OSCILATORNA KOLA

RLC serijska ili paralelna oscilatorna kola ine sastavni dio svih telekomunikacionih
procesa i ureaja
Kalem i konden!ator kada se ve"u u seriju ili u paralelu ne pona#aju se kao dva
otpornika$ ve% dola!i do pojave re!onancije &ri re!onanciji$ redno kolo ima vrlo malu a
paralelno vrlo veliku impedansu i da se ove impedanse na'lo mijenjaju ( prva raste$
dru'a opada ) pri udaljavanju od re!onantne *rekvencije
OSCILATORI
Oscilator je elektrino kolo koje stvara i!la!ni si'nal odreene *rekvencije +i!ajnirani su
tako da pretvaraju jednosmjernu elektrinu ener'iju u nai!mjeninu
,lektronski oscilator je elektronsko kolo koje proi!vodi elektronski si'nal koji se ponavlja
u vremenu i to u vidu sinusne *unkcije ili pravou'aone povorkeOscilator niskih
uestanosti (L-O) je elektronski oscilator koji 'eneri#e AC o.lik si'nala na *rekvencijama
ispoh /0 1! Ovaj termnin se o.ino koristi u o.lasti audio ureaja !a sinte!u da .i se
ra!likovali od audio *rekvencijskih oscilatoraOscilatori koji su di!ajnirani da proi!vode
na i!la!u visoke AC napone od +C na ula!u se uo.iajeno !ovu invertori 2eneratori
linijsko' o.lika koji pri!vode isti sinusoidalni o.lik konstantne amplitude i *rekvencije
!ovu se oscilatori &ostoje dvije vrste elektronskih oscilatora3 harmonijski oscilatori i
relaksacioni oscilatori(multivi.rator$ kru"ni oscilator)
Oscilatori se prave od LC kola (kola koje se sastoji od kalema i konden!atora) ili od RC
kola (kola koje se sastoji od otpornika i konden!atora) pa otuda i jedna od podjela
oscilatora na3 LC i RC oscilatore
RC OSCILATORI
&ostoje tri vrste RC oscilatora i to3 4inov osilator$ dvojni T5oscilator i oscilator sa *a!nim
pomakom
LC OSCILATORI
Ovi oscilatori imaju ve%i operacioni opse' ne'o RC oscilatori koji su sta.ilni do 6 71!
Takoe$ male vrijednosti R i C kod RC oscilatora mo'u .iti nepraktine !a reali!aciju
LC oscilatori su3 Kolpicov (Colpitts)$ 1artlejev (1artle8)$ Klapov (Clapp) i Armstron'ov
(Armstron')
9999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999
OSCILATORI
Oscilatori su elektronski ureaji koji jednosmjernu struju pretvaraju u i!mjeninu
+ru'im rijeima reeno oscilatori su elektronski ureaji koji 'eneri#u i!mjeninu struju
odreene *rekvencije &rvi ureaj koji je mo'ao 'enerisati i!mjeninu struju je .io
'enerator i!mjenine struje (alternator) ko'a je i!umio 7ichael -arade8 6:;6 'odine
-aradejev 'enerator se sastojao od .akarno' diska koji je rotirao i!meu polova
ma'neta +anas se koriste alternatori konstruisani prema patentu Nikole Tesle i! 6:<6
'odine Kao #to je ve% reeno alternator je 'enerator i!mjenine struje !a ra!liku od
diname koja je 'enerator jednosmjerne struje Alternatori mo'u 'enerisati i!mjenine
struje *rekvencija maksimalno do stotinjak kiloherca +a .i 'enerisao i!mjenine struje
vi#ih *rekvencija Nikola Tesla je 6:<6 'odine konstruisao oscilator koji se danas prema
njemu !ove Teslin oscilator$ a koji je prika!an na slici 6
Slikia 63 Teslin oscilator
Kao #to vidimo Teslin oscilator se sastoji u stvari od dva trans*ormatora$ iskri#ta i dvaju
konden!atora =reaj se napaja sa 'eneratora i!mjenine struje sa ko'a se struja vodi na
nisko*rekventni trans*ormator na ijem sekundaru se do.iva visoki napon od nekoliko
hiljada volti koji se vodi na iskri#te =sljed ovo' visoko' napona na iskri#tu do.ivamo
iskrenje (varnienje) koje i!a!iva indukovanje visoke *rekvencije na visko*rekventnom
tran*ormatoru &omo%u ovakvo' trans*ormatora Nikola Tesla je i!veo ni! eksperimenata
ve!ano !a prijenos elektrine ener'ije na daljinu Sve do poetka /05tih 'odina pro#lo'
stolje%a Teslin trans*ormator je kori#ten !a potre.e radio5komunikacija tj kao radio
oda#ilja I! upotre.e su 'a i!.acili ureaji konstruisani na .a!i elektronskih cijevi
Naime 6<6/ 'odine ameriki naunik ,d>in Armstron' je i!umio elektronski oscilator
konstruisan na .a!i elektronskih cijevi Armstron'ov oscilator je 6<6; 'odine usavr#io
austrijski naunik Ale?ander 7eissner te se esto susre%e termin 7eissnerov oscilator !a
potpuno isti sklop Na slici / je data shema Armstron'ovo' (7eissnerovo') oscilatora
konstruisano' na .a!i tran!istora premda je ori'inalna i!ved.a .ila na .a!i elektronske
cijevi triode
Slika /3 Armstron'ov (7eissnerov) oscilator
Na 'ejt tran!istora je spojeno paralelni oscilatorni LC kru' Tran!istor pojaava si'nal sa
LC kru'a i preko trans*ormatorske ve!e 'a ponovo vra%a kru' Na ovaj nain nastaju
nepri'u#ene oscilacije u LC kru'u @e! tran!istora$ LC kru' .i oscilovao$ ali .i oscilacije
.ile kratko' trajanja usljed pri'u#enja i!a!vano' otporom !avojnice LC kru' se mo"e
uporediti sa klatnom Naime njihanje klatna je pri'u#eno otporom koji pru"a !rak
7eutim u satu sa klatnom njihanje klatna nije pri'u#eno$ jer satni mehani!am vra%a
i!'u.ljenu ener'iju klatnu Ista stvar je i kod elektronsko' oscilatora 'dje tran!istor
vra%a ener'iju LC kru'u = ovom tipu oscilatora je ostvarena t!v po!itivna povratna
spre'a$ jer se ener'ija sa i!la!a vra%a na ula! .e! invertovanja !a ra!liku od audio
pojaala kod kojih se ostvaruje ne'ativna povratna spre'a Kod ne'ativne povratne
spre'e se si'nal takoer vra%a na ula!$ ali invertovan = Armstron'ovom (7eissnerovom)
oscilatoru$ je invertovanje si'nala i!.je'nuto primjenom trans*ormatora Naime
tran!istor i!vr#i prvo invertovanje$ a !atim se trans*ormatorom o.avi dru'o invertovanje
tako da se na kraju ova dva invertovanja poni#te ista kao #to se dva minusa poni#tavaju i
na kraju daju plus (ne'acija ne'acije je a*irmacija) -rekvencija oscilovanja ovo'
oscilatora se rauna Thomsonovom *ormulom3
Spomenutu *ormulu je 6:A; 'odine i!veo lord Billiam Thomson Kelvin koji i!meu
ostalo' po!nat po jedinici !a temperaturu Kelvin &aralelno oscilatorno kolo osciluje na
*rekvenciji na kojoj su i!jednaeni induktivni i kapacitivni otpor3
=sljed temperaturnih promjena mijenjaju se dimen!ije !avojnice i konden!atora #to
dovodi do promjene *rekvencije oscilovanja oscilatora +ru'im rijeima reeno oscilatori
sa LC kru'om se nisu poka!ali kao temperaturno sta.ilni Kako .i se po.olj#ala
temperaturna sta.ilnost konstruisani su oscilatori sa kvracovim (Cuart!) kristalima Ovi
oscilatori su iskori#teni i !a konstruisanje kvarcnih elektronskih asovnika koji su se
poka!ali kao !natno taniji i pou!daniji u odnosu na mehanike asovnike +anas ovi
oscilatori imaju primjenu$ i!meu ostalo'$ kao takt 'eneratori u raunarima Nakon
Armstron'ovo' (7eissnerovo') oscilatora konstruisani su3 1artle8 oscilator$ Colpitts
oscilator$ Clapp oscilator i ni! dru'ih oscilatora
&ose.na vrsta oscilatora su naponski upravljani oscilatori (en'leski3 4olta'e Controlled
Oscillator D 4CO) ija *rekvencija ovisi o naponu na ula!u Konstrui#u se na .a!i varikap
dioda !a visoke *rekvencije$ a !a niske *rekvencije kao RC oscilatori sa operacionim
pojaalima Nisko*rekventni 4CO imaju primjenu u *rekventnim pretvaraima &ostoje i
osilatori sa tunel diodom
9999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999
ZATVORENO OSCILATORNO KOLO
Elektromagnetske oscilacije predstavljaju naizmjenino pretvaranje energije
elektrinog polja u energiju magnetskog polja i obratno.
Elektrino kolo u kome nastaju elektromagnetske oscilacije zove se elektrino
oscilatorno kolo.
Najjednostavnije oscilatorno kolo sainjavaju kalem koeficijenta samoindukcije L i
kondezator kapaciteta C.
Elektrino oscilatorno kolo
Oscilovanje ovog kola izaziva se prethodnim naelektrisanjem kondezatora.Kondezator
se vee za izvor jednosmjerne struje tako da se jedna ploa naelektrie pozitivno a
druga negativno.!ada je izme"u ploa kondezatora uspostavljeno elektrino polje.(sl
a)
Kondenzator sprema energiju u svom elektrinom polju a zavojnica u magnetskom
polju. #ko je kondenzator pun energije i spoji se zajedno sa zavojnicom do$i $e do
pranjenja kondenzatora kroz zavojnicu to stvara magnetsko polje oko nje i
smanjuje elektrino polje u kondenzatoru i napon na njemu. Kada se kondenzator
potpuno isprazni magnetsko polje zavojnice ne moe odmah da se spusti na nulu jer
se zavojnica svojim induktivitetom opire nagloj promjeni struje. Opadaju$a struja
zavojnice sada ponovo puni kondenzator i napon na njemu raste sa polaritetom
suprotnim od poetnog. Kondenzator se puni do kraja napon na njemu poraste do
maksimuma i struja kroz kolo opet pada na nulu. %iklus $e sada ponovo poeti iz
poetka i energija $e tako da osciluje u kolu odakle dobijamo naziv oscilatorno kolo.
& realnom kolu oscilacije $e biti priguene omskom otporno$u i nakon kra$eg
vremena $e prestati.
'omo$u prekidaa iskljuimo izvor napona i zatvorimo LC-kolo.& tom trenutku
zapoinje pranjenje kondezatora.Elektroni sa negativne ploe kre$u se prema
pozitivnoj ploi na kojoj je manjak elektrona.!o znai da protie elektrina
struja.&sljed pranjenja napon na kondezatoru se smanjujea struja kroz kalem
pove$ava.Kada napon na kondezatoru bude jednak nuli onda struja kroz kalem dostie
maksimalnu vrijednost.(sl .)
#ko nema termogenog otpora u kolu onda kaemo da je osilatorno kolo idealizovano.
& takvom kolu nema pretvaranja elektrine energije u toplotu. (aksimalna energija
elektrinog polja u tom trenutku jednaka je maksimalnoj energiji magnetskog polja.
'o inerciji elektroni produavaju kretanje u istom smjeru prema gornjoj ploi.)truja
nastavlja da tee postepeno se smanjuju$i.Kondezator poinje ponovo da se puni sve
dok se ne naelektrieali suprotno.)ada je gornja ploa naelektrisana negativno a
donja pozitivno.(sl c)
!aj proces traje sve do nastanka magnetskog polja i potpunog optere$enja
kondezatora.Kolo tada raspolae samo energijom elektrinog polja.
Nakon ovoga slijedi pranjenje kondezatora zatim punjenje itd.'roces se ponavlja a
energija elektrinog polja se periodino pretvara u energiju magnetskog polja i
obratno.*ato se ovakve oscilacije nazivaju elektromagnetske oscilacije.Opisano
oscilovanje je neprigueno.
Sopstvena frekvencija oscilovanja je data Thomsonovom formulom a zavisi od
induktiviteta kalema L i kapaciteta kondezatora C.
Ovakvo elektrino oscilatorno kolo se naziva zatvoreno oscilatorno kolo. & takvom
kolu elektrino polje je izme"u ploa kondezatora a magnetsko polje unutar
solenoida +kalema,.
________________________________________________________________________________________
Oscilatorno kolo
Oscilatorno kolo (rezonantno kolo, LC kolo, titrajni krug) je elektrino kolo koje se sastoji od
kondenzatora C i zavojnice L. Ovisno o tipu veze razlikujemo serijsko i paralelno oscilatorno
kolo. U oscilatornom kolu na rezonantnoj frekvenciji kapacitivna c i induktivna reaktansa L
poni!tavaju jedna dru"u, i impedansa postaje isto otporno" tipa.
Rad
#ondenzator sprema ener"iju u svom elektrinom polju, a zavojnica u ma"netskom polju. $ko
je kondenzator pun ener"ije i spoj% se zajedno sa zavojnicom, do&i &e do pra'njenja
kondenzatora kroz zavojnicu, !to stvara ma"netsko polje oko nje i smanjuje elektrino polje u
kondenzatoru i napon na njemu. #ada se kondenzator potpuno isprazni, ma"netsko polje
zavojnice ne mo'e odma( da se spusti na nulu, jer se zavojnica svojim induktivitetom opire
na"loj promjeni struje. Opadaju&a struja zavojnice sada ponovo puni kondenzator i napon na
njemu raste, sa polaritetom suprotnim od poetno". #ondenzator se puni do kraja, napon na
njemu poraste do maksimuma, i struja kroz kolo opet pada na nulu. Ciklus &e sada ponovo
poeti iz poetka, i ener"ija &e tako da osciluje u kolu, odakle do)ijamo naziv oscilatorno kolo.
U realnom kolu oscilacije &e )iti pri"u!ene omskom otporno!&u, i nakon kra&e" vremena &e
prestati. *a )i se do)ile stalne oscilacije koriste se dodatni aktivni elementi kao tranzistori,
tunel diode, elektronske cijevi itd. $ktivni elementi vr!e pojaanje i korisnu ener"iju za
nastavak naizmjenini( oscilacija uzimaju iz izvora jednosmjerne struje.
+rekvencija oscilacija je ovisna o kapacitetu kondenzatora i induktivitetu zavojnice. ,to su oni
ve&i, frekvencija je ni'a.
&roraun *rekvencije
-ezonantna frekvencija oscilatorno" kola jest.
"dje je L induktivnost u /enrijima, i C je kapacitet u +aradima. U"aona (kru'na) frekvencija 0
ima jedinicu radijan u sekundi.
1kvivalentna frekvencija u /ercima jest.
Oscilatorna kola se esto koriste kao selektivni *ilteri Odnos LEC odreuje njihov *aktor
do.rote i selektivnost kola
&RI7F,NA
G.o' na'lo' pada totalne impedanse (serijsko oscilatorno kolo) ili na'lo' porasta
impedanse (paralelno oscilatorno kolo) koriste se !a oda.ir$ *iltriranje$ ili proi!vodnju
tano odreene *rekvencije u spre!i sa dru'im elektronskim komponentama O.ino su
samo jedan dio kompleksno' elektronsko' ureaja kao #to je radio5prijemnik$ radio5
predajnik$ televi!or$ mo.ilni tele*on itd Kola u kojima se mo'u na%i su oscilatori$ *ilteri$
kola !a selekciju itd
999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999
OT4OR,NO I GAT4OR,NO OSCILATORNO KOLO
Oscilatorom !ovemo elektrino kolo koje svojim djelovanjem i!a!iva si'nal odreene
*rekvencije Nje'ova *unkcija je da pretvara jednosmjernu elektrinu struju u
nai!mjeninu
Otvoreno o. kolo
Oscilatorno kolo se sastoji od konden!atora i kalema Kada se naelektri#e konden!ator$
kolo ponje da osciluje Kada se konden!ator pove"e sa i!vorom jednosmjerne
struje$jedna ploa postaje po!itivna$a dru'a ne'ativna$ a i!meu njih se stvara elektrino
polje Konden!ator poinje da se pra!ni kada iskljuimo i!vor napona$ a elektroni se
kre%u sa ne'ativne na po!itivnu plou Struja i ma'netno polje posti"u krajnju vrijednost
kada je napon konden!atora jednak nuli Struja i dalje tee$ ali se i smanjuje #to u!rokuje
ponovno punjenje konden!atora dok se on ne naelektri#e s tim da je donja ploa
naelektrisana po!itivno$a 'ornja ne'ativno Ovaj proces se ponavlja i opisano predstavlja
Otvoreno Oscilatorno Kolo.
Zatvoreno o. kolo
Kod !atvoreno' oscilatorno' kola i!meu ploa se nala!i elektrino polje$ a ma'netno
polje je unutar kalema Ako se ovo kolo otvori$ stvara se prostor u kome ovo polje djeluje
Ra!micanjem ploa ovo polje se #iri Kada se potpuno ra!maknu ploe do.ija se otvoreno
kolo
OSCILATORNA KOLA
Ova kola imaju veliki !naaj u telekomunikacijama Koriste se u radio5prijemnicima$ radio5
predajnicima$ tele*oniji$ mjernim telekomunikacionim ureajima itd Koriste se u praksi !a ostvarivanje
selektivnosti$ tj potiskivanja ili isticanja si'nala odreenih *rekvencija ,lektroma'netske oscilacije
predstavljaju nai!mjenino pretvaranje ener'ije elektrino' polja u ener'iju ma'netsko' polja i
o.ratno ,lektrino kolo u kome nastaju elektroma'netske oscilacije !ove se elektrino oscilatorno kolo
Najjednostavnije oscilatorno kolo sainjavaju kalem koe*icijenta samoindukcije L i konde!ator
kapaciteta C
Redno oscilatorno kolo
Redno oscilatorno kolo se do.ije rednim (serijskim) ve!ivanjem !avojnice i konden!atora$ Slika 2u.ici
u kolu su predstavljeni ekvivalentnom otporno#%u 'u.itaka D R Ovi 'u.ici u kolu su jednaki !.iru
'u.itaka u !avojnici i konden!atoru Kako su 'u.ici u konden!atoru !anemarljivi u odnosu na 'u.itke u
!avojnici$ otpornost u kolu na Slici 6 D R je otpornost 'u.itaka u !avojnici
. c
Slika 1: a S!e"a realno# oscilatorno# kola$ % Str&'a & idealno" kol& (kada & n'e"& ne %i %ilo #&%itaka)
t'. ot*ornika R$ c Str&'e & kol& sa ra+liiti" veliina"a #&%itaka , R
&od dejstvom i!mjenino' napona u(t) kro! kolo tee i!mjenina struja i(t)$ ija je e*ektivna vrijednost
prema Omovom !akonu jednaka3
2
2
3

,
_

+

C
L R
U
Z
U
I

&ri praktinoj primjeni serijsko' oscilatorno' kola naj!naajnija je situacija koja nastaje kada je
*rekvencija 'eneratora D * takva da je induktivni otpor jednak kapacitivnom$ tj3
R
U
Z
U
I I R Z
C
L
ma4
5
3

Ova *o'ava na+iva se re+onanca) a -rekvenci'a *ri ko'o' se do n'e dola+i na+iva se re+onantna -rekvenci'a i
jednaka je3
[ ] Hz
LC
f
s
rad
LC
r r

2
3 3

1
]
1

Slika .: Zavisnost e-ektivne vri'ednosti str&'e & seri'sko" oscilatorno" kol& , I i i"*edanse , Z od
-rekvenci'e
Kako se oscilatorna kola koriste na veoma visokim *rekvencijama 'ornji dija'ram$ koji prika!uje
!avisnost struje od *rekvencije$ ne od'ovara tako da !avisnost struje od visokih *rekvencija i!'leda kao
na donjoj Slici ;3
Slika /: Zavisnost str&'e od -rekvenci'a %liski! re+onantno' -rekvenci'i i *ro*&sni o*se# , 0 seri'sko#
oscilatorno# kola
Struja u kolu je najve%a pri re!onantnoj *rekvenciji D*r$ pri emu je *r veoma visoka *rekvencija Takoer
se vidi da je struja velika i !a *rekvencije u okolini re!onantne$ mada se ona smanjuje$ ali se ova
smanjenja mo'u !anemariti jer nisu !naajna !a kvalitet ureaja u telekomuHnikacijama = tom smislu$
*ro*&sni o*se# seri'sko# oscilatorno# kola se de-ini1e kao o*se# -rekvenci'a & ko"e str&'a ni'e "an'a od
neke vri'ednosti ko'a "o2e da se toleri1e. Ta vri'ednost 'e
2
ma4
I

&ropusni opse' @ I *
/
D *
6
(1!)J 'dje se *
6
i *
/
na!ivaju #ranine -rekvenci'e *ro*&sno# o*se#a.
= ve!i sa #irinom propusno' opse'a D @ de*ini#e se karakteristika oscilatorno' kola koja se na!iva
selektivnost. Selektivnost 'e s*oso%nost kola da i+ "no1tva str&'a ra+ni! -rekvenci'a i+dvo'i str&'e i'e s&
-rekvenci'e %liske re+onantno' -rekvenci'i kola) a da str&'e ostali! -rekvenci'a *otisne (osla%i.
3aralelno oscilatorno kolo
+o.ije se kada se !avojnica i konden!ator .e"u paralelno u odnosu na 'enerator i! ko'a se kolo
po.uuje Sve u ve!i R va"i kao i !a serijsko oscilatorno kolo
a) .)
Slika 1: a Elektrina s!e"a *aralelno# oscilatorno# kola$ % Zavisnost e-ektivne vri'ednosti str&'e I i
i"edanse Z od -rekvenci'e
Impedansa ovo' kola je paralelna ve!a (R K LL) i 6ELC tj3
( )
2
2
2
3
3 3
3
6
3

,
_

,
_

+
+

LC R
L
CR
L
C
L R
C
L R
Z

Kada je *rekvencija 'eneratora jednaka re!onantnoj *rekvenciji$ tj

CR
L
Z Z
LC
f f
r

ma4
2
3

Kako je impedansa kola maksimalna$ struja u kolu je minimalna$ tj

L
CR
U
CR
L
U
Z
U
I I
3
ma4
min
-rekvencija *r pri kojoj je struja u paralelnom oscilatornom kolu minimalna$ na!iva se re+onantna
-rekvenci'a *aralelno# oscilatorno# kola) mada se koristi i na!iv -rekvenci'a antire+onanci'e
+ija'ram !avisnosti e*ektivne vrijednosti napona na paralelnom oscilatornom kolu od *rekvencija u
okolini re!onantne *rekvencije prika!an je na Slici /3
Slika .: Zavisnost na*ona od -rekvenci'a %liski! re+onantno' -rekvenci'i i *ro*&sni o*se# , 0 *aralelno#
oscilatorno# kola
3ro*&sni o*se# , 0 *aralelno# oscilatorno# kola 'e o*se# -rekvenci'a & ko"e na*on na kra'evi"a kola ni'e
"an'i od
2
ma4
U
) 'dje je =ma? napon na kolu pri re!onanciji 0 4 -. , -1) 'dje su -1 i -. #ranine
-rekvenci'e *ro*&sno# o*se#a.
Selektivnost *aralelno# oscilatorno# kola 'e n'e#ova s*oso%nost da od vi1e na*ona ra+ni! -rekvenci'a i+dvo'i
sa"o na*one i'a 'e -rekvenci'a & %li+ini re+onantne -rekvenci'e.
3ri"'ena oscilatorni! kola
G.o' na'lo' pada ukupne impedanse (serijsko oscilatorno kolo) ili na'lo' porasta impedanse (paralelno
oscilatorno kolo) koriste se !a oda.ir$ *iltriranje$ ili proi!vodnju tano odreene *rekvencije u spre!i sa
dru'im elektronskim komponentama O.ino su samo jedan dio kompleksno' elektronsko' ureaja kao
#to je radio5prijemnik$ radio5predajnik$ televi!or$ mo.ilni tele*on itd Kola u kojima se mo'u na%i su
oscilatori$ *ilteri$ kola !a selekciju itd
OSCILATORI
Oscilatori s& elektronski &re5a'i ko'i 'ednos"'ern& str&'&i na*on *retvara'& & i+"'enin& +ru'im rijeima
reeno$ oscilatori s& elektronski &re5a'i ko'i #eneri1& i+"'enin& str&'&i na*on odre5ene -rekvenci'e
Elektronski oscilator 'e elektronsko kolo ko'e *roi+vodi elektronski si#nal ko'i se *onavl'a & vre"en& i to &
vid& sin&sne -&nkci'e ili *ravo&#aone *ovorkeOscilator niskih uestanosti (L-O) je elektronski oscilator
koji 'eneri#e AC o.lik si'nala na *rekvencijama ispod /0 1! Oscilatori koji su di!ajnirani da proi!vode
na i!la!u visoke AC napone od +C na ula!u se uo.iajeno !ovu invertori 2eneratori napona
sinusoidalno' o.lika konstantne amplitude i *rekvencije !ovu se esto samo oscilatori &ostoje dvije vrste
elektronskih oscilatora3 harmonijski oscilatori i relaksacioni oscilatori(multivi.rator$ kru"ni oscilator)
1armonijski oscilatori su oscilatori koji 'eneri#u sinusoidalni o.lik si'nala Osnovni elementi
harmonijskih oscilatora su elektronski pojaava iji je i!la! nastavljen na elektonski *iltar$ a i!la! i!
*iltra je doveden na ula! u pojaava$ modelom povratne spre'e ,lektrina shema jedno' oscilatora data
je na Slici ;3
Slika /: Oscilator sa -a+ni" *o"ako"
,L,KTRIMNI -ILT,RI
,lektrini *iltri su elektrina kola kojima se ra!dvajaju si'nali ra!liitih *rekvencija = mno'im
elektronskim ureajima postoje si'nali ra!liitih *rekvencija Neke od njih tre.a prenijeti do slijede%e'
stepena 5 ureaja radi dalje o.rade$ pojaavanja$ modulacije$ detekcije$ ra!nih re'ulacija itd Ostale
si'nale tre.a sprijeiti da sti'nu na slijede%i stepen jer su nepotre.ni i ometaju normalan rad ureaja To
se ostvaruje pomo%u elektrinih *iltera
&rema *rekvencijama si'nala koje tre.a da propuste$ *iltri se djele u etiri 'rupe3
&ropusnici niskih *rekvencija D N-$
&ropusnici visokih *rekvencija D 4-$
&ropusnici opse'a *rekvencija D -&O i
Nepropusnici opse'a *rekvencija D -NO
&rema principu rada$ svi *iltri mo'u da se podjele u dvije 'rupe3
&asivne *iltri i
Aktivni *iltri
&asivni *iltri korisne si'nale prenose na slijede%i stepen sa vrlo malim sla.ljenjem$ a #tetne si'nale$ tj
smetnje i #umove$ sla.e #to je mo'u%e vi#e
Aktivni *iltri svoju ulo'u ra!dvajanja ostvaruju tako #to korisne si'nale pojaavaju vi#e ne'o smetnje i
#umove
3ASIVNI 6ILTRI
&asivni *iltri se sastoje iskljuivo od pasivnih komponenata3
5 kalemova i konden!atora D LC *iltri$ i
5 otpornika i konden!atora D RC *iltri
Najva"nije karakteristike *iltra su3
6 sla.ljenje *iltra$ i
/ 'ranina *rekvencija *iltra
Sla.ljenje *iltra se de*ini#e kao odnos ula!no' i i!la!no' napona3
= idealnom sluaju$ sla.ljenje si'nala koje tre.a prenijeti na stepen i!a *iltra tre.a da je jednako nuli$ a
sla.ljenje svih ostalih si'nala$ koje tre.a potisnuti$ da je .eskonano veliko = praksi to nije mo'u%e
ostvariti Stvarni *iltri propu#aju korisne si'nale sa malim$ a nekorisne sa !natno ve%im sla.ljenjem
Karakteristika pojedinih elektronskih sklopova kao #to su pojaanje$ sla.ljenje$ selektivnost i slino
uvijek se i!ra"avaju ne kao prosti odnos od'ovaraju%ih veliina$ ve% kao lo'aritam to' odnosa$ pa je
prema tome$ sla.ljenje *iltra3
Npr Neka je =6I6/m4 i =/I;m4 Onda je sla.ljenje$ kao prosti odnos napona3
+o.ijeni .roj poka!uje da je i!la!ni napon N puta manji od ula!no' I!ra"eno na pravi nain$ a imaju%i u
vidu da je lo'NI 0$O$ sla.ljenje je3
+eci.el se u praksi koristi kao i dru'e jedinice (volt$ amper$ tesla itd) ali to nije jedinica u punom smislu
te rijei +eci.el nema dimen!ije jer predstavlja odnos dvije veliine iste prirode
2ranine *rekvencija *iltra su *rekvencija koje ra!dvajaju o.last *rekvencija u kojoj nema sla.ljena od
o.lasti u kojima postoji sla.ljenje
LC N- *ilter
N- 5 *iltri su elektrina kola koja napone ije su *rekvencija u opse'u od *I0 (istosmjerna struja) do neke
odreene *rekvencija *I*c$ propu#taju .e! sla.ljenja$ a napone ija je *rekvencija ve%a od *I*c$osla.ljuju

a % c
Slika 1: LC , N6 -ilter a 3ol&7eli'a N6 -iltera) % T87eli'a N6 -iltera) c 987eli'a N6 -iltera
LC 4- *ilter
4-5*iltri su elektrina kola koja napone ije su *rekvencije ve%e od neke odreene *rekvencija *I*c
propu#taju .e! sla.ljenja$ a napone ije su *rekvencija manje od *I*c osla.ljuju

a % c
Slika .: LC ,V6 -ilter a 3ol&7eli'a V6 -iltera) % T87eli'a V6 -iltera) c 987eli'a V6 -iltera