1.

Uvod
Poetkom XXI veka razvoj ljudskog drutva i nauno-tehniki progres
karakterie eksponencijalni rast znanja. Pojave i zbivanja u okviru poslovnon sistema
i u okruenju su slone i meusobno povezane. Izmenjeni uslovi poslovanja i intezitet
promena postavljaju u prvi plan komuniciranje, kako bi se ostvarila interakcija u
povezivanje svih elemenata sistema i okruenja. Ubrzanim razvojem informacionih i
komunikacionih tehnologija delimino ili u potpunosti reavaju se uoeni problemi.
/Turban, 2003/ (D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Razvijene zemlje su ule u takozvano informatiko drutvo koje pokazuje
odreene razlike u odnosu na industrijsko drutvo. U pokuaju da ovlada prostorom
energetske imaterijalne integracije, ovek je uvideo da je potrebno sprovesti i
informacionu integraciju. Pronalaskom informacionih sadraja. Danas jo uvek
postojea softverska reenja ne zadovoljavaju potrebe oveka, tako da se problem
pokuava reiti uvoenjem vetake inteligencije. (D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Poslednjih godina razvoj hardvera ima gotovo eksponencijalni rast, dok je
programska podrka znaajno zaostala za potrebama korisnika i tehnikih
mogunosti monog hardvera. Taj fenomen zaostajanja razvoja softvera u odnosu na
hardver je prilino rano i blagovremeno uoen i u literature i praksi se oznaava kao
softverska kriza. Produktivnost raunara, merena brojem operacija koje se izvravaju
u jedinici vremena godinje raste po stopi od 30%. Produktivnost u razvoju softvera
ne godinjem nivou jedva postie stopu od 5-7%. (D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Potrebno je istai da postoje razliita miljenja o ulozi i znaaju informacionih
tehnologija u savremenim uslovima poslovanja. Postoji miljenje da jednostrano
zagovaranje informacije odlae sagledavanje energetske krize i nedostatak
sirovinskih resursa na dugoronom strategijskom planu. /Milanovi, Jaknkovi,
Novakovi, 2003/ (D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Savremeni poslovni system zahteva da su prava i obaveze svih zaposlenih
precizno definisani dokumentima sa jasno izraenom kljunom ulogom rukovodstva
preduzea u planiranju, praenju realizacije i donoenju odluka o konkretnim
merama. Informacione tehnologije u poslovnim sistemima podrazumevaju razvijen
informacioni system koji prati poslovanje i onezbeuje potrebne informacije za
donoenje odluka na svim nivoima rukovoenja. (D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Promene koje se deavaju u svetu su ogromne, ali nema nikakve sumnje da
informacije, njihovo generisanje, obrada, prenoenje, proizvodnja i neposredna
upotreba danas predstavljaju jednu od najvanijih karakteristika vremena u kojem
ivimo. Znanje postaje danas najznaajniji strateki razvojni resurs. Urazvijenim
zemljama inagurisana je jedna potpuno nova privredna grana koju zovemo
industrijom znanja. To je pre svega industrija pretvaranja novih naunih otkria i
spoznaje u nove tehnologije, tj. rodila se "tehnologija za stvaranje novih
tehnologija". /Milievi, D., 1985/ (D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Osnovni razvojni resurs u industrijskoj eri bio je capital, a u informacionoj
ekonomiji jedini razvojni resurs jeste informacija, odnosno znanje. Informacija se, u
ekonomskom smislu, moe posmatrati kao razvojni resurs. "Informacije uestvuju u

procesu stvaranja robnih vrednosti na isti nain na koji uestvuju i energija, sirovine
ili osnovna sredstva. Proces reprodukcije, bilo individualnog reproduktivnog subjekta
ili celokupnog drutva, nezamisliv je bez informacija." /Milievi, D., 1985/
(D.Milanovi, M.Misita, 2008)

2. Informacioni sistem i njegove komponente

2.1. Definicija informacionog sistema i informacije
Polazei od sistemskog pristupa, informacioni sistem moemo definisati kao
sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu,
prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu
koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave. (D. Milanovi,
predavanja PPIS 2014. god.)
Elementi informacionog sistema su (Slika 1.):
- hardver,
- softver,
- kadrovi,
- organizacija.

Hardver je materijalna osnova informacionog sistema, u koju ubrajamo:

elektronski raunar, ulazno - izlazne ureaje, ureaje za prenos podataka na daljinu i
ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.

Softver obuhvata materijalne elemente informacionog sistema: programe,

rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka i obezbeenje informacija.
Kadrovi to su timovi strunjaka organizatora elektrine obrade podataka,
sistem analitiara, programera, operatora i korisnika informacionog sistema.

Organizacija obuhvata razliite organizacijske postupke, metode i naine

povezivanja ostalih podsistema u skladnu, funkcionalnu i ekonominu uslugu.

oprema

programi
organizacija

kadrovi

Slika 1. Elementi informacionog sistema

ORGANIZACIJA

(ORGWARE)

Na informacioni sistem moemo gledati kao na fabriku za proizvodnju

informacija. U takvoj fabrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom
i definicijom problema i donoenjem odluka. Pri tome koriste naune metode i
postupke za istraivanje, opisivanje i reavanje zadataka i raunare kao sredstvo za
realizaciju reenja. Raunari najee slue za brzo i tano reavanje zadataka koji
se mogu formalizovano opisati i za koje se mogu dati algoritmi reenja.
(www.maturski.org, Primena IS)
Informacioni sistem kao deo upravljakog sistema prikuplja podatke i
transformie ih u informacije. Na taj nain omoguava se efikasno upravljanje
pomou informacija. Ono danas podrazumeva najvee uee raunara u procesu
rada, od komercijalne obrade podataka, preko maina alatki sa numerikim
upravljanjem, do automatizovanih fabrika.
(Menagement Informatin System).
(D. Milanovi, predavanja PPIS 2014. god.)
Uslovi za razvoj informacionih sistema zavise od dve vrste faktora i to od
razvoja drutva, organizacione misli i priozvodnih procesa kao prve grupe uticajnih
faktora, i od razvoja informacione tehnologije (software i hardware) sa druge strane.
Podela informacionih sistema prema stepenu centralizacije moe se izvriti
na sledei nain:
Centralizovani informacioni sistem
Decentralizovani informacioni sistem
Distributivni informacioni sistem
(D. Milanovi, predavanja PPIS 2014. god.)
Ova podela izvrena je prema nainu izvravanja osnovnih funkcija
informacionog sistema kao i prema nainu primene informacionih sistemu u
poslovno-proizvodnom sistemu. Pod osnovnim funkcijama informacionog sistema
podrazumeva se :
dobijanje
prenos
obrada
uvanje
distribucija informacija unutar informacionog sistema
(D. Milanovi, predavanja PPIS 2014. god.)
Informacija je ono to razmenjujemo sa spoljanjim svetom dok mu se
prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. (D. Milanovi,
predavanja PPIS 2014. god.)
Informacija (lat. informatio) oznaava pojmove kao to su: prouavanje,
uputstvo, obavetavanje, obavetenje. Neki naunici smatraju da se informacija ne
treba kao pojam definisati, dok drugi naunici definiu informaciju na vie ili manje
slian nain. Neke od definicija informacije su:

"Informacijom se naziva sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljnim svetom

dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Proces
primanja i korienja informacija je proces naeg prilagoavanja sluajnostima
spoljne okoline i naeg nastojanja da u toj okolini delotvorno ivimo ". - N. Viner
"Kao to je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se predaje
nizom signala, mera organizacije". - N. Viner
"Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponaanje
koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu trai znanje. to su
bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to e vei,
po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopte, nego na znanje sa namerom
da pripremi ponaanje". - W. Witmannu (Informacija je prenoenje znanja)
(D. Milanovi, predavanja PPIS 2014. god.)
Karakteristike informacija:
relativnost pojave
reprezentativnost podataka
potpunost informacija
preciznost formulacije
razumljivost registrovanja
blagovremenost dostavljanja
(www.maturski.org, Primena IS)

2.2 Opta ema informacionog sistema (www.maturski.org, Primena IS)

Slika 2. Opta ema informacionog sistema

Opta ema informacionog sistema definie put kojim prolazi informacija od
njenog nastanka do mesta prijema i njenog korienja. Informacija moe biti preneta
samo ako postoje izvor predajnik i korisnik prijemnik, koji:
imaju prethodno utvreni zajedniki repertoar znakova, tano odreene
apstraktne azbuke
da dogovorenim jezikom govore o znaenju svakog znaka.

 Izvor informacije je mesto na kome nastaje i on moe biti ovek, sistem ili
pojava.
Koder (pretvara) treba da prilagodi informaciju sa izvora informacionom
kanalu, kako bi informacija mogla da se prenese.
Nosa informacija treba da obezbedi prenose informacija od izvora do
prijemnika. Postoje materijalni nosai (publikacija, izvetaji, buene trake,
diskete i dr.) i energetski nosai u koje spadaju signali koji mogu biti elektrini
talasi, struja, napon, svetlosni zraci itd.
Informacioni kanal ostvaruje vezu izmeu izvora i prijemnika povezivanjem
elemenata informacionog sistema.
Dekoder je prenosni element koji se nalazi izmeu informacionog kanala i
prijemnika i slui za pretvaranje azbuke informacionog sistema u azbuku
prijemnika.
Prijemnik je mesto kome su informacije namenjene, a to je ovek ili neki deo
sistema.
(www.maturski.org, Primena IS)

2.3. Karakteristike informacionog sistema

Pravovremenost i relevantnost
Modularnost i kompatibilnost
Jednostavnost
Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog
sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi
pravovremene i odgovarajue odluke.
Modularnost predstavlja mogunost izrade informacionog sistema u
obliku veeg broja zasebnih zaokruenih celina izmeu kojih postoji takva
mogunost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven sistem.
Kompatibilnost (hardverska) u podruju obrade podataka
kompatibilnim se smatraju ureaji koji se mogu uzajamno prepriavati i
funkcionisati.
Kompatibilnost (softverska) odnosno mogunost izvoenja odreenih
aplikativnih reenja na razliitim tipovima raunara ili operativnih sistema.
Jednostavnost odnosno mogunost da korisnici brzo ovladaju njegovim
mogunostima i da ga kao takvog prihvate.
(www.maturski.org, Primena IS)

3. Podela informacionih sistema

Sistemi se mogu klasifikovati prema tome da li imaju i ulaze i izlaze:
informirani (imaju samo informacioni ulaz)
informirajui (imaju samo informacioni izlaz)
informacioni (imaju i ulaz i izlaz)
(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)
U odnosu na broj ulaznih i izlaznih informacija, informacione sisteme delimo
na:
upravljane sisteme (broj informacionih uzlaza vei od broja informacionih
izlaza)
upravljake sisteme (broj informacionih izlaza vei od boja informacionih
ulaza)
neutralne sisteme (jednaki broj informacionih ulaza i izlaza).
(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)
U odnosu na podruje koje obuhvata informacioni sistem moe biti:
informacioni sitem drutva
informacioni sistem republike
informacioni sistem regije
informacioni sistem grada
informacioni sistem optine
(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)
Prema osnovnim funkcijama preduzea za ije se potrebe pravi informacioni
sistem, razlikujemo:
informacioni sistem proizvodnje
informacioni sistem nabavke
informacioni sistem prodaje
informacioni sistem linih dohodaka
finansijski informacioni sistem
informacioni sistem obrauna plata
informacioni sistem osnovnih sredstava
informacioni sistem istraivanja i razvoja i dr.
(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)
Podela informacionih sistema prema stepenu centralizacije moe se izvriti
na sledei nain (Perovi, M., Krivokapi, Z., 1992):
Centralizovani informacioni sistemi,
Decentralizovani informacioni sistemi,

 Distribuirani informacioni sistemi.

(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)
U odnosu na stepen automatizacije procesa informacionih sistema
obuhvatanje i faza upravljanja, informacioni sistemi se mogu podeliti na:
sistemi za automatsku obradu podataka (automatizovan je proces sakupljanja,
obrade i stvaranja banki podataka)
informacioni sistemi za predvianje (automatizovana je obrada podataka u
smislu analize, predvianja, simulacije i dr.)
upravljaki informacioni sistemi (automatizovan je i izbor moguih reenja,
odnosno donoenja odluka) i
potpuno automatizovan informacioni sistem (automatizovana je akcija,
odnosno realizacija odabranog reenja)
(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)
Komponente informacionog sistema su sledee:
podaci
izvori podataka
sredstva za pripremu i obuhvatanje podataka
komunikacioni sistem
sredstva za obradu i memorisanje podataka
sam ovek
(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)
Procesi koji se realizuju u okviru informacionog sistema su:
obuhvatanje i priprema podataka
prenos podataka do mesta obrade
obrada i pamenje podataka
dostavljanje podataka korisnicima
korienje podataka
(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)

4. Razvoj informacionih sistema

U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja informacione
tehnologije. Najbri rast zabeleen je u industriji mikrokompjutera i razvoju softverske
podrke. Tome je znaajno doprineo paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija
industrije na primenu raunara u svom poslovanju. Rezultati istraivanja na polju
telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj raunarske tehnologije.
Razvoj mikroraunara omoguava da se napravi sistem dovoljno mali da bi
uao u domove ljudi i sa relativno zaokruenim funkcionalnim konceptom koji
podrava reavanje odreenih problema. Na tritu je postojao veliki broj vrsta

raunara, u zavisnosti od proizvoaa. Razliiti standardi doveli su do izraene

nekompatibilnosti raunara koja se ogleda u nemogunosti prenoenja softvera sa
jednog raunara na raunar drugog proizvoaa, pa ak i izmeu dva modela istog
proizvoaa. U prvim godinama primene mikroraunara najvei uticaj imale su firme:
Sinclair, Commodore, Acorn, Atari i Apple. Mikroraunari znaajno pomau
inovatorima koji nisu lanovi velikih timova u preduzeu da brzo i lako dou do
informacija neophodnih za inovativnu aktivnost.
IBM i APPLE su pre desetak godina shvatili problem koji postoji na tritu i ponudili
su novi koncept mikroraunara u vidu IBM PC Junior od strane IBM-a i APPLE
Macintosh od strane APLLE-a koji su preko modela XT, AT, 286, 386, 486 i 586
evoluirali do onoga to se danas nalazi na tritu, dok je koncept u sutini ostao isti.
Dobijen je raunar malih dimenzija i impresivnih mogunosti za obavljanje
najsloenijih zadataka i u firmama kojima nije bilo isplativo ulaganje u velike i skupe
sisteme. Sama modularnost je omoguila da se konceptualno ista maina, pogodnim
izborom komponenata sistema, prilagodi najveem broju poslova i u isto vreme
ouva kompatibilnost sa drugaije konfigurisanim sistemom.
Upravo ta mogunost da se programi piu za irok krug korisnika irom je otvorila
vrata softverskim kompanijama da uine jedinstven prodor na trite i podignu
vrednost softverske industrije koja se sada meri stotinama milijardi dolara. Trenutna
ponuda na tritu je izuzetno velika i skoro da nema oblasti u kojoj ne postoji
znaajna ponuda softverskih paketa.
Iako ovi segmenti razvoja softvera grabe krupnim koracima napred, najvei
prodor i najvea iekivanja su skoncentrisana na razvoj telekomunikacija i
meusobno povezivanje raunara na globalnom, odnosno svetskom nivou, kao i na
razvoj multimedijalnih sistema.
Razvoj satelitskih komunikacija doprineo je stvaranju gigantskih kompjuterskih
mrea kao to su BITNET, FIDONET, INTERNET i drugi. Trenutno je najaktuelniji
projekat tzv. Informacionih auto puteva (Information Highways) oko koga su
najrazvijenije zemlje ve poele preliminarne razgovore, jer su u pitanju ogromna
ulaganja potrebna za postavljanje ovih mrea koje se mere stotinama milijardi dolara.
Ideja "Information Highways" je postala izvesnost razvojem superprovodnika i
optikih vlakana, ime je omogueno da se kroz mrene vodove proputaju stotine
megabajta u sekundi. Poreenja radi, redovne telefonske linije, pod najboljim
uslovima, doputale su svega nekih 3-4 Kb u sekundi. Gledajui u budunost
moemo oekivati da u naim domovima, u dogledno vreme dobijemo jedan
prikljuak koji e u sebi integrisati sve medije koje smo poznavali kao relativno
separatne sisteme. To e svakao neminovno dovesti do otvaranja novih aspekata
upotrebe raunara koje je do sada bilo i bezpredmetno razmatrati.
Razvoj informacione tehnologije omoguio je komunikaciju izmeu razliitih
korisnika sa bilo kog raunara u mrei. Raunarskom mreom se moe smatrati skup
korisnika koji komuniciraju preko zajednikog medijuma. Uporedo sa razvojem
raunarske opreme, razvijali su se i ureaji za povezivanje te opreme, koji su postali
neizostavan deo svakog okruenja gde se obavlja prenos podataka. Kvalitet, koliina

i brzina prenosa informacija u jednom komunikacionom sistemu znaajno utiu na

efikasnost inovativne aktivnosti u preduzeu.
Da bi se omoguila komunikacija meu korisnicima razvijeni su protokoli za
upravljanje prenosom podataka. Njihov zadatak je da izvre identifikaciju uesnika
komuniciranja, sprovedu kontrolu toka podataka, otklone nastale greke u prenosu i
sinhronizaciji komunikacionih procesa.
Osamdesetih godina raunarski sistemi se potpuno prebacuju na lokaciju
korisnika. Segmentiranje velikih komunikacionih sklopova i njihovo meusobno
povezivanje, dovelo je do razvoja lokalnih komunikacija i lokalnog prenosa podataka,
bez nepotrebne distribucije tog saobraaja na itavu mreu.
Zbog maksimalnog korienja resursa, distribuiranja memorije i procesne
snage raunara, dolazi do pojave lokalnih raunarskih mrea LAN (Local Area
Networks), koje se po potrebi povezuju u vee mree WAN (Wide Area Networks).
Komunikacije na veim rastojanjima moraju da se obavljaju preko WAN mrea koje
su instalirane na geografski irokom podruju i koje objedinjuju vie LAN-ova.
Lan mree su samostalni sistemi koji obino sadre desetak mikroraunarskih
jedinica. Povezivanjem na vee raunarske sisteme formiraju se kompleksni
distributivni sistemi. Prednost ovih sistema je u tome to njihovi korisnici mogu da
pristupaju udaljenim resursima podataka to je posebno vano za inovativnu
aktivnost u jednom preduzeu. Jedna od najvanijih osobina LAN mrea je da
usluuju razliite korisnike i zahteve. Na slici 4. dat je prikaz jedne lokalne
raunarske mree.

Slika 3. Lokalna raunarska mrea (LAN)

Intrenet je skup meusobno povezanih mrea. To je svetska javna mrea za prenos
podataka, a pored toga nudi i irok spektar servisa u multimedijalnom obliku.
Povezivanje individualnih korisnika i preduzea je neminovnost kako bi se uspeno
poslovalo. Procenjuje se da u svetu postoji izmeu 35 i 45 miliona korisnika
Interneta, od ega 50% spada u menadment.
Internet je uao u sve pore ivota. Bez njega se ne moe zamisliti moderna
komunikacija, razmena informacija, poslovni kontakti, dolazak do novih saznanja itd..

Danas sva ozbiljnija preduzea imaju 24-asovni pristup Internetu ili su bar prisutne
svojom prezentacijom. Putem Interneta se obavljaju poslovni dogovori i vri razmena
robe i ideja, to ima veliki znaaj za inovativnu aktivnost.
Za Internet mreu se kae da svakog minuta dobija novog korisnika, od kojih
veina obavlja poslovne transakcije. Ako preduzee ima predstavnitva irom sveta i
ukoliko su ona povezana na Internet mogua je meusobna komunikacija i
komunikacija sa stranim partnerima.
Poseban znaaj Interneta za razvoj inovativne aktivnosti je u mogunosti korienja
ove mree kao velikog hard diska, odnosno baze podataka koja moe da prui
podatke razliitim korisnicima i njihovim korisnikim aplikacijama.
Ukoliko preduzee ima pristup nekoj drugoj javnoj mrei mogue je na
prikladan nain povezivanje na Internet. Kod nas je od strane PTT razvijena mrea
pod nazivom JUPAK koja je ukljuena u svetski sistem paketskih mrea. JUPAK ima
u planu modernizaciju u smislu poveanja korisnikih brzina od 64 Kbps ili 128 Kbps.
Ovu mreu koriste mnoga preduzea za prenos podataka i povezivanje svoje
raunarske infrastrukture. (D. Milanovi, predavanja PPIS 2014. god.)
4.1. Novi problemi i novi izazovi u menadmentu (D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Informacioni sistemi stvaraju mnoge interesantne anse kako poslovne, tako
i individualne. Meutim, oni takoe predstavljaju i izvor novih problema, ali i izazova
za menadere. Postoji 5 kljunih izazova sa kojima se sreu menaderi:
1. Izazovi strategije poslovanja govori o tome kako koristiti informacione
tehnologije u cilju pstizanja konkurentnosti, efektivnosti i digitalne osposobljenosti.
2. Globalizacija posmatra kako firme mogu razumeti poslovne i sistemske
zahteve globalnog ekonomskog okruenja. U prolosti, svaka regionalna filijala
multinacionalne organizacije, fokusirala se na reavanje sopstvenih informacionih
problema. Usled razlika u jeziku, kulturi i politikom opredeljenju, izmeu zemalja,
dolazilo je do haosa i neuspeha centralnog menadmenta.
Da bi se razvio integrisani, multinacionalni informacioni sistem, mora se razviti
globalni hardver, softver, kao i odgovarajui komunikacijski standardi; dizajniranje
trans nacionalnih poslovnih procesa.
3. Informaciona arhitektura i infrastruktura treba da ukae kako organizacije
mogu razviti informacionu arhitekturu i infrastrukturu informacione tehnologije koje e
pomoi u ostvarenju njenih ciljeva u uslovima rapidnih promena poslovnih zahteva i
tehnlogije. Razumevanje ovog izazova zahteva objanjenje pojma informaciona
arhitektura.
Informaciona arhitektura je forma koju informaciona tehnologija zauzima u
organizaciji, kako bi ostvarila postavljene ciljeve. Ona predstavlja dizaj poslovnih
aplikativnih sistema koje koriste razne funkcije i nivoi u organizaciji. S obzirom na to
da menaderi i zaposleni direktno interaguju sa ovim sistemima, vano je, za uspeh

organizacije, da informaciona arhitektura zadovoljava sadanje, ali i budue poslovne

zahteve organizacije.
4. Investicije u informacione sisteme pokazuje kako organizacije mogu
ustanoviti poslovnu vrednost informacionih sistema. Top menadment se najee
bavi pitanjem Da li (su) se investicije u IS i IT isplate (isplatile)? Ova pitanja su
proizala iz injenice da najpre treba uloiti novac u savremenu IT, ali i napor i vreme
menadera, zaposlenih, ali i itave organizacije prilikom prihvatanja IT i njenog
korienja. Jedna stvar je koristiti IT za dizajniranje, proizvodnju, isporuku i
odravanje novih proizvoda. Meutim, sasvim je druga stvar zaraditi koristei IT.
5. Odgovornost i kontrola kako se organizacije mogu osigurati da se njihovi IS
koriste na etiki i socijalno (socioloki) opravdan (ispravan) nain?

5. Primer

(Visoka poslovna kola strukovnih studija Blace, Seminarski rad

Informacioni sistemi u bankama)

5.1. Informacioni sistemi u bankama

Informacioni sistemi imaju veoma znaajnu ulogu u banci. Primena ukupne
informacione tehnologije utie na efikasnost bankarskog poslovanja. U sadanjim
uslovima privreivanja sve je vea uloga tzv. banaka podataka, koje se bave
prikupljanjem, analizom i dostavljanjem svih vrsta informacija zainteresovanim licima.
Velike banke imaju mone istraivake sektore, dok male banke imaju
mogunosti da koriste podatke specijalizovanih banaka podataka ili da u saradnji sa
velikim bankama, koriste informacije njihovih istraivakih sektora. Izvori informacija
su: bilans centralne banke, bilansi poslovnih banaka, finansijski izvetaji itd.
Da bi informacije bile relevantne za donoenje poslovnih odluka, moraju biti:
- aktuelne
- potpune i
- kvalitetne.
Svojstva informacije predstavljaju:
vremensku,
kvantitativnu i
kvalitativnu dimenziju informacija informacionog sistema.
Savremeni informacioni sistemi predstavljaju osnovu poslovnog bankarskog
komuniciranja u meunarodnim razmerama. Standardi koji se koriste u informacionoj
tehnologiji i informacionim sistemima preduslov su za bri razvoj bankarskih sistema.
Uticaj informacionih sistema ogleda se u:
- prenosu informacija preko jeftinih svetskih mrea (internet)
- mogunosti dostupnosti super kompjutera, ija se brzina raunanja stalno uveava,
- promeni konceptualnog informacionog odnosa,
- poboljanju ivotnog standarda i
- drugim uticajima informacionih sistema i informacione tehnologije u savremenom
poslovanju.
Posebnu ulogu informacioni sistem ima u upravljanju bankom. Njegov znaaj i
uloga ne svodi se samo na obradu podataka, ve e svoj cilj ispuniti ako se stavi u
funkciju menadmenta. Zbog toga su nastali tzv. upravljaki ingormacioni sistemi
(MIS). Savremeni informacioni sistemi predstavljaju nezaobilazni faktor modernog
bankarskog menadmenta i kljuni resurs za donoenje: stratekih poslovnih odluka
u bankama, zatim za operacionalizaciju donetih odluka i kontrolu efikasnosti donetih
odluka u bankama.

Izgradnja i razvoj informacionih sistema i informacione tehnologije u bankama

ima sledee osnovne koncepcijske karakteristike:

intenzivno obezbeivanje jedinstvene metodologije i tehnologije u poslovnom

bankarstvu,

programiranje osnovnih grupa bankarskih poslova na odgovarajui reim

automatske obrade podataka,

opremanje banaka dupleks-sistemom centralnih raunara,

razvoj informacione tehnologije na glavnim bankarskim punktovima,

razvoj poslovne mree banke van sedita banke i njeno savremeno

informaciono opremanje,

poseban razvoj obrade podataka (plate, kadrovi, investicije uz tzv. ON LINE),

i dr.
Savremeno bankarstvo ne moe se zamisliti bez dobro organizovanih
koncepcija informacionog sistema. To je preduslov za izradu i realizaciju poslovne
politike banaka. To znai da se sloeni trini uslovi privreivanja, koji poveavaju
neizvesnost i rizik, uz brojnost finansijskih transakcija, ne mogu reavati bez
odgovarajueg informacionog sistema u bankama.

Slika 4. Elektronski put novca

5.2. Ravoj bezgotovinskog i elektronskog plaanja
Proces neprestanih promena u finansijskim strukturama razvijenih trinih
privreda zasniva se na finansijskin inovacijama koje reavaju problem sve veeg
broja i sve sloenijih operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnoloke
inovacije, posebno u bezgotovinskom i elektronskom plaanju.Bankarstvo postavlja
zahteve koji treba da dobiju svoja tehnoloka reenja, kao to su problem integralne
obrade informacija i sve breg obavljanja finansijskih transakcija. Najznaajniji
elektronski ureaji samouslunog tipa koji se koriste u savremenom bankarstvu su:
1

ureaji za izradu identifikacionih kartica,

ita identifikacionih kartica,
automatska kasa-trezor,
trezor za strane valute,
samousluni tampa izvoda rauna,
samousluni terminal za klijente i
automati za izdavanje novca.

Slika 5. Broj korisnika interneta u svetu

Primena savremene tehnologije u bankama motivisana je potrebom izvoenja
sve veeg broja operacija u to kraem vremenu, uz to manje trokove i smanjenje
uea ivog rada i sa visokim stepenom tanosti. Poslednjih godina raste uee
bezgotovinskog plaanja izmeu uesnika u platnom prometu. Posebno mesto ima
razvoj bankarskih novanih kartica. Pomou njih mogue je plaanje robe i usluga u
unutranjem platnom prometu i u platnom prometu sa inostranstvom. Njihovo iroko
prihvatanje u svetskim razmerama omoguilo je smanjenje gotovog novca u opticaju.
Za razliku od bankarskih novanih kartica, u bezgotovinskom sistemu plaanja
poznate su i garantne kartice za plaanje ekovima. Posebno je razvijen sistem
euroek garantnih kartica i ekova. Najvee tehnoloko dostignue u radu banaka
jeste pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva, koje
predstavlja revolucionarnu pojavu u bankarstvu. Elektronsko bankarstvo predstavlja
najznaajniju finansijsku inovaciju, koju je omoguila informaciona tehnologija.
Elektonsko bankarstvo predstavlja sistem elektronskog prenosa sredstava (platni
promet) i automatizaciju bankarskog poslovanja. Elektronski novac je specifina
monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa prenosi izmeu
finansijskih transaktora.
Poznati su sledei oblici elektronskog novca (elektronskog sistema plaanja) :

- EPT/POS dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer

sredstava na mestu prodaje pomou instaliranih kompjuterskih terminala,
- ATM drugi oblik korienja elektronskog novca mogu je zahvaljujui
instaliranim bankomatima. Bankomati omoguavaju podizanje gotovine, polaganje
depozita, prenos sredstava na razliite raune, plaanje sa razliitih rauna.
- HOME BANKING sve je vee korienje linih kompjutera za finansijske
transakcije u domovima transaktora, to je povezano kao kuno bankarstvo (home
banking). Kuni terminali su povezani sa centralnim kompjuterom u banci, i to bi
moglo da dovede u perspektivi do radikalne transformacije mree filijala, jer bi se
smanjila potraba fizikog kontakta komitenata i banke.

Slika 6. Primer stranice za pristup net-banking u

5.3. Pristup servisima Narodne banke Srbije na informacionim sistemima Blumberg i

Rojters preko indeksa NBSA
Nakon pokretanja servisa na informacionom sistemu Blumberg (Bloomberg),
Narodna banka Srbije je pokrenula servis i na informacionom sistemu Rojters
(Reuters), u nameri da to irem krugu korisnika i investitora u zemlji i inostranstvu
uini dostupnim sve relevantne podatke o kretanjima na domaem finansijskom
tritu.
Na ovom servisu dostupni su aktuelni podaci o deavanjima na tom tritu,
poput podataka o kamatnim stopama Narodne banke Srbije, o operacijama Narodne
banke Srbije na otvorenom tritu, o kursu dinara, trgovini na meubankarskom
deviznom tritu, kamatnim stopama BEONIA i BELIBOR, osnovnim
makroekonomskim indikatorima i stanju likvidnosti u domaem bankarskom sistemu.

Pristup stranici Narodne banke Srbije na informacionom sistemu Rojters mogu je

preko indeksa NBSA (Reuters Identification Code).

6. Zakljuak
Ubrzani razvoj informcionih tehnologija i porast protoka informacija utie na
metodoloke postupke i koncepte u razvoju informacionih sistema. U poslednjem
nizugodina dolo j edo razvoja raunarskih mrea i internet tehnologije, to je od
velikog znaaja za pristup u razvoju informacionih sistema. Kod velikih
organizacionih sistema poeljno je da u razvoju informacionih sistema postoje
standardizovane metode i alati, te analizom poznatih metoda moe se zakljuiti da
veina ima zajedniki skup elemenata koji se koriste u modeliranju sisema.
Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije, "know-how" i
"show-how" vrlo znaajna komponenta razvoja privrede. Korienje informacione
tehnologije bitno smanjuje trokove proizvodnje, poveava konkurentnst i naravno,
profitabilnost poslovnog sistema. Za utede u energiji i sirovinama se moe rei da
su relativno male u odnosu na utede koje se postiu u domenu upravljanja, kontrole,
evidencije, raunovodstva, nabavke, prodaje, marketinga i drugih poslova.
(D.Milanovi, M.Misita, 2008)
Sve u svemu, moemo zakljuiti da se informacioni sistemi razvijaju velikom
brzinom i da od nastnka pa do danas moemo uoiti ogromne razlike u njihovom
funkcionisanju i izgledu. Takoe i da se sve vie tei kompijuterizaciji i uvoenju
informacionih sistema gde je god to mogue radi poboljanja performansi rada i
dobijenih razultata.

7. Literatura
predavanje sa vie kole Primus, Gradika
www.maturski.org
Vojnotehniki glasnik RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA U INTERNET
OKRUENJU
KORIENJEM
SOFTVERSKIH
KOMPONENTI
SA
POSEBNIM OSVRTOM NA PRIMENU U VOJNOJ ORGANIZACIJI
predavanja prof.dr. D. Milanovi, PPIS, Mainski fakultet
knjiga Dragan D. Milanovi, Mirjana Misita, Informacioni sistemi podrke
upravljanju i odluivanju, Mainski fakultet, Beograd, 2008
Visoka poslovna kola strukovnih studija Blace, Seminarski rad Informacioni
sistemi u bankama