R. J. Krempton. Balkan posle Drgog svetskog rata. Clio, 2003, str.

(163310)
Krempton sa dosta panje i do tanina opisuje politike, ekonomske i druge drutvene
prilike Balkanskih drava u periodu od 1949-1989.godine.
Na samom poetku on opisuje situaciju na prostoru bive Jugoslavije. Naglaava da se
Jugoslavija u najranijim, posleratnim godinama okree stvaranju socijalizma po ugledu
na SSSR. Meutim. Tito i Staljin dolaze u razne nesuglasice, i ovakakv razvojni put
Jugoslavije se nije mogao ostvariti. Poto nikako nije voleo Zapada, Tito e pokuati da
stvori sopstveni socijalizam koji bi vodio u konani komunizam. Autor kae da je
Jugoslavija veoma uspeno stvarala modernu industrijsku privredu. Sve do smrti Staljina
marta meseca 1953.godine postojala je opasnost od novih sukoba izmedju Sovjeta i
Jugoslovena. Posle njegove smrti pisac kae da slede godine mira na Jugoslovenskom tlu.
to se tie spoljanjih poslova Jugoslavije, pisac stavlja akcenat na osnivanje pokreta
Nesvrstanih 1961.godine gde je Josip Broz Tito odigrao veliku ulogu.
Zazirui u dravni aparat, otkriemo jednu veoma vanu organizaciju, tajnu policiju
poznatiju kao Udba. Udba bi sve protivnike reima iternirala na Goli Otok. Koliko je bila
surova ova organizacija, autor pokazuje na primeru rtve Milovana ilasa, oveka koji je
bio jedan od heroja partizanskog rata. I sami vrh Udbe je imao ukaljanje ruke ,,mutnim
poslovima, kao to je je teror policije na Kosovu, nedozvoljenih radnji kao to je verc.
Pisac istie da je i Rankovi, inae dugogodinji ef ove policije, skinut sa svih funkcija
posle saznanja za ove nedozvoljene poslove tajne policije.
Krempton okree panju i na razne proteste stanovnitva. Napoznatiji meu njima su bili
protesti studenata koji su zahvatili sve vee gradove Jugoslavije a bili najvie izraeni u
samoj prestonici Beogradu.
Hrvatsko prolee (1968-1971), primer koji autor navodi kao prve znake nacionalizma,
koji e svoju kulminaciju doiveti u poslednjoj deceniji 20. veka. Ipak Tito i KPJ
uspevaju da smire strasti izmedju pobuunjenih Hrvata, koji su eleli svoj sopstveni jezik,
i Srba iji knjievni krug to nikako nije mogao prihvatiti. Kosovo je elelo svoju
republiku, to je jo jedan primer etnike razlike i kuljanja nacionalizma.
Treba pomenuti i Ustav iz 1974.godine koji je kako Krempton kae bio veoma sloen i
imao je ak 406.klauzula to predstvalja svetski rekord. est godina kasnije, 4.marta
1980.godine Tito umire i onda sve se rasprilo. Ustav toliko sloen nije mogao opstati
bez Tita, nacionalizam kulja, nagli pad proizvodnje, drava se uvaljuje u dugove i kredite
koje nudi Medjunarodni Monetarni fond (MMF), i sve to vodi propadanju drave i svega
onoga to su komunisti stvarali punih pet decenija. Sve ovo e doiveti kulminaciju u
poslednjoj deceniji 20. veka.
Opisujui Albaniju, pisac zapaa da je ova drava bila strogo naklonjena Sovjetima.
Enver Hoda voa okrutnog komunistikog reima je jako cenio i potovao Staljina.

Nakon dolaska Hruova na vlas Albanija se okree NRK. Ipak, u februaru 1977.godine
dolazi do izmirenja NRK i SAD, to je Hodu veoma razoaralo. Autor kae da se
Albanija onda okrenula totalnoj izolaciji. Albaniju e izmedju 1978-1985.god. zahvatiti
veoma teke godine u svim sferama ivota. 1.aprila 1985.godine Hoda nestaje sa
politike scene. U narednim godinama situacija se malo poboljala ali je Albanija i dalje
vaila za najzaostaliju dravu Evrope.
Bugarska je tokom 1949-1989.god. ostala verna Sovjetima. Linost koja e doi na neke
vanije funkcije u dravi 1954.god. a kasnije biti i sama na vrhu 1965.god. je Todor
ivkov. On se u svemu oslanjao na SSSR. Kako pisac kae Todor je bio odan kao pas
kako Hruovu tako i Brenjevu. U najranijim godinama vladavine ovog oveka
Bugarska je dostigla znaajan rast privrede i ivotnog standarda. Jak utisak na Kremptona
ostavila je i Todorova erka Ljudmila koja je bila antikomunistiki nastrojena.
Nagli pad ivkova se deava u devetoj deceniji 20.veka kada na vlast SSSR-a dolazi
Gorbaov koji je veoma kritikovao ivkova.
to se tie Rumunije, pisac kae da je u najrenijem periodu bila okrenuta staljinizmu.
Nakon dolaska aueskua na vlast, drava polako ali sigurno se odvaja od Sovjeta i
njihovog uticaja. Za vreme njegove vladavine, Rumunija e doiveti pad u svim sferama
ivota. Kako pisac doarava pad je bio veoma izraen u dugoj polivini osme decenije
dvadesetog veka. auesku je nasilno skinut sa vlasti. Krempton kae da su pripadnici
tajne policije Sekuritate pokuali da vrate aueskua na vlast. Mediji su pustili
ponovljeni sniimak streljanja komunistokog voe.
Grka je bila jedinstvena drava Balkana jer nije pripadala komunistikom bloku, ak su
u najranijim godinama svi simpatizeri komunista bili proterivani iz drave. S obzirom da
je statusom bila prozapadna drava, autor naglaava da su ameriki saveznici igrali istu
ulogu kao Sovjeti u komunistikim dravama. Praktino mealili su se u ceo drutveni
ivot grke nacije. Posle godina stabilnosti opet su dole godine besa i srdbe nakon to
je Kipar proglasio nezavisnost. 21.aprila 1967.godine se dogodio vojni pu, i to veoma
uspean. Linosti koje su obeleile ovaj period su otac i sin Papandreu, kao i pukovnik
Koromanlis. Autor izdvaja i ulazak Grke u Evropsku uniju (1979.god.). Od 1981.god na
vlast dolazi PASOK.
Uistinu, Krempton je zaista uspeo da na jednostavan nain da opie politika deavanja
na prostoru veoma uzburkanog i zanimljivog Balkana u drugoj polivini dvadesetog veka.