Rat U Hrvatskoj Iz Pera Obavjestajca

Rat u Hrvatskoj iz
pera obavjestajca
Prepisi dijelova ratnog dnevnika

nisam mogao da ekam dve decenije da vidim, hoe li neko u
Hrvatskoj da me ubije. Nisam imao mogunosti ni da biram, imao sam
samo ovaj put i nijedan vie. Ni ja ni bilo ko moj nije ubio nijednog
hrvata, a oni meni jesu izabrao sam ovaj put i na njega sam do Boga
ponosan

Na narod je iseljen, raseljen , opljakan materijalno i duhovno,
nikada vie nee naseljavati te prostore, to je injenica, nema nas
vie tamo. Nije nam svejedno i nikada nee biti i ove besjede su
samo izraz neizmjerne tuge za narodom i zaviajom.
Nestor
Rat u Bivatskoj iz peia obavjestajca 1

RAT U HRVATSKOJ IZ
PERA OBAVJESTAJCA

Prepisi dijelova ratnog dnevnika

Objavljeno 2009 na krajiskipatrioti.com i krajinaforce.com
Graficki dizajn Krajinaforce

UVOD
Pisanje dnevnika sam otpoeo ranije, ali on nije voen sistematski, po datumima i po
celinama koje su mene privlaile svojim sadrajem. Intenzivno, svakodnevno beleenje
dogaaja zapoeo sam sa datumom jasnije politike komplikacije u Hrvatskoj, kada su
dogaaji nagovetavali, da bi moglo doi do otvorenih sukoba saveznih organa SFRJ sa
secesionistikim snagama u Hrvatskoj. Najvea opasnost je pretila od sukoba JNA i
spomenutih snaga, koje su sistematski ruile postojei drutvenopolitiki sistem tadanje
drave. Komplikacija je bila tim vea, to su na prostorima Hrvatske, pojavom novih
politikih inioca, Srbi bili izloeni progonu kroz pritiske narastajueg hrvatskog
nacionalizmaseparatizma.
Ekstremno neprijateljstvo i netrpeljivost prema Srbima raslo je iz dana u dan, poprimajui
forme i sadraje koji su ve bili registrovani na tim prostorima za vremena postojanja
Nezavisne drave Hrvatske.
Kolektivno istrebljenje Srba i bestijalnost koja je u vreme postojanja NDH ispoljena u
postupku istrebljenja nije zaboravljena. Svest o ugroenosti, ne samo politikoj, ve
biolokoj, bila je duboko usaena u svakog Srbina koji je roen u Hrvatskoj. Vekovni
zajedniki ivot ta dva slovenska narodaSrba i Hrvata, doveo je do velike mrnje i apsolutne
elje Hrvata da za svagda proteraju Srbe iz Hrvatske. Gde su koreni i razlozi takvoj mrnji nije
teko utvrditi.
Svakako da je presudan momenat u zajednikom ivotu bio period postojanja NDH i vrlo
veliki procenat Hrvata koji su podrali tu faistiku tvorevinu. I ako se po zavretku rata
Hrvatska, kao lanica Jugoslavije, nala na strani pobednika, mnogi unutranji procesi
raspirivali su meusobnu mrnju.
Veliki broj pripadnika ustakih i domobranskih jedinica je ubijen, mnogi osueni na
viegodinju robiju, lanovi njihovih porodica su bili meta UDBe i dr. Akcije i operacije UDB
e u posleratnom periodu na hvatanju ratnih zloinaca bili su i svojevrsna provera
raspoloenja stanovnika Hrvatske da prihvate ili odbace ubaene grupe i pojedince, koji su iz
inostranstva ulazili u Jugoslaviju u nameri podizanja ustanka i ruenja komunistike vlasti.
Bio je to test njihovog raspoloenja, da prihvate novu dravu ili da se utvrdi , da su oni jo
uvek na liniji ustatva i faizma.
Raznim perfidijama tadanja UDBa je mnoge ljude stavljala na svakojake kunje i svako,
najmanje kolebanje, bilo je kanjavano. Ovakvim postupcima bili su izloeni i Hrvati i Srbi, ali
zbog brojnosti, srazmerno vie su stradali Hrvati.
Sve to je pripisivano Srbima kao organizatorima i osvetnicima i generacije Hrvata su
odgajane i vaspitavane na tom fonu.
Nove proklamovane vrednosti socijalistikog drutva, bratstvo i jedinstvo, jednakost i
ravnopravnost svih naroda i nacionalnih manjina, nisu dali eljene rezultate. Katolika crkva
u Hrvatskoj, kao jedno od autentinih obeleja NDH i njen kardinal Alojzije Stepinac, bili su
na meti nove vlasti. Stepinac je osuen kao i veliki broj svetenika koji su javno ili tajno
pomagali politiku Ante Pavelia, vrili pokrtavanje Srba i blagoslovili postupke ustaa u
progonu Srba.
Kako je crkva kod Hrvata okosnica vaspitanja, mladi narataji su ueni i naueni da mrze, da
trae osvetu i da rade na pripremama za dan konanog obrauna. Svakako da je u svemu
velika pomo dobijana od Vatikana, kako u moralnom tako i matrijalnom pogledu.

Gotovo da nije bilo mladog ovjeka Hrvata, koji nije krten, koji u djetinjstvu nije odlazio u
crkvu i koji nije uo istine o vjekovnom neprijatelju i potrebi za samostalnim ivotom i
samostalnom dravom.

S druge strane, Srpska Pravoslavna Crkva u Hrvatskoj je u posleratnom periodu preivljavala
vrlo teke i dramatine trenutke. Prvo, nastojanja socijalistike vlasti u Hrvatskoj da razbije
jedinstvo SPC, tako to je postojao plan formiranja SPC Hrvatske, po uzoru na isti postupak
koji je sproveden u Makedoniji. Danas se isti scenario pokuava realizovati u Crnoj Gori sa
scenariom i u koreografiji najniih ljudskih strasti i primitivizma.

Drugo, veliki broj poruenih pravoslavnih crkava na prostorima koje je nastanjivao veinski
Srpski narod niko nije obnavljao. Vlast je Crkvu potisnula u drugi plan, a stanovnistvo po
parohijama nije imalo dovoljno sredstava da o sopstvenom troku to uradi. Nisu imali, a nisu
ni smeli da krenu u takve akcije, jer im je pretila opasnost od tadanje vlasti. Bili su izloeni
progonu i podmetanju, jer je SPC optuena da podrava Kralja i etniki pokret, koji su svoje
aktivnosti sprovodili iz inostranstva.
Crkve koje su ostale itave veim delom su bile opljakane i unutranjost devastirana.

Tree, vren je progon svetenika zbog podreke etnikom pokretu generala Drae
Mihajlovia. Nova vlast je u potpunosti izjednaila etnike i ustae i prema njima nastupala
osvetniki i bezkrupulozno.

U takvim okolnostima, ve izbledele i gotovo zaboravljene slike, ponovo su se pojavile pred
oima Srba, ali i Hrvata.
Ja, koji sam bio aktivni pripadnik vojske, pripadnik kontraobavetajne slube JNA, po prirodi
posla kojeg sam radio, bavio sam se problematikom delovanja snaga unutranjeg i spoljnjeg
neprijatelja po linijama ispoljavanja.
Jo pre politikih promena u Hrvatskoj, jasnije nego ranije, bila je uoavana sprega jednog i
drugog neprijatelja, potpomognuta obavetajnim slubama onih zemalja koje su svoje
interese imali na Balkanu. Interesi su bili razliiti, ali ni jedan nije mogao biti realizovan dok
postoji SFRJ. Dakle, tu tvorevinu je trebalo razbiti na vie celina i onda, po segmentima,
osvajati teritoriju i realizovati planirane ciljeve.
Biranje saveznika i uesnika u razbijanju Jugoslavije vreno je paljivo i studiozno.
Do detalja je izuena unutranja situacija u Jugoslaviji i jasno su apostrofirani pojedinani
interesi svake od lanica federacije. Pojedinani interesi su se sudarali po mnogim pitanjima,
a posebno sporni detalji su bili oko raspodele tereta na lanice u cilju obezbeivanja
funkcionisanja zajednike drave.

1. Republika Slovenija je bila najrazvijenija republika u sastavu federacije. Mentalitet
Slovenaca se znaajno razlikuje od mentaliteta ostatka stanovnitva. Titovo favorizovanje
Edvarda Kardelja stvorilo je pogrenu sliku da su Slovenci u potpunosti zadojeni idejama
socijalizma i komunizma i da su pored ekonomskog aspekta, lideri u ideolokom smislu.
Njihovi interesi za zajedniki ivot u Jugoslaviji davno su prestali i nee trebati mnogo
napora da se u Sloveniji pokrenu snage koje e traiti otcepljenje i izraziti elju za
samostalnim ivotom u vlastitoj dravi. Ovom pitanju nije posveivana velika panja, kao da
je postojala potajna elja mnogih, da se oslobode Slovenije i njenog eksploatatorskog
odnosa prema ostalim lanicama.

2. Republika Hrvatska sa veinskim Hrvatskim stanovnitvom bila je u ii interesovanja, jer
je procenjeno, da pokretanjem secesionistikih snaga u Hrvatskoj i pruanje pomoi u
ostvarenju cilja stvaranja samostalne drave, Jugoslavija nema nikakvu ansu za opstanak.
ak ni u okrnjenom sastavu.
Bila je poznata povezanost unutranjih nacionalistikih snaga sa pripadnicima ekstremne
ustake emigracije i Vatikanom, koji su otvoreno zagovarali otcepljenje od Jugoslavije i
formiranje nezavisne Hrvatske kao kontinuiteta postojanja NDH.
Ekstremizam u zahtevima je podstican naroito meu onim snagama koje su zbog takvog
ispoljavanja progonjene posle razbijanja maspoka sedamdesetih godina 20. veka.
Genetski uroena elja o samostalnoj dravi, kao tisuuljetnom snu potpomagana je
obeanjima i paradigmom, da je zajedniki ivot Srba i Hrvata u Hrvatskoj nemogu. Dakle,
otvoreno je stavljeno do znanja da dravu mogu da imaju, ali ne sa postojeim procentom
Srba, koji je u to kritino vreme bio oko 15% od ukupnog broja stanovnika u Hrvatskoj.
Separatistike snage u Hrvatskoj su primile signal, da u ostvarivanju svog cilja mogu
primeniti silu i da za takav postupak nee snositi meunarodne konzekvence.

3. Republika Bosna i Hercegovina je posmatrana kao teritorija gde e se najverovatnije
odigrati najbrutalniji obraun. Ta republika je procenjena kao neprirodna tvorevina u
sastavu Jugoslavije, kao i veinski muslimanski narod, koji je u Jugoslaviji dobio versko
nacionalno obeleje i izjednaio se sa ostalim nacijama u zemlji. Teritorija Bosne i
Hercegovine je prije izbijanja sukoba postala predmet trgovine izmeu tadanjeg
hrvatskog i srpskog politikog vodstva, odnosno Tumana i Miloevia.
Muslimanski fundamentalizam je jaao pod vodstvom Alije Izetbegovia, potpomognut
matrijalno i moralno od veeg broja muslimanskih zemalja, koji su svakako elele da u Evropi
dobiju muslimansku dravu i polaznu taku za irenje islama na Zapad.

Demografski procesi, posebno migraciona kretanja u svojoj osnovici uvek se kreu pravcem
istokzapad. Samo nasilna preseljenja i migracije remete tu osnovicu. Prodor islama u
Evropu zapoeo je jo u 14. veku i upravo na prostorima Jugoslavije je zaustavljen i vraen
na polaznu taku. Proces je trebalo nastaviti.
Preotimanje teritorije izmeu Turske i AustroUgarske zavreno je na prostoru Bosne i
Hercegovine, a u korist AustroUgarske. Pokuaj prodora na Istok i prelazak Drine nije uspeo
u 20. veku niti AustroUgarskoj, niti Nemakoj, niti Vatikanu. I ovaj proces je trebalo
nastaviti u diskreciji, isticanjem drugih u prvi eelon, a zainteresovani, pre svega Nemaka
je bila spremna da sve to financira.
Po procenama Bosna je teritorija gde e se reiti konani status ostalih lanica Jugoslavije.

4. Republika Srbija, najvea i najkomplikovanija lanica Jugoslavije. Zemlja koja je bila nosioc
objedinjavanja svih slovenskih naroda u jednu dravu, najpre u Kraljevinu SHS, potom
Kraljevinu Jugoslaviju i na kraju Socijalistiku Jugoslaviju. Takva njena uloga kroz istoriju,
smiljeno i planski je okarakterisana kao hegemonizam nad ostalim narodima u Jugoslaviji.
Pronaen je siguran klju za nesuglasice, svau i meusobno trvenje.
Problem kojeg je Srbija imala na Kosovu i Metohiji sa albanskim nacionalizmom i
iredentizmom, koji se od 11.03.1981. godine poeo javno manifestovati kroz zahtev za
formiranje Kosovo republike, podstican je i potpomagan od snaga unutranjeg i vanjskog

nepijatelja. Slabljenje Srbije je imalo za cilj da se potpuno neutralie u spreavanju ostalih da
se osamostale.
Tvrdokorno socijalistiko krilo okupljeno oko Slobodana Miloevia ilo je na ruku
neprijatelju, jer su u njegovom ponaanju i delovanju pronalazili agrumente za svoje tvrdnje
i propagandno delovanje o hegemonistikim ciljevima Srbije. Postojanje delova srpskog
nacionalnog korpusa u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je u potpunosti ignorisano.
Mitinzi koji su poeli na Gazimestanu 28.06.1989. godine i dalje samo su podsticali
neraspoloenje prema Srbiji i Srbima.
Da li je to bio neiji plan ili splet nesrenih okolnosti po Srbiju utvrdie istorija.
Ludilo je zahvatalo itavu Jugoslaviju. Jedne zbog podrke, a druge zbog otpora.

5. Republike Crna Gora i Makedonija nisu posebno razmatrane, posmatrani su kao nebitni
inioci u procesu razbijanja Jugoslavije. Nisu mogli ostati u Jugoslaviji, jer time ne bi bio
zavren proces razbiojanja. Obeano je i ostvareno njihovo osamostaljivanje mirnim putem.
Iz ove dve republike su probrani kadrovi iz politikog i partijskog rukovodstva, koji su za
razliite nadoknade prihvatili da uestvuju u ruenju postojeeg
drutvenopolitikog sistema.

Snagom ekonomske moi Savezna Republika Nemaka i neofaistike snage koje su njom
vladale, otpoele su vrenje pritiska na svoje saveznike u Evropi i van nje, da prihvate njen
koncept razbijanja Jugoslavije. Nemaka je po svaku cenu htela da Jugoslavija nestane, jer je
bila u obavezi da plati veliku ratnu odtetu kao ratni krivac iz Drugog svetskog rata. Ta
odteta nije plaena nikada.
Nemaka nije nikada odustala od imperijalistikih ciljeva prodora na Istok zacrtanih jo u 19.
veku, a ekonomska i drutvena ekspanzija nemakog drutva u drugoj polovini 20. veka jo
vie je uvrstila potrebu da se taj cilj ostvari.
Posle jednog perioda opiranja, na kraju nemaki koncept je prihvaen i nesrea je krenula.
Srbija i sporadino Crna Gora su optuene za raspad Jugoslavije i za sve zloine koje su
poinili pripadnici naoruanih formacija secesionistikih drava.
Protiv Savezne Republike Jugoslavije je pokrenuta, do tada neviena, kampanja, ultimatumi,
ucene i ponienja.
Nemaka i njeni saveznici uurbano rade na donoenju rezolucije u Ujedinjenim nacijama o
formiranju meunarodnog suda za ratne zloine na prostorima bive SFRJ. Cilj nije bio da se
sankcioniu pravi zloinci i zloini koje su poinili nad srpskim narodom nego da osude Srbe
zbog navodnih zloina nad Hrvatima i muslimanima i da Srbija kao glavni krivac plati ratnu
odtetu.
Da se ne bi javno pojavljivala u svojim aktivnostima Nemaka je platila enormne iznose SAD,
koje su Sud formirale, odabrali sudije i pritiscima na druge saveznike, obezbedili potrebna
sredstva za njegov rad.

Procesi dezintegracija SSSR i kolaps u koji je taj div dospeo omoguio je tvorcima novog
svetskog poretka da rade po vlastitom nahoenju.
Jo uvek nije potpuno jasno, kako je mogue da se evropski socijalizam raspao
nezapamenom estinom. Najvea drama desila se u Jugoslaviji. To niko nije mogao da
sprei niti da umanji. Farsa je bila odluka o upuivanju meunarodnih mirovnih snaga na

ratom zahvaena podruja. Misija UN je omoguila Hrvatskoj da u nekoliko navrata napada
na zatiena podruja pod kontrolom UN, a onda 1995. godine omogueno joj je da izvri
napad i poini ratni zloin nad stanovnitvom Republike Srpske Krajine.
Etniko ienje Hrvatske od Srba izvreno je u prisustvu meunarodnih mirovnih snaga i uz
njihovu pomo, koja se ogledala u pasivnom dranju i posmatranju zloina koji se dogaa.
I ovde su teze zamenjene. Nije Hrvatska izvrila genocid i proterivanje Srba, ve su oni otili
svoje volje u Srbiju na poziv Slobodana Miloevia!
Izneto govori o osveti za sve to su Srbi inili u 20. veku kao saveznici i prijatelji Engleske,
Francuske i Amerike, a uvek na tetu Nemake i Austrije. Srbi su krivi to Nemci nisu na
Crnom moru , to nije formirana najvea drava u Evropi ujedinjenjem obe Nemake,
Austrije i ostalih lanica AustroUgarske monarhije.
Stvorena svest o dugogodinjem prijateljstvu i zajednikoj borbi sa Englezima i Francuzima
teko se razbila o glavu svakog Srbina. Njihovo prijateljstvo je bilo sraunato na vlastite
interese, a nae puno emocija. Tako je bilo i verovatno da e tako biti i dalje.

Englezi su imali sraunat interes da podstiu Srbiju da se protivi Nemakoj i Austriji, jer je
nemakoaustrougarski imperijalizam imao osnovnu tenju da ovlada Balkanom, radi
ostvarenja Prodora na istok(Drang nach Osten). Na tom putu su se nalazile Bosna, Crna
Gora, Srbija i Makedonija. Izlaskom Nemake na Crno more i Solun bio bi otvoren put preko
Male Azije to direktvo pogaa Veliku Britaniju.
Prema tome, nemakoaustrougarski imperijalizam je bio, najpre, glavni neprijatelj
oslobaanja jugoslovenskih zemalja, kao i njihovih meusobnih prijateljskih odnosasaveza.
Kada je posle Prvog svetskog rata Nemaka izgubila primat, a Austrougarska monarhija se
raspala, dolo je do formalnog saveza Junih Slovena u zajedniku dravu.
Taj prvi pokuaj zajednikog ivota bio je pun problema i nezadovoljstva. Srbija, kao nosioc
ujedinjenja i koja je svoje kraljevstvo proirila na sve junoslovenske zemlje poela je najvie
da trpi. Kralju Aleksandru je sugerisano rasputanje tog saveza, jer fukara sa Zapada ne
eli zajedniku dravu, pri emu se najvie apostrofiralo ime Slovenije i Hrvatske. Kod njega
je ipak preovladao interes velike kraljevine i odbacio je takve primedbe. Njegova odluka bila
je temeljena na eljama i stratekim interesima Velike Britanije.
Ustaka emigracija, potpomognuta VMRO, svoje nezadovoljstvo izrazila je atentatom na
Kralja u Marseju 1933. godine. Iste godine u Nemakoj poinje ekspanzija faizma na elu sa
Adolfom Hitlerom.
Izbijanjem drugog svetskog rata, ponovo dolazi do direktnih sukoba Nemake sa Junim
Slovenima, koji su ovaj put ve razjedinjeni. Slovenija je praktino anektirana i apsorbovana
u Austriju, na prostoru Hrvatske, delu Bosne i Hercegovine i Vojvodine formirana je NDH,
Srbija okupirana sa marionetskom vladom u slubi okupatora, Crna Gora i Makedonija
okupirane od strane italijanskih i bugarskih okupatora.
I u tako looj poziciji, na prostoru Srbije poinje oruani ustanak. Podie ga HrvatJosip Broz.
Bez obzira na prethodne pozicije, stepen povezanosti sa okupatorom, Juni Sloveni iz rata
izlaze kao pobednici ponovo objedinjeni u jednu dravuJugoslaviju.
Ta pobeda i ujedinjenje pod novim uslovima, pored svih pozitivnih injenica, proizvela je i
veliki broj neprijatelja koji su se posle rata organizovali u inostranstvu kao politika i
neprijateljska emigracija.

Nije bilo nacije u sastavu socijalistike Jugoslavije koja nije imala politiku eigraciju, ali
najjau su imali Srbi i Hrvati. etnika emigracija je starila i gubila primat, dok je ustaka bila
izuzetno aktivna i agresivna. Ona je imala korene u inostranstvu jo iz vremena kasnih
dvadesetih godina 20. veka i nastavila je kontinuitet borbe za svoje ciljeve. Sve to je bilo
jugoslovensko i srpsko u inostranstvu bili su ciljevi ustake emigracije. Poev od 1947.
godine pa do 1990. godine ustaka emigracija je slala pojedince i grupe u Jugoslaviju s ciljem
ruenja politikog sistema. Napadi na ambasade, konzularna i privredna predstavnitva i
zaposlene, teroristike akcije otimanja aviona i postavljanje minskoekspolzivnih naprava na
javnim mestima bili su metod ustake emigracije. Takvih akcija je u naznaenom priodu bio
veliki broj.
U vreme eksplozije nacionalizma u Hrvatskoj 1971. godine sa ustaama se raunalo kao sa
jezgrom nove hrvatske vojske, ali je taj pokuaj zaustavljen i razbijen.
U periodu od 1980. do 1990. godine meusobni odnosi u Jugoslaviji su se pogorali do take
kada se moralo pronai novo reenje za zajedniki suivot ili za razlaz. Pod uticajem monika
i gospodara Sveta, gospodara ivota i smrti, odabrano je tragino reenje rat.


DOGAAJI KOJI SU PRETHODILI RATNIM SUKOBIMA

Narastanje meunacionalne netrpeljivosti

Moj rat poeo je mnogo ranije. Sluba kojoj sam pripadao imala je zadatak da blagovremeno
otkriva, prati i preseca neprijateljsku delatnost iz sredina i arita iz kojih je takva delatnost
dolazila.
Krajem osamdesetih godina 20. veka stanje na terenu bilo je optereeno nizom dogaaja od
kojih je svaki pretio da se izrodi u neeljenom pravcu. Raspad SKJ svakako da je bio najtei
udarac koheziji postojee drave. JNA je ostala jedina snaga koja je u svom imenu sadravala
prefiks j u g o s l o v e n s k i. Da bi se stvorile realne pretpostavke za razbijanje Jugoslavije
bilo je neophodno da se i JNA razbije po svim linijama, kako bi se onemoguila u spreavanju
narastajue opasnosti.

Pojava SLOBODANA MILOEVIA na politikoj sceni u Srbiji i Jugoslaviji, brojni mitinzi i
okupljanja raspirivalo je nacionalistike strasti na sve strane.

Gotovo da ni jedan masovni skup, bilo da se radio o kulturnim, sportskim ili naunim
manifestacijama nije protekao bez nekog incidenta. Sportske priredbe postale su scene za
ispoljavanje razliitih stremljenja uz neverovatno iskazivanje agresivnosti i nasilja.

Krajem 1989. godine u Hrvatskoj su najavljeni prvi viestranaki izbori. Formirana je
HRVATSKA DEMOKRATSKA ZAJEDNICA, vie kao pokret najirih masa, a manje kao partija ili
stranka. Pored HDZ formiran je i niz drugih stranaka na nacionalnoj osnovi, a od postojeih
bio je SDP na elu sa Ivicom Raanom.
SRPASKA DEMOKRATSKA STRANKA formirana je 17.02.1990. godine.

Ve tokom predizbornih kampanja videlo se da hrvatske stranke u svojim programima tee
ka formiranju samostalne drave Hrvatske i izlasku iz sastava SFRJ. Prednjaila je HDZ
stranka opasnih namera, kako je u jednom intervjuu rekao Raan.Na elu HDZ bio je FRANJO
TUMAN, general, istoriar, disident.

Imao sam priliku na vie mesta da prisustvujem predizbornoj kampanji stranke na ijem elu
je bio Tuman. Prvo iznenaenje bio je broj prisutnih, koji je znaajno prelazio brojke
oekivane posete. Drutvo na mitinzima je bilo aroliko, od seljaka i radnika do
intelektualaca. Skupovi su obezbeivale brojne snage bezbednosti u uniformi, a video sam
da smo i mi u civilu bili jednako brojni.
U pratnji Tumana, viemanje su bila nepoznata lica iroj javnosti, osim Stipe Mesia i jo
nekih koji su se ispoljavali sa pozicija hrvatskog nacionalizma u vreme mapoka.
Pored spomenutih, na drugim mestima su se pojavljivali SAVKA DABEVIKUAR, MARKO
VESELICA, IME ODAN i drugi, od ije prolosti i programa koje nude svima se dizala kosa
na glavi i Srbima i Hrvatima.
Svi su bili uporni u prii o boljoj budunosti, ugroenosti hrvatskih graana, neophodnosti
samostalnog ivota i odbacivanju socijalizmakomunizma kao budue politike opcije.
Skupovi su prolazili bez veih incidenata.

Razgovore koje sam imao na terenu sa kolegama iz srodnih slubi svodili su se na neku vrstu
uenja i neverice, da se takvi skupovi dozvoljavaju, da se provereni nacionalisti javno
izjanjavaju i da pred okupljenima iznose svoje programe. Nekako po prirodi organizacije
kojoj sam pripadao, najvie pitanja je bilo upueno meni. Pitanja su se odnosila na to da
jedino JNA moe da sprei takve manifestacije, da u korenu razbije narastajui hrvatski
nacionalizam i u krajnjem, da jedino ona moe da spase Jugoslaviju.
Kako je vreme odmicalo, tako je sve manji broj uesnika na okupljanjima pravio primedbe na
sadraj govora i Tumana i ostalih. Stepen zabrinutosti rastao je iz dana u dan. Mnogi su se
poeli menjati i polako prestrojavati. Poeli su da veruju u ono to uju.

Izvoz antibirokratske revolucije iz Srbije i nastupi Slobodana Miloevia samo su pomagali i
davali legitimitet Tumanu i ostalima, da u svom obraanju trae jedinstvo hrvatske nacije,

da ukazuju na opasnost od Srba i srbijanske politike i time opravdavaju svoje nastupe kao
jedino ispravne.
ta je moglo vie i bolje da ujedini Hrvate od mrnje i straha od Srba i politike koju je vodio
njihov voa?

Sve to je proklamovano na predizbornim skupovima i tribinama svodilo se na nekoliko
kljunih poruka:

1. Da Hrvatska u postojeem politikom sistemu SFRJ nema nikakvu budunost,

2. Da je model samoupravnog socijalizma istroen, da je komunizam istorijska utopija, koja
nije dala niti e dati podsticaj u daljem razvoju drutva i da i jedno i drugo treba odbaciti,

3. Da je Hrvatska, sa svojim ljudskim i matrijalnim resursima, spremna i sposobna da krene
samostalno u budunost. Isticani su istorijski uspesi hrvatskog naroda, nepravde koje su mu
injene kroz istoriju, tisuuljetni san o samostalnoj dravi i na kraju, da se hrvatsko drutvo
nalazi na prekretnici i da ima veliku ansu da izbori svoju nezavisnost,

4. Porueno je sa tribine, da Srbi imaju svoju matinu dravu Srbiju i da u Hrvatskoj ne
mogu imati povlaen status kakav su imali do tada,

5. Proklamovana su nova nacionalna obeleja bez socijalistikih simbola. Posebno je
forsirana himna Lijepa naa i zastava sa ahovnicom bez zvezde petokrake.

Sve to je govoreno javno, radio i TV stanice su prenosile u irim ili kraim informacijama.
Informacije su dole i do najudaljenijih mesta i do svakog graanina. Na terenu se poeo
ispoljavati ekstremizam i primitivizam kroz otvorene pretnje, ucene, oteenja imovine do
pretnji fizikom likvidacijom. Slika je bila identina onoj iz sedamdesetih godina kada je
Hrvatskom divljao maspok.

Srpski narod u Hrvatskoj, u politikom smislu, bio je opredeljen za SDP i novoformiranu SDS
na elu sa JOVANOM RAKOVIEM. Podela na ove dve stranke nanela je veliku politiku
tetu Srbima, ali i niz drugih organizacijskih propusta u pripremi izlaska stranke na izbore.

Imao sam ast i retko zadovoljstvo da upoznam tog velikog oveka. Bilo je to na stadionu u
Pakracu 02.03.1991. godine. Gospodin Rakovi je doao u Pakrac na poziv predsednika SDS

iz Pakraca Veljka Dakule, a povodom nemira u Pakracu izazvanih nasilnikim ponaanjem
MUPa RH, koja je na brutalan nain htela da preuzma policijsku stanicu u Pakracu. Sukob
policije i graana poprimio je vee razmere od oekivanih.
Ja sam se tamo naao neplanirano.
Dana 01.03.1991. godine, zajedno sa jo jednim kolegom, krenuo sam u Velike Zdence po
zadatku. Tamo smo trebali u kuglani da opserviramo suprugu Ivana Belanija iz Suhopolja kod
Virovitice, koja je imala utakmicu u kuglanju. Belanija je trebalo uhapsiti na osnovu
poternice, jer je bio optuen po lanu 114. KZ SFRJkontrarevolucionarno ugroavanje
postojeeg drutvenopolitikog sistema. On je kao lan HDZ bio ukljuen u ilegalni uvoz i
distribuciju oruja po stranakoj liniji na prostoru Virovitice.
U toku puta oko Ivani Grada primio sam radioporuku, da odustanem od planiranog
zadatka i da produimo u Pakrac, jer se tamo neto krupno deava. Nita vie, nikakve upute
za postupanje, nikakve orjentacije.
Doli smo do Novske oko 11,00 asova. Odmah po iskljuenju sa autoputa, po prisustvu
velikog broja policajaca se videlo, da neto nije u redu.
Policija nas nije zaustavljala i krenuli smo ka Lipiku u nameri da preko njega doemo u
Pakrac.

U neposrednoj blizini motela Trokut na putu Novska Lipik jedan pripadnik specijalne
jedinice MUPa RH nas je pokuao da zaustavi, ali mi nismo postupili po njegovom zahtevu.
Nekoliko kilometara dalje u umi smo naili na barikadu i onda shvatili da nas je zbog toga
zaustavljao. Ispred nas, u blagoj desnoj krivini na udaljenosti oko 60 metara videla se
barikada od balvana i sa strane zaseena i oborena stabla preko puta. Video sam da se na
barikadi kreu neka lica. Nakon kraeg ekanja i isekivanja hoe li nam neko prii, odluim
da ja priem njima. Kada sam priao na nekoliko metara, jedan od ljudi mi ree da su oni tu,
jer ne mogu da prou i da nemaju nikakve veze sa barikadama. Pitam ga, da li zna ta se
deava u Pakracu i on prepria, da su tokom noi u Pakrac pristigle jake policijske snage iz
Zagreba i Bjelovara u nameri da zauzmu policijsku stanicu u Pakracu i da sastav policije,
kojeg su inili Srbi raspusti. Dodao je da je dolo do oruanog sukoba i da ima rtava.
Dok smo priali, iz ume su dola dvojica civila naoruani lovakim pukama. Oni su bili
uvari barikade. Raspitivali su se ta traimo i kada smo rakli da smo tu samo iz razloga to
se ne moe proi, prihvatili su objanjenje i nisu pravili nikakve probleme.
Odluio sam da se vratimo natrag, pa preko Kutine i Daruvara uem u Pakrac.
U Daruvaru smo bili oko 12,30 upravo u trenutku kada je poeo miting SK PJ. Nekako smo se
provukli i doli u selo Doljane, gde je JNA imala skladite i komandu divizije lakog sastava.
Pukovnik Mari, komandant divizije je bio odsutan, pa sam razgovarao sa majorom Kronjar
Petrom. Informacije koje mi je dao po obimu i sadraju nisu se bitno razlikovale od
informacija koje sam uo na barikadi. Kronjar mi je rekao da do sada ima 11 poginulih i da
je jedna od rtava svetenik iz Pakraca po imenu Sava.

U Pakrac sam doao oko 14,00 asova. Grad je bio pun policije i vojske. Ispred gradske
bolnice u marevskom poretku bila je jedinica JNA oklopnomehanizovanog sastava.
Pitam jednog desetara, ko komanduje jedinicom i on mi odgovori: potpukovnik Milan
eleketi iz Bjelovara. Milan se pojavio nakon nekoliko minuta. Bio je ovek blizak Slubi i sa
njim sam imao vrlo dobre odnose. Saoptio mi je da je upravo stigao iz Bjelovara i da
oekuje jo jedan divizion iz Virovitice. On nije imao nikakve informacije

o zbivanjima u Pakracu osim, da je neophodno spreiiti MUP da u postupku preuzimanja
policijske stanice ne primeni silu. Kako? Na to pitanje nije imao odgovor.
Stajali smo na mestu spoja nove i stare bolnice i iz starog dela bolnice dopirali su urlici i
vriska kakve do tada nisam imao priliku da ujem. Rekoe mi da se tamo nalazi
neuropsihijatrija i da su duevni bolesnici veoma uznemireni noanjom pucnjavom i
optom guvom.(Slika Pakraca sa rasporeenim oklopnim vozilima)

Kako eleketi nije znao pojedinosti uao sam u bolnicu i tamo kroz razgovor sa deurnim
osobljem utvrdio da nisu imali intervencije, da im niko nije prijavio stradanje bilo koga niti
da su nekoga smestili u mrtvanicu. Vidim odmah da neko manipulie dogaajima i da doliva
ulje na vatru, ali nisam znao ni ko to radi ni zato to radi.

Oko 15,00 asova pozvan sam u Lipik, jer da me tamo eka general Aleksandar Vasiljevi. U
Lipik sam stigao za nekoliko minuta. Vasiljevi mi je dao zadatak da po svaku cenu stupim u
vezu sa Veljkom Dakulom i da vidim pozadinu dogaanja, odnosno, da li on i SDS stoje iza
bunta naroda i policije.
Vratio sam se u Pakrac ne znajui kuda da krenem i gde da traim Dakulu. Po gradu su ve
kolale glasine da je Dakula uhapen i sproveden u Zagreb, pa da je ubijen, pa ni jedno ni
drugo, ve da je pobegao u Beograd i sl.
Sreo sam majora Vladu Klamera, koji je rodom iz Pakraca, a bio je na slubi u Varadinu. On
mi ree da se Dakula ne nalazi u selu Kukunjavac kakvu smo informaciju imali ve da je sa
grupom ljudi u brdima u pavcu Buja. Kako nisam poznavao puteve i okolinu jedva sam ga
namolio da me izvede iz grada u pravcu gde se Dakula nalazi. Pristao je da me odveze do
prvih kua. Poeo je da pada mrak. Kolima smo doli do neke vododerine i Klamer me je tu
ostavio. Bio sam obuen u civilno odelo. Krenuo sam u nepoznato. Ve nakon nekoliko
stotina metara zaustavila me je grupa naoruanih mlaih ljudi. Priao mi je jedan i pita, ko
sam? Kaem svoje ime i izvadim slubenu legitimaciju. On je to pogledao pri svetlu baterije i
vraajui mi legitimaciju zahteva da ga pratim. Skrenuli smo sa puta u pravcu kua sa kojih je
dopiralo svetlo. Kada smo se pribliili kuama, dvojica iz grupe su otiala napred i nakon
desetak minuta glasom pozvali da priemo. Uveli su me u jednu kuu. Uli smo u prostoriju
koja je koritena i kao kuhinja i kao dnevni boravak. I moji pratioci i ukuani su davali
znakove velike uznemirenosti i straha. Ponovo su traili linu kartu i proveravaju podatke
koje im saoptavam. Dok sam govorio, jedan od prisutnih pozvao je onog to je drao moju
linu kartu da izie iz prostorije. Nisu se vraali vie od dvadesetak minuta. Kada su se vratili,
bili su nasmejani i veseli. Pojedinano mi pruaju ruku, a ostalima saoptavaju:Na je!

Nisam znao ta se desilo. Pita me jedan, da li znam Evicu Kovaevi iz Like Jesenice?
Odgovorio sam da mi je prezime i ime poznato, ali se ne mogu setiti. Pita me ponovo, da li
imam kuma po imenu Rade Kovaevi i ja potvrdno odgovaram i dodajem da je bio lugar i da
je sa mojim ocem bio u izuzetnim odnosima. Predstavu je zavrio reima:Spasila te je kuma
Evica, Radetova ker, koja je ovde udata. Ona te je prepoznala i potvrdila tvoj identitet.
Nisam mogao da verujem na koji sam nain izaao iz, za mene, delikatne situacije. Poeli su
da priaju u glas utrkujui se koji e vie i glasnije da govori. Nudili su mi hranu i pie, nudili
svakojake informacije, a i pitanja koja su upuivali bila su udna. Pitaju, da li znam da je
Milan Marti sa svojim martievcima krenuo iz Knina u pomo, da li sam uo kako su
pristigle naoruane grupe i pojedinci iz razliitih mesta iz Krajine i Bosanske Krajine i sl. Nita
od tog nisam mogao da potvrdim.

Svakojakih sam se planova i kombinacija nasluao i vidim da je gotovo sve plasirano sa
namerom da se uznemire, da se pripremaju za borbu radi ouvanja nacionalnog identiteta
i da e sa ovim ljudima u raznim situacijama biti vrlo teko vladati.
Nazirao se veliki problem, ali ni blizu onog kakav e se napraviti.
Na kraju pristaju da me vode kod Dakule u brda. Izali smo iz kue i prili mestu gde su me
presreli. Krenuli smo dalje i nakon oko pola kilometra vidim da nam se pribliavaju dvojica
ljudi. Prililikom susreta vidim da je jedan od ljudi general Jevrem Coki, a drugi njegov
pratioc. Prepozna i on mene . Pitam ga od kud on sam u ovim brdima i on mi ree da se
vraa sa sastanka sa Dakulom i da nemam potrebe da idem k njemu, jer e mi on sve
ispriati. Tako je i bilo. Poeli smo svi zajedno da se vraamo u Pakrac. Pozdravio sam se sa
mojim pratiocima i nikad nikog nisam vie susreo.
U jednom trenutku moj ivot je zavisio od njihove volje, stepena uznemirenosti i sumnje ko
sam i to radim meu njima. Da nije bilo Evice ne znam kako bi se sve zavrilo.

Peaei do Pakraca Coki mi je priao da je Dakula dosta toga zakuvao, da se iz njegove
prie ne moe tano razaznati ta hoe, ali da mu narod dosta veruje i postupa po njegovim
zahtevima.(Slika Veljka Dakule)
Iz Pakraca smo se odvezli do Lipika. U Lipiku veselo kao da se na par kilometara dalje nita
ne deava. Tu su novinari od kojih su i potekle prve informacije o rtvama napada na Pakrac.
Razgovarao sam sa jednim od njih po prezimenu Radulovi. Bio je iz Beograda. Uporno je
tvrdio da su policajci ubili popa Savu i jednu devojicu, a potom njenu majku. Nije prihvatao
moje tvrdnje da se radi o dezinformacijama to je u ovim prilikama bilo izuzetno opasno.
Nikakva objanjena nisu pomagala, ak ni ono da sam bio u bolnici radi provere informacije,
na moju tvrdnju da nije niko stradao ovaj novinar se osiono okrenuo i rekao:Mora da ti je
informaciju dao neki ustaa:
Mada sam se bio dogovorio sa Vasiljeviem da se naemo u Lipiku, javili su mi da doem u
skladite Doljani i da me tamo eka general.
General Coki je ostao u Lipiku, a ja kolima krenuo u Doljane. U trenutku kada sam u
Pakracu doao na putni prelaz preko pruge otpoela je paljba iz peadijskogautomatskog
naoruanja. Izleteo sam iz vozila i sakrio se u neki anac pun vode. Nakon nekoliko minuta
paljba je utihnula i ja sam nastavio dalje.
U Doljanima sam ispriao generalu Vasiljeviu ta mi se desilo i ta mi je general Coki
ispriao. On se sloio sa tom informacijom, a delovao mi je kao da ve zna ono to mu
priam.
Javio sam se u Zagreb i kratko preneo dogaaje tog dana. Rekli su mi da ostajem do daljeg u
Pakracu i da u u jutro dobiti pojaanje i sve drugo to mi treba. Tako su i uradili.
Tog dana na stadionu u Pakracu bila je zakazana sednica dela Predsednitva SFRJ, kojem je
trebalo da raspravi situaciju, donese mere na stabilizaciji stanja i sl.
Na sednici Predsednitava bili su prisutni: STIPE MESI, BOGI BOGIEVI, VASIL
TUPURKOVSKI, PETAR GRAANIN, JOSIP BOLJKOVAC, ministar unutranjih poslova Hrvatske,
generali Aleksandar Vasiljevi i Jevrem Coki. Bilo je jo nekoliko lica meni nepoznatih.
Imao sam ovlaenje da mogu da uem na sednicu, ako procenim da neka prispela
informacija treba da bude saoptena svima.
Sa oko pola sata zakanjenja od poetka sednice pojavio se akademik Jovan Rakovi. Traio
je da ue u zgradu i da prisustvuje sednici. Kada me je vodnik Jovanovi obavestio ko je
doao i ta trai istog trenutka sam izaao iz prostorije i sa velikim uzbuenjem priao vozilu
audi80. Gospodin Rakovi je sedeo na mestu suvozaa. Priao sam i pozdravio ga,

predstavljajui se po imenu i inu. Pogledao me je umornim pogledom. Pita me , gde mi je
uniforma i dodaje:Znam, znam. Saoptio mi je da ga je pozvao Veljko Dakula i da hoe da
prisustvuje sednici. Otvorio je vrata od automobila i kada je izaao onda smo se rukovali.
Kretao se tekim, umornim korakom. Dok smo ili prema zgradi vidim da mu pertle na
cipelama nisu svezane. Njegova pojava privukla je veliku panju okupljenih. Zamolio sam ga
da saeka dok ja ne obavestim o njegovom dolasku ne slutei da e to izazvati pravu buru
negodovanja kod prisutnih na sednici, posebno od strane Stipe Mesia. Izaao sam iz
prostorije i saoptio gospodinu Rakoviu da mi je saopteno, da on nije poeljan na sednici i
da mu ne dozvoljavaju ulazak. Gledao me je u oi. Potapao me po ramenu i ree:Oni
raspravljaju o Srbima u Hrvatskoj, a ni jedan ne predstavlja te Srbe. Nita. Odoh ja kod
Veljka, a ti da zna gde sam, ako se ovi predomisle.
Dugo smo se rukovali i imao sam oseaj da ne elim da ispustim njegovu ruku iz moje. Oko
nas je ve bila gomila naroda. Otvorio sam vrata i on je seo u automobil. Mahnuo je i meni i
ostalima koji su se okupili. Skandirali su njegovo ime.
Otiao je, a ni taj dan niti kasnije nisu ga traili. Nije im trebao neko ko e svojim autoritetom
zaustaviti zlo.
U mnogim mestima nisu formirani odbori stranke, mnogi uticajni Srbi su se dvoumili i
izbegavali odgovornost i eksponioranje sa pozicije isto nacionalne stranke, nadajui se da je
stanje prolazne prirode i da e neko sve to promeniti i dovesti u prethodno stanje.
Veliki broj lanova stranke bio je zahvaen ekstremnim nacionalizmom.Vrlo teko je suditi,
ko je koga vie izazivao i koji je nacionalizam proizvodio reakcije kod drugog.
Koliko je kod Srba pojava Slobodana Miloevia izazivala ushienje i nadu, toliko, ako ne i
vie, kod drugih je izazivala strah i terala ih na javne postupke, koje bi u drugim prilikama
izbegavali.
Otvoreno isticanje ustakih simbola, propagiranje ustakih i faistikih ideja, isticanje NDH
kao tvorevine koja je bila izraz elje hrvatskog naroda, negiranje ili minimiziranje srpskih
rtava u Drugom svetskom ratu, raspaljivalo je kod Srba u Hrvatskoj neverovatnu koliinu
elje i htenja da se suprotstave takvoj politici. I oni su poeli da odbacuju ideje socijalizma,
jugoslovenstva i svih drugih vrednosti koje su nastale tokom Socijalistike revolucije i
posleratne izgradnje drutva.


PRITISCI

Prolazei kroz mnoga mesta u Krajini, pre izbijanja rata i u razgovorima sa razliitim
sagovornicima, dolazio sam do zakljuka, da mnogi u linosti Slobodana Miloevia vide
voda, koji e Srbe konano ujediniti, pomiriti zavaene strane, partizansku i etniku, i
izvesti narod na put boljitka i sree.
Ulazio sam u mnoge stanove i kue iji vlasnici su bili Srbi. U mnogim od tih domova video
sam Miloevieve fotografije na vidnim mestima. Moji domaini i sagovornici su bile osobe
razliitog spola, obrazovnog profila i drutvenog statusa.Bili su jedinstveni i spremni da se
suprotstave novoj politici u Hrvatskoj koju zagovara HDZ i stranke sline programske
orjentacije.
Video sam i doiveo da i pojedini pripadnici etnike emigracije podravaju Miloevia, da
utiu na svoju rodbinu da se i oni ukljue u sve akcije koje Miloevi namee, poev od zajma
za preporod Srbije, pa dalje.
Neki meni bliski ljudi i neki lanovi moje ire porodice ve tada su mi govorili da se ja nalazim
na pogrenoj strani, da nedovoljno ispoljavam svoju nacionalnu pripadnost, da nedovoljno
izraavam svoju politiku orjentaciju. Meni je to bilo udno i poraavajue, tim pre, to
nisam vaspitavan u duhu nacionalizma i mrnje prema drugima koji nisu moje nacije, to
sam kroz posao potpuno odbacio takve ideje i nisam verovao da se Srbi i Hrvati mogu meu
sobom zaratiti.
Meutim, iz takvih kontakata izlazio sam zamiljen, nervozan i pomalo ljut na samog sebe
to u veoj meri nisam sa svojima. Crv sumnje me je nagrizao iz dana u dan, poeo sam da se
menjam i da poputam pred pritiscima. Svoje sagovornike druge nacionalnosti poeo sam
paljivije da sluam, da u njima posmatram budue neprijatelje, da otkrivam skrivene poruke
ili pretnje koje mi saoptavaju.
Poelo je meusobno nadmudrivanje. Jedni drugima smo slali rue kao izraze
tajansvenosti i spremnosti na zavere.

Fokusirao sam druge, a drugi mene, postao sam objekat interesovanja prvenstveno mojih
sunarodnjaka, prozivali su me i nazivali svakakvim imenima, jer nisam bio sa njima. im nisi
sa jednima, podrazumeva se da podrava drugu stranu. Tako je bilo dosta dugo, stalno
neke provere, neka podmetanja, neke spletke iz kojih je trebalo izlaziti asno, poteno i bez
ispoljavanja emocija.
Ja sam do tada uglavnom iveo i radio u vienacionalnim sredinama u kojima je dominirala
hrvatska nacija. Nikada se time nisam optereivao niti sam to posmatrao sa negativne
strane. tavie, imao sam veliki broj poznanika, drugova i prijatelja Hrvata sa kojima sam se
svakodnevno viao i privatno i slubeno. Vodili smo bogat i sadrajan ivot. Meusobno smo
se utrkivali da jedni drugima uinimo neko dobro delo ili uslugu.
Upisivali smo decu u eljene kole i ako nisu imali pretpostavke za to, zapoljavali tamo gde
nije bilo otvorenog radnog mesta, podizali kredite za koje niko nije ni znao da postoje,
upuivali decu na odsluenje vojnog roka u garnizone koji nisu daleko od kue, obezbeivali
lekove i lekarske preglede, organizovali izlete i lovove u najbogatijim lovitima, pravili urke,
zabave i svata drugo.
Tako meusobno povezani inili smo neki establiment koji je imao snagu i delovao iz
senke.

Znao sam da su sve to loe navike, da su to radnje na rubu, ali nisam smeo da dozvolim da
budem u tome zaobien. To je bio manir tog i prethodnog vremena i ko je traio drugaije
bio je zaobien. Posao mi nije dozvoljavao da budem daleko od te sredine.
Prihvatio sam pravila igre.

Jo mnogo pre odluke o viestranakim izborima u Hrvatskoj, a naroito od 1989. godine,
primetio sam promene kod nekih pojedinaca. Kroz razgovore i debate spominjali smo sve
mogue opcije, pa i moguu, da se SFRJ raspadne nasilnim putem. Kako je ko spomenuo
takvu mogunost odmah smo je odbacivali kao neeljenu i nemoguu. Teko smo se varali.
Jedan broj ljudi, odbaenih od drutva zbog prethodnog nacionalistikog ponaanja, postaje
sve aktivniji, a kada je formiran HDZ, postaju javno vieni i sve traeniji u raznim sredinama.
Jedan od njih bio je penzionisani pukovnik, pripadnik maspoka, osuivan, alkoholiar i
bolestan. Mogao se videti samo u jeftinim kafanama, pijan ili u tekom mamurluku.
Oiveo je u predizbornoj kampanji HDZ. Poinje da pria ne osvrui se na drutvo koje ga
slua. U njegovoj neposrednoj blizini imao sam saradnika, koji je pukovnika poznavao iz
zatvora Lepoglava.
Lice koje je kasnije vrbovano, izdravao je viegodinju kaznu zatvora zbog ubistva i u
zatvoru je upoznao, uglavnom, sve lidere maspoka, a po izlasku iz zatvora ostao sa njima u
bliskim i prijateljskim odnosima.
Da bi sve bilo interesantnije u tom drutvu vrlo esto se pojavljivao Tumanov mlai sin
Stjepan, koji se bavio trgovinom hrastovog i orahovog drveta.
Iz tih razgovora u slobodnovulgarnoj varijanti, dolazile su prie o samostalnosti Hrvatske,
proterivanju Srba, oduzimanju steenih prava, udaljavanju sa posla, pokretanju krivinih
prijava protiv lica koja su svojim dotadanjim delovanjem nanosili tetu Hrvatskoj.
Krug oko pukovnika se irio, a svi novi koji su dolazili imali su zajedniku karakteristiku: bili
su lanovi ili simpatizeri maspoka. Stvarana je neformalna grupa, koja je sa stanovita
zakona, irila neprijateljsku propagandu i pravila planove za prevrat.
Imao sam posredne informacije, da takvih i slinih grupa ima irom Hrvatske. Nita nije
preduzimano, jer je to tumaeno kao evociranje uspomena na protekla vremena i nerealna
nadanja koja se nikada nee ostvariti.
Faktor vremena i promene koje su nastale nisu uvaavani, pa se raunalo da e sve biti
prekinuto na nain kako je to uraeno 1971. godine. Samo se nije znalo, ko e to da
prekine?

Pored ve postojeih izvora bile su mi potrebne nove pozicije kako bih imao to valjanije
informacije. Kako su sadraji bili uznemiravajui i vrlo upozoravajui, trudio sam se da pre
izvetavanja svaku informaciju proverim vie puta i iz vie izvora.
Poeo sam se vraati onima koji su me traili jo iz vremena afere Gai.
Pavle Gai, ovek koji je svojom vizijom udario temelje Podravke i od Koprivnice i okolnih
mesta napravio vrlo primamljiva mesta za ivot i rad. Tu je bilo ljudi iz svih krajeva
Jugoslavije, svih nacionalnosti i vera.
Gai je 1983. godine smenjen sa dunosti ministra unutranjih poslova Hrvatske. Smena je
legendirana boleu, ali su pravi razlozi bili druge prirode.
Ta afera je u prvi plan izbacila nekoliko ljudi. Ja sam od 1984. godine pa dalje uspeo sa
svakim od njih da uspostavim kontakte. Pavle Gai je smenjen sa spomenute dunosti iz
iste osvete prema njemu. Te 1983. godine i kasnije, nosioc unitavanja jednog oveka bio je
Mika piljak. On je zbog sebe i svog sina Vanje unitavao oveka, koji je radei svoj posao

naiao na puteve kriminala, pijunae i drugih aktivnosti koje je sprovodilo piljak i klika oko
njega.
Kada unitava oveka ne moe samo njega da zahvati. Svi moraju da stradaju, ena, deca i
to je mogue vie lanova ire porodice sa obe strane, najodaniji prijatelji i sl.
Tom formulom, oprobanom u vreme informbiroa i kasnije, krenulo se prema Gaiju.
Meu zahvaenima oko njega bio je i brat njegove supruge LjubiceVelimirVeljo Maravi.
Diplomirani pravnik, ef pravne slube u Podravci. Kada smo se upoznali nije bio nita.
Imao je kancelariju u koju niko nije ulazio, niko ga za nita nije pitao, a na posao je morao da
dolazi redovno i uredno.
Maravii su rodom iz Drenice, a u Koprivnicu su doli pred Drugi svetski rat. Velimir je u
Koprivnici krenuo u osnovnu kolu 1942. godine. Taj deo Hrvatske nije bio zahvaen ratnim
dejstvima, to je bila sigurna teritorija NDH, pa je Poglavnik Paveli u mestu dala blizu
granice sa Maarskom koristio letnjikovac za odmor i lumperajke. Tako je pri jednom
dolasku, na eleznikoj stanici u Koprivnici, organizovan njegov doek. Ispred okupljenih
cvee Poglavniku predao je mali Veljo. Sve je to zabeleeno, fotografisano i u novinama
objavljeno.
Kada je poeo obraun sa Gaijem iz arhive CK SKH i dravne bezbednosti izvueni su ti
matrijali. Koriteni su, da se pokae sa kim Gai ivi i koga on proteira. I njemu su poeli da
lepe etikete neprijatelja i destruktivnog elementa. Pratili su ga, prislukivali mu telefon,
otvarali pisma i ko zna ta jo.
Stavljen je praktino u kuni pritvor iz kojeg nije uzaao do izbijanja rata, a nije prihvatio ni
novu politiku opciju.
Kada sam upoznao Maravia ve je bio ruevina od oveka. Teko je optuivao Miku
piljaka, Jakova Blaevia, Milutina Baltia, edu Grbia, Jelicu Pavlii i druge. Optuivao ih
je za kriminal nevienih razmera, antisrpsko delovanje i progon pod okriljem politike SKH.
Nisam mogao da verujem da su Srbi u Hrvatskoj graani drugog reda. Samo probrani
pojedinci iz srpskog naroda imali su povlaen drutveni poloaj. Oni su drali klju u svojim
rukama. Krug je proirivan po potrebi do odreenog broja da se ne narui nacionalni klju,
ali uvek na nain da za njih u kontinuitetu ostaje prostor za naslee u privilegijama.
Samo oni najpronicljiviji su uoavali pravo stanje u Hrvatskoj. Nisu mogli da reaguju, nisu
imali adresu na koju bi se obratili, jer ta adresa je bila SKJSKH, a upravo su oni bili nosioci
tog zloinakog delovanja prema Srbima u Hrvatskoj.
Ni ja nisam imao hrabrosti o tome da izvetavam, jer sam znao gde e ti sadraji zavriti i da
u imati nesagledive posledice.
U tome sam ve imao iskustvo i greku nisam hteo da ponovim.
Nekoliko godina ranije upoznao sam se u Brod Moravicama sa tadanjim predsednikom
mesne zajednice. Prilikom upoznavanja on je umesto svog imena rekao da se zove Firer.
To me je zainteresovalo i poeo sam da istraujem. Doao sam do neverovatnih podataka. O
svakom novom podatku sam izvetavao. Gurali su me napred, hvalili kako dobro radim i da
su rezultati izvanredni.
Firer, pravim imenom Branko Dela je bio pripadnik nemake divizije Princ Eugen,
ranjen pod neobjanjivim okolnostima 1944. godine i do 1955. godine mu se gubi svaki trag.
Njegova majka bila je roena sestra ustakog funkcionera Boidara Kavrana.
Po povratku u rodno mesto niko ga ne dira. On svojim radom od opteg drutvenog interesa
skuplja samo lovorike i tako sve do 1983. godine kada je povodom Dana republike 29.11.
dobio orden zasluga za narod.

Ja sam pozvan u Zagreb da donesem njegov dosije, gde je preuzet. Tom prilikom su mi
ponovili, da sam odlino radio, da sam na Firera pazio kao na dete i da sam mnogo
doprineo ukupnom radu sa njim. On je bio saradnik jo od 1945. godine kada ga je UDBa
vrbovala. Nagraen sam sa 10 dana plaenog odsustva!
Posle tog iskustva sam pazio ta radim i o emu izvetavam.

Prolo je gotovo pet godina od prvih informacija koje sam primio od Maravia, kada mi se
ukazala prilika da razgovaram sa generalom KOSa u Varadinskim toplicama. General je
bolovao od teke, neizleive bolesti. Kako je voleo da me slua, ispriao sam mu ta znam.
Gledao me je jedno vreme, a onda poeo da pria:Taj tvoj izvor zna mnogo. Rekao ti je
istinu i teta to nas nisi malo zagolicao tim sadrajima. Ti si mlad i voli svoj posao u
ostalom ja sam te primio u Slubu. Takav sam i sam bio. Neke stvari se rade krae neke due,
a neke nikada ne stignemo da uradimo. Meni se itavog ivota okree u elucu od raznih
tipova sa kojima se moram viati, rukovati i razgovarati, a znam dobro o kakvim se
neljudima radi. Mora kod sebe izgraditi mehanizam zatite da se preterano ne uzbuuje
na ono to uje i vidi. Sve e doi na svoje mesto.

Po mom miljenju, problem je bio, to je takvih protuva bilo vie od normalnog broja na
prostoru itave Jugoslavije. O njima se znalo, ali ih je bilo nemogue zaustaviti i eliminisati.
Mnoili su se kao zeevi.
Tako se uruavalo drutvo, koje smo, izgleda, gradili na loim temeljima u kojem su line
pretenzije i interesi nadvladali opte i budunost nam je bila vrlo nestabilna.
Proirivanjem veza doao sam u kontakt sa jednim magistrom ekonomskih nauka,
profesorom na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Hrvat iz Hercegovine, odgojen na
vrednostima Katolike crkve i nacionalne iskljuivosti. Radio je kao direktor u jednom
javnom preduzeu. Bio je vrlo obaveten. udio sam se da je slobodan za razgovore i
kontakte. Nekoliko meseci od poetka naih susreta, primetio sam da moje kolege iz
dravne bezbednosti Hrvatske sve ee dolaze kod mene, da me sve ee pozivaju na
razna okupljanja. Razgovori su bili i privatni i struni, ali nikada ni jednom reju nije
spomenuto ime moje veze. Poeo sam da sumnjam u njihove dobre namere i prave razloge
druenja. Tek nakon godinu dana doznao sam da je moja veza njihov objekat interesovanja i
operativnog angaovanja. Oni su se udili da taj u opte hoe da razgovara sa mnom. udili
su se i svemu to mi je do tada rekao. Dakle, oni su itavo vreme prislukivali nae
razgovore, tajno nas fotografisali i pratili, bili nam za leima svake sekunde.
Nisam se previe uzbuivao, jer sam znao da radim krajnje profesionalno i da nisam nita
uradio to bi me brinulo.
Sa ovom vezom bio sam u vrlo bliskim odnosima sve do 10.09.1991. godine kada smo se
sreli na benzinskoj pumpi u Dubravi, naselju u Zagrebu. Tada me je ljutito i javno pred
ostalima nazvao etnikom i okupatorom, zapretivi da e mo se uskoro obraunati. Nije me
iznenadio niti uplaio, odgovorio sam mu sledee:Bili smo dobri i nikada te nisam izneverio
niti slagao. Neu ni sada. Nisam ni etnik ni okupator, ali da te ne bih izneverio biu etnik
kakvog ti ne moe ni u bujnoj mati da zamisli.
Tako smo se rastali, a nae druenje je poelo u jesen 1984. godine.

Upoznali smo se na moju inicijativu. Imao sam oseaj kao da je jedva ekao da neko iz moje
slube doe do njega. Nudio je informacije koje su po sadraju bile validne i upotrebljive.
Trudio se da na svaki nain pomogne, da mi bude pri ruci. Nudio je sitne i krupne

usluge.Nametao se na sve mogue naine. Bio je familijaran ovek sa brojnom porodicom,
pa sam i ja njemu nudio usluge i pomo. Svaku ponuenu je prihvatio. Sve je bilo dobro do
poetka 1990. godine. U kontaktima je neprekidno odmeravao i proveravao moje reakcije
na njegove iznete stavove. Teite interesovanja je bilo, kakve su anse da u Hrvatskoj doe
do promena, a da pri tome vojska ne reaguje. U samom poetku bio je protiv programske
orjentacije HDZ, ak je izvrgavao ruglu i podsmehu Tumana i neke od uticajnijih lanova
stranke. Vremenom se menjao i sve je jasnije apostofirao ispravnost stavova i politike, kako
Tumana, tako i celokupne stranke. Na moj nagovor postao je lan stranke. Iz dana u dan
postajao je sve zagrieniji lan stranke i u potpunosti je prihvatio programske ciljeve. Prema
meni je bio i dalje korektan. Poeo je da me upoznaje sa pojedincima koji su bili jai
lanovi HDZ, a da pri tome nije krio ta je moj posao. Napravio sam primedbu na takvo
ponaanje ocenjujui ga neprimerenim, jer kontakti koje smo imali mogu diskreditovati i
mene i njega. Uveravao me je da za takvu brigu nema mesta i da oni mene znaju iz nekih
drugih izvora. Smatraju da sam korektan i neoptereen. Osetio sam da mi neto spremaju i
svaki put kada sam iao na sastanak posebno sam se spremao za trenutak kada e mi
saoptiti ta ih interesuje.
I oni su se pripremali. Posebno su se interesovali o mom imovnom stanju i da li sam
zainteresovan za neke pogodnosti, koje oni mogu srediti. Pogodnosti su servirane po
principu uzmi ili ostavi bez posebnog nuenja i inzistiranja.
Otvoreno sam upitao, koja je cena svega ovoga? Obligacioni odnosi ne poznaju varijantu
dajem, a ne uzimam.eleo sam da ujem ta oni od mene oekuju. Jedan od njih, profesor
hrvatskog jezika, mi je sve pojasnio.
Od tebe ne traimo nita specijalno. Ne traimo da se u poslu kompromituje. Do promena
e svakako doi, milom ili silom. Mi elimo, ako doe do primene sile, da rtava bude to
manje. Bilo bi najbolje da sve proe bez sukoba. Nas interesuje ta e vojni vrh da
preduzme? Da li e oni upotrebiti silu da spree demokratske promene u Hrvatskoj. Ti
svakako nisi sam. Mi smo se ve dobro obezbedili, ali svaka dobra informacija bi nam dobro
dola.
Obeavali su mi u novim okolnostima odreeni drutveni poloaj primeren stepenu
obrazovanja, iskustvu i zaslugama za stvaranje novog drutva.
Znao sam da ve imaju dounike u vojsci, pa sam i ja, da ne bih remetio atmosferu i dobro
raspoloenje, prihvatio ponudu. Bili su oduevljeni. Ljubili me i kovali u zvezde. Moj saradnik
je sav cvetao, jer je on bio inspirator itavog dogaaja.
Sedeli smo u restoranu Okrugljak u Zagrebu. Sluajno ili ne, oko nas je bilo cvee u kojem
je rua dominirala. Do tada to nisam primeivao.

Preuzimanjem vlasti od strane HDZ, posle izborne pobede, poremetili su intenzitet
sastanaka. Potpuno su se predali opijumu pobede i izboru mesta u novonastaloj situaciji.
Te 1990. godine Dan ustanka u Hrvatskoj nije obeleavan. Na taj dan sam se video sa
saradnikom. Bio je prilino agresivan u nastupu govorei:Ovi tvoji u Srbu preteruju. Na ta
to lii? Nose ajkae i etnike kokarde, mau zastavama iz Srbije. Umirivao sam ga i dodao,
da su to videli od Hrvata, koji su skinuli zvezdu petokraku sa zastave, da nose ubare i
kokarde, jer su videli da iz inostranstva dolaze prave ustae, da su ustaa Stjepan Sulimanac i
Nikoli uli u Sabor sa liste HDZ, da se plae Savke, ime, Tripala i drugih koji im prete. On
me je gledao jedno vreme i kae:Ipak je ovo Hrvatska, to se ovde ne moe tolerisati.
Nastavio sam dalje da mu objanjavam, da je Hrvatska drava i Srba i da onaj ko ne bude
vodio rauna o tome imae grdnih problema. Sve je to on znao, ali nije hteo da uje. Rastali

smo se potpuno razliitih uverenja, ljuti jedan na drugog. On vie nije bio moj, a ni ja njegov.
Nae viegodinje druenje dovedeno je u pitanje, ljuljalo se i pretilo da se potpuno prekine.
Dogaaji u leto 1990. godine, poev od 17.08. kada je dolo do masovnog okupljanja naroda
u Kninu i u drugim mestima u Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji. Stanje u Istonoj Slavoniji,
posebno u Vukovaru, remetilo se velikom brzinom i pretei se pribliavalo taki usijanja.
Kada sam se rastao sa ovim saradnikom, prisetio sam se rei mog oca koje mi je rekao kada
sam u decembru 1979. godine primljen u Slubu bezbednosti.
uvaj se svog posla. Do sada si stvarao prijatelje samo svojim radom i ponaanjem. Od sada
e imati mnogo vie prijatelja, ali malo onih pravih. uvaj se prijateljstva sa onima koji u
tebi vide onoga koji e pomoi u ostvarivanju njihovih ciljeva.
Posebno me je upozoravao na krugove koji nisu odbacili ustaku ideologiju, koji su kako u
inostranstvu tako i u samoj Hrvatskoj radili na stvaranju uslova da izvre promene.
Ja sam ga pokuao razuveriti i dokazati da su to neka daleka i prevaziena vremena i da se
takvo ta ne moe desiti, ali u ubeivanju nisam uspeo. Sada je dolo vreme da budem
svedok planiranih promena, da budem deo oznaenog remetilakog faktora, kojeg treba
neutralisati u Hrvatskoj. iveo sam u potpunoj zabludi.

U Zagrebu sam stanovao u slubenom stanu u Martievoj ulici. Kontakte sa porodicom sam
smanjio na najnuniju potrebu sve iz razloga da im ne bih pravio probleme, da svojim
pozivima ne iritiram drugu stranu. Znao sam da mi dojueranje kolege i prijatelji sada
prislukuju telefon, da imaju identifikatore poziva i da otkrivaju po telefonima moje
kretanje.
Izbegavao sam ulaske u vojne objekte, izbegavao mnoge ljude za koje smo procenjivali da su
objekti interesovanja hrvatske kontraobavetajne slube, na mnoga mesta vie nisam
odlazio.
U leto 1990. godine bilo je jo jako mnogo ljudi koji su, i pored Tumanove pobede,
podravali jugoslovensku opciju. Svu svoju nadu su polagali u snagu JNA, koja je po mnogim
procenama imala snage da sprei raspad Jugoslavije. Meutim, JNA je takoer teko
periivljavala drutvene promene i nije mogla da ostane imuna na sve procese koji su
pokrenuti. Poelo je pucanje po nacionalnim i verskim avovima. inilo mi se da rukovodstvo
OS SFRJ ima nadmen i prepotentan stav po mnogim pitanjima. Potcenjivaki odnos prema
narastajuim snagama unutranjeg neprijatelja bio je veoma uoljiv. Da li zbog prisutnosti
pozitivnih procena o mestu i ulozi JNA, da li zbog snage arsenala kojim je JNA raspolagala,
rukovodstvo OS SFRJ je povlailo niz pogrenih poteza. Redosled povlaenja poteza i
odlunost u sprovoenju odluka nisu bili primereni ni vremenu ni okolnostima koje su
vladale.
Kada je novoformirana vlast u Hrvatskoj odluila da formira svoju vojsku pod imenom Zbor
narodne garde i kada je promocija organizovana na stadionu NK Zagreb u Kranjeviovoj
ulici u Zagrebu 30.05.1990. godine, ja sam na toj sveanosti sa pozivnicom bio gost. Istina,
nisam bio na sveanoj bini, jer sam i u tim prilikama morao da radim. Pratila me je jedna
kolegica sa posla da ne budem upadljiv. Mada su se svi uesnici trudili da sveanost
protekne u redu i bez incidenta, mnogi na stadionu su prizivali rat i radovali se snazi koja se
stvara, koja e ui u taj rat.
Jedna od upeatljivih figura na sveanom delu pozornice bio je fra Duka, koji je za pojasom
imao zataknut pitolj. Neodoljivo je podseao na fratre iz vremena NDH koji su pratili
Poglavnika u njegovim pohodima. Tada Poglavnik, danas Vrhovnik. Simbolika ili stvarnost?

Euforija posmatraa na stadionu preneta je i na ulice. Slavilo se na sve strane i u itavoj
Hrvatskoj. Tuman je cvetao.
Istovremeno nijedan Srbin nije bio ravnoduan na ta zbivanja, ali se to nikog nije ni ticalo
osim njih samih.
U slubenim prostorijama su od mene traili da sainim slubenu beleku o dogaaju kojeg
je i TV prenosila direktno. Odbio sam, jer sam bio i razoaran i povreen odnosom prema
dogaaju koji je imao dalekosene posledice po kasnija zbivanja u Hrvatskoj.
etvrta oruana sila u Evropi je u Hrvatskoj dobila prtnera po imenu, i neprijatelja. Na tom
malom prostoru nije bilo mesta za oboje, neko je morao da napusti Hrvatsku.
Kod mnotva dobronamernih ljudi javio se gorak okus razoaranja i neverice u ono to vide i
doivljavaju.
Kako se uruavala Jugoslavija i njene oruane snage, tako su njihovi protivnici dobijali sve
vei broj pristalica. Odnos snaga se iz dana u dan menjao na tetu JNA. Taj proces nije
mogao vie da se zaustavi.
U operativnom radu poeli smo doivljavati poraze. Poele su nas naputati nae najbolje
operativne pozicije. Sami su videli da se nita ne ini, da se njihove informacije ne koriste u
svakodnevnom ivotu, a oni rizikuju sve to imaju, i porodicu i posao i na posletku, svoj
ivot.
Poeli su traiti druge slube kojima e biti na usluzi.

Tog dana u Zagrebu na Gornjem Gradu zvanino je zamenjena zastava Hrvatske. Sa jarbola
je sputena ona sa socijalistikim obelejima, a podignuta nova bez tih obeleja.
Bio sam prisutan. Posmatrao sam okupljene graane koji su sa oduevljenjem pozdravljali
podizanje nove zastave.
Tuman je tano znao za ime obian graanin hrvatske nacionalnosti udi, emu se nada i
ime ga moe obradovati.
Imao je jasnu viziju kako Hrvatska treba da izgleda u narednom vremenu i na koji nain treba
doi do tog cilja. Njegov koncept oslanjao se na obinog oveka, radnika, seljaka, graanina.
Takvim konceptom je osvojio vlast u Hrvatskoj, takvim konceptom eli da Hrvatsku
osamostali.
Kao istoriar znao je, da je u vreme postojanja NDH hrvatski narod bio oduevljen
postojanjem sopstvene drave. Nije se ulazilo u metode odravanja vlasti, pri emu su Srbi,
Jevreji, Cigani i komunistiki orjentisani Hrvati bili rtve terora. Raunalo se sa mo
saveznikaNemake i sila osovine, te da Hrvatska moe prosperirati u njihovom zagrljaju.
Nova ustaka vlast u NDH se utrkivala da svoje saveznike fascinira metodama u odravanju
reda i mira. U tome su znaajno uspevali.
Kasnije e Tuman u vie navrata javno ponoviti tu istorijsku enju Hrvata da imaju svoju
dravu i da je nova Hrvatska istorijski sled Nezavisne drave Hrvatske.
Mnogi od njegovih stranakih kolega i saboraca na putu nezavisnosti su ga podravali i gurali
napred ne verujui da moe uspeti. Oni sada vladaju u Hrvatskoj, formalno i iz senke. Ti iz
drugog reda su vrlo opasni za svakog, pa tako i za najblieg. Idu mnogo promiljenije i
sveobuhvatnije napred od prvoboraca i kasnijim transformacijama preuzimaju kljune
pozicije. To je univerzanlni obrazac, koji je bio jako prepoznatljiv i na drugoj strani kod Srba.
Nikada neu zaboraviti jednu gospou koja je bila na sveanosti na Gornjem gradu. Prilikom
izmena zastava na jarbolu, ona je uspela da probije kordon i da zastavu istrgne iz ruke
policajca Miralema Alekovia i da je pred okupljenima poljubi. Kada se vratila na mesto u
masu okupljenih, ujem kako joj poznanica upuuje prekor za postupak. Glasno joj je

odgovorila:Ti svoju zastavu ljubi 50 godina i ne zna ta znai neimati je. Danas me je Bog
pogledao i doneo mi dan koji sam sanjala.
Kada sam to uo, znao sam da je Tuman duboko u pravu u svojoj proceni i da e bilo kakvo
spreavanje osamostaljenja Hrvatske doneti veliku nesreu.
Tokom rata mnogo puta sam se setio tog dogaaja.
Koliko sam posmatrao i sluao ovu gospou, svoj pogled nisam skidao sa Miralema.
Bio mi je miljenik jo iz vremena dok je pohaao policijsku kolu u Zagrebu. Nije bio najbolji
uenik, nije bio ni posebno disciplinovan, ali je imao porodicu koja je zasluivala svaku
panju. Zbog zahvalnosti njegovom ocu Omeru, upisao sam Miralema u Vojnu Akademiju,
koju je zavrio 1989. godine. Zbog njega su moji efovi, na moje traenje, naruili kvotu od 5
slualaca iz RSUP Hrvatske. Neko, ko zna ko, otpao je sa daljeg kolovanja zbog Miralema i
mene.Kada je zavrio Aklademiju, naom intervencijom rasporeen je u RSUP u odeljenje za
obezbeenje linosti. Pre toga imao je kratak sta u SUPu Trenjevka. Bio je naa nada, ali
nas je odmah u startu izneverio. Nismo mu trebali. Vrlo brzo je pronaao nove gospodare.
Vrbovali su ga iz HDZ da za novac ne pie informaciju o skupu na kojem je formiran HDZ
1989. godine.

Nisam mogao da prihvatim ovu istinu i poalio sam se Miralemovom ocu Omeru, koji je zbog
bolesti bio na leenju u Varadinskim toplicama. Tada sam uo stranu istinu o Miralemu.
Neu je pisati da neko ne shvati da mu se svetim. Ja to neu, ali on se na bestijalan i
neprimeren nain svetio svom ocu za kojeg nije verovao da mu je otac.

U junu mesecu 1990. godine imali smo zajedniki sastanak sa kolegama iz Centra dravne
bezbednosti Bjelovar. Sastanak je bio organizovan u umi Kukavica kod Bjelovara. Na tom
sastanku se videlo da mi vie ne inimo jedan sistem, da smo u stvari ljuti protivnici. Ne
samo to, jasno se videlo da ni organi bezbednosti JNA nisu vie jedinstveni i da postoje
razliita miljenje i stavovi oko situacije u Hrvatskoj.

Istovremeno sa ovim dogaajima, primili smo i prve informacije o velikoj aktivnosti
penzionisanog generala Martina pegelja. On je lobirao u korist nove vlasti. Istomiljenike je
teino traio u sredini u kojoj je bio poznat, meu pripadnicima 5. vojne oblasti. Kako je
egelj mene dobro poznavao, ja sam bio najveim delom iskljuen iz aktivnosti njegovog
praenja da mu nekom nesmotrenou ne bi dali signal da je postao objekat interesovanja
Slube
.
pegelja sam upoznao jo dok je bio komandant taba TO Hrvatske. Bio je strastven lovac i
dosta vremena je provodio po lovitima u Hrvatskoj, a posebno se zadravao u vojnim
lovitima na poligonima Slunj, Gakovo i u lovitu izmeu Krievaca i Koprivnice.
Bolje sam ga upoznao kada je postao komandnt 5. vojne oblasti. Nije odavao oveka koji
svojim intelektom i pojavom zasluuje takvo mesto. Ovo tim pre, to sam imao priliku da
ujem, da je jo kao komandant gardijske divizije u Beogradu imao nacionalistike ispade, ali
se preko toga prelo.
Kada je 1988. godine naelnik bezbednostipukovnik Budimir Divljakovi penzionisan i kada
je trebao primiti plaketu iz ruku generala pegelja, odbio je to na iznenaenje svih koji nisu
znali drgu stranu medalje.

Divljakovi nije bio omiljen ef zbog svoje strogoe i nemilosrdnog rada danno. Kako ja
nisam imao pametnija posla od svog profesionalnog angaovanja, bio sam jedan od retkih
koje je Divljakovi rado primao u drutvo.
Tako je bilo i u restoranu Doma JNA u Zagrebu. Sedeo je sam za stolom, koji inae prima 10
gostiju. Mnogi su prolazili pored njega. Ja sam priao da ga pozdravim i on me je pozvao da
sednem. Prihvatio sam poziv i seo. Posle kraeg askanja, sam bez mog pitanja poeo je da
pria o pegelju. Crna karakteristika, koju ja ni po poloaju koji sam tada imao u Slubi, ni po
inu koji sam nosio nisam smeo uti. Bio sam zgranut onim ta sam uo. Po tom opisu
pegelj je bio kriminalac nesluenih razmera i politiki poltron, koji bi zarad vlastitog
napretka bio spreman na bilo koju pogodbu. Divljakovi mi je tada ispriao o krai vojne
ume iz Gorskog Kotara u koliini 980 m3 balvana koji su izrezani u daske i koje je pegelj
preko svojih veza prisvojio. Prisvajanje lovnog bogatstva, trofeja, druge imovine koja je
pripada JNA da se i ne govori.
Pitao sam Divljakovia, kako je to mogue kada se sve to znalo, a on mi odgovori, da su za
sve zasluni drugovi iz Beograda, koji su pegelju drali stranu. Nekoliko meseci kasnije
kada sam ukljuen u operaciju vejk priao sam o ovome sa generalom Vasiljeviem. Nije
bio iznenaen, jer je ve sve znao. Sve je bilo zapisano, ali niko nije reagovao na vreme.
Vreme je uinilo svoje tako da se pegelj osilio i poeo svoju osvetu u ime Hrvatske. Zato?
Samo iz razloga to mu nije udovoljeno elji da postane naelnik Generaltaba JNA, a to je
arko eleo. Umesto toga je penzionisan.
Penzionisanjem pegelja JNA je dobila velikog neprijatelja i osvetnika. Svoju prljavu
aktivnost legendirao je ljubavlju prema Hrvatskoj i njenom putu ka samostalnosti.
Pria o generalu pegelju je samo jedna u nizu onih iji e akteri potraiti nove gospodare i
otvoreno se izjasniti da su neprijatelji onoj dravi od koje su dobili sve, i ime i drutveni
poloaj.
Bilo ih je previe da bi se njihova delatnost ignorisala, a ignorisala se neijom voljom I
neinjenjem, jer i pored svih informacija s kojima se raspolagalo njihova aktivnost nije
blagovremeno zaustavljena.


NAORUAVANJE

Promena vlasti u Hrvatskoj bila je iznenjaenje samo za neupuene i lakoverne.
Hrvatska je imala sve atribute drave osim vojske, a ona joj je bila preko potrebna.
Neskrivena elja Tumana, da pored predsednike funkcije bude i Vrhovni komandant
oruanih snaga Hrvatske, dovela je do niza aktivnosti u tom pravcu.
Formiranjem Zbora narodne garde udareni su temelji novoj vojsci. Kako nije bilo nikakve
intervencije, ocenjeno je da je put za formiranje vojske otvoren i samo treba nastaviti
trasiranim putem.
Bilo je primetno jaanje snaga unutranjih poslova, posebno komponenti koje bi bile
sposobne za borbena dejstva.
Kako je JNA povukla celokupno naoruanje iz skladita TO Hrvatske i stavila ga pod svoju
kontrolu, bilo je neophodno pronai nove puteve i izvore za nabavku nedostajueg
naoruanja i vojne opreme.
Prve informacije o potrazi za naoruanjem primili smo iz inostranstva i to iz vie razliitih
izvora. Nosioci kupovine naoruanja bili su pripadnici ekstremne ustake emigracije po
itavom svetu.
Raspadom SSSR ostali su bogati arsenali u zemljama lanicama Varavskog ugovora, a
Maarska je bila najblia destinacija za takve poslove.
Po ovlaenju Vlade Hrvatske, penzionisani general Martin pegelj je u Maarskoj ugovorio
nabavku peadijskog oruja i municije.
Oruje se nabavljalo i u samoj zemlji iz svih moguih izvora. Prodavalo se staro i trofejno
oruje, pitolji, lovako oruje i sve iz ega se moglo pucati. Na tritu se pojavilo i oruje
izraeno po radionicama i kovanicama. Pravljene su puke i bombe punjene nehumanim
rasprskavajuim sadrajem.

Pripremali su se Hrvati, pripremali su se i Srbi.

Propagandnopsiholoko delovanje na svest pripadnika jednog i drugog naroda poprimalo je
nesluene razmere. Sa hrvatske strane radio i TV Zagreb su bili nosioci takve aktivnosti, a sa
srpske, radio i TV Beograd.
JUTEL koji je emitovan iz Sarajeva pojavljivao se u ulozi nekakvog sudije i as potpirivao
jednu, pa drugu stranu. Tadanji urednik JUTELa Goran Mili je to znalaki i sraunato radio.
Snaga njegovih informacija jednako je legala i jednoj i drugoj strani, jer je on imao pedigre
jugoslovenskog novinara, nepristrasnog i objektivnog. Svojim informacijama je teko i
sraunato dovodio u zabludu i jednu i drugu stranu i perfidno ih podsticao na divljatvo i
primitivizam.
Vojni komentatori, pre svih Miroslav Lazanski, veliao je stavove i ideje tadanjeg vojnog
rukovodstva. Svojim intervjuima i prikazom stanja u JNA, veliao je snagu i mo diva na
kolenima, koji vie nije mogao da ustane i slabio je iz dana u dan. Sve je raeno namenski i
po porudbinama tadanjih monika koji su vladali Jugoslavijom, koji ni po koju cenu nisu
pristajali na promene elei da zadre dostignuti stepen vlasti i privilegija koje vlast donosi.

U tom periodu razne vojne inspekcije iz Begrada su obilazile jedinice i komande po itavoj
Jugoslaviji. Ve tada su imali nepobitne dokaze da je nemogue formirati jedinice ratnog

sastava, jer je odziv na mobilizacijske pozive bio bizarno mali ispod 10%. Dakle, u tom delu
drava nije funkcionisala. Stanje na prostoru Hrvatske i Slovenije bilo je katastrofalno po tom
pitanju. Sve se to znalo, ali niko nita nije preduzimao. I dalje se ivelo mirnodopskim
ivotom. Delili su se inovi i ordenje, razne plakete i priznanja, a drava je propadala.

Povean je broj kraa vojne opreme i naoruanja.
Organi bezbednosti su vodili sveobuhvatne akcije otkrivanja i spreavanja takve aktivnosti.
Traili smo nosioce takve delatnosti da bi njihovim eliminisanjem smanjili pritisak na vojna
skladita i jedinice.

Znajui za elju Hrvatske da stvori svoje oruane snage, pre svega smo na toj adresi traili
nosioce.Otkrili smo da general Martin pegelj igra glavnu ulogu. Njegovo poznavanje
rasporeda objekata i njihovih sadraja bilo je potpuno.

Martin pegelj

U leto 1990. godine i kasnije, pegelj je jo uvek tajno radio. Tajno se sastajao sa svojim
vezama i sa njima kovao planove o naoruavanju. Njegova najomiljenija mesta za razgovore
bili su lovaki objekti. Vrlo rado je dolazio u svoje rodno mesto Veliki Gradec kod Virovitice,
a potom na poligon Gakovo gde je upravnik i organ bezbednosti bio sin njegove sestre
Vlado Jagar. Vlado je te godine primljen u Slubu, a posao mu je bio operativno pokrivanje
poligona Gakova. Bio je oficir primljen u JNA po ugovoru. Osim obuke koju je imao za vreme
redovnog odsluenja vojnog roka, drugog vojnog obrazovanja nije imao.
Jagar je bio vrsto jugoslovenske orjentacije. Stavio je sve na kocku i krenuo da radi kao
profesionalac. On je dao prve informacije o monstruoznim planovima i namerama generala

pegelja, pre svega prema pripadnicima sastava kojima je do nedavno bio komandant,
prema njihovim porodicama i prijateljima.
Kako su se te informacije ponavljale, pristupili smo poslu provere. Odlueno je da se
razgovori pegelja dokumentuju fono i TV snimanjem.
Odabran je objekat lovake kue na poligonu Gakovo. Da ne bi bili sami u prostoriji, pozvan
je stariji vodnik Kova Franjo, intendantski podoficir iz garnizona Koprivnica.
Prostorija je u potpunosti pripremljena za tajno snimanje. U kontaktu sa pegeljom ovaj je
jasno i nedvosmisleno potvrdio naa prethodna saznanja. Izneo je planove i namere,
nabrojao metode, lokacije i blie izvrioce.

Tajni snimak Martina pegelja, Jagara i Kovaa. Snimljeno u lovakoj kui na poligonu
Gakovo kod Virovitice.

Nije znao da i u tim trenucima veliki broj Hrvata nije spreman za takve aktivnosti, da
odbacuju ekstremizam kao oblik borbe zasamostalnost.

Uznemirenost i masovna okupljanja Srba u Hrvatskoj bili su esta pojava. Takvi dogaaji
eskalirali su 17.08.1990. godine kada je u Kninu dolo do masovnog okupljanja graana i
kada je vojska izala na ulice.
Pre tog dogaaja bio sam na dva skupa. Iskoriteni su datumi verskih praznika, kada se po
obiaju okupi veliki broj ljudi iz okolnih sela.

Prvi je bio 12.07.1990. godine u selu Zalunica kada je obeleen Petrovdan. Taj dan je
redovno obeleavan svake godine, ali te 1990. godine broj posetioca bio je nesrazmerno vei

od prethodnih. Najmanje je bilo domaih iz sela, pogubili su se u nadolazeoj masi koja je
nagrnula iz svih mesta Like i ire.
Muzika i pesme, koje se ranije nisu mogle niti smele uti na javnim okupljanjima. Bilo je
primetno malo policajaca za tako veliki skup. Uglavnom Srbi iz policije iz Otoca. Samo su
gledali i stajali po strani. Rezignirani i nemoni.

Slina situacija bila je i 02.08.1990. godine u Likoj Jesenici za Hramovu slavu Sveti Ilija. Selo
koje je imalo oko 700 stanovnika ugostilo je oko 67 hiljada gostiju iz svih krajeva Like i ire.
Livade, dvorita i putevi bili su zakreni automobilima raznih registarskih tablica. Masa sveta
kakvu to mesto u svojoj istoriji nikada nije videlo ni doivelo.

Sve sam posmatrao sa distance ne uputajui se u diskusije, jer svaki i najmanji pomirljiviji
ton izazivao je na vrlo grube i neprimerene istupe, od kojih su neki zavravali fizikim
obraunima.
Video sam da nekoliko skupina mladih ljudi obilazi takve skupove i da prave incidentne
situacije. Isti ugostitelji, isti orkestri ispod atora, kao da se neto deava po scenariju, a
scenarista se mogao samo naslutiti.
Nisam mogao da pretpostavim da u ve naredne godine mnoge upoznati u novim ulogama.
Vei broj onih koji su te skupove koristili da zarade, kasnije su zauzeli pozicije sa kojih su
odluivali i upravljali voljom ostalih. Uvek je tako bez obzira o kojoj se sredini radi i koji su
podsticaji tim zbivanjima.

Govori koji su drani su beznaajni, niko to nije ni sluao. Bilo je bitno da govornik nita ne
ita, da je elokventan i da komunicira sa masom. Moda je to najbolje opisala moja tetka
Ljeposava, koja je posle mitinga hvalila govor gospodina Opaia. Kada sam je upitao, ta je
govorio, odgovorila je:J... ga aa, vrag zna ta je reka, ali ljepo pria.
Ne mogavi sve to da gledam otiao sam u oblinju umu Jelar, a potom u Pernovac.
Razmiljao sam kuda e nas sve to odvesti i kako emo, eventualno, iz svega ovoga da
izaemo. Pred oima su mi poele da se menjaju slike vebi i manevara. Hiljadu puta ranije,
pitao sam se, kako bi izgledalo da nasuprot cevi stvarno stoji neko i da preivi svu tu silinu
udara oruja. Trali smo na ta mesta, da sami probamo kako to izgleda, da se poigramo
svojim ivotima, kao da su oni neiji drugi, a ne nai.
Spustila se no, dolina je odjekivala pomeanim zvucima muzike koja se ula sa vie mesta.
Igralo se i pilo do zore. Bilo je to poslednje.

Igrom sluaja, godinu dana kasnije ponovo sam bio u Jesenici o istom datumu. Sada u
uniformi i sa orujem. Doao sam iz Slunja da obiem oca i druge drage ljude i suseljane.
Nema sveanosti. Svi su u nekom isekivanju loeg trenutka. Kau mi da se iz Saborskog
oglaavaju minobacaima, da tamo ustae imaju svoju jedinicu i da su u neprekidnom
isekivanju. Gaaju i oni Saborsko minobacaima 82 mm, kau da imaju samo tri komada i
interesuju se, da li je mogue nabaviti koji vie.
Imaju trenanna gaanja iz peadijskog naoruanja. Strelite je iznad vrela Paskaevog u
Sartuku.
Taj dan sam razgovarao, pored ostalih, sa Nikolom Momiloviem u selu poznat kao Baja
Krnja. Kao mlad i obrazovan ovek, pre rata bio je pokreta mnogih akcija u selu i, uopte,
nametao se svojom linou. Bio je vrlo samouveren u sebe i zbivanja. Po prii vidim da
prima instrukcije sa izvora. Taj izvor nalazio se u Kninu. Moram da kaem da je njegova

samouverenost i odlunost u kazivanju na mene ostavila snaan utisak. Ako je kod mene bilo
i malo kolebanja, ta raditi u nadolazeem vremenu, posle razgovora sa Bajom razbio sam
svaku dilemu. Ne samo zbog neskrivene ljubavi prema Baji, pomislio sam u sebi:Sa
ovakvima ako treba i u goru i u vodu.

Slino sam doiveo i u razgovoru sa Banjom ikarom. Bio sam oduevljen to relativno malo
selo ima takve ljude koji su predvodnici i svoje i starije generacije.
Kada sam doao u Krajinu 19.12.1991. godine, traio sam Baju meu prvima. Rekli su mi da
je napustio selo i sa porodicom otiao u Beograd. Bio sam frapiran tim saznanjem.
Ne samo to su mu zamerali, ve sam uo otvorene pretnje da e ga ubiti, ako se pojavi.
Sada javno mogu da kaem, da nisam kojim sluajem bio u Krajini u maju 1992. godine bi ga
ubili. Nisam to dozvolio, jer je do tada bilo previe takvih sluajeva, a ni jednim nita nije bilo
reeno. Srbin koji se u to vreme ponaao mimo proklamovanih pravila ponaanja za njih je
bio gori od bilo kojeg Hrvata i sa njim su postupali po zakonu o prekom postupku. Mnogi su
tako stradali.


UVOZ ORUJA IZ MAARSKE

Dana 09.10.1990. godine pozvao me je pukovnik Boko Keleevi, naelnik bezbednosti
komande 5. vojne oblasti i u kraem razgovoru saoptio mi zadatak. Narednog dana, 10.10.
trebao sam da izaem na granini prelaz izmeu Hrvatske i Maerske, Gorian Letenje i da
propratim izlazak dva lepera prevoznika azmatrans iz azme. leperi su ili u Maarsku
po oruje koje je tajno nabavljeno za MUP Hrvatske, a u stvari oruje je bilo nabavljeno za
stranako naoruavanje ekstremnijih lanova HDZ.
Na zadatak sam iao svojim privatnim automobilom. Sa sobom sam poveo kapetana Bolfek
Damira iz Koprivnice, koji je pre toga radio na granici i dobro je poznavao taj teren.
Tog 10.10.1990. godine oko 12,30 asova leperi su se pojavili iz pravca akovca i posle
krae, rutinske, kontrole preli su dravnu granicu. Njihov prelazak smo dokumentovali TV
snimkom. Povratak vozila bio je planiran za 12.10.1990. godine u poslepodnevnim asovima.
Doek vozila bio je sveobuhvatno planiran. Pored operativnog, planiran je i napad na kolonu
vozila na prevoju Paka izmeu Varadina i Zeline. Komandant zatitnog puka 5. vojne
oblasti, potpukovnik Milan uput je dobio zadatak da na prevoj uputi diverzantski odred.
Izvoenje jedinice je moralo biti realizovano u potpunoj tajnosti.

Po prvoj varijanti plana, ja sam trebao da uem u Maarsku i da najavim dolazak vozila na
most na reci Drava koji je delio prelaze Letenje sa Maarske strane i Gorian u Hrvatskoj.
Ukazao sam na opasnost mog pojavljivanja uz granicu, jer sam poznavao dosta maarskih
oficira meu kojima i majora Varvaovski Zoltana koji je stanovao u neposrednoj blizini puta
u Letenju. Zoltan je bio obavetajni oficir i mogunost kompromitovanja mog ulaska u
Maarsku bila je velika, tim pre to su na prelazima imali moje podatke i fotografiju.
Pored Zoltana, prepreka je bio i pukovnik Ki Itvan, obavetajni oficir zakamufliran na
dunosti efa lovita u zagraninom pojasu Maarske. S njim sam se takoer poznavao, a
prilikom mnogobrojnih kontakata mene je video veliki broj njegovih ljudi. Bilo ko mogao me
je prepoznati. U dobroj nameri oni su mogli postati nepremostiva prepreka u izvrenju
zadatka.

Od toga se odustalo, pa sam ja 12.10.1990. godine u poslepodnevnim asovima doao na
granicu i smestio se u karaulu. Karaula je bila udaljena oko 70 m od prelaza, ali postavljena
tako da se delom naslanja na most i reku, tako da se sa karaule sve ranije uoavalo nego na
prelazu. Pored toga u krugu karaule nalazio se toranjosmatranica sa kojeg se pruao
pogled na sve strane. Posebno je bio uoljiv most sa mogunosti da se sve aktivnosti na
njemu blagovremeno registruju.

Mene i operativce graniari su dobro poznavali i ako smo bili obueni u civilna odela.
Obilaskom prelaza u poslepodnevnim asovima nismo uoili nita posebno. Na tom prelazu
bilo je dosta vozila za prevoz krupne i sitne stoke. Rikanje i blejanje stoke iz vozila odjekivalo
je na sve strane.
Pred vee oko 18,00 asova situacija se poinje menjati. Pojavlju se policijske patrole,
kontroliu vozila i putnike, vre proveravanja identiteta za sumljive.
Neprekidno sam na vezi sa centralom u Zagrebu. Odsek bezbednosti u Varadinu je u ovoj
akciji bio zaobien zbog nacionalnog sastava. Vlada napeta situacija u isekivanju nailaska

vozila. Ja sam imao sa sobom kapetana Bolfeka i porunika Funoski Tonija. Obojica mladi i
neiskusni, ali neizmerno posluni i vredni. Na karauli nijedan graniar nije smeo da sazna
koja je naa misija. Potpuno smo kontrolisali situaciju.

Granini prelaz Gorian, snimljen u noi.

Meutim, oko 21,00 asova poinje da se sputa magla i da smanjuje vidljivost. Toranj vie
nismo mogli da koristimo. Naredio sam da se porunik Funoski presvue u vojniku uniformu
i da izae u neposrednu blizinu mosta. Imali smo radio vezu i on je prvi trebao da javi
nailazak lepera. Kada su vojnici videli da se porunik oblai u vojniku uniformu, poeli su
se zgledavati i morao sam neto da im kaem. Rekao sam otprilike, da ekamo neke vercere
iz Maarske, ali da vojska ne sme da se mea i da budu potpuno mirni. Desetar na karauli je
odskakivao od drugih i pojavom i intelektom, pa sam odluio da ga koristim kao kurira. Bio je
sav ustreptao i kao dresiran je ekao da neto kaem da bi on to sa nevienom odlunou i
zadovoljstvom uradio.
Nekako u isto vreme kada sam poslao Funoskog u blizinu mosta iz pravca akovca je pristigla
vea kolona policijskih vozila. Bila je to policijska pratnja za pomonika ministra unutranjih
polova Pericu Juria, koji je doao da nadgleda dolazak lepera. Dakle, pribliavao se i taj
trenutak. Nismo znali koliko emo jo ekati, ali da e leperi naii bili smo sigurni. Naime,
kalkulisalo se i sa nekim informacijama, da bi leperi pri povratku mogli promeniti marrutu i
prei na prelazu Golaekenje. Dolazak Juria odagnao je svaku sumnju.
Nalazio sam se na ulaznim vratima karaule sa kojih se sputa nekoliko stepenika do betonske
staze koja vodi do ograde i ulaska u krug karaule. Lepo vidim kako od ulaza prema meni ide
policajac u uniformi rezervnog policajca. tavie, na glavi nosi titovku sa koje jo nije
skinuta zvezda petokraka. U mraku tako odeveni policajci su podseali na pripadnike naeg
vida RV i PVO.
Kada je priao na nekoliko metara do mene, oslovio me je po imenu i pita da li ja poznajem
Marka Lugonju? Dao sam potvrdan odgovor i onda me je obavestio da mi je Marko doao u
posetu. Tako naivno je mogao da postupi samo prostoduni Zagorac, kojeg osim vina i
gemita je malo to interesovalo.

Lugonja mi je doneo poruku da e se vozila pojaviti posle ponoi i da e on ostati sa mnom
do kraja. Od njega sam uo da su du puta do Zagreba postavljene zasede za prihvat kolone i
njeno tajno praenje do odredita.
Pitam Marka, da li je uput poslao diverzante na Paku i vidim da ovaj nema pojma o tome,
pa sam prekinuo dalju priu, ljutei se na sebe zbog nesmotrenosti u prii i ako sam u Marka
imao neogranieno poverenje. Nareenje je bilo da se o akciji to manje pria.

Vreme provodimo priajui o svemu i svaemu. Nema ni straha ni treme. Mislio sam i na
mogunost incidenta na granici, jer sam znao da je Perica Juri dete ustake emigracije, pa
nije bilo iskljueno da fingira nekakvu situaciju koja bi posle ila na adresu vojske i organa
bezbednosti. Znao sam da znaju da smo tu negde u blizini, ako nisu, onda neka im ide na
ast i profesionalizam.

Tano u 02,12 asova Funoski mi je javio da su leperi preli most. Na granici se nisu
zadravali ve pod jakom policijskom pratnjom su nastavili kretanje prema Zagrebu.
Javio sam u Zagreb da su leperi uli u Hrvatsku i traio upute za dalje postupanje. Rekli su
mi da na Gorianu doekam jutro i da onda krenem u Zagreb.

leperi su do Zeline uspeno praeni. U tom mestu je bila velika zasienost policije, pa je
pretila opasnost da pratnja bude otkrivena i itava akcija provaljena. U Zelini se odustalo od
daljeg angaovanja i do jutarnjih asova svako se vraao u Zagreb na razliite naine i
razliitim pravcima. Ja sam se ujutro vratio preko Ludbrega, Koprivnice, Krievaca i
Vrbovskog. U Zagreb sam stigao oko 10,00 asova.
Neto kasnije smo imali sastanak kod naelnika. On je akciju ocenio kao uspenu i ako se tog
asa nije znalo gde je oruje spremljeno.

Otvoreno sam pitao, zato nije potovan Plan u pojedinostima i zato nije upotrebljena
jedinica za prepad na prevoju Paka. Odgovor je bio sledei: Jedinica je bila razmetena u
oekujuem rejonu gde je postavljena zaseda. Pre upotrebe traeno je nareenje za
upotrebu od komandanta oblasti, generala Konrada Koleka. On nije mogao sam da odlui i
zvao je u Beograd naelnika generaltabagenerala Blagoja Adia, a ovaj navodno je traio
odobrenje od Borisava Jovia. Niko nije hteo da preuzme odgovornost i izda nareenje. Dok
je trajalo ovo pogaanje kolona vozila je prola zasedu i uputila se u nepoznatom pravcu.
Nekoliko dana kasnije doznali smo da je vercovano oruje smeteno u magacin TO u mestu
Rakitje kod Zagreba. Informacija je kasno dola, jer je oruje ve podeljeno unutar HDZ u
Zagrebu, Bjelovaru, Virovitici i drugim mestima.

Kada je prvi transport uspeno uao u Hrvatsku, naredni je realizovan 18.10.1990. godine.
Tada je ulo 8 lepera oruja i municije.
Paralelno s tim u luku Split su poeli pristizati brodovi sa orujem koje je ustaka emigracija
nabavila u Argentini.
Pored upuivanja naoruanja u Hrvatsku poeli su masovno da stiu i emigranti, pojedinano
i u grupama. Sa njima su se poeli pojavljivati razni drugi avanturisti, bivi vojnici i policajci iz
Rumunije, Ukrajine, Poljske i drugih zemalja koje su bile zahvaene promenama razbijanjem
Varavskog ugovora.

Sve te avanturiste i emigrante predvodi Gojko Suak, ustaki emigrant iz Kanade, koji je
meu prvima doao u Hrvatsku. Tu su jo Stjepan Sulimanac, Nikoli i drugi koji dugo ekaju
as obrauna i stvaranja samostalne Hrvatske.
Svi su doli po pozivu Franje Tumana. Sa njima je Tuman kovao planove u inostranstvu, od
njih prikupljao sredstva za borbu i na kraju je dolo vreme da naplate svoje angaovanje.
Ve do kraja 1990. godine veliki broj lanova HDZ i HSP je bio naoruan.


POTRAGA ZA PODELJENIM NAORUANJEM

Poeli smo intenzivno da tragamo za licima koja su oruje delili i koja su oruje primili.
Prvi primerak automatske puke kalanjikov ruske proizvodnje pronaen je kod jednog
lica u selu Rovie kod Bjelovara. Metani tog sela su se isticali svojim ekstremizmom i
neprijateljstvom. Tako su se nametnuli novim vladarima.
Oruje i lica pronalazili smo po itavoj Severozapadnoj Hrvatskoj, a najvie na podruju
Bjelovara, urevca i Virovitice.
Pored ovog traili smo izvore finansiranja nabavke oruja. Jedan od pravaca je vodio prema
Direkciji Nacionalnog parka Plitvika jezera.

Prema informacijama koje sam ja prikupio radilo se o sledeem. Direkcija Nacionalnog parka
nakon uspene sezone deo sredstava plasira po kreditnim linijama. U kritinom periodu
izvren je plasman novca na vie adresa, a uestalo se pojavljivala firma SAIT sa Udbine.
Sa te adrese vie pravaca je vodilo prema MUPu RH to je bilo udno. Do tada nije bilo
poznato da segment Vlade die kredite za svoje aktivnosti. udo je bilo vee to su se na
elu Direkcije Nacionalnog parka i Saita nalazila lica srpske nacionalnosti.
Ja sam obavio vie razgovora sa licem koje je direktno potpisivalo plasman novca. To lice je
prihvatilo saradnju i dogovorili smo pseudonim Zombi. Davaoc kredita nije znao dalju
namenu novca, a on je koriten u inostranstvu za nabavku naoruanja i vojne opreme.
Na terenu se nije nita znalo i ako je vladala velika napetost. Ve sam susretao naoruane
grupe mladia koji su sebe nazivali martievci. Kretali su se prilino slobodno u vozilima
koja su preuredili u laka borbena vozila. Svojom pojavom izazivali su strah. Prvi kontakt sa
martievcima imao sam u novembru 1990. godine na Plitvicama. Oni su tu patrolirali, a ja
sam naiao sa vozilom koje je imalo registarske oznake Zagreba. Prepreili su mi put ne
izlazei iz vozila. Izaao sam ja i priao njihovom vozilu. Priao sam suvozau procenjujui da
je on verovatno neki komandir patrole. Otvorio je prozor i pita me:ta hoe. U ruci je
drao automat M57. Kaem mu da u Zagrebu ne ive samo Hrvati ve ima i drugih. Ima i
Srba, ako nije znao.A, 'esi li ti Srbin?. Jesam odgovorim i pokaem linu kartu. On gleda i
kae vozau:On je s one druge strane, preko brada. Kuda si krenuo? pita, da bi nastavio
razgovor. Idem u prodavnicu na Mukinje odgovaram. Nastavlja razgovor da ubije vreme.
Na kraju su se pomerili i pustili su me da proem. Na rastanku mi je doviknuo da se uvam
jer su vremena postala z......a. Od posla sam odustao, jer nisam znao da li me jo neko prati.
Posle ovog vie nisam dolazio, jer je bilo i suvie opasno raditi u takvoj sredini.

Tog martievca sam kasnije prepoznao u policajcu iz Korenice koji je radio na regulisanju
saobraaja na punktu na Prijeboju. Nije sluio vojsku niti je imao bilo kakvu obuku sa
orujem. Takvi su bili problem. Zapoinjali su kavgu na svakom mestu i leili svoj kompleks
manje vrednosti iivljavajui se na svakome ko bi se suprotstavio njihovim nareenjima.

Vrlo komplikovana situacija na terenu navela nas je da se otvori posebna akcija kroz koju je
trebalo otkriti i spreiti planove naoruavanja, planove napada na vojne objekte i vrbovanje
pripadnika JNA da preu u ZNG. Kljuna linost u akciji je bio general Martin pegelj.


OPERACIJA VEJK

Ova operacija je voena tokom 1990. i 1991. godine. Sve to je napred napisano o mestu i
ulozi penzionisanog generala i prvog ministra odbrane Republike Hrvatske Martina pegelja
navelo je organe bezbednosti da planski i sistematski prate, otkrivaju i presecaju
neprijateljsku delatnost koja je sprovoena iz sredine u kojoj je pegelj bio kljuna linost.
Radu se pristupilo krajnje profesionalno i oprezno s obzirom na okolnosti pod kojima je
akcija voena i lica koja je obuhvatala. U radu su koriteni veliki ljudski i matrijalni resursi.
Nosioc rada bio je pukovnik Aleksandar Vasiljevi, zamenik naelnika Uprave bezbednosti
SSNO.
Sve to je do tada bilo poznato u radu Slube, metode, sredstva i kombinacije stavljeno je u
funkciju kako bi se dolo do konanog cilja. Cilj je bio, da se presee i zaustavi neprijateljska
delatnost, da se svi akteri uhapse i izvedu pred Vojni sud u Zagrebu.
Veliki problem je priinjavala i injenica to je do nekoliko godina ranije pegelj bio lice po
Zakonu, koje je odobravalo primenu metoda i sredstava rada organa bezbednosti, to je
redovno informisan o toku pojedinih predmeta i to je sve to dobro znao i poznavao.
Pored toga, pegelj je lino poznavao veliki broj operativaca u organima bezbednosti, neke
vie i bolje, a neke povrno.
Ja sam bio jedan od onih koji se esto viao sa generalom, raznim prilikama i povodima.
Tokom slube promenio sam dosta garnizona, u nekima bio na zamenama i uvek se u nekoj
sredini sa njim susretao. Imao sam priliku dosta puta privatno da sedim u manjim drutvima
gde je pegelj bio gost.
Kao komandant armije bio je rado vien u svim sredinama. Raunica je bila jasna. On je bio
u poziciji da svojim formalnim autoritetom pomogne mnogim sredinama, da podstakne
pozitivne procese progresa, spasi manja preduzea tako to e se vojska pojaviti kao veliki
kupac i slino.
Voleo je dobru hranu i sve to zalivao odabranim vinima. Nikada nije preterivao da bi sebi
dozvolio primetno pijanstvo. Mogao je dosta da popije, ali je uvek trezveno priao i
reagovao u dijalozima.
U takvim prilikama, iz meni nepoznatih razloga, odabrao je mene da na neki nain budem
njegova zaleina. Imao sam privilegiju da od njega dobijem privatne telefone stana i
jedan broj iz kabineta, kojeg je retko ko imao. Imao sam ulogu da u trenucima njegove
potpune oputenosti, kanjenja i sl. pozivam njegovu suprugu i dajem razna objanjenja
zato general kasni, da opisujem njegovu zauzetost silnim obavezama i da je izloen velikom
pritisku sredine u kojoj se nalazi zbog autoriteta kojeg je imao. On bi mi rekao reenicudve,
a ja sam onda sve ostalo smiljao. Bilo je oigledno da je zadovoljan kako to radim.
Jednom prilikom u Koprivnici u Podravkinom rekreacionom centru bio je organizovan ruak
povodom njegove posete. Ruak je poeo u 13,30, a zavrio se oko 22,00 asova.Gotovo da
smo svi popadali sa stolica, ali niko nije mogao da ode pre njega.
Raspriao se o lovu, ali je meni privukla panju pria o smrti i sahrani marala Tita.
U to vreme pegelj je bio komandant gardijske divizije. Bio je nosioc vojne ceremonije
sahrane Tita. Detaljno je opisivao mnoge dogaaje u etri dana priprema za sahranu. Zavrio
je reima:Kada bi mi u Jugoslaviji radili kao to se radilo u ta etri dana za nekoliko godina
bi pretekli sve u svetu, pa i Japance.
Opisivao je razne dogaaje i ljude po itavoj Jugoslaviji. Ni reju ni pokretom nije odavao da
drugaije misli od onog to je javno priao. Delovao je potpuno jugoslovenski orjentisan.

Drugom prilikom sam bio sa njim kod Andrije Sraka u urevcu. Domain Andrija je bio
poznat u itavom kraju i ire, kao neslubeni prvak Sveta u ispijanju gemita. Pio ga je na
metre, a u jedan metar stane 16 aa od 2 dl. Kada se takmiio popio je jednu au manje od
10 metara. Vie u njega nije moglo da stane, popio je jedan vinjak i kolima se odvezao kui.
Imao je oko 150 kg telesne teine. Od svih koji su s njim pili jedini koji ga je mogao pratiti
na metre bio je general ad Marjan.
pegelj me je zamolio da smislim neto da odemo ranije, jer se plaio da e ga Sraak napiti.
Tako smo i izveli, pa se niko nije ljutio.

Sada je sve te dogodovtine trebalo zaboraviti i u njemu posmatrati ozbiljnog neprijatelja,
koji kuje zaveru prema svim oficirima kojima je do nedavno bio komandant.

Sve ovo sam saoptio Vasiljeviu kako bi znao da pronae pravac mog angaovanja, jer se
nisam smeo pojavljivati u neposrednoj blizini mesta na koja pegelj dolazi.
Vasiljevi je za prvog pomonika na terenu odabrao majora Milana Ostojia. Gro poslova
obavljan je na terenu optina Bjelovar, urevac i Virovitica. Milan je bio iz Virovitice i
raunalo se sa njegovim poznavanjem prilika i ostalog to bi bilo korisno u radu.
Meutim, ve nakon tri dana Milan je zamenjen. Nije mogao da funkcionie zbog straha za
porodicu, koja je ivela u Virovitici, a nije mogao ni da prati neverovatnu dinamiku posla
koju je nametao Vasiljevi. Pozvao je mene da doem u Viroviticu.
Sa sobom sam poveo i dvojicu operativaca, jednog iz tehnike, a drugog iz pratnje.
U periodu od oktobra do decembra 1990. godine proiveo sam potpuno stresnu situaciju u
kontinuitetu svaki dan po 24 asa.
Jednom su me hapsili u Suhopolju, a jednom u pokuaju oduzimanja vojnog vozila kada sam
se suprotstavio u potpuno bezizlaznoj situaciji, samo Bojom voljom, izbegao sam sigurnu
smrt. Izbegao sam moju smrt i mog suvozaa, porunika Regoja Rajka.
Kasnije u doznati da je u trenutku napada na vozilo u vozilu bila kompletna dokumentacija
operacije vejk. Da su tog 09.11.1990. godine doli do tih dokumenata, taj dan bi za
mnoge bio poslednji dan ivota.
Taj dogaaj je doprineo da iz Beograda ve narednog dana dobijemo pomo za fiziku
zatitu. Poslali su nam najbolje, grupu gardista koje je predvodio njihov komandir Miralem
Zjajo. Od tog dana vie nisam vozio niti iao sam. Imao sam odline uvare.

U Virovitici smo trebali uhapsiti nekoliko lica, Deak uro, Habijanec Antona, abari Vladu,
Belobrk Vinka, a moda i neke druge, ako se za to ukae potreba.
Hapenju je prethodio intenzivan rad na prikupljanju informacija. Radilo se danonono, vie
nou nego danju. Traeni su podaci i dokazi o stranakom naoruavanju lanova HDZ, ko su
nosioci, gde je sakriveno oruje koje je prethodno uvezeno iz inostranstva. Traili smo
najslabije karike. Obim posla je zahtevao da iz Beograda doe i naelnik operativnog
odeljenja Uprave, pukovnik Milenko Gligorevi.
Ja sam radio i uio. U tom trenutku bolje uitelje nisam mogao da zamislim. Taj period
znaajno me je osnaio i kao oveka i kao pripadnika Slube.
Razgovore sa licima smo vodili u Domu JNA u Virovitici i u kasarni. Uslove za rad stvarao nam
je organ bezbednosti u Virovitici Branko trbac. On je i najbolje poznavao prilike na terenu.
Znaajnu pomo pruali su nam lica iz TO Virovitica i pojedini policajci i srpske i hrvatske
nacionalnosti, koji su jo uvek radili u MUPu ili u drugim dravnim organima.

Da nije bilo njih mi se ne bi mogli normalno kretati i svaki samovoljni izlazak na puteve
mogao je biti koban.

uro Deak

uro Deak, privatni ugostitelj iz sela Gradina bio je u nekoj ulozi voe grupe koju je trebalo
realizovati. Lovac i poznavalac svakakvih lukavstava. Trebalo je pronai nain da se dovede u
neku sredinu kako bi hapenje bilo lako izvedeno.
Ja sam u raznim ulogama obilazio okolna mesta i traio reenje. Bilo je svakojakih situacija,
sloenih i kominih. Tako sam doao u Suhopolje u pratnji jednog oveka iz Virovitice. U
kafani u Suhopolju vlasnica se odmah zalepila za mene. Uporno je tvrdila da me od nekud
poznaje i ako sam se predstavio kao kupac konja. Onda se ona kao setila od kud me poznaje.
Zamenila me je za nekog harmonikaa iz Banja Luke i na jedvite jade sam je razuverio da ja
nisam taj. Poeo sam da izbegavam javna mesta da opet ne doem u nekakvu nepriliku, da
izbegnem dobronamerne i druge nasrtljivoti pojedinaca.
Vrlo esto sam dolazio u Suhopolje gde se nalazila kua Ivana Belanija, kojeg je isto trebalo
uhapsiti. Veliki problem mi je priinjavalo oruje koje sam nosio. Nisam mogao biti komotan
ni u pokretu ni u sedenju. Belanija nije bilo nigde, kao da je u zemlju propao. Kada god smo
dolazili pred kuu u njoj nije bilo nikog. Na suprotnoj strani ulice gorela je sijalica uline
rasvete i pravila nam je probleme. Odluio sam da je razbijemo tako to u pucati iz vozila
malokalibarskom pukom koja ne proizvodi veliki prasak.
Pitao sam Vasiljevia da mi dozvoli to, a on je jedva doekao. Voleo je takve nestaluke i
odlunost. U pratnji dvojice operativaca obavio sam gaenje svetla.
To je podstaklo Vasiljevia da odlui da se ja i jo jedan tehniar iz Beograda popnemo na
tavan kue i da na gredama kuda prolazi PTT kabal ugradimo predajnik kako bi mogli sluati
telefon. Usluge pote u Virovitici nismo mogli koristiti, jer je bila pod kontrolom slune
dravne bezbnednosti iz Bjelovara. U slubi dravne sigurnosti Hrvatske su bila velika
previranja. Jedni su nam bili skloni i pomagali, ali vei broj efova i operativaca je
pasivno pratio situaciju i traio mogunost bezazlenog izlaska iz nje. Prikloniti se carstvu
koje e pobediti.
Trebala su nam tri dana da posao zavrimo, ali smo ga zavrili. Sluanjem smo utvrdili da u
kui niko ne boravi. Telefon gotovo da nije ni koriten. Samo povremeno se pojavljivala ena
da uzme neke sitnice i odmah potom bi naputala kuu.
Dobijali smo razliite informacije gde bi se Belani mogao kriti. Tako nam je javljeno da u
mesnom groblju ima zemunicu iz koje ne izlazi.

Pretraga groblja je vrlo delikatan posao. Obavili smo i to, ali rezultata nije bilo.
Pozvali smo Jagara da paljivo pregleda objekte na poligonu Gakovo, jer je Belani tamo
mogao da ue bez legitimisanja obzirom na este prethodne dolaske. Nije ga bilo ni tamo.
Kada je uhapen uro Deak intezitet potrage za Belanijem je opao, jer smo u rukama imali
glavnog na terenu.
Za itavo vreme akcije na terenu pegelj se nije pojavljivao, a raunali smo da bi mogao u
dane vikenda da doe iz Zagreba.
U maloj sredini kao to je Virovitica nae prisustvo se nije moglo potpuno sakriti.
Naselja oko Virovitice koja su bila nastanjena veinskim srpskim stanovnitvom smo
izbegavali da im ne pravimo probleme.
Veina tih naselja naseljena je Srbima posle Prvog svetskog rata. Kralj Petar I naselio je taj
kraj borcima koji su imali velike zasluge za osloboenje Srbije i ostalih krajeva na kojima je
kasnije formirana Kraljevina SHS. Tako su mesta dobijala i imena Obilievo, Miloevievo i
dr.
Jedan broj pravoslavaca je bio pounijaen, ali su i dalje ostali blii pravoslavnoj nego rimo
katolikoj crkvi.
Hapenjem Deaka i prebacivanjem u Zagreb u istrani zatvor Vojnog suda nae angaovanje
na ovom prostoru se znaajno smanjilo.

Gajeva 33, na kojoj adresi se nalazio Vojni sud postala je centar zbivanja. Situacija je bila
krajnje napeta ne samo u toj ulici i okolnim, nego u itavom Zagrebu. Tu sam imao priliku po
prvi put da iz neposredne blizine vidim Gojka Suka oko kojeg je bila gomila gorila koji su ga
uvali. Planirali su veliko okupljanje ispred zgrade zatvora i na Zrinjevcu. Sve je prikazivano
kao spontano okupljanje graana i puanstva. Posebnu ulogu imala je TV Zagreb koja je
svojim izvetavanjem hukala na nasilje i napad na objekat Vojnog suda. Njihov objekat
napada nije bila samo JNA i organi bezbednosti ve svi Srbi i SFRJ. Ve tada su nas svrstali na
srpsku stranu. U svim veim mestima Hrvatske pojavili su se snimatelji koji su za potrebe TV
Zagreb snimali sve i svata, pa su onda oni montirali snimke kako im je najvie odgovaralo.
Tako je realizovano i masovno okupljanje ispred zatvora. Gotovo svaki uesnik okupljanja
imao je u ruci ili kamen ili jaje. Zgrada je gaana sa svih strana. Prozori razbijeni, a fasada
potpuno oblepljena polupanim jajima. U takvim okolnostima sam morao da uem u zgradu i
da iz nje iznesem neke dokumente. Unutra je bio pukovnik Vasiljevi, koji mi je predao
dokumenta. Kratko sam ga informisao o stanju ispred zgrade i rekao mu da celokupnom
paradom rukovodi Gojko Suak. Sono ga je opsovao i rekao mi da ne brinemo za njih.
Izaao sam iz zgrade i nemo prolazei pored okupljenih otiao na Lenjinov Trg gde sam
dokumenta predao.
Kasarne u garnizonima severozapadne Hrvatske i drugde su ve bile u jadnom stanju. Imale
su vie tehnike nego ljudstva. Jo uvek nije bilo masovnih dezerterstava, ali je legalno
naputanje JNA bilo intenzivno. Jedni su traili penzionisanje, a drugi demobilizaciju. Zamene
i popune nije bilo.

Da bi komplikacija bila vea iz Beograda su poeli stizati signali o formiranju SK PJ i to u
vojsci. Moda je zamisao bila dobra, ali u stanju u kojem smo se nalazili to je bio jo jedan
udar na koheziju sastava, koja je i onako bila uzdrmana.

Tokom rada na predmetu prikupili smo dovoljno matrijala i dokaza da se mogu uhapsiti sva
lica iz samog politikog vrha Hrvatske.

Njihova politika aktivnost u tom vremenu bila je duboko protkana neprijateljstvom prema
svemu to nije hrvatsko. Posebnu agresivnost pokazivali su prema JNA, oznaivi je kao
srboetniku, a istu estinu pokazivali su prema Srbima.
Verovatno da je u radu uinjeno i nekoliko veih greaka, posebno u proceni lica. Jedan od
promaaja, bio je odnos prema ministru unutranjih poslova Josipu Boljkovcu, jer je svrstan
u sredinu kojoj objektivno ne pripada,
Boljkovac je bio dugogodinji pripadnik unutranjih poslova Hrvatske od posle rata. Imao je
dosta visok rejting i kod Srba. Njegovu jugoslovensku orjentaciju i veru u zajedniki ivot
izrazio je na najemotivniji i najoigledniji nain. Svom sinu koji je roen 1950. godine dao je
ime Jugoslav.
Imao sam priliku da se sa Boljkovcem upoznam 01.07.1991. godine u kabinetu njegovog
pomonika Slavka Degoricija. Ve je dao ostavku i ekao je da bude prihvaena. Taj dan
zabeleio sam viestruko.
Prvo, dan pre u Virovitici je uhapen major Branko trbac u pokuaju da u vozilu preveze
naoruanje koje je bilo namenjeno za naoruavanje Srba iz okolnih mesta na teritoriji
optine Virovitica,
Drugo, tog dana pre podne ubijen je Josip RaihKir, naelnik policije u Osijeku.

Povodom hapenja oficira JNA, odreen sam da zajedno sa pukovnikom Bracom Periem
odem, najpre kod Degoricija radi dozvole za posetu, a potom u zatvor u Remetincu gde je
trbac bio zatvoren. Branka sam odlino poznavao, bili smo prijatelji i lino i porodino.
Pre polaska kod Degoricija, pukovnik Keleevi mi je skrenuo panju da paljivo posmatram
odnose pukovnika Peria i ostalih lica sa kojima se budemo susretali. Nita me ne pitaj,
samo uradi tako, zavrio je i mi smo se rastali. Bio sam potpuno u oku. Prvo zbog
Brankovog poloaja, a sada i zbog toga to moram da gledam s kim e se efovi sastajati, ko
e kome namigivati i slati prikrivene poruke. Suluda, ali istinita situacija.
Kada smo uli kod Degoricija u kabinet kod njega smo zatekli, Josipa Perkovia, poslednjeg
republikog naelnika dravne bezbednosti Hrvatske, Joka Moria, pomonika ministra
unutranjih poslova, predsednika optine Sinj Vukasa i jo dvojicu ljudi koji su naim ulaskom
napustili kabinet.
Odmah u startu me je zaudila srdanost pri rukovanju Degoricija i Peria, kao da su najvei
prijatelji, a ne ljudi koji zastupaju potpuno oprene stavove.
Posle rukovanja i upoznavanja zapoeo je neusiljen razgovor. Znali su zbog ega smo doli.
Priali smo o tome da je to ekstermno ponaanje, da se takve stvari ne mogu initi bez
obzira na situaciju. Degoricija nam je stavio do znanja da trbac nee biti puten iz zatvora.
Rekao je da ne zna hoe li biti procesuiran, ali da ga Vojni sud nee preuzeti jer je ministar
pravosua oglasio Vojni sud nenadlenim za predmete na prostoru Hrvatske.

Vukas je priao o svojim kontaktima sa Milanom Babiem iz Knina i izrazio nadu da e nai
kompromisno reenje za odnose Srba i Hrvata na tom prostoru. Joko Mori je vrlo
kritikovao ponaanje pukovnika Ratka Mladia u Kninu okarakteriui ga kao samovoljnog ,
naprasitog i drskog.
Perkovi me je u jednom trenutku upitao, od kud sam i ja rekoh, da sam iz Plakog. Podigao
je obrve u znak uenja, ali posle mog odgovora ni on ni ostali nisu mi se obraali. Lepo sam
se predstavio i video da mi je zaviaj na posebnoj listi i ceni.
U toku razgovora na vrata je uao Josip Boljkovac. Sa Periem i sa mnom se rukovao i potom
se obratio Degoriciju reima:Ubili su ga. Sad su mi javili da je RaihKir ubijen iz zasede. ta

sam ti govorio, da e stradati. Ubio ga je onaj ludak Glava. On mu je i pretio. Bili smo
okirani, jer je Josip vaio za izuzetno razumnog i racionalnog oveka i policajca. Takvo
ponaanje u tom vremenu nije imalo podrku, a kazne za takve bile su likvidacija.
U zatvoru u Remetincu sam znao reim ponaanja i rada. U proteklih nekoliko godina u vie
navrata sam dolazio radi obrade zatvorenika koji su poinili razna krivina dela.
Posle identifikacije uveli su nas u jednu prostoriju koja je sluila za slubene razgovore sa
zatvorenicima. Ta prostorija je bila potpuno pripremljena za tajno fono i TV snimanje lica
koja je koriste. Kako sam je vie puta koristio znao sam gde su kamere, gde su mikrofoni i
pod kojim uglovima se preporuuje sedenje lica koje se obrauje i njegovog sagovornika.
Objektiv TV kamere bio je postavljen ispod jedne kopije umetnike slike na zidu naspram
stola.
Stao sam tako da zatvorim ugao snimanja i u tom poloaju smo doekali da dovedu trpca.
Kada su ga uveli, posle pozdravljanja, on nam je kratko rekao da je njegovo vozilo
presreteno od strane policije, da za oruje nije znao i slino. Tvrdio je da mu je oruje bilo
podmetnuto i na tome smo se zaustavili. Sastanak nije dugo trajao. Zamolio me je da doem
sa njegovom suprugom Radmilom i da mu ona ponese neophodne stvari.
Tokom povratka Peri se smeje i kae, kako trbac lae kao da mu nismo kolege, nego kod
nas trai opravdanje za postupak.
Branko nije suen ve je proveo u zatvoru sve do razmene zarobljenika kada je zajedno sa
generalom Aksentijeviem zamenjen za Vesnu Bosanac i Kikaa.

Boljkovac je otiao sa mesta ministra unutranjih poslova zbog dubokog neslaganja sa
politikom koju je Tuman i Vlada Hrvatske vodili u Hrvatskoj.
I on je bio objekat interesovanja u akciji vejk. 04.01.1991. godine otkrivena je naa
pratnja i tom prilikom su etri operativca uhapena kod Duge Rese. Tada sam bio u
Beogradu, a da nije bilo tako otiao bih u zatvor kao ova etvorica.
Zaplenjeno vozilo sa specijalnom opremom odmah je dato na TV Zagreb uz detaljno
objanjavanje kako ta radi, kakve sve opasnosti prete Hrvatima od pripadnika KOSa i u
zakljuku, gotovo javno pozvali da se krene u lov na nas.

Plan za realizaciju akcije bio je vezan za Dan Republike 29.Novembar 1990. godine.
Svaki od nas je znao ta treba initi.
Ja sam sa svojim timom uvebavao svoj deo zadatka. On je bio vezan za hapenje generala,
sada ministra pegelja. Svako jutro u trajanju od 10 dana smo pratili kretanje vozila koje je
ilo po njega kui, njegov izlazak iz kue, pravac kretanja prema Vladi na gornjem Gradu.
Gotovo da nije bilo nikakvih vremenskih oscilacija. Vozilo je u minut dolazilo pred kuu,
okretanje, izlazak i povratak. U vozilu voza i jedno lice iz pratnje.
Posebne mere obezbeenja nisu sprovoene.

Ostalo je da se odlui o nainu hapenja generala. Javno, upotrebom sile ili kidnapovanjem i
hapenje na nekoj,prethodno odreenoj i obezbeenoj lokaciji.
Odlueno je da se hapenje izvede presretanjem vozila u blizini Mirogoja.

Dva dana pre realizacije akcije Vasiljevi je po pozivu otputovao u Beograd. Mislili smo da ga
zovu na poslednje konsultacije pre realizacije akcije, ali nije bilo tako. Do njegovog odlaska u
Beograd samo mali broj ljudi je znao ta se radi i kada je planiran zavretak. U Beogradu na
sednici Predsednitva SFRJ general Kadijevi je obzananio ta se radi i ta je planirano. Tu je

bio kraj. Odustaje se od hapenja i u Beograd pozivaju Franju Tumana da nastave
pregovore i pokuaju da nau kompromis. Ja ne znam ta je stvarno bilo na toj sednici, pre i
posle nje i ne elim da se uputam u nagaanje.

Mnogo godina kasnije sam uo da je bio postignut dogovor sa Tumanom, da rtvuje
generala pegelja, da nam ga jednostavno preda. Time bi bili zadovoljni i mi i on, jer Tuman
o pegelju nije imao visoko miljenje. Posmatran je i koriten kao potroni materijal u
datom trenutku.
Da li je stvarno bilo tako ni to ne znam.
Jedna reenica koju je Vasiljevi izgovorio u toku priprema za hapenje bila je za mene vrlo
indikativna, a kada je izgovorena nisam u potpunosti razumeo njen smisao. Vasiljevi mi je
rekao:Ti e svoj zadatak najlake obaviti. Nisam znao kako e to biti lak posao uhapsiti
ministra i odvesti ga, a da to niko ne vidi ili da ne reaguje. Pojasnilo mi se kasnije.
O ovom delu e verovatno neko nekad progovoriti i napisati istinu. Do tada e mo svi
nagaati.
Povratak Vasiljevia iz Beograda u Zagreb i vesti koje je doneo za sve nas uesnike u radu
bilo je veliko razoaranje. Zavladala je neverica i rezignacija. Dan dva tako i nastavljamo
dalje.
Zbog viih interesa, i ako osueni, iz zatvora su puteni uro Deak i Habijanec. Za vreme
boravka u zatvoru Deak je pokazao veliko interesovanje za strunu vojnu literaturu. Pravilo
Divizija KoV nauio je napamet. Kasnije tokom rata kada je postao general HV teoretski je
bio dobro potkovan naom zaslugom.

Te godine poslednji put je u Hrvatskoj obeleen Dan JNA 22. Decembar. Mnogo skromnije
nego prethodnih godina i bez veselja. U komandi 5. vojne oblasti gosti su bili i predstavnici
nove vlasti u Hrvatskoj. Koktel je bio za sve goste. Atmosfera kao da se nita ne deava.

Kako hrvatsko politiko rukovodstvo nije prihvatalo ni jednu drugu opciju osim
samostalnosti, da bi ih se navelo na poputanje, jugoslovenskoj javnosti je prikazan film koji
prilino detaljno govori o naoruavanju, ilegalnoj nabavci oruja u inostranstvu, planovima i
namerama likvidacije i dr. U glavnoj ulozi je bio Martin pegelj. Sve TV stanice u
jugoslovenskim republikama su film prikazale osim TV Zagreb, koja je nastojala prikriti istinu
o zbivanjima u Hrvatskoj. Tek nakon silnih pritisaka, pre svega javnosti, film je prikazan
26.januara 1991.godine.
Zgranutost javnosti bila je velika. S druge strane, otpoeli su napade na KOS sa svih strana.
Da je sve izmiljeno i izmontirano. Tada sam po prvi put video javnu bestidnost velikog broja
hrvatske javnosti, koja e kroz kratko vreme prei u euforiju nesluenih razmera, nepoznatu
na ovim prostorima, a malo poznatu i van granica Jugoslavije.

Tuman je nastojao da stvori veliku ideologiju, a sve velike ideologije tee da budu
originalne i iste, bez primesa drugih ideologija.
S jedne strane, to je zbog toga, to one time opravdavaju svoj raison d tre. Sa druge
strane, primese drugih ideologija unutar neke ideologije dovode do pojava raznih frakcija,
struja i pregrupisavanja. Nita od toga nije odgovaralo Tumanu i on je sve takve pojave
sekao u korenu.
Tako je poelo stvaranje sistema nepovredivih principa i neospornih dogmi, koje e se
kasnije, a i danas, tititi svim raspoloivim sredstvima. Dananje hrvatsko drutvo ima, jasno

i prepoznatljivo, aktiviste koji poput pravih apologeta, otro i brzo reaguju na svaku izraenu
sumnju u pomenute principe.

Panika je masovno zahvatala sve vei broj Srba, posebno one u urbanim i meovitim
sredinama. Ostajali su bez posla, premetani su na poslove sa niom strunom spremom,
porodice su im bile dnevno izloene psihikoj i fizikoj torturi. Posebno veliki pritisak je vren
na decu, mlae dobi u osnovnoj koli.

U kolektivnom seanju srpskog naroda ostalo je uasno seanje na raniju NDH, masovne
grobnice i logore smrti: Jasenovac, Jadovno, Jablanac, Mlaka, Novska, Stara Gradika,
Grubino Polje, Sisak, Lepoglava, Tenja, Rab, Pag, Zlarin ...ponovo su se vratili u ivo seanje
svakog pojedinca.
U Zagrebu sam se susretao sa dosta Srba, najvie iz Like, ali i iz drugih krajeva Hrvatske.
Traili su savete, pomo, iskazivali odlunost da se suprotstave narastajuoj opasnosti.
Mnogi su naputali Zagreb sami ili sa porodicom. Odluke su donosili preko noi.

Kada je 06.01.1991. godine grupa mladia provalila u Dom 6. Like divizije na Plitvicama i
pokupila trofejno oruje bio je to signal da se krene i u javnu nabavku oruja za odbranu
slobode i asti. Ve tada je bilo jasno da se proces naoruavanja Hrvatske iz inostranstva ne
moe zaustaviti, da je to oruje namenjeno za rat i time je pravdano ponaanje pripadnika
srpske nacionalnosti.

Pojedinci su vrili pritisak na mene da nabavim oruje iz magacina JNA, ali je to za mene bila
viestruko nemogua misija. Prigovarali su mi da ja neu, a da to drugi ve ine i tako sam
zapravo doznao, da se naoruanje masovno krade iz vojnih skladita i deli po terenu.
Prostor zapadne Bosne i Hercegovine postaje ogromna trnica svakakvog naoruanja. Od
Bosanskog Grahova, Drvara, Bihaa, Bosanskog Petrovca, Bosanskog Novog do Bosanske
Dubice se trgovalo orujem. U to vreme cene su dostizale astronomske visine. Automatska
puka prodavana je po ceni od 4.000 DM, pitolji od 12000 DM i tako redom.
Provokatora je bilo na sve strane. Pravile su se incidentne situacije na svakom mestu.
Hrvatska televizija je sve to pripisivala Srbima, a hrvatska vlast obavetavala stranu i domau
javnost o nasilnikom ponaanju Srba. Tako je poeo proces zamenjenih teza. Nasilnik je
postajao rtva, a rtva postaje nasilnik.

Stranako naoruavanje Srba zapoeto je u leto 1991. godine kada je postalo apsolutno
jasno da je rat neminovan. Srbi su se odazivali na mobilizacijske pozive i zaduivani su
naoruanjem u matinim jedinicama. Kasnije su primili i dodatne koliine oruja i municije za
samoodbranu.

Dogaaji u Sloveniji su pospeili odluku da se TO SAO Krajina podeli naoruanje.
Jedan broj jedinica iz Slovenije bie predislociran na prostor Krajine, a njihovo naoruanje
posle 15.05.1992. godine preuzela je TO Republike Srpske Krajine.

Preduzimali smo niz radnji i postupaka da pronaemo ona pitanja koja bi pomogla da se
dijalogom pronae reenje nastale krize. Pokuali smo raznim radnjama i postupcima da
otkrijemo i eliminiemo povode za oruani sukob. S jedne strane, tim postupcima smo

navlaili jo vei bes na nas, a s druge strane, jasno i nedvosmisleno smo okarakterisani kao
crveni neprijatelji. Bili smo neprijatelji i Hrvatskoj i SAO Krajini.

Dogaaji u Pakracu i na Plitvikim jezerima zakomplikovali su i onako komplikovanu
situaciju. Na Plitvicama su pale prve rtve. Sa srpske strane Rajko Vukadinovi, a sa hrvatske
strane policajac Josip Jovi. Krvavi Uskrs 1991. godine. Na dan Isusuvog uskrsnua ugasila su
se dva ivota, zarad ega i u ime ega?
U ime samostalne Hrvatske i u ime slobode Srba koji su osetili svekoliku ugroenost u takvoj
Hrvatskoj.
Iz Srbije su stizali signali podrke i hukanja na jo vei haos. U situaciji koja je vladala u kojoj
je ve prolivena krv, kao da vie nikog nije interesovalo hoe li neija deca i dalje prolivati
krv. Svi su bili daleko od te sredine, a upravljali su voljom hiljada izmanipulisanih ljudi, gurali
ih u haos u ponor kojem se dno nije videlo.

Sredinom aprila 1991. godine sve je jae bila prisutna ideja o odravanju Mitinga mira na
Plitvicama. Ideja je potekla od Slobodana Miloevia i Mirjane Markovi, a u ivot je trebalo
da sprovede Vojislav eelj.
Domain je trebao da bude Predsednik SAO Krajina Milan Babi.

Milan Babi

Odlueno je, da se organizuje tajni sastanak sa Babiem i da se u razgovoru sa njim pokua
pronai neko drugo reenje, da se odbaci ideja o mitingu, a postojee nezadovoljstvo
situacijom da se izrazi na neki drugi nain i na drugom mestu.
Na Plitvicama u Domu 6. Like divizije je bilo zadejstvovano istureno komandno mesto
komande 5. vojne oblasti sa zadatkom razdvajanja snaga MUPa RH i snaga SAO Krajina.
Trebalo je spreiti i sve druge aktivnosti koje bi naruavale to krhko primirje na tom
prostoru.
Komandant IKM Plitvice bio je general Andrija Raeta.

General Raeta je dobio zadatak da obavi razgovor sa Babiem, a operativci KOSa na terenu
da pronau pogodnu lokaciju za razgovor.
Ja sam dobio zadatak, da na dan razgovora krenem iz Zagreba i da prisustvujem razgovoru.
Saopteno mi je da krenem na aerodrom u Prijedor, da se kreem pravcem: ZagrebNovska
GradikaPodgradciMrakovicaKozaracPrijedor, ime bi bila eliminisana svaka opasnost od
praenja. U sluaju eventualnog praenja vozila kojim sam se kretao, pratnja bila bi
neutralisana na potezu Gornji PodgradciMrakovica. U Prijedor sam trebao da doem do
14,00 asova i da se javim generalu Raeti. Sa sobom sam nosio i civilno odelo za generala.
Doao sam u Prijedor pre zakazanog vremena. Na aerodromu oklopla brigada iz Paneva.
Javljam se generalu i on mi kae da imamo vremena, jer e razgovor biti u motelu Ada na
putu Bosanski NoviBosanska Krupa.
Na aerodromu se susreem sa svojim kolegom sa Akademije, majorom Maleevi
Miroslavom. On je sa svojom jedinicom doao iz Paneva.
Put Bosanskog Novog kreemo oko 15,00 asova. Sa generalom sedim na zadnjem seditu i
objanjavam kako e koristiti specijalnu opremu za snimanje razgovora. Pita me kojim
putem sam doao iz Zagreba i ja mu opisujem put. On se udi da sam iao tim putem, jer on
kao general nikada nije bio u Podgradcima. Kaem mu da nije nita propustio.
Dolazimo u Svodnu i tu nas ekaju sa jednim vozilom. Drugo je na ulasku u Bosanski Novi.
Dolaskom pred Bosanski Novi susreem edu Kneevia, kolegu, koji je nosioc priprema za
sastanak. aljemo jedno vozilo da opservira motel. Javljaju da su dva vozila prispela, jedno
sa tablicama Osijek, a drugo Varadin. Traimo proveru tablica vozila. Vozila imaju poseban
tretman i podaci o imaocu tablica su zatieni. Dovoljan signal da nas u motelu neko eka.
Pitam edu, koje je rezervno mesto sastanka i on mi saoptava: selo Jesenica na Grmeu.
On odlazi napred da prihvati Milana Babia, a ja po opisu treba da doem do sela i kue u
kojoj e razgovor biti obavljen.
Mada po prirodi miran i staloen ovek, general Raeta nenaviknut na ovakve peripetije,
pokazuje znakove nervoze, ali nita ne govori.
Dolazimo u Jesenicu oko 18,00 asova. Tamo je ve bio Babi i nekoliko momaka iz
obezbeenja. Razgovor je poeo odmah i u razgovoru Babi je saoptio da iza mitinga stoji
Miloevi i njegova supruga i da on tu ne moe nita da promeni. Sloio se, da e miting biti
kontaproduktivan i da se nita ne moe dobro oekivati. Razgovor smo zavrili oko 19,30 bez
rezultata. Zajedno smo gledali TV dnevnik iz Sarajeva i veerali. Gledajui dnevnik i reakcije u
prostoriji bilo mi je jasno da ni Bosna nije daleko od rata.
Sa generalom sam se vratio u Zagreb. Stigi smo oko 02,00 asova. ekao nas je general
Kolek da se upozna sa rezultatima razgovora.

Miting je odran na Plitvikim jezerima 01.Maja 1991. godine i time je jo jednom doliveno
ulje na ve razbuktalu vatru.
Kolek je bio ravnoduan. Imao sam oseaj da mu je svejedno ta e se desiti. Izbijanjem rata
u Sloveniji on je sa generalom Tomincom napustio komandu. Njegovi u Sloveniji ga nisu
prihvatili, a u JNA je odbaen kao izdajnik. Izdajnik na obe strane. Tuan zavretak vojnike
karijere.
Hrvatske vlasti su se najvie plaile generala Baji Mila, komandanta 5. vazduhoplovnog
korpusa i komandanta raketne brigade, pukovnika Torbice. Brigada je bila stacionirana na
aerodromu Pleso.
Da su bili u pravu pokazalo se prilikom spreavanja helikoptera MUPa Hrvatske koji su
pokuali da obave let preko Krajine i prilikom prizemljenja transportnog aviona natovarenog

orujem. Avion je bio iznajmljen u Ugandi, a organizator verca bio je Kika, po kojem je
avion dobio simbolino ime.

Generala Bajia sam upoznao na dan prizemljenja aviona na aerodrom Pleso. U ruci je drao
puku SAR koju je uzeo iz aviona. Galamio je. U gornjem depu bluze imao je metalnu ovalnu
uturicu. Na jedvite jade mi je dao jednu puku da ponesem, psujui i mene i onoga koji me
je poslao po puku.
Posle preuzimanja puke u jurnjavi vozilom do komande, jer su pripadnici SZUPa hteli da mi
je oduzmu presretanjem vozila, poslednji put sam se vozio ulicama Zagreba.

Sve do proglaenja Savezne Republike Jugoslavije 27.04.1992. godine, postojala je SFRJ,
celovita ili krnja, nije bitno. Za vremena postojanja SFRJ Hrvatska, kao lanica te federacije,
napala je svojim paravojnim sastavima ostatak Jugoslavije. Zbor narodne garde, kao pretaa
hrvatske vojske izvrio je agresiju na Jugoslaviju i na deo stanovnitva u Hrvatskoj koji je
pravoslavne vere sa namerom da na tetu i jednih i drugih proglasi svoju samostalnost i
iskljuenje iz postojee federacije. Pored toga Hrvatska je prenela takvo stanje na deo
teritorije Bosne i Hercegovine meu svoje sunarodnjake vrbujui ih da se ukljue u sastave
ZNG ili da na prostoru Hercegovine, a kasnije i Centralne Bosne formiraju identine sastave.

Izmean bes i stah prema generalu Bajiu najbolje je oslikan prilikom zauzimanja zgrade
komande korpusa u Zagrebu u Maksimirskoj ulici. Tom prilikom ministar unutranjih poslova
RH, Ivan Veki je sa balkona zgrade urlikao i mahao zastavom da je sve odjekivalo u okolini.
Onako mali, izopaenoh duha, odreen da uva red i mir u dravi, sa balkona je pozivao na
dalju borbu i progon, na osloboenje Hrvatske od Srba i svegaa to je srpsko.
Samo pukim sluajem lin rulje preiveo je potpukovnik Mirko Marti, naelnik bezbednosti
u korpusu, koji je sve to posmatrao iz oblinjeg kafia gde je izaao samo nekoliko minuta
pre napada..
Dan posle uspeo je da nam se pridrui u komandi 5. vojne oblasti i ako smo i mi bili u
blokadi. Njega su posebno traili zbog operacije labrador, na njemu su hteli iskaliti svoj
bes.
Od tog dana pa do 01.12.1991. godine ja sam mu bio i kuvar i fruzer. Vodio sam ga pod
drugim imenom i prezimenom. Ni oni najblii nisu smeli da zanaju za njegov identitet, da
neko negde ne kae neku suvinu re. uvao sam ga i brinuo o njemu sve dok nije doao na
svoju rodnu Baniju.


SLANJE U KLOPKU

Oko datuma poetka rata u Hrvatskoj postoji nekoliko nedoumica i razliitosti. Zvanino, rat
u Hrvatskoj je poeo 12.09.1991. godine. Srpska strana u Krajini je odredila datum poetka
rata 17.08.1990. godine, kada je u Kninu dolo do nemira, a kasnije su se preneli i na duga
mesta Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Istone Slavonije. Hrvatska strana kao datum
poetka rata odreuje Uskrs 1991. godine kada je na Plitvikim jezerima poginuo policajac
Josip Jovi.

25.06.1991. godine Parlament Slovenije doneo je odluku o nezavisnosti Slovenije i izdvajanje
iz sastava SFRJ.
Istog dana i Sabor Hrvatske doneo je odluku o nezavisnosti Hrvatske.

Dva dana kasnije poeo je rat u Sloveniji, poznat kao desetodnevni rat.
Jedinice saveznog SUPa i carinici su krenuli u zauzimanje graninih prelaza na teritoriji
Slovenije. Jedinice 5. vojne oblasti su bile u gotovosti za sadejstvo i omoguavanje izvrenja
zadatka. Meutim, odlunost jedinica TO Slovenije i policije znaajno su promenile tok
zamiljene akcije. Zauzimanje prelaza pretvorilo se u pravi rat uz upotrebu oklopno
mehanizovanih sastava i avijacije.
Tu neto nije bilo kako treba? Nismo odlazili u Sloveniju nego smo informacije dobivali od
pukovnika Emila Malkoa, naelnika bezbednosti u korpusu u Ljubljani. Jedan broj
operativaca je bio na terenu, ali vie u zagraninom delu i na Sv. Geri. Niko nije oekivao
ovakav tok dogaaja. Nije jasno zato se jedinice ne kreu u borbenom poretku nego u
marevskim kolonama? Nije jasno zato komandanti satava ne razvijaju jedinice,
nego ekaju u oekujuim rejonima? Mnogo toga nije jasno. Sve deluje kao svojevrsna
opstrukcija borbe. Avijacija bombarduje Brnik, sve deluje prilino zastraujue i ini se da
to ele postii. Posejati strah. Ve nakon dandva jasno je da ta strategija nee dati rezultate.
Kao da niko ni ne eli da Slovenija ostane u Jugoslaviji. Oni nikada istinski nisu njoj pripadali.
Germanski uticaj i asimilacija znaajno su razbili tkivo tog naroda i
on se vie ne identifikuje kao deo slavenskog naroda.

Imajui u vidu saznanja, da ministar odbrane Hrvatske Martin pegelj trai od Tumana da i
Hrvatska ue u sukob sa saveznim organima, deo sastava je upuen na zadatak u Sloveniju,
a deo je ostao u gotovosti na teritoriji Hrvatske.
Deo komande 5. vojne oblasti izmeten je na prostor poligona Slunj.

Kako su komandant vojne oblasti general Konrad Kolek i njegov pomonik za moral, general
Tominc napustili JNA, oekivalo se postavljanje novog komandanta.

Politiki i vojni vrh SFRJ odredio je na to mesto generalpukovnika ivotu Avramovia, kojeg
su dobri poznavaoci zvali Ledeni.
Sredinom jula meseca 1991. godine pojavio je general Avramovi u Zagrebu sa grupom
oficira, koji su birani po posebnom kriterijumu, a bili su predvieni za najogovornije dunosti
u jedinicama 5. vojne oblasti.

Desetodnevni rat u Sloveniji ostavio je teke tragove na jedinice koje su u tom ratu
uestvovale. Gubici u tehnici i ljudstvu nisu bili veliki, ali je stanje morala bilo katastrofalno.
Iz Beograda je dola ekipa, neka vrsta inspekcije, koja je imala zadatak da snimi situaciju i da,
po povratku referie o naenom stanju.
Ja sam pratio pukovnika Branka Gajia, koji je obiao jedinice u garnizonu Varadin. Tom
prilikom smo obili 32. mehanizovanu brigadu i artiljerijski puk. Prva slika pri ulasku u
kasarnu bila je vrlo loa. Po krugu su ve bili postavljeni minobacai za gaanje ciljeva u
gradu, na jednom mestu se videla oteena tehnika i, posebno je upadalo u oi, izuzetno
mali broj ljudi koje smo mogli videti u krugu kasarne.

Prvi razgovor je obavljen sa naelnikom bezbednosti, majorom Doenovi Dragom. On je
izneo zabrinjavajue podatke o stanju u jedinici i niz drugih podataka koji su upozoravali da
ta jedinica nije u stanju da izvri svoj namenski zadatak. Nisam prisustvovao razgovoru sa
komandantom brigade.
U artiljerijskoj brigadi slino stanje. Komandant brigade, pukovnik Vlado Davidovi je
pesimista u vezi daljeg razvoja situacije, tim pre to nema koordinacije sa ostalim sastavima i
to je broj posada veoma mali.
Vraamo se u Zagreb i uz put priamo. Hteo sam da doznam, da li postoji kakav plan u
Beogradu koji bi promenio ovu tunu sliku. Osnovni problem je bio popuna jedinica
ljudstvom. Gaji ne moe nita odreeno da kae. Sve jedinice su ostale bez baze za popunu.
Komandant korpusa general Vlado Trifunovi se nadao da e dobiti pomo od
pretpostavljene komande, koja mu je bila obeana.

Iz grupe oficira koje je doveo general Avramovi, jedan broj je upuen u sastave 32. korpusa
varadinski. Za komandanta motorizovane brigade u Koprivnici postavljen je potpukovnik
Ivan Basarac.
On je do 1986. godine bio komandant motorizovanog bataljona u istoj brigadi. Ja sam u toj
brigadi bio naelnik bezbednosti.
Sa Ivanom sam imao odline odnose. Po svojoj prirodi gortaka sa Velike Kapele iz sela
Razvale, delovao je vrlo grubo. Njegovo ukupno ponaanje bitno je odudaralo od ponaanja
ostalih oficira u brigadi.
Bio je miljenik prethodnog komandanta brigadepukovnika Todora Kosanovia.
Seam se kako je 1984. godine doao kod mene da telefonom zovemo pukovnika
Kosanovia i da traimo dozvolu za upotrebu njegovog bataljona sa kojim bi rasterao
okupljene na euharistijskom skupu u Mariji Bistrici. Stalno je traio akciju i buku.
Bio je vatreni navija FK Crvena Zvezda. Uestovao je u dovoenju Dragana Stojkovia
Piksija iz Nia u Zvezdu i Dejana Savievia iz Budunosti u Zvezdu.
Odrastao je u selu Prigrevica u Vojvodini gde su njegovi roditelji kolonizirani 1948. godine.
Malo je ljudi znalo za njegovo liko poreklo.
Po zavretku komandnotabne akademije rasporeen je u Kolain na dunost komandanta
brdske brigade. Sa te dunosti je doveden u Hrvatsku i ponovo vraen u Koprivnicu.
Za vreme njegovog prethodnog boravka u Koprivnici sa Basarcom sam esto bio u drutvu.
Voleo je pesmu i veselje.
Jednom prilikom smo sa komandantom brigade, pukovnikom enjaj Izidorom bili gosti na
proslavi mesne zajednice Bakovice kod Koprivnice. Na zahtev Saveta MZ odobreno je da
vojniki orkestar garnizona svira na sveanosti.

Centralna linost na sveanosti bila je drugarica Jelica Pavlii, lan CK SKH. Posle oficijelnog
dela sveanosti, preli smo u salu gde je organizovan ruak. Sedeo sam uz drugaricu Pavlii,
a do mene je sedeo Basarac. Pukovnik enjaj je sedeo s druge strane izmeu Jelice i Julija
Kuruca, predsednika OK SKH Koprivnica. Veselje je bilo dostiglo kulminaciju. U taj mah se
ustao pukovnik enjaj i, kao odlian peva, otpevao pesmu Skeledija na Moravi. Nastao
je delirijum. Pozvao sam harmonikaa i rekao mu da, zbog domae publike, svira Podravino
moja mila i Potoi maleni, znajui da su to omiljene pesme u tom kraju. Grupa legneri
imala je mnogo oboavalaca u ovom delu Hrvatske.
Sa prvim zvcima melodije, Jelica se okrenula k meni i upita:Zat ti ne zna ko je pevao ove
pesme? Odgovorio sam da ne znam, ali da narod u ovom kraju oboava te pesme. Nastavila
je kritiku i poduku:Te pesme su pevali domobrani i ustae iz ovih krajeva dok su se nalazili u
Bosni. Ovde nije bilo partizana. Tek 1944. godine smo formirali prve partizanske jedinice.
Rekao sam joj da to prvi put ujem u vezi pesama i da se iste ne nalaze na popisu pesama
koje se ne smeju pevati u vojnim objektima ili da ih svira vojni orkestar.
Nisam se usudio spominjati druga imena, posebno Gaija, koji bi se teko uvredio da je uo
ovu izjavu Jelice Pavlii.
Zavrila je reima:Eto sada si neto nauio. To mora da zna. Moram priznati da ovi momci
izvrsno sviraju i pevaju.
Basarac je uo deo razgovora, pa je poeo iz sveg glasa da peva pesmuVuk magade na plot
nagonio to je izazvalo smeh i ponovo razvedrilo situaciju.
Ja sam posle imao razgovor sa pukovnikom enjajem, jer je on video da neto s Jelicom
priam, pa je traio da ga upoznam o pojedinostima. On je bio jako iznenaen sadrajem
dijaloga, posebno njenim konstatacijama. ak je bio razoaran, jer je ona bila ena ija je re
imala veliku teinu.

Mnoga sela na Bilogori i Kalniku, bilo da su nastanjena Srbima ili Hrvatima, oboavali su
narodnu muziku. Vojniki orkestar je obilazio mesta i uglavnom izvodio program pod optim
imenom Od Tiglava do Vardara. Niko nikog nije terao da igra Uiko kolo, a svi su to
znali, niko nikog nije terao da poruuje pesme, a 99% su to bile pesme iz Srbije ili bosanske
sevdalinke. Svi su se veselili i staro i mlado i Srbi i Hrvati.
ta je onda tim narodima dolo u glavu da se tako brutalno potuku, da jedni drugima nenesu
veliku bol.
Duebrinici i uvari Jugoslavije ovijeni platom komunizma pratili su svaki i svaiji korak. U
svemu su videli opasnost i neprijatelja, pa i u pesmama. Sve su videli osim sebe samih. Nisu
videli kako su uzurpirali vlast i poloaje i kako su od sebe napravili posebnu drutvenu elitu
kojoj se nije smelo prigovoriti.

Ve naredne 1987. godine na prostoru severozapadne Hrvatske bila je organizovana velika
veba na kojoj je pukovnik Mladen Brati polagao za in generala. Bio je februar mesec. Kie
su padale svakog dana. Popuna jedinica korpusa je izvrena od vojnih obveznika iz Hrvatskog
Zagorja i Podravine. Veliki broj njih je neverovatno mnogo pio.
Na tu temu sam razgovarao sa jednim uglednim ovekom iz sela u blizini Ludbrega. On mi je
pojasnio tu sklonost za alkohol. Rekao je sledee:Iz ovih krajeva ljudi su kroz vekove odlazili
u razne vojske, a nikada u svoju. Mnogo ih je poginulo, mnoge su porodice zauvek nestale.
Uvek su utehu traili u vinu i rakiji, da sakriju i strah i razoaranje to moraju svoje domove
da napuste. U udu mu rekoh:Pa sada imaju svoju vojsku. JNA je jednako oruana sila svih
naroda i narodnosti u Jugoslaviji. Valjda je ne doivljavaju kao tuu? Nastavio je dalje:Jest,

jest to tako izgleda i u redu je. Njima je u genima ono to sam rekao. Nije da oni ne vole JNA,
pa svi smo je proli, ali ipak tu neto ne tima.
Preli smo preko te teme, ali su meni odzvanjale njegove rei. Mnogo puta sam se setio tog
razgovora traei objanjenja za uzroke nevolje koja je snala sve nas.

Da nesrea bude vea, ta veba je prekinuta zbog pogibije jednog potporunika i est vojnika
koji su se u borbenom vozilu udavili u nabujalom potoku Segovina. Svi Hrvati iz okolnih
mesta. Deca, oevi i sinovi. Njihova sahrana u organizaciji crkve iskoritena je za opasne i
opake napade na JNA i Jugoslaviju. Nastavak proklamovanih stavova kardinala Kuharia i
Franca Keninga, bekog kardinala.

Ve tada se moglo dosta toga zakljuiti, da mnogo ta nije onako kako se oima vidi i da u
delu hrvatskog naroda postoje druge tenje, da su nezadovoljni postojeim.

Basarac je napustio jedinicu u Koprivnici radi koritenja dela godinjeg odmora. Nikada se
nije vratio, preao je stranu ZNG. Uestvovao je u napadima na komande i jedinice u
garnizonu Varadin. Postao je general HV.
Po merilu biveg ministra odbrane Hrvatske Gojka Suka, Basarac je jedan od retkih istinskih
heroja Domovinskog rata.

Komanda 5. vojne oblasti, dolaskom Avramovia, imala je etri komandana mesta. Osnovno
u Zagrebu u zgradi komande, IKM na Plitvikim jezerima, tree na poligonu Slunj i na Kozari,
gde se nalazio Avramovi.
General Raeta je bio na Plitvicama, a kasnije je preao Zagreb. Na Slunju se nalazio general
Dobrain Praevi sa delom komande.Sa njim se nalazio i general Stipeti Petar, naelnik
operativnonastavnog sektora u komandi.
Optereenje je bilo veliko zbog poloaja u kojem se komanda nalazila. Ja sam bio u grupi
oficira koji su odreeni za poligon Slunj. Smenjivali smo se na sedam dana.

Juli mesec uglavnom prolazi u izvlaenju opreme i naoruanja iz garnizona u Sloveniji.
Konvoji naoruanja kretali su se eleznicom i samohodno. Naelno je bio postignut dogovor
sa hrvatskim vlastima, da se konvoji proputaju preko Hrvatske i da se ne napadaju.
Opasnost od napada je bila velika tim pre to je pegelj eleo sukob i traio je naine da do
njega doe.
General Stipeti je bio nosioc realizacije Plana izvlaenja. Poele su da cure informacije o
kretanju konvoja tako da su neke kompozicije zalutale i nikada nisu pronaene. Otkrivena
je veza generala Stipetia sa generalom Imrom Agotiem, koji je komandovao jedinicama
ZNG.
Stipeti je raspolagao svim planovima i tajno ih dostavljao hrvatskoj strani, koja ih je
uspeno eksploatisala.

Mnogo pre toga, u jesen 1990. i poetkom 1991. godine znao sam da general Stipeti sedi
na dve stolice i da vie nije istinski i odani pripadnik JNA. Komanda se vie nije mogla na
njega osloniti.

U organizacijskoformacijskom delu komande gde je Stipeti bio naelnik, radili su
potpukovnici Mile Novakovi i Petar Salapura. Obojicu sam izvrsno poznavao i meu nama je

vladalo uzajamno poverenje. Oni su me pozivali u svoje kancelarije ili smo se nalazili na
nekom drugom mestu i u uslovima ilegale odravali sastanke. Ukazivali su na ponaanje
Stipetia i jo nekih drugih oficira, meu kojima je posebno apostrofirano ime potpukovnika
Mile Dedakovia. Ukazivali su i na sumljivo ponaanje pukovnika Brace Peria, koji je bio
pomonik za kontraobavetajne poslovelice kroz ije je ruke morao da proe svaki
dokument koji ukazuje na lica i arita iz kojih se ispoljava neprijateljska delatnost.
Ta okolnost je bila velika prepreka za normalno i ustaljeno izvetavanje. Morao sam da
traim druge naine. Mile Dedakovi je bio saradnik KOSa. Otiao sam kod operativca koji
ga je drao na vezi. Rekao sam mu ta sam uo o Dedakoviu i doznao sledee.

Da je Dedakovi vrlo nestabilna i nepouzdana linost, sklon alkoholu i raznim ispadima.
Neto kasnije Dedakovi je pobegao iz komande i otiao, najpre u rodno selo Nijemce, a
potom u Vukovar gde je bio komandant odbrane Vukovara pod imenom Jastreb. Imao je
izraenu maniju snimanja razgovora bez obzira o kojem se sadraju radilo. To je inio i itavo
vreme boravka u Vukovaru. Zabeleio je sve svoje telefonske razgovore sa Franjom
Tumanom i tako doprineo rasvetljavanju mnogih enigmi koje vladaju u vezi odbrane
Vukovara.
U svog prvopretpostavljenog, potpukovnika Vulanovi Milorada i naelnika odeljenja
pukovnika Keleevia imao sam bezgranino poverenje. Traio sam mogunost da usmeno
saoptim sadraje do kojih dolazim. Tako smo komunicirali. Jednom prilikom sam
razgovarao sa Keleeviem u etri oka. Tema je bio Stipeti. Keleevi me je smirivao
reima, da Stipeti nije lo ovek i ispriao kako je postao general.

U proceni organa bezbednosti Stipeti je bio upisan kao lice koje je poteklo iz neprijateljske
ustake porodice iz okoline Ogulina. Po nacionalnom kljuu bio je primljen na kolovanje u
vojnu kolu, koju je zavrio i postao odlian oficir ininjerijske specijalnosti. Doao je do ina
pukovnika, ali general nije mogao da postane zbog bremena prolosti koje je nosila njegova
porodica. Meutim, krajem osamdesetih godina, u kratkom vremenu, ubio mu se sin u
Zagrebu, Petrovoj eni je umro otac, a njegovog brata ubio je grom prilikom prevoza drva iz
Kapele kui. Takva porodina tragedija izazvala je samilost kod onih koji su odluivali o tome
ko e biti general i, Stipeti je postao general.

Novoj hrvatskoj vlasti bio je potreban na mestu koje je imao u komandi 5. vojne oblasti..
Posle naputanja JNA krajem septembra 1991. godine dobio je delikatan zadatak.
Hrvatskoj vlasti bio je potreban vrlo vrst i ubedljiv dokaz kojim e dokazati domaoj i
inostranoj javnosti da Srbija i vojni vrh JNA ele unitenje Hrvatske. Napravljen je plan da se
miniraju Banski dvori.

Na dan 07.10.1991. godine u poseti Tumanu bio je Predsednik Vlade SFRJ Ante Markovi i
Predsednik Predsednitva SFRJ Stipe Mesi. Stipeti kao vrstan ininjerac je izvrio miniranje
Banskih dvora.

HTV je bila spremna sa tehnikom da sve zabelei. Uz zvuke sirena koji su pozivali na uzbunu
dolo je do velike eksplozije to je pripisano dejstvu avijacije JNA. teta je bila minimalna, a
efekat ogroman.


Snimci posle miniranja.

Tuman je desetak minuta kasnije pred TV kamerama dao izjavu u kojoj Srbiju i JNA naziva
zloinakoteroristikim imenom, da su planirali ubistvo njega, Ante Markovia i Stipe
Mesia ime bi, jednim udarcem zaustavili Hrvatsku na putu samostalnosti, a Jugoslaviju
predali srpskom lanu Predsednitva Borisavu Joviu.
Objanjenje je bilo jednostavno. Tuman je na svaki nain nastojao da odvrati Antu
Markovia od njegovog nastojanja da sauva SFRJ i ovim inom mu je stavio do znanja da ga
Srbi i Miloevi ne ele i da ele da ga ubiju.
U domaoj i stranoj javnosti bombardovanje Banskih dvora je prikazano kao kriminalni i
teroristiki in narastajueg srpskog nacionalizma i hegemonizma, razulareno ponaanje
vojnog vrha.
Ako je u Hrvatskoj neko imao dilemu oko daljeg puta, posle ovog ina, dileme vie nisu
postojale. Svi u borbu za samostalnu Hrvatsku.
Svaka i najgnusnija la i postupak su bili dobrodoli i opravdavani su zbog cilja samostalne
Hrvatske.
Sabor Hrvatske je 08.10.1991. godine proglasio je Hrvatsku nezavisnom i suverenom
dravom i objavio raskidanje svih dravnopravnih veza s Jugoslavijom.

Na poligonu Slunj boravili smo u smenama po 10 dana i tako do kraja augusta 1991. godine.
Aktivnosti je bilo mnogo, sukobi svakodnevni, meusobno optuivanje, as srpske, as
hrvatske strane smenjivalo se iz asa u as.
Imao sam priliku da pratim sve aktivnosti. Dnevno sam razgovarao sa velikim brojem lica. Svi
telefoni na poligonu su bili pod kontrolom. U razgovorima sa lanovima porodica bilo je
dosta jadikovki, ali i ozbiljnih razgovora. Videlo se da e mnogi brakovi propasti, deca su se
poela opredeljivati, jedni uz oca, drugi uz majku.

U komandi nam se pridruio general Milan Aksentijevi iz Slovenije. Njegov lik bio je poznat
iroj javnosti, jer je bio u slovenakom Parlamentu. Njegove diskusije i replike ostale su u
seanju mnogih ljudi. Branio je Jugoslaviju. itav radni vek proveo je u Sloveniji i poprimio
dosta tamonjih manira. Voleo je prirodu, pecanje i branje gljiva. Jednom prilikom sam sa
njim iao do izvora reke Mrenice. Tamo nam je vodnik Rasim Bai spremao ribu, a sam
Aksentijevi je nabrao raznih gljiva, pa je gozba bila velianstvena.
Aksentijevia su postavili na mesto pomonika komandanta za moral. U novonastalim
okolnostima nije se najbolje snalazio.
Ja sam vrlo esto, po nekoliko puta na dan, izlazio sa poligona. Obilazio sam itavu teritoriju
od Plakog do Bihaa i od Krnjaka do Korenice. Sve me je interesovalo, i ljudi i dogaaji..

Na irem prostoru Slunja MUP Hrvatske imao je dosta brojne snage. Isto je bilo i na liniji
Duga ResaOgulin. Posebno su praena kretanja jedinica JNA, vieniji lanovi SDS, njihovi
kontakti sa pripadnicima JNA, prelasci u Bosnu i Hercegovinu i druge aktivnosti. U to vreme
u sastavima MUPa Hrvatske se nalazio manji broj Srba, koji su merkali na koju stranu da se
opredele.
Na opisanom prostoru delovala je naa kontraobavetajna grupa koju je vodio pukovnik
Duan Smiljani. Hrvatska policija je pod posebnom lupom pratila njihove aktivnosti.

Dnevno sam odlazio u Budaku Rijeku u motel Savi gde sam se sastajao sa vezama i
primao informacije o stanju na teritoriji. U Budakoj Rijeci je 04.08.1991. godine dolo do
sukoba pripadnika SAO Krajina i policije RH. Meu hrvatskim policajcima bilo je poginulih.
Vrlo iva aktivnost je u Primilju, Kamenici i Triu. Svakodnevno pucaju jedni na druge i
vode minobacake duele.
02.08. na Svetog Iliju otiao sam u svoju Liku Jesenicu. Tuno je sve izgledalo. Pri povratku
odlazim do Plakog i traim Nikolu Medakovia. On je na poloaju prema Josipdolu. Jedinica
TO Plaki ima uestale sukobe sa jedinicom ZNG iz Josipdola.
Vei sukob je bio 22.07.1991. godine. Taj dan je kasnije proglaen za dan optine Plaki.

Naoruavanje pripadnika TO Plaki, Slunj, Primilja i ostalih mesta dovreno je u julu i
augustu 1991. godine. Vreno je u nekoliko etapa, a potpuno naoruavanje izvreno je posle
osvajanja skladita Skradnik i Otarije.
Veliki je problem bio to su svi hteli savremo naoruanje, artiljerijska orua, tenkove, raznu
opremu, a to nije bilo izvodivo niti mogue.
Skladita Skradnik i Otarije II nisu raspolagala borbenom opremom i naoruanjem u
eljenim koliinama. Skradnik je bilo tehniko, a Otarije intendansko skladite. Pokupljeno
je oruje koje je veim delom koriteno za obezbeenje objekata.

Na poligon u komandu dola je delegacija iz Plakog koju je predvodio Medakovi Nikola, a u
delegeciji, u svojstvu konsultanta bio je penzionisani general Dokmanovi zv. Remo.
General Praevi me je pozvao da prisustvujem sastanku, jer je pukovnik Keleevi bio
odsutan. Na sastanku delegacija iz Plakog trai naoruanje i vojnu opremu za popunu
jedinice TO, upozorava na opasnost iz pravca Josipdola, na opasnost koja preti skladitu
goriva u Likoj Jesenici, trae i kadrovsku pomo od JNA. Posebno su opisivali vrlo teak
poloaj u kojem se Plaki nalazi, jer su sve komunikacije preseene. Snabdevanje oteano i
ve tada oko 5000 ljudi, ena i dece ive u krajnjoj oskudici.
Pravci iz Josipdola, Brinja, Otoca, Korenice, pa i Slunja su pod blokadom sastava MUPa RH
ili jedinica ZNG. Nikakvi pregovori ne mogu da izmene situaciju.
Na tom sastanku Praevi nije odobrio njihove zahteve i trai strpljenje, a da e konaan
odgovor dobiti kroz nekoliko dana.
Plaiani su nezadovoljni i u takvom raspoloenju naputaju poligon.

Ostao sam sam sa generalom Praeviem. Posle krae tiine, pitam ga zato nije odobrio
naoruavanje kada je izvesno da je sukob veih razmera neizbean. Onako debeo, zavaljen
kraj prozora, pomalo kroz smeh kae da nije video da su se dovoljno naljutili.
Onda je dodao da oekuje dolazak nekih jedinica iz Bosne i da e deo tih snaga izai na liniju
razdvajanja prema Josipdolu i Ogulinu.

itava situacija mi je delovala zamreno i konfuzno. Ljudi vie nisu znali ta da rade i kako da
se ponaaju.

Iz Ogulina je doao vodnik Pupavac i Petar Ogrizovi sa vozilima da preuzmu ogrevno drvo za
nadolazeu zimu. Poznavao sam obojicu. alim se sa njima da e se slabo grejati u Ogulinu i
da im drva nee ni trebati. Petar se interesuje o stanju u drugim mestima, pita me da li sam
odlazio u Jesenicu i ta se tamo deava? Priam mu koliko mogu da kaem, da ih ne uplaim,
ali i sami vide da nije dobro. Na rastanku, Petru sam rekao da trai mogunost da izvede
porodicu iz Ogulina i da sam vidi kako da se skloni iz tog osinjaka.
Otili su vrlo zabrinuti.
Kako sukobi izmeu Primilja i Kamenice nisu jenjavali upun je jadan tenk T84 da
kontrolie situaciju, ali se tokom kretanja zaglavio kraj puta. Taj dan nije izvuen, a nou je
ostavljen bez obezbeenja. U jutro kada su krenuli da ga izvuku nisu ga nali. Hrvatska
strana nije ekala, oni su ga izvukli i zarobili.
Ovu situaciju spominjem kao ilustraciju i eklatantan primer nebrige, nonalantnog
ponaanja, kao da su jedinice na letovanju, a ne na borbenom zadatku.

Gotovo da nema mesta gde se ne puca. U Topuskom su sukobi iz dana u dan, ima rtava na
obe strane.
Kretanje putevima postalo je izuzetno opasno. Vie se i ne zna ko je ko, ko je naoruan i na
ijoj je strani. Puca se iz vozila, sa motora, nestrpljenje u oekivanju velikog sukoba dostie
vrhunac. Vlada potpuno ludilo.
Primio sam informaciju da je u Jelovom klancu formiran zbeg za izbeglice. Ne zna se ko su i iz
kojeg mesta, jesu li Srbi ili Hrvati. Kau da ima dosta dece i ena. Ne daju mi da idem tamo.
Selo Zbjeg je u neposrednoj blizini. Koja simbolika. Sudbina se teko poigrala sa
stanovnitvom ovog kraja. Rane su oivele posle 50 godina. Slike borbi sa ustaama su pred
oima. Zarobljavanje Jure Francetia posle obaranja aviona. Sad ponovo isto.
Na oigled se krade oruje.
Do moje kancelarije na poligonu bila je kancelarija organa za moral u kojoj su radila dva
oficira. Uem jednom u tu kancelariju i vidim da je prazna. Na zidnoj vealici dve
automatske puke. Uzmem obe i njihove RAPove i sakrijem kod mene u kancelariju. ekam
ta e se desiti. Do kraja dana nita i ako su se ova dvojica vratila u kancelariju. Niko ne
prijavljuje krau oruja niti pravi kakvu buku kako se to nekada deavalo u slinim
situacijama. Sutra dan odem kod njih na kafu, da vidim hoe li ta rei. Vidim na vealici
nove dve puke. Kao da se nita nije desilo.
Puke koje sam uzeo vie nisam vraao. Stavim ih u vozilo i odem u Jesenicu. Predam ih ocu i
Nikoli Milakoviu zv. Nina Crni. Oni su neskromni, trae jo. Nita ne obeavam. Dok sam
sa njima stajao na putu ujem minobacae iz pravca Javornika. Gaaju Saborsko. Pitam
Ninu, ko to radi, a on mi odgovara da su to momci iz Rudopolja i da su kod Torina. Lagao me
je, jer to je bio neko iz Jesenice, a da bi zavarali tragove otili su prema Javorniku da bi sve
prebacili na Rudopoljce.
Tako sam i ja, bez neke namere i plana, poeo da delim oruje.

Sve je navodilo na konani zakljuak, da je rat Hrvatske sa ostatkom Jugoslavije neizbean,
da e sukob u znatnoj meri biti prenet na Srbe iz Krajine i da e sve biti prikazano kao sukob
pobunjenih Srba sa Hrvatskom. Tako se i desilo. Kasnije e Hrvatska sve prikazati kao

napad na njenu teritoriju i sebe prikazati kao rtvu koja je morala da se brani od srbo
etnike soldateske.

U tako nenormalnim uslovima neko je doneo odluku da se sve stareine podele u tri grupe i
da po smenama koriste godinji odmor u trajanju od 15 dana.
Ja sam se nalazio u grupi koja je odmor koristila od 25.08. do 10.09.1991. godine.
Povratak na poligon bio je planiran za 12.09.1991. godine.

Na radno mesto u komandi 5. VO u Zagrebu javio sam se neto pre 19,00 asova 10.09.1991.
godine. Iz kancelarije sam se javio kui da sam dobro doputovao. Odmah iza toga mi je
zazvonio telefon. S druge strane bio je kapetan Bolfek Damir iz Koprivnice. Obavestio me je
da je kasarna u Koprivnici ostala bez struje, da je iskljuena voda i telefoni. On je mene
pozvao vojnom linijom. Kod nas u Zagrebu je vladala prividno normalna situacija. Nekoliko
minuta kasnije isto se desilo u svim vojnim objektima u Zagrebu i drugim garnizonima gde je
Hrvatska imala kontrolu teritorije.
Hrvatska je otpoela konani napad na sve vojne objekte radi konanog obrauna sa JNA.

U prvoj fazi napada, iskljuivanjem vode, struje i PTT linija, poeo je psiholoki pritisak na sve
vojnike i oficire u vojnim objektima. Preko sredstava javnog informisanja i okupljanjem
ispred objekata svi smo pozivani na predaju uz nuenje garancija za ivot i imovinu.
Istovremeno je vren pritisak na porodice, posebno na decu, po mestu stanovanja i u
kolama.
Takvo propagandnopsiholoko delovanje nije ostalo bez odjeka. Svakodnevno su se javljali
novi oficiri i graanska lica, koja su naputala JNA i predavali se policiji i pripadnicima ZNG.
Psiholoki pritisak je intenzivno sprovoen osam dana, a posle toga se prelo na otvorene
napade na vojne objekte

Napad na komandu 5. vojne oblasti otpoeo je 19.09.1991. godine oko 19,00 asova.
Komanda je smetena na Lenjinovom trgu gde je bio i glavni ulaz. Na tu zgradu nadovezuje
se objekat u Stanievoj ulici, gde je u prizemlju bio restoran VU Crvena zvijezda, Taj deo
se protee sve do ulice Socijalistike revolucije gde je zgrada Doma JNA, a do njega hotel
Kalnik do ugla ulice Josipa Kraa. Od hotela do glavne zgrade komande je takoer zgrada
koja se vee za glavnu zgradu. U tom delu je bio smeten tab TO, komanda stana i pratee
slube.
Kompleks zgrada bio je postavljen u vidu utvrenja.

Pre napada, policija RH i pripadnici ZNG su po krovovima zgrada u ulicama oko kompleksa
postavljali platforme i ureivali snajperska i mitraljeska gnezda.
Koliko oni s te strane, toliko i mi iz zgrada, birali smo ciljeve u planiranju odbrane. Birali smo
one objekte u kojima su se u prizemlju nalazile prodavnice konfekcije i meovite rome,
knjiare, bifei i sl. Cilj nam je bio da dejstvom po tim objektima izazovemo poare i spreimo
dejstvo strelaca na krovovima.
Ja sam se nalazio na prvom spratu, delom u Domu JNA, a delom u zgradi komande, na uglu
ulica Socijalistike revolucije i Stanieve. Deo jedinice vojne policije nalazio se u prizemlju u
restoranu, Domu JNA i hotelu Kalnik, jer su to bili najosetljiviji delovi. Bio sam zaduen za
odbranu tog dela komande. Imao sam ukupno 22 oveka sa orujem.

Odbranom glavne zgrade komnde komandovao je pukovnik Todor Kosanovi, a uz to je
koordinirao celokupnom odbranom. Kosanovi je bio istinski vojnik, proao je sve dunosti
od vodnika do pukovnika. Iskusan, odluan i mudar. Svojim stavovima je ulivao poverenje
svima oko sebe.
Tano u 19,00 asova 19.09. poeo je napad. Odmah se videlo da je teite napada na
glavnu zgradu. Iz parka na Lenjinovom trgu pripadnici jedinice Kobre MUPa RH
besomuno su gaali zgradu i otvore na njoj. U trenutku otpoinjanja napada u zgradi
komande nalazila se misija EU. Bili su zateeni dogaajem. Jedan danski major, je izleteo iz
zgrade u nameri da zaustavi napadae. Pokoen je mitraljeskim rafalom po nogama. On je
jedini stradao u napadu s nae strane. Nikada nisam doznao da li su hrvatske snage imale
gubitke.
Lomljavina stakala, udari puanih zrna od metalne predmete i ispaljivanje raketa iz RRB
Zolja pravili su neopisivu buku.
Ulaz na sprat bio je nemogu bez osvajanja ulaznih vrata iz ulice Socijalistike revolucije, pa
smo njega posebno kontrolisali. Imao sam dovoljan broj runih bombi ijim aktiviranjem ulaz
nebi mogao biti osvojen. Na sreu nisu nikad aktivirane.
Napad je intenzivno trajao oko jedan sat. Poelo je smirivanje vatre. Jasno se ulo dejstvo
snajperista. Pratili smo njihove ciljeve i otkrili, da prevashodno gaaju antenski stub u
centralnom delu izmeu zgrada. Iz centra veze smo dobili informaciju da je radio saobraaj
ugroen i da je deo sistema pogoen. Ako nam prekinu i ovu vezu, bili bi potpuno odseeni
od jedinica i ostalih delova komandi. Pojavili su se avioni MIG29. Probijanjem vazdunog
zida proizvodili su velike eksplozije i grmljavinu. Napadai su mislili da se radi o
bombardovanju Zagreba i poelo je povlaenje.
Izdvojili smo jedan broj lovaca na snajperiste sa zadatkom neutralisanja vatre iz
snajperskih poloaja na okolnim zgradama. Nae dejstvo ih je zaustavilo u nameri razaranja
antenskog sistema. Da li je neko poginuo u tim okrajima ne znam. U jutro 20.09.1991.
godine iz nekoliko pravaca su poela da mile vozila za prevoz tampe i zaustavljali se na
pojedinim lokacijama. U velikim vreama su neto utovarali u vozilo. Nikada nisam doznao o
emu se radilo.

Od 10.09. do 01.12.1991. godine proveo sam u okruenju, dakle 80 dana neizvesnosti,
isekivanja i nadanja da e se sve dobro zavriti.
U tih osamdeset dana desilo se dosta toga. Mnoge svoje drugove sa posla upoznao sam u
potpuno drugom svetlu. To vie nisu bili oni ljudi u koje sam verovao, sa kojima sam radio i
druio se, delio dobro i zlo.
Poelo je osipanje. Svaki dan neko ode i vie se ne vraa. To ine svi bez obzira na
nacionalnu pripadnost.
Niko ih nije zaustavljao. Napetost je bila velika. Nikom nije bilo do ubeivanja u neto to ni
sam ne zna ta je i kakva nam je dalja sudbina. Hranili smo se konzervama i vojnikim
dvopekom. Vodu smo nekako prevukli crevom iz hotela Kalnik kojeg nisu mogli da
iskljue. U veernjim asovima smo imali ogranienu upotrebu struje koju smo dobijali iz
agregata.
Najgore je bilo to nismo mogli da dobijemo hleb. elja za njim bila je neopisiva. U takvim
uslovima jedan potpukovnik je pokuao samoubistvo. Gaao je iz pitolja sebi u glavu. Samo
se ranio, a ispaljeno zrno je probilo jedinu cisternu sa gorivom koje smo imali u krugu
kompleksa.

Pridruio nam se potpukovnik Mirko Marti, koji se spasao posle napada na zgradu komande
5. vazduhoplovnog korpusa. Bio je u vlo loem raspoloenju, na rubu nervnog sloma. Znao je
da su hteli da ga ubiju, ali ga je samo srea spasila. Reeno mu je da sa ostalim ne kontaktira,
a smestili smo ga u posebnu prostoriju i kontrolisali ulazak u nju.
Zbog dnevnog odliva lica iz naeg sastava plaio sam se da neko ne izda njegov boravak u
naim prostorijama.
Dana 22.09.1991. godine dobili smo vodu, struju i snabdevanje hranom.
Hrana je pripremana u kuhinji restorana Crvena zvijezda. ivot je postao podnoljiviji.
Dani i noi su bili neopisivo dugi. Osim strae, drugih obaveza nismo imali.

Bez ikakvog razloga, sirene koje upozoravaju na vazdune napade, oglaavale su se svakog
asa ne samo u Zagrebu, nego i u drugim mestima irom Hrvatske. Stanovnitvo je drano u
neverovatnoj tenziji, koja je za cilj imala jaanje i produbljivanje mrnje prema ostatku
Jugoslavije, njenoj najveoj lanici Srbiji i JNA .
Sukob oko Vukovara ozbiljno je usloavao situaciju. Bilo je izvesno da hrvatske snage nee
moi odbraniti grad.
Raznim kanalima dobijali smo nepotpune informacije o zverskom ponaanju na obe strane.
Bilo je dosta informacija o ubistvima Srba u Vukovaru, Osijeku i okolnim mestima. Bili su,
uglavnom, rtve osvete zbog dejstva jedinica JNA na taj prostor.
Prvi put ujem ime Tomislav Merep. Kau da ispoljava zverski nagon i krvolonost,
da ubija i mui, baca u ljude u Dunav i Dravu. Svata, da se najei od sadraja.
Gotovo u svim informacijama je spominjano ime Branimira Glavaa, ali niko nita konkretno
nije mogao da izjavi. Uglavnom, njegovo ime je apostrofirano u negativnom kontekstu.
Sticao se utisak, da je Vukovar rtvovan zarad nekih viih interesa koje je Tuman planirao
da ostvari. Takve zakljuke iznosili su i pojedini lanovi posmatrake misije EU, a nai
prevodioci koji su ih pratili su nas o tome informisali.

Opte, dnevne informacije smo primali putem radio i TV programa. Hrvatska televizija je
vodila propagandni rat i nije nudila ni jednu objektivnu informaciju. Isto je inio i hrvatski
radio. Povremeno smo mogli da pratimo program TV Beograd. Oni su nudili drugu krajnost.
Program JUTELa je bio neto objektivniji, ali i pored toga, urednik Goran Mili nije mogao
sakriti navijaku crtu prema Hrvatskoj.
Uspeli smo da uhvatimo program radioPetrova gora. Oni su putali samo narodnu
muziku i vrlo malo informacija. Kako smo raspolagali sa odlinom radio tehnikom, audio i
video matrijalom u velikim koliinama, poeo sam da snimam pesme, govore, poruke i sve
drugo to mi se inilo interesantnim. Kasete sam umnoavao i delio drugovima koji su ostali
u okruenju zajedno sa mnom.
Iz sportske dvorane u kancelariju sam prevukao opremu za trim kabinet. Sobnu biciklu, vesla
za suvo veslanje, strunjae, tegove i niz druge sitne opreme. Svakodnevno sam vebao po
nekoliko asova, sakupljao snagu za naredne dane. Nisam tano znao za ta e mi ta snaga
sluiti. Moda u lake izdrati dane zatvora, ako nas zarobe, moda u moi bolje i bre da
trim od drugih ili e mi na frontu biti lake nego drugima.
Sa poligona Slunj me je nazvao pukovnik Keleevi i rekao mi, da je razgovarao sa mojim
ocem i da ga je uverio da sam dobro. Pitao me je jo, kako podnosimo stanje u kojem se
nalazimo, koliko nas je jo ostalo. Hrabrio me je da izdrimo i da je konano reenje na
vidiku.

Neko je bio proneo glas da sam zarobljen i da se nalazim u zatvoru. To je stiglo do oca i on je
zbog toga zvao Keleevia.
Zahvalio sam mu se na lepim i umirujuim reima, ali nita konkretno nisam mogao da
osetim. Poeli smo se meu sobom svaati. I najmanja iskra je bila povod za une rasprave.
Na ef, pukovnik Vulanovi je uglavnom vreme provodio uz generala Raetu, jer je bio
najstariji stareina iz bezbednosti u komandi, Ja sam bio sa ostalima u prostorijama
kontraobavetajne grupe. U odeljenje sam slabo odlazio. Tamo je takoe bila rovita
situacija. U ostalim segmentima komande, stareine su se razliito ponaale.
Jedni su bili odluni i postojani u svom opredeljenju, drugi kolebljivi, pokuavali su da
pronau spasonosni izlazak iz ove situacije.

Dana 28.09.1991. godine, kada se situacija ve pomalo normalizovala, iz Beograda se
telefonom javio general Vasiljevi. Ve je bio postavljen za naelnika Uprave bezbednosti.
Kako sam sa njim dosta proao ove i prethodne godine, naa komunikacija je bila prilino
slobodna. alio se na raun naeg poloaja, izrazio uenje da smo jo u ivotu. Kae, da su
se kladili da ne moemo izdrati vie od pola sata i sl. Nisam mogao da verujem da vodimo
takav razgovor i da on tako lakonski posmatra na delikatan poloaj. Rekao sam mu da je
ovo verovatno na poslednji razgovor i da u ovog asa podneti zahtev za izlazak iz JNA.
Neu beati, izai u po osnovu zahteva. Zavrio je reima:Ajde, da vidimo.
Kako sam mu rekao tako sam i postupio, napisao sam zahtev za izlazak iz JNA i predao ga na
reavanje. Prvi dan nita, a onda razgovor sa Vulanoviem, koji nije mogao da veruje na ta
sam se odluio. Nisam ni ja znao ta u kada izaem. Obavestio je pukovnika Keleevia i
ovaj me je zvao. Svojim oinskim odnosom prema meni potpuno me je omekao. Govorio
mi je, ne bacaj pod noge sve to si do sada postigao, nema kud, vidi li ta se oko tebe
dogaa. Pozivao se na oca, na jo neke druge ljude za koje je znao da ih cenim, i njih i
njihove postupke. Tako me je razuverio. Narednog dana su mi vratili zahtev pocepan na
pola. Svima je bilo lake, a ini mi se, meni najvie.


Moe i bez kavijara

Vratio sam se u ivot i poeo aktivno da uestvujem u svemu.
Kako smo dobivali relativno mali broj informacija, trebao sam privui sagovornike k sebi na
nain, da ih neto posebno interesuje ili privlai. Da oni sami dolaze.
Setio sam se knjige Moe i bez kavijara autora Johannes Simmela. Znao sam da su hrana i
dobra kapljica izvrsna podloga za uspene i neusiljene razgovore sa mnogim sagovornicima.
Prijatna atmosfera uvek odvezuje jezik, pa ak i onima koji neprekidno odvaguju svaku svoju
re.
Uredili smo jednu prostoriju kao separe. Stolovi su bili spojeni i moglo je komforno da sedi
oko desetak osoba. Raspolagali smo i mini kuhinjom sa svim potrebnim tehnikim aparatima
za pripremanje hrane.
Bio sam kreator jelovnika i glavni kuvar. U veernjim asovima vodio sam razgovore.
Nabavku namirnica poverio sam dvojici kolega, koji su uz pratnju prevodioca odlazili na
pijacu u Branimirovoj ulici i tamo nabavljali sve to mi je bilo potrebno.
Vulanovi je bio oduevljen idejom. On je trebao da pronalazi i dovodi znaajnije
sagovornike, a ja one srednje i sitne. Svako neto zna, svako neto uje, pa je bio red da sve
to objedinimo i da to ponudimo komandovanju.

Stizale su nam informacije iz spoljnjeg sveta, jer su odobrili posete lanovima porodica,
prijateljima i drugim posetiocima.
Ispred ulaza u zgradu postavljen je kontejner, kojeg su poseli policajci MUPa RH i oni su
kontrolisali ulazak i izlazak u zgradu.

Veere su bile svakodnevne. Ugostili smo mnoge, sa mnogima razgovarali, uli svata od
opisa raspoloenja pojedinaca, planova, namera, ta priaju lanovi posmatrake misije,
kako protiu pregovori sa hrvatske strane i sl.
Tu je bilo dosta zapaanja o pojedincima na itavom prostoru, onima ija su imena bila
najee u opticaju. Kako god se vodila pria ipak je domirilo pitanje borbi oko Vukovara,
procene razvoja dogaaja, kda e odbrana Vukovara potpuno kapitulirati i niz drugih
informacija koje su stizale sa terena. Vukovar i najvei deo Slavonije nalazio se van
teriorijalne nadlenosti 5. vojne oblasti i mi nisamo imali ni jednu direktnu informaciju. Sve
su to bila prepriavanja i nagaanja,

Iz Petrinje, pukovnik Tarbuk Slobodan, dostavljao nam je svee meso iz klanice Gavrilovi.
Sve su to prenosili pripadnici misije.

Na prostoru Hrvatske, kasarne i jedinice su se predavale jedna za drugom. Posebno su
stradale jedinice 32. korpusa koji je ostao odseen, bez podrke i pomoi. Koprivniki
garnizon se predao bez borbe. U Varadinu su pre predaje bile danonone borbe. U
Bjelovaru su ubili najui deo komande brigade, posle osvajanja kasarne. Poginuli su
komandant brigade, pukovnik Kovaevi, pomonik za moralpotpukovnik Vasi, naelnik
bezbednostikapetan I klase Dragia Jovanovi i jo dosta pripadnika brigade. Potpukovnik
eleketi, koji je bio naelnik taba te brigade sa delom jedinice nalazio je u Pakracu. On je
tamo od prolea, kada su izbili prvi sukobi. Tako se spasao pogibije.

Jedini herojski in desio se u brigadnom skladitu kod Bjelovara kojeg je major Tepi digao u
vazduh. Skladite i sebe. Sa skladitem je otiao u legendu. Njegov herojski in ostae
upamem za sva naredna pokoljenja.
Pre pada kasarne u Koprivnici, kod mene u Zagreb doao je porunik Funoski Toni sa
pismom iz kriznog taba u kojem mi nude potpunu bezbednost u koliko napustim JNA i
preem na njihovu stranu. U potpisu je stajalo ime oveka kojeg sam dobro poznavao, sa
kojim sam proveo dosta vremena u svakojakim razgovorima. Moglo bi se rei da smo imali
dobre i korektne, drugarske odnose. Nisam imao razloga da ne verujem u sadraj, ali na
takav korak se nisam mogao odluiti. Za to je bilo vie razloga.
Osetio sam i da e mi porodica biti ugroena mojim odbijanjem. Da bih dobio na vremenu,
Funoskom sam dao neto novaca da poasti ostale u restoranu Pali gde su me ekali.
Rekao sam mu da ne mogu tako naglo da izaem i da me ekaju.
Uspeo sam da javim u Koprivnicu da bee. Imao sam za to pripremljene ljude. Granica sa
Maarskom je na oko 2o km. Kada sam dobio informaciju da su preli u Maarsku bilo mi je
sve od jednom lake. Kada se Funoski pojavio, rekao sam mu da ne mogu doneti takvu
odluku. Objasnio sam mu da je moja porodica otputovala iz Koprivnice, da se kljuevi stana
nalaze kod Bolfek Damira i da ih preda naelniku SUPa Kreimiru Papcu, koji se kasnije
uselio u moj stan.
Ja i ostali pripadnici JNA smo proglaeni okupatorima i u Hrvatskoj su nam oduzeli svu
imovinu, uskratili sva prava, pa i pravo na stan. Proglasili su nas apatridima.

Sukobi HV sa TO Krajina besneli su oko Petrinje, Gospia, ostalom delu Like, u Dalmaciji, a
odbrana Vukovara bila je na izdisaju.
Koliko je bilo mogue posredstvom misije dobivali smo informacije iz delova Krajine,
Posebno iz neposredne blizine Karlovca, Gospia, Ogulina, Dalmacije. Neto, vrlo malo,
informacija smo dobivali iz Banja Luke iz komande 5. korpusa i neto iz komande
vazduhoplovnog korpusa koji se sada kompletno nalazio na aerodromu eljava.
Sve informacije kada se skupe zajedno nisu ulivale nikakvu nadu niti su obaavale, da e
Se neto radikalno dogoditi. Imao sam oseaj da tok dogaaja ide po nekakvom dogovoru,
ali nisam znao ko se s kim dogovorio, ko je uticao da se dogaaji kreu tim tokom. Ipak za
takve informacije smo bili daleko, bili smo hendikepirani za direktne kontakte na terenu, a
bez toga sve je bilo nagaanje.
Tih dana sam se nasluao svakojakih procena, od najobinijih ljudskih andanja i elja do
procena koje su graniile sa fantazijom ili da su proizvod bujne mate.
Tako je po jednoj od njih, bilo dogovoreno na relaciji BeogradZagreb, da se jedinice i sastavi
JNA izmeste sa teritorije Hrvatske, da je to uslov za dalje pregovore oko mogue
konfederacije sa ostatkom Jugoslavije, da bi po uzoru an Hrvatsku i ostale lanice
konfederacije imale svoje vojne sastave i da bi postojala nekakva zajednika, prelazna,
komanda dok se ne postigne konano politiko reenje za sve.
Meni nije bilo jasno kako je to mogue, jer svakom je bilo oigledno da su na mnogim
mestima dogaaji veoma eskalirali, da su brojne rtve i da je u takvim okolnostima teko
donositi odluke koje bi makar u minimumu zadraje postojanje zajednike drave.
Doao je 19.11.1991. godine, dan kada je Vukovar kapitulirao.
Ovaj dogaaj me je jo vie uvrstio u uverennje da je prethodna procena neije naklapanje,
moda iskrena elje, ali potpuno neostavariva.

To je za nas u Zagrebu u okruenju bio vrlo kritian momenat. Osveta je bila mogua svakog
trenutka. Mislio sam da se i nama blii kraj. Kroz glavu su mi prolazile razne misli, seanja na
dogaaje i prie.
Prisetio sam se sudbine mog oca kojem su 1941. godine ustae ubile oca, a imao je 11
godina. Moj sin je 1991. godine imao 11 godina, a ja isto kao njegov deda kada su ga ustae
odvele i ubile u Jadovnom na Velebitu. Sreom istorija se nije ponovila.

Druge procene su govorile o navodnim pregovorima oko reavanja pitanja pripadnika JNA,
koji se jo uvek nalaze na prostoru Hrvatske. Po njima treba sa de obavi anketa i da se vidi,
ko nee da napusti JNA i ko eli na pree u redove hrvatske vojske. Opet mislim, kako ej to
mogue kad je ve veliki broj pripadnika napustio JNA, svi koji su eleli su otili. Neko legalno
i, koliko toliko, dostojanstveno, a drugi su se odluili na klasino
Dezerterstvo.
Koga e oni sad pitati i s kim e realizovati takvu anketu?
Koliko god sam vie primao takve i sline informacije sve vie mi se inilo da znam manje, da
mi one prave konfuziju i onemoguavaju u razmiljanju. Ovo tim pre, to nije
bilo mogue s tim informacijama izai bilo gde, ponuditi ih bilo kome, jer ni sam nisam bio
zadovoljan njihovim sadrajem.
Uz ve spomenutog Merepa, prvi put sam uo za ime: uro Brodarac. Njegovo ime bilo je
vezano uz Sisak. Dolazile su nam razliite informacije, koje su govorile o zloinima u tom
gradu i sve to se dogaalo vezivano je uz ime Brodarca. Nita nismo mogli proveriti.

General Raeta je vodio intenzivne razgovore oko izvlaenja jedinica i komandi iz Zagreba i
ostalih garnizona koji se nisu predali hrvatskim bojovnicima.
Navee je dolazio kod nas na veeru i gotovo do detalja nas informisao o dogaajima koji su
obeleili taj dan. Delovao je prilino rezignirano, ali se videlo da potpuno vlada situacijom.
Svi vojni sastavi iz Zagreba e se izmestiti do 01.12.1991. godine osim Vojne bolnice u
Dubravi. Odreen je redosled izlaska. Kasarna na Borongaju, kasarne u Vlakoj ulici,
kompleks na rnomercu, pri emu su objekti i sastavi bili u nadlenosti Generaltaba JNA,
kasarne u Selskoj ulici, niz manjih objekata po itavom gradu. Vojska je u Zagrebu
raspolagala ogromnom imovinom. Njenu vrednost nisam u stanju da izrazim.

Pukovnik Vulanovi mi je rekao da je dogovoreno, da izaemo 01.12.1991. godine.
Obavestio me je o tome,da je naa nova lokacija Sarajevo i da e tamo biti komanda 5. vojne
oblasti. Izlazak dela komande bio je planiran da se obavi zajedno sa preostalim jedinicama
lociranim u kasarni Maral Tito na Jakuevcu.

I pre ovog obavetenja intenzivno smo se spremali za izlazak iz Zagreba. Sva raspoloiva
dokumentacija je ve bila unitena. Od raspoloivih tehnikih sredstava odabrali smo
najbolju da je nosimo sa sobom. Sve ostalo je popisano i uniteno. Bilo je alosno gledati
gomile fotoaparata, magnetofona razliitih veliina, kamere, sredstva za osvetljenje i dr.
koje smo unitavali lupanjem i paljem plastinih delova.
Svaki dan bio je kao venost. Dan izlaska i slobode bio je tako blizu, a tako daleko. Po vie
puta smo odlazili do garae i proveravali ispravnost vozila, koja su inae bila u
bezprekornom stanju.

Ostalo nas je sedmoro od 22 koliko je brojno stanje bilo u poetku blokade. Mnogi, koji su u
nevreme srbovali, koji su veliali svoje poreklo, izdali su i sebe i nasnapustili su i vojsku i
nas. Pojedincima su deca postali pripadnici ZNG. Tragedija na sve strane.
Dan pre izlaska i na dan izlaska dola je nekakva komisija kriznog taba Zagreb koja je vrila
popis preostale opreme koju nismo mogli poneti ili povesti. U komisiji su bili pojedinci koji su
do jue bili lanovi komande ili taba TO Hrvatske. Nisam hteo da ih gledam, gadili su mi se.
Od vojnih objekata u Zagrebu u tom trenutku, pored komande, ostala je kasarna Maral
Tito, Vojna bolnica i deo stare bolnice u Vlakoj. Kasarna iz Borongaja je ve napustila
Zagreb.


Izlazak na slobodu

Doao je 01.12.1991. godine. Za pokret smo bili spremni ve u 06,00 asova, ali neto nije
ilo kako treba. ekali smo obezbeenje vojne policije koja je trebala da vodi kolonu.
Obezbeenje je pristiglo oko 07,30 asova i neto pre 08,00 smo krenuli prema kasarni
Maral Tito gde je konvoj trebalo objediniti u jedan i tako nastaviti dalje.
Do kasrne smo proli bez i jednog incidenta. Bilo je jutro i na ulicama se nalazio mali broj
ljudi. Pratnja je meovita. Vozila vojne policije i MUPa RH.
U ulici Marina Dria vidim naeg dojueranjeg kolegu ora Kureljuia. Posmatra kolonu
dok prolazi pored autobuskog kolodvora. Na raskrsnici ulica Marina Dria i Proleterske
brigade vidim zastavnika Savu Popina, naeg penzionera. To je bio poslednji susret.
Poverovao je propagandnoj mainerije Hrvatske i ostao u Zagrebu. Naredne godine je
ubijen. Bila je to jo jedna potvrda, da Hrvatska razvija demokratiju na nain da
prethodno ukloni svakog za koga proceni da jeste ili da moe njoj nauditi.

Pripreme u kasarni su trajale sve do podne. Pravljen je raspored vozila u koloni, ko vozi koje
vozilo, ta vozi i sl. Deljeni su brojevi koje smo morali staviti na prednje staklo.
Ispred kasarne i du ulice prema izlasku iz Zagreba poveavao se broj posmatraa.
Neki dolaze sa transparentima. Na njima pie: VAN OKUPATORI, ETNICI U SRBIJU,
SMRT KOSU. Ima dosta policije, ali to nita ne znai, jer su i policajci kao oni koji uzvikuju
razne parole i nose transparente. Okupljanje je planirano i neko sa tom masom upravlja, po
starom oprobanom klieu kojeg hrvatska vlast uporno primenjuje.

Neto iza podne kolona je krenula. Nalazim se u putnikom vozilu oznaenom brojem 5.
Kolona ima oko 430 razliitih vozila. Ima tu i privatnih vozila iji vlasnici sa nama naputaju
Zagreb i Hrvatsku. Izlazimo na ulicu. Neopisiva galama. Po nama pljuju, polivaju vodu iz
kanti, mau metlama sa asocijacijom neka vas voda odnese. Vozim polako da ne udarim u
nekog od tih neverovatnih tipova i da ne napravim veliki problem.
Vozim i priseam se slika iz 1941. godine kada su oevi ovih jadnika doekivali jedinice 14.
oklopne divizije Treeg Rajha. Na njihove tenkove su bacali cvee. Sa veseljem i ushienjem
su doekivali stvarne okupatore. Mislio sam, koji su to bolesni umovi mene i ostale proglasili
okupatorima, kada sam i ja iz Hrvatske, kada je i ja jednako volim kao i svaki Hrvat. Pogled
mi je zasenjen, razmiljanje me je odvojilo od spoljanjih efekata. Tako dolazimo na auto
put. Prolazimo pored benzinskih pumpi. Tu sam esto navraao.
Tu je radio Stevo Vlaisavljevi iz Dabra i njegov brat Mio. Premeten je na pumpu u Veliku
Goricu. U oktobru 1991. godine su ga ubili na radnom mestu. Bio sam u okruenju i ta je
informacija do mene posredno stigla. Bolji poznavaoci prilika su mi priali da su ga ubili
njegovi metani iz DabraHrvati. Spominjali su prezime Krznari.
To ubistvo nikad nije rasvetljeno, a nikom nije bilo u interesu ni da ga rasvetljava.
ujem zvukove zvona sa rimokatolikih crkvi kojima pozdravljaju na izlazak iz Zagreba.
Slavi i Kuhari i njegov ef u Vatikanu papa Vojtila. Zagreb je ist od Srba i od svih drugih
remetilakih faktora koji stoje na putu samobitnosti Hrvatske.


Kolona se kree vrlo sporo. Povremeno zastajemo. Dolazimo do naplatne rampe u Karlovcu.
Levo i desno su postavljenje protivtenkovske mine. Staza kojom treba da proemo je
obeleena minama. Polukruno su postavljeni maskirani pripadnici policije.
Na sebi imaju crne uniforme i maske na licu. Oponaaju pripadnike zloglasne crne legije
Jure Francetia.
Prolazimo kroz Karlovac koji je potpuno sumornog izgleda. Zimsko vreme i oblanost daju
jo vie sivila i sumornosti tom izgledu.
Prelazimo preko mosta na reci Korani i ulazimo u deo Karlovca Turanj.
Taj deo je jako razruen, gotovo da nema nijedne itave kue. Ne vidi se iva dua.
Na pola puta ka Slunjskim brdima, sa leve strane puta, vidim vojnika u rovu. Na glavi mu
lem sa zvezdom petokrakom. Tog asa sam shvatio da sam izaao iz pakla, da sam doao na
slobodnu teritoriju.
Kada smo se spustili niz Cerovaku stranu, borbeno vozilo koje je vodilo kolonu je stalo.
Komandir vozila je kroz kupolu razvio jugoslovensku zastavu, vozilo je krenulo i zastava se
zaleprala. Milovao je hladni kordunaki vetar. Suze su mi krenule. Nisam ih zaustavljao, da
makar one iz mene iznesu deo bola i tuge koju sam u grudima nosio itavo ovo vreme.

U mestima kroz koja prolazimo gotovo da i nema ivota. Nebrojeno puta sam ovim putem
proao i na mnogim adresama se zaustavljao. Kordun je deo Krajine koji je neizmerno
mnogo stradao od ustake ruke u Drugom svetskom ratu. Vie grobova nego kua. Nema
mesta u kojem nema neko obeleje iz tog vremena. Sada te ljude zovu etnicima. Zovu one
koji nisu ni jednog etnika izrodili, koji se puke latie tada i sada da zatite svoj bioloki
opstanak. Politika ih ne interesuje, do nje ne mogu ni da dou. Nju su u svoje ruke uzeli oni
manipulatori koji na nesrei svog naroda postae uvaeni drugovi i drugarice.
Na raskrsnici puta koji se u Tuiloviu odvaja za Vojni kolona se deli. Jedan broj vozila ide u
tom pravcu do Gline i Petrinje. Mi produavamo dalje. Nemamo vremena ni da se
pozdravimo.
Prolazimo kroz Krnjak lagano kao da e mo stati. Tim tempom ulazimo u Budaku rijeku.
Gledam prema motelu Mie Savia. elim iznad svega da vidim njega ili njegovog oca Jovu ili
malog Jovu, Miinog sina. Nikog ne vidim Tako dolazimo i na Veljun i tamo je sve pusto.
Duanka Sudar nam mae isper njene kafane. Pribliavamo se Slunju. Vidim prve razruene
kue. Prvi tragovi velikih sukoba. Slunj avetinjski izgleda. Izlazimo iz ovog mesta i polako
putem oko izvora Slunjice i sela Slunica dolazimo u Broanac, a potom u Rakovicu. Ve od
Rakovice do Grabovca sve ukazuje da su ovde voene velike borbe. Grabovac se ne moe
prepoznati. Motel je zgarite i ruevina, okolne kue takoer. Sve to ostavlja tragove na
svima nama. O ovome smo samo sluali, a sada vidimo. Prelazimo most na reci Korana i
penjemo se prema hotelu Jezero gde nam je prvo odredite do krajnjeg cilja Sarajeva.
Pred hotel dolazimo u 16,30 asova. Ve je mrak. ekaju nas jo od podne. Susreem se sa
pukovnikom Keleeviem, Mihajlom aranoviem i mnogim drugim dragim ljudima.
Oseanja su pomeana, mnogo pitanja, a odgovore i onako niko ne slua.
U hotelu nema grejanja. Hrana koju su nam spremili se ve ohladila. Pijemo hladan aj i
razgovaramo. Mnogi i ne znaju da na Plitvicama vie nema pripadnika MUPa Hrvatske, pa
pitaju gde se nalaze. U ovakvim situacijama je bolje nita ne govoriti, jer ovek tada
pametnije deluje.
Ta i slina pitanja samo dokazuju da vei broj ne poznaje situaciju, da ne zna to se deavalo
i to se deava.

Prilazi mi jedan mlai ovek u uniformi i pita, da li ga se seam. Gledam i ne poznajem i on
to vidi. Podsea me da je bio u vojnoj policiji. Kaem mu da u doi u Krajinu u kratkom
vremenu i da u ga potraiti da se ispriamo. Srdano se pozdravljamo i rastajemo.
Rasporeuju nas po sobama. Prostorije su neverovatno hladne. Voda u kofama je postala
led. Kako prespavati i pripremiti se za daleki put do Sarajeva.
Ustao sam se oko 4,00 sata ujutro i otiao do automobila da se u njemu malo ogrejem.
Kolona je krenula oko 08,00 asova preko Prijeboja do eljave gde smo se popunili gorivom.
To je trajalo do 10,00 asova. Kreemo preko Izaia i Bihaa u pravcu Bosanskog Petrovca.
Tu je skoro normalna situacija. Kreemo se neto bre nego ranije, ali ovim tempom do
Sarajeva nam treba itav dan. Tako je i bilo. U Sarajevo dolazimo neto posle 23,00 asova.
Ulazimo pred zgradu komande sarajevskog korpusa. Tu je nekada bila komanda 7. armije pa
prostora ima dovoljno.
Kolege nas ekaju, nude nas hranom i piem. Razgovaramo o proteklim vremenima. ude se
da smo tako loe proli u Hrvatskoj. Istovremeno nas uveravaju da se slina situacija u Bosni
ne moe desiti. Kau da su sve preduzeli da se slino ne ponovi. Bili su u krivu. Sve se
ponovilo i gore i tee. Nikakva iskustva i pouke nisu koritene.
Prepotentnost Generaltaba JNA je zauujua. Vidim da imaju plan da sa nama popune
svoje sastave
Dobili smo kancelarije, privremeni smetaj. To su nam i spavae sobe i sve ostalo.
Narednog dana posle podne imam elju da negde izaemo. Idemo nas est na Baariju.
Ulazimo u ainicu Baarija. Restoran je na spratu. Na garderobi nas slui momak sa
fesom na glavi. Ne zna ko smo, jer smo u civilnoj odei. U restoranu ima dosta mesta, jer je
jo rano za guvu, tek je neto iza est navee.
Pijemo i alimo se. Tri meseca nismo nigde bili. Ne znamo ni cene, sve nam je nekako jeftino.
Oko osam poinje muzika. Orkestar je tik uz nas. Pitam konobara, da li je uobiajno da se
poruuju pesme i on potvrdno odgovara. Plaamo pesme deset puta vie od ostalih ne iz
besa nego iz neznanja. Tu vee smo potroili gomilu para, nije vano, ponovo smo roeni,
red je.
Pored mene je sedeo pukovnik Boko Mihajlovi, koji e ostati u Sarajevu kao poslednjem
mestu sluovanja. Ubili su ga dihadratnici Ejupa Gania u Dobrovoljakoj ulici 02.05.1992.
godine.
Narednih dana razmetamo opremu i utvrujemo njenu ispravnost.
Bezbednosna situacija u Bosni i Hercegovini nije bila dobra, nema nieg ohrabrujueg.
Saopteno mi je da u ii u Krajinu u narednih nekoliko dana. Zatraio sam i dobio krai
odmor da odem do Beograda. Do Beograda vozim i pukovnika Vulanovia koji je u
meuvremenu dobio premetaj. Rastajemo se u Lazarevcu gde mu je ivela porodica i nai
putevi se vie nikada nisu ukrstili.


Boravak u Sarajevu

Iz Beograda u Sarajevo vraao sam se 15.12.1991. godine. Da nije bilo jednog dogaaja taj
put ne bih ni spomenuo. Putovao sam sam u putnikom vozilu registarskih oznaka JNA.
Nakon to sam preao most na Drini kod Zvornika i izaao iz grada u pravcu Sarajeva svega
nekoliko kilometara, pokraj puta sam video da stoji svetenik sa veom torbom u ruci. Kako
je napolju bio sneg on se popeo na nanos snega kojeg je ralica napravila i tako meni
omoguio nesmetan prolaz. Stao sam u nameri da ga povezem. On je oklevao najvie zbog
vozila koje je pripadalo vojsci, a njegova i vojna profesija nisu bile sklone jedna drugoj. Ipak
je uao u automobil. Bio je to ovek tridesetih godina isposnikog lica. Ispod mantije lako se
uoavala mrava muskulatura. Odmah sam uoio da se radi o kalueru koji negde putuje.
Razgovor poinje pomalo usiljeno, jer pogledom trai objanjenje za moj postupak
zaustavljanja. Kaem mu da nemam nita protiv svetenika ili bilo koga ko slui Bogu, da sam
stao u dobroj nameri da mu pomognem, jer je napolju oigledno dosta hladno. To to je
vozilo vojno ne menja stvar. Razgovor odmah poinje trenutnom situacijom u Hrvatskoj i
nedvosmisleno tvrdi da je pitanje dana kada e i u Bosni doi do ratnih sukoba. Smireno i
razborito mi objanjava kako naom voljom trenutno upravlja neastivi, da nam mozak ne
funkcionie kao ljudskom biu ve da poprimamo ivotinjske nagone i tako pokuavamo
reiti nastale probleme. Odobravam njegovu priu i pitam ga, da li on nastali rat vidi kao
verski sukob ili kao sukob nacija zbog nereenih nagomilanih problema. On me pogleda i
kae da svega ima po malo i da je to neizbeno na prostoru kakav je SFRJ i da e sukobi tek
poprimiti estinu zbog preklapanja interesnih sfera meu sukobljenim stranama. Svoju priu
zavrio je tvrdnjom da e Bosna ponovo biti poprite velikih borbi i da se na kraju nita nee
reiti.
U Miliima je traio da stanem. Rukovali smo se i poeleli jedan drugom sreu u
nastupajuem periodu. esto puta je srea bila potrebnija od pameti, jer su o daljoj sudbini
odluivali oni koji su se sa njom poigrali, koji su je ignorisali i izazivali.

Po povratku u Sarajevo ekalo me je prvo iznenaenje. Pozvao me je komandant korpusa da
bi mi saoptio nameru da me postave na dunost pomonika naelnika bezbednosti u
korpusu, a ujedno da vidi kako u ja to prihvatiti. Rekao sam mu da dunost neu prihvatiti
bez prisustva pukovnika Keleevia, koji mi je pre nekoliko dana rekao da sam planiran za
odlazak u Krajinu. Uz to rekao sam generalu urevcu da je i general Vasiljevi zvao i ljutio
se na mene to mu se nisam javio za boravka u Beogradu, jer je planirao da me uputi u
Sremsku Mitrovicu radi obrade ratnih zarobljenika u tamonjem logoru.
Uz ovo objanjenje dodao sam da iskustvo iz Zagreba me upozorava kako je u ratu najbolje
biti u umi.
Ispriao sam mu u kratko tok razgovora sa kaluerom i potencirao njegove zakljukje i
predvianja na ta se general nasmejao i dodao:Ako nam politiku budu kreirali neki kao taj
pop onda bi mogli proi i gore.
General me je u uveravao da nemam nikakve razloge za takvo miljenje, jer se situacija u
Bosni i Hercegovini znaajno razlikuje od one u Hrvatskoj i da se nikada ne mogu ponoviti
iste scene, posebno one koje sam ve doiveo. Nije mi jasno kako je mogao takvo ta da

tvrdi, a nekoliko meseci kasnije tok dogaaja u Sarajevu i Bosni e ga na najbrutalniji nain
demantovati.

Pukovnik Keleevi mi je rekao da otpoenem sa pripremama za odlazak u Krajinu i da u na
put krenuti u etvrtak 19.12.1991. godine. Trebao sam da formiram manji tim od 23
oveka, da odaberem opremu i sve drugo za ta procenim da bi mi bilo od koristi na ratitu.
Ve ranije sam imao informaciju da u Lici ima vrlo mali broj aktivnih pripadnika organa
bezbednosti, da gotovo i nemaju nikakvu opremu osim vozila i po neki magnetofon
U Krajini sam trebao, po naredbi, da ostanem narednih 6 meseci, a procenjeno je da u tom
vremenu e se pronai izlaz iz nastale situacije i da e se ratna dejstva okonati.
Nikada nisam doznao ko je to tako planirao i kako su takve informacije preko organa za
moral plasirane do poslednjeg vojnika na frontu. Kakvu tetu i blamau po sve nas je to
imalo ne treba ni spominjati.
Kako je Keleevi mnogo putovao dogovorili smo se da mu referiem 17.12.1991. godine
kako bih imao jedan dan za korekcije i dopunu plana.
Odabrao sam dvojicu operativaca, Rajka Regoju i estok Zlatka. Opreme smo imali u izobilju,
pa sam odabrao opremu za foto, TV, fono i IC snimanje, specijalnu opremu oznaenu kao
sredstva u primeni posebnih metoda rada i niz drugih sitnica.
Na dan referisanja Keleevi je sve prihvatio osim izbora estoka u tim. Bio je izriit da
estok ne moe da putuje, jer je Hrvat i da bi njegova sudbina u Krajini bila neizvesna uz
mogunost da ga srpski ekstremisti likvidiraju, a ja kompromitovan.
Zlatko je bio udljive prirode i vrlo temperamentan zbog ega sam ranije sa njim dolazio u
verbalne duele, ali sam ga izuzetno cenio kao vrednog i iskusnog operativca.
Odluku da ne moe da putuje u Krajinu primio je mirno kao i moje objanjenje razloga. Ni ja
ni on nismo mogli da slutimo koliko su razmeri samovolje i ekstremizma to se pravdalo
lanim patriotizmom i srpstvom. Dolaskom na ratite, iz dana u dan, sam se uveravao u
okrutnost ponaanja pojedinaca i grupa, njihovo srljanje u vlastitu i kolektivnu propast.
Keleevi me je kratko upoznao sa situacijom na ratitu, poeleo mi srean put, a svoj pitolj
INGRAM 9 mm kratki mi je ostavio dok se ja ne snaem.

Tih nekoliko dana provedenih u Sarajevu svakodnevno sam bio u gradu, a na vee u nekom
od restorana, uglavnom na Baariji. Nisam imao nikakve operativne kontakte, jer u tom
gradu nisam ima veza. Ja sam navee izlazio na Baariju. Nita nije ukazivalo
Da e za nekoliko meseci taj grad postati poprite tekih sukoba. Tokom dana u Domu JNA
bila su nekakva informisanja. Realizovana su na nain da je pukovnik Milan Gvero itao i
komentarisao politike informacije pristigle iz Beograda. Ja sam od ranije znao da te
politike informacije niti to govore niti to objanjavaju. Znao sam ko i kako ih piu, znao
sam da u pisanju koriste frizirane informaciej iz raznih izvora i da je sve to na nivou
Sadraja lokalnih novina.

Jedan dan sam otiao u intendantsko skladiete na Butilama, kako bih obezbedio neke
delove opreme koja mi je nedostajala. Iznenadio sam se silno kad sam tamo naao
upravnika, mog starog poznanika, majora Envera Zejnilagia. Nisam ga dugo video, ali
su ostale uspomene na dane kada smo provodili vreme zajedno.
Pozvao me je u kancelariju. Tu smo uz kafu i rakiju razgovarali o svemu. Njega je veoma
interesovala situacija kroz koju sam proao u Hrvatskoj. Priao sam samo fragmente.

Raspitivao se za zajednike poznanika i prijatelje, pokazivao znakove nervoze dok sam
priao.
Rekao sam mu da odlazim u Krajinu, da mi treba oprema, jer ne znam to se tamo deava.
Dao mi je nekoliko kompleta nove maskirne uniforme, svu pripadajuu opremu uz to i niz
sitnica koje su bile namenjene za jedinice specijalne namene. ak sam se iznenadio ta sve
ima u skladitu. Rastali smo se kao prijatelji. Nikada se nismo vie videli niti sam
ja bilo ta uo o njemu.
Kad su u komandi videli ta sam sve doneo iz Butila nisu verovali. Pitaju, ko mi je dao i ja
kaem, Enver. Gledaju me i ne veruju, kau, Enver je ubre. Ne pitam zato?, jer ne elim da
ujem. Na tome se sve zavrilo.

Na put sam kranuo sa Regoja Rajkom 19.12.1991. godine oko 08,30 asova u nadi da e mo
se vratiti i pre isteka 6 meseci na koliko su nas po naredbi slali u Krajinu.
Vreme je bilo maglovito, hladno sa malo snega. Nadao sam se uspenom putu na dan Svetog
Nikolezatitnika putnika.
Dan na koji smo putovali u Krajinu bio je znaajan i po injenici da je Skuptina SAO Krajina
proglasila Republiku Srpsku Krajinu.
Krajina je drava bez obzira to je nije niko priznao.


DOLAZAK U KRAJINU

Kretali smo se pravcem: Sarajevo Travnik Jajce Klju Bosanski Petrovac Biha.
Sa velikim uzbuenjem smo se pribliavali granici Bosne i Krajine. Interesovalo nas je kako
izgleda ulazak u novu dravu, kakav je ambijent na granici, vlada li nekakvo svearsko
raspoloenje i sl.
U mestu Velagii na putu izmeu Kljua i Petrovca bili smo oko podne. Hoda sa minareta
poziva vernike na podnevnu molitvu. Selom dominira zelena boja, sve vee graevine imaju
zeleni krov ime vizuelno pokazuju svoju odanost Alahu.

Proavi Petrovac malo smo se odmorili u jednoj kafani. Biha deluje mirno. Nita ne govori
da je u neposrednoj blizini front, da se ratuje. Prolazimo kroz Biha u pravcu Izaia.
Kada smo napustili Izai, odmah iza japanske krivine u pravcu Likog Petrovog Sela nalazi
se punkt vojne policije 6. like divizije. Tu je otprilike i granica sa Bosnom i Hercegovinom.
Sam punkt izgleda jadno i oskudno napravljen. Policajci vie lie na obine vojnike nego na
vojne policajce. Oprema na njima je arolika. Postupaju vrlo grubo i na taj nain ele
pokazati kako su profesionalni u vrenju slube. Proveravaju papire kao da imaju mogunost
provere. Sve je preputeno sluaju i srei. Mirno posmatram i razmiljam o onome to me
eka. Prvi kontakt sa zaviajem ravan je katastrofi i potpunom razoaranju. Pokuavam da
otklonim rune misli i pitam policajca, koliko imamo do Plitvica mada sam vrlo dobro znao
koliko jo ima vonje. On se sada trudi da mi to vernije opie put, da je put bezbedan i da
imamo jo petnajstak kilometara do cilja. Pitam ga, kojoj jedinici pripada i on odgovara, da je
to vojna policija 6. like divizije. Znai, od danas kad primim dunost ja u im biti
pretpostavljeni stareina.
Na Prijebolju ponovo policijska kontrola, ali ovde su policajci starije godite i posao obavljaju
krajnje profesionalno. Malo sam korigovao ranije steen lo utisak u nadi da je to
pojedinaan sluaj.
Na Plitvika jezera u naselje Mukinje stigli smo oko 14,3o asova. U organu bezbednosti
operativne grupe nekoliko poznatih likova. Naelnik je potpukovnik uput Nikola, koji je iz
Beograda upuen u Krajinu. Roen je u Korenici. On nije izuzetak. Svi pripadnici JNA koji su
roeni na teritoriji Krajine morali su biti upueni na ratite. To je bila odluka Vrhovne
komande OS, po kojoj sam i ja upuen u Krajinu.
Uslovi za rad su prilino skueni. Radne prostorije su u jednom stanu koji se koristi i za rad i
za smetaj ljudstva.
Detaljnije upoznavanje sa bezbednosnom situacijom smo ostavili za naredne dane.
Zaduujem opremu i traim da me neko otprati do Korenice kako bih se javio na dunost u
estu liku diviziju.

U Korenicu sam doao neto pre 18,00 asova. U toku su bile pripreme za dnevno
referisanje komandantu divizije. Komandant divizije je bio pukovnik Savo Jurasovi. O njemu
sam ranije uo mnogo lepih pria i iskreno sam se radovao susretu s njim.
Kada sam uao u prostoriju za referisanje video sam starijeg oveka, prilino asketskog
izgleda, nagnutog iznad karte obostranog rasporeda snaga. Panju su mi privukle njegove

velike, ekinjave obrve. One su krasile mudre ljude, pa sam se nadao da je i Savo mudar
oficir, koji e svojim znanjem i mudrou uspeno voditi diviziju.
Kasnije sam se uverio da je Jurasovi i dobar i mudar i sposoban oficir.
Do njega je stajao pukovnik Bogdan Krtini, naelnik taba divizije. Njega sam poznavao jo
od 1979. godine iz Rijeke. Glasio je za dobrog oficira, izvrsnog poznavaoca taktike i
operatike. Sa njim sam se srdano pozdravio i tako napravio prvi korak ka otopljavanju
odnosa, jer su me svi u prostoriji nekako udno gledali. Bio sam meu njima najmlai, pa je
verovatno i to pobudilo njihovo interesovanje. Poeli su da mi prilaze i da se pojedinano
upoznajemo. Nikoga nisam poznavao, a vei broj ve je bio u penziji, pa su sada reaktivirani.
Osim izuzetaka, komanda divizije je delovala kao dom staraca koji se nalaze u likim
planinama i na sveem vazduhu radi oporavka. Ta poetna slika i misao koja mi se tom
prilikom javila narednih dana samo je produbljena i potvrena. Bilo je tu stareina sa
suprugama od kojih su neke bile angaovane u komandi, a druge su jednostavno pratile
supruge, plele i heklale da im proe vreme.

Moj prvi radni dan poeo je odmah posle javljanja i predstavljanja u komandi. Referisanju je
prisustvovao kapetan Mileti Milan, jer ja jo nisam bio spreman za to poto nisam u
potpunosti vladao situacijom.
U kancelariji koju su mi dodelili nalazila su se i dva kreveta. Na jednom od njih hrkao je brkat
ovek u uniformi potpukovnika. Nikada ga nisam video. Probudila ga je galama. Ustao je i
pita me , ko sam? Kada sam mu rekao ko sam, on je ustao i predstavio se kao potpukovnik
Beir Dragan i da e biti kod mene u organu kao pomonik za obavetajne poslove. Malo
smo razgovarali i vidim da je pre rata ve bio penzionisan i da je vraen kao dobrovoljac.
Fasciniralo me je njegovo izvanredno poznavanje situacije na bojitu, poznavanje ljudi i
prilika, a posebno zakulisanih igara, spletki i podmetanja. Takav ovek mi je trebao i
obradovao sam se poznanstvu s njim.

Komanda divizije bila je smetena u zgradi optinskog komiteta SKH u Korenici. U
neposrednoj blizini nalazila se zgrada SUPa Korenica u kojoj se nalazio i detaman dravne
bezbednosti iz Knina. Slubom u Korenici rukovodio je Bruji MilanMio, bivi radnik centra
dravne sigurnosti iz Gospia. U Kninu naelnik slube bio je Duan Orlovi, iskusan
operativac slube Centra iz Splita.
Sve do 02,00 asova sam razgovarao sa kapetanom Miletiem, potpukovnikom Beirom i
pukovnikom Krtiniem. Jurasovi je otiao na Plitvice kod generala Banjanina, koji je bio
komandant operativne grupe.
Trudio sam se da to bolje i paljivije sasluam sagovornike kako bih sutranji dan doekao
kolikotoliko spreman za rad.
Pria je bila isprepletena kazivanjem o stanju u diviziji, rasporedu jedinica prema
neprijatelju, popuni i problemima, ali i sa priama o tome kako se ponaaju predstavnici
lokalne civilne vlasti to znaajno oteava komandovanje.
Upozorili su me, da se na stareine JNA gleda sa podozrenjem, da ih pojedini predstavnici
vlasti anzivaju komunjarama, crvenim i slinim runim imenima.
Nisam mogao da verujem da sam doao u sredinu u kojoj nisam dobrodoao u kojoj me
unapred oslikavaju kao crvenog i komunjaru i da u imati velikih problema u radu, jer mi
se nee verovati, moja zapaanja nee imati potrebnu snagu jer nisam izvorni srpski kadar
koji je pre 17.08.1990. godine iskazao svoje protivljenje novoj hrvatskoj politici i
rukovodstvu koje kreira i sprovodi tu politiku.

Naredna dva dana, 20. i 21.12.1991. godine, proveo sam u upoznavanju stanja na teritoriji.
6. lika divizija formirana je 24.10.1991. godine.
Na prostoru Like ratzna 6. brigada nije imala osnov za razvoj, jer se komanda nalazila u
Karlovcu, a rasformirana je pri preustrojstvu 5. Armije u 5. Vojnu oblast. Sastavi te divizije
podeljeni su izmeu rijekog i zagrebakog korpusa.
Pod uticajem jednog broja generala iz Beograda koji su rodom iz Like, nametnuto je ime 6.
lika divizija, jer se raunalo sa tradicijom i imenom i u krajnjem, da nee biti problema sa
popunom. Divizija je bila popunjena ljudstvom sa prostora optina Donji Lapac, Korenica,
Plaki i delimino Otoac i Gospi.
Divizija je ula u sastav Operativne grupe3 (OG3) koja je formirana sredinom novembra
1991. godine od IKM Rijekog korpusa koje je zadejstvovano nakon uskrnjih dogaaja 1991.
godine, kada je dolo do oruanog sukoba pripadnika MUPa Hrvatske i milicije SAO Krajina.
Pored snaga i sredstava iz Rijekog korpusa i 6. like divizije u sastav OG3 ule su sledee
jedinice: mehanizovani bataljon 4.okbr, oklopni bataljon 329. okbr, 2. taktika grupa, dva
haubika diviziona. U logistikom pogledu OG je bila oslonjena na pozadinsku bazu Kninskog
korpusa.

esta lika divizija se sastojala od tri brigade. 1. lika brigada u irem reonu Bruvna.
Popunjenost jedinice se kretala izmeu 2025% uglavnom od dobrovoljaca. Brigada nije
uvoena u borbe i nalazila se u rezervi.
4. lika brigada nalazila se u irem reonu Udbina. KM brigade bio je u krugu fabrike SAIT
na Udbini. Brigada je uestvovala u borbama oko Gospia i u napadu na selo anak kojeg je
osvojila 10.12.1991. godine, ali ga je u naredna 23 dana ponovo izgubila.
2. lika brigada je bila razmetena u irem reonu Vrhovina sa osnovnim zadatkom da zatvori
pravac napada HV OtoacVrhovineKorenica.
Brigada je imala ratno i borbeno iskustvo.
Sve jedinice sam obiao. Ni u jednoj nije bilo profesionalnog organa bezbednosti.
U 1. brigadi dunost naelnika bezbednosti vrio je Dozet Milan, penzionisani sekretar SUPa
Gospi. ovek dobrih karakteristika, ali rad u jedinici koja je popunjavana dobrovoljcima iz
Srbije je bila izazov, jer su dolazili ljudi svakojakih osobina. Bilo je vrlo upadljivo da znaajan
broj dobrovoljaca budu pripadnici romske manjine, pa sam odmah posumnjao u princip
dobrovoljnosti. Bio sam potpuno u pravu, jer kroz nekoliko razgovora koje sam obavio, bilo
je jasno da su ljudi nasilno dovedeni, da je znaajan broj njih u sukobu sa zakonom i sl.
Dakle, ta brigada je bila na popisu, ali potpuno neupotrebljiva ak ni u rezervi. Tako se
odrala do 15.01.1992. godine kada je rasformiranjem 6. like divizije i ona nestala.

Na Udbini u 4. likoj brigadi poslove bezbednosti obavljao je kapetan Kalanj ore. On nije
bio operativac ve pravnik, ali se uspeno nosio sa bezbednosnim problemima kojih je bilo
na pretek. Ti problemi su bili specifini, prouzrokovani ratnim dejstvima i ueem ljudstva u
borbama oko Gospia i u anku.
Stanje je bilo optereeno neverovatno velikim brojem krivinih dela krae u zoni izvoenja
borbenih dejstava. Kralo se sve to je dolo kome pod ruku. Selo anak je u potpunosti
opljakano. Sve je odneto ili odvezeno i niko nita nije znao niti se moglo emu ui u trag.
Kalanj mi je ispriao priu o prebacivanju stada od oko 400 ovaca iz anka na Udbinu. Uz put

je nestalo, ukradeno ili prodano 390, a samo je 10 doterano na Udbinu. obani koji su stado
terali nisu imali nikakvo valjano opravdanje ili objanjenje.
Saoptena mi je i informacija da se u pojedinim ugostiteljskim objektima na Udbini i Korenici
prodaju predmeti bele tehnike, televizori, sitan alat i pribor. Stoka je prodavana u Bihau,
Drvaru, Grahovu i Bosanskom Petrovcu.
Neverovatno da niko nita nije preduzeo da se takve pojave spree i poinioci kazne. tavie,
nije postojao nijedan valjan dokument koji opisuje to stanje, koji ga osuuje ili nekom
nadlenom prijavljuje.
Tada sam shvatio da zapravo nema ni kome to da se uini. Vojni sud nije osnovan, sudovi
opte nadlenosti na teritoriji nisu radili, a i da jesu ne bi preuzimali predmete sa vojnom
problematikom.

U Vrhovinama je stanje bilo znatno povoljnije. Tamo nije bilo odgovornog lica za poslove
bezbednosti, pa sam odmah odredio da kapetan Mileti preuzme tu dunost.
Jedinica je bila popunjena domaim stanovnitvom ojaano delom okb u oekujuem rejonu
Babin Potok i artiljerijskom grupom.
Na prostoru Vrhovina komanda brigade je imala velikih problema u postojanju grupe mladih
ljudi koje je predvodio Predrag Baklaji. Baklaji je u poetku formiranja vojnih sastava bio
postavljen za komandanta brigade. Osnovni kriterij bio je njegovo oskudno vojno znanje
koje je stekao u toku jedne godine kolovanja u vojnoj koli iz koje je isteran zbog slabog
uspeha. Boljih od njega nije bilo.
On je oko sebe okupljao i do 40 mladih ljudi iz Vrhovina i okolnih sela. Tog dana, 21.12.1991.
godine video sam deo te grupe ispred pote u Vrhovinama. Delovali su kao meksiki
desperadosi. Baklaji je nosio lovaku puku skraenih cevi krate i jo nekolicina, a ostali
uglavnom automatsko oruje. Ljudi su im se sklanjali sa puta.
Bili su strah i trepet za mesno stanovnitvo. U nikakvim borbama sa snagama HV nisu
uestvovali. Njihova herojstva su bila progon i likvidacija metana hrvatske nacionalnosti,
koji su ostali na prostoru Krajine, pljaka njihove imovine i verc ukradenom robom.
Pritapske jedinice komande divizije bile su delimino razvijene i popunjene.

Narednog dana 22.12. bio je Dan JNA. Bez obzira na tok dogaaja komanda divizije je
odluila da obelei taj dan kako je bila praksa.
Sveanost je zakazana za 12,00 asova u garai kue Predraga Price zv. Prego, koja nam je
sluila i kao trpezarija.
Nakon to je zavren oficijelni deo sveanosti u prostoriju je uao porunik, komandir
izviake ete, dobrovoljac iz Jagodine. Doao je do mene i traio da izaem ispred kue, jer
ima neto vano da mi saopti.
Sav usplahiren i nervozan rekao mi je, da je jedna izviaka grupa iz sastava njegove ete u
reonu Lipova Glavica iznad iroke Kule, pronala veu gomilu leeva koji su delimino
prekriveni snegom, pa se taan broj ne moe pouzdano tvrditi. Moe se tvrditi da u gomili
ima lica srpske nacionalnosti, jer su izviai doneli linu kartu koja glasi na prezime
Kuzmanovi.
Moj voza Paska Predrag koji je stajao u blizini odmah ree da se sea tog prezimena iz
Gospia, jer se jedan policajac tako prezivao i da je bio rodom od Banjaluke. Pogledao sam u
linu kartu. Pisalo je mesto roenja Prnjavor. Nema sumnje da se radi o istom licu.
Obavestio sam pukovnika Jurasovia o informaciji koju sam primio nakon ega je on sve
prisutne pozvao da se raziu ne objanjavajui razloge za takav poziv.

Taj dan bilo je i suvie kasno za preduzimanje bilo kakvih akcija, pa je odlueno da se na lice
mesta izae narednog dana, 23.12.1991. godine.

Narednog dana, kako smo mislili, nije se moglo doi na lice mesta, jer su pripadnici hrvatske
vojske otvorili vatru na nau jedinicu koja je krenula radi obezbeivanja uslova za vrenje
uviaja na licu mesta.
Mada je do kontakta sa neprijateljom dolo u prepodnevnim asovima odluili smo da akciju
ne nastavljamo dalje, jer ne bi mogli prevesti leeve to nam je bilo u planu.


Prvi podaci o masakru u Gospiu

Odluili smo se za akciju 24.12.1991. godine na badnji dan ljudi rimokatolike vere, uz
pretpostavku da e panja sa hrvatske strane biti znatno slabija zbog velikog praznika.
Da bi obavili dokumentovanje zloina to valjanije obuio sam Nikolu Tepavca da rukuje TV
kamerom. On je pre rata radio u SUPu Korenica, bio je inspektor i poznavao je tehnologiju
vrenja uviaja.
Iz iroke Kule smo pokrenuli sa nekoliko traktora i prikolica u koje smo planirali da
utovarimo leeve.
Pri dolasku na lice mesta prizor je bio jeziv. Niko od nas nije imao priliku do tada da na
jednom mestu vidi toliki broj beivotnih tela. Gomila blago prekrivena snegom sakrivala je
24 lea Srba iz Gospia.*Neki nisu prilazili, neki su povraali. Nikola tekom mukom snima taj
prizor. Vreme neumitno tee. Poinjemo utovar u traktorske prikolice. Leevi su oteeni
pokuajem paljenja. Lice mesta obraujemo na brzinu. Bilo je vidljivo da su leevi
dopremljeni iz pravca Peruia i da likvidacija nije obavljena na mestu gde su pronaeni.
Prilikom utovara leeva prisutni su poeli sa prepoznavanjem. Bio je tu optinski tuilac po
prezimenu Bulj, ve spomenuti policajac Kuzmanovi, majka i kerka... Leevi su na tom
mestu vie od mesec dana. Prilikom utovara od trupla se odvajaju ruke i noge. Svi smo u
oku, na rubu leleka, nemoi i besa. Glas se ne uje, zanemeli od uasa kojeg smo videli,
lagano kreemo ka irokoj Kuli i mesnom groblju. Na groblju smo odloili leeve do
okonanja postupka obdukcije i identifikacije.
Po dolasku u Korenicu pregledao sam snimak u prisustvu vie lica. Snimak nije bio posebno
dobar, ali je pokazivao ta se desilo.

* Krajem septembra 1991. iz sklonita zgrade zvane Uglovnica, naoruani i pod maskama,
upali su pripadnici MUP i ZNG. Prema podacima jugoslovenskog Komiteta za zloine, to su
bili Ivica Roi, zvani Roka ili Bijeli Vuk, Martin Matija, zvani Irfan, eljko Bolac, eljko igi
i Miroslav Petri, koji su u nepoznatom pravcu odveli i potom likvidirali najmanje 34 Srba. No
koju Srbi u Gospiu i Karlobagu sigurno nikada nee zaboraviti je ona izmeu 16. i 17.
oktobra, kad je u ovim mestima uhapeno i najverovatnije ubijeno najmanje 123 ljudi.

Spisak 170 lica srpske nacionalnosti koji su u jesen 1991. godine ubijeni u Gospiu.

Mane Baji, Todor Banjeglav, Danica Bara, Radovan Bara, Duan Bara, Nikola Bai,
Ankica Begi, Stojan Bogdanovi, Ilija Bogi, Jovo Bogi, Rade Bogi, Milica Bogi, Jovanka
Bogi, Jovo Boi, Rade Boi, Slavko Buni, Dane Bulj, Anica Bursa, Borka Vrane, Dragica
Vrane, Duanka Vrane, Milan Vrane, Nada Vrane, Rastislav Vrani, Anica Vujnovi, Anka
Vujnovi, Braco Vujnovi, uro Vujnovi, Ilija Vujnovi, Iso Vujnovi, Jovo Vujnovi (roen
1941), Jovo Vujnovi (1935), Milan Mile Vujnovi, Milan Vujnovi (1971), Mile Vujnovi
(1925), Momilo Vujnovi, Sofija Vujnovi, Boja Vunjak, Milan Vunjak, Neboja Vunjak,
Nikola Gaji, Marija Gnjatovi, Grozdanovi, Mile Grujii, Zorka Desnica, Radmila Dikli,
uro Dobrota, Branko Dragani, Milka Dragani, Dragan akovi, oko uki, Marica uki,
Sava uki, Milan akula, Smilja akula, Milan Ivanievi, Nikola Ivanievi, Branko Ivanevi,
Nedeljko (Igli) Igri, Milica Jankovi, Stevo Jankovi, Vaso Jelini, Milun Jovii, Milojko
Joki, ore Kalanj, Mirjana Kalanj, oka Kalem, Perica Kalini, Simo Kljaji, ore Kneevi,

Milan Kovaevi, Nikica Kovaevi, Milorad Kordi, Dane Korica, Neo Krajnovi, Milica
Krajnovi, Milka Krajnovi, Simo Krajnovi, Branko Kuzmanovi, Mio Kupreanin, Petar
Lazi, Sofija Lonar, Duan Mazinjanin, Kosovka Maljkovi Krikovi, Momilo Mandi, Ankica
Mari, Boro Mari, Pajo Mati, Milan Mai, Milivoje Mai, Nikola Mai, Radovan Mai,
Soka Mai, Marija Mievi, Nikola Mievi, Stevo Milankovi, eljko Mrki, Milo Naprta,
Vlado Narani, Mihajlo Nikoli, Iso Obradovi, Mileva Orlovi, Milo Orlovi, Miodrag
Ostoji, uro Pavlica, Janko Pavlica, Milan Pavlica, Milorad Pavlica, Nada Pavlica, Nikola
Pavlica, Soka Pavlica, Milan Pavlovi, Milka Pavlovi, Anelka Panteli, Milan Panteli,
Mirjana Panteli, Ljubica Panjevi, Lukica Pejnovi, Milan Pejnovi, Mio Pejnovi, Ilija Peut,
Nikola Pjeva, Braca Plea, Duan plea, Milan Plea, Mile Plea, Boko Popovi, Boja
Potkonjak, Branko Potkonjak, Milica Potkonjak, Milka Poua, Duan Radakovi, Mile
Radakovi, Pantelija Radi, Gojko Radmanovi, Milica Radmanovi, Petar Radmanovi, Anka
Radovi, Dragan Radovi, Bogdan Rajevi, Mile Rajevi, Dragan Raki i njegova supruga i
kerka, Milan Reli, Petar Svilar, Nikola Serdar, Boja Smiljani, Milan Smiljani, Stanko
Smiljani, Ljubo Stani, Jelena Stani, Marija Stani, Radmila Stani, Jovan Stankovi, Bogdan
Stojanovi, Nikola Stojanovi, Boko Tomii, Duanka Trifunovi, Ljubica Trifunovi, Pajo
opi, Vid Uzelac, uro Uzelac, Gojko Hini, Momilo ipi, Veselinka ipi, Milan ubeli,
Branko tuli, Bogdan uput.

Kasetu smo na zahtev iz Beograda odmah poslali avionom i snimak je isto vee objavljen na
TV dnevniku.
Obdukcija i identifikacija je obavljena na aerodromu Udbina od strane grupe patologa VMA.
Nama je ostao teek deo posla da pronaemo ko je to uradio, poimenino i po funkciji koju
je imao u Gospiu i u Hrvatskoj.
Zloin se desio u Gospiu 16,17. i 18.10.1991. godine i jedan je od najgorih tokom itavog
rata u Hrvatskoj.

Fotografija snimljena na groblju iroka Kula.


Idejni tvorac akcije etnikog ienja Gospia bio je Tihomir Orekovi, a egzekutor Mirko
Norac i jedinica kojom je komandovao.
Krizni tab u Gospiu, koji je ujedno bio i tab HDZ, je sve Srbe u Gospiu oznaio kao ostatke
srboetnike bande koje treba likvidirati i tako Gospi oistiti. Oni su nakon preuzimanja
kasarni u Gospiu, Peruiu i Otocu doli do znaajnijih koliina oruja i municije, pa je na
ratitu dolo do izjednaavanja odnosa snaga.
Zloini su poinjeni i u napadu na kasarne u spomenutim mestima, a posebno u Gospiu.
Koristei tu situaciju ZNG i naoruani lanovi HDZ su uspeli u potpunosti da odbace srspske
snage iz istonih delova Gospia i u celini stave grad pod svoju kontrolu. Napetost u gradu je
bila izuzetno velika i krizni tab na elu sa Orekoviem traio je povod da se obraunaju sa
licima srpske nacionalnosti, koji su ostali u Gospiu. Svi, bez obzira na spol, prethodno
ponaanje i delovanje, su oznaeni kao peta kolona i osuenio na likvidaciju kao
neprijatelji Hrvatske. O planovima i namerama kriznog taba u Gospiu, Zagreb je doznao
krajem septembra po dve linije.
Prva, stranakom linijom HDZ i delimino HSP i, linijom MUPa do tadanjeg ministra policije
Ivana Vekia.
Veki je o tome izvestio Vladu, a informisan je i Tuman lino. Reakcije nije bilo, niko nije
rekao uradite to, ali niko nije ni reagovao da se blagovremeno smire tenzije i otkloni
opasnost po civilno stanovnitvo srpske nacionalnosti.
Videvi da nema reakcije iz Zagreba, Orekovi nareuje akciju. U noi 16./17.10.1991.
godine u Gospiu je uhapeno oko 150 lica srpske nacionalnosti od ega 46 ena.
Plan je bio da se likvidacija prikrije, da se nestanak lica pravda na razliite naine, a posebno
priama da su napustili Gospi i Hrvatsku, da su pokuali bekstvo na etniku stranu i sl. Deo
leeva je planiran za spaljivanje u kreani u Likom Leu, ali i sami planeri i egzekutori su bili
zateeni brojem uhapenih lica. Likvidacija je obavljena na vie mesta po Velebitu, a grupa
koja je pronaena kod Lipove glavice je prikazana kao grupa koja je pokuala bekstvo u
Krajinu, te da su stradali izmeu linije dodira hrvatske i srpske vojske.
Ustupanjem ovih podatak pretpostavljenoj komandi na zadatak je bio zavren.
Posle rata pokrenut je krivini postupak protiv odgovornih lica, ali je to suenje pretvoreno
u farsu, pa i pored izreenih presuda smisao pokretanja postupka nije postignut i itav sluaj
je i danas nerazjanjen.

Zloinac Mirko Norac, alkar iz Sinja. Srpski krvnik iz Gospia.


Dolazak Nove 1992. godine u komandi divizije obeleilo je nekoliko dogaaja. Jedan od njih
je, da e biti potpisano primirje sa Hrvatskom. Sve jedinice su upozorene na mogunost
napada s fronta, jer e se primirjem priznati faktiko stanje, odnosno dostignuta linija na
frontu. Imajui u vidu dosta loe stanje u jedinicama na prednjoj liniji strahovali smo da ne
izgubimo deo teritorije to bi kasnije bilo nemogue vratiti.
Predvianja su se obistinila, jer su snage hrvatske vojske 31.12.1991. godine otpoele napad
du itave linije fronta. U trenutku otpoinjanja napada nalazio sam se u Babinom Potoku
kod komandanta oklopnog bataljona. Napustio sam Babin Potok i vratio se u Korenicu.
Prema informacijama koje dobijamo uglavnom se vode artiljerijski dueli. Osmatranica na
brdu Hum koja dominira dolinom ne registruje nikakve pokrete peadijskih ili motorizovanih
sastava.
Pono smo doekali u mrtvoj tiini. Delovala je vea nego obino, a to je uvek tako da posle
velike grmljavine tiina deluje potpuno umirujue.
Tako je poela 1992. godina.


NESLOGA I MEUSOBNA SPORENJA

Dana 27.12.1991. godine pozvao me je pukovnik Jurasovi i saoptio, da budem spreman u
12,00 asova za sastanak koji e biti odran sa predstavnicima iz Knina. Dodao je kako ta
delegacija treba da izrazi svoje neslaganje sa dotanjim tokom dogaaja u ratovanju protiv
Hrvatske, ali nije govorio ko e initi tu delegaciju i koliko e ona lanova imati.

Bio sam spreman za sastanak i pre 12,00 asova, jer me je vrlo interesovalo ta e se govoriti
na sastanku, koja e to neslaganja biti izneta, ko su ljudi koji to ine i, da li su nekakve
delegacije upuene i u druge jedinice.

Delegacija od tri lana pojavia se u zgradi neto pre 12,00 asova. inili su je: David Rastovi,
predsednik optine Donji Lapac, Simo Dubaji iz Knina i major Milo Cvjetianin, naelnik
taba TO Korenica.
Na sastanku, bez kurtoaznog uvoda, Rastovi je odmah zapoeo svoju tiradu napadom na
generale iz Beograda pod ijim patronatom je formirana 6. lika divizija, koja do sada , po
njemu, nije opravdala svoje postojanje, nije nita uinila da se teritorija Krajine proiri na
Gospi i Otoac, da je divizija popunjena raznim komunjarama, izdajnicima i loim oficirima,
koji su svojim ponaanjem i nestrunim komandovanjem doprineli da se izgubi Gospi, da
jedinice imaju nedopustivo velike gubitke i sl. U vie navrata Rastovi je spominjao ime
generala Danila eelja, koji navodno u Beogradu predvodi grupu generala poreklom iz Like,
koji sa distance povlae poteze ne poznavajui pravo stanje stvari.
Rastovi je naglasio da se ljudi vrlo slabo i nevoljko odazivaju na mobilizacijske pozive samo
iz razloga to ne vole komunizam i jedinice sa komunistikim predznakom. Zakljuio je, da 6.
lika divizija u najskorije vreme, ne due od 15 dana, mora promeniti svoje ime, jer u
protivnom oni su spremni da formiraju diviziju Kralj Petar.
Jurasovi se nije suprotstavljao niti je traio neka objanjenja niti se pravdao, pa je
mogunost komunikacije znaajno oteana i sastanak je priveden kraju.

Cvjetianina sam poznavao sa akademije i kada je sastanak zavren, ispred prostorije iz koje
smo izali, on me je pozvao da zajedno sa Dubajiem i Rastoviem odemo do hotela, koji se
nalazio u neposrednoj blizini komande.
Poziv sam prihvatio i zajedno smo doli do hotela. Unutra nas je doekalo nekoliko ljudi koje
prethodno nikada nisam video, a ni njihova imena, koja su mi saoptavali prilikom
upoznavanja, nita mi nisu znaila.
Posle kraeg kurtoaznog razgovora, koji je bio neka vrsta upoznavanja, povedena je ustra
rasprava, ponajvie, o tome kako treba ratovati, da ovo do sada nije pravo, da je izbor
komandanata lo, da svaki od njih ima neki svoj interes npr. General Vladimir Banjanin
nee da upotrebi avijaciju zato to u Otocu ima kuu, pa se plai da ne bude sruena, da
komandanti brigada na frontu ne poznaju situaciju, da nisu domai ljudi i ne razumeju prave
razloge i sutinu nastalog sukoba i sl. Posebno je estok bio Rastovi, koji je bio ogoren na
dogaaje u i oko Gospia od augusta meseca pa na ovamo, da je kasarna u Gospiu
izgubljena neijom krivicom u viem rangu komandovanja, da je bataljon sastavljen od
metana optine Donji Lapac pretrpeo velike gubitke na Gospiu zbog loeg komandovanja i

sl. Za pripadnike 6. like divizije je rekao da su i suvie zadojeni komunistikom ideologijom,
da oficiri u diviziji gue nacionalni bunt i ponos srpskog naroda u Lici i, da su sve to razlozi
zbog kojih su traili sastanak sa komandantom divizije pukovnikom Jurasovi Savom.
U toku razgovora u salu je uao penzionisani general Bori, koji je bio vidno pod uticajem
alkohola, kao i dvojica ljudi u njegovom drutvu. Nisu nas ni pogledali. Seli su u neposrednoj
blizini i mogli su da uju o emu se pria, da se ukljue u razgovor, ali to nisu inili.
Pitao sam Rastovia zato ovo to meni pria nije rekao Jurasoviu, a on mi odgovori, da
Jurasovi sve to dobro zna, da je dobar ovek, ali nemoan na sadanjoj dunosti da bi bilo
ta mogao da promeni.
Vidim da je Rastovi vrlo dobro obaveten, da svojom elokventnou, vetim koritenjem
istina, poluistina i lai moe biti vrlo ubedljiv u svom nastupu.
U daljem toku razgovora ja sam postao njegov objekat interesovanja. Pitao me je gde sam
roen, o porodici, kada sam doao u Korenicu i sl. Ono to sam odgovarao, Cvjetianin je
potvrivao, a bilo je oigledno da Rastovi veruje Cvjetianinu i da mi nee praviti probleme
u radu.
U toku razgovora pridruila su nam se dvojica pripadnika slube dravne bezbednosti
Krajine. Jedan od njih je bio Duan Vlaisavljevi zv. Bavar kojeg sam poznavao, a drugi se
predstavio prezimenom Kora. Njihov prilazak naem stolu legendirali su pozdravljanjem sa
Rastoviem i ostalima, ali za kratko vreme kroz razgovor su poeli da pokazuju znatielju i
simpatiju prema meni. Taj oseaj prepoznavanja namere sagovornika sam izgradio kroz
prethodni viegodinji rad sa ljudima, to se i u ovom sluaju pokazalo kao ispravna procena.
Ono to tada nisam znao bilo je, da su Vlaisavljevi, Kora, a kasnije i Spase evi imali
zadatak, da uestalo kontaktiraju sa mnom, da prouavaju moju linost, razmiljanja o
trenutnoj situaciji, ukupno gledanje na rat i srpskohrvatski sukob, da ocene moje politiko i
nacionalno opredeljenje, koliko sam spreman ii daleko u borbi Srba za nacionalno
osloboenje i u tom kontekstu, kakva su moja nacionalna i verska oseanja, kao i sve drugo
na osnovu ega bi mogli doneti konanu odluku i proglase me svojim ili da me odbace,
etiketiraju i, na kraju proteraju iz Krajine.
Nisam znao ni ko su oni koji vladaju stanjem u Krajini, zvanino ili iz senke, nisam znao
kako izgleda hijerarhija i ko je taj kojem se veruje i kome se podnose izvetaji.

Sastanak u hotelu nije ni zavren, jer smo zapravo zapoeli raspravu o temama koje e itavo
vreme rata dominirati u meusobnim odnosima, stalno optereivati i onako sloenu
situaciju pitanjima odanosti, izdaje, prevare i zakulisanih igara.

Sa Cvjetianinom, Dubajiem i Rastoviem otiao sam kod predsednika optine Korenica
Boka Boania. To je bila prilika da se upoznam sa ovekom ije ime je bilo vezano za
gotovo sve dogaaje proteklih dve godine. I dobre i loe.
Boani je bio veoma sumnjiav prema svim pripadnicima aktivnog sastava JNA koji su bili
angaovani u Krajini, pa ni ja nisam bio izuzetak. Smatrao je to nunim zlom koje se mora
trpeti radi ostvarivanja konanog cilja oslobaanje Krajine. Vrlo upadljivo je bilo njegovo
obraanje Cvetianinu i nain meusobne komunikacije. Jasno se videlo da su u potpunosti
na talasnoj duini, ali nikako nisam mogao da znam kako je to postignuto. Iz tog primera i
jo nekih drugih videlo se da ipak prihvata stareine pod svoje okrilje samo je trebalo
pronai formulu kojom se dolazi do njegove naklonosti. Kasnije, do njegovog naputanja
Krajine 1993. godine sastajao sam se sa Boaniem vie puta, javno i tajno, sami ili u
prisustvu drugih lica. Kako budu tekli dogaaji tako u se osvrtati na te sastanke. Mogu rei

da je u mnogo emu bio u pravu, ali metode koje je primenjivao nisu bile dobro odabrane,
pa ak neadekvatne i za tako sloene prilike kao to je rat.

Do Nove 1992. godine u Korenici sam upoznao sve one koje sam trebao upoznati. Sekretara
SUPa Korenica Dragievia, naelnika Veselinovi Dragu, naelnika detamana SDB Bruji
Milana i veinu njegovih operativaca kao i mnoge druge.
Sve institucije su nekako funkcionisale osim optinskog suda. Za sudove opte nadlenosti
kakav je bio sud u Korenici nije me udilo, ali da nije formiran vojni sud, a ratuje se vie od
pola godine nije bilo nikakvog opravdanja. Postojao je vojni sud u Banja Luci, ali njegovo
postojanje se nije osealo, mnogi nisu ni znali da postoji.
Mnogi dogaaji ostae trajno nerazjanjeni, jer ni policija ni sud nisu postupali po zakonu.
Ostae tajna mnoge pogibije za koje se apatom prialo da su likvidacije, a pripisivane su
licima koja su, s druge strane, bili predstavnici zakona i vlasti na terenu.
Sagovornike na tu temu bilo je teko pronai i u Korenici i na Plitvicama, posebno meu
onima koji su ranije bili angaovani u Nacionalnom parku. Objekti u parku su bili znaajno
devastirani, neki od njih pretvoreni u objekte za smetaj vojnika i opreme, poev od Spomen
doma 6. like gde se nalazila komanda OG3.
Direktor Nacionalnog parka bio je Stevo Samolov. U sredini je vaio kao kadar SDS kojeg
favorizuje Boani na ije inzistiranje je i postavljen za direktora. Samolov je bio rodom iz
Bijele Rijeke gde je iveo u oevoj kui sagraenoj iznad same Bijele rijeke na kojoj su
Samolovi decenijama imali vodenicu.
Vie puta sam ga poseivao na toj adresi, jer je bio zahvalan sagovornik i vrlo dobar
poznavalac prilika, a i irih tema.
On je zapoeo vrlo interesantnu temu istorije Plitvikih jezera iz posebnog ugla. Moji kasniji
sagovornici to su proirivali, dopunjavali, delimino osporavali i demantovali. Meutim, kako
god bilo, jasno se moglo videti da postoji vekovna borba za Plitvika jezera i da je i tu jedan
od kamenova spoticanja i srpskohrvatskog nesporazuma, svae i sukoba.


Plitvika jezera

Na prostoru izmeu Male Kapele i Like Pljeivice, smestila su se Plitvika jezera u
stepenastom nizu, koje ukupno gledano, predstavlja izvorino podruje reke Korane.
Sabor Narodne Republike Hrvatske je 08.04.1949. godine Zakonom proglasio Plitvika jezera
nacionalnim parkom.
Odreeno je da to podruje obuhvata delove kotara Titova Korenica, Otoac, Slunj i Ogulin.
Nacionalni park se prostire na 19462 hektara od ega na ume otpada 15715 hektara, vode
217 hektara i 3530 hektara na panjake i seoska naselja.
Biseri Nacionalnog parka su 16 jezera, podeljenih na gornja: Proansko jezero, Ciginovac,
Okrugljak, Batinovac, Vir, Veliki i Mali Jovinovac, Galovac, Milino jezero, Gradinsko jezero,
Veliki burget i Kozjak, te donja jezera: Milanovac, Gavanovac, Kaluerovac i Novakovia
brod.
Jezera se pune vodama Crne i Bijele rijeke koje stvaraju zajedniku maticu u selu Plitviki
Ljeskovac i ulaze u Proansko jezero.
Pored ove dve reke ima niz manjih potoka, a vei je potok Plitvica, koji se na kraju svog toka
rui u Novakovia brod i pravi slap visok 76 metara. Vode potoka Plitvica sa vodom iz
Novakovia broda spajaju se u Sastavke i obarazuju reku Koranu.

Iznad izvora potoka Plitvica podignuta je vila Izvor koja je u prvobitnoj nameni bila
odreena kao jedan od rezidencijalnih objekata Josipa Broza Tita i Sabora Hrvatske, ali kako
je objekat vrlo sabo koriten prenet je u vlasnitvo Nacionalnog parka.

Jezgro Nacionalnog parka ine stara naselja Konarev Kraj, Bijela Rijeka, Crno Jezerce,
Uvalica, Ljeskovac, Miri tropina, Plitvica, orkova Uvala, Prijeboj, Korana, Serti Poljana i
novonastala naselja Jezerce i Mukinja.
Pre rata potpuno pusta sela bez i jednog stanovnika bila su naselja Konarev Kraj, Miri
tropina, Crno Jezerce i orkova uvala.

Tokom rata opustela su sela Serti Poljana i Korana ije stanovnike su proterali, kue
devastirali i imovinu opljakali pripadnici raznih jedinica koje su se pojavljivale pod
komandom TO Krajina ili operativnih sastava JNA. Selo Korana je zapaljeno 1993. godine iz
protesta pojedinaca zbog neaktivnosti jedinica UNPROFORa na zadacima zatite ivota i
imovine stanovnika Krajine. Neposredan povod za paljenje sela bio je napad hrvatske vojske
iz pravca Gospia ka Graacu, poznatiji kao operacija Medaki dep.
Srbi su nastanjivali sva sela osim orkove uvale, Korane i Serti Poljane. inili su veinski
narod na tom prostoru i to je bio problem kojeg je trebalo reiti i promeniti nacionalnu
strukturu stanovnitva. Sve to se deavalo pod okriljem socijalistikokomunistike vlasti u
Hrvatskoj, pod okriljem politike SKJSKH, proklamovanih vrednosti NOB bratstva i
jedinstva, ravnopravnosti i zajednitva svih naroda i narodnosti u SFRJ.
Nekome je smetala kohezija srpskog nacionalnog korpusa na tom prostoru i povezivanje
severnih i junih delova Hrvatske u kojima je veinsko stanovnitvo bilo stanovnitvo srpske
nacionalnosti.
Taj proces nije bio vezan samo za Nacionalni park ve i ire, sa krajnjim ciljem smanjenja
broja Srba u Hrvatskoj do snoljive granice tolerancije koja ne sme prelaziti 56% od
ukupnog broja stanovnika u Hrvatskoj.

Evo nekoliko injenica do kojih sam doao kroz razgovore sa vie lica u periodu od tri godine,
a koje potvruju napred izneto.
U vreme socijalistike vlasti i socijalistikog drutvenopolitikog ureenja, to su bile
zabranjene i kanjive teme, pa se niko nije ni usuivao o tome priati, a naroito ne, aliti se
nadlenim politikim i partijskim organima, ni javno ni tajno.
Pokuaji da se za Liku obezbedi politika autonimija u Hrvatskoj sredinom sedamdesetih
godina po inicijatore se zavrilo tragino i potpuno ih je diskreditovalo, to do dananjih
dana nije ispravljeno niti ima volje da se to uini.

Neto pre donoenja Zakona kojim se Plitvika jezera proglaavaju Nacionalnim parkom,
tadanji ministar policije Hrvatske Stevo Krajai dobio je zadatak da na irem prostoru
Plitvikih jezera pronae lokaciju za gradnju vile koja bi bila namenjena za odmor i posebne
aktivnosti Josipa Broza Tita Predsednika FNRJ.
Detaljnim pregledom terena iz vazduha i kopnom odabrana je lokacija na oko 2 km jugo
zapadno od sela Plitvica iznad izvora istoimenog potoka.
Investitor je bio Sabor Hrvatske, a gradnja vile voena je pod ifrom 99 koje ime su neki
metani koristili i kasnije. Jakov Blaevi je bio u svojstvu najodgovornije osobe za gradnju
mada je Stevo Krajai bio glavni operativac.
Sve radove je izvodila manja grupa strunih ljudi,ininjera, tehniara i raznih majstora, a sva
potrebna radna snaga je regrutovana nasilnim mobilizacijama, aktivnostima policije i UDBe
na terenu i zatvorima. Radovi su trajali do 1953. godine.
Tadanja UDBa je dobijala zadatke da pomae u pronalaenju raznih vrsnih majstora. Tako
npr. Glavni inenjer na gradilitu trai vrsnog tesara na 23 meseca. UDBa pronalazi takvog
na terenu, optuuje ga za neto to nema veze s njegovim ponaanjem i kanjava onoliko
koliko je potrebno njegovo angaovanje na gradilitu.

Objekat je tako temeljito graen da ne postoji mogunost njegovog ruenja pojedinano ve
samo sa brdom na kojem je sagraen i koje dominira iznad izvora potoka. Neto iznad

potoka sagraen je objekat za smetaj elektoagregata, pa je vila i u pogledu napajanja
elektrinom energijom bila autonomna.
Kada je objekat zavren u zidarskim radovima i krenulo se u zavrne radove unutranjosti
vile, glavni inenjer je za izradu vrata, prozora i podova traio hrastovo drvo sueno
najmanje sedam godina.
Krajaiu je sugerisano da takvo drvo moe pronai na terenu samo u ve sagraenim
objektima gde je hrastovina glavni graevinski matrijal. Takvi objekti su se uglavnom nalazili
u ruralnim sredinama, pa je drava bila prisiljena da na terenu izmilja svakojake probleme
kako bi imala opravdanje za nasilno iseljavanje itavih sela. Od njihovih kua izdvajani su
kvalitetni delovi, rezane daske raznih profila i upuivane u zatvorske stolarske radionice
Golog otoka, Lepoglave i Gradike. U revnosnosti izvravanja ovog zadatka se preteralo, pa
je obezbeeno znatno vie matrijala od traenog. Od vika je uraen nametaj kojim je
opremljena vila i niz privatnih vila raznih drugova i drugarica koji su u to vreme bili
personifikacija drave i vlasti. Igrom sluaja i sam sam bio korisnik takvog nametaja kojim je
bila opremljena vila Jakova Blaevia na Plitvikim jezerima.
U toj aktivnosti srueno je dosta objekata na irem podruju, ali u i Hrvatskom Zagorju i
Podravini gde su ljudi imali porodine objekte izraene od hrastovog drveta. Od ove akcije i
poasti nisu bili zatieni ni Srbi ni Hrvati.

Po zavretku vile postavljeni su vrlo visoki bezbednosni kriterijumi uvanja i zatite objekta.
Postavljen je poseban reim kretanja i zadravanja na tom prostoru, a stranim dravljanima
je bio zabranjen blii pristup.
Vila je bila kapaciteta oko 80 korisnika i u prvoj verziji sa jednim apartmanom, a kasnije dva.
Prilikom prvog boravka u vili Tito i Jovanka su se posvaali, pa je odmah odlueno da im se
apartmani razdvoje.
Tito je vilu koristio 23 puta, jer mu se nikako nije svialo mesto, niti ambijent vile. Tako je i
izjavio da ne eli vreme da provodi u baraci, posle ega nikada vie nije doao.

Ve krajem pedesetih godina 20. veka je odlueno da se na prostoru severno od Plitvikih
jezera gradi veliki vojni poligon. Na planiranom prostoru nalazilo se vie naselja iskljuivo
nastanjenih srpskim stanovnitvom, a dominirala su naselja Moila i Toboli.itav prostor
planiranog poligona nalazio se na teritoriji optina Ogulin i Slunj.
Zbog gradnje poligona prekinuta je drumska veza izmeu Slunja i Plakog i definitivno
razbijen nacionalni srpski korpus na dva dela, priblino granicama zamiljenih i nuenih
kotara Knin i Glina.
Vrlo mali broj metana se preselio u oblinja naselja koja nisu bila obuhvaena iseljavanjem,
dok ih je veina napustila zaviaj i preselila se najveim delom u Vojvodinu.
Iseljavanje je trajalo gotovo 10 godina i samo najhrabriji su pruali otpor, ali su na kraju
popustili i napustili zaviaj. Od objekata koji ukazuju na prisustvo pravoslavnih stanovnika na
tim prostorima ostale su ruevine crkve u Moilima i groblja sa po kojim nadgrobnim
spomenikom.
U tom procesu izmene demografske slike i nacionalne strukture na prostoru Hrvatske
znaajno su obuhvaena i sela Slunica, Tepavci, a druga manje. Tako je u optini Slunj
veinsko stanovnitvo postao hrvatski narod.
Postojao je plan da se poligon proiri i na sela Lika Jesenica i Skrada, a sela Sborsko i Kuselj
da se pripoje optini Titova Korenica ime bi se i u toj optini smanjila dominacija srpskog
stanovnitva koja se u to vreme kretala preko 95%.

Selo Skrada je iseljeno, a od drugog dela plana se odustalo iz meni nepoznatih razloga.

Na prostoru Nacionalnog parka voena je takva politika, koja je, u krajnjem, trebala da zatre
svako spominjanje srpskog imena na tim prostorima. Pod okriljem politike zatite okolia i
sadrenih barijera na kojima poivaju jezera trebalo je pronai nain da se naselja sa srpskim
stanovnitvom onesposobe za normalno funkcionisanje ukidanjem saobraajnica,
prodavnica, pote, kole i svega drugog na emu poiva jedno naselje.
Najtee je proao Plitviki Ljeskovac, koji je bio i najvee naselje i za ije ime se vezuju prvi
poeci turizma na Plitvikim jezerima. U Ljeskovcu je sagraen prvi hotel vlasnitvo Mihajla
Delia Srbina rodom iz tog sela.

Plitvicki Ljeskovac

Dugo godina jedan od putokaza prema Plitvikim jezerima bila je i eleznika vozna karta na
kojoj su Vrhovine pisane uz ime Plitvikih jezera. Pota i kola u Ljeskovcu su ukinute
sredinom ezdesetih godina. Plan je bio da se od Ljeskovca napravi etno selo sa rezervatom
za preostale Srbe, koji ni po koju cenu nisu hteli da napuste vekovna ognjita.

Prema kazivanju veeg broja sagovornika nosioc tog zloinakog projekta bio je ing. Josip
Movan, kojeg su kreatori izmene nacionalne slike na tim prostorima pronali i doveli iz
Mrkoplja u Gorskom Kotaru, gde je radio u tamonjoj umariji.
On je bio autor koncepta novog pejzanog ureenja parka koje je obuhvatalo i izgradnju
jednog vetakog jezera iznad Plitvikog Ljeskovca koje bi nastalo pregraivanjem Bijele
rijeke. To sedamnaesto jezero se trebalo protezati do pod Konarev Kraj, ali je imalo i
posebnu namenu. Njegovom izgradnjom u potpunosti bi nestalo selo Bijela Rijeka,
komunikacija prema Babinom potoku i Vrhovinama bi bila potopljena vodom, a Ljeskovac bi
se naao pritenjen izmeu tog jezera i Proanskog sa nikakvom perspektivom za opstanak.

To je bio zlikovaki pothvat oveka koji je bio poznat po svojim nacionalistikim stavovima i
razmiljanjima obavijenih u oblandu nauke o zatiti okolia i novih reenja u nacionalnom
parku.
Priali su mi, da je poetak nalivanja doline vodom i formiranje vetakog jezera izazvalo
gnuanje i onih najokorelijih nacionalista i srbomrzaca, pa je posle nekoliko godina brana
sruena i sva voda istoena u Proansko jezero. Imao sam priliku da obilazim taj prostor
posle isputanja vode. Ne znajui o emu se radi, mislio sam da je taj prostor doiveo
svojevrsnu kataklizmu.
Takvo ponaanje niim nije sankcionisano niti se ko smeo aliti.
Nova naselja Mukinja i Jezerce su potpuno neprirodno postavljena i odmah, na prvi pogled,
vidi se da je to nasilno napravljeno sa nekom loom namerom. Mnogo bolje lokacije,
posebno uji Krevina, nisu uzimane u obzir jer je trebalo uspostavljati novo naselje sa
dominacijom stanovnitva koje je dovoeno sa strane kako iz Hrvatske tako i Bosne i
Hercegovine.
Taj problem osporavanja prisustva Srba na Plitvikim jezerima, njihovim zaslugama za
izgradnju i ouvanje tog bisera prirode, imenima jezera i drugih geografskih pojmova iz kojih
se nedvosmisleno moe videti uticaj i prisustvo Srba, istican je i u 19. veku sa namerom
izmene imena.
Verovatno najdalje u tome otiao je hrvatski pesnik Ivan Trnski u svojim Jezerkinjama gde
se jasno vidi pokuaj izmene narodnih imena jezerima, slapovima, peinama i okolnim
brdima.
Najbolji odgovor Trnskom dao je Jovo Uzelac zv. Kuburica, guslar u narodnoj pesmi koju
prenosim u celini:

Da brat Ivo sam ne bere slavu,
Evo i ja muim svoju glavu;
Ne muim je , to pjevati ne znam,
Ve ga alim, to vremena nemam;
Siromah sam, kola ne izuih,
Teaki me evo posao mui!
Ovu pjesmu ba pjevam u umi,
Gdje je pjesnik otvorene umi,
Ba u umi, u zelenu trnju,
Da je kome drugom, zapjevao bi crnju!
Ali neu, kad je to Hrvatu,
Po krvi nam roenom bratu.
Braa jesmo, moj pjesnie Ivo!
Al u pjesmi ne govori krivo
Od Plitvice , od srpskije sela,
Od jezera i divnije vrela.
Kad si brate one pjesme pisao,
Tada tebe ne poslui misao,
Jer ti pjesme nisu jezgrovite,
Nit su proza nit su stihovite.
Sluaj, Ivo, a dobre sam volje,
Tvoju pjesmu da pjevam bolje!
Sluaj mene, srpskoga guslara,

Bog i meni dade neto dara.
Pa e uti, Boja ti je vjera,
Od starine ija su jezera!
Sluaj, Ivo, oul rei krivo:
Tu gdje voda odsvakuda vari,
Tu se nai naselie stari;
Jer iz sela bjeae u gore,
Od Turina gdje se branit more;
U to vrijeme borei se s Turci
U planini ivjee ka vuci.
Gdje hajduka bjehu kanabita,
Tu gospodska sad su pristanita!
Najprva je ona Crna Rijeka,
to no tee iz planine Kika,
I s njom vrela zdruila se mala,
S Rijekom majkom, pa divota prava!
Jezero se u jezero lije,
Krasna uma iznad njih se vije
Te divote na daleko nije!
Voda hui, krajem popljuskuje,
Barka plovi, a pjesma se uje;
A slapovi tuku sa visine,
Samo, brate, uivaj miline!
Gospotina ee se po hladu,
Te miline nemaju u gradu:
ista zraka i ume zelene,
Gdje no cvjetak u ladu ne vene;
Silne mome u grmu se kriju,
A djetii za njima se viju!
O Kozjae, sve ovo je po ali,
I tebi su Srbi ime dali,
Stari Srbi, srpski kalueri,
to ivjee na ovim jererima,
U peini gdje se legu vile,
to su Srbu posestrime bile!
Tu je kaluer stari srpski bio,
I svoj vijek u peini vio;
A ne fratri niti kanonici,
Ni steklii, ni turski dervii!
Pa i danas, boja ti je vjera,
Tu je peina srpskog kaluera!
Kakvo njojzi ime e te dati,
Kako e se od sad ona zvati?!
to je nae, to vama ne damo,
A za vae grabit se ne znamo!
Vi slavite jednog Periia;
A kuda e stotinu Grbia?

I jo drugih tu ima plemena,
Al im neu sada brojiti imena.
Al dok traje ovijeh planina,
Divna Kika i Lumbardenika,
I jezera i srpskih plemena,
Ta se nee mjenjati imena!

Sve do 1990. godine ove i mnoge druge prie, priale su se apatom i u drutvu
najpoverljivijih.
Mnogi su progovorili nudei dugogodinje tajne na uvid nama koji smo iveli u zabludama,
uljuljakni blagodetima ivota koje nam je nudilo socijalistiko samoupravno drutvo
jednakosti i pravinosti.
Nije sluajno to su se prvi oruani sukobi MUPa Hrvatske i pripadnika milicije SAO Krajina
odigrali upravo na Plitvikim jezerima. Ima vie simbolike u tome, a mesto je paljivo i
perfidno birano.
Kako je govorio akademik Jovan Rakovi, Srbi kada vole, a neko im tu ljubav uzima ili
osporava, burno i emotivno reaguju. Plitvika jezera su vekovno srpsko ognjite koje im
naoruani redarstvenici pokuae oteti i zato su reagovali burno i emotivno. Padoe i prve
rtve i sa jedne i sa druge strane. Rajko Vukadinovi sa srpske i Josip Jovi sa hrvatske strane.


VREME PRIMIRJA

Kako je zaivelo primirje potpisano u Sarajevu na frontu gotovo da i nema nekih zbivanja, pa
koristim svaku priliku da se to bolje upoznam sa situacijom na terenu i u jedinicama.
Tako je neto delovalo loe i pretee unutar nas samih, ali nikako nisam nalazio odgovore na
pitanje, ta bi to moglo da bude.
U samoj jedinici posebnu panju mi privlai veliki broj predratnih policajaca iz SUPa
Korenica, koji su preli u jedinice JNA. S druge strane, SUP nije imao dovoljno kvalitetnih i
kolovanih policajaca za vrenje slube na terenu, pa se odmah uoavao problem i hteo sam
nai odgovor.
Prve informacije sam dobio od mog zemljeka Milana Mie Pavlice, koji je kao rezervni
stareina u vojnoj policiji mobilisan u Rijeci, jo pre izbijanja ratnih sukoba. Znali smo se iz
vremena mog slubovanja u Rijeci. Imali smo dovoljno meusobnog poverenja i potrebne
otvorenosti da neoptereeni raspravljamo o bilo kojem problemu, pa tako i o ovom koji je
mene interesovao.
O policajcima mi je ispriao da su oni kolektivno napustili SUPa zbog neslaganja sa
tadanjom politikom koju je vodio SDS, ali da je to odmah iskrivljeno i promenjeno u tvrdnju,
da oni podravaju politiku koju proklamuje nova hrvatska politika elita, da su izdajnici i sl.
Svakako da su pojedinano imali neke manje grehove, propuste i promaaje, ali nije stajala
tvrdnja da se radi o izdajnicima i ljudima koji ne ele da se bore za svoju zemlju. Dalje me je
upoznao sa injenicom da su za loe stanje u itavoj Lici najodgovorniji Boko Boani i
Ljubica olaja, a posebno kada je SUP u pitanju. Naime, Ljubiin suprug Milan Javorina je bio
planiran za dunost sekretara SUPa Korenica i da se na tom planu neto izjalovilo, pa je
doveden drugi ovek. Gospoi olaja Ljubici se stavljalo na teret, da je ona zapravo inicijator
pobune policajaca i da je na taj nain slala poruke Boaniu, da on ipak nije apsolutni vladar
u Korenici.
Taj meusobni obraun i netrpeljivost Boania i olaje odvijao se preko sudbina tih ljudi i
jo mnogih drugih, pa je to oteavalo i onako lou situaciju na terenu.

U toku razgovora Pavlica mi je prvi ukazao na frapantan podatak kojeg je ranije uo, da je u
Krajinu planski i smilljeno, ubaeno preko 100 bivih policajaca MUPa Republike Hrvatske i
da se neki ve nalaze na rukovodeim mestima u Krajini. Po toj informaciji, jo u vreme dok
je ministar unutranjih poslova bio Josip Boljkovac, izvrena je selekcija oko 100 policajaca
srpske nacionalnosti, koji su svoju lojalnost Hrvatskoj trebali iskazati na nain da
dobrovoljno odu u Krajinu i tamo na razne naine vre opstrukciju odbrane, ire lane i
uznemirujue vesti i glasine, podstiu na defetizam i bezperspektivnost odbrane, perfidno
opisuju Hrvatsku kao superiornu u nastalom sukobu, rade na pronalaenju istomiljenika i
lica koja nisu za ratnu opciju sa Hrvatskom i na taj nain ukupno da utiu na loe stanje u
organizaciji odbrane. Prema ovom opisu oni su trebali da rade i postupaju kao organizovana
peta kolona.
Verovao sam da je tako ili da moe da bude tako, ali ni jednog valjanog podatka u tom
pravcu nisam imao do ovog razgovora. Bio je to podatak koji e me okupirati do kraja rata,
koji e me navoditi i dovoditi u razne situacije i iskuenja.

Tokom rata smo dolazili do razliitih podataka koji su potvrivali tvrdnju da meu nama
deluje organizovana peta kolona, ali se prava istina pokazala tek padom Krajine. Tada e taj
podatak dobiti na svojoj teini i biti dokazan kao potpuno taan, ali na alost kasno.

Pokuaji da se pred vojnim sudom u Beogradu razjasne neki sluajevi nije uspeo iz razloga
to drava Srbija i njena vojska nije htela da se mea u dogaaje koji su se odnosili na
Krajinu, pokuavajui na taj nain da dokae, kako ona nije bila umeana u ratni sukob niti
eli o tome da raspravlja. Sva objanjenja su se mogla svesti na sledeu tvrdnju: Republika
Srbija nije uestvovala u ratu, nije sprovodila nikakvu nedozvoljenu delatnost na svojoj
teritoriji niti je dozvoljavala da se takva delatnost sprovodi od strane treih lica. Na osnovu
takve konstatacije nema ni uporita za pokretanje bilo kakvog sudskog procesa kroz ije
voenje bi to trebalo dokazivati.

Pored ove informacije Pavlica me je savetovao kako da se ponaam, jer pripadnici JNA nisu
bili posebno omiljeni, optuivani za slom Jugoslavije, pokuaje ouvanja SKJ kroz formiranje
SKPJ, da pripadnici JNA u Krajini se nalaze na istom zadatku kao i spomenuti policajci, dakle
da zajedniki delujemo u pravcu da na politiki ili neki drugi nain dovedu Krajinu u poziciju
da bude integrisana u pravni i politiki sistem Hrvatske. Apsolutni vladari i istinski borci za
srpsku stvar smatrani su lanovi SDS i u tom pravcu nije smelo biti sumnje niti pogaanja.
Vreme i dogaaji e pokazati koliko je to bila lana slika stanja i koliko je vodeih ljudi
tadanjeg SDS a kolaboriralo sa neprijateljem i traili sebi nain da i posle rata ostanu u
Hrvatskoj, bez obzira na konani rezultat.
Sedeli su na dve stolice i diktirali situaciju na terenu upirui prstom u druge kako na njih niko
ne bi obratio panju.
Pitam Pavlicu, da li njemu sve ovo lii na podmetnutu priu sa krajnjim ciljem da nas sve
posvaaju, da nas rasteraju i da li bi to mogao biti deo scenarija tih koje je Boljkovac poslao
u Krajinu? On slee ramenima, nita ne govori, jer nita nije ni mogao da kae. Tek smo bili
na poetku. Na kraju ga pitam, da li je sa nekim razgovarao o ovome to je meni poverio, a
on odgovara da nije, da je to skoro uo, a da je imao nameru da iznese informaciju, ali mu se
za to nije ukazala prilika, jer su svi u nekakvoj urbi i imaju prea posla. Zavrio je reima da
je bio problem i meusobnog poverenja, jer se plai sa svakim da razgovara o takvim
sadrajima. Na tome smo zavrili razgovor i, umesto da imam odgovor na pitanje zbog kojeg
sam razgovarao, ja sam sebi otvorio niz drugih pitanja, vrlo ozbiljnih i profesionalnih na
kojima je trebalo isto tako profesionalno raditi.

Veliki problem je bilo informisanje po hijerarhijskoj liniji u okviru same slube. Nije bilo vie
jasno postavljenih zadataka, teita u radu niti povratnih informacija u vezi nekog
bezbednosnog problema. Stvorio se takav utisak kao da nikoga nita ne interesuje i ako
neto uradi, dobro si uradio, ako ne, nikom nita.
Ono to je pobuivalo posebnu panju kod mene bilo je osiono i drsko ponaanje pojedinaca
u samoj slubi, koji su sebi dali za pravo da oni odluuju i presuuju o stanju na teritoriji i za
koga oni ustvrde da je dobar ili lo po tom pitanju vie nije bilo diskusija.
U takvom ponaanju prednjaio je Duan Smiljani i nekoliko operativaca iz grupe koju je on
vodio. On je smatrao da se nalazi u kategoriji prvoborca da su njegove zasluge nemerljive
u organizovanju odbrane Krajine i da je sada pitanje dana kada e se te zasluge naplaivati
inovima i odlikovanjima.

Imao sam priliku da vidim i drim u rukama papir na kojem je katoliki svetenik iz Drenika
pisao izjavu vlastitom krvlju. Znao sam da je posle zauzimanja Drenika i Vaganca ostao iv i
sada, kome je trebalo da svoj patriotizam tako iskazuje? Doznao sam da je izjavu od
veleasnog uzimao Platia Slobodan i to sam napisao kao informaciju traei objanjenje
postupka, odnosno upute, da li je to neki novi manir i da li i ja trebam na takav nain da
radim?
Nekoliko dana iza toga na mene se svalila itava lavina kritika zbog spominjanja tog sluaja i
slobode da sumnjam u nekoga ko se toliko rtvovao za srpsku stvar, a nije imao nikakve
posebne razloge da se tako ponaa, jer je mirno mogao da sedi u Zagrebu ili negde u
inostranstvu.
Mirno sam sve to posmatrao i razmiljao da su upravo to situacije kojima sami sebi seemo
granu na kojoj sedimio i da e nas takvo ponaanje potpuno diskreditovati.

Drugo to je privlailo panju kod informisanja bilo je, da se posebno trae podaci o licima
koja deluju sa pozicija etnitva, koja se ponaaju kao etnici ili da se sa njima identifikuju
kroz odevanje.
Navodno da je te podatke traila uprava bezbednosti mada nikada nisam video nekakav
dokument kojim bi se postavljali takvi zadaci. Meutim, jedan susret sa generalom
Vasiljeviem u aprilu 1992. godine jasno mi je rekao da su takvi zahtevi postavljani. Kratko
smo razgovarali i tada mi je on, onako uz put rekao, da ne zna koliko e pomoi u
konsolidovanju odbrane Krajine, ali pouzdano zna da e krajinicima izbiti etnitvo iz glave.
Bilo mi je jasno da su od njega dolazili zahtevi i ranije da se identifikuju grupe i arita koja
deluju sa tih pozicija.

Omiljena krilatica Boka Boania bila je juri na generaltab. Posle ovog razgovora sa
Vasiljeviem shvatio sam u emu je problem. Stanje na teritoriji koje je diktirala politika SDS
je bilo u potpunoj koliziji sa onim to se mislilo i kreiralo u Beogradu. Gotovo da nije bilo
dodirnih taaka, a samim tim nije bilo nikakve anse da delujemo kao organizovana snaga i
da se nalazimo na zajednikom zadatku. rtve takvog stanja bili su neobaveteni ljudi na
terenu ili oni koji su iveli u stalnoj zabludi da neto znaju, a iza lea im se vodila politika
koju oni nisu hteli shvatiti ili je nisu razumeli. U jedinicama na raznim dunostima, a posebno
na dunostima u organima za politiki rad i moral, angaovani su istaknutiji bivi lanovi SKJ,
lanovi optinskih komiteta i sl. dok gotovo nijedan iz SDS koja je bila kreator dravne
politike. Nije im se verovalo, jer je kriterijum bio mirnodopski, onaj koji je koristila JNA.
Politika SDS je smatrana politikom koja deluje sa pozicija unutranjeg neprijatelja, jednako
kao to to sa hrvatske strane ini HDZ i neke druge stranke desne orjentacije. U takvim
okolnostima nije bilo udo da dolazi do meusobnog optuivanja, etiketiranja,
omalovaavanja i vreanja i da teini zadaci organizacije odbrane trpe zbog takvog stanja.

U takvim okolnostima je trebalo raditi na vie frontova, pruiti komandovanju kvalitetne
podatke, omoguiti njegovo funkcionisanje spreavanjem snaga koje su direktno atakovale
na komande i zadovoljiti profesionalni pristup poslu da dominiraju poslovi i zadaci iz
delokruga rada organa bezbednosti.

Razjanjavajui razloge masovnog naputanja SUPa Korenica od strane policajaca obavio
sam i druge razgovore. Sutina je bila u potpunoj neobavetenosti osim da se moraju
opredeliti: ili Hrvatska ili Krajina, a nikakva pitanja nisu bila dozvoljena. U jednom periodu

zgrada SUPa je bila prolazna adresa za mnoga lica koja su od jednom dobila ovlaenja, koji
su privodili, zatvarali, tukli i prebijali koga su stigli i kako su stigli. Ne elei da u svemu tome
uestvuju kolektivno su dali otkaz i preli pod komandu JNA, gde su rasporeeni u jedinice
vojne policije.

S duge strane, tim ljudima, policajcima pripisivane su razne optube i, kada su novo utoite
pronali u jedinicama JNA, bio je to jo jedan razlog vie da se JNA i njeni preipadnici oznae
imenom izdajnici, a time i svi koji su svojom voljom, dobrovoljno ulazili u njen sastav.
Ta netrpeljivost prema JNA bila je prisutna do njenog postojanja 27.04.1992. godine, a
ukupno negativan stav prenet je na Vojsku Jugoslavije i tako do pada Krajine 04.08.1995.
godine.
Vidna netrpeljivost na svim nivoima bila je izmeu pripadnika vojske, s jedne strane, i
pripadnika milicije Krajine, s druge strane. Ta netrpeljivost kulminirala je 1994. godine kada
je Milan Marti postao predsednik Krajine i odmah po inauguraciji, smenio komandanta
vojske generala Mila Novakovia.
Mnogima je smetalo to ja nisam imao te probleme u dnevnoj komunikaciji sa
predstavnicima civilne vlasti u Krajini ukljuujui i organe unutranjih poslova. Svaki organ u
Krajini bio mi je dostupan i nikada nisam osetio problem u toj komunikaciji ili da mi je bilo ko
osporio pravo da koristim resurse tih organa.
Na alost, takvo stanje usloavalo je i onako teku situaciju u Krajini i nepovratno sve nas
vodilo u propast, koja je dola padom Krajine

U takvoj aktivnosti sagledavanja i izuavanja stanja u Krajini zetekla me je informacija koja je
stigla iz Vrhovina, da je nedaleko od mesta, kod zaseoka Ivanevii pronaeno nekoliko
leeva, uglavnom starijih ljudi.
Bilo je vrlo udno da informacija dolazi od strane pripadnika 2. brigade, a ne milicije koja je
postojala u Vrhovinama. Kod spomenutog zaseoka pronaeno je 7 leeva, jedan pored
drugog u neposrednoj blizini, i jedan malo dalje. Bilo je oigledno da su ljudi ubijeni tokom
kretanja. Utvreno je da su lica hrvatske nacionalnosti, da su iz sela Dabar, da su nasilno
povedeni u zatvor u Korenicu pod sumnjom i optubom da rade protiv interesa Krajine. Do
zatvora nisu nikada stigli, ubijeni sredinom oktobra 1991. godine na mestu gde su i
pronaeni njihovi leevi. Neko je naredio, a neko izvrio zloin nad njima samo zato to su
Hrvati i to su im deca i sva druga rodbina u Hrvatskoj.
Na mestu pogubljenja identifikovani su posmrtni ostaci:

1. RAJKOVI KAJA, roena 1919. godine,
2. RAJKOVI JOSO, roen 1937. godine,
3. RAJKOVI Dane STIPE, roen 1938. godine,
4. RAJKOVI Marka STIPE, roen 1932. godine,
5. RAJKOVI RUA, roena 1936. godine, Stipina supruga,
6. BIANI Marka SLAVKO, roen 1931. godine, i
7. BIANI Slavka MARKO, roen 1958. godine.

I u ovom sluaju zid utnje. Svi znaju sve i niko nee nita da kae. Sve se svodi na
monstruoznu tvrdnju, da je sve to normalno u ratnim okolnostima. Smatrao sam da takve

pojave nisu normalne, da su to zloinaki postupci pojedinaca i manjih grupa i, da e mo na
kraju svi imati tetu zbog takvog ponaanja.
Istraujui ovaj zloin doao sam do podataka da je zloin poinjen od strane paravojne
grupe koju je predvodio Predrag Baklaji iz Vrhovina.

Dana 11.10.1991. godine na benzinskoj pumpi u Velikoj Gorici ubijen
je: VLAISAVLJEVI Rade STEVO, roen 1952. godine u Dabru.
Ubijen je na radnom mestu, prodavac na BP "INA", Velika Gorica.
Postoje osnovi sumnje da je ubistvo izvrio KRZNARI JOSIP zv. "JOJO" iz Dabra zbog
odmazde. Mjesni odbor HDZ Dabar je raspolagao podacima da je Vlaisavljevi Stevo aktivista
SDS u Zagrebu i da ima kontakte sa organima bezbednosti JNA.
Prije ubistva, Vlaisavljevi je primio vie poruka sa pretnjom da e biti ubijen, ali tome nije
pridavan poseban znaaj.
Ovo ubistvo nije rasvetljeno.

Nakon ovog ubistva u Zagrebu, krajem oktobra 1991. godine u Dabru je ubijen BIANI
GRGA, penzionisani milisioner SUPa Otoac.Ubijen je zbog odmazde i kolektivne paranoje,
manije gonjenja i proganjanja, pa je u takvim okolnostima bez ikakvih dokaza oglaen krivim
i ubijen.
Ni danas se ne zna mesto pogibije niti gde je Bianiev le ostavljen.

U prolee 1992. godine po istom receptu uhapen je metanin Dabra Vlaisavljevi Milan
zvani Kec. U trenutku hapenja, koje je obavila milicija KrajineSUP Korenica, nalazio sam
se u zaseoku Bobii u komandi ete. U mojoj pratnji bio je Bogdan Srdi iz komande brigade
iz Vrhovina. Stanje u tom selu bilo je katastrofalno loe. Optereeni meusobnim loim
odnosima, fiziki i psihiki iznureno ljudstvo izmiljalo je i podsticalo razne prie o zaveri
protiv njih, da je selo ve predato Hrvatskoj, da je svaka rtva odbrane suvina i da pojedini
metani kolaboriraju sa neprijateljom, pri emu su posebno apostrofirali ime Milana
Vlaisavljevia.
Izneli su optubu da je njegov sin eljko pripadnik MUPa Hrvatske, da je u Hrvatskoj ostao i
brat Sran, ali su preutili injenicu da mu je drugi sin Milorad pripadnik vojske Krajine i da
aktivno uestvuje u odbrani Krajine.
Kada sam traio da mi iznesu injenice koje ukazuju na njegovu neprijateljsku orjentaciju
nisu mogli da prue nita konkretno. To nije bilo dovoljno da se ovek zatvori niti se moglo
na drugi nain pratiti njegova eventualna neprijateljska delatnost. Nakon nekog vremena
provedenog u zatvoru u Korenici puten je zbog nedostatka doklaza i time je itav sluaj
zavren. Mislio sam se, kako bi se ponaali da je stvarno bilo i jednog valjanog dokaza ili da
se u Vlaisavljevievoj ulozi naao neko hrvatske nacionalnosti?

Vie puta sam pomenuo sreu koja je bila potrebna vie nego ikada.
Dana 05.01.1992. godine u Vrahovinama su uhvaena 3 lica albanske narodnosti u pokuaju
da putnikim automobilom preu u Otoac. Bilo je pravo udo da su oni doli na tu poziciju
u vozilu nemakih registarskih oznaka. Kada su zaustavljeni ispred minskog polja i kada je
identifikacijom utvreno da se radi o albancima, oduzete su im sve pokretne stvari i
predmeti line upotrebe da bi nakon toga bili upueni da se vozilom kreu u pravcu Otoca.
Mada su uli u minsko polje nijedna mina nije eksplodirala, pa ih je druga patrola zaustavila,
izvela iz minskog polja i vratila u Vrhovine, a potom u komandu u Korenicu.

U razgovoru nisu hteli nikog da optuuju, pa poto nije bilo osnova za zadravanje, po patroli
vojne policije su propraeni do Bihaa, van zone borbenih dejstava.
Bili su rtve dezinformacije da je posle potpisivanja primirja u Sarajevu mogue slobodno
kretanje du i kroz liniju razdvajanja sukobljenih strana i njehova namera je bila da se kraim
putem domognu Slovenije i dalje preko Austrije do Nemake.
Od kud pojedincima ideja da rtve uvode u minsko polje, da ljude izlau ivotnoj opasnosti
bez ikakvog valjanog razloga i povoda za mene e ostati vena tajna.

Ubistvo nevinih ljudi, hapenje izazvano paranojom i pokuaj ubistva ljudi inili su oni kojima
nikada nisam doznao ime. U ime koga i ega su to inili? Koliko nas u Krajini ima, koji smo
spremni na takav in i koliko nas u Krajini ima, koji smo spremni da javno osudimo takvo
ponaanje i da mu se suprotstavimo? Traio sam taj odnos snaga, ali sam ga doznao mnogo
kasnije.
U Krajini je bilo mnogo onih koji su imali svoje jedinice, koji su se ponaali i delovali
autonomno bez da su hteli da se ukljue u organizovanu odbranu pod jedinstvenom
komandom. Tada sam mislio da su to neke stranake jedinice koje se koriste od sluaja do
sluaja i nisam znao da se konci povlae iz velike daljine, planski, osmiljeno i organizovano.
Nisam znao da je za mnoge, stanje u Krajini samo jedno od kriznih arita koje treba drati
pod kontrolom, njime delovati na podsticanje ili smirivanje krize, zavisno od politikih
kretanja i opteg odnosa snaga na prostoru bive Jugoslavije.

Bez obzira ko je kome bio nadreen i ko je koga titio, bilo je neophodno pronai poinioce.
Bilo mi je potrebno vie od godinu dana da doem do odgovora u uslovima neprekidnih
pretnji i zamki da se takve stvari ne smeju initi i sa su sve rtve samo rtve rata pri emu
nije potrebno isticanje pojedinanih ponaanja. Upravo tako nakaradna postavka teko e
nam se obiti o glavu, jer sve pojedinano postalo je generalno, postalo je deo nacionalne
politike u obraunu sa svima koji nisu iste nacionalnosti i iste veroispovesti.
Sve ono to smo kod neprijatelja prepoznavali kao nevaljalo inili smo sami.
Traenje opravdanja u slinim postupcima koje je neprijatelj inio naim sunarodnjacima nije
moglo biti prihvaeno, jer zloin se nije mogao pravdati tuim zloinom.
Sve to sam pretoio u slubene dokumente, blagovremeno i koncizno o svemu izvestio i ti
sadraji ne mogu biti predmetom javnog publikovanja.


Boi 1992. godine

Kako sam svoj celokupni ivot do tog vremena proveo daleko od Boga, Crkve i svetenstva,
odluio sam to da promenim. Bio sam odgojan i vaspitavan na vrednostima koje su daleko
od onih koje istie pravoslavna vera. Kroz proces obrazovanja, posebno u vojnom, te
vrednosti nisu ni spominjane, a kamo li da se o njima neto govorilo ili uilo. Bilo je
ostavljeno svakom od nas ponaosob da iskazujemo svoja skrivena stremljenja izvoritu, ali
na nain da niim i pred nikim to ne pokaemo, jer je to znailo izlaganje velikoj opasnosti.
Izbijanjem rata ti odnosi su se poeli menjati, poeo se poveavati broj vernika, a posebno
onih koji su svoja verska oseanja ispoljavali u bojim hramovima. Postala je moda da se ide
na krtenje, pojedinano ili itave porodice, pa je takav trend zahvatio i pripadnike vojske.
Bilo je tuno i smeno gledati dojueranje okorele komuniste kako javno i bez i malo stida
menjaju zvezdu za krst, kako se krste i kad treba i kad ne treba, kako mumlaju oponaajui
pojanje. Sve se to videlo, ali za sve je bilo jednostavno objanjenje:Za pokajanje nikada nije
kasno, a Bog prata i vee grehe od ovih i prihvata sinove svoje, koji su lutajui kroz ivot
ipak doli pred njega.

Razne svetkovine su se sada javno obeleavale, a posebno Boi. Ono to se nekada krilo i
prikrivalo sada je postala prestina stvar. Ranije se bealo od susreta sa svetenikom, a sada
je bio ponos kada dolazi u kuu. Vremena se menjaju, a sa njima ljudi i njihove navike.
U takvim okolnostima usledio je poziv da budem gost u kui Duana Vlaisavljevia iz
Rudopolja za Boi. Prihvatio sam poziv sa velikom radou.
Rudopolje je selo u neposrednoj blizini Vrhovina. To selo mi je od najranije mladosti bilo
posebno drago. Moj otac je jedan deo svog radnog veka proveo sa dosta metana
Rudopolja, pa sam i ja kao dete dolazio sa njim kod ljudi kojih se vie ne seam.
Rudopolje se nalazi na pruzi PlakiVrhovine u kotlini koja je sa severozapadne strane
opasana prugom. Selo nastanjeno iskljuivo pravoslavnim stanovnitvom i tako je bilo od
pamtiveka.
U selo dolazimo vozilom negde oko 18,00 asova. Napolju meseina, a slika koju vidimo iz
vozila pomalo nestvarna. Selo deluje kao da je vreme stalo, kao da je 18. ili 19. vek. Kue
okovane snegom i ledom, struje nema, a petrolejska rasveta i svee tek daju naslutiti da se u
kuama nalaze ljudi. Dimovi iz dimnjaka mirno odlaze negde daleko u nebo.
U kui nas eka Duan, njegov otac i ostala familija. estitamo i ulazimo u sobu koja je
postavljena za goste. U kui drugih osoba osim nas i ukuana nema. askamo i ekamo da se
jo neko pojavi. Nismo dugo ekali. Poeli su se pojavljivati likovi koje sam prethodnih dana
upoznao i koji su napadno bili ljubazni sa mnom. Uobiajna pria prerasta u razgovor o
pitanjima koja su dovela do rata, ugroenosti Srba u Hrvatskoj, uvozu oruja i stvaranje
paramilitantnih grupa u okviru HDZ i HSP, raspadu Jugoslavije i loem ponaanju politikog i
vojnog rukovodstva u tom procesu.
Posebno je dominiralo pitanje, zato Jugoslavija ne napadne Hrvatsku sa svim raspoloivim
vojnim efektivima i pokae im kako se vodi rat. Pitanja su ila u nedogled, zato ovo, zato
ono? Tokom razgovora osetio sam da u stvari oni mene ispituju, odmeravaju moje stavove i
razmiljanja, sagledavaju razloge zbog ega sam ja doao u Krajinu i sl.

U toku razgovora u prostoriju je uao Pero Jelovac, koji me je poznavao od najranije
mladosti, koji je poznavao moje roditelje i moju itavo familiju, a godinama je radio u Likoj
Jesenici kao uvar lagera drva na eleznikoj stanici. On je doao planski, jer je trebao da
potvrdi moj identitet. Odmah smo se prepoznali, srdano se pozdravili i taj in je delovao na
ostale u prostoriji. Osetio sam poputanje, nije vie bilo onog drskog podbadanja kojim se
ovek osea lino krivim za neto to se svima deava.
Odjednom sam to bio ja, bio sam Srbin ni manji ni vei od njih. Bio sam dobrodoao u
Krajinu da zajedno sa njima branim slobodu i ast svog naroda. Nisu mi dali da odahnem
neprekidno me navodei da pijem vino. Naizmenino su nazdravljali. Nekako sam izdrao i
ako mi je bila muka i od vina i od naina kako smo slavili. Sve se dobro i sreno zavrilo po
mene i ja sam, ini se, prvi ispit poloio.
Blagodeti tog ina osetio sam vrlo brzo, ve narednih nekoliko dana.

Usledile su mnogobrojne posete u moje radne prostorije, svakojaka kazivanja o dogaajima i
ljudima pre otvorenog sukoba sa Hrvatskom, izbijanju ustanka, pa sve do dananjih dana.
Mnogo toga se znalo, ali nikako da se uhvati nit ko konkretno povlai konce, pojedinac ili
grupa, a vrlo teko je pretpostaviti da je sve proizvod stihije. Sve deluje nekako nestvarno,
kao da je ovaj rat od nekud donet , kao da smo mimo svoje iskrene volje i htenja u njega
gurnuti i sada gledamo kako sve to da se zavri i da se vratimo preanjem ivotu.
Moji posetioci su iznosili niz informacija, ideja i predloga kako sve ratovati protiv Hrvaske,
gde ko koga ima u Hrvatskoj, to radi i kakva mu je pozicija da deluje na
neprijateljovoj teritoriji. Tako je bilo jo vlakovoa koji su vozili vozove na relaciji Zagreb
Rijeka, koji bi na na mig prvrnuli voz, posebno ako je to vojna kompozicija, pa onih koji su
radili u nekim fabrikama, koje su proizvodile u uslovima rata i za vojne potrebe i gde su
pojedinci spremni na sabotae i tako u nedogled. Pitam zato to ne inite, a odgovor stie u
prepoznatljivom tonu i sadraju: ne ko da naredi!
Dakle to je bio recept !
Mi vam dajemo podatke, ali VI ne nareujete borbu protiv Hrvatske, vi vrite
opsrukciju, jer ste ovde iz nekih pobuda, a ne borbe.
Ovo e se ponavljati u razliitim intenzitetima dosta dugo, gotovo itav rat.

Tih dana sam upoznao i paroha iz Otoca, oca Miloa. On je prisilno morao da napusti
Otoac i preseli se u Vrhovine, a bogosluenje je vrio u crkvi u Zalunici. Uz njega i sa njim
poinje moje pribliavanje Bogu i Crkvi.
U poetku je bio pomalo sumnjiav i suzdran, jer je verovatno mislio da imam nekakve loe
namere prema njemu. Otac Milo je bio u vrlo bliskim vezama sa Predragom Uzelcom sa
kojim se poznavao iz Otoca. Stoga sam Predraga odabrao da zajedno odlazimo kod Miloa
kako bi odagnao sumnje i prihvatio moje drutvo. Nas trojica, a po nekad i proireni sastav,
vrlo esto smo vodili polemiku o aktuelnim zbivanjima, naim grekama i propustima, naim
slabostima i loim meuljudskim odnosima. Ovo poslednje me je vrlo brinulo kao i injenica
da su se jasno videle dve ideologije.

Stara, koja je uporite imala u socijalistikokomunistikoj ideologiji, i

Nova sa nacionalnim predznakom, ali nedovoljno isprofilisana u smislu krajnjeg cilja, metoda
i sredstava borbe za nacionalno oslobaanje osim to se prihvatalo faktiko stanje rata i
oruane borbe za odvajanje od teritorije Hrvatske.

To druenje trajalo je intenzivno neto vie od godinu dana, kada sam se 20.01.1993. godine
upoznao sa njegovim visokopreosvetenstvom Vladikom gornjekarlovakim gospodinom
Nikanorom. Zapravo, sa njim sam se upoznao 28.08.1992. godine u Plakom kada je polagao
kamen temeljac za obnovu vladianskog dvora, ali je to bilo oficijelno i u prisustvu mnotva
drugih.
Primio me je na dan svoje slave Jovana Krstitelja, a poznanstva vezana za takve datume su
dugotrajnija i upeatljivija.
Vladianstvo je bilo izmeteno iz Karlovca na Veljun, jer je u Hrvatskoj bilo fiziki ugroeno
njegovo visokopreosvetenstvo, a i objekti u kojima je boravio i bogosluio.
Uz sebe je imao samo oca Mihajla, a ukupni uslovi za rad i ivot su bili vrlo skromni.
Skromnost je njihova veliina.

Desetog januara 1992. godine saopteno nam je, da se sa 15.01. ukida komanda 6. like
divizije, a njene jedinice preuzima komanda operativne grupe na Plitvikim jezerima.
U Bihau je formirana komanda korpusa koja e biti neposredno pretpostavljena komanda.
Jezgro tog korpusa inila je komanda 10. Zagrebakog korpusa i koji je negovao
revolucionarnu i borbenu trediciju zagrebakog korpusa. Srea je bila to se na terenu to nije
znalo, pa su izbegnuta dodatna meusobna optuivanja i podele.
Ja sam dobio novu dunost u operativnoj grupi, pomonik naelnika organa bezbednosti za
kontraobavetajne poslove. ist profesionalan posao, koji me je jedini privlaio i u kojem
sam posebno uivao.
Otvarale su mi se iroke mogunosti profesionalnog angaovanja o emu e biti rei u
narednim stranicama.


Pobuna u Plitvikoj eti

Prvi zadatak koji sam dobio na novom radnom mestu bio je, da se ispitaju uzroci kolektivnog
odbijanja nareenja u eti iz sela Plitvica, koja je nosila ime po selu. Nalazila se u sastavu 4.
like brigade iz Udbine. eta je naee ila na poloaj iznad sela Kozjan povie Bunia., a to
se njima inilo i suvie daleko da bi mogli blagovremeno reagovati na eventualne nasrtaje na
njihovo selo. Zapravo, vojska je tada, a i kasnije tokom celog rata, bila lokalno organizovana,
nedovoljno obuena i sa dva osnovna zadatka:
da u smenama odlaze na odreeni deo fronta i tu provedu smenu od 57 dana i da se bore
za golu egzistenciju u uslovima kada se ivelo od pomoi i neke minimalne nadoknade za
uee u oruanim formacijama.
Sastanak je odran u prostorijama mesne zajednice u selu Plitvica. Vreme je bilo hladno sa
dosta mokrog i smrznutog snega i tekom mukom sam doao do sela. ekalo me je oko 100
pripadnika ete na elu sa komandirom ete, porunikom Bjelobrk Ratkom, koji je i sam iz
sela Plitvica.
Saoptio sam im svoje ime i dunost, da dolazim u ime komande kako bih sasluao njihove
razloge za kolektivno odbijanje nareenja. Uz put sam ih podsetio, da bi ovakav in u bilo
kojoj normalnoj i regularnoj vojsci po njih imao nesagledive posledice, da bi zbog rata bili
osueni u najkraem vremenu i sl. No kako se mi ve due vremena nalazimo u potpuno
neregularnim i nenormalnim okolnostima, kada drava kojoj pripadamo ne funkcionie onda
i njihov postupak zahteva specifian tretman traenja uzroka i reenja. Zamolio sam da
govore pojedinano, da iznose istinite i argumentovane injenice, da iznose samo one
podatke relevantne za sagledavanje istine i da preskoe politizaciju itavog sluaja.
Zamolio sam porunika Bjelobrka da on napravi uvod, da u kasnijoj fazi proziva ljude ili ako
se sami jave da ih predstavi po imenu i prezimenu i eventualno po inu ako ga neko od
prisutnih ima.
Nikoga nisam prekidao u kazivanju, nita nisam komentarisao niti oponirao bilo emu to su
govorili. Hteo sam da ujem to je mogue vie, ne samo o pobuni, nego o svemu to se tu
deavalo od kako je u Hrvatskoj dolo do podela. Raunao sam da ovo nije usamljen sluaj i
da se u nekim drugim dlovima Krajine deavaju sline situacije.

itava pria se svodila na to, da su fiziki i psihiki zamoreni uestalim odlascima od kue, da
se nita ne deava ime bi makar naslutili da se primie kraj ratu, da su materijalno ugroeni,
jer su ve istroili rezerve novca raunajui na kratkotrajnost sukoba.Zabrinutost za
bezbednost porodica bila je velika. To selo je imalo veliki broj meovitih brakova Srba i
Hrvatica iz okolnih sela, Korana, Vaganac, Drenik, Rakovica i dr. Nekada su takvi brakovi
podsticani i smatrani su okosnicom dobrih meunacionalnih odnosa, kovanicom bratstva i
jedinstva, ali sada je to veliki problem. U to vreme sva pobrojana sela sa hrvatskim
stanovnitvom su bila razorena, deo stanovnika ubijen, a najvei deo proteran u Bosnu i
Hercegovinu od kud su preli u Hrvatsku. Meu stradalima bile su i porodice plitvikih snaha,
a njihova bezbednost u novim porodicama bila je neizvesna kao i njihove dece. Jedan broj
dece iz meovitih brakova su bili odrasli ljudi, neki od njih su ostali u Hrvatskoj, neki uzeli
uee u ratu ili na srpskoj ili na hrvatskoj strani. To je bila sredina koju su srpski ekstremisti
etiketirali raznim uvredljivim imenima i to je izazivalo ozbiljan psiholoki teret kod svih
metana.

Pripadnici ete su izrazili svoju ogorenost nainom na koji su morali samoorganizovano
nabavljati oruje, teko su optuivali lokalno rukovodstvo SDS, neke pripadnike JNA,
posebno u vreme podele naoruanja i vojne opreme.
Priali su mi, kako su 1990. godine nabavljali oruje ilegalnim kanalima preteno u Bosni,
kako su prilikom podele oruja u organizaciji SDS i JNA nekim pojedincima plaali da selo
dobije to vie oruja i municije, da su uinili sve kako bi iskazali svoju lojalnost novoj vlasti,
ali da to oigledno nije dovoljno i neprekidno se trai jo.
Da stvar bude jo komplikovanija, njihov komandir porunik Bjelobrk je bio pripadnik MUPa
Hrvatske u PU Karlovac. Po nekim informacijama koje su koritene na terenu, on je trebao
biti zapovjednik policijske postaje na Plitvikim jezerima, a u uniformi hrvatskog policajcima
sa novim oznakama se pojavljivao na tom terenu. To je bilo dovoljno da bude oznaen
imenom izdajnik, da otponu pretnje njemu i njegovoj porodici i sl. Ukupno gledano,
njegov ivot je visio o koncu, jer je vladao zakon jaeg i ekstremnijeg. Samo zahvaljujui
odlunosti njegovog oca Mane i Todora Pajia iz Vojnia, Ratko je preiveo sve probleme,
nametnuo se znanjem i strunou, pa je ve naredne godine poeo svoju karijeru u policiji
Krajine u Korenici i Donjem Lapcu.

Nije se moglo javno iznositi da je porunik Bjelobrk bio znaajna pomo pripadnicima
garnizona Karlovac, da je svojim informacijama znaajno pomogao da se jedinice JNA iz
Karlovca izvuku bez gubitaka, da je pomogao mnogima u Karlovcu, a pohvalu mi je dao i
Uro Funduk koji je iz Karlovca pobegao na Kordun i pri tome imao znaajnu pomo Ratka
Bjelobrka.

Ja sam itav tok sastanka tajno snimao ne zbog uesnika u diskusiji, ve radi mene, da to
vernije i argumentovanije predoim komandi, ta se tamo deava, koji su stvarni problemi i
da sluaj u ovoj eti nije usamljen nego ga je mogue oekivati i u drugim sredinama.

Isti dana, posle podne, u prisustvu potpukovnika Nikole uputa, referisao sam komandantu
OGgeneralu orevi Bratislavu. . On se sloio sa svim to sam referisao, izrazio svoju
bojazan od ponavljanja problema i njegovog pojavljivanja na drugim mestima. eta je
rasformirana, pa je delimino udovoljeno i zahtevima boraca da u selu uvek boravi jedan
deo kako bi se nali tu, radi kolektivne bezbednosti.
Na alost niko nije imao vremena da se zadrava na ovakvim problemima i preko njih se
prelazilo olako i bez ulaenje u sr problema. Sve e se to odraavati na stanje u drutvu i
vojsci, koja se do kraja ratnih dejstava nee konstituisati u organizovanu oruanu silu nego je
ta vojska bila gerilskoseljaka grupacija, koja je vreme provodila na frontu i u pozadini
neskriveno se nadajui, da e doi neko iz Bosne i Srbije i umesto njih samih poraziti
njihovog nerijatelja. To se nikada nije desilo i tako zaneti i uljuljani laima i obeanjima
doekali su napad HV 04.08.1995. godine, neodluni i neorganizovani, spremni samo da u
najkraem roku napuste poloaje i neprijatelju prepuste ono to su generacije njihovih
predaka gradile.

Na sastanku mi je saopteno da 19.01.krenem u Plaki, da tamo ostanem koliko je potrebno
i da u brigadi sagledam stanje, a posebno uticaj paravojnih sastava na komandovanje. Ovo je
bilo potrebno i iz razloga to je brigada iz Plakog nova jedinica koja je ula u sastav OG3 i o
njoj se manje znalo od ostalih jedinica.


U toku noi ponovo sam otiao u selo Plitvica i tamo razgovarao sa porunikom Bjelobrkom.
Preneo sam mu nareenje o rasformiranju ete i on je to primio potpuno mirno. Sa njim su
bila jo dvojica ljudi po prezimenu Biga i Grbi. uli su ta sam rekao i bili su zadovoljni.

Od Bjelobrka sam traio mnogo vie. On je bio mlad, obrazovan oficir sa zavrenom Vojnom
akademijom. Okolnosti i strah njemu nisu dozvoljavali da ispolji sve svoje sposobnosti i
obeao sam mu i pomo i zatitu, ali sam i traio njegovo vee angaovanje na svim
problemima, a bilo ih je na pretek.

Bio sam zadovoljan postignutim tog dana i u takvom raspoloenju sam otpoeo pripreme za
odlazak u Plaki. Sneg je tih dana dosta padao. Za pratioca sam odredio Milana Pavlicu,
jedno to sam imao veliko poverenje u njega, a drugo da moj odlazak iskoristi da obie
rodbinu u Plakom.
Dan pre odlaska razgovarao sam sa komandantom brigade, pukovnikom Trbovi Petrom, da
se najavim i da vidim kojim putem da doem do Plakog, plaei se visokog snega.
Savetovao me je da idem preko poligona, jer da je preko Kuselja i Saborskog sneg visok i put
neoien.

Na put smo krenuli u jutro 19.01.1992. godine. Vidim da e biti problema, jer je sneg padao
kao iz rukava. Voza, ja i Pavlica smo reeni da doemo u Plaki po svaku cenu.
Pored svih problema koje smo imali u putu na cilj smo stigli negde oko 13,00 asova.
Komanda brigade bila je smetena u zgradi umarije Plaki. Na ulaznim vratima stoji
pukovnik Bogdan Ninkovi, ovek kod kojeg sam pre manje od godinu dana polagao ispit kao
sluaoc Generaltabne kole. Nisam znao da smo iz istog kraja niti sam pre toga ispoljavao
lino interesovanje u tom pravcu kod bilo koga. Setio sam se kako me je hvalio posle ispita.
Sada smo i ja i on na praktinoj proveri znanja, na alost u najsloenijim uslovima, u ratu.
Srdano smo se pozdravili i stojimo jedan naspram drugog, ne verujui da smo se susreli u
ovim okolnostima. On je u Plakom od 20.11.1991.godine kao popuna 145. lppbr koja je
formirana po naredbi SSNO. U grupi stareina koji su doli u Plaki bilo je jo 15 oficira i
podoficira.


Plaki

Plaki panorama

Gradi u Lici smeten u dolini u podnoju planine Mala Kapela. Odvajanjem Krajine od
ostatka Hrvatske, Plaki postaje optina u iji sastav ulaze naselja: Plaki, Janja Gora, Latin,
Vojnovac, Lapat, Podum, Zebi, Kuni, Jezero, Blata, Begovac i Lika Jesenica. Sela Saborski i
Kuselj nisu imali stanovnika, a pre rata su bili nastanjeni rimokatolikim ivljem. Sa tog
prostora je vrena popuna jedinica vojske i policije, a samo manji broj dobrovoljaca je
dolazio na odreeno vreme u Plaki. Prekidom veza sa Hrvatskom, Plaki se naao u
specifinom poloaju, gotovo odseen od ostalog dela Krajine. Jedini putni pravac preko
Saborskog ka Plitvikim jezerima nije se mogao koristiti zbog jakih policijskih snaga MUPa
Hrvatske koji su 1990. godine zaposeli taj prostor. Pruga OgulinGospi je bila
onesposobljena za elezniki saobraaj. Jedini mogui pravac kretanja bio je preko poligona
Slunj, a do novembra 1991. godine i to je bilo oteano jer su samo mesto Slunj drale jake
policijske snage MUPa Hrvatske.
Samoorganizovanje stanovnitva Plaanske doline poinje u drugoj polovini 1990. godine,
najvie podstaknuti najezdom nove vlasti na elu sa HDZ , koja je otvoreno propagirala i
proklamovala ustaku politiku zastraivanja, pretnji, progona i svakog drugog
diskreditovanja graana srpske nacionalnosti.
Nadanja da e se odnosi normalizovati, da e ostatak SFRJ pronai put izlaska iz krize i izbei
ratnu opciju su se izjalovila. Poetak 1991. godine, sukobi u Pakracu, Plitvikim jezerima i na
drugim mestima nisu zaobili ni Plaki. Na rampi u Vojnovcu 31.03.1991. godine poginuo je
Stevo Radoevi, prva rtva u odbrani optine Plaki.

Kako se situacija nije smirivala i kako se nije mogao videti izlazak iz nastale krize, dana
01.07.1991. godine na sastanku rezervnih stareina izabran je prvi tab TO optine Plaki u
iji sastav su uli:

1. Dokmanovi Nikola, kap.I klase komandant
2. Boca Milan, major, naelnik taba,
3. Medakovi Ilija, potporunik, naelnik bezbednosti,
4. Joveti Milo, kap. I klase, pomonik za moral,
5. Jaki oko, kap. I kl., pomonik za pozadinu.
6. Jaki Rade, kapetan, operativac u tabu,
7. Janjatovi Nikola, potporunik, personalac u tabu.

tab je formirao ete na teritorijalnom principu, a ljudstvo je naoruavano po meri
pristizanja naoruanja iz skladita JNApozadinske baze Karlovac i sa poligona Slunj.
Posednuta je linija odbrane: PrkosVojnovacSurleBocino brdoeraiteBukvarGlibodolski
kriBorikPotpoljePitenik iskljuno Bajii.

Jedinica TO iz Plakog izvela je prvu uspenu borbenu akciju 22.07.1991. godine spreavajui
prodor snaga ZNG i MUPa Hrvatske pravcem: JosipdolVojnovacPlaki. U tom sukobu borac
Dane Bunjevac je poginuo, a borac Letica Bogdan teko ranjen.
Datum 22.07. uzet je za dan optine Plaki i dan vojne jedinice, koja e tokom rata nekoliko
puta menjati svoje ime.


Prva stranica lista "Pod zastavom slobode". List je izaao samo u prvom broju 1995. godine
povodom dana optine i jedinice.

Posle ovog napada poinje potpuna blokada Plakog i svih naselja na podruju optine.
Prekinut je svaki saobraaj ukljuujui i PTT saobraaj, iskljuena je elektrina energija,
prekinuto snabdevanje ivotnim namirnicama i drugim potreptinama. U vojnom smislu
itav kraj se naao u potpunom okruenju.
Vojno skladite u Likoj Jesenici zahtevalo je vei broj vojnika za obezbeenje kako isto ne bi
palo u ruke ZNG. Obezbeenje je pojaano iz TO Plaki.

Dana 21.09.1991. godine tab TO Plaki preformiran je u brigadu TO Plaki. Obru oko
Plakog stezao se sve vie, a kulminacija se desila 04.11.1991. godine kada je otpoeo napad

na skladite JNA u Likoj Jesenici i pokuaj spajanja snaga ZNG iz pravca Glibodola i
Saborskog. Borbe su trajale do 07.11. i brigada je uz pomo artiljerijske podrke JNA uspela
da odbije napad i sauva svoju teritoriju.

Vojno skladie u L. Jesenici.

U Saborskom HDZ na izborima odnosi uvjerljivu pobjedu, pa tako i u Ogulinu, opinskom
sjeditu, na vlast dolaze predstavnici ove stranke.
Saborsko u tom kontekstu politikih manipulacija dobija zapaenu ulogu, jer je najudaljenije
mjesto od opinskog sredita, naseljeno iskljuivo Hrvatima, a izmeu je tampon sela sa
stanovnitvom srpske nacionalnosti.

Do trenutka formiranja mjesnog odbora HDZ u Saborskom, situacija je bila podnoljiva i pod
kontrolom. U martu 1990. godine je formiran HDZ u Saborskom. Ve sam dolazak dva
autobusa iz Zagreba, orgije i pretnje u zgradi kole u Saborskom ukazivale su, da stranka i
njeni lanovi nemaju dobre namjere. Tadanji direktor kole Aleksandar Radakovi,
procjenio je da e ekstremizam nadvladati razum i da e doi do otvorenih sukoba.

Kako nije bilo elemenata za sukob sa Srbima na tom prostoru, izmiljen je problem sjee
ume i to da umarija iz Plakog sijee najbolje drvo, a samo otpad ostaje Hrvatima iz
Saborskog i Kuselja. Na toj bizarnoj injenici Mate pehar zvani Mata Pere Maina, poinje
okupljanje onih koje je ubijedio u tu injenicu, pozivajui ih na suprotstavljanje Srbima,
prijetnje, ucjene i druge pakosti.


Veza sa Zagrebom odrava se preko porodice Grdi, njena dva lana koja stalno ive u
Zagrebu i vatrenih pobornika politike HDZ.
Oni ljudi u Saborskom koji su razmiljali glavom i procjenjivali opasnost od takvog ponaanja
su sklonjeni u stranu i drani pod prismotrom. Do tih vremena Ivan agrovi je glasio za
najveeg nacionalistu, jer se eksponirao u maspoku 1971. godine. Pouen tim iskustvom,
upozoravao je na nedolino ponaanje pojedinaca, neprihvatljivo ispoljavanje ustatva, a
posebno se protivio velianju Josipa Tomljenovia, ustakog bojnika iz vremena NDH.

Zapreeno mu je i on je potisnut u drugi plan, bez prava reakcije na bilo koji dogaaj. Pored
njega sklonjeni su pojedinci iz porodica Galovi, Serti i Krizmani. Time je ostao ekstremni
dio. Ono to nisu znali u svom sljepilu bila je injenica da su rtvovani, da je HDZ procijenio
da je njihova rtva neophodna zarad ostvarenja konanog cilja samostalna
Hrvatska.Komandir policijske stanice u Saborskom postaje Krizmani Pero, kolovan i
obuen policajac. Ispoljava neskrivenu namjeru da profesionalnim djelovanjem stavi
situaciju pod kontrolu, ali u tome ne uspjeva. Njegov neuspjeh nije lina nesposobnnost, ve
diktat i uputstva iz Ogulina, da ni u kakvoj varijanti ne koketira sa mjetanima Like Jesenice i
Blata, a posebno ne sa eventualnim predstavnicima iz Plakog.
Pregovori sa predstavnicima Saborskog ne daju nikakve rezultate. To je dijalog gluhih.
Direktiva iz Zagreba se slijepo potuje, nikakvo poputanje i pregovori osim priznavanja
injeninog stanja koje se ogleda u postupku priznavanja nove vlasti na cijelokupnom
prostoru Hrvatske. Saborsko ima vezu sa okolnim mjestima uz cestu Slunj Plitvika jezera i
preko Brinja i Glibodola.

25.09.1991. godine na Glibodolskom kriu zarobljeno je 8 pripadnika ete TO TO Plaki i svi
su propraeni u Saborsko. Tog dana praenjem radio saobraaja je nepobitno utvreno, da
je u komunikaciji izmeu komandira policije iz Saborskog Krizmani Petra i njegovog
pretpostavljenog u Ogulinu zahtjevan agresivan tretman zarobljenih, planiranje da se isti
proprate okolnim putevima do Ogulina i izvoenje pred sud. Meutim, pregovori koji su
organizovani tim povodom dali su rezultate, pa je izvrena razmjena 8 Srba za 3 pripadnika
policije MUPa RH. Razmjena je obavljena 29.09.1991. godine.
Na Glibodolskom kriu su ubijeni i masakrirani unjar Stevo, unjar Milan i Petrovi
Bogdan, pripadnici TO Plaki.
Napad na Saborski izveden je 12.11.1991. godine zdruenim sastavom jedinica Taktike
grupe (TG) 2 sa GAP Slunj i jedinica TO brigade iz Plakog. Komandant zdruenog sastava
bio je komandant TG2 pukovnik edomir Bulat.
Pravac napada sa osnovice, iri rejon sela Lika Jesenica, zadatak razbiti snage MUPa i ZNG
na prostoru Saborskog i daljim dejstvima spojiti se sa snagama OG3, koja je napadala iz
pravca Plitvikih jezera, u visini sela Kuselj. Napad je uspjeno izveden i snage MUPa i ZNG
su razbijene.
Bojna kojom je komandovao bojnik Luka Hodak potpuno je razbijena, kao i snage koje su mu
sadestvovale iz pravca Brinja i Glibodola.

Prilikom povlaenja raznim pravcima poinili su ratni zloin na nain, da su zarobljene
pripadnike vojske Krajine, koje su zarobili u selu Glibodol, streljali tokom puta ka Ogulinu.
Ovaj zloin nikada nije razjanjen.


Spisak boraca koje su hrvatski bojovnici zarobili i streljali.
1. Bobi Gojka Petar,
2. Cvetianin Bude,
3. Kliska Nikola,
4. Kliska Milan,
5. Kliska Ilija,
6. Loli Stevan,
7. Vlaisavljevi Ilije Milan, i
8. Vlaisavljevi Mile.

Vojna jedinica koju sam ja zatekao egzistira od 29.11.1991. godine. Kada sam upitao
pukovnika Ninkovia, gde je pukovnik Trbovi, on mi je odgovorio da je Petar jutros napustio
jedinicu i otputovao u Beograd i da nema nameru da se vie vraa. Bio sam zateen ovim
odgovorom tim pre to sam dan ranije sa njim razgovarao i nije niim dao naslutiti da e
neto takvo napraviti.
Mislei o Trboviu u mah mi odlutae misli nekoliko godina u prolost. Setio sam se oveka,
dobrog oficira, oveka koji se druio sa knjigom, ali je imao i vrlo opasnu drugaricuaicu,
bez koje nije mogao da funkcionie. Setio sam se pesme Pero, Pero, lika diko koju mu
spevae metani Graaca, koja se dnevno vrtela po nekoliko puta na radio Korenica i radio
Petrova Gora. Njegov ratni put poeo je u Graacu, pa preko Vrhovina do Plakog gde ga je i
zavrio.

Pukovnik Ninkovi me je upoznao sa svim detaljima u vezi jedinice, a kako sam to zabeleio
opisano je u ovom naslovu. Pored ove slike, Ninkovi je izneo niz problema koji su se
odnosili na popunjenost, nedisciplinu, naoruanje, oteavanje komandovanju prisustvom
paravojnog sastava kojeg su nazivali po imenu voe Labra, niz drugih problema u samom
mestu i dr.
Kada je zavrio sa iznoenjem podataka o jedinici, Ninkovi mi ree, da i on nee moi dugo
da izdri u ovakvim okolnostima, jer da su mogunosti male, a otpori veliki.
Hteo sam da me detaljnije upozna sa tom paravojnom jedinicom koju je predvodio Rade
Labra i koja je bila smetena u koli u Latinu. Rekao mi je da su to u stvari momci sa ovog
prostora koji su meu prvima zavrili obuku u nastavnom centru u Golubiu kod Knina, da su
delovali samostalno kao neka posebna jedinica milicije, a svi su ih zvali imenom
martievci. U samom poetku sukoba sa Hrvatskom oni su smatrani nekom udarnom
snagom, nekom gardom, koja u sukobe ulazi bezkompromisno i odluno i kao takva
neprijatelju zadaje udarac od kojeg se ne moe oporaviti.
Ova jedinica koju je predvodio Labra u samom Plakom nije se nametnula ni odvanou, niti
ueem u borbama, ali su bili angaovani u drugim delovima Krajine, posebno u Dalmaciji
no o tome komanda brigade nema nikakva saznanja. Osnov sukoba je u tome to ta grupa
ne eli da se stavi pod vojnu komandu, ali trai da bude na pozadinskom obezbeenju u
smislu ishrane i obezbeenja uslova za smetaj. Pored toga gotovo svi pripadnici grupe su
nosioci nediscipline u samom mestu, dosta njih se bavi vercom raznih proizvoda, a posebno
alkoholom i cigaretama. Graani ih izbegavaju i istiu da ih doivljavaju kao nasilnike od
kojih ne oekuju nita drugo nego stvaranje problema.

Rade Labra bio je rodom iz Ogulina i u Plaki je doao, da bi se pridruio svom narodu i sa
njim dalje delio sudbinu. Mada sam doao u Plaki potpuno nespreman, jer komanda OG3,
organ bezbednosti, nije imao nijedan podatak o stanju u toj jedinici, raunao sam sa
informacijama na terenu i onim to u zatei u nekakvoj arhivi od poetka formiranja
jedinice.

Pored ovog u vreme pre izbijanja rata koristili smo iroku bazu podataka koji su se odnosili
na stanje bezbednosti u Hrvatskoj. Tako sam i ja u jednom registru pronaao zapaanja o
porodici iz okoline Ogulina koja je imala jednog lana uesnika NOBe na strani partizana i
drugog, brata, koji je bio u etnicima. Ovaj koji je bio partizan gine, a ovaj koji je bio u
etnicima posle rata biva osuen na smrt. Samo intervencijom njihove majke u Maralatu u
Beogradu, dolazi pomilovanje i smrtna kazna je zamenjena maksimalnom vremenskom. Bili
su to stric i otac Rade Labre.
Putevi sudbine su nepredvidivi i nesagledivi. Nisam mogao da predvidim da tu priu koju
sam nekada proitao sada moram u praksi proveravati.
U itavom mestu samo jedna osoba je bila vrlo bliska sa Labrom i to je veto krila. Ja sam to
doznao , ali sam znao i jataka bolje nego to je on mogao da pretpostavi.

Da bih se informisao u pojedinostima o stanju na terenu i jedinici, preselio sam se u
prostorije organa bezbednosti Veljka Stjepanovia i obavetajca Vorkapi Ilije. Od njih sam
traio da obezbede prisustvo jo nekoliko lica, a pre svih Ninkovi Milana, Crnog i Belog
koje sam poznavao dobro iz vremena pre rata.

Radili smo neprekidno i uurbano da bi uradili to je mogue vie. Za moj smetaj bio je
zaduen zastavnik Pjevac Rade, pa vie nisam imao nikakvih problema.

Svaki ponaosob, a posebno Veljko iznosili su pregrt podataka o stanju bezbednosti, koji do
tada nisu koriteni. Funkcija informisanja i hijerarhijsko izvetavanje nije postojalo, pa
samim tim ni ti problemi nisu bili evidentirani niti je ko o njima brinuo osim same komande
brigade, koja je u veini sluajeva bila nemona da ih razrei.

Pored ostalog, informisali su me, da je prethodnog dana u Plaki pristigla grupa mladia iz
Ogulinskog Hreljina , Musulinskog potoka i Jasenka i da, koliko se moglo razabrati, trae
instrukcije za podizanje ustanka u Gorskom Kotaru u mestima sa veinskim srpskim
stanovnitvom. Sa tim licima nije niko ozbiljno razgovarao, zbog situacije u komandi i
odlaska komandanta.
Ta lica imaju rodbinu u Plakom gde su se i smestili. Na moje traenje su ih doveli.
Bila su to tri golobrada mladia, nijedan stariji od 20 godina, uplaeni i nesigurni.
Traim od njih da mi detaljno opiu put do Plakog, a posebno, da opiu prelazak iz Hrvatske
u Krajinu. Opisuju put do Dubrava, prelazak Mrenice. Dolazak u Poloj i Primilje i na kraju u
Plaki. Ima dosta praznina i neloginosti tim pre to je HV dobro kontrolisala prelaze, a
proputani su samo oni za koje je policija bila zainteresovana.

O stanju u selima Drenica, Jasenak, Srpske Moravice, Gomirje i drugim priali su, kako vlada
stanje isekivanja i spremnost stanovnitva da krene u ustanak protiv nove hrvatske vlasti.
Naglaavali su da nemaju dovoljno oruja, da nemaju ni druge vojne opreme i u tom smislu
trae pomo. Posebno pomo trae u grupi iskusnih boraca i stareina koji bi rukovodili

ustankom. itava pria mi je bila neverovatna, zahtevi su prevazilazili moja ovlaenja i
mogunosti koje je imala brigada u Plakom.
Ovo tim vie to je tokom prolea 1991. godine vie emisara odlazilo na ta podruja, kao i na
podruje Gornjeg kraja, koji obuhvata sela Vodote, kali, Tuevi i druga, sa namerom da
se taj deo srpskog stanovnitva podigne na ustanak, ali bez uspeha.

Objasnio sam im, da od toga nee biti nita, da je na snazi primirje i da se do sada i jedna i
druga strana toga dre i da je najbolje da se dobro odmore i vrate kuama. Bilo je to vidno
razoaranje i za njih i za neke iz brigade, jer su procenjivali da bi podizanje ustanka u tim
krajevima znatno popravilo poloaj same brigade. Bila je to istina, ali je istina i to, da
spomenuta sela su imala priliku da se oruano suprotstave Hrvatskoj, ali su to odbili mada su
primili odreenu koliinu oruja i municije. Njihovo odbijanje u znatno povoljnijim
okolnostima od trenutnih ne moe se popraviti, a i sami pregovarai mi ne deluju kao lica
koja prenose stavove nekog ko je mnogo ozbiljniji od njih.
I ovo to sam saoptio delovalo je kao svojevrsna opstrukcija, mada je svima bilo jasno da se
vie ide srcem, a ne razumom i na temelju valjanih procena.

Radili smo do kasno u no.
Sutra dan trebao sam da idem u Latin i da razgovaram sa Labrom i da vidim o emu se tu
radi i ta se moe napraviti da se situacija promeni. U pratnji zastavnika Pjevac Rade i Milana
Pavlice oko 10,00 asova sam doao ispred zgrade kole u Latinu. Njih dvojica su pre polaska
inzistirali da povedemo jo ljudi, jer je Labra opasan i moe doi do obrauna. Nisam hteo da
ih posluam. Ispred kole nema ljudi. Prekriven jedan top 20/1, dva kamiona, Praga i neka
stara prikolica. Ulazim u zgradu sam i pogledom traim mesto gde bi Rade mogao da bude.
Pojavljuje se jedan momak i vidim da je iz Like Jesenice, prepoznao me je i malo se
suzdrava da prie. Vodi me do vrata prostorije u kojoj se Labra nalazi. Ulazim u prilino
urednu prostoriju, ali se vide tragovi pia.
Labra me pogleda, pita ko sam i zato dolazim kod njega?
Saoptavam mu svoje ime, in, dunost i razloge dolaska, odnosno da trebam s njim da
razgovaram zbog uestalih pritubi na njega i njegove ljude. Tek tada me je pogledao.
Ponudio sam ga cigaretom, koju je uzeo, ali nije palio. Rekao sam mu da moemo otpoeti
razgovor kada on bude spreman, a ja do tada mogu da razgledam kolu i njeno dvorite ili da
odem do kue Mie Dragaa. Skoio je sa stolice, stao ispred mene i rekao:Ne, hou odmah
da razgovaramo, da vidim ko me tui i ta govore te kukavice.
Rekao sam mu da ga niko ne tui, nego on sam sebe optuuje svojim postupcima i sada ja
moram da vidim, kako sve to da se rei, da doe do pomirenja ili da se razilazimo svako na
svoju stranu. On me je gledao i ja sam iskoristio to to uti, pa sam nastavio da mu govorim,
kako sluajno znam ko je i iji je, da znam ta se u porodici deavalo u prolom ratu i posle
njega i da je samo srea htela da ne doe do prekida loze, jer je on roen i tako je ime
nastavljeno. Kritikovao sam ga kako hoe da izaziva sudbinu, kako hoe od sebe da pravi
razbojnika, a doao je podstaknut verom i ljubavlju da se bori sa svojom braom protiv
zajednikog neprijatelja. To ga je dotuklo, bio je slomljen i u takvom stanju trai savet ta da
radi? Iz toga sam jasno video da je i njemu bilo dosta svega i sukoba i naina ivota, ali nije
imao reenje za izlazak iz tog stanja. Bio je odbaen i reenje mu niko nije ni nudio.
Rekao sam da e mo raditi brzo i efikasno. Jedinicu treba raspustiti, oruje predati u brigadu
u Plaki, a ljude uputiti u jedinice na nove dunosti. On sam moe da bira: ili e ostati dalje u
Plakom ili e Plaki napustiti i otii bilo kuda. Garantovao sam mu da nee imati nikakvih

problema u kretanju, bilo gde da krene. Sve smo reili za naredna dva dana. Napravljen je
ustupak i gro ljudi iz njegove jedinice je uao u sastav izviake jedinice. Rade je jedno
vreme boravio u Kninu i Drniu, posle ega mu se gubi svaki trag i nikada ga vie nisam sreo.
Posle ovog dogaaja u mestu su se priale i prepriavale svakakve neverovatne prie ta se
sve deavalo u Latinu, a ni jedna nije bila tana. To i nije bilo vano. Bilo je vano da smo
uspeno reili jedan veliki problem, da smo vratili mlade ljude na put kojim smo svi ili.
Trebao sam se sastati i sa predsednikom optine Plaki Nikolom Medakoviem tim pre to je
on po optim zapaanjima bio predvodnik desnog, ekstremnog krila SDS i kao takav, zajedno
sa Bokom Boaniem, Davidom Rastoviem, Milom Bosniem, Ljubicom olaja i Duanom
Vjeticom oteava organizovanje odbrane na prostoru Like. Nisam ga zatekao u Plakom, jer
je slubeno boravio u Beogradu.
Kasnije u imati priliku da sa njim vie puta razgovaram, da se uverim u suprotno od onog
to mi je prezentovano i da u itavoj prii pronaem neku sredinu. On je nekome smetao, ali
je uspeo da izdri do kraja uz svoj narod. Mnogi nisu izdrali i naputali su Krajinu tokom
ratnih godina i time samo davali za pravo svima koji su ih napadali da su u pravu.
Ja i danas uvam kao ratni trofej puku M48 preraenu na lovaki kundak, koju sam dobio
od Nikole kao priznanje to sam bio jedan od retkih oficira koji je itavo vreme rata proveo
sa svojim narodom.

Na Plitvice sam se vratio 23.01.1992. godine preko Saborskog i Kuselja. Slika koju sam video
me je zatekla. Nijedna kua nije bila itava. Crka u centru sela sruena. Jasno se moglo videti
da je ruena nekoliko puta, posebno zvonik Sve spaljeno i uniteno. Da li je ba moralo tako
da bude, da li je ba svaka kua morala da bude unitena? Mislim da nije i da je to bio
proizvod slepila izazvanog mrnjom.
Kuselj izgleda isto kao i Saborski. Sruen i poharan. Serti Poljana sa onih par kua to su bile
pre rata isto. Tu vidim neverovatnu sliku. Stado od nekoliko goveda ispod kronje velikog
stabla. Lea i repovi optoeni ledom. Goveda izgladnela i nemona.

I na Poljanku se vidi da je rat, ali taj deo deluje prilino normalno u odnosu na slike koje sam
gledao do tada.


Knin

Panorama Knina

Do kraja meseca sam zajedno sa Dragom Veselinovi iz SUPa Korenica otiao u Knin. Hteo je
da doivim tu atmosferu u Kninu, da me upozna sa vodeim ljudima u SUPu Knin, koji su
sebe ve neskromno smatrali istorijskim likovima.

Prvo smo traili Duana Zelenbabu, ali ga nismo pronali. Traimo Iliju Prijia, koji je upravo
postavljen za sekretara SUPa Knin. Zatiemo ga u kominoj situaciji, da ne moe da ue u
svoju kancelariju, jer je neko gurnuo drvce od ibice u bravu. Bila je to pakost i podlost onih
pojedinaca koji se nisu slagali sa tim da Priji bude sekretar, pa su svoje negodovanje iskazali
na ovaj nain. S njim ne moemo da razgovaramo, jer je besan i rezigniran.
Izlazimo na ulicu i Knin doivljavam kao grad koji ne zna da je rat. Nikako ne mogu da vidim
bilo ta ime bi ga identifikovao sa krajikom prestolnicom. U oi upada da su prodavnice
prilino napunjene robom iroke potronje, da su ugostiteljski objekti gotovo puni i da nema
nikakvih tragova zabrinutosti. udio sam se ovom stanju, jer sam nekoliko dana pre u
Plakom video potpuno drugaiju sliku. Beda i neimatina na svakom koraku. ak i onaj ko je
imao neto novca da potroi nije imao gde, jer nije bilo pristojne prodavnice. Ovde u Kninu
pravo udo.
Veselinovi mi objanjava, da je Knin jedino mesto u Krajini koje je imalo vei vojni garnizon,
da je u njemu bila komanda divizije i da su jedinice JNA imale znatno vea optereenja od
milicije ili nekih sastava TO. Jedinice JNA su bile popunjene vojnim obveznicima iz Dalmacije,

a pored toga, u Knin je doao prilian broj izbeglica iz Splita, ibenika i Zadra, pa se
stanovnitvo znatno uvealo.
U Srbiji se uglavnom koristilo ime Knin kao sinonim za Krajinu, kao sinonim otpora Hrvatskoj
i u znatnoj meri je materijalno pomagan iz razliitih sredina.
Pored svega, Knin je imao solidnu infrastrukturu za razliku od mnogih mesta u Krajini u
kojima se nije imalo gde smestiti optinske slube, posebno u onim mestima koja nisu pre
toga imala status optinskog sedita.
Obili smo grad, ali se na tvravu nismo penjali, jer je napolju bilo prilino hladno i duvala je
jaka bura.
Na ruak odlazimo u selo Vrelo kod Golubia, na putu za Bosansko Grahovo. Tri kafane jedna
do druge. Izbor jela i pia prilino bogat. Tu se zaustavljaju autobusi, tu ima dosta posetioca
iz Drvara, Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grahova....
Veselinovi mi pria kako se tu sklapaju vrcerski poslovi, kako je najtraenija roba oruje i
municija, te razna druga vojna oprema. Rat u Bosni je na pomolu i svi trae oruje, a najblia
destinacija je Krajina.

Odlazimo u Obrovac. Tamo je dosta hladno, duva bura, a onaj kamenjar kao da je umotan u
ledeni prekriva. U samom mestu stanje je katastrofalno, ni nalik onom u Kninu.

Tek po neki prolaznik. Gledam Zrmanju s mosta. I ona je izgubila svoju lepotu koju sam tako
jasno ranije uoavao. U Obrovcu se ne zadravamo i odlazimo u Graac. Tamo upoznajem
Branka Gaeu, koji je u Graacu operativac dravne bezbednosti.
Razgovaramo o problemima bezbednosti. Branko dobro vlada situacijom, iznosi brojna
imena, ali ona tog asa meni nita ne znae. Nemam nikakva prethodna saznanja.
Brigada i njena komanda su u sastavu kninskog korpusa, pa tamo ne idem, jer nije u naem
sastavu.
Iz Graaca odlazimo u Bruvno, a posle njega u Mazin. elja mi je da odemo do Srba i Donjeg
Lapca, ali za takav put nemamo vremena ni uslova. Prelazak iz Donjeg Lapca u Korenicu
preko Pljeivice nebi bio mogu, a povratak okolnim putem dug.

Kasno posle podne vraam se na Plitvika jezera i priam ta sam sve video i kakve razlike
postoje izmeu Knina i ostalih mesta u Krajini. Jedni to razumeju i opravdavaju, a drugi
kritikuju i otvoreno optuuju Knin, da je tamo sve zapoeto, a sada se komotno ponaaju,
ive mirnodopski od pomoi iz Srbije i inostranstva.


Biha

Svaki drugi dan odlazim u Biha. Tamo nam je pretpostavljena komanda, ali vie idemo da bi
po obavljenom poslu otili u neki restoran. Pri odlasku u Biha idemo preko eljave, a put
preko Izaia je nesiguran, posebno u nonim asovima.
Biha deluje prilino mirnodopski. Mogue je videti izbeglice iz Krajine koji su utoite
pronali u Bihau ili okolnim selima u nadi da e se skoro vratiti svojim kuama, pa makar
one sada bile zgarita. Dosta se trguje raznom robom, a oruje je i dalje najtraenije. Mnogi
su tu radi osvete, trae one koji im se zamerie u prvim sukobima. Omiljeno sastajalite je
stona pijaca. Traga se za opljakanom stokom. Priaju mi, da pravi domain moe
prepoznati tele svoje krave ili bika. Sve su to za mene nepoznanice i te normalne,
svakodnevne stvari za mene su poput uda.

U Bihau ima ljudi i vozila iz itave Jugoslavije. Najtraeniji su Albanci, koji nesmetano putuju
i u Hrvatsku i u Srbiju i drugde. Dogovaraju se poslovi prodaje i zamene imovine u Hrvatskoj,
trae se prevoznici koji e iz Hrvatske prevesti nametaj i drugu imovinu na brzinu ostavljenu
prilikom naputanja stanova i kua.
Mojih kolega u Bihau ima dosta i nae operativno angaovanje na tom terenu je suvino.
Krue svakakve dezinformacije. Jedna od najveih bila je, da e uskoro rat definitivno
prestati, da e Krajina postati meunarodno priznata drava, a da e Hrvatskoj teritorij biti
nadoknaen davanjem Hercegovine. Niko u to ne moe da poveruje.

Radilo se o tome da je u januaru i prvoj polovini februara 1992. godine intenzivno voen
razgovor unutar politikog rukovodstva Krajine, a da je iz Srbije vren pritisak, da se prihvati
dolazak mirovnih snaga u Krajinu. Ti razgovori su bili na rubu fizikog obrauna meu
uesnicima. Milan Babi nije hteo ni po koju cenu, ni po kojoj ponuenoj garanciji da
prihvati opciju dovoenja mirovnih meunarodnih snaga, ali je na kraju pod pritiscima iz
Beograda popustio i pristao.

Operativne informacije koje smo dobivali iz Bihaa bile su uoptene procene i po koja se
odnosila na konkretna imena vezana za delatnost na postoru Krajine, uglavnom one koje su
ukazivale na pokuaje krae i vrerc orujem i municijom.
Ono to je nas interesovalo morali smo sami da uradimo.
Svi vojni sastavi iz ranijeg perioda se se nalazili u svojim objektima. Kako nismo ovaj grad
operativno pokrivali iz Zagreba bilo je neophodno pronai veze. Traio sam pomo od
Rasima Baia, koji je dugo godina radio u Bihau u 139. Int. NC, a kasnije na poligonu Slunj.
Nas su posebno interesovala lica sa prostora Like, ali i ire, koja su stalno ili privremeno bila
nastanjena u Bihau, koja bi mogla sprovoditi neprijateljsku, pre svega obavetajnu,
delatnost prema jedinicama i sastavima JNA u Krajini.
Svakako da je glavni objekat interesovanja bio aerodrom eljava i baza, ali nita manje
i drugi sastavi. Formiranje komande korpusa i razvijanje njegovih jedinica je takoer bio
objekat interesovanja raznih emisara.

Hrvatska je imala dobre pozicije u Bihau, ali i muslimani su se trudili to vie da doznaju i
preko svojih pozicija u jedinicama JNA da dou do odreenih informacija, oruja i vojne
opreme.
Na raznim mestima smo pronalazili sakrivene minobacae, peadijsko naoruanje, municiju i
minskoeksplozivna sredstva.
Na osnovu operativnih saznanja izvrili smo 28.03.1992. godine detaljan pregled objekta
Lika kua na Plitvikim jezerima i ostalih objekata u tom kompleksu, pronali 8
minobacaa 82 mm bez evidencije, sakriveni ispod same kue. Mine i punjenja za iste
pronaeni su u privatnoj kui i Likom Petrovom selu. Sve se radilo za novac i to vrlo velike
iznose.
Nae veze koje smo stvarali u Bihau su kao nadoknadu za informacije traili oruje,
preteno pitolje korpion i automtske puke. Bio sam protiv takvog naina nagraivanja,
ali izbora nisam imao, ili pristani ili informacija nema. Vremena za bilo kakva kalkulisanja
nismo imali. Sve se odvijalo neverovatnom brzinom.

Vee bezbednosti UN je 24.02.1992. godine izglasalo Rezoluciju 743 koja se odnosi na
pokretanje mirovne misije i slanje mirovnih snaga UN pod imenom UNPROFOR na prostore
zahvaene ratom s ciljem da se stvore uslovi za okonanje rata pregovorima.
Te aktivnosti do donoenja same Rezolucije prepriavale su se na razliitim mestima i
razliitim povodima, sadraji iskrivljeni i deformisani, poprimali su novi smisao prilagoen
eljama i nadanjima obinog oveka.

Najava dolaska meunarodnih mirovnih snaga na ove prostore znaajno je ubrzala razna
deavanja. Raznim kanalima iz Hrvatske, a delom i iz Slovenije poeo je pristizati
jugoslovenski dinar u basnoslovnim iznosima. Najpre se kupovao po ceni 70% nominalne
vrednosti, ali vrlo brzo se prelo na merenje vagama. Novac je imao dva puta.

Prvi, koji se odvijao na nain da su veliki iznosi ulagani na raune u potama i na alterima
potanske tedionice, potom su ulagai isti dan putovali u Srbiju, podizali novac i kupovali
devize. Inflacija je poela da divlja, ali to nikoga nije interesovalo.

Drugi, novac je prenoen na razliite naine prema Srbiji. U manjim koliinama i lino i u
velikim koliinama na nain, da su se novci spremali u mrtvake sanduke, obezbeivani
krivotvoreni papiri o pogibiji i smrti izmiljenih stradalnika i onda je takav transport bez
ikakvih problema prolazio Bosnom i na granici sa Srbijom.

Ja sam omovome izvestio pretpostavljeni organ i kao prilog informaciji dostavio fotografiju
jedne tedne knjiice, ali nikakve reakcije nije bilo. Ni tad ni kasnije.

Neki koji su bili bolje obaveteni i vie znali ili su korak dalje. To stanje kada e brigu o ratu
preuzeti neko drugi trebalo je iskoristiti za unosne poslove. Po Korenici se trae pogodne
prostorije za smetaj firme po imenu Er Plitvice. To je, izgleda, prvi korak ka boljitku i
napretku, jer je firma zamiljena kao dravno javno preduzee koje e mnogima doneti bolji
ivot.
Da je ta zamisao ozbiljna potvruje i promotivni let na relaciji:UdbinaBeogradUdbina.

Vojska je dala jedan avion AN2 koji je trebao prei u imovinu preduzea. Avio veza sa
Beogradom trebala je da se odrava svakodnevno. Pored domaih putnika planirano je
dovoenje grupa turista u Nacionalni park Plitvika jezera.

Dogaaj koji se zbio u noi 11/12.02.1992. godine iniciran od strane SDB Korenica uverie
me da neko neto radi u privatnoj reiji i da je spomenuta kompanija zamiljena kao
mogunost da se doe do lake zarade.
U toku noi patrola policije me je pozvala da odmah doem u naselje Jezerce u prostorije,
gde je bila smetena vojna policija. Navodno da su tamo dovedena neka lica koja su se bavila
pijunaom. Kako nikada pre nisam imao priliku da vidim pijuna pourio sam koliko sam
mogao. Ispred barake koju je vojna policija koristila bilo je dosta policajaca, a privedena lica
su se nalazila u baraci.
U prvoj prostoriji u koju sam uao sedeo je ovek koji mi se prdstavio imenom Marjan Ziherl,
i da je potpukovnik JNA zaposlen u komandi ratnog vazduhoplovstva. U drugoj prostoriji je
bio mlai ovek koji mi se predstavio imenom Adis Hondo i on kae da radi sa Ziherlom kao
graansko lice.
Pitam ga, ta rade u Korenici i zato nam niko nije javio da e biti na terenu, opominjui ga
na opasnost zbog prilika koje vladaju. Odgovorio mi je, da se u Korenici nalaze ve nekoliko
dana, da se nisu skrivali, ali da su noas pohapeni i pod optubom da su neiji pijuni
predati vojnoj policiji sa preporukom da odmah budu ubijeni.
Bilo mi je jasno da neko hoe nama da stavi vreo krompir u ruke i da nasednemo, a
kasnije da nam se smeju.
Hondo me je molio da pozovem deurnog bezbednosti Komande RV i PVO u Zemunu, da
mu saoptim lozinku Opera i kaem ta se desilo, a taj e onda znati ta da radi.
Pozvao sam Ziherla i traio potvrdu prie to je on uinio dodavi, da im je pretpostavljeni
Slobodan Rakoevi, naelnik bezbednosti RV I PVO.
Kako nisam imao drugo reenje otiao sam do telefona. U razgovoru sa deurnim vidim da
zna za spomenuta lica, da reaguje na ime Opera, ali da je potpuno dezorjentisan,jer me
pita da li su spomenuta lica zarobljena od pripadnika hrvatske vojske ili nas. Tada sam prvi
put uo ime Opera, ime koje e u narednih nekoliko meseci uzburkati javnost.
Ja o tome neu pisati, jer nisam direktan uesnik tih dogaaja.
Lica smo oslobodili i odvezli u Biha kako bi se vratili u Beograd.
U naknadnom kontaktu sa pripadnicima SDB Korenica video sam da su postupali po dojavi, a
ona je stigla iz Beograda. Loi odnosi izmeu vojne bezbednosti i slube dravne bezbednosti
potvrivali su se iz dana u dan. Svi su eleli i nastojali da budu glavni i da se pitaju za sve.
Sluba dravne bezbednosti Srbije bila je blia Slobodanu Miloeviu i znaajno prisutnija na
prostoru Krajine od organa bezbednosti JNA.
Tek po neko je hteo da pria kako je stvarno dolazilo do organizovanja otpora Hrvatskoj.

Jasno se moglo zakljuiti da je stanje u Hrvatskoj i sukob na prostoru Krajine u Beogradu
tretirano kao krizno arite u Jugoslaviji, da je to tadanjoj politici koju je kreirao Slobodan
Miloevi odgovaralo.
Od tog vremena sam poeo i sebe da gledam kao rtvu zavere i prevare i da u toj zaveri
uestvuje i vojska, koja je potpuno nemona i sve to radi je kolaps kojeg nee da prizna.
Nije bilo mogue da drava propada, a njena vojska to ne osea i ostaje snana i mona kako
su to neki do zadnjeg momenta mislili.


DOLAZAK UNPROFORAa

Ve u februaru mesecu 1992. godine je potpuno jasno, da ostatak Jugoslavije bez Slovenije i
Hrvatske ne moe opstati. Ono to je posebno brinulo jeste injenica da taj ostatak
Jugoslavije nije mogao da rei problem u Hrvatskoj, ali ni meu preostalim lanicama.
Razgovori na relaciji BeogradSarajevo ne daju eljene rezultate i svakim danom je sve
izvesnije da e u Bosni i Hercegovini izbiti rat.
Makedonija ima dobre anse da iz itave guve izae bez rata. Ostaju Srbija i Crna Gora koje
ve intenzivno vre pripreme za proglaenje nove draveTree Jugoslavije. Razmiljam ta
e biti sa nama, kakava je moja sudbina, kome u ja pripasti u ovoj podeli i hoe li za mene
biti posla u novoj podeli. Priseam se mojih pokuaja da napustim vojsku, da se civilizovano i
ljudski rastanemo, jer sam davno video da nismo stvoreni jedno za drugo. Nije mi se dalo da
to uradim i sada ekam da moju sudbinu neko uredi ili e je urediti sudbina i stihija u kojoj
ivim ve vie od godinu dana.

Jedan od zadataka koji se mora realizovati, jeste da pripadnici JNA napuste teritoriju Krajine,
jer Krajina po Rezoluciji 743 ne moe imati vojsku. Pripreme su velike i sveobuhvatne. Narod
je ponovo uznemiren, neobaveten i preputen manipulacijama. U tom periodu najglasniji i
najiskreniji je Milan Babi, koji i ako je popustio pred pritiscima iz Beograda ne odustaje od
tvrdnji da je dovoenje meunarodnih snaga u Krajinu svojevrsna prevara, koja za krajnji cilj
ima reintegraciju teritorije Krajine u ustavnopravni poredak Hrvatske. Svi pokuaji iz Knina
da se veu za Srbiju i ostatak Jugoslavije ostaju samo jednostrani pokuaji i elje, a nikakve
pozitivne reakcije iz Srbije nema. Uz to, ponaanje Milana Babia i otvoreno oponiranje
odlukama i zamislima Slobodana Miloevia jo vie su nas udaljili jedne od drugih. Babia
guraju u stranu i u odnosima sa Srbijom sve veu ulogu preuzima Predsednik skuptine Mile
Paspalj i Milan Marti, ministar policije.
Vojska se priprema za naputanje Krajine, ali sada je ponueno tumaenje, da je to to
proglaenjem Savezne Republike Jugoslavije prestaje da postoji JNA i da je novo ime vojsci,
Vojska Jugoslavije(VJ).
Neko je napravio plan koji je podrazumevao intervenciju vojske u Krajini u koliko Hrvatska
napadne Krajinu i pored prisustva snaga UN. Taj plan je sadravao formiranje udarnih
sastava u pograninom podruju Bosne i Hercegovine na liniji Bosansko GrahovoDrvar
BihaBosanski NoviBanja Luka. To je osnovica sa koje bi se intervenisalo u sluaju napada.
S druge strane, u Bosni i Hercegovini kljua, incidenti su svakodnevni , a pojedinci i grupe
vie i ne kriju orujenose ga otvoreno i sa neskrivenom namerom da ga odmah upotrebe.
Takva situacija je stavljala pod sumnju iskrenost namere da se ti sastavi formiraju, da se
Krajini pomogne u uslovima kada ostaje sama, izmanipulisana i prevarena upravo od onih
koji je svojom voljom dovedoe u ovu poziciju.
Nekoliko elemenata potvruje neosnovanost planiranih aktivnosti:

Prvo, planiraju se garnizoni na teritoriji drave koja samo to nije ula u rat,


Drugo, nejasan je nain popune tih sastava. Ljudski faktor je vrlo problematian, osnovica za
popunu ljudstvom diskutabilna, a princip dobrovoljnosti nerealnan i problematian,

Tree, snage koje su planirane da ostanu u dodiru sa hrvatskim snagama su smeno male, a
zbog duine fronta, reljefa i loih puteva gotovo da ne mogu izvriti zadatak. Ako se tome
doda, da po spomenutoj rezoluciji oruani sastavi u Krajini ne mogu da raspolau tekim
naoruanjem, onda je problem tim izraeniji.

Sve se to deava u okolnostima kada je u Bosni i Hercegovini odran referendum o
samostalnosti u kojem je najvei deo muslimanskog i hrvatskog stanovnitva se izjasnio za
samostalnu dravu. Na prostorima gde su Srbi veina, proglaavaju se autonomne oblasti
kao i u Hercegovini gde su Hrvati veina.

Celokupna meunarodna javnost, sem malog broja izuzetaka, sve je sklonija da za nevolje i
rat na prostoru Jugoslavije optuuje Srbiju i celokupni srpski narod.Bilo je jasno da u daljem
produbljivanju procesa razbijanja Jugoslavije meunarodna zajednica, sa Amerikom i SR
Nemakom na elu, priprema novi scenario. Jasno i nedvosmisleno se Srbija mora oglasiti
krivom za raspad Jugoslavije, a iz konteksta najcrnjih scenarija iz vremena Drugog svetskog
rata izvlae se imena i dogaaji i pripisuju srpskom narodu i njegovim voama. Teze se
zamenjuju i odjednom delati i krvnici su rtve, a rtve preuzimaju njihovu ulogu. Trae se i
pronalaze pomagai i sauesnici u realizaciji tog scenarija, a najljui se pronalaze u redovima
bive brae iz zajednike drave Jugoslavije.
Istina nije vana, sve je istina ako neko moan trai da i najgnusnija la bude istina.

Sve to to se deava van Krajine ne ostavlja nas ravnodune, jer nama usloava i onako
sloenu situaciju.
Nakon gotovo nasilno donete odluke o prihvatanju Vensovog plana i Rezolucije 743 dolazi
do polarizacije drutva na deo koji prihvata i onaj drugi, koji ne prihvata donete odluke.
Nedefinisana i nejsana situacija slabi i onako slabu odbranu, koja u uslovima ni rata ni mira,
egzistira kao neto to e jo trajati kratko vreme.

Kao i obino u takvim okolnostima se deavaju i druge stvari, spletke, podmetanja i svae.
Tako se desilo da je beogradska Politika objavila tekst u kojem na najcrnji nain govori o
stanju u Lici. Novine mi je doneo Duan Vlaisavljevi i dao da proitam. U tekstu se govori o
politikim liderima iz Like, radu dravne bezbednosti, paravojnim sastavima koje predvodi
Baklaji Predrag, poimenino se spominju Boani Boko, Nikola Medakovi, David Rastovi,
Duan Vlaisavljevi, Kora Gojko i dr.
U prvi mah on i ostali su mislili da sam ja autor teksta ili da sam nekom dao podatke koje je
objavio u novinama. Nita od toga nije bila istina, ali se neko opasno igrao. Kasnije smo
doznali da su podaci na razliite naine cureli iz vojske, da su sistematski prikupljani podaci
od nezadovoljnika na terenu, a potom u Kninu objedinjivani i po potrebi, zavisno na koga su
se odnosili, objavljivani u novinama. U konkretnom sluaju sve je bilo usmereno na jezgo
jedinice posebne namene koja je delovala pod kontrolom Druge uprave Resora DB Srbije.
Ta jedinica je imala dosta pripadnika koji su bili sa podruja Like, ali i iz drugih krajeva
Krajine. Ti pojedinci koji su u Krajini smatrani paravojnim sastavima su bili pripadnici te
jedinice, koji su odmor provodili kod svojih roditelja, javno nosili oruje, ponaali se drsko i
izazivaki, a posebnu netrpeljivost su pokazivali prema pripadnicima vojske.

Meni je to bilo jasno jo krajem februara kada je komanda OG3 odluila da uhapsi Predraga
Baklajia i grupu lica koja se tog asa sa njim zatekla. itavo hapenje, razoruavanje i
zatvaranje je pretvoreno u farsu i u krajnjem, potpuno diskreditovalo nalogodavca i
izvrioce, jer su isti dan morali uhapene osloboditi bez mogunosti da se protiv njih
pokrene bilo kakav postupak.
Takve scene su se ponavljale tokom rata, ali su najizraenije bile te, 1992. godine, pa u i
sam biti akter jedne takve afere u leto 1992. godine.

Druga polovina aprila meseca 1992. godine prepuna je dogaaja. Smenjuju se kao na traci, a
sutina je , da od formiranja vojnih sastava u spomenutim garnizonima nee biti nita,
najvee aktivnosti su vezane za izvlaenje kvalitetnije opreme koja je u vlasnitvu JNA,
redovno dnevno se smanjuje brojno stanje angaovanih oficira i podoficira od koji jedni
odlaze u Srbiju, a drugi prelaze u novoformiranu Armiju BiH sastavljenu iskljuivo od
pripadnika muslimana. Formirana je Herceg Bosna i njene oruane snageHrvatsko vijee
odbrane. Male hrvatske enklavice oko Bihaa i Velike Kladue slede taj primer i uoavamo
da vre pripreme za formiranje jedinice ranga ete, ali da bi bila zvunija, dae joj ime bojna
bataljon.

Kako po Vensovom planu Krajina nije smela da ima vojsku, ja sam od aprila meseca preao u
tab TO Korenica, a ve su vrene pripreme za formiranje brigade milicije posebne namene,
koja je trebala da zameni vojsku. I u tim poslovima bilo je neophodno moje angaovanje, pa
sam odjednom u novonastalim okolnostima, postao najstariji i najangaovaniji oficir
bezbednosti u Lici. Oni koji su dostavljali podatke hrvatskoj strani i njihovim obavetajnim
slubama, opisivali su me i predstavljali kao komandanta bezbednosti u Korenici, odnosno
Lici.
Rasporeivanje snaga UNPROFORa je ve poelo. Korenica je ulazila u sastav sektora Jug
ije sedite je bilo u Kninu. Deo od Plitvikih jezera prema Kordunu je ulazio u sastav sektora
Sever, ije sedite je bilo u Topuskom.
Niko od nas nije imao potpunu predstavu kako e funkcionisati snage UN. Jedni su mislili da
e te snage biti jedini i neprikosnoveni vladari situacije na terenu i da ni mi, ali ni hrvatska
strana ne smemo preduzeti bilo kakve akcije, koje bi bile protivne izglasanoj rezoluciji. Ja
sam bio u potpunosti reen da prihvatim takvo tumaenje, ali dogaaj koji se zbio
03.04.1992. godine me je pokolebao.

Tog dana komandant Zbornog podruja HV Osijek general Karl Goriek je otpoeo napad
na Baranju u okolnostima kada su se na tom prostoru rasporeivale snage UN sektor Istok.
Svi smo bili iznenaeni takvim dogaajem. Pojavila se doza zabrinutosti, da se slino ne desi
i na prostoru gde se mi nalazimo. Postupak Gorieka je opisivan kao postupak
nepromiljenosti i samovolje, koji je u krajnjem imao tetu po hrvatsku stranu, koja zadatak
nije izvrila, a imala je poginulih i ranjenih. Ono to je posebno brinulo, bila je neadekvatna
reakcija meunarodne zajednice, pa je dogaaj protekao kao obian incident.
Nama je to bio signal za uzbunu, jer je bilo realno da se to ponovi i na drugim delovima
fronta. Jedan deo politiara okupljenih oko Milana Babia je likovao i dokazivao ispravnost
svojih stavova da se ne dozvoli dolazak snaga UN i ponovo potencirao pitanje izdaje i
predaje Krajine Hrvatskoj.


Tih dana su otpoeli gotovo svakodnevni sukobi u Bosni i Hercegovini. Prestali smo da
odlazimo u Biha. Komanda korpusa gotovo da ne funkcionie, spremaju se za naputanje
Bihaa i preseljenje u Beograd.
Sa vojnog aerodroma eljava dnevno leti vie aviona sa opremom i ljudima. Uvedeni su
civilni avioni za prevoz putnika, a vojni prevoze iskljuivo opremu. Mada je aerodrom velikog
kapaciteta, da bi se izbegle guve koristi se i aerodrom na Udbini.

Koristim priliku i 18.04.1992. godine letim sa eljave u Beograd. Odlazim u Upravu da vidim
kakav mi je daljnji status i da li prestaje moje angaovanje u Krajini. Dobijam neverovatan
odgovor, da je moja nadlena komanda u Sarajevu i da sve kadrovske poslove ona vodi.
Naredba koju sam imao glasila je do 18.06.1992. godine i jo je rano da se raspitujem oko
daljeg angaovanja. Malo je nedostajalo da se uputim u Sarajevo i da tamo najverovatnije
zavrim ovaj rat. U Beogradu sam ostao do 26.04.1992. godine. Svaki dan sam u
Generaltabu i redovno se informiem o stanju u Bosni i Hercegovini. Pratim TV program i
sve mi je nekako nestvarno i daleko, kao da nisam deo toga i kao da se to deava nekom
drugom. Prema informacijama koje su dolazile, Sarajevo je 21.04.1992. godine potpuno
opkoljeno srpskim snagama i sada se radi na izvlaenju komande 5. Vojne oblasti koja je
ostala u zgradi na Bistriku. Moj plan da odem tamo je nemogue realizovati. Borbe se vode u
Hercegovini i na mnogim drugim mestima i u svim situacijama svi su u pravu, osim Srba.
Jedino su oni krivi za loe stanje, a svaki musliman i hrvat za uvom ili u ruci nosi cvet kojeg
nudi poludelim etnicima i srbima koji bezrazlono napadaju na sve to nije srpsko?
U Krajinu se vraam avionom do aerodroma Udbina. Avion neobino dugo leti i umesto 45
minuta on leti 1 sat i 15 minuta. Svi smo mislili da je pilot neki Hrvat i da je sa avionom
promenio pravac kretanja i leti na neki od aerodroma u Hrvatskoj. To ne bi bilo udo, jer su
neki preleteli u borbenim letelicama i preli u HV. Kada smo sleteli na Udbinu naoj srei nije
bilo kraja.

Pokuavam telefonom da dobijem komandu u Sarajevu, ali bezuspeno. Dolazi 02.05.1992.
godine i zelene beretke dihad ratnici pod komandom islamskog ekstremiste Ejupa
Gania zauzimaju Dom JNA u Sarajevu. Tog dana je zarobljen Alija Izetbegovi i njegova ker
pri povratku iz Lisabona. Njegovo prisustvo je trebala biti garancija za izlazak komande 5.
Vojne oblasti iz Sarajeva. Meutim, narednog dana kada je kolona krenula, Ejup Gani i
Stjepan Kljuji izdaju nareenje za napad na kolonu u Dobrovoljakoj ulici u Sarajevu. Vozilo
sa Izetbegoviem bei, a njegovi dihad ratnici iskaljuju svoju mrnju i bes nad ljudima u
koloni, ubijajui ih, a preivele izlau ponienju tako to ih potpuno gole sprovode kroz grad
do dvorane gde su ih smestili.
I danas ovaj dogaaj mnogim muslimanskim politikim voama i ekstremistima slui kao
ponos, pa je izreka.Ono ega se pametan stidi, budala se ponosi jedino objanjenje takvog
ponaanja.

Na aerodromu opta guva. Ovo vie nije organizovano izvlaenje, sve vie podsea na
beanje. Odnosi se se i svata. Pojedinci sa sobom nose i po koje liko jagnje, tako da se
prisete Like kada budu jeli.
U noi 14./15.05.1992. godine itav prostor Pljeivice i ire potresla je eksplozija, koja je
delovala kao slabiji zemljotres. U prvi mah nije bilo jasno ta se desilo, a desilo se miniranje
podzemnog dela vazduhoplovne baze eljava, najvee vazduhoplovne baze u ovom delu
Evrope. Odlaskom poslednjih aviona i ljudstva 15.05.1992. godine i njenim miniranjem bila

je potpuno onesposobljena za bilo kakav vazduni saobraaj. U ogromnu kasarnu smeten je
diverzantski odred, neto pozadine i zatvor. Deo iznad sela Klokot postaje linija fronta na
kojem se nae snage dodiruju sa bojnom HVO koja je u sastavu 5. korpusa Armije BiH.
Sada imamo front i sa jedne i sa druge strane. Iz Krajine se moe izai preko Gline, irovca na
Dvor na Uni i Bosanski Novi, preko Donjeg Lapca na Nebljuse i dalje preko Ripaa ka
Bosanskom Petrovcu, vrlo loim putem od Lapca prema Martin Brodu i od Knina preko
Strmice na Bosansko Grahovo.

Tog 15.05.1992. godine stojim ispred Doma 6. like divizije na Mukinjama. Od stareina uz
mene je stariji vodnik Jovica Lonar i graansko lice na slubi u JNA Milan uput. Uz nas je i
glavnina ete vojne policije, njih 92. Vlada grobna tiina niko nita ne govori, a i da neko
neto kae u ovom asu bilo bi suvino.
Delimo ono malo cigareta to je preostalo. Gledam danas, a i prethodnih dana, guvu i urbu
u kojoj se naputa Krajina, kao da se bei iz kraja koji je zahvatila kuga.
Gledam i ne mogu da verujem da patriotizam toliko moe da oscilira, da ga mnogi koriste u
dnevne svrhe i da njim ostvaruju svoje ciljeve sa vie ili manje uspeha. U proteklih skoro pola
godine u Krajini ve sam dosta toga nauio i sada se priseam spornih situacija izmeu
vodeih ljudi SDS u Krajini i vojnog rukovodstva koje je tamo izvravalo borbene zadatke. Ovi
poslednji dogaaji ukazuju da su elnici SDS bili u pravu kada su svaku odluku i ponaanje
JNA stavljali pod lupu, kada su se protivili pojedinim odlukama, imenima i svemu to je
navodno injeno u interesu srpskog naroda u Krajini. Izjave koje su se mogle uti, da e Srbi
biti prevareni i izigrani temeljile su se na loem ponaanju celokupne vojne organizacije.
Meutim, optuivanje vojske a ne spominjanje politikog rukovodstva jo uvek ive
Jugoslavije ne bi bila potpuna optuba, jer su jedni i drugi nedorasli trenutnom stanju vodili
celokupni srpski narod u veliku propast.
Tvrdnje koje su dolazile do nas, a koje sam imao prilike da ujem vie puta tokom rata, da je
Krajina servis koji izvrava poslove od posebnog znaaja za Srbiju su bile samo la u nizu lai i
obmana kojima smo se drali u neprekidnoj tenziji.

Jo sredinom aprila meseca je na Plitvikim jezerima odran sastanak na kojem je bio
prisutan naelnik generaltaba JNA, general ivota Pani. Na tom sastanku, koji se nije
previe razlikovao od mirnodopskih sastanaka, trebalo se razmotriti pitanje dostignutog
stepena organizovanja jedinica i sastava u pograninom delu sa Bosnom i Hercegovinom.
Ve na tom sastanku je bilo vidljivo da je Krajina potisnuta u drugi plan, da se ti sastavi
formiraju na papiru, a ne u stvarnosti i da od tog nee biti nita. Bilo je neverovatno gledati i
sluati te ljude koji nastupaju u okolnostima kada na teritoriji Bosne postoji nova oruana
sila koje sebe naziva Armija Bosne i Hercegovine, kada je formirana Vojska Republike Srpske
i Hrvatsko vijee odbrane, da u svim varijantama JNA na ovim prostorima i kod Srba vie ne
predstavlja nita i da spominjanje njenog imena kod ljudi izaziva bes i rezignaciju.
Ta prepotentnost i nepriznavanje realnih dogaaja koji dominiraju vremenom i prostorima
kao lajt motiv u drami prostire se od samog poetka izbijanja sukoba. Ljudi se menjaju, ali
neki gubitniki mentalitet nikako da se promeni.
To tvrdokorno i nepromiljeno ponaanje, ta politika nacionalne iskljuivosti i
nepopustljivosti pokazae se kao pogrena politika, koja je dovela do konanog pada i
gubitka Krajine, do smanjenja procenta udela Republike Srpske u podeli teritorije u Bosni i
Hercegovini, do raspada Savezne Republike Jugoslavije i konano do gubitka Kosova i
Metohije.

Neprekidno forsiranje i podsticanje ideje o kolektivnom preseljenje trebalo je da prikae
stanje u pojedinim krajevima potpuno nepodnoljivim i na taj nain izazvati meunarodnu
zajednicu na reakciju. Nedvosmisleno se moe tvrditi da je politika Slobodana Miloevia
prema Srbima u Hrvatskoj bila pogrena u svakom pogledu do poslednjeg dana postojanja
Krajine, a i posle toga, kada je sa izbeglicama pokuao izmeniti demografsku sliku na Kosovu
i Metohiji.

U Krajini ostajemo sami. Odbrana jedva da je povezana. Meunarodne snage pred nas
postavljaju razliite zadatke koji se odnose na izvlaenje tenkova i tekog naoruanja.
Naoruanje treba izvlaiti, a jedinice ga koriste svakodnevno. U irem reonu Dabra do
20.05.1992. godine artiljerija je vie puta koritena, ali i kod Gospia i Otoca i Josipdola. Sa
neprijateljske strane ima vie pokuaja ubacivanja izviako divrezantskih grupa to nas sve
podstie na oprez.
Postojei vojni sastavi su ve preformirani u bataljone milicije posebne namena i u itavoj
Krajini postoji 6 takvih bataljona punog sastava.
Pored komandi brigada postoje tabovi TO i Glavni tab TO Krajine. I jedni i drugi ele da
budu glavni, da se jedni pitaju vie od drugih. Jo jedan kamen spoticanja i nesporazuma.
Ono to smo od poetka opominjali, a posebno posle ispada hrvatske vojske prema Baranji,
desilo se 21.06.1992. godine na Miljevakom platou u Dalmaciji.

U prisustvu mirovnih snaga Hrvatska je pokrenula kombinovani napad na Krajinu na
Miljevakom platou, pod izgovorom da meunarodne snage ne obavljaju svoju funkciju i ne
vraaju prognana lica u tzv. Ruiaste zone i Hrvatska hoe silom to da sprovede.
Meutim, pravi razlog bio je u pipanju pulsa meunarodne zajednice i odvagivanje
spremnosti za odbranu snaga u Krajini u novonastalim okolnostima. Test Hrvatske strane je
u potpunosti uspeo. Akcija nije imala posledice po Hrvatsku, a oruani sastavi Krajine ve
tada se nisu mogli oduprijeti planskim i osmiljenim akcijama hrvatske vojske.
Pod slinim okolnostima desie se 1993. godine akcija Maslenica u januaru i akcija Medaki
dep u septembru. Ni u jednom ni u drugom sluaju Hrvatska nije osuena, a sve te akcije
bili su testovi za konano oslobaanje teritorije u akcijama Bljesak i Oluja.
Ve u junu mesecu 1992. godine osea se velika nestaica svih namirnica. Matrijalni resursi u
Krajini su bili gotovo iscrpljeni. Pristizanje pomoi iz Srbije je oteano, a potom potpuno
prekinuto, jer su hrvatske i muslimanske snage presekle pravac od Brkog prema Banja Luci.
Crkva ini vie od mogueg, ali sada se nalazimo u potpunom okruenju i jedino to se
moemo osloniti na Republiku Srpsku.
Cene dostiu neverovatne iznose i malo ko moe platiti, posebno gorivo. Poinje robna
razmena za jagnje 20 litara nafte, a za tele duplo. Poveava se broj kraa u jedinicama.
Posebno se krade gorivo i sve drugo to se da brzo unoviti.
Vraam se iz Knina u Korenicu i zastanem u selu Otri. U seoskoj kafani nekoliko metana
sela. Raspoloeni su za trgovinu, nude uglavnom rakiju i vino. Prilazi jedan srednjih godina i
nudi stado od 100 ovaca. Trai 1500 DM. Tako redom i u nedogled, neimatina i beda i sve
na prodaju da bi se iz nje izalo.

Stareine koje su ostale da rade u tabovima TO bile su dune da rade u civilnoj odei.
Radili smo na dokumentima za stvaranje novih vojnih sastava, nove vojske Vojske
Republike Srpske Krajine.


Rad u uslovima kontrole UN

Potpunu kontrolu kretanja u Krajini UNPROFOR je uspostavio sa danom 02.07.1992. godine.
Tog dana oko 14,00 asova iz Vrhovina me je pozvao kapetan Srdi Milorad i saoptio da su
zarobili dva lica iz Hrvatske, od kojih je jedan u civilu, a drugi u uniformi pripadnika HV.
Traio je da se lica preuzmu na dalju obradu, jer u Vrhovinama za to nisu postojali uslovi.

U Vrhovine sam krenuo sa dva vozila od kojih je jedno bilo za prevoz lica lienih slobode,
poznatije kao Marica. Na prelasku izmeu sela Homoljac i Babin Potok, pre skretanja za
Plitviki Ljeskovac, uspostavljen je jak punkt UNPROFORa iz sastava ehoslovakog
bataljona. Na samom punktu su nas detaljno pregledali, a posebno su traili dugo
naoruanje ili neto sumljivog sadraja. Bez veih problema proputeni smo u Vrhovine. U
komandi brigade koja je bila u zgradi umarije Vrhovine rekli su mi da su zarobljena lica u
Zalunici kod crkve i da me tamo ekaju. Na opisanom mestu nailazim na grupu pripadnika
jedinice i dvojicu zarobljenika. Braa Uzelac, koji su pucali od debljine se igraju sa
zarobljenim civilom. Igra je vrlo udna. Stavili ga izmeu sebe, pa ga udaraju svojim velikim
stomacima, neprekidno pitajui:Moe li neko, ko jede travu i gloe koru sa drveta, da bude
ovako debeo? Ovaj nesreni zarobljenik se brani, da on to nije rekao ve da su to objavili u
nekoj TV emisiji na HRTu u kojoj je bilo rei, kako narod u Krajini nema ta da jede, da vlada
potpuna glad i zarazne bolesti prouzrokovane neurednim ivotom. Vojnika nisu dirali, tavie
sa njim su zajedno puili i, onako, kolektivno sa njim priali o prilikama u Hrvatskoj.
Preuzeo sam obojicu zarobljenika i sve to su sa sobom poneli, osim vozila Ladasamara
koje je jedinica zadrala kao ratni plen. Vozilom je upravljao Predrag Vukui, civil po osnovu
punomoja koje je dobio od svoje punice, koja je bila vlasnik spomenutog vozila.
Mene je posebno impresionirao detalj kod preuzimanja zarobljenika. Momilo Uzelac mi je
predao njihove line stvari po spiskovima sainjenim za svakog ponaosob. Meu stvarima
koje su pripadale Vukuiu bila je i jedna novanica od 100 DM, koju niko nije zadrao. To je
bio prvi sluaj da se dostave line stvari zarobljenih lica, a posebno, da se predaju strane
novanice. Do tada je vailo nepisano pravilo, da svako sebi zadri ono to nae kod
zarobljenika. Bilo je oigledno da se menjamo na bolje, da nam je moral na visini i da se
nismo promenili u uslovima neimatine i bede u kojoj smo iveli. Bio sam radostan i ponosan
na itav dogaaj ne samo zbog ovog, nego i zbog injenice da se sa zarobljenicima nije
surovo postupalo. Samo da je takvih dogaaja vie kroz koje bi smo mogli pokazivati svoje
pravo lice. Na nau alost bilo je dosta onih koji su svojim postupcima anulirali te primere i
nanosili nam tetu sa nesagledivim posledicama.

Povratak u Korenicu bio je dug. Morali smo obii punkt UN , pa smo vozilima otili do
Plitvikog Ljeskovca, pa preko Crne Rijeke na Uvalicu i potom, vrlo loim i uzanim putem, do
Drakuli Rijeke i Vrela do Korenice u zgradu SUPa. Na taj nain izbegli smo i drugi punkt UN
koji je bio postavljen na Prijeboju.
Kako smo se kretali loim makadamom kroz umu, malom brzinom savlaivali rupe i kamene
izboine, stigavi na cilj obojica zarobljenika su se potpuno zaneredila. Razlog tome bilo je
njihovo ubeenje, da ih vodimo u neku umu gde e biti ubijeni.

Posle dovoenja u red kupanjem i presvlaenjem zarobljenike smo razdvojili. Ja sam na
razgovor uzeo Predraga Vukuia, a vojnika smo poslali na obradu u Knin. Obojica su se
strano plaili samog imena Knin, plaili su se etnika, njihovih dugih brada i naotrenih
noeva. Iskreno su se udili da tokom itavog dana nisu videli ni jednog vojnika koji je liio
na etnika, makar svojom pojavom.

Predrag Vukui, diplomirani pravnik, zaposlen u ministarstvu za socijalnu skrb Vlade
Hrvatske, pripadnik rezervnog sastava MUPa RH. Nalazio se na slubenom putu u Gospiu i
sa sobom je doneo itav kofer dokumenata, koja su govorila u socijalnom stanju stanovnika
Like koja se nalazila pod kontrolom Hrvatske.
U poetku je odbijao razgovor ne shvatajui da je zarobljen, da je to poseban, specifian
nain liavanja slobode. Bio je veoma ljut to je naseo propagandi ije sadraje je
konzumirao sa TV u aranmanu HRT, koji su ponavljali kako je HV oslobodila Plitvika Jezera,
da u Krajini vlada rasulo i na kraju, da je komunikacija preko Like prohodna za putniki
saobraaj. Dakle, svesno, podstaknut informacijama ovakve prirode, je kreui se iz Gospia
u Zagreb, na ovi raskrsnici krenuo put Vrhovina i Plitvikih jezera i tako zarobljen. Uz put je
pokupio vojnika koji je dobio odsustvo iz jedinice ZP Gospi, pa je na taj nain bio odgovoran
i za njegovo zarobljavanje.
Prvi dan ispitivanja nismo daleko odmakli, jer je bio u oku, ali i u nadi da e biti puten jer
nije vojnik i nije nita loeg napravio. Sve je to stajalo. Da bih ga zatitio od mogueg
nasilnikog ponaanja pojedinaca koji su vrljali Krajinom, prijavio sam ga u komandi UN
bataljona i u kancelariji Crvenog krsta. To sam mu saoptio kao i injenicu da e ga narednog
dana neko od predstavnika Crvenog krsta obii. Kako razgovor nije kretao sa mrtve take,
saoptio sam mu da ga neu ispitivati, ve sam mu dao orjentaciona pitanja i daktilografa
kako bi on u obliku pripovedanja dao vlastitu izjavu. Dao sam mu cigarete Croatia koje su
kod njega izazvale posebno interesovanje, a naroito, kako dolazimo do tih cigareta. Rekao
sam mu da nam donose takvi kao on.
U narednih nekoliko dana dao je vrlo opirnu izjavu. Ona nije imala posebnog znaaja na
sagledavanje vojnih pitanja, vie je govorila o stanju u Hrvatskoj, prilikama koje vladaju i
problemima koji se javljaju. Sa stanovita brzog eksploatisanja podataka mogla se iskoristiti,
ali Krajina nije imala nita ime bi mogla to uiniti. Bez vojske, pod meunarodnom
kontrolom, bez institucija koje bi mogle propagandnopsiholoki da deluju, odseena od
Srbije, Krajina je nemono pratila zbivanja kao da se to nje ne tie.
Vukui je u Krajini, u Kninu proveo narednih 11 i po meseci i ako smo ga vie puta stavljali
na spiskove za razmenu. Razoaran sudbinom pustio je bradu i tako napustio Krajinu i
etnike.

U to vreme vre se intenzivne pripreme za proboj Koridora i spajanje sa maticom, kako nas,
tako i delova Republike Srpske koja je bila podeljena na dva dela.
Na tom centralnom delu Krajine delovale su tri policijske brigade. Ja sam upornim,
viednevnim slanjem preseka dnevnog stanja u Lici naveo kolege u Dalmaciji, Kordunu i
Baniji da slede taj primer. Tako smo se poeli meusobno dnevno informisati, a na neki
nain i uvezivati u sistem.
Sledei korak je bio, da se svakog dana u jutro ujemo telefonom, da meusobno vidimo da
smo ivi, da se u najkraim crtama informiemo i eventualno naglasimo neki problem koji
se stvorio. Ovu dobru naviku sam poneo iz mirnodopskog vremena kada sam se svako jutro
uo i sa svojim pretpostavljenim i sa svojim potinjenim. Na taj nain smo drali u fokusu

teite naeg angaovanja, u svakom trenutku znali gde se ko nalazi i ta radi.Takvo
ponaanje nas je zbliavalo.

U Korenici komandant policijske brigade bio je major Milo Cvjetianin. Delovao je odvano i
samouvereno u uslovima loe popunjenosti i komande i jedinica na frontu. Meni je jako
zamerao to nisam sa njim u komandi brigade ,ve se nalazim u tabu TO sa pukovnikom
uput Milanom i njegovim pomonikom akovi Milanom, potpukovnikom.
Meusobno se nisu podnosili, vladala je borba za prevlast. Meusobna netrpeljivost veto je
podsticana od struktura lokalne vlasti, predsednika optine Mlae Petrovia i
potpredsednika Vlade Krajine Boka Boania. Boani je imao izrazito loe odnose sa
uputom i akoviem, neskriveno im je pravio probleme podstiui na rivalitet Cvjetianina i
jo neke druge koji su bili uz Miloa.

Jedno vreme sam uspevao da budem i sa jednima i sa drugima, ali takvo ponaanje je
stvaralo obostranu sumnju u moje iskrene namere. Sredine nije moglo biti niti je nju neko
prihvatao.
Bilo je oigledno da me izbegavaju, da sumnjaju i da trae naina da me dovedu u situaciju
potpunog, konkretnog izjanjavanja. Svakodnevno su se pojavljivale razne prie i izmiljotine
koje su ile na adresu ili uputa ili akovia, a onda i na moju. Nita novog. Aktuelizirane su
prie o izdaji, o naem ostanku u Krajini sa zadatkom da pomognemo Hrvatskoj, da smo
komunistiki pijini koji vre progon najzaslunijih boraca Krajine i koji zbog naeg terora
moraju da bee u Srbiju i drugde.

Smiljeno ili ne, namerno ili sluajno, opravdavali su svakodnevnu opstrukciju odbrane,
neprekidno smanjivanje brojnog stanja stanovnitva i onesposobljavanje za odbranu.
Tih dana sam se upoznao sa Ljubicom olajaJavorina, stomatologom sa Plitvikih jezera.
ivela je sa suprugom i majkom u svojoj kui u naselju Jezerce. Za njeno ime bilo je vezano
dosta dogaaja, njena uloga u prvim danima neprihvatanja nove politike u Hrvatskoj bila je
velika. Uz Boka Boania, takoer stomatologa, Ljubica je bila najvieniji i najaktivniji lan
SDS iz Like. Meutim, u toku 1991. godine dolo je do znaajnog politikog mimoilaenja njih
dvoje, pa je olaja svoj novi politiki angaman pronala u podravanju politike koju je
zastupao Vojislav eelj. Postala je vodei lan SRS u tom delu Krajine i zamenik Radi
Leskovcu, koji je bio predsednik SRS Krajine.
Posle naeg upoznavanja, jedno vreme smo se viali svakodnevno i svaki put u razgovorima
su dominirale politike teme. O vremenima koja su bila iza nas nije volela da razgovara.
Trudila se da uje miljenje o krajnjem ishodu borbe za samostalnost Krajine, da li e ona biti
uspena ili e neki drugi faktori uticati da Krajine nestane.
U jednoj od tih rasprava Ljubica je iznela hrvatske novine Globus, koje su pisale o tome da
Krajina nema nikakve anse da doe do samostalnosti i da to nije samo vojno pitanje, ve i
ekonomsko i diplomatsko. Autor teksta nijednom reju nije bio tendenciozan nego je iznosio
argumente koji su potvrivali iznesen zakljuak, da Krajina ne moe postati samostalna
drava.
Poznavajui prilike u kojima se nalazimo, vrlo visok stepen nesloge, ljudske zlobe i zavisti,
traanja da pojedinci sebe u to vreme proglaavaju herojima i prvoborcima ja sam se
sloio sa napisanim ocenama. Opisao sam koji su nai problemi i ako ne doe do promena i
odnosa prema zadacima, mi nemamo emu da se nadamo. Na tome se na razgovor zavrio,

a ona niim nije ispoljila svoje neslaganje ni za ono to smo proitali ni za ono to sam ja
ispriao.
Narednog dana me je ekalo iznenaenje. Jedan od bivih pripadnika SUPa Korenica me je
obavestio, da je Ljubica priala pred nekim ekstremnim pripadnicima SDSa, kako sam ja
pred njom ispoljio defetizam, kako sam joj detaljno opisivao nain na koji e Krajina nestati i
da je pitanje njene propasti, pitanje dana.
Bio sam veoma iznenaen, tim vie, to je sada nepovratno doliveno ulje na vatru, koja se
rasplamsala i u ijem plamenu bi neko od nas aktera mogao da se nae, da sagori i da ga
nestane.
Koliko je bila svesna te injenice ne znam, koliko je to bila njena ideja ne znam, ali sam znao
da sam postao objekat spletke iz koje je trebalo dostojanstveno izai i vratiti se na neki
normalan kolosek.
Nekoliko dana kasnije otiao sam ponovo kod Ljubice, na kafu po obiaju. Niim nisam
pokazivao da bilo ta znam o njenom spletkarenju. Priamo, kao da nastavljamo neku
nedovrenu temu i vidim da ponovo potencira politika pitanja. Koristim priliku i kaem kako
e Krajina postati rtva sopstvene dece, nezadovoljnika, koji misle da su njihove zasluge za
stvaranje Krajine nemerljive, ali da nisu verifikovane ime su uskraeni za drutveni status i
privilegije koje taj status sobom donosi.
Nije reagovala, ne znam da li se u tome prepoznala ili je bila potpuno slepa pred injenicom
da ona u Krajini ne predstavlja nita osim imena i da e, u koliko se ne promeni, njeno ime
uvek biti spominjano u negativnom kontekstu.
Bila je hvalisava, bila je puna enje i nadanja u ostvarivanju sna radikala Svi srbi u jednoj
dravi u granicama od Virovitice do Rijeke. Sebe je opisivala kao osobu u koju eelj ima
posebno poverenje dajui do znanja da e ona u nekom narednom vremenu postati vrlo
vana na ovim prostorima.
Nisam nita odgovarao, gledao sam njeno licemerje, moralnu dvolinost i podlost. Pitao sam
se, kako e jo noas pred nekim da predstavi ovaj razgovor i u kojoj e me kombinaciji
predstaviti.
I pored svega srdano smo se rastali uz njen poziv da je ponovo posetim.


Hapenje

Dana 18.08.1992. godine u 13,25 asova u moju kancelariju upala je grupa naoruanih ljudi.
Pre toga na samoj prijavnici je bilo dosta galame, ali nisam obraao panju na to, jer su se
sline stvari deavale svakodnevno. Sastav je bio meovit, mukoenski i sve sam ih
poznavao. Grupu je predvodio SpaseMladen evi, koji mi se i obratio reima:Mora poi
sa nama. Takvo je nareenje. Svi su imali oruje na gotovs i pokuavali da se predstave u
svetlu odlunosti, ali nisu mogli da sakriju zbunjenost. Spase je takoer bio zbunjen
dogaajem, ali on se nikada nije uputao u bilo kakvo komentarisanje, radio je ono to mu je
nareeno.

Ostavljam sve na stolu kako je zateeno i izlazim iz prostorije. Na hodniku guva, akovi je
izaao iz kancelarije i pita ta se deava. A Mladen mu odgovara, da se to njega ne tie.
Milan uput je u Vrhovinama. Ispred zgrade komande nalazi se parkirano vozilo BOV i jo
nekoliko vozila bez arnjeva i cirade na kojima su naoruani pripadnici 13. aave kako su
zvali jednu etu dobrovoljaca kojom je komandovao Jovan evi.
Ulazim u BOV, a u vozilu vezani lisicama MilanMio Bruji, Zdravko Ini, stariji vodnik iz
Donjeg Lapca i Milan uput, kojeg smo zvali mali da bi pravili razliku od krupnijeg i
poznatijeg komandanta TO. Moj poloaj je povoljniji, jer nisam vezan, ali to nita ne menja.
Kolona polazi i za oko jedan sat smo stigli u kasarnu u eljavi. Kasarna je velika, a u njoj
diverzantski odred i neto pozadinskih jedinica. Avetinjski prazno u odnosu na sliku koja je
vladala u kasarni do 15.05. kada je tu bila JNA.

Smetaju nas u jedan objekat u uionicu koja na vratima ima, pored drvenih, i vrata sa
reetkom. Prozori su neobezbeeni. Vrata za nama ne zatvaraju ve stavljaju uioniki sto za
kojim sede po dvojica straara. Svi smo pomalo nervozni, posebno Bruji, a uput je
nervozan i uplaen. Doneli su ruak, koji nismo ni pogledali. Negde oko 16,00 asova
poinjem intenzivnu priu sa straarima. Dobro ih poznajem i oni mene znaju, jer smo toliko
puta bili zajedno. Priaju mi o tome kako je u Krajini konano doao trenutak obrauna sa
petom kolonom, sa svima onima koji se zalau za Jugoslaviju i jugoslovenstvo, da se mora
znati ko je ko i sa kojim motivima se ukljuuje u borbu za Krajinu. Poznat vokabular sa kojim
sam se susreo prvog dana dolaska u Krajinu. Jugoslavije vie nema, makar ne onakve u kojoj
je zagovarano bratstvo i jedinstvo, zajednitvo svih njenih naroda i narodnosti, nema vie
JNA, nema dosta toga to nas je optereivalo, a sve je ostalo isto. Ne veruje se ni Saveznoj
Republici Jugoslaviji, ni njenoj vojsci ni Slobodanu Miloeviu kreatoru i glavnom
zagovorniku stvaranje Tree Jugoslavije. Mislio sam u sebi i pitao se, da li je konano
prepoznata ideja da se tim politikim manevrom stvaranja savezne drave sprei prenoenje
ratnih dejstava u Srbiju ili u najmanju ruku, da se to prenoenje prolongira za neko
povoljnije vreme? Nisam znao pravu pozadinu, ali mi je sve govorilo da se radi o neemu to
je neko planirao van Krajine, ali je koristio izvore iz same Krajine.
U samoj kasarni je dosta ivosti, vrlo esto dolaze i odlaze vozila. Vidim da je dolazio Mlao
Petrovi, predsednik optine Korenica, David Rastovi, predsednik optine Donji Lapac i jo
mnogi drugi.

Pala je no i ispod Pljeivice vrlo brzo postaje hladno. U prostoriji se nalazi vie vojnikih
kreveta na sprat. Biram jedan i ljeem onako obuen. Zaspao sam vrlo brzo. Neto oko
ponoi uje se galama u hodniku i na ulaznim vratima uionice. Svetlo se ne pali. Naoruani
vojnici u maskirnim uniformama i sa maskama na licu nas izvode ispred zgrade. Tu su dva
vozila, jedno Puh plave boje, a drugi je Pasat putniki automobil.

Bruji i Ini ulaze u u terensko vozilo, a ja i uput u putniko. Vidim da vojnici u maskirnim
uniformama imaju oznake policije i da na rukavu bluze imaju znak vuka otvorenih eljusti.
Nikada do tada nisam video slinu oznaku. I jedno i drugo vozilo imaju policijske tablice
MUPa Krajine. Vozilom u kojem se ja nalazim upravlja Spase, a sa njim je Dugi. uput je
vidno uplaen. Kreemo neto oko pola sata posle ponoi. Koja nam je krajnja stanica nije mi
poznato. Liko Petrovo Selo je u potpunom mraku. Izlazimo prema prevoju Prijeboj. Na pola
puta puh ostaje u kvaru, ali na sreu kvar je brzo otklonjen i mi nastavljamo put. Gledam
uputa koji je u potpunom psihikom kolapsu. Setio sam se Vukuia kada sam ga vozio iz
Vrhovina, ali se nadam da e moj saputnik izdrati. Kada je prvo vozilo stalo bio je ubeen da
je to sa namerom da nas ubiju i ostave pored puta. Teio sam ga i umirivao, hrabrio da izdri
svojevrsno iskuenje pred koje smo stavljeni.
Prolazimo kroz Korenicu neto pre dva posle ponoi i onda preko Frkaia idemo u Donji
Lapac. Kreemo se pravcem Nebljusi Biha(Ripa) Bosanski Petrovac Sanski Most
Banja Luka Brko Bjeljina Raa na reci Savi. Prolazimo koridorom u rano jutro
19.08.1992. godine. Tragovi borbe na svakom koraku. Gotovo da nema itavog objekta.
Na pola sata smo zastali u Obudovcu, ispred kafane koja ne radi.
Posebno je razrueno Brko.

Od Rae kreemo meni slabije poznatim putem i oko 11,00 asova dolazimo u Ilok. Dolazimo
pred jednu zgradu koja je dobro obezbeena. Tu je nekakva komanda. Ulazimo u zgradu, a
potom u kancelariju komandanta jedinice kojeg svi oslovljavaju sa nadimkom Rambo.
Bruji od njega trai telefon da se javi Jovici Staniiu u Beograd i da razjasni o emu se radi.
Sebe predstavlja kao radnika Slube dravne bezbednosti Srbije. Rambo ga umiruje i kae da
e se sve razjasniti, da on ne odluuje o bilo emu, ve da izvrava nareenja koja dolaze do
njega. Popili smo kafu i situacija u kancelariji je potpuno mirna. Tako se i sam ponaam, ne
dozvoljavam sebi da podlegnem loem raspoloenju uputa i Brujia. Nakon pola sata nekog
askanja i kafe odvode nas u podrum zgrade u koji se ulazi odmah s desne strane stepenica
kojima se penje na sprat. To i nije klasian podrum ve dve prostorije obezbeene
reetkama koje je pre rata koristila Privredna banka Zagreb. Ulazimo u te prostorije. U prvoj
je gomila papira, fascikli, registratora i jedan sto i stolica. U drugoj prostoriji je pakao. Na
podu dve fiskulturne strunjae, na plafonu dva para kuka za vezivanje, a zidovi i deo poda
uprskani krvlju. Prozori su zatamljeni. Vide se tragovi muenja. Ko je muen, zbog ega je
muen, gde se sada nalazi, nita ne moemo da otkrijemo. Sigurno je jedno. Kroz ovaj
podrum je prolo mnogo ljudi, a poslednji meu njima ne tako davno.

Sedimo na strunjaama i razgovaramo nepovezano i bez smisla. Strano smo umorni od
putovanja i situacije u kojoj smo se nali, ali niko ne moe da spava. Ustajem se i ulazim u
prvu prostoriju. Da bih skratio vreme poinjem da prevrem po papirima. Sve su listinzi
tednih uloga klijenata banke. Po brojkama se vidi da su bili bogati. ujem korake i glasove
ispred ulaznih vrata. Jedan od straara otkljuava vrata i poto je mene prvog video pita:Ko

je Mihajlo Kneevi? Odgovaram da sam to ja i on me poziva da izaem. Mahnuo sam onoj
trojici u drugoj prostoriji i izaao. Nisam znao da se vie nikada neu vratiti u taj prostor.
Na ulazu stoji Predrag Prica i pozdravlja me. Prilazi i nas dvojica se ljubimo. Izvinjava se i kae
da je tako moralo biti, a da e se sve razjasniti za dandva. Prenosi mi pozdrave svog efa
kojem ja ne znam ime, kojeg nikada nisam video niti na bilo koji nain dolazio u kontakt sa
njim.
Poziva me da krenemo, a ispred zgrade terensko vozilo policijskih registarskih oznaka MUPa
Srbije. Pitam ta e biti sa ostalima, a Prica odgovara da e to efovi razjasniti i da im se nee
nita desiti.
Vozilom odlazimo do jedne ogromne kue koja je nametena kao rezidencija. Ponudili su me
kafom, koju prihvatam, ali traim odmah da se okupam i obrijem. Donose mi novu odeu i
po izlasku iz kupatila stigao me je umor. Nije mi pomogla ni kafa. Zaspao sam odmah. Prica
mi je rekao da malo odspavam, pa bi oko 21,00 asova ili negde na veeru. Tako je i bilo.
Neto posle 21,00 asova sa dva vozila kreemo u Baku Palanku na veeru. Pridruili su
nam se Spase evi, Dugi, Rambo, Duan Vlaisavljevi i jo nekolicina koje ranije nisam
susretao. Priamo o svemu i svaemu. Prica i Vlaisavljevi svojim priama navode druge da
prema meni ispoljavaju simpatije. Muzika popunjava one praznine kada ne razgovaramo.
Vrlo esto nazdravljamo i tako veeru zavravamo u optem raspoloenju. Sada mi je
potpuno jasno da sam u drutvu ljudi koji su pripadnici Slube dravne bezbednosti Srbije
operativci i pripadnici jedinice za posebne namene te Slube. Svi pripadnici jedinice su
poreklom iz Krajine. Vrlo udna situacija da sam ja sa njima, a nisam njihov lan, njihov
radnik lei u podrumu, tavie ne moe da se javi svojim nadreenim. Vidim da se nekome
zbog neega veoma zamerio i da su ga stavili na led.

Po povratku u kuu jo smo dugo razgovarali. Spase je priao o svom efu Brujiu kao osobi
sumljivog ponaanja, koja je prokockala ukazano poverenje i okrenula lea Slubi. U jedan
mah me je upitao, da li je tano da sam ja pravi Brujiev ef i pojasnio pitanje time to ima
informaciju da je Bruji ovek vojne bezbednosti i da ga je meni na vezu predao pukovnik
Duan Smiljani. Ja sam se toj kombinaciji nasmejao, posebno iz razloga to od Brujia
nikada nisam dobio ni jednu informaciju niti je meni bilo ko sugerisao da sa njim imam
intenzivnije kontakte od uobiajnih. evi je bio uporan da dokae kako je on u pravu i kako
raspolae pravom informacijom, pa mi je tako rekao da sam ja 14.11.1991. godine
pregovarao sa hrvatskom stranom oko razmene zarobljenih lica iz Saborskog i Kuselja
umesto da dozvolim da se sva ta bagra pobije odmah bez bilo kakve razmene. Kaem mu da
u to vreme nisam bio na terenu Krajine, da sam se nalazio u okruenju u Zagrebu od kud
sam izaao 01.12.1991. godine, i da se tu radi o koincidenciji, jer predsednik mesne
zajednice Lika Jesenica se zove Mihajlo Kneevi i da, koliko ja znam, on nije napravio nita
loe to je pregovarao i uestvovao u razmeni zarobljenih lica. Druga je stvar ta se desilo u
Saborskom 12.11.1991. godine i to je prilikom napada na policijsku stanicu u tom selu
poginulo dosta civila za ta se ne moe traiti opravdanje u ponaanju pojedinca koji je
iskakao iz tog miljea razularene rulje.

Videvi da sam ja, zapravo, bio objekat interesovanja Slube od mog dolaska u Krajinu,
upitao sam evia, zbog ega mi nije rekao da Ljubica olaja o meni iri neistine i da sve to
je ona rekla i iskonstruisala pripisala meni.? Odmahivao je glavom kao da ne zna, a onda sam
mu rekao ime oveka, njegovog dobrog prijatelja, koji mi je to saoptio. To ga je navelo da

razgovor prekinemo, ali je ipak zavravajui priu,dodao je, kako on meni veruje, ali da se i
drugi u to moraju uveriti. Nita drugo i nita vie.

No sam proveo u snu koji je bio komar. U krtakom vremenu dosta toga se izdeavalo,
dosta toga je isplivalo na povrinu, a jo uvek nisam znao ta u uti narednih dana od koga i
pod kojim uslovima. Mada umoran nisam mogao nikako da zaspem i da se odmorim od
velikih napora. Jutro sam doekao na nogama. Pio sam kafu i sa neskrivenim nestrpljenjem
oekivao da se i drugi ustanu.
Posle doruka i kraih priprema, oko 10,30 asova, krenuo sam za Beograd. U vozilu smo
samo ja i Predrag Prica. Uz put priamo da nam vreme bre proe. Iz razgovora se vidi da on
vie ne rauna sa svojim zaviajem kao moguoj adresi daljeg ivota, a otiao je pre manje
od godinu dana. ta se desilo? Da li je osetio slast boljeg i udobnijeg ivota, drugaiji i bolji
drutveni status, snagu autoriteta slube kojoj je pripadao ili neto drugo, pitao sam se
razmiljajui o onome to mi pria. Bilo je oigledno da je on u startu prihvatio ponudu da
postane pripadnik Resora dravne bezbednosti Srbije. Dakle, bio je u toj kategoriji lica koja
su u samom poetku bili udarna pesnica SDS a, ekstremnog ponaanja i delovanja, koje je
u kasnijoj fazi prihvatila Sluba iz Srbije popunjavajui svoju, tek formiranu, jedinicu za
specijalna dejstva.
Sve se deavalo u leto 1990. godine i kasnije. Kada su poela oruana dejstva od jeseni 1991.
godine Prica i mnogi drugi naputaju centralni deo Krajine i prelaze u Istonu Slavoniju
razvijajui delatnost u tom delu Krajine. Bili su potpuno oslonjeni na Srbiju u svakom
pogledu.
U tom razgovoru dolazimo do Beograda. Idemo na Dedinje u jedan klub zatvorenog tipa.
Posle kraeg vremena dolazi ovek koji mi se predstavlja imenom: Simatovi FrankoFrenki.
Znao sam za njega kao i to da je naelnik Druge uprave RDB uprave koja se bavi
obavetajnom delatnosti. Posle kraeg kurtoaznog dela u kojem mi je uputio izvinjenje zbog
itave predstave i nekoliko linih pitanja, preli smo na glavni deo razgovora. Dogovorili smo
se da se itav tok razgovora snima. Nisam imao nikakve motive da bilo to laem ili
iskrivljujem, da nekoga branim ili ublaavam ono to je loe inio u proteklom vremenu.
Frenkija je dosta toga interesovalo i ako se videlo da vrlo dobro poznaje situaciju, bilo je
primetno da neke konkretne situacije objanjava sa ideolokog, a ne faktikog poznavanja
situacije.
Tako na primer, stanje u Zagrebu odmah posle stranake pobede HDZ i preuzimanja vlasti,
gleda kao na neto to se nije smelo dogoditi. Ja sam se sloio s tim gledanjem, ali kojim
snagama i sredstvima spreiti volju nekoga da neto menja, da mu se oduzme pravo na nadu
da e mu biti bolje od onog to je do sada nueno. Ozbiljniji deo razgovora odnosio se na
stvaranje uslova da Hrvatska izvri ilegalno naoruavanje stranaka koje su na izborima dobile
mandat da organizuju vlast u Hrvatskoj, a to naoruavanje je legendirano kao nabavka
oruja za potrebe MUPa. Bilo je zauujue da on sada od mene trai pojedinosti, a nosioc
itave akcije je bila Uprava bezbednosti i Aleksandar Vasiljevi, koji je neposredno rukovodio
itavom akcijom. Jasno se moglo uoiti da rivalitet dve slube u ratnom stanju nije nestao,
nego se jo vie produbio, jer su i jedna i druga htele da budu nosioci obavetajno
bezbednosnih poslova u dravi.
Stanje u Krajini u periodu 1990. i do sredine 1991. godine mi je predoeno i opisano kao
kolski primer stvaranja kriznog arita od neprocenjivog znaaja za dalji politiki manevar
kojeg je Srbija trebala da izvri, sa krajnjim ciljem da se ouva jugoslovenska zajednica i da se
razvoj drutva nastavi bez veih ideolokih korekcija.

Otvaranjem fronta u Krajini nastali su problemi. Izneta je tvrdnja da linija fronta nikada nije
bila pod punom kontrolom, da se sve svelo na nekakav oblik strae bez plana i namere da se
u bilo kojoj fazi otpone sa aktivnim i ofanzivnim dejstvima prema neprijatelju. Takvim
ponaanjem stvoreni su uslovi za njihov napad, gubitak Miljevakog platoa i vrlo lo poloaj
prema neprijatelju u Lici i u Zapadnoj Slavoniji. Frenki je otvoreno izneo sumnju da su za
takvo stanje krivi oficiri Vojske Jugoslavije koji su nosioci komandovanja. U tom kontekstu on
je izneo sumnju o sumljivom i izdajnikom ponaanju veeg broja najviih oficira i generala
JNA, posebno u vreme izlaska jedinica sa terotorije Slovenije i Hrvatske. Spomenuo je ime
gnerala Marijana ada, komandanta Rijekog korpusa za kojeg je tvrdio da je predao korpus
za sumu od 300.000 maraka koje je prisvojio za sebe, izrazio je rezervu o asnom ponaanju
generala Andrije Raete u procesu predaje imovine hrvatskoj strani u Zagrebu, a posebno
bolnice u naselju Dubrava. O generalima Koleku, Tomincu, Kukanjcu, timcu i jo nekima
uo sam najgore i najpogrdnije rei. Razgovor smo vodili tako da je to vie liilo na dijalog
dvojice ljudi koji o istom problemu zanaju dosta, ali su stajalita razliita i bilo je dosta
momenata koje nisam znao, ali isto tako i onoga to je Simatovi po prvi put uo. U takvom
tonu, nakon vie od tri sata, razgovor smo priveli kraju. On je izrazio svoje zadovoljstvo
tokom i sadrajem razgovora, a posebno mojom otvorenou i spremnou za razgovor.
Srdano smo se pozdravili i rastali uz njegov poziv da sutra doem do njega kako bi zajedno
otili do Jovice Staniia, koji je izrazio elju da se upoznamo. Susret je dogovoren za 11,00
asova narednog dana.
Narednog dana, 21.08.1992. godine poslali su vozilo po mene i kod Staniia sam stigao u
zaklazano vreme.
Susret je bio vidno srdaan i pomalo nameten. Uglavnom smo rekapitulirali sadraj
razgovora iz prethodnog dana uz nekoliko kraih potpitanja o dogaajima vezanim za rad na
terenu. Na kraju razgovora Stanii je izrazio zadovoljstvo to smo se upoznali i ponudio
pomo bilo kakve vrste u koliko bi neko pravio probleme u vezi proteklih dogaaja.
Izlazei od Staniia nisam znao niti sam mogao pretpostaviti u kakve probleme sam uao. U
Upravu bezbednosti se nisam javljao i to najvie na sugestiju Simatovia koji mi je otprilike
rekao, da Uprava vie nije ona koju ja pamtim, da se na njenom elu nalazi nesposoban
ovek general Neo Bokovi, koji je bio penzionisan, pa ponovo aktiviran jer je to bio
jedan od uslova koje su crnogorci postavljali pri formiranju zajednike drave sa Srbijom. Ja
sam i ranije sluao o Bokoviu sve najgore i nisam imao nikakve elje da se sa takvim
ovekom upoznajem. Onaj kojeg bih posetio bio je u zatvoru. General Vasiljevi bio je
uhapen i nalazio se u vojnoistranom zatvoru. Nisam znao prave razloge, a spekulisalo se
sa razliitim informacijama od ega je malo ta bila istina.
Ni tada, a ni kasnije nije mi se ukazala prilika da ga posetim u zatvoru. Ne ulazei u razloge
liavanja slobode ja sam imao mnogo motiva da ga posetim, jer sam u proteklu godinu dana
od njega nauio neverovatno mnogo. Bili smo iz dana u dan zajedno uvek u pokretu uvek u
akciji. To su trenuci koji se ne zaboravljaju.
Taj in mog nejavljanja kasnije je iskoriten za razliite konstrukcije koje su se svele na
tvrdnju, da sam prihvatio saradnju sa DB Srbije, da sam smiljeno ostao u vojsci kako bih bio
njihov izvor informacija i slino. Nisam se branio, jer do tih napada nisam drao kao ni do lica
koja su se u tome nadmetala. Bili su to oni ljigavci koji su svoje stolice uvali po
kancelarijama u Beogradu i mirno posmatrali kako im nestaje ognjite na kojem su ugledali
svet. Takvih je bilo mnogo, previe i znao sam da e to doneti lo kraj.


Povratak u Krajinu

Iz Beograda sam krenuo 25.08.1992. godine u konvoju specijalne jedinice DB Srbije.
Konvoj je krenuo iz Iloka jednom kolonom, a druga je dola iz nepoznatog pravca u Rau na
Savi, da bi objedinjeni nastavili mar prema Krajini.

Narednog dana sam doao na posao i kao po pravilu, postao centar interesovanja i
znatielje. U kancelariji su bile vidne promene. Neko je neto traio po ormaru, papire,
dokumenta ili neto drugo. Kancelarija je postala prolazna soba. Uz kafu su se smenjivali
mnogi i pitali, ta se desilo, da li ostajem, ko je sve to organizovao i tako redom. Ja sam se
prvi vratio u Krajinu dok ostala trojica, uput, Bruji i Ini se nisu javljali. Bili su dobro, ali se
nisu vraali u Krajinu. Ja sam detaljno opisao itav dogaaj ne sudei o nikome niti izvlaei
zakljuke o samom dogaaju. To sam ostavio svakom ko bude koristio taj matrijal. Nije se ni
moglo mnogo zakljuivati, jer je vladao haos. Novoformirana drava SRJ, njena vojska, stanje
u Krajini nakon proboja koridora kroz Posavinu, beznae i neverica u konani uspeh,
neprihvatanje inicijative o zajednikoj dravi Srba preko Drine, ivot i rad pod kontrolom
stranih trupa, bili su odrednice koje su znaajno optereivale svakodnevni ivot. U takvim
okolnostima sve to se desilo, vie i nije privlailo posebnu panju.

Milan Marti

Neoekivano interesovanje za itav dogaaj iskazao je komandant taba TO Krajine general
Milan Torbica i ministar unutranjih poslova Milan Marti. Zbog toga sam morao da idem u
Knin i da tamo objanjavam ta se desilo.
Vidim da je Torbica prema meni hladan, da ima neke informacije koje mu je neko dao i da
razgovor koristi samo da malo iste odmeri, ali da ih ne menja. Kaem mu da je u krivu i da e
doi vreme kada e svoje sadanje miljenje korigovati. Bio je na rubu da neto kae, neto
runo i uvredljivo. Izdrao je kao i ja sve do prolea 1995. godine kada je u Kninu doao kod
mene u kancelariju. Srdano smo se pozdravili. Uz kafu smo malo evocirali uspomene i on
me pita:Hoe li me pitati ili sam da kaem. Odgovorio sam mu da se ne trudi da bilo ta
kae, da ga ja neu pitati niti meni ta znai bilo kakvo objanjenje dogaaja od pre nekoliko
godina. Bilo mi je dovoljno da nije zaboravio da treba da kae i da je video da su ga lagali.
Ree mi da sam se dosta promenio, da sam postao grub i pomalo nestrpljiv. Odgovorio sam,
da ivimo tekim ivotom i da se menjamo pod neverovatnim okolnostima ivota od danas
do sutra, a ja po niemu nisam izuzetak.

Kada sam zavrio sastanak kod Torbice, pri izlasku iz kancelarije, onako na rastanku mi je
saoptio da sam unapreen u vii in. Do inova nisam drao iz razloga moje vrste odluke
da napustim slubu u vojsci im se za to stvore povoljni uslovi. Da li u je napustiti kao
vodnik ili pukovnik za mene je bilo svejedno.
Marti nije bio u Kninu i nismo se sreli.
Do susreta je dolo dva dana kasnije, 28.08.1992. godine, na dan Velike Gospojine u
Plakom. Tog datuma je bila zakazana sveanost polaganja kamena temeljca za izgradnju
vladianskog dvora koji je tokom vremena sruen, a na njegovom mestu je bila izgraena
kola.
Stajao sam na sveanoj bini neposredno uz Martia, koji je malo kasnio i naknadno se
prikljuio ostalima. Dok su trajali govori i govornici se smenjivali nas dvojica smo razgovarali.
On meni kae da nisam trebao tako radikalno da reavam neke stvari, da sam trebao s njim
da se konsultujem i da bi sve proteklo mirnije i sa manje problema. Traim da mi malo
pojasnio to to pria, a on kae:Tebe oni sluaju. Mogao si doi kod mene i rei u emu je
problem, a ne da izvodi svu ovu predstavu, da ne znamo gde nam je glava.
Vidim da su teze potpuno zamenjene, da sam ja za sve oznaen kao idejni tvorac i realizator
i da sam pri tome uzeo za sebe glavnu ulogu. Sada mi je bio jasno ponaanje generala
Torbice, a i ostalih koji su znaajno promenili ponaanje prema meni.

Poeo sam da oseam posledice boravka u Iloku i Beogradu i razgovora sa Simatoviem i
Staniiem. Odmah mi je bilo jasno da to ne mogu da promenim, jer ako se branim i
dokazujem suprotno samo u sebi napraviti jo vee probleme. Zato sam se opredelio za
drugu opciju, da trenutno stanje i ve stvoreno uverenje iskoristim i okrenem u svoju korist.
Posle sveanosti i odlaska na zajedniki ruak u uveni restoran u mestu Mravinjak susreo
sam se sa svojim imenjakom Mihajlom Kneeviem i Brankom ikarom iz Like Jesenice. Njih
je interesovalo ta se sve to deavalo i oekivali su da im to kaem. Pitali su me da li u imati
kakvih posledica i dali e jo biti guve. Rekao sam Mihajlu, da sam kusao i njegovu kau,
jo iz novembra 1991. godine kada je pisao neko pismo u Ogulin i nudio mirno reenje krize
odnosa izmeu metana Saborskog i Like Jesenice. On se u mah uplai moje prie, mislei
da e imati posledica. Umirivao sam ga govorei da je to iza nas, da je to reeno i da to niko
nee vie spominjati. Postojalo je jedno pismo koje je presreo uro Ogrizovi njaka
rukovodioc slube na prostoru Plakog i spreio da isto doe na adresu u Ogulin. Pismo je
arhivirano u Korenici, a tamo su mislili da sam ja autor tog sadraja.
Zablude i neinformisanost u ratnim uslovima mogle su se platiti glavom, da strada nevin
ovek, a da poinioci nikada ne odgovaraju za zloin. U ovom ratu treba tako malo da doe
do tragedije, do obrauna meu ljudima, jer je napetost velika, svakodnevna i svi ne
moemo jednako da izdrimo te psihike napore.
Prisustvo snaga UNPROFORa poinje da postaje teret i za civile i za vojnike. Nakon dogaaja
na Miljevakom platou, svakodnevnog krenja primirja otvaranjem vatre na vie mesta du
fronta stvara se uverenje, da su snage UN dole kako bi olakale akciju hrvatske vojske u
osvajanju teritorije Krajine. Takvo uverenje sistematski je podsticano u raznim javnim
istupima najodgovornijih ljudi u Krajini, a svakodnevni dogaaji su to potvrivali u manjoj ili
veoj meri. Tako je nastajao nepremostivi jaz nepoverenja i nepotovanja koji e trajati do
kraja, do pada Krajine u augustu 1995. godine.


Krajem juna i u toku jula meseca 1992. godine u vie navrata pripadnici bataljona policije u
Plakom dolazili su u borbeni dodir sa ubaenim grupama, koje su dolazile iz Hrvatske ili iz
Bihaa. Glavna komunikacija i za jedne i za druge ila je preko biveg vojnog poligona Slunj
koji je bio potpuno nenastanjen i vrlo teak za uvanje.

Dana 29.07.1992.godine u irem rejonu sela Blata zarobljena je grupa od 12 pripadnika
muslimanske armije iz Bihaa. Njihov krajnji cilj je bio prelazak u Hrvatsku preko Male
Kapele. Tom prilikom u obradi jedan od njih je spomenuo jezgro Handar divizije koje se
priprema u Hrvatskoj i koje e borbom pokuati proboj iz Hrvatske u Cazinsku Krajinu.
Ovako ozbiljna informacija je dostavljena u Knin, ali po njoj niko nita nije radio.


Handar divizija

Po ugledu na Himlera, koji je 06.12.1942. godine predloio Hitleru formiranje divizije koju bi
inili muslimani iz Bosne, dodelivi joj ime 13.SS Handar divizija, Gojko Suak je predloio
Tumanu formiranje jedinice sastavljene preteno od muslimana iz Cazinske Krajine,
predloivi da ona nosi ime Handar divizija.

Tuman i Suak su smatrali da su muslimani prirodni saveznici u borbi protiv Srba i u Bosni i
u Hrvatskoj.
Nasilnim mobilisanjem graana muslimanske nacionalnosti koji su se zatekli u Hrvatskoj u
maju mesecu 1992. godine zapoeto je formiranje te jedinice. Kao mesto za prikupljanje
ljudstva, njihov smetaj i obuku odreeni su objekti na farmi u Draganiu kod Karlovca.
U vie navrata u manjim grupama ubacivani su na teritoriju Krajine s ciljem sa ispitaju
kvalitet odbrane, kakve su mogunosti da jezgro jedinice proe u Cazinsku Krajinu bez
gubitaka, ak da proe bez borbenog dodira sa naim snagama. Odluka da se krene preko
Krajine u Bosnu doneta je kada je jedinica narasla na oko 600 vojnika ime je postala
respektna snaga. Bili su naoruani lakim peadijskim naoruanjem, hladnim orujem,
noevima i kamama razliitog oblika sa i bez draa na zglobu. U potpunosti po ugledu na
svoje pretke iz istoimene divizije za vreme Drugog svetskog rata. Cilj isti. Srpski vojnici i
njihove porodice koje se nau na pravcu mara do cilja.

Koristei krajnju nepanju i nonalantnost u vrenju slube pripadnika UNPROFORa ta
jedinica je ula u Krajinu sa severne strane od Kukae. Do Tounja su prevezeni motornim
vozilima, a potom peice iz vie pravaca su podili selu Primilje gde je formiran marevski
poredak. Preko Tria Tounjskog i Kamenice su uli na poligon . Naa jedinica za elektronsko
izvianje smetena u Primilju registrovala je neuobiajno intenzivan radio saobraaj sa
velikim brojem do tada nepoznatih uesnika. Znali smo da je u pitanju poseta, ali nismo
znali o kome je re.

Prvi kontakt sa ubaenom muslimanskom jedinicom imali su pripadnici bataljona iz Plakog
u rejonu Pilja i Obljajca 27.08.1992. godine. Narednog dana dolo je do veih borbi, a u
borbu su uvedeni delovi policijske brigade iz Vojnia i Korenice. Muslimanska jedinica je u
potpunosti razbijena, a 34 njena pripadnika su zarobljena. Nijedan nije proao u Cazinsku
Krajinu. Ukupno poginulih i ranjenih bilo je 197.
Ubaena jedinica je kod izvora reke Mrenice razbijena na dva dela. Jedan je poeo da se
povlai natrag prema Kamenici, a drugi je napredovao u pravcu sela Moila. Zbog dejstva iz
helikoptera uvukli su se u umu u predeo zvan Peutov bunar. Tu se stvarno nalazio bunar iz
kojeg su popili svu vodu. Na opasae su vezivali majice koje su sputali u bunar i tako izvlaili
vodu dok je bilo i jedne kapi.
Tog dana sam se sastao sa pukovnikom Milom Novakoviem koji je komandovao svim
snagama koje su bile angaovane u borbama sa handar divizijom. Nismo se dugo videli i ja
sam mu ispriao ta se sve deavalo proteklih dana kao i moj oseaj da se celokupna pria
izvre iz meni nepoznatih razloga. U potpunosti smo se razumeli, a nae viegodinje
poznanstvo i zajedniki rad stvorili su meusobno poverenje i izgraen odnos meusobnog

razumevanja. To mi je mnogo znailo i tog trenutka i kasnije kada je Novakovi imenovan za
prvog komandanta Srpske vojske Krajine ije formiranje je proglaeno 16.10.1992. godine.

Zarobljeni pripadnici handar divizije su smeteni u zatvor u Glini i njihovu obradu smo
morali dalje raditi u prisustvu policajaca iz sastava meunarodnih snaga. Posao je tekao vrlo
sporo, jer smo sa svakim pojedincem razgovarali u prisustvu policajca i prevodioca.
I pored svih potekoa koje smo imali u radu uspeli smo dokazati sledee:

da je Republika Hrvatska, njen Predsednik i ministar odbrane doneli odluku o formiranju
jedinice iji e pripadnici biti muslimani iz Bosne,

da je celokupno ljudstvo nasilno mobilisano na teritoriji Republike Hrvatske,

da je opremanje i obuka jedinice obavljeno na teritoriji Republike Hrvatske,

da su instruktori bili pripadnici policije i vojske Republike Hrvatske,

da je Republika Hrvatska dala i svu drugu pomo jedinici i da je ista bila na logistikoj emi
jedinica HV,

da je cilj stvaranja jedinice njeno angaovanje u borbama sa Srbima na prostoru koji je
oznaen kao zona pod kontrolom snaga UN.

U Topuskom je organizovana izloba naoruanja i vojne opreme koja je oduzeta prilikom
razoruavanja zarobljenik ili da je naena na terenu posle razbijanja ove teroristike
grupacije.
Posebno su upeatljivo bili noevi, kame i druga seiva na kojima je bilo ispisano Srbosek
edomor i druga imena kojima su nas nazivali i muslimani i hrvati u ovom ratu. Na taj
nain su prebacivali nama ono najgore to ovek moe da smisli i da uradi drugom oveku
bez obzira ko je i kakav je.
Na ovu izlobu smo pozvali vei broj pripadnika UNPROFORa, a predvodio ih je general
Bamai Musa iz Nigerije, koji je bio komandant sektora Sever UN snaga u Krajini.
Nijedan od prisutnih nije nikada video nita slino ni na slikama. Nisu krili svoje ogorenje i
osudu onih koji su neto ovako planirali i pokuali da realizuju.
General Bamai je bio okiran slikom koju je video U vie navrata kasnije spominjao je taj
dogaaj i imao je prema nama blagonaklon stav.U znak zahvalnosti narod Korduna mu je
poklonio puku, ali prilikom ulaska u avion u Zagrebu ista mu je oduzeta, a on zadran na
aerodromu.
Bila je to podmukla osveta hrvatske vlasti oveku koji je asno, iskreno i nepristrasno radio
svoj posao.

Pre ovog dogaaja vlast u Krajini je imala ozbiljne probleme u komunikaciji sa pripadnicima
UNPROFORa. Zahtevano je, da se posle stavljanja pod kontrolu tekog naoruanja,
peadijski delovi posebnih jedinica milicije povuku 5 km od linije razgranienja. To je u

nekim situacijama bilo nemogue izvesti, jer bi ta linija bila iza kua u kojima su ljudi iveli i
bili bi u potpunosti ostavljeni na milost i nemilost upadima diverzantskih grupa iz Hrvatske.
Ovako stanje je ubrzalo poslove oko formiranja Srpske vojske Krajine ime je ukinuto
postojanje tabova TO i posebnih jedinica milicije. Pristupilo se formiranju korpusa koji e
nositi imena po oblastima u Krajini.

Odnosi u komandi u Korenici bili su potpuno zategnuti. Sa uputom sam razgovarao samo
slubeno. On uopte nije razgovarao sa komandantom brigade milicije, a uz sve to ja sam se
jo dodatno posvaao sa uputovim zamenikom, potpukovnikom akovi Milanom. Sukob
je izbio oko nadlenosti prilikom utvrivanja injenica vezanih za oteenje borbenog
sredstva. Na Ljubovu u selu Rakii zapaljen je tenk koji je u potpunosti izgoreo. Posada je
prilikom startovanja motora ukljuila grejae i svi su izali van tenka. Zbog kvara na
instalacijama, nepanje prisutnih dolo je do paljenja vozila, a kako ni jedan protivpoarni
aparat nije bio ispravan tenk je potpuno izgoreo. akovi je traio od mene da uradim sve, a
ja sam rekao da u da uradim deo posla koji se odnosi na moju nadlenost. Iz toga je izbila
svaa, posle koje se on alio uputu i jo vie zategao odnose. U kraem razgovoru rekao
sam uputu da ga ja neu zamarati, jer vrlo brzo prelazim na drugu dunost van sastava
korpusa.
On je bio vie ljut na stanje u sredini i na civilnu vlast koja je neprekidno vrila opstrukciju
komandovanju i pravila velike probleme. Dogaaj koji je stvorio zid izmeu nas je proao, ali
je ostavio velike posledice i tragove.
Kasnije smo te odnose u potpunosti izgladili i ostali dobri sve do dananjih dana.
Sa Milanom akoviem sam izgradio posebno dobre odnose. Cenio sam njegove vojnike
vrline i odlunost. Tokom vremena sam doznao kakve su mu sve probleme pravili u komandi
korpusa, ta su sve podmetali i inili da mu ukaljaju ime i vojniku karijeru. Sve je stojiki
izdrao.
U komandi korpusa bila je grupa oficira iz rezervnog sastava koji su bili angaovani u organu
za moral i organu za mobilizacijske i personalne poslove. Mnogi su pre rata bili lanovi SKJ,
optinski ili regionalni partijski rukovodioci i nisu se mirili sa novonastalom situacijom, da ne
budu pitani i da ne budu u ii zbivanja.
S druge strane, najvie kritika smo dobijali ba zbog njihovog angaovanja, a da pri tome
istaknutiji lanovi Srpske demokratske stranke nemaju taj tretman i angaman u
komandama korpusa. Ovo se posebno odnosilo na organ za moral, koji je uglavnom radio po
nekom klieu iz mira i u jedinicama nisu imali potreban autoritet.

U tako zategnutim odnosima sam doekao kraj 1992. godine. Poetkom decembra 1992.
godine mi je saopteno da odmah otponem sa pripremama za formiranje obavetajnog
centra Glavnog taba SVK. Nita drugo nije bilo precizitano ni lokacija niti broj zaposlenih,
blii poslovi i zadaci niti bilo ta drugo to bi mi bilo orjentir u poslu.
U toku jedne godine ugaena je 6.lika divizija i formirana operativna grupa, pa ona ugaena
i formirana komanda posebne jedinice milicije i tabovi TO, onda na kraju sve se to gasi i
formira Srpska vojska Krajine. Nestalo je i SFRJ i njene JNA, a formirana je Savezna Republika
Jugoslavija i njena Vojska Jugoslavije, na prostoru Bosne i Hercegovine formirana je Armija
BiH, Hrvatsko vijee odbrane i u Republici Srpskoj Srpska vojska RS.

U svakoj od tih vojski imao sam poznanike, dojueranje drugove i prijatelje od kojih su mi
neki saborci, a neki neprijatelji.
Straan psihiki pritisak na svakog od nas tim pre to se sve to deava u relativno kratkom
vremenskom periodu, a promene su toliko velike da bi za taj obim promena bilo potrebno
znatno due vreme. U ovim prilikama rata sve se menja u hodu, ratuje se, gine i ranjava i ide
dalje. Primeujem kod mnogih da se znaajno menjaju da sve manje i slabije oseaju gubitak
druga i saborca, da utehu trae u alkoholu i povlaenju u sebe. Takvi poremeaji mogu biti
veoma opasni, ali mi nemamo izbora. Nemamo kome da se alimo, nemamo od koga da
oekujemo da promeni stanje u kojem se nalazimo. ujem podatak da u Krajini ima oko 100
duevnih bolesnika za koje nema ustanove za smetaj, da su u kontaktu sa orujem i
municijom. Strano i zabrinjavajue.


Prelazak u obavetajce

Formiranjem Srpske vojske Krajine dolo je do velikih promena u organizaciji rada od
Glavnog taba, preko komandi korpusa i samostalnih jedinica, do stanja na terenu.
Po prvi put od izbijanja sukoba uraena je samostalna vojna organizacija u kojoj su svi, od
komandanta do poslednjeg vojnika, stalno nastanjeni u Krajini. Bilo mi je jasno da ne
moemo imati veliki stepen samostalnosti, jer nismo imali dovoljno ljudi, a ni matrijalnih
resursa za tu pretpostavku. Vojsku u pravom smislu te rei, bilo je vrlo teko postrojiti, da
ona lii na vojsku, da ima svoje baze i drugu infrastrukturu, da se organizuje popuna, obuka i
opremanje sastava po kriterijumima koji su vaili za takve sastave u nekim drugim
sredinama. Vojska je zapravo bila naoruani narod, od tek punoletnog mladia koji nema ni
jedan dan vojne obuke do starijih ljuditreepozivaca, koji su bili angaovani na prednjoj liniji
odbrane, ali i na svim drugim zadacima koji proizlaze iz vojne slube.
Bilo je gotovo nemogue razdvojiti mlade od starih, jer nema ni jednih ni drugih dovoljno,
bilo je nemogue napraviti makar jednu pravu jedinicu koja bi se sa uspehom mogla nositi u
bormaba sa neprijateljom.
Formiranjem SVK sa 16.10.1992. godine za sve nas koji smo pratili aktivnosti neprijatelja bio
je signal da e druga strana vrlo brzo krenuti u ispitivanje odbrambene moi novoformirane
vojske, kao to su to inili i prilikom prethodne reorganizacije u maju i junu kada su napali na
Baranju i Miljevaki plato. Bilo je pitanje dana kada e napad otpoeti, a trebalo je doi do
indikatora o mestu i vremenu napada.

Novopostavljeni komandant SVK general Mile Novakovi me je primio u decembru 1992.
godine i dao osnovne smernice za rad, ono to od mene oekuje komandovanje, a samu
organizaciju rada centra u strunom pogledu ostavio je meni. Obezbeena su i potrebna
poetna sredstva za rad, koja nisu bila mala, imajui u vidu uslove u kojima smo iveli, da je
sve, vie liilo na bedu nego na nekakav normalan i organizovan ivot.
Za smetaj centra odreena je vila na Plitvikim jezerima, vlasnitvo poznatog socijalistikog
funkcionera iz HrvatskeJakova Blaevia
Blaevi je iveo u Zagrebu i bio je u nemilosti nove vlasti koja je optuivala Blaevia za
antihrvatsko i antikatoliko delovanje u posleratnom periodu, posebno istiui injenicu da
je bio tuilac u procesu protiv kardinala Alojzija Stepinca.
U Krajini takoer se o njemu nije moglo uti nita pozitivno. I ovde je optuivan za antisrpsku
politiku, svojevrsni genocid izvren nad Srbima, koji su beei od socijalistikog terora
naputali vekovna ognjita i odlazili u druge krajeve Jugoslavije.
Pravim udom je njegova vila sauvana, jer je u poetnom periodu unitavano sve to je
imalo bilo kakvu vezi sa Hrvatskom, sa socijalizmom i komunizmom.
Vila je bila ouvana, ali je u nju vie puta provaljivano i iz nje je odnoen nametaj i drugi
predmeti koji su se tamo zatekli. Ono to nije dirano su bile knjige, koje su se nalazile u
prizemnom delu vile. Cisterna goriva za centralno grejanje objekta je bila potpuno
ispranjena jo u prvoj fazi ratnog sukoba.
Vila je imala nekoliko stotina kvadrata povrine, a u njoj sam bio ja, i pet ljudi iz
obezbeenja.

Sam ambijent na Mukinjama bio je povoljan za rad, jer nije bilo velike guve niti prisustva
vojnih sastava. Ljubica olaja je poela da razvija stranaku aktivnost Srpske radikalne
stranke, a njen evidentiar je bila supruga Mie Gostovia, koji je nakon preivljenog pada
helikoptera i bolnikog leenja sada bio na rehabilitaciji na Mukinjama.
Mii je krsna slava Sveti Nikola i ja sam kod njega doao na taj dan u poslepodnevnim
asovima. Tamo sam zatekao Ljubicu i njenog supruga, koji su takoer navratili radi
estitanja domainu.
Imajui u vidu okolnosti pod kojima je dolo do susreta nisam zapoinjao bilo kakav razgovor
sa njom da bih izbegao neprijatan dijalog, koji je zbog proteklih dogaaja, bio neminovan.
Moje prisustvo na Plitvikim jezerima i rad u centru poeo je da mami znatielju i
interesovanje razliitih osoba, pa i pojedinih pripadnika UNPROFORa koji su zalazili u
naselje i ulazili kod pojedinaca u stanove.
Po prirodi posla kojeg sam poeo da obavljam, moja aktivnost je izlazila izvan granica Krajine
i nije se ograniavala na dubinu rasporeda snaga neprijatelja, ve je obuhvatala tu i mnogo
iru teritoriju.
Prisustvo meunarodnih snaga na prostoru Krajine je bila pogodnost u radu, jer je to bila
sredina iz koje je trebalo crpeti informacije od koristi za komandovanje i za celokupnu
organizaciju ivota i rada u dravi.
Kako su jedna i druga strana u sukobu potovale primirje u tom periodu nismo dolazili u
kontakt sa licima iz kategorije ratnih zarobljenika. Taj izvor podataka se pojavljivao s
vremena na vreme i sa njim nismo raunali u kontinuitetu.
Osnovni problem u radu bio je sistem veze. Imali smo izrazito lou telefonsku vezu unutar
same Krajine, a prema Republici Srpskoj i Srbiji bila je u katastrofalnom stanju. Nikada nismo
bili sigurni da e ona biti u kontinuitetu i da sa njom moemo raunati. Specijalne vrste veze
koje smo imali kao alternativu nisu podrazumevale kontinuiranu upotrebe, ve upotrebu u
nudi, kada nijedna druga veza ne funkcionie.
Legalni izvori informacija takoer su bili vrlo siromani. Dnevne novine smo dobijali sa
zakanjenjem od jedan dan, a mnogi krajevi Krajine nisu dobijali bilo kakve novine. U Kninu
je postojao radio i TV centar, a pored radio Knina, aktivan je bio radioKorenica, radio
Petrova Gora i uz manje probleme sluao se radio Banja Luka. Od neprijateljskih sredstava
javnog informisanja imali smo dobar signal TV Zagreb (HTV), radioZagreb i lokalne radio
stanice rasporeene po mestima du linije fronta.
Dnevnu i periodinu tampu iz Hrvatske smo dobijali svakodnevno do 12,00 asova, na nain
da su nam je nabavljali pojedini pripadnici UNPROFORa.
Na teritoriji Krajine nije izdavan nijedan dnevni list, koji bi se mogao koristiti za prikupljanje
informacija od obavetajnog znaaja. tavie, nekoliko novinara su bili moji stalni posetioci
koji su od mene traili informacije, kako bi imali ta da piu ili objavljuju na radiju.
I oni su radili u uslovima kao kada je novinarstvo stasavalo kao profesija. Bukvalno nisu imali
nita osim olovke i papira, a nekima je i to bio problem da nabave. Radili su iz iste ljubavi
prema svojoj profesiji trudei se da ponude informacije van granica Krajine kako bi se to
vie ljudi upoznalo sa stvarnim stanjem. Nekima sam podelio magnetofone uher i
dodatnu opremu kako bi mogli to kvalitetnije raditi na terenu, a i meni pomoi u
informacijama za koje sam bio zainteresovan. Taj korektan odnos sa novinarima
funkcionisao je itavo vreme postojanja Krajine. Meusobno smo se pomagali u nadi da tako
idemo ka istom cilju, ali na alost taj cilj nismo postigli.

Problem protoka informacija i obrade primarnih dokumenata bio je veoma izraen, pa je
zbog toga general Novakovi traio da sve informacije dostavljam njemu lino. Naknadnu
upotrebu operativnih podataka odreivao je on lino.

Realizacija obavetajnooperativnih zadataka u inostranstvu je vrlo sloen i opasan posao.
Delatnost je ilegalna i sraunata je na prikupljanje podataka o oruanim snagama Hrvatske,
njenoj politici, ekonomiji i drugim oblastima ivota i drutvene prakse. Veina podataka za
koje sam bio zainteresovan bili su tajna.
U uslovima rata koji je bio u toku, svaka aktivnost pa i ona najbezazlenija, kvalifikovane su
kao pijunaa. To je osnovna karakteristika rada u ratnim uslovima. Dakle, po nalogu drave i
njene vojske ja sam se prihvatio posla koji podrazumeva delatnost kanjivu po zakonu svake
drave, pa i Hrvatske.

Problem je bio veliki. Krajina je bila samoproglaena drava koju nijedna drava
meunarodne zajednice nije priznala.
Krajina je imala delimino razvijene slube u samoj Krajini, ali i u Srbiji kojoj je dato da
Krajinu predstavlja u svetu. Vlada je imala ministra inostranih poslova, ali nije imala nijedan
objekat u inostranstvu, a Srbija nije dozvoljavala da se njeni objekti koriste u te svrhe. I ne
samo to, Srbija nije dozvoljavala da se na njenoj terotoriji sprovodi bilo kakva obavetajna
delatnost, da se organizuju sastanci i prihvat lica koja dolaze iz inostranstva po naem planu
ili samoinicijativno.
U Beogradu je funkcionisao Biro Vlade Krajine u ijem okviru je delovao jo jedan
obavetajni centar, koji e u narednom periodu biti ukinut, jer je otkriven i to je zamereno
Vladi Srbije da dozvoljava takvu aktivnost na vlastitoj teritoriji.

Jo u pripremi formiranja obevetajnog centra otpoeli smo aktivnosti za prvi odlazak u
Hrvatsku, s ciljem da se na njenoj teritoriji prikupljeju informacije obavetajnog sadraja.
Prvo je vren odabir moguih kandidata za tako delikatnu misiju, potom njihova provera,
validnost postojeih putnih isprava, okolnosti pod kojima su napustili Hrvatsku i sva druga
pitanja od znaaja za bezbednost lica i celokupne akcije.
Pored toga osmiljavali smo pitanja koja su nas interesovala, procenjivali realnost i
mogunost da se dobiju odgovori i sve drugo s tim u vezi.
Trebalo je pronai lice koje ima makar minimalne mogunosti kontakta, sagledati njegove
potencijalne veze, njihove pozicije u drutvu, trenutni poloaj, zaposlenje u interesntnim
sredinama i sl.
Sva ta i druga pitanja smo uurbano reavali, jer je sve izvesnije bilo, da e Hrvatska napraviti
incidentnu situaciju, da e doi do borbi na nekom od delova fronta, i naa elja je bila da
blagovremeno ponudimo indikatore koji ovakve pretpostavke potvruju.
Prvi putnik u Hrvatsku je krenuo 19.01.1993. godine, tri dana pre nego to je Hrvatska
napala Krajinu.
Mi nismo bili u mogunosti da na bilo koji nain ponudimo nove podatke, jer nas je razvoj
dogaaja u tome preduhitrio.


Operacija MASLENICA

U prethodnim procenama i na osnovu najnovijih obavetajnih podataka znali smo da
Hrvatska sprema napad na Krajinu i da e taj napad imati ogranien karakter iz vie razloga.
Prvo, Hrvatska vojska e izvriti napad da bi ispitala snagu odbrane Vojske Krajine, i

Drugo, oni e u nastaloj situaciji nastojati maksimalno da eksploatiu eventualni uspeh u
napadu.

U proceni smo smatrali da bi za Hrvatsku najvei uspeh bio povezivanje dalmatinskle obale i
komunikacija koje su bile u prekidu zbog mosta u Maslenici koji nije bio u funkciji. Meutim,
takva procena nije bila jednoglasno prihvaena iz razloga to je bilo onih koji su verovali da
e Hrvatska prvo planirati i izvesti napad na Zapadnu Slavojiju koja je u odnosu na centralni
deo Krajine dislocirana i sa najslabijim snagama.

Napad na Krajinu otpoeo je 22.01.1993. godine oko 06,00 asova. Napad je otpoeo u
zadarskom zaleu iz nekoliko pravaca, ali je odmah bilo jasno da je glavni pravac napada ka
Maslenici. Pomoni pravci napada bili su na Velebitu u pravcu Graaca sa verovatnim ciljem
presecanja komunikacije Obrovac Graac i pravac iz pravca Sinja sa verovatnim ciljem
oslobaanja HE Perua.

Prvi dan napada odavao je sliku dobro planiranog i organizovanog napada, jer je u odnosu
na nau stranu postignuto odreeno iznenaenje. Meutim, sutra dan i narednih dana, pa
sve do zavretka operacije neprijatelj je delovao stihijski i prilino neorganizovano.
Ja sam bio dva dana u selu egar gde je Glavni tab imao svoje IKM, gde se nalazio general
Novakovi. Iz razgovora s njim nedvosmisleno sam doao do zakljuka da on nema odreene
ruke u komandovanju i neko mu postavlja ogranienja u odluivanju.

Treeg dana napada HV, nae jedinice su se nalazile u povoljnom taktikom poloaju u
odnosu na neprijatelja i bilo je mogue zadati im odluujui udar. Zato to nije uraeno
nikada nisam doznao, ali je sigurno da je reenje celokupne situacije odraeno van granica
Krajine.
Hrvatska vojska je oslobodila HE Perua, a na Velebitu su posednuti objekti na Tulovim
gredama i Maloj Bobiji.
Nae sange su odbaene u zadarskom zaleu.
Vee bezbednosti UN je donelo Rezoluciju 802, ali to nije bitno menjalo stvar. Dostignutu
liniju u napadu Hrvatska vojska nije napustila i sve se zavilo kritikom meunarodne
zajednice.
Operacija Maslenica ukupno gledano je promaena vojna operacija, ali je i takva donela
uspeh Hrvatskoj, a Krajini jo jednu glavobolju, poraz i nesigurnost sa kojom je trebala da
nastavi dalje.
injenica je da su nam u odbrani pruili veliku i nesebinu pomo pripadnici garde kojom je
komandovao eljko Ranatovi Arkan i pripadnici Vojske Republike Srpske u kojoj su
prednjaili Vukovi sa Vujaka i njihov komandant Veljko Milankovi, koji je prilikom dejstva

neprijateljske artiljerije ranjen. Heroj Milankovi Veljko je podlegao ranama 14.02.1993.
godine.

Dana 26.01.1993. godine pozvao me je Boko Boani kako bi zajedno otili u Benkovac i
tamo se susreli sa eljkom Ranatoviem. Ja sam pored toga imao i dodatni motiv, jer mi je
brat bio u gardi, pa sam hteo da ga vidim.
Na ulasku u Benkovac bila je postavljena rampa i vrena je detaljna kontrola vozila i putnika.
Nikakva objanjenja i pozivanja na poloaj nisu pomagala. Bilo je to nareenje i svaki
pripadnik Srpske dobrovoljake garde je slepo izvravao isto.
Na nau alost nismo ga zatekli u Benkovcu, pa poto nismo imali nijednu pouzdanu
informaciju o njegovom povratku mi smo napustili Benkovac.

Ja sam se uvek trudio da kod Ranatovia odvojim onog koji je ratnik i komandant i onog
drugog, koji je kotirao kao vrhunski kriminalac. Njegova povezanost sa Slubom bila je dosta
stara i sada je bilo oigledno da je on vrlo povezan sa Slubom dravne bezbednosti Srbije.
Njegovo iskustvo u sukobu na prostoru Hrvatske datira gotovo od samog poetka tog
sukoba. Ostalo je u seanju njegovo hapenje 29.11.1990. godine u Dvoru na Uni, potom
suenje i izricanje presude od 20 meseci i na kraju, neverovatan obrat. Puten je u Srbiju. To
je izazvalo veliku panju javnosti i spekulisalo se na sve mogue naine od toga da je u stvari
pobegao, do toga da je Franjo Tuman, po nagovoru Gojka Suka i Josipa Manolia, pristao
na ponudu iz Srbije da za milion maraka oslobodi Arkana iz zatvora.
ta se stvarno desilo za mene e ostati vena tajna, jer nikada nisam lino upoznao Arkana
mada sam poznavao dosta ljudi iz njegove jedinice i neposrednog okruenja.

Tako sam dana 11.10.1994. godine uputio telegramestitku povodom godinjice formiranja
garde. Sveanost je organizovana u Manastiru Pokajnica kod Velike Plane i ja sam na tu
adresu poslao telegram.
Nekoliko dana kasnije asopis NIN je objavio tekst pod naslovom Pogled zmije u kojem
pie o Arkanu i obeleavanju godinjice njegove garde. U tom tekstu je spomenuto i moje
ime. Pored svih moguih prijatelja, drugova i simpatizera na navedenu adresu u manastir
Pokajnicu stigla su dva telegrama, moj i KUD Jedinstvo iz Pritine. Glavni gost na
sveanosti bio je general Andrija Bioevi, bivi komandant Novosadskog korpusa..
Moj gest estitanja izazvao je negativne reakcije u Beogradu, u Generaltabu, pa je traeno
da u Kninu objasnim motive i razloge upuivanja estitke Ranatoviu.
Razgovor sam vodio sa pukovnikom Smiljaniem, koji je u to vreme bio postavljen za
pomonika komandanta za obavetajnobezbednosne poslove u G SVK.
Otvoreno sam mu rekao da mi je velika muka od dvolinosti i igranja dvostruke igre.
S jedne strane, kada treba neto, trai se pomo Arkana i drugih arkana, a kada se ivi iole
mirno i smiljeno ti koje prizivamo postaju kriminalci i olo kojih se treba stideti.

Jasno sam mu stavio do znanja, da mene ne interesuje Arkan kriminalac, ve Arkan borac
bez obzira ko ta mislio i kakve komentare davao. Arkan je sa svojim Tigrovima
obezbeivao konvoj vozila koja su prevozila novac krajiki dinar, a u Kninu doekan kao
nacionalni heroj. Utrkivali su se, ko e na Tvravu ii s njim na veeru, a sada meni
postavljaju pitanja, zbog ega sam estitao godinjicu osnivanja garde.


Kriminala i kriminalaca u to vreme u Krajini je bilo na pretek. Tadanji Premijer Borisav
Mikeli je imao neposredno obezbeenje iz sastava garde kojom je komandovao Arkan, pola
njegovih ljudi je bilo as kod njega, as u sastavu jedinice za specijalne operacije Slube
dravne bezbednosti Srbije i sada neko iz Beograda eli preko Smiljania da doe do nekih
podataka. Taj neko je bio iz Vojske Jugoslavije i bio je na elu Uprave za bezbednost.
I u ovom sluaju se pokazala prevrtljivost karaktera, meetarenje i podilaenje, traenje
poloaja za sebe i neprekidno menjanje strana. To su kameleoni koji se mimikrijom
prilagoavaju i maskiraju u razliitim situacijama i stalno vrebaju da ujedu, da bi ostali siti i
zadovoljni.
Ljudi poput Duana Smiljania, koji je u Hrvatskoj roen, odrastao i radio itav svoj radni
vek, meu prvima je otpoeo sa organizovanjem drugih na pruanju otpora. Ve krajem
1991. godine smatrao je da su njegove zasluge za Krajinu toliko velike da mora biti general,
ako ne i neto vie od toga. Krajinu je napustio 15.05.1992. godine i kada je regulisao svoj
profesionalni status u Vojsci Jugoslavije poeo je da dolazi i da se pojavljuje kao vikend
ratnik. Ispoljavao je nezadovoljstvo svojim statusom i neostvarenim ambicijama. Umesto
da pomogne, on je odmagao.

Pored njega mnogi su iz Beograda dolazili u Krajinu i tu provodili krae ili due vreme
uglavnom na poslovima u razliitim komandama. Znam pouzdano iz kontakata da su mnogi
dolazili, jer nisu imali gde da borave. Kao izbeglice bili su smeteni u razliite vojne objekte i
hotele koji nisu nudili normalne uslove za porodian ivot. Mnogi od njih nisu se trudili da
razumeju situaciju u kojoj se Krajina nalazi, brojali su dane, ali i sa druge strane, nije im se
mnogo vreovalo niti su uivali autoritet u jedinicama.
Vrlo dobro znam kakav sam teak i trnovit put proao dok sam stvorio pretpostavku da
postanem deo naroda iz Krajine, da me ponu zvati svojim i ako sam roen tamo.

Ja nisam imao nikakve predrasude niti rezervu prema bilo kome ili prema bilo emu. Nisam
ljude delio na kategorije kao to su to mnogi inili, nisam primenjivao kriterijum moralnog
kodeksa iz vremena socijalizma i ljude sam delio na borce i one druge, koji ukupnu situaciju
koriste za sopstvene interese.
Svaki onaj koji je tokom rata na bilo koji nain nudio svoju glavu neprijatelju uestvujui u
borbi zasluuje potovanje, pa tako i svi pripadnici Srpske dobrovoljake garde i njihov
komandant eljko Ranatovi Arkan.


Prvi obavetajni zadaci

Kako smo se nalazili u ratnom stanju, mnoge stvari nisu mogle da se reavaju sporo. Morali
smo da radimo brzo, ali sigurno. Veliki problem bio je zatita podataka i izvora i legendiranje
posla koji se nikada ranije nije sprovodio na ovim prostorima. Nije bilo veeg sistema u koji
bi se mogli uklopiti, tako prikriti i nesmetano raditi.
Jedina prava pogodnost bila je Nacionalni park Plitvika jezera. Bila je velika srea da je
direktor bio profesor Ilija Drakuli, koji je na toj dunosti nasledio Stevu Samolova iz
Plitvikog Ljeskovca.
Osnovao sam preduzee za trgovinu, turizam i konsalting usluge kroz iji rad smo trebali
kolikotoliko da se prikrijemo i da ne izazivamo panju okoline. Firmu nismo mogli
registrovati na ovom delu Krajine iz vie razloga, pa smo to uradili, gledano iz Krajine, u
inostranstvu.
Sva delatnost firme je fingirana, kako usluge tako i klijenti.

Izbor ljudstva bio je oskudan, posebno za operativne poslove. Za pomone poslove sam
birao dobre i vredne ljude ije zdravstveno stanje nije dozvoljavalo da budu neprekidno na
frontu. Traio sam one koji su bili ranjeni tokom rata. Tako je popunjen osnovni deo.
General Novakovi mi je pruio pomo kod formiranja operativne grupe tako to je naredio
da kod mene pree Sinia Lonar zv. Paraga, koji je bio komandir izviake jedinice u
Kordunskom korpusu.
Ma kako planirao i neemu se nadao, posebno kada je novi posao u pitanju, sluajnost
donese i prvu radost i prvi posao. Tako se desilo i meni.
Posredstvom Lonara doao sam u kontaklt sa jednim pripadnikom UN vojnim
posmatraem, koji nam je dao vrlo dobre podatke o rasporedu snaga Hrvatske vojske na r.
Kupa. To stanje i raspored manje vie se nije menjao sve do poetka neposrednih priprema
za napad HV na Krajinu u augustu 1995. godine.
Bili smo u poziciji da to stanje kontroliemo i pravimo analizu promena , da traimo
indikatore eventualnog napada sa te osnovice i sve drugo. Oseaj uspeha je veliki, tim pre
to se postie zavidan nivo bezbednosti na relativno velikom prostoru kojeg smo u
mogunosti da kontroliemo.


Sinia Lonar "Paraga"

Sinia je bio udljive naravi i sa njim je trebalo imati strpljenja. Bio je komandir izviake
jedinice koja je bila u sastavu Kordunakog korpusa, ali dosta samostalan u izvravanju
izviakih zadataka. On i njegovi borci bili su odlini poznavaovi fronta na Kordunu i spoja
Korduna sa Likom kojeg smo zvali vojni poligon.
Svi pripadnici jedinice bili su dobrovoljci, a od poetka ratnih dejstava nijednog dana obuke
nisu imali. Vreme koje je bilo raspoloivo za obuku je nepovrat izgubljeno, niko nije niti
planirao niti izvodio obuku u ratnim uslovima. Da bi to kolikotoliko promenio otpoeli smo
obuku u rejonu sela Moila sa teitem na taktici izviakih jedinica i gaanjima ukljuujui
gaanja iz helikoptera. Uraena je i prva selekcija ljudstva i jedinica je brojano smanjena.
Tako smo radili i na taj nain ispunili i uslov da Sinia pree u Centar, a da se rei sudbina
pripadnika jedinice na obostrano zadovoljstvo. Meutim, sva nastojanja da se on odvoji i od
jedinice i od Korduna nisu dala pozitivne rezultate, bio je neverovatno vezan za rodni kraj.
Bez obzira na sve on je dao svoj doprinos tim prvim danima i mesecima rada kada smo svi na
neki nain lutali i traili polaznu liniju, pokuavali dobro startovati, ali to jednostavno nije
bilo mogue u uslovima koji su vladati u Krajini.

Paralelno sa ovim aktivnostima, zahvaljujui dobrim ljudima u Beogradu, koji su se nalazili na
razliitim pozicijama omogueno mi je koritenje interneta. Bez obzira na prirodu
informacija koje su tada bile prezentovane to je bio znaajan napredak, pre svega to nismo

morali ekati dandva da nam doe dnevna tampa, da ujemo ta se oko nas deava.
Problem je bio lo kvalitet veze i nemogunost kontinuiranog koritenja podataka. U
zimskim mesecima nismo imali vezu unutar samog mesta, a dalje da se ne govori. Deavalo
se da izgubimo vezu sa jedinicom za elektronsko izvianje na Pljeivici, a time da izgubimo i
praenje aktivnosti HV na prostoru itave Like. Nama je od posebnog znaaja bila telefonska
govornica u Brinju.
Na tom delu fronta smenjivali su se delovi 138. brHV (Goranska) iz Delnica. Pripadnici
jedinice su redovno, svaki dan koristili telefonsku govornicu u razgovorima sa rodbinom,
prijateljima i poznanicima. Iz tih razgovora doznavali smo sve njihove planove i namere,
raspoloenje pojedinaca, ritam smene na frontu, lino gledanje na rat i sve drugo znaajno
za procenu stanja u jedinici. Delimino slinu situaciju smo imali i za jo nekoliko jedinica na
likom delu fronta i to 128. br HV (Rijeka), 155. br HV (Crikvenica), 118. pukovniju
domobransku Gospi i 133. pukovniju domobransku Otoac.

Pripadnici UN su pored posla traili i razliite oblike razonode. Mnogi su odlazili u Hrvatsku,
provodili vikend po hotelima i tamo ostvarivali kontakte sa svim strukturama drutva
ukljuujui i hrvatske slube koje su se bavile obavetajnim i bezbednosnim poslovima. U
Krajini je bilo vrlo malo toga to bi zadralo njihovu panju ,ime bi mogli skratiti vreme i
odmoriti se od dnevnih obaveza. Jedino mesto bila su Plitvika jezera, ali je i tu zbog ratnih
deavanja, ponuda bila oskudna.
Do mene je dola informacija da postoji jedna grupa oficira i policajaca iz sastava snaga UN
koja voli kartanje i kocku. Kako u Krajini nije bilo ni jednog objekta sa takvom vrstom zabave,
nama se otvorila mogunost da u tome uestvujemo na krajnje diskretan nain.
Da bi smo otpoeli aktivnost meu pripadnicima UN bio mi je potreban dobar kockar,
proveren i diskretan. Znao sam za jednog takvog, koji je imao i veliki policijski dosije u
Hrvatskoj, vie puta osuivan za razliita krivina dela, ali je sada bio u Krajini gde je ivela i
njegova porodica.
Bez obzira to nije bio roen na asfaltu, on je na njemu odrastao, zavoleo ga i na njemu
poeo svoju kriminalnu delatnost. Preko posrednika sam mu zakazao sastanak u motelu
Savi u Budakoj Rijeci kod Krnjaka. Vlasnik motela je bio moj vojnik u Zagrebu i kod njega
sam se oseao komotno i sigurno.
Poslao sam mu poruku i zakazao vreme i mesto sastanka znajui da je i on dobar sa
vlasnikom motela i da se tamo ve odravaju meusobni kartaki dueli.
Sreten ili Sreto kako su ga zvali od milja, moj izabranik i pik u kartakim obraunima je
imao istanan ukus, prefinjenih manira i pokreta. Videlo se da iza sebe ima bogato ivotno
iskustvo i ako je tek uao u rane srednje godine.
Na zakazani sastanak je doao pre vremena. Ja sam ga ekao i posle srdanog pozdravljanja,
njegovu panju je privukla moja bliskost sa vlasnikom motela. Objasnio sam o emu se radi i
nastavili smo dalje. Bilo mu je jasno da ga traim nekim jaim povodom, ali je odmah stavio
do znanja da i on ve neko vreme hoe da doe do mene. Odabrao je obilazni put, dolazio je
esto kod mog oca u Liku Jesenici i uvek sa nekim ponudama i poklonima kako bi ga otac
spominjao i hvalio.

Tako je on zapravo izneo svoj problem, da jednostavno ne moe da izdri smenu u umi, jer
se nikako ne snalazi u takvom ambijentu, zapada u depresiju i ponaanje mu postaje
agresivno ime tera strah od sebe, ali i pravi sijaset problema ostalima u jedinici.

Traio je da radi bilo ta ime bi bio koristan samo da ne ide na strau u Kapelu u predeo koji
se zvao Bukvar ili u rejon Krasnice, jer su gotovo svi borci imali kompleks odlaska na te
objekte.
Prvo sam mu ponudio putovanje u inostranstvo, pri emu bi Hrvatska bila na prvom mestu.
On je to odbio, pravdajui se injenicom da je tamo osuivan, da bi vrlo lako mogao biti
uhapen i sl. ime bi svaki pokuaj propao.
Sloio sam se sa njim da to ne bi bilo pametno i pitam ga, kako se snalazi sa kartama i da li
trenutno ima partnere koji zadovoljavaju njegove prohteve? Kae mi da od njega nema
boljeg kockara, da zapravo ima jedna devojka, ali ona trenutno nije u Krajini, a to se tie
kartanja tu su problemi veliki. Vlada sirotinja i nema se s kim kartati, a da gubi vreme igrajui
za sitni ili dabe, to nije hteo. Pitam ga da li ima neki stranac iz UN koji bi se kartao i on mi
odgovara, da za sada zna jednog Grka koji voli kockanje, ali da se jo nisu meusobno sastali.
Tu smo postigli dogovor. Trebao je da jedno vreme proe obuku o pitanjima koja nas
interesuju, da ga obuimo o nainu komunikacije, diskretnom postavljanju pitanja i
navoenja sagovornika da sam iznosi zapaanja, a potom da krenemo u posao.
Naa obaveza je bila da obezbedimo uslove za kartanje, igrae i domae i strane i sve drugo
to je s tim u vezi, a njegovo je bilo da karta i razgovara i po obavljenom poslu da nam
podnese izvetaj.
Imao je status kao pripadnik jedinice, a u vezi sa iznosima koje je dobijao ili gubio na
kartama bila je njegova iskljuiva briga.
Sve je prihvatio kako smo predloili i sada je ostalo da stvaramo druge uslove.

Trebali smo da reimo i niz drugih pitanja kako bi stvorili atmosferu koja niim nee izazivati
sumnju i podozrenje.
Meu pripadnicima jedinica koje su bile formirane u poetku rata bilo je dosta dobrih
momaka, ali su ih stihija i neorganizovanost, lana obeanja i ponude, uinile rtvama i
gubitnicima. Niko nije imao ni elje ni vremena da se uputa u sagledavanje te pojave, ve su
sve takve prozvali pripadnicima paravojnih sastava i stavili s druge strane zakona.
Posle prologodinjih dogaaja sa hapenjem meu njima se proneo glas da sam ja ovek
udbe iz Srbije, ali samo u poslu nosim uniformu pripadnika SVK kako ne bih odudarao od
sredine.
Obilazei mesta po Krajini nailazio sam na neverovatno dobre i obrazovane momke za koje
se nije znalo, koji nisu bili angaovani na adekvatnim zadacima. Tako sam u Vrhovinama
upoznao brau za koje sam jo ranije znao i koje je neko svrstao u paravojnu jedinicu koju je
predvodio Baklaji. Oni jesu bili sa njim nadajui se reenju svog statusa na nain da e prei
u jedinicu za specijalne operacije RDB Srbije, ali do toga nikada nije dolo.
Njihova kua se nalazila u neposrednoj blizini eleznike pruge i stanice, a bila je
interesantna i vojnim posmatraima UN za smetaj i rad na tom podruju.
Sa sobom sam poveo mlaega, koji je po profesiji bio konobar, a njegovog brata ostavio u
Vrhovinama, kako bi dnevno opservirao vojne posmatrae UN, njihovu aktivnost, odlaske,
posete i sl.
Moj odabranik je bio lepog izgleda, kulturan , vrlo okretan i vredan.
On je trebao da bude domain u vili, koji e goste primati i ispraati i udovoljavati njihovim
prohtevima.
Tako smo poeli, taj posao je krenuo iznad oekivanja. Radili smo uz veliki rizik, jer nismo
mogli postii potpunu konspirativnost niti u dolasku niti za vreme samog boravka.


Jedan sluajan susret sa oficirom iz ekog bataljona u njihovom kampu na Borju kod
Korenice gotovo da je sve upropastio, tim pre to on do tada nije zna da sam ja oficir.
Njegovi strahovi su bili vei, jer sam bio u drutvu komandanta bataljona potpukovnika
Karela Blahne. Nikome se nije odlazilo iz Krajine i pored velikih napora. Primanja su bila
viestruko vea nego da rade u zemlji, a to je bilo posebno izraeno za oficire i policajce koji
su dolazili iz zemalja biveg Varavskog ugovora i Rusije.
Svaki prekraj ili nepotovanje reima boravka mogao je biti kanjen vraanjem u zemlju, a
to bi bio veliki problem za svakog od njih.
Bio sam vrlo blizak sa jednim oficirom, vojnim posmatraem iz Poljske. Kada sam napustio
kamp otiao sam kod njega i zamolio da prenese poruku ehu, da se ne plai mog
pojavljivanja u kampu i da ne sme nikome da priao o susretima kod mene u vili.

Tako je i bilo. Isto vee doao je kod mene sa gomilom novina iz Hrvatske, razliitih imena i
sve meni ponudio. Rekao sam mu da ve imamo redovno snabdevanje, ali kada ve
svakodnevno ide u Otoac ili Gospi, a ponekad i u druga mesta moe pogledati i druge
stvari koje nas interesuju. On je to prihvatio i dodao da to ve radi za sopstvene potrebe i da
nee biti nikakvih problema.
alim to mu u ovom tekstu ne mogu ime spomenuti i na taj nain izraziti svoju zahvalnost
za sve to je uinio za nas.

Mnogi su nam pomagali i na nau stvar gledali blagonaklono i navijaki, ali je bilo dosta i
onih koji su nam komplikovali i onako komplikovan i teak poloaj. Bilo je dosta onih koji su
se u raznim komandama ponaali po modelu iz mirnodopskog vremena, koji su, moda u
najboljoj nameri, inili greke i tako nau delatnost dovodili u pitanje.

Krajem juna 1993. godine dobio sam poziv iz Knina, da doem na veeru koju organizuje
pripadnik policije UN, Rus, sa visokim inom. Moje ime mu je sugerisano preko ljudi koje je
kontaktitrao u G u Kninu. Odazvao sam se pozivu i doao na veeru u kafanu Kod upe u
Golubiu kod Knina. Na veeri nas je bilo est, pet rusa i ja. Navodno jedan moj kolega nije
mogao da doe i ako je bio pozvan.
Sav razgovor zbog kojeg smo se sastali brzo je okonan. Nije bilo nieg u rukavicama,
otvoreno i bez ustezanja. Nudili su pomo u informacijama, ali su i traili informacije koje e
kasnije prosleivati dalje. Sadraj informacija ih nije interesovao, nisu vrili bilo kakvu
analizu, sve su slikali ili prepisivali i prosleivali. Bili su obini skupljai informacija.
Pilo se, prvo vodka rashlaena u ledu, potom vino uz suenu ribu, a na kraju vino koje smo
pili uz rotilj. Ma koliko se branio nisam mogao da se odbranim, niti tu vee da se vratim na
Plitvice. Morao sam da kapituliram i da odam priznanje brai rusima da su u piu
nenadmani.
Na rastanku sam im obeao izlet i piknik na Plitvikim jezerima to ih je obradovalo.

Informisao sam pukovnika Miloa Krnetu o razgovoru i pitao, da li moemo neto ponuditi
rusima, a za uzvrat da oni nama daju neke informacije. On je na to pristao i tako smo poeli.
Tako smo radili do kraja, ali nikada nismo dobili neke posebno kvalitetne informacije, neto
to bi posebno trebalo opisati.


Meni je od posebnog znaaja bila pomo u proceni ostalih oficira iz sastava UN snaga u
Krajini, jer smo mi po nekoj inerciji trali kod grka, rusa, slovaka i poljaka. To nam je bila
neka prirodna veza i neto to smo mi podsvesno smatrali prijateljima.

Okolnosti su bile znaajno izmenjene, ljubav se nije mogla prepoznati, preovladavali su
interesi i lini i dravni i morali smo tome da se prilagodimo.
Raspadom Jugoslavije raspala se i ta nekakva simpatija i ljubav drugih prema nama. Neki su
se priklonili hrvatima, neki slovencima, a neki nama. Trebalo je videti ko je ko i sa kim
moemo raunati. Novac koji je pobeivao simpatije i ljubav, mi nismo imali u onom iznosu
da bi njime mogli intervenisati i promeniti to stanje.

Planirani piknik organizovali smo sredinom jula meseca kada je na jezerima najlepe i kada
je temperatura najstabilnija, a samim tim i temperatura vode je vrlo dobra za kupanje.
Iz Knina su pristigla estorica ruskih policajaca, a ja sam obezbedio osam pripadnika ekog i
slovakog bataljona. Uz nas domae bilo je oko 25 ljudi. Napravili smo lep rotilj, ispekli dva
jagnjeta, odigrali dvetri utakmice u malom fudbalu i tako napravili potpuno oputenu
atmosferu.
U drugom delu naeg druenja bilo je planirano da nas laar Stevo Grbi provoza jezerom
Kozjak, ali da na brodi uu rusi, esi i slovaci, da razgovor bude o Krajini, ratu, kako ko vidi
tu situaciju i kakva su im predvianja o daljem toku dogaaja, kako vide zavretak sukoba.
Kada je sve zavreno, na veer sam primio izvetaje. Od osam pozvanih oficira samo dvojica
nisu imala simpatije za Krajinu. Jedan je bio ekonemakog porekla i veliao je Hitlera, a
drugom je supruga bila hrvatskog porekla, pa je bio naklonjen njima, ali krajnje korektnog
ponaanja i dranja bez aktivnog pomaganja bilo koga u sukobu.

Ono to je bilo mnogo interesantnije odnosilo se na njihovo razumevanje sukoba i procene,
kako e se sukob okonati.
Svi do jednog su nau vojsku posmatrali kao naoruan narod, koji je delimino uvojnien, ali
da do prave vojske neemo lako doi zbog mnogih limitirajuih faktora. Imali su dosta
konkretnih pokazatelja da suprotna, hrvatska, strana ini velike napore u stvaranju svoje
oruane sile i da su na tom polju postigli velike i uoljive rezultate.
Znaajna sredstva su odvojena za nabavku vojne opreme i naoruanja, na kljunim
komandnim pozicijama je svega nekoliko visokih oficira i generala koji su pre toga bili
pripadnici JNA, a da kljuna mesta zauzimaju ratni komandanti, slabog vojnog obrazovanja,
ali odluni i agresivni.
U to vreme u Hrvatskoj je bilo dosta vojnih i policijskih instruktora iz evropskih zemalja, koji
su kroz obuku vrili i potpuno distanciranje od onog to je u Hrvatskoj bilo do 1990. godine,
kako u politikom tako i u svakom drugom pogledu. Izgraivana je i usvajana nova ideologija
zasnovana na velianju nacionalnih vrednosti i istovremeno razvijanje patoloke mrnje
prema srbima i svemu to je njihovo. Za razliko od devedesetih godina, sada je za to
postojao dobar i neskriven razlog. Srbi su se pobunili i podigli ustanak u kojem ele pokoriti
Hrvatsku i njom vladati. Takva pria i slika odlazila je iz dana u dan u svet, prihvatana sporo,
ali konano prihvaena kao realnost u Hrvatskoj.

Na temelju toga i svih drugih zapaanja iznoeni su zakljuci, da se Krajina vojnim putem ne
moe odbraniti od napada Hrvatske vojske, da je i ovo stanje svojevrsna agonija iz koje e

biti vrlo teko izai i da opcija ujedinjenja svih srpskih zemalja u jednu, nema podrku ak ni
meu samim Srbima, a kamo li u meunarodnoj zajednici.

Vie puta tokom razgovora, pojedince je interesovalo, ta bi radili u sluaju napada iz
Hrvatske, a mi smo skoro u glas govorili da bi se branili sa svim ime raspolaemo, pa ako
ostanemo bez municije, braniemo se viljukama i kuhinjskim noevima.
Verovatno da smo delovali smeno, jer su nam diskretno saoptavali da na njihovu pomo
ne raunamo, jer oni nisu doli u Krajinu da joj donesu osloboenje i slobodu, ve da stvore
pretpostavke da sami naemo reenje. Reenje bez dogovora sa Hrvatskom nismo mogli
nai, a niko nije s njima hteo da razgovara i pregovara. Nae oi bile su okrenute ka Palama i
Beogradu, a tamo su o nama priali kao da smo negde u Africi i reavamo samo svoj
problem ne nudei nam nita, ali uporno nas odvlaili od namere da sami reimo svoj status.
Ve tada, 1993. godine bilo je jasno da vojnim putem ne moemo do cilja, a diplomatskim
jo tee, jer je Vlada Krajine tu funkciju prenela na Srbiju. Razgovori su voeni na relaciji
ZagrebBeograd, ali nikakvih poboljanja nije bilo.
Po mnogima kljuni momenat je bio, izbijanje muslimanskohrvatskog sukoba u Bosni i
Hercegovini, ali to nije iskoriteno. Znam dobro da su se mnogi ponadali konanom reenju
kada su preko Krajine i Republike Srpske prelazili konvoji iz Hrvatske sa pomoi za hrvatske
izbeglice iz centralne Bosne, koje su izbegle pred mudahedinskim jedinicama. Bilo je
odjednom na pretek i goriva i cigareta i svega drugog, ali ne onima koji su to ekali, ve
onima koji e to platiti muslimanima.

Zakljuak se nametao sam po sebi. U koliko se neto radikalno ne promeni u reavanju
sukoba sa Hrvatskom, Krajina e nestati, a za njen nestanak nee biti potrebne velike snage
neprijatelja. Ona e se unititi sama od sebe, jer beznae i bezperspektivnost stanja se
osealo na svakom koraku.

Na aerodromu oralii u Cazinskoj krajini bio je razmeten bataljon vojnika iz sastava OS
Francuske. Taj bataljon nije bio u sastavu snaga UN . Komandant bataljona pukovnik Brese
bio je upuen od Vlade Francuske i njoj je podnosio izvetaje. Imao je posmatraku misiju na
granici sa Bosnom i Hercegovinom. Komandant bataljona je vrlo esto boravio na Kordunu i
imao vrlo dobre odnose sa komandantom naeg korpusa na tom prostoru, pukovnikom
Bulat edom. Za razliku od Korduna u Liku gotovo da nije ni dolazio.
Pukovnika Bulata sam poznavao od pre rata. Njega su 1991. godine poslali iz Beograda u
operativnonastavni sektor Komande 5. Vojne oblasti gde je nadleni stareina bio general
Petar Stipeti. Bulat je imao instrukcije da prati ponaanje i delovanje Stipetia, posebno
njegovu izdajniku ulogu u odavanju tajni hrvatskoj strani.
Seam se prvog susreta sa Bulatom. ekao sam ga na glavno kolodvoru u Zagrebu, kada je
vozom doputovao iz Beograda. Srdaan susret i vonja do hotela Kalnik i soba broj
505. Ona e za svagda poneti brojne tajne koje je on nama saoptio.

Sad u Krajini, zbog izmenjenih odnosa, zbog nabusitosti i sujete, iz Like sam morao traiti
njegovu pomo.
U vie kontakata sa njim obeao mi je svu potrebnu pomo koja se nije oseala samo u
operativnom delu ve i mnogo ire, ukljuujui logistiku podrku Centra.

Morao sam se dobro paziti, da vladari Korduna ne osete to se deava. Bio je to policijski,
lokalni establiment, koji je sebe video u oblacima, uobraavajui, da su oni ti koji dre sve
konce i da se moraju za sve pitati.
Vrlo esto sam poeo da se nalazim i u drutvu komandanta francuskog bataljona, da sa
njim priam, ali nikada da ga navodimo da nekoga potkazuje ili sl. Nama su trebale njegove
procene i vienje celokupne situacije.
Jednom prilikom ga pitam za razloge to slabo dolazi na prostor Like, a on mi kae da je to iz
razloga to ga je komandant Likog korpusa ponizio i nema nikakvu elju da komunicira s
njim. To je bilo u samom poetku njegovog mandata, kada je traio kontakt sa
predstavnicima korpusa iz Korenice. Iz Korenice na sastanak je doao stariji vodnik Lonar
Jovica, sa kojim Brese nije hteo da razgovara ve je taj in protumaio kao svojevrsnu uvredu
i ponienje.
Da li je to stvarno bila namera ili sluajnost i nepromiljenost nikada nisam doznao.

Bio je vidno ljut, ali dovoljno pribran da mi pria o svom dedi, koji je bio francuski vojnik u
Prvom svetskom ratu, koji je ranjen prilikom osobaanja Pritine 1918. godine, koji je
ratovao rame uz rame sa srpskim vojnicima i tako ih upoznao i o njima stekao najlepu sliku.
Sada se susree sa potpuno drugom slikom, sa nekulturom i nadmenou kojom
rasterujemo i ono malo ljudi koji su nam bili naklonjeni.

Ve u to vreme smo imali ozbiljne probleme sa svakodnevnim preletima aviona i helikoptera
iz Hrvatske na aerodrom u oraliima.
Dolazili su iz svih pravaca prevlaei naoruanje i vojnu opremu za potrebe 5. korpusa
Armije BiH, hranu i druge potreptine za potrebe stanovnitva Cazinske krajine.
To se znalo, to nam je saoptavano, ali nismo imali snage tome da se suprotstavimo.
Trgovci orujem iz Hrvatske, Austrije, Nemake, Maarske, Ukrajine i drugih drava nali su
interes da na ovom i na drugim prostorima ostvare milijarde prometa orujem.*

U to vreme stacionirana jedinica iz Francuske nije imala nikakva ovlaenja da spreava
naoruavanje, nego da evidentira pokrete i aktivnosti. Kada se tome doda da se sve deavalo
u uslovima meunarodnog embarga na uvoz naoruanja onda se moe realno proceniti da
su odluke meunarodne zajednice ignorisane, a rezolucije koje je donosilo Vee bezbednosti
UN, mrtva slova na papiru.

___________________________________
*Eklatantan primer je general HV Vladimir Zagorec, koji je bio nosioc naoruavanja HV, a pri
tome je prisvojio neverovatno velike sume novca. Dovoljna je injenica njegove povezanosti
sa Hrvojem Petraem, pa da itava pria poprimi dramatine dimenzije.

U Plakom smo planirali uspostavljanje punkta za elektronsko izvianje, koji bi bio vezan za
centar, a ne u sastavu jedinice za elektronsko izvianje. Uspostavljanjem ovog punkta i
vezivanjem za punkt u Primilju bila bi u potpunosti zatvorena linija od Ogulina do u
Generalskog Stola. Ostali prostor, kao i pomo ovim punktovima pokrivala bi Petrova Gora.

Moj voza Mizdrak Ratko nikada nije bio u ovim krajevima i sa radou putujemo u Plaki o
kojem je on sluao samo lepe prie. A da su one sa razlogom lepe, imao sam i ja vie
pokazatelja.
U toku rata Plaki i itava optina su bili bez premca najorganizovanija sredina kako u
civilnom tako i u vojnom pogledu. Optina je nastala izdvajanjem iz dotadanje optine
Ogulin, bez infrastrukture i kadrova, bez sredstava i u prvom periodu, potpuno odvojena od
ostalih delova Krajine. Tokom rata u neprekidnim borbama ova sredina je uspela da se
konsoliduje, da se uklone sve barijere koje su je odvajale od ostatka Krajine, da meu
prvima organizuje redovnu autobusku liniju sa Beogradom i sa Kninom, da izgrade
niskonaponsku elektromreu i dovedu struju u svaku kuu, i da, to je najbitnije, ne dozvole
neprijatelju da pomeri liniju fronta ni za jedan metar. Svaki na zahtev, svaka naa zamisao
je nailazila na razumevanje, jer su i vojne i civilne vlasti shavatale da sve inimo u smislu
poboljanja poloaja odbrane i podizanja njene kompaktnosti.

Prolazimo razruenim selima Kuselj i Saborski. Deluju avetinjski, spaljeni i naputeni.
Razmiljam o nesrei koja je zadesila metane ovih sela. Poznavao sam ih dosta, sve starija
godita i, mislim gde su sada, jesu li ivi ili su rtve ludila?

U Saborskom punkt sa rampom. Zaustavljaju me, jer poznaju vozilo. Prilazi mi Stevo
Milakovi i posle pozdravljanja trai cigarete. On ne lii na vojnika.Obuen je aroliko, deo
uniforme i deo civilne odee. Tako izgledaju i ostali. Na moje pitanje, zato nemaju uniforme
i zato nisu kompletno obueni, odgovara, da su traili, ali da navodno nema uniformi za sve.
Saoptavam mu da u se iz Plakog vraati za 45 sati, a do tada on da popie veliinske
brojeve obue i odee za sve i ja u im poslati uniforme.

Sputamo se u najlepe selo u Krajini u Liku Jesenicu. Selo u kojem sam roen i zbog kojeg
sam sada tu sa ostalima u nastojanju da njoj i itavoj Krajini obezbedimo slobodu.
Selo deluje pusto, jer su gotovo svi mukarci angaovani u vojnim jedinicama. Vide se tragovi
rata, neimatine i nemogunosti da se makar polja obrade.

Panorama Like Jesenice.


Selo je posle 51 godinu dobilo svetenika. Parohija Lika Jesenica dobila je svog paroha
Aneli Radosava.* Upoznao sam ga ima ve godina dana, odmah po njegovom dolasku.
Priali smo o selu i njegovoj istoriji. Doneo sam mu prve papire na kojima je bila ispisana
istorija kraja, donosio sam mu i gorivo kojeg nije imao, da bi mogao da obilazi parohiju i
parohijane.
Stanovao je u kui Duje olaje u centru sela. Stao sam da ga pozdravim, ali mlada popadija
mi kae da je poslom negde u Blatima ili Begovcu.

* Ustae su 1941. godine u julu mesecu iz sela odvele mesnog paroha Nasadil Stanka i
Mihajla Grbu, mog dedu. Odvedeni su u Plaki, a potom propraeni u Jadovno na Velebitu i
tu zverski ubijeni. Svetenik Aneli Radosav iz Jelaha, Republika Srpska, je bio prvi
pravoslavni svetenik koji je stalno iveo u Likoj Jesenici posle ubistva Nasadila.

Neto dalje kod Forkapinih kuaPodkapelom, susreo sam Miu ikaru, Brankovog. Uz tog
oveka sam odrastao i od njega mnoge stvari nauio. Godinama je bio zvonar nae crkve, a
njegova kua je uvek bila prva stanica parohu pri dolasku u selo iz Plakog. Stao sam i izaao
iz vozila, da pozdravim svog kuma, kako smo se oslovljavali meusobno. Zagrlili smo se, a
meni su suze pole. Toliko toga mi je prolo kroz glavu. emu me je sve ovaj ovek uio, a
kada sam kao dete napustio svoj zaviaj, on je bio prvi koji nas je posetio u Beogradu. Tuga
je bila tim vea to se viamo u ovako tekim okolnostima za sve, a njemu jo teim, jer je
bolovao od astme, bez pravih lekova i redovne lekarske pomoi. alio mi se da mu je teko i
da nee moi dugo da izdri, a drugog izbora nije imao. Godinu dana kasnije je umro, 1994.
godine, a ja nisam znao za to vie od mesec dana. I danas tugujem za tim ovekom koji je
ivot proveo teko radei, da bi odrao svoje pravo i jedino bogatstvo, svoje tri keri.

Dolazimo u Plaki i poinjemo sa radom, najpre u komandi, a potom odlazimo u Grbe kako bi
pronali adekvatnu lokaciju. Vrlo je teko zbog slabog signala. Odlazimo do Latina i Kunia.
Tamo je sve bolje, ali gotovo da nema nikakvih uslova za normalan rad. Opredelili smo se za
jednu kuu kod eleznike stanice gde su uslovi bili solidni.
Odmah smo videli da su pripadnici 143. brigade HV iz Ogulina prilino komotni i
nedisciplinovani i da bi se preko njihovog radio saobraaja moglo dosta toga uti.
Ve nakon nekoliko dana rada registrovan je intenzivan saobraaj na delu Kapele koji se
nalazi iznad linije Plaki Blata. Bilo je nedvosmisleno utvreno da se tu nalazi jedna jedinica
HV, da je bolje obuena i opremljena od ostalih i da tu ima neke aktivnosti, verovatno da se
utvruju, postavljaju minska polja i vre osmatranja, jer su za to imali povoljnu poziciju.
Komanda korpusa u Korenici i komanda brigade u Plakom su izdale nareenja, da se
intenzivira izviaka aktivnost na tom delu fronta uz maksimalne mere obezbeenja, jer se
radilo o gusto pounljenom predelu sa velikim mogunostima iznenaenja i borbe u susretu
iz neposredne blizine.
Kao po obiaju, kada se nareenja sporo prenose ili se nedovoljno razumeju, dolazi do
posledica i tragedije.

Dana 12.08.1993. godine u rejonu Bukvara patrola iz sastava 70. pbr iz Plakog upada u
neprijateljsku zasedu i gine Stevo umonja, komandir ete i borac Milan Vlaisavljevi.
Dana 25.08.1993. godine u Kapeli ponovo dolazi do kontakta sa neprijateljom, ovaj put u
susretnoj borbi. Prilikom izvlaenja naeg izviakodiverzantskog voda gine komandir
Milovan Kosanovi, a predsednik SO Plaki Nikola Medakovi je tom prilikom ranjen.

U leto 1993. godine, posebno od druge polovine jula i dalje upuivalo je na zakljuak da
neprijatelj priprema ozbiljnije aktivnosti prema Krajini. Broj sluajeva krenja primirja se
znatno poveao, pokreti jedinica du linije fronta bio je neuobiajno veliki i intenzivan, upadi
izviakih i diverzantskih grupa na tlo Krajine bila je svakodnevna pojava i to je iziskivalo da
imamo mobilne jedinice koje bi mogle brzo i odluno da se suprotstave ubaenim grupama.
Da bi postigli to bolju mobilnost angaovana su tri helikoptera, od ega dva Gazele i
jedan transportni. U toku augusta meseca 1993. godine gotovo da nije bilo veeg mesta u
Krajini koje nije gaano artiljerijom iz Hrvatske. Sve intervencije kod predstavnika
UNPROFORa su se zavavale beleenjem dogaaja i obeanjem da e se o tim sluajevima
raspravljati na viem nivou, pa mogue i na Savetu bezbednosti, koji bi mogao doneti
posebnu rezoluciju kojom se takvo ponaanje Hrvatske osuuje.
Vlastitim ponaanjem i objanjenjima koja smo dobijali vrlo smo se uljuljkali i opustili i
nikakva objanjenja i upozorenja nisu pomagala.

Dana 28.08.1993. godine na Veliku Gospojinu na Kapeli u rejonu Krasnice jedno motorno
vozilo iz 70. pbr iz Plakog upada u neprijateljsku zasedu i tu gine Milutin Paska, zamenik
komandanta 2. pb i borci Mile Joveti i Duan Mikulica.

Istovremeno sa tim i prethodnim dogaajima bilo je u toku planiranje akcije sa ciljem
izbacivanja snaga neprijatelja sa Kapele i kvalitetnije posedanje poloaja naih snaga.
Liki korpus i brigada iz Plakog nisu imali takvu jedinicu koja bi samostalno izvrila zadatak,
pa je isti poveren 41. dobrovoljakom diverzantskom odredu koji se nalazio na poligonu
Slunj.
Dobrovoljaki odred smo ojaali sa dva izviaka voda, jedan sa Korduna, a drugi iz Like.

Dana 03.09.1993. godine uspeno je izvedena akcija na Kapeli, snage neprijatelja su
potisnute sa dostignute linije uz pretrpljene gubitke. Naa jedinica nije imala ni ranjenih ni
poginulih boraca.
Prilikom odlaska na zadatak u selu Blata ispred porodine kue video sam uru Ogrizovia
zv. njaka koji je zauen posmatrao odlazak jedinice u Kapelu. On nije nita znao o
planiranoj akciji i ako je bio rukovodilac slube dravne bezbednosti u Plakom.
To to nije nita znao o akciji, nije mu smetalo da sutra dan poalje telegram u Knin i napie
kako smo u akciji ranili oko 20, a ubili 35 neprijateljskih vojnika.
Moj izvetaj se bitno razlikovao i bio je mnogo drugaiji za sluanje od hvalospeva kojeg je
uro poslao. Takvih lanih i izmiljenih izvetaja je bilo svaki dan i na tome su se mnoge
stvari kreirale to u krajnjem uvek donosi lo rezultat.*
Morao sam da dokazujem da Ogrizovi nije znao za akciju, da u njoj nije uestvovao i da nije
mogao napisati taan izvetaj, osim da mu je neko neto ispriao, hvalei se prekomerno o
naem uspehu.

Koliko je uspeh bio velik govori podatak da je desetak dana kasnije dolo do borbe u susretu
na tom delu i da je naa izviaka jedinica imala znaajan uspeh u razbijanju neprijatelja. Na
alost i prilikom te borbe poginuo je na borac Nikola Vorkapi.
Od trenutka formiranja punkta za elektronsko izvianje do ovih dogaaja jedva da je prolo
dva meseca, a postojanje punkta je u potpunosti opravdalo svoje postojanje.
Na taj nain steeno je neophodno iskustvo u radu, ali jo vie od toga, komanda brigade je
imala siguran oslonac i uvek blagovremene informacije koje su se odnosile na aktivnosti
neprijatelja u zahvatu fronta.

_________________________________________
*Kasnije u doznati da je komandantu 41. dobrovoljakog odreda bilo obeano da e dobiti
koncesiju na eksploataciju ume u osloboenom delu Kapele. U tom odredu bilo je nekoliko
oficira i podoficira iz 72. specijalne brigade iz Paneva, kojima je za boravak i angaovanje u
Krajini bilo obeano reenje stambenog pitanja. Kako posao nije doveden do kraja nikada
nije ni otpoela sea ume mada su sve pripreme u tom pravcu bile izvrene.


Medaki dep

Vie podataka i indikatora je ukazivalo da neprijatelj u Lici planira opseniju akciju. U tom
vremenu oni su nas nadvisili na dve lokacije i to: Velebitu i Kapeli, a sve vie podataka je
govorilo da planiraju i izvode aktivnosti iz pravca Sinja prema Dinari.
Pre samog napada na likom delu fronta, neprijatelj je izvodio artiljerijske ispade du itave
linije dodira.
Dana 07.09.1993. godine granatiran je Drni, istog dana u Lici intenzivno je gaan Dabar,
deo Vrhovina, a nekoliko dana pre toga Korenica. U predelu Likog Osika (Teslingrad) arke
su bile svakodnevne i gotovo da nisu ni evidentirane.
Iz inostranstva, naa veza centra je dostavila informaciju, da se Mladen Marka ve due
vreme nalazi na prostoru Like i Velebita i da je realno oekivati da se tamo neto desi. Kako
je Marka bio komandant svih jedinica specijalne namene MUPa Hrvatske to se moglo
oekivati.
U to vreme na elu Generaltaba HV nalazio se general Janko Bobetko, poznat po svojoj
okrutnosti prema svakome, prema potinjenima, a posebno prema neprijatelju.
Od pripadnika UN nismo imali ni jednu informaciju koja bi ukazivala na vee pokrete
neprijateljskih jedinica, ali isto tako, nismo se ni nadali veem napadu raunajui sa
meunarodnom zatitom.

U takvim okolnostima dana 09.09.1993. godine u ranim jutarnjim asovima pripadnici HV,
jedinice 9. gardijska brigada, 111. br HV, delovi 118. br HV i specijalne jedinice MUPa RH
izvrile su istovremeni napad na sela itluk, Divoselo i Poitelj i na pripadnike UNPROFORa
iz sastava OS Kanade.
Napad je izveden klasino. Posle artiljerijskoraketne pripreme otpoeo je oklopno
peadijski napad u kojem su jedinice vojne policije, MUPa RH i izviake jedinice
prednjaile. Ve prvog dana napada je bilo jasno da neprijatelj ispoljava neverovatnu dozu
brutalnosti unitavajui sve pred sobom palei i ubijajui.*
Ova akcija HV ui e u anale ratovanja i po injenici da nije bilo ranjenih i zarobljenih lica.**

*U ovoj napadnoj akciji HV ubijeno je ukupno 88 lica od ega 46 pripadnika SVK i 42 civila od
kojih su 17 bile ene. U trenutku napada na prostoru sela Divoselo, Poitelj i itluk ivelo je
oko 400 stanovnika, uglavnom starih i nemonih ljudi.

**1994. godine u reonu Teslingrada(Liki Osik) zarobljen je pripadnik HV Johan Tilder, koji je
bio uesnik napada HV na sela u Medakom depu kao pripadnik izviake jedinice. U izjavi
koju je dao organima bezbednosti Likog korpusa on je detaljno opisivao itav tok akcije,
nareenja koja su dobili od komandanta ZP Gospi Rahima Ademija i komandanta 9. gbr
Mirka Norca, sopstveno ponaanje i ponaanje pojedinaca.
Tilder je detaljno opisiva pojedine scene masakra i iavljavanja nad licima koja su pronalazili
na pravcu napada. Kama, kolac, kanap i vatra. Njima su klali, nabijali, veali i palili.


Iz njegove izjave se nedvosmisleno moglo zakljuiti, da je namera HV i njenog rukovodstva
bila da u navedenom prostoru u potpunosti unite svakog Srbina, njihovu imovinu i da stvore
pretpostavku, da se na tom prostoru vie nikada ne pojave.
Postojanje snaga UN koji su garantovali bezbednost mesnom stanovnitvu su u potpunosti
ignorisali iz ega se zakljuuje da su imali jaku meunarodnu podrku u izvravanju ove
akcije.

Napad na sela u Medakom depu trajao je do 17.09.1993. godine, od ega su borbe voene
do 11.09.1993. godine.
Ovo je bio jo jedan neuspeh i na i meunarodne zajednice, ali Hrvatska nije pretpela
nikakve tete od izvedene akcije. Nije osuena ni brutalnost uesnika napada ni prema
stanovnicima Krajine ni prema pripadnicima meunarodne zajednice.
Takvo loe stanje odrazilo se na sve, a posebno u samom vrhu u Kninu. Do tada dobri i
korektni odnosi generala Novakovia i ministra policije Milana Martia poeli su se kvariti i
poelo se sve vie i ee priati o Novakovievoj smeni.
Pored ovog, stanje u Krajini je bilo loe i u drugim oblastima. Inflacija je divljala, jedna
nemaka marka plaana je oko 350 miliona krajikih dinara, plate su se kretale izmeu 5 i 10
maraka, a vladala je opta nestaica svih namirnica. Nestaica goriva je bila hronina.

Dana 20.09.1993. godine primio sam poruku iz Bihaa u kojoj Rasim Bai trai da se vidimo i
predlae da to bude Slunj, kojeg je dobro poznavao.
Ponudu sam prihvatio i mi smo se ve narednog dana nali u Slunju u kafani Mie Miloevia
iz Slunice.
Sa Rasimom se nisam video od raspada JNA i njegovog prelaska u Biha, ali on se u sutini
nije promenio, jasno se videlo da pati, da je jugonostalgiar i da se nada neemu ro e
vratiti vremena kada smo zajedno iveli.

Obavestio me je, da e 26.09.1993. godine u Velikoj Kladui, Fikret Abdi proglasiti
Autonomnu oblast Zapadna Bosna i da e taj in u Cazinskoj krajini najverovatnije izazvati
velike potrese, mogue meusobne sukobe unutar 5. korpusa Armije BiH i da se ne
iskljuuje mogunost napada na Krajinu u takvim okolnostima.
U svom izvetaju Rasim je naglasio da je mogue oekivati jedan broj lica koja bi kao
izbeglice ule u Krajinu.
Na kraju je traio hitan sastanak za Fikreta Abdia sa nekim iz Krajine, a elja im je bila da se
sastanu sa Milanom Martiem. Pored ovog, Rasim mi je saoptio da jo jedno lice iz Bihaa,
blisko Fikretu Abdiu, na Kordunu boravi istim poslom kao i on u Slunju.

Ja kasnije nisam uestvovao u bilo kakvim pregovorima i dogovorima, sve do 1994. godine,
kada su prognana lica iz Zapadne Bosne bila smetena u Krajini.

Planiranog dana 26.09.1993. godine Fikret Abdi je sveano problasio Autonomnu oblast
Zapadna Bosna koja se izdvaja iz sastava kantona Biha i ne priznaje vrhovnu vlast u
Sarajevu.
Dana 28.09.1993. godine nareuje uvoenje vojne uprave u Zapadnoj Bosni i obraun sa
svim licima koja podravaju Fikreta Abdia.
Bilo je krajnje neizvesno ta e se deavati u Zapadnoj Bosni, a Krajini je odgovarao samo
mir, jer nije imala dovoljno snaga da se angauje na jo jednom frontu. Ovo tim pre to je od

poetka godine imala dva vojnika poraza, da ti napadi HV nisu osueni od strane
meunarodne zajednice i da sve to uradimo je samo slika nemoi i rezigniranosti.

U takvoj nemoi smo ispalili raketu zemljazemlja na aerodrom Pleso 12.09.1993. godine, a
malo svetla i nade donelo je obaranje neprijateljskog aviona MIG 21, 14.09.1993. godine.
Sve je to bilo malo i nedovoljno da se povrati znaajno poljuljan borbeni moral i vera u
konaan uspeh u ratu.

Posle poraza od HV u Medakom depu, umesto da se izvlae neke pouke i iskustva,
otpoinje lov na krivace, kao da je bio jedan ili dva. tavie, i skuptina Krajine raspravlja o
tome i tako se jo jednom baca praina u oi svima i samima sebi. Ne eli niko da prizna, da
je stanje u Krajini na granici kolapsa, da vlada bezakonje i anarhija, da je situacija u Republici
Srpskoj takoer loa, da je u Srbiji iz dana u dan sve loije i da nama vreme kao faktor ne ide
u korist ve nas odvodi u nepovrat.
U takvim okolnostima se otpoelo sa pripremama za prve vie stranake izbore u Republici
Srpskoj Krajini koji su bili zakazani za 12.12.1993. godine.


Kapetan Dragan

Kapetan Dragan

Tokom jeseni 1993. godine iao sam vie puta u Banja Luku i Beograd i tamo, raznim
kanalima, doznavao o dogaajima u Krajini za koje nisam ni pretpostavljao da se deavaju.
Nisam znao da postoji rivalitet na relaciji Knin ostali deo Krajine, a posebno sa istonim
delom Krajine Slavonijom, koja je po pravu bogatijeg, traila primat. Nisam znao da u
Republici Srpskoj gotovo da ne pridaju znaaj inicijativama iz Krajine o zajednikoj dravi, u
Srbiji o tome nee ni da govore. Nisam znao da su odnosi izmeu Slobodana Miloevia i
Radovana Karadia veoma loi i da se to neminovno reflektuje i na odnose sa Krajinom.
Na vie mesta i iz vie dokumenata sam mogao jasno videti, da relevantni meunarodni
faktori ne podravaju borbu srpskog naroda, naprotiv, da je ona osuena u startu i da
nemamo nijednog valjanog argumenta kojim bi tu sliku promenili.
Traio sam kontakte sa ljudima za koje sam pretpostavljao da bi mogli nepristrasno i
objektivno izneti svoja zapaanja i procenu odnosa snaga, mogue pravce reenja situacije
sa sugestijama za pojedine situacije.

U takvim okolnostima sam se upoznao sa Draganom Vasiljkoviem kapetanom
Draganom. Sastali smo se u prostorijama Fonda kojeg je nazvao svojim imenom i koji je bio
smeten u palati Beograanka.

Razgovor je bio kurtoaznog karaktera esto prekidan ulascima u kancelariju i telefonskim
pozivima. Bio sam razoaran. Meutim, pri kraju razgovora Dragan me je pozvao da doem
kod njega u kuu u kojoj je stanovao. Prihvatio sam poziv, nadajui se da u moi normalno
razgovarati i zatraiti pomo u informacijama koje bi pomogle u sagledavanju ukupnog
stanja u i oko Krajine.
Istog dana oko 20,00 asova sam doao kod Dragana. Ni on ni ja nemamo sklonosti za
alkohol, pa smo sedeli i priali uz au hladne vode. alio mi se na status koji ima u Krajini,
da jednostavno vie ne eli da dolazi tamo i svakom objanjava svoje motive dolaska.
Delovao je skromno, niim nije isticao svoju linost niti je spominjao zadatke koje je
izvravao u Krajini.
Detaljno mi je opisivao okolnosti i nain na koji je doao, najpre u Srbiju, a potom u Krajinu.
Iz prie vidim da je u vrlo dobrim i bliskim odnosima sa Staniiem, Simatoviem i
Filipoviem, da dobro poznaje situaciju u Krajini, ali da on u ovom trenutku ne moe
posebno da pomogne.
On je meni predloio da narednog dana ponovo doem do njega, a da e on za tu priliku
obezbediti nekoga ko izvanredno dobro poznaje situaciju i ko ima veliki broj veza na sve
strane. Na tome smo razgovor zavrili i razili se.

Sutra dan u gotovo isto vreme kao prethodnog dana sam doao kod Dragana. Bio je sam, ali
mi je rekao da e goa ubrzo stii. Tada sam shvatio da dolazi ena.
ekajui gou razgledali smo albume. On mi je pokazivao fotografije sina i supruge dok je
iveo u Australiji, fotografije iz razliitih situacija i mesta u kojima se do tada nalazio.
U takvom raspoloenju smo doekali da u prostoriju ue dama, koja mi se prilikom
upoznavanja predstavila imenom: Klara Mandi. Bila je otvorena i neposredna. Iz nje je
dopirao neki duh vedrine, neto to je plenilo moju panju. Videlo se odmah da je
obrazovana i elokventna osoba, da odlino poznaje prilike u zemlji i da ima velike simpatije
za Krajinu. Priala je, ali istovremeno i postavljala pitanja, menjala teme i izraavala
neverovatnu znatielju za neke situacije. Po pitanjima koja je postavljala lako se moglo
zakljuiti da je izuzetno obavetena, ali je bilo simptomatino to sam ja neke delove njene
prie ve znao iz druge ruke i bilo je jasno da dolaze od istog izvora.
Rastali smo se oko ponoi uz izraavanje elje da se ponovo vidimo.
Sa Draganom sam se susreo nakon dva dana u apoteci Fonda na Kalemegdanu. U istoj zgradi
je bilo urednitvo asopisa Izbor koji je izlazio pod okriljem Fonda.
Tom prilikom sam zamolio Dragana da mi pomogne u prikupljanju informacija, jer
informacije koje dobijamo iz Jugoslavije su ture i nedovoljne za valjanu procenu situacije.
Obeao mi je pomo, ali i dodao da se on nee mnogo pojavljivati ve da e to initi Klara.
Uz to je nekoliko puta naglasio, da nee biti dobro ako neko iz SDB dozna za nae kontakte.
Tako je poeo period druenja sa ovekom koji je u Krajini bio legenda.
Klara mi je na razliite naine dostavljala pregrt informacija. Sa njom i Draganom sam se
viao pri svakom mom dolasku u Beograd. Druenje sa Draganom vremenom je preraslo u
prijateljstvo, koje je uvreno pri njegovom ponovnom dolasku u Krajinu u prolee 1995.
godine.
Posle pada Zapadne Slavonije poetkom maja 1995. godine i smene generala eleketia
Dragan je doao u Knin sa namerom da od nastavnog centra Bruka napravi istinski Centar iz
kojeg e izlaziti najbolji izviai sa kojima bi se popunjavale jedinice u sastavu Korpusa
specijalnih snaga koji je formiran u okviru SVK.

U to vreme, po organizacijskoformacijskoj emi ja sam bio pretpostavljeni i tom centru, pa i
njegovom komandantu.
Autoritet kojeg je Dragan imao je terao vojnike da ispoljavaju neverovatnu energiju u toku
obuke. Obuka je sprovoena po skraenom programu, jer pored svih obaveza bilo je
potrebno da se jedinice pripreme za sveanu paradu i promociju korpusa to je bilo
zakazano za Vidovdan 28.06.1995. godine.

U drugoj polovini meseca jula Dragan je otiao na krai odmor u Crnu Goru, a razvoj
dogaaja i napad HV koji je usledio 04.08.1995. godine su ga spreili da se vrati u Krajinu.
Kasnije smo vie puta razgovarali o tim dogaajima. Bilo je neverovatno uti, da tog
kritinog dana sredstva javnog informisanja u Srbiji i Crnoj Gori tek oko podne informiu o
napadu HV na Krajinu i to tonom i nainom koji ne govori da se radi o sveoptom napadu i
da je tragedija velikog broja Srba iz Krajine na pomolu.


Izbori 1993. godine

Pored ve spomenutih lica, smatrao sam da jedan broj ljudi iz razliitih oblasti nauke moe
znaajno pomoi u kreiranju kvalitetnih procena, ali da u tim procenama trebam uvaiti i
razmiljanja i zakljuke crkvenih velikodostojnika do kojih budem mogao doprijeti. To su mi
ujedno postale smernice za rad. Iste sam izloio generalu Novakoviu na sastanku kod njega
u Kninu 22.11.1993. godine i on na njih nije imao primedbi.

Izbori u Krajinu su se pribliavali i bilo je jasno da zvanini Beograd navija za Milana Martia.
Milan Babi je imao podrku SDS Krajine i veliku verovatnou da pobedi.
Sastao sam se sa Uroom Fundukom i zamolio ga da mi pojasni odnos snaga i da iznese
procenu razultata izbora. On mi je decidirano rekao, da su izbori jedno, a volja nekog ko je
moan drugo. Da e Babi na izborima sigurno pobediti, ali da e ipak predsednik Republike
biti Milan Marti, jer tako eli Slobodan Miloevi.
Kao osnovni problem kod Babia, Funduk je istakao njegovu neposlunost prema Miloeviu
1992. godine u pripremi za prihvatanje Vensovog plana, a i kasnije, to je u vie navrata
naglaavao, kako je Vensov plan promaaj i za prihvatanje optuivao Miloevia.
Ovim mi je potvrdio prethodnu informaciju do koje sam doao vraajui se iz Beograda. Bio
sam u drutvu dvojice saputnika. itavim tokom puta priali smo o izborima. Bilo je jasno da
je Marti pobednik i pre izbora, da e posle preuzimanja funkcije imenovati mandatara u
linosti Borisava Mikelia i da je sve plan i elja Slobodana Miloevia.
I oni su uli da e biti problema na relaciji Marti Novakovi, ali su se nadali da e se odnosi
u meuvremenu izgladiti i nesporazumi prevazii.
Marti je u predizbornoj kampanji otvoreno isticao kao prvi zadatak smenu generala
Novakovia, a potom sve ostale zadatke.

Na izborima 12.12.1993. godine najvie poslanikih mandata je dobio SDS Krajine.
Dva dana kasnije izborni tab Milana Martia osporava rezultate za predsednika Republike i
zahteva da se sprovede drugi krug glasanja zbog nepravilnosti koje su uoene.
Primedbe su prihvaene i drugi krug je zakazan za 23.01.1994. godine kada Milan Marti
pobeuje kao nezavisni kandidat.
Dana 17.03.1994. godine imenuje Borisava Mikelia mandatarom za sastav Vlade Krajine, a
generala Novakovia smenjuje i na njegovo mesto dovodi generala Milana eleketia, koji je
do tada bio komandant korpusa u Zapadnoj Slavoniji.

U isekivanju ovih rezultata dosta sam se kretao u samoj Krajini i van nje.
Tako sam, ve po nekom obiaju, odlazio na dosta mesta kod domaina koji slave krsnu
slavu. Na nekoliko mesta sam se susreo sa Njegovim visokopreosvetenstvom, vladikom
Nikanorom. U Plakom smo bilio zajedno za Svetog Stefana kod istog poznanika, pa me je
tada pozvao da doem kod njega na slavu Svetog Jovana Krstitelja.
Vladika Nikanor je krupan i jak ovek. Vrlo obrazovan i sa dosta irokim pogledima na svet i
zbivanja.

Trenutno je na Veljunu i radi pod neverovatno loim uslovima. Njegov poziv mi je bio i ast i
veselje. Obzirom na veliki broj gostiju koji su hteli estitati vladici na slavi se nisam dugo
zadrao. Prilikom odlaska pozvao me je da ponovo doem.

On je posle slave iao na put u inostranstvo. Po povratku sam ga posetio. Bio je prilino
uznemiren, pa sam ga pitao, da nema kakvih problema u ijem reavanju bih mogao da
uestvujem. Odgovorio je, da je sve u redu i poeo da mi opisuje dogaaj koji se zbio pri
njegovom povratku u Krajinu.
Iz Beograda do Dvora na Uni je dobro i bezbedno putovao. U vozilu je bio sam i imao je
dosta razliitih poklona koje je vozio iz Beograda u Krajinu. Na policijskom punktu u Dvoru
na Uni, deurni policajci su pitali, ko je on, a on im je rekao da je vladika Nikanor. Na sebi je
imao odeu koja je govorila da je svetenik, ali je jedan od policajaca zahtevao da se
legitimie i da pokae linu kartu. On je to uinio, ali je u linoj karti pisalo ime: Rade
Bogunovi i svi ostali podaci. To je razljutilo policajce koji su ga, mislei da se lano
predstavlja, naterali da iz vozila vadi sve stvari kako bi ih prekontrolisali. Sreom, naiao je
neki zastavnik koji je vladiku prepoznao, izgradio policajce i omoguiio mu da nastavi put bez
vee tete.
Bilo mi je vrlo neprijatno da sluam ta se desilo, pa sam se izvinjavao kao da sam ja
napravio. U toku razgovora obaveten je da je dola delegacija u kojoj su general Mile
Novakovi, Todor Paji, pomonik ministra policije i uro kaljac, naelnik SUPa Vojni.
Delegacija je dola da vladici uputi izvinjenje zbog dogaaja koji je upravo opisao.
On ih je umirivao i kao svaki veliki ovek oprostio ovoj dvojici, ali je naglasio da je to velika
teta i propust to nemamo izgraenu kulturu potovanja svetenika to nemamo odnos
prema njima, crkvi i Bogu i da je to naa velika nesrea koje se moramo reavati to je hitnije
mogue.
U duhovnom pogledu mnogo stanovnika Krajine i pripadnika SVK je bilo u zaputenom
stanju. U mnogim mestima nije bilo crkava ili su bile zidine sruenih jo za vreme Drugog
svetskog rata*. Mnoga sela nisu imala svetenika niti kontakta s njim, pa se raalo,
venavalo i umiralo brz krsta. To nije moglo da proe bez posledica. Vlastita vera je
naputena pod najezdom socijalizma i komunizma, a sada kad je i to propalo poeo je
tegobni i muni povratak i molba za oprost greha kojeg smo pola veka kontinuirano inili.
I Hrvati su iveli pod istim uslovima kao i Srbi, ali nikada nisu svoju veru naputali. Radili su
razliite poslove od obinog radnika, uitelja, oficira, dravnog slubenika i naunika, ali su
svi imali jednu, rimo katoliku veru i verovali u njeno uenje.

Vie puta sam sebe pitao, da li mi to plaamo danak tim velikim grehovima, da li je doao
dan kada moramo poloiti raune ? Niko mi nije dao odogovor, ali verujem da nas je oholost
i bezboni ivot doveo u poziciju da se pred Bogom izjanjavamo.

*U periodu od 1945. do 1991. godine u Hrvatskoj SPC je bila potisnuta u drugi plan, jer je
nametano uverenje da je upranjavanje religiskih sadraja prevazieno i da izlazi iz
konteksta kulturnog naslea jednog naroda, ve da predstavlja oblik primitivnog i zaostalog
ponaanja. Smiljenim i planskim plasiranjem takvih teza stvorena je odbojnost i oseaj
srama da se ulazi u sakralne objekte i da se odlazi na liturgije.
Izbijanjem ratnih sukoba u Krajini je zapoela i duhovna obnova koja je prekinuta vojno
policijskom akcijom Oluja, ali je uz mali prekid nastavljena u posleratnom periodu i prema
svim pokazateljima na tom polju postiu se znaajni rezultati.

Stanje u Cazinskoj krajini

Fikret Abdi

Nakon proglaenja autonomije u Zapadnoj Bosni od pripadnika muslimanskog naroda kojeg
je predvodio Fikret Abdi i uvoenja vojne uprave koju je naredio Izetbegovi, svaki dan je
dolazilo do sukoba na tom prostoru. Ti meusobni sukobi su se esto prenosili na prostor
Korduna sa namerom provociranja jedinica korpusa SVK na tom prostoru. Nikada mi nije bilo
jasno, a niko nije mogao da ponudi informaciju, da li je Fikret Abdi pre donoenja odluke o
proglaenju autonomije imao konsultacije sa nekim ko ga je trebao podrati i pruiti pomo.
Znajui kakvo je stanje u Krajini nisam mogao da prihvatim ponuena tumaenja da je to
Krajina. Mi smo imali vrlo lou i politiku i vojnu situaciju i teko bi mogli nekome pomoi
kada je nama trebala svekolika pomo.
Da bi nudili saveznitvo Abdiu u nameri da privueno nekoliko hiljada njegovih boraca i to
mi je bilo udno, ali mi je bilo udno da je Abdi samoinicijativno povukao takav potez.
Ostalo je da se gleda prema Hrvatskoj i prema Srbiji i da se tu trai odgovor, jer neko trei
nije mogao da se identifikuje kao zainteresovana strana.

Da se neto tu sprema bilo mi je jasno kada je 22.10.1993. godine u Beogradu Fikret Abdi i
Radovan Karadi potpisali dokument o obustavljanju meusobnih neprijateljstava izmeu
Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna.
Prostor koji je kontrolisao Fikret Abdi je bio relativno mali i ni u jednom delu se nije
dodirivao sa snagama Vojske RS. Najveim delom se oslanjao na 21. korpus i jednim manjim
delom na 39. korpus.
Najvea opasnost mu je pretila iz Buima koji je bio leglo muslimanskog fundamentalizma i
vehabija koji su zagovarale i predvodile borbu prema svakom ko ne upranjava izvornu
islamsku veru.
U Buimu je bila i najekstremnija vojna jedinica, koja je u svom sastavu imala izviake i
diverzantske jedinice Hamze, Gazije i Tajfuni iji pripadnici su bili poznati kriminalci i

propalice, koji su iskoritavali ratnu situaciju za pljake i otimainu, ali i za razna zverska
iivljavanja nad nedunim stanovnitvom.*

Organi bezbednosti i obavetajni organi Narodne odbrane Zapadna Bosna imali su dosta
lou procenu koja se odnosila na ukupnu sliku stanovnitva koje je za ili protiv Fikreta
Abdia. Raunalo se sa znatno veom podrkom u svim delovima osim u Buimu, a posebno
se raunalo sa Cazinom, jer da je bilo zauzeti Cazin onda bi bio otvoren put ka Bosanskoj
Krupi i ostalim mestima. Meutim, nije ni tada, ni kasnije i to e dovesti do potpunog kraha.
Pored loe procene potcenjene su snage 5. korpusa ne samo u borbenom nego i u drugim
elementima. Tako olako pokretanje ljudi u pobunu dovee do humanitarne katastrofe koja
je rezultirala iseljavanjem velikog broja ljudi, dece i ena na prostor Krajine,
Rasim Bai i Branko uji su naseli ponudama iz 5. korpusa i otili na kontakt sa kojeg se
nisu vratili. Zverski su ubijeni obojica, kao opomena drugima .

*Prilikom povlaenja stanovnitva iz Krajine upravo te, tzv. izviake i diverzantske jedinice
5. korpusa Armije BiH su napadale na nemone ene i decu, starce i ranjene i u samo dva
dana poinili veliki broj zloina. Koliko je poznato, za takvo delovanje nije odgovarao niko i
ako su predoeni brojni dokazi

Mnogo se verovalo u svaku izgovorenu re Fikreta Abdia. Njegov uticaj na lokalno
stanovnitvo bio je ogroman, jer je kao privrednik preporodio itav prostor. Odvajanjem od
ostatka prostora kod kontrolom vojske i civilne vlasti lojalne Aliji Izetbegoviu, na temelju
njegovog kazivanja i kazivanja ljudi oko njega, za relativno kratko vreme, ne due od 23
meseca, svi e mu se prikloniti.

ef vojnog kabineta Fikreta Abdia bio je bivi potpukovnik JNA Mehmed Koti. Kako sam
ga poznavao, bez veih priprema i planiranja, otpoeo sam kontakte s njim. Obino smo se
sastajali u selu Maljevac. Deobom prostora na dva dela doli smo u situaciju da u potpunosti
snimimo stanje u jedinicma 5. korpusa A BiH, ljudske i matrijalne resurse, stanje morala,
planove namere i sl.
Uglavnom se sve to podudaralo sa naim prethodnim procenama, ali je bilo vidno
odstupanje u proceni morala jedinica. Po kazivanju Kotia, moral je bio na dosta niskom
stepenu, a na njega je najvie uticala bezizlaznost poloaja 5. korpusa i bezpespektivnost
njegovog delovanja, jer je bio u potpunom okruenje, a spajanje sa nekom od jedinica
Armije BiH iz drugih kantona bilo bi ravno samoubistvu. Dakle, pria je servirana tako, da se
jasno moe zakljuiti kako jedinice 5. korpusa i stanovnitvo koje ga podrava, nemaju drugu
alternativu osim prikljuenja Autonomnoj Pokrajini Zapadna Bosna sa Fikretom Abdiem na
elu.
Posebno je zabrinjavalo to su politike i vojne strukture u Krajini bezrezervno prihvatile
takvu procenu i svako razbijanje zakljuaka iz nje, bio je posao ravan nemoguoj misiji.
Najpre, zarobljavanje, a potom zversko muenje i ubistvo Baia i uia, odkrinue vrata iza
kojih se videlo neto drugo od onog to su nama prezentovali. Videe se ili naslutiti
neverovatna verska indoktrinacija, koja u svim svojim oblicima izlazi iz verskog i nacionalnog

i ulazi u ekstremizam najgore vrste. Buim je u svakom pogledu prednjaio, a svaki onaj koji
se suprotno ponaao bio je osuen na muenje i smaknue.

Svi oni koji su krenuli za Fikretom Abdiem oznaeni su kao izdajnici i vere i nacije i osueni,
pa je pretila velika opasnost od istinskog bratoubilakog rata. Na nesreu do njega je dolo.
Zabeleili smo najbestijalnije i najkrvolonije obraune, muenja i likvidacije u kojima su se
porodice obraunavale unutar sebe i ire. Prisetio sam se dogaaja u spreavanju upada
prethodnice Handar divizije na prostor Krajine i njen prolazak u Zapadnu Bosnu. Nisam
smeo ni da pomislim ta bi se deavalo sa pojedicima pripadnicima SVK koji bi bili
zarobljeni od tih koljaa ili ta bi se desilo civilima, enama, deci i starcima na putu njihovog
prolaska.

Po krvolonosti su se isticala dva lica, dva muslimanska komandanta i heroja.

Prvi, Izet Nani, komandant Viteke buimska 505. brigade, koja je u svom sastavu imala
od 150200 dihad ratnika, podeljenih u takozvane izviake i diverzantske jedinice to je u
njihovom poimanju vojne organizacije bio sinonim za jedinice zaduenje za egzekuciju.
Drugi, arganovi Senad, komandant 501. brigade (bihake). Pre nego to je postavljen za
komandanta bio je voa naoruane teroristike grupe zvana argan, koja se proslavila
estim upadima u zagranini prostor Krajine, preteno na Kordunu, otimainom i ubistvima.
Ove dve brigade su ujedno bile i udarna snaga 5. korpusa, pa su i jedan i drugi uivali
neogranieno poverenje komandanta korpusa Atifa Dudakovia.
Svoj divljaki i bestijalni mentalitet i nagon podjednako e ispoljiti i prema svojim
sunarodnicima i prema stanovnicima Krajine koji su se 1995. godine povlaili preko Korduna
i Banije na prostor Republike Srpske.

Mehmed je bio razapet izmeu obaveza koje je preuzeo od Fikreta i injenice, da mu je
porodica ostala u Banja Luci, gde je slubovao do izbijanja rata. Porodica mu je bila bez
sredstava za ivot, pa je molio da pomognem, kako bi im poslao novac i neke druge
potreptine.
Nikada nije hteo da kae, da je kum sa Manojlom Milovanoviem, generalom i zamenikom
Ratka Mladia, a ja niim nisam hteo da odam kako mi je ta injenica prisutna. Plaio se da
e pasti u nemilost u koliko se to dozna.

Vreme od poetka 1994. godine, pa naredna dvatri meseca, bila su ispunjena izborima , koji
su odrani 23.01.1994. godine, da li e se sve odvijati kako smo uli, po scenariju iz
Beograda. Po tome je Milan Marti trebao da pobedi, a potom da odredi mandatara nove
vlade na elu sa gospodinom Borisavom Mikeliem. Pre toga, Matri je kao proklamovani
prvi zadatak, trebao da smeni generala Milu Novakovia i na njegovo mesto postavi drugog
komandanta.
Stvarno, kao po dobro uraenom scenariju, sve se odvijalo kako smo ve uli da e biti.
Milan Marti postaje prvi ovek Krajine, ime je trebao da obezbedi koheziju poljuljalog
jedinstva drave, bezpogovorno izvravanje svih zadataka, a posebno onih koji se odnose na
odbranu drave i nastojanja da se u narednom periodu povrate izgubljene teritorije.

Borisav Mikeli je imenovan mandatarom za sastav Vlade RSK, 17.03.1994. godine.

Imenovanje Mikelia mandatara procenjivano je kao dobar i mudar potez Martia, a dobro
se znalo da je mandatara imenovao Slobodan Miloevi samo je Marti izgovorio njegovo
ime. Odjednom, propagandna mainerija iz Beograda o Mikeliu iri hvalospeve, naglaavaju
se njegove poslovne sposobnosti, neukaljana politika karijera, veliki broj veza u Hrvatskoj i
u zakljuku, da tandem MartiMikeli garantuju izlazak Krajine iz orsokaka u koji je zala u
prethodnom periodu. Ono to je bilo od presudnog znaaja je bila javno izraena podrka iz
Beograda u svakom pogledu, ukljuujui izraeniju vojnu pomo koja nam je bila
najpotrebnija.


Sastavljanje kabineta sa Borisavom Mikeliem na elu.

Ja sam iz Knina dobio zadatak, da na Plitvikim jezerima u vili koju sam koristio, pripremim
uslove za nesmetan rad gospodinu Mikeliu u izboru kandidata za ministarska mesta.
Reeno mi je da raunam na oko 40 gostiju i neutvren broj onih koji e doi nepozvano, da
celokupna aktivnost treba da ostane u diskreciji, a ja da u dobiti svu potrebnu pomo da ta
aktivnost protekne bez problema.
Ve isti dan iz Petrinje je doao kod mene Dragan ii sa grupom novinara. On je osmotrio
ambijent i prihvatio ga kao primeren dogaaju i linostima, ali je imao i primedbe.
Prva je bila na broj osvetljenih mesta. Vila je imala oko 300 sijalinih mesta, a mi smo
koristili manji deo, pa rasveta nije bila adekvatna. Odmah je reagovao i uputio vozilo u
Petrinju da donese sijalice i sve drugo to je smatrao potrebnim.

Druge primedbe smo otklonili u hodu.
Neto posle iia doao je iz Gline Dragan Vujii Bego koji mi je predstavljen kao ef
obezbeenja budueg premijera. Vujii je dao objanjenje kako bi ceo skup trebao da
protekne, bezbednosne okvire za obezbeenje objekta i ljudi, te da ne sumnja da u sve to
dobro da uradim. Naglasio je da e celokupne trokove snositi Vlada Krajine.

Da bi sve proteklo u najboljem redu, zamolio sam direktora Nacionalnog parka Iliju Drakulia
za pomo. Naglaavajui potrebu za diskrecijom, rekao sam mu o emu se radi i da od njega
oekujem pomo u ljudstvu i svemu to se tie posluenja. Odmah iza toga on je poslao
svoje najbolje ljude sa Milom uput na elu da otponu sa ureenjem prostora i
neposrednim drugim pripremama.

Sve smo spremili kao za izlobu. U isekivanju dolaska glavnih gostiju imao sam vremena za
askanje sa pojedincima, a posebno interesantan je bio Dragan ii. Interesovanje za njega
sam ispoljio najvie zbog pria koje su upuivale da se radi o kontraverznoj linosti, velikom
privredniku i odanom borcu za prava stanovnika Krajine. Sve to je do tada stekao, opisivano
je kao plod tekog rada tokom vie godina, a da on nema nikakve blie veze za nekim
prljavim aktivnostima tokom rata.
U to vreme je ve bio izmestio svoju proizvodnju iz Krajine na prostor Srbije, u Kraljevo, a
manji deo i u Beograd. Pored tih pogona uz njegovo ime je vezivano vlasnitvo nad pilanom
u selu Hrtkovci u Sremu, gde se uglavnom preraivalo hrastovo drvo poseeno u umama
Istone Slavonije.
Po jednoj prii, pilanu je morao da kupi po nagovoru eljka Ranatovia Arkana, jer je on bio
nosioc see ume u Slavoniji i trebao mu je saradnik nad kojim e imati punu kontrolu, a po
drugoj prii, ii je sam iskoristio stanje naputanja te teritorije od strane graana hrvatske
nacionalnosti, koji su beali pod pritiskom Vojislavca eelja i SRS i od nekog kupio pod
povoljnim uslovima tu pilanu. Nisam ulazio u pojedinosti, jer me nisu ni interesovale.
Izali smo na terasu vile. Iz daljine su se uli umovi slapova na jezerima, koji su u prolenim
mesecima bogati vodom, pa je time i zvuk izraeniji.
Na razgovor je poeo Draganovim direktnim pitanjem, kako ja vidim kasnije ureenje
Krajine kada se rat okona i kada u novom poretku zauzmemo nove pozicije u drutvu?


Bio sam iznenaen da me to pita, tim pre to je bilo neizvesno kada i pod kojim okolnostima
moe doi do prekida ratnih operacija, kakav e biti postignut dogovor sa Hrvatskom i hoe
li meunarodna zajednica pristati na meusobne dogovore. Sve sam mu to rekao
izraavajui sumnju u skori zavretak rata zato to se nita ne ini na diplomatskom planu da
se rat okona, a ni naa, ni Hrvatska vojska nee same od sebe prekinuti operacije.
Sa pozicije dobro obavetenog oveka, koji ima vidan drutveni status zasnovan na
bogatstvu, poeo je da pria, kako pouzdano zna da e rat biti okonan najkasnije do kraja
godine, da ve postoje projektovane ideje oko njegovog okonanja, da u sukobljenim
stranama nee biti pobednika i poraenog, da e preovladati ideja stvaranja drutva na
osnovama nekakve male jugoslovenske zajednice u kojoj bi Hrvatska imala dominantnu
ulogu, a mi Srbi i muslimani uz njih, rame uz rame i sl.

Za sebe je rekao da u svim politikim opcijama on ostaje u kategoriji onih koji e raditi i
uivati u blagodetima ivota, da e u nadolazeem vremenu one biti protkane i vrednostima
koje nastaju u ovom vremenu i da ni njemu ni meni niko to ne moe osporiti. Tu je video
okosnicu svoje budue aktivnosti i egzistencije.

Kasnije u na vie mesta i od razliitih lica uti ista ili slina razmiljanja, koja su se svodila na
oekivanje proglaenja zaslunih pojedinaca, koji su trebali da otponu sa naplaivanjem
svog politikog i ratnog angaovanja. Pozicija odabranog ili novog prvoborca podrazumeva i
odreene drutvene privilegije, a to je siguran put da se naplati i preko onog to je
oekivano.
On nije opisivao politiku asocijaciju koja e nastati, ali je o Hrvatskoj govorio kao naprednoj
zemlji uz koju i mi iz Krajine imamo perspektivu i da e naa privredna aktivnost biti usko
vezana za privredu Hrvatske.
Ovaj razgovor sam razumeo kao nekakvu pripremu tla za irenje ideja o pomirenju, da e te
ideje krenuti kada zvanino Mikeli preuzme dunost i da, verovatno na relaciji Zagreb
Beograd, postoje neki dogovori u vezi s tim.
Bunila me je uloga Milana Martia u svemu tome, jer je on s jedne strane, bio iva legenda i
simbol otpora Hrvatskoj, a sada je trebao da bude u drugoj ulozi, ulozi mirotvorca. Znao sam
da politika moe svata da iznedri, da nastanu kombinacije kakve se gotovo ne mogu
zamisliti, pa sam ostavio rezervu ne izjanjavajui se ni za, ni protiv.
Nisam hteo da kaem da Marti u podeli uloga ne moe biti mirotvorac, jer je to ime
predodreeno za nekog drugog, nekog znatno monijeg. Sumnjao sam da se takva politika
linost moe nai na prostorima bive Jugoslavije i ako su se u tome nadmetali i Franjo
Tuman i Slobodan Miloevi.

Po planu i zamisli Mikelia iz Like kao pokrajine u Krajini u novi kabinet trebalo je da ue
ministar trgovine i turizma, ministar poljoprivrede i umarstva, pomonik ministra odbrane i
jedan potpredsednik vlade.
U jednom periodu bilo je postavljeno pitanje razdvajanja ministarstva trgovine i turizma na
dva, posebno trgovina, a posebno turizam. Kao mogui ministar turizma spomenut je Milan
Gutea, koji je pre rata bio pomonik direktora NP, a iveo je u Beogradu. Samo zbog toga
to je otiao iz Krajine bio je oglaen neprijateljom. Da je ostao u Krajini svaki dan njegov
ivot bi visio o koncu, jer je bilo i suvie onih koji su sami tuili i presuivali. Kazne su
uglavnom bile smrtne, a blai oblik kanjavanja bio je unitenje imovine osumnjienog.

Kada sam uo da spominju Guteu i da se o njemu razgovara razumeo sam da su dola nova
vremena, da je sa ekstremizmom verovatno zavreno i da bi moglo biti onako kako mi je
ii priao. Meutim, to su ipak bili samo razgovori i na to mesto izabran je Mile Bosni sa
Korduna.
Milan uput, komandant korpusa iz Korenice je izabran za pomonika ministra odbrane, a
Grbia iz Vrhovina nismo mogli itav dan pronai po putevima i umama u Lici jer je on
trebao da doe na razgovor zbog plana da popuni mesto u ministarstvu poljoprivrede i
umarstva.
U takvim uslovima nemogunosti normalne komunikacije telefonima ili drugaije, morali
smo postavljati zasede po putevima kroz Kapelu i Pljeivicu da bi smo nekoga pronali i sa
njim razgovarali.
Prvo sam estitao uputu. On pomalo ne veruje i misli da se s njim alim. Sve ostalo ostalo je
nereeno, bile su potrebne dodatne konsultacije posebno oko nekih imena koja nisu imala
visoku cenu u Krajini.


Smena na elu G SVK

Paralelno s ovim aktivnostima dolo je i do smene komandanta SVK. Milan Marti je, po
ranije datom obeanju, smenio generala Milu Novakovia i na mesto komandanta postavio
pukovnika Milana eleketia. Pre samog saoptavanja dekreta o postavljenju. Marti je
unapredio eleketia u in generalmajora.
U jutro oko 07,30 asova, pre sednice kolegija komandanta, sedeo sam kod generala
Novakovia u kancelariji. Komandanti korpusa su se redom javljali, pa tako i eleketi.
Na pitanje Novakovia, koje su mu teine obaveze za taj dan, eleketi je odgovorio
neodreeno, uglavnom da e biti u jedinicama korpusa.
Negde oko 12,00 asova eleketi je, napustivi korpus, doao u Knin na poziv predsednika
Martia, a da prethodno o tome nije obavestio generala Novakovia.
Tako je ovek koji nije iz Krajine, koji ne poznaje duu krajinika, koji nije jeo tvrdi krajiki
hleb, smenio dete Krajine, najboljeg kojeg je Krajina imala. Zato?
Zbog sujete i narcisoidnosti koja je obuzela Martia jo dok je bio ministar policije. Iz
vremena dok je Mile bio komandant, a on ministar policije, datiraju nesporazumi. Zvanine
verzije su, da Marti osporava strunost Novakoviu i to potkrepljuje gubitkom Maslenice,
Medakog depa i nekim manjih prostora na Dinari, Velebitu i Kapeli. Pozadina nesporazuma
je u neverovatno velikoj intelektualnoj razlici u korist Novakovia i Martiev inferioran
poloaj prema njemu u ulozi Vrhovnog komandanta vojske. Novakovi je ovek koji razmilja
i nijedno nareenje nije izvravao slepo verujui autoritetu koji nareenje izdaje. Takav
komandant nije bio po volji Martiu. Traio je drugi profil linosti, onoga koji e zarad
vlastitog poloaja biti spreman da izvri svako nareenje. Treba mu onaj koji e kao vojnik da
broji dane u varljivim vremenima, trudei se da gazdi udovolji, i oekuje nagradu u
narednom unapreenju. eleketi je i to doekao. Kada je izgubio Zapadnu Slavoniju dobio
je naredni in, kako bi se razlikovao od generala koje unapreuje Miloevi.

Dolaskom eleketia na mesto komandanta poeli smo svi da oseamo njegovo loe
ponaanje uvijeno u oblandu nasmejanog i srdanog oveka.
Ja sam s njim dosta vremena proveo pre rata u istoj jedinici. Ja sam bio naelnik organa
bezbednosti, a on komandant oklopnog bataljona, a kasnije naelnik taba brigade u kojoj je
komandant bio Mile Novakovi.
Zajedno smo bili na mnogo zadataka i naa bliskost bila je vea zbog injenice da je do 1980.
godine eleketi bio u gardijskoj brigadi angaovan na zadacima neposrednog obezbeenja
Josipa Broza Tita. Kategorija oficira iz garde i organa bezbednosti je bila u istoj ravni i zbog
toga nai odnosi su bili vrlo prisni, meusobno smo se pomagali i lake razumeli nego drugi.
Nekoliko dana po njegovom postavljenju na dunost komandanta SVK u Hrvatskoj su neke
novine poele da piu o njemu, pa su u tome spomenuli da je on bio saradnik organa
bezbednosti JNA istiui taj podatak kao posebno interesantan.

U Drniu komandant brigade bio je pukovnik Vladimir Davidovi, koji nije bio posebno po
volji eleketiu. On mu je zamerao zbog Davidovievog ponaanja jo iz 1987. godine kada
mu na poligonu nije dao vozilo da ode do Slunja. Kada sam to uo od eleketia nisam
mogao da verujem koje sve detalje pamti i ljudima zamera neto preko ega bi svako od nas

preao. Sluaj je hteo da je svoj problem reio na nain da sam mu ja tada dao vozilo i to me
je inilo razliitim od Davidovia.

U samom poetku eleketi je neskriveno oekivao da u ja biti taj koji e mu davati podatke
o stanju na teritoriji koje se ne pie u zvaninim dokumentima i koji se kriju. Ja na to nisam
pristao i onda je doveo svog poverljivog oveka i postavio ga za naelnika veze kako bi tajno
i protivzakonito vrio prislukivanje telefonskih razgovora neposredno potinjenih i na taj
nain vrio procenu njihove odanosti i njihovih veza.
Pored ovog, eleketi je naao jo nekoga ko je tajno davao opise stanja u Krajini. Bilo je
jasno kakvi su ti opisi i da su u najcrnjem svetlu opisani oni koji su bili bliski generalu
Novakoviu.
Kada sam ja bio u pitanju sve to je imalo prefiks izvia, diverzant, punkt ili centar bilo je
pripisano meni i ako ja u tom asu nisam bio naelnik obavetajnog odeljenja G.

U takvim okolnostima pozvao me je eleketi da zajedno odemo na poligon Slunj i obiemo
41. dobrovoljaki diverzantski odred i njegovog komandanta Rainovia.
Rainovia u jedinici nismo zatekli ve neke stareine koji su bilio iz Paneva iz sastava 72.
specijalne brigade VJ. Posle pregleda prostorija i objekata seli smo napolje i on mi kae, da
hoe sve ove i sline sastave da rasturi. Da su to za njega paravojni sastavi im on nema
kontrolu nad njima.
Pita me za punktove i sedite centra da ga detaljno upoznam, a pri tome ne zna da je to sve
u mojoj nadlenosti. Detaljno sam mu pobrojao sve i ponudio da idemo od jednog do drugog
mesta da se upozna sa radom, ljudima i dr. Na ta je on iznenaeno reagovao reima, da o
tome nije nita znao.
to se tie ovog i drugih odreda popunjenih dobrovoljcima uputio sam ga na komandante
korpusa u ijoj su se nadlenosti nalazili.

Ja se lino nisam previe uznemiravao njegovom inspekcijom, jer kao da sam znao da takva
vremena mogu da dou, nisam sve ni stavljao na papir niti su se znali pravi naini rada. U
trenutku vrenja inspekcije kao proirenog procesa prijema dunosti i upoznavanja sa
stanjem na teritoriji ja nisam znao pravu pozadinu itave predstave. Kada je sve zavreno
usledila su kadrovska pomeranja, postavljeni su novi komandanti, a sa dotanjim nije se vie
raunalo. Posebno je negativno odjeknula smena komandanta korpusa na Kordunu
edomira Bulata, koji je bio blizak saradnik Mileta Novakovia.
Posle smene ostavljen je bez dunosti .
Videvi ta se deava ja sam otvoreno pitao eleketia da vidim kakav je moj status i da li
mogu nesmetano da nastavim sa radom. On je napravio neku vrstu uvoda pozivajui se na
predratna vremena, opisujui mene kao radnika i oficira i da njemu niko ne treba da daje
miljenje o meni kada ga on ima formiranog.
Zahvalio sam i objasnio mu u nekoliko reenica moju poziciju i nain rada. Istovremeno sam
ga upoznao da moram na put u Beograd radi prethodno zakazanog sastanka sa vojnim
ataeom jedne prijateljske zemlje. Rekao sam mu da nam je praksa bila, da ako ocenimo da
je neto posebno interesantno aljemo telegram radi informisanja.
Obzirom da je to bio moj prvi zadatak kod novog komandanta ja sam tako postupio i ako
sam sadraj nije bio posebno hitan. U telegramu je stajao sledei sadraj:


Vie izvora potvruje da se u Hrvatskoj vre intenzivne pripreme za konaan obraun sa
Krajinom. Spremni su na totalni rat i rat e se preneti na podruja koja do sada nisu bila
zahvaena. Hrvatska diplomatija je intenzivirala svoje aktivnosti sa Turskom i Albanijom iz
ega se moe proceniti njihov konani cilj u Bosni i Hercegovini. Sadanje stanje u Hrvatskoj
je neodrivo i oni ga moraju promeniti, pa se ne iskljuuje mogunost da izvre napad i u
vreme samih pregovora. Hrvatska vojska je izvrila znaajnu popunu orujem i pored
konvencionalnog, veliku panju je posvetila raketnim sistemima zemljazemlja, zemlja
vazduh i raketa za presretanje.
Hrvatska ima veliku pomo od Austrije i SR Nemake na diplomatskom i svim drugim
poljima. Na prostoru ove dve zemlje vri se mobilizacija vojnih obveznika za popunu ratnih
jedinica HV, obavljaju se poslovi pri nabavci oruja, municije i ostale vojne opreme, prikuplja
znaajna pomo za Hrvatsku, a jedna i druga zemlja besplatno angauju svoje vojne i
policijske istruktore u Hrvatskoj. Svi radnici koji odu u HV, a imaju zaposlenje u ove dve
zemlje, potpuno su matrijalno obezbeeni, primaju plate u firmama i svi su ivotno
osigurani.
Rezolicija 981. Saveta bezbednosti UN nee se potovati, a snage UNPROFORa u RSK ve
imaju nareenja kako da se ponaaju u sluaju napada. Njihov prvenstveni zadatak jeste da
zatite sostveno ljudstvo, a ne pomo Krajini.
Hrvatska troi znaajna novana sredstva u propagandne svrhe i angaovali su nekoliko
profesionalnih agencija koje se tom delatnou bave. Po njihovom miljenju Srbi su izgubili
medijski rat i sada se sprema konani obraun.
Grupa diplomata priprema plan projekat konanog statusa Krajine. Taj plan e se zvati Z4 i
nije potpuno prihvatljiv ni za Hrvatsku ni za Krajinu. U sluaju odbijanja Krajina bi mogla
imati velike posledice.
Po takama smo dobili procenu:

interesi Italije u Istri i Dalmaciji,
odnosi izmeu muslimana i hrvata u Bosni,
stanje zaduenosti Hrvatske zbog kredita za voenje rata, prodaja firmi strancima,
izraena kriminalizacija drutva u procesu privatizacije,
napeti odnosi izmeu Slovenije i Hrvatske,
unutranja politika polarizacija u Hrvatskoj i nezadovoljstvo nainom voenja politike
Vrhovnika Franje Tumana.

Na kraju je konstatovano da za Hrvatsku nee biti prepreka da se obezbedi politiki
konsenzus za plan napada na Krajinu, jer su sve politike partije u Hrvatskoj za samostalnu
Hrvatsku u avnojevskim granicama.

Kada sam se vratio u Knin posle nekoliko dana, eleketi me je detaljnije pitao sa kim sam
razgovarao i konstatovao, da ne treba nasedati stranoj propagandi i njihovim procenama
koje su neutemeljene i da od toga nema nita.
Takvo nonalantno ponaanje skupo e kotati mnoge u Krajini, koji i danas, umesto kod
svoje kue, tavore po kojekakvim kampovima i bunjitima.


Kako se leto pribliavalo tako je bilo sve izvesnije da Fikret Abdi nee moi odoleti
napadima jedinica 5. muslimanskog korpusa i da e Krajina imati velike probleme u prihvatu
ogrmnog broja izbeglica. Procene su govorile da bi moglo da izbegne 3040 hiljada ljudi pod
orujem, ena, dece i staraca.
I mi u Krajini smo iveli na rubu humanitarne katastrofe, a sada jo dodatni pritisak.

Ta situacija oko Cazinske Krajine zaokupljala je i nas i Republiku Srpsku, odnosno njen Glavni
tab.
Odlueno je da se odri zajedniki sastanak u Mrkonji Gradu na kojem bi obe komande
dogovorile polazne osnove za planiranje zajednike napadne operacije na Cazinsku Krajinu.
Do sastanka je dolo 17.06.1994. godine. Sastankom je rukovodio general Ratko Mladi.
U prvom delu sastanka svi uesnici su upoznati sa tokom zbivanja u Cazinskoj Krajini,
poloaju snaga narodne odbrane AP Zapadna Bosna i predvianja daljeg toka dogaaja.
U zakljuku je izneto, da u koliko se ne prui pomo snagama Fikreta Abdia poraz od
jedinica 5. korpusa je neminovan.

General Mladi je dao okvire plana, a potinjene jednice, detaljno da ga saine i razrade.
Planiranju je trebalo pristupiti odmah, ali nikakvi rokovi nisu odreivani, niti je ta
dramatino iskazano o naem poloaju.
Iz toga se moglo zakljuiti da e komande raditi na planovima, ali da ti planovi nee stii na
vreme niti e se ozbiljnije pritei u pomo snagama NO.
Iskreno govorei, nama u Krajini se nikako nije ilo u otvorene sukobe sa jedinicama 5.
korpusa zbog loeg poloaja prema neprijatelju, posebno na tom delu fronta koji je bio
najslabije branjen prostor u itavoj Krajini.
Ta izraena crta oportunizma u ratu bila je lako uoljiva, pa je general Mladi inio velike
napore da nas zavadi sa muslimanima iz Cazinske Krajine.
Na tom sastanku bilo je rei i o neverovatnim razmerama verca sa muslimanima u emu su
uestvovale organizovane i brojne ekipe. Dan pre ovog sastanka objavljena je informacija o
hapenju oko 150 lica zbog raznih krivinih dela koja su poinili na teritoriji Krajine
ukljuujui ratno profiterstvo i trgovinu sa neprijateljom. U trenutku odravanja sastanka u
Mrkonji Gradu nije se znalo vie, kao niti dalji pravci delovanja, podizanje optunica i
suenje i sl.

Odlazei iz Mrkonji Grada znao sam da nita konkretno nije dogovoreno i da e biti velikih
problema u Krajini. Nisam znao da e takvim ponaanjem i G VRS sebi napraviti probleme
na ovom delu ratita.

Kada sam se navee vratio u Vojni ekala me je tuna vest. Sinia Lonar Paraga je tog
jutra poginuo u Topuskom. Njegove Crne pantere su ostale bez komandanta, ja bez
saradnika i druga, a Krajina bez ratnika koji nije tedeo ni sebe ni druge.
Bio sam u potpunom oku od te vesti. Mile Kosanovi, jedan od mojih operativaca mi je to
potvrdio, rekavi da je bio na identifikaciji.
Do nesree je dolo na nain da je Sinia pomagao jednom timu UN da lepuju njihovo vozilo
do Topuskog. Kada su se zaustavili, Sinia je izaao iz svog vozila u nameri da otkai sajlu.
Kada je uao izmeu vozila iz krivine je izletelo vozilo, udarilo u njegovo i poto je bio u
savijenom poloaju, dolo je do pucanja kime i trenutne smtri.

Sluajnost ili ubistvo?
Nikada ni pre ni posle nisam verovao u sluajnost, pa, ni ovog puta.
Sinia je sahranjen narednog dana u svom selu uz najvie poasti i u prisustvu velikog broja
rodbine, prijatelja i saboraca.
Njegovom pogibijom prestala je da postoji i jedinica kojom je komandovao.

Kako sam i razmiljao, od dogovora u Mrkonji Gradu nije bilo nita. Planovi su se radili, ali
nije bilo nikakve koordinacije i sve je propalo. AP Zapadna Bosna je doivela poraz i vie od
30 hiljada izbeglica se premestilo u Krajinu, najvie na Kordun.
Formiraju se razni timovi i grupe koje prouavaju novonastalu situaciju, kao da je sve bilo
iznenanje, kao da se nita nije znalo ta e se desiti.
U to vreme moje privremeno sedite je bilo na Kordunu u Vojniu, a drugo u Kninu, pa je
zbog toga Centar preseljen u Knin, a na Plitvikim jezerima je ostala samo manja grupa
operativaca koja je danonono bila na terenu.

Reeno mi je da odem na Plitvice u hotel Belvi gde e doi predsednik Marti i delegacija
iz Beograda, koju bi trebalo podrobnije upoznati sa situacijom u Cazinskoj Krajini.
Na sastanak sam iao ja i pukovnik Veso Kozomara, naelnik artiljerije u G SVK.
Predsednik Marti je doao zajedno sa delegacijom iz Beograda. Nju su inili Jovica Stanii,
naelnik RDB Srbije i njegov pomonik Simatovi Franko. Pored njih dvojice bilo je tu jo
nekoliko ljudi za koje pretpostavljam da su bili radnici Slube.
Posle upoznavanja sa stanjem u Cazinskoj Krajini, predsednik Marti je prilino teatralno
objanjavao ta za Krajinu znai pobeda nad snagama 5.korpusa. Ukidanje jednog fronta koji
nam je odvlaio dosta snaga, otvaranje eleznikog saobraaja od Novog Grada do Knina i
Benkovca, stvaranja mogunosti za gradnju pruge Beograd Benkovac i jo kojeta drugo
to mi je bilo smeno u tim tekim i sloenim vremenima.
Meutim, sama injenica da je u Krajinu doao neko poput Jovice Staniia, jednog od
najbliih saradnika Slobodana Miloevia, davalo mi je za pravo da ponem da verujem kako
e se uskoro neto deavati i da e doi do veih aktivnosti.

Noni preleti transportne avijacije i helikoptera iz Hrvatske na aerodrom oralii bili su u
porastu. Prevoeno je oruje, municija i drugi vojni matrijal, kao i hrana i druge potreptine
za stanovnitvo.
U noi 16.08.1994. godine jedna naa jedinica PVO uspela je da obori avion u rejonu
orkovae. Avion je bio vlasnitvo Ukrajine, a pored posade stradali su trgovci orujem,
jedan iz Hrvatske, a drugi iz Austrije.
Tog dana u Beograd je doletela vojna delegacija iz Ukrajine i bili smo u obavezi da
informaciju o ruenju aviona zadrimo, kako njen sadraj ne bi uznemirio ukrajince.
Neko je proneo dezinformaciju da se u avionu nalazilo nekoliko miliona dolara koji su
preuzeti za isporueno oruje, pa je bilo velike muke da se zadre svi oni koji su hteli da
krenu u potragu za ostacima aviona.
Ostaci aviona su pronaeni nekoliko dana kasnije. Ovo obaranje nije niko preiveo niti su
pronaeni bilo kakvi tragovi ljudi u avionu.
Polaganjem u zemlju delova aviona ujedno je obavljena i sahrana onih koji su poginuli u
udesu aviona.

Komanda 5. korpusa A BiH je poetkom oktobra 1994. godine krenula u ofanzivu istono i
juno od Bihaa. Koristei faktor iznenaenja vrlo brzo su izbili na liniju Kulen Vakuf Vrtoe
i tu zaustavljeni. Dolina reke Une uzvodno od Kulen Vakufa je bila ugroena kao i srpska
naselja na obroncima Pljeivice u Krajini.
Nakon konsolidovanja linije odbrane, jedinice VRS su krenule u protivnapad poetkom
novembra meseca.

Operacijom je komandovao general Manojlo Milovanovi.


Operacija Pauk

Petrova gora

Dana 06.11.1994. godine nalazio sam se u Korenici u komandi korpusa kada sam dobio poziv
od generala Mila Novakovia da doem na Petrovu Goru. Pre odlaska na Petrovu Goru
morao sam da odem u Donji Lapac na IKM G SVK kako bih se upoznao sa najsveijim
informacijama na frontu.
Na Petrovoj Gori mi je saopteno da sam rasporeen u privremenu komandu Pauk na
dunost pomonik komandanta za obavetajne i bezbednosne poslove. Komandant je bio
general Novakovi. Narednih dana e se sve drugo biti reeno. U vezi mog svakodnevnog
angaovanja saopteno mi je, da su ovo zadaci od posebnog prioriteta i da deo poslova
prenesem na druga lica. Za sva lica koja su obuhvaena naredbom o angaovanju smetaj je
bio obezbeen na Petrovoj Gori.
Komanda je trebala da bude meovitog sastava, vojska i policija, i imala je direktnu vezu sa
G VJ i generalom Periiem u Beogradu i sa komandantima VRS generalom Mladiem i
SVK generalom eleketiem. Osnovni zadatak privremene komande bio je, da prati i
koordinira sve aktivnosti vezane za pripreme pripadnika NO AP Zapadna Bosna u nastojanju
da ofanzivnim dejstvima oslobode prostor Zapadne Bosne i slome otpor jedinica 5. korpusa.

Ve narednog dana smo formirali jezgro komande, pa je Novakoviev zamenik postao
pukovnik edo Bulat, pomonik za logistiku, pukovnik Gvozdenovi, pomonik za
propagandnopsiholoko delovanje, Todor Paji, pomonik ministra unutranjih poslova
Krajine i drugi.

Iz Beograda je pristigao Jovica Stanii sa svojim pomonicima Frankom Simatoviem i
Draganom Filipoviem i jedinica za specijalne operacije sa Miloradom Ulemekom Legijom na
elu.
Jovica Stanii je predstavljen kao ovek kojeg alje Slobodan Miloevi sa velikim
ovlaenjima i slobodom u donoenju odluka.
Iz aktuelne komande SVK u Kninu jedino sam ja bio angaovan u ovoj privremenoj komandi,
pa je i to izazivalo nebrojene komentare, tim pre to su vraene slike iz 1992. godine kada su
me oznaili kao oveke od poverenja RDB Srbije.

Borbe na prostoru Republike Srpske su trajale i VRS je sa uspehom gonila jedinice 5. korpusa
koje su izale iz zatiene zone Biha. Paralelno s tim mi smo intenzivno radili na pruanju
pomoi u opremanju i obuci pripadnika narodne odbrane, da u to kraem vremenu krenu u
napad. Dolazila je zima i uslovi za smetaj izbeglica nisu garantovali da mogu bezbedno
provesti hladne zimske dane na prostoru Krajine. U oslobaanje AP Zapadna Bosna trebalo
je krenuti to pre, koliko da se vrate izbeglice, ali i zbog povoljnih okolnosti da se eksploatie
uspeh jedinica VRS u napadu.

Dan napada snaga NO bio je 16.11.1994. godine u 05,00 asova. Od izbeglog stanovnitva iz
Zapadne Bosne mobilisano je i opremljeno 4714 borac, a konane mogunosti su bile negde
oko 6 hiljada boraca. Raunalo se i sa popunom jedinica licima koja e biti zarobljena tokom
borbi. Taj broj niko nije mogao precizno da iznese, a procene su se kretale od skromnih 10%
do neverovatnih 60%.

Ukupna meunarodna situacija je bila povoljna za izvrenje zadatka. Meunarodna
zajednica se nee meati u sukob, ali nee ni tolerisati vremenski dugo izvrenje zadatka.
Stavljeno je na raspolaganje 7 plus 3 dana za izvrenje, a u suprotnom e stii sankcije.
Reeno je da e avijacija NATO bombardovati ciljeve u Krajini za koje proceni da su na bilo
koji nain angaovani u ovom sukobu. Bilo je jasno da se radi o dva cilja.
Prvi, aerodrom Udbina i drugi,
objekti na Petrovoj Gori koje smo koristili.

Iz Hrvatske nema nikakvih aktivnosti na tom delu fronta, ali po grebenu Dinare su vrlo
aktivni. Jedna naa izviaka jedinica je uspela na Dinari da zarobi dvojicu vojnika iz 126.
brHV iz Sinja. Obradom ovih lica, u granicama raspoloivih saznanja koje moe imati vojnik,
njih dvojica su dali informacije o namerama da se na podruju Dinare osvoje svi vrhovi i tako
stavi pod kontrolu Perua, Vrlika i dobar deo prema Kninu. Pored ovog su ukazali da ima
dosta aktivnosti na liniji Livno Bosansko Grahovo. Zapravo, oni su potvrdili naa ranija
saznanja da neprijatelj intenzivira svoje aktivnosti na tom delu fronta u cilju zauzimanja to
povoljnijeg taktikog poloaja prema Kninu.

G SVK je bio preseljen u Korenicu i odlazim tamo da se upoznam sa aktivnostima na delu
fronta oko eljave prema Bihau. Uz put sam informisao komandanta i deo komande o
osnovnim zakljucima iz procene koja je raena na Petrovoj Gori i o rezultatima obrade
zarobljenih hrvatskih vojnika.
Sve je bilo lepo sasluano, ali to nije bio predmet njihovog interesovanja, ve drugo.


To drugo je bila komanda Pauk, ko stoji iza nje, koji je njen pravi zadatak, jer se
spekulisalo da je to novi G SVK imenovan od strane G VJ i da e preuzimanje komande nad
svim jedinicama SVK biti obavljeno posle osloboenje Bihaa. Ja o tome nisam nita znao i
svako moje objanjenje u tom pravcu bilo je iluzorno, jer su svi bili sigurni u to da je Pauk
paralelna komanda vojske u Krajini.

Da bi prie imale jae uporite, situaciju je podgrevao poseban reim rada na Petrovoj Gori,
reim ulaska na objekte, koritenje raspoloivih resursa i za tadanje prilike, posebno je
upadalo u oi vrlo visok stepen matrijalnotehnike opremljenosti komande.
Da bi se ulo na planinu, javljanje je bilo organizovano u zgradi SUPa Vojni odakle je vrena
najava dolaska, a konanu dozvolu sam ja davao u koliko se neko nije najavio lino
Novakoviu, Staniiu ili Simatoviu. Svako lice koje je trebalo doi do nas je praeno od
polazne take do cilja. Takav reim bio je za pojedince poniavajui i diskreditujui, pa nisu ni
hteli da dolaze, a poto ih niko nije ni pozivao, time je i stvoreno ubeenje da nisu potrebni
ili dobrodoli. U takvim okolnostima, prvi koji je napustio Krajinu bio je pukovnik Smiljani
Duan. Na njegovo mesto postavljen je pukovnik Raeta Rade.

Jedinice VRS su uspele potisnuti 5. korpus sa teritorije Republike Srpske i preko s. Ripa da
uu u predgrae Bihaa. Istovremeno je otpoeo napad na Veliku Kladuu i itav prostor te
optine.
U jutro 16.11.1994. godine izvren je prvi udar. Bio je silan i doneo prve poetne uspehe, ali
Velika Kladua kao mesto nije zauzeta tog dana. To e se desiti tek 19.12. te godine sa vie
od mesec dana zakanjenja, kada je bilo jasno da zadatak nije izvren kako je planirano.
Fikret Abdi je vie na putu nego u Kladui. Ide od Zagreba do Beograda, as je sa Franjom
Tumanom as sa Slobodanom Miloeviem, ali pojedinosti ne znamo. Pokuavam vie da
doznam od pilota Veljka Leke, koji helikopterom prevozi Fikreta od Kladue do Beograda, ali
ni on ne zna. Nita ne govori, ali zrai optimizmom u pogledu perspektive oslobaanja
Bihaa.
Izraen je veliki problem to se ne sme napadati sam grad Biha, jer je jedna od sedam
zatienih zona u Bosni i Hercegovini. Krajina je ipak kanjena. NATO avioni su bombardovali
aerodrom Udbinu. Prethodno smo upozoreni. Samo jedan vojnik je nesretno stradao, jer se
nije blagovremeno sklonio. Sve lii na veliku predstavu u kojoj, miglumci, poinjemo da
improvizujemo. Ve je prolo vreme kada je Abdi trebao da proglasi Republiku Zapadnu
Bosnu, rezultati na oslobaanju teritorije su slabi. Prethodne procene da e doi do pobuna
u nekim jedinicama 5. korpusa, do masovnog dezerterstva i predaje nisu se obistinile.
U Beograd se vraaju Stanii i Simatovi. Manojlo je pred samim Bihaem, ali ne ulazi i,
umesto da dotue neprijatelja on nareuje povlaenje. Nikome nita nije jasno. Krue razne
prie i dezinformacije. Osnovna je, da su muslimani platili svoju slobodu na nain da je Alija
Izetbegovi platio Radovanu Karadiu enormno veliki iznos kako bi ovaj naredio povlaenje
jedinica VRS iz Bihaa.
Komanda se vraa u Knin. Sa Petrove Gore komanda Pauk se pomera napred prema
Velikoj Kladui, a kod mene dolazi general Duan Lonar da bi obavio razgovor sa mnom radi
prijema dunosti naelnika obavetajnog odeljenja G SVK. Iz onog to on meni saoptava
vidi se da delom imaju poverenja u moju strunost, ali da delom veruju kako u obezbediti
nesmetane uslove za rad time to sam u dobrim pozicijama prema G VJ i RDB Srbije. Oni su
te pozicije pratili i proteklih meseci dok je trajala operacija na Cazinsku Krajinu i procenili da
sam pogodan za tu dunost.

Ja sam to prihvatio i time je moje angaovanje u komandi Pauk okonano. Kasnije sve do
pada Krajine u vie puta dolaziti na taj prostor u samu Veliku Kladuu i kontaktirati vie lica
i nikada neu doi do odgovora, zato Cazinska Krajina nije osvojena i itav prostor stavljen
pod kontrolu snaga lojalnih Fikretu Abdiu.


Nova dunost

Dok smo bili angaovani na praenju i pomaganju snagama Fikreta Abdia ja sam verovao da
se ne radi o samoj pomoi delu muslimanskog naroda ve da je plan mnogo iri i da
obuhvata na prostor Krajine, deo prostora Bosne i Hercegovine pod kontrolom HVO i samu
Hrvatsku. Ovo tim pre to je bilo jasno da se neto deava po dogovoru Tumana i
Miloevia, da sastanci u Banja Luci, na kojima prisustvuju politiari iz Herceg Bosne na elu
sa Jadrankom Prliem, imaju politiku pozadinu i da se tu kreiraju neka reenja za
budunost.
Ko, kada i gde je promenio ili kada je krenulo mimo postignutog preliminarnog dogovora
nikada nisam doznao, ali je bilo jasno da se zamisao iz Karaoreva o podeli Bosne i
Hercegovine nee realizovati i sve je ukazivalo da e Srbi biti generalni gubitnici, posebno mi
u Krajini.

Do Nove 1995. godine iz Beograda se vie nije vratio ni Jovica Stanii niti njegov zamenik i
time je dat signal da ostajemo sami, a Fikret Abdi potpuno sam da pokua nemogue, da
proglasi Republiku Zapadna Bosna i sa sopstvenim snagama da doe do konanog cilja.
Pribliavao se dan konanog obrauna i nastupajua 1995. godina je trebala da donese
odgovor na mnoga pitanja, to e se tokom godine i desiti.

U Kninu je bilo mnogo lake raditi nego u bilo kojem drugom mestu u Krajini. Tu su sve
slube, vladine institucije, svakodnevno niz novih likova koji dolaze iz raznih mesta van
Krajine i dr.
Smestio sam se u jednoj kui u kojoj sam stanovao i u kojoj je radio deo centra koji je
preseljen sa Plitvikih jezera.
Pomonik ministra odbrane, pukovnik Milan uput, mi je dosta pomagao u matrijalnom
pogledu na opremanju odeljenja, koje se nije moglo pohvaliti nekim nivoom opremljenosti.
Naelnik taba, general Duan Lonar daje mi smernice za rad i nudi svu moguu pomo, a
sa naelnikom organa bezbednosti, pukovnikom Raeta Radom sam u veoma dobrim i
bliskim kontaktima. Isto je i sa ostalim delom komande. Pomonik naelnika taba za
operativne i nastavne poslove, pukovnik Milisav Sekuli nudi svu pomo, jer smatra da sam
dosta mlad za dunost na koju sam postavljen. Vremenom postajemo vrlo bliski saradnici i
svakodnevno radimo na informacijama za potinjene jedinice, na procenama i nekim
elementima koje je trebalo ugraditi u proces obuke.
Pukovnik Sekuli, Raeta i ja svakodnevno, u slobodno vreme, uglavnom u jutro i posle
podne, pretrimo vie od svih ostalih u komandi. To nam daje sveinu i omoguuje
nesmetano izvravanje svakodnevnih zadataka.
Dogovaramo se kako bi ove godine trali maraton Benkovac Knin koji se tradicionalno
odrava za Svetog Iliju 02.08. Na alost taj maraton se nee trati 1995. godine, jer je
oekivan napad na Krajinu.
Komanda ima sve sektore i svako radi svoj posao na najbolji mogui nain. Sa strane kada se
gleda, komanda je delovala vrlo impozantno i nije bilo zadatka na kojeg nije mogla da
odgovori. Ono to je bilo znatno tee, gotovo nepremostivo, bilo je stanje u potinjenim
jedinicama. to se ilo do nieg nivoa komandovanja to je stanje bilo loije, pa tako na nivou

bataljona diviziona ili ete mnogo toga nije bilo dobro. Osnovni problem bila je
popunjenost jedinica i svakodnevno veliki problemi da bi de obezbedilo nesmetano
funkcionisanje. Mnoge jedinice su bile gotovo na rubu da mogu izvriti najosnovnije zadatke,
a kada je bilo u pitanju eksteritorijalno izvravanje zadataka to je bio veliki problem. Od
poetka rada pa sve ove godine taj problem nije prevazien, niko nee da ide iz svog
dvorita u drugo, da neto korisno uradi.
Osim mladih vojnika koji su odlazili na obuku niko nije ni pomeran, a i oni su posle obuke
vraani u jedinice iji taktiki razvoj je najblii njihovim rodnim mestima.
Tako je funkcionisala vojska, nestvarno i neefikasno i ona nije mogla da prui ozbiljniji otpor
viestruko snanijem neprijatelju.
U takvim okolnostima rukovodstvu Krajine je ponuen plan Z4.
Naim operativnim angaovanjem znali smo da se plan sprema, ali nismo znali pojedinosti.
Nekoliko dana pre nego to e biti javno ponuen u Kninu mi smo doli do sadraja Plana i
to je ustupljeno na koritenje.
Iz Beograda su stizali signali da je Plan svojevrsna prevara i da niko razuman nee prihvatiti
tu ponudu. Nama se to nije tako inilo, ali nismo smeli otvoreno da reagujemo niti da
lobiramo za jednu ili drugu opciju.
Kada kaem da nam se Plan Z4 nije inio loim, pre svega se to odnosilo na gledanje
ukupnog stanja u Krajini koje je bilo katastrofalno loe. On nije nudio ostvarenje eljenog
cilja, ali je nudio prekid agonije, u kojoj smo se nalazili, i potpune bezizlaznosti.


PLAN Z 4

PRVI DEO

USTAVNI SPORAZUM ZA KRAJINU

POGLAVLJE I: USPOSTAVLJANJE SRPSKE KRAJINE

lan I: 1. Granice

1. Bie uspostavljena autonomna Srpska Krajina ( u daljem tekstu "Krajina")
od teritorija oznaenih na mapi u Aneksu A.
2. U svakom trenutku nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma granice Krajine mogu biti
promenjene dogovorom vlade Republike Hrvatske (to mora biti ozakonjeno odgovarajuim
pravnim propisima) i zakonodavnog tela Krajine. U periodu od est meseci od stupanja na
snagu ovog Sporazuma, komisija za sprovoenje stvorena na osnovu Paragrafa 2 lana XVII
ovlaena je da promeni granice u duini ne veoj od 2 km u odnosu na Mapu 1 u Aneksu A, i
pod uslovom da deluje na osnovu konsenzusa postignutog izmeu vlada Republike Hrvatske i
Krajine.
3. Izmeu Krajine i drugih delova Republike Hrvatske nee biti granine kontrole.

lan I: 2. Primena zakona i vladinih uredbi

1. Zakoni usvojeni u Saboru Hrvatske primenjivae se u Krajini samo u meri u kojoj spadaju u
iskljuivu nadlenost centrale vlade, kao to je precizirano u Paragrafu 1 lana II. 1, ako su
preneti na tu vladu u skladu sa Paragrafom 3 istog lana, ili ako ih je potvrdilo zakonodavno
telo Krajine.
2. Ustav Republike Hrvatske i svi zakoni primenjivi na Krajinu, u skladu sa Paragrafom 1, bie
verno sprovoeni i primenjivani od strane kompetentnog organa vlade Krajine.
3. Sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Republike Hrvatske vlada Krajine e
prihvatati kao vaee i sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Krajine vlada
Republike Hrvatske prihvatae kao vaee.

lan I: 3. Zastave i grbovi

1. Krajina moe usvojiti grb i zastavu koji se mogu isticati na njenoj teritoriji, ukljuujui sve
njene granice u skladu sa zakonima koje je usvojila Skuptina Krajine.
2. Zastava i grb Republike Hrvatske mogu se isticati na teritoriji Krajine na objektima gde su
smetene institucije hrvatske vlasti, kao i na meunarodnim granicama.
3. Pojedinci na bilo kom delu Republike Hrvatske slobodni su da istiu grb i zastavu Republike
Hrvatske i Krajine.

lan I: 4. Jezik


1. Skuptina Krajine moe omoguiti upoterbu srpskog jezika i irilinog pisma, pod uslovom
da su interesi manjina u Krajini potpuno zatieni u skladu sa Poglavljem XI.

lan I: 5. Domicil

1. Svaki graanin republike Hrvatske sa stalnim mestom boravka u Krajini ima pravo da od
vlade Krajine dobije dokumentaciju koja o tome svedoi i koja e se izdavati u skladu sa
propisima dogovorenim sa vladom Republike Hrvatske.

POGLAVLJE II: PODELA OVLAENJA IZMEU CENTRALNIH I KRAJINSKIH VLASTI U POGLEDU
KRAJINE

lan II: 1. Opta podela

1. Vlada Republike Hrvatske (ovde "centralne vlasti"), u pogledu Krajine, imae iskljuiva
ovlaenja u sledeem, izuzev ako nije drugaije precizirano ili doputeno sadanjim
sporazumom:
a) Voenju spoljne politike, uzimajui u obzir lan II.2;
b) Odbrani Republike Hrvatske protiv spoljnih pretnji;
c) Dravljanstvo Republike Hrvatske, prema lanu XI;
d) Regulaciji, uz uslov da Krajina nee biti neravnopravna u odnosu na druge delove
Hrvatske:
I) meunarodne trgovine, ukljuujui carinu;
II) unutranje trgovine preko granica Krajine, ukljuujui upotrebu glavnih putnih pravaca i
pruga;
III) finansija;
IV) intelektualne svojine;
V) proizvodnih standarda;
VI) komunikacija;
e) tampanju i kontroli novca, prema lanu II.3;
f) Raspodeli frenkvencija za radio, televiziju i druge svrhe, uz uslov da Krajini bude dodeljeno
najmanje onoliko frenkvencija koliko ih trenutno koristi i za najmanje jednu televizijsku
stanicu;
g) Potanske poslove;
h) Zatitu ivotne sredine, izuzev u okviru koji bi prelazio granice Krajine.

2. Krajinske vlasti e imati sva ovlaenja koja nisu obuhvaena gornjim stavom 1, a posebno
sledea, izuzev ako nije drugaije precizirano ili doputeno sadanjim sporazumom:
a) Obrazovanje;
b) Kultura;
c) Stanogradnja;
d) Javne slube;
e) Biznis;
f) Dobrotvorne aktivnosti;
g) Energija;
h) Lokalno raspolaganje zemljitem;
i) Zatita ivotne sredine Krajine, u skladu sa podstavom 1(h);

j) Prirodni resursi;
k) Radio i televizija;
l) Socijalna zatita;
m) Turizam;
n) Potvrde o domicilu u Krajini, u skladu sa lanom 1.5;
o) Formiranje korporacija i drugih pravnih lica;
p) Policija, u skladu sa Poglavljem VI;
q) Poreska politika, u skladu sa lanom II.4.

3. Centralne i krajinske vlasti se mogu sporazumeti o meusobnoj razmeni svojih
predstavnika ili zajednikoj upravi ili koordinaciji za svako od navedenih ovlaenja. U tu
svrhu mogu formirati zajednike komisije.

lan II. 2

Meunarodni sporazumi i predstavnitva

1. Vlada Krajine moe sklapati sporazume u vezi sa obrazovanjem, kulturom, dobrotvornim
aktivnostima, radijom i televizijom i turizmom sa drugim entitetima ili dravama sa
predominantno srpskim stanovnitvom i moe sklapati trgovake i poslovne sporazume sa
takvim entitetima ili dravama koji podleu podparagrafima 1 (d) (III) lana II.1 pod
uslovom da svi ti sporazumi nisu u suprotnosti sa interesima Republike Hrvatske.
2. Vlada Krajine moe sklapati i druge meunarodne sporazume sa odobrenjem Centralne
vlade, koje (odobrenje) nee biti bezrazlono spreavano.
3. Vlada Krajine moe slati svoje predstavnike dravama i meunarodnim organizacijama.

lan II.3

Valuta

1. Centralna banka Hrvatske e izdati specijalni novac (novanice i metalne novie) za
Krajinu, ija e vrednost biti jednaka valuti koju izdaje za ostatak Republike Hrvatske a iji e
naziv i oblik utvrditi Vlada Krajine.
2. Od banaka i drugih finansijskih institucija irom Republike Hrvatske bie zahtevano da
primaju oba oblika valuta koje izdaje Centralna banka Hrvatske. Zakonito plateno sredstvo
u okviru Hrvatske bie novac izdat za Krajinu, a za plaanja u okviru drugih delova Hrvatske
bie druga valuta koju izdaje Centralna banka. Pojedinci e, saglasno ugovornim i drugim
potrebama, biti slobodni da upotrebljavaju bilo koji ili oba oblika takvih valuta.

lan II.4

Oporezivanje

1. Centralna vlada nee uvoditi a Vlada Krajine moe uvesti poreze na:

a) imovinu koja se nalazi u Krajini (ukljuujui poreze na nekretnine i nasledstvo);

b) transakcije koje se sprovode u okviru Krajine (ukljuujui prodaju, poreze na promet i
troarinu);
c) dohodak koji su domaa lica koja ive u Krajini stekla u Krajini (ukljuujui poreze na
socijalno osiguranje);
d) dohodak koji su u Krajini stekla pravna lica osnovana prema zakonima Krajine.

2. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume da spree ili umanje izbegavanja
plaanja poreza i dvostruko oporezivanje konsekventno uslovima i pragrafu 1.
3. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume za meusobno prenoenje sa
jedne na drugu bilo kakvih ovlaenja za oporezivanje sadranih u paragrafu 1. i za
odgovarajui transfer Vladinih odgovornosti shodno paragrafu 3. lana II.1.

POGLAVLJE III

STRUKTURA VLADE KRAJINE

lan III. 1.

Zakonodavstvo

1. Zakonodavna tela Krajine bie birana demokratski na propocionalnoj osnovi, na period od
etiri godine. Svi graani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina
mogu glasati na izborima za zakonodavna tela i mogu biti kandidati za mesta u
zakonodavnim telima.
2. Zakonodavna tela mogu usvojiti zakone koji se odnose na:
a) stvari koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;
b) organizacije i funkcionisanje svih organa Vlade Krajine, ukljuujui sve neophodne
budetske aranmane i prikupljanje odgovarajuih poreza.

lan III. 2.

Predsednik

1. Predsednik Krajine bie biran demokratski na period od pet godina. Svi graani Republike
Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima za
predsednika i mogu biti kandidati za taj poloaj.
2. Predsednik Krajine bie odgovoran za izvrenje:
a) onih odredbi ovog Sporazuma koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;
b) svih zakona i dekreta Centralne vlade koji se odnose na Krajinu;
c) svih zakona koje su usvojila zakonodavna tela Krajine;
d) svih dekreta koje objavljuje predsednik Krajine.
3. Predsednik Krajine moe objavljivati dekrete dozvoljene zakonima Centralne vlade koji se
primenjuju na Krajinu ili po zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine.
4. Predsednik Krajine e imenovati ministre prema zakonima usvojenim od zakonodavnih
tela Krajine, koje e potvrditi ta zakonodavna tela i koji e imati dunosti, odgovornosti i
ovlaenja predviena takvim zakonima. Svaki ministar moe biti u svakom trenutku
uklonjen od strane Predsednika i bie uklonjen tako to e zakonodavna tela glasati o

nepoverenju. Ministri e formirati Kabinet Krajine, koji e se sastajati pod predsedavanjem
ministra koga e odrediti Predsednik i koji e imati dunosti, odgovornosti i ovlaenja
predviena zakonom ili dekretom.

lan III. 3.

Sudovi

1. Sudska vlast u Krajini bie utemeljena na prvostepenim sudovima i takvim apelacionim
sudovima koji e biti odreeni zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, a koji e
(zakoni) odrediti odgovarajuu jurisdukciju ovih sudova, kao i plate i ostale uslove slube
sudija. Sudije svih sudova u Krajini imenovae Predsednik Krajine a odobravae ih veina u
zakonodavnim telima i oni e sluiti do starosne granice od 70 godina, osim ako ne daju
ostavku ili ne budu uklonjeni zbog nekog povoda o emu e odluiti sudije istog suda
konsenzusom.
2. Odluke apelacionih sudova Krajine mogu se podnositi specijalnom odeljenju Vrhovnog
suda Republike Hrvatske, ije e lanove imenovati predsednik Specijalnog ustavnog suda
izmeu sudija Vrhovnog suda Hrvatske, i najvieg apelacionog suda Krajine, uz konsultacije
sa predsednikom Vrhunskog pravnog saveta Hrvatske i Predsednikom bilo kojeg
odgovarajueg tela u Krajini.

lan III. 4.

Nezavisnost slubenika

Nijednom lanu ili slubeniku zakonodavnih tela, predsedniku, ministrima, sudijama ili bilo
kojim drugim organima Vlade Krajine nee biti potrebno odobrenje bilo kog slubenika ili
organa Centralne vlade za njihovo postavljenje, i nijedan takav slubenik ili organ nee moi
da ukloni bilo kog lana, slubenika ili zvaninika Vlade Krajine, poto e oni moi da budu
uklonjeni od strane Specijalnog ustavnog suda u sluaju osude za zloin koji podrazumeva
zatvor.

lan III. 5.

Prelazni aranmani

1 Izbori predvieni u paragrafu 1. lanova III.1. i u paragrafu I lana III.2. odrae se
najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma.
2. Za prelazni period dok se ne odre izbori pomenuti u paragrafu 1, ali ni u kom sluaju
kasnije od jedne godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, funkcije organa i
sliubenika predvienih lanovima III. 13 obavljae odgovarajui organi i slubenici koji
sada obavljaju te funkcije u Krajini.
POGLAVLJE IV

UEE KRAJINE U CENTRALNOJ VLADI

lan IV. 1.

Izbori

1. Graani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini uestvovae na isti nain kao i svi drugi
graani u biranju lanova Centralne vlade, ukljuujui i izbore za Hrvatski sabor i
Predsednika.
2. Za svrhe izbora za upanijski dom Hrvatskog sabora, Krajina e se sastojati od dva okruga,
ije e granice i naziv** odrediti zakonodavna tela Krajine.
3. Do novih izbora za Hrvatski sabor, zakonodavna tela Krajine imenovae deset lanova u
Zastupniki dom Sabora i devet lanova za upanijski dom.
4. Sva lica koja slue u bilo kom domu Hrvatskog sabora a koja se deklariu kao Srbi po
nacionalnosti sainjavae Srpski odbor u Saboru.

lan IV. 2.

Imenovanje u slube Centralne vlade

Prilikom imenovanja u bilo kakve slube ili na bilo kakve poloaje u Centralnoj vladi,
ukljuujui i one ministara i sudija, graani Republike Hrvatske koji su Srbi nastanjeni u
Krajini bie tretirani na istoj osnovi kao i svi drugi graani Hrvatske i ta zastupljenost po
mestu stanovanja bie predstavljena u slubama i na poloajima u odgovarajuoj proporciji
koju ine meu svim graanima. Najmanje jedan lan Vlade Krajine bie imenovan za lana
Centralne vlade.

POGLAVLJE V

DEMILITARIZACIJA

lan V.1

Demilitarizacija Krajine

1. Krajina nee osnivati, odravati ili dozvoliti formiranje bilo kakvih vojnih snaga.
2. Demilitarizacija Krajine zapoee ne kasnije od tri godine nakon stupanja na snagu ovog
Sporazuma, i bie zavrena ne kasnije od pet godina nakon stupanja na snagu istog. Sve
oruje uklonjeno iz Krajine bie uniteno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.
3. Osim u sluaju predvienom u paragrafu 3. lana V.2, vojne snage Centralne vlade nee
ulaziti u bilo koji deo Krajine, osim po specijalnom pozivu Predsednika Krajine.

lan V.2

Granica sa Bosnom i Hercegovinom

1. Vlada Republike Hrvatske nastojae da sklopi sporazum sa odgovarajuim vlastima u
Bosni i Hercegovini o demilitarizaciji njihove zajednike granice.
2. Sve dok takav sporazum o demilitarizaciji sa Bosnom i Hercegovinom ne bude zakljuen,
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija moe odluiti da rasporedi snage Ujedinjenih nacija na

deo granica koji ini granicu sa Krajinom. Sa odobrenjem Vlade Republike Hrvatske i Vlade
Krajine, na deo te granice mogu biti rasporeene snage drugih meunarodnih organizacija ili
drava.
3. Ukoliko ne bude mogue postii bilo demilitarizaciju ili rasporeivanje bilo kakvih
meunarodnih ili stranih snaga na bilo koji deo krajinskog dela hrvatske granice sa Bosnom i
Hercegovinom, Vlada Republike Hrvatske moe rasporediti svoje vojne snage du takvog
dela granice pod uslovom da te snage ne budu rasporeene dublje od pet kilometara od
meunarodne granice.

POGLAVLJE VI

POLICIJSKE SNAGE U KRAJINI

lan VI.1

Regularna policija

1. Policijske snage Krajine bie osnovane u skladu Krajine i bie pod kontrolom Predsednika
Krajine i u skladu sa zakonima usvojenim od zakonodavnih tela preko ministra koga odreuje
Predsenik.
2. Etniki sastav policijskih snaga odraavae sastav stanovnitva Krajine onako kako je bio
oznaen u popisu iz 1991. dok ne bude okonan budui popis irom zemlje, i bilo kakve
policijske jedinice stacionirane u posebnim zajednicama odraavae etniki sastav tih
zajednica.
3. Policijske snage bie opremljenje naoruanjem i vozilima istog ili odgovarajueg tipa koje
koristi policija u drugim delovima republike Hrvatske.

lan VI:2

Granina policija

Postaje na zvaninim prelazima du granice Krajine sa Bosnom i Hercegovinom bie
popunjene graninom policijom Republike Hrvatske. Patrole du te granice obavljae
zajednike jedinice hrvatske i krajinske granine policije.

DRUGI DEO

ARANMANI KOJI SE TIU SLAVONIJE, JUNE BARANJE, ZAPADNOG SREMA I DRUGIH
OBLASTI

POGLAVLJE VII

UPRAVLJANJE

lan VII.1

Opti deo

Sve ove oblasti, izuzev onih koje su pokrivene Prvim delom, koje podleu zatiti Ujedinjenih
nacija shodno rezolucijama 743 (1992) i 762 (1992) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (u
ovom tekstu dalje "Oblasti Drugog dela) bie podlone upravljanju od strane Vlade Republike
Hrvatske u skladu sa odredbama postavljenim ili pomenutim u ovom Delu.

POGLAVLJE VIII

PRELAZNE ODREDBE

lan VIII.1

Meunarodne snage i posmatrai

1. Podlono odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ili kompetentnih organa drugih
meunarodnih organizacija prihvaenih od Vlade Republike Hrvatske i Krajine, Unprofor ili
druge meunarodne snage, kao i civilne posmatrake jedinice, bie rasporeene u svim ili
nekim delovima Oblasti Drugog dela u prelaznom periodu od najmanje pet godina, kako bo
se osigurala puna i verna primena Drugog dela i primenjivih odredbi Treeg dela ovog
Sporazuma, kao i "Vensov plan" izloen u Aneksu III u izvetaju Generalnog sekretara UN
Savetu bezbednosti 11. decembra 1991. (S/23280).
2. Vlada Republike Hrvatske e pruiti punu saradnju meunarodnim snagama pomenutim u
paragrafu 1, kako bi se olakalo ostvarivanje njihovih ciljeva.

lan VIII.2

Demilitarizacija

1. Tokom prelaznog perioda pomenutog u paragrafu 1. lana VIII.1. Oblasti Drugog dela bie
demilitarizovane, izuzev to vojne snage Republike Hrvatske mogu biti stacionirane u oblasti
do pet kilometara od meunarodnih granica i mogu koristiti prilazne puteve do takvih
granica po sporazumu i pod nadzorom meunarodnih snaga oznaenih u pomenutom
paragrafu 1.
2. Demilitarizacija Oblasti Drugog dela zapoee najkasnije jedan mesec nakon stupanja na
snagu ovog Sporazuma i bie okonana najkasnije tri meseca nakon to taj Sporazum stupi
na snagu. Sve oruje uklonjeno iz Oblasti bie uniteno od strane Unprofora ili pod njegovim
nadzorom.

lan VIII.3

Nadgledanje policije


Tokom prelaznog perioda odreenog paragrafom 1. lana VIII.1 sastav i operacije svih
policijskih snaga koje e delovati u oblastima Drugog dela bie podloni nadgledanju od
strane policijskog dela meunarodnih snaga pomenutih u tom paragrafu.

POGLAVLJE IX

SPECIJALNO UPRAVLJANJE I PODELA VLASTI U ISTONOJ SLAVONIJI, JUNOJ BARANJI I
ZAPADNOM SREMU

lan IX.1.

Specijalno upravljanje

1. Tokom prve dve godine prelaznog perioda opisanog u ovom delu, osim ako drugi period ne
bude utvren od strane Saveta bezbednosti UN, Istonom Slavonijom, Junom Baranjom i
Zapadnim Sremom (u tekstu dalje "Istona oblast), koji e sainjavati teritoriju oznaenu na
Mapi 2 Aneksa A, shodno odobrenju Saveta bezbednosti, upravljae Ujedinjene nacije u
skladu sa odredbama Aneksa F.
2. Kako bi se dodatno obezbedilo miroljubivo upravljanje Istonom oblau kao i primena
prelaznih aranmana u ovom delu, specijalni zadatak administracije bie da:
a) ohrabruje i olakava povratak osoba koje su bile prisiljene da napuste svoje domove u
Istonoj oblasti nakon 1. jula 1991.
b) organizuje izbore za slubenike i zakonodavce koji e, u skladu sa zakonima Republike
Hrvatske, upravljati ili predstavljati Istonu oblast nakon kraja specijalnog prelaznog perioda
odreenog u paragrafu 1.

lan IX.2.

Podela vlasti

Na kraju perioda administracije UN u skladu sa paragrafom 1. lana IX.1. sva sela, gradovi ili
gradska naselja u Istonoj oblasti u kojima Srbi sainjavaju veinu u znaenju lana XI.1,
imae samoupravu u skladu sa lanom XI.3.

POGLAVLJE X

POLICIJSKE SNAGE

lan X.1.

Sastav i naoruanje

1. Sve policijske snage u oblastima Drugog dela imae etniki sastav koji e odraavati sastav
oblasti u kojima te snage operiu, prema popisu iz 1991. dok ne bude sproveden kasniji popis
irom zemlje.

2. Policijske snage bie opremljene orujem i vozilima istog ili odgovarajueg tipa
uobiajenim za policijske snage u evropskim dravama.

TREI DEO

ZAJEDNIKE ODREDBE

POGLAVLJE XI.

LJUDSKA PRAVA I SLOBODE

lan XI.1.

Opti deo

Primena najvieg nivoa meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda
predvienih u Ustavu Republike Hrvatske, u Ustavnom zakonu o ljudskim pravima i
slobodama i u Pravima nacionalnih i etnikih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj u
instrumentima nabrojanim u Aneksu B, bie obezbeeni u itavoj Hrvatskoj, naroito:
1. Sva lica u Republici Hrvatskoj uivae prava na:
a) ivot;
b) slobodu, u kojoj e hapenje i zatoenje biti dozvoljeno samo zakonom;
c) jednakost pred zakonom;
d) slobodu od diskriminacije zasnovane na rasi, boji koe, polu, jeziku, religiji ili veroispovesti,
politikom ili drugom miljenju, i nacionalnom ili socijalnom poreklu;
e) pravedan postupak u kriminalistikoj proceduri;
f) slobodu od muenja i surovog ili nehumanog tretitanja i kanjavanja;
g) privatnost;
h) slobodu kretanja;
i) azil
j) zatitu porodice i dece;
k) pravo na imovinu;
l) prava na osnovne slobode: slobodu govora i tampe; slobodu miljenja, savesti i uverenja;
slobodu religije, ukljuujui privatne i javne molitve; slobodu okupljanja; slobodu
udruivanja, ukljuujui i formiranje i pripadanje radnikim sindikatima i slobodu
neudruivanja; i slobodu na rad;
m) obrazovanje
n) socijalnu zatitu;
o) zdravlje;
p) ishranjenost;
q) zatitu;
r) zatitu manjina i ranjivih grupa.

2. Svi graani Republike Hrvatske uivae prava:
a) na formiranje i pripadanje politikim partijama;
b) uee u javnim poslovima;
c) mogunost ravnopravnog pristupa javnim slubama; i

d) glasanje i uestvovanje u izborima.

lan XI.2.

Povratak izbeglica i izmetenih lica

Sve izbeglice i izmetena lica imaju pravo na slobodan povratak svojim domovima.

lan XI.3.

Dravljanstvo

1. Svako lice koje je bilo graanin Socijalistike Republike Hrvatske u okviru Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije na dan 21. decembra 1990. bie od tog datuma smatrano
za dravljanina Republike Hrvatske.
2. Dvojno dravljanstvo bie dozvoljeno:
a) nijedan graanin Republike Hrvatske nee moi, bez sopstvene saglasnosti, da bude lien
prava na to dravljanstvo samo zbog toga to ima i dravljanstvo Savezne Republike
Jugoslavije;
b) nijedan graanin Savezne Republike Jugoslavije nee moi samo zbog razloga tog
dravljanstva da bude spreen da dobije dravljanstvo Republike Hrvatske ili da se od njega
zahteva da se odrekne prvog dravljanstva kao uslova da bi dobio drugo.

lan XI.4.

Vraanje ili kompenzacija izgubljene imovine

Sva lica e imati pravo, koje treba da bude primenjeno u skladu sa zakonodavstvom
Republike Hrvatske, i tamo gde je mogue, Krajine, na povratak bilo kakve imovine koje su
bili lieni tokom etnikog ienja ili drugih nezakonitih akata ili da dobiju nadoknadu za bilo
kakvu imovinu koja im ne moe biti vraena. Sve izjave ili obaveze uinjene prinudom,
naroiti one koje se odnose na odricanje od prava na zemlju ili imovinu, tretirae se kao
nitavne i nevaee.

lan XI.5.

Saglasnost Vladinih organa

Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine primenjivae i
pridravati se prava i sloboda predvienih u Ustavu i Ustavnom zakonu kako to stoju u lanu
XI.1, i onim drugaije specifiranim u ovom poglavlju, ili u instrumentima nabrojanim u
Aneksu B.

lan XI.6.

Sporazumi o ljudskim pravima

1. Republika Hrvatska e to je pre mogue potpisati sve meunarodne ugovore nabrojane u
Aneksu B.
2. Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine saraivae sa
bilo kojim nadzornim telima osnovanim od strane instrumenata nabrojanih u Aneksu B.

lan XI.7.

Sud za ljudska prava

Republika Hrvatska e napraviti aranman sa Savetom Evrope za osnivanje Suda za ljudska
prava Hrvatske u skladu sa Rezolucijom 93 (6) Komiteta ministara ovog Saveta i kako je to
odreeno u Aneksu C.

lan XI.8.

Ombudsmen

Vlada Republike Hrvatske omoguie imenovanje Ombudsmena koji treba da pomae
primenu prava i sloboda pomenutih u ovom poglavlju. U poetnom periodu od najmanje tri
godine i sve dok ne bude usvojen odgovarajui zakon u Hrvatskom saboru sa pristankom
Srpskog odbora u Saboru, odredbe u vezi sa imenovanjem i funkcijama Ombudsmena bie
postavljene u Aneksu D.

POGLAVLJE XII

SAMOUPRAVA ADMINISTRACIJA U OBLASTIMA S MANJINSKIM STANOVNITVOM

lan XII.1.

Oblasti sa manjinskim stanovnitvom

Kad god u nekom selu, naselju ili gradu u Krajini veinu stanovnitva ine Hrvati, ili Srbi u
okviru Oblasti drugog dela (dalje u tekstu "oblast manjinskog stanovnitva"), odredbe
postavljene u ovom poglavlju primenjivae se kako bi se obezbedio maksimalni stepen
samouprave za takvu lokalnu veinu.

lan XII.2.

Granice Oblasti manjinskog stanovnitva

1. Uzimajui u obzir sve odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i administraciji od 29.
decembra 1992 (dalje u tekstu "Zakon o samoupravi") ili Zakona o teritorijama upanija,
gradova i naselja u Republici Hrvatskoj od 29. decembra 1992, granice oblasti manjinskog
stanovnitva bie povuene na taj nain da ukljue to je mogue vie lanova grupe za koju

ta oblast treba da bude ustanovljena, a da njihov procenat ne sme da bude manji od 60
odsto.
2. Oblast manjinskog stanovnitva ne moe se sastojati od dve ili vie oblasti koje se ne
dodiruju.
3. Prilikom odreivanja granica oblasti manjinskog stanovnitva, vodie se rauna o
miljenjima osoba koje bi mogle biti ukljuene ili iskljuene iz oblasti koja je u pitanju.
4. Granice oblasti manjinskog stanovnitva mogu se menjati kao rezultat zvaninog popisa.
5. Sporovi koji se tiu granica oblasti manjinskog stanovnitva bie reavani na Specijalnom
ustavnom sudu osnovanom po lanu XIII.1.

lan XIII.3.

Odredbe o upravljanju oblastima manjinskog stanovnitva

1. Zakon o Samoupravi primenjivae se na oblasti manjinskog stanovnitva sa sledeim
izuzecima:
a) Sve oblasti manjinskog stanovnitva smartae se jedinicama lokalne vlade i samouprave;
b) O svim referencama za Ustavni sud Republike Hrvatske procenjivae Specijalni ustavni sud
ustanovljen lanom XII.1.
c) Sva imenovanja slubenika ili zvaninika u oblastima manjinskog stanovnitva, ukljuujui
i uitelje, bie vrena onako kako je predvieno u Ustavu i primenjivim zakonima Hrvatske,
pod uslovom da kad ta imenovanja nisu izvrile vlasti u toj oblasti, onda te vlasti mogu
postaviti obrazloeno suprotstavljanje instanci koja je izvrila imenovanje i ako se ne moe
nai reenje zadovoljavajue i za jednu i za drugu vlast, onda stvar moe razmatrati
Specijalni ustavni sud. Kad god to bude izvodljivo, imenovanje e se vriti izmeu pripadnika
oblasti manjinskog stanovnitva u kojoj oni treba da slue, a etniki sastav svake grupe tih
zvaninika odraavae, koliko je to izvodljivo, sastav stanovnitva te oblasti.
d) lan 65. ovog Zakona primenjivae se samo ako je lokalna jedinica deo iste oblasti
manjinskog stanovnitva, kao i optina, naselje ili grad na koji se poziva u tom lanu.
e) lanovi 71. i 82. i trei paragraf lana 83. Zakona nee se primenjivati.
f) Na rasputanje predstavnikog tela jedinice lokalne samouprave u skladu sa lanom 81, ili
smenjivanje optinskog prefekta ili gradonaelnika u skladu sa treim paragrafom lana 83.
moe se uputiti poziv od strane onih kojih se to tie Specijalnom ustavnom sudu i u tom
sluaju takva odluka ne moe stupiti na snagu dok sud tako ne odlui.
g) Suspenziju opteg akta shodno lanu 80. Zakona moe jedino narediti, kao privremenu
meru, Specijalni ustavni sud.
h) Sporovi u vezi sa drugom reenicom drugog paragrafa lana 87. bie podnoeni
Specijalnom ustavnom sudu.
2. Pre nego to se neki spor ili predmet uputi Specijalnom ustavnom sudu shodno gornjem
paragrafu 1, vlasti ili zainteresovane strane uinie napor da razree bilo kakve razlike
zajednikim sporazumom. Sud moe u bilo koje vreme zahtevati da u tom pravcu budu
izloeni dodatni napori.

POGLAVLJE XIII

SPECIJALNI USTAVNI SUD ZA KRAJINU I OBLASTI DRUGOG DELA


lan XIII.1.

Osnivanje, kompetencije i procedure

1. Za Krajinu i Oblasti drugog dela bie ustanovljen Specijalni ustavni sud (u daljem tekstu
"Specijalni ustavni sud" ili "Sud") kojem e na konano rukovoenje biti upuivani svi sporovi
koji mogu proizii iz ovog sporazuma (izuzev stvari o kojima se odluuje shodno paragrafu 2.
lana XVII.1), ukljuujui bilo kakve sporove u vezi sa interpretacijom ili primenom bilo koje
odredbe Ustava Republike Hrvatske, Ustavnog zakona o ljudskim pravima i slobodama i
Pravima nacionalnih i etnikih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj, ili sa bilo kojim
drugim zakonom ili zakonskim dekretom koji moe biti dodat shodno ovom Sporazumu ili biti
zahtevana njegova primena.
2. Izuzev ako nije drugaije predvieno ovim Sporazumom, sporove Specijalnom ustavnom
sudu mogu podnositi Predsednik Republike Hrvatske ili njegov premijer, Predsednik ili
zakonodavno telo Krajine i Predsedavajui Srpskog odbora u Saboru.
3. Specijalni ustavni sud e ustanoviti sopstvenu proceduru, koja moe ukljuiti odredbe za
osnivanje sudskih odeljenja i naine za razmatranje albi na odluke takvih sudskih odeljenja.
4. Sve trokove Specijalnog ustavnog suda, ukljuujui i plate sudija, koje ne mogu biti nie
od onih koje imaju sudije Ustavnog suda Hrvatske, snosie Republika Hrvatska.

lan XIII.2.

Sastav

1. Specijalni ustavni sud sastojae se od:
a) dvojice sudija Ustavnog suda Hrvatske, koje odreuje Predsednik tog Suda;
b) Dvojice sudija najvieg ili vieg apelacionog suda Krajine, koje e odrediti Predsednik tog
Suda;
c) Trojice sudija koji nee biti dravljani Republike Hrvatske ili bilo koje susedne drave, a koje
e imenovati Predsednik Suda pravde Evropske unije.
2. Predsednik Specijalnog ustavnog suda bie biran veinom svih sudija ovog Suda, izmeu
onih izabranih shodno podparagrafu 1(c).

POGLAVLJE XIV

OPTUBE U VEZI SA SADANJIM SUKOBOM

lan XIV.1.

Domae optube

1. Ni republika Hrvatska ni Krajina nee sudskim putem goniti bilo koga za zloine navodno
uinjene u vezi sa sukobom u Hrvatskoj nakon 1. avgusta 1990. izuzev onako kako je
predvieno u paragrafu 2.
2. Podlono paragrafu 2. lana XIV.2, optube e ipak biti pokrenute protiv bilo kog lica
optuenog za ozbiljno krenje enevskih konvencija iz 1949, povrede zakona i obiaja rata, za

genocid ili zloine protiv ovenosti prema bilo kojoj odredbi domaeg prava koje doputa
takve optunice.
3. Procese licima optuenim shodno paragrafu 2, iskljuivo e voditi Tribunal za ratne zloine
za Hrvatsku koji e biti ustanovljen i koji e raditi pod nadzorom Specijalnog ustavnog suda.
Gonjenje sudskim putem u ovom Tribunalu mogu obavljati tuioci imenovani za tu svrhu bilo
od strane Vlade Republike Hrvatske, bilo Vlade Krajine.

lan XIV.2.

Meunarodne optube

1. Svi organi Vlade republike Hrvatske i Vlade Krajine saraivae sa Meunarodnim
tribunalom za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede meunarodnog humanitarnog
prava poinjene na teritoriji bive Jugoslavije nakon 1991, osnovanim Rezolucijom 827
(1993) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u sakupljanju ili doputanju Tuiocu
Meunarodnog tribunala da sakuplja dokaze o zloinima u okviru jurisdikcije ovog Tribunala,
tako to e izruivati svedoke ili optuena lica ili na bilo koji drugi nain koji bude zatraen od
kompentennih vlasti Tribunala.
2. Ukoliko to Meunarodni tribunal formalno zatrai, Tribunal za ratne zloine za Hrvatsku
priklonie se kompetenciji prvog Tribunala ako je u pitanju bilo koji postupak.

POGLAVLJE XV

AMANDMANI NA USTAV I ZAKONE HRVATSKE

lan XV.1.

Usvajanje amandmana

1. Ustav Republike Hrvatske, Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i Prava
nacionalnih i etnikih zajednica i manjina u Republici Hrvatskoj, kao i drugi zakoni i zakonski
dekreti bie menjani ili dopunjavani na nain odreen u Aneksu E, kako bi se primenile
odredbe ovog Sporazuma.
2. Amandmani i zakoni koji moraju da budu usvojeni prema paragrafu 1, stupie na snagu
najkasnije est meseci nakon potpisivanja ovog Sporazuma.

lan XV.2.

Dalje promene u amandmanima

Amandmani i zakoni usvojeni shodno lanu XV.1, kao i postojee odredbe instrumenata koji
se pominju u paragrafu 1. lana XV.1, koji se zahtevaju za primenu odredaba ovog
Sporazuma, nee biti menjani ili opozivani bez odobrenja zakonodavnih tela Krajine i
saglasnosti Srpskog odbora Sabora.

POGLAVLJE XVI


NEDELJIVOST HRVATSKE

lan XVI.1.

Bez namera za promene

Nita u ovom Sporazumu nee biti tumaeno na nain koji bi promenio nedeljivu prirodu
Republike Hrvatske odreenu u lanu 1. njenog Ustava.

POGLAVLJE XVII

ZAVRNE ODREDBE

lan XVII.1.

Stupanje na snagu i primena

1. Ovaj Sporazum stupie na snagu poto ga budu potpisale obe strane jedan mesec posle
stupanja na snagu amandmana i zakona koji treba da budu usvojeni po paragrafu 1. lana
XV.1 i nakon okonanja aranmana sa Savetom Evrope odreenih u lanu XI.7.
2. O bilo kakvim pitanjima u vezi sa vremenskim rasporedom ili nainima primene odredaba
ovog Sporazuma moe odluivati Komisija za primenu koja e se sastojati od po jednog
predstavnika Ruske Federacije, Sjedinjenih Amerikih Drava, Ujedinjenih nacija i Evropske
unije, od kojih e poslednju dvojicu imenovati kopredsednici Stalnog komiteta Meunarodne
konferencije o bivoj Jugoslaviji.

lan XVII.2.

Jezici

Ovaj Sporazum bie zakljuen na engleskom, htvatskom i srpskom. U sluajevima
nepodudarnosti, odluivae engleski tekst.

Zavreno dana 1995. u , u tri primerka.


Plan nikada nije potpisan. Kada je 02.02.1995. godine zvanino predstavljen i ponuen,
predstavnici vlasti u Kninu na elu sa Milanom Martiem su taj plan odbili.
Instrukcija da se plan odbije stigla je iz Beograda. Pisanog objanjenja nije bilo, ali su neke
informacije dole kasnije, a odnosile su se na usmena objanjenja koja je Milan Marti dobio
u Beogradu u vezi sa postupanjem u trenutku kada mu Plan bude ponuen na potpis.
Potpisivanje sporazuma o okonanju rata u Hrvatskoj i prelazak na mirnu reintegraciju nije
odgovarao mnogima. Nije odgovarao Srbiji, koja je bila svesna da zatvaranjem jednog arita
krize na prostoru bive SFRJ dolazi do otvaranja drugog, a jedino arite koje je bilo mogue
otvoriti bilo je Kosovo. Bila je procena, da Srbija u uslovima izbijanja otvorene krize na
Kosovu ne moe pruati pomo Krajini niti Republici Srpskoj i da e i jedna i druga i tim
novonastalim uslovima postati lak zalogaj neprijatelja.

Franjo Tuman je bio pred modanim udarom kada je proitao tekst Plana Z4, kojim je bilo
predvieno postojanje srpske drave na teritoriji Hrvatske od Zadra i ibenika, pa do na 28
km od Zagreba. On je video da ga se dovodi pred svren in, a posebno se plaio da e na taj
nain najverovatnije ui u novu neeljenu jugoslovensku asocijaciju iz koje je neodavno
tekom mukom izaao.
I pored svih tih potekoa nije se javno protivio, tavie, javno se izjasnio o Planu da nije
najbolje reenje, ali nudi prekid ratnih neprijateljstava i novi nain reavanja sukoba u
mirnodopskkim uslovima. To to je Plan predviao da Krajina i jeste i nije drava bilo je
sporno, ali je bilo nesporno da ostaje u Ustavnopravnom poretku Hrvatske i da Hrvatska
ima vrhovnu vlast i kljune funkcije. Sve ostalo su bili modaliteti koji su se mogli menjati
tokom vremena u korist jedne ili druge strane.
Vlastima u Kninu je predoeno u Beogradu, da Hrvatska ima rezervni plan kojim e pokoriti
Krajinu u novonastalim uslovima i da sva dosadanja borba je bila uzaludna.

Ja sam tih dana imao priliku da razgovaram sa Fikretom Abdiem koji je bio iznenaen
postupkom u Kninu, jer je pre toga imao informaciju da e do potpisivanja Plana ipak doi.
Njegovo iznenaenje bilo je tim vee, jer je njegov plan bio, da sa svojom Zapadnom
Bosnom postane deo nove drave.
Ko je i u kojoj fazi osporio te napore na prihvatanju Plana nikada nisam doznao, ali da je isti
prihvaen sve kasnije to bi se deavalo bilo bi bolje od onog to se stvarno desilo. Da je Plan
potpisan Hrvatska bi imala minimalne ili nikakve anse da izvri napad na Krajinu, da bi sve
ilo po dogovoru bila je iluzija, ali svaka druga opcija osim ratne bila je bolja i profitabilnija za
Krajinu. Za Hrvatsku ne, jer oni ne bi ostvarili san koji su toliko dugo sanjali. Sanjali su
Hrvatsku etniki istu, posebno istu od Srba, jer su njih otvoreno i bez ikakvog pardona
uvek smatrali faktorom koji rui, a ne gradi Hrvatsku. Samo u dnevnopolitike svrhe su
koristili ime Nikole Tesle i drugih znanih i zaslunih Srba, kada su koritenjem tih imena
ostvarivali meunarodne poene, ali u realnom, svakodnevnom ivotu svi njihovi
sunarodnjaci i oni lino nazivani su imenom etnici, okupatori i ko zna kojim jo ne.

Pre podnoenja predloga za prihvatanje Plana Z4 u Centru UN u Beu, 16. i 17.01. 1995.
godine, odrana je tematska konferencija na temu Uloga UN u razreavanju konflikata, koji
proizlaze iz zahteva za autonomijama i nezavisnou.


Iz Krajine na konferenciju pozvan je bio Lazar Macura, ali se nije odazvao, iz Hrvatske su bili
prisutni Milorad Pupovac i Budislav Vukas, a Ivi Paali se nije odazvao pozivu, iz Srbije su
bili pozvani Mirjana Markovi i Ivica Dai, ali se nisu odazvali pozivu.

Na tom skupu se ve gotovo javno govorilo o Planu Z4, uglavnom njegovim dobrim
stranama i u zakljuku, da se pod okriljem UN mogu prevazii najtei sukobi u koji je ulazio i
sukob na prostorima Hrvatske. Niko nije sumnjao da e Plan biti prihvaen.
Meutim, neko se opasno igrao sudbinom Krajine i njenih stanovnika.

Od istog izvora koji je bio na konferenciji, dobili smo informacije da je Rusija veoma
zainteresovana da doe do mirne reintegracije Krajine u Hrvatskoj, ali da postoje odreeni
problemi kod SR Nemake, pre svih, jer jo uvek joj ne odgovara da se u Hrvatskoj sukob
okona, odnosno da se jo uvek nisu sve kockice poklopile za prenoenje sukoba preko
Drine.
Hrvatska ne odustaje od svojih namera da silom pokori Krajinu, pa je gotovo ultimativno
zatraila prekid misije UN na svojoj teritoriji.
Bez obzira na to to taj ultimativni nastup Hrvatske u seditu UN nije previe ozbiljno
shvaen, pristupilo se izradi rezervnog plana za eventualno naputanje Hrvatske.
Nova destinacija je pronaena u gradu Brindiziju ili u Centralnoj Bosni, a sva logistika bi i
dalje bila oslonjena na Hrvatsku.
Sve je ukazivalo da pored ponude koja treba da usledi, mnogima nije u interesu da se sukob
u Hrvatskoj rano okona, a onda u tome, ni Srbija nije nala sebe i prihvatila opciju odbijanja
plana to je preneto neposredno na Milana Martia i Knin.

Sve je ukazivalo da se pribliava dan konanog obrauna, ba onako kakvo je oekivanje bilo
ulaskom u 1995. godinu.
Hrvatska se intenzivno priprema za rat. Vie se i ne krije da niko ne potuje embargo na uvoz
naoruanja i vojne opreme.
S druge strane, odbrambena mo Krajine slabila je iz dana u dan. Iscrpljenost viegodinjim
ratovanjem i potpuno prepoznatljiva slika nezainteresovanosti meinarodne zajednice za
sudbinu Srba u Krajini stvorili su bezizlaznu sliku.


Stanje u Zapadnoj Slavoniji

Stanje u Zapadnoj Slavoniji bilo je najloije. injenica da je poloaj Zapadne Slavonije prema
neprijatelju bio najsloeniji nije previe brinuo vojni i politiki vrh i ako su im dnevno
predoavani podaci. Meutim, kako je general eleketi najvei deo svog ratnog puta
proveo u tom delu Krajine nije dozvoljavao da neko bolje poznaje situaciju od njega. On je
po svom obiaju uvek imao i neformalne i nezvanine izvore informisanja i oni su mu nudili
one informacije koje su sadrajem mile za uho, a ne stvarnu situaciju. Nije bilo izvetaja o
vercu na r. Savi, o vercu na autoputu koji je otvoren u decembru 1994. godine, nije bilo
informacija o lagodnom ivotu dela stareina iz komande korpusa, da su neki vie vremena
provodili u Banja Luci nego u svojim jedinicama i sl.
Kako je takvih informacija bilo sve vie, tajno sam uputio tim od trojice operativaca u
Zapadnu Slavoniju u Okuane, koji su pored sagledavanja stanja odnosa na teritoriji teino
trebali da utvrde intenzitet aktivnosti HV na tom delu fronta, jer su neke informacije
ukazivale da vre opsene pripreme.
Ve od druge polovine februara i itav mart 1995. godine intenzivno je vreno osmatranje i
izvianje itavog prostora. Prolazak autoputem kroz Zapadnu Slavoniju i neto malo posla,
koji se otvorio kroz trgovinu i ugostiteljstvo na tom prostoru umrtvljuje i odvlai panju
ljudstvu u jednicama, ali i stanovnicima koji se otvoreno nadaju zavretku rata i boljem
ivotu.

Dana 31.03.1995. godine 81. samostalni gardijski bataljon iz Virovitice izveo je
komandantsko izvianje pravcem: Virovitica Slavonska Poega Nova Gradika r. Sava.
Komanda bataljona je imala delegaciju iz Glavnog stoera HV koji su bili stvarni nosioci
aktivnosti, a ne komanda bataljona. Izvianje je legendirano pripremama za izvoenje vebe
na tom prostoru u kojj e uestvovati 78 hiljada vojnika. U Novoj Gradici je odreeno
komandno mesto.
Ista aktivnost izvrena je nekoliko dana kasnije, ali sada je nosioc bio samostalni 80. bataljon
iz Nove Gradike.
Du linije razgranienja sa naim snagama neprijatelj nije sprovodio nikakve aktivnosti i to je
stvaralo i omoguavalo oputenost i bezbrigu.
Paralelno sa aktivnostima HV vrena je popuna specijalnih jedinica MUPa RH po policijskim
upravama, kojih je u to vreme bilo 14.
Policijske uprave su raspolagale sa oko 6.000 policajaca koji su ulazili u sastav jedinica
specijalne namene.
Du autoputa kroz Zapadnu Slavoniju, protivno dogovoru, uoeno je sve ee i due
zadravanje vozila. Donoeni su paketi, ostvarivani rodbinski i prijateljski kontakti, ali i oni
drugi, koji su imali operativnoinformativni karakter. Nastojali smo da se uklopimo u tu sliku
i da doemo do to sigurnijih informacija o planovima i namerama hrvatske strane.

Intenzitet saobraaja je bio dosta velik, ali nedovoljan da bi ba nesmetano mogao s nekim
kontaktirati. I jedni i drugi smo irom otvorili oi da neto uoimo. Mi smo osmatrali sa
pojedinih taaka, a hrvatska strana je osmatrala iz vozila, kojima su prolazili kroz Slavoniju.
Kontakte su odravali posredno, preko veza na terenu.

Operativacobavetajac u komandi 18. korpusa bio je major ajatovi Jurica, eleketiev
miljenik i ovek od njegovog posebnog poverenja. Morali smo da radimo tako da niim ne
otkrijemo nae prave namere, ali isto tako da drugim delom posla opravdamo to se
nalazimo na tom prostoru.
Odredio sam jednog operativca koji je uz ajatovia bio neprekidno, a druga dvojica da rade
na zadacima zbog koji su doli. Velika pogodnost bila je i ta, to je ef policije u Pakracu bio
Drago Veselinovi sa kojim sam gradio korektan odnos itavo vreme rata.

Na prvobitni cilj bio je, da kroz kontakte na terenu i primenom tehnikih sredstava doemo
do bliih indikatora o moguoj agresiji Hrvatske na taj deo prostora RSK. Razvoj dogaaja bio
je takav da zbog svakodnevnih obaveza nisam mogao da ih povuem u Knin i njih trojica su
ostala sve do pada Zapadne Slavonije o emu su podneli detaljan i nepristrasan izvetaj.
Ve u vremenu izmeu 15. i 20.04.1995. godine iz dva izvora koji su uspeli da dou na
kontakt u neposrednu blizinu autoputa dobili smo dovoljno podataka koji su ukazivali na
napad HV i jedinica iz sastava MUPa.
U to vreme bilo je podataka o intenzivnim pripremana HV sa polukrune osnovice prema
Zapadnoj Slavoniji, a njen oslonac na Republiku Srpsku, to je mnogima bila garancija
bezbednosti tog dela Krajine, bio je vrlo problematian jer je bio samo jedan prelaz preko r.
Save.

U Glavnom tabu u Kninu pri proceni planova i namera neprijatelja i zakljuaka iz te procene,
komandant je odluio da kod Predsednika RSK Milana Martia, inicira obilazak Krajine sa
teitem na onim delovima teritorije koji su najugroeniji.
On je to prihvatio, a jedan od prvih odlazaka bio je Zapadna Slavonija.

O samom boravku Martia i eleketia u Zapadnoj Slavoniji , prikaz dajem na osnovu
orginala izvetaja koji je meni dostavljen.


IZVETAJ o boravku Predsjednika Milana Martia u OKUANIMA.

Gospodin Predsjednik RSK Milan Marti obavio je posetu u Zapadnoj Slavoniji u pisustvu
komandanta SVK generalpotpukovnika Milana eleketia i ostalih saradnika.
Veruje se da je poseta imala svoj cilj i pozitivne utiske. Meutim, u delu javnosti ova poseta
nije dobrodola i nije pozitivna. Ovakva konstatacija datira od ranije i temelji se na javnom
miljenju graana Zapadne Slavonije i metana Okuana u kojima je Predsjednik odrao
tribinu u povodu zavretka posjete.

Glavni razlozi za to su viestruki, a glavni su:

institucija predsjednika RSK je kompromitovana jo iz vremena kada je predsjednik bio
Goran Hadi i to zbog lai, kriminala i uskogrude stranake politike;
linost Milana Martia nije bila kompromitovana kao ni generala Milana eleketia.
Martiu se najvie zameralo to je dozvolio da njegovi najblii saradnici budu lopovi i
kriminalci. On lino je vaio za aktivnog i jasnog oveka, ali da ga neposredno okruenje
intenzivno sputava;
posebno nezadovoljstvo izazivala je injenica da je ministar odbrane Tanjga;
kako je mogue da Predsjednik nema informacije o pravom stanju u Zapadnoj Slavoniji, vie
puta je na razliite naine upozoravano na loe stanje bezbednosti, oportunizam i
bezvoljnost, delovanje pete kolone i sl.;
odlaskom Milana eleketia u Knin, komanda korpusa nije vie uivala potreban autoritet
kod boraca, a posebno lo autoritet imao je komandant korpusa, pukovnik Lazo Babi.

Poseta na tribini u Okuanima je bila slaba. Posetioci i nisu postavljali gorua pitanja. Izjava
Martia, da se nemaju ega plaiti, da je vojska RSK spremna i sposobna da odbrani
teritoriju, da se nee nikome pokoriti niti koga moliti, pa makar zemlju orali konjima i
volovima, makar jeli bukovu koru i list sa drveta negativno je odjeknula. Delovala je kao
nauen tekst iz neke knjige.

Mnoga pitanja Marti nije mogao da uje, ali je mogao da zakljui u kojem se smeru kreu
miljenja graana.
Otvaranjem autoputa veliki broj stanovnika je uzeo domovnice i ostala hrvatska
dokumenta, pripremajui se za mirnu reintegraciju u ustavnopravni poredak Hrvatske, kako
je to veto proturano meu stanovnitvom.


Ovaj podatak o opasnom, planskom i smiljenom delovanju na teritoriji Zapadne Slavonije
vie puta je istican na redovnim i vanrednim sastancima. O tome se poelo priati kao o
sverenoj stvari.
Ako se tome dodaju tajni razgovori na relaciji ZagrebBeograd, ZagrebPale, BeogradPale,
BeogradKnin i KninPale moglo se nai dosta elemenata za osnovanu sumnju da se neto
radi mimo volje onih koji su u celoj stvari najzainteresovaniji.
Uz ovo u nekim fazama tajnih razgovoera pojavljivali su se politiki predstavnici Herceg
Bosne i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna i sve zajedno je trebalo da dovede do krajnjeg
ishoda:
Na najveem delu bive Jugoslavije bie stvorene dve drave Srbija i Hrvatska, da je
osnovica u razgovorima dogovor Miloevia i Tumana u Karaorevu i da se razmatraju
samo varijante.
Nikada niko nije zvanino reagovao, demantovao ili se makar naljutio na ovakve informacije
ili dezinformacije i tako stao u kraj svakodnevnim spekulacijama, ta e biti kada bude.
Ovakvo stanje se u najgoroj varijanti reflektovalo u Zapadnoj Slavoniji, koja e nedugo za tim
postati objekat napada HV i policije.

Pre tog krupnog dogaaja, nekoliko dogaaja me je upozoravalo, da na politikoj sceni u
Krajini neto nije u redu i da e unutranje trvenje neformalnih grupa i pojedinaca unutar
civilne i vojne vlasti i meusobne sprege imati neverovatno loe posledice.

Jo 1994. godine, 28.08. boravio sam u Beogradu i ostvario vie kontakata sa razliitim
izvorima, od kojih je jedan broj bio meu onima koji su iz raznih razloga napustili Krajinu.
Oni su imali neformalne kontakte sa mnogim licima od kojih su neki dosezali do kabineta
Predsednika SRJ Lilia, odnosno njegove supruge koja je rodom iz Gline, ili kabineta
Predsednika Srbije Miloevia.
Jedan od sagovornika mi je rekao, da je dan pre bio u kontaktu sa generalom Novakoviem i
da mu je ovaj rekao, da e ponovo, vrlo brzo preuzeti komandu nad SVK, da je Miloevi
nezadovoljan ponaanjem Martia i eleketia i da je pitanje dana kada e Marti biti
udaljen iz politike.
Milan eleketi nije imao zavrenu kolu nacionalne odbrane koja je bila uslov za in
generala i zamisao je, da se on uputi na kolovanje, a Marti da bude opozvan i potpuno
udaljen iz politikog ivota Krajine.
Odnosi izmeu Milana Martia i premijera Borisava Mikelia su bili na dosta niskom nivou.
Mikeli je koristio svoju poziciju kod premijera Srbije Mirka Marjanovia i pred njim iznosio
negativna zapaanja o Martiu, njegovom ponaanju, sklonosti samovolji i nerazumnim
postupcima.

Upornim opisom negativnog ponaanja, Mikeli je uspeo potpuno da odsee dostignute
pozicije Martia u Beogradu, posebno u delu njegove inicijative da bude samostalan u
odluivanju, neovisno od stavova koji su zauzeti u Beogradu.
Dva meseca kasnije, kada je doneta odluka o formiranju privremenog sastava komande
Pauk mnogi su mislili da je doao dan D i da e u Krajini biti izvren vojni udar. S tim u
vezi, ja nisam imao nikakve negativne komentare prema onim licima koja su znala ili su
nasluivala da se radi o tome.

tavie, general eleketi je bez ikakvog razloga napustio komandu na IKM u Korenici i nije
ga bilo 54 sata i to u jeku najeih borbi oko Bihaa.
Nije bio u obavezi da bilo kome daje objanjenja, a od njega to niko nije ni traio. On je bio
general Milana Martia i po svemu sudei on se trudio da samo njemu udovolji.

Od kraja 1994. do marta 1995. godine Milan Marti me je vie puta pozivao u svoj kabinet
na razgovore, koji su voeni u etri oka, ali su o mom prisustvu kod njega znali oni koji su
dolazili po mene, ef njegovog kabineta ili njegova supruga Zora, koja me je videla u
njihovom stanu.
Svaki put posle razgovora komandant je bio upoznat sa tim i to ga je strano nerviralo, ali
nikada nije traio pojedinosti iz razgovora, verovatno da se zadovoljavao onim to je uo od
Martia.
Ti sastanci mimo zvaninog i protokolarnog dela su voeni iskljuivo na njegovu inicijativu i
raznim povodima.

Prvi sastanak u tom vremenu bio je podstaknut eljom da se preuzme kontrola nad TV Knin
koja je, po miljenju Martia, bila naklonjena Milanu Babiu, te favorizovala njegovu linost i
stavove koje zastupa.
Njega je posebno interesovalo, da li ja mogu vriti ometanje TV programa, u kom vremenu,
odnosno intervalu, da li su za to potrebna dodatna novana sredstva i sl.
Traio je od mene da se izjasnim o karakteristikama linosti Jefti Save, Mandi Mila i Korkut
Svete koji su bili odgovorni za funkcionisanje odailjaa Patrova Gora, Lika Pljeivica i
elavac.
Jefti i Mandi su bili za Martia, ali je Korkut Sveto bio pod punom kontrolom generala
Novakovia i da svaki kontakt s njim bi potpuno dekonspirisao zamisao o aktivnosti
ometanja TV Knin na prostoru Krajine.
Bilo je potpuno nejasno, da li je ovo samoinicijativa predsednika ili on za neka
rasiavanja ima zeleno svetlo iz Beograda.
Meni je postalo jasno da je u pitanju samovolja i samoljubivost onog asa kada su mi u poslu
ponueni pomagai na elu da Davidom Rastoviem iz Donjeg Lapca.
Od ove aktivnosti nije bilo nita, jer je reagovano iz Beograda i ta namera je osujeena.

Drugi put me je pozvao oko 15,00 asova 27.02.1995. godine. Bio je petak i ostao sam due
u klancelariji i ako smo radili dvokratno. Neto pre 15,00 asova pozvan sam kod Martia u
kabinet. Uao sam bez zadravanja. On je sedeo za velikim stolom, puio i ljuljao se na stolici
pokretima levodesno. Sluao je neki svoj govor. Ja sam tiho seo i poeo da sluam. U prvi
mah, po vremenu, mislio sam da su u pitanju vesti, ali vidim da on negde govori na mitingu.
Govor je trajao oko 15 minuta. Kada je zavren, pita me kako mi se ini, odgovaram
pohvalno i ako nisam ba posve paljivo sluao.
Govor je bio kao i svaki drugi, pretnje i pokazivanje miia Hrvatskoj, borba do poslednjeg
borca i odlunost u toj borbi.
Ta slika mi je ostala duboko urezana u seanje, jer mi nije odavala potpuno normalnu
situaciju, niti je govorila u korist ponaanja samog Martia. Izgledalo je, da je ve duboko
uao u problem samodopadanja, samoljubivosti i narcisoidnosti.
Verovatno da je vlast i na njega delovala. Poeo je da ivi u nestvarnom svetu moi i
besmrtnosti.

Ja nisam znao da li on to sam pie ili mu neko te govore sprema, ali bilo kako bilo, injena je
velika greka prema svakom stanovniku i borcu Krajine.
Ovom prilikom me je traio miljenje o primljenoj informaciji, nije navodio izvor, da u
pojedinim jedinicama SVK ima onih oficira ije su porodice ostale u Sloveniji ili Hrvatskoj, da
oni sa njima odravaju vezu i kontakte i da se to veoma negativno reflektuje na stanje kod
boraca do kojih takve informacije dopiru. Dao sam mu potvrdan odgovor i neka imena sam
odmah apostrofirao. Verovatno da su se ona poklopila sa informacijom koju je imao.
Kasnije sam doznao da je informacija napisana u DB Krajine i kao takva dostavljena njemu.

Trei put sam iao kod njega na stan u poslepodnevnim asovima 11.03.1995. godine tako
da je po mene doao radnik DB Krajine Centar Knin kovrlj eljko.
Na ovom sastanku me je pitao ko bi mogao da bude ef na odailjau elavac umesto Save
Jeftia, jer mu se iz Graaca alio Vjetica na Jeftia kada ga je ovaj navodno vratio sa
objekta na kojeg je neovlaeno pokuao da ue.

Drugo pitanje se odnosilo na funkcionisanje sistema bezbednosti du autoputa koji prolazi
kroz Zapadnu Slavoniju i problemi koje uoavamo. Ovo tim pre to je imao izvetaj II Uprave
RDB Krajine sa potpisom naelnika Dautovi Miroslava, koji u toj informaciji prenosi i naa
zajednika zapaanja o delovanju pete kolone i razornim rezultatima takve delatnosti.
Tada mi je rekao da je sa informacijom upoznao i generala eleketia i da se ovaj izjasnio da
su podaci u njoj preuveliani i senzacionalistii. Ja sam rekao da je stanje realno i
nepristrasno opisano.

Dakle, pre nego je iao sa eleketiem u Zapadnu Slavoniju, Predsednik Milan Marti je imao
sliku o pravom stanju stvari i na tribini ga nije moglo iznenaditi ni jedno pitanje.
Jo ranije, dok je Marti bio ministar unutzrnjih poslova u nekoliko vanrata sam sa njim
razgovarao. Iz tog perioda izdvajam samo jedan razgovor, jer je sadraj interesantan.
Sa Martiem sam se susreo u selu Joan u neposrednj blizini Udbine. Susret je bio sluajan.
Njegovo vozilo i pratnja su se zaustavili kod crkve u mestu, a ja da ih ne proem, zastao sam
i pozdravio ministra.
Dali moj postupak ili neto drugo, ali Marti je bio vidno raspoloen zbog susreta.
Nakon nekoliko uvodnih reenica, razgovarajui smo krenuli u laganu etnju prema
borovoj umi koja opasuje aerodrom Udbina.
Prvi put je on spomenuo pitanje zloina uinjenih u Krajini, zloina nad stanovnitvom druge
nacionalnosti, ali i zloina prema Srbima koji su drugaije mislili i zbog toga bili
ubijeni.
Doslovno je reka:Ti moe puno pomoi da se ti podaci srede, da vidimo ko i ta, da vidimo
moe li se tu neto uraditi, jer problem je veliki. Ja sam se s njim sloi, spomenuo nekoliko
dogaaja koji su bili takve prirode. Sluaj Mitra Obradovia, sluaj porodice Raki na
Ljubovu, sluaj Goranan Dmitrovia i jo neke. On me je pogledao,
Gledao jedno vreme i kae:Da, to su krupni dogaaji, bie to teko uraditi.
Ja sam namerno spomenuo ova tri dogaaja, jer sam znao da e na njih reagovati zato to su
se desila pod njegovom vladavinom i to su svi pravci vodili prema njegovom
ministarstvu.
Iskoristio sam priliku da mu kaem, da mu sugerie, ili ve kako, da pojedini pripadnici MUP
a se nedolino ponaaju, ispoljavaju neverovatan stepen samovolje, bahatosti i
Kriminalnog ponaanja ime usloavaju i onako sloenu situaciju.

Na tome smo zavrili u nameri da se po istom pitanju ponovo vidimo. Samo jednom prilikom
kasnije, dok je bio u drutvu sa generalom Novakovie, spomenuo je problem zloina, ali bez
i malo volje da se tu neto radi.

Poev od 27.04.1995. godine sve jedinice za EI i PED, posebno Petrova Gora i Kozara iz
Republike Srpske su dostavljale izvetaje iz kojih nedvosmisleno proizlazi, da Hrvatska vojska
planira vee aktivnosti u Zapadnoj Slavoniji.
Po vie puta na dan sam usmeno referisao Generalima eleketiu i Lonaru, a telegramski
sam informacije upuivao u komandu 18. korpusa. Telegrami koji su nam dolazili iz Beograda
i iz G VRS su takoer upozoravali na oprez i neophodnost podizanja borbene gotovosti na
vii stepen. Slinu, ali nepotpunu informaciju smo imali i od izvora iz UNPROFORa.
Dana 28.04.1995. godine dolo je do incidenta na benzinskoj pumpi u Novoj Gradici i u toj
guvi jedan Hrvat je ubio Srbina iz Okuana. Roaci poginulog su u znak odmazde postavili
zasedu na autoputu i ubili troje putnika u vozilu.
Dolo je do prekida saobraaja i vrlo napete situacije. Imali smo neke pokazatelje da se radi
o smiljenoj provokaciji sa velikim posledicama kako bi Hrvatska pronala bilo kakav razlog
za napad na Zapadnu Slavoniju.
U periodu od kraja februara i tokom marta i aprila, postupnim dovoenjem jedinica na taj
prostor izvreno je operativno maskiranje i u trenutku izbijanja incidenta HV je bila u
gotovosti za izvrenje napada.

Dana 29.04.1995. godine razmenio sam podatke sa neelnikom bezbednosti G SVK,
pukovnikom Raetom i nije bilo gotovo nikakve razlike. On je pokazivao veliku zabrinutost,
jer je imao i dodatne razloge za to obzirom na informacije kojima je raspolagao, One su se
odnosile na potpuno razulareno ponaanje dela stareina iz komande korpusa, koji su u
Banja Luci i drugim mestima provodili dosta vremena za kartakim stolovima ili da su na
drugi nain traili razonodu.
Dolazio je vikend, koji i ako je rat, donosi odreenu oputenost i uvek jedan broj stareina
ima neke razloge da se nau van komande.

Dana 30.04.1995. godine oko 19,00 asova dobio sam prvu konkretnu informaciju o napadu
HV na Zapadnu Slavoniju sa tano preciziranim vremenom poetka napada, teitu napada i
priblinim snagama sa kojima neprijatelj planira izvrenje napada.
Napad je preciziran za naredni dan, 01.05.1995. godine u 05,30 asova. Prema toj
informaciji, neprijatelj raspolae sa snagama izmeu 810 hiljada vojnika.
Odmah smo reagovali po nekoliko linija izvetavanja, ali je u komandi korpusa u Okuanima
tog asa bio smanjen broj stareina i bilo je krajnje neizvesno da li e informacije o napadu
biti ozbiljno shvaene.

G SVK nije imao jedinice u rezervi sa kojima bi mogao intervenisati na ugroenim pravcima i
u trenutku zaprimanja informacije o napadu, jedino se raunalo sa jednim bataljonom
nepotpune formacije sa Banije i nekim neindetifikovanim snagama iz sastava VRS.
Napad je usledio u 05,30 asova artiljerijskom pripremom i otpoinjanjem peadijskog
napada podranog oklopnim i mehanizovanim sastavima iz gardijskih brigada.


Ve sam poetak napada pokazao je da neprijatelj napada sa dva pravca:

Prvi, Novska Okuani i pomoni pravac prema Jasenovcu;

Drugi, Nova Gradika Okuani i pomoni pravac prema Staroj Gradici.

Namera neprijatelja bila je, da teritoriju Zapadne Slavonije presee u visini autoputa, jer je
osa pravaca ila tim pravcem, a da pomonim snagama izbije na reku Savu i bude u
gotovosti za odbijanje napada sa teritorije Republike Srpske.
Ve oko 07,30 poetne pozicije HV u napadu su bile vrlo dobre. Deo odbrane izmeu auto
puta i stare ceste prema s. Raji je probijen na vie mesta. Kod Pustare nae snage su napale
punkt UNPROFORa u znak odmazde zbog pasivnog dranja prema HV.
Na vie mesta odbrana je vrlo slaba, ali jo uvek izdrava.
HV nastupa postepeno i krajnje paljivo. Ne ure i vidi se da se dre pravila.
Naa PVO je uspela da obori jedan neprijateljski avion, koji je iz vazduha gaao most na r.
Sava u nameri da ga srui i tako onemogui povlaenje jedinica 18. korpusa i stanovnitva.

Oko 08,00 asova primili smo informaciju, da ni po koju cenu ne prihvatamo bilo kakve
razgovore, jer je Hrvatska strana spremna da ih ponudi. Ovo samo u koliko smo sigurni u
nau odbranu, a u suprotnom odluku moramo doneti sami. I pored upozorenja, pregovori su
prihvaeni toliko dugo, koliko je HV izvrila pregrupisavanje snaga.

Za 10,00 asova zakazana je sednica Vrhovnog saveta odbrane RSK.

Tok sednice:
Na poziv Predsednika Martia, izneo sam raspoloive podatke o neprijatelju, pravcima
napada i do tog trenutka identifikovanim jedinicama koje uestvuju u napadu.
General eleketi iznosi podatke o aktivnostima naih jedinica, ali ni jedan ni drugi izvetaj
ne daju ohrabrenje. Situacija je krajnje ozbiljna i pretea po Zapadnu Slavoniju.

Posle upoznavanja prisutnih sa stanjem na frontu, Marti uzima re i iznosi generalni stav,
da je potrebno odmah obustaviti vatru sa nae i neprijateljske strane i daje zadatak
pukovniku Trgoveviu da u tom pravcu intervenie u komandi UNPROFORa. Moja sugestija
da se ne ide na pregovore u ovom asu nije prihvaena.
U daljem govoru Marti nas upoznaje, kako je narod Zapadne Slavonije iskazao zrelost i
odlunost u odbrani dela teritorije RSK, da je u ovom trenutku najbitnije da se neprijateljstva
obustave, da se korpusu i stanovnitvu poalje sva neophodna pomo i da se sa Republikom
Srpskom koordiniraju sve aktivnosti.

Diktira zadatke:

da se odmah pripreme dodatne snage iz rezerve i da se upute kao pojaanje snagama 18.
korpusa,
nareuje dodatnu mobilizaciju na celokupnoj teritoriji, posebno kritinih VESi,
da se sprei odlazak boraca iz jedinica, a one koji su ve napustili svoje jedinice vojnom
policijom pronai i vratiti natrag,

da se odmah zadejstvuje artiljerija iz 39. korpusa i da otpone sa gaanjem ciljeva u Sisku,
da 75. meovita artiljerijska brigada otpone gaanje planiranih ciljeva u Karlovcu, da
artiljerija 7. korpusa iz Knina otvori vatru po neprijatelju u Dalmaciji, a teite da bude
ibenik.
Da se za prihvat stanovnitva iz Slavonije na prostoru Srpske pristupi formiranju prihvatnih
centara,
Da se za narednu sednicu pripreme pokazatelji o mogunosti nae avijacije ,
angauje na gaanju ciljeva u Kutini pri emu bi teite bilo na gaanju pogona
petrohemije.

Pre nove sednice VSO odrana je sednica kolegija komandanta na kojoj su rekapitulirani
podaci do kojih smo doli u vremenu od 11,00 do 17,00 asova 01.05.1995. godine.
Pre toga detaljno sam informisao generala eleketia o izvoru informacije da ne prihvatimo
pregovore sa hrvatskom stranom, on je to preneo Martiu, ali i pored toga su pregovori
odrani u Zagrebu.
Na sednici kolegija raspravljeno je pitanje sadejstva snaga 21. i 39. korpusa kao i informacija
da pregovori u Zagrebu nisu dali nikakve rezultate i da je realno za oekivati da HV nastavi sa
napadom. Ostaje tanka nada da e do dogovora ipak doi, jer je nastavak pregovora zakazan
za 21,00 asova. Sporno pitanje je kontrola autoputa. Hrvatska strana trai da ona vri
kontrolu autoputa, a naa strana nudi da kontrolu vri UN.
Na sednici, potpukovnik Dopua, komandant eskadrile iznosi svoje miljenje o eventualnom
napadu na Kutinu. Smatra da to nije dobra ideja, da se u Kutini nalazi velika koliina
amonijaka i da bi se njegovim oslobaanjem izazvala ekoloka katastrofa nesluennik
razmera i da on odbija izvrenje takvog zadatka.

Pregovori u Zagrebu su zavreni, kako sam i oekivao, bez rezultata. Taj dan je uspeno
zavren za HV, pored poetnog uspeha koji je znatno vei od oekivanog, pregovori u
Zagrebu su stvorili mogunost za pregrupisavanje i dovoenje sveih snaga. Sve se odvija po
njihovoj zamisli.
U jedinicama 18. korpusa samo mestimino je dobra i organizovana odbrana, ali tu
neprijatelj ne napada punom estinom. uvaju snage i ekaju pogodan momenat da
eksploatiu sopstvene uspehe na drugim delovima fronta.

Narednog dana, 02.05.2995. godine u 08,00 asova pozvan sam na sednicu VSO. Sastav
Saveta je potpuno izmenjen. Tu su Marti, eleketi, Milan Babi i jo nekoliko ljudi koje u
ovakvim prilikama nikada nisam viao.
Na sednici Marti nareuje generalu eleketiu da odmah izvri raketni napad na Zagreb i da
gaa sledee ciljeve:

industrijska zona na itnjaku i Radnikoj cesti,
INA OKI,
KROMOS,
pogoni Plive

Prisutni Milan Babi se otvoreno suprotstavlja nareenju i smatra da nije dobro, da to nije
vojni napad na ciljeve, ve da je to odmazda zbog njihovog napada na Zapadnu Slavoniju i u
zakljuku, da Zagreb ne treba dirati.

Marti ponavlja nareenje i dodaje, da e on lino snositi sve konzekvence zbog izvrenog
napada.
General eleketi nevoljko, pognute glave izlazi iz kabineta i odlazi da izda nareenje.
Svima je nareeno da se okupljamo svaka dva sata, a meni da intenzivno pratim rezultate
napada i da se javljam mimo zakazanog vremena.

Vrlo brzo se vraam kod Martia sa prvim podacima koji su objavljeni putem sredstava
javnog informisanja u Hrvatskoj.
Raketni udar po Zagrebu nije izvren na zadate ciljeve, ve su pogoeni drugi, i to:

Vlaka ulica u predelu stare Vojne bolnice i ire, te da ima poginulih i ranjenih, sluajnih
prolaznika,
Krianieva ulica i u njoj zgrada MORHa,
Zrinjevac,
Novi Zagreb.

Marti smatra da su i to dobri ciljevi i da nita ne menja to nisu pogoeni traeni ciljevi.

Potpuno je izvesno da Zapadna Slavonija ne moe da se odbrani sama, a da pomo koja je
planirana ne moe da preokrene situaciju. Vlada haos. Prema podacima do kojih sam mogao
da doem u tom trenutku 98. brigada je ve razbijena, najvei deo 51. brigade nema vezu sa
pretpostavljenom komandom niti unutar same jedinice, 54. brigada jo lii na organizovanu
vojnu jedinicu, ali je i ona u povlaenju. Artiljerija vie ne dejstvuje.
Bataljon koji je sa Banije upuen u pomo maruje pravcem Novi Grad s. Dobrljin
Bosanska Kostajnica Dubica, ali ga neprijatelj otkriva i vatrom ne dozvoljava prolazak.
Obilazni put je preko Prijedora i Banja Luke. Vrlo daleko da bi se blagovremeno reagovalo.
Pomo koja je oekivana u ovoj situaciji i koja je trebala da doe iz Republike Srpske,
odnosno njenog 2. korpusa je izostala. Dejstvo artiljerije 1. KK je bilo vrlo slabo i bez ikakvog
uticaja na konani ishod borbe, a prema podacima koje sam dobio, brojem i slovom 18
(osamnaest) boraca 2.KK je prelo most na r. Sava i ulo u zonu borbenih dejstava da prui
pomo. Mi smo dobivali uveravanja da je pomo znatno vea i da su angaovana najmanje
dva bataljona pune formacije. Imajui u vidu da je brojno stanje itavog korpusa bilo oko
4000 ljudi ukljuujui i policijske snage, najavljeno pojaanje iz Republike Srpske je bilo
respektibilno.

Stanovnitvo se povlai ka mostu i preko mosta u Republiku Srpsku. Informacije dobijamo
od kolega iz G VRS i komande 1. KK, jer sa komandom 18. korpusa veze vie ne funkcioniu.
Iz okoline Prnjavora javlja mi se neidentifikovani uesnik i prenosi svoja zapaanja o razvoju
dogaaja. Informacije dobija elektronskim izvianjem. Ne eli da otkriva svoj identitet niti
razloge zbog kojih sve to ini.
On javlja da su se hrvatske snage spojile iz pravca Novske i pravca Nove Gradieke, da je deo
jedinica korpusa ostao odseen od glavnine i da se uz njih nalazi neutvren broj civila.
Pre same sednice priao sam sa generalom eleketiem o tom podatku i on mi potvruje da
je istinit.

Za 15,00 asova zakazana je sednica Vlade RSK na koju sam pozvan.


Sednica Vlade

Sednica poinje u zakazano vreme. Sednicu otvara gospodin Mikeli i odmah daje re
Predsedniku Milanu Martiu. Ovaj upoznaje prisutne ministre sa situacijom u Zapadnoj
Slavoniji, istie da je agresija na deo RSK planirana, da nije iznenaenje i da je Hrvatska
dobila zeleno svetlo za napad od SAD i SR Nemake.

General eleketi iznosi, da situacija jo uvek nije izmakla kontroli, da se pojedini delovi
korpusa dobro dre i saoptava, da je deo jedinica i civila odseen, ali da se vri
pregrupisavanje i otvara mogunost nastavka dejstava izvrenjem proboja u pravcu severa.
U daljem delu svog izlaganja on ponavlja, da je napad oekivan, da je spremno doekan, ali
da su nae snage slabe i da je neprijatelj viestruko nadmoniji. Posebno je razoaran
odnosom G VRS, ali smatra da je to pitanje za relaciju Marti Karadi, a ne njega i
generala Mladia.

Posle generala eleketia re je uzeo gospodin Mikeli, koji pita:

1. Da li se moe ii u protivofanzivu?
2. Koje snage su za to potrebne i koja bi cena bila takvog pothvata?
3. Da li postoji plan otvaranja fronta na nekom drugom delu Krajine?
4. Na kojem delu fronta prema Hrvatskoj bi se mogle preduzeti aktivnosti, koje bi
garantovale uspeh?

Prozvan sam da iznesem procenu stanja. Rekao sam sledee:

Pripreme i izvoenje napada HV pod imenom Bljesak obuhvatile su aktivnosti na itavom
frontu, a teite napada je Zapadna Slavonija sa konanim ciljem da se taj deo RSK zauzme.
Du itave linije fronta neprijatelj je izvrio pripreme, a posebno je zadejstvovan prostor
Dalmacije.
IKM Zbornog podruja Split se nalazi u Zadru i na njemu je komandant ZP general Ante
Gotovina. Registrovano je podilaenje ratnih brodova blie Zadru i na osnovu tih pokazatelja
se moe zakljuiti da na ovom delu fronta Hrvatska oekuje nau intervenciju i da je
spremna da prihvati udar. Posebno, na ovom delu fronta nemogue je ostvariti bilo kakvo
iznenaenje.
Slina je situacija du itave linije fronta. Na likom delu nema strateki vanih objekata, a da
sva druga pomeranja podrazumevaju odgovarajue pripreme za napad to je nemogue
izvriti u relativno kratkom vremenu.

O stanju u Zapadnoj Slavoniji sam rekao, da je neprijatelj sa viestruko nadmonijim
snagama presekao teritoriju na dva dela, da napada sa svojim najboljim vojnim jedinicama
uz podrku specijalnih jedinica MUPa i da se moe smatrati da je Zapadna Slavonija
izgubljena.


Prvi je reagovao general eleketi, vrlo burno, govorei da je moja procena stanja u
Zapadnoj Slavoniji neutemeljena, da se snage pregrupisavaju i vre pripreme za izvoenje
protivudara i da se iskreno nada uspehu. Posle ovog, Predsednik Marti mi je oduzeo re i ja
sam prekinuo iznoenje procene.

Kada sam seo, podigavi pogled, primetio sam tek tada da sedim na mestu meu ministrima
koji su vaili za eksponente politike Milana Babia. I oni su mene gledali nadajui se da e
uti to sam jo imao da kaem.
Sednica Vlade je zavrena bez zakljuaka, bez plana daljih aktivnosti i jasno se videlo da
Vlada, Predsednik drave, a i G SVK nemaju nikakva reenja za novonastalu situaciju.
Neki se spremaju da idu do Banja Luke i dalje prema granici, da svojim prisustvom pomognu
ojaenom narodu. Da im prue moralnu i drugu podrku.

Neto posle 19,00 asova kod mene, u kuu u kojoj sam stanovao, doao je ovek iz
ministarstva inostranih poslova. On je pre toga radio kod mene kao operativac i dobro smo
se poznavali. Njegova poseta je bila sraunata, da me pita za pristanak i urui poziv za
sastanak i razgovor sa Milanom Babiem u selu Mokro Polje. Ja sam ponudu i poziv
prihvatio. Imao sam potrebu da nekom ispriam deo svega onog to sam znao, a to nije
imalo uticaja na tvrde ui onih kojima sam to gotovo svakog dana govorio.

Zajedno smo otili u Mokro Polje i tamo u jednoj kui zatekli Milana Babia i jo etvoricu
ljudi s njim. Dvojicu sam poznavao, a dvojicu ne. Pita me Babi, da li sam nekada bio u ovom
kraju i ja dajem potvrdan odgovor. Rekao sam da sam iao do porodine kue Bjedov na
molbu arka Bjedova da obiem njegove roditelje.
Ovo je bio na drugi sastanak u diskreciji. Prvi 1991. godine u s. Jasenica na Grmeu kada
smo mi imali inicijativu i ovaj, drugi, u Mokrom Polju, kada on ima inicijativu.
Podsetio sam ga na taj dogaaj i on pomalo zauen, prisea se razgovora, okolnosti pod
kojima je odran i verovatne greke koja je tada napravljena da se stane pre nego to je
poelo. Tada nikome nije bilo do konica niti je mislio kako e ih kasnije upotrebiti.

Babia je interesovalo, ta sam imao da kaem do kraja na sednici Vlade, kada su me
prekinuli eleketi i Marti, kao i druga zapaanja od koristi za sagledavanje ukupnog stanja
u Krajini.
Zamolio me je da iskreno ispriam ta imam, zakljuujui uvod reenicom:Nije vreme za
skrivanje istine, jer nam je svima sekira iznad glave.
Apsolutno sam se sloio i ispriao potanko sve detalje o tome ta se deavalo u Slavoniji pre
agresije, ta je sve prikrivano, izvetaji o stanju borbene gotovosti i moralu to nije bilo na
opisanom i procenjenom nivou. Niz drugih zapaanja iz kojih se moglo zakljuiti da odbrana
Zapadne Slavonije nije primerena situaciji i da se realno moglo pretpostaviti da e biti lak
zalogaj za Hrvatsku.
O politikim aspektima poraza, meusobnim nesporazumima i podmetanjima nisam
govorio, jer je Babi bio jedna od sukobljenih strana, a pokuao sam da ne navijam ni za
jedne ni za druge.
Posle veere smo se razili.

Narednog dana 03.05.1995. godine izvren je jo jedan raketni udar po Zagrebu.

Pozvan sam na kolegij komandanta. Situacija je muna. Ulazimo u kancelariju i bez rei
zauzimamo slobodna mesta oko konferencijskog stola.
eleketi nam saoptava da je 18. korpus kapitulirao i da su neprijateljske snage zauzele
Zapadnu Slvoniju. Predaja jedinica u okruenju bie izvrena uz prisustvo predstavnika UN.
Pored ovog, saoptava nam da e Vlada imenovati komisiju koja ima zadatak da ispita
uzroke i razloge pada Zapadne Slavonije. Sve nas je pozvao da korektno, objektivno i istinito
iznesemo svoja zapaanja i vienja.
Posle zavrenog sastanka traio je da ostanem sa njim na samo. U kraem razgovoru, rekao
mi je da sam bio u pravu kada sam iznosio procenu, ali me je morao prekinuti zbog Martia,
koji se uasno nervirao, koji ima dijabetis i sa velikim naporom je izdrao proteklih nekoliko
dana. Ja to nisam znao, ali to nije menjalo situaciju. Nisam imao ta da kaem, samo sam
ponovio reenicu koju sam dan pre uo od Babia. Nije vreme za skrivanje istine, svima
nam je sekira iznad glave. eleketi je klimnuo glavom. Tako smo se rastali i vie se nikada
nismo videli.

Komisija koja je ispitivala uzroke pada Zapadne Slavonije poela je sa radom narednih dana.
Dao sam im sva zapaanja i orginal Izvetaja kojeg su napravili moji operativci na terenu i
koji opisuje stanje u Zapadnoj Slavoniji 01. i 02.05.1995. godine.

Izvetaj glasi:

Prvenstveno to se mora rei, jeste da narod i borci Zapadne Slavonije stoje u vrstom
ubeenju da su izdani. Ovo se drugaije ne moe odbraniti bilo im, te su zbog toga mogui
veliki incidenti sa traginim posledicama meu nama.
Posebno su na udaru oficiri Vojske Jugoslavije, koji su shvaeni kao da neto odrauju i da
narod o tome nita ne zna, pa im je svejedno kako e se koja situacija zavriti.
Na vie mesta bilo je konkretnih pitanja: Da li bi komandant 18. korpusa, pukovnik Lazo
Babi, radio ovako kako je radio da mu je najua porodica u Pakracu.
Sve je govorilo da smo neorganizovana vojska i da je ovaj poraz dokaz za to. Poraz je vrlo
teko pao svima, a oseaj je gori od same izdaje.
U potpunosti treba zaboraviti da bi jedinice 18. korpusa mogle napraviti bilo kakav vojni
uspeh. tavie, komandi korpusa preti fizika likvidacija.
Ogorenost je velika, rtve su velike, a promaaji i organizacija neprihvatljivi.
Na ovom prostoru vie nema poverenja ni u Glavni tab. Miljenje je jedinstveno i
nepodeljeno.
Komandant Babi Lazo potpuno je rastrojen, a njegov pomonik ili bolje rei jedan od
pomonika, Romi, se jednostavno trese, da li od straha ili neuspeha, nije bitno, ali taj ovek
nije povukao nijedan pozitivan potez. Dana 02.05.1995. godine kada smo ostali bez veze koju
je bombardovanjem unitio ustaki avion zbog ega je Babi otiao u Gradiku radi
uspostavljanja komunikacije sa Glavnim tabom.
Upravo tada su se desile krupne stvari gdje je nastala opa bjeanija vojske i naroda, a
nedugo za tim i preutno evakuisanje komande iz KPD Stara Gradika.
Nikakve koordinacije nije bilo, a niti opasnosti od ustaa da to inimo. Stara Gradika kao
grad i komandno mjesto, jednostavno je predano bez potrebe. Pitamo se: ZATO?
Gdje moemo konstatirati, da Babi nije diletant i poetnik nego iskusan oficir.
Takoe, nikakve kontrole nije bilo ni na mostu da se sprei odlazak naih snaga.

Iza toga dolazi nareenje komandanta eleketia da se vratimo u Staru Gradiku to je bilo
mogue, no meutim, Babi direktno optuuje Romia, da je kriv to smo otili iz KP Doma.
Vezano za ovo, mora se konstatirati da Babi Romiu, a niti bilo kome drugome, u vezi ovog
nije nita naredio, a niti je Romi u vezi sa ovim imao bilo kakve samoinicijative.
Romi je naprosto, i ono to je zaprimio odlagao do Babievog dolaska, a ovaj se u Gradici
zadrao, prvi put dana 02.05.1995. godine od 08,00 10,00 asova, a drugi put od 12,00
13,00 asova.
Cijeni se, da je Romi odgovoran to nije izvrio nekoliko ponuenih reenja koja su
predlagali komandiri jedinica sa terena. Konkretno, jedan od takvih komandira po prezimenu
Borkovi, pripadnik milicije RSK sa drugom trojicom protestvuje da e sve napustiti zbog toga
to mu jedinicu tue naa artiljerija.
Nije uinjeno, a od ovih ljudi je predlagano, hitno zapreavanje nekih prometnica protu
tenkovskim minama kao i predlog pregrupisavanja snaga, te dostava hrane.
Poseban problem je tada bio uvoenje jedinice mladih vojnika na poloaj, njih oko 90 o
kojima je izveteno da su preputeni sami sebi kao i to da su se za prvi momenat
samoinicijativno snali i zatitili ukopavanjem, ali nisu dobili bilo kakvu podrku pa niti hranu
i atorska krila, jer je tog dana padala kia.
Ova jedinica mlade vojske, kad je nastalo rasulo imala je gubitke i to u povlaenju to je
stvorilo veliku ogorenost na komandu korpusa.
Svemu ovome je doprinela i loa koordinacija sa civilnim vlastima i SUPom. Dodue, SUP je
djelovao od poetka aktivno i samoinicijativno, a u kritinom momentu sekretar Veselinovi
se sa svojim snagama prikljuio vojsci. Takoe je on imao i aktivnosti oko odbrane
Jasenovca, a sve kasnije bila je stihija.

Vitas, iz civilne vlasti oito kuka za poloajem, nakon pada Okuana, pa uz pomo pukovnika
Babia nastoji oformiti vlast u Gradici i ve u poetku dobija otru kritiku i vrlo otre rijei od
nekog iz civilne vlasti Gradike da mu je mesto u Okuanima i da tamo treba da oformi svoju
vlast i da nee ovde vladati sa niim.

Stanje i delovanje 18. korpusa SVK

Stjee se dojam, a postoje i neke injenice, da ovaj korpus za mirno vrijeme, dakle prije
poetka ove akcije, nije imao izgraen i osmiljen nain sigurnog pokrivanja terena, odnosno
zone svoje odgovornosti, a niti je za to imao barem nuna sredstva, ili ako ih je imao, nije ih
upotrebio.
Veina boraca misli da su ovo smiljeni potezi, koji su od ranije bili u svrsi izdaje.
Dokazi za ovo su slijedei:

doznaje se da je komanda ovog korpusa vjetaki prikazivala brojno stanje boraca, koje
nikada nije bilo stvarna brojka. Uvijek im je po spisku, odnosno sistematizaciji nedostajalo
oko 600 boraca koji su bili na popisu, a nalazili su se u Srbiji, Republici Srpskoj ili drugim
delovima Krajine gdje su radili posao za sebe i odgovorne ljude u korpusu, a mnogi misle i
ire od korpusa.
Ovo je posebno dolo do izraaja otvaranjem autoputa koji je postao oaza

vercera i svakakvih negativnih slika,
no prije zapoete akcije bila je tajanstvena no za odgovorne ljude u ovom
korpusu, po tome to su snage UN jednostavno nestale sa autoputa i ire
zone odgovornosti ovog korpusa. Ovo nitko nije pretio, niti je tko dobio
zadatak da to ini. Procenjuje se da je ovo bio veliki pokazatelj da e se neto dogoditi.
Kasnije e se pronai telegrami upozorenja na napad, ali je to ostalo kod deurnog, jer nije
imao koga obavjestiti. Dana 01.05.1995. godine neposredno pred poetak napada na
Zapadnu Slavoniju radioZagreb je objavio napad, ali niko to nije registrovao na terenu.
Upravo zbog toga ustae su u samom poetku imale veliku prednost, jer su nesmetano
zauzele punkt UNa izmeu sela D. Varo i Pivare, u tampon zoni.
ako je autoput uzrok sukoba onda se mora konstatirati, da je velika omaka
i to to se i ire od ovlasti ovog korpusa na autoput nije odredio reim kontrole, te se donio i
osmislio Plan rada o kontroli i sigurnosti prometa i eventualnoj trgovini i da se naznae
nosioci aktivnosti.
veoma loa snabdjevenost vojske, poevi od loe hrane, municije i drugog
bojevog materijala, pa do kobnih sredstava za vezu.
Kada su poeli gubici nae vojske uoeno je: to god je traeno nije bilo
mogue dobiti. Kada je ustaki avion otetio kabal na mostu onda je nastao
rat u kojem niko s nikim nije imao vezu. Vidjelo se da je vojska na terenu ostala
preputena sama sebi, a od ranije nije dobijala artiljerijsku podrku.
itavo vreme sukoba nikakva podrka nije pruena, niti avio niti artiljerijska niti u
ljudstvu.

Sve ovo je ranije i blagovremeno trebalo predvjeti i da se snabdjevanje prednjeg kraja odvija
bez problema. Komanda korpusa nije imala rezervnu varijantu za odravanje veze i sve je
preputeno stihiji i sluaju.
Pored ove greke ini se i druga. Moe se rei odluujua, a to je da komanda korpusa
naputa komandno mesto u KP Domu. Komandant korpusa kree u Gradiku, a ljude, vidjevi
da on naputa mesto, hvata panika i nastaje rasulo.
Mora se spomenuti da 01. i 02.05.1995. godine vojska nije nita jela. Hrana nije kuvana niti
je do boraca vren dotur suvih dnevnih obroka.
Za izdavanje suve hrane traeni su reversi koje niko nije imao niti je mogao da potpisuje.
Dana 02.05.1995. godine oko 12,00 asova komandant Babi se vratio iz Gradike kada
poinje preutna evakuacija komande i dela ljudstva koje je bilo angaovano na poslovima u
komandi i njenom obezbeenju.

Muno je bilo gledati na koji nain je sve to bilo izvedeno, uz opu bjeaniju preko mosta, a
da neprijateljske snage nisu bile blizu.
Nakon ovog bjei se i sa drugih mjesta. U Okuanima je izmjeana vojska i civili, nastalo je
opte rasulo.
Dolaskom u Gradiku bilo je oigledno da je izbor mjesta vrlo lo. Razaranje objekata bila su
velika. Stiu i prve vesti o poginulim i ranjenim. Najvie je civila. Na relaciji od Okuana do
Gradike na duini od 1 km pobijena je kolona izbjeglica.
Osjeti se nemo i ovjek, htjeo ili ne, sve prezire i ciniki razmilja o svemu.


Nastaje meusobno optuivanja za nastalu situaciju i rtve koje je ona donela. Ko e za sve
ovo da odgovara?
Snage UN su oglaene krivcima za nastalu situaciju i pretnje su krvave. Mnogi smatraju da su
snage UN saveznik Hrvatske i ekstremisti su miljenja da im se treba osvetiti.
Samo krajnjim naporom izbegnut je pokolj sa nesagledivim posledicama.

Zakljuak:

Ustae su ovu akciju izvele profesionalno i odluno. Naa prva linija je izdrala vie nego to
se to od nje oekivalo. Tim ljudima nije data nikakva podrka. Borci s prve linije nisu beali
niti su imali kud da bee.
Haos je nastao u pozadini i umesto pomoi, sva aktivnost je usmerena na spasavanje ive
glave.
Delovanje pete kolone je registrovano ranije i ona je odradila veliki deo posla. Ostali su u
Okuanima da uivaju u rezultatima svog delovanja.
Komanda korpusa i sve njene pritapske jedinice su u potpunosti zatajili.
Nelegalna trgovina, oputenost, razne dezinformacije o dolasku novog, boljeg vremena
kotala je stanovnike Zapadne Slavonije smru i progonom sa rodnog ognjita.
Svemu ovom napred dodatnu teinu dae i konani broj rtava.
Sadraj je sainjen na osnovu primljenih izvetaja na terenu i na osnovu linog zapaanja
grupe oficira koji su bili angairani na terenu pre i u toku neprijateljskog napada

U potpisu inicijali: DS

Tako je pala Zapadna Slavonija. Smenjen je komandant G generalpotpukovnik Milan
eleketi, a imenovan generalpotpukovnik Mile Mrki.
Kadrovske promene su izvrene uz konsultaciju sa Generaltabom VJ.
Za tragediju stanovnitava Zapadne Slavonije nije niko odgovarao.
Deo ljudstva iz 18. korpusa je rasporeen u druge jedinice SVK, deo je odbio da bude
angaovan. Ostali su uz svoje porodice, a oni koji su sve izgubili ostali su da oplakuju svoje
najmilije, a za novi ivot nisu imali ni puta ni putokaza.


Kadrovske i formacijske promene posle pada Zapadne Slavonije

Dolazak novoimenovanog komandanta SVK u Knin propraen je nadanjima da e se neto
kvalitetno novo desiti. Razlog ovakvom nadanju bila je injenica da su kadrovske promene
bile pod okriljem Generaltaba VJ za razliku od prethodnih kada je sve izvedeno po elji i
volji Milana Martia.
Ovim postupkom razbijena je, makar delimino, vrlo loa slika steena u Krajini o brai preko
Une i Drine. Sukob sa HV na prostoru Zapadne Slavonije je bio najei i najvei sukob od
izbijanja rata. SVK je doivela poraz, koji je bio ve etvrti u nizu veih razmera, te je bilo
potpuno jasno da ni Krajina ni njena vojska ne mogu nastaviti putem kojim su do tada ili.
Sada je situacija bila mnogo nepovoljnija, manevarski prostor suen, a vreme je ve bilo
potroeno i neto se moralo vrlo brzo desiti.

General Mrki je imao harizmu uspenog oficira, prekaljenog ratnika, oficira koji je bio
komandant elitne jedinice JNA gardijske brigade. Njegovo uee u napadu na Vukovar
nije bilo tema razgovora, ali je i tamonje angaovanje bilo ocenjeno uspenim.

Pored svega bio je rodom iz Krajine sa Korduna, pa je i ta injenica ohrabrivala sve one koji
su sumljali u kadrovske promene.
Pre dolaska u Krajinu Mrkia sam susreo nekoliko puta privatno, ali kao vojnici se nismo
nikada susretali.
Ostavljao je utisak odlunog i promiljenog oveka, sklonog da saslua sve savete i sugestije,
ali konanu odluku donosi lino i to naglaava.
Pred njim je bio nemogu zadatak. SVK koja je od nastanka 1992. godine neprekidno u
formiranju i taj proces nikada nije dovren, sada u tom stanju treba je uiniti mobilnijom i
efikasnijom u izvravanju zadataka, a planirani zadaci su bili ofanzivnog karaktera.
Sve od 1991. godine jedinice koje su prolazile i bile angaovane u Krajini nisu izvravale
ofanzivna borbena dejstva. Nikada nije planiran, pripreman i uvebavan napad vee jedinice.
Nijedna jedinica u tom asu nije bila mobilna da bi se na takav nain mogla upotrebiti. Sve
one su imale neke svoje ureene ili manje ureene poloaje i tu su oekivali napad
neprijatelj. Jedan broj boraca nije imao nikakva borbena iskustva niti je dolazio u dodir sa
neprijateljom.

Neki moji prijatelji, koji su bili bliski sa Mrkiem i koji su ga dobro poznavali, tvrdili su, da
vie nikada nee biti isto kao pre, da e Mrki po svaku cenu razbiti klanove i stvoriti realne
pretpostavke za uspeh svih zadataka koje bude planirao.
Na zvaninom predstavljanju u Glavnom tabu, pored kurtoaznog rukovanja i predstavljanja,
Mrki se sa mnom poljubio.
To je posmatraima zapelo za oko i odmah su otpoeli sa procenama, kakva mi je pozicija u
novonastaloj situaciji.


Odmah po zavrenim promenama u G SVK usledila je druga krupna promena. General Mile
Novakovi je imenovan za koordinatora slubi bezbednosti u Krajini, dakle onaj kojeg sam
bezgranino potovao i kojem sam bezrezervno verovao.
Predsednik RSK Milan Marti je teino angaovan na obilasku drave i obraanju
stanovnitvu i vojsci. On stvarno ideo okolo, pria i tei sebe i okupljene, da e Zapadna
Slavonija biti vraena, da je to poslednja opomena za sve i da vie ni pedalj teritorije Krajine
nee pasti u ruke neprijatelju. Sluaju ga, vie niko nije siguran ni u njegove ni u neije druge
rei. Obeanja vie nisu dovoljna. Poverenje se moe povratiti samo akcijom koja bi donela
opipljive rezulatate.

Na prvom sastanku kod novog komandanta on je ispoljio veliko interesovanje za sve
informacije od koristi za uspeno rukovoenje i komandovanje. Mene je takav njegov stav
posebno veselio, jer vie nisam morao vriti posebnu selekciju informacija tim pre to mi je
saoptio da e znaajnu pomo dobiti od Generaltaba VJ, Uprave bezbednosti, Obavetajne
uprave kao i od Resora DB Srbije.
Saoptio mi je da e Obavetajna uprava G VJ najverovatnije otvoriti obavetajni centar na
prostoru Krajine i da e u najskorije vreme neko doi radi konsultacija i daljeg izvianja.
Saopteno mi je i to da e Resor DB Srbije imati stalnu ekipu u Kninu na ijem elu e se
nalaziti Dragan Filipovi.
Sve je lepo i nestvarno zvualo i imao sam lo predoseaj da e biti mnogo problema i
promaaja, ali ni jednog trenutka nisam pomislio na najgore, na pad Krajine u najskorijem
vremenu.
Razvoj dogaaja odvijao se munjevitom brzinom. Smenjivali su se iz dana u dan, svaki dan
neto.
Reorganizaciji vojske pristupilo se odmah. Najkrupnija odluka bila je da se pristupi
formiranju Korpusa specijalnih snaga. Planirano je da sve aktivnosti budu zavrene do kraja
juna 1995. godine i da se na Vidovdan odri parada i sveanost formiranja korpusa.
Mesto za odravanja parade je na poligonu Slunj.

Raspoloivo ljudstvo u Krajini nije bilo dovoljno ni za popunu postojeih jedinica. Ve tada
brojno stanje je bilo ispod 30 hiljada boraca.
Reenje je pronaeno u mobilizaciji na teritoriji Republike Srpske i Srbije. Mobilizacijom su
obuhvaena sva lica koja su poreklom iz bilo kog mesta u Krajini. Mobilizacija je bila tajna i
nasilna, jer nijedan obveznik nije se javljao po osnovu poziva ve odvoenjem po patrolama
vojne policije ili milicije.
Veina lica obuhvaenih mobilizacijom nisu ni imali mobilizacijsku obavezu prema
jedinicama SVK osim injenice da im je poreklo iz Krajine i da je njihova moralna obaveza da
uestvuju u borbama.
Takvim postupkom u startu su napravljeni veliki problemi i neraspoloenje koje nikako nije
primereno pripadnicima jedinica tako zvunog imena.

U ranim jutarnjim asovima 28.05 1995 godine u irem rejonu Cetingrada izmeu Slunja i
Velike Kladue oboren je helikopter u kojem je bio ministar spoljnjih poslova Bosne i
Hercegovine Irfan Ljubijanki.
U trenutku dejstva taj podatak nije bio prisutan, jer je bila svakodnevna pojava da se iz
Hrvatske u Cazinsku Krajinu prevozi oruje i municija helikopterima ili avionima.

Prvi oevici pada pogoenog helikoptera u cik zore te nedelje tvrde, da su iz pogoenog
helikoptera letele novanice na sve strane. Iz hotela u Slunju gde je odravano svadbeno
veselje svi svatovi su pojurili prema Cetingradu kako bi doli do bilo koje sume razbacanog
novca.

U tom periodu kraja maja i poetka juna meseca 1995. godine aktivnosti prema Cazinskoj
Krajini su bile mnogo izraenije od onih prema Hrvatskoj.

U zamiljenom procesu formiranja Republike Zapadna Bosna sa Fikretom Abdiem na elu,
bilo je mnogo potekoa. Svi resursi su bili ve davno istroeni, a jedinice NO AP Zapadna
Bosna su pokuavale same da izvre postavljene zadatke na proirenju teritorije. Meutim,
kako je sva procena raena na eljenim, a ne realnim podacima nije se drugo moglo ni
oekivati.
tab NO AP Zapadna Bosna se obratio G SVK zahtevom da im pruimo pomo u odravanju
kraih kurseva iz bezbednosnih i obavetajnih poslova. Na njihov zahtev je pozitivno
odgovoreno, ali do realizacije nikada nije dolo zbog nemogunosti da se termini uklope u
ve postojei plan rada.
Pripadnike NO AP Zapadna Bosna uhvatila je malodunost i beznae. Bez ikakve volje su
izvravali zadatke kao da su oekivali ili se nadali nekome ko e za njih taj posao odraditi.
Fikret Abdi je i dalje irio optimizam oko sebe. Njega nije naputala nada da Franjo Tuman
s jedne, i Slobodan Miloevi, s druge strane, ele da mu pomognu oko formiranja drave.
Meutim, situacija se radikalno poela menjati posle uspeha Hrvatske u Zapadnoj Slavoniji i
uverenja da i za ostatak Krajine ima leka, da se vojno porazi i nasilnim putem izvri
reintegracija u ustavni i pravni poredak Hrvatske.
Ve 22.06.1995. godine dolazi do susreta Alije Izetbegovi i Franje Tumana u Splitu kojom
prilikom potpisuju sporazum o meusobnoj vojnoj saradnji. Taj sporazum je podrazumevao i
zajedniko angaovanje snaga na oslobaanju svih delova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Pre potpisivanja vojnog sporazuma u Splitu, Hrvatska vojska i njen Glavni stoer su otpoeli
sa izvoenjem akcije SKOK koja e se odvijati na prostoru Livanjskog polja i Dinare, a
trajae od 04. do 11.06.1995. godine.
Ovom akcijom HV je vrila nastavak zapoetih dejstava na grebenu Dinare i zauzimanje
pojedinih visova i stvaranje preduslova za uspean napad pravcem Livno Bosansko
Grahovo.
Zamisao je bila, da ovom akcijom HV popravi taktiki poloaj prema Kninu nadviavajui ga
sa grebena Dinare i presecanjem komunikacije Knin Drvar u irem rejonu Bosanskog
Grahova, i
drugi cilj bio je, da se sadejstvuje jedinicama 5. korpusa A BiH koji se nalazuio na ivici poraza.
Na Dinari su zauzete sve dominantne take Bravev dolac, Veliki bat, Vaganj, Antia glavica i
drugi.
Jedinice 2. kk VRS nisu mogle blagovremeno da zadre napad HV na pravcu Livno Crni lug
Bosansko Grahovo ve je to uraeno ispred Crnog luga. Iz sastava SVK formirana je jedna
taktika grupa koja je dobila ime Vijuga i pridodata je jedinicama 2. korpusa koje su
organizovale i izvodile odbranu na tom pravcu.
Dana 06.06.1995. godine otiao sam u Bosansko Grahovo u zgradu optine da bih se na licu
mesta informisao o stanju na frontu. Tamo sam naao samo deo komande, a deo je bio
napred prema jedinicama koje su organizovale odbranu u zahvatu komunikacije Livno
Bosansko Grahovo.

Od generala Manojla Milovanovia sam dobio uveravanja da su napadi HV na tom pravcu
vie demonstrativnog nego stvarnog karaktera i da nae snage osloncem na zemljite sasvim
uspeno mogu parirati svakom neprijatelju.
O ponaanju nae taktike grupe nije imao primedbi.
Tom prilikom general je vie bio zabrinut za aktivnosti na grebenu Dinare i zauzimanje
pojedinih visova nego to se neprijatelj nalazi u visini Crnog luga sa neskrivenom namerom
da nastavi ofanzivna dejstva.
Ve tada, dok je neprijatelj pretei kidisao prema Grahovu poele su prie o nemogunosti
da oni dou bilo kada u Grahovo. Pa Grahovo je rodno mesto Gavrila Principa, pa kako bi to
bilo da ustae vladaju tim krajem i da uu u Grahovo, pa kako ovo, pa kako ono.
Ne znam ko je bio autor svih tih parola, ali znam da je gospoa Biljana Plavi bila najglasnija
u osporavanju mogunosti da HV bilo kada ovlada tim gradom.

Praktino operacija SKOK bila je prva od tri faze koje e na kraju dovesti do pada Knina i
zauzimanja celokupne teritorije Krajine.

Po svim procenama, stanje u Krajini postaje veliki teret i za same njene stanovnike.
Viegodinje ratovanje znaajno je opustoilo zemlju, nije zabeleen ni jedan vojni uspeh, na
politikom i diplomatskom planu stanje se jo vie pogoralo i Krajina je ula u stanje
potpune iskljuenosti i izolacije.
Meunarodna zajednica nije imala nikakvo reenje za krizu na prostorima bive Jugoslavije i
u tome je Tuman video svoju ansu. U potpunosti je odbacio opciju sa Abdiem i opciju
pregovaranja sa Srbijom i Krajinom. Pregovore je prihvatao samo kao mogunost
sopstvenog manevra, ali bez ikakve namere da razgovara o bilo kakvim opcijama o Krajini
osim opcije polaganja oruja i ulaska u ustavnopravni poredak zemlje.
Da li je na relaciji Tuman Miloevi postojao neki dogovor da se Srbija nee meati u
sukob, ako Hrvatska napadne Krajinu, ja ne znam niti mogu da pogaam. Iz vie izvora je
takvo ta stizalo, ali konkretnih podataka nije bilo.

Niz podataka je ukazivao da se Hrvatska intenzivno priprema za napad na Krajinu i da se sa
preformiranjem jedinica SVK nee stii na vreme.

Pored ve navedenih aktivnosti HV na grebenu Dinare koje su poele u jesen 1994. godine,
sline aktivnosti su izvoene na Velebitu izmeu Graaca i Obrovca i na Maloj Kapeli na liniji
s. Glavace Dabar Glibodol Kameniti vrh Modru.
Svakom je bilo jasno i upadljivo da je HV na tri lokacije znaajno nadvisila SVK i stvorila
realne pretpostavke za eksploatisanje tog uspeha.

Sve ovo je bilo prisutno koamndantu G SVK i komandantima korpusa, ali se nita nije moglo
uiniti ve je sve preputeno vremenu da ono proveri istinitost procena.
Na alost procena je bila tana, a posledice po sve nas katastrofalne.

Ukupna situacija oko Knina mi je liila na njegovo davljenje, pa sam se tako i izrazio na
sastanku u komandi prilikom redovnog informisanja..
Meutim, bilo je oigledno da je formiranje korpusa specijalnih snaga bio teini zadatak i
nadanje da e po njegovom formiranju on sam promeniti situaciju.


Bilo je vrlo interesantno da ni jedan krupan dogaaj nije ostavljao nikakav efekat na one sa
kojima sam komunicirao. Kada sam referisao o pojedinostima vojnog sporazuma izmeu
Tumana i Izetbegovia u Splitu imao sam utisak da oni koji su me sluali razmiljaju kako je
to tamo negde daleko i da to nee imati nikakve reperkusije po Krajinu. Ili je bilo to ili je bio
izraz nemoi da se neto pametno kae i preduzme u uslovima kada se nije imalo ni s kim ni
s im bilo ta preduzeti. Onda je bolje utati i nita ne govoriti
Na Livanjskom pravcu neprijatelj pomera liniju zauzimanjem Crnog luga. Linija se pomera i
istono od komunikacije Livno Bosansko Grahovo u pravcu Glamoa i Kupresa. Jedinice HV
bez ikakvog operativnog maskiranja ratuju na teritoriji Bosne i Hercegovine, a njima su
pridodate i jedinice HVO.
Posle zauzimanja Crnog luga u dometu hrvatske artiljerije se nalazi Bosansko Grahovo,
komunikacija Grahovo Glamo i Grahovo Drvar.


Obavetajni Centar VJ

Stiu izvetaji da se sa formiranjem korpusa specijalnih snaga ve odmaklo daleko i da e do
Vidovdana biti sve kako treba.
Najavljena pomo iz Srbije i nije neka pomo. U Topuskom je odabrano mesto gde e biti
Obavetajni centar VJ. Njime e rukovoditi pukovnik Zimonja Nikola, a sa sobom je doveo
jednog operativca svog kuma potpukovnika Krkovi Milana. Oni po sopstvenom nahoenju
i proceni daju izvetaje G SVK i meni, a sva pitanja reavaju u G VJ u Beogradu.
Kada je centar formiran pozvao me je general Mrki da mi objasni sutinu postojanja
centra, da je sve to maskirano, da se podaci ne smeju u veem obimu eksploatisati na ovim
terenima da se ne bi upiralo prstom prema Srbiji i Jugoslaviji i razne druge gluposti koje su
mu tog asa pale na pamet.

Ja sam ve tada imao prve pokazatelje da taj centar nema veze sa operativnim
angaovanjem, ve da su njegove namere potpuno drugaije, da se radi o kriminalnoj
delatnosti u korist nekog ko je dozvolio da se spomenuta lica nau na prostoru Krajine.
Pripreme za njihovu aktivnost bile su temeljite i vremenski duge. Najpre, u maju mesecu
1995. godine kada je samo najavljeno formiranje centra, prilikom mog boravka u Beogradu
pozvao me je telefonom Krkovi Milan i zakazao hitan sastanak na kojem e biti i pukovnik
Zimonja. Sastali smo se u stanu Nikole Zimonje u Beogradu. Tada mi je Zimonja rekao da je
neko kidnapovao njegovog sina ili je sam otiao u Krajinu da su ukljui kao vojnik u neku od
jedinica, da je napustio kolovanje na Vojnoj akademiji i napravi itav niz problema. Od
mene je traio da mu na nekoliko dana pozajmim moje slubeno vozilo kako bi se lake
kretao po Republici Srpskoj i Krajini u nameri da pronae sina. Meni je ponudio bilo koje
vozilo iz voznog parka Obavetajne uprave Generaltaba kako bih mogao izvravati
planirane zadatke. Ja sam to odbio i ponudio mu rezervne tablice za njegovo vozilo i sve
drugo to treba uz to, ali je on uporno inzistirao ba na mom vozilu. Znao sam da neto nije
u redu, ali tog asa mi kriminal nije padao na pamet. Rastali smo se uz vidnu nervozu i
ljutnju to nisam prihvatio ponudu.

Uz put sam razmiljao, da li je stvarno sin u bekstvu ili se radi o neemu drugom. Bio sam
skloniji da verujem u neto drugo tim pre to sam u radnim prostorijama Obavetajne
uprave viao mnoga lica koja tamo ne bi mogla nikako da uu, pa da su i neke veze, sa njima
se nije moglo kontaktirati u radnom ambijentu. Bili su to kriminalci razliitog profila iji
interes nisu bile informacije, ve primanje nareenja da se neto odradi za nekoga, a uz put i
za samog sebe.
Dva dana kasnije u prostorijama Uprave nisam zatekao Zimonju, jer je bio odsutan. U vie
kontakata sam mogao doznati da on o meni iri lane vesti, o pravim razlozima mog boravka
u Krajini koji nisu patriotizam ve kriminal. To je inio vrlo veto, nikada pred vie od jednim
licom da se ne mogu pronai dva svedoka istog iskaza.
Pored toga sam doznao da su on i general Mrki bliski roaci, da su njihove majke roene
sestre, da je Krkovi Milan sa njim kum i niz drugih podataka koji su ukazivali da se okruio
sa ljudima od posebnog poverenja.
Niko nita nije znao o kidnapovanju njegovog sina, kao da se radi o najobinijem dogaaju.

Prilikom povratka u Krajinu na izlasku iz Bjeljine susreo sam Zimonju i Krkovia koji su se
vraali sa izvianja gde su proveli dva dana. Nisu znali da sam registrovao njihov prolazak,
a u Topuskom ih je registrovao Radenko Bijeli, koji mi je dao detaljan izvetaj njihovog
kretanja i osoba sa kojima su kontaktirali.
Kada su konano doli u Krajinu ni oni ni ja nismo pokazivali da sumnjamo jedni u druge i ja
sam im dao mobilni telefon kako bi mogli kontaktirati svoje veze u inostranstvu.
Pored toga dodelio sam im jednog operativca, Momilovi Duana, kojeg su na jedvite jade
prihvatili pravdajui to injenicom da tek poinju sa radom, a da e u narednoj fazi odluiti o
poveanju broja ljudi u centru. Ve spomenutog Bijelia sam odredio u svojstvu pomonog
radnika.
Ipak su ga prihvatili, a Momilovi je imao jedini zadatak da prati njih, da izvetaje daje Bjeli
Radenku, a on meni tako da bi se izbegao direktan susret mene i Momilovia.

Pored toga naredio sam ing. Korkut Sveti na Petrovoj gori da neprekidno, 24 sata, prati
frekvenciju mobilnog telefona i da registruje svaki mogui razgovor u dolasku i odlasku.
Posao nije bio ni malo lak, jer je u Bihau i drugim mestima u Cazinskoj krajini bio vei broj
mobilnih telefona i bezbroj razliitih razgovora svakojakog sadraja.

Broj razgovora preko telefona bio je neuobiajno velik. Razgovori razliitih lica sa rodbinom
u Hrvatskoj, Sloveniji i nekim drugim zemljama Evrope. U prvi mah nisam shvatio o emu se
radi, ali vrlo brzo mi je Momilovi poslao izvetaj iz kojeg se vidi da Krkovi pronalazi lica
koja uz naplatu koriste telefon i razgovaraju sa inostranstvom.
Pare su zadravali sebi, a trokove za telefon izmirivala je Obavetajna uprava.
Krajem juna meseca intenzitet saobraaja se smanjio, ali su razgovori bili mnogo
interesantniji. Bilo je jasno da sa neidentifikovanim licima pripremaju isporuku vee koliine
robe za Biha gde je dogovorena enormno visoka cena.

Dana 25.06.1995. godine bio sam u Beogradu i razgovarao sa generalom Acom
Dimitrijeviem. Hteo sam da sa njim razjasnim neka pitanja koja su me smetala, a posebno
informacije do kojih sam doao u Obavetajnoj upravi.
Razgovor je bio dosta dug i sadrajan. On nije imao nikakva saznanja o onome to sam
priao, nije znao dosta toga to se u Krajini deava, ali je znao dosta o vercu sa
muslimanima ne samo iz Krajine, nego i na vie mesta u Republici Srpskoj, iz koje se sa
muslimanima trgovalo na svim nivoima.
Dimitrijevi je tokom razgovora, u vie navrata, postavljao pitanja o angaovanju JSO RDB
Srbije u Krajini, koliko ih ima, koliko njih je poreklom iz Krajine i kojo su im teini zadaci?
Znao sam samo delimino da odgovorim.
Posebno interesovanje je pokazao za funkcionisanje komande Pauk i to mi je bilo udno.
To sam mu rekao i dodao: Kako je mogue da mene pitate te pojedinosti, kad sam ja svako
vee razgovarao sa Periiem koristei kodna imena. Ne verujem da je sve te informacije on
zadravao za sebe, da nije kolegij informisao.
Pita me Dimitrijevi, koje je kodno ime koristio Perii i ja mu odgovaram. Koristio je dva. U
prvoj nedelji ime Plavi, a naredne Plavi9, moje je prve nedelje bilo Ranko, a druge
Nenad.
Onda me je otvoreno pitao, koliko istine ima u tvrdnji da je komanda Pauk paralelna
komanda G SVK? Nadugako sam mu objanjavao genezu dogaaja i na kraju, kako je
izveden zakljuak o postojanju paralelne komande.

Zavrio sam reima, ak i da jeste bilo, vreme je to opovrglo.

I na kraju, kao uz put, pita me, koliko je utemeljna tvrdnja da je za moje postavljenje na
dunost naelnika obavetajnog odeljenja G SVK saglasnost dao RDB Srbije?
Sve sam u trenutku shavtio, i sadraje i autore i izvore informacija koje dobiva. Odgovorio
sam mu,
ta tvrdnja je vrlo utemeljena. Dali su usmenu saglasnost da mogu biti postavljen na tu
dunost i zbog toga imam velike probleme sa obavetajnom upravom G VJ.

Obeao je vru saradnju i razmenu podataka sa pukovnikom Raetom, naelnikom
bezbednosti u G SVK.
Skoro bez rei smo se rastali.

Ja sam sa Raetom imao vrlo korektne odnose, normalnu svakodnevnu razmenu informacija,
ali nismo razmenjivali informacije koje su se odnosile na kriminalnu ili neku drugu
nedozvoljenu delatnost. To nije bio moj delokrug rada, ve policije i organa bezbednosti, a
samim tim nisam ni inzistirao na takvim sadrajima.
Kasniji tok dogaaja e pokazati, da su organi bezbednosti bili ukljueni u razne aktivnosti po
nareenju komandanta G SVK, da je to raeno mimo volje i da su oni o tome izvetavali
Predsednika RSK gospodina Martia, ali je on bio nemoan da neto konkretno uradi.
Iz Beograda sam doputovao direktno na Slunj.
Zbog obaveza na Slunju morao sam nekoliko dana da provedem na poligonu, jer je bio fini
priprema za odravanje parade i zvanino proglaenje, da je Korpus specijalnih snaga
formiran i da se od tada sa njim treba raunati,

Vidovdan 1995. godine osvanuo je suncem okupan. Grad Slunj je bio pun vojske kao i
poligon u neposrednoj blizini grada. Slika je podseala na neka davna predratna vremena
kada su jedinice JNA dolazile na poligon radi obuke.
Iz svih krajeva Krajine i nekih delova Republike Srpske dolaze autobusi i automobili sa onima
kjoji ne ele da propuste paradu, koja e im na trenutak oterati sumorne misli i vratiti nadu
da e iz ovog pakla izai sreno.
Od ranih jutarnjih asova osea se velika ivost. Pored publike dolaze i TV ekipe iz Banja
Luke, Knina i Beograda. Radio reporteri lokalnih radio stanica, a meu njima i ekipa radio
Velika Kladua.
Niko od pozvanih gostiju ne dolazi, ve alju svoje izaslanike ime, kao da se distanciraju od
svega to se deava u Krajini.
Iz Republike Srpske ne dolazi pozvani Radovan Karadi i general Ratko Mladi, ve
delegacija koju predvodi general Manojlo Milovanovi, iz Srbije nema nikoga osim snimatelja
i novinara, iz Republike Zapadna Bosna dolazi naelnik taba NO erif Mustedanagi. U
trenutku njihovog dolaska priao sam da ih pozdravim i iskoristim priliku da se sklonim sa
sveane bine. Zajedniko slikanje ili bilo kakvo slikanje nije mi bilo potrebno.
Ceremonijalu se ne moe nai primedba. Sve je uvebavano pod budnim okom nekolicine
gardijskih oficira iz Beograda koje je predvodio kapetan I klase Borovanin ore. Sva
tehnika bezprekorno ista i ispravna, svi uesnici parade obueni i opremljeni kako se samo
moe zamisliti, strojevi izgled i poredak bez i najmanje primedbe.

Parada je protekla efektno sa mnogo aplauza okupljene publike, a zavrena je iskakanjem
padobranaca iz helikoptera to je kod mnogih izazvalo uzdahe.

Kada se sve zavrilo, priao sam generalu Mrkiu koji nije krio svoje dobro raspoloenje.
Ponudio mi je cigaretu i kae: Sad e mo im majku ......


Operacija MA

Nakon formiranja korpusa specijalnih snaga i parade, na aktivnosti se nije dugo ekalo. Ve
03.07.1995. godine na Petrovoj Gori odran je sastanak na kojem je komandant izneo
osnovnu zamisao, koja se u kratkim crtama sastojala od sledeih elemenata:

da se izvede napadna operacija na 5. korpus Armije BiH u tri etape,
vreme po etapama 7 10 dana
snage koje bi uestvovale u operaciji podeliti na dve operativne grupe sa oko 16.500 ljudi
od ega na snage NO Republike Zapadna bosna otpada 8.800 ljudi,
napad izvriti u dva osnovna pravca OG 1 pravcem ka Buimi, a OG 2 pravcem Trac
Cazin,
zatiena zona grada Bihaa se ne sme dirati,
sadejstvuju snage 1. kk VRS
avio podrka po posebnoj proceni i zahtevu,
dejstva podravati artiljerijskim i raketnim udarima.

Operacija nosi ime MA i poinje 15.07.1995. godine.

Pre njenog otpoinjanja bilo je neophodno uraditi niz drugih poslova, planova i stvoriti
pretpostavke da se moe poeti sa izvoenjem operacije.

Organ bezbednosti je dobio zadatak da saini Plan po snagama, sredstvima i metodama rada
na propagandnopsiholokom delovanju prema snagama 5. korpusa A BiH.

Meni je reena standardna reenica:Gledaj ta radi Hrvatska, da se ne bi uletelo u
aktivnosti sa muslimanima, a na drugim mestima ovi da nas razbiju.
To je lakonski izreeno kao da je Hrvatska tog asa mirovala. Gotovo da nije bilo dela fronta
gde se nije uoavala pojaana aktivnost, a na Dinari i pred Grahovom su se vodile borbe za
odbranu Bosanskog Grahova.

Na Baniji je bilo neophodno da se izvri dodatna mobilizacija, jer od raspoloivih snaga nije
mogue izdvojiti jedinicu ekvivalenta jedne brigade, koja bi se angaovala u napadnoj
operaciji.
U pred fazi ili prvoj fazi trebalo je stvoriti pretpostavke za napad na Cazin osnovnim pravcem
Johovica Bugar, a potom irenjem napada na komunikaciju Ratela Cazin ka Brekavici.
Zajedno sa pukovnikom Raetom otiao sam u Topusko i tu smo se sastali sa Zimonjom i
Krkoviem. Zimonja nas je informisao da se priprema veliki konvoj artikala hrane za Biha,
da su artikli zatrovani, da otrov nije smtronosan, ali da izaziva stomane probleme visokog
intenziteta ime se praktino sve jedinice eliminiu na frontu. Naglasio je da se radi o akciji o
kojoj malo ljudi zna, da su angaovani najpoverljiviji ljudi i da e ubacivanje hrane u Biha
biti realizovano preko ve poznatih vercera koji su te poslove odraivali vie puta.
Zavrio je reima, da bi itavu akciju trebalo krstiti ifrom ZAGULJIVAC i da se ta akcija
postavi u plan o propagandnopsiholokoj aktivnost u operaciji Ma

Nismo se dugo zadravali u Topuskom. Kako smo bili sa dva vozila, ja i Raeta smo razgovor
o toj akciji nastavili u Kninu kasno navee 06.07.1995. godine.

Ja sam otvoreno rekao Raeti, da se meni sve ovo ne svia, da sumnjam u dobre namere i
Zimonje i Krkovia, da se radi o istom vercu u kojeg je umean i Mrki i najverovatnije
pukovnik Krga iz Beograda, da je trovanje hrane samo legenda da se o tome ne pria, jer je i
suvie opasno, da je sve smiljeno uraeno i tano tempirano pred napad na Biha i da ja
neu u tome uestvovati ni po koju cenu. Raeta je samo gledao. Pita me:Smatra li ti da je
sve ovo nametaljka, da je i ef umean? Tada sam mu ispriao da sam bio kod generala
Dimitrijevia, da sam njemu sve opisao, da postojanje Obavetajnog centra Generaltaba VJ
nema veze sa obavetajnim angaovanjem, ve da je to smiljeno, da se odradi jedan ili dva
posla i da se akteri izgube.
Objasnio sam mu rodbinske i druge veze svih zainteresovanih i da se ovaj trenutak dugo
planirao i da je vrlo opasno javno oponirati bilo kome.
Mislim da se smrzao kad sam mu sve ispriao. Posebno kad je uo da o aktivnostima zna
general Dimitrijevi, naelnik UB VJ.

Bez obzira na sve to je znao Raeta je uradio Plan kontraobavetajnog obezbeenja
operacije MA1, a ne zaguljivac kako je Zimonja predloio i taj plan mu je svojim
potpisom odobrio komandant G SVK general Mile Mrki. Iz tog plana se jasno moe videti
da je Raeta znao sve o planiranoj akciji, po mestu Liko Petrovo Selo, po vremenu od 11
15.07.1995. godine po licima koja e biti ukljuena i sve drugo znaajno za izvrenje akcije.

Istovremeno sa ovim aktivnostima ja sam dobio obavetenje od direktora NP Plitvika jezera
Dr. Ilije Drakulia da e u vremenu od 12 14.07.1995. godine u Nacionalnom parku boraviti
delegacija EU, da e biti razliitih mogunosti da se sa njima kontaktira i pozvao me da se u
te dane tamo naem.

Nikakve kontakte sa Obavetajnim centrom iz Topuskog vie nisam imao. Na Plitvika jezera
sam doao u toku dana 13.07.1995. godine. Poslepodne sam proveo u hotelu Jezero u
razliitim kontaktima, a pred vee sam otiao do depadansa hotela Belvi u kojem se
nalazio detaman kontraobavetajne grupe iz Knina. Tamo je bio Raeta, a odmah iza mene
su stigli Zimonja, Krkovi i Nievi Nenad iz Gline. Tog asa je ve trebala da se zavri
isporuka u Biha, ali zbog intervencije jedinice u Likom Petrovom Selu do toga nije dolo.
Vreme za isporuku je prolongirano za jednu no, a sva vozila su po odobrenju pukovnika
Steve eve smetena u krug pilane u Bjelopolju.

Ponovo je Zimonja u vie navrata pokuavao da uzme moje vozilo i da se u njemu proveze
du puta Plitvice Drenik Liko Petrovo Selo Prijeboj Plitvice Nisam dozvolio niti da se
vozilo uzme niti ja da budem voza, a da neko ide uz mene.

Bilo mi je jasno da po svaku cenu pokuavaju da prikau kako sam umean u ovaj posao i za
to su traili mogunost bilo kakvog matrijalnog dokaza.


Iz svega to sam tada video, oni nisu mogli toksikoloki delovati na hranu, jedini problem je
bio to su namirnice veim delom bile sa isteklim rokom upotrebe i to su kao takve
predstavljale opasnost po zdravlje buduih konzumenata.
Prema svemu sudei i raniji konvoji hrane koje je odraivao Nievi bili su slinog ili istog
sadraja, a sa druge strane nije bilo reklamacija. Tada sam prvi put uo da se u Bihau moe
prodati sve osim cigareta sa imenom Srbija, koje muslimani nisu hteli da kupuju. Hrana
koja je nabavljana uglavnom na tritu Srbije, bila je bez ikakvog sanitarnog i veterinarskog
nadzora, skupljana sa vie mesta i onda transportovana u Bosnu i Hercegovinu, zavisno gde
su poslovi dogovoreni. Nijedna od sedam zatienih enklava nije imala uredno snabdevanje i
sve su bile prisiljene na trgovinu ili sa Hrvatskom ili sa Srbijom, odnosno Republikom
Srpskom ili Republikom Srpskom Krajinom. Znaajne koliine hrane prodavane su preko
predstavnika AP Zapadna Bosna i taj posao je bio tretiran kao legalan posao. U to vreme
radili su pojedini pogoni Agrokomerca, sirovina je podjednako nabavljana iz Srbije i
Hrvatske i iz inostranstva, a pretovar je vren u luci Rijeka i potom cestovnim transportom
prevoeno preko Hrvatske i Krajine u Veliku Kladuu. Mnoge firme iz Hrvatske su bile
ukljuene u te poslove, sirova kafa je dopremana u luku Rijeka, a potom u Veliku Kladuu,
koncentrati za instant supe, mesne kocke za poboljanje ukusa jelu, suvi kvasac nabavljani
su od Podravke iz Koprivnice.
Raeta je imao opirniji razgovor sa Nieviem i vidim da njihova komunikacija nesmetano
tee. Dok su njih dvojica razgovarala, izmeu mene Zimonje i Krkovia su poele da sevaju
varnice. Vidno neraspoloeni i ljuti na mene zapoeli su priu pitanjem, kome se ja to
dodvoravam, o emu mislim i emu se nadam? Ja sam se na to nasmejao, rekavi da ovog
asa nemam kud, ali im ovo bude gotovo, moj jedini cilj je da skinem uniformu, a posle
neka bude to biti mora. Znajui Zimonjine karijeristike elje, rekao sam da nee nikada
postati general i da iz vojske idem zbog takvih kao to je on. Uvreen, skoio je sa stolice i
izaao iz prostorije. Uz put je neto nerazgovetno psovao.

Krkovi me je gledao, okretao glavom i rekao, da greim i da nisam svestan kome se
zameram, da je Zimonja ovek sa mnogostrukim vezama u vojsci i van nje, da nije lo ovek,
ali da je i sam morao pristati na neto to inae ne podrava.
Nije dalje govorio, koliko je znao ili ne, nikada nisam saznao.

I pre ovih dogaaja bilo mi je potpuno jasno, da smo u proteklom vremenu postali neiji
potroni materijal, da je neko svoje prljave prste i igre hteo da dovri na naim imenima, jer i
onako vie nismo predstavljali nita.

Ovo je meni bio najvei indikator da je sve ovo predstava, da se stvari zavravaju na najgori
mogui nain i da u svemu tome stojim bespomoan i sebi i drugima. Ostala je samo potajna
nada, a kako ona poslednja umire, po prvi put sam se ponadao u neto imaginarno u neto
to e promeniti situaciju. Nisam se nadao da e ona biti promenjena u nau korist, nadao
sam se samo da e u itavom kolopletu zbivanja sve proi sa to manje rtava.
Po mnogim mestima u Krajini se izvode vebe evakuacije stanovnitva u sluaju veeg
napada neprijatelja, Milan Marti u pratnji generala Mrkia i eleketia obilaze mesta i kao
to su radili u Zapadnoj Slavoniji, uveravaju da se nee nita desiti, da je vojska sada jaa
nego ikada pre, da nas nee izneveriti ni Srbija ni Republika Srpska, lau da meunarodna
zajednica podrava legitimnu borbu Srba za osamostaljenje i sl. Naglaavaju, da je u

Beogradu postignut politiki konsenzus, da je Krajina deo Srbije, da u tom cilju nema
odstupanja i sl.
Na istoku Bosne otpoela je velika operacija napada na Srebrenicu i epu. Nemamo
podrobnijih informacija osim da jedinice VRS belee znaajne vojnike uspehe.

U takvim okolnostima otpoinje i operacija Ma u planirano vreme 15.07.1995. godine.
im je poela, nita nije ilo kako treba i kako je planirano. Nikakvog pomaka i uspeha na
tom delu nije bilo. Jedni krive za neuspeh pasivan odnos jedinica NO Zapadna Bosna, drugi
da TG9 koja napada sa prostora Banije nita ne radi i ne vee za sebe snage neprijatelja, pa
onda OG .1 i OG 2 ne mogu napredovati planiranim tempom, da jedinice 2. kk VRS ne
uestvuju u napadu na delove 5. korpusa A BiH i tako redom. Zapravo svako trai opravdanje
za svoje ponaanje , a ukupno ponaanje je vie nego zabrinjavajue i pretee.

Iz Republike Srpske stiu vesti o vojnoj pobedi na istoku zemlje i da su enklave u Srebrenici i
epi stavljene pod kontrolu VRS.

Dana 22.07.1995. godine iao sam u Plaki na proslavu Dana optine i Dana 70. brigade
Pre sveanosti sam se sastao sa komandantom brigade, pukovnikom Milanom Milivijeviem,
koji je na tu dunost postavljen pre mesec dana. On je u Krajini sa prekidima, a upoznali smo
se jo 1991. godine kada je bio komandant brigade na Udbini.
Svima nam je podeljen informativni list 70. peadijske brigade broj 1/95. To je bio prvi i
poslednji broj i jedine novine koje su tampane u Plakom tokom rata.

Dana 25.07.1995. godine otpoinje nastavak akcije SKOK na pravcu Livno Bosansko
Grahovo. Dva dana kasnije, 27.07.1995. godine HV u sadejstvu sa jedinicama HVO zauzimaju
Bosansko Grahovo i presecaju komunikaciju Knin Drvar. Ovakav razvoj situacije zahteva
hitnu intervenciju. Prekidaju se borbe u Cazinskoj Krajini i glavnina korpusa specijalnih snaga
prebacije se u Dalmaciju da sprei najgore pad Knina.
Osvajanjem Bosanskog Grahova HV i HVO nastavljaju dejstva delom snaga prema Drvaru, a
delom prema Kninu. Vre pritisak na nae snage koje se ne mogu nositi sa nadmonijim
neprijateljom. Borbe se postupno prenose prema Kninu, najvie na delu Crvene zemlje i
iznad Strmice.
Kod jednog dela stanovnitva primeuje se velika uurbanost i pokreti prema Lici sa
namerom da se Krajina napusti.


Nasluivanje Oluje

Dana 30.07.1995. godine zajedno sa generalom Duanom Lonarom upuen sam na
sastanak u Bosanski Petrovac po pozivu iz G VRS.
Doli smo u Bosanski Petrovac oko 10,00 asova, a sastanak je pomeren za 11,00 asova.
Svi smo se okupili u zgradi optine Bosanski Petrovac, iz Krajine General Lonar i ja, iz VRS
generali Mladi, Milovanovi, Tali, Keleevi, Ninkovi, Zec, Tomani, Gvero, Tolimir,
predsednici optina Banja Luka, Drvar, Bosanski Petrovac, Bosansko Grahovo, Srbobaran,
Mrkonji Grad, Klju, Sanski Most, komandanti brigada iz sastava 2. kk VRS i iz vrha drave
gospoa Biljana Plavi.

Dok smo ekali poetak sastanka voeni su meusobni razgovori o stanju i u Krajini i u
Republici Srpskoj. Posebnu panju privlaili su oni koji su prepriavali ta se deavalo oko
Srebrenice i epe.
Ja sam razgovarao sa generalom Keleeviem, Tomaniem i Lonarom. Uz nas je bio i
predsednik optine Banja Luka, gospodin Lali. Nae interesovanje bilo je fokusirano na
zbivanja oko Bosanskog Grahova i u Cazinskoj Krajini. Nekako najveu zabrinutost i najveu
istinu tom prilikom je izgovorio Lali kada je rekao: Ovi ako ovako nastave doi e i do
Banja Luke.
Tomani je sve to smatrao trenutnim stanjem koje e se narednih dana promeniti, jer je
Hrvatska dosta razvukla svoje snage, opisivao je i priseao se prologodinjeg napada
jedinica 5. korpusa koji su uspeli izai iz doline Une, ali su opet vraeni i samo ih je srea
spasila od konanog poraza. Niko niim nije odavao zabrinutost.

Prema zabelekama koje sam vodio dajem tok sastanka.
Sastanak poinje tano u 11,00 asova. Velika sala u zgradi optine Bosanski Petrovac.
Sastankom rukovodi general Ratko Mladi, komandant VRS.
U uvodnom delu sve prisutne informie o toku i rezultatima operacije na Srebrenicu i epu.
Detaljno opisuje pojedene dogaaje, herojsko ponaanje pojedinih boraca koji su ratovali i
ako su bili ranjeni prethodno. Nema rei o preteranoj upotrebi sile. Iznosi ocenu
komandanta Holandskog bataljona UN, koji smatra da je VRS izvela briljantnu vojnu
operaciju.
Prelazi na stanje u zapadnim delovima drave i kae, da je neprijatelj iskoristio trenutno
teino angaovanje VRS na istoku i da su izvrili agresiju na Republiku Srpsku, ali da e zbog
toga biti kanjeni.
Upozorava da se sve mora uiniti da se narod smiri, da se mora objasniti ta se deava, da se
raskrinkavaju oni koji ire lane i uznemirujue vesti o nekakvoj trgovini teritorijama i
masovnom preseljenju stanovnitva, da u tome niko iz Krajine i Republike Srpske ne
uestvuje, a pogotovu ne on. U tom kontekstu on govori o razornom delovanju pete kolone,
specijalnih slubi za propagandnopsiholoko ratovanje iz sastava NATO snaga.
Podvlai da se situacija mora vrlo brzo preokrenuti u nau korist inae e nastupiti ozbiljni
problemi.

U vezi uloge Srbije on je rekao da je doao konani trenutak kada se Srbija mora izjasniti, da
li hoe ratovati ili ne ili e svoj rat i dalje izvoditi pasuljem i makaronima, a mi glavama nae
dece.
Planiranje operacije nije potrebno. Zamisao je, da se front stabilizuje, da se na vie mesta
razvuku ustake snage, nanese udarac na najosetljivijim mestima, tako da za uvek
ustaetine nateramo da razmisle kada e se odluiti za rat sa Srbima.
Jedinice Drinskog, Istonobosanskog i Hercegovakog korpusa VRS e odmah krenuti u
napad dolinom r. Neretva ka Metkoviu i moru.

IKM G VRS u Drvaru.

IKM grupacije za napad ka Glamou u s. Milinita. Komandant grupacije general Tali,
pomonik general Ninkovi.
IKM grupacije za napad prema Bosanskom Grahovu u s. Resanovci, komandant grupacije
pukovnik Kukobat, naelnik taba 2. kk.

Zona ratnih dejstava juno od linije Krupa na Uni Banja Luka ukljuno Vlai repetitor.
Zadatak: Osloboditi Bosansko Grahovo i Glamo i izbiti na liniju iz 1992. godine
s. Hrvace Kupres.
Avijacijom dejstvovati sa aerodroma Udbina, a po potrebi i sa aerodroma Mahovljani.
Operacija nosi naziv VAGANJ95.

Sve informacije o izvoenju operacije staviti pod kontrolu i zatvoriti. Lino komandant
daje odobrenje o sadrajima koji idu u javnost.

Nareena je mobilizacija celokupnog stanovnitva ukljuujui muslimane i hrvate za koje je
bilo predvieno angaovanje na zadacima radne obaveze.
Sve konvoje u Biha staviti pod kontrolu. Zabraniti ulazak u Biha svim zaposlenim u
meunarodnim organizacijama.
Zabranjuje se iseljavanje stanovnitva iz Republike Srpske Krajine.

Zahtev G SVK: 2. Gardijska brigada iz korpusa specijalnih snaga da bude u rezervi snagama
koje napadaju pravcem Grahovo Livno.

Nakon sastanka svi zajedno smo trebali da idemo na ruak u Drvar, ali smo Lonar i ja to
odbili pravdajui se nedostatkom vremena.

Da bi se vratili u Knin morali smo ii na Martin Brod, a potom na komunikaciju Donji Lapac
Srb i dalje do Knina. Tokom vonje do Martin Broda razgovarao sam sa generalom Lonarom
o pojedinim detaljima sa sastanka u Bosanskom Petrovcu i rekao:

da ova operacija nee otpoeti najmanje za 10 dana i da je to za nas iz Krajine pogubno,
da mi se pojedini delovi izlaganja generala Mladia ne sviaju, a posebno ne:
a) nipodatavanje mesta i uloge RSK i njene vojske, posebno kada je govorio o napadima na
Cazinsku Krajinu, odnosu sa AP Zapadna Bosna, kao da smo mi sami napadali bez njih i ta su
to oni valjano napravili na tom delu fronta. Istina je da je dosta dugo G SVK izbegavao
sukobe sa 5. korpusom, ali je to bilo zbog nemogunosti da se angaujemo na dva fronta.,

b) sve ono to je govorio o ponaanju Srbije. Podsetio sam Lonara da sam u vie navrata
sluao generala Mladia tokom ovog rata i da se nikada tako nije izjanjavao, da je oigledno
i ljut i razoaran i da to nije dobar signal,
c) u opisima dogaaja oko Srebrenice i epe general Mladi je neskriveno favorizovao
vlastitu linost i ulogu, koja najverovatnije nije sporna, ali nije lepo sluati kada ovek sam
sebe hvali. To bi trebalo ostaviti nekom sa strane.

General Lonar se sa svim to sam rekao sloio i dodao, da e bahato ponaanje politikog i
vojnog vrha iz Republike Srpske doi nas u Krajini glave i umesto da se ujedinjujemo i
meusobno pomaemo mi moemo postati rtve sopstvenih apetita.

Nisam znao ili sam prevideo da su Radovan Karadi i Milan Marti bili u Bosanskom
Grahovu dan pre nego to e ga Hrvatska vojska osvojiti. Priali su pred ono malo okupljenih
ljudi kao da nisu normalni, kao da su se bunike najeli i onako poludjeli priaju okupljenima o
nekakovoj pobedi i novim srenim vremenima koja dolaze, pa me Lonar svojom priom
podseti na taj dogaaj.
Pored ovog nije dobro procenjena naa mogunost u angaovanju na pruanju pomoi
Fikretu Abdiu u stvaranju njegove drave, a mi sami svoju ne moemo sauvati. Zakljuio je
reima: Evo, videe da e biti da smo muslimanima napravili dravu, a sopstvenu izgubili.
U Knin smo stigli kasno posle podne i imali smo dovoljno vremena da se pripremimo za
referisanje koje je bilo zakazano za 19,00 asova kod komandanta G SVK.
Na sastanku kolegija komandanta izneo sam procenu sledee sadrine:

Ostvarenim dosadanjim uspehom HV je stvorila realne i povoljne uslove za nastavak
ofanzivnih dejstava na pravcima:

Bosansko Grahovo Strmica Knin,
Bosansko Grahovo Drvar i dalje,
Glamo ipovo Jajce.

Cenim da je neprijatelj najverovatnije, uvoenjem sveih snaga, ije je dovoenje u toku,
nastaviti dejstva prema Strmici i Drvaru i omoguiti uvoenje snaga na pravcu Gospi
Graac Strmica i tako dovesti nae snage u Dalmaciji u okruenje.
Pritisak neprijatelja treba oekivati i na ostalim delovima likog, kordunakog i banijskog
fronta.
Pokretanjem 7. korpusa A BiH na kupreko ipovskom pravcu najverovatnije e podstai
aktivnosti 5. korpusa iz doline Une, pa to uz sve napred izneto, potpuno e kompromitovati
odbranu Knina to e se osetiti i na ostalim delovima fronta.
Aktivnosti neprijatelja treba oekivati svaki dan, a najkasnije za pet dana.
Ova procena u pisanoj formi i radna karta kao sastavni njen deo, predati su generalu
Mrkiu posle sastanka. On je isto vee zajedno sa ministrom odbrane Milanom uputom
bio na sastanku Vrhovnog saveta odbrane, izneo ovu procenu i ona je prihvaena bez
primedbi.


Nikakv zahtev za dopunu ili korekciju procene nisam dobio. Ona je bila dopuna prethodnih
procena koje su redovno dostavljane svaki dan na adrese:

predsedniku RSK
predsedniku Vlade RSK,
ministru odbrane u Vladi RSK,
ministru unutranjih poslova u Vladi RSK,
komandantu G SVK, i
naelniku taba G SVK.

Naredni dan 31.07.1995. godine protekao je u isekivanju informacija sa fronta koje bi
makar malo dale optimizma i vratile poljuljani moral i depresiju u kojem se naao najvei
deo stanovnitva.
Iseljavanje iz raznih mesta u Krajini poprima razmere stihije. Vie se niko od nikog ne krije,
javno se meusobno pozivaju da krenu u zbjegove u pravcu Republike Srpske ili na njenu
teritoriju. Na moguim prelazima preko Une izbeglice zaustavljaju patrole Vojne policije VRS
i ne dozvoljavaju ulazak u Republiku Srpsku. Deavaju se nemile scene sa fizikim
obraunima i pretnjama orujem. Posebno je napeto na mostu izmeu Dvora na Uni i Novog
Grada koji je ostao jedini pravi prelaz. Izlazak kod Ripa je osetljiv, a kod Martin Broda
nedovoljno ureen za nesmetani prelazak motornih vozila, posebno onih vee nosivosti.
Iz Republike Srpske dobijamo informacije da snage HV i HVO neprekidno gaaju Drvar i sela
oko Drvara, te da je situacija na rubu kontrolisane.

Dana 01.08.1995. godine, ponovo general Lonar i ja idemo u G VRS koji se nalazi na
prevoju Otrelj gde je i komandno mesto 2. kk VRS.

Na sastanku nita novo. Mi imamo zahtev ili molbu, da jedinice VRS krenu to pre u napad,
ali takav zahtev ne moe biti prihaven iz razloga to su jedinice u fazi dovoenja, nemaju
dovoljne koliine goriva, nemaju municije pojedinih kalibara za artiljerijska orua i dr.
Vidi se da je planirana operacija Vaganj 95 nerealna i da nee nita promeniti niti u
nau, niti u korist Republike Srpske.
Jasno je da nam se stee oma oko glave.

Taj dan vidim masovno iseljavanje iz raznih mesta u Republici Srpskoj. Nepregledne kolone
motornih i zaprenih vozila, krupne i sitne stoke, staraca, ena i dece iz pravca Drvara idu ka
Bosanskom Petrovcu. Na krivini puta Drvar Bosanski Petrovac, gde se odvaja put za Martin
Brod, vie od jednog sata sam bio zarobljen velikiom stadom ovaca koje su putem prolazile.
Nije mi jasno ko je ove ljude pokrenuo, kuda oni idu? Nama iz Krajine dre predavanja da ne
vladamo situacijom, da nam stanovnitvo naputa teritoriju, a ovi, ko su oni i iju teritoriju
oni naputaju? Iz Krajine nisu, jer se tim putem vie iz Krajine ne moe ii, palo je Grahovo i
sva ostala mesta oko njega, sve do pred Drvar, a njega neprijatelj gaa svaki dan. Polako i
dozirano, samo da se napravi panika.
Dan pre na Drvar je palo 8 artiljerijskih projektila, poginuo je jedan starac. Da li to moe biti
razlog ovakvom ponaanju? Mislim da ne, i da je neto drugo u pitanju.


Dok vozim prema Martin Brodu, Lonar je primetio da sam odsutan. Pita me o emu
razmiljam i ja mu govorim:Razmiljam o tajnim sastancima Karadia i njegovih saradnika
sa Hrvatima jo u prolee 1995. godine, pre pada Zapadne Slavonije. Brine me uloga Milana
Martia u svemu tome, jer je i on bio tamo. Brine me, a ne nalazim odgovor, zato general
Mladi trai sastanak sa generalom Atifom Dudakoviem, komandantom 5. k A BiH, na
pamet mi pada jo stotine drugih situacija, a ni za jednu nemam odgovor. Svakog dana, ove
etri godine, sluam o izdaji, prevari, prodaji i ko zna emu sve ne, i uporno sam se borio
protiv takvih pomisli, da neko na nama eli loe. Sada kada vidim sve ovo i kada oseam da
se svemu blii kraj i sam poinjem da sumnjam. Nikoga poimenino ne mogu da prozovem, a
kolektivna odgovornost je bila primerena samo nekim vremenima koja su ve daleko iza nas.
Ne mogu da pomognem ni sebi ni drugima.
U toj prii smo stigli u Martin Brod. Ruali smo u jednoj kafani. Dok smo jeli, priao nam je
ovek i meni se obratio imenom. Poto smo se pozdravili on me pozva napolje. Gledao sam
ga i inilo mi se da ga nikada ranije nisam video, ali sam poao za njim napolje. Odveo me je
na obalu Une gde voda pravi mali rt. Od huka slapova jedva da se ujemo. Pokazuije mi
livadu koja se jednim delom oslanja na obalu, a drugom ide ka naselju. Kae:Kada se sve
ovo zavri, ova livada je tvoja. Znam koliko voli prirodu, ribolov i hvatanje rakova. To sve
ima ovde. Priao mi je da smo se videli na Plitvicama na dan kada je 1993. godine Vlado
Deli doneo tri rena raka, koje je naao u jezeru Burgeti. On je bio sa dobrovoljcima koje je
predvodio Rade iptar i doli su sa Svilaje na Plitvice.
U kafani smo popili pie za sreu i njemu i meni, ali se vie nikada nismo sreli.
Meni je ovaj dogaaj osveio dan i sa velikom radou sam sve prepiao generalu Lonaru.
Kae on u ali: Vidi da se isplati ratovati.

Referisanje u komandi je kratko. Uglavnom konstatujemo ve poznate stvari. Komandant
nam saoptava da je jedna naa delegacija otputovala u enevu u nameri da se sa
Hrvatskom pronae reenje za nastalu situaciju

Ponovno referisanje je 02.08.1995. godine u 08,00 asova.
Na tom sastanku sam rekao, da sve do sada to sam izneo u procenama ostaje i da je
procena temeljena na oko 75% verovatnoe, a sada sam 100% ubeen da e nas Hrvatska
napasti 04.08.1995. godine u jutarnjim asovima i to potkrepio sledeim injenicama:

na prostoru Hrvatske i dela Bosne i Hercegovine sa veinskim hrvatskim stanovnitvom
izvrena je mobilizacija.,
Hrvatska sada ima ratnu armiju koja se kree izmeu 150 200 hiljada vojnika i ostalog
osoblja. Od tog broja oko 150 hiljada je angaovano neposredno na frontu,
trenutni operativni razvoj jedinica HV i HVO, a potom i 5. i 7. korpusa A BiH, govori da su u
povoljnijem poloaju u odnosu na SVK i VRS,
jedinice VRS su iscrpljene u borbama oko Srebrenice i epe, nisu u mogunosti brze
transformacije u jedinice visoke borbene spremnosti i plan operacije Vaganj95 za nas
nee doneti nita pozitivno,
vie izvora nas upozorava sasvim konkretnim podacima da e napad HV uslediti u ranim
jutarnjim asovima 04.08.1995. godine,
pregovori koji su dogovoreni u enevi nee dati nikakve rezultate. Prema raspoloivim
informacijama, Glavni stoer HV je naredio da dananji dan bude dan odmora za vojnike i
cenim da je to odmor pre velikih fizikih i psihikih napora.

Vie operativnih izvora nas je upozoravalo da su pregovori u enevi maska i navodni
poslednji pokuaj mirnog reenja krize u Hrvatskoj, unapred osueni na propast, jer SAD i SR
Nemaka podravaju Hrvatsku u nastojanju da ratom rei pitanje Krajine. Oni su uz to veoma
ohrabreni dosadanjim uspesima u ratovanju protiv SVK, a posebno uspehom u Zapadnoj
Slavoniji, pa je iluzorno oekivati bilo kakav njihov ustupak u korist Krajine.

Posle iznete procene bilo je niz dodatnih pitanja, koja su se odnosila na informacije o
brojnom stanju ratne armije, mobilizaciji, odmoru vojnika koji je odobren taj dan. Na svako
od njih sam dao obrazloenje
General Mrki je traio da obrazloim glavne pravce udara HV na osnovu svih pokazatelja
koje sam imao.
Odgovorio sam:
Neprijatelj e jakim snagama udariti na Baniju i Kordun. Pravac Sunja Kostajnica ukljuno
Petrinja ugroava prelaz u Dvoru na Uni. Preko r. Korana i r. Kupa na Kordun.
Udar e biti veoma jak i estok, jer je komandant te severne grupacije generalbojnik Ivan
Basarac, koji e na taj nain nastojati opravdati epitet heroja domovinskogh rata.

Osloncem na snage koje su ovladale Dinarom, osvojile Bosansko Grahovo i zatvorile izlaz iz
kninske doline, neprijatelj e svom estinom udariti na Knin kojeg smatra simbolom i
sinonimom pobune jo iz 1990. godine. Tome u prilog ide i podatak da je armijska
artiljerijska grupa rasporeena na potezu od Bosanskog Grahova do Crnog luga tokom
prethodne noi ojaana sa jo jednim divizionom i da e ona najverovatnije dejstvovati po
Kninu.
Nakon ovih dopuna sve je prihvaeno bez primedbi.
U ostatku dana nita se nije deavalo. iveli smo u isekivanju prvih vesti iz eneve, potajno
se nadajui da e sve krenuti nekim drugim, povoljnijim, tokom i da e se ova agonija zavriti
bez velikih i krvavih borbi. Razmiljao sam ta bi se moglo jo uraditi, da li ima neko ko bi
mogao da se pokrene i da promeni ovu situaciju. Mnogi koji su u Krajinu doli sa generalom
Mrkiem vie nisu tu. Uzeli su odmore. Posle parade i prvih borbenih dejstava na Cazinsku
Krajinu otili su na odmore. I da su tu, nita ne bi mogli da okrenu u nau korist.

Narednog dana o3.o8.1995. godine, oseao sam veliku rezignaciju i umor. Otiao sam kod
generala Lonara i rekao mu:Duane, uinio sam sve to sam mogao. Ovo je moj
maksimum. Ja vie nemam ta da dodam niti oduzmem. Ostaje mi da uzmem puku i
pridruim se borcima na prvoj liniji odbrane, moda jo tu mogu da pomognem.

On me gleda i onako pomalo sa nevericom pita, da li sam stvarno ubeen da e HV sutra
napasti. Odgovorio sam, da ne samo to verujem u to, nego sam potpuno siguran i samo
neko udo to moe da sprei. Nastavio sam da priam o mobilizaciji u Hrvatskoj o 100 hiljada
ljudi koji su dodatno stavljeni pod oruje, kako sad da ih ne upotrebi i da sve govori da su se
odluili za primenu radikalne varijante u reavanju krize. Ukazao sam mu na niz sitnih
detalja koji idu tome u prilog.
Po prvi put, zvanina politika u Hrvatskoj ne jadikuje zbog propale turistike sezone to je
indikator odlunosti, da je 01.08. Tuman imao sastanak sa svim ambasadorima koji su
akreditovani u Zagrebu i da im je najverovatnije dao obrazloenje svog postupka, a iz
Beograda je sutra dan pristigla informacija da je na tom sastanku Tuman jasno i glasno

saoptio da napada Krajinu i da vie nema nikakve mogunosti za odlaganje i eventualno
pregovaranje osim jednog: mirna reintegracija u ustavnopravni poredak Hrvatske. Takav
ultimatum Srbi nee da prihvate i onda ostaje samo oruje.
Zakljuio sam reima:Bolje da to bude sutra nego da se ova agonija prolongira, nita se ne
moe promeniti.
Mada je moja izjava delovala maloduno i oportuno, ja sam verovao u snagu nae odbrane.
Stalno sam ponavljao, ali ne samo ja, da je za nas presudno prvih 2 3 dana uspene
odbrane, da odbrana izdri prve talase napada, a kasnije e sve ii mnogo lake.
Snagama neprijatelja ne sme se dozvoliti prodor u unutranjost teritorije zemlje, rasecanje i
spajanje snaga na pojedinim pravcima. To je bilo jasno svakom od komandanta do vojnika sa
pukom koji je ekao u rovu.

Ja sam dobro znao loe navike jednog dela komandanata i najodgovornijih stareina, da daju
nepotpune i lane podatke o stanju u jedinicama, da uveliavaju stanje borbene gotovosti,
da galame o svojoj snazi, a galamom su terali strah koji ih je obuzimao. Klasnije e se to
obistiniti.
Komandant 9. mtbr iz Graaca, pukovnik Kordi Jovo, prvi je poklekao i kompromitovanjem
odbrane njegove brigade dovedena je u pitanje komunikacija Knin Graac Korenica, da je
naelnik taba kninskog korpusa, potpukovnik Radi, bio potpuno van zbivanja i da ga
general Kovaevi Slobodan uopte nije obavestio o vremenu napada HV, pa se Radi naao
zateen zbivanjima oko sebe.
Komandant 18. brigade, je uao u zonu razdvajanja na liniji Teslingrad s. anak i nije uspeo
urediti poloaje za odbranu niti priviknuti borce na novi ambijent, kojeg su oni znali samo po
priama izviaa.
Takvim ponaanjem znaajno je oslabljena odbrana. Ponaanje ovih i jo mnogih drugih bilo
je poznato komandovanju, ali se nije nita preduzimalo, tavie, davana je podrka takvom
ponaanju koje je predstavljano na rubu herojskog, a zapravo je bila najobinija izmiljotina..

Kako je dan odmicao tako je bilo sve vie informacija koje su stizale sa raznih strana i sve su
govorile da Hrvatska sutra napada na Krajinu. Uz informacije koje su govorile o napadu
stizala su i upozorenja, da se suzdrimo od upotrebe vatre prema neprijatelju i da e to biti
na adut i sl.

Prvo upozorenje je poslao Naelnik Uprave bezbednosti G VJ, general Aco Dimitrijevi, ali
to upozorenje nije prihavaeno.
U tenutku kada je telegram sa upozorenjem stigao, ve su voene prave borbe u zonama
odbrane 70. brigade 15. korpusa; 11. brigade 21. korpusa; 24. brigade 39. korpusa, a
artiljerija je dejstvovala i na drugim mestima.

Drugo upozorenje je stiglo od Naelnika Obavetajne uprave G VJ, pukovnika Branka Krge,
koji je definitivno potvrdio informaciju o napadu HV i takoer traio suzdranost do krajnjih
granica. Ovo je ignorisano i ocenjeno kao jo jedna supozicija iz Beograda.
S tim u vezi, meni je bilo jasno, da ni moje informacije nisu primljene sa sigurnou i
odobravanjem, ali nisu ni odbaene, neka se nau za svaki sluaj!


Navee u 20,00 asova kod komandanta na redovnom referisanju rekao sam:Oni dolaze u
jutro u 05,00 asova i pokazao upravo takav sadraj kojeg sam primio u 19,10 asova iz
inostranstva.

U 21,00 asova odrao sam sastanak sa svim zaposlenim u Odeljenju za obavetajne poslove
G SVK. Odao sam im priznanje za sav uloeni trud i napore koje su podneli tokom itavog
ovog vremena. Popili smo kafu i rekao sam im da svi idu kuama osim Milana Lonara iz
odseka za EI I PED i dve daktilografkinje.
Nisu odlazili, pa sam rekao da sam ja noas deurni i ako to ne treba da budem, ali neu da
propustim trenutak napada i sebe proverim u poslu. Na kraju sam im rekao, da ako sutra u
jutro dou na posao u 07,00, a ne otpone napad imaju pravo da me ignoriu i smatraju da
im vie nisam pretpostavljeni. Bio sam spreman da izvrim to obeanje. Neto posle 22,00
asova svi su se razili.
Sve veze su bile usmerene u odeljenje, sve jedinice EI zadejstvovane u punom sastavu.


Opis noi 03. /04. 08. 1995. godine dajem po hronolokom redu dogaaja i
tanom vremenu.

22,30 asova javlja mi se oficir UN, saradnik Zora i kae:Lino sam video i izbrojao 11
tenkova u selu Sia na granici gde naftovod iz Hrvatske ulazi na teritoriju Krajine. Nalaze se u
borbenom poretku.,
22,45 obraenu informaciju telegramom prosleujem u komandu 21. korpusa.
Informaciju je primio zastavnik Pero Bunjevevi, sekretar komandanta korpusa.
Istovetan sadraj upuujem na IKM u Slunj.
23,00 asova iz Beograda me zove pukovnik Krga i moli da obezbedim jedno
vozilo za etvoralanu porodicu iz Knina koja hitno mora u Beograd. Odreujem
vozaa i vozilo i shvatam prave razloge njihovog odlaska.
23,30 asova pozivam komandante brigada 7. korpusa redosledom.

1. Kapetana Popovi Nemanju u Vrliku. Izvetava me da je situacija napeta, ali se nita ne
deava. Upozoravam da na spoj sa 75. brigadom na Svilaji i da pazi na levu obali Perukog
jezera, Bravev dolac je vrlo osetljiv, a od Maljkova mogu tenkovi. Sve prihvata i zahvaljuje
mi. Klae da e se vrsto drati.

2. Kapetana Paravinju u Obrovac, komandanta 4. lake brigade. Raduje se to brinem o
njemu. Razgovaramo o Velebitu koji i njega brine, ali se nada da e sve biti kako treba.
Za pravac od sela Jasenica tvrdi da neprijatelj ne moe proi.

3. Pukovnika Davidovi Vladimira, komandanta 75. brigade u Drniu. On je odluan. Kaem
mu da registrujemo podilaenje neprijatelja na prednjem kraju i da bude oprezan.
Ve je pono.
4. Ve nekoliko puta me poziva general Lonar da se informie o stanju na frontu. Nalazi se
na odmoru, ali je vrlo napet i sav u isekivanju.Pozivam naelnika taba 18. k u Korenicu.
Pukovnik akovi je dobrog raspoloenja. Razgovaramo o Velebitu, prednjem kraju 18.
brigade, delu fronta prema 5. muslimanskom korpusu. Nigde nije lako, ali se nada da e
izdrati. Pitam ta se deava u zoni 70.pbr u Plakom i on mi odgovara, da e se ustae loe
provesti u okraju sa ovom brigadom.
5. Veza sa komandom 39. k je vrlo loa i odustao sam od galame, jer se i onako ne moemo
sporazumeti.
6. Oko 02,00 asova kod mene dolazi pukovnik Tihomir Alavanja, rukovodei stareina
deurnog tima i kae, da je upravo primio poruku od neidentifikovanog pripadnika UN da
napad poinje u 05,00 asova i da budemo oprezni. Alavanja mi je rekao da preduzima mere
u skladu sa primljenom informacijom.
7. Do 03,20 asova obavestio sam sve jedinice o tanom vremenu napada po poslednji put.
Odmah zatim pozvao sam generala Lonara i rekao mu da bi bilo dobro da doe u komandu.
Doao je odmah.
8. 04,00 asova oruane arke su na sve strane. Na nekim mestima se ve vode borbe.
Eho puane paljbe odjekuje dolinom.


Tano u 05,00 asova stravian artiljerijskoraketni udar po Kninu. Prvi ciljevi su zgrada G
SVK i ui centar grada, kasarna i tvrava. Kasnije je vatra preneta po itavom gradu, bez
selekcije ciljeva.
Dok silazim u podrum, po hodnicima su isprevrtane stolice, stojee velike pepeljare i sve
drugo to se tu nalo. Projektili su padali u dvorite zgrade, pa se u samoj zgradi oseao
veliki pritisak detonacija, sva dvorina stakla su popucala. U trenutku dok ulazim u podrum u
operativnom centru komandant 44. raketne baze izdaje nareenje i nae rakete su lansirane
u 05,05 asova.
Posle dvadesetak minuta artiljerijski napad jenjava, ali ne prestaje. Uglavnom se uje dejstvo
viecevnih bacaa raketa koji prave buku, ali manju tetu.
Poinju pristizati i prve informacije o rtvama artiljerijskog gaanja Knina. Du glavne ulice u
Kninu od mosta na r. Krka do izlaska prema Golubiu registrovano je jedanaest pogoenih
stanovnika, jo uvek se ne zna koliko je poginulo, a koliko je ranjeno. Pristiu i informacije,
da je neprijatelj praktino gaao itav grad, da nema dela grada u kojem nije pala koja
granata ili raketa. Tvrava je bila osnovni orjentir za gaanje zgrade komande i rezidencije
Predsednika RSK koji su se nalazili u podnoju tvrave. Kua u kojoj sam ja stanovao je
pogoena. Pokuavam interfonom da dobijem Ivani Ostoju ili njegovu suprugu Anu koji su
radili kod mene, ali se niko ne javlja. Verovatno su pobegli sa prvom kanonadom.
Polagano odmie dan. Pokuavamo stupiti u vezu sa vie izvora da bi videli razvoj dogaaja.
Veze su jo uvek dobre i u funkciji, ali se malo ko javlja na pozive.
Poinju da pristiu izvetaji iz komandi i ni jedan od njih ne zabrinjava svojim sadrajem.
tavie, stie se utisak da se sasvim dobro drimo, da na nekim delovima fronta, gde je HV
imala slabije snage, imamo inicijativu.
Prema tim izvetajima, uspeno su odbijeni napadi na pravcima:

s. Brlog Drenov Klanac Glavace,
Pakovo selo Drni,
Teslingrad se dri dobro i javljaju da su preli prugu smrti,
Kod Petrinje i Sunje jedinice 39. korpusa imaju dobre rezultate u odbrani,
Na Dinari je stanje vrlo ozbiljno, ali ne i kritino,
Na Velebitu oko Alana se neto ozbiljno deava, ali nemamo vezu sa tim delom.
Vrlo je neizvesno kako e se odvijati situacija iz pravca Bosanskog Grahova. Nae jedinice u
Strmici za sada dre stanje pod kontrolom i ne dozvoljavaju neprijatelju da iz tog pravca jae
ugrozi Knin,
Na prilazima Obrovcu vode se velike borbe i naa odbrana odoleva,
Benkovaka brigada se dobro dri i za sada nema ugroenih delova,
Sa Korduna stiu takoer ohrabrujui izvetaji.
Na svim delovima vlada smopouzdanje i odlunost. Nema ni jednog traga malodunosti i
poputanju.

Na osnovu svih primljenih informacija, stanje pre podne je bilo jednako kao i toliko puta pre
toga kada je Hrvatska atakovala na teritoriju Republike Srpske Krajine. Ovaj put je bila razlika
u tome, to se nije najjasnije uoavalo teite. Podjednako su napadali duinom celog fronta
i to je potvrivalo raniju procenu da na svim delovima ele uspeh u konanom slamanju
otpora SVK.
U Kninu je ve prilino uzavrela situacija. Ima dosta onih koji ele da ga napuste i mnogi ve
naputaju. Hrvatska artiljerija pokuava da gaa deo komunikacije koja iz Knina ide ka

Paanima i dalje prema Graacu. elja za odlaskom u zbeg podstaknuta je i injenicom da su
projektili iz artiljerijskog orua HV znatno vie pogaali civilne ciljeve nego vojne. Priinjena
je znaajna matrijalna teta, ali niko ne zna kolika je, niti ima mogunosti da se procena vri.

Iz Beograda me zove kapetan Dragan. Pita da mu preciznije objasnim ta se deava u Kninu i
Krajini, da su informacije u Beogradu oskudne i nejasne. Kaem mu da je izvren napad na
itavu Krajinu, da trenutno stanje nije loe, ali da nam vie ne moe pomoi. On trai
mogunost da se vrati u Knin i ja ga uveravam da je to sada gotovo nemogue.

To to nismo znali ta se deava na Velebitu, postalo je jasno oko 14,00 asova. Dobili smo
informaciju da je HV ula u selo Sveti Rok, a potom i u Lovinac. Graaka brigada je, udarom
s boka, preseena. Sada je ugroen Graac, put Knin Korenica i jo mnogo ta drugog.

Neko iri informacije, koje stiu ko zna od kud, da jedinice 11. korpusa u Istonoj Slavoniji
imaju znaajnog uspeha u napadu na Osijek i Vinkovce. uju se kombinacije, da je Osijek
novi glavni grad Krajine umesto Knina i sl.

U vremenu od 14,00 do 17,00 asova mnogo toga se kvari. Zapravo stiu izvetaji iz kojih je
jasno, da oni prethodni izvetaji nisu bili napisani na osnovu injenica ve pogaanja i elja,
i, sada od jednom, situacija je mnogo loija od oekivane. Ona je bila loa i pre samo to o
tome nismo znali nita.
U 17,00 asova komandant G SVK je predloio Predsedniku RSK gospodinu Martiu, da
donese naredbu o povlaenju stanovnitva na bezbednije prostore (ne navodi se koje).
Kod mene dolazi general Lonar i pita, da li moemo zajedno do Teslingrada, jer mu se tamo
nalazi sin. Zbog umora ne mogu da vozim i odreujem pratnju sa kojom je otiao.
Vie nemamo informacija ta se tamo deava, nemamo informacija da li se moe proi
pored Graaca i polagano ostajemo odseeni od glavnine vojske. Samo povremeno
uspevamo s nekim da dobijemo vezu.
Za 20,00 asova svi komandanti brigada 7. korpusa su pozvani na referisanje u G SVK, a ne
u komandu korpusa. Do tog vremena napisana je naredba o evakuaciji stanovnitva, koju je
potpisao Milan Marti.
Primam informaciju da je na r. Una veliko zaguenje, jer Vojna policija VRS ne dozvoljava
prelazak U Republiku Srpsku. To je tog asa bila jedina valjana i sprovodiva taka operacije
Vaganj95 da se ne dozvoli prelazak civila iz Republike Srpske Krajine u Republiku Srpsku.
Iz Republike Srpske nema nikakvih informacija da njihova vojska moe udarima po HV i HVO
umanjiti pritisak na Krajinu. Da je planirana operacija poela istog asa kada i napad HV na
Krajinu bilo bi mnogo drugaije. Uspeli smo da primimo informaciju, da su jedinice 5.
muslimanskog korpusa krenule u napad i na Krajinu i na Republiku Srpsku.
Posebno ugroavaju izlazak sa Korduna i Banije prema Dvoru na Uni, ali po svemu sudei
teite napada je na jedinice NO AP Zapadna Bosna.
U 20,00 asova poinje zakazani sastanak. Prisutni su svi komandanti brigada osim iz Vrlike.
Tamo je odbrana probijena.

Komandanti brigada nemaju ta da kau. Situacija je krajnje kritina i stanje loe.
Sastanak zavravamo oko 21,00 asova saoptavanjem naredbe da G SVK naputa Knin i
odlazi na IKM u Srb.

Iz Knina sam Krenuo neto oko 23,30 asova. Mnogi su ve otili, a neki se jo spremaju.
Na parkingu komande ima dosta oteenih vozila, gume, rezervoari za gorivo, stakla. Moje
vozilo nije oteeno, ali kad sam otvorio vrata nita nije na svom mestu. Posipadale
pepeljare, unutranje svetlo visi, deo plastike napred ispao iz leita i tako, ali vozilo pali i u
funkciji je. Ja i Lonar kreemo zajedno. Pazim da po ulicama kojim se vozimo ne nagazim
kakav metal ili drugo, da ne bi probili gume. Dolazimo do mosta na r. Butinica. Pored nas
kreu se i drugi, nema velike guve, ali se svi utrkuju da to pre napuste Knin. Vozimo se
prema Paanima, iznad Vrela Zrmanje prema Popini i Srbu. Sustiemo i prestiemo manje
kolone izbeglica. to se vie pribliavamo Srbu guva je vea. U noi bez svetala sve to deluje
sablasno. U Srb ulazimo tekom mukom. Ve je prolo 03,00 asova 05.08.1995. godine. U
centru mesta su tabna kola koja ukazuju da bi tu trebala da bude komanda, ali tu nema
organizovanog rada, samo po neko ue ili izae i svi su u urbi. Mnogi su ve polegali na
topli asfalt, starije osobe, ene i deca. Sa vozilom se ne moe dalje. Parkiramo se i ekamo.
Izlazim iz vozila i osmatram da li ima ikakva mogunost da proemo do Suvaje, ali od tog
posla nema nita. Kompletan put je zauzet, skoro da se ni peice ne moe dalje.
Ovo je drugi dan bez hrane i cigareta. Nisam se ni setio toga, da mi nisu nestale cigarete.
Nisam spavao gotovo 50 sati, neobrijan, znojav i umoran, ali san mi ne dolazi na oi.
Ne mogu da se oslobodim crnih misli koje su me obuzele od poetka napada. Sve mislim, da
li se ovo moglo izbei, ko je za sve to kriv, ko je ovaj narod toliko obmanjivao i manipulisao
njihovim oseanjima, da oni sada povaljani po asfaltu i ko zna kuda jo, ne znaju ta im
sutranji dan nosi.
Vie nikakvu vezu nemamo, ni mobilni telefon kojeg sam imao ne radi, nema signala.
Jutro je maglovito, sve do 10,00 asova je magla, koja je prilino gusta i ne vidi se daleko. Na
sve strane uju se glasovi, deca plau, dozivaju se imenima i nadimcima.
Neko kae da je jedna ena umrla na poroaju. Sahranjuju je u jednom ljiviku povie puta
koji vodi za Donji Lapac. Plaimo se dejstva avijacije, a ciljeva na pretek, uglavnom stari ljudi,
ene i deca.
U mestu vojske nema mnogo, nema ni jedne jedinice, jo uvek su napred i ne dozvoljavaju
neprijatelju da presee Krajinu. U Kninu ne znam ta se deava. Svi su ranije krenuli iz njega.
Metani Srba se nikuda ne pokreu. Stoje ispred kua i na prozorima. Razgovaraju sa nama iz
zbega, trae informacije kako bi doneli odluku ta da rade. Neki se i spremaju, jer ne veruju
da e se i ovo mesto spasiti od pada u hrvatske ruke.
Kolona se ipak po malo kree napred, otvaraju se prolazi i tako stiemo za itav jedan dan do
vrela Une. Tu moramo provesti drugu no. Kolone iz Srba i iz Donjeg Lapca se slivaju prema
Martin Brodu, a propusna mo puta je mala i to znaajno usporava kretanje. S ove strane
Dalmacija i deo Like, a sa druge strane najvei deo Like sve do delova optine Plaki. Uspeo
sam da se probijem do Donjeg Lapca, a tamo u vie kolona putem i kroz polje nepregledne
kolone izbeglica hrle prema Uni i jedinom prelasku i spasu. Javlja mi se slika od pre nekoliko
dana kada sam video kolonu koja je odlazila iz Drvara. ta se tamo deava? Jesu li
neprijateljski vojnici uli u Drvar, jesu li vojnici 5. muslimanskog korpusa krenuli uzvodno
Unom u pravcu Kulen Vakufa i Martin Broda, da li ovaj narod uspeti da pree reku i nae
spas u Republici Srpskoj?
Dva dana su mi trebala da odem prema Donjem Lapcu i da se vratim do izvora Une.
Susreem mnogo poznatih ljudi. Susreo sam i pukovnika Stevu evu, hoe do rodnog sela, ne
zna ta mu je sa majkom.
Velianstveni prizor izvora jedne od najlepih reka sada je pomuen ovim slikama paenika
koji pognutih glava prolaze i ne znaju kuda idu. Voda na izvoru kao da plae nad sudbinom

stradalnika i njihovom nestvarnom krivicom koja se ogleda samo u tome to su druge nacije
i druge vere i to nisu po meri onima koji kroje novi poredak. U tom krojenju poretka oni
koje smo do juer zvali braom Hrvati sada isukanih kama kidiu da dokau da su verne
sluge novih gospodara i oni koji su ih stotinama godina branili od mnogih nevolja sada su
njihovi glavni neprijatelji. Mrnja nije nikada prestala, ali je u proteklih 45 godina dostigla
nesluene razmere i svoj vrhunac, pa ne ude nikava zverstva koja hrvatska vojska ini nad
nedunim i nejakim. Ne zna da li je istina ili samo insinuacija, ali do nas dopiru vesti da
hrvatska vojska napreduje i da ispred sebe sve unitava, pali, rui i ubija. Nemaju milosti ni
prema kome. ele sada i bez odlaganja da unite sve tragove postojanja Srba na ovim
prostorima i u Srbu, koji nosi to ime i pre nego to su Hrvati doli na ova podruja . Sada je
prilika i nee je propustiti. Ostae jadikovke i izvinjenja, ali se nikada vie slina slika nee
ponoviti. Ostaje nada da e Hrvati u nedostatku Srba poeti meusobne obraune, jer njima
je ivot bez krvi ravan ivotu ednog bez vode.

Nisam vie mogao da izdrim vonju metar po metar. Izaao sam iz vozila, uzeo puku, RAP i
uturicu vode sa izvora Une. Milanu sam rekao da nastavi sam i ako me ne stigne nai e mo
se na Otrelju, koji je od tog mesta udaljen vie od 40 km.
Dan kao i prethodni. Magla se poela dizati neto posle 10,00 asova. Do tada sam bio
miran, ali sada kad se pojavljuje nebo opet mislim na dejstvo avijacije. Izlazim sa puta i kroz
umu se probijam prema Martin Brodu. On nikud se ne uje nikakva pucnjava.
Silazim prema Uni i prema Martin Brodu. Uz put sam sustigao dva vojnika. Oni nisu bili nigde
angaovani. Obojica su iz Lapca, gladni i umorni. Dalje nastavljamo zajedno i dolazimo do
eleznike stanice u Martin Brodu.
Kod magacina na eleznikoj stanici nailazimo na batu. Nema nigde nikoga i mi sami
uzimamo neto za pojesti. Vojnicima sam podelio glavicu kupusa, a sebi nekoliko mrkvi i
zeleni paradajz.
Odlazimo do Une na moje imanje i tamo smo se napili vode, umili i opravli arape.
Iz pravca ua Unca u Unu gde se nalazi veliki ribnjak odjekuju detonacije bombi. Neko ubija
ribu u ribnjaku da bi imao ta da jede.
U 17,00 asova preao sam most na reci Uni i uao u Republiku Srpsku. Okrenuo sam se da
pogledam iza sebe. Niz padine prema Martin Brodu i putem i stazama koje vode preicama
sputale su se kolone peaka i vozila, kamiona, traktora i zaprenih vozila.
Potpuno sam zanemeo od te slike, niti dobro vidim niti dobro ujem, kao da sam u agoniji.
Korakom se kreem prema Otrelju. Na jednom mestu sam pokuao da se vozim na
zaprenim kolima, ali tako da jednom nogom stojim na zadnjoj konici. Odustajem, jer mi je
lake da hodam.
Na Otrelj dolazim oko 22,30 asova. Tu u se zadrati, jer je tu komandno mesto 2. kk i IKM
G VRS. Uspeo sam da se javim kui u Beograd i sinu estitam petnaesti roendan. Sada mi
je malo lake.
Na Otrelju sam prespavao u jednoj sobi u kojoj nas je bilo nekolicina. Zaspao sam dok smo
priali ta se sve deavalo proteklih nekoliko dana. Moji drugovi iz 2. kk priaju mnoge
neverovatne stvari, koje su za nas novost, jer ve etvrti dan ne dobijamo nikakve
informacije osim onih koje doznamo od nekih lica koja dolaze iz razliitih pravaca.
Doznajem vest da je 21. korpus na Kordunu kapitulirao, da se na putevima prema Dvoru na
Uni deavaju zloini, jer su muslimanska 505. brigada iz Buima i neka jedinica HV pokuale
da preseku povlaenje prema Republici Srpskoj i da su nemilosrdni prema bilo kome ko im
se nae na putu.

Hrvatski radio je ve objavio pobedu istiui da se radi o velikoj i briljantnoj pobedi Hrvatske
vojske i celokupnog naroda, koji su velikim naporima oslobodili zemlju, a da su Srbi, i ako
pozivani da ostanu, samovoljno napustili Hrvatsku i uputilise u Republiku Srpsku i Srbiju.
Moe li biti neto licemernije od tog saoptenja. Vidi se da su od Nemaca nauili sve, pa i tu
gebelsovsku propagandu koju tako veto i besomuno primenjuju itavo ovo vreme.

Pre podne 08.08.1995. godine silazim u Bosanski Petrovac. Odmah ispod ume iz pravca
Otrelja i Drvara poinje da se protee polje. Ve je u znatnoj meri zakreno vozilima,
borbenim vozilima, oklopnim vozilima i artiljerijom. Tu je kao neko sabiralite i oigledno da
se to nee odatle pomerati.

U samom Petrovcu je ludnica, sastaju se dve izbeglike kolone. Sve prodavnice i ugostiteljski
objekti rade. Ve ponestaje robe iz prodavnica, i ako se kupuje najnunije. Niko ne zna koje
su cene, a za ovih 4 godine rata smo navikli da viestruko sve plaamo, pa nismo iznenaeni.
Trgovci hoe da zarade, a na kome? svom ili tuem, nije vano.
Tada nisu znali da za nekoliko dana i njih eka ista sudbina. To je vreme u kojem je bitno
preiveti taj as, a nekoliko dana unapred je delovala kao daleka budunost. U ovakvim
okolnostima mnogi je nee ni takvu doiveti.

Od Bosanskog Petrovca idemo ka Prijedoru. Sada sam u kolima sa Nikolom uputom iz
organa bezbednosti. Prolazimo Bravsko. Uz put smo naili na zastoj kolone. Ispred nas u
dolini gori leper, a pored njega putniko vozilo. Oni koji su sve posmatrali, priaju nam da je
hrvatska avijacija gaala kolonu, da je leper pogoen i to putniko vozilo koje se nalo u
neposrednoj blizini. uju se detonacije iz vozila. Zapaljene su konzerve i sada usled visoke
temperature eksplodiraju.
Pokuavam da to fotografiem, ali primeujem da mi je fotoaparat polupan. Kako, kada i i
gde sam ga razbio ne mogu da se setim.
Skreemo s puta i sa gornje strane obilazimo zapaljeni leper. Dolazimo u Velagie i
skreemo ka Sanskom Mostu i Prijedoru.

G SVK je smeten u objektima GP Kozara u Prijedoru. Imamo neke kancelarije, mnogo
nas nedostaje, niko nita ne zna gde se ko nalazi. Komandant G SVK general Mrki i
komandant VRS general Mladi su otili u Novi Grad. Tamo je vrlo kritino, potpuno je
ugroen prelazak izbeglica iz Krajine.
Niko ne zna pojedinosti o predaji 21. korpusa i ta se desilo sa narodom i vojnicima.
Neko kae da je predaja obavljena uz prisustvo UN i da e sva vojska i narod biti prebaeni
vozilima u Srbiju, autoputem kroz Hrvatsku! Ne mogu da verujem ta se sve deava i gde
smo se nali.
Odlazimo u hotel da se odmorimo. Tamo u restoranu susreem generala Novakovia i grupu
vojnika koja ga prati. Uspevamo da razgovaramo toliko da se jedva razumemo. Nikome nije
do prie. On se vraa sa dela oko irovca, tu je pokuao neto da uradi ali bez uspeha, a u
trenutku napada nije bio u Krajini, vraao se iz eneve gde se nalazio na pregovorima.
Prenoili smo u Prijedoru i u jutro nastavljamo prema Banja Luci. Na pola puta zastoj. Neko
je nekoga ubio u koloni, zbog nekog nesporazuma. Nema zakona i svako je sada u pravu i
deli pravdu po svome.

U Banja Luku dolazimo kasno posle podne i odlazim kod kolege Kneevi ede. Sa edom se
znam itav niz godina. Tu su i ostali koje poznajem. Priamo o proteklim danima, ta bi bilo
da je bilo, i tako redom. Nita nee pomoi, priamo tako da ne bi utali.

Tu smo ruali. Kod ede ostavljam svu opremu koju sam poneo i vozilo koje sam koristio.
Traim od njega da me preveze u Srbiju.
On pristaje i odlazim za Bjeljinu. Vozimo se nekim obilaznim putem na kojem nema
izbeglikih kolona.
U noi 12/13.08.1995. godine preao sam most na reci Drini kod Karakaja i otiao u Beograd.
Dana 15.08.1995. godine podneo sam molbu za prestanak vojne slube.
Tako je zavreno moje ratovanje u REPUBLICI SRPSKOJ KRAJINI.

U ovom tekstu sam spomenuo veliki broj dogaaja i ljudi. Mnoge nisam, jer bih u dobroj
nameri napravio veliku tetu. Zbog svega ovog to sam opisao i onog to sam preutao, u
Hrvatskoj sam osuen na 20 godina zatvora. Po Zakonu o amnestiji i oprostu obuhvaena je i
moja presuda.
Pratei ta se deava i da se s vremena na vreme spominje moje ime u razliitim situacijama
nisam siguran da je taj oprost greha konaan.

No na sve ovo pisanje, ja se nisam odluio iz mrnje prema Hrvatskoj i Hrvatima.
Nisam pisao ni sa namerom da bilo ta prekrajam ili izvrem. Napisao sam onako kako sam
tog asa beleio i kako sam u pojedinim trenutcima razmiljao i o ljudima i o dogaajima.
Politika koja je devedesetih godina promovisana u Hrvatskoj dovela je mene i najvei deo
mojih sunarodnjaka u situaciju da se borimo za bioloki opstanak. Vladala je potpuna
ugroenost za imovinu i ivote. Na sve strane su pravljeni spiskovi za likvidacije, pretnje i
ucene, prozivanja i etiketiranja, udaljavanje od posla ili u najboljem sluaju dodeljivanje
poslova za koje je potrebna nia struna sprema.
Moda bih se ja drugaije ponaao i drugaije rezonovao da nisam znao mnogo vie od
obinog oveka, I taj, obian ovek, je prepoznao opasnost od povampirene nemani faizma
i ustatva to se nije krilo, jer su takvi sedeli u Saboru, u Vladi i na drugim odgovornim
mestima u Hrvatskoj i sa svih strana navlaili opasnost nad svakim Srbinom u Hrvatskoj.
injenica jeste da u to vreme HDZ nije bila partija ili stranka, to je bio pokret najveeg dela
Hrvata, podran od najekstremnijih ustakih zloinaca iz itavog Sveta. Iz vrha tog pokreta
na ijem elu je bio Franjo Tuman, javno i otvoreno je izazivana i podsticana mrnja prema
Srbima, pod njegovom palicom i na osnovu njegove ideje Srbi su brisani iz Ustava Hrvatske i
od konstitutivnog naroda, preko noi, postali nacionalna manjina.
Znajui dobro kakva e reakcija uslediti, nije trebalo dugo ekati da se sav srpski narod
proglasi okupatorom i to najmanje 15% od ukupnog broja stanovnika u Hrvatskoj. Tako sam
i ja postao okupator. Po toj logici okupator sam postao danom svog roenja i time je za
mene ve bila napisana presuda bioloki nestanak.

ime sam se ja i svi ostali Srbi toliko zamerili Hrvatima i Hrvatskoj da preko noi nas svrstaju
u drugorazrednu kategoriju? Da li time to je srpski narod, branei goli ivot, i u Drugom
svetskom ratu krenuo u odbranu otadbine? To to su se na putu borbe nale ustae i
kvislinka NDH, sada Hrvatska koristi da prikae kao vlastitu antifaistiku borbu i u tom delu
ignorie ulogu Srba.

Jesam li se ja i drugi zamerili Hrvatskoj to smo voleli Socijalistiku Federativnu Republiku
Jugoslaviju? Ljubav prema SFRJ i prema Hrvatskoj nisam nikada delio, jedna drugu je
dopunjavala i uzajamno se ispreplitale.
Kao pripadnik i oficir JNA iskreno i istinski sam verovao u proklamovane vrednosti
socijalistikog drutva u kojem sam roen i u kojem sam iveo. Nikada nikog nisam delio ni
po imenima, naciji, veri ili rasi. Duboko sam verovao da je sve zlo ovog sveta daleko iza nas,
da smo postali civilizovani i emancipovani. Na alost, teko sam se prevario.
Za vreme rata nikoga nisam ponizio niti uvredio. Po prirodi posla susretao sam se sa
razliitim kategorijama ljudi. Video veliki broj zarobljenika, a sa nekima od njih i razgovarao.
Nijedan nije bio uskraen za hranu, cigarete i smetaj primeren okolnostima.
Prema zarobljenicima se postupalo humano. Ratni zarobljenik Mile Dujmovi iz sela vica,
optina Otoac je za vreme zarobljenitva ugojio se 18 kg. Muslimanska strana je prijavila
kasarnu u eljavi i vlasti u Krajini, da se na toj lokaciji nalazi logor ratnih zarobljenika, da ih
ima nekoliko hiljda i da su izloeni razliitom zlostavljanju. Kada je dola komisija Crvenog
krsta i pregledala lokaciju lako je zakljuila da tu nikada nije boravio veliki broj ljudi. Ja sam
od njih traio da konstatuju samo razliku u kilogramima kod zateenog Dujmovia, a sa njim
mogu da razgovaraju bez naeg prisustva, da se vidi da nemamo logore za zarobljenike ve
njihovo tovilite. Nita nisu radili, samo jeli i pili.

I danas nosim mnogobrojne slike stradanja, pojedinanog i kolektivnog, za vreme rata.
Od dana dolaska u Krajinu i slika streljanih nevinih rtava u Gospiu koje smo pronali kod
Lipove glave, masakra i pokolja u Medakom depu, preuzimanja i identifikacije leeva u
krugu fabrike DMB u Korenici, leevi muslimanskih boraca pripadnika NO AP Zapadna
Bosna. To nisu bili leevi, to su bila izmasakrirane gomile telesa koje se nisu dale
identifikovati. Ja znam da je leeva bilo i na drugoj strani, da su stradale nevine rtve, ali ja o
njima nisam pisao, jer ih nisam video. Pisao sam ono to sam ja video, uo i doiveo. Onako
kako je bilo, bez lai i podmetanja. Veliki je broj onih koji nastoje i ovaj period prekrojiti i
prikazati u drugom svetlu.
Slika dananje Hrvatske i odnosa u njoj nije slika onih odnosa iz devedesetih godina. Da li je
Hrvatska sama tako htela ili je imala ulogu vernog sluge ja ne znam, ali se jasno razabire
kako tanana nit zloinakog delovanja se protee tokom itavog 20. veka. Istorija belei i
dokazuje da Antu Pavelia Poglavnika NDH i Franju Tumana kao Vrhovnika Hrvatske
povezuje ista ruka. Snana ruka Vatikana i njenih vernih slubi u Engleskoj i SR Nemakoj.

Samo zahvaljujui tim snagama Ante Paveli nikada nije odgovarao za zloine u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini i Vojvodini, a Franjo Tuman nije stigao do Haga, jer ga je smrt pretekla.
Kontinuirano i posluno delovanje Hrvatske po diktatu mentora je nagraeno. Nagraeno je
samostalnou u neutemeljenim granicama koje su dodeljene od strane Josipa Broza i KPJ,
kandidaturom za ulazak u EU i ako po meunarodnim standardima ne ispunjava uslove,
prijemom u proireno lanstvo Saveta bezbednosti i sl.
Koji paradoks. Zemlja iji su dravljani Hrvati bili utemeljitelji savremenog terorizma u 20
tom veku, koji su irom sveta planirali i izvodili teroristike akcije, ruili, palili ubijali i
pljakali, sada postaju lanovi Saveta bezbednosti.
Verovatni kriterij je bio iskustvo u kidanju i razaranju meunarodnog tkiva.
Takvi su trebali Nemakoj, koja je i ako kanjena, vodila rauna i negovala kategoriju
ustakih emigranata i zloinaca. Znala je da e doi dan osvete za sve to je doivela u dva

svetska rata na prostorima Jugoslavije. Pokolj i progon Srba od Republike Srpske Krajine,
Republike Srpske i Kosova nije nita drugo nego osveta.

Danas Hrvatska na sve strane reaguje, upuuje diplomatske note i smilja tajno i javno, kako
bi napakostila Srbiji, proziva je da daje utoite nelegalnoj i nelegitimnoj Vladi Republike
Srpske Krajine u izbeglitvu. S kojim pravom? Zar pravo da odreuju oni koji i dalje slave
ustaku grobnicu u Blajburgu, oni koji su na sve naine pomagali iptarsku borbu za
otcepljenje od Srbije, obuavali iptarske teroriste, pomagali matrijalno i moralno, oni koji se
na najbestijalniji nain podsmevaju srpskim rtvama u Jasenovcu i na dugim mestima,
pravdajui te rtve rtvama u Srebrenici, koju izmislie i smislie da umanje istorijsku
odgovornost za sve to su uinili.
Ja znam da u Hrvatskoj ima dobrih i estitih ljudi i jo za vreme rata sam se ljutio na svakoga
koji je umestohrvatski vojnik upotrebljavao izraz ustaa. Ja sam piui ovaj dnevnik
uvek imao prihvatljivu terminologiju i izraze, samo tamo gde sam prenosio kazivanja drugih
upotrebljavao sam izraze kako su oni izgovarali.

Prljava igra se osea na sve strane. S jedne strane, ne dozvoljava da se prognani vrate,
nemaju pravo na imovinu ili obnovu poruene imovine, a s druge strane, ini sve da i tamo
gde su nali utoite osete osvetu.
Moja elja je bila velika da budem uz svoj narod u trenucima kada mu je bilo najtee, kada je
bio bioloki ugroen i kada je poklekao pred nadmonijim neprijateljom i morao da napusti
vekovna ognjita.
Prie o predaji, prodaji i izdaji uvek sam doivljavao kao delovanje neprijatelja na planu
razbijanja jedinstvenog nacionalnog tkiva. Nijedan stanovnik Krajine ne bi menjao svoje
ognjite za bilo koju adresu u Beogradu ili drugde, nije za njih Srbija bila obeana zemlja ve
jedina adresa na koju su mogli da odu.
Srpska zemlja u Hrvatskoj je okupirana i oteta, preprodana i podeljena sektama na
korienje. Time je izvreni zloin jo vei i sramota meunarodne zajednice neskrivena.

Ve dugo Hrvatska i Hrvati ive u transu i ludilu u koje su zavedeni smiljeno i planski. Moda
e doi dan kada e iz njega izai i upitati se:ta smo to uradili i zbog ega?
Ako doe taj dan neka im je prosto sve.

Ja nisam mogao da ekam dve decenije da vidim, hoe li neko u Hrvatskoj da me ubije.
Nisam imao mogunosti ni da biram, imao sam samo ovaj put i nijedan vie. Ni ja ni bilo ko
moj nije ubio nijednog hrvata, a oni meni jesu.

Izabrao sam ovaj put i na njega sam do Boga ponosan.


EPILOG

Genocid nad srpskim narodom u dananjoj Hrvatskoj ima svoju dugu tradiciju.
Novija istorija prologa vijeka svakako je najstarnija i najtemeljitije izbrisala
postojanje srpskog nacionalnog bia na tim prostorima.

Sjetimo se samo logora u Gospiu, stvoren u Drugom svjetoskom ratu, ak prije nacistikih
logora smrti. U tom logoru je samo za etiri mjeseca ubijeno 40.123 Srbina, dokazano, ljudi s
imenom i prezimenom. Zbog srpskog ustanka i talijanske okupacije taj logor je rasputen
1941. godine i za novu stranu lokaciju odreen je Jasenovac.

Ustaka NDH je bila specifina jo po neemu, jedina od nacistikih zemalja je imala logor za
djecu. 20.000 djece sa imenom i prezimenom je ubijeno na namonstruozniji nain.

Nijedna drava pod dominacijom Treega Rajha nije sebi uzela u zadatak da uniti jednu
treinu stanovnitva sopstvene drave. NDH je sebi postavila straan cilj, da uniti sve Srbe
na toj teritoriji. Po sistemu jednu treinu pobiti, jednu pokrstiti, a jednu iseliti.
Nije nikakva tajna da je ove rijei ponovio pedest godina poslije, Titov general Tuman, i
dodao u postotcima da na toj teritoriji ne smije biti vie od 3% Srba.

Zato ovo sada priamo?
Jednostavno kao uvod u najstarniji sat istorije Srba Like, Banije;Korduna i Dalmacije.
Sat istorije kojega emo pamtiti, a koji traje i danas. Poslije fizikih likvidacija likvidriali bi i
Istinu.
Za nas Pravoslavne Srbe bio je to obrambeni rat, nismo zalazili u tue njive, branili smo
svoje.
asno su branili nesretni Srbi svoja ognjita i njive i uspijevali dok nije izdajnik Miloevi, sve
nas izdao i prodao. Unitenje srpskog naroda, i fiziko i teritorijalno i duhovno poelo je pod
petokrakom, a tako i zavrava, pod petokrakom. Uasno lice faizma i komunizma je unitilo
postojanje Srba na ovim prostorima.

Njemaka je kao okupaciona sila u 2.svj. ratu bila kanjena kao odgovorna za genocid,
denacifikacijom i podjelom teritorije.
Hrvatska je prola nekanjeno da bi desetljeima kasnije dobila i dravu.
O najveem progonu Pravoslavnih Srba koje istorija pamti ne smije se javno govoriti, kao da
postoji zajvera utnje tampe i svih ljudi od pera.
Sve nesree i tragedije se danas skrivaju pod velom demokratije, pa tako
i nesrea srpskog naroda. U toj demokratiji evropske podkulture, svi imaju pravo
na sve osim rtve.. rtva je kanjena dvostruko, genocidom i utnjom.
Evropa i Amerika zbog toga doivljavaju svoj civilizacijski sumrak, gazei slobodu i duu malih
naroda.

Gazei i unitavajui nae Svetinje i Hramove. Hramovi nisu samo zidovi i istorija, hram je
sveto mjesto, koncentracije duhovne blagodati u kojoj uestvuje vinji svijet.
Hram je vjenost u vremenu i beskonanost u prostoru, ako i padnemo od Boga

od vjere ne otpadamo.
Ciljevi unitenja jednog naroda drevne hristjanske civilizacije su bili jasni i perfidni.
Nisu se okomili na inteligenciju toga naroda, jer inteligencija je potkupljiva i najee je
mijenjala tabore.
Cilj unitenja je bila "elita jednog naroda" a ta elita je seoska, koja je stoljeima ivjela na
svojoj zemlji, generacijski predana vjeri i tradiciji. Zbrisati tu elitu sa zemlje, kue unititi,
Crkve poruiti i popaliti bio je monstruozni cilj zloinake organizacije koja nije skrivala svoje
namjere ak ih je uvjek jasno i javno definirala.
175.000 dobro obuenih i naoruanih legionara od stranih pomagaa krenulo je na veliki
Svetac, bila je Blaga Marija, Pravoslavni Svetac, jo 75.000 je ekalo za svaki sluaj u Slavoniji
ako izdajica Miloevi pogazi rije koju im je dao da nee pomoi Srbima. Rije je odrao vie
i bolje nego to su oekivali.
Niko naem narodu nije pomogao, narod i vojska su se povlaili, naputajui vjekovna
ognjita pod vatrom najsavremenijeg naoruanja.
To se ne moe nazvati ni porazom, to je izdaja, klasina izdajnika tragedija, sjedinjeni akteri
te meunarodne izdajnike korporacije, otpadnici otpadnitva, vrhunski su uradili svoj
posao.
Narod se povlaio krvarei, umirui na putu, bombardirane kolone, cesta prana od krvi
muenika da se pokae gledateljstvu da nije bilo krvi, da nema muenika.
Zar mislite da su oprali krv, zar se moe krv oprati i ivjeti kao da nita nije?
Zar se mogu njive oteti, kue poruiti, a neporuene useliti kao da nita nije?
Zar se mogu ljudi pokrtavati najgorim otpadnitvom otpadnitva, sekti i barbarstva
i rei da nita nije?
Zavjera utnje i preuena istina je jo gori zloin. Niko nije mogao istinu sakriti za vijeka,
uvijek se ona pokazala i kao opomena i kao kazna i kao putokaz.
Proslavljajui pobjedu bez poraenih i proslavljajui zloin koga pokuavaju servirati
kao humanitarnu poslasticu svjetskim gurmanima ednih krvi, to je aktuelna istina
koju gledamo i sluamo.
Na narod je iseljen, raseljen , opljakan materijalno i duhovno, nikada vie nee naseljavati
te prostore, to je injenica, nema nas vie tamo.
Nije nam svejedno i nikada nee biti i ove besjede su samo izraz neizmjerne tuge za
narodom i zaviajom.

Volim svoj narod, svoju vjeru i svoj zaviaj.

Nestor


POST SCRIPTUM

Tekst kojeg ste upravo proitali je deo moje ivotne prie.
Dogaaji koje opisujem ili spominjem su prikazani u oko 35% mogueg sadraja. Kaem
mogueg, jer najvei deo, najinteresantniji deo, za sada nije mogue predstaviti javnosti.
Najverovatnije da e doi to vreme kada e se i ti sadraji moi objaviti, ali da bih priu
uinio potpunijom i interesantnijom odluio sam se za sledee:

Da bi se dobili potpuni odgovori na ovaj period, zamolio sam aktere dogaaja, da iz svog
ugla opiu pojedina dogaanja, da iznesu svoja razmiljanja o ljudima i dogaajima i, na
kraju, da oni iznesu sud o ovom sadraju. Dakle, najkompetentniji kritiari, ivi uesnici, ljudi
koje poimenino spominjem u dnevniku.

Jedan broj uesnika nalazi se u Srbiji, jedan u Hrvatskoj, a jedan na razliitim adresama u
svetu. Svi koje sam kontaktirao su voljni izneti vlastita zapaanja i osvrte, ime e sadraj
znaajno dobiti na svojoj verodostojnosti.

Pored njihovog kazivanja bie objavljeni pojedini dokumenti, koji svojim sadrajem
potvruju ili demantuju ono to sam napisao.
Deo tih dokumenata je sauvan u Srbiji, a deo u Hrvatskoj, a znaajan deo je ve plasiran
javnosti kroz procese koji su voeni pred sudom u Hagu.

Vrlo znaajno je, dati odgovore na krucijalna pitanja, koja su i danas kamen spoticanja u
pristupu temi Rat u Hrvatskoj.

Kakav je to bio rat? Da li je to bio domovinski rat kako je u Hrvatskoj prihvaeno i kako se
slavi ili je to bio graanski rat sa svim jasnim karakteristikama te vrste rata, bez obzira sa
kojeg se naunog stajalita posmatrao.

Zbog ega i u ije ime srpska intelektualna elita u Hrvatskoj nastoji dokazati krivicu
sopstvenog naroda, da je on taj koji je prouzrokovao nesreu i krenuo u rat? Zbog ega ta
ista elita ne eli da se ova pitanja rasprave i rasvetle, da se objekivno i argumentovano doe
do odgovora, zbog ega je dolo do rata u Hrvatskoj 1991. godine?

Lakonski odgovori i a priori krivci vie ne mogu zadovoljiti znatielju javnosti, jer je i ona u
celini i mnogi pojedincu u njoj, svesni da se istina prikriva i u ime istine, nudi la.
Sama pomisao na takvo ta odmah se u Hrvatskoj doekuje na no, jer jednom
proklamovane istine moraju se prihvatiti kao apsolutne i tu diskusija prestaje.
Meutim, to nije tako. Danas, sutra ili u nekom doglednom vremenu istina e ugledati svetlo
dana. Smatram da je za sve bolje da to bude to pre.

Ja nisam usamljen sluaj, jer svaki dan neko novi se pojavi i nudi sadaj kao celinu ili
pojedine periode tog vremena. Svi zajedno moemo pomoi onima koji realno i nepristrasno
prouavaju taj period, kako kod nas, tako i na drugim mestima.


Deo srpskog nacionalnog korpusa, koji je proteran iz Hrvatske tokom 1995, godine do danas
nije pronaao reenje svog statusa.
Proklamovana politika u Hrvatskoj nudi povratak, ali de facto, taj povratak je nemogu, jer
nisu obezbeene pretpostavke za takvo neto.
Na lokalnom nivou ima prekrasnih primera suivota srpskog i hrvatskog stanovnitva, ali oni
se gube u masi pomahnitalih grupa, koje orkestrirano ire nacionalnu mrnju na javnim
mestima, oponaaju i prizivaju nemani prolosti i tako seju strah kod onih koji su se vratili, a
kod onih koji to planiraju, unitavaju i zadnju nadu, da se mogu vratiti natrag.
Bez obzira na sva tumaenja i tvrdnje da se krivica mora individualizirati, jo uvek postoji
tvrdnja o kolektivnoj krivici naroda, koji je teko kanjen i kojem je bioloki opstanak
ugroen. To se radi u kontinuitetu, planski i sistematino. Bez reakcije i osude.
ta vie, sa puno odobravanja i svojevrsne utrke da prednjae u tom procesu, onih koje je taj
isti narod iznedrio, kao svoje sinove i keri.

Najgora vrsta je ona, koja je 1990. godine i kasnije pokretala srpski narod u Hrvatskoj,
podsticala ga na ustanak, naoruavala i s njim manipulisala itavo to vreme.
Danas ti isti prvoborci su ulogu promenili. Sada su na jaslama hrvatske vlasti i ponovo
su animatori procesa reintegracije, onih koje su nagovorili i podstakli da dou u ovu
bezizlaznu situaciju.

Najvie zbog takvih elim rei istinu o njihovoj ulozi u protekle dve decenije, podvri je sudu
javnosti i pre svih, onih koje pokuavaju predstavljati.
Sva nevolja ovog sveta svalila se na plea malog, obinog oveka. Njega proganjaju, njemu
sude, njemu brane da se vrati tamo gdje je ponikao.
Da li je stvarno u tim ljudima prepoznat taj remetilaki i destruktivni element, koji je tako
opasan po stabilnost Hrvatske ili je to perfidna igra iza koje se krije monstruozni plan, da ta
drava ivi i razvija se bez 1/3 svog predratnog stanovnitva.

Niti to tvrdim niti to negiram, jednostavno elim , zajedno sa drugima, da tragam za
odgovorima koji e sve ovo potvrditi ili demantovati.
Volio bih kada bi se potvrdila ovo drugo.

Autor dnevnika

Rat U Hrvatskoj Iz Pera Obavjestajca

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rat U Hrvatskoj Iz Pera Obavjestajca

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rat u Hrvatskoj iz

You might also like