3.1.

OSNOVNA KRETANJA KOD MASINA ALATK]

79
KINEMATIKA MASINA ALATKI
3.1. OSNOVNA KRETANJA KOD MASINA ALATKI
Zahtevani oblikpredmeta obrade ostvaruje se relativnim kretanjimaizmedu alata
i materijala, koje mora da obezbedi sama maSina, odnosno opsluZilac ma5ine. Ova
kretanja, bilo da ih izvodi dovek ili maSina,nazivaju se, kako
je i ranije redeno,
osnovnim kretanjima. Broj i sloZenost ovih kretanja zavisi od sloZenosti geme-
trijskog oblika predmeta obrade koji se Zeli dobiti. Kod prostijih oblika, kao 5to
su ravne ili cilindriine povrSine, dovoljna su samo dva osnovna kretania: glauno
i pomoino. Medutim, za slotenije konture (izrada zupdanika i sl.), neophodno
je
da se postigne uskladenost viSe osnovnih kretanja, od kojih jedno uvek morabiti
glavno.
Posebnim oblikovanjem rezne ivice alata, dime
je jedan deo potrebnog oblika
sadrZan u samom alatu (sl. 3.1) tako 5to se rezna ivica alata izradiPrema Zeljenom
profilom, broj potrebnih kretanja se moZe smanjiti, odnosno ceo kinematski
sistem madine se upro5iava. Kako se u tim sludajevima radi o alatima dija je cena
dosta ve6a od standardnih, a i
pr oi zvodnost
j e u vei i ni
sludajeva manja, ovakav nadin
j e cel i shodan samo kod poj e-
di nai ne i l i event ual no ma-
l oseri j ske proi zvodnj e. Kod
velikoserijske, a posebno ma-
sovne proizvodnje, koriste se
posebne ma5ine veie sloZeno-
sti, pri demu veliki broj komada
uz vei u proi zvodnost kom-
penzira njenu veiu cenu.
Kako brzina osnovnih kreta-
nja zavisi od operacije koja se
Slikn 3.1 Uproiiavanje kinematike maiine po-
sebnim oblikom alata
S. Zahar
Ma5i ne Al at ke
KINEMATIKA MAS INA ALATKI
izvodi i materijala alata ipredmeta obrade,to se mora obezbediti dama5ina svojim
kinematskim sistemom omogu6i sve potrebne brzine kako glavnog kretanja
(brzine rezanja), tako i brzine pomoinog kretanja (korak odn. pomak). U ovu
svrhu se koriste kinematski sistemi za glavno i pomoino, a po potrebi i za
dopunska kretanja, koji se nazivaju prenosnicima. Pri tome ovi prenosnici mogu
imati stalan, tadno definisan, ili promenljivi prenosni odnos. U zavisnosti od
operacija koje se i,eIe izvesti, postoje i razliditi zahtevi zavisnosti glavnog i
pomoinog kretanja, a samim tim i razliditi kinematski sistemi ma5ina alatki.
Primera radi, ovde se prikazuju nekoliko kinematskih sistema poznatih konven-
cionalnih maSina.
Tako
je na slici 3.2 prikazana Sema kinematskog sistema jednog univerzalnog
struga. Pogon za glavno i pomoino kretanje se uzima od istog pogonskog
agregata, u ovom sludaju, elektromotora. Ovaj pogon se preko prenosnika za
glavno kretanje, koji mora da obezbedi ne samo prenos snage, odnosno obrtnog
Slika 3.2 Kinematski sistem univerzalnog struga
momenta, ve( i promenu broja obrtaja, prenosi do glavnog vratila (radnog
vretena) na dijem se desnom kraju nalazi stezad radnog predmeta.
Obzirom na potrebnu strogu zavisnost izmedu glavnog kretanja (obrtanje pred-
meta obrade) i pomoinog kretanja (aksijalno pomoino pomeranje alata)/ pogon
za pomoino kretanje se uzima direktno sa glaanogaratila, odnosno izaprenosnika
za glavno kretanje. Na ovaj nadin primljeno kretaje (obrtno) se preko prenosnika
za pomoino kretanje prenosi na vodeie-zavojno ili vudno-oZljebljeno vratilo
koja prolazekroznosad alata
-
suport. U samom nosaiu alata se nalazi kinematski
sistem za daljiprenos i prefvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje. O sistemima
zaprelraranje kretanja biie kasnije vi5e govora, a ovde se samo napominje da se
kod struga, kao sistem za pretvaranje obrtno;; kretarrja, koje se dobija iz preno-
MaSi ne Al atke S. Zahar
3.1. OSNOVNA KRETANJA KOD MASINA ALATKI
Slikn 3.3 Kinematski sistem revolver struga
snika za pomoino kretanje, u pravolinijsko kretanje nosada alata, koristi bilo
zavojni par (zavojno vreteno i navrtka), bilo zupdasti par (zupdanik i zupdasta
lefva), a najde5ie su kod univerzalnih strugova prisutna oba sistema.
Kod revolver struga, gde se pored nosada alata
(u veiini sludajeva samo popredni) nalazi i re-
volver glava, horizontalna, vertikalna ili nagnu-
ta, postoji i dopunski prenosnik za ostvarivanje
pomoinog kretanja glave sa alatima, kao i me-
hanizam za njeno okretanje (sl. 3.3). Kod stru-
gova sa vertikalnom revolver glavom, pored
aksijalnog pomoinog kretanja nosada glave, po-
sebnim
je prenosnikom omogudeno i lagano
obrtanje revolver glave u cilju ostvarivanja po-
preine obrade.
Zavisnost glavnog i pomoinog kretanja
je neo-
phodna i kod budilica (sl. 3.a). Obzirom da se u
najveiem broju sludajeva kod bu5ilica glavno
(obrtno) i pomoino (pravolinijsko) kretanje pre-
daje alatu, to je i prenosni (kinematski) sistem
ovde drugadije koncipiran nego kod struga.
Mada se i kod ovih ma5ina pogon za glavno i
pomoino kretanj e uzima o d' ist o g p o gonsko g a gr e-
gata
-
elektromotora, uz odvodenje pogotta za
pomoino kretanje izaprenosnika za glavno kre-
tanje, odnosno sa glavnog vratila, razlika je u
21
Slika 3.4 Kinematski sistem
stubne buiilice
S. Zahar MaSi ne Al at ke
KINEMATIKA MAS INA ALATKI
tome 5to se oba prenosnika, kao i mehanizamzaprefvaranje
obrtnog u pravoli-
nijsko kretanje, nalaze u istom kuiiStu. Kao pretvarai ovde sluZi zupdasti par:
zupdanik-zupdasta
letva, koja
je izradena direktno na dauri koja vodi glavno
vratilo.
Sliian kinematski sistem, bar 5to se tide osnovnih kretanja (glavnog i pomodnog),
javlja se i kod radijalne bu5ilice (sl. 3.5), stim Sto se u ovom sludaju mora obezbediti
i kitt"*utski sistemi za pomeranje kako kuiiSta prenosnika sa vreteni5tem
Po
konzoli, tako i zaokretanje i vertikalno pomeranje konzole oko stuba madine. Za
ove se sisteme obidno koriste posebni motori. Dodatni kinematski sistem ima
ulogu blokiranj a zauzetog poloZaj a konzole
Slika 3.5 Kinematski sistem radiialne buiilice
Za razliku od napred navedenih primera kod glodalica
je pomo6no kretanje
potpuno nezauisno og glavno g,pasu stoga i kinematski sistemi razliditi. Zapogon
se mogu koristiti dva nadina: zajednifki ili odaojeni pogonski motori. U prvom
sludaju se, na primeru
jedne vertikalne glodalice
(sl. 3.6),
Pogon
od motora preko
prenosnikazaglavno
kretanje, koji obezbeduje promenu brzine, odnosno broja
obrtaja, predaje glavnom vratilu na kome
je postavljen nosad alata i sam alat.
Pogon za pomoino kretanje se ovde odvodi pre pre osnika za glavno kretaje,
odnosno prvog vratila prenosnika za glavno kretanje i, preko prenosnika za
pomoino kretanje, koji
je u principu slidan prenosniku za glavno kretanje,
dovodi do radnog stola gde se nalaze i kinemal
'
'
:
!'rm
za grananje kretanja i
MaSi ne Al atke
S. Zahar
3.1. OSNOVNA KRETANJA KOD MASINA ALATKI
23
mehanizmi za pretvaranje kretanj a u
sva tri koordinatna pravca. Obzirom
da se radni sto pomera u odnosu na
postol j e ma5i ne u kome
j e obi dno
sme5ten i elektromotor i prenosnik za
glavno kretanje, prenos za pomoino
kretanje moZe biti izveden sa tele-
skopski m vrat i l om i kardanski m
zglobovima ili sa posebnim landastim
prenosnicima. Ovaj nadin se prime-
njivao kod starijih maSina, ali semoZe
sresti i kod novijih malih ma5ina.
Kod novijih veiih maSina postoje dva
odvojena motora:
jedan, za glavno
kretanje, koji se zajedno sa odgovara-
juiim prenosnikom nalazi u postolju
maSine i drugi, koji zajedno sa
Preno-
snikom za pomoino kretanje, siste-
mom za grananje i mehanizmima za
pretvaranje kretanja, osfvaruje po-
moina kretanja radnog stola u sva tri
Slika 3.6 Kinematski sistem vertikalne glo-
dalice sa zajedniikim motorom
Slika 3.7 Kinematski sistem horizontalne glodalice sa odvojenim motoima
S. Zahar MaSi ne Al at ke
24
KINEMATIKA MASINA ALATKI
koordinatna
pravca (s1. 3.7).Pritome
se u oba navedena sludaja za pretvaranje
kretanja koriite zavojniparovi. Iako se u drugom sludaju dodaje
jedan elektro-
motor vi5e, u5tede koje se postiZu u prenosnim elementima i jednostavnija
konstrukcija
same maSine kompenzira njegovu cenu'
Ma5ine za obrad.u rendisanjem,
kod kojih
je glavno kretanje pravolinijsko,
u
izvesnom se pogledu po kinematici razlikuju od dosad opisanih. U zavisnosti od
velidine hoda, o.r" *i$ine mogu bitikratkohode i dugohode, koje se razlikuju i po
principu ostvarivanja glavnogi pomoinog kretanja. Kod kratkohodih rendisaljki
pored-prenosnika
za glavno kretanje, kojim se obezbeduje prenos obrtnog mo-
menta-od pogonskog motora do pogonskog
vratila pri razliditim brojevima
obrtaja,u ristemn ,u gluurro kretanje mora da postoji i odgovarajuii mehanizam
za pre1raranje
kretanja (sl. 3.8). Ovaj mehanizam koji moZe imati razli(ita kon-
struktivna re5enja, o demu ie kasnije biti govora, treba da obezbedi kako pretva-
ranje obrtnog kretanja pogonskog vratila u pravolinijsko kretanje nosada alata,
tako i automatski prelaz iz radnog u povratni hod i obratno. Podto
je i kod
rendisanja pomoinb kretanje zavisno od glavnog, to se i ovde
Pogon
za pomo6no
kretanje'nri*u
direktno sa pogonskog
(glavnog) vratila, ali je, za razliku od
strugova i buSilica, pomoinokretanje
periodidnog dejsfva. Posebnim mehaniz-
*oti
je omogu6enokako
ostvarivanje pomaka u strogoj zavisnosti od glavnog
kretanja (na prelazu iz povratnog u radni hod), tako i njegova promena. Obzirom
,"ru p"tidifno aelstvo ovog kretanja, tu se ne moZe govoriti o brzini pomo6nog
kretanja.
MaSi ne Al atke
Slika 3.8 Kinematski sistem kratkohode rendisaljke
S. Zahar
3.1. OSNOVNA KRETANJA KOD MASINA ALATKI
Slikn 3.9 Kinematski sistem dugohode rendisalike
Usled velikih duZina hodova kod kojih se ne mogu primeniti mehanizmi za
pretvaranje kretanja iz prethodnog sludaja, kod dugohodih rendisaljki (s1. 3.9)
prenosnik za glavno kretanje mora da obezbedi kako odgovarajuii broj obrtaja
za radnu brzinu, tako i za povratnu koja je 1.5 do 2 puta veia od radne. Pored
toga se u samom prenosniku vrii prebacivanje sa radne na povratnu brzinrilrz,
naravno, promenu smera obrtanja izlaznog vratila. Promena brzina i smera
obrtanja izlaznogvratila obidno se postiZe posebnim mehanidkim prenosnikom,
ali se kod novijih ma5ina, kao 5to je to sludaj i kod primera na slici, ova promena
izvodi posebnim elektridnim varijatorom. Obrtni moment se od izlaznog vratila
prenosi do pretvarada kretanja, koji
je
izveden sa parom zupdanik-zupdasta lefva
ili puZ-pui.asta letva. Kako kod ovih ma5ina ne postoji ni jedno vratilo koje ima
isti broj obrtaja kao 5to je broj duplih hodova radnog stola koji izvodi glavno
kretanje, odakle bi se mogao, kao 5to je to bilo mogu6e u prethodnom sludaju,
uzeti pogon za pomodno
-
periodiino kretanje, to se za ovu svrhu ovde koriste
granidnici na radnom stolu, koji ujedno odreduju i hod maSine. Pri tome se
pomoino kretanje ostvariju bilo mehanidki bilo elektromehanidki.
Kao zadnji primer kinematskih sistema se ovde navodi odvalna glodalica, na
kojoj se po principu
"Pfauter"
izraduju zupdanici (sl. 3.10). Ovde se pored glavnog
obrtnog kretanja, koje izvodi alat a dobija se od motora preko prenosnika za
glavno kretanje, koji je u principu isti kao i kod ostalih vrsta glodalica,
javljaju i
dva a po potrebi i tri pomoina kretanja, strogo zavisna medusobno i to: obrtno i
aksijalno (a nekad i radijalno ili tangencijalno). Za razliku od univerzalnih
25
S. Zahar MaSi ne Al at ke
26
KINEMATIKA MASINA ALATKI
Slikn 3.10 Kinematski sistem odvalne glodalice
glodalica, kod ovih maSina
je pomoino obrtno kretanje strogo zaaisno od glavnog,
tako da se pogon za ovo kretanje uzima direktno sa glavnog vratila (iza preno-
snika za glavno kretanje). Obzirom da odnos obrtanja alata
-
puZnog glodala
(glavno kretanje) i predmeta obrade
-
zupdanika koji se izraduje (edno od
pomoinih kretanja) zavisi od broja zuba zupianika i broja hodova alata, to se
javlja potreba za veoma velikim brojem razliditih odnosa, odnosno prenosa.
Usled toga su prenosnici za pomodno kretanje, koji se joi nazivajuiprenosnici za
podelu a koji treba da obezbede ove odnose, izvedeni sa promenljivim zupianici-
ma. Aksijalno (radijalno ili tangencijalno) pomeranje alata, koje
je zavisno od
pomoinog obrtnog kretanja, ostvaruje se preko odgovarajuieg prenosnika za
pomoinokretnnje i mehanizmazapretvaranja kretania (zavojni par).Pored nave-
denih prenosnika, za izradu zupdanika sa zavojnim zubima potreban
je i kine-
matski sistem za ubrzanje ili usporenje obrtanja predmeta obrade u cilju
osfvarivanja potrebne zavojnice. Ovaj sistem se obidno naziva dit'uenciianim
prenosnikom, a izveden je na principu izmenjivih zupdanika. Pogon za ovo kre-
tanje, koje se preko diferencijala predaje prenosniku za podelu, uzima se od
pogonskog vratila iza prenosnika za pomoino kretanje.
Na sliian nadin se mogu predstaviti i kinematski sistemi ostalih maSina, ali je i
ovih nekoliko primera dovoljno da se shvati kinematika mabine alatke, a o
pojedinim prenosnicima i prenosnim mehanizmima biie govora u posebnom
poglavlju.
Ma5i ne Al at ke
S. Zahar
3.2. OBLAST REGULISANJA I ZAKONITOSTI PROMENE BRZINE
3.2. OBLAST REGULISANJA I ZAKONITOSTI PROMENE BRZINE
Razliditi materijali predmeta obrade kao i razliditi zahtevi za kvalitetom obradene
povr5ine i postojano56u alata, zahtevaju i razlidite brzine rezania pri obradi
razliditih preinika predmeta obrade, odnosno pri radu sa razliditim prednicima
(cilindridnih) alata. Granidne vrednosti brzina rezanja arnin i arux, kao i brzina
pomoinog kretanja- smini s,**, odreduju se na osnovu analize tehnolo5kih ope-
racija tipitnih predmeta obrade, predvidenih da se obraduju na dotidnoj madini.
Kod maSina sa glavnim obrtnim kretanjem, granidne vrednosti brojeva obrtaja
glavnog vratila flminin,norkoje odreduju ioblast regulisanja prenosnikaza glavno
kretanje, mogu biti odredene na osnovu poznatih granidnih prednika predmeta
obrade, odnosno alata i potrebnih granidnih vrednosti brzina rezania na osnovu
poznatih izraza za obimnu brzinu:
L000' v*u*
^
vmax
fl max=
---d^:^-:
L
'
d^:^
t
, ?mi n: %#*-c' f f i
Oblast (dijapazon) regulisanja broja obrtaja se pri tome izraLava kao odnos
graniinih vrednosti broja obrtaja:
Rn:
llmax
/?mi n
Ako se sa R, i R4 oznade odnosi granidnih vrednosti brzina rezanja, odnosno
preinika predmeta obrade ili alata, uz:
27
sl eduj e:
Rd: *
* : R , . R a
/max
R y :
vmin
flmax vmax
I \ ,
_
' "
/l mi n Vmi n
Iz ovoga se vidi da oblast regulisanja broja obrtaja R, ma5ine zavisi samo od
odnosa granidnih vrednosti prednika ibrzinarczanja. Kako se rezni alat i tehno-
logija obrade stalno usavrdavaju, to je potrebno da se pri projektovanju preno-
snika maSine alatke, vrednosti dobivene na osnovu gore navedenenih izraza
uveiaju za oko 20
-
25
%.
Da bi se za bilo koji prednik moglo raditi sa ekonomidnom brzinom, bilo bi
neophodno da se u dijapazonu regulisanja brojeva obrtaja moZe izabrati ma koji
broj obrtaja izmedlrThninitr,*r. To znadi da bi bilo neophodno da prenosnik ima
moguinost kontinualne promene broja obrtaja. Medutim, obzirom na cenu/
dimenzije a i eksploatacijske karakteristike prenosnika sa kontinualnom prome-
nom broja obrtaja, o demu 6e kasnije biti govora, u ve6ini sludajeva se kod madina
S. Zahar
MaSi ne Al at ke
KINEMATIKA MASINA ALATKI
alatki primenjuju stupnjeviti prenosnici, dije su dimenzije i cena manji, a omo-
guiavaju tatan prenos velikih snaga.
Osobina ovih prenosnika
je u tome, da u oblasti regulisanja Rn omogu6avaju
izbor samo unapred utvrdenih brojeva obrtaja rh, ft2u fls,...,rlrn, koji se nalaze u
odredenom medusobnom odnosu, pri demu postoje razlidite zakonitosti koje
defini5u taj odnos.
3.2.L.- Zakonitosti promene broja obrtaja
Aitmetitka promena
Kod aritmetidke promene, raspoloZivi brojevi obrtaja prenosnika podleZu aritme-
tiikoj progresiji, tj. nzlika dva susedna broja obrtaja
je konstantna velidina:
n2
-
f l t
-
n3
-
n2= n4
-
n3
:
" '
:
nm
-
f l m- I
:
A
:
COnSt '
pri temu
j"
ry
minimalni, a n,n maksimalni broj obrtaja koji prenosnik moZe da
obezbedi. Ukupan broj raspoloZivih brojeva obrtaja (broj stupnjeaa)
je m i on se
moZe dobiti iz:
n z : n l + a ) n 3 : n 2 + a : n r + 2 ' a , n 4 : n 3 * a : n 1 * 3 ' Q ) . . .
. . . nm: n! + ( m- I )
' a
odakl e j e:
m - f t m - n , * t
&
Da bi se predstavila zavisnost izmedu brzine rezanja, prednika predmeta obrade
odnosno alata i brojeva obrtaja, koja ustvari predstavlja radni dijagram madine,
polazi se od poznatog izrazaza obimnu brzinu rczania:
D ' n ' n
'
:
-Jooo
gde su: D
[mm]
-
prednik predmeta obrade odn. alata
v
[m/min]
-
obimna brzina odn. brzinarezanja
Za
jedan odredeni broj obrtajan; ova zavisnost prelazi u:
,t
i
'xt
tt{'r,n
v
=
KQt)
.D
Ltz : K(n)
:
Tb0--0
v6
Sto predstavlja
jednadinu prave linije,
koja u dijagramu a-D prolazi kroz ko-
ordinatni podetak. Konstanta K(n), ko-
ja odredije nagib ove prave, zavisi od
vrednosti broja obrtaja, tako da prava
koja defini5e zavisnost a-D za broj
obrtaja n; ima veii nagib od prave za
Di D Di r Dmm
Slika 3.11 Zavisnost brzine i preinikn
Ma5i ne Al atke
S. Zahar
3.2. OBLAST REGULISANJA I ZAKONITOSTI PROMENE BRZINE
broj obrtaj afli-t(sl. 3.11). Odavde se vidi da se ekonomidna brzina ztrmoi'e osfvariti
bilo pri obradi prednika Di sa brojem obrtaja n;,bilo pri obradi prednika D;-1 sa
brojem obrtaja ni4.Medutim, ukoliko
je potrebno da se obraduje prednik D koji
se nalazi izmedu dva navedena (ekonomiina) prednika, ekonomidna brzina bi se
obezbedila nekim brojem obrtaja n, koji prenosnik ne moZe da obezbedi. Usled
toga se mora usvojiti ili broj obrtaja n;ilini-1.
Broj obrt aja ni, pri obradi prednika Dt < D < Di-t izazvao bi prekoradenje doz-
voljene brzine rezanja(za unapred definisanu ekonomidnu postojanost), tako da
se mora koristiti manji broj obrtaja, tj. tti-1. Pri tome ie nastati gubitak brzine
rezanja Av koji ie biti utoliko vedi, ukoliko
je razlika (Di-t
-
D) veda. Najveii
gubitak brzine
je kada se prednik D; obraduje brojem obrtaju ri-t ali se u tom
rl.rfuj.t vei prelazinasledeii broj obrtaja, tako da i gubitakbrzine postaje
jednak
nuli.
Ako sa a2 ozna,(imo oznadimo onu brzinu koja se dobija pri maksimalnom
gubitku brzine, tj. ako se prednik D; obraduje brojem obrtaja ni-1,br(e:
Av
:
ve
-
vz: o- , #
- " Dt ' : ! : ! ' - t
D;
. n
Av: f f i ' ( ni - ni - r ) : c' Dt
m/min
Vs
odakle se vidi da je gubitak brzine kod
aritmetidke promene srazmeran pred-
ni ku, t ako da se moZe konst rui sat i
i kompl etan radni di j agram ma5i ne
(sl. 3.12)koji se zbogsvog oblika naziva
i testerastim dijagramom.
Umesto da se prikaZe u testerastom
obliku, radni dijagram se desto predsta-
vlja u dvostruko-logaritamskim koor-
dinatama. Kako
je:
v
:
KQt)
.D
logaritmovanjem se dobija:
l ogv
=
l ogD + l ogKQr)
Sto u dijagramu log a
-IogD
predstavlja pravu liniju nagnutu pod uglom od 45"
(sl. 3.13). Svakom broju obrtaja odgovara po jedna
Prava
istog nagiba.
Dt
Dmm
Slika 3.12 Radni (testerasti) diiagram
kod aritmetiike promene
D6
U gornjoj
jednadini log K(n) predstavlja odsedak na apcisnoj osi (za D:1), tako
da j e:
ni
l og Ki : l og
m6O
i
-
ni _l
log Ki-r
:
log
T00O
S. Zahar
MaSi ne Al atke
30
KINEMATIKA MASINA ALATKI
Razlika izmedu odsedaka na apcisnoj
osi za dva susedna broja obrtaja
je ta-
da:
l og v;
-
l og vi -r
:
bg;j
odakle se vidi da se u oblasti vedih
brojeva obrtaja razmak izmedu pravih
smanjuje (manji odnos n/ni-i. Ovo go-
vori o velikom nagomilavanju brojeva
obrtaja u oblasti malih preinika, odno-
sno velikih brojeva obrtaja. Ovo
je jod
otiglednije ako se uzme
jedan primer:
X: f f i : z E: e:
t . t
Slika 3.13 Radni dijagram kod aritme-
tiike promene u log.-log. sistemu
o
O)
o
Ako je /r1
:
44; n,n
:
480; a
:
40; odnosi izmedu pojedinih brojeva obrtaja ie
biti;
=
L. 33. . .
nm
1. 09
l l nt-1.
odakle se vidi da je procentualni prira5taj broja obrtaja pri prelaz! sd ttl r.a, fl2
t1O%, o. sa ft;-1 na'n,) samo 9%. Ova velika razlika u procentualnom priradtaju
predstavlja
jedan od nedostataka aritmetidke promene. Drugi nedostatak
je taj
sto se pri ovoj promeni ne mogu koristiti standardni brojevi obrtaja i sve pogod-
nosti koje oni pruZaju.
Geometijska promena
Kod geometrijske promene raspoloZivi brojevi obrtaja podleZu geometrijskoj
progresiji, tj. odnos dva susedna broja obrtaja ostaje k,,
'r151at't1ut't'
lrnt
: (o :
cotlst.
f t m- l
Kao i ranije, i ovde n1i n,n predstavljaju najmanji, odnosno najveii broj obrtaja
koje prenosnik moZe da obezbedi, mje ukupan broj stupnjeva brija obrtaja, atp
je geometrijski faktor promene.
Da bi se definisao radni (testerasti) dijagram koji daje vezu brzine, prednika i
brojeva obrtaja, poii ie se kao i kod aritmetidke promene od izraza za obimnu
brzinu, tj.:
:
n4
160
ry:
Tm
480
:
440:
nZ n3 n4
tl,1 n2 ft3
Ma5i ne Al atke
,
=oJ#=
KQt )
. D
S. Zahar
3.2. OBLAST REGULISANJA I ZAKONITOSTI PROMENE BRZINE 31
Primenjujuii ista razmatranja kao i pri odredivanju maksimalnog gubitka brzine
pri aritmetidkoj promeni, dobit ie se (sl. 3.11) da je:
Ay
:
ve
-
vz: 2#
-D' ' -n
' ' t -'
: o' rt u; "'
. (1 -
T
kako
je:
D; ' f i ' n i
-Jooo :
v", a
nt - t
_
|
n i a
to 6e biti:
odnosno:
m/min
V6
V2
1
= v o . t p - l
A y : v " . ( l - ; ) =
_
I
A v t o - I
- : :
const .
v e p
Kako
j" po definiciji geometrijske promene:
n 2 : / 1 1
' p ,
n 3 : n 2 ' 9 : n 1
' 9 2 ,
n 4 : n 3 ' 9 : n 7 ' 9 3 , . .
. . . f t n t : f l n t - I ' 9
:
l I 7
' r m- I
to se, logaritmovanjem zadniejednakosti dobija:
l ognrr: l og n1 + (m
-
1)
' I ogP
odakle se i ukupan broj potrebnih stupnjeva moZe izrazitikao:
lognn,
-
Iognl
Dt
Dmm
Slika 3.14 Radni (testerasti) dijagram
kod geometrijske promene
m :
Gornji izrazpokazuje da je maksimalni
relativan gubitak b rzine La/ a
tkonstan-
tan i da zavisi samo od vrednosti geo-
metriiskog faktora promene p. Ovo
zna(i da geometrijski faktor
Promene
treba da bude Sto manji da bi gubitak
brzine bio takode 5to manji, a ekono-
midnost obrade veia.
Na osnovu gornjeg izrazaza La izavr-
snosti
p-D,moZp
se konstruisati i radni
(testerasti) dijagram prenosnika sa geo-
metrijskom promenom brojeva obrtaja
prikazan na slici 3.14.
+ 1
rogg
Iz gornje
jednadine proizilazidai broj stupnjeva prenosnika,zapozrtate ekstrem-
ne brojeve obrtaja nyin1, zavisi samo od vrednosti geometrijskog faktora p i
utoliko
je ve6i, ukoliko
je ovaj faktor manji. Poveianjem broja stupnjeva zna(i
S. Zahar
Mai i ne Al atke
32
KINEMATIKA MASINA ALATKI
istovremeno da prenosnik mora imati veii broj prenosnih elemenata (zupdanika,
spojnica i dr.), a sa tim i veiu cenu.
Posmatranjem izrazaza gubitak brzine Au i ukupan broj stupnjeva m,vidi se da
male vrednosti geometrijskog faktora promene tp obezbeduju sa jedne strane
male relativne gubitkebrzine i ekonomidniju obradu, a sa druge poveiavaju cenu
i druge troSkove vezane za madinu. Prema tome, pri izboru geometrijskog faktora
promene g trebatraLitikompromis izmedu ova dva suprotna zahteva. Ako se radi
o maSinama koje prvenstveno treba da obezbede ekonomidno iskori5ienje brzine
rezanja pri potpunom vremenskom iskoriSienju ma5ine, treba birati manje vred-
nosti z?.tprj er u tom sl udaj u cena madi ne i ma manj i uti caj . Meduti m, za ma5i ne
koje neie biti u potpunosti iskori5iene i gde
je
cena uticajnija od ekonomike
rezanja, treba birati veie vrednosti geometrijskog faktora promene.
Vrednost za geometrijski faktor promene moZe se dobiti iz empirijskog izraza:
17
9 : K
V T
gde su: K
-
konstanta zavisna od ukupnih tro5kova
tp
-
Pomoino
vreme
tg
-
glavno vreme izrade
Iz gornjeg izraza se vidi da za odredeni odnos pomoinog i glavnog vremena
geometrijski faktor promene zavisi od konstante K, odnosno od proizvodnih
uslova. U te uslove spada ditav niz elemenata troSkova i to prvenstveno cena
ma5ine i alata, liini dohotci radnika, stepena vremenskog iskori5ienj a q i dr. Bez
ulaZenja u detaljan prikazovih tro5kova i odredivanju brojne vrednosti konstan-
te, analizom datog izraza moZe se doii do zakljudka da stepen univerzalnosti,
odnosno specijalnosti madine utiie i na faktor p. Ako je, obzirom na tip madine i
na predvidene proizvodne zadatke, odnos t,
/tg
relativno veliki, 5to je obidno
sludaj kod univerzalnih maSina malog stepena automatizacije, pri obradi pred-
meta veie sloZenosti, to 6e i geometrijski faktor promene p biti veii i obratno.
Vrednosti geometrijskog faktora p su standardizovane i uklapaju se u osnovni
red standardnih brojeva R20 kod koga je:
p
: ' o{ 6 :
l . LZ sa
Au
-
o.ro7
Vs
Osim ovog osnovnog, javljaju se i izvedeni redovi i to:
p
=t or / 6 : 1. 25
p
:' 0"' /10 :
1' .40
, p : t r / 7 0 : 1 . 6 0
p
=to"t[10 =
2.oo
A r r
sa
DY
-
o.2oo
Vs
A r r
sa
^v
-
0.285
r "
Ar.r
SA
Vs
A r r
sa
aY
-
o.5oo
ve
MaSi ne Al atke S. Zahar
3.2. OBLAST REGULISANJA I ZAKONITOSTI PROMENE BRZINE
U tabeli 3.1 su date vrednosti standardnih brojeva za sve napred navedene
redove, sa napomenom da se dati brojevi (odnosno celi nizovi brojeva) mogu
mnoZiti i deliti sa L0, 100,1.000...
Tabela 3.1 Standardne vrednosti brojeva obrtaja
VaZno je napomenuti da se pri stepenovanju geometrijskog faktora promene
(p
mora po5tovati princip standardnih brojeva koji se sastoji u slededem:
proizvod dva standardna broja je standardni broj
kolidnik dva standardna broja je standardni broj
Ovo znai i da j e za,na pri mer, g:7.25:
?
P'
:
I
' 9
=
I . 25
' 1. 25:
1. 60 ane I . 5625
3 . n ,
I
:
I
' A ' 9
:
l -25
' 1. 25 ' 1. 25
: 2' 00
a ne 1' 953
| 7 1 1
1 -
- a=
=- 7- -
F
'
^
- 42'
ane 0. 6- 1
, P t - I
I - 7 ' 2 5 " 1 " 2 5 - ' " -
J J
Osnovni
red R20
t O: 1 . 1 2
lzvedeni
red R2012
t g: l . 25
lzvedeni red R20/3
9: 1' 4
lzvedeni red
R2014
Q: 1 ' 6
lzvedeni red R20/6
9: 2
100
112
125
140
160
180
200
224
250
280
3 1 5
355
400
450
500
560
630
710
800
900
1 000
112
140
180
224
280
355
450
560
710
900
11. 2
1 6
22.4
31. 5
45
63
90
125
180
250
3s5
500
710
1 000
1 400
2000
2800
4000
5600
8000
140
224
:
355
560
900
112
180
280
450
710
11. 2
22.4
45
90
180
355
710
1 400
2800
s600
S. Zahar MaSi ne Al atke
34
KINEMATIKA MASINA ALATKI
odnosno zat p- 1. {'
2
p
L
-
I
Da bi se dobili radni dijagrami prenosnika sa geometrijskom promenom broja
obrtaja u duplologaritamskom sistemu (sl. 3.'1.5),koji se obidno koriste kod maSina
alatki, polazi se od od ogaritamskog izraza za obimnu brzinu kao i kod aritme-
tidke promene, tj.:
l ogv: l og D +I ogK( n)
Odsedci na apcisnoj osi (log K(n)) imaju sada vrednost:
l ogKQr )
:
l og
H#:
l og
f f i +bs
n
pa j e i razl i ka ovi h odsedaka zaD:L:
l og v1
-
l og vi -r: bg: +: l og
I
:
const .
' "
lri -"1.
odnosno razmak izmedu pravih, koje defini5u razlidite brojeve obrtaja,
je kon-
stanta i zavisi samo od vrednosti faktora p.
Ako se nabazi geometrijske progresije, pojedini brojevi obrtaja izraze u zavisno-
sti odp:
nz: nr
' 9;
n3: nL
' 92)
n4: n| P3; . . . f t nr
:
n7
' 9"
1
pa se zatim logaritmuju:
l ogn2: l og nf l ogt p; l ogn3: l oB n1*2
' l ogp
l ogna: l og n1*3
' l ogp;
l ognr ,
=
l og n1*( m- l )
' l ogt p
i predstave na jednoj polupravoj, dobiie se logaritamskn predstaua brojeaa obrtaja
(sl. 3.1.6), koja se desto koristi pri projektovanju prenosnika. Radi jednostavnijeg
oznadavanja se, kod ovakvog nadina
predstavljanja, umesto sa log g, rasto-
janje dve susedne tadke na pravoj koje
predstavljaju dva susedna broja obrtaja,
oznadava samo sd p, ne gubeii iz vida
da se radi o logaritamskoj razmeri.
ff
1
112 fl 3 Il ^q
:
g
' p:
1. 40
' 1' . 40: 2. 00
a ne 1. 96
1 1
:
T.fu m0:
0.50 a ne 0.51 i td.
o
o
I
11
ry1
Slika 3.15 Radni dijagram kod geome-
tijske promene u ktg.-log. sistemu
Slika 3.16 Logaitamska predsta-
va brojeva obrtaja
Mai i ne Al at ke S. Zahar
3.2. OBLAST REGULISANJA I ZAKONITOSTI PROMENE BRZINE
Dao struka geometrtj ska promena
Iako
je kod geometrijske promene, u odnosu na aritmetidkur postignuta veia
ravnomernost u rasporedu stupnjeva, ipak takva raspodela jo5 uvek pokazuje
izvesnu tendenciju nagomilavanja brojeva obrtaja u oblasti malih preinika,
posebno kod prenosnika sa velikim brojem stupnjeva. Izvesno poboljdanje u tom
smislu prui.a daostrukn geometrijskn promena koja se sastoji iz dva prosta geome-
trijska reda od kojih svaki ima svoj geometrijski faktor promene grigz, pri demu
j e obi dno:
gz : gi
Ako primenimo logaritamsku
predstavu broj eva obrtaj a za
dvostruku geometrijsku prome-
nu, dobijamo dve duZi od kojih
svaka predstavlja prostu geome-
trijsku promenu (sl. 3.17).
U prvom delu n
1
predstavlja naj-
manji broj obrtaja prvog reda, a ujedno i cele promene, ni najveii broj obrtaja
prvog reda i istovremeno najmanji broj obrtaja"drugog geometrijskog reda. Broj
nm je
najveii broj obrtaja kako drugog reda, tako i podele u celini. Sastavljanjem
oba geometrijska reda sa zajednidkim brojem obrtaja nj, dobija se dvostruka
geometrijska promena. Broj stupnjeva prvog reda sa geometrijskim faktorom p1
j" *t, drugog reda sa faktorom pz:gr.gr je tflz d ukupan broj stupnjeva cele
promene
j" *. Kako je
broj obrtaja
ry
zajednidki za oba prosta reda, to 6e biti:
t l t : f t t l * m 2 - l
zaprvi geometrijski red
je:
ni
=
n"t
.,pTr-,
a za drugi:
f t m
:
ry
. g\ ' r-t
:
nr
. g| ' r-r . f i t z-t
Ako se uvede odnos broja stupnjeva prvog i drugog reda:
k
= ^ l
mz
uz napred rei eno: pz: p?, dobi i e se:
m + L
=
m1 . * mz : mz ( # + 1
)
=
mz . ( k + l )
odnosno:
m + l
mz : T + T
tako da je:
'm
=
n1'
'(p1
35
Slikn 3.17 Logaitamska predstava brojeva
obrtaja kod dvostruke geometijske promene
S. Zahar
MaSi ne Al at ke
KINEMATIKA MASINA ALATKI
gde
j e:
z
:
t n1 * mz
-
3
-
^r . r #* 2) : mz' ( k+2)
-
3
-
T#
' ( k+2) -
3
zamenom vrednostizazuizrazuzanffii re5avanjem po m dobija se ukupan broj
stupnjeva na sledeii naiin:
I ogn^: l og n1* z
' l og' t
- _l ognr ,
- l ognt
_m+L . ,
' : - - Wf
: ' f f i ' ( k +2) - 3
*: (9v#-*w+ sy
.flJ -
t
l ogg k+2
a odatle i pojedina6ni brojevi stupnjevatr\im2.
Radni dijagram u testerastom obliku za dvostruku geometrijsku promenu prika-
zanle na slici 3.18, odakle se vidi da je
postignuta bolja ravnomernost stupnjeva
broja obrtaja u odnosu na jednostruku geometrijsku promenu.
Radni dijagram u dvostruko-logaritamskim koordinatama ima izgled kao i za
geometrijsku promenu/ samo sa tom
razlikom 5to je razmakizmedu pravih,
koje odgovaraju drugom geometrij-
skom redu, duplo ve6i od onog koji
odgovara prvom geometrij skom redu,
odnosno manjim brojevima obrtaja.
Analizirajudi ekonomidne prednike
koji pri geometrijskoj promeni obez-
beduju ekonomidnu brzinu rezanja,
dolazi se, usled:
Di
' f i ' ni
Di - t
' f r ' f l n- I
ve
-
1000 1000
Slika 3.18 Radni dijagram kod dvostru-
ke geometrij ske promene
ni - 1
do zakljuika da se i ekonomidni prednici podargaoaju geometrijskoj progresiji. Ovo
govori da je ova vrsta promene broja obrtaja najpodobnija za one vrste obrade
gde su i prednici standardizovani po istoj progresiji. To je sludaj samo kod
operacija glodanja,
jer su preinici glodala standardizovani. Zadrugevrste obrade
javiie se skoro uvek veii ili manji gubitak brzine. Da bi se on izbegao, postoje i
druge zakonitosti promene brojeva obrtaja kod madina alatki, kao Sto su logari-
tamska i reciprodna aritmetidka promena, pogodne za strugove odnosno buSilice,
ali se usled njihove ogranidene primene ovde ne razmatraju.
V
m/min
V6
Y2
Yz'
D6
Di - t
-Di :
Ma5i ne Al at ke S. Zahar