Savetodavni rad sa decom i adolescentima

Savetodavni rad sa decom i adolescentima

Poslednje aurirano (ponedeljak, 12 maj 2008 13:07)Napisao/la Jelena Stankovicpetak, 09 maj 2008 16:04

Kognitivno bihejvioralna terapija sa decom i adolescentima

Uvod, upoznavanje
Prava deteta, adolescenta u terapiji
Kognitivno-bihejvioralni model
Faze psihoterapije
Assesment
Formulacije
Ukljuivanje roditelja
Bihejvioralno kognitivne intervencije
Uvod Ne treba tretirati decu kao male odrasle, ve odrasle kao veliku decu! Dete je moj klijent!
Prava deteta, adolescenta u terapiji -pravo deteta da bude tretirani kao osoba -pravo deteta da bude ozbiljno
shvaeno -pravo deteta da zna istinu -pravo deteta da uestvuje u donoenju odlukaKada nam dete kae neto to
roditelji ne znaju, moramo da pitamo dete da li da kaemo roditeljima, moramo da imamo dogovor, a ne da se
podrazumeva da emo rei. Jedino kod suicidalne dece pravimo izuzetak. Kada nam roditelji kau: ,,ma nita, sve
je gori i gori..evo proli vikend bla bla bla..., a onda vam doe dete i pitate ga kako je, a ono vam kae ,,OK!,
onda mu kaete ta su vam roditelji rekli, a da biste vi sad voleli da ujete njegovu priu. Uvek pitati adolescenta,
da li postoji neto od ovoga to si mi rekao to ne treba da kaem tvojim roditeljima. Pitati adolescenta da li bi
voleli da budu na vaoj sesiji sa roditeljima. ..,,hou da priam sa tvojim roditeljima, neu nita tajiti od tebe,
tvoja je odluka da li hoe da prisustvuje
Kognitivno-bihejvioralni model -intervencija se bazira na teoriji -KBT je rezultat bihejvioralno kognitivnih
istraivanja -Osnovne pretpostavke -osobe se ponaaju u skladu sa svojim shvatanjem situacije, a ne sa samom
situacijom -interakcije misli, oseanja i ponaanja -interakcija temperamenta i ivotnog iskustva -problemi ljudi
potiu od disfunkcionalnog naina miljenja
Kognitivni sistem -kognitivne strukture -kognitivni procesi -kognitivni produkti
Kognitivne disfunkcije -kognitivna deficijencija (ADD, nema planiranja i promiljanja posledica) -kognitivne
distorzije pogreno tumanje, informacija se obrauje na pogrean nain. Kod poremeaja poonaanja imamo i
jedan i drugi problem, tj obe disfunkcije
Temperament+ivotno iskustvopojam o sebi, pojam o drugima, oekivanja od sebe i drugih, pojam o
svetu procesi MISLI+OSEANJA+VEROVANJA
Cilj: pomoi detetu, adolescentu da rekonstruie svoj pojam o sebi, drugima, svetu i budunosti.
Strategija: obezbediti detetu iskustva i nove kognitivne i bihejvioralne vetine koje e voditi promenama u
kognitivnoj strukturi, kognitivnim procesima i kognitivnim produktima, mislima, oseanjima i ponaanju.
Nove teorije u KBT modelu, kako uspostaviti terapijski odnos sa osobama sa poremeajem linosti - Jangova
model terapije fokusirane na line sheme- Koncept rane maladaptivne shemeRana (mal)adaptivna shema se
formira veoma rano u interakciji sa najbliima...(ovo je kao pria o afektivnim obrascima). Ta shema utie na

uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima, bitnim drugima. Tako i terapeut postaje deo sheme, a ukoliko je shema
maladaptivna, onda je teko uspostaviti odnos koji lei. (meni ovo lii na transfer i kontratransfer, prim. prev. :).
1.
2.
3.

Tri strategije koje odravaju maladaptivne sheme su:

odravanje
izbegavanje
kompenzacija osoba koja svima izgleda kao izuzetno uspena, sebe doivljava kao neuspenu.
- Safranov kognitivni interpersonalni model - Interpersonalne sheme - Kognitivni interpersonalni ciklusi Ako se
ponaam nesamostalno i kao da mi je potreban neko da brine o meni, a druga osoba se postavi zatiniki, krug se
zatvara.. Druga osoba je uvuena u interpersonalnu shemu. Ovako se sheme odravaju, jer osoba dobije ono to
oekuje. Terapeutu moe da se desi da postane deo sheme, tj da klijent sa njim gradi odnos u skladu sa shemama
koje i inae primenjuje u ivotu. Zbog toga je veoma vano da terapeut bude svestan onoga to osea prema
klijentu. Na osnovu toga ta oseamo gradimo pretpostavku o klijentovim shemama. Na kraju kada doe vreme
za to sa klijentom treba porazgovarati o shemama. Terapeut ima poloaj posmatraa-uesnika. Odnos terapeutklijent ponavlja relaciju, odnos sa bitnim drugim. Odnos terapeut klijent je aktivna komponenta-daje detetu
mogunost da vidi da postoje i drugaiji obrasci za odnose sa ljudima.
Razvojne karakteristike i terapijski tretman - zato su nam informacije o razvoju vane?1. da bi znali kako da
uspostavimo, ustanovimo terapijsku relaciju, da bi prilagodili renik i znali kakva oekivanja moemo da imamo od
deteta 2. da bi mogli da procenimo da li je to razvojni problem, ili samo razvojna karakteristika ili je detetu potrebna
terapija. 3. da bi razvojnim karakteristikama deteta prilagodili metode procene, kako da procenjujemo i koga da
koristimo kao izvor informacija 4. da bi prilagodili intervenciju detetovim razvojnim karakteristikama, kako odabrati
odgovarajjue tehnike. 5.Da bi shvatili znaenje promene
Faze psihoterapije - Strukturisanje uloga i stvaranje terapijskog saveza - Motivisanje klijenta za promenu Ppocenjivanje - Razgovor, pregovori o ciljevima i metodama - Ukljuivanje tretmana i uvrivnje motivacije Monitoring i evaluacija- Uvrivanje i uoptavanje pozitivnih ishoda, kraj tretmana Deca ne dolaze sama kod
terapeuta. Nemaju pojam ko je psiholog, terapeut. Pitanje je kakva oekivanja dete ima. Roditelji kau deci da
idu kod psihologa jer se ne ponaaju onako kako treba, zbog ega se deca boje posledica odlaske
psihologu. Predstaviti deci ko je psiholog.. Crte: dete sa oblaiem briga iznad glave..ljudi ponekad mogu imati
problema zbog toga to misle ...nekada imaju problema zbog toga to rade...da li misli da mogu da ti pomognem,
ako ima neki od ovih problema. ..- uspostavite odnos- saznajte detetove oekivanja - saznajte problem
(tehnika:crte ika glia i oblai, ko strip neto..)Problem detetov fond rei, uvek pitajte dete da li vas je
razumelo..kada priate o oseanjima, koristite face: ..
Faze procene - Stalna interakcija procene i intervencije - Strategije procene 1. kliniki intervju/skale
procene 2. skale procene za rodielje i uitelje 3. skale samoprocene za decu 4. procedure za opservaciju
Procena - vie izvora informacija (ko je najbolji izvor?)- ta procenjivati? - Odrediti, definisati problem - Misli,
slike (ta ti je palo na pamet? ta si tada rekao sebi?..) - Oseanja, psihike reakcije (termometar za oseanja)Ponaanja (uestalost, trajanje i intetnzitet) - Pitanja o antetcedentima i konsekvencama da bi proverili da li
instrumentalizuje
Procena - poetak i razvoj, odravanje problema - pozadina i informacije o prolosti

 Procena- Pitanja:- Da li je terapija potrebna?- Da li je samo razvojni poremeaj ili posledica nesporazuma, jer
roditelji i nastavnici ne znaju ta mogu da oekuju od deteta na tom uzrastu ?- Da li je problem posledica
neadkevatnog odnosa roditelja i nastavnika prema detetu ?- Da li je detetov problem povezan sa nedostatkom
(socijalnih) vetina - Da li je problem odraz disfunkcionalnih uverenja, misli i oseanja?
Da li je terapija potrebna? Kriterijumi: - Da li problem utie na kvalitet ivota deteta- Da li problem utie na
kvalitet ivota roditelja (ili nekog drugog)- Uporeivanje izmeu problema i onoga to se na tom razvojnom nivou
oekuje - Verovatnoa da e problem perzistirati, potrajati- Verovatnoa da e problem uticati na detetov razvoj
Formulacija/konceptualizacija - Formulacija je kao prianje prie koja se nikada ne zavrava, formulacija je
bazirana na teoriji i informacijama dobijenim tokom faze procene. - Procena, formulacija, intervencija su u stalnoj
interakciji - Formulacija je radna hipoteza zasnovana na proceni i intervenciji
Formulacija/dijagnoza - dijagnoza je ateorijska - formulacija je vezana za teoriju - Dijagnoza je opis- Formulacija
je radna hipoteza, eksplanatorna hipoteza - Formulacija ukljuuje dijagnozu, ali je vie od dijagnoze, ukljuuje i
informacije o poetku i faktorima odravanja problema
Formulacija/konceptualizacija - Problemi formulisanja?- Problemi proizilaze iz problema prepoznavanja
relevatnih infomacija Strukturisati intervju pitati specifina pitanja traiti superviziju - Problemi koji
proizilaze iz problema izbora najbolje formulacije za strukturisanje informacija
Formulacija/konceptualizacija - korisna je za decu, adolescente i roditelje - pomae im da daju znaenje
problemu - pomae da se stvori odnos saradnje sa detetom - korisna je kliniaru - jer kombinuje teoriju i praksupomae da se utvrdi fokus i postigne maksimumu efikasnosti intervencije
Ukljuivanje roditelja- Roditelji imaju ulogu u definisanju problema - Roditelji mogu da budu uzrok problema,
oni mogu intenzivirati problem i biti moderatori problema. - Roditelji pomau terapeutu da postigne i uopti
pozitivne ishode - Efikasan roditelj je detetov najvaniji terapeut Do 2 godine sa roditeljima Do 5-6 i sa roditeljima,
ali i sa detetom nasamo 6-11, 12 individualno sa detetom, ali ukljuiti i roditelje 12-16 uglavnom individualno Do
6 konkretno miljenje, ogranien renik- posredno preko rada sa roditeljima, sa detetom plastelin, crte,
metafore.. 6-12 uvek sa puno primera 12- moemo se osloniti na verbalne tehnike
Intervencija - da bi odluio koju vrstu intervencije da uini, terapeut mora da odgovori na sledea pitanja: - Koji
tretman je najefeikasniji za ovu osobu, sa ovim specifinim problemom, u ovim okolnostima?
Intervencija - Prilagoditi KBT deci - Da li tu ima prostora za kretaivnost?
Bihejvioralno kognitivni model , model klasinog uslovljavanja - terapijske tehnike: - vanost antecedenata,
onoga to prethodi.- Klasino uslovljavanjePrimer: kao primer nam je navela terapiju problema nono mokrenje.
Princip je klasino uslovljavanje. Cilj je asocirati oseaj pune beike(BD) sa maminim glasom, buenjem (UD)
kako bi se dete probudilo kada ima oseaj da mu je beika puna (BD=>UR), umesto da se upiki. Problem je kako
da znamo da je detetu beika puna. Da bi to ustanovili potrebno je da dete u odreenom vremenskom periodu
budimo na 3 sata. Pre spavanja dete treba da piki i popije pola ae vode. Ako se posle izvesnog vremena
ustanovi da se dete upiki u prva ili druga tri sata, onda treba poveati interval na 4 sata, i tako sve dok se ne
ulovi momenat pre nego se dete upiki, obino se moe sasvim tano odrediti. Roditelji zapisuju svake noi da li je
dete bilo mokro ili suvo kada su ga obili. Ako se dete ve upikilo ne treba ga buditi nego ga presvui i promeniti
posteljinu i ostaviti ga da spava. Po zavretku tretmana, nakon pet suvih nedelja, ponavljamo proceduru sa

punom aom vode pre spavanja. - Sistematska desenzitizacija, imaginacija, tehnike relaksacije Deca nemaju
razvijenusposobnost imaginacije, a relaksacija im je dosadna. Umesto imaginacije koristiti slike, slajdove, igrake
i polako prei na SD in vivo. Relaksacija- izvor relaksacije, tj reciproni inhibitior moe da bude igra ili
prisustvo osobe u koju dete ima poverenje, ali samo u poetku da se ne bi potkrpeljivalo izbegavajue ponaanje.
Reciproni inhibitor oseanju straha je oseanje besa, pa kod deteta koje se suoava sa strahom moemo izazvati
bes. Kako da dete veba miinu relaksaciju-npr. zatezanje miia ake, stiskanje kobajagi pomorande i slino za
ostale grupe miia, to je ve stvar kreativnosti. Npr, za vee grupe miia, trupa, pravimo se da smo lopta, pa se
sklupamo i ostajemo u tom poloaju dok ne postane jako naporno..Zamisli da si lenja maka...radimo
protezanje..zamisli da ti je muva na nosu, hajde oteraja je da ne koristi pritom ruke.. Moemo da suoaimo dete
sa strahom, tako to emo njegovog omiljenog junaka, superheroja, da stavljao u situacije, po hijerarhijskoj skali.
Ovo je tehnika zaasnovana delom na emotivnoj imaginaciji i na prikrivenom modelovanju. - Graduisana
ekspozicija sa decom ne raditi preplavljianje, ve graduisanu ekspoziciju. Radi se in vivo, korak po korak,
dete mora da shvati da od njega zavisi kada e se prei na sledei korak.
Bihejvioralno kognitivni model, model operantnog uslovljavanja - vanost posledica - pozitivno potkrepljenje,
oblikovanje - gaenje - TIME OUT - DRO/DRI potkrepljenje pozitivnih i gaenje negativnih oblika ponaanja
Bihejvioralno-kognitivni model , teorija socijalnog uenja - interakcija kognitivnih procesa i opaanja situacije Terapijske tehnike: - Modelovanje (pasivno, aktivno, modelovanje ponaanja, modelovanje razmiljanja)- Teorija o
sopstvenoj efikasnosti
Kognitivni model - vanost kognitivnih promena - Terapijske tehnike - Socijalizacija po modelu: interakcija misli,
oseanja, ponaanja, ukazivanje detetu na ovu povezanost. - Eksternalizovanje: npr. pria o strahu kao o neemu to
je konkretno, prisutno, personalizovano..Pitanja tipa ta ti kae tvoj strah..

http://www.inkluzija.org/index.php?option=com_content&view=article&id=160:savetodavni-rad-sadecom-i-adolescentima&catid=28:vrnjaci-vrnjacima&Itemid=19