za
D : x1 (y, z) x x2 (y, z) , c y d , z1 (y) z z2 (y)
je projekcija na yzravan oblast Dyz opisana nejednakostima oblika (3.3.2)
i vazi
Z d Z z2 (y) Z x2 (y,z)
ZZZ
(3.3.22)
dy
dz
f (x, y, z) dx
D
z1 (y)
ZZ
x1 (y,z)
x2 (y,z)
dydz
Dyz
f (x, y, z) dx .
x1 (y,z)
PRIMER 3.3.4. Izra

cunati zapreminu oblasti cilindra,
ciji je omota
c cilindri
cna povrs
sa izvodnicama paralelnim zosi, jedan bazis je oblast trougla u xyravni sa temenima
O(0, 0, 0), A(1, 0, 0), B(0, 1, 0), a drugi bazis je deo ravni x + y + z = 2.
Neka je D oblast cilindra
ciju zapreminu d = m(D) treba izra
cunati. Projekcija oblasti
D na xyravan je oblast trougla Dxy sa temenima O, A, B. Sa S1 ozna
cimo xyravan, a
sa S2 ravan x + y + z = 2 (Slika 3.3.14). Prese
cne ta
cke (2, 0, 0), (0, 2, 0), (0, 0, 2) ravni
S2 sa koordinatnim osama smo ve
c odredili u Primeru 3.3.2.
z
2
S2
A
x
B
1
1
D xy
2 y
S1
Slika 3.3.14.
Zapremina d se izra
ZZZ
d=
dxdydz .
D
Sli
cno kao u Primerima 3.3.1 i 3.3.2 nalazimo opis (3.3.2) ravne oblasti Dxy ,
Dxy :
0 x 1 , 0 y x + 1 .

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
115
Zapisuju
ci jedna
cine ravni S1 i S2 u obliku
S1 :
z = z1 (x, y) = 0 ,
S2 :
z = z2 (x, y) = 2 x y
i prema objasnjenju pod 2 , opis (3.3.11) oblasti D je

D:
0 x 1 , 0 y x + 1 , 0 z 2 x y .
S obzirom na opis oblasti D, primenjujemo tvrdenje (3.3.19) Teoreme 3.3.5 i dobijamo

ZZZ
d=
D
x+1
1h
(2 x)y
x+1
dx
0
y 2 i y=x+1
y=0
dz
0
dy =
2xy
dy
0
0
2xy

dx
0
dxdydz =
x+1
dx
0
(2 x y) dy
dx =
0
1 1
x2 2x +
3
2
dx = = .
2
3
Oblast Dxy mo
zemo da opisemo i nejednakostima (3.3.3),
Dxy :
0 x y + 1 , 0 y 1 ,
sto dovodi do opisa (3.3.12) oblasti D,

D:
0 x y + 1 , 0 y 1 , 0 z 2 x y
i, naravno, do iste zapremine

Z
ZZZ
2xy
dz = =
dx
0
y+1
dy
dxdydz =
d=
2
.
3
Uporeduju
ci cilindre iz ovog primera i Primera 3.3.2, vidimo da oni imaju isti oblik,
ali razli
cite polo
zaje u koordinatnom sistemu. Kako polo
zaj oblasti ne uti
ce na njenu
zapreminu, jasno da je u oba slu
caja zapremina oblasti cilindra ista vrednost. 4
NAPOMENA 3.3.4. Neka je prostorna oblast D (Slike 3.3.12, 3.3.13) nekog od tipova
(3.3.10)(3.3.12). Prema (3.2.3) i (3.3.21), zapremina d oblasti D je
ZZZ
d=
ZZ
dxdydz =
ZZ
dxdy
=
Dxy
Dxy
dz
z1 (x,y)
ZZ
z2 (x, y) dxdy
z2 (x,y)
Dxy
z1 (x, y) dxdy .
Isti rezultat se dobija i prema geometrijskom tuma

cenju dvojnog integrala (Slika 3.1.1),
bez poznavanja jednakosti (3.2.3), o
cemu svedo
ci Primer 3.3.2. 4
PRIMER 3.3.5. Izra
cunati trojni integral
ZZZ
xy 2 dxdydz ,
I=
D

I DEO
116
gde je D prostorna oblast ograni

cena ravnima
S1 :
y=1,
S2 :
z=1,
S3 :
x+y+z =1 ,
S4 :
x=0.
Ravni S1 i S2 su paralelne zx i xyravni redom, a S4 je yzravan. Kako ravan S3 se

ce
koordinatne ose u ta
ckama (1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1), jedina ograni
cena oblast izmedu
ovih ravni je oblast tetraedra D za koju je x 0 (Slika 3.3.15). Projekcija oblasti D na
yzravan je oblast trougla Dyz izmedu prese
cnih pravih L1 , L2 , L3 ravni S1 , S2 , S3 sa
yzravni.
z
D
S2
S4
Dyz
S1
S3
0
Slika 3.3.15.
Zamenom x = 0 u x + y + z = 1 sledi y + z = 1 i, npr., z = y + 1, pa su jedna
cine
pravih u yzravni (x = 0)
L1 :
y=1,
L2 :
z=1,
L3 :
z = y + 1 ,
a opis oblika (3.3.2) oblasti Dyz je

Dyz :
0 y 1 , y + 1 z 1 .
Imaju
ci u vidu da je x 0 za deo ravni S3 koji ograni
cava oblast D, jedna
cine ravni S3 i
S4 zapisujemo u obliku
S3 :
x = x1 (y, z) = 1 y z ,
S4 :
x = x2 (y, z) = 0
i dobijamo opis oblika (3.3.11) oblasti D,

D:
1 y z x 0 , 0 y 1 , y + 1 z 1 .
Prema (3.3.22), trojni integral postaje trostruki,

cijim resavanjem sledi
ZZZ
xy 2 dxdydz =
I=
D
1
2
1
6
xy 2 dx
dz
y+1
1yz
Z 1
1
Z
x2 x=0
dz =
dy

2 x=1yz
0
1 2
y (1 y z)2 dz
2
Z 1
Z 1
Z
1 1 2 (1 y z)3 z=1
dy
y 2 dy
(1 y z)2 d(1 y z) =
y

z=y+1
2 0
3
0
y+1
Z 1

1 y 6 1
1
y 2 y 3 dy =
. 4
=
0
6
6
36
0
dy
0
dy
y+1
y2
y+1

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
117
3.4. Smena promenljivih

u vi
sestrukim integralima
Oblast integracije D dvojnog (trojnog) integrala je cesto tesko ili nemoguce opisati nejednakostima oblika (3.3.1)(3.3.3), odnosno (3.3.10)(3.3.12),
tj. pomocu Descartesovih koordinata. To se desava uglavnom onda kada se
i ako se oblast opise
oblast zadaje implicitnom jednacinom svoje granice. Cak
na neki od pomenutih nacina, resavanje odredenih integrala u dvostrukom
(trostrukom) integralu moze da bude komplikovano zbog nepogodne podintegralne funkcije. Zato se u dvojnom (trojnom) integralu vrsi smena
promenljivih, koja dovodi do transformacije oblasti D u novu oblast integracije D , mnogo jednostavniju za opis i do novog dvojnog (trojnog)
integrala, mnogo jednostavnijeg za resavanje. Smena promenljivih se uvodi
i u manje nepovoljnim situacijama, tacnije, kad god je njome omoguceno
lakse i brze resavanje dvojnog (trojnog) integrala, kao sto je to u slucaju
zamene integrala po proizvoljnoj oblasti (3.3.2)(3.3.3) ili (3.3.11)(3.3.12)
integralom po oblasti pravougaonika (3.3.1) ili kvadra (3.3.10).
3.4.1. Smena promenljivih u dvojnim integralima

Neka je D zatvorena prosto povezana oblast u xyravni i neka sistem
funkcija
(3.4.1)
u = u(x, y) , v = v(x, y)
ostvaruje bijektivno preslikavanje tacaka (x, y) D u tacke (u, v) D , gde

je D zatvorena prosto povezana oblast u uvravni. Tada postoji jedinstveni
sistem funkcija
(3.4.2)
x = x(u, v) , y = y(u, v) ,
koji ostvaruje inverzno preslikavanje tacaka (u, v) D u tacke (x, y) D.

Posmatrajmo funkcionalnu determinantu
D(x, y) xu
(3.4.3)
J(u, v) =
=
D(u, v) yu
xv
,
yv
gde su xu , xv , yu , yv parcijalni izvodi prvog reda funkcija x(u, v), y(u, v), tj.
xu =
x
x
y
y
, xv =
; yu =
, yv =
.
u
v
u
v
118

I DEO
Determinanta (3.4.3) je poznata pod imenom Jacobieva determinanta ili

jakobijan i oznacava se krace samo sa J. Ako su funkcije x(u, v), y(u, v)
neprekidne i imaju neprekidne parcijalne izvode prvog reda, jakobijan je
takode neprekidna funkcija. Osim neprekidnosti, neka je jos
(3.4.4)
J(u, v) 6= 0
za svaku tacku (u, v) D i neka su L, L konture oblasti D, D redom

(Slika 3.4.1). Uslov (3.4.4) obezbeduje da se funkcijama (3.4.1) i (3.4.2)
unutrasnje tacke oblasti D bijektivno preslikavaju u unutrasnje tacke oblasti
D i obrnuto. Isto tako, tacke sa konture L se bijektivno preslikavaju u tacke
sa konture L i obrnuto. Ne moze, npr., unutrasnja tacka oblasti D da se
preslika u tacku sa konture L ([6], str. 80). Ovo omogucava da se oblasti
D i D jednostavno transformisu jedna u drugu transformacijom kontura L
i L jedne u drugu.
L
D
D
x
u
Slika 3.4.1.
Sledecu teoremu navodimo bez dokaza ([6], str. 8184).

Teorema 3.4.1. Ako su preslikavanja (3.4.1)(3.4.2) bijekcije izmedu
oblasti D, D i ako je Jacobieva determinanta (3.4.3) neprekidna funkcija
za koju vazi (3.4.4), tada je
ZZ
ZZ
(3.4.5)
f (x, y) dxdy =
f x(u, v), y(u, v) J(u, v) dudv .
D
Teorema 3.4.1 zahteva i neprekidnost mesovitih parcijalnih izvoda funkcija

x(u, v), y(u, v). Ovu pretpostavku nismo naveli da ne bismo opterecivali
tekst teoreme, a s opravdanjem da je ona u prakticnim problemima gotovo
uvek ispunjena.
Kako je
D(x, y) xv xu
J(v, u) =
=
= J(u, v) ,
D(v, u) yv yu
znak jakobijana zavisi od rasporeda koordinatne u i vose, a time i od orijentacije oblasti D . Uticaj orijentacije oblasti D na vrednost dvojnog integrala po toj oblasti u jednakosti (3.4.5) je izbegnut uzimanjem apsolutne

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
119
vrednosti |J(u, v)| u podintegralnoj funkciji, pa se podrazumeva da je D

pozitivno orijentisana.
Za f (x, y) 1, prema (3.1.4) i (3.4.5), povrsina d = m(D) oblasti D je
ZZ
(3.4.6)
d=
ZZ
J(u, v) dudv .
dxdy =
D
Oznacavajuci sa d = m(D ) povrsinu oblasti D i primenjujuci posledicu

(3.1.6) Teoreme 3.1.1 na jednakost (3.4.6), sledi da postoji tacka (u , v )
D tako da je
d = J(u , v )
ZZ
dudv = J(u , v ) d .
D
Kako je u opstem slucaju |J(u , v )| =

6 1, oblasti D i D se razlikuju i po
obliku i po velicini (povrsini). Broj |J(u , v )| je koeficijent deformacije ili
koeficijent istezanja oblasti D pri preslikavanju sa (3.4.1) u oblast D .
U praksi se najcesce koriste jednakosti (1.4.4)(1.4.7), koje su specijalan
slucaj jednakosti (3.4.2) za u = r, v = . Ovim jednakostima se Descartesove koordinate x, y zamenjuju polarnim i uopstenim polarnim koordinatama
r, .
Jakobijan za smenu (1.4.4), kojom se prelazi na polarne koordinate, je
x
J = J(r, ) = r
yr

x cos
=
y sin
r sin
= r cos2 + r sin2 = r 0
r cos
i tvrdenje (3.4.5) Teoreme 3.4.1 glasi

ZZ
(3.4.7)
ZZ
f (x, y) dxdy =
f (r cos , r sin )r drd ,

D
pri cemu je J = r 6= 0 za sve tacke (r, ) D . Uslov r 6= 0 znaci da oblast D

ne sadrzi koordinatni pocetak (0, 0). Za r = 0 jednakosti (1.4.4) ne ostvaruju
bijekciju izmedu tacaka oblasti D i D i ne vazi zakljucak da se unutrasnje
tacke, odnosno tacke sa kontura, preslikavaju jedne u druge. Medutim,
jednakost (3.4.7) ostaje na snazi i u ovom slucaju, kada je (0, 0) D, tj.
J = r = 0 ([2], str. 215216). Za polarne koordinate (1.4.5) je
D(y, z) yr
J=
=
D(r, ) zr
D(z, x) zr
y
=
=r, J =
z
D(r, ) xr
z
=r .
x
120

I DEO
Jakobijan za smenu (1.4.6), kojom se prelazi na uopstene polarne koordinate, je

J = abnr cosn1 sinn1 .
(3.4.8)
Pri tome je J = 0, ne samo za r = 0, vec i za one vrednosti promenljive

za koje je cos = 0 ili sin = 0. Jednakost (3.4.5) vazi i u ovom slucaju.
Specijalno, za n = 1 i (1.4.7) je
J = abr 0 ,
a jednakost (3.4.5) postaje
ZZ
ZZ
(3.4.9)
f (x, y) dxdy = ab
f (ar cos , br sin )r drd .
PRIMER 3.4.1. Izra

ZZ
I=
sin(x + y) sin(x y) dxdy ,

D
gde je D oblast u xyravni (z = 0) ograni

cena pravama
L1 :
y=x,
L2 :
y = x + 3 ,
L3 :
y = x ,
L4 :
y = x + .
Podintegralna funkcija sugerise smenu oblika (3.4.1),

u=x+y , v =xy ,
iz koje se jednozna
cno odreduju funkcije oblika (3.4.2),
x=
u+v
uv
, y=
.
2
2
Prema (3.4.3), Jacobieva determinanta je

x
J = u
yu

xv 1/2
=
yv 1/2

1
1/2
= 6= 0 .
1/2
2
S
Kako je uslov (3.4.4) ispunjen, kontura L = 4i=1 Li oblasti D iz xyravni (Slika 3.4.2)
se preslikava u konturu L oblasti D iz uvravni. Pomo
cu uvedene smene se prave Li
(i = 1, 2, 3, 4) preslikavaju redom u prave
L1 :
pa je L =
v=0,
S4
i=1
L2 :
v = 3 ,
L3 :
u=0,
L4 :
Li . Oblast D je pravougaona (Slika 3.4.3), sa opisom

D :
0 u , 3 v 0 .
u= ,

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
121
v
y
L4
L3
L4
L3
L2
3
L1
2
D
3
2
L1
L2
Slika 3.4.2.
Slika 3.4.3.
Prema tvrdenju (3.4.5) Teoreme 3.4.1, dvojni integral I po oblasti D postaje dvojni
po oblasti D , tj.
ZZ
1
I=
sin u sin v dudv .
2
D
Prelaze
ci sa dvojnog na dvostruki integral, sledi
I=
1
2

0
1
1

( cos u) ( cos v)
= 2 (2) = 2 .
0
3
2
2
sin u du
sin v dv =
3
Integral I mo
ze da se resi i pomo
cu promenljivih x, y,S
bez uvodenja novih promenljivih
u, v. Medutim, tada oblast D mora da se deli na D = 3i=1 Di (Slika 3.4.2), a podintegralna funkcija mora da se transformise pomo
cu trigonometrijske jednakosti
sin sin =
cos( ) cos( + )
,
2
pa je korist od uvodenja smene dvostruka.
PRIMER 3.4.2. Izra

ZZ
I=
x2 + y 2 dxdy ,
gde je D krug u xyravni (z = 0)

D:
x 2 + y 2 a2
za a > 0.
Smenom Descartesovih x, y polarnim r, koordinatama pomo
cu
krug D iz xyravni (Slika 1.4.23) se transformise u pravougaonu oblast D iz uvravni
(Slika 1.4.24), opisanu sa
D :
0 r a , 0 2 .
122

I DEO
Kako je za uvedenu smenu |J| = r, primenjuju

ci jednakost (3.4.7) i prelaze
ci sa dvojnog
na dvostruki integral, sledi
ZZ
I=
D
a
2
ZZ
q
(r cos )2 + (r sin )2 r drd =
Z
r dr
d =
0
r3 a 2 2 3
= a .
0
3 0
3
r2 drd
Oblast D mo
ze jednostavno da se opise i pomo
cu Descartesovih koordinata, npr. nejednakostima
p
p
D : a x a , a2 x2 y a2 x2 .
p
Imaju
ci u vidu parnost podintegralne funkcije x2 + y 2 po y, simetri
cnost granica za y
i (1.3.5), dvojni integral postaje dvostruki
Z
I=2
dx
a
Z a2 x2 p
x2 + y 2 dy .
Unutrasnji integral se mukotrpno

resava hiperboli
ckom smenom y = x sinh t, koju iznuduje
p
podintegralna funkcija
x2 + y 2 . Nista lakse nije ni resavanje spoljasnjeg integrala

smenom a2 x2 /x2 = sinh2 t. Dakle, bez uvodenja smene promenljivih u dvojni integral, resavanje dvostrukog integrala je neuporedivo komplikovanije. 4
PRIMER 3.4.3. Izra
cunati povrsinu oblasti u xyravni (z = 0) ograni
cene zatvorenom krivom

12
L:
x+ y
= xy .
Neka je D oblast
ciju povrsinu d treba izra
cunati. Kriva L je definisana za x, y 0.
Jos je (x, y) = (0, 0) L, tj. (0, 0) D.
Descartesove koordinate x, y zamenjujemo uopstenim polarnim koordinatama r,
pomo
cu
x = r cos4 , y = r sin4 ,
sto je mogu
ce zbog x, y 0 i va
zi za svako [0, 2]. S druge strane, uvedena smena je
oblika (1.4.6) sa a = b = 1 i n = 4. Broj n je paran, pa promenljiva ima maksimalni
raspon 0 /2. Zato je [0, /2] [0, 2] i cos 0, sin 0. Primenom
gotove formule (3.4.8) ili prema (3.4.3), za ovu smenu je

x
J = r
yr

x cos4
=
y sin4

4r cos3 sin
= 4r cos3 sin3 0 .
4r cos sin3
Iz jedna
cine krive L sledi r4 = cos4 sin4 i r = | cos sin |, pa se L preslikava u
krivu
L : r = cos sin ,
koja je definisana za svako [0, /2]. Kako ta
cki (0, 0) D odgovara r = 0, oblast D
iz xyravni (Slika 3.4.4) prelazi u oblast D iz rravni (Slika 3.4.5), sa opisom
D :
0 r cos sin , 0
.
2

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
123
y
L
x
Slika 3.4.4.
Prema (3.4.6) je
ZZ
ZZ
dxdy =
i prelaskom na dvostruki integral

Z /2
Z
d=4
cos3 sin3 d
Z
/2
=2
4r cos3 sin3 drd
cos sin
r dr
0
=2
Slika 3.4.5.
d=
1
2
cos5 sin5 d = 2
/2
1 sin2
2
sin5 d(sin )
0
/2

sin5 2 sin7 + sin9 d(sin )
sin6
1
sin8
sin10 /2
1
1
1
2
+
+
=
.
=2
=2

0
6
8
10
6
4
10
30
U ovom primeru smenu promenljivih name

ce granica oblasti D. Implicitna jedna
cina,
kojom je kriva L zadata, ne mo
ze da se prevede na eksplicitan oblik y = y(x) ili x = x(y),
pa ni oblast D ne mo
ze da se opise nejednakostima (3.3.2) ili (3.3.3). Za razliku od ovog,
mnogobrojni su primeri u kojima je prelazak sa implicitne na eksplicitnu jedna
cinu krive
teorijski resiv, ali za prakti
cnu realizaciju veoma te
zak problem. Takav je, npr., problem
resavanja opstih algebarskih jedna
cina tre
ceg ili
cetvrtog stepena ([4], str. 139143). Ako
se uzme u obzir i neupotrebljivost dobijenih rezultata za resavanje integrala, s pravom
cesto smatramo da ovako zadate ravne oblasti nije mogu

ce opisati nejednakostima (3.3.2)
ili (3.3.3). 4
NAPOMENA 3.4.1. Do izgleda implicitno zadatih krivih, kakva je L u Primeru 3.4.3,
se tesko dolazi bez pomo

ci ra
cunara i odgovaraju
cih programa. Cesto
je tesko sagledati
i eksplicitno zadate krive. Taj izgled se samo naslu
cuje, pa
cak ni to. Krive L i L su
grafi
cki prikazane (Slike 3.4.4, 3.4.5) pomo
cu programskog paketa MATHEMATICA 5.0.
S druge strane, za resavanje dvojnih integrala nije od zna
caja izgled, ve
c analiti
cki
opis ravnih oblasti. Do ovog opisa mo
ze da se dode i bez poznavanja preciznog izgleda
oblasti, tj. njene konture, o
cemu svedo
ci zaklju
civanje izvedeno u Primeru 3.4.3. Zato
nadalje u sli
cnim situacijama upu
cujemo
citaoca na uslove koji dovode do opisa, a slikom
predstavljamo izgled oblasti dobijen upotrebom ra
cunara ili sliku izostavljamo. 4
NAPOMENA 3.4.2. Primer 3.4.3 koristimo za ilustraciju teorije o uopstenim polarnim
koordinatama r, uvedenim sa (1.4.6) i konkretno sa
x = r cos4 , y = r sin4 .

I DEO
124
Zamenjuju
ci ovako iskazane x, y u jedna
cinu krive L, dobijamo da se L preslikava u krivu
L1 :
r = | cos sin | ,
koja je definisana za [0, 2]. Prema uvedenoj smeni, svakoj ta

cki (x, y) L odgovaraju
cetiri razli
cite ta
cke (r, k ) L1 (k = 0, 1, 2, 3), gde je 0 [0, /2], 1 = 0 + /2,
2 = 0 + , 3 = 0 + 3/2. Dakle, kriva L se
cetiri puta preslikava u L1 : jednom
za [0, /2], drugi put za [/2, ], tre
ci put za [, 3/2] i
cetvrti put za
[3/2, 2]. Zato umesto segmenta [0, 2] treba uzeti neki od navedenih podsegmenata,
svejedno koji. Obi
cno se uzima [0, /2]. Ovo je razlog sto je, u slu
caju jednakosti (1.4.6)
sa parnim brojem n, maksimalni raspon koordinate definisan sa 0 /2.
Zbog parnog broja n, prethodna smena mo
ze da se uvede samo za ta
cke (x, y) iz
I kvadranta xyravni, za koje je x, y 0, pa su r i koordinate na lokalnom nivou.
Smena o
cigledno ne ostvaruje bijekciju izmedu ta
caka (x, y) iz I kvadranta xyravni i
ra
caka (r, ) iz rravni za [0, 2], ali je ostvaruje za [0, /2]. 4
3.4.2. Smena promenljivih u trojnim integralima

Neka je D zatvorena prosto povezana prostorna oblast i neka sistem
funkcija
(3.4.10)
u = u(x, y, z) , v = v(x, y, z) , w = w(x, y, z)
ostvaruje bijektivno preslikavanje tacaka (x, y, z) D u tacke (u, v, w) D ,

gde je D zatvorena prosto povezana prostorna oblast u uvwsistemu. Tada
postoji jedinstveni sistem funkcija
(3.4.11)
x = x(u, v, w) , y = y(u, v, w) , z = z(u, v, w)
koji inverzno preslikava tacke (u, v, w) D u tacke (x, y, z) D.

Jacobieva determinanta je u ovom slucaju
(3.4.12)
xu
D(x, y, z)
J = J(u, v, w) =
= yu
D(u, v, w)
zu
xv
yv
zv
xw
yw ,
zw
gde je
x
x
x
y
y
y
, xv =
, xw =
; yu =
, yv =
, yw =
;
u
v
w
u
v
w
z
z
z
zu =
, zv =
, zw =
.
u
v
w
xu =

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
125
Determinanta (3.4.12) je neprekidna funkcija ako su x(u, v, w), y(u, v, w),

z(u, v, w) i njihovi parcijalni izvodi prvog reda neprekidne funkcije. Ako je
jos
(3.4.13)
J(u, v, w) 6= 0
za svaku tacku (u, v, w) D , unutrasnje tacke jedne oblasti se preslikavaju

u unutrasnje tacke druge oblasti, a isto vazi i za tacke sa njihovih granica.
Teorema 3.4.2. Ako su preslikavanja (3.4.10)(3.4.11) bijekcije izmedu
oblasti D, D i ako je Jacobieva determinanta (3.4.12) neprekidna funkcija
za koju vazi (3.4.13), tada je
ZZZ
(3.4.14)
f (x, y, z) dxdydz
Z Z ZD
=
f x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w) J(u, v, w) dudvdw .
D
Teorema 3.4.2 zahteva i neprekidnost odgovarajucih mesovitih parcijalnih

izvoda funkcija x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w).
Za f (x, y, z) 1, prema (3.2.3) i (3.4.14), zapremina d = m(D) oblasti
D je
ZZZ
ZZZ
J(u, v, w) dudvdw .
(3.4.15)
d=
dxdydz =
D
Kao i kod dvojnih integrala, postoji tacka (u , v , w ) D tako da je
d = J(u , v , w ) d ,
gde je d = m(D ) zapremina oblasti D i |J(u , v , w )| koeficijent deformacije oblasti D.
U prakticnim primenama se najcesce koriste jednakosti (1.4.8), (1.4.10)
ili (1.4.11)(1.4.12), (1.4.15), koje su specijalan slucaj jednakosti (3.4.11) za
u = r, v = , w = z, odnosno u = r, v = , w = . Ovim jednakostima se Descartesove koordinate x, y, z zamenjuju cilindricnim i uopstenim
cilindricnim koordinatama r, , z, odnosno sfernim i uopstenim sfernim koordinatama r, , .
Jakobijan za smenu (1.4.8), kojom se prelazi na cilindricne koordinate, je
xr x xz cos r sin 0
J = J(r, , z) = yr y yz = sin r cos 0 = r 0

zr z zz 0
0
1
126

I DEO
i tvrdenje (3.4.14) Teoreme 3.4.2 glasi

ZZZ
ZZZ
(3.4.16)
f (r cos , r sin , z)r drddz ,
pri cemu je J = r 6= 0 za sve tacke (r, , z) D .

Jakobijan za (1.4.10) i prelazak na uopstene cilindricne koordinate je
J = abr 0 ,
a jednakost (3.4.14) postaje
ZZZ
(3.4.17)
f (x, y, z) dxdydz
D
ZZZ
f (ar cos , br sin , z)r drddz .
=ab
D
Jednakosti (3.4.16), (3.4.17) ostaju na snazi i kada je J = 0.

Jakobijan za smenu (1.4.11), kojom se prelazi na sferne koordinate, je
xr x x
J = J(r, , ) = yr y y
zr z z
cos cos r sin cos r cos sin
= sin cos r cos cos r sin sin = r2 cos 0 ,

sin
0
r cos
a za (1.4.12) je
J = r2 sin 0 ,
pri cemu je J 0 na osnovu (1.4.13) i (1.4.14) redom. U slucaju smene
(1.4.11) se (3.4.14) svodi na
ZZZ
(3.4.18)
f (x, y, z) dxdydz
Z Z ZD
=
f (r cos cos , r sin cos , r sin )r2 cos drdd
D
i analogno u slucaju (1.4.12).

Jakobijan za (1.4.15) i prelazak na uopstene sferne koordinate je
J = abcr2 cos 0 ,

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
127
pa iz (3.4.14) sledi
ZZZ
(3.4.19)
f (x, y, z) dxdydz
ZZZ
=abc
f (ar cos cos , br sin cos , cr sin )r2 cos drdd .
D
Jednakosti (3.4.18), (3.4.19) vaze i za J = 0.

PRIMER 3.4.4. Izra
cunati zapreminu prostorne oblasti ograni
cene povrsima
S1 :
x2 + y 2 = 2x ,
S2 :
z=0,
S3 :
z=
p
x2 + y 2 .
Neka je D prostorna oblast

ciju zapreminu d treba izra
cunati. Povrs S1 je cilindri
cna
sa izvodnicama paralelnim zosi. Direktrisa je kru
znica (1.4.21) sa a = 1, tj.
(x 1)2 + y 2 = 1 , z = 0 .
L:
Povrs S2 je xyravan, a S3 je konus sa zosom kao osovinom. Projekcija oblasti D na

xyravan je krug Dxy ograni
cen sa L (Slika 3.4.6).
S1
S3
D
LL
Dxy
S2
Slika 3.4.6.
Descartesove koordinate x, y, z smenjujemo cilindri
cnim r, , z koordinatama pomo
cu
x = r cos , y = r sin , z = z .
Za ovu smenu je |J| = r.
Povrsi Si (i = 1, 2, 3) se preslikavaju u povrsi
S1 :
r = 2 cos ,
S2 :
z=0,
a kru
znica L u krivu
L :
r = 2 cos , z = 0 .
S3 :
z=r ,
128

I DEO
Imaju
ci u vidu zna
cenje cilindri
cnih koordinata, za L je [/2, /2], pa se krug Dxy
iz rravni (z = 0), opisanu sa (1.4.35), tj.
iz xyravni (z = 0) preslikava u oblast Dxy
:
Dxy
0 r 2 cos ,
,
2
2
a oblast D iz xyzsistema u oblast D iz rzsistema,

D :
0 r 2 cos ,
Prema (3.4.15) je
, 0zr .
2
2
ZZZ
ZZZ
dxdydz =
d=
r drddz
i, prelaskom na trostruki integral,

Z
/2
d=
/2
/2
dz
0
2 cos
16
=
3
r dr
Z
/2
2 cos
r2 dr =
/2
/2
/2
16
cos2 d(sin ) =
3
Z
r3 2 cos
8 /2
d =
cos3 d

3 0
3 /2
/2

32
1 sin2 d(sin ) = =
,
9
pri cemu je iskoris

cena parnost funkcije cos3 na simetri
cnom segmentu [/2, /2].
Oblast D mo
ze jednostavno da se opise i pomo
cu promenljivih x, y, z, bez uvodenja
novih promenljivih, npr. nejednakostima
p
p
p
0 x 2 , 2x x2 y 2x x2 , 0 z x2 + y 2 .
D:
Odgovaraju
ci trostruki integral tada postaje
Z
Z 2xx2
dx
d=
0
Z x2 +y2
2xx2
dz = 2
dy
Z 2xx2 p
dx
x2 + y 2 dy .
Kao u Primeru 3.4.2, zbog nepogodne podintegralne funkcije

integrali se tesko resavaju. 4
PRIMER 3.4.5. Izra

cunati trojni integral
ZZZ
I=
x2 + y 2 + z 2 dxdydz ,
gde je D prostorna oblast ograni

cena zatvorenom povrsi
S:
x2 + y 2 + z 2 = z .
Povrs S je sfera (1.4.45) sa a = 1/2 (Slika 1.4.32), tj.

S:

1 2
1
x2 + y 2 + z
= .
2
4
x2 + y 2 , dobijeni odredeni

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
129
Zamenom Descartesovih x, y, z sfernim r, , koordinatama pomo

cu
x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin ,
sfera S se preslikava u povrs
S :
a oblast D iz xyzsistema u oblast

D :
r = sin ,
iz rsistema, opisanu sa (1.4.46), tj.
0 r sin , 0 2 , 0
.
2
Primenjuju
ci (3.4.18) i prelaze
ci sa trojnog na trostruki integral, sledi
ZZZ
I=
ZZZ
=
=
1
4
q
D
D
2
(r cos cos )2 + (r sin cos )2 + (r sin )2 r2 cos drdd
r3 cos drdd =
Z
d
0
2
0
/2
cos d
0
cos sin4 d =
/2
d
1
sin
r3 dr
0
/2
sin4 d(sin ) = =
1
.
10
Kao u Primerima 3.4.2 i 3.4.4, oblast D mo

ze da se opise pomo
cu Descartesovih koordinata, npr. sa
1
1
1p
1p
1
1p
x ,
1 4x2 y
1 4x2 , 0 z +
1 4x2 4y 2 ,
2
2
2
2
2
2
p
ali podintegralna funkcija x2 + y 2 + z 2 ote
zava resavanje trostrukog integrala. 4
D:
NAPOMENA 3.4.3. U vezi sa cilindri

cnim i sfernim koordinatama je slede
ce zapa
zanje.
Iz projekcije prostorne oblasti na neku od koordinatnih ravni u slu
caju cilindri
cnih koordinata mo
ze da se odredi raspon koordinata r i , a u slu
caju sfernih koordinata samo
raspon koordinate , sto je posledica zna
cenja ovih koordinata (Slike 1.4.61.4.8). 4
PRIMER 3.4.6. Izra
cunati zapreminu prostorne oblasti ograni
cene zatvorenom povrsi
S:
x2
a2
y2
z 2 2
+
= a2 x
b2
c2
za a, b, c > 0.
Neka je D prostorna oblast
ciju zapreminu d treba izra
cunati. U jedna
cini povrsi S je
2
x2 /a2 + y 2 /b2 + z 2 /c2 0, pa mora da bude i a2 x 0, sto zna
ci da je S definisana
za x 0. Jos je (x, y, z) = (0, 0, 0) S, tj. (0, 0, 0) D.
Descartesove koordinate x, y, z zamenjujemo uopstenim sfernim koordinatama r, ,
pomo
cu
x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin .
Iz maksimalnog raspona 0 r < +, /2 /2 koordinata r, sledi r 0
i cos 0. Zato uslov x 0 zahteva cos 0, a to va
zi za /2 /2.
Kako je [/2, /2] [, ], vrednosti koordinate su unutar maksimalnog raspona te
koordinate. Za uvedenu smenu je |J| = abcr2 cos .
130

I DEO
Iz jedna
cine povrsi S dobijamo r4 = a3 r cos cos , pa se S preslikava u povrs
p
r = a 3 cos cos ,
S :
koja je definisana za svako , [/2, /2]. Budu

ci da ta
cki (0, 0, 0) D odgovara
r = 0, oblast D iz xyzsistema prelazi u oblast D iz rsistema,
D :
0 r a 3 cos cos ,
,
.
2
2
2
2
Primenom (3.4.15) i prelaskom na trostruki integral sledi

ZZZ
ZZZ
dxdydz = abc
d=
D
/2
= abc
/2
1 4
a bc
3
r2 cos drdd
3
Z
a
cos cos
cos d
/2
/2
/2
d
/2
r2 dr
/2
cos cos2 d .
/2
Koriste
ci parnost funkcija cos2 , cos na simetri
cnom segmentu [/2, /2] i jednakost
cos2 =
1 + cos 2
,
2
dalje je
d=
2 4
a bc
3
1
3
1
3
/2
/2
1 + cos 2
d
2
Z /2

=/2
1

d
a4 bc
cos + sin 2
=0
2
/2
Z /2
1
a4 bc
cos d = = a4 bc . 4
3
0
cos d
/2
NAPOMENA 3.4.4. Oblasti D u Primerima 3.4.4, 3.4.5 i D, D u Primeru 3.4.6 nisu

predstavljene slikom. Jedan razlog je sto, u opstem slu
caju, povrsi i prostorne oblasti
nemaju jasan grafi
cki prikaz,
cak i kad je dobijen upotrebom ra
cunara. Drugi razlog je
sto do potrebnog analiti
ckog opisa mo
ze da se dode i bez poznavanja izgleda oblasti, o
cemu svedo
ce upravo pomenuti primeri. Sa sli
cnom situacijom smo se ve
c sreli kod krivih
i oblasti u ravni (Napomena 3.4.1). 4
3.5. GreenRiemannova teorema

GreenRiemannova teorema je jedna od znacajnijih teorema u teoriji
integrala. Njome se, pod odredenim uslovima, uspostavlja veza izmedu
krivolinijskog integrala po konturi u nekoj od koordinatnih ravni i dvojnog
integrala po oblasti ogranicenoj tom konturom. Ovakva veza omogucava

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
131
siroku primenu GreenRiemannove teoreme, kako pri dokazivanju nekih

drugih tvrdenja, tako i pri resavanju prakticnih problema. U takve probleme spadaju izracunavanje krivolinijskog integrala prelaskom na dvojni ili
izracunavanje povrsine ravne oblasti pomocu krivolinijskog integrala.
Neka je D zatvorena, prosto povezana oblast u nekoj od koordinatnih
ravni, npr. u xyravni, a L njena kontura (granica), pozitivno orijentisana
prema Definiciji 1.2.2. Oblast D je takode pozitivno orijentisana prema
Definiciji 1.2.4.
Pretpostavimo da je D elementarna oblast (Definicija 1.1.18, Slika 1.1.2).
Ne umanjujuci opstost, a radi jednostavnosti izvodenja, izaberimo onu koja
u celini moze da se opise i nejednakostima (3.3.2) i nejednakostima (3.3.3).
Lema 3.5.1. Ako su P (x, y) i P/y neprekidne funkcije u elementarnoj
oblasti D sa konturom L, vazi
I
ZZ
(3.5.1)
P (x, y) dx =
L+
P
dxdy .
y
y
Dokaz. Neka su tacke A, B, X1 , X2 L takve da je L+ = AX1 B BX2 A,

y
AX1 B :
y = y1 (x) , z = 0 ;
x [a, b] ,
y
BX2 A
y = y2 (x) , z = 0 ;
x [a, b] ,
gde su a, b prve koordinate tacaka A, B redom i delovi AX1 B, BX2 A

zadrzavaju orijentaciju celine L (Slika 3.5.1). Tada se parametar x menja
y
od a do b za deo AX1 B i od b do a za deo BX2 A, a oblast D se opisuje

nejednakostima (3.3.2), tj.
D:
a x b , y1 (x) y y2 (x) .
L
X2
B
X1
A
a
b
Slika 3.5.1.
132

I DEO
Prema (1.3.7) i (2.3.5), krivolinijski integral na levoj strani jednakosti

(3.5.1) postaje
I
P (x, y) dx =
L+
P (x, y) dx +
AX1 B
Z b
P x, y1 (x) dx +
P (x, y) dx
BX2 A
Z a
P x, y2 (x) dx
P x, y1 (x) dx
P x, y2 (x) dx .
Kako su diferenciranje i integracija inverzne operacije, to je

Z
P
dy = P (x, y)
y
i, prema (3.3.5), dvojni integral na desnoj strani jednakosti (3.5.1) postaje

ZZ
D
Z b
y=y2 (x)
P
dx
dy =
P (x, y)
dx
y
y=y1 (x)
a
y1 (x)
a
Z b
Z b
=
P x, y2 (x) dx
P x, y1 (x) dx .
P
dxdy =
y
y2 (x)
Dobijeni izrazi za krivolinijski i dvojni integral se razlikuju samo u znaku,

pa sledi tvrdenje (3.5.1).
Lema 3.5.2. Ako su Q(x, y) i Q/x neprekidne funkcije u elementarnoj
oblasti D sa konturom L, vazi
I
ZZ
(3.5.2)
Q(x, y) dy =
L+
Q
dxdy .
x
y
Dokaz. Neka su tacke A, B, X1 , X2 L takve da je L+ = BX1 A AX2 B,

y
BX1 A :
x = x1 (y) , z = 0 ;
y [c, d] ,
y
AX2 B
x = x2 (y) , z = 0 ;
y [c, d] ,
gde su c, d druge koordinate tacaka A, B redom i delovi BX1 A, AX2 B

zadrzavaju orijentaciju celine L (Slika 3.5.2). Tada se parametar y menja

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
y
133
od c do d za deo BX1 A i od d do c za deo AX2 B, a oblast D se opisuje

nejednakostima (3.3.3), tj.
D:
x1 (y) y x2 (y) , c y d .
y
d
L
X1
X2
D
A
Slika 3.5.2.
Postupajuci analogno kao u dokazu Leme 3.5.1, uz koriscene jednakosti

Z
Q
dx = Q(x, y)
x
i (3.3.9), dobija se
I
Z
Q(x, y) dy =
L+
Q x2 (y), y dy
sto je tvrdenje (3.5.2).
Q x1 (y), y dy =
ZZ
D
Q
dxdy ,
x
Teorema 3.5.1. (GREENRIEMANNOVA TEOREMA) Ako su P (x, y),

Q(x, y), P/y, Q/x neprekidne funkcije u prosto povezanoj oblasti D
sa konturom L, vazi GreenRiemannova formula
I
ZZ
Q P
(3.5.3)
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
dxdy .
y
L+
D x
Dokaz. Sabiranjem jednakosti (3.5.1) i (3.5.2) sledi tvrdenje (3.5.3) za
slucaj elementarne oblasti D.
Pretpostavimo da D nije elementarna oblast. Tada ona ne moze u celini
da se opise bar na jedan od nacina (3.3.2), (3.3.3). Na primer, za oblast sa
Slike 3.5.3 ne postoji jedinstven opis (3.3.2).
_
Neka su tacke A, B, X1 , X2 L takve da kriva AB deli oblast D na

D = D1 D2 , gde su D1 i D2 elementarne oblasti. Sa LD1 i LD2 oznacimo
y
konture oblasti D1 i D2 redom. Na delovima AX1 B LD1 , BX2 A LD2

I DEO
134
zadrzavamo orijentaciju celine L+ = AX1 B BX2 A, a zajednicki deo AB

y
orijentisemo tako da LD1 i LD2 imaju jedinstvene orijentacije, tj. BA LD1

y
i AB LD2 . Konture LD1 i LD2 su pozitivno orijentisane (Slika 3.5.3).
X1
L D2
D2 B
L D1
D1
X2
x
Slika 3.5.3.
Na elementarne oblasti D1 i D2 primenjujemo (3.5.3) i dobijamo

I
ZZ
Q P
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
dxdy ,
y
L+
D1 x
D1
I
ZZ
Q P
dxdy .
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
y
L+
D2 x
D
2
Radi jednostavnosti zapisivanja, podrazumevamo i izostavljamo podintegralne izraze P (x, y) dx + Q(x, y) dy u krivolinijskim i Q/x P/y u
dvojnim integralima. Kako je
Z
Z
Z
I
Z
I
=
=
+
,
+
y
y
y
y
L+
D
i, prema (1.3.8),
AX1 B
L+
D
BA
BX2 A
AB
Z
=
BA
sabiranjem sledi
I
Z
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
L+
AB
Z
y
AX1 B
ZZ
BX2 A
ZZ
+
D1
D2
L+
D
+
1
L+
D
ZZ
Q P
=
dxdy .
y
D x
Dakle, jednakost (3.5.3) ostaje na snazi i kada D nije elementarna oblast,

cime je teorema dokazana u potpunosti.

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
135
Ako kriva pripada yz ili zxravni, GreenRiemannova formula glasi

I
ZZ
R Q
dydz ,
Q(y, z) dy + R(y, z) dz =
z
L+
D y
I
ZZ
R
P
R(z, x) dz + P (z, x) dx =
dzdx .
x
L+
D z
Neka je sada D zatvorena, ntostruko povezana oblast u xyravni sa pozitivno orijentisanom spoljnom konturom L i negativno orijentisanim unutrasnjim konturama Li (i = 1, 2, . . . , n 1). Tada je oblast D pozitivno
orijentisana prema Definiciji 1.2.5. Kako je granica ntostruko povezane
oblasti sastavljena od svih njenih kontura, sledeca teorema je analogna
GreenRiemannovoj teoremi.
Teorema 3.5.2. Ako su P (x, y), Q(x, y), P/y, Q/x neprekidne
funkcije u ntostruko povezanoj oblasti D sa spoljnom konturom L i unutrasnjim konturama Li (i = 1, 2, . . . , n 1), vazi
I
n1
XI
(3.5.4)
P (x, y) dx + Q(x, y) dy +
P (x, y) dx + Q(x, y) dy
L+
L
i
i=1
ZZ
Q P
=
dxdy .
y
D x
Dokaz. Jednakost (3.5.4) pokazujemo u najjednostavnijem slucaju dvostruko povezane oblasti sa jednom unutrasnjom konturom L1 .
_
Neka su tacke Ai , Bi , Xi , Yi L (i = 1, 2) takve da krive A1 B1 i A2 B2 dele

oblast D na D = D1 D2 , gde su D1 i D2 prosto povezane oblasti. Sa LD1 i
y
LD2 oznacimo konture oblasti D1 i D2 redom. Na delovima A1 X1 B2 LD1 ,

y
B2 X2 A1 LD2 zadrzavamo orijentaciju celine L+ = A1 X1 B2 B2 X2 A1 ,

y
a na delovima B1 Y1 A2 LD1 , A2 Y2 B1 LD2 orijentaciju celine L

1 =
y
B1 Y1 A2 A2 Y2 B1 . Zajednicke delove A1 B1 , A2 B2 orijentisemo tako da

y
LD1 i LD2 imaju jedinstvene orijentacije, tj. B1 A1 LD1 , B2 A2 LD1 i

y
A1 B1 LD2 , A2 B2 LD2 . Konture LD1 i LD2 su pozitivno orijentisane

(Slika 3.5.4).
X2
LD2
B1
A1
X1
Y1
Y2
D1
D2
B2
A2
LD1
x
Slika 3.5.4.
136

I DEO
Na prosto povezane oblasti D1 i D2 primenjujemo (3.5.3) i dobijamo

I
ZZ
Q P
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
dxdy ,
y
L+
D1 x
D1
I
ZZ
Q P
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
dxdy .
y
L+
D2 x
D
2
Izostavljajuci podintegralne izraze, imamo

I
Z
Z
Z
=
+ y +
y
I
Z
L+
D
L+
D
A1 X1 B2
A1 B 1
A2 B 2
I
P (x, y) dx + Q(x, y) dy +
L+
Z
=
A2 B 2
B 2 A2
i sabiranjem
I
B1 Y2 A2
B 1 A1
B 1 A1
A1 B 1
A2 Y1 B1
B2 X2 A1
B 2 A2
A1 X1 B2
ZZ
B2 X2 A1
ZZ
B 1 Y 2 A2
D2
sto je jednakost (3.5.4).
I
y
A2 Y1 B1
ZZ
Q P
=
dxdy ,
y
D x
+
D1
L
1
L+
D
+
1
L+
D
GreenRiemannova teorema se koristi kad god je resavanje dvojnog integrala po ravnoj oblasti D jednostavnije od resavanja krivolinijskog integrala
po njenoj konturi L, sto je i najcesci slucaj. U obrnutom smeru, za resavanje
dvojnog pomocu krivolinijskog integrala, formula (3.5.3) se ne koristi, izuzimajuci situaciju o kojoj ce nesto kasnije biti reci.
PRIMER 3.5.1. Izra
Z
I=

ex sin y by dx + ex cos y b dy ,
gde je L deo pozitivno orijentisane kru

znice
L1 :
x2 + y 2 = ax , z = 0

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
137
za y 0 i a, b > 0.
Kru
znica L1 pripada xyravni (z = 0). Kako je
L1 :
a2
a 2
+ y2 =
,
2
4
sto je jedna
cina oblika (1.4.21), L1 ima centar na xosi u ta
cki (a/2, 0) i polupre
cnik
a/2. Zbog uslova y 0, deo L kru
znice L1 je polukru
znica u I kvadrantu. Polukru
znica
L zadr
zava orijentaciju celine L1 . Ako je L2 deo xose izmedu ta
caka (0, 0) i (a, 0),
orijentisan od ta
cke (0, 0) ka ta
cki (a, 0), kriva
L3 = L L2
je pozitivno orijentisana kontura. Oblast D u xyravni, ograni
cena sa L3 , je prosto
povezana (Slika 3.5.5).
L
D
a
2
L2
a x
L1
Slika 3.5.5.
Sa I2 i I3 ozna
cimo krivolinijske integrale du
z L2 i L3 redom, koji imaju isti podintegralni izraz kao integral I. Tada je I3 = I + I2 , tj.
I = I3 I2 .
Prvo izra
cunavamo integral I3 . Stavljaju
ci
P (x, y) = ex sin y by , Q(x, y) = ex cos y b ,
dobijamo
Q
P
= ex cos y b ,
= ex cos y ,
y
x
pa su funkcije P (x, y), Q(x, y), P/y, Q/x neprekidne u
citavoj xyravni, a time i u
oblasti D. Uslovi GreenRiemannove teoreme su ispunjeni i primenom tvrdenja (3.5.3)
sledi
I

I3 =
ex sin y by dx + ex cos y b dy
L+
Z Z3
=
D

ex cos y ex cos y b dxdy = b
ZZ
dxdy .
D
138

I DEO
Uvodenjem polarnih koordinata sa

x = r cos , y = r sin
i imaju
ci u vidu |J| = r, polukru
znica L L1 za [0, /2] i oblast D se preslikavaju u
L :
r = a cos ,
D :
0 r a cos , 0
,
2
pa je dalje
ZZ
I3 = b
=
Z
D
1 2
a b
2
cos2 d =
a cos
d
0
/2
/2
r drd = b
r dr
0
1 2
a b
2
/2
1 + cos 2
1
d = = a2 b .
2
8
Isti rezultat se dobija primenom dobro poznate formule

d = R2
za odredivanje povrsine d kruga polupre
cnika R. Konkretno, za polukrug D i R = a/2 je
ZZ
1
1 a 2
1
dxdy = d =
= a2 .
2
2 2
8
D
Integral I2 se jednostavno izra
cunava. Kako je
L2 :
y = y(x) = 0 , z = 0 ;
x [0, a] ,
to je sin y(x) = 0, cos y(x) = 1, y 0 (x) = 0 i, prema (2.3.7) sa R(x, y, z) 0, t = x,

Z

ex sin y by dx + ex cos y b dy = 0 .
I2 =
L2
Kona
cno je
I = I3 I2 =
1 2
a b .
8
Da je direktno resavanje integrala I kao krivolinijskog izuzetno tesko,

citalac i sam
mo
ze da se uveri. 4
NAPOMENA 3.5.1. Iz Primera 3.5.1 vidimo da je GreenRiemannovu teoremu mogu
ce
primeniti i ako je kriva integracije u krivolinijskom integralu otvorena. Ovakva primena
je ote
zana iz dva razloga. Otvorena kriva prethodno mora da se dopuni do zatvorene i,
osim odgovaraju
ceg dvojnog, mora da se resi krivolinijski integral po dopuni. Cak
i
tada se mnogi krivolinijski integrali znatno lakse resavaju pomo
cu ove teoreme. To su,
uglavnom, oni integrali
cija kriva integracije mo
ze da se dopuni delom prave paralelne
nekoj od koordinatnih osa ili, jasno, delom same ose. 4
Jos jedna znacajna primena GreenRiemannove teoreme se sastoji u

izracunavanju povrsine ravne oblasti pomocu krivolinijskog integrala po
njenoj granici.

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
139
Neka je D prosto povezana oblast u xyravni i L njena kontura. Zamenjujuci u (3.5.3) specijalno izabrane funkcije P (x, y) = y, Q(x, y) = x,
dobija se
I
ZZ
x dy y dx = 2
dxdy
L+
i, prema (3.1.4), povrsina d oblasti D je

1
d=
2
(3.5.5)
I
x dy y dx .
L+
Za drugaciji izbor funkcija, npr. za P (x, y) 0, Q(x, y) = x, iz (3.5.3) sledi

I
(3.5.6)
x dy ,
d=
L+
a za P (x, y) = y, Q(x, y) 0,
I
(3.5.7)
d=
y dx .
L+
Jednakosti (3.5.5)(3.5.7) su medusobno potpuno ravnopravne. Prednost u

svakom konkretnom slucaju ima ona kojom se najlakse dolazi do rezultata,
a to je obicno (3.5.5). Kako (3.5.5) moze da se zapise u obliku
1
d=
2
(3.5.8)
y
x2 d
,
x
L+
koji je ponekad pogodniji za primenu, (3.5.5) se ipak cesce upotrebljava od

(3.5.6) i (3.5.7).
U slucaju visestruko povezane oblasti, za isti izbor funkcija P (x, y),
Q(x, y) iz (3.5.4) slede analogne jednakosti sa (3.5.5)(3.5.8). Na primer,
za dvostruko povezanu oblast D sa spoljnom konturom L i unutrasnjom L1 ,
analogno sa (3.5.5) je
1
d=
2
1
x dy y dx +
2
L+
I
L
1
x dy y dx .
Ako su d1 i d2 povrsine prosto povezanih oblasti ogranicenih sa L i L1 , dalje

je
I
I
1
1
d=
x dy y dx
x dy y dx = d1 d2 ,
2 L+
2 L+
1
140

I DEO
sto bi se dobilo i primenom (3.5.5). Zato navedena jednakost nema veci

prakticni znacaj.
PRIMER 3.5.2. Izra
cunati povrsinu oblasti u xyravni (z = 0) ograni
cene zatvorenom krivom (kardioida)
L:
x = a cos t(1 cos t) , y = a sin t(1 cos t) , z = 0 ;
t [0, 2]
za a > 0.
Neka je D oblast
ciju povrsinu d treba izra
cunati. Za t = 0, t = /2, t = , t = 3/2, iz
parametarskih jedna
cina krive L se redom dobijaju prese
cne ta
cke (0, 0), (0, a), (2a, 0),
(0, a) krive sa koordinatnim osama (Slika 3.5.6). Oblast D je prosto povezana, ali nije
elementarna.
y
L+
a
D
-2a
-a
Slika 3.5.6.
Povrsinu odredujemo prema (3.5.5), tj.
d=
1
2
I
L+
x dy y dx .
Pozitivnoj orijentaciji krive L odgovara promena parametra t od t = 0 do t = 2.

Kako je

x0 (t) = a sin t(2 cos t 1) , y 0 (t) = a cos t cos2 t + sin2 t ,
du
zim sredivanjem sledi

x(t)y 0 (t) y(t)x0 (t) dt = a2 (1 cos t)2 dt
i, prema (2.3.7) sa R(x, y, z) 0,

Z
Z 2

1 2 2
1
a
(1 cos t)2 dt = a2
1 2 cos t + cos2 t dt
2
2
0
0
2 Z 2 1 + cos 2t i
1 2h
3

dt = = a2 .
= a (t 2 sin t) +
0
2
2
2
0
d=
Izra
cunavanje povrsine d pomo
cu (3.5.6) ili (3.5.7) dovodi do komplikovanije podintegralne funkcije, a time i do te
zeg resavanja krivolinijskog integrala. 4

3. VISESTRUKI
INTEGRALI
141
NAPOMENA 3.5.2. Implicitna jedna

cina kardioide L iz Primera 3.5.2 je
L:
2

x2 + y 2 + ax = a2 x2 + y 2 .
Uvodenjem polarnih koordinata r, u xyravni, za koje je |J| = r, kriva L i oblast D

ograni
cena njome se preslikavaju u
L :
r = a(1 cos ) ,
D :
0 r a(1 cos ) , 0 2
i, prema (3.1.4), (3.4.6), sledi

ZZ
dxdy =
D
= a2
ZZ
d=
Z
r drd =
d
0
(1 cos )2 d = =
a(1cos )
r dr
0
3 2
a .
2
Jasno, isti rezultat smo dobili u Primeru 3.5.2, samo pomo

cu krivolinijskog, a ne dvojnog
integrala. Imaju
ci u vidu da u ovom slu
caju ne treba nalaziti izvode i sredivati podintegralni izraz, izra
cunavanje povrsine pomo
cu dvojnog integrala je po pravilu mnogo laksi
na
cin. To je i logi
cno jer je (3.1.4) osnovna, a (3.5.5) posledi
cna, na (3.1.4) zasnovana
formula. Zato se (3.5.5) koristi uglavnom onda kada je kontura oblasti zadata svojim
parametarskim jedna
cinama, na osnovu kojih ne umemo ili je naporno da dodemo do
drugih, za opis oblasti pogodnih jedna
cina konture.
Uo
cimo da se, zamenom r = a(1 cos ) u x = r cos , y = r sin , dobijaju parametarske jedna
cine iz Primera 3.5.2 sa t = implicitno zadate kardioide, pa je parametar t,
u stvari, polarni ugao . 4

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
4.1. Povr
sinski integrali po povr
si
(I vrste)
Prosledujemo opste pravilo o formiranju Riemannovih integrala u konkretnom slucaju povrsinskih integrala po povrsi.
Neka je oblast integracije OI = S, gde je S orijentisana prostorna povrs.
Povrs S se deli (Definicija 1.2.9, Slika 1.2.25) na n celija podele P Di = i
(i = 1, 2, . . . , n) i unutar svake celije se bira tacka Xi (i , i , i ). Za Xi i
moze da se uzme bilo koja tacka. Karakteristika podeonih delova je njihova
povrsina
k(P Di ) = m(i ) = i > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = H(x, y, z) neprekidna na povrsi
S, gde je tacka X(x, y, z) S proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = H(Xi ) =
H(i , i , i ) se mnozi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija integralna suma, a zatim i odgovarajuci integral.
(4.1.1)
S (n) =
n
X
H(Xi ) i =
i=1
n
X
H(i , i , i ) i
i=1
je integralna suma po povrsi funkcije H(x, y, z).

1in

ZZ
(4.1.2)
H(x, y, z) d = lim S (n)
n
je povrsinski integral po povrsi ili povrsinski integral I vrste funkcije

H(x, y, z).
142

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
143
Iz uslova max i 0 ocigledno sledi max k(P Di ) = max i 0, sto

1in
1in
1in
je u skladu sa opstim pravilom.

Orijentacija (strana) celija i (i = 1, 2, . . . , n) ne utice na njihove povrsine
k(P Di ) = i > 0, pa je vrednost povrsinskog integrala I vrste ista za bilo
koju orijentaciju (stranu) povrsi S (Slika 1.2.25). Dakle, za ove integrale ne
vazi osobina (1.3.8), vec vazi
Z
Z
H(x, y, z) d =
H(x, y, z) d .
S+
Ako je s = m(S) povrsina cele povrsi S, za H(x, y, z) 1 iz (4.1.1) i

(4.1.2) sledi osobina (1.3.9), tj.
Z
n
X
(4.1.3)
d = lim
i = lim s = s .
S
i=1
Osobina (1.3.10) vazi za povrsinske integrale I vrste, a dokazuje se

analogno kao kod krivolinijskih integrala.
Izuzimajuci jednakost (4.1.3), povrsinski integrali I vrste nemaju geometrijsku interpretaciju.
Specijalno, neka je S deo neke od koordinatnih ravni, npr. xyravni (z =
0). Tada se podintegralna funkcija H(x, y, z) svodi na funkciju f (x, y) =
H(x, y, 0), povrs S na dvodimenzionalnu oblast D, celija i na celiju i
(Napomena
1.2.8), povrsina i na povr
RR
RRsinu i , a povrsinski integral I vrste
H(x, y, z) d na dvojni integral D f (x, y) dxdy. Takode, povrsinski
S
integral I vrste podseca na krivolinijski integral I vrste u tome sto se za
karakteristiku podeonih delova uzima njihova velicina (duzina kod krivolinijskog i povrsina kod povrsinskog integrala).
NAPOMENA 4.1.1. Neka je povrs S data parametarskim jedna
cinama (1.1.2). Za
funkciju H(x, y, z) ka
zemo
da
je
neprekidna
na
povr
s
i
S
ako
je
funkcija f (u, v) =

H x(u, v), y(u, v), z(u, v) neprekidna u oblasti Duv . 4
4.2. Povr
sinski integrali po koordinatama
(II vrste)
Kod povrsinskih integrala po koordinatama situacija je ista kao kod
povrsinskih integrala po povrsi. Oblast integracije je OI = S, gde je S orijentisana prostorna povrs. Povrs S se deli na celije P Di = i (i = 1, 2, . . . , n) i
144

I DEO
u svakoj od njih se bira tacka Xi (i , i , i ). Ovi tipovi integrala se medusobno

razlikuju u izabranoj karakteristici podeonih delova k(P Di ).
Neka su i(yz) , i(zx) , i(xy) bijektivne projekcije celije i redom na yz,
zx i xykoordinatnu ravan. Sa i(yz) , i(zx) , i(xy) oznacimo povrsine ovih
projekcija, uzete sa znakom + ako je i pozitivno, a sa znakom ako je
i negativno orijentisana u odnosu na odgovarajucu bijekciju. Dakle, i(yz) ,
i(zx) , i(xy) nisu obavezno pozitivni brojevi, niti moraju da imaju isti znak.
Kod povrsinskih integrala po koordinatama se za karakteristiku bira jedan
od njih:
k(P Di ) = i(yz) , k(P Di ) = i(zx) , k(P Di ) = i(xy) .
Ako je X(x, y, z) S proizvoljna tacka i podintegralna funkcija P F (X) =
P (x, y, z) neprekidna na S, dolazi se do sledecih definicija.
(4.2.1)
Syz (n) =
n
X
P (Xi ) i(yz) =
i=1
n
X
P (i , i , i ) i(yz)
i=1
je integralna suma po koordinatama y, z funkcije P (x, y, z).

1in
najvece rastojanje izmedu tacaka projekcije i(yz) , granicna vrednost

ZZ
(4.2.2)
P (x, y, z) dydz = lim Syz (n)
n
je povrsinski integral po koordinatama y, z ili povrsinski integral II vrste

funkcije P (x, y, z).
Iz uslova max i 0 sledi max k(P Di ) = max i(yz) 0. Proizvod
1in
1in
1in
diferencijala dydz u oznaci povrsinskog integrala iz (4.2.2) proistice iz karakteristike i(yz) , pa ima isto znacenje kao kod dvojnih integrala u slucaju
i(yz) > 0 i vazi dydz > 0. Medutim, za razliku od dvojnih, kod povrsinskih
integrala moze da bude i(yz) < 0, a time i dydz < 0. Ovu razliku izmedu
povrsinskih i dvojnih integrala treba imati u vidu.
Ako su Q(x, y, z) i R(x, y, z) funkcije neprekidne na S, analogno se definisu
integralne sume po koordinatama z, x i x, y
Szx (n) =
n
X
i=1
Q(Xi ) i(zx) , Sxy (n) =
n
X
i=1
R(Xi ) i(xy) ,

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
145
kao i povrsinski integrali po koordinatama z, x i x, y,

ZZ
ZZ
Q(x, y, z) dzdx = lim Szx (n) ,
n
R(x, y, z) dxdy = lim Sxy (n) .

n
Ovi integrali su takode povrsinski integrali II vrste.

Definicija 4.2.3. Potpuni povrsinski integral II vrste je
ZZ
(4.2.3)
P (x, y, z) dydz + Q(x, y, z) dzdx + R(x, y, z) dxdy

ZZ
ZZ
ZZ
=
P (x, y, z) dydz +
Q(x, y, z) dzdx +
R(x, y, z) dxdy .
S
Vidimo da je potpuni povrsinski integral samo kraci zapis zbira povrsinskih integrala po koordinatama u kojima se integracija vrsi po istoj povrsi S.
Smisao uvodenja ovog integrala bice razjasnjen kasnije, u okviru vektorskih
povrsinskih integrala.
Neka je Dyz bijektivna projekcija povrsi S na yzravan. S obzirom na
opis karakteristika, ocigledno je da pozitivno orijentisanoj povrsi S u odnosu
na bijekciju Dyz S odgovara k(P Di ) = i(yz) > 0, a negativno orijentisanoj k(P Di ) = i(yz) < 0. Suprotan znak k(P Di ) uslovljava suprotan znak
integralne sume, a time i povrsinskog integrala po koordinatama y, z. Prema
tome, za povrsinski integral po koordinatama y, z vazi osobina (1.3.8), tj.
ZZ
ZZ
P (x, y, z) dydz =
S+
P (x, y, z) dydz ,
S
gde su S + i S oznake suprotnih strana povrsi S. Analogno je i u slucaju

povrsinskih integrala po ostalim koordinatama, pa (1.3.8) vazi generalno za
sve povrsinske integrale II vrste.
Osobina (1.3.9) ne vazi za povrsinske integrale II vrste jer karakteristike
k(P Di ) nisu velicine podeonih delova i .
Osobina (1.3.10) vazi za povrsinske integrale II vrste i pokazuje se slicno
kao kod krivolinijskih integrala II vrste. Preciznije, ako je |P (x, y, z)| M ,
d povrsina bijektivne projekcije povrsi S na yzravan i s povrsina povrsi S,
tada je
Z Z
P (x, y, z) dydz M d M s .
146

I DEO
Za povrsinske integrale II vrste je znacajna i sledeca osobina. Ako je povrs

S deo cilindricne povrsi cije su izvodnice paralelne xosi, vazi
ZZ
(4.2.4)
P (x, y, z) dydz = 0 ,
S
sto se lako pokazuje. Neka je S1 cilindricna povrs sa izvodnicama paralelnim xosi i L1 njena presecna kriva sa yzravni (direktrisa). Tada je projekcija povrsi S1 na yzravan upravo direktrisa L1 , a projekcija povrsi S
je deo L krive L1 . Zato su celije i(yz) delovi krive L i kao takve imaju
povrsine i(yz) = 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. Prema (4.2.1) i (4.2.2) sledi
(4.2.4). Cinjenica
da projektovanje S na yzravan nije bijekcija ne narusava
ispravnost dokaza, a time ni tacnost tvrdenja (4.2.4). Analognu osobinu
imaju integrali po koordinatama z, x i x, y.
Osobina (4.2.4) ne vazi za povrsinske integrale po povrsi jer je i 6= 0 za
svako i = 1, 2, . . . , n bez obzira na polozaj povrsi.
Povrsinski integrali II vrste nemaju geometrijsku interpretaciju.
Specijalno, neka je S deo neke od koordinatnih ravni, npr. yzravni
(x = 0). Tada se podintegralna funkcija P (x, y, z) svodi na funkciju
fRR(y, z) = P (0, y, z), povrs S na oblast
RRDyz , a povrsinski integral II vrste
P
(x,
y,
z)
dydz
na
dvojni
integral
f (y, z) dydz ako je S pozitivno
S
DyzRR
orijentisana ili, prema osobini (1.3.8), na Dyz f (y, z) dydz ako je S negativno orijentisana. Takode, povrsinski integrali II vrste podsecaju na krivolinijske integrale II vrste jer se za karakteristiku podeonog dela uzima velicina
njegove projekcije (na koordinatne ose kod krivolinijskih i na koordinatne
ravni kod povrsinskih integrala), sa znakom + ili zavisno od orijentacije
oblasti integracije.
NAPOMENA 4.2.1. Kao i kod krivolinijskih, povrsinski integrali po povrsi i koordinatama su dobili svoja imena prema izabranim karakteristikama podeonih delova. U
prvom slu
caju se karakteristikom k(P Di ) povrs tretira direktno, a u drugom slu
caju
posredno, preko njene projekcije na neku od koordinatnih ravni, tj. pomo
cu odgovaraju
cih
koordinata njenih ta
caka. 4
NAPOMENA 4.2.2. U povrsinskim integralima je oblast integracije orijentisana povrs,
tj. na povrsi je izabrana jedna od dve strane. Zato je uobi
cajeno re
ci da se integracija
vrsi po strani povrsi umesto po povrsi, termin povrs integracije se zamenjuje terminom
strana integracije i sli
cno.
4

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
147
4.3. Izra
cunavanje povr
sinskih integrala
Izracunavanje povrsinskih integrala se svodi na izracunavanje dvojnih integrala, tj. na izracunavanje dva odredena integrala. Uslove i pravila prevodenja povrsinskih na dvojne integrale formulisacemo u obliku teorema.
4.3.1. Izra
cunavanje povr
sinskih integrala I vrste
Teorema 4.3.1. Ako je orijentisana povrs S data jednacinom
S:
x = x(y, z) ;
(y, z) Dyz ,
tada je
ZZ
ZZ
(4.3.1)
p
H x(y, z), y, z
1 + p2 + q 2 dydz ,
H(x, y, z) d =
S
Dyz
gde su p i q standardne oznake parcijalnih izvoda funkcije x(y, z), tj.

(4.3.2)
p = xy =
x
x
, q = xz =
.
y
z
Dokaz. Neka je i (i = 0, 1, . . . , n) projekcija celije i na yzravan, i

njena povrsina i Xi (i , i , i ) i proizvoljna tacka. Tada je (i , i ) i i
vazi
Xi (i , i , i ) = Xi x(i , i ), i , i ,
H(Xi ) = H x(i , i ), i , i = (i , i ) ,
kao i
S (n) =
n
X
H(Xi ) i =
i=1
n
X
(i , i ) i .
i=1
Zbog vec postignutog dogovora da radimo samo sa deo po deo glatkim

povrsima, ne umanjujuci opstost pretpostavljamo da je S glatka povrs
(Definicija 1.1.21). To znaci da su p = p(y, z) i q = q(y, z) neprekidne
funkcije na oblasti Dyz , odakle sledi da je
(y, z) =
p
1 + p2 + q 2
148

I DEO
takode neprekidna funkcija na Dyz , tj.

1, 2, . . . , n. Kako je ([6], str. 108109)
ZZ
na celijama i za svako i =
ZZ
p
1 + p2 + q 2 dydz =
i =
i
(y, z) dydz ,
i
prema Teoremi 3.1.1 postoje tacke (

i , i ) i takve da je
ZZ
i = (
i , i )
dydz = (
i , i ) i .
i
Zato je dalje
S (n) =
n
X
(i , i ) (
i , i ) i
i=1
i
n
n
X
X
(i , i ) (
(i , i ) (i , i ) i
i , i ) (i , i ) i .
S (n)
i=1
i=1
Funkcija H(x,
y, z) je neprekidna na S, sto znaci da je funkcija (y, z) =
H x(y, z), y, z neprekidna na Dyz (Napomena 4.1.1). Kao neprekidna,
(y, z) je i ogranicena funkcija ([2], str. 24), tj. postoji konacan broj M > 0
tako da je (y, z) M za svaku tacku (y, z) Dyz . Takode, iz neprekidnosti funkcije (y, z) sledi da za svako
sitna podela
n > 0 postoji dovoljno
oblasti Dyz na celije i tako da je (

i , i ) (i , i ) < n ([2], str. 22).
Neka n 0 kad n . Tada je
n
lim S (n)
(i , i ) (i , i ) i lim M n d = M d lim n = 0 ,
i=1
gde je d povrsina oblasti Dyz , pa je

lim S (n) = lim
n
X
(i , i ) (i , i ) i .
i=1
Zbir na desnoj strani poslednje jednakosti je integralna suma za dvojni integral po oblasti Dyz u kome je podintegralna funkcija
p
f (y, z) = (y, z) (y, z) = H x(y, z), y, z
1 + p2 + q 2

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
149
i tvrdenje teoreme neposredno sledi

Z
ZZ
H(x, y, z) d =
f (y, z) dydz
S
ZZ
Dyz
p
H x(y, z), y, z
1 + p2 + q 2 dydz .
Dyz
Analogno, ako je
S:
y = y(z, x) ;
(z, x) Dzx ,
tada je
y
y
p = yz =
, q = yx =
,
z
x
ZZ
ZZ
p
H(x, y, z) d =
H x, y(z, x), z
1 + p2 + q 2 dzdx ,
(4.3.3)
(4.3.4)
Dzx
a ako je
S:
z = z(x, y) ;
(x, y) Dxy ,
tada je
(4.3.5)
p = zx =
ZZ
ZZ
(4.3.6)
H(x, y, z) d =
S
z
z
, q = zy =
,
x
y
p
H x, y, z(x, y) 1 + p2 + q 2 dxdy .
Dxy
Teorema 4.3.2. Ako je orijentisana povrs S data parametarskim jednacinama

S:
x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ;
(u, v) Duv ,
tada je
ZZ
(4.3.7)
H(x, y, z) d
S
ZZ
=
p
H x(u, v), y(u, v), z(u, v) EG F 2 dudv ,
Duv
gde su E, G, F Mongeove oznake

E = x2u + yu2 + zu2 ,
(4.3.8)
G = x2v + yv2 + zv2 ,

F = xu xv + yu yv + zu zv .
150

I DEO
Dokaz. Posmatrajmo dvojni integral na desnoj strani jednakosti (4.3.1) i

jednacinu x = x(y, z) povrsi S privremeno oznacimo drugacije sa x = (y, z).
Za smenu
y = y(u, v) , z = z(u, v) ,
gde su y(u, v), z(u, v) funkcije koje figurisu u parametarskim jednacinama
povrsi S, jednacina x = (y, z) postaje
x = y(u, v), z(u, v) = x(u, v) .

Takode, jakobijan je
D(y, z) yu
J(u, v) =
=
D(u, v) zu
(4.3.9)
yv
zv
i pokazuje se ([6], str. 110111) da za J(u, v) 6= 0 vazi

p
EG F 2
.
1 + p2 + q 2 =
J(u, v)
Zbog pretpostavljenih bijekcija Dyz S, Duv S, bijekcija je i preslikavanje Dyz Duv , a iz pretpostavke da je S glatka povrs sledi da je J(u, v)
neprekidna funkcija. Dakle, uslovi Teoreme 3.4.1 su ispunjeni, pa se njenom
primenom na posmatrani dvojni integral dobija tvrdenje
ZZ
H(x, y, z) d
S
ZZ
EG F 2
J(u, v) dudv
=
H x(u, v), y(u, v), z(u, v)
J(u, v)
D
Z Z uv
p
=
H x(u, v), y(u, v), z(u, v) EG F 2 dudv .
Duv
Ukoliko se povrs S sastoji od delova sa razlicitom parametrizacijom, treba

primeniti opstu osobinu Riemannovih integrala (1.3.7).
PRIMER 4.3.1. Izra
cunati povrsinu manjeg dela sfere
S1 :
koji iseca cilindri
cna povrs
S2 :
za a > 0.
x2 + y 2 + z 2 = a2
x2 + z 2 = az

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
151
Neka je S deo sfere S1 ,

ciju povrsinu s = m(S) treba izra
cunati. Sfera S1 je centralna
polupre
cnika a. Cilindri
cna povrs S2 ima izvodnice paralelne yosi, a njena direktrisa je
kru
znica u zxravni

a 2
a2
L : x2 + z +
=
, y=0,
2
4
sa centrom na zosi u ta
cki (0, 0, a/2) i polupre
cnika a/2 (Slika 4.3.1). Za povrs S2 ,
a time i za S, va
zi z 0. Povrs S2 iseca na sferi S1 dva dela, simetri
cna u odnosu na
zxravan, pa se S sastoji od dve povrsi jednakih povrsina. Posmatramo samo deo S3 za
koji je y 0 (Slika 4.3.2).
S1
L
-a
Dzx
-a
2
D zx
z
S3
S2
x
Slika 4.3.1.
Slika 4.3.2.
Polovina tra
zene povrsine se izra
ZZ
s
=
d .
2
S3
Povrs S3 se bijektivno projektuje na zxravan (y = 0) u krug Dzx ograni
cen sa L,
Dzx :
x2 + z 2 az .
Kako je S3 deo sfere S1 za y 0, iz jedna

cine sfere sledi
p
S3 : y = y(z, x) = a2 x2 z 2 ; (z, x) Dzx .
Prema (4.3.3) odredujemo
p=
z
x
y
y
a2
=
=
, q=
; 1 + p2 + q 2 = 2
z
x
a x2 z 2
a2 x 2 z 2
a2 x 2 z 2
i prema tvrdenju (4.3.4) sa H(x, y, z) 1 dobijamo

ZZ
ZZ
p
s
dzdx
=
1 + p2 + q 2 dzdx = a
.
2
a2 x2 z 2
Dzx
Dzx
z = r cos , x = r sin ,
za koje je |J| = r, kru
znica L i oblast Dzx prelaze u
L :
Dzx
:
r = a cos ,
0 r a cos ,
,
2
2
152

I DEO
pa je dalje
Z 3/2
Z a cos
r
r
drd = a
d
dr
2
2
2
a r
a r2
Dzx
/2
0

Z a cos
Z
Z 3/2 p
a cos
d a2 r 2
a 3/2

=
d
= a
a2 r 2
d
0
2 /2
a2 r 2
0
/2
Z 3/2
Z 3/2
Z 3/2

d .
| sin | d + a2
= a2
| sin | 1 d = a2
s
=a
2
ZZ
/2
/2
/2
Kako je sin 0 za [/2, ] i sin 0 za [, 3/2], to je

s
= a2
2
sin d a2
/2

= a2 cos
3/2
/2
3/2

sin d + a2
/2
3/2

a2 cos
+a2 = a2 a2 + a2 = a2 ( 2)
i kona
cno
s = 2a2 ( 2) .
Osim na zxravan, povrs S3 se bijektivno projektuje i na xyravan u oblast Dxy .

Grani
cna kriva Lxy oblasti Dxy je projekcija grani
cne krive povrsi S3 . Jedna
cina
Lxy :
y 4 a2 y 2 + a2 x2 = 0 , z = 0
se nalazi eliminacijom zkoordinate iz jedna

cina povrsi S1 i S2 (Napomena 2.3.4), pa je
oblast Dxy opisana sa
Dxy :
yp 2
yp 2
a y2 x
a y2 , 0 y a .
a
a
Pomo
cu polarnih koordinata ova oblast se transformise u
Dxy
:
0ra
3
cos 2
,
.
4
4
sin2
, uklju
Resavanje bilo kog od odgovaraju
cih dvojnih integrala, po oblasti Dxy ili Dxy
cuju
ci
i nala
zenje samog opisa oblasti, je neuporedivo te
zi postupak od ovde iznetog.
Projektovanje povrsi S3 na yzravan nije bijekcija i zahteva deobu povrsi S3 na dva
bijektivna dela. Olaksavaju
ca okolnost je da su ti delovi simetri
cni u odnosu na yzravan,
sto zna
ci da imaju jednake povrsine i da se projektuju na istu oblast
Dyz :
p
p
a2 az y a2 z 2 , 0 z a ,
pa je dovoljno resavati samo jedan dvojni integral. Medutim, kao i u prethodnom slu
caju,
ceo postupak je nepotrebno komplikovan. 4
NAPOMENA 4.3.1. Samo nala
zenje bijektivne projekcije povrsi (ili delova povrsi)
mo
ze da predstavlja problem, kakav je slu
caj projekcija Dxy i Dyz u Primeru 4.3.1. Uzrok
je u cinjenici da se projekcija povrsi naj
ces
ce nalazi projektovanjem grani
cne krive povrsi
(Napomena 2.3.4), kao i u dodatnom opisivanju projekcije nejednakostima oblika (3.3.2) ili

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
153
(3.3.3). Zato je izbor koordinatne ravni na koju se vrsi projektovanje zna

cajan. Po pravilu,
ako je bijektivna projekcija povrsi na neku od koordinatnih ravni ograni
cena direktrisom
ve
c zadate cilindri
cne povrsi, projektovanje se vrsi upravo na tu koordinatnu ravan jer
je grani
cna kriva projekcije (direktrisa) ve
c poznata. U Primeru 4.3.1 je projekcija Dzx
ograni
cena direktrisom L cilindri
cne povrsi S2 . 4
PRIMER 4.3.2. Izra
cunati povrsinski integral I vrste
ZZ
I=
(xy + yz + xz) d ,
S
gde je S deo konusa
p
y2 + z2
S1 :
x=
S2 :
y 2 + z 2 = 2ay
koji iseca cilindri

cna povrs
za a > 0.
Konus S1 ima xosu za osovinu i va
zi x 0. Direktrisa cilindri
cne povrsi S2 je kru
znica
u yzravni
L : (y a)2 + z 2 = a2 , x = 0 ,
a izvodnice su paralelne xosi (Slika 4.3.3).
D yz
S1
S
2a
S2
x
Slika 4.3.3.
Povrs S se bijektivno projektuje na yzravan (x = 0) u krug Dyz ograni
cen sa L,
Dyz :
y 2 + z 2 2ay .
Kao deo konusa S1 , povrs S ima jedna

cinu
S:
x = x(y, z) =
p
y2 + z2 ;
(y, z) Dyz .
Prema (4.3.2) odredujemo

p=
y
z
x
x
= p
, q=
= p
; 1 + p2 + q 2 = 2
y
z
y2 + z2
y2 + z2

I DEO
154
i prema tvrdenju (4.3.1) Teoreme 4.3.1 dobijamo

ZZ

p
I=
x(y, z)y + yz + x(y, z)z
1 + p2 + q 2 dydz
Dyz
ZZ
= 2
y 2 + z 2 + yz + z

y 2 + z 2 dydz .
Dyz

y = r cos , z = r sin ,
znica L i oblast Dyz prelaze u
L :
Dyz
r = 2a cos ,
:
0 r 2a cos ,
,
2
2
pa je dalje
I=
=
=
ZZ
2
Z
2
Z
2
Dyz
r3 (cos + cos sin + sin ) drd

Z
/2
d
/2
2a cos
r3 (cos + cos sin + sin ) dr
/2
(cos + cos sin + sin )

/2
= 4 2 a4
/2
/2
r4 r=2a cos
d

4 r=0
cos4 (cos + cos sin + sin ) d = 8 2 a4
/2
cos5 d ,
pri
cemu su iskoris
cene jednakosti (1.3.5), tj. parnost i neparnost odgovaraju
cih funkcija
na simetri
cnom segmentu [/2, /2]. Resavanjem dobijenog odredenog integrala sledi
rezultat
Z /2
2
64 4
I = 8 2 a4
2a .
1 sin2 d(sin ) = =
15
0
Povrs S se bijektivno projektuje i na zxravan, dok projektovanje na xyravan nije
bijekcija. I u ovom slu
caju va
zi komentar iz Primera 4.3.1. Takode, projektovanje na
yzravan je u skladu sa Napomenom 4.3.1. 4
NAPOMENA 4.3.2. U okviru ove napomene dajemo nekoliko prakti
cnih saveta, zna
cajnih za resavane zadataka. S obzirom na zapa
zanje iz Napomene 4.3.1, ova napomena
je u velikoj meri analogna Napomeni 2.3.5 kod krivolinijskih integrala.
1 Ako se povrs S bijektivno projektuje samo na jednu koordinatnu ravan, npr. na xy
ravan, za resavanje povrsinskog integrala treba koristiti jednakost (4.3.6) da bi se izbeglo
rastavljanje povrsi na bijektivne delove u odnosu na ostala projektovanja i resavanje vise
dvojnih integrala umesto jednog. Retke su, ali ne i nemogu
ce, situacije kada ovaj savet
treba ignorisati.
2 Ako se povrs S bijektivno projektuje na dve ili tri koordinatne ravni, bira se
ona od jednakosti (4.3.1), (4.3.4), (4.3.6) u kojoj je dvojni integral najlaksi za resavanje
(Primeri 4.3.1, 4.3.2), uklju
cuju
ci i nala
zenje projekcije.

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
155
3 Ako se povrs S ne projektuje bijektivno ni na jednu od koordinatnih ravni, kakav

je slu
caj zatvorenih povrsi, povrs S mora da se deli na bijektivne delove. Deoba se vrsi
u odnosu na ono projektovanje koje dovodi do najjednostavnijeg nala
zenja projekcija i
resavanja integrala.
4 Ukoliko je povrs S sastavljena od delova sa razli
citom parametrizacijom, gde spada
i
posle deobe se svaki od delova tretira kao posebna povrs i na nju se primenjuje
odgovaraju
ci od zaklju
caka 1 ili 2 . Na primer, neka je S = S1 S2 S3 , pri
cemu
se S1 i S2 bijektivno projektuju samo na zxravan, a S3 na yz i xyravan. Tada za
resavanje povrsinskih integrala po S1 , S2 i S3 povrsi S1 i S2 treba projektovati na yz
ravan (zaklju
cak 1 ), a povrs S3 na yz ili xyravan (zaklju
cak 2 ). Cesta
je pogodnost
da se S1 i S2 projektuju na istu oblast u koordinatnoj ravni. 4
3 ,
4.3.2. Izra
cunavanje povr
sinskih integrala II vrste
Povrsinski integrali II vrste se resavaju na isti nacin po bilo koje dve
koordinate, pa svodenje na dvojni integral dajemo samo za integral po koordinatama y, z.
Teorema 4.3.3. Ako je orijentisana povrs S data jednacinom
S:
x = x(y, z) ;
(y, z) Dyz ,
tada je
ZZ
ZZ
(4.3.10)
P x(y, z), y, z dydz ,
P (x, y, z) dydz =
S+
Dyz
gde je S + oznaka pozitivne strane povrsi u odnosu na bijekciju Dyz S.

Dokaz. Neka je i(yz) (i = 0, 1, . . . , n) projekcija celije i na yzravan,
i njena povrsina i Xi (i , i , i ) i proizvoljna tacka. Tada je
Xi (i , i , i ) = Xi x(i , i ), i , i ,
P (Xi ) = P x(i , i ), i , i = f (i , i ) .
Povrs S je pozitivno orijentisana u odnosu na bijekciju Dyz S, pa se za
karakteristiku celija i uzima povrsina celija i(yz) , tj.
k(P Di ) = i(yz) = i > 0 .
Zato je
Syz (n) =
n
X
i=1
P (Xi ) i(yz) =
n
X
i=1
f (i , i ) i .

I DEO
156
Dobijeni zbir je integralna suma za dvojni integral po oblasti Dyz u kome je

podintegralna funkcija
f (y, z) = P x(y, z), y, z

i tvrdenje teoreme sledi
Z
P (x, y, z) dydz = lim Syz (n) = lim
n
ZZ
n
X
f (i , i ) i
i=1
ZZ
P x(y, z), y, z dydz .
f (y, z) dydz =
Dyz
Dyz
Analogno, ako je
S:
y = y(z, x) ;
(z, x) Dzx ,
tada je
ZZ
ZZ
(4.3.11)
Q x, y(z, x), z dzdx ,
Q(x, y, z) dzdx =
S+
Dzx
a ako je
S:
z = z(x, y) ;
(x, y) Dxy ,
tada je
ZZ
ZZ
(4.3.12)
R(x, y, z) dxdy =
S+
R x, y, z(x, y) dxdy .
Dxy
U (4.3.11) je povrs S pozitivno orijentisana u odnosu na bijekciju Dzx S,

a u (4.3.12) u odnosu na bijekciju Dxy S.
Teorema 4.3.4. Ako je orijentisana povrs S data parametarskim jednacinama
S:
x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ;
(u, v) Duv ,
tada je
ZZ
(4.3.13)
P (x, y, z) dydz
Z ZS
=
Duv
P x(u, v), y(u, v), z(u, v) J(u, v) dudv ,

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
157
gde je J(u, v) jakobijan (4.3.9), a S + oznaka pozitivne strane povrsi u odnosu

na bijekciju Dyz S.
Dokaz. Slicno kao u dokazu Teoreme 4.3.2, uvodenjem smene
y = y(u, v) , z = z(u, v)
u dvojni integral na desnoj strani jednakosti (4.3.10) i primenom Teoreme 3.4.1, dobija se tvrdenje (4.3.13).
Vaze i analogne jednakosti sa (4.3.13) za povrsinske integrale po koordinatama z, x i x, y.
Potpuni povrsinski integral II vrste (4.2.3) se resava rastavljanjem na integrale po koordinatama, koji se zatim nezavisno jedan od drugog resavaju
odgovarajucom od jednakosti (4.3.10)(4.3.12). Za ovakav nacin resavanja
kazemo da je direktan. Integral (4.2.3) moze da se resi i jednostavnije,
prelaskom na odgovarajuci povrsinski integral I vrste, o cemu ce vise biti
reci kasnije.
Ako se povrs S sastoji od delova sa razlicitom parametrizacijom, treba
primeniti opstu osobinu (1.3.7).
Osobina (1.3.8) vazi za povrsinske integrale II vrste. Zato za negativnu
stranu povrsi S u odnosu na bijekciju Dyz S iz (4.3.10) sledi
ZZ
(4.3.14)
ZZ
P (x, y, z) dydz =
P (x, y, z) dydz
Z ZS
P x(y, z), y, z dydz
Dyz
i analogno u ostalim slucajevima (4.3.11)(4.3.13).

NAPOMENA 4.3.3. Tvrdenja (4.3.1), (4.3.4), (4.3.6) su samo specijalni slu
cajevi
tvrdenja (4.3.7), a (4.3.10)(4.3.12) specijalni slu
cajevi tvrdenja (4.3.13) za odgovaraju
ci
izbor parametara u i v. Na primer, za u = y, v = z parametarske jedna
cine povrsi S se
svode na jedna
cinu
x = x(u, v) = x(y, z) ,
a jednakosti (4.3.7) i (4.3.13) redom na (4.3.1) i (4.3.10). Za razliku od krivolinijskih
integrala (Napomena 2.3.3), ovde smo prvo dokazali specijalne slu
cajeve (4.3.1) i (4.3.10),
pa tek onda iz njih izveli generalne slu
cajeve (4.3.7) i (4.3.13). Znatno je te
ze direktno dokazati jednakosti (4.3.7) i (4.3.13), a za povrsinske integrale po koordinatama i
neprirodno. 4
PRIMER 4.3.3. Izra
cunati potpuni povrsinski integral II vrste
ZZ
x dydz + x dzdx + z dxdy ,
I=
S

I DEO
158
gde je
z = x2 + y 2
S:
deo paraboloida za z 4. Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa negativnog

dela zose.
Paraboloid S ima zosu za osovinu i nalazi se iznad xyravni (z 0), a ispod ravni
z = 4 (z 4). Neka je S = S1 S2 , gde je S1 deo za x 0, a S2 deo za x 0 (Slika 4.3.4).
Takode, neka je S = S3 S4 , gde je S3 deo za y 0, a S4 deo za y 0 (Slika 4.3.5). Na
strane delova koje odgovaraju strani integracije povrsi S su postavljeni normalni vektori.
Slika 4.3.6 prikazuje projekcije Dyz , Dzx , Dxy povrsi S na yz, zx i xyravan redom.
S2
S1
S4
S3
Slika 4.3.4.
D yz
L1
-2
Slika 4.3.5.
z
4
D zx
D xy
0
2 y
-2
Lxy
L2
Slika 4.3.6.
Potpuni povrsinski integral I rastavljamo na povrsinske integrale po koordinatama

ZZ
I1 =
ZZ
x dydz , I2 =
ZZ
S
x dzdx , I3 =
z dxdy
S
i svaki od njih resavamo zasebno.

Integral I1 je po koordinatama y, z, pa S treba projektovati na yzravan. Kako ovo
projektovanje nije bijekcija, S rastavljamo na bijektivne delove S1 i S2 . Povrs S se
ce
yzravan po paraboli
L1 : z = y 2 , x = 0 .
Za z = 4 iz z = y 2 je y = 2. Zato se S1 i S2 projektuju na yzravan (x = 0) u istu
oblast
Dyz : 2 y 2 , y 2 z 4 .

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
159
S obzirom na prethodno projektovanje, jedna

cine povrsi S1 i S2 zapisujemo u potrebnom
obliku
p
S1 : x = x1 (y, z) = z y 2 ; (y, z) Dyz ,
p
S2 : x = x2 (y, z) = z y 2 ; (y, z) Dyz .
Integracija se vrsi po strani povrsi S1 koja se vidi sa pozitivnog dela xose, pa je to
pozitivno orijentisana strana S1+ u odnosu na bijekciju Dyz S1 . Takode, strana povrsi
S2 po kojoj se vrsi integracija se vidi sa negativnog dela xose, pa se radi o negativno
orijentisanoj strani S2 u odnosu na bijekciju Dyz S2 .
Primenjuju
ci osobine (1.3.7), (4.3.14) i tvrdenje (4.3.10) Teoreme 4.3.3, integral I1
postaje
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
x dydz
x dydz
x dydz =
x dydz +
I1 =
S2
+
S1
ZZ
=
Dyz
ZZ
x1 (y, z) dydz
Dyz
x2 (y, z) dydz
ZZ
p
z y 2 dydz
Dyz
+
S2
+
S1
ZZ
ZZ
p
z y 2 dydz = 2
Dyz
p
z y 2 dydz .
Dyz
S obzirom na opis oblasti Dyz i

cinjenicu da je funkcija 4 y 2
[2, 2] simetri
can, dalje je
Z
I1 = 2
4
=
3
dy
2
2
4
y2
z y 2 dz = 2
dy
2
y2
3/2
parna, a segment
p

z y2 d z y2
Z
Z
3/2 z=4

3/2
4 2
8 2
2 3/2
z y2
dy
=
4
y
dy
=
4 y2
dy .

z=y 2
3 2
3 0
Poslednji odredeni integral se resava smenom

y = 2 sin t ,
za koju je t = 0 kad je y = 0 i t = /2 kad je y = 2. Dobija se
Z
Z
Z
2
128 /2
128 /2
128 /2 1 + cos 2t 2
cos4 t dt =
cos2 t dt =
dt
3 0
3 0
3 0
2

Z
Z /2
/2
/2 1 + cos 4t

32
32

+
(t + sin 2t)
dt
1 + 2 cos 2t + cos2 2t dt =
=
0
3 0
3
2
0

/2
32
32
1

1

=
=
+
t + sin 4t
+
= 8 .
0
3 2
2
4
3 2
4
I1 =
Integral I2 je po koordinatama z, x, pa S projektujemo na zxravan. Ni ovo projektovanje nije bijekcija, ali su S3 i S4 bijektivni delovi. Analogno prethodnom slu
caju, povrs
S se
ce zxravan po paraboli
L2 : z = x 2 , y = 0 ,
odakle je x = 2 za z = 4. Dakle, projekcije povrsi S3 i S4 na zxravan (y = 0) su ista
oblast
Dzx : x2 z 4 , 2 x 2 ,
160

I DEO
a jedna
cine ovih povrsi u odgovaraju
cem obliku su
S3 :
S4 :
z x2 ; (z, x) Dzx ,
p
y = y4 (z, x) = z x2 ; (z, x) Dzx .
y = y3 (z, x) =
Integracija se vrsi po pozitivno orijentisanoj strani S3+ povrsi S3 u odnosu na bijekciju

Dzx S3 jer se ona vidi sa pozitivnog dela yose i po negativno orijentisanoj strani S4
povrsi S4 u odnosu na bijekciju Dzx S4 jer se ta strana vidi sa negativnog dela yose.
Prema osobinama (1.3.7), (4.3.14) i jednakosti (4.3.11), integral I2 postaje
ZZ
I2 =
ZZ
ZZ
+
S3
x dzdx +
S4
ZZ
x dzdx
x dzdx =
Dzx
x dzdx = 0 .
Dzx
Integral I3 je po koordinatama x, y, pa S projektujemo na xyravan. Ovo projektovanje jeste bijekcija. Grani

cna kriva L povrsi S je presek ravni z = 4 i paraboloida
z = x2 + y 2 . Zato eliminacijom zkoordinate sledi jedna
cina njene projekcije na xyravan
Lxy :
x2 + y 2 = 4 , z = 0 .
Kru
znica Lxy je grani
cna kriva projekcije Dxy povrsi S na xyravan (z = 0), sto zna
ci da
je Dxy krug
Dxy : x2 + y 2 4 .
Odgovaraju
ci oblik jedna
cine povrsi S glasi
S:
z = z(x, y) = x2 + y 2 ;
(x, y) Dxy .
Integracija se vrsi po negativno orijentisanoj strani S povrsi S u odnosu na bijekciju

Dxy S.
Prema osobini (4.3.14) i jednakosti (4.3.12), integral I3 postaje dvojni
ZZ
ZZ
ZZ
I3 =

x2 + y 2 dxdy .
z(x, y) dxdy =
z dxdy =
Dxy
Dxy
Uvode
ci polarne koordinate sa
znica Lxy i krug Dxy se preslikavaju u
i dobija se
Lxy :
r=2,
Dxy
:
0 r 2 , 0 2
ZZ
I3 =
Dxy
r3 drd =
Z
0
r3 dr
d = = 8 .
0
Kona
cno je
I = I1 + I2 + I3 = 8 + 0 8 = 0 .

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
161
U okviru ovog primera vrsimo slede

ce razmatranje i u tom cilju posmatramo samo projektovanje na zxravan, a analogno va
zi i za projektovanje na yzravan. Prvo uo
cavamo
da je ravan z = 4 paralelna xyravni, pa grani
cna kriva L povrsi S ima istu jedna
cinu
kao njena projekcija Lxy , tj.
L:
x2 + y 2 = 4 , z = 4 .
Neka je L = L3 L4 , gde je L3 deo kru

znice L za y 0, a L4 deo za y 0. Kru
znica L
pripada ravni z = 4, koja se
ce zxravan (y = 0) du
z prave
L5 :
y=0, z=4.
Za y = 0 iz jedna
cine kru
znice L sledi x = 2, pa se L i L5 seku u ta
ckama A(2, 0, 4),
B(2, 0, 4). Kako je ravan z = 4 normalna na zxravan, delovi L3 , L4 se bijektivno
projektuju na deo prave L5 izmedu ta
caka A i B. Parabola L2 pripada zxravni i poklapa
se sa svojom projekcijom. Ako deo parabole L2 za z 4 ozna
cimo isto sa L2 , a deo prave
L5 izmedu A i B isto sa L5 , tada su L2 L3 i L2 L4 grani
cne krive za S3 i S4 redom i
projektuju se na istu krivu
Lzx = L2 L5 .
Kriva Lzx je grani
cna kriva zajedni
cke projekcije Dzx povrsi S3 i S4 . Dakle, u ovom
slu
caju, kao i u slu
caju projektovanja na xyravan, bijektivna projekcija Dzx povrsi S3 ,
S4 je nadena pomo
cu projekcije Lzx njihovih grani
cnih krivih (Napomena 4.3.1).
Lako se uo
cava koliko je prethodno razmatranje zamorno i istovremeno nepotrebno s
obzirom na o
ciglednost projekcija Dyz i Dzx . Zato u nastavku ovakva i sli
cna razmatranja
izostavljamo, kao sto smo to u
cinili i u osnovnom tekstu ovog primera. 4
NAPOMENA 4.3.4. Iz prethodne teorije zaklju
cujemo, a iz Primera 4.3.3 i vidimo, da
direktno resavanje potpunog povrsinskog integrala II vrste (4.2.3) zahteva projektovanje
povrsi integracije na svaku od koordinatnih ravni, bez obzira da li je projektovanje bijekcija
ili ne. To iznuduje primenu svake od jednakosti (4.3.10)(4.3.12) bar jednom i resavanje
najmanje tri dvojna integrala obuhva
cena ovim jednakostima. 4
4.4. Veza izmedu povr

sinskih integrala
I i II vrste
Neka je orijentisana povrs S zadata jednacinom
S:
x = x(y, z) ;
(y, z) Dyz ,
~n vektor normalan na S i , , [0, ] manji od uglova koje ~n zaklapa sa

pozitivnim delovima x, y i zose redom. Iz jednacine tangentne ravni ([2],
str. 43) sledi da za vektor ~n u proizvoljnoj tacki X(x, y, z) S moze da se
uzme jedan od vektora ove ravni
~n1 = (1, p, q) , ~n2 = (1, p, q) = ~n1 .

I DEO
162
Vektori ~n1 i ~n2 su suprotnog smera i odgovaraju razlicitim stranama povrsi.

Posmatramo vektor ~n = ~n1 . Tada je
p
|~n| = 1 + p2 + q 2 ,
gde su p i q arcijalni izvodi funkcije f (y, z) odredeni sa (4.3.2), pa je jedinicni
vektor
1 p q
~n
=
,
,
.
~n0 =
|~n|
|~n| |~n| |~n|
S druge strane je (Napomena 2.4.1)
~n0 = (cos , cos , cos )
i sledi
1
cos = cos (y, z) = p

1 + p2 + q 2
p
(4.4.1)
1 + p2 + q 2
q
1 + p2 + q 2
,
,
,
Kako je [0, ] i cos > 0, ugao je ostar. Prema Definiciji 1.2.7, vektor
~n je postavljen na pozitivno orijentisanu stranu S + povrsi S u odnosu na
bijekciju Dyz S.
Koriscenjem jednakosti (4.3.10), rezultata (4.4.1) i jednakosti (4.3.1) redom, uz upotrebu oznake
H(x, y, z) = P (x, y, z) cos (y, z) ,
dobija se
ZZ
ZZ
P (x, y, z) dydz =
ZZ
S+
=
ZZ
Dyz
P x(y, z), y, z p
Dyz
=
ZZ
Dyz
ZZ
Dyz
=
=
1 + p2 + q 2 dydz
1 + p2 + q 2
p
P x(y, z), y, z cos (y, z) 1 + p2 + q 2 dydz
p
H x(y, z), y, z
1 + p2 + q 2 dydz =
P (x, y, z) cos (y, z) d .

S
ZZ
H(x, y, z) d
S

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
163
Ako je ~n = ~n2 , jednakosti (4.4.1) postaju

1

1 + p2 + q 2
p
(4.4.2)
1 + p2 + q 2
q
1 + p2 + q 2
,
,
.
Takode, zbog cos < 0, vektor ~n zaklapa tup ugao sa pozitivnim delom
xose i postavljen je na negativno orijentisanu stranu S povrsi S u odnosu
na bijekciju Dyz S. Zato se dobija isti rezultat
ZZ
ZZ
P (x, y, z) dydz =
ZZ
Dyz
ZZ
Dyz
=
ZZ
1 + p2 + q 2 dydz
1 + p2 + q 2
p
P x(y, z), y, z cos (y, z) 1 + p2 + q 2 dydz
P x(y, z), y, z p
Dyz
P (x, y, z) cos (y, z) d .

S
Podrazumevajuci cos = cos (y, z), na osnovu prethodnog zakljucujemo

da vazi
ZZ
ZZ
(4.4.3)
P (x, y, z) dydz =
P (x, y, z) cos d ,
S
pri cemu se integracija vrsi po bilo kojoj od dve strane povrsi.

Analognim postupkom se izvode sledeca dva zakljucka. U slucaju
S:
y = y(z, x) ;
(z, x) Dzx
i izvoda p, q datih sa (4.3.3) se odreduje

cos = cos (z, x) = p
(4.4.4)
q
1 + p2 + q 2
1
1 + p2 + q 2
p
1 + p2 + q 2
,
,
.
164

I DEO
i dobija
ZZ
ZZ
(4.4.5)
Q(x, y, z) dzdx =
Q(x, y, z) cos d .
U jednakostima (4.4.4) znak + odgovara ostrom uglu i pozitivno orijentisanoj strani, a znak tupom uglu i negativno orijentisanoj strani povrsi
S u odnosu na bijekciju Dzx S. U slucaju
S:
z = z(x, y) ;
(x, y) Dxy
i izvoda p, q datih sa (4.3.5) se odreduje

p
cos = cos (x, y) = p
,
1 + p2 + q 2
q
,
1 + p2 + q 2
1
.
1 + p2 + q 2
(4.4.6)
i dobija
ZZ
ZZ
(4.4.7)
R(x, y, z) dxdy =
S
R(x, y, z) cos d .
S
U jednakostima (4.4.6) znak + odgovara ostrom uglu i pozitivno orijentisanoj strani, a znak tupom uglu i negativno orijentisanoj strani povrsi
S u odnosu na bijekciju Dxy S.
Sabiranjem jednakosti (4.4.3), (4.4.5) i (4.4.7) sledi trazena veza izmedu
potpunog povrsinskog integrala II vrste i povrsinskog integrala I vrste
ZZ
(4.4.8)
S
ZZ
i
=
P (x, y, z) cos + Q(x, y, z) cos + R(x, y, z) cos d .
S
Jednakost (4.4.8) ostaje na snazi i ako je povrs S zadata parametarskim

jednacinama (1.2.2) ([6], str. 133).
Dokazali smo da (4.4.8) vazi za bilo koju stranu (orijentaciju) povrsi S
jer strana povrsi podjednako utice i na integral I i na integral II vrste. Ovaj
uticaj se samo ispoljava na razlicite nacine: kod integrala I vrste kroz znak

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
165
podintegralne funkcije, tj. znak za cos , cos , cos , a kod integrala II vrste
kroz znak za dydz, dzdx, dxdy.
NAPOMENA 4.4.1. Za razliku od veze (2.4.6) izmedu krivolinijskih integrala I i
II vrste, veza (4.4.8) izmedu povrsinskih integrala I i II vrste ima veliki prakti
cni zna
caj.
Direktno resavanje potpunog povrsinskog integrala II vrste zahteva projektovanje povrsi
na sve tri koordinatne ravni (Napomena 4.3.4), dok je za resavanje povrsinskog integrala
I vrste dovoljno projektovati povrs samo na jednu koordinatnu ravan, koja se bira u skladu
sa Napomenom 4.3.2. Zato se potpuni povrsinski integrali II vrste naj
ces
ce ne resavaju direktno, nego prelaskom na povrsinske I vrste pomo
cu veze (4.4.8). Ovakav na
cin resavanja
je naro
cito pogodan kada je samo jedno od projektovanja bijekcija jer se izbegava rastavljanje povrsi na bijektivne delove u odnosu na ostala projektovanja i resava se samo jedan
umesto vise dvojnih integrala. 4
Nevezano za jednakost (4.4.8), na ovom mestu izvodimo jos jedan zakljucak. U tom cilju navodimo rezultat
p
d = 1 + p2 + q 2 dydz ,
p
(4.4.9)
d = 1 + p2 + q 2 dzdx ,
p
d = 1 + p2 + q 2 dxdy ,
pri cemu su izvodi p i q u prvoj jednakosti odredeni sa (4.3.2), u drugoj
sa (4.3.3) i u trecoj sa (4.3.5). Znak + odgovara pozitivnoj orijentaciji
povrsi u odnosu na bijekcije Dyz S, Dzx S, Dxy S redom
(dydz, dzdx, dxdy > 0), a znak negativnoj orijentaciji (dydz, dzdx, dxdy <
0). Diferencijal d > 0 predstavlja povrsinu beskonacno malog dela povrsi
jer nastaje iz povrsine i celije podele kad n i i 0 ([1], str. 337;
[6], str. 109). Prema (4.4.9), iz (4.4.1) i (4.4.2) sledi
1
dydz = p
1 + p2 + q 2 dydz
1 + p2 + q 2
p
= cos 1 + p2 + q 2 dydz = cos d

i analogno, iz (4.4.4) i (4.4.6) sledi
dzdx = cos d , dxdy = cos d .
Formirajmo vektor
(4.4.10)
~ = (dydz, dzdx, dxdy) = (cos d, cos d, cos d) .

d
Kako je ~n0 = (cos , cos , cos ) jedinicni normalni vektor povrsi S u tacki
~ = ~n0 d vektor normalan na povrs S, sa pocetkom u
X S, to je d
166

I DEO
~ = d. Smer vektora d
~ odgovara
proizvoljnoj tacki povrsi i duzinom |d|
~ i njegov
orijentaciji povrsi, tj. strani povrsi na koju je postavljen. Vektor d
moduo d su vektorski i skalarni element povrsi redom.
NAPOMENA 4.4.2. Proizvodi diferencijala dydz, dzdx, dxdy u (4.4.9) i (4.4.10) se
odnose na povrsinske integrale II vrste. Ukoliko je dydz, dzdx, dxdy < 0, pri prelasku
na odgovaraju
ce dvojne integrale ovi proizvodi menjaju znak, sto je regulisano znakom
ispred dvojnog integrala u (4.3.14) i analognim jednakostima, a upravo omogu
cava
da (4.4.8) va
zi za bilo koju orijentaciju povrsi. Zato pri upotrebi (4.4.8) i prelasku sa
povrsinskog integrala I vrste na dvojni mogu da se koriste i jednakosti (4.4.9), ali uvek sa
znakom +, sto dovodi do istih dvojnih integrala kao primena (4.3.1), (4.3.4), (4.3.6). 4
PRIMER 4.4.1. Izra
ZZ
I=

S
gde je
S:
z = x2 + y 2
deo paraboloida za z 4. Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa negativnog

dela zose.
Isti integral je direktno resen u Primeru 4.3.3. Sada ga resavamo prelaskom na
povrsinski integral I vrste, uz koris
cenje ve
c izvedenih zaklju
caka.
Prema jednakosti (4.4.8) je
ZZ
I=
(x cos + x cos + z cos ) d ,

S
gde su , , manji od uglova koje normalni vektor na stranu integracije zaklapa sa

pozitivnim delovima x, y i zose redom.
Ve
c smo utvrdili da je projektovanje na xyravan jedino bijektivno, nasli projekciju
Dxy :
x2 + y 2 4
i jedna
cinu povrsi zapisali u potrebnom obliku
z = z(x, y) = x2 + y 2 ;
S:
(x, y) Dxy .
Takode smo utvrdili da je strana integracije negativno orijentisana u odnosu na bijekciju

Dxy S ili, sto je isto, da normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao
sa pozitivnim delom zose. Zato koristimo jednakosti (4.4.6), u njima biramo znak i
dobijamo
cos = p
p
1+
p2
q2
, cos = p
q
1+
p2
q2
1
, cos = p
.
1 + p2 + q 2
Za posmatrani oblik jedna

cine povrsi i jednakosti (4.4.6), p i q se odreduju prema
(4.3.5), pa je
z
z
p=
= 2x , q =
= 2y .
x
y

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
167
Primenom (4.3.6) integral I postaje dvojni

ZZ
I=
Dxy
ZZ
xp + xq z(x, y) p
p
1 + p2 + q 2 dxdy
1 + p2 + q 2
ZZ

xp + xq z(x, y) dxdy =
x2 y 2 + 2xy dxdy .
Dxy
Dxy
Dvojni integral se resava kao u Primeru 4.3.3. Uvodenjem polarnih koordinata r, u

xyravni, oblast Dxy se transformise u
Dxy
:
0 r 2 ,
i sledi
ZZ
I=
Dxy

r3 cos2 sin2 + 2 cos sin drd
r3 dr

cos2 sin2 + 2 cos sin d
=8
0

cos 2 d = 4 sin 2 = 0 ,
0
pri cemu je iskoris

cena parnost funkcije
cos2 sin2 = cos 2
i neparnost funkcije cos sin na simetri
cnom segmentu [, ].
O
cigledno je ovaj na
cin resavanja povrsinskog integrala II vrste neuporedivo jednostavniji od direktnog resavanja, izlo
zenog u Primeru 4.3.3, a razlozi za to su objasnjeni u
Napomeni 4.4.1.
Umesto pomo
cu (4.3.6), sa p
povrsinskog integrala I vrste na dvojni mo
ze da se prede
neposrednom zamenom d =
1 + p2 + q 2 dxdy iz (4.4.9), pri
cemu je izabran slu
caj
dxdy > 0 iako se integracija vrsi po negativno orijentisanoj strani povrsi (Napomena 4.4.2). 4
NAPOMENAp
4.4.3. Na osnovu prethodne teorije se lako uo
cava, a Primer 4.4.1 to i
potvrduje, da se 1 + p2 + p
q 2 uvek skra
cuje pri prevodenju povrsinskog integrala I vrste
iz (4.4.8) na dvojni. Zato
1 + p2 + q 2 ne izra
cunavamo i u nastavku medukorak ne
navodimo. 4
4.5. Vektorski povr

sinski integrali
Kod vektorskih povrsinskih integrala situacija je ista kao kod povrsinskih
integrala I i II vrste. Oblast integracije je OI = S, gde je S orijentisana
prostorna povrs. Povrs S se deli na celije podele P Di = i (i = 1, 2, . . . , n)
i unutar svake celije se bira tacka Xi . Vektorski povrsinski integrali se od
integrala I i II vrste razlikuju u izabranoj karakteristici podeonih delova
168

I DEO
k(P Di ), koja je kod integrala I i II vrste skalar, dok je kod vektorskih integrala vektor. Ako je i povrsina celije i , za karakteristiku se bira vektor
k(P Di ) = ~i ,
koji je normalan na povrs S, ima pocetak u tacki Xi i duzinu |~i | = i . Smer
vektora ~i odgovara orijentaciji povrsi, tj. strani povrsi na koju je postavljen.
Neka je
~i vektor polozaja tacke Xi , ~r vektor polozaja proizvoljne tacke
X(x, y, z) S i P F (X) = (x, y, z) = (~r ) skalarna ili vektorska funkcija,
neprekidna na S.
(4.5.1)
Sv (n) =
n
X
(Xi ) ~i =
i=1
n
X
(~
i ) ~i
i=1
je vektorska integralna suma po povrsi funkcije (~r ).

Definicija 4.5.2. Ukoliko postoji kad n i max |~i | 0, granicna
1in
vrednost
ZZ
~ = lim Sv (n)
(~r ) d
(4.5.2)
je vektorski povrsinski integral po povrsi funkcije (~r ).

U zavisnosti od prirode funkcije (~r ) i karaktera mnozenja, svaki sabirak
(~
i ) ~i integralne sume, a time i cela integralna suma Sv (n), je vektor
ili skalar. Kako je granicna vrednost niza brojeva opet broj, a niza vektora
opet vektor, razlikuju se sledece vrste vektorskih integrala.
1 Ako je (~r ) = f (~r ) skalarna funkcija, integralna suma Sv (n) je vektor,
pa je vektor i integral
ZZ
~ .
f (~r ) d
(4.5.3)
S
2 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje skalarno, integralna

suma Sv (n) je skalar, pa je skalar i integral
ZZ
~ .
~a(~r ) d
(4.5.4)
S

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
169
3 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje vektorsko, integralna

suma Sv (n) je vektor, pa je vektor i integral
ZZ
~ .
(4.5.5)
~a(~r ) d
S
Osobina (1.3.8) vazi za vektorske povrsinske integrale. Promenom orijentacije povrsi S menja se smer vektora k(P Di ) = ~i . Vektori suprotnog
smera se razlikuju u znaku, pa menjaju znak i integralna suma (4.5.1) i
integral (4.5.2).
Osobina (1.3.9) ne vazi za vektorske integrale jer karakteristike k(P Di )
ne samo da nisu velicine celija i , nego su kao vektori i kvalitativno razlicite.
Osobina (1.3.10) vazi i dokazuje se slicno kao kod vektorskih krivolinijskih
integrala.
Vektorski povrsinski integrali se izracunavaju prevodenjem na odgovarajuce povrsinske integrale I ili II vrste. Slicno krivolinijskim integralima,
veza izmedu vektorskih povrsinskih integrala i, npr., povrsinskih integrala
II vrste se uspostavlja na osnovu njihovih definicija. Do istih veza sada dolazimo jednostavnije, na formalan nacin kao u Napomeni 2.5.1. U tom cilju
za vektor ~v = (v1 , v2 , v3 ) uvodimo vektorsku formu povrsinskog integrala
Z Z
ZZ
ZZ
ZZ
~v =
v1 ,
v2 ,
v3
S
~ = (dydz, dzdx, dxdy).

i imamo u vidu (4.4.10), tj. d
~ = (f dydz, f dzdx, f dxdy)
~v = f (~r ) d
sa komponentama
v1 = f dydz , v2 = f dzdx , v3 = f dxdy .
Prethodna vektorska forma postaje
Z Z
ZZ
ZZ
ZZ
~ =
(4.5.6)
f (~r ) d
f dydz,
f dzdx,
f dxdy .
S
Prema (4.5.6), vektorski integral (4.5.3) je vektor cije su koordinate povrsinski integrali po koordinatama y, z, zatim z, x i x, y iste podintegralne
funkcije f = f (x, y, z).
170

I DEO
Ako je ~a(~r ) = (a1 , a2 , a3 ) vektorska funkcija sa komponentama a1 =

a1 (x, y, z), a2 = a2 (x, y, z), a3 = a3 (x, y, z), podintegralni izraz u (4.5.4) je
skalar
~ = a1 dydz + a2 dzdx + a3 dxdy
~a(~r ) d
i neposredno sledi
ZZ
ZZ
~
(4.5.7)
~a(~r ) d =
a1 dydz + a2 dzdx + a3 dxdy .
S
Zakljucujemo da je vektorski integral (4.5.4) potpuni povrsinski integral

II vrste (4.2.3). Integral (4.5.4) je u oblasti matematike Teorija polja poznat
pod imenom fluks vektorske funkcije ~a(~r ) kroz orijentisanu povrs S.
~i
~k
~j
~ = a1
~v = ~a(~r ) d
a2
a3
dydz dzdx dxdy

= (a2 dxdy a3 dzdx , a3 dydz a1 dxdy , a1 dzdx a2 dydz)
sa komponentama
v1 = a2 dxdy a3 dzdx , v2 = a3 dydz a1 dxdy , v3 = a1 dzdx a2 dydz .
Uvedena vektorska forma glasi
ZZ
~ = (I1 , I2 , I3 ) ,
(4.5.8)
~a(~r ) d
S
gde je
ZZ
ZZ
I1 =
a2 dxdy a3 dzdx , I2 =
Z ZS
(4.5.9)
I3 =
a3 dydz a1 dxdy ,
S
a1 dzdx a2 dydz .
S
~ = (cos , cos , cos ) d ili ako se priAko se iz (4.4.10) koristi izraz d

meni (4.4.8), u jednakostima (4.5.6), (4.5.7) i (4.5.9) umesto povrsinskih
integrala II vrste figurisu povrsinski integrali I vrste. Na primer, jednakost
(4.5.6) postaje
Z Z
ZZ
ZZ
ZZ
~
f (~r ) d =
f cos d,
f cos d,
f cos d .
S

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
171
PRIMER 4.5.1. Izra

cunati vektorske povrsinske integrale (4.5.3), (4.5.4) i (4.5.5) ako
je
f (x, y, z) = x , ~a(x, y, z) = (x, x, z)
i
S:
z = x2 + y 2
deo paraboloida za z 4. Integracija se vrsi po strani povrsi koja se vidi sa negativnog

dela zose.
Koristimo zaklju
cke iz Primera 4.3.3 i 4.4.1 jer se radi o istoj povrsi S. Povrs S se
bijektivno projektuje samo na xyravan u krug
Dxy :
x2 + y 2 4 .
Pomo
cu polarnih koordinata r, u xyravni, krug Dxy se transformise u oblast
Dxy
:
0 r 2 , .
Strana integracije je negativno orijentisana u odnosu na bijekciju Dxy S. Za uglove ,

, , koje normalni vektor ove strane zaklapa sa pozitivnim delovima koordinatnih osa,
va
zi
cos = p
p
1+
p2
, cos = p
q2
q
1+
p2
1
, cos = p
,
1 + p2 + q 2
q2
gde je
p = 2x , q = 2y .
Komponente vektorske funkcije ~a(~
r ) su
a1 (x, y, z) = x , a2 (x, y, z) = x , a3 (x, y, z) = z .
S obzirom na (4.5.6), nalazimo
f dydz =
ZZ
I3 =
x dydz = 8 , I2 =
ZZ
ZZ
x dzdx = 0 ,
f dzdx =
S
x dxdy .
x dxdy =
f dxdy =
Dxy
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
I1 =
Vrednosti za I1 , I2 su ve
c odredene u Primeru 4.3.3. Vrednost za I3 odredujemo prelaskom
i dobijamo
na oblast Dxy
ZZ
I3 =
Dxy
r2 cos drd =
2
0
r2 dr
cos d = = 0 .
Dakle, integral (4.5.3) je vektor

ZZ
S
~ = (I1 , I2 , I3 ) = (8, 0, 0) .
f (~
r ) d
172

I DEO

ZZ
ZZ
a1 dydz + a2 dzdx + a3 dxdy =
x dydz + x dzdx + z dxdy = 0 .

S
Vrednost poslednjeg integrala je izra

cunata u Primerima 4.3.3 i 4.4.1. Zato je integral
(4.5.4) skalar
ZZ
~ =0.
~a(~
r ) d
S

ZZ
I1 =
ZZ
I2 =
ZZ
I3 =
ZZ
S
a2 dxdy a3 dzdx =
x dxdy z dzdx ,
ZZ
a3 dydz a1 dxdy =
z dydz x dxdy ,
ZZ
a1 dzdx a2 dydz =
x dzdx x dydz .
S
Prelaskom na povrsinske integrale I vrste, dobijamo

ZZ
I1 =
ZZ
(x cos z cos ) d =
S
Z
ZZ
r2 dr

cos + 2r2 sin d = = 0 ,
ZZ
(z cos x cos ) d =
I2 =
Dxy
r2

2r2 + 1 cos drd =
ZZ
Z
0
Dxy
x(y x) dxdy
r3 cos (sin cos ) drd
r3 dr
cos (sin cos ) d = = 8 ,
pa iz (4.5.8) zaklju
cujemo da je (4.5.5) vektor
ZZ
S
cos d = = 0 ,
Dxy
=2
ZZ
(x cos x cos ) d = 2
=2

r2 2r2 + 1 dr
ZZ
I3 =

2x x2 + y 2 + x dxdy
Dxy
ZZ
dxdy

r2 cos + 2r2 sin drd
Dxy
Dxy
ZZ
x + 2y x2 + y 2
~ = (0, 0, 8) .
~a(~
r ) d

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
173
4.6. Teorema Ostrogradskog

Teorema Ostrogradskog je generalizacija GreenRiemannove teoreme
kada se sa dvodimenzionalnog prede na trodimenzionalni slucaj. Pod odredenim uslovima, ovom teoremom se uspostavlja veza izmedu povrsinskog
integrala po zatvorenoj povrsi i trojnog integrala po prostornoj oblasti
ogranicenoj tom povrsi. Kako se trojni integrali po pravilu resavaju jednostavnije od povrsinskih, mogucnost zamene povrsinskog odgovarajucim
trojnim integralom cini Teoremu Ostrogradskog jednom od najcesce primenjivanih teorema, cak i u situacijama kada je povrs otvorena.
Neka je D zatvorena, prosto povezana prostorna oblast i S njena pozitivno
orijentisana granicna povrs. Tada je S zatvorena povrs na kojoj je izabrana
spoljna strana.
Teorema 4.6.1. (TEOREMA OSTROGRADSKOG) Ako su P (x, y, z),
Q(x, y, z), R(x, y, z), P/x, Q/y, R/z neprekidne funkcije u prosto
povezanoj prostornoj oblasti D sa granicnom povrsi S, vazi formula Ostrogradskog
ZZ
(4.6.1)

S+
ZZZ
P
Q R
+
+
dxdydz .
y
z
D x
Dokaz. Neka je D elementarna oblast. Ne umanjujuci opstost, a radi

jednostavnijeg dokazivanja, izaberimo onu koja u celini moze da se opise na
bilo koji od nacina
D:
x1 (y, z) x x2 (y, z) ;
(y, z) Dyz ,
D:
y1 (z, x) y y2 (z, x) ;
(z, x) Dzx ,
D:
z1 (x, y) z z2 (x, y) ;
(x, y) Dxy .
Odmah primecujemo da se ovi opisi ne razlikuju od ranije datih. Na primer,

ako se precizira opis oblasti Dxy , treci od prethodnih opisa oblasti D postaje
(3.3.11) ili (3.3.12).
Da bismo dokazali (4.6.1), prvo pokazujemo da vazi
ZZ
ZZZ
(4.6.2)
R(x, y, z) dxdy =
S+
R
dxdydz .
z
174

I DEO
Iz uvedene pretpostavke za oblast D i treceg opisa sledi da S moze da se

rastavi na S = S1 S2 , pri cemu se delovi S1 i S2 bijektivno projektuju na
xyravan u oblast Dxy i imaju jednacine
S1 :
z = z1 (x, y) ;
(x, y) Dxy ,
S2 :
z = z2 (x, y) ;
(x, y) Dxy .
Povrsi S1 i S2 zadrzavaju orijentaciju celine S, sto znaci da su na njima

izabrane strane koje odgovaraju spoljnoj strani povrsi S. Izabrane strane
su negativno orijentisana S1 u odnosu na bijekciju Dxy S1 i pozitivno
orijentisana S2+ u odnosu na bijekciju Dxy S2 (Slika 4.6.1).
S2
z
D
S1
y
Dxy
Slika 4.6.1.
Prema (1.3.7), (1.3.8) i (4.3.12), povrsinski integral na levoj strani jednakosti (4.6.2) postaje
ZZ
ZZ
ZZ
R(x, y, z) dxdy =
S+
ZZ
S1
R(x, y, z) dxdy +
R x, y, z1 (x, y) dxdy +
=
Dxy
ZZ
S2+
R(x, y, z) dxdy
R x, y, z2 (x, y) dxdy .
Dxy
Imajuci u vidu da su diferenciranje i integracija inverzne operacije i primenjujuci (3.3.21), trojni integral na desnoj strani jednakosti (4.6.2) postaje
ZZZ
ZZ
Z z2 (x,y)
R
R
dxdydz =
dxdy
dz
D z
Dxy
z1 (x,y) z
ZZ
z=z2 (x,y)
=
R(x, y, z)
dxdy
z=z1 (x,y)
Dxy
ZZ
ZZ
=
R x, y, z2 (x, y) dxdy
R x, y, z1 (x, y) dxdy .
Dxy
Dxy

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
175
Dobijeni izrazi za povrsinski i trojni integral su isti, pa (4.6.2) zaista vazi.

Koristeci prvi i drugi opis oblasti D, analognim postupkom se pokazuje
da vazi
ZZ
ZZZ
P
(4.6.3)
P (x, y, z) dydz =
dxdydz ,
S+
D x
ZZ
ZZZ
Q
(4.6.4)
dxdydz .
Q(x, y, z) dzdx =
S+
D y
Sabiranjem (4.6.2), (4.6.3) i (4.6.4) neposredno sledi tvrdenje (4.6.1) teoreme za slucaj elementarne oblasti D.
Ako D nije elementarna oblast, treba je podeliti na elementarne podoblasti, na svaku od njih primeniti (4.6.1) i sabrati dobijene rezultate. Utvrduje
se da jednakost (4.6.1) vazi i u ovom slucaju, cime je Teorema Ostrogradskog
u potpunosti dokazana.
Neka je sada D zatvorena, ntostruko povezana prostorna oblast sa pozitivno orijentisanom granicnom povrsi S i negativno orijentisanim granicnim
povrsima Si int S (i = 1, 2, . . . , n 1). Sve granicne povrsi su zatvorene.
Na povrsi S je izabrana spoljna, a na povrsima Si unutrasnje strane.
Teorema 4.6.2. Ako su P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), P/x, Q/y,
R/z neprekidne funkcije u ntostruko povezanoj prostornoj oblasti D sa
granicnim povrsima S i Si int S (i = 1, 2, . . . , n 1), vazi
ZZ
(4.6.5)

+
S+
n1
X ZZ
i=1
Si
ZZZ
P
Q R
=
+
+
dxdydz .
y
z
D x
Dokaz teoreme izostavljamo, uz napomenu da se on izvodi deobom oblasti
D na prosto povezane podoblasti.
Kako je granica prostorne oblasti sastavljena od svih njenih granicnih
povrsi, Teorema 4.6.2 je analogna Teoremi Ostrogradskog. Takode, Teorema 4.6.2 je generalizacija Teoreme 3.5.2.
Slicno GreenRiemannovoj teoremi, Teorema Ostrogradskog moze da
se primeni za dobijanje jednakosti kojima se izracunava zapremina prostorne oblasti pomocu odgovarajuceg povrsinskog integrala ([6], str. 144145).
176

I DEO
Jedna od tih jednakosti se odnosi na prosto povezanu oblast D sa granicnom

povrsi S i glasi
ZZ
1
(4.6.6)
d=
x dydz + y dzdx + z dxdy .
3
S+
Medutim, izuzetno se retko desava da jednakost (4.6.6) ima prednost nad
(3.2.3), pa (4.6.6) nema veci prakticni znacaj.
PRIMER 4.6.1. Izra
ZZ
I=

S
gde je
S:
z = x2 + y 2
deo paraboloida za z 4. Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa pozitivnog

dela zose.
Povrs S je ista kao u Primerima 4.3.3 i 4.4.1, pa ne ponavljamo izvodenja, ve
c samo
koristimo dobijene rezultate. Ako je S1 deo ravni z = 4 unutar paraboloida, povrs
S2 = S S1
je zatvorena. Prostorna oblast D, ograni
cena sa S2 , je prosto povezana. Pretpostavljamo
da je S pozitivno orijentisana.
Sa I1 i I2 ozna
cimo povrsinske integrale po povrsima S1 i S2 redom, koji imaju isti
podintegralni izraz kao integral I. U integralu I se integracija vrsi po strani povrsi S koja
odgovara unutrasnjoj strani povrsi S2 . Zato je, prema (1.3.7) i (1.3.8), I2 = I + I1 , tj.
I = I1 I2 .
Prvo izra
cunavamo I2 . Kako je
P (x, y, z) = x , Q(x, y, z) = x , R(x, y, z) = z ,
to je
P
Q
R
=1,
=0,
=1,
x
y
z
pa su funkcije P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), P/x, Q/y, R/z neprekidne u svakoj
ta
cki (x, y, z) R3 , a time i u oblasti D. Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i
primenom tvrdenja (4.6.1) sledi
ZZ
I2 =
ZZZ
+
S2
x dydz + x dzdx + z dxdy = 2
dxdydz .
D
Projekcija oblasti D na xyravan je krug

Dxy :
x2 + y 2 4 .

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
177
Uvodenjem cilindri
cnih koordinata sa
x = r cos , y = r sin , z = z ,
za koje je |J| = r, oblast Dxy i povrsi S, S1 se preslikavaju u
Dxy
:
S :
0 r 2 , 0 2 ,
z = r2 ,
S1 :
z=4,
pa se oblast D preslikava u
D :
0 r 2 , 0 2 , r2 z 4
i za integral I2 se dobija
ZZZ
I2 = 2
r drddz = 2
D
z=4
2

= 4
0
rz
z=r 2
r dr
0
dr = 4
r2
dz

r 4 r2 dr = = 16 .
Integral I1 se jednostavno izra

cunava direktno, kao i pomo
cu (4.4.8), jer je povrs S1
paralelna xyravni. Resavamo ga, npr., prelaskom na povrsinski integral I vrste.
Povrs S1 se bijektivno projektuje na xyravan u oblast Dxy i ima jedna
cinu
S1 :
z = z(x, y) = 4 ;
(x, y) Dxy .
Strana povrsi S1 koja odgovara spoljnoj strani povrsi S2 je pozitivno orijentisana u odnosu
na bijekciju Dxy S1 . Zbog paralelnosti S1 sa xyravni, jedini
cni normalni vektor ove
strane je jedini
cni vektor zose, tj.
~
n0 = ~k = (0, 0, 1) ,
pa je
cos = 0 , cos = 0 , cos = 1 .
Jos, iz jedna
cine povrsi S1 sledi
p=
z
z
=0, q=
= 0 ; 1 + p2 + q 2 = 1 .
x
y
Primenom (4.4.8), (4.3.1) i (3.1.4), za integral I1 se dobija

ZZ
ZZ
I1 =
z d = 4
dxdy = 4d = 16 ,
S1
Dxy
gde je d = R2 = 4 povrsina kruga Dxy polupre

cnika R = 2 (Primer 3.5.1).
Kona
cno je
I = I1 I2 = 16 16 = 0 . 4
NAPOMENA 4.6.1. U vezi sa resavanjem povrsinskih integrala II vrste i primenom
Teoreme Ostrogradskog, a uz uvid u Napomenu 4.4.1, iznosimo slede
ca zapa
zanja.
178

I DEO
1 Ako je povrs S zatvorena, umesto jednakosti (4.4.8) treba koristiti Teoremu Ostrogradskog jer se tako izbegava rastavljanje povrsi na odgovaraju
ce bijektivne delove.
2 Ako je povrs S otvorena, primena Teoreme Ostrogradskog je ote
zana. Povrs S
prethodno treba dopuniti do zatvorene povrsi i zatim, osim trojnog, izra
cunati povrsinski
integral po dodatoj povrsi. Teorijski posmatrano, u ovom slu
caju prednost ima (4.4.8). S
druge strane, veliki je broj integrala koji se ipak jednostavnije resavaju primenom Teoreme
Ostrogradskog. Takvi su, uglavnom, integrali
cija povrs integracije dozvoljava da dodata
povrs bude paralelna nekoj od koordinatnih ravni (Primer 4.6.1). Zaklju
cujemo da ni
jedna od jednakosti (4.4.8), (4.6.1) nema prednost nad drugom uopste uzev, ve
c to zavisi
od konkretnog integrala koji se resava. 4
4.7. Stokesova teorema

Pod odredenim uslovima Stokesova teorema uspostavlja vezu izmedu
krivolinijskog integrala po konturi i povrsinskog integrala po povrsi ogranicenoj tom konturom. Ovakva veza omogucava da se umesto krivolinijskog
resava odgovarajuci povrsinski integral, sto je cesto mnogo jednostavnije.
Zbog svog znacaja, GreenRiemannova teorema, Teorema Ostrogradskog i
Stokesova teorema se u literaturi srecu pod zajednickim imenom Osnovne
integralne teoreme, a njihova tvrdenja Osnovne integralne formule ([1],
str. 341).
Neka su povrs S i njena kontura L saglasno orijentisane.
Teorema 4.7.1. (STOKESOVA TEOREMA) Ako su P (x, y, z), Q(x, y, z),
R(x, y, z), P/y, P/z, Q/x, Q/z, R/x, R/y neprekidne
funkcije na povrsi S sa konturom L, vazi Stokesova formula
I
(4.7.1)
L
Z Z dydz
dzdx
dxdy
=
/y
/z .
/x
S P (x, y, z) Q(x, y, z) R(x, y, z)
Dokaz. Ne umanjujuci opstost, dokaz izvodimo za specijalan slucaj povrsi
S koja se bijektivno projektuje na sve tri koordinatne ravni i pozitivno je
orijentisana u odnosu na bijekciju Dxy S. Oblast Dxy je projekcija povrsi
S na xyravan. Normalni vektor ~n, postavljen na izabranu stranu povrsi,
zaklapa uglove , , sa pozitivnim delovima x, y i zose redom.
Da bismo dokazali (4.7.1), prvo pokazujemo
I
ZZ
P
P
(4.7.2)
P (x, y, z) dx =
cos
cos d .
y
L
S z

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
179
Iz uvedenih pretpostavki za povrs S sledi da se kontura L povrsi S bijektivno projektuje na konturu Lxy oblasti Dxy . Takode, konture L i Lxy su
saglasno orijentisane, pri cemu je Lxy pozitivno orijentisana prema Definiciji 1.2.2 (Slika 4.7.1).
S
L
y
D xy
L xy
Slika 4.7.1.
Neka su krive L, Lxy i povrs S date jednacinama

L:
Lxy :
S:
x = x(t) , y = y(t) , z = (t) ;

x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ;
z = (x, y) ;
t [t1 , t2 ] ,
t [t1 , t2 ] ,
(x, y) Dxy .
Zbog saglasne orijentacije krivih L i Lxy , parametar t se menja na isti nacin,

npr. od t1 ka t2 . Rastuca promena parametra odreduje pozitivnu orijentaciju
ovih krivih prema Definiciji 1.2.1. Oznake (t) i (x, y) su privremeno uvedene, umesto dosadasnjih oznaka z(t) i z(x, y), radi matematicke korektnosti jer z(t) i z(x, y) ocigledno nisu iste funkcije. Ako je (x, y, z) L S
proizvoljna tacka, njene koordinate x, y zadovoljavaju jednacine krivih L,
Lxy i povrsi S, dok koordinata z zadovoljava jednacine samo krive L i povrsi
S, tj. za t [t1 , t2 ] vazi
z = (t) = x(t), y(t) .

Jos, neka je
f (x, y) = P x, y, (x, y) = P (x, y, z)
z=(x,y)
Prema (2.3.4), uz postovanje svih prethodnih dogovora, krivolinijski integral na levoj strani jednakosti (4.7.2) postaje
I
Z t2
P (x, y, z) dx =
P x(t), y(t), (t) x0 (t) dt
Z
L+
t2
=
It1
=
L+
xy
t1
Z t2
0
P x(t), y(t), x(t), y(t) x (t) dt =

f x(t), y(t) x0 (t) dt
t1
I
f (x, y) dx =
P x, y, (x, y) dx .
L+
xy
180

I DEO
Prema pravilu za nalazenje parcijalnih izvoda slozene funkcije ([2], str. 48)
vazi
P
f
P
P
P
P
P
=
+
=
+q
=
+q
,
y
y
y
y
y
z z=(x,y)
gde je q = y parcijalni izvod odreden sa (4.3.5). Koristeci (4.4.6), (4.4.9) i
(3.5.1), povrsinski integral na desnoj strani jednakosti (4.7.2) postaje
ZZ
ZZ
P
P
P
P
cos
cos d =
+q
dxdy
y
z z=(x,y)
Dxy y
S + z
ZZ
ZZ
P
P
f
=
+q
dxdy =
dxdy
Dxy y
Dxy y
I
I
=
f (x, y) dx =
P x, y, (x, y) dx .
L+
xy
L+
xy
Dobijeni izrazi za krivolinijski i povrsinski integral su isti, pa je (4.7.2)

tacna jednakost.
Ako se povrs S projektuje na ostale dve koordinatne ravni, analognim
postupkom se dokazuju jednakosti
I
ZZ
Q
Q
(4.7.3)
Q(x, y, z) dy =
cos +
cos d ,
z
x
IL
Z ZS
R
R
(4.7.4)
R(x, y, z) dz =
cos
cos d .
x
L
S y
Sabiranjem (4.7.2), (4.7.3) i (4.7.4) sledi
I
L
Z Z
P
Q P
R Q
R
=
cos +
cos +
cos d
y
z
z
x
x
y
S
i,prema (4.4.8),
I
(4.7.5)
L
ZZ
P
Q P
R Q
R
=
dydz +
dzdx +
dxdy .
z
z
x
x
y
S y
S druge strane, primecujemo da je Stokesova formula (4.7.1) iskazana u operatorskom obliku jer sadrzi operatore parcijalnog diferenciranja /x, /y,

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
181
/z. Ako determinantu u podintegralnom izrazu povrsinskog integrala iz

(4.7.1) razvijemo po elementima prve vrste i operatore parcijalnog diferenciranja primenimo na odgovarajuce funkcije, vidimo da je (4.7.1) isto sto
i (4.7.5), cime je Stokesova teorema dokazana. Stokesova formula se ne
iskazuje u obliku (4.7.5), nego u operatorskom obliku (4.7.1) jer je ovaj oblik
pregledniji, a i lakse se pamti.
Iz razloga navedenih u Napomeni 4.4.1, navodimo i operatorski oblik
Stokesove formule
I
(4.7.6)
L
Z Z cos
cos
cos
/x
/y
/z d .
=
S P (x, y, z) Q(x, y, z) R(x, y, z)

Stokesovu teoremu smo i dokazali koristeci povrsinske integrale I vrste (jednakosti (4.7.2)(4.7.4)).
Ako je povrs S deo neke od koordinatnih ravni, Stokesova teorema se svodi
na GreenRiemannovu. Na primer, ako je S deo xyravni i njena kontura
L pozitivno orijentisana, (4.7.1) postaje (3.5.3). Zato je Stokesova teorema,
kao i Teorema Ostrogradskog, generalizacija GreenRiemannove teoreme, ali
drugacijeg tipa.
Na kraju, napominjemo da postoji modifikacija Stokesove teoreme, slicna
Teoremama 3.5.2 i 4.6.2. Odnosi se na povrsi kod kojih je oblast Duv u
Definiciji 1.1.19 visestruko povezana. U literaturi se obicno ne navodi jer je
njena primena izuzetno retka.
PRIMER 4.7.1. Izra
I
x2 y 3 dx + dy + z dz ,
I=
L
gde je kriva L presek povrsi

S1 :
x2 + y 2 = 2x ,
S2 :
z=
x2 + y 2 .
Posmatrano sa pozitivnog dela xose, L je pozitivno orijentisana.

Povrs S1 je cilindri
cna sa izvodnicama paralelnim zosi, a S2 je konus sa zosom kao
osovinom. Direktrisa povrsi S1 i istovremeno projekcija krive L na xyravan je kru
znica
Lxy :
(x 1)2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Neka je S deo konusa S2 ograni

cen sa L. Za zadatu orijentaciju krive L saglasno je
orijentisana strana povrsi S koja se takode vidi sa pozitivnog dela xose. Na ovu stranu
je postavljen normalni vektor (Slika 4.7.2).
182

I DEO
S1
S2
S
0
1
Dxy
Slika 4.7.2.
U integralu I je
P (x, y, z) = x2 y 3 , Q(x, y, z) = 1 , R(x, y, z) = z ,
pa je
P
P
Q
Q
R
R
= 3x2 y 2 ,
=0,
=
=0,
=
=0.
y
z
x
z
x
y
O
cigledno je da su P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z) i nadeni parcijalni izvodi neprekidne
funkcije u svakoj ta
cki (x, y, z) R3 , a time i na povrsi S. Uslovi Stokesove teoreme su
ispunjeni i primenom tvrdenja (4.7.6) sledi

Z Z cos

/x
I=

S 2 3
x y
cos
/y
1

ZZ
cos
x2 y 2 cos d .
/z d = 3
S
z
Povrs S se bijektivno projektuje na xy i yzravan. U skladu sa Napomenom 4.3.1,

S projektujemo na xyravan (z = 0). Projekcija je krug Dxy ograni
cen sa Lxy , a odgovaraju
ca jedna
cina povrsi S je
S:
z = z(x, y) =
x2 + y 2 ;
(x, y) Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao sa pozitivnim delom zose i,
prema (4.4.6), sledi
1
cos = p
.
1 + p2 + q 2
Imaju
ci u vidu Napomenu 4.4.3, izvode p i q ne odredujemo, ve
c integral I odmah prevodimo na dvojni
ZZ
I=3
x2 y 2 dxdy .
Dxy
Uvode
ci smenu oblika (1.4.20),
x = 1 + r cos , y = r sin ,

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
183
za koju je |J| = r, kru

znica Lxy i krug Dxy se preslikavaju u
Lxy :
pa je dalje
ZZ
I=3
Z
Dxy
r=1,
Dxy
:
0 r 1 , 0 2 ,
r3 (1 + r cos )2 sin2 drd = 3
Z
0
sin2 d
r3 (1 + r cos )2 dr
1

2
1
sin2
+ cos + cos2 d
4
5
6
0
Z
Z 2
Z
3 2
6
1 2
sin2 d +
sin2 d(sin ) +
sin2 cos2 d .
=
4 0
5 0
2 0
2
=3
Upotrebom trigonometrijskih jednakosti

sin2 =
sledi
sin2 cos2 =
1 cos 2
, sin 2 = 2 sin cos
2
1
1 1 cos 4
1 cos 4
sin2 2 =
=
4
4
2
8
i za integral I se dobija
Z
Z
3 2 1 cos 2
6 sin3 2 1 2 1 cos 4
7
I=
d +
d = = .
+
0
4 0
2
5
3
2 0
8
8
Za direktno resavanje integrala I kao krivolinijskog se koriste parametarske jedna
cine
krive

L : x = 1 + cos , y = sin , z = 2cos ; [0, 2] ,
2
koje se nalaze na poznat na
cin pomo
cu prethodno uvedene smene. Da je ovakvo resavanje
te
ze u odnosu na resavanje primenom Stokesove teoreme, prepustamo
citaocu da se sam
uveri. 4
4.8. Nezavisnost krivolinijskog integrala

od puta integracije
Ovo razmatranje nije ukljuceno u deo o krivolinijskim integralima, iako se
na njih odnosi, zbog potrebnog poznavanja Stokesove i GreenRiemannove
teoreme, odnosno povrsinskih i dvojnih integrala u vezi s ovim teoremama.
Neka su P (x, y, z), Q(x, y, z) i R(x, y, z) neprekidne funkcije u zatvorenoj
prostornoj oblasti D i neka su A, B D proizvoljne tacke.
Definicija 4.8.1. Krivolinijski integral
Z
(4.8.1)
I=
L
184

I DEO
je nezavisan od puta integracije u oblasti D ako je njegova vrednost ista duz

y
svake krive L = AB D sa pocetnom tackom A i krajnjom tackom B.

Teorema 4.8.1. Potreban i dovoljan uslov za nezavisnost integrala
(4.8.1) od puta integracije je
I
(4.8.2)
P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz = 0
L
po svakoj konturi L D.
Dokaz. Prvo pokazujemo da je (4.8.2) potreban uslov i u tom cilju pretpostavljamo da integral (4.8.1) ne zavisi od puta integracije.
y
Neka su L1 = AX1 B D, L2 = AX2 B D proizvoljne krive sa

zajednickom pocetnom tackom A i krajnjom B. Krive L1 i L2 formiraju zatvorenu krivu (konturu) L. Ako na jednoj od krivih, npr. na krivoj L2 , promenimo orijentaciju, kontura L je jedinstveno orijentisana, tj.
y
L = AX1 B BX2 A (Slika 4.8.1).
X2
B
A
L
X1
y
Slika 4.8.1.
Podrazumevajuci i izostavljajuci podintegralni izraz, iz Definicije 4.8.1 je

Z
Z
I=
=
,
L1
odakle je dalje
Z
Z
0=
L1
L2
Z
=
L2
Z
y
AX1 B
Z
y
AX2 B
Z
y
AX1 B
I
y
BX2 A
,
L
sto je jednakost (4.8.2).

Obrnuto, pokazujemo da je (4.8.2) dovoljan uslov, tj. pretpostavljamo da
(4.8.2) vazi.

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
185
Ako je L D proizvoljna kontura i tacke A, B, X1 , X2 L takve da je

y
L = AX1 B BX2 A (Slika 4.8.1), tada je

I
0=
L
Z
=
AX1 B
BX2 A
AX1 B
AX2 B
L1
,
L2
gde su krive L1 = AX1 B, L2 = AX2 B obe orijentisane od tacke A ka tacki

B. Iz poslednje jednakosti sledi
Z
Z
=
,
L1
L2
sto znaci da integral (4.8.1) ne zavisi od puta integracije.

Teorema 4.8.2. Potreban i dovoljan uslov za nezavisnost integrala
(4.8.1) od puta integracije je egzistencija funkcije u(x, y, z), koja je diferencijabilna u oblasti D sa diferencijalom
(4.8.3)
du = P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz .
Dokaz Teoreme 4.8.2 izostavljamo ([1], str. 357359; [2], str. 193195).
Funkcija u(x, y, z) se zove potencijal i, prema Teoremi 4.8.2, postoji ako i
samo ako je integral (4.8.1) nezavisan od puta integracije. Tada iz (4.8.1) i
(4.8.3) sledi
Z
(4.8.4)
I=
du =
L
du = u(B) u(A) .
A
Iz jednakosti (4.8.4) vidimo da integral (4.8.1), u stvari, ne zavisi od oblika

y
puta integracije L = AB, ali zavisi od njegovih granicnih tacaka A i B.

Osim funkcija P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), neka su i njihovi parcijalni
izvodi P/y, P/z, Q/x, Q/z, R/x, R/y neprekidni u oblasti
D. Tada vazi sledeca teorema.
Teorema 4.8.3. Potreban uslov za nezavisnost integrala (4.8.1) od puta
integracije je da za svako (x, y, z) D vaze jednakosti
(4.8.5)
P
Q P
R Q
R
=
,
=
,
=
.
y
x
z
x
z
y
Isti uslov je dovoljan ako je D prosto povezana oblast.
186

I DEO
Dokaz. Pokazujemo da je uslov (4.8.5) potreban i pretpostavljamo da

integral (4.8.1) ne zavisi od puta integracije.
Prema Teoremi 4.8.2, postoji funkcija u(x, y, z) takva da vazi (4.8.3). S
druge strane, totalni diferencijal funkcije u(x, y, z) je ([2], str. 35)
(4.8.6)
du =
u
u
u
dx +
dy +
dz .
x
y
z
Uporedivanjem (4.8.3) i (4.8.6) sledi

(4.8.7)
P (x, y, z) =
i diferenciranjem
u
u
u
, Q(x, y, z) =
, R(x, y, z) =
x
y
z
2u
Q
2u
P
=
,
=
.
y
yx x
xy
Zbog pretpostavljene neprekidnosti izvoda P/y i Q/x, neprekidni su i

mesoviti izvodi 2 u/yx, 2 u/xy, pa vazi 2 u/yx = 2 u/xy ([2],
str. 59), tj. P/y = Q/x, sto je prva od jednakosti (4.8.5). Analogno se
zakljucuje da vaze i druge dve jednakosti (4.8.5).
Obrnuto, pokazujemo da je (4.8.5) dovoljan uslov, tj. pretpostavljamo da
je D prosto povezana oblast i da (4.8.5) vazi.
Ako je L D proizvoljna kontura i S D povrs ogranicena sa L, uslovi
Stokesove teoreme su ispunjeni, pa prema (4.7.5) sledi
I
ZLZ
P
Q P
R Q
R
=
dydz +
dzdx +
dxdy = 0 ,
z
z
x
x
y
S y
sto je jednakost (4.8.2). Premi Teoremi 4.8.1, integral (4.8.1) ne zavisi od
puta integracije.
Od navedene tri teoreme najcesce je u upotrebi Teorema 4.8.3 jer je najjednostavnije proveriti uslove (4.8.5).
Specijalno, kada je prosto povezana oblast D ravna, npr. u xyravni
(z = 0), integral
Z
(4.8.8)
I=
L
ne zavisi od puta integracije L ako i samo ako vazi prva od jednakosti (4.8.5),
(4.8.9)
P
Q
=
,
y
x

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
187
a dokaz se izvodi koriscenjem GreenRiemannove teoreme. U ovom slucaju

je potencijal funkcija u(x, y), a (4.8.7) se svodi na
(4.8.10)
P (x, y) =
u
u
, Q(x, y) =
.
x
y
Ukoliko oblast D pripada nekoj drugoj, yz ili zxkoordinatnoj ravni,

situacija je analogna.
Prakticno odredivanje potencijala zasniva se na Teoremama 4.8.2 ili 4.8.3.
Radi jednostavnosti, postupak iznosimo za slucaj integrala (4.8.8).
Prvo nalazimo potencijal prema Teoremi 4.8.2.
y
Neka je L = AB D proizvoljna kriva sa fiksiranom pocetnom tackom

A(x0 , y0 ) i promenljivom (tekucom) krajnjom tackom B(x1 , y1 ) = B(x, y).
Jednakost (4.8.4) tada postaje
Z
u(x, y) =
P (x, y) dx + Q(x, y) dy + u(x0 , y0 ) .

L
Ako vrednost u(x0 , y0 ) nije poznata, potencijal u(x, y) se odreduje s tacnoscu

do na konstantu
c = u(x0 , y0 ) .
y
Zbog proizvoljnosti krive L, biramo specijalno L = AC CB (Slike 4.8.2,

4.8.3).
y
y1
y0
y
y1
y0
A
x0
x1
x0
Slika 4.8.2.
C
x1
Slika 4.8.3.
U slucaju krive sa Slike 4.8.2 je

y
AC :
y
CB :
x = x0 , y = t , z = 0 ;
t [y0 , y1 ] ,
x = t , y = y1 , z = 0 ;
t [x0 , x1 ] ,
188

I DEO
y
pa je dx = x0 (t) dt = 0 duz AC, dy = y 0 (t) dt = 0 duz CB i

Z
u(x, y) =
P (x, y) dx + Q(x, y) dy + c
L
Z
P
(x,
y)
dx
+
Q(x,
y)
dy
+
P (x, y) dx + Q(x, y) dy + c
y
y
AC
CB
Z y1
Z x1
=
Q(x0 , t) dt +
P (t, y1 ) dt + c
y0
y
Z
=
x0
x
Z
Q(x0 , t) dt +
P (t, y) dt + c
y0
x0
ili, uobicajeno zapisano,

Z
(4.8.11)
u(x, y) =
P (x, y) dx +
x0
Q(x0 , y) dy + c .
y0
Za slucaj krive sa Slike 4.8.3 se na slican nacin dobija

Z
(4.8.12)
u(x, y) =
P (x, y0 ) dx +
x0
Q(x, y) dy + c .
y0
Izrazi (4.8.11) i (4.8.12) su ravnopravni. U oba izraza je c = u(x0 , y0 ).

Za nalazenje potencijala se cesce koristi postupak koji je zasnovan je na
Teoremi 4.8.3. On se sastoji u sledecem.
Neka je (x0 , y0 ) D proizvoljno izabrana i fiksirana tacka, a (x, y) D
promenljiva (tekuca) tacka.
Integracijom po x prve jednakosti iz (4.8.10), sledi
Z
P (x, y) dx =
x0
x0
u
dx = u(x, y) u(x0 , y) ,
x
odnosno
Z
(4.8.13)
u(x, y) =
P (x, y) dx + v(y) ,
x0
gde je v(y) = u(x0 , y). Diferenciranjem po y, iz (4.8.13) dalje sledi

(4.8.14)
u
=
y
x
x0
P
dx + v 0 (y) .
y

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
189
Koriscenjem druge jednakosti iz (4.8.10) i jednakosti (4.8.9), (4.8.14) postaje

Z
Q(x, y) =
x0
Q
dx + v 0 (y) = Q(x, y) Q(x0 , y) + v 0 (y) ,
x
odakle je Q(x0 , y) = v 0 (y) i, integracijom po y,

Z
Q(x0 , y) dy =
y0
v 0 (y) dy = v(y) v(y0 ) .
y0
Iz poslednje jednakosti je
Z
Q(x0 , y) dy + c ,
v(y) =
y0
gde je c = v(y0 ) = u(x0 , y0 ). Zamenom ovako iskazanog v(y) u (4.8.13),

dobija se (4.8.11).
Slicno, polazeci od druge jednakosti iz (4.8.10), dobija se (4.8.12), pa je
svejedno koju od jednakosti (4.8.10) biramo za polaznu.
Kada se formule (4.8.11), (4.8.12) prakticno primenjuju, tacka (x0 , y0 )
se obicno bira konkretno i to tako da resavanje odredenih integrala bude
jednostavnije. Pri tome mora da je (x0 , y0 ) D, sto se najlakse proverava
pomocu
P
Q
=
.
y (x,y)=(x0 ,y0 ) x (x,y)=(x0 ,y0 )

Konstanta c = u(x0 , y0 ) se unapred zadaje ili se odreduje iz dodatnog uslova.
Taj uslov je poznata vrednost potencijala u(x, y) u nekoj konkretnoj tacki
(x, y) D.
Analogno se izvodi izraz za potencijal u(x, y, z) u slucaju prosto povezane
prostorne oblasti D i krive L D sa pocetnom tackom (x0 , y0 , z0 ) i krajnjom
tackom (x, y, z),
Z
(4.8.15)
u(x, y, z) =
P (x, y, z) dx +
x
Z z0
Q(x0 , y, z) dy
y0
R(x0 , y0 , z) dz + c .
z0
Komentar o konkretnom izboru tacke (x0 , y0 , z0 ) i odredivanju konstante

c = u(x0 , y0 , z0 ) vazi i ovde, s tim sto se uslov (x0 , y0 , z0 ) D proverava
pomocu jednakosti (4.8.5).
190

I DEO
NAPOMENA 4.8.1. Postupak zasnovan na Teoremi 4.8.3 se pri prakti

cnim primenama
cesto realizuje u celini, ali na druga
ciji na
cin. Radi se sa neodredenim umesto sa
odredenim integralima, pri
cemu se funkcija v(y) i konstanta c dobijaju kao proizvoljni
integracioni elementi. Ovakav postupak je opravdan samo ako se ima u vidu zavisnost
v(y) = v(x0 , y), c = c(x0 , y0 ). Drugim re
cima, proizvoljnost funkcije v(y) i konstante
c poti
ce od proizvoljnosti po
cetne ta
cke (x0 , y0 ), ali za svaki konkretan izbor ove ta
cke
funkcija v(y) dobija konkretan oblik v(x0 , y), a konstanta c konkretnu vrednost c(x0 , y0 ).
U opstem slu
caju je v(x0 , y) 6= u(x0 , y) i c(x0 , y0 ) 6= u(x0 , y0 ). 4
PRIMER 4.8.1. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena oblast u xyravni
(z = 0), takva da je y < x za sve ta
cke (x, y) D i A(3, 2), B(5, 3) D. Takode, neka je
Z

I=
(x 2y)(x y) + x dx + y(x y) y 2 dy
L
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L = AB D proizvoljna kriva i

konstanta.
(1 ) Odrediti tako da integral I ne zavisi od puta integracije L.
(2 ) Izra
cunati integral I za nadenu vrednost .
(1 ) Integral I je oblika (4.8.8) sa

P (x, y) = (x 2y)(x y) + x , Q(x, y) = y(x y) y 2 ,
odakle je
P
Q
= 2(x y) (x 2y)(x y)1 ,
= y(x y)1 .
y
x
Funkcije P (x, y), Q(x, y), P/y, Q/x su neprekidne u oblasti D za svako zbog
x y > 0, pa je (4.8.9) dovoljan uslov za nezavisnost integrala I od puta integracije.
Jednakost (4.8.9), tj. P/y = Q/x, postaje
2(x y) (x 2y)(x y)1 = y(x y)1
i, deobom sa (x y)1 > 0,
(2 + )(x y) = 0 .
Kako je x y 6= 0, to je
= 2 .
(2 ) Integral I izra
cunavamo primenom jednakosti (4.8.4). U tom cilju prvo odredujemo potencijal u(x, y) prosleduju
ci postupak zasnovan na Teoremi 4.8.3, a u skladu sa
Napomenom 4.8.1.
Za = 2 je
P (x, y) =
x 2y
y
+ x , Q(x, y) =
y2 .
(x y)2
(x y)2
Zato iz prve od jednakosti (4.8.10) sledi

x 2y
y
u
1
= P (x, y) =
+x=
+x ,
x
(x y)2
xy
(x y)2

4. POVRSINSKI
INTEGRALI
191
integracijom po x
u(x, y) =
Z h
Z
Z
Z
i
y
d(x y)
d(x y)
1
+
x
dx
=
y
+
x dx
xy
(x y)2
xy
(x y)2
= ln(x y) +
i diferenciranjem po y
y
x2
+
+ v(y)
xy
2
u
1
x
=
+
+ v 0 (y) .
y
xy
(x y)2
Prema drugoj od jednakosti (4.8.10), tj. u/y = Q(x, y), je dalje
1
x
y
+
+ v 0 (y) =
y2 ,
xy
(x y)2
(x y)2
odakle je
v 0 (y) = y 2
i integracijom
v(y) =
v 0 (y) dy =
Potencijal je
u(x, y) = ln(x y) +
y 2 dy =
y3
+c .
3
y
x2
y3
+
+c .
xy
2
3
Neka je (x0 , y0 ) D konkretno izabrana ta

cka. Tada je c = c(x0 , y0 ) konkretna
konstanta, pa izra
cunavaju
ci
9
8
23
+c=
+c ,
2
3
6
3
25
u(B) = u(5, 3) = ln 2 + +
9 + c = ln 2 + 5 + c ,
2
2
u(A) = u(3, 2) = ln 1 + 2 +
za integral I dobijamo
I = u(B) u(A) = ln 2 + 5 + c
23
7
c = ln 2 + .
6
6
PRIMER 4.8.2. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena prostorna oblast,

takva da je x yz 6= 0 za sve ta
cke (x, y, z) D i A(7, 2, 3), B(5, 3, 1) D. Takode, neka
je
Z
yz dx + xz dy + xy dz
I=
(x yz)2
L
y
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L = AB D proizvoljna kriva. Odrediti

potencijal u(x, y, z) ako je u(0, 1, 1) = 1, a zatim izra
cunati integral I.
Prvo proveravamo da li potencijal postoji u svim ta
ckama oblasti D, tj. ispitujemo
nezavisnost integrala I od puta integracije u oblasti D. Kako je
P (x, y, z) =
yz
xz
xy
, Q(x, y, z) =
, R(x, y, z) =
,
(x yz)2
(x yz)2
(x yz)2
192

I DEO
to je
P
Q
z(x + yz) P
R
y(x + yz) Q
R
x(x + yz)
,
,
.
=
=
=
=
=
=
y
x
(x yz)3
z
x
(x yz)3
z
y
(x yz)3
Sve navedene funkcije su neprekidne u oblasti D zbog xyz 6= 0, pa dovoljni uslovi (4.8.5)
va
ze.
Potencijal u(x, y, z) odredujemo direktnom primenom formule (4.8.15). Za (x0 , y0 , z0 )
biramo konkretnu ta
cku (x0 , y0 , z0 ) = (1, 0, 0) i uo
cavamo da je (x0 , y0 , z0 ) D jer je
x0 y0 z0 = 1 6= 0. Ova ta
cka je pogodna zbog R(x0 , y0 , z) = R(1, 0, z) = 0, pa se (4.8.15)
svodi na
Z y
Z x
P (x, y, z) dx +
Q(1, y, z) dy + c
u(x, y, z) =
0
1
Z x
Z y
yz
z
=
dx +
dy + c ,
2
2
1 (x yz)
0 (1 yz)
gde je c = u(x0 , y0 , z0 ) = u(1, 0, 0) nepoznata konstanta. Po izra
cunavanju odredenih
integrala, za potencijal se dobija
u(x, y, z) =
yz
+c .
x yz
Konstantu c nalazimo iz zadatog dodatnog uslova u ta

cki (x, y, z) = (0, 1, 1). Kako je
u(0, 1, 1) = 1 + c i u(0, 1, 1) = 1, sledi c = 0 i
u(x, y, z) =
yz
.
x yz
Izra
cunavaju
ci
u(A) = u(7, 2, 3) = 6 , u(B) = u(5, 3, 1) =
prema (4.8.4) se dobija i vrednost integrala
I = u(B) u(A) =
3
9
6= .
2
2
3
,
2
PRILOG
Osnovni nedostatak konvencionalnog nacina predstavljanja prostornih objekata je nedostatak perspektive. Ilustracije radi, u ovom Prilogu predstavljamo povrsi i krive sa Slika 1.4.29, 1.4.33, 1.4.34, 1.4.36, 2.3.4, 4.7.2,
ukljucujuci i poziciju posmatraca, tj. perspektivu.
Na Slikama 15 su prikazane redom prostorne povrsi:
sfera
x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
paraboloid
y2
z2
x2
+
+
=1,
a2
b2
c2
p
z = a x2 + y 2 ,
z = a x2 + y 2 ,
cilindricna povrs
x2 + y 2 = a2 .
elipsoid
konus
Slike 1, 2 i 5 prikazuju jos presecne krive povrsi sa xykoordinatnom ravni i

tacke prodora koordinatnih osa kroz povrsi.
Slika 1.
193
194
PRILOG
Slika 2.
Slika 3.
Slika 4.
Slika 5.
PRILOG
195
Slika 6 prikazuje presecnu krivu cilindricne povrsi i sfere,

x2 + y 2 = ax , x2 + y 2 + z 2 = a2 .
Ova kriva se javlja u Primeru 2.3.2 i poznata je pod imenom Vivianieva
kriva.
Slika 6.
Slika 7 prikazuje presecnu krivu cilindricne povrsi i konusa,

p
x2 + y 2 = 2x , z = x2 + y 2 ,
koja se javlja u Primeru 4.7.1.
Slika 7.
LITERATURA
1. R. Dimitrijevi
c : Analiza realnih funkcija vise promenljivih, autor, Nis,
1999.
2. D. Mihailovi
c, D.
D. To
si
c : Elementi matematicke analize II, Naucna
knjiga, Beograd, 1983.

3. G. V. Milovanovi
c, R. Z.
Dordevi
c : Matematika za studente tehnickih
fakulteta, I deo, Nauka, Beograd, 1992.

4. G. V. Milovanovi
c, R. Z.
Dordevi
c : Matematika za studente tehnickih
fakulteta, II deo, Cuperak plavi, Nis, 1996.

5. B. Ra
sajski : Analiticka geometrija, Gradevinska knjiga, Beograd, 1973.
6. L. V. Stefanovi
c : Matematika za studente tehnickih fakulteta Vektorska analiza; Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povrsinski; Teorija
polja, Prosveta Nis, Nis, 1997.
7. D.
D. To
si
c : Matematika III, kratak kurs, autor, Beograd, 1996.
197
CIP
,
517.3 ( 075.8 )
,
Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni,
povrinski, Deo I: za studente tehnikih
Fakulteta / Lidija Stefanovi. 1. izd.
Ni: Studentski kulturni centar, 2008 ( Ni:
Petrograf ). VI, 197 str. : graf. prikazi; 25 cm
Tira 100. Bibliografija: str. 197.
ISBN 9788677571467
)
COBISS.SRID 150862604

Lidija Stefanović - Integrali - Krivolinijski, Dvojni, Trojni, Površinski (I Deo)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lidija Stefanović - Integrali - Krivolinijski, Dvojni, Trojni, Površinski (I Deo)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Lidija Stefanovi

SKC Nis, 2008.

Bilo kakvo umnozavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

asistentu Prirodnomatematickog fakulteta u Nisu, jer je procitao veci deo

1.1. Pojam krive, oblasti i povr

2.1. Krivolinijski integrali po luku (I vrste) 57

3.1. Dvojni integrali 94

3.3.1. Izracunavanje dvojnih integrala 98

3.4.1. Smena promenljivih u dvojnim integralima 117

1.1. Pojam krive, oblasti i povr

Definicija 1.1.1. Skup K(M, r) = X Rn d(M, X) < r , gde je

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

Prelazimo sada na definiciju krive i ostale pojmove vezane za krivu.

x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;

gde su x(t), y(t), z(t) neprekidne funkcije na [, ].

krive. Segment [, ] je oblast definisanosti krive L. Cinjenica

x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;

Definicija 1.1.8. Prostorna kriva L je prosta ili Jordanova kriva ako

vanje) izmedu brojeva t [, ] i tacaka X x(t), y(t), z(t) L.

A x(), y(), z() L , B x(), y(), z() L

A x(), y(), z() = B x(), y(), z() L

Ako ovu krivu posmatramo u prostoru, sve njene ta

x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ;

x = x(t) = t , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ;

Nadovezujuci se na Definicije 1.1.11.1.6, uvodimo pojam oblasti kao

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

Definicija 1.1.14. Otvoren i povezan skup D Rn zove se oblast.

U skladu sa ranijim dogovorom, za prosto povezanu oblast sa Slike 1.1.1

x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ;

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

Jednacine (1.1.2) su parametarske jednacine povrsi S, a postupak kojim

x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ;

Definicija 1.1.20. Prostorna povrs S je prosta povrs ako se jednacinama

X x(u, v), y(u, v), z(u, v) S.

Definicija 1.1.21. Prosta ili zatvorena prosta povrs S je glatka povrs

neprekidne funkcije na Duv i za minore

x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ;

Vracamo se na prostorne oblasti. Zbog analogije sa ravnim oblastima,

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

NAPOMENA 1.1.3. Mnogi od termina su ovde uvedeni radi lakseg izra

Na kraju, podsecamo citaoca na sledece pojmove ([5], str. 1820).

Skup (x, y, 0) (x, y, z) D je ortogonalna projekcija skupa D na xy

Skup (x, 0, 0) (x, y, z) D je ortogonalna projekcija skupa D na x

x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ;

a projekcija Lx krive L na xosu jednacinama

x = x(t) , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ;

Takode, prema Definiciji 1.1.19, projekcija Sxy povrsi S na xyravan ima

x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ;

1.2. Orijentacija krive, oblasti i povr

x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;

kojima je definisana prosta ili zatvorena prosta kriva L, kriva L je dvosmerna

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

Dvosmerna kriva L je orijentisana kriva ako je na njoj izabran jedan od

Orijentacija krive moze da se zada posredno ili direktno.

tacka krive; da je B krajnja tacka; da je L orijentisana od A ka B. Cesto

koristi i oznaka L = AB sa istim znacenjem (Slika 1.2.1). U slucaju L = BA

NAPOMENA 1.2.2. Otvorena kriva L sa grani

sa L = AB ili L = BA. Ove oznake ukazuju samo na grani

Ukoliko jednu od orijentacija proglasimo pozitivnom, druga je negativna

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

Izdvojene koordinatne ravni sa Slike 1.2.5 su prikazane na Slici 1.2.6.

Ocigledno je da su Definicije 1.2.1 i 1.2.2 razlicite jer Definicija 1.2.2

od parametra. Kao ilustraciju navodimo primer jedinicne kruznice L u xy