o POSMATRANJE je definisano kao prikupljanje podataka o pojavama putem njihovog

neposrednog čulnog opažanja.

o Posmatranje, kao izvor iskustvenih obaveštenja ima nekoliko imanentnih ograničenja:
 Posmatrati se mogu samo aktuelni sadržaji, samo ono što postoji ili se zbiva u vreme
posmatranja.
 Posmatranje je prikladno za prikupljanje podataka o spoljašnim manifestacijama društvenog
života, ali ovaj ima i svoju unutrašnju ili psihičku stranu.
 Prikupljanje podataka o dužim razvojnim procesima putem posmatranja je vrlo sporo.
 Društvena ponašanja okoljima se obaveštava, obaveštenja smatraju poverljivim.
o Prema Džankera obaveštenja se podeluju na:
1. javna
2. poverljiva
3. tajna
4. privatna.
o Prema Jahode, Dojča, Kuka posmatranje je podeljeno na:
1. posmatranje s učestvovanjem:
- Posmatrač može biti:
a. potpuni posmatrač: u tom slučaju ispitivana sredina uopšte ne zna da on u njoj živi sa
zadatkom da je posmatra.
b. učesnik-posmatrač: u tom slučaju posmatrač preuzima neku ulogu, koja u toj sredini
normalno postoji, ali sredina zna da on pored toga ima i istraživačku nameru.
c. posmatrač-učesnik: u tom slučaju posmatrač može da se slobodnije kreće u ispitivanom
društvenom postoru, pošto nije vezan uz jednu stalnu praktičnu ulogu, nego može da ih
menja, nastojeći da mu različite praktične uloge omoguće što lakše i potpunije
posmatranje.
d. čist posmatrač: u tom slučaju posmatrač se najčešće pojavljuje u ulozi jednog od
mnogobrojnih gledalaca, koji posmatraju ono što se javno dešava.
- Prednosti posmatranja s učestvovanjem:
a. Omogućuje istraživača da lično doživi sadržaj neka društvena delatnosti.
b. Uključivanjem posmatrača u proučavanu sredinu smanjuje uticaj posmatranja na promenu
njenog redovnog načina ponašanja.
2. sistematsko posmatranje
3. posmatranje u eksperimentalnim uslovima.
o Karlsonov model za sređivanje podataka dobijenih posmatranja:
1. prima obaveštenja,
2. sređuje obaveštenja,
3. donosi odluke,
4. potvrđuje ili ispravlja odluke podređenih rukovodilaca,
5. izdaje naloge,
6. savetuje ili objašnjava,
7. nagleda,
8. izvršava,
9. radi na ličnom usavršavanju.
o Osnovne osobine kompleksnog posmatranja:
 Pomoću njega se proučava neki složeniji društveni oblik, npr. selo.
 Posmatranje traje duže vreme
 Pored posmatranja koriste se i drugi načini prikupljanja podataka, a posmatranje je bar
delimično povezano s učestvovanjem.
o SEKVENCIJALNA ANALIZA je bitna pretpostavka da se sistematske iskustvene evidencije za
teorijsko proučavanje nekih problema izgrađuje.

1
 o Plan istraživanja se sastoji od sledećeg niza vremenskih sukcesivnih radnji:
1. postavljanja problema,
2. razrade hipoteza,
3. operacinalizovanja hipoteza,
4. stvaranja plana i sredstava za prikupljanje podataka,
5. prikupljanja i sređivanja podataka
6. analize podataka radi proveravanja postavljenih hipoteza.
o Na ličnu jednačinu posmatrača utiču:
1. brzina, preciznost i strukturne karakteristike opažaja,
2. različita sposobnost za psihičku koncentraciju u opažanju,
3. individualne osobine pamćenja,
4. trenutno psihičko raspoloženje,
5. različita sposobnost za uspostavljanje društvenog posmatrača.
o U ličnoj jednačini preovladaju uglavnom tri tipa:
1. empirijski entograf,
2. holistički entograf,
3. socijalni antropolog.

ORIJENTACIONA (EKSPLORATIVNA) ISTRAŽIVANJA: osnovni cilj je postizanja što većeg

broja različitih obaveštenja koja nam moraju omogućiti bolji uvid u situaciju i tačnije definisanje pojava
koja želimo preciznije izučiti.→sadrže početne podatke o nečemu.
DESKRIPTIVNA (DIJAGONISTIČKA) ISTRAŽIVANJA: osnovi cilj je dobijanje pregleda o tome
kako pojedine pojave ili obeležja pojava nas podeljuju na kvalitativni ili kvantitativni način u nekoj
društvenoj situaciji ili društvenoj grupaciji. →zahteva poznavanje statistike.
EKSPERIMENTALNA ISTRAŽIVANJA: najsloženiji tip. Zasnivaju se na tačno definisanim
pojmovima i jasno utvrđenim hipotezama. I imaju za cilj da provere ove hipoteze da ih prihvate ili odbace
i nastoje utvrditi neka zakonitost u društvenim procesima.

o Etička odgovornost istraživača prema ispitanicima:

1. zaštita anonimnosti ispitanika,
2. ne vršiti pritisak na ispitanike,
3. učešće ispitanika učiniti bezbolnih,
4. identifikovanje sponzora,
5. upoznati ispitanike sa načinom na koji su izabrani u uzorak,
6. ne prikrivati identifikovane kodove na upitnicima,
7. upoznati ispitanike sa rezultatima istraživanja
8. dobrovoljen pristanak ispitanika,
9. ukoliko istraživanje uključuje prevaru, upoznati ispitanike posle prikupljanje podataka.
o Odgovornost istraživača prema nauci kojim se bavi i društvu:
1. istraživače treba da prave razliku između nauke i sirenja propagande,
2. u prikupljenim iskustvenim podacima ne treba tražiti ono koje bi potvrdili naše pretpostavke,
3. treba biti svestan potencijalnih izvora pred ubeđenja,
4. predstaviti korisćenu literaturu u celini,
5. uraditi istraživanje što je kvalitativnija moguće,
6. navesti sve korišćene izvore.

o POD NAUČNIM RAZGOVOROM ILI INTERVJUOM se podrazumeva svako prikupljanje

podataka putem govornog opštenja, s ciljem da se dobijena obaveštenja upotrebe u naučne svrhe.
o PISMENI UPITNIK je obrazac kojim se pismenim putem traže neka obaveštenja za koja se
smatra da mogu biti od koristi za istraživanja.

2
o POD ANKETOM se podrazumeva način prikupljanja podataka, širi po broju ispitanika, ali s
jednostavnijim sadržajem i relativno kratkim trajanjem prikupljanja.
o GRUPNO POPUNJAVANJE UPITNIKA – prelazni oblik između razgovora i upitnika.
o ISPITIVAČ ILI ANKETAR; ISPITANICI.
o Prednosti razgovora i upitnika:
1. Naučni razgovor i upitnik su sredstava aktivnog stvaranja izvornih naučnih obaveštenja o
čoveku i društvu.
2. Naučni razgovor i upitnik su se razvijali u tesnoj vezi sa statistčkom teorijom uzorka.
Povećana je sistematičnost u prikupljanju iskustvenih obaveštenja.
- Sistematičnost iskustvene evidencije sastoji se od:
a. sadržinske potpunosti obaveštenja,
b. precizno utvđenog iskustvenog delokruga za koji su na osnovu prikupljenih podataka
mogućna ispravna uopštavanja,
c. standardizacije procesa prikupljanja radi obezbeđenja relativno istovrsnih i međusobno
uporedivih podataka.
3. Sadržaj na koji se podaci odnose, u poređenju s posmatranjem, znatno se proširuje.
4. Velika brzina prikupljanja podataka i širina istraživačkog zadataka.
o Teskoće razgovora i upitnika:
1. EPISTEMOLOŠKE TESKOĆE:
a. U naučne svrhe koriste se obaveštenja dobijena na osnovu posmatranja i samoposmatranja
ljudi koji nemaju stručne kvalifikacije za naučno posmatranje.
b. Pojave o kojima se traže obaveštenja mogle da imaju vrlo različitu ulogu u životu pojedinih
ispitanika, oni su imali različite mogučnosti i nejednake želje da se o njima potpunije i
objektivnije obaveste.
c. Javljaju se teškoće prilikom ispitivanja iskrenosti i tačnosti podataka dobijenih putem
samoposmatranja.
2. PSIHOLOŠKE TESKOĆE:
a. stepen mentalna zrelosti ispitanika,
b. psihička stanja u času prikupljanja podataka,
c. stupnja obrazovanja,
d. različita sposobnost ispitanika da razumeju verbalne simbole i da verbalno izraze vlastito
iskustvo,
e. osobine pamćenja i zaboravljanja.
3. DRUŠTVENE TEŠKOĆE:
a. podela obaveštenja na: javna, poverljiva, tajna, privatna
b. društveno uslovljene razlike u jeziku i sposobnosti usmenog ili pismenog istraživanja životnog
iskustva.
o GREŠKA STRUČNJAKA:
1. Pitanja se formuliše uz upotrebu stručnih izraza
2. Pretpostavlja se da ispitanik zna nešto o čemu nikada nije čuo, ili je njegova znanje
nepouzdano.
o Izrada osnove razgovora se sastoji od nekoliko faza:
1. utvrđivanja osnovnih ciljeva ankete;
2. njihove teorijske i operacionalne razrade;
3. prilagođavanja operacionalnog plana prikupljanja podataka životnom iskustvu ispitanika u
sadržinskom i jezičkom pogledu;
4. odluka o formalnom obliku razgovora (pismenog upitnika) i konačnoj strukturi njegove
osnove.
o JEZIK ANKETE:
 Zbog toga da bi se smanjile teškoće i izbegle nejasnosti u sporazumevanju, nastoji se da se
jezik masovne ankete što više oslanja na tzv. jezičko jezgro koje sačinjava nekoliko hijada
najčešće upotrebljavanih reči.
3
  Izbegavati suviše dugačka i složena pitanja.
 Izbegavati pitanja koja sadrže nekoliko nerazdvojenih potpitanja.
 Kins je smatrao da su sugestivna pitanja korisna prilikom ispitivanja ponašanja i mišljenja koja
odstupaju od društvenih normi.
o BROJ PITANJA I NJIHOV TIP:
 Broj pitanja zavisi od stepena složenosti problema koji se istražuje.
 Prednosti pitanja s unapred utvrđenim odgovorima (DA ili NE):
1. lakše je obučiti anketare,
2. ispitanici ne moraju da se naprežu da bi izneli svoje iskustvo,
3. ova pitanja usmeravaju odgovori na one iskustvene sadržaje o kojima želimo da dobijemo
obaveštenja,
4. skraćuje se rad na sređivanju i kodiranju izvorne građe.
 Nedostaci pitanja s unapred utvrđenim odgovorima (DA ili NE):
1. ograničenost saznajnog dometa,
2. nepouzdanost dobijenih rezultata.
 Nedostaci pitanja sa slobodnim odgovorima:
1. Mogu da dovedu do smanjenja sistematičnosti i potpunosti izvornih obaveštenja.
2. Moraju da predstavljaju snažan podsticaj za ispoljavanje mišljenja.
3. Zahtevaju aktivan stav ispitivača.
4. Ispitanicima je teže da samostalno odgovaraju.
o REDOSLED PITANJA:→Treba da omogući što preciznije odvijanje razgovora.
o U svojoj tipologiji, Šojh iznosi tri osnovna gledišta o načinu rada ispitivača, anketara:
1. blago ispitivanje: Osnovna ideja ovog načina ispitivanja jeste naglašavanje neophodnosti da
ispitivač uspostavi što prisniji odnos s ispitanikom i stekne njihovo potpuno poverenje.
Anketar mora slušati ispitanika strpljivo i prijateljski, ali istovremeno na inteligentan i kritičan
način.
2. neutralno anketiranje: Međusobni odnos između anketara i ispitanika je daleko površniji
nego u blagom anketiranju i sastoji se, po pravilu, u formalnoj učtivosti.
3. ošrto ili storgo ispitivanje.
o POTREBNE OSOBINE ANKETARA:
1. dobro poznavanje jezika ispitivane sredine,
2. tačnost i preciznost u radu
3. izdržljivost u fizičkom i psihičkom pogledu,
4. anketari moraju dovoljno razumeti sadržaj ankete, i moraju raspoložiti bar elementranim
stručnim znjanjima iz oblasti u koju spadaju njeni osnovni problemi.
o PREDNOSTI PISMENOG UPITNIKA:
1. Pomoću pismenog upitnika je daleko lakše obezbediti anonimnosti ispitanika i diskreciju
podataka.
2. U pismenom upitniku nestaje brojnih individualnih posrednika u procesu prikupljanja
podataka.
3. Pomoću pismenog upitnika smanjuju i neke društvene teskoće u prikupljanju podataka koje se
javljaju kad anketar ima osetno niži društveni položaj od ispitanika.
4. Upotreba pismenog upitnika može znatno smanjiti troškove prikupljanja podataka.
o NEDOSTACI PISMENOG UPITNIKA:
1. Njegova upotreba je ograničena samo na one društvene sredine u kojima je razvijena navika
pismenog opštenja.
2. Manji odziv na pismeni upitnik je vrlo selektivan.
3. Prilikom popunjavanja pismenog upitnika nedostaje pomoć koju anketar može da pruži
ispitaniku.
4. Ne može se utvrditi ko je stvarno popunio upitnik.

o Pored upitnika šalje se i propratno pismo, koji mora sadržavati sledeče činjenice:

4
 1. Organizator.
2. Zašto se proučavanje vrši?
3. Zašto respondent treba da se potrudi da odgovori?
4. Uputstva: kako da se ispuni upitnik.
5. Garantovanje anonimnosti.
o PREDNOSTI POŠTANSKOG UPITNIKA:
1. Niži troškovi u odnosu na druge postupke.
2. Greška ispitivača je umanjena.
3. Obezbeđen je visok stepen anonimnosti ispitanika.
4. Ispitanici imaju dovoljno vremena da razmisle o odgovorima ili da provere druge izvore.
5. Omogućen je pristup veoma udaljenim ispitanicima uz niske troškove.
o NEDOSTACI POŠTANSKOG UPITNIKA:
1. Upitnik zahteva jednostavna, jako razumljiva pitanja i uputstva.
2. Upitnik ne pruža istraživaču mogučnost dobijanja dopuskih informacija
3. Istraživač ne može da kontroliše ko je popunio upitnik
4. Stopa odgovora je niska

o PERSONALNI INTERVJU je direktan kontakt sa sagovornikom.

o PREDNOSTI PERSONALNOG INTERVJUA:
1. Fleksibilnost procesa ispitivanja.
2. Kontrola situacije intervjuisanja
3. Visoka stopa odgovora (95%)
4. Potpunije informacije.
o NEDOSTACI PERSONALNOG INTERVJUA:
1. Viši troškovi.
2. Greška ispitivača.
3. Problem anonimnosti.
o TIPOVI RAZGOVORA ILI INTERVJUA:
1. strukturisani→ sa strogo određenim strukturom: broj, redosled pitanja, sadržaj.
2. fokusirani/polustrukturisani/ dubinski→ pitanja otvorenog tipa.
3. nedirigovani intervju→ samo jedno pitanje o istom temu.

o BIOGRAFSKI METOD je jedan postupak koji, na osnovu ličnih dokumenata, kao adekvatne
iskustvene građe, treba da dođe do saznanja o subjektivnom iskustvu učesnika u određenim
događajima i situacijama.
o Biografski metod vezuje sa Čikašku školu.
o Faze biografskog metoda:
1. Inicijalna faza: →inicijalno pitanje-precizno mora definisati vremeski period.
2. Glavna narracija: →ne sme prekidati više susreta zahteva
3. Unutrašnje ispitivanje
4. Spoljašnje ispitivanje.
o U lična dokumenta, kao centralni deo iskustvene evidencije kod primene biografskog metoda,
spadaju:
- autobiografije: obuhvataju život autora od njegovog rođenja do trenutka istraživanja.
- biografije: se razlikuju od autobiografija u tome što nastaju kao rezultat razgovora
istraživača i subjekata na osnovu koga istraživač sam piše ovaj tip dokumenta.
- dnevnik: je životni dokument par excellence koji hronološki i neposredno beleži
savremeni tok privatnih i javnih događaja važnih za njegovog pisca.
- pisma: su tekstualne objektivizacije određenog toka komunikacije između članova
primarnih grupa, zatim između pojedinaca/grupa sa širom društvenom zajednicom.
- memoari: njihova vrednost zavisi od toga da li se zasnivaju na kratkim beleškama koje su
pravljene povremeno, prema prilikama, o aktivnostima i događajima u njihovom toku ili
5
 neposredno posle toga, uz razmišljanja koja su ih pratila, ili su memoari nastajali u nekom
kasnijem vremenskom periodu na osnovu sećanja anktera.
- kratke beleške i poruke,
- fotografije: kao vizuelna informacija o subjektima koji su obuhvaćeni istraživanjem.

o Tipovi registra:
1. Glavni registar: sadrži svu prikupljenu iskustvenu građu u čistoj i najbogatijoj formi, dakle,
bazu podataka.
2. Analitički registri: nastaju kao rezultat pročitavanja baze podataka, uočavanjem tema i pitanja
koja se u njoj ponavljaju i onih koja se samo povremeno javljaju.
3. Dnevnički registar: obuhvata dnevnik istraživača i sadrži njegova lična iskustva o
istraživanju.
4. Pomoćni registar: sadrži sređenu prepisku, finansijski izveštaj, biografiju radova koji se
odnose na temu istraživanja.

o METOD SLUČAJA određuje se kao način organizovanja socijalnih podataka sa ciljem da se

sačuva jedinstveni karakter objekta koji se proučava, to metod koji svaku socijalnu jedinicu tretira
kao celinu.
o Dve varijante metoda slučaja:
1. metoda pojedinačnog slučaja, →Osnovna razlika između njih je što se metod
2. metoda višestrukog slučaja. višestrukog slučaja primenjuje u situacijama kada
jedna studija obuhvata više od jednog slučaja pri
čemu sledi logiku ponavljanja, kao kod višestrukog
eksperimenta.
o Primena metoda pojedinačnog slučaja odgovara u sledećim situacijama:
1. kada se utvrdi da je određeni slučaj odlučujući za proveravanje precizno formulisane teorije,
2. kada se želi utvrditi ekstremni ili jedinstveni karakter proučavane pojave,
3. kada se istražuje pojava koja dotle nije bila predmet naučnog istraživanja,
4. kada takvo proučavanje ima preliminarni karakter i služi kao osnova za dalje istraživanje
5. kada služi kao pilot proučavanja posebno se javlja u pristupu nepoznatim, nedovoljno
proučenim pojavama.
o Primena metoda višestrukog slučaja počiva na logici ponavljanja, a to znači da se zaključci o
pojedinačnom slučaju kao celini tretiraju kao obaveštenje koje zahteva ponavljanje pomoću drugih
slučaja.
o Varijante istraživačkih planova koje su se razvile u primeni metoda slučaja:
1. Holistički plan.
2. Ugrađeni plan.
o Povećanju pouzdanosti cele studije, na iskustvom planu, vode sledeća dva principa:
1. Formiranje baze podataka: - zasniva se na ideji da podaci budu tako organizovani i svrstani u
određene kategorije da u nekom kasnijem trenutku budu lako pritupačni.
2. Očuvanje lanca evidencije: - treba da omogući kompetentom čitaocu da prati izvođenje
svakog podatka iz početnih istraživačkih pitanja do završnih zaključaka studije slučaja i
obrnuto.

o Svaki proizvod neke prošle delatnosti i svako neposredno svedočanstvo ili posredno obaveštenje o
toj delatnosti mogu biti ISTORIJSKI IZVORI.
o Izvori se dele na:
1. materijalni ostaci ljudske delatnosti (npr. oruđa za rad i transportna sredstva, objekti za
stanovanje, nameštaj, odeća, itd.)
2. pisani izvori
6
 a. pisani dokumenti koji su nastali kao sastavni deo nekog društvenog procesa i neke
društvene delatnosti (ugovor, naredba, izveštaj, i sl.)
b. pisani proizvodi u kojima su obrađeni pojedini sadržaji društevnog života, ali koji nisu
nastali kao sastavni deo tog sadržaja, nego kao pokušaj da se o nekoj društvenoj pojavi
stvori određena slika, iznesu neka saznanja, mišljenja i stavovi (letopisi, hronike, memoari,
i sl.)
3. likovni izvori (fotografija)
4. zvučni izvori.
o Radi prikupljanja, tumačenja i sređivanja izvora razvio se čitav niz pomoćnih istorijskih nauka:
1. Arheologija se bavi pronalaženjem, sređivanjem i objašnjavanjem materijalnih ostataka
društeve kulture ranijih istorijskih perioda.
2. Numizmatika se bavi proučavanjem novca.
3. Paleografija je nauka o starim pismima, čiji se zadatak sastoji u dešifrovanju nerazumljivih
pisama ranijih perioda, kao i ispitivanju ranijih oblika savremenih pisama.
4. Diplomatika proučava uobičajeni način sastavljanja državnih dokumenata i isprava, kao i
raznih drugih javnih isprava.
5. Heraldika proučava grbove.
6. Epigrafija se bavi proučavanjem natpisa na javnim i privatnim zgradama, nadgrobnim i
drugim spomenicima.
7. Istorijska filologija proučava razvoj jezika.
8. Muzeologija se bavi uglavnom materijalnim ostacima, a
9. Arhivistika se bavi pisanim izvorima.
o Istorijski izvori se dele na:
1. primarne ili neposredne,
2. sekundarne ili posredne izvore.
↘Primarni ili neposredni izvori su svedočanstva neposrednih učesnika ili očevidaca određenih
događaja i drugih iskustvenih pojava, a u novije vreme i njihovo tehničko beleženje u toku
zbivanja. Svi ostali izvori, koji nisu nastali na osnovu neposrednog opažanja ili doživljanja
njihov autora, nego putem obaveštenja koja su na bilo koji način dobijena od drugih lica,
smatraju se sekundarnim ili posrednim.
o Zbog toga što je u istorijskim istraživanjima odnos prema stvarnosti posredan, kritička analiza
izvornih obaveštenja je neophodna. Kritička analiza istorijskih izvora se deli na dva dela:
1. spoljnu kritiku: - čiji je osnovni zadatak da utvrdi poreklo i autentičnost izvora.
2. unutrašnju kritiku: - koja ispituje verodostojnost izvora i tačnost u njemu sadržanih
obaveštenja.

o ANALIZA SADRŽAJA je istraživačka metoda pomoću koje na sistematičan, kvantitativan i

objektivan način dolazimo do podataka o sadržaju poruke, o odašiljaču poruke, o primaocu poruke
i efektu poruke.
o KOMUNIKACIJA se može odrediti kao proces u kome neki pojedinac ili institucija nastoji da
prenese neku poruku (preko određenih tehničkih sredstava) do određene grupe ljudi s namerom da
izazove određene efekte u njihovom verovanju, stavovima i ponašanju.
o Oblasti primene analize sadržaja:
1. ispitivanje jezika društvenih grupa i slojeva,
2. otkrivanje stepen ideološke i političke propagande,
3. ispitivanje stereotipa,
4. otkrivanje stepen uticajnosti pisaca ili nekih doktrina u određenom periodu,
5. analiziranje književnih i filozofskih dela,
6. utvrđivanje proporcionalnosti problematike zastupljene u nekom listu ili časopisu,
7. istraživanje ideološko-propagandnih elemenata u udžbenicima istorije i sociologije,
8. otkrivanje osobina društva ili društvenih grupa koje nije moguće ispitivati drugim metodom.

7
o EKSPERIMENT se može definisati kao naučno posmatranje u precizno određenim i
kontrolisanim uslovima, s ciljem da u ispitivanoj oblasti utvrdi ili poveri postojanje i priroda
nekog pretpostavljenog uzročnog odnosa.
o Preciznost eksperimenata zavisi od toga koliko se precizno mogu utvrditi sve njegove
komponente, što znači:
1. stanje eksperimentalnog objekta pre početka eksperimenata;
2. razne osobine eksperimentalne situacije u kojoj se kontrolišu relevantni činioci;
3. spoljni uslovi u kojima se nalazi eksperimentalna situacija;
4. jačina delovanja eksperimentalnog činioca;
5. veličina promena na eksperimentalnom objektu koje su nastale u toku eksperimenata.
o Oblici eksperimentalnog istraživanja su:
1. laboratorijski eksperiment: u ovim eksperimentima se ispitivanje izvodi u veštački stvorenim
uslovima.
2. eksperimentalna istraživanja u prirodnim uslovima: i u ovim istraživanjima, koja se izvode u
realnim uslovima, eksperimentalna situacija se stvara prema istraživačkim potrebama i
eksperimentator može da rukuje eksperimentalnim činiocem.
3. prirodni eksperiment: predstavlja proučavanje nekog društvenog procesa u njegovom
spontanom toku, ali na onim mestima i u onim vremenskim trenutnicima i periodima gde i
kada se on pojavljuje na svojim najizrazitijim oblicima.
4. ex post facto eksperiment: oni su to samo po imenu. U stvari se radi o razvijenom statističkom
proučavanju nekih procesa pošto su se oni već desili.
o Planiranje i izvođenje eksperimenata sastoji se od četiri osnova zadatka:
a. izbora problema,
b. uspostavljanja ili pronalaženja najadekvatnije eksperimentalne situacije,
c. stvaranja plana posmatranja toka eksperimenata,
d. analize i teorijkog tumačenja dobijenih rezultata.

o POD NEEKSPERIMENTALNIM PODACIMA se podrazumevaju naučna obaveštenja o

stanjima, međusobnim odnosima i promenama ispitivanih pojava koji nisu nastali kao rezultat
eksperinemtalnog naučnog uticanja na pojave i uslove njihovog postojanja.
o Uzročna analiza neeksperimentalnih podataka izvodi se obično na statistički način.

o UPOREDNI METOD se može definisati kao nastojanje da se pojedine vrste društvenih pojava ili
društvo u svom kompleksom obliku proučavaju u svim svojim ili bar u što mnogobrojnijim,
različitim oblicima, koji nastaju usled različitih društveno-istorijskih i prirodnih uslova.
o Uporedna istraživanja se bavi proučavanjem savremenih nerazvijenih društava, a u znatno manjoj
meri preklasnim društvima.
o PREDNOSTI UPOREDNOG METODA
1. omogućuje da se u savremenim nerazvijenim društvima proučavaju ranije faze opšteg
istorijskog razvoja,
2. omogućuje da se proučavanjem osobenih karakteristika pojedinih društava ispita koliko na
odstupanja od svetskoistorijske razvojne linije utiču neki sporedni činioci.
o Zadaci uporenog metoda se dele u dve osnovne grupe:
1. sistematsko opisivanje različitih oblika globalnih društva i pojedinih vrsta društvenih pojava.
2. njihovo objašnjavanje.
o Uporedna istraživanja se mogu, prema širini svoga obima, podeliti u tri osnovne grupe:
8
 1. istraživanja u istom društvu;
2. istraživanja u raznim društvima istog društveno-istorijskog tipa, ili društevno-ekonomske
formacije;
3. sveopšta poređenja koja se u načelu odnose na sva istorijski poznata društva.

Odabiranje uzorka: (iz beleške na časovima)

a. Potpuni popis: → prikupljamo i klasifikujemo podatke o svakoj jedinici date populacije (licu,
porodici, stambenoj zajednici, domaćinstvu)
b. Uzorak: → prikupljamo podatke na osnovu manjeg, ali reprezentativnog preseka čitave
populacije.
o Razlozi koji se navodi u prilog uzorka protiv popisa:
1. popis je skup i traži mnogo vremena za sprovođenje i obradi;
2. popisom se ne mogu dobiti uvek tačni i pouzdani podaci;
3. samom akcijom popisa menjaju se uobičajene navike stanovništa, tako da u toku kampanje
popisa ne dobijamo vernu sliku njihovih normalnih reakcija i shvatanja.
o THE LITERARY DIGEST: prognoza izbora 1936 godine republikanski kandidati. London-
Ruzvelt pobedio je sa 523 glasova, 8 za Londona.
o GALLUP→ pokazao je da uzorak nije bio reprezentativan. 1935. godine Gallup je organizovano.
Američki institut za javno mnjenje.
o OSNOVNI SKUP je masa svih predmeta koje obuhvatimo određenim obeležjima (npr.verske
zajednice, razvedene žene i muškarce, itd.) koje želimo ispitati (npr. stanovništvo jugoslavije).
o REPREZENTATIVNOST – uzorak kojim ne merimo stavove ili mišljenja određene skupine
ljudi mora reprezentovati čitavu populaciju iz koje je izvučen.
o PRECIZNOST – misli se na to koliko će se oceno nastale na osnovu uzorka poklapati sa pravim
vrednostima populacije. Preciznost ocene zavisi od planiranja samog uzorka.
o TAČNOST ILI PEDANTNOST – smanjenje pristrasnih, nestatističkih pogrešaka do kojih može
doći prilikom prikupljanja i obrade prikupljenih podataka.
I. Uzorci koji nisu odabrani na osnovu verovatnoće:
a. PRIGODNI UZORCI: upotrebljava se u panel istraživanja.
b. KVOTNI UZORCI: najviše se upotrebljava u ispitivanju javnog menjenja.
↘Kvotni uzorak se razlikuje od stratifikovanog slučnog uzorka po načinu izbora jedinicu
unutar određena podgrupa izbor je bliži prigodu uzorku i nosi mogučnosti pristrasnosti.
c. NAMERNI UZORCI: odabiramo one slučajeve za koje smatramo da su najtipičniji za
populacije koja nas zanima.
II. Uzorci koji su odabrani na osnovu verovatnoće:
a. JEDNOSTAVNI SLUČAJNI UZORAK: svaki element osnovnog skupa s jednakom
verovatnoćom može biti izabran u uzorak. Izbor jedne jedinice ne uslovljava sledeći izbor
neke druge jedinice.
b. STRATIFIKOVANI SLUČAJNI UZORAK:
 proporcionalni stratifikovani slučajni uzorak,
 neproporcionalni stratifikovani slučajni uzorak.

Klasifikacija
o Proces prikupljanja podataka i stvaranja iskustvene evidencije:
1. prikupljanje izvornih obaveštenja i stvaranje izvorne građe,
2. izdvajanje izvornih podataka iz izvorne građe,
3. na osnovu istovrsnih i međusobno uporedivih podataka stvaraju se sintetički oblici iskustvene
evidencije.
o KLASIFIKACIJA I MERENJA su osnovna tehnička sredstva za izdvajanje izvornih podataka.

9
 o „Svaka naučna klasifikacija jeste sredstvo za otkrivanje ređa među pojavama i rezultat nastojanje
da se otkriju neke (druge) dublje osvone toga ređa.“
o DEOBA – osnovni logički podatak, postupak kojim nastaje klasifikacija, obim nekog opšteg
pojma deli se na uže delove.
o ROD (logička klasa) - pojam čiji se obim deli
o VRSTE (logičke potklase) – uži pojmovi koji nastaju deobom.
o NAJVIŠI ROD (summum genins) – svaka razvijena klasifikacija polazi od nekog najoštrijeg
pojma koji obuhvata čitav iskustveni skup pojava.
o NAJVIŠI VRSTA (infima species) – najniža klasifikacijska grupa koja se dalje ne rasčlanjava
o Logički zahtevi koj treba da zadovolji svaka klasifikacija:
1. Doslednost→ klasifikacijske grupe stvaraju se na osnovu istog kriterija deobe (fundamentum
ili pricipium divisionis).
2. Potpunost→ zbir obima vrsta (potklasa) treba da se potklopi sa obimom pojma roda (klase).
3. Iscrpnost→ što manje upotrebljavati rezidualne grupe („razni“ , „ostali“, itd.)
4. Klasifikacijske grupe istog stupnja moraju se međusobno isključivati.
5. Diskriminacijska oštrina→sposobnost za razlikovanje klasifikovanih pojava.
o ELEMENTARNE KLASIFIKACIJE – zasnivaju se na jednoj osobini ili obeležju
klasifikovanih pojava.
o KOMPLEKSNE TIPOLOGIJE – znatno su složenije, zahtevaju od nas veliko iskustvo,
kontakata sa tom vrstom materijala.
STANDARDNA BEJLSOVA KLASIFIKACIJSKA SHEMA PONAŠANJA
  1. Pokazuje solidarnost,  
  podiže ugled drugih,            
A:Društveno- pomaže, nagrađuje    
emocionalno 2. Popuštanje napetosti,    
područje: šali se, smeje se,            
pozitivne izražava zadovoljstvo      
reakcije 3. Slaže se, pasivno      
  prihvata, razume,            
  sudeluje, popušta        
  4.Predlaže, upućuje,        
  podrazumevajući autono-            
B: miju ostalih članova          
Područje 5. Iznosi mišljenje, oce-          
zadatka: njuje, analizira, izražava            
predlaganje osećanja i želje            
rešenja 6. Orijentiše, obaveštava,            
  ponavlja, razjašnjava,            
  potvrđuje a b c d e f
  7. Traži orijentaciju,            
  obaveštenje, ponavljanje,            
C: potvrdu            
Područje 8. Traži mišljenje, ocene            
zadatka: analizu, izraz osećanja          
pitanja 9. Traži predloge,          
  uputstva, mogućne            
  načine postupanja        
  10. Ne slaže se, pasivno        
  odbija, formalistički se            
D: Društveno- ponaša, ne pomaže      
emocionalno 11. Pokazuje napetost,            
područje: traži pomoć, povlači se    
negativne 12. Pokazuje antagonizam    
reakcije umanjuje ugled drugih,            
  brani se i sl.  
10
a. komunikacija
b. ocenjivanje
c. kontrola
d. odlučivanje
e. savladavanje unutar-
grupne napetosti
f. integracija
Sarvak Gabriela

11