Dama u crvenom

Razbudilo je lepu i sarmantnu brinetu, tridesetih godina, sustanje vode u kupatilu,

cvrkuti razdraganih vrabaca i prijatna pesma kumrija.
Protegla se, osmehnula zracima nalik na pomorandzinu koru, pomilovala lastavicu
koja je, zajedno sa saksijama ljubicica, krasila prozor prostrane i tople, drap sobe,
u kojoj se juce sve treslo i plamtelo od ljubavi.
,,Zoran je predivan i uzoran suprug, pazljiv ota ! - udisala je mlada dama svez
vazduh i posmatrala fino uredjen park Blandas, a potom se pridruzila voljenom.

- Voda je tako vrela i prijatna, a tvoje je telo tako zanosno i carobno! - razmenila
je neznosti, izljubila ga, sredila se i odjurila u skolu.
Vec je proslo osam sati. Sve se nekako stisalo u skolskom dvoristu.
Mlada dama sa smedjom kosom i krupnim crnim ocima uputila se prema ucionici,
kada je jedan ucenik naleteo na nju. Bio je sav ozaren u licu, ugledavsi je onako
zgodnu i uvek nasmejanu, uzbudjenu zenu.
- Oprostite - promrmljao je jos nesto, a odmah zatim se nasao za skolskim stolom.
- Izvinjavam se ja vama sto kasnim - rekla je naglas, zatvorivsi vrata za sobom.
- Lepo je to - ironicno ce jedan gimnazijalac.
- Sta je to lepo, Mirko? Da neces mozda da odgovaras?
- Ne, ne, profesorice. Za to je raspolozen Borko. Vidite kako je sav crven u licu.
Jedva ceka da ga ispitate - brzo se snasao.
- Pa, izvoli, Borko. Slusamo te. Bas bih volela da danas dam nekome peticu ili
neku drugu, pristojnu ocenu. Kazi nam, kada je poceo Prvibalkanski rat? - pocela
je sa ispitivanjem profesorka istorije.
- Ja ovaj isa
glavi.

spre a O je to iz islio - ceskao se sesnaestogodisnjak po

- Ali nije valjda da to ne znas, drago dete! Dunja, ti? - okrenula se prema jednoj
ucenici.
- Znam, naravno. Prvi balkanski rat trajao je od 8. oktobra 1912. do 30. maja
1913. godine. Vodjen je izmedju Srbije, Bugarske, Grcke i Crne Gore na jednoj
strani i Turske na drugoj strani - pocela je ona da pripoveda. Ucenici pocese da se
smeju uglas.
- U redu. Mozes da sednes, Dunja. Dobila si pet. Tvoje izlaganje je bilo odlicno, za
primer tvojim drugarima, koji su upravo upisani.
- Hvala, profesorka - vazno ce ona.
- A sta cemo sa tobom, Borko? Da ostavim prazno mesto ili da upisem losu
ocenu? - opet se obratila decaku sa braon ocima.

- Nemojte, profesorka, molim vas! Danas mu je rodjendan! - vikao je Mirko,

smeskajuci se istovremeno.
- To vam kod mene ne prolazi. Izmislite neki drugi razlog - uzela je hemijsku i bila
spremna da ga oceni. Takva je ona bila, stroga, a zanosna i privlacna. Pogotovo
kada se obuce u crveno, mislio je Borko, koji je imao obicaj da je prati do kuce. A i
uvece bi se okolo motao i cekao da ona izadje negde sa muzem i sinom, pa da
nastavi sa svojim nevidljivim proganjanjem.
- Zar postoji olji razlog od lju avi! - nastavljao je on i gladio se pokosi.
- Ti da cutis! - zapretio je decak i skoro skocio na njega.
- Tise, dete, tise! - digla se ona sa stolice i polako se priblizila decaku koji se
nagnuo na Mirka.
- Bas necu! Profesorka Katarina, on je zaljubljen u vas! - proderao se.
Borko je spustio glavu i odjurio iz ucionice dok su se druga deca valjala od smeha.
- Deco, smirite se! - naredila je zena i spustila se na stolicu. Osecala se bas
neprijatno. A najvise joj je bilo zao onog decaka. Sigurno se zabio u kupatilo i
place. Ili je izleteo na ulicu, pa pusi i kida se. Kako posle ovoga da predaje predaje
Ljubicinom razredu? Ima li svrhe razgovarati sa direktorom? - pitala se ona, kada
je zavrsila sa casovima tog lepog dana.
- Neki ucenik te je danas dobro iznervirao - obratila joj se koleginica.
- Jeste, Ljubice. Zabrinuta sam za tvog ucenika, Borka - ispricala joj je sta se desilo
na prvom casu.
- I ja sam primetila da se cudno ponasa ovih dana. Sta da radimo? Da pozovemo
njegove roditelje na razgovor? Ili da ti zamolis direktora da im Dragutinovic
predaje istoriju? Mozda ce i pristati.
- Ne znam, ne znam sta da radim - zavrtela je glavom i pogledala naokolo. Zatim
posla prema svom plavom fiat puntu. - Idem kuci, da se odmorim i opustim do
veceras.
- Izlazite ponovo? - namignula joj je koleginica.

- Sto da ne izadjemo? Prolece je najlepse godisnje doba, tada se sve radja i stvara
nesto novo.
- Vodite li i malisana sa vama? - upitala je.
- Ne, ne, Blagoje ce ostati sa dadiljom. Ovo vece posveticemo samo nama mahnula joj je i krenula svome domu, koji se nalazio u najlepsoj ulici Kikinde,
gradu bundeva i zimskih sova usara.
- Mmm, nesto divno mirise! - zakoracila je u kucu, skinula sivi kaput i usla u
kuhinju. - Otkad se ti i Slavka tako lepo slazete? - iznenadila se, ugledavsi majku i
supruga kako spremaju rucak.
- Oduvek, mila. Sta se cudis? - poljubio je u obraz i namignuo joj. - Jesi li umorna?
- Jesam. Imala sam naporan dan u skoli. Kako je tebi bilo na poslu? Sta je bilo sa
onim slucajem? Vratise li zemlju onoj zeni? - pitala je svoga supruga, advokata
Milinkovica.
- Jos radimo na njemu. Izgleda da je zena bila prevarena - ukratko joj je objasnio. A ti, vazi li, onaj dogovor za veceras? - uhvatio je blago za ruku, kada je htela da
podje u sobu i presvuce se.
- Naravno, mili. Odmoricu se do tada. A doteraj se i ti. Stavi onu kravatu, plavu,
sto sa ti edav o kupila. Ho u da udes u to u sa
o - izvukla je ruku iz
njegove i popela se na sprat.
Noc je bila svecana, posuta srebrnastim prahom, ispunjena zvucima klasicne
muzike, iskprekidanim mjaukanjem macaka.
Mlad bracni par uzivao je u vrhunskim jelima i picima. Smejali su se, krali poljupce
jedan od drugog, grlili i mazili, a potom se, zagrljeni, vracali kuci i nesto saputali.
Borko je sve to posmatrao. Tu divnu zenu, u dugoj i zavodljivoj crvenoj haljini, sa
velikim dekolteom na ledjima, i tog prelepom gospodina, tamne kose i ociju, koji u
rukama drzi buket krupnih crvenih ruza. Bili su kao stvoreni jedno za drugo.
Usli su u dvoriste, opet nesto cvrkutali i popeli se u svoju sobu. Svetlo je tamo bilo
upaljeno. Video je kako se grle i ljube, kako su spremni da se predaju jedno
drugo e. ,,Gle, sad e da joj svu e halji u! - mrstio se on. I sama pomisao na to
ga je cinila tuznim. Nervozno je prosao rukom kroz kosu i odjurio u obliznju

kafanu. Da se napije, da zaboravi na ovu elegantnu i lepu damu, ciji se miris

parfema sirio po celom gradu.
Medjutim, sve teze je bilo izbaciti je iz secanja. Ona je poput rimske boginje,
zavodljiva i senzualna poput zene iz kabarea, mislio je on i plakao. Nema joj ravne,
nema joj zamene. Kako li je tek njenom suprugu? Da li je on ljubomoran na
muskarce koji joj udeljuju lepe komplimente? Kako moze da se suzdrzi? - tonuo je
sve vise.
Narednih dana nije dolazio u skolu. Razboleo se, kazali su drugovi.
Katarina nije nista komentarisala. Nije cak delovala ni zabrinuto.
To ga je jos vise razljutilo, kada su mu drugovi saopstili.
- Samo te je upisala i nastavila da predaje. Ne zanimas je. Sedi i nauci to! savetovali su ga. I poslusao ih je. Spremio je dobro sve lekcije, dosao sutradan u
skolu i odgovarao. Dobio je cetvorku. Nije bio zadovoljan. Znao je za vise, bio je
ubedjen u to. Razmisljao je da ode do direktora i pozali se, ali to ne bi vredelo.
Zena bi se razbesnela i smanjila mu ocenu. Onda bi nastali problemi i sa
roditeljima. Pa jos i da ga izbace. Ne, ne, on ne bi podneo da bude daleko od te
ze e jegove da e u rve o
Seo je na jednu klupu u blizini njene kuce i zaplakao. Bar da je mladja, da nije
udata ozda i od toga esto i ispalo Ali, o a je volela, sil o volela, ak i u
ovome tre utku
- Dragi oji u e i i - jednog dana ce mlada zena - imam nesto vazno da vam
saopstim. Odlazim na bolovanje. Imacu bebu - kazala je radosno.
- Cestitamo, cestitamo! - vikali su mnogi.
- Ali, nedostajacete nam! - rasplakala se Dunja.
- I vi meni. Lepo smo se slagali - osmehnula se tuzno. Bas je volela da radi u skoli.
Ali, porodica joj je ipak bila vaznija.
- Pa cestitaj i ti profesorici, Borko! - rugao mu se Mirko.
- Presta i, ti ti si kriv za

oju pat ju!

- Hej, hej, decaci! Pa nemojte se svadjati! Borko, da li bi hteo da ostanes posle

casa, da malo popricamo? Molim te - pogledala ga je blago.
- Vazi. Ostacu - slozio se.
Kada je zvonilo za kraj casa istorije, svi su izleteli napolje da kupe uzinu. Borko je
sedeo na svom mestu i gledao u pod.
- Nije lepo sto to radis, Borko - pocela je ona.
- Jaovajja e z a

o e u pri ate - izvlacio se decak.

- Znas ti o cemu ja govorim. Vec mesecima pratis moga supruga i mene u stopu.
Videla sa te. A i ula od ekih koleginica - kazala je. - Veoma mi je neprijatno.
Moje bolovanje zbog ovoga moze da se produzi. A mogu da ugrozim i svoj brak.
Razu es sta zeli da ti kaze ? Moli te, presta i to da radis. I pro adji se i
devojku dodala je, a potom napustila ucionicu.
Meseci su prolazili, sporo i tuzno. Borko je i dalje prolazio pokraj kuce sa tamnom
ogradom, okicenom puzavicama i zbunjem, zagledao u dunje i jabuke, koje su se
sve vise sirile i ulazile u dnevnu sobu ispunjenu decijim osmehom i veselim
plakanjem malog Sase.
Ona se porodila, srecna je i voljena. Muz joj i dalje poklanja ruze, voli je i izvodi u
luksuzne restorane. Postuje i njene rodjake.
- Katarina, mleko je podgrejano! - cuo je jedan mio glas. Sakrio se iza jednog
drveta i posmatrao sta se desava u kuhinji. Jedna lepa devojka, u crvenoj majici i
crnim pantalonama, zvala je mladu zenu.
- Evo me, stizem! - odgovorila je zena. Sisla je sa decakom u narucju i uzela flasicu
sa mlekom. - Milo moje! Dodji da te majka nahrani! - poljubila ga je u kosicu i
odnela na sprat.
Borko vise nije obracao paznju na njene pokrete, osmehe i nezne ruke.
Pred njim je stajalo jedno lepo devojce, veselo, zivahno, slatko, zeljno ljubavi...
Odlucio je da se prvom prilikom upozna sa njom i zamoli je da izadje sa njim. A ko
z a ozda jed oga da a posta u i vise od prijatelja
KRAJ