10a Polimerni Materijali AS PDF

Mainski materijali
Predavanje (AS)- 10ab
Polimerni materijali
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic
Ukupna svetska proizvodnja materijala

Sirovo eljezo (7800 kg/m3)
Ukupna svetska proizvodnja / 106 t
1000
Polimeri (bez kauuka)

(1100 kg/m3)
100
Aluminijum (2710 kg/m3)

Bakar (8940 kg/m3)
Kauuk (1000 kg/m3)
Cink (7130 kg/m3)
10
1983. Ukupna godinja

proizvodnja polimera
zapreminom nadmaila
proizvodnju sirovog gvoa!
.
1930.1940. 1950. 1960.
1970 1980. 1990.2000.
Godina
Podruja primene polimernih materijala
Automobili
8.0%
Poljoprivreda
2.0%
Nametaj
8.0%
Ostalo
16.5%
Pakovanja
27.0%
Elektroindustrija
7,0%
Graevinarstvo
27.0%
Kuna oprema
4.5%
3
Pakovanja
Automobili (delovi karoserije)
Medicinska tehnika
Ostalo
Vazduhoplovna
industrija
Podela polimera
Po nastanku:
PRIRODNI (npr. prirodni kauuk)
SINTETIKI (npr. PVC)
Po hemijskom sastavu:
ORGANSKI (PE, PVC)
ANORGANSKI (npr. silikonski kauuk)
Definicija
Plasike su vetake (sintetike) materije koje imaju amorfnu
makromolekularnu strukturu.
Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti:

mineralnog i
9 nafta,
9 ugalj i
9 zemni gas .
organskog porekla
9 biljnog ili
9 ivotinjskog.
Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte visoke

temperature kljuanja (oko 300C), tako to se te frakcije zagrevaju pod
visokim pritiskom i pri visokoj temperaturi, te nastaje raspad velikih
molekula (makromolekula) na manje pogodne za industriju vetakih
proizvoda.
Vrste poluproizvoda i finalnih proizvoda koji se dobijaju iz sirove nafte dati
su na sledeoj shemi.
Propilen
Polipropilen
Polistiren
Sirova nafta
Etilen
Polietilen
Butadijen
Vetaki kauuk
10
Pored sirove nafte, danas se sve vie koristi kao hemijska sirovina i zemni
gas u iji sastav ulazi metan (oko 90%), kao i etan, propan, butan, pentan,
heksan i njihovi izomeri, a takodje i CO2, H2, CO, N2, H2S i dr. Zemni gas se
preradjuje nepotpunim sagorevanjem ili termikim razlaganjem (pirolizom pri
oko 700C). Nepotpunim sagorevanjem nastaje acetilen, kao i meavina CO2
i H2 pogodna za sintezu ureje (karbamida) i amonijaka. Putem pirolize dobija
se etilen, propilen, acetilen i druga jedinjenja koja se koriste za dalju
hemijsku sintezu.
Iz uglja dobijaju se razna hemijska jedinjenja putem tzv. suve destilacije
(koksovanja). Ona se zasniva na zagrevanju uglja bez prisustva vazduha pri
temperaturi 1100-1300C. U tom procesu nastaju gasni proizvodi, teni
proizvodi (tzv. smole) i vrsti proizvodi (koks). Prikaz polimernih proizvoda
dobijenih iz uglja dat je na sledeoj shemi.
11
Poliestri
Benzen
Polistiren
Fenol
Fenoplasti
Krezol
Aminoplasti
Naftalen
Anhidrid
ftalne kiseline
Alkidna
smola
Acetilen
Vinil hlorid
Polivinil
hlorid
Vodeni
gas
Izobutanol
Izobutinel
Metan
Metil hlorid
Silikoni
Freon
Tetrafluoroetilen
Teflon
Fosgen
Dvocijanin
Poliuretan
Smole
Ugalj
Koksni
gas
Butadijen
Opanol
12
U industriji polimernih materija upotrebljavaju se biljne i ivotinjske

sirovine od kojih se dobijaju finalni proizvodi prikazani na sledeoj shemi.
Celulozni acetat
Celuloza
Celofan
Celuloid
Biljne sirovine
Guma
Prirodni kauuk
Ebonit
13
Naziv plastine mase (plastike) potie otuda to su u nekoj fazi prerade one
bile deformabilne;
Kod jednih vrsta plastika deformabilnost se stalno zadrava, a proizvodi se
mogu reciklirati (termoplasti),
Kod drugih deformabilnost trajno gubi pri zavrnoj preradi (duroplasti).
Termoplastini materijali (termoplasti) omekavaju pod dejstvom
toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju. Primeri termoplasta su: polistiren,
polietilen, najlon, pleksiglas, teflon. Termoplasti uglavnom nisu otporni na
povienim temperaturama (izuzetak je teflon),
Suprotno tome termoreaktivne plastike (duroplasti) otvrdnjavaju pri
zagrevanju i dobijaju trajan oblik te se vie ne moe uspostaviti stanje
plastinosti. Primeri duroplasta su: bakelit, guma, silikon, epoksi smole.
Duroplasti ne gore ve se na dovoljno visokim temperaturama ugljeniu i
razgradjuju.
14
Struktura polimernih materijala

Kao to iz naziva proizilazi, ove materije se sastoje iz vie mera, koji
predstavljaju osnovnu jedinicu jednog molekula-monomera (od grke rei
mono = jedan i meros = deo). Povezivanjem velikog broja monomera u
dugaak lanasti molekul dobija se polimer (od grke rei polis = mnogo,
meros = deo) kako je prikazano na slici. Kad se kae da su molekuli
"polimerizovani" to znai da su medjusobno povezani u vee agregate, tj.
makromolekule ili velike molekule.
H
H
C
C ...
a) Mer
b) Monomer
Etilen
Strukturne
formule
c) Polimer
Polietilen
15
Razne vrste monomera

H
Cl
OH
Cl
Cl
Etilen
Vinil alkohol
H
C
H
H
Viniliden hlorid Tetrafluoroetilen
Vinil hlorid
C
H
O
C
Benzenov
prsten
Acetat
H
H
Stiren
Vinil acetat
Izopropilen
16
Makromolekul polietilena
17
Makromolekuli
nekih polimera
18
Molekularna (hemijska) struktura polimera

Opti izgled makromolekula
LINEARNA
GRANATA
UMREENA
19
Nadmolekularna struktura polimera

AMORFNA STRUKTURA
20
Nadmolekularna struktura polimera

KRISTALNA STRUKTURA
AMORFNA
PODRUJA
KRISTALNA
PODRUJA
(KRISTALITI)
SAVIJENO
KRISTALISANE LAMELE
PARALELNO
KRISTALISANE LAMELE
21
Podela polimera
Po nastanku:
PRIRODNI (npr. prirodni kauuk)
SINTETIKI (npr. PVC)
Po hemijskom sastavu:
ORGANSKI (PE, PVC)
ANORGANSKI (npr. silikonski kauuk)
22
Nadmolekularna (fizika) struktura polimera

Vrste veza u polimerima
Primarne (hemijske) veze

Povezanost mera u makromolekulnom lancu
Sekundarne (fizike) veze

Meusobna povezanost makromolekulnih lanaca
Van der Waalsove sile

dipolne sile
vodonikovi mostovi
23
Oznaivanje polimernih materijala

Sintetski polimerni materijali
Oznaavaju se na osnovu naziva glavnih monomernih
sastojaka.
Homopolimeri (jedan tip mera):
poli ispred naziva glavnog monomernog sastojka
Primeri:
monomer: etilen polimer: polietilen)
monomer: etilen tereftalat polimer: poli etilen-tereftalat
24
Oznaivanje polimernih materijala

Sintetski polimerni materijali
Kopolimeri (dva ili vie razliitih tipova mera):

Ne koristi se predmetak poli ve se monomerni sastojci
odvajaju kosim crtama
Primer:
monomeri: akrilonitril, butadien, stiren
polimer:
akrilonitril/butadien/stiren
25
Mogu je i razliit raspored atoma jednog te istog elementa u

monomeru. To za sobom povlai i promenu osobina, pa se monomeri
istog sastava a drukijeg aranmana zovu izomeri.
Za industriju su najvanije dve vrste polimernih mateijala:
plastike i
elastomeri.
Plastike se dobijaju procesima polimerizacije ili polikondenzacije, a
elastomeri postupkom vulkanizacije.
26
Polimerizacija (adiciona polimerizacija)
Kad se vie istih ili sliinih monomera povezuju tako da formiraju lanac,
proces se zove adicija.
Monomer etilena je sastavljen od dva mera povezana dvostrukom vezom.
Dejstvom toplote i pritiska otvara se jedna veza monomera, oni se povezuju
u lanac i obrazuje se polietilen. Od duine lanca zavisi gustina polietilena.
Mer
Toplota
Pritisak
H
C
C ...
Monomer
Polimer
(Etilen)
(Polietilen)
27
Monomer
Cl
Cl
Cl
Cl
..... H
H
C
H .....
..... H
Cl
Cl
Cl .....
polivinil-hlorid
vinil-hlorid
Adicionom polimerizacijom monomera vinil-hlorida dobija se dugaak lanac

polivinil-hlorida (PVC).
H
Monomer
C
H
.....
H
C
C .....
Stiren
Mer
stiren
polistiren
Od monomera koji sadre benzenov prsten (C6H5) adicionom polimerizacijom

obrazuje se polistiren, koji je u penastom stanju poznat kao stiropen.
Proizvodi dobijeni adicionom polimerizacijom pripadaju grupi termoplasta. 28
Kopolimerizacija je proces povezivanja dva ili vie razliitih monomera u
makromolekule. Mnogi monomeri ne mogu se samostalno povezivati u velike

molekule, ali mogu zajedno sa drugim monomerima, obrazujui pri tome
kopolimere. Tako na primer, monomeri vinil-acetat i vinil-hlorid razmenjuju
valentne elektrone i formiraju lanasti polimer. Proizvod kopolimerizacije se po
svojim osobinama razlikuje od polaznih supstanci iz kojih je dobijen.
H
.....
H
C
H .....
C .....
Cl
Cl .....
Monomer
C
Acetat
C
H
Vinil
acetat
Monomer
vinil-acetata
H
H
C
H
H
C
Cl
Monomer
H
C
H
H
C
Cl
H
C
C
C
Cl
Cl
vinil-hlorid
O
C
Acetat
H
Vinil
acetat
njihov kopolimer
29
Polikondenzacija
Polikondenzacija (polimerizacija kondenzacijom) se karakterie time
to se posle povezivanja bilo istih ili razliitih molekula, dobija i sporedan
proizvod - kondenzat (voda).
Plastike dobijene polikondenzacijom mogu biti bilo termoplastine
(najlon) ili termoaktivne (bakelit).
Polikondenzaciji podleu fenol, urati, anilin, aldehidi i dr.
Jedan od najstarijih kondenzacionih proizvoda je galalit-ronata plastika dobijena od
kazeina iz mleka uz dodatak nekih hemikalija i boje. Izradjeni predmeti se naknadno
stvrdnjavaju duim dranjem u rastvoru formalina (formaldehida), sue i eventualno
jo jednom presuju pri temperaturi od 100C.
30
Adiciona polimerizacija
H2 C = C H 2
-CH2 CH2 CH2 CH2 CH2 CH2 -
Monomer
Polimer
Kondenzaciona polimerizacija
R COOH + H2N-R H2O + R-CO NH R

Monomer 1
Monomer 2
Kopolimer
31
Dodaci polimernim materijalima
Plastine materije - pored osnovnog sastojka u vidu visokopolimerne

supstance - sadre i raznorodne dodatne materije:
stabilizatore,
punioce,
plastifikatore i
pigmente (za bojenje).
Zavisno od vrste i koliine dodatnih materija, materijali zasnovani na istim
osnovnim sastojcima pokazuju znatne razlike u osobinama.
32
Stabilizatori
Stabilizatori su supstance koje obezbedjuju trajnost visokopolimernih

hemijskih jedinjenja u sluaju dejstva takvih spoljanjih inilaca kao to su
temperatura, vidljivo ili ultraljubiasto zraenje itd. Na primer, adj
zatiuje polietilen od uticaja ultraljubiastog zraenja.
Zatita polivinil-hlorida od dejstva povienih temperatura i ultraljubiastog
zraenja postie se sapunima, organskim jedinjenjima kalaja ili tekih
metala.
Zatita materija zasnovanih na butadijenu (gumi) od samooksidacije na
vazduhu postie se putem dodavanja fenolovih jedinjenja.
33
Punioci
Punioci su hemijski neutralne supstance koje se dodaju u cilju postizanja
traenih osobina plastike: poboljanja mehanikih osobina, termike ili
elektrine provodnosti, otpornosti na habanje itd. S obzirom na oblik, punioci
mogu biti:
prakasti - metalni prah, grafit, adj, lika (vlakna ispod kore
drveta), kameno i drveno brano i kvarcni pesak,
vlaknasti - metalne ice, vlakna: staklena, azbestna, sintetika,
pamuna i
lisnati - folije ili metalne mree, tkanine: staklaste, sintetike,
pamune, papir.
Neorganski punioci smanjuju zapaljivost vetakih materija, a posebno
metalni prah koji jo poveava termiku i elektrinu provodnost; lika i azbest
poveavaju izolacione osobine, grafit popravlja otpornost na habanje.
Organski punioci, uglavnom drveno brano i tkanine, poveavaju svojstva
jaine smola, dok adj u velikoj meri poveava svojstva jaine kauuka.
34
Plastifikatori
Plastifikatori (omekivai) su organska jedinjenja, hemijski aktivna, koja
se ponekad dodaju u veoma velikim koliinama u cilju poveanja
plastinosti proizvoda. Oni deluju fiziko-hemijski ili fiziki na gradju
molekula, npr. na raun polireakcije sa polimerom to se najee ispoljava
smanjenjem
povezanosti
izmedju
molekula
("labavljenjem"
lanaca
polimera). Kao posledica poveanja pokretljivosti molekula esto nastaje

snienje
temperature
omekavanja
prelaska
staklasto
stanje.
Zahvaljujui tome, proizvod koji je krt na temperaturi okoline, postaje

dodatkom omekivaa plastifikovan. Kao plastifikatori uglavnom se koriste
organske kiseline, amonijak, alkohol.
35
Pigmenti
Pigmenti se dodaju u cilju da proizvod dobije odredjenu boju i u

principu ne utiu na njegove fizike osobine.
36
Metode prerade polimernih materijala

Sa take gledita ponaanja u toku dalje prerade razlikuju se:
termoplastine mase (termoplasti, plastomeri) - omekavaju pri svakom zagrevanju i
mogu se lako oblikovati na toplo, a pri hladjenju ovravaju i zadravaju
zadati oblik (imaju strukturu prostih lanaca),
termoreaktivne mase (duroplasti, duromeri) - pod dejstvom povienih temperatura ili
hemijskih faktora nepovratno otvrdnjavaju zadravajui zadati oblik, dok
naknadno zagrevanje dovodi do propadanja, tj. hemijskog razlaganja
proizvoda (imaju umreenu strukturu),
vulkanizacione mase (kauuk, elastomeri) - odlikuju se promenom lanaste strukture u
umreenu u toku prerade, jer dodatni atomi (npr. sumpor) obrazuju
mostie koji bono povezuju susedne lance.
termoplasti
duroplasti
kauuk
37
Klasifikacija polimernih materijala

PLASTOMERI
DUROMERI
ELASTOMERI
Mekaju i topljivi su
U rastvarau bubre
Netopljivi su
U rastvarau ne
bubre
Hemijski umreeni
Netopljivi
Fiziki umreeni
Struktura:
linearni ili granati
makromolekuli
Struktura:
prostorno gusto
umreeni
makromolekuli
Struktura:
delimino umreeni
makromolekuli
38
Plastomeri
Po potronji najrasprostranjenija grupa polimernih

materijala
Razlikuju se po stepenu ureenosti strukture:
amorfni plastomeri prozirni (nemodificirani)

kristalni plastomeri mutni i neprozirni (nemodificirani)
Zagrevanjem mekaju i potom se tope (zbog sekundarnih

meumolekulnih veza)
39
Najvaniji amorfni plastomeri

Skraenica
Naziv
Omekavanje C
Grupa
Masovni
plastomeri
PVC
PS
Poli(vinil-hlorid)
Polistiren
81
100
CA
S/B
ABS
SAN
ASA
PMMA
Celulozni acetat
Stiren/butadien blok-kopolimer
Akrilonitril/butadien/stiren
Stiren/akrilonitril kopolimer
Akrilonitril/stiren/akrilat
Poli(metil-metakrilat)
105
90*
85*
106
100*
105
PA 6-3-T
PC
PPE (PPO)
Amorfni poliamid
Polikarbonat
Poli(fenilen-eter) [poli(fenilen
oksid)]
Polisulfon
Poli(eter-sulfon)
Poli(eter-imid)
Poli(amid-imid)
147
150
175
190
230
217
277
PSU
PES
PEI
PAI
Prelazni
plastomeri
Konstrukcijski
plastomeri
40
Najvaniji kristalni plastomeri

Skra.
Naziv
Omekavanje, oC
Grupa
PE-LD
PE-HD
PP
Polietilen male gustoe

Polietilen velike gustoe
Polipropilen
- 100
- 115
- 18
Masovni
plastomeri
PTFE
PET
Poli(tetrafluoretilen)
Poli(etilen-tereftalat)
-97
69
Prelazni
plastomeri
PA 11
PA 12
PA 66
PA 610
PA 46
POM
PBT
PPS
PEEK
Poliamid 11
Poliamid 12
Poliamid 6.6
Poliamid 6.10
Poliamid 4.6
Poli(oksimetilen)
Poli(butilen-tereftatlat)
Poli(fenilen-sulfid)
Poli(eter-eter-keton)
43
41
57
50
85
- 38
22
88
143
Konstrukcijski
plastomeri
41
Duromeri
U fizikoj strukturi duromera preovladava gusta prostorna
umreenost makromolekula primarnim (hemijskim) vezama
amorfna nadmolekularna struktura
U potpuno umreenom duromeru nema sekundarnih (fizikih)
veza!
42
Najvaniji duromeri
Skraenica
Naziv
PF
UF
MF
UP
PDAP
SI
EP
Fenol-formaldehidna smola
Urea-formaldehidna smola
Melamin-formaldehidna smola
Nezasiena poliesterska smola
Poli(dialilftalatna) smola
Silikonska smola
Epoksidna smola
43
Elastomeri
Hemijski umreeni elastomeri

Fiziki umreeni elastomeri
Nadmolekulna struktura:
Gume
Elastoplastomeri
Delimino meusobno umreeni makromolekuli koji uglavnom grade

amorfnu nadmolekulnu strukturu.
neke vrste elastomera mogu pri posebnim uslovima delimino
kristalisati i graditi kristalaste nadmolekulne strukture.
44
Metodi prerade
Najvaniji metodi prerade vetakih materija jesu:
livenje,
presovanje,
brizganje (injekciono presovanje),
sinterovanje, ekstruzija,
kalandrovanje,
izvlaenje, duvanje,
termiko oblikovanje.
45
Udeo razliitih postupaka u preradi polimera
Livenje
32%
Duvanje
10%
Ostali
postupci
6%
Ekstruzija
52%
46
Livenjem pod atmosferskim pritiskom polimerizuju se fenolne smole,

akrilne smole, epoksidne smole kao i poliestri, ime se dobijaju gotovi
proizvodi. Smole podleu pothladjivanju i prelaze u vrsto stanje. Livenje se
primenjuje za izradu predmeta malih dimenzija iz razloga velikog skupljanja
plastike (do 6 %). Kalupi za livenje izradjuju se od silikonskog kauuka ija
elastinost olakava vadjenje odlivka.
Koriste se takodje modifikovane metode, npr. centrifugalno livenje za
dobijanje predmeta oblika upljih cilindara (naroito za male serije).
47
Presovanje je najee koriena metoda prerade termoreaktivnih

smola (kao to su fenolne i amino smole), kao i nekih termoplasta.
Razlikuju se:
obino presovanje (u matrici),
posredno presovanje i
presovanje ploa.
Proizvod razliite gustine: a) postavljanje ploa na presu, b) unutranja gradja

48
Brizganje (pricanje) se zasniva na omekavanju pripremljene mase u

zagrejanom cilindru i njenim periodinim ubrizgavanjem u hladnu formu (kalup),
u kojoj nastaje otvrdnjavanje proizvoda. Metoda se primenjuje u proizvodnji
razliitih elemenata i proizvoda od termoplasta kao to su poliamid, polistiren,
polivinil hlorid. Pritisak pricanja iznosi nekoliko stotina MPa, a radna temperatura
zavisi od temperature omekavanja sirovine.
4
1
Shema pricanja plastike: 1 - rezervoar, 2 - cilindar, 3 - klip, 4 - kalup

49
Brizganje posredno livenje

(engl. Transfer Molding)
Standardni postupak
1. Doziranje smese
u pretkomoru
2. Zatvaranje kalupa
3. Ubrizgavanje
4. Livenje/umreivanje
5. Otvaranje kalupa
6. Izbacivanje otpreska
50
Ue
Odlivak
Ulivni kanal
Ulivnuk
Razdelnik
Otpresci + ulivni sistem = Grozd

51
Maina za brizganje
52
Maina za posredno livenje
53
Delovi dobijeni brizganjem
54
Savremena hidraulika brizgalica

(Arburg Allrounder 420 S)
Potpuno elektrina brizgalica
(Netstal e-Jet)
55
Sinterovanje se najee koristi za izradu elemenata od poliamida, koji ima

relativno vei udeo kristalnih oblika u strukturi, a time i bolje osobine, uglavnom
veu otpornost na habanje. Poliamidna sirovina u obliku sitnog praka dimenzija
zrna 4 -10 m sipa se u kalup, a potom presuje se na hladno pod pritiskom do 400
MPa. Sledea je operacija sinterovanje koje se zasniva na sporom zagrevanju
otpreska u ulju
(220-250C) u toku 2.5 h, a zatim veoma sporom hladjenju do oko 90C.
Oblikovanje
plastike
sinterovanjem
punjenje kalupa,
presovanje na hladno,
proizvod za
peenje
56
Ekstruzija (istiskivanje) je u sutini metoda kontinualnog brizganja
podeena za proizvodnju profila, tapova i cevi. Sirovina koja se

neprekidno dovodi iz rezervoara (1), omekava se u zagrejanom cilindru
(2). Kontinualnim kretanjem punog prenosnika (3) dolazi do
istovremenog meanja mase i njenog transporta ka izlazu iz cilindra. Masa
se dalje uvodi u profilisani otvor matrice (5) gde se dodatno zagreva u
manjem cilindru. Na izlazu iz matrice proizvod kontinuirano ovrava,
zadravajui dati presek. Metoda se primenjuje za proizvodnju profila od
polistirena, polietilena, polivinil hlorida, polimetakrilata, celuloida i dr.
1
Shema ekstruzije: 1 - rezervoar, 2 - cilindar, 3 - pu, 4 - grejai, 5 - matrica

57
Proizvodi ekstruzije
58
59
Jednopuni ekstruder
60
Kalandrovanje jeste osnovna metoda izrade folija. Granule dovedene

u zagrejani rezervoar postaju uplastiene i tako dospevaju u prostor
izmedju obrtnih valjaka iji razmak odredjuje debljinu folije. Dodatno
zateue naprezanje pri namotavanju poboljava mehanike osobine
folije. Za spreavanje slepljivanja jo nedovoljno ohladjenih folija koristi
se pomoni valjak. Kalandrovanje omoguuje proizvodnju folija debljine
0.08-0.6 mm.
Kalandrovanje:
1- rezervoar,
2 - radni valjci,
3 - kalem,
4 - pomoni valjak
4
61
Duvanje ili ekstruziono duvanje koristi se za izradu tankozidnih sudova od

plastike (boca, plastinih kanti i sl.). Najpre se u zagrejani ekstruder (1) sipa
granulat tako da se na izlazu formira meko crevo (3). Ono se uvodi u otvoreni
dvodelni kalup (2), kalup se potom zatvara i u crevo dovodi zagrejani vazduh pod
pritiskom kroz cevicu 4. Tako se plastika potiskuje uz zidove kalupa poprimajui
njegov unutranji oblik
Duvanje boca iz ekstrudiranog creva: 1- glava ekstrudera, 2- otvoren kalup,

3- ekstrudirano crevo, 4- provodnik za dovodjenje vazduha pod pritiskom,
5- zatvoreni kalup, 6- gotova boca
62
Osnove postupka Injekcijskog duvanja

IZRADA
PRIPREMKA
DUVANJE
DUVANI
PROIZVOD
Polimeri
Plastomeri:
Elastoplastomeri
Proizvodi
Boce, rezervoari goriva, delovi nametaja, daske za
jedrenje, igrake, razna kvalitetnija pakovanja u prehrambenoj i
medicinsko-kozmetikoj industriji
63
Injekcijsko duvanje PET pripremaka

(za plastinu ambalau)
Pripremci
Maina
64
Delovi dobijeni duvanjem
65
Termiko oblikovanje ostvaruje se pomou vakuumske pumpe,

tako da se pod dejstvom atmosferskog pritiska, zagrejana folija sama
uvlai i naslanja na zidove gravure matrice.
Atmosferski pritisak
a)
D
H
Termiko oblikovanje
plastike (a)
Zagrejana
folija
Matrica
Vakuumska pumpa
Izvlaka
analogno sa
izvlaenjem lima (b)
b)
Lim
Matrica
66
Osnove postupka
Postupak preoblikovanja pripremka (predoblika) u gumastom stanju:
ZAGREVANJE
OBLIKOVANJE
TOPLO
OBLIKOVANI
PROIZVOD
PRIPREMAK
(kalandrirani ili ekstrudirani
filmovi, folije, ploe)
Polimeri koji se toplo oblikuju:
Plastomeri (PS, ABS, PE, PP, PMMA, SB, PVC
Elastoplastomeri
67
Termiko oblikovanje
(a) Vacuum, (b) Pressure, (c) Drape-vacuum,

(d) Plug-assist, (e) Pressure-bubble plug assist
68
Proizvodi termikog oblikovanja
69
Tehnologija nanoenja zatitnih prevlaka

Zavisno od oblika plastificiranih predmeta i vrste plast-mase koriste se
razliite metode nanoenja prevlaka:
prilepljivanje gotovih tabaka ili otpresaka od plastike na tienu
povrinu, to je najpogodniji nain za zatitu veih ravnih povrina,
nabrizgavanje rastopljene plastike na tienu povrinu specijalnim
pneumatskim pitoljem - nain najpogodniji za zatitu malih i
srednjih predmeta relativno prostog oblika,
uranjanje predmeta u pastu (u rastopljenu plastiku) - nain koji
omoguuje automatizaciju i kontinualan rad uredjaja, posebno za
nanoenje izolacionih prevlaka od polivinilhlorida na elektrine
provodnike,
fluidizaciono prekrivanje zagrejanog predmeta spraenom
plastikom koja se unosi mlazom komprimovanog vazduha,
a zatim pee.
70
Vrste i primena polimernih materijala
Na osnovu polaznih sirovina i naina dobijanja, razlikuju se sledee grupe

polimernih materijala:
proizvodi od makromolekula prirodnog porekla (celuloze,

kazeina, kauuka),
proizvodi polikondenzacije (fenoplasti, aminoplasti, poliestri, poliamidi,

epoksi smole, silikoni) i
proizvodi polimerizacije (ugljovodonici, polivinil-hlorid, polivinil-alkoholi,

akrilne smole, poliuretani).
71
Produkti prirodnih makromolekula

Celulozni proizvodi
Celuloza
Vulkan-fiber
Celulozni nitrat
Celulozni acetat
Celulozni acetat butirat
Etil celuloza
Metil-celuloza
Proizvodi belanevina
Galalit
Proizvodi prirodnog kauuka
Ebonit
72
Produkti polikondenzacije
Fenoplasti
Bakeliti
Aminoplasti
Poliestri
Poliamidi
Epoksidne smole
Silikoni
73
Produkti polimerizacije
Polietilen
Polistiren
Polivinil hlorid (PVC)
Fluoroplasti
Akrilne smole
Polivinil-alkohol
Poliuretan
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
Proizvodi vulkanizacije (gume, elastomeri)
Sve do Drugog svetskog rata guma se proizvodila samo od prirodnog
kauuka. Danas se izradjuje vie vrsta prirodnog i vetakog kauuka, ne

samo da bi se namirile narasle potrebe za gumenim proizvodima, ve i da bi
se postigle potrebne osobine finalnih proizvoda. Sintetike gume su sline
prirodnoj ali imaju veu otpornost na ulje, hemikalije, toplotu i
starenje. esto se sintetike gume meaju sa pravom gumom da bi

proizvod imao dobre osobine oba materijala.
84
Kauuk
Prirodni kauuk dobija se iz lateksa
(mlenog soka) koji je u stvari polimer
izoprena-nezasienog ugljovodonika C5H8.
Lateks je koloidna emulzija kauuka koja se
stvara zasecanjem stabla gumenog drveta
(Hevea brasilensis i Ficus elastica) koje
raste u tropskoj klimi Brazila, Cejlona,
Konga, Indonezije, Liberije.
Dugogodinjom selekcijom i kalemljenjem razvijene su razne vrste
plantanog kauukovog drveta koje dugoveno mogu izluivati lateks. Na
sobnoj temperaturi lateks je veoma elastian (izduuje se do 80%), kad se
ohladi ispod 0C postaje krt, a iznad 50C gubi elastinost prelazei u isto
plastino stanje.
85
86
Sintetiki kauuk dobija se polimerizacijom sintetikog izoprena

ili njegovog nieg homologa butadiena kao i derivata butadiena
Monomeri za dobijanje kauuka

H
H
H
C
H C H H C
H
H
izopren,
butadien,
H
H
C
H
derivat butadiena
87
Gume (Elastomeri)
Prirodni ili vetaki kauuk preradjuje se u gume procesom
vulkanizacije koja moe biti vrua ili hladna. Sutina vulkanizacije je
uvodjenje sumpora koji bono povezuje (umreava) lanaste
molekule
H
H
H
C
H
H
H
C
H
H
C
H
H
H
S
H
C
H
C
H
H
C
H
Bono povezivanje lanastih molekula

88
Sadraj kauuka u gumi iznosi 5-95%, a ostalo su:

sumpor (za meku gumu 4%, za tvrdu 10-20% i 35-50% za veoma tvrdu),
plastifikatori (ulje, fenol-olakavaju preradu),
vazelin i parafin (daju dugotrajno meku gumu),
aktivni i pasivni punioci (adj, kaolin, cink oksid) koji direktno popravljaju
mehanike osobine,
antioksidanti (fenoli),
ubrzivai vulkanizacije (stearinska kiselina),
sredstva za bojenje (pigmenti) i ponekad
mirisna sredstva.
89
U proizvodnji gume toplim postupkom razlikuju se sledee osnovne faze:

uplastienje kauuka (valjanje tj. gnjeenje na povienoj temperaturi),
priprema sirove meavine (valjanom kauuku se dodaju potrebni
sastojci i katalizatori PbO, ZnO, MgO, CS2),
konfekcioniranje (oblikovanje sirove meavine na formu blisku proizvodu) i
vulkanizacija - viesatno zagrevanje proizvoda u elinim matricama, pri
110-165C i uvodjenje sumpora. To je najvanija faza u toku koje atomi
sumpora bono povezuju lance polimera
90
Osobine gume
Tvrdoa gume kree se u granicama 45-80 Sh. Sa padom temperature

tvrdoa gume raste, a na dovoljno niskoj temperaturi, guma postaje krta,
veoma tvrda i lomljiva (za gumu od prirodnog kauuka temperatura krtosti
iznosi -60C).
Jaina na kidanje gume varira od 7 do 28 MPa, pri emu nema direktne

zavisnosti od tvrdoe. Jaina gume opada sa porastom temperature.
Modul elastinosti, za meke gume iznosi oko 1.5 MPa i preko 700 MPa za
tvrde gume. Hukov zakon vai samo za deformacije do 20% pri zatezanju i 2025% pri pritiskivanju.
91
Elastinost gume, tj. sposobnost povratka prvobitnog oblika je vana osobina

nekih proizvoda od gume (npr. elastinih oslonaca od tvrde gume). Gume se
deformiu bez promene zapremine, slino kao nestiljivi fluidi (tenosti).
Razlika u osobinama elastinosti pri optereenju i rastereenju pokazuje
sposobnost materijala da apsorbuje unutranju energiju. Dokazano je da guma
ima oko tri puta veu sposobnost da apsorbuje elastinu energiju nego elik.
Puzanje se javlja i pri sobnoj temperaturi kad se gumeni delovi due vreme
izloe optereenju. Posle rastereenja, ostaje trajno izduenje ili skraenje,
analogno puzanju metala na povienim temperaturama.
Otpornost gume na habanje, abraziju i upanje (otkidanje estica)

bitna je za mnoge primene. Korisne osobine gume pogoravaju se vremenom,
drugom reju one stare usled oksidacije ili izlaganja sunevoj svetlosti, ozonu ili
toploti. Obine gume nisu otporne na ulje, najpre bubre ispod povrine, a potom
nastaje upanje, tj. odvajanje estica.
92
Vrste guma
Prirodna guma, dobija se polimerizacijom izoprena koji otvrdnjava uvodjenjem
sumpora, tj. vulkanizacijom uvedenom 1839. godine (Gudijer-Goodyear). Prirodna
guma ima odlinu savitljivost i dobre fizike osobine koje se bitnije ne menjaju
usled toplote oslobodjene zbog unutranjeg trenja, npr. pri kotrljanju pneumatika
po kolovozu.
Prirodna guma lako uspostavlja poetni oblik i dimenzije, dobro je otporna na
upanje i odlino otporna na abraziju.
Otpornost na starenje usled dejstva suneve svetlosti, toplote ili oksidacije i
otpornost na skladino starenje, kree se od dobre do rdjave, zavisno od aditiva.
Prirodna guma je slabo otporna na delovanje nafte i ozona, ali ima odlinu
otpornost na kiseline. Najvie se upotrebljava za pogonske mainske kaieve,
pneumatike, izme, gumene jabuice itd.
93
Vetake gume se prave od sintetikog kauuka koji se dobija

polikondezacijom butadijena na razliite naine.
Po metodi Hofmana proces se odvija dejstvom toplote (95C) i pritiska
u toku 10-14 dana.
Nemaka metoda se zasniva na reakciji elementarnog natrijuma i
butadijena koja daje produkt pod imenom buna (butadien-natrijum).
Danas je razvijeno vie vrsta vetakih guma, od kojih su najvanije:
Stiren-butadien gume
Butil guma
Etilen-propilen guma
Nitril gume
Neopren guma
Polisulfidne gume
Poliuretanske gume
Silikonske gume
94
95
Buna guma
96
97
Automobilske gume
98
Proizvodi od
gume
99

10a Polimerni Materijali AS PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

10a Polimerni Materijali AS PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mainski materijali

Predavanje (AS)- 10ab

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Ukupna svetska proizvodnja materijala

Ukupna svetska proizvodnja / 106 t

Polimeri (bez kauuka)

Aluminijum (2710 kg/m3)

1983. Ukupna godinja

Podruja primene polimernih materijala

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Automobili (delovi karoserije)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti:

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte visoke

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

U industriji polimernih materija upotrebljavaju se biljne i ivotinjske

Struktura polimernih materijala

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Razne vrste monomera

Viniliden hlorid Tetrafluoroetilen

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Molekularna (hemijska) struktura polimera

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Nadmolekularna struktura polimera

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Nadmolekularna struktura polimera

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Nadmolekularna (fizika) struktura polimera

Primarne (hemijske) veze

Sekundarne (fizike) veze

Van der Waalsove sile

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Oznaivanje polimernih materijala

Oznaivanje polimernih materijala

Kopolimeri (dva ili vie razliitih tipova mera):

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mogu je i razliit raspored atoma jednog te istog elementa u

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Polimerizacija (adiciona polimerizacija)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Adicionom polimerizacijom monomera vinil-hlorida dobija se dugaak lanac

Od monomera koji sadre benzenov prsten (C6H5) adicionom polimerizacijom

Kopolimerizacija je proces povezivanja dva ili vie razliitih monomera u

makromolekule. Mnogi monomeri ne mogu se samostalno povezivati u velike

-CH2 CH2 CH2 CH2 CH2 CH2 -

R COOH + H2N-R H2O + R-CO NH R

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Dodaci polimernim materijalima

Plastine materije - pored osnovnog sastojka u vidu visokopolimerne

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Stabilizatori su supstance koje obezbedjuju trajnost visokopolimernih

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

polimera). Kao posledica poveanja pokretljivosti molekula esto nastaje

Zahvaljujui tome, proizvod koji je krt na temperaturi okoline, postaje

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic