UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

Filoloko-umetniki fakultet

Seminarski rad iz predmeta Akademsko pisanje

Tema: NASTAVNA INTERPRETACIJA DON KIHOTA
Master studije- grupa za panski jezik i hispanske knjievnosti

Mentor:

Student:

Kragujevac, februar, 2013. godina

Sadraj:

1. Uvodna razmatranja...2
2. Pisac i epoha...3
3. Prouavanje knjievnog dela.....4
3.1. Kompleksno i parcijalno prouavanje...5
3.2. Naini prouavanja knjievnog dela.....5
4. Smisao dela u celini...5
5. Smisao i funkcija strukturnih elemenata dela....6
5.1. Tema dela......6
5.2. Fabula7
5.3. Kompozicija..7
5.4. Likovi u delu.8
5.4.1. Odnos Don Kihota i Sana Panse..8
5.5. Idejni aspekt dela..9
5.6. Jezik i stil..9
6. Nastavna interpretacija Don Kihota.10
7. Faktori uspene nastavne interpretacije...11
8. Vrednosti knjievnosti.12
9. Zavrni komentar.14
10. Literatura15

1.Uvodna razmatranja
Umetnika ili lepa knjievnost reima gradi slike i u slikama donosi svoj svet, koji je slian svetu
oko nas, ali nikad sasvim isti, tj. knjievnik kroz prikazivanje objektivne stvarnosti putem slika iznosi
sopstveni doivljaj te stvarnosti i odnosa prema njoj, to kod italaca budi razliite misli i raspoloenja.
Dejstvo knjievnosti na oveka je jako kompleksno, jer pored toga to zahvata njegove misli, oseanja,
jezik, ona obrazuje i vaspitava i na taj nain menja bie, inei ga boljim i drugaijim.
Svaki deo stvarnosti koji je unet u knjievno delo proet je matom, oseanjem i mislima pisca i
zato dobija subjektivni karakter i postaje novi, umetniki i neponovljiv svet. Delo se moe tumaiti na
razliite naine, jer se u delu uvek krije i sluti mnotvo umetnikih istina. Pored preobraaja objektivne
stvarnosti od koje pisac polazi, u delu dolazi i do preobraaja i menjanja pievog oseanja. Sve u delu se
meusobno dopunjava, proima i objedinjuje u jedinstvenu i skladnu celinu.
Trebalo bi imati u vidu da svako knjievno delo nije samo izvor naih zadovoljstava i saznanja, ve
i predmet naih istraivanja i raznih ispitivanja. Knjievno delo se i stvara sa ciljem da bude itano,
istraivano i vrednovano, prihvaeno, ili okarakterisano kao neuspelo ostvarenje, pa je stoga uloga
itaoeve svesti da prati knjievno delo, ponire u njega, istrauje ga i vrednuje. Da li e jedno delo nakon
izlaska iz tampe ubrzo pasti u zaborav ili e nastaviti da bude aktuelno meu itaocima kroz vekove
zavisi najvie od njegovih sopstvenih vrednosti, od toga koliko je prouavano, koliko je opteljudskog i
univerzalnog u njemu i kakvo mesto mu je nauka o knjievnosti odredila u knjievnoj istoriji.
Knjievnost je umetnost, dok prouavanje knjievnosti zahteva jedan vid znanja i uenosti.
Prouavanje knjievnog dela je neophodno, jer bi u suprotnom knjievnost bila nalik na
neprohodnu praumu u kojoj se od nebrojanog mnotva nista konkretno ne vidi i ne razaznaje. Cilj
prouavanja knjievnosti je da omogui razumevanje i doivljavanje knjievnih dela na jedan racionalniji
i smiljeniji nain.
Interpretacija podrazumeva objanjenje knjievnog dela kao jedinstvene i neponovljive duhovne
tvorevine i jedan je od oblika prouavanja knjievnosti, koji se esto primenjuje u kolama. Moe da
obuhvata delo u celini ili samo neke njegove segmente. Interpretacija nam omoguava da knjievno delo
sagledamo kao celinu koja je sastavljena od mnogih elemenata. Ukoliko je u pitanju prozno delo, kao u
naem sluaju neophodno je interpretirati, tj. objasniti: temu, fabulu, kompoziciju, likove, ideje, jezik i
stil, ali i smisao dela u celini. Uspena interpretacija knjievnog dela podrazumeva itanje, radoznalost,
razumevanje, shvatanje i usvajanje jezikih elemenata, knjievnoteorijskih pojmova, kreativno pronicanje
u strukturu teksta, tj. u dublji smisao dela.1
Servantesov Don Kihot je proteklih decenija bio deo nastavnog plana i programa veine srednjih
kola raznih usmerenja u Srbiji, pa su za potrebe nastave knjievnosti u srednjim kolama pribavljeni
izbori odreenih poglavlja, koja su sluila kao lektira.
U nastavku emo se detaljnije pozabaviti samim romanom, nainima njegove interpretacije, ali i
najadekvatnijim metodama rada koje omoguavaju uspenu interpretaciju dela u srednjokolskom
obrzovanju.

. orevi, P. Lui, KNJIEVNOST I SRPSKI JEZIK- Prirunik za uenike gimnazija i srednjih strunih kola.
Novi Sad, S Print, 2004. p. 17-18, 29-31.

2. Pisac i epoha
Migel de Servantes Saavedra, bio je panski pesnik, dramaturg, a iznad svega prozni pisac. Roen
je 1547. godine u Alkali de Enares (Alcal de Henares). Nema vrstih dokaza da je Servantes poreklom iz
jevrejske porodice i da je pripadao novim hrianima2, ali ukoliko uvaimo injenice da je njegov otac bio
vidar, a deda pravnik (zanimanja koja su bila svojstvena Jevrejima), ali i nezahvalni poslovi koje je
Servantes obavljao u toku ivota, a koji su obino dodeljivani ljudima jevrejskog porekla za vreme
panskog srednjeg veka, moemo zakljuiti da je na neki nain bio marginalizovan i deskriminisan zbog
pripadanja potlaenoj klasi novih hriana. Servantes je esto menjao mesto boravka, a jedno vreme je
boravio i u Italiji, gde je imao priliku da se upozna sa italijanskom knjievnou. Uestvovao je u
pomorskoj bici kod Lepanta, u kojoj je bio teko ranjen, tako da posle oporavka levom rukom nije mogao
da se slui do kraja ivota. Odreeno vreme je proveo u tamnici u Aliru, odakle je izaao nakon pet
godina, kad je prikupljen novac za njegov otkup. Po povratku u paniju niko nije priznavao njegove
zasluge vojnika. Iako je bio poznat kao izuzetno hrabar i patriota, ovek sa velikim zaslugama za svoju
zemlju, ve zaboravljen od svih, iveo je u nematini. Nije imao uspeha ni kao sakuplja poreza, jer je
ubrzo opet dospeo u zatvor, zbog optube da je utajio novac. Meutim, jo uvek postoje delovi
Servantesovog ivota o kojima se malo ili gotovo nita ne zna. Za ivota Servantes nije bio priznat kao
ozbiljan autor, iako je rano poeo sa pisanjem. Sam pisac je retko govorio u svoje ime i vie je voleo da
daje podatke o sebi preko izmiljenih likova , kao to je to bio mavarski pripoveda Sid Benandelija iz
Don Kihota. Nakon njegove smrti 1616. godine brzo je pao u zaborav, sve do XVIII veka, kad se naao u
centru interesovanja zahvaljujui jednom engleskom aristokrati i tada poinje sistematsko istraivanje
javnih i privatnih arhiva, koje se nastavilo do danas, a iji je rezultat obimna dokumentacija koju danas
posedujemo.
Moe se rei da Servantesova dela pripadaju i renesansi i baroku. Na neki nain, predstavljaju
sintezu ova dva znaajna pravca. Najznaajnija Servantesova dela su: Galateja (1585.), Uzorne novele
(1613.), Put na Parnas (1614.), Osam komedija i osam novih meuigri (1615.), Pustolovine Persilesa i
Sihismunde (1617.) itd., ali meu svim njegovim delima posebno se izdvaja i svakako je najznaajnije
Don Kihot (1605. i 1615.), remek-delo panske, ali i svetske knjievnosti.3

Kako bi se bolje shvatila poetika romana Don Kihot, odnosno sve ono to ga ini i odreuje kao
umetniko delo, neophodno je pozabaviti se okolnostima koje su prethodile stvaranju ovog dela. Roman
pripada epohi humanizma i renesanse, pa emo najpre objasniti ta ovaj pojam oznaava i kako je taj
period uticao na nastanak samog romana.
Humanizam i renesansa je pojam pod kojim se podrazumeva kulturni preporod Evrope i
predstavlja jedinstveni kulturni i drutveni pokret, ija je kolevka Italija, a koji se javlja u XIV veku i traje
do kraja XVI, odnosno poetka XVII veka. Moe se rei da je humanizam i renesansu uslovilo vie
faktora: nezadovoljstvo srednjim vekom u kome je crkva bila svemona- ograniavala je ponaanje i
razmiljanje pojedinca i kanjavala svakog ko ne misli kao ona, dolo je do nastanka gradova i pojave
graanske klase, geografskih otkria, pronalazaka u oblasti nauke i tehnike itd.
2

Novi hrianin (p. cristiano nuevo) je termin koji su na tlu dananje panije i u doba Rekonkiste dobijale osobe
jevrejske ili muslimanske vere koje su se pokrstile i prele u hrianstvo, kao i njihovi potomci. Ponekad se taj naziv
protezao na vie generacija nakon konverzije. Ovaj koncept novog hrianina stoji u direktnoj suprotnosti sa
konceptom starog hrianina (p. cristiano viejo), tj.osobe iji su preci bili hriani. U praksi, da bi neko dokazao da
je stari hrianin (to se esto trailo da bi se, na primer, imao pristup odreenim zanimanjima), trebalo je da
podnese na uvid sedam krtenica - svoju, svojih roditelja, babe i dede i sa majine i sa oeve strane.
3
D. Eisenberg, Vida de Cervantes.
<http://bib.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/01372731911359628867024/p0000001.htm#I_1_> 10.02.2013.

Zaokret od srednjeg veka ka antici naziva se humanizam. Pored oslobaanja od srednjovekovnih dogmi i
borbe protiv srednjovekovnog gledanja na svet i kult linosti, ovek toga vremena poinje da se oslobaa
i od imitiranja svega to je antiko, jer to postaje zamorno. Dolazi do opteg preporoda, koji e zahvatiti
ponaanje i razmiljanje oveka, ali i nauku, umetnost i ekonomiju. Taj preporod se obeleava kao
renesansa, koja se smatra zlatnim dobom u razvoju ljudske civilizacije. Humanizam i renesansa e se
iz Italije ubrzo proiriti i na ostale evropske zemlje.4 Ovaj period ne obiluje delima, ali je ono to je
stvoreno vrhunsko ostvarenje u svojoj vrsti. Don Kihot, svojevrsna parodija5 na viteke romane, postae
kamen temeljac modernom evropskom romanu.6
U Don Kihotu se uoava kritika srednjovekovnog romana, to je zapravo polazna ideja nastanka
samog dela. U panskoj knjievnosti, krajem XV i poetkom XVI veka dolo je do ekspanzije vitekih
romana, koji su nastali pod uticajem mnogovekovne borbe panskog naroda protiv Mavara, a to e kao
posledicu imati nastanak kulta idealnog junaka, koji svoj ivot posveuje borbi za hrianstvo i slobodu
svoje zemlje. Viteke romane su itale i starije i mlae populacije, mnogi su se ak i poistoveivali sa
glavnim junacima i stvarali iluzije o ljubavi, pravdi, ljudskoj asti, obavezi spasavanja od nepravde i zla.
Sve to je bilo u suprotnosti sa idealima koje je donosio poetak XVII veka. Isprovociran injenicom da
viteki romani zauzimaju vano mesto u panskoj knjievnosti, Servantes je odluio da se u svom delu
naruga takvoj knjievnosti, koja daje izopaenu sliku panske prolosti, ali i njenim junacima i italakoj
publici. Grau za svoj roman Servantes je naao upravo u vitekim romanima, ali i u dubokom
nezadovoljstvu aktuelnom situacijom u paniji, u kojoj je materijalni interes prevagnuo nad duhovnim
vrednostima oveka. Izvrgavajui ruglu i jedno i drugo, autor je stvorio delo koje je jedno veliko
izrugivanje i karikatura literature ije je vreme neizbeno prolazilo.7 U knjievnosti, Don Kihot je delo
koje pripada Zlatnom veku panske knjievnosti, nastalo na prelasku iz renesansnog perioda u barok, ali
se ipak u njemu uoavaju mnoge renesansne odlike. U Vitezu Tunog Lica, prepoznajemo odlike
renesansnog humaniste koji ispoveda ideal slobode, ljudskog dostojanstva i ekonomske jednakosti ljudi,
to je sve simbol mita o zlatnom dobu.

3. Prouavanje knievnog dela

Knjievno- umetniko delo je veoma sloeno i njegovo prouavanje bi trebalo da prui saznanja o
strukturi dela, elementima te strukture i njihovoj umetnikoj funkciji, ali i da otkrije smisao i znaenje
dela, da ga oceni i vrednuje. Sloenost knjievnog dela uslovljena je vrstom dela, njegovom prirodom i
anrovskim osobenostima. Prozno delo, naroito roman, veoma je sloeno i sastoji se iz velikog broja
elemenata: tema i ideja, graa i njena priroda i poreklo, nain umetnike transformacije grae, knjievni
lik, narator i naracija, oblici kazivanja (monolog, dijalog, polilog), opisi i njihova umetnika funkcija,
motivacija i motivacioni sistemi, fabula i sie, kompozicija. Razmatranje svakog od navedenih elemenata
je jako vano za razumevanje i vrednovanje knjievnog dela. Predmet i pravac istraivanja odreuju se u
zavisnosti od afiniteta koje ima sam istraiva knjievnosti, njegovih metodolokih opredeljenja i
istraivakih namera. Ne bi trebalo zanemariti ulogu istraivake intuicije, koja pomae u otkrivanju
novih, zanimljivih i specifinih istraivakih tema.8

. orevi, P. Lui, KNJIEVNOST I SRPSKI JEZIK- Prirunik za uenike gimnazija i srednjih strunih kola.
Novi Sad, S Print, 2004. p. 201-202.
5
Parodija- knjievno delo u prozi ili stihu, koje izlae kritici i podsmehu drugo knjievno delo. To postie
stvaranjem kominih spregova rei, smenih situacija i karikaturalnih slika.
6
S. Velikovi, J. Markovi, Interpretacije iz knjievnosti I. Ni, SVEN, 2003. p. 295.
7
. orevi, P. Lui, KNJIEVNOST I SRPSKI JEZIK- Prirunik za uenike gimnazija i srednjih strunih kola.
Novi Sad, S Print, 2004. p. 212-213.
8
S. Velikovi, J. Markovi, Interpretacije iz knjievnosti I. Ni, SVEN, 2003. p. 76.

3.1. Kompleksno i parcijalno prouavanje

Kompleksni pristup podrazumeva primenu vie istraivakih metoda i izuavanje svih osobenosti
jednog knjievnog dela. Radi se o veoma ozbiljnom i odgovornom pristupu. U kolskoj praksi
kompleksno izuavanje knjievnog dela je nemogue, zato to nije primereno uzrastu uenika,
raspoloivo vreme je ogranieno itd. kolskom prouavanju je svojstveniji opti pogled na umetnike
vrednosti, odnosno parcijalni pristup. Obino se prouava samo jedan segment dela (u naem sluaju to je
VIII poglavlje prvog dela Don Kihota) ili se ukazuje na bitne umetnike karakteristike.
Parcijalni pristup podrazumeva prouavanje odreenog strukturnog elementa, svojstva ili
fenomena. To moe biti prouavanje knjievnog lika, motivacije, deskripcije, prirode iskaza, jezika i sl.
Ovde spadaju i specijalistika prouavanja, koja imaju odreene zadatke: tekstoloka, filoloka,
stilistika, psihoanalitika, fenomenoloka, filozofska ispitivanja.9

3.2. Naini prouavanja knjievnog dela

Izuavanje knjievnog dela podrazumeva analizu, interpretaciju i kritiku.

Analiza je ralanjavanje knjievnog dela na elemente koji ga ine, kako bi svaki od tih
elemenata bio sagledan ponaosob i kako bi bila procenjena njihova umetnika funkcija u celini.
Interpretacija je tumaenje knjievnog dela, koje obuhvata odreivanje smisla i funkcije svakog
od strukturnih elemenata, ali i utvrivanje smisla dela u celini.
Kritika podrazumeva utvrivanje umetnikih vrednosti i nedostataka jednog knjievnog dela, tj.
vrednovanje knjievno- umetnikog dela.

U nastavnoj praksi najee se primenjuje interpretacija, ali ona ukljuuje i elemente analize i
vrednovanja.10 U naredna dva poglavlja ponudiemo nastavnu interpretaciju Don Kihota, kako u njenom
irem, tako i u njenom uem smislu

4. Smisao dela u celini

Don Kihot je prvi moderni roman. Iako knjiga ne dotie nita aktuelno, ve joj je tema izvesna
moda koja je ve bila na umoru kad je Servantes o njoj pisao, ona je i danas aktuelna.
Roman nije jednostavno transparentan kao to izgleda. Ispod slika neodoljive komike koje se niu,
krije se mnogosmislen, zagonetan, obino tuan simbol. Utvrivanje smisla dela u celini takoe
predstavlja jedan od vidova interpretacije. Kako Sreten Mari navodi u predgovoru koji je napisao za delo
i naslovio Tragina Luda:
Don Kihot je u svetskoj literaturi, staroj i modernoj, jedan od najlepih primera preraavanja dela u
stvaralakom procesu; da ga Servantes nije pisao i napisao nikada ne bi otkrio svu mudrost i svu ludost
sebe i svojih junaka. Da njih nije pustio da danonono razgovaraju nikad ne bi dokuio ta im je na srcu;
da ih nije uvlaio u neoekivane pustolovine nikad ne bi saznao kako e se ponaati. Don Kihot i Sano
stvorili su i otvorili pisca i oveka Servantesa, isto toliko koliko je i on njih stvorio ili, tanije, stvarao. 11
9

Ibid. p. 76-77.
Ibid. p. 77.
11
M. de Servantes, Otroumni plemi Don Kihot od Mane. Prevod Duko Vrtunski. Beograd, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, 1998. p.11.
10

U delu, ne samo da preovlauju argumenti pisca u osudi vitekih romana, ve se nalazimo pred
knjigom sa mnogo lica, sa mnogo slojeva znaenja. Autor ismeva i lanu prolost panije, ali je i voli,
kao svaki umetnik. Prolost je puna, na njoj se vide samo lepe pojedinosti, sadanjost je tamnica, a
budunost praznina koju bi trebalo ispuniti. Prepoznajemo i dosta teolokih aluzija, kojima se kritikuje
crkva, jer im Don Kihot zaboravi svoje dogme koje su njegovo ludilo, postaje uzor plemenitosti i
mudrosti, ovek koji moralnim zdravljem prevazilazi sve sa kojima se susreo. Doveden je u pitanje i
odnos izmeu individue i drutva, u kome je individua nosilac viih vrednosti, ali je ujedno ta individua
neprilagoena, nenormalna, jednom reju- luda, jer se ne povinuje tekuim vrednostima. Don Kihotovo
ludilo je simbolino- simbol situacije oveka, sudbine zemlje i sveta. Prikazano je kretanje oveka izmeu
vere i sumnje, da bi ga na kraju sumnja nadvladala, to je rezultiralo smru. Lud je svako ko ne ume da se
prilagodi. Meutim to ludilo je ambivalentno- nije lud samo Don Kihot, jer ima iluzornu praksu, ve i
drutvo u kome se on kree i koje ima lanu ideologiju. Nije trula samo panska stvarnost, ve su ideali i
sami jadni i truli kad ih stvarnost ne hrani. Delo ne bi trebalo doiveti kao istu lakrdiju, jer je prepuno
problematike, filozofskih i drugih pitanja. Roman u sebi nosi i dosta autobiografskog- iza Viteza Tunog
Lica oseamo prisustvo autora, koji bolestan, naputen, nepriznat, sagledava svoju prolost kroz vitezove
ideale, iz kojih uvek izbijaju siromatvo, nezadovoljene elje, razoarenja koja se uvek iznova ponavljaju.
Razoarani idealista, umire alosno, odrekavi se jedinog to je imao, svog ludila. Njegov bedni kraj
proistie iz potrebe za istinom i idealom, istinom sveta, borbom za ostvarenje ivota, koju pokree
pravda. Kako nijedan normalan ovek ne voli da umre, na kraju dela, italac osea da se mora otarasiti
neistine, da se bez ideala ne moe iveti, ali da svakako mora da potrai adekvatnije ideale od onih koje je
imao Don Kihot.12

5. Smisao i funkcija strukturnih elemenata dela

U uvodnom delu rada smo obrazloili koje pojedinane aspekte obuhvata interpretacija jednog
proznog dela, a u nastavku emo se detaljnije pozabaviti svakim od njih, koristei se i jednim konkretnim
primerom iz itanke, a sve u svrhu detaljnije analize strukturnih elemenata dela, koje se obrauje u prvoj
godini srednjokolskog obrazovanja.

5.1. Tema dela

Formulisanje teme ovog prvog modernog romana nije nimalo jednostavno i ono se menjalo kroz
vekove. Postoji dosta formulacija, a mi emo navesti samo najznaajnije. Najjednostavnije bi bilo rei da
je tema Servantesove knjige ovek koji zbog prekomerenog itanja gubi razum, poistoveujui se sa
likom iz knjige. Ukoliko uzmemo u obzir ono to je sam pisac napisao u svom Prologu, delo je parodija
na viteke romane, koji su u ono vreme jo uvek uivali veliku popularnost kod iroke italake publike, a
bili kritikovani i omalovaavani u obrazovanim krugovima. Zastupljena su i miljenja da je itav roman
zapravo u znaku sukoba izmeu idealizma, olienog u Don Kihotu i materijalizma, iji je predstavnik
Sano Pansa, a nita manje znaajna i solucija da je tema romana obrada ivota panskog drutva na kraju
XVI i prvih godina XVII veka vienog iz jednog osobenog ugla, ili da je to istorija samo jedne
neprilagoene linosti koja ne nalazi pravo mesto u sredini u kojoj je primorana da ivi, ili pak odraz
pievog pogleda na razne vidove pristupa knjievnosti toga vremena. Teko je izvodljivo sveobuhvatno
odreivanje teme zbog sloene misli ovog romana, izuzetnog psiholokog bogatstva likova u njemu i
osobenosti pievog pogleda na celokupno pansko drutvo njegovog doba.13 Knjievnost je jedna "velika
12
13

Ibid. p. 7-8, 11, 17-22, 25-27, 29-30.

Lj. Pavlovi- Samurovi, Knjiga o Servantesu. Beograd, Nauna KMD, 2004. p. 105-107.

biblija oveanstva", a itanje knjievnih dela je najbolji nain da se ovek uzdigne, profini i oplemeni
svoja oseanja, da odgaja svoj ukus. Stoga, odreivanje teme dela je stvar svake individue i njenog linog
doivljaja proitanog.

5.2. Fabula
Glavna radnja romana je u sutini jednostavna. Don Kihot je stariji provincijalski plemi, koji je
poludeo od silnog itanja knjiga o vitezovima iz prolih vremena, tako da je na kraju i sam poverovao da
je predodreen da oivi ideale lutajueg vitetva. Opremio je i poveo sa sobom suseda- Sana Pansu, kako
bi mu ovaj bio titonoa. Zajedno krstare drumovima panije i doivljavaju mnoge pustolovine, odupirui
se pokuajima prijatelja da ih urazume i vrate kui. Kada ga na prevaru dovode kui, vitezu se vraa
razum i on kod kue, nakon kratkog vremena umire.14 Sam kraj romana predstavlja Don Kihotovo
otrenjenje i vraanje u normalno stanje, kako je i bilo pre itanja vitekih romana. Ludilo je nestalo i
stvarnost je jedino to moe biti- stvarnost. Don Kihot umire, jer je zapravo poraen od ivota.15 Fabula je
vrlo razvijena i razgranata u bezbroj epizoda i digresija. Dolazi do stalne smene naratora tj. aktera
romaneskne prie, a menjaju se i take gledita.16

5.3. Kompozicija
Don Kihot je roman koji se sastoji iz dva dela: prvog, objavljenog 1605. godine, sastavljenog od
pedeset i dva poglavlja i drugog, tampanog 1615. godine, koji ima sedamdeset i etiri poglavlja.
Servantes svoje delo komponuje kao pripovednu celinu sastavljenu od velikog broja epizoda koje
povezuje glavni junak, vitez- lutalica, po ugledu na viteke romane. Nizanje pustolovina ima kruni tok, i
taj kruni tok radnje tri puta zapoinje odlaskom samozvanog viteza, a trei put se konano zavrava
njegovim povratkom. Pisac pokazuje neumitnost sudbine uslovljene itavim nizom objektivnih okolnosti,
koje e njegovog junaka uvek primoravati da se vraa, milom ili silom, na mesto polaska, iako je ovaj
ubeen da mu je svet otvoren i da e stii veoma daleko. U romanu je prisutan veliki broj likova, to
svedoi o razgranatosti prie i sloenosti kompozicije. itava pria se sastoji od niza epizoda, koje su
mozaino sloene, ali postoji osnovna linija prie, koja prati glavne protagoniste- Don Kihota i Sana
Pansu. Svako poglavlje je uglavnom pria za sebe, sa svojim vremenom i prostorom, radnjom i likovima,
sadrinom i smislom.17
Svaki put pustolovine su sve brojnije, mesta do kojih samouvereni vitez stie sve udaljenija, ali sve
ostaje krug, koji e se trei put konano zatvoriti. Kruna struktura romana proistie iz pieve misaone
osnove dela: Don Kihot moe da pokua bekstvo u svoj izmiljeni svet, ali u njemu ne moe da ostane,
ak ni da umre. Morae da se vrati na poetak i da sputan okolnostima svoga stvarnog ivota, prizna da je
ipak Alonso Kihano, a da je Don Kihot bio samo njegovo toliko eljeno, ali nikad dosegnuto drugo ja,
koga e se, pomiren sa sudbinom, smireno odrei na smrtnoj postelji. Po svojoj kompoziciji knjiga
podsea na prozu negovanu u vremenima panskog manijerizma i baroka. Narativne celine koje pripadaju
svetu fikcije, kompoziciono su veoma veto usklaene sa onima koje su deo istorijske i drutvene
stvarnosti. Oba dela romana predstavljaju tematsku i sadrajnu celinu, ali se razlikuju po svojoj
kompoziciji, iako je okvirna struktura zajednika- i jedan i drugi deo formalno podravaju strukturu
14

S. Velikovi, J. Markovi, Interpretacije iz knjievnosti I. Ni, SVEN, 2003. p. 107-108.

. orevi, P. Lui, KNJIEVNOST I SRPSKI JEZIK- Prirunik za uenike gimnazija i srednjih strunih kola.
Novi Sad, S Print, 2004. p.215.
16
S. Velikovi, J. Markovi, Interpretacije iz knjievnosti I. Ni, SVEN, 2003. p. 310.
17
Ibid.
15

vitekih, ali i pikarskih romana. Drugi deo ja sloeniji od prvog, jer osim to ima vei broj poglavlja, u
njemu se stvarnost i fikcija viestruko prepliu, ponekad i poistoveuju, pripovedaki postupak je sve
sloeniji, a pieva udaljenost od Don Kihota sve vea. 18

5.4. Likovi u delu

Prema podacima koje nalazimo u knjizi . orevia i P. Luia ovaj roman humora i satire broji
659 likova.19 Dakle, u pitanju je veliki broj likova iz razliitih stalea i profesija. Ipak, u tom mnotvu
likova, izdvajaju se dva, koje prati, kako smo ve ranije napomenuli, osnovna linija prie. To su Don
Kihot i njegov verni titonoa, Sano Pansa.
Don Kihot je veoma sloen lik, koji se menja tokom romanesknog ivota. Pre itanja vitekih
romana, on je sasvim normalna linost- Alonso Kihada, zatim u nastupu vitekog ludila novo ime
obeleava stanje njegove poremeenosti- postaje Don Kihot od Mane. Kako pria dalje odmie postaje
Vitez Tunog Lica, koga saaljeva i pisac i itaoci, potom Vitez od Lavova- na pola puta do otrenjenja,
da bi na kraju postao svestan svojih ludosti i njihovih posledica i doekao smrtni as kao onaj Alonso
koga su svi zvali Dobri. Don Kihot je idealista i sanjalica koji je imao bolan susret sa stvarnou, u kojoj
vladaju norme graanskog drutva.
Za njega moemo rei da je pravdoljubiv, slobodoljubiv, portvovan, sujetan, lakoveran, romantiar,
velikoduan, obrazovan i estit. Ceni slobodu, makar i u siromatvu, a prezire bogate. Srean je kad moe
da pomogne onima koji su u nevolji. Gde god da se pojavi, Don Kihot izaziva uenje i podsmeh, jer je u
svemu prevazien. Stav itaoca prema njemu se menja- na poetku ga izvrgavaju ruglu, da bi kako pria
odmie poeli da saoseaju sa njim. Taj efekat je postignut injenicom da se Don Kihot od lude
transformie u stradalnika, uzaludnog borca za pravdu, oveka koji nije uspeo da se izbori za svoje ideale
i koga je samlela surova stvarnost.
Sano Pansa je suta suprotnost Don Kihotu, i po izgledu, i po karakteru, i po svom odnosu prema
svetu. Iako je seljak i konjuar, nepismen i neobrazovan, Sano je simbol razuma, trezven je i bistar.
Njemu moemo pripisati sledee osobine: lukavost, snalaljivost, trezvenost, opreznost, ali sa druge
strane i naivnost, lakomost i prostodunost. Ono to ga posebno istie su njegova pravednost i
dobronamernost. Sano je takoe i materijalista, ali ne zbog karijere i sujete, ve iz praktinih razloga- da
bi bolje iveo sa svojom porodicom. Druenje sa Don Kihotom omoguilo mu je da spozna da pored
svakodnevnog ivota i sveta, postoji i neki drugi svet- svet mate i iluzija, koji slui kao dopuna obinom
svetu.20

5.4.1. Odnos Don Kihota i Sana Panse

Uprkos injenici da su razliitog obrazovanja, materijalnog stanja i mentaliteta, njihovo drugarstvo
ostaje netaknuto. Sano Pansa od odbojnog stava prema Don Kihotu dolazi do oseanja potpune
privrenosti i emotivne vezanosti. Jedno drugom upuuju dobronamerne rei, meusobno se pomau i
savetuju. Sano Pansa gunanjem stavlja do znanja svom gospodaru da grei, iznosi svoje realistiko i
trezveno stanovite, ali to nikako ne znai da je u pitanju bilo kakav vid nepotovanja i da odnos sluge i

18

Lj. Pavlovi- Samurovi, Knjiga o Servantesu. Beograd, Nauna KMD, 2004. p. 108-109, 111, 116, 119,124.
KNJIEVNOST I SRPSKI JEZIK- Prirunik za uenike gimnazija i srednjih strunih kola. Novi Sad, S Print,
2004. p. 213.
20
S. Velikovi, J. Markovi, Interpretacije iz knjievnosti I. Ni, SVEN, 2003. p. 311-314.
19

gospodara biva naruen. Moemo slobodno rei da se Don Kihot i Sano meusobno dopunjavaju, jer
ukoliko bi izostao bilo ko od njih dvojice, slika sveta vie ne bi bila tako potpuna.21

5.5. Idejni aspekt dela

Prvobitna ideja Migela de Servantesa bila je da napie delo kojim e ismejati viteke romane, u
emu je i uspeo, jer nakon objavljivanja Don Kihota nije izaao nijedan novi viteki roman, niti je neki
stari pretampavan. Kako je vreme odmicalo, sve vie su se otvarale mogunosti za nova iitavanja ovog
romana, a samim tim i za pronalaenje nekih novih ideja u njemu. Mi emo predstaviti pet idejnih
aspekata romana:
1. Sukob koji postoji izmeu pojedinca koji je idealista, sanjar i koji je spreman da plati svaku cenu
kako bi odbranio svoje ideale, i grube stvarnosti koja odnosi pobedu, a pojedijnac biva ponien,
ismejan i obezvreen do kraja.
2. Ne predavati se sasvim stvarnosti koja obezliava oveka, ve se uzdii iznad nje, kao Don Kihot,
ali uz napomenu da ovek tako teko moe biti srean.
3. Neki smatraju da je Servantes u svom delu izvrgao ruglu i idealiste i sanjare, jer ih ivot uvek
negira.
4. Don Kihot i Sano kao simboli dva dela oveanstva. U prvu polovinu, koju simbolizuje Don
Kihot, ubrajaju se ljudi koji tragaju za vlastitom istinom, ive od snova i matanja, imaju uzviene
ideje, dok je druga polovina ljudi, iji je simbol Sano, ograniena, prosta, bez sospstvenih ideja,
koja slui samo za izvravanje zadataka i slepo prati druge, i iji su ciljevi prizemni i beznaajni u
odnosu na opte interese. Svet postoji sve dok oba dela oveanstva koegzistiraju.
5. Ludilo Don Kihota zapravo predstalja beg od stvarnosti, koja kontrolie i ograniava slobodu
pojedinca, kroz nametanje odreenih normi ponaanja.22
5.6. Jezik i stil
Servantes je jedan od najbriljantnijih autora, koji su pisali na kastiljanskom jeziku. Razliitost
varijanti jezika, koje se u delu koriste je impresivna. Osim govora koji koriste plemii, to je posebno
svojstveno vitekim knjigama, susreemo se i sa govorom seljaka, kriminalaca, berbera, prostitutki, gde
svako od njih koristi sopstvenu leksiku. Servantes je veliki poznavalac lingvistike. Delo je motivisalo
mnoge itaoce iz drugih zemalja da naue panski jezik, a oni koji su ga ve znali, mogli su da poboljaju
svoj nivo jezikog izraza, zahvaljujui lingvistikom bogatstvu koje delo poseduje. Roman je uticao i na
moderni panski jezik, jer su mnogi izrazi i danas poznati, upravo zato to ih je Servantes koristio. Jezik u
Don Kihotu je autentian, tj. predstavlja izrazito obeleje Servantesa.23
Don Kihot koristi registar karakteristian za vitezove, koji je u preteranoj upotrebi, kako bi
prvobitna pieva namera- kritika vitekih romana, bila ostvarena. Kolokvijalni ili narodni govor koristi
Sano. To je govor koji obiluje narodnim poslovicama. Kultni registar prepoznajemo u Don Kihotovim

21

. Ibid. p. 314.
. orevi, P. Lui, KNJIEVNOST I SRPSKI JEZIK- Prirunik za uenike gimnazija i srednjih strunih kola.
Novi Sad, S Print, 2004. p. 218-219.
23
D. Eisenberg, Cervantes y Don Quijote.
http://bib.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/02449452090811053754491/p0000001.htm?marca=estilo%20y
%20lenguaje%20de%20don%20quijote#I_76_ 13.02.2013.
22

govorima i njegova funkcija nije da izvrgne podsmehu knjige o vitezovima, ve je odraz Don Kihotovog
zdravorazumskog stanja, u trenucima kad nije posveen vitekim pustolovinama.24
Najuoljivije stilske odlike su upotreba parodije, ironije i humora, izmeu kojih je jako teko
ustanoviti jasnu razliku. Parodija se protee kroz celo delo i podrazumeva burlesknu imitaciju nekog dela,
anra ili autora, preneglaavajui i ismevajui najkarakteristinije odlike. Retke su reenice koje nisu
dvosmislene. Ironiju najvie koristi Don Kihot. Humor je prisutan u dijalozima Sana Panse i njegovog
gospodara, imenima, izmiljenim izrazima, kroz igru reima itd. U delu su usavreni dijalozi, putem kojih
likovi otkrivaju intimne detalje iz svog ivota, a ak bi i avanture izgubile svoju vrednost da nije dijaloga.
Zapaamo i komplikovanu smenu perspektiva, ak tri autora, koja je Servantesu posluila da definie
sopstvenu istinu. Postoji veliki oseaj za realnost, a dinaminost je ostvarena kroz kretanje likova, smenu
avantura, neiscrpne dijaloge...25

6. Nastavna interpretacija Don Kihota

U itanci za prvi razred srednje kole nalazi se odlomak iz VIII poglavlja, prvog dela Don Kihota,
u kome je opisana vitezova pustolovina sa vetrenjaama, za koje je mislio da su divovi. Nakon temeljne
analize interpretacije jednog knjievnog dela, kojom smo se bavili u itavom radu, ne predstavlja problem
zadovoljiti kriterijume nastavne interpretacije navedenog odlomka. Na osnovu proitanog odlomka,
potrebno je razmotriti nekoliko najbitnijih pitanja, koja e uenicima omoguiti da spoznaju smisao
samog dela:
Najpre bi trebalo ustanoviti ta je smeno, a ta tuno u pustolovini u koju su se upustila dva
prijatelja. Jedan od prihvatljivih odgovora bi mogao da bude da je tuno Don Kihotovo ludilo,
koje e u ovoj pustolovini ugroziti njegov ivot, ali ono to ublaava tu injenicu jesu prostoduni
i humoristini komentari Sana Panse, koji nam vraaju osmeh na lice.
Bitno je shvatiti da se Don Kihotov nesporazum sa svetom upravo ogleda kroz njegovu
konstantnu borbu. Svoj poraz pravda time to je Freston umeao prste, odnosno krivi nekog
drugog za svoj neuspeh, sa kojim se hrabro nosi, jer je to jedna od osobina koje dolikuju
vitezovima.
Razlozi zbog kojih vitez ne jede, ne spava, uskrauje svom titonoi pravo da ga brani. Don Kihot
temeljno poznaje viteke zakone i striktno ih se pridrava, to je posledica preteranog itanja
knjiga o vitezovima. Kad god bi ga neka pustolovina podsetila na knjigu koju je itao, on bi
povlaio paralelu sa glavnim junakom.
Kako Sano Pansa gleda na nesreu svog gospodara i u emu se zapravo ogleda njegova
trezvenost i praktinost? Iako se Don Kihot ogluao na upozorenja svog titonoe, Sanu je ao
zbog nesree koja je zadesila njegovog gospodara, pritie mu u pomo, podie ga i smeta na
Rosinanta. Sano i dalje sledi svog gospodara, iako sve vreme vidi stvarnost takvom kakva je ona
zaista.
Postavlja se i pitanje ta je uslovilo bezumlje Don Kihota- da li je to itanje vitekih romana ili
praznina i besciljnost ivota? Na kraju bismo se sloili da je u njegovom sluaju kombinacija oba
faktora kulminirala ludilom.

24

Los registros idiomticos en el Quijote.

http://www.rinconcastellano.com/renacimiento/quijote_registros.html# 13.02.2013.
25

Don Quijote de la Mancha - Trabajo de Investigacin.

http://www.rinconcastellano.com/renacimiento/quijote.html# 13.02.2013.

10

 Odnos Don Kihota i Sana Panse. Uoavanje njihovih karakternih osobina kroz dijalog koji vode.
Reenice koje koristi Sano Pansa odlika su kolokvijalnog govara, obiluju humorom, narodnom
mudrou, dok su one koje Koristi Don Kihot odlika obrazovanog sloja drutva. Dakle, na osnovu
njihovog govora najpre zakljuujemo da se radi o osobama razliitog obrazovanja, klasne
pripadnosti- jedan je sluga, a drugi gospodar, zastupaju potpuno razliita miljenja, razliitu
percepciju stvarnosti.
Uprkos svim razlikma koje meu njima postoje, prijateljstvo izmeu Don Kihota i Sana Panse
nita ne moe da narui, jer su oni kao dve strane iste medalje i to je ono to bi na kraju trebalo
istai. Njihov odnos poiva na meusobnom potovanju, poverenju i dubokoj i iskrenoj
naklonosti, i upravo taj odnos moe uenicima posluiti kao osnova za samostalno istraivanje
dela.26

7. Faktori uspene nastavne interpretacije

Neophodna stavka za upoznavanje i doivljavanje knjievnog dela jeste kretanje italake panje u
smeru originalnog niza jezikih znakova. Redosledom rei, reenica i veih tekstualnih celina uslovljena
je postupnost po kojoj se umetnika predmetnost konstituie u itaoevoj mati i svesti. Svaka
interpretacija knjievnog dela zapravo je susretanje sa ve upoznatim svetom, pa stoga uesnicima u
nastavi nije neophodno da se pridravaju strogo odreenog jezikog reda predmetnosti. Nakon zavretka
knjievnog dela itaocu se otvara novi vidik na sveoukupan umetniki prostor i celovitu predmetnost.
Misao o knjievnom delu i struni razgovori teku sopstvenim putevima, ali se organizuju na posebne
naine, koji uvaavaju strukturu umetnikog teksta. Neophodno je da interpretacija poseduje sopstvenu
postupnost i koherentnu strukturu, ali da pri tome bude potpuno usmerena na osobenosti umetnikog
teksta, to nastavnu praksu dovodi u teko iskuenje. Za uspenu realizaciju interpretacije jednog
knjievnog dela neophodno je imati u vidu sledee faktore:
Organizovanje panje, misli i razgovora o knjievnom delu, tako da oni dobiju logiku i
stvaralaku postupnost;
Izbegavanje pojedinih metodikih radnji, koje suvie parceliu knjievno delo, suavaju gledita i
zavode misao na besciljne stranputice;
Ostvarenje jedinstva analitikog i sintetikog pristupa umetnikom tekstu;
Usmeravanje misli i saoptenja o umetnikom delu prema vodeim umetnikim vrednostima,
koje bi trebalo sagledati i u celosti;
Umnoavanje gledita, povezivanje i postavljanje umetnikih znakova u prireene, podreene i
nadreene odnose i usmeravanje asocijacija prema estetskim pobudama i stvaralakim
postupcima.
Izbegavanje automatizacije misli, dosadnih ponaanja i besciljnih lutanja. Uenikova panja i
misli, kao i saoptenja koja dobija trebalo bi usmeravati kontinuiranim, dobro proraunatim i
logikim putem, koji e pored toga biti i emocionalan, tolerantan i originalan.
Bitan preduslov za uspenu interpretaciju je da se uenici motiviu za itanje, sluanje i
doivljavanje knjievnog dela, jer samo proitana ili sasluana umetnika re moe biti predmet
doivljavanja i prouavanja, i to je ujedno prvi i najfunkcionalniji cilj nastave maternjeg jezika. kolska
obrada knjievnog dela je povratak ve poznatom umetnikom svetu sa namerom da se on jo bolje
upozna i da se u knjievnom delu otkriju dublja znaenja, objasne njegove umetnike vrednosti i uoe
stvaralaki postupci. Od naina na koji je tekst proitan, koliko se italac u njega emocionalno, misaono i
fantazijski unosio, ta je pomou njega doiveo, naslutio i saznao, zavisie uspeh u prouavanju
26

Lj. Nikoli, B. Mili, itanka sa knjievnoteorijskim pojmovima. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, 2003. p. 220- 224.

11

umetnikog teksta. Jedan od najbitnijih zadataka nastavnika jeste da podstakne uenike na paljivo i
blagovremeno itanje dela, jer je to od presudnog znaaja za bilo kakav rad na asu. Motivisani uenici se
dublje unose u svet knjievnog dela, za razliku od onih koji su ostali bez posebnog podsticaja za itanje.
itanje knjiga ne bi trebalo da predstavlja samo aku obavezu, ve je bitno i da uenici spoznaju radost i
umetniko uivanje, koje jedno delo moe da prui. Na asu nikako ne bi trebalo da bude prisutan
naredbodavni ton prilikom saoptavanja da se neto proita ili uradi, ve bi adekvatnim reima u
uenicima trebalo probuditi interesovanje za delo koje se obrauje, najee isticanjem najinteresantnijih
aspekata dela, saetim obavetenjem koje nastavnik kazuje uverljivo i sugestivno, isticanje sopstvene
opinjenosti knjievnim delom, pojedinosti koje e uenike odueviti, zaintrigirati, nasmejati, navesti na
razmiljanje...
Na knjievnu interpretaciju moemo gledati kao na uspean i plodan produetak italakog ina i
njegovog umetnikog uinka. Svako ponovno itanje ukljuuje i novu radoznalost, a samim tim i nova
gledita. Za interpretiranje jednog knjievnog dela ne postoje nikakvi limiti, jer je uvek mogue otkriti
nova znaenja i smisao. Prilikom davanja bilo kakvih objanjenja, razgovora i sl. jako je bitno koristiti
terminologiju koja je uenicima razumljiva. Iz perspektive itaoca dela, trebalo bi podsticati budue
itaoce na ono to se nalazi ispod i iznad narativnog toka.27

8. Vrednosti knjievnosti
U poslednjoj etapi rada sagledaemo vrednosti knjievnosti, kako bismo jo jednom podvukli
znaaj knjievne interpretacije u nastavi, upravo zbog sagledavanja i usvajanja tih vrednosti. Svako
umetniko delo nosi u sebi odreene vrednosti, koje zadovoljavaju ljudske potrebe u materijalnom i
duhovnom smislu. Vrednosti jednog knjievnog dela najpre moemo podeliti na:
Neknjievne vrednosti, koje su posledica drutvenog porekla knjievnosti i u njih ubrajamo:
drutvene, religijske, vaspitne, moralne, filozofske, saznajne vrednosti. One se ne mogu odstraniti iz
knjievnog dela, ali nisu presudne za vrednovanje njegovih umetnikih kvaliteta.
Knjievne vrednosti su estetske vrednosti, tj. one vrednosti koje se doivljavaju kao lepo. Re je o
primarnim vrednostima knjievnog dela, koje su glavni pokazatelj njegove umetnike vrednosti.
Sve vrednosti knjievnosti mogu se svrstati u tri grupe:
1. Estetske vrednosti razvijaju kod italaca estetska oseanja, smisao za lepo, prijemivost za estetske
vrednosti, sposobnost doivljavanja, razumevanja i vrednovanja knjievnog dela. Lepota jednog
knjievnog dela ogleda se u nainu izlaganja sadrine, formi i nainu na koji se ona ostvaruje, jeziku i
stilu, iskazanim oseanjima i raspoloenjima, pretoenim mislima i idejama.
2. Moralene vrednosti, kojima se istie da je dobro sve ono to slui oveku, to ga ini ovekom,
oplemenjuje i usmerava prema novim duhovnim vrednostima. Knjievnost je upuena na moralne
probleme. Bilo da je re o oveku, drutvu, univerzalnim temama ivota, oveka i sveta, dobro se namee
kao najbitnije pitanje. Moral pojedinca nije uslovljen samo njegovim unutranjim impulsima, ve i
drutvenim iniocima, pa je pojedinac zapravo ogledalo morala itavog drutva. Kao to se moe uoiti i
u delu Don Kihot, pojedinci stradaju za neki moralni ideal, a akcenat se stavlja na visokomoralne
vrednosti, dok se negativne osobine pojedinca i drutva osuuju. U knjievnosti su oslikane i pozitivne i
negativne pojave, to itaocu omoguava da sagleda sebe i svet oko sebe i da se orjentie prama onome
to je pozitivno, a odbaci ono to je negativno.
27

M. Nikoli, Metodika nastave srpskog jezika i knjievnosti. Beograd, Zavod za udbenike, 2009. p. 213-215, 259260, 902.

12

3. Saznajne vrednosti nam omoguavaju da steknemo razliita saznanja o oveku u svim njegovim
manifestacijama i ispoljavanjima, prirodi, ivotu, svetu... Nijedan oblik drutvene svesti, neka umetnost
ili nauka, nisu tako sveobuhvatni kao knjievnost. injenice koje su iznete u romanu, usvajaju se
spontano, a sve to je olakano emotivnim doivljavanjem romana.
itanje knjievnih dela nam pomae da shvatimo sebe, razreimo svoje nedoumice, pronaemo
odgovore na pitanja koja nas mue, uspostavimo odnos sa svojom okolinom... Roman se moe posmatrati
kao ogromna biblioteka ljudskog znanja, koja itaocu pomae da bolje upozna svoju linost i svet koji ga
okruuje.28

28

S. Velikovi, J. Markovi, Interpretacije iz knjievnosti I. Ni, SVEN, 2003. p. 25-27.

13

9. Zavrni komentar
Od velikog je znaaja implementiranje Don Kihota u proces nastave, ne samo za na knjievni, ve
i kulturni razvoj. Servantesov roman je bez sumnje najvei literarni tekst ikada napisan. Najbolja
percepcija dela ostvaruje se kroz samostalno itanje i razminjanje o romanu.29 Tek nakon samostalnog
itanja, mogue je pristupiti interpretaciji dela, kojom se shvata kako smisao dela u celini, tako i svakog
elementa pojedinano, a samim tim se kompletiraju i naa znanja o delu. Za nastavnike je najbitnije da
znaju ta jedna nastavna interpretacija podrazumeva i na koji nain ona moe biti uspeno sprovedena.
Don Kihot se smatra prvim modernim romanom, jer menja poglede na stvaranje jednog knjievnog dela.
Nae vrednovanje dela se razlikuje od Servantesovog, prevashodno zbog toga to u vremenu u kome
ivimo knjige o vitezovima vie ne predstavljaju opasnost. Knjiga koja sa pravom zasluuje status
klasika, sigurno e i ubudue nastaviti da oduevljava itaoce iz razliitih epoha, doivljavae je i
interpretirati na razliite naine i uvek e biti neto drugaije od onoga to je njen autor eleo da bude.

29

B. Kaleni Ramak, El Quijote: la novella moderna. U B. Kaleni Ramak, M. abec et al. Interpretaciones del
Quijote. Ljubljana, Znanstvenoraziskovalni intitut Filozofske fakultete, 2006. p. 97.

14

Literatura:
Primarna literatura:
Servantes, Migel de, Otroumni plemi Don Kihot od Mane I. Prevod Duko Vrtunski. Beograd,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1998.
Servantes, Migel de, Otroumni plemi Don Kihot od Mane II. Prevod Duko Vrtunski.
Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1998.
Sekundarna literatura:
Kaleni Ramak, Branka, El Quijote: la novella moderna. U Kaleni Ramak, Branka, abec,
Maja et al. Interpretaciones del Quijote. Ljubljana, Znanstvenoraziskovalni intitut Filozofske
fakultete, 2006. pp. 97.
Pavlovi- Samurovi, Ljiljana Knjiga o Servantesu. Beograd, Nauna KMD, 2004. pp.105-124.
Nikoli, Milija, Metodika nastave srpskog jezika i knjievnosti. Beograd, Zavod za udbenike,
2009. pp. 213-215, 259-260, 902.
Tercijarna literatura:
Don Quijote de la Mancha - Trabajo de Investigacin.
http://www.rinconcastellano.com/renacimiento/quijote.html# 13.02.2013
orevi, aslav, Lui, Predrag, KNJIEVNOST I SRPSKI JEZIK- Prirunik za uenike
gimnazija i srednjih strunih kola. Novi Sad, S Print, 2004. pp. 17-18, 29-31, 201-202, 212-213,
215, 218-219.
Eisenberg, Daniel, Cervantes y Don Quijote.
http://bib.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/02449452090811053754491/p0000001.htm?
marca=estilo%20y%20lenguaje%20de%20don%20quijote#I_76_ 13.02.2013.
Eisenberg, Daniel, Vida de Cervantes.
<http://bib.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/01372731911359628867024/p0000001.htm#
I_1_> 10.02.2013.
Los registros idiomticos en el Quijote.
http://www.rinconcastellano.com/renacimiento/quijote_registros.html# 13.02.2013.
Nikoli, Ljiljana, Mili, Bosiljka, itanka sa knjievnoteorijskim pojmovima. Beograd, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, 2003. pp. 220- 224.
Velikovi, Stania, Markovi, Jordana, Interpretacije iz knjievnosti I. Ni, SVEN, 2003. pp.
25-27, 76-77, 107-108, 295, 310-314.
15

16