MOTIVACIJA

Motivacija je proces pokretanja linosti na aktivnost, a motivi su pokretake snage ponaanja koje imaju
vie uloga: da izazovu neko ponaanje, da ga usmere prema nekon cilju i da ga reguliu tako da se cilj
ostvari. Motivisano ponaanje je ono ponaanje koje poiva na nekoj potrebi, a vodi ka odreenom cilju.
Motivi se sastoje od nekoliko elemenata:
1. Poinju javljanjem POTREBE (elje, tenje, namere). Potreba nastaje kada se narui stanje
relativne ravnotee, pri kojoj normalno funkcioniemo u organskom, ali i svakom drugom smislu.
Neke potrebe se automatski zadovolje.
2. Svesno doivljena potreba je nagon nagoni nas da neto preduzmemo, kako bismo potrebu
zadovoljili.
3. Tako nastaje instrumentalno ponaanje. Instrument znai sredstvo odnosno ponaanje je
sredstvo zadovoljenja potrebe, ostvarenja cilja. Ponaanje je izazvano, regulisano i usmereno ka
cilju.
4. Ostvarenje cilja je vaan element motiva i znai zadovoljenje potrebe.
5. Zadovoljena potreba dovodi do prijatog oseanja olakanja zbog prestanka napetosti.
OBJASNI PREKO PRIMERA MOTIVACIONI CIKLUS!!! Koja vrsta motiva se zadovoljava na ovaj
nain?
Terminoloke razlike: potreba, nagon, elja, i namera koje su?
HOMEOSTAZNI MOTIVI (osnovni, bioloki, fizioloki)
H. motivi se baziraju na 2 vrste organskih potreba: organski nedostaci glad i e / nedostatak koji
treba nadoknaditi i vikovi seks, mokrenje / suviak koji treba eliminisati ili se mogu svrstati i na sledei
nain:
1. motivi za odravanje jedinke glad, e, izbegavanje bola, odmor, san, toplota..
2. motivi za produetak vrste seksualni i roditeljski
Karakteristike homeostaznih motiva su sledee:
zasnovani na organskim potrebama princip homeostaze pr. kada pijemo vodu?
uroeni
univerzalni za oveka i ivotinju
javljaju se i zadovoljavaju ciklino motivacioni ciklus
prestankom draenja dolazi do olakanja
kod ljudi su ovi motivi socijalizovani to je ustvari steena osobina oveka da kontrolie svoje
bioloke potrebe, da ih odloi ili zadovolji na drutveno prihvatljiv nain. Pr. svi ljudi jedu, ali na
razliite naine. SETI SE JO NEKOG PRIMERA!
SEKSUALNI MOTIV - Iako je organski motiv, kod ljudi je usko povezan sa emocijom ljubavi. Smatra se
manje bitnim organskim motivom, ali je Frojd npr. smatrao da sve neuroze imaju seksualnu etiologiju.
inioci koji odreuju pol i seksualnu elju hromozomi, seksualni hormoni, nervna struktura, lino
iskustvo i kulturni uticaji
Koja je uloga hromozoma i hormona u razvoju seksualnog motiva?
Koja je uloga iskustva u razvoju seksualnog motiva?
Kakvu ulogu ima kultura u razvoju seksualnog motiva?
Filogeneza seksualnog nagona i ponaanja - Kod niih vrsta hormoni direktno kotroliu nagon i
ponaanje, kod oveka kulturni i psiholoki inioci se meaju u itavu priu!!! ta je karakteristino za
seksualni motiv kod ljudi? Koji momenti u evoluciji nam to pokazuju? Objasni!
1

RODITELJSKI MOTIV - U literaturi se materinski motiv najee spominje, ali njegova osnova nije tako
jednostavna, uestvuju podjednako i hormoni i iskustvo.
Hormoni prolaktin eksperiment - ubrizgavanje prolaktina i mujacima i enkama
Iskustvo pr. rezus majmuni, kod ljudi je pravilnije govoriti o motivu da se imaju deca predmaterinski i
postmaterinski da se brine o ve roenoj djeci
Uverenje da je mit o uroenosti materinskog motiva nastao krajem XVIII vijeka?! OBJASNI!!!
Kako se objanjavaju sluajevi edomorstva i nasilja nad djecom? Poremeaj nagona i psihika oboljenja
MOTIV EI - Na organizam ini 75% vode, a bez nje moemo oko 72 sata, posle sledi smrt, govorimo o
2 vrste ei:
-meuelijska: rad ili boravak na vruini, povraanje, krvarenje, zato nikada ne treba piti alkohol kada je
toplo, a to je razlog i zato su ljudi edni nakon pijanstva
-unutarelijska: slana hrana, kikiriki u kafiima

MOTIV GLADI
Faktori koji utiu na oseaj gladi: bioloki aktivnost lateralnog hipotalamusa, stomane kontrakcije,
oseaj praznog stomaka, nizak nivo glukoze u krvi, visok nivo insulina, sredinski aroma i ukus hrane,
vienje ukusne hrane, steene preferencije, drutvo onih koji jedu, masna i slatka hrana, nauene navike u
ishrani, reakcija na dosadu i stres Kako se ponaate na velikom odmoru? Kako kada ste tuni?
Faktori koji utiu na oseaj sitosti: bioloki aktivnost ventromedijalnog hipotalamusa, visok nivo glukoze
u krvi, oseaj punoe stomaka, sredinski izgled i miris neprivlane hrane, steena averzija, nauene
navike, reakcija na stres Seti se ta se desi kada netko u tvom prisustvu jede neto to ne podnosi?
SNAGA MOTIVA - najjai je onaj koji najdue nije zadovoljen pr. hrana kod nekoga ko dri dijetu; neki
su objektivno jai glad/e i u situaciji ugroenog potomstva materinski motiv je dominantan (seti
se eksperimenta sa pacovom)
NEHOMEOSTAZNI MOTIVI
Ne zasnivaju se na principu homeostaze nemaju organsku osnovu, veinom su uroeni, mada se u
velikoj meri oblikuju iskustvom u okolnostima drutvenog ivota, ne odvijaju se ciklino, nego uzlazno
jer novi utisci i saznanja podstiu dalji rad...
Prema vrsti potreba na kojima se saznivaju govorimo o tri vrste:
1. psihofiziki
2. psihiki / lini
3. socijalni motivi
Ljudsko ponaanje pokreu uroeni motivi aktivnosti, ulne stimulacije i radoznalosti. Za njih je
karakteristino da se u prirodnim uslovima zadovoljavaju automatski, na nivou potreba, a dolaze do izraaja
u posebnim situacijama: noga u gipsu, karantin, samica, kada neko ne putuje, stalno je u istom okruenju.
Ovi motivi su prirodni pokretai svake, pa i intelektualne aktivnosti.
Pojave koje utiu na intelektualni rad 1. motiv aktivnosti pokazuje da ovek po svojoj prirodi nije lenj
(na pustom ostrvu koliko bi izdrao da nita ne radi, a kola? Nezainteresovanost!); 2. motiv radoznalosti
slabi sa polaskom u kolu, ponovo se aktivira u adolescenciji, ali u drugim oblastima.
2

ta su glavni pokretai ljudske delatnosti? Hedonizam ili utilitarizam? Zato nikada ne moemo govoriti
na nivou ovih krajnosti? OBJASNI!!!
LINI MOTIVI - Sve to ini sa eljom da istakne i povea vrednost sopstvene linosti, moe da
pripie linim motivima. U njih spadaju tenje koje se mogu izraziti prefiksom ''samo''.
Ipak vrednost sopstvenog JA moe da se procjenjuje 1) u odnosu na lini ideal lini okvir posmatranja,
a moe i 2) u odnosu na druge ljude sa kojima se uporeujemo i za ije miljenje se zalaemo meulini
okvir posmatranja
Postoje 4 osnovna lina motiva, koji predstavljaju istovremeno i nivo ambicije ljudi, s tim to svaki novi
nivo ukljuuje predhodne:
A) motiv sigurnosti niko me ne ugroava
B) motiv za ugledom i potovanjem - + da me uvaavaju
C) motiv prestia - + bolji sam od drugih
D) motiv moi - +dominiram - povezano sa linom promocijom i linim marketingom
Motiv postignua izraava se u tenji da se postigne neto vredno, ime emo se istai u materijalnom,
drutvenom, naunom ili umetnikom smislu, ima druteni znaaj jer utie na razvoj i uspenost celokupnog
drutva, kako ga razviti postavljanje visokih standarda i nagraivanje uspenih rezultata
Zato nije dobro kada je on osnovni pokreta?
SOCIJALNI MOTIVI - Veina ljudi ima razvijene drutvene, socijalne motive, za ije zadovoljenje je
neophodno prisustvo drugih ljudi.
ta nas motivie da se okruujemo ljudima?
1. prosocijlni motivi da se u drutvu oseamo spontanije, sigurnije i zatienije, i da moemo da
budemo humani i korisni. ovekova drutvenost vezana je za njegovu bespomonost na roenju.
Kod ivotinja je potreba za emocionalnom vezanou i osloncem takoe uroena. (Eksp. majmune
i 2 vetake mame od ice i krzna). ovek tei da oko sebe ima ljude koji e ga voleti i razumeti,
ljude na koje moe da se osloni i sa kojima doivljava bliskost i poverenje motiv drutvenosti /
afilijativni motiv Okrueni ljudima osjeamo da smo zatieniji, ponaamo se spontanije, slobodnije
i nekontrolisanije motiv stada / gregarni (pr. puna bioskopska sala kada gleda horor, ako je
podijum za ples pun lake es se odluiti da igra, smisli jo neki primer!) Kako se moe objasniti
ova pojava? Veom sigurnou koju oseamo kada smo u grupi. Lina odgovornost se tako zakloni
iza grupne, pa ovek sebi dozvoli i vee slobode. ovek kao linost ne moe da se formira
izolovano od drugih ljudi, ivot u drutvu modifikuje njegove bioloke motive.
2. antisocijani drugi ljudi su nam neophodni da bismo demonstrirali svoju sebinost ili da bismo im
nanosili neko zlo, oni se ogledaju u sebinosti i neprijatnosti prema ljudima, a najizraeniji je motiv
agresivnosti tenja za nanoenjem tete i povrede do unitenja.
Agresivnost Da li se ljudi meusobno bore zato to pripadaju suprotnim taborima ili stvaraju
razliite tabore da bi se borili? Da li je agresivnost drutveno tetna pojava ili moe da ima i
korisne efekte i u kojoj meri?
Konrad Lorenc agresivost je instinktivne prirode zasnovao je svoje zakljuke na posmatranju
ivotinja. Ali svi ratovi se ne vode usled tenje za unitenjem neprijatelja, a agresivnost se moe
javiti i kao reakcija na frustraciju. Seti se nekog primera! Sam motiv agresivnosti je neto drugo.
Stepen i nain ispoljavanja agresije se ui!! Zato je uloga vaspitanja toliko vana?
Asocijalni ljudi su posebna kategorija. To su usamljeni osobenjaci, preterano povueni i nezainteresovani za
druge.
Kako se stiu vii motivi? Neki psiholozi smatraju da su neki drutveni motivi uroeni, poput motiva
drutvenosti, te da oni crpe svoju snagu i iz osnovnih motiva, dok Gordon Olport govori o funkcionalnoj
autonomiji motiva. Izmeu potreba i ciljeva kojima teimo stoji instrumentalno ponaanje. Ono je sredstvo
ostvarenja potrebe. U sluajevima kada to ponaanje umesto sredstva postane samo sebi cilj funkcionalno se
3

osamostaljuje i razvija novi motiv. Pr.u davna vremena ljudi su ili u lov kako bi pronali hranu, danas takva
potreba vie ne postoji ali lov kao aktivnost u kojoj neki ljudi uivaju je opstala, lov kao aktivnost je postala
sama sebi cilj; isto vai npr. i za ribolov, SETI SE JO NEKOG PRIMERA! Ima li ti neki hobi? Kako si
pronaao svoj hobi?
Hijerarhija motiva Maslov, je prouavao razvojnu liniju i hijerarhiju motiva, kao i situacioni redosled
njihovog zadovoljavanja smatrao je da je redosled zadovoljenja motiva sledei: 1. fizioloke
potrebe, 2. potreba za sigurnou, 3. ljubav i pripadanje, 4. da nas drugi cene i da cienimo sebe,
5. samoostvarenje, ipak hijerarhija nije iskljuiva i u velikoj meri pojednostavljuje ovekovo
ponaanje npr. ivoti Van Goga, Gandija , japanskih kamikaza govore upravo suprotno!
OBJASNI!!!
MORAL KAO POKRETA AKTIVNOSTI Moralna osjeanja su ona oseanja koja se javljaju u vezi sa
moralnim radnjama, ali koja je njihova uloga u moralnoj odluci? Prema Kantu nema mesta osjeanjima
kada govorimo o moralu (pr. profesor i poklonjena ocena).
Najee se kao moralna oseanja navode oseanje pravinosti, dunosti, potovanja drugog oveka kao
slobodnog bia, a veoma esto i empatija kao izvor altruistikih postupaka. Da li je radnja moralna ako
proistie iz oseanja? U ivotu baratamo sa nijansama sive, a ne crno belim kategorijama!!!
OBJASNI!!!
Svaki moralni in sadri 3 komponente saznajnu, razliite motive i emocije koji utiu na voljnu odluku i
sprovoenje moralne odluke.
LORENS KOLBERG 3 glavna stadijuma moralnog razvoja:
1. predkonvencionalni - dete isprva neto radi da bi izbeglo fizike kazne i dobilo nagrade
1 faza postupci se procenjuju kao dobri ili loi zavisno od njihovih materijalnih, fizikih posledica, bez
obzira na njihovo ljudsko znaenje ili vrednost
2 faza - ispravan postupak je onaj koji slui kao sredstvo za zadovoljenje sopstvenih, a ponekad i tuih
potreba / logika - poei moja lea, pa u i ja tvoja
2. konvencionalni - detetove aktivnosti su usmerene ka dobijanju socijalnog odobravanja i izbegavanja
socijalne osude
3 faza tenja da se bude dobar deko, dobra devojica, dobro je ono ponaanje koje se dopada ili pomae
drugima i koje drugi odobravaju, namera postaje vana, a dete oekuje odobravanje za ono to je bilo dobro
pr. arli Braun
4 faza opredeljivanje prema autoritetima, utvrenim pravilima i socijalnog reda; po svaku cenu se uva
zakon i red.
3. postkonvencionalni - dete sprovodi neku akciju jer potuje neke utvrene principe i vrednosti.
5 faza opredeljivanje prema drutvenom dogovoru, naglaava se pravovaljanost i opta dobrobit; ispravan
postupak se objanjava pomou optih prava i normi koje su kritiki preispitane i koje je prihvatilo drutvo;
ali istie se mogunost da se zakon moe i promeniti na osnovu racionalne procene opte dobrobiti.
6 faza odluivanje prema savesti i samostalno odabranim etikim principima (zlatno pravilo i kategoriki
imperativ) koji imaju logiku opravdanost, optost i postojanost; to su apstraktni i etiki principi, a ne
konkretna pravila kao Deset zapovesti.