UNIVERZITET U BEOGRADU

MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 1/33

Sadraj
1. Uvod............................................................................................................................
....................2
1.1Osvetljenje........................................................................................................
.................2
1.2Buka..................................................................................................................
.................4
1.3Vlanost
vazduha..................................................................................................... .......
...8
1.4Temperatura......................................................................................................
................9
1.5Zapraenost......................................................................................................
................11
2. Problem......................................................................................................... 12
3.

Metod............................................................................................................ 12

Korieni instrumenti........................................................................................ 12
4.

Rezultati........................................................................................................ 16

5.

Analiza rezultata............................................................................................ 21

ema rasporeda radnih mesta..........................................................................21

Karta buke........................................................................................................ 22
Plan osvetljenja................................................................................................. 23
Prosene vrednosti merenih parametara..........................................................24
Dijagrami promene merenih parametara po radnim mestima..........................25
Ocenjivanje nivoa svetlosti............................................................................... 28
Odreivanje svetlosnog fluksa i intenziteta izvora svetlosti..............................28
Ocena nivoa buke na radnim mestima na osnovu krit. i postupaka za procenu
tetnog dejstva................................................................................................. 29
Odreivanje nivoa zvunog pritiska, nivoa zvune snage i nivoa intenziteta zvuka
......................................................................................................................... 29
Odreivanje oksfordskog indeksa WD...............................................................31
Ispitivanje toplotnog optereenja......................................................................32
6.

Diskusija rezultata......................................................................................... 32

7.

Zakljucak....................................................................................................... 32

8.

Literatura....................................................................................................... 32

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 2/33

1.Uvod
Radno mesto je prostor u kome se obavlja radni proces u kome radnici
izvrsavaju radne zadatke. Radno okruenje je od posebnog znacaja za jednu kompaniju
iz razloga sto on utice na efikasnost, tacnost, produktivnost... Uslovi okruzenja moraju
se pratiti i kontrolisati kako bi se odrali u granicama tolerancije sa ciljem maksimalne
efikasnosti. Uslovi koji imaju najvei uticaj na radnike su:

osvetljenje
buka
relativna vlanost vazduha
temperatura
zapraenost

1.1 Osvetlenje:
Skoro svi poslovi koji se obavlaju u industriji kontrolisani su vidom. Ljudskom oku
najvie odgovara dnevna svetlost mada u nekim uslovima neophodna je upotreba
vetakog osvetlenja. Neki poslovi bili bi praktino nemogui bez vetakog
osvetlenja (rad u tunelima, rudnicima). Iz tog razloga dizajn i dobro reenje
vetakog osvetlenja su od izuzetnog znaaja i imaju veliki uticaj na rad i komfor onih
koji se nalaze u takvom ambijentu.
-

Dnevno osvetlenje:

Za osvetlenje radnog prostora potrebno je istai odreene preporuke kako bi se

postigli odgovarajui pozitivni efekti primenom ove vrste osvetlenja.

Sunevi zraci ne smeju padati direktno na radno mesto, jer takva svetlost moe
prouzrokovati oteenje ula vida i onemoguiti izvravanje radnog zadatka.
Osim toga, takva svetlost moe biti tetna i za pojedine materijale koji se
upotreblavaju u procesu proizvodnje.

Najpogodnije je ukoliko svetlost pada sa severa, jer je ona najdifuznija i

najmanje se menja u toku vremena.

Osvetlenost radnog prostora dnevnom svetlou ne zavisi samo od ukupne

povrine prozora, ve i od drugih faktora kao to su poloaj po visini i
nagibpojedinih prozora, odnosa povrine prozora i dimenzija prostorije,
udalenosti prozora od radnog mesta i slino.

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 3/33

Neophodno je uskladiti svetlost koja neposredno prodire u radnu prostoriju sa

onom koja se reflektuje od okolnih zidova.

Kod jednospratnih fabrikih objekata se zadovolavajui efekti mogu postii

ukoliko se prekrije testerastim krovom .

U sluaju viespratnih objekata kod kojih prozori moraju biti smeteni na

spolanjim zidovima treba uzeti u obzir sledee :

a) odnos dimenzija radne prostorije i povrine prozora mora biti vei okod niih nego
kod viih spratova,
b) ukoliko je mogue, gornja ivica prozora treba da dosee do plafona radne
prostorije
c) donji nivo prozora ne bi smeo da bude nii od nivoa radne povrine
d) nivo osvetlenosti sa prozora e biti znatno povean ukoliko se upotrebi
difundirajue staklo
e) u veini sluajeva je najpogodnije ukoliko svetlost dolazi sa leve strane (Didonna).
Neophodno je koristiti vetako osvetlenje kao dopunu ili zamenu za dnevno
osvetlenje.
-

Tipovi vetakih izvora osvetlenja i distribucija svetlosti:

Prilikom razmatranja distribucije svetlosti neophodno razmotriti osvetlenje celokupnog

vizuelnog pola jer se vizuelni mehanizam oveka prilagoava kako na blie tako i na
dale okruenje. Adaptacija je poremeena ukoliko jedno oko prima vie svetlosti od
drugog. Moe se zakluiti da prostor u celini mora biti ravnomerno osvetlen, a pole u
kome se obavla radni zadatak moe imati i dodatno osvetlenje.
Razlika u osvetlenju pojedinih zona radne prostorije nastaje iz vie razloga:
1. Na pojedinim radnim mestima pored osnovnog postoji i dopunsko osvetlenje
2. Raspored prozora radne prostorije moze biti takav da onemoguuje ravnomernu
distribuciju po celoj prostoriji,
3.

Hivo osvetlenosti moe varirati zbog oscilovanja napona u elektroenergetsom

sistemu.
Vetako osvetlenje deli se na opte i dopunsko osvetlenje. Neophodno je da se
ove dve vrste osvetlenja kombinuju da bi se ostvarili zadovolavajui rezultati bez
velikih materijalnih ulaganja (Novosel).
-

Boja svetlosti vetakih izvora osvetlenja:

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 4/33

U velikoj meri kvalitet osvetlenja zavisi od boje primenjene svetlosti. Svetlost

ija
je boja raliita od bele dnevne svetlosti moe znaajno uticati na mogunost
raspoznavanja boja, to je od posebnog znaaja u pojedinim granama industrije, kao
na primer u tekstilnoj pri bojenju materijala. U industriji proizvoda osetlivih na
svetlost, neophodno je primeniti osvetlenje odredjenih nijansi boja ili monohromatsko.
U vezi uticaja boja svetlosti na brzinu raspoznavanja, otrinu i jasnou vida, kao i na
smanjenje efikasnosti u radu, obavlen je vei broj eksperimenata na osnovu kojih je
ustanovlen sledei poredak podobnosti (Maier) :
1. uta
2. uto-zelena
3. narandasta
4. zelena
5. crvena
6. plavo-zelena
7. plava
Opte smernice za izbor osvetlenja:

izbegavati upotrebu monohromatske svetlosti na uobiajenim radnim mestima

(Didonna)

bez obzira na to to je obojena svetlost pogodna kada se njome osvetli

celokupno vidno pole a ne samo radni prostor, prvenstveno treba koristiti belu
ili meanu svetlost za osvetlenje (Maier)

fluorescentne svetilke su veoma pogodne za osvetlenje jer daju boju koja se

veoma pribliava dnevnoj svetlosti (Maier).

Kriterijumi i postupak za odrivanje potrebnog nivoa osvetlenja:

TIP RADA
NEMAKI DIN (Lx)
IES(Lx)
Precizan montani rad
1000
3000
Vrlo precizan rad na
1000
7500
alatnim mainama
Opti rad u
500
750
kancelarijama
Tabela 1: Uporedni prikaz dva standarda koji se koriste za odreivanje potrebnog
nivoa osvetlenja (Sanders and McCormick)
Prilikom odreivanja potrebnog nivoa osvetlenja potrebno je uzeti u obzir vrstu
aktivnosti koju radnik obavla, njegove godine starosti, zahteve u obliku brzine i
tanosti obavlanja zadatka i refleksiju povrina. Vie osvetlenja neophodno je: za rad
starijih radnika, kada je refleksija manja I kada se zahteva velika brzina ili tanost
rada.
Postupak za odreivanje nivoa osvetlenosti je jednostavan i sastoji se u primeni tri
tabele (str. 5, 6, 7 praktikum za laboratorijske vezbe iz industrijske ergonomije Doc. Dr
Aleksandar unji i Prof. Dr. Momir uli)

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 5/33

1.2 Buka
Razvojem mehanizacije i upotrebe maina velikih kapaciteta, u svim granama
privrede, posebno u brodogradnji, mainogradnji i automobilskoj industriji dolazi do
sve vee rasprostranjenosti i samim tim do znatnog poveanja intenziteta buke.
Buka nastaje kao posledica vibriranja povrine tela koje predstavla izvor zvuka. Ove
vibracije uzrokuju naizmenine promene pritiska u elastinoj ili viskoznoj sredini, tako
da se stvara usmereni sloj komprinovanog medijuma koji se kree kao talas
(Simonovi i drugi). Promenu pritiska u odreenim granicama organ sluha registruje
kao zvuk, odnosno buku.
-Nivo zvunog pritiska, nivo zvune snage i nivo intenziteta zvuka
Na osnovu merenja ustanovleno je da minimalni zvuni pritisak koji ludski sluh
moe da registruje iznosi 20 Pa dok je najvei 60 Pa (Bies i Hansen). Logaritamska
skala je najpogodnija za izraavanje kvadrata zvunog pritiska.Osnovna jedinica koja
se koristi za poreenje zvukova razliitih intenziteta je bel (B), ali za upotrebu
pogodniji je decibel (dB). Nivo zvunog pritiska je Lp i izraunava se formulom (Bies i
Hansen):

Lp 10 log

gde je

2
p ref

p2
2
10 log p 2 10 log pref
2
pref

najnii zvuni pritisak koji ovek sa normalnim sluhom moe da

5
detektuje.Odgovara pragu ujnosti i iznosi p ref 2 10

N
ili 20 Pa (Bies I Hansen).
m2

Kod oveka prag ujnosti je 0 dB dok je granica bola 140 dB.

Kada se vrednost za pref zameni u prethodnu jednainu dobija se izraz:

2
L p 10 log p 2 10 log pref

Pritisak p se meri u paskalima. Nivo zvune snage predstavla merilo ukupne

energije koju izvor zrai u jedinici vremena u svim pravcima. Definise se jednainom
(Bies I Hansen)

Lw 10 log

snaga zvuka
referentna snaga

Logaritmovanjem gornjeg izraza I izraavanjem preko nivoa zvune snage I nivoa

intenziteta zvuka L1 dobijamo:

LI Lw 10 log (

Q
4
)
2
R
4r

gde su:

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 6/33

Q faktor usmerenosti a R je konstanta prostorije. Q se moe odrediti na osnovu sledee

tabele:
LOKACIJA IZVORA BUKE
FAKTOR USMERENOSTI Q
U slobodnom prostoru (tj. izvor visi
1
ispod plafona)
Na ravnoj povrini (tj. na podu)
2
Na spoju dve povrine (tj. poda i zida)
4
Na spoju tri povrine (tj. poda i dva
8
zida)
Tabela 2: Odreivanje faktora usmerenosti u zavisnosti od lokacije izvora buke
(Sound Research Laboratores LTD).
- Kriterijumi i postupak za ocenu tetnog dejstva buke
U cilu ocene rezultata dobijenih merenjem buke na radnom mestu kao
kriterijumi zasnovani na saznanjima o tetnom dejstvu buke koriste se internacionalni i
nacionalni standardi, pravilnici i preporuke. Buka vrlo tetno deluje na ludski
organizam to se manifestuje oteenjem sluha, povienim krvnim pritiskom i sl.
Neophodno je pre svega definisati one nivoe buke koji se koriste prilikom ocene njenog
stetnog dejstva. Merodavni nivo buke LMI (Miloevi I unjar) je nivo buke izmeren
mernim instrumentom na odredjenom mestu u odredjeno vreme, doputeni nivo buke
LG je propisani nivo koji se ne sme prekoraiti radi zatite radnika od povreda i
oteenja (Milojevi i unjar). Stabilna buka je ona ija se energija zvuka u vremenu
menja neznatno (Mikov).
Ocena tetnog dejstva u tom sluaju odreuje se na sledei nain:
1. Izmeriti po n vrednosti merodavnog nivoa buke LMI na odreenom odabranom
broju radnih mesta.
2. Odrediti za svako odabrano radno mesto srednju vrednost merodavnih nivoa
buke LM prema obrascu
I n

LM

L
I 1

MI

Dobijeni merodavni nivo buke Lm predstavla vrednost koja je merodavna za

ocenu tetnog dejstva.
3. U zavisnosti od vrste posla koji se obavla ili zahteva u pogledu komunikacije,
odrediti doputene vrednosti Lg nivoa buke na osnovu tabela 3, 4 i 5.
4. Kriterijum za ocenu tetnog dejstva buke predstavla uporeivanje izraunatih
merodavnih nivoa na pojedinim radnim mestima sa doptenim vrednostima
uzetim iz gore pomenutih tabela. Ukoliko je bilo koja vrednost merodavnog
nivoa buke vea od vrednosti dozvolenih nivoa, tada je to radno mesto tetno

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

Zadatak broj: 1

INDUSTRIJSKI DIZAJN

List/listova: 7/33

za radnika i rad koji obavla, tako da se preduzimaju neophodne mere za

eliminisanje ovog tetnog dejstva.

VRSTA DELATNOSTI
Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i
zapaanjem okoline sluhom
Fiziki
rad
usmeren
na
tanost
i
koncetraciju;povremeno praenje i kontrola okoline
sluhom; upravlanje transportnim sredstvima
Rad koji se obavl pod estim govornim komandama i
akustinim signalima
Rad koji zahteva stalno praenje okoline sluhopm;rad
preteno mentalnog karaktera, ali rutinski
Rad preteno mentalnog karaktera koji zahteva
koncetraciju, ali rutinski
Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ludi
koja obavla preteno fiziki rad; rad koji zahteva
koncetraciju ili neposredno komuniciranje govorom i
telefonom
Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ludi
koja obavla preteno mentalni rad; rad koji zahteva
koncetraciju, neposredno komuniciranje govorom i
telefonom; rad iskluivo vezan za razgovore preko
komunikacionih sredstava
Mentalni rad koji zahteva veliku konceetraciju,
precizni psihomotoriku ili komuniciranje sa grupom
ludi
Mentalni rad, kao to je izrada koncepcija, rad vezan

DOPUTENI NIVO BUKE

NA RADNOM MESTU U dB
a
b
c
85

85

80

80

75

70

75

70

60

70

65

55

60

50

55

45

40

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

Zadatak broj: 1

INDUSTRIJSKI DIZAJN

List/listova: 8/33

za veliku odgovornost, komuniciranje radi dogovora

sa grupom ludi
Koncertne i pozorine sale
Tabela 3: Doputeni nivoi buke u odnosu na vrstu delatnosti

35
30

Oznake u tabeli:
aoznaava buku koja pravi orue za rad ili ureaj kojim radnik rukuje
boznaava buku koja pravi orue za rad ili ureaj kojim radnik ne rukuje
coznaava buku koju stvaraju neproizvodni izvori (ureaj za ventilaciju
klimatizaciju, susedna fabrika, ulini saobraaj i sl.)

BUKA
(dB)
45
50

ili

UDALjENOST U METRIMA
NORMALAN GOVOR
GLASAN GOVOR
7
14
4
8

55
2.2
4.5
60
1.3
2.5
65
0.7
1.4
70
0.4
0.8
75
0.22
0.45
80
0.13
0.25
85
0.07
0.14
90
-0.08
Tabela 4: Doputeni nivoi buke s obzirom na mogunost neposrednog
sporazumevanja govorom (Mikov,1995)

BUKA
(dB)
55
65
70
iznad 75

MOGUNOST SPORAZUMEVANA SREDSTVIMA

KOMUNIKACIJA
Zadovolavajua
malo oteana
teka
nezadovolavajua

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 9/33

Tabela 5: Doputeni nivoi buke u odnosu na mogunost posrednog sporazumevanja

sredstvima komunikacija (Mikov,1995).
- Kartografija buke
Kartografija buke moe se koristiti u poetnim analizama jednog sloenog
radnog okruenja, kao to je mainska hala. Uzimaju se uzorci nivoa buke u radnom
podruiju ili blizini maine, u zavisnosti od karaktera buke, a zatim crtaju u formi karte
(mape) buke. Upotrebom mapa raenih u takvoj formi mogu se identifikovati zone
kritinih nivoa buke, kako bi bilo mogue uoiti gde je neophodno primeniti
preventivne mere ili planski izolovati postojee uzroke visokog nivoa buke (Wolson i
Corlett).
1.3 Vlanost Vazduha
Atmosferski vazduh pored gasova sadri i odreenu koliinu vodene pare koja se
nalazi u vazduhu (Mikov). AV je apsulutna vlanost i predstavla koncentraciju vodene
pare koja se nalazi u vazduhu. Moe se odrediti kao odnos mase vodene pare koja se
nalazi u nekoj zapremini vazduha i sam e zapremine tog vazduha. Najee se
izraava u gramima po metru kubnom vazduha. M V je maksimalna vlaznost vazduha i
predstavla najvecu koliinu vodene pare koju vazduh moze da sadri na odredjenoj
temperaturi. Deficit vlanosti DV predstavla razliku izmeu maksimalne i apsolutne
vlanosti na odreenoj temperaturi (Mikov).
1.3.1 Relativna vlanost vazduha
Relativna vlanost vazduha
predstavla procentualno izraen odnos izmeu
apsolutne i maksimalne vlanosti (Mikov, 1995)

Relativna vlanost vazduha ukazuje na stepen zasienosti vazduha vodenom parom.

Moe varirati u granicama od 10% do 20% to predstavla minimalne vrednosti i od
80% do 90% to su maksimalne vrednosti. Vlanost van granica normale moe
uzrokovati iritaciju oiju, suvou drela, koze itd.
1.4 Temperatura
Temperatura ludskog organizma se u sluaju promene temperature radnog
okruenja odrava na priblino istom nivou izmeu 36 i 37C mehanizmima
samoregulacije. Meutim, ludski organizam poseduje ogranienu mogunost
termoregulacije. On moe podneti temperature spolanje sredine preteno u
granicama izmeu -50 i +65C bez veih posledica (Ivi). Razmena toplote izmeu tela
i okruenja se obavla na etiri naina ime se postie da temperatura tela ne pree
dozvolene granice.
1. Kondukcija predstavla razmenu toplote direktnim kontaktom sa vrstim
telom,
tenostima ili vazduhom. Hladniji materijal prima odreenu koliinu toplote od
toplijeg materijala. Kondukcija nastaje u dodiru sa nekim hladnijim predmetom.
Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 10/33

2. Konveksija predstavla transfer toplote fluidom, pri emu se estice supstanci u

kontaktu nalaze u stanju kretanja. Ukoliko je temperatura koe ili nekog objekta via
od temperature vazduha dolazi do zagrevanja vazduha koji se nalazi u kontaktu sa
povrinom. Zagrejani vazduh se potom odvaja od tela pomou konektivne vazdune
struje.
3. Radijacija predstavla prenos toplote izmeu objekata ija je temperatura via od
apsolutne nule putem elektromagnetnog zraenja.
4. Razmena toplote isparavanjem ima poseban znaaj u razmeni toplote izmeu
oveka i okolne sredine. Znoj kao produkt metabolizma se zagreva od strane koe i
pri tome transformie u vodenu paru, koja se zatim odvodi vazdunom strujom.
Isparavanje zahteva odreenu koliinu toplote za transformacijuvode u vodenu
paru.
Indikatori temperature vazduha:

suva
vlana temperatura.

- Nova efektivna temperatura

Merenje samo temperature ne predstavla pouzdan pokazatel za procenu
toplotnog optereenja na radnom mestu. Mikroklimatski faktori kao to su
temperatura, vlanost i strujanje vazduha se uzajamno proimaju. Ovi faktori su
objedinjeni u jedan pokazatel koji ima mogunost da na jedinstven nain prui ocenu
stanja toplotnog okruenja u odnosu na oveka koji u takvim uslovima boravi i radi.
Ovo je uinjeno kroz pokazatel koji se naziva efektivnom temperaturom. Postoje dve
osnovne skale za efektivnu temperaturu. Prva skala trebala je da izjednaci razliite
kombinacije temperature, vlanosti i vazdunih kretanja.
- Termalni komfor
Prema ISO 7730 standardu, termalni komfor se definie kao stanje svesti koje
se izraava zadovolstvom termalnim okruenjem (Innova).Prema Sandersu i
McCormicku, koncept termalnog komfora je skopan sa izvesnim tekoama. Ove
tekoe proizilaze iz razloga to termalni komfor ne zavisi samo od parametara klime
okruenja ve i od metabolizma oveka, rada koji obavla, odee koju nosi i sl.
- Toplotni indeks
Toplotni indeks predstavla meru udela koji toplota i vlanost iz okruenja imaju
na sposobnost tela u pogledu rashlaenja. U tabeli 6 date su etiri kategorije takvog
uticaja na lude i opti efekti koji su povezani sa svakom od njih.
KATEGORIJA

TOPLOTNI INDEKS

OPTI EFEKTI
Vrelina/ sunanica-velika

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

I Ekstremno vrue

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 11/33

55C

verovatnoa prilikom
kontinualnog izlaganja
Sunanica, toplotni
grevi, verovatnoa
II Veoma vrue
41-55C
toplotnog iscrplenja,
usled fizike aktivnosti
moe doi i do toplotnog
udara
Sunanica, toplotni
III Vrue
32-41C
grevi, toplotno
iscrplenje mogue sa
produenim izlaganjem
i / ili fizikom aktivnosti
Zamor mogu pri
IV Veoma toplo
27-32C
produenom izlaganju i /
ili fizikoj aktivnosti
Tabela 6: Vrednosti toplotnog indeksa i opti efekti na oveka usled izlaganja
povienim temperaturama (Sanders and McCormick).
- Oksfordski indeks
Oksfordski indeks ili kako se jos naziva suvovlani indeks predstavla
kombinaciju suve i vlane temperature i odreuje se iz izraza (Mikov,1980).
WD0,85tv+0,15ts
gde su:
tv - vlana temperatura a
ts suva temperatura
1.5 Zapraenost
Praina se sastoji od vrstih estica nastalih u procesima usitnjavanja i obrade
tvrdih materijala, suenja nekih rastvora ili u nekim hemijskim i termikim reakcijama.
Zapraenost radne atmosfere najee zavisi od radnog procesa i upotreblenog
materijala. Prema dejstvu moemo razlikovati sledee grupe praine koje imaju
razliite tetne efekte po zdravle radnike (Popovi i Laban) :

Inertne praine
Iritirajue praine
Toksine praine
Alergenske praine
Kolagene praine
Kancerogene praine
Infektivne praine

Prema poreklu praine se dele na tri grupe (Mikov,1995):

Organske
Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 12/33

Neorganske
Meovite
U odnosu na veliinu estica (Mikov,1995) praine se dele na:

Prave praine sa esticama koje su vee od 10m

Oblake praine sa esticama ija je veliina izmeu 10 i 0.1 m
Dimove sa esticama koje su manje od 0.1 m u preniku

- Kriterijum i postupak za ocenu tetnog dejstva zapraenosti

Postupak za ocenu tetnog dejstva praine (Popovi i Laban):

odrediti prirodu praine koja se nalazi u radnom okruenju

za

svaku

radnu

operaciju

pomou

odgovarajuih

instrumenata

odrediti

koncentraciju praine
za svaku vrstu praine treba izraunati ekspoziciju radnika E I prema formuli

EI

t A koncA t B koncB ..... t N koncN

8

na osnovu standarda ili preporuka odrediti maksimalne dozvolene koncentracije

ukoliko je EI>MDKI za i =1,2,...,m konstatuje se da je radnik izloen tetnom

dejstvu odreene praine tako da se moraju preduzeti odgovarajue mere za
otklanjanje nastalih negativnih efekata.

MDKI

2.Problem
Za odredjivanje prve labaratorijske vezbe iz industrijskog dizajna koristili smo
ucionicu broj 455 na Masinskom Fakultetu gde smo vrsili ocenu uslova radne sredine.
U pitanju je modernija ucionica namenjena predavanjima i prezentacijama na cetvrtom
spratu fakulteta. U ucionici se nalazi 20 klupa za studente, opremljenih racunarima,
samim tim ucionica sadrzi 20 radnih mesta, za svako radno mesto je izvrseno merenje
uslova rada. Ispitivali smo da li su gore pomenuti parametri u okviru prihvaljivih
granica kao i njihova ujednacenost na radnim mestima. Prirodno osvetljenje dolazi kroz
prozore celom duzinom bocnog zida. Izvori buke su veoma slabi, najveci izvor buke
jeste prometna ulica Kraljice Marije.

3.Metod

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 13/33

Veba se izvodila u jednoj grupi od 3 studenta, zbog ogranicenog vremena

trajanja intenziteta dnevnog osvetljenja merenja su izvrsena uz pomoc vestackog
osvetljenja kao dopunskog. Mereni su slei uslovi radne sredine:
osvetlenje
buka
relativna vlanost vazduha
temperatura
zapraenost
RB

Prezime i ime studenta

1.
2.

Ana Kurkic
Milica

3.

Vladimir Janosevic
Tabela 7: Prisutni studenti

Radi brze realizacije merenja,a kako bi se izbeglo preskakanje nekog radnog

mesta, ili merenje istog mesta vie puta, najpre je utvrena numeracija radnih mesta,
a potom odreen redosled merenja i raspored studenata po radnim mestima. Vebi je
prisustvovalo tri studenata (Tabela 7).
S obzirom da je mereno pet parametara, jedan student je morao da meri vise
parametara na jednom radnom mestu, a radi boljeg upoznavanja svakog studenta sa
svakim aparatom za merenje, merenja su izvrsena grupno, tako da svaki student
proverava vrednos na svakom aparatu. Ali odredjenim redosledom.

Korieni instrumenti
Za izvodjenje ove vezbe koristili smo sledece instrumente:
-Fonometar za merenje osvetljenosti.
Fotometrijska metoda koristi se za merenje prirodnog i vetakog osvetljenja.
Kao instrument se koristi se luksmetar, tako da se ova metoda naziva jo i
luksmetrijska. Izmerena vrednost osvetljenosti se oitava u luksima. Merenje
osvetljenosti luksmetrom se zasniva na principu pretvaranja svetlosne energije u
elektrinu pomou fotoelektrine elije. Koristi se osobina nekih metala da stvaraju
elektrinu struju ukoliko se izloe svetlosti. Moze biti analogni I digitialni, u vezbi je
koriscen digitalni luksmetar.

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 14/33

Slika 1 Luksmetar

U cilju merenja prirodnog i vetakog osvetljenja se koristi fotometrijska

metoda. Kao instrument se kod ove metode upotrebljava luksmetar, tako da se ova
metoda naziva jo i luksmetrija. Izmerena vrednost osvetljenja se oitava u luksima.
-Fonometar za merenje nivoa buke.
U radnim prostorijama buka se meri sa zatvorenim vratima i prozorima, kao i
ukluenim sistemima za klimatizaciju, odnosno ventilaciju. Osnovni instrument za
merenje buke se naziva fonometar. Pomou mikrofona zvunu energiju pretvara u
elektrinu, tako da se nivo buke u dB moe direktno oitati na skali fonometra.
Nivo buke je odredjivan na mestima na kojima se u toku rada nalazi radnik, tako
sto je fonometar postavljen u nivou usiju.

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 15/33

Slika 2 Fonometar

-Psihometar za merenje suve I vlazne temperature.

Odreivanje suve i vlane temperature odreuje se pomou ureaja koji se
naziva psihometar. Psihometar se sastoji od dva potpuno jednaka ivina termometra,
pri emu je rezervoar jednog obloen tkaninom od muslina ili pamuka, kako bi se
mogao nakvasiti destilovanom vodom. Vlaan termometar je sa tkaninom koja se
kvasi. Temperatura se oitava sa skala suve i vlane temperature termometra, koje
prilikom oitavanja treba da budu u visini oiju.

Slika 3: Psihrometar

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 16/33

-Polimetar za merenje relativne vlaznosti vazduha

Merenje vlanosti vazduha moguce je odrediti na vie naina. Za direktno
oitavanje relativne vlanosti vazduha koristi se instrument koji se naziva polimetar.
Ovaj ureaj se takoe upotrebljava za merenje temperature vazduha i take rose.
Taka rose predstavlja temperaturu na kojoj dolazi do kandenzacije vodene pare u
vazduhu.

Slika 4: Polimetar

-Koinometar za merenje nivoa zaprasenosti.

Konimetar se sastoji iz sledeih osnovnih delova: mlaznice, vakum pumpe,
staklene ploe za objekat i mikroskopa. Kroz mlaznicu se usisava vazduh koji sadri
prainu.

Slika 5 Koinometar

estice praine se zatim

taloe na odBojnu plou. Ploa
za objekat je izraena od
stakla, tako da nataloena mrlja moe da se posmatra pomou mikroskopa.

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

Zadatak broj: 1

INDUSTRIJSKI DIZAJN

List/listova: 17/33

4.Rezultati
Dobijeni rezultati predstavljeni su u sledeim tabelama.
Redni
broj
radno
g
mesta
1.

Prezime i ime studenta

Osvetljenost (lx)
Radni
prostor

Kontrolni
prostor

Ana Kurkic

12

2.

Milica Ivanovic

20

3.

Vladimir Janosevic

29

4.

Ana Kurkic

16

5.

Milica Ivanovic

22

6.

Vladimir Janosevic

19

7.

Ana Kurkic

18

8.

Milica Ivanovic

16

9.

Vladimir Janosevic

32

10.

Ana Kurkic

27

11.

Milica Ivanovic

22.5

12.

Vladimir Janosevic

19

13.

Ana Kurkic

55

14.

Milica Ivanovic

42

15.

Vladimir Janosevic

40

16.

Ana Kurkic

28

17.

Milica Ivanovic

42.2

18.

Vladimir Janosevic

42

19.

Ana Kurkic

32

20.

Milica Ivanovic

24.9

Tabela 8: Osvetljenost na radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

Redni
broj
radno
g
mesta

PREDMET:

Zadatak broj: 1

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Prezime i ime studenta

List/listova: 18/33

Nivo buke (db)

Radni prostor

Kontrolni
prostor

1.
merenj
e
68.6

2.
merenj
e

3.
merenje

67.9

1.
meren
je
-

2.
merenj
e
-

66.3

1.

Ana Kurkic

2.

Milica Ivanovic

70.8

64.8

58.7

3.

Vladimir Janosevic

71.7

70.3

66.5

4.

Ana Kurkic

64.9

67.2

68.5

5.

Milica Ivanovic

73.5

70.5

69.4

6.

Vladimir Janosevic

64.7

65

66.2

7.

Ana Kurkic

61.7

63.2

66.8

8.

Milica Ivanovic

66.1

64.2

64

9.

Vladimir Janosevic

71.6

70.7

72.9

10.

Ana Kurkic

66.9

64.4

64.1

11.

Milica Ivanovic

67.8

65.9

66.7

12.

Vladimir Janosevic

65.5

67.1

71.5

13.

Ana Kurkic

55.2

53.5

50.4

14.

Milica Ivanovic

58.4

54.7

56

15.

Vladimir Janosevic

69.3

67.6

64.5

16.

Ana Kurkic

61

61.8

59

17.

Milica Ivanovic

65.6

61.1

60.2

18.

Vladimir Janosevic

62.6

64

62.9

19.

Ana Kurkic

68.2

71

66.2

20.

Milica Ivanovic

58.1

55.6

52.9

Tabela 9: Nivo buke po radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

Redni
broj
radno
g
mesta

PREDMET:

Prezime i ime studenta

Zadatak broj: 1

INDUSTRIJSKI DIZAJN

List/listova: 19/33

Suva i vlana temperatura ( oC )

Radni prostor

Kontrolni
prostor

ts

tv

ts

tv

1.

Ana Kurkic

25.8

16.4

2.

Milica Ivanovic

25.2

15.6

3.

Vladimir Janosevic

25

16

4.

Ana Kurkic

25

15.4

5.

Milica Ivanovic

25.4

15.8

6.

Vladimir Janosevic

25.2

15.5

7.

Ana Kurkic

25

15.4

8.

Milica Ivanovic

25.1

15.6

9.

Vladimir Janosevic

24.9

15.7

10.

Ana Kurkic

25

16.2

11.

Milica Ivanovic

25

18.6

12.

Vladimir Janosevic

25.1

20.2

13.

Ana Kurkic

25

19.8

14.

Milica Ivanovic

25.1

23.2

15.

Vladimir Janosevic

25.2

23.1

16.

Ana Kurkic

25

23.4

17.

Milica Ivanovic

25

23.5

18.

Vladimir Janosevic

25.1

23.6

19.

Ana Kurkic

25

23.8

20.

Milica Ivanovic

25

23.6

Tabela 10: Rezultati merenja suve i vlane temperature po radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

Redni
broj
radno
g
mesta
1.

PREDMET:

Prezime i ime studenta

Ana Kurkic

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 20/33

Relativna vlanost
vazduha (%)
Radni
Kontrolni
prostor
prostor

55.5

56

55.1

55

2.

Milica Ivanovic

3.

Vladimir Janosevic

4.

Ana Kurkic

5.

Milica Ivanovic

54.6

6.

Vladimir Janosevic

54.3

7.

Ana Kurkic

54.2

8.

Milica Ivanovic

54.5

9.

Vladimir Janosevic

54

54.5

54

10.

Ana Kurkic

11.

Milica Ivanovic

12.

Vladimir Janosevic

53.5

13.

Ana Kurkic

53.1

14.

Milica Ivanovic

53

15.

Vladimir Janosevic

53

16.

Ana Kurkic

53.2

17.

Milica Ivanovic

53.1

18.

Vladimir Janosevic

53.5

19.

Ana Kurkic

53.6

20.

Milica Ivanovic

53.8

Tabela 12: Rezultati merenja relativne vlanosti vazduha po radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

Redni
broj
radno
g
mest
a
1.

PREDMET:

List/listova: 21/33

Broj estica u cm3 vazduha

Prezime i ime studenta

Radni prostor
1.
2.
merenj
merenj
e
e
0
0

Ana Kurkic

Zadatak broj: 1

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Kontrolni prostor
1.
2.
merenj
merenj
e
e
-

2.

Milica Ivanovic

3.

Vladimir Janosevic

4.

Ana Kurkic

5.

Milica Ivanovic

6.

Vladimir Janosevic

7.

Ana Kurkic

8.

Milica Ivanovic

9.

Vladimir Janosevic

10.

Ana Kurkic

11.

Milica Ivanovic

12.

Vladimir Janosevic

13.

Ana Kurkic

14.

Milica Ivanovic

15.

Vladimir Janosevic

16.

Ana Kurkic

17.

Milica Ivanovic

18.

Vladimir Janosevic

19.

Ana Kurkic

20.

Milica Ivanovic

21.

oki Neda

22.

Paunkov Maja

23.

Paji Tihomir

Tabela 13: Rezultati merenja zapraenosti po radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 22/33

5.Analiza rezultata
Posle analize rezultata uz pomoc seme rasporeda radnih mesta dolazimo i do
sema buke i plana osvetljenja.

-ema rasporeda radnih mesta

Slika 5: ema rasporeda radnih mesta i izvora svetlosti

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 23/33

-Karta buke

Slika 6: Karta buke

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 24/33

-Plan osvetljenja

Slika 7: Plan osvetljenja

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 25/33

-Prosene vrednosti merenih parametara

Redni
broj
radnog
mesta
1.

Radni prostor
O [lx]

B [dB]

tS [C]

tV [C]

V [%]

Z [cm3]

12

67.6

20

64.8

3.

29

69.5

4.

16

66.9

5.

22
19
18
16
32
27
22.5
19
55
42
40
28
42.5
42
32
24.9

71.1

16.4
15.6
16
15.4
15.8
15.5
15.4
15.6
15.7
16.2
18.6
20.2
19.8
23.2
23.1
23.4
23.5
23.6
23.8
23.6

55.5
56
55.1
54
54.6
54.3
54.2
54.5
54
54.5
54
53.5
53.1
53
53
53.2
53.1
53.5
53.6
53.8

2.

25.8
25.2
25
25
25.4
25.2
25
25.1
24.9
25
25
25.1
25
25.1
25.2
25
25
25.1
25
25

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

65.3
63.9
64.8
71.7
65.1
66.8
68
53
56.4
67.1
60.6
62.3
63.2
68.5
55.5

0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0

Tabela 14: Prosene vrednosti izmerenih parametara

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 26/33

-Dijagrami promene merenih parametara po radnim mestima

Slika 8 Dijagram osvetljenosti na radnim mestima

Slika 9 Dijagram nivoa buke na radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 27/33

Slika 10 Dijagram suve i vlane temperature na radnim mestima

Tamna linija suva temperatura
Svetla linija Vlana temperatura

Slika 11 Dijagram relativne vlanosti vazduha na radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 28/33

Slika 12 Dijagram zapraenosti na radnim mestima

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 29/33

Ocenjivanje nivoa svetlosti

Iz preporuenih vrednosti nivoa osvetljenja radnih prostorija bira se
odgovarajua kategorija za posao koji se obavlja u toj prostoriji, kao i tri teinska
koeficijenta i njihovim sabiranjem dobijamo ukupni teinski koeficijent.
U ucionici se obavlja citanje pa biramo D kategoriju. Interval osvetljenosti 200300-500 lx.
Teinski koeficijent:
za godine starosti ispod 40: -1
za znaajnu brzinu i tanost itanja: 0
za refleksiju veu od 70%: -1
Ukupni teinski koeficijent je (-1+0-1) = -2, pa sledi da za ovaj koeficijent treba
uzeti najniu vrednost intervala koja iznosi 200 lx.
Najvee osvetljenje dobijeno merenjem iznosi 55lx, iz ega se moe zakljuiti da
nivo osvetljenja nije na zadovoljavajuem nivou ni na jednom radnom mestu u
prostoriji.

Odreivanje svetlosnog fluksa i intenziteta izvora svetlosti

Za proizvoljno odabrano radno mesto odrediti svetlosni fluks i intenzitet izvora
svetlosti merenjem osvetljenosti neposredno ispod najblieg svetlosnog izvora, uz
aproksimaciju da doprinos ostalih izvora osvetljenja u pogledu ukupnog nivoa
osvetljenosti u taki merenja iznosi 5 Lx (navesti broj radnog mesta na kome je
obavljeno merenje osvetljenosti za izradu ove take). Zatim izraunati u procentima deo
svetlosnog fluksa koji sa lampe (sijalice) padne na radni predmet (leaj) povrine 0.0025
m2 prilikom kontrole od strane radnika za isto radno. Snmatrati da sve take leaja
nalaze na podjednakim rastojanjima od izvora svetlosti.
E fotokandele na ravni koja je normalna na pravac zraka (izmereno 55 Lx)
I jaina svetlosnog izvora
R rastojanje od izvora do ravni (3 m)
E = 55 5 = 50 Lx
E = I / R2 => I = E . R2 = 50

32 = 450 cd

Fizv Ukupni svetlosni fluks izvora

Fizv = 4I = 4 .

450 = 5652

Deo svetlosnog fluksa koji padne na leaj povrine 0.0025 m 2

E = Fizv / S => Fizv = E . S = 50

0.0025 = 0.125 = 12.5 %

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 30/33

Ocena nivoa buke na pojedinim radnim mestima na osnovu

kriterijuma i postupaka za procenu tetnog dejstva buke
Radno mesto br. 13: - nivo buke 53.5 dB
- doputeni nivo buke u odnosu na vrstu delatnosti
55
dB
- doputeni nivo buke s obzirom na mogunost neposrednog
sporazumevanja govorom
55
dB
- doputeni nivo buke u odnosu na mogunost posrednog
sporazumevanja sredstvima komunikacije
55
dB
Na osnovu parametara za radno mesto br. 13 doli smo do zakljuka da je nivo buke u
granicama za datu delatnost.
Radno mesto br. 14: - nivo buke 56 dB
- doputeni nivo buke u odnosu na vrstu delatnosti
55
dB
- doputeni nivo buke s obzirom na mogunost neposrednog
sporazumevanja govorom
55
dB
- doputeni nivo buke u odnosu na mogunost posrednog
sporazumevanja sredstvima komunikacije
55
dB
Na osnovu parametara za radno mesto br. 9 doli smo do zakljuka da je nivo buke u
neznatno iznad granice za datu delatnost.
Radno mesto br. 5: -

nivo buke 73.5 dB

doputeni nivo buke u odnosu na vrstu delatnosti
55
dB
doputeni nivo buke s obzirom na mogunost neposrednog
sporazumevanja govorom
55
dB
doputeni nivo buke u odnosu na mogunost posrednog
sporazumevanja sredstvima komunikacije
55
dB

Na osnovu parametara za radno mesto br. 5 doli smo do zakljuka da je nivo

buke povien u odnosu na granicu za datu delatnost

Odreivanje nivoa zvunog pritiska, nivoa zvune snage i nivoa

intenziteta zvuka
Na random mestu broj 9 je izmeren najvei prosean nivo buke koji iznosi
71.7dB. Umanjujemo ga za 5dB radi aproksimacije buke na radnom mestu, vrednost za
proraun iznosi 66.7dB.
Nivo zvunog pritiska (p) izraunava se iz jednaine:
Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

Lp 10 log

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 31/33

p2
2
10 log p 2 10 log pref
2
pref

p ref 2 10 5

N
m2

Kada se vrednost za pref zameni u prethodnu jednainu dobija se izraz:

2
L p 10 log p 2 10 log pref

Pritisak p se meri u paskalima. Nivo zvune snage predstavla merilo ukupne

energije koju izvor zrai u jedinici vremena u svim pravcima. Definise se jednainom
(Bies I Hansen)

Lw 10log

snaga zvuka
referentna snaga

Logaritmovanjem gornjeg izraza I izraavanjem preko nivoa zvune snage I nivoa

intenziteta zvuka L1 dobijamo:

LI Lw 10 log (

Q
4
)
2
R
4r

Nivo intenziteta zvuka je:

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 32/33

Odreivanje oksfordskog indeksa WD

Za odreivanje efektivne temperature korien je dijagram nove efektivne
temperature (Sanders i McCormick).
Oksfordski indeks obuhvata uticaje suve i vlane tempereature i izraunava se
po obrascu:

Redni broj
radnog mesta

t v ( oC )

t s ( oC )

1.

25.8
25.2
25
25
25.4
25.2
25
25.1
24.9
25
25
25.1
25
25.1
25.2
25
25
25.1
25
25
25.8
25.2
25

16.4
15.6
16
15.4
15.8
15.5
15.4
15.6
15.7
16.2
18.6
20.2
19.8
23.2
23.1
23.4
23.5
23.6
23.8
23.6
16.4
15.6
16

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.

Efektivna
temperatura

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Oksfordski
indeks WD

Datum:

Pregledao:

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

PREDMET:

INDUSTRIJSKI DIZAJN

Zadatak broj: 1
List/listova: 33/33

Tabela 15: Efektivna temperatura i oksfordski indeks WD po radnim mestima

Ispitivanje toplotnog optereenja

Iz dijagrama toplotnog indeksa mogue je zakljuiti da ni jedno radno mesto ne
spada u neku od kritinih grupa (preko 27C), tako da nema toplotnog opterecenja pri
radu zaposlenih.

6.Diskusija rezultata
Mozemo zakljuciti da su na svim radnim mestima vrednosti osvetljenja ispod
preporucenih granica. Svetlost je dolazila iz prirodnih i iz dotadnih izvora. Svetlost je
pretezno dolazila sa prozora sto se moze videti na planu osvetljenja. Postoji mogucnos
povecanja povrsine kroz koju dopire svetlost, skaljanjem zavesa.

Merenjem nivoa buke i uporeivanjem sa preporuenim vrednostima u

zavisnosti od posla koji se obavlja, zakljuujemo da je na veini radnih mesta
rad otean.
Merenjem temperature vazduha dobijene su vrednosti koje su u zoni
prihvatljivih, iz ega sledi da se rad moe obavljati bez smetnji
Nivo zapraenosti nije meren jer ovakav tip prostojire ima maksimalno male
vrednosti zapraenosti koje moemo zanemariti.

Posmatrana sredina delimino ispunjava radne zahteve, ali se i oni lako mogu
poboljati uz vrlo male izmene na radnom mestu.

7.Zakljuak
Iz dobijenih rezultata koje smo dobili merenjima i analizama zakljucujemo da treba
preduzeti odgovarajue mere kako bi poboljali osvetljenost i smanjili nivo buke na
radnim mestima kako bi rad bio efikasniji. Merenje je izvrseno u okviru jedno sata, pa
postoji mogucnost da bi rezultati bili druaciji ukoliko bi se merenje ponovilo u druom
delu dana.
Rezultati merenja u ucionici 455 Masinskog Fakulteta Beograd, da je u njoj
moguce izvrsavati radne zadatke bez smanjene efikasnosti.

8.Literatura
1.

unji A., 2007, Praktikum za laboratorijske vebe iz industrijske

ergonomije, Mainski fakultet, Beograd

Ime i prezime:

Broj indeksa :

k.god.

Vladimir Janosevic

1332/13

2013/14.

Datum:

Pregledao: