METODIKA NASTAVE

FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING PHYSICAL
EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE I
SPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE
ANTHROPOLOGICAL CHARACTERISTICS
AND ABILITIES OF PRESCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 3
LECTURE
3
2

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE I
SPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE
Tematske celine:
1.
2.
3.
4.

Karakteristike telesnog i motornog razvoja

predkolske dece.
Konstitutivne karakteristike predkolske
dece.
Karakteristike kognitivnog i psihikog razvoja
predkolske dece.
Antropometrijske karakteristike i motorike
sposobnosti predkolske dece.
3

POZNAVANJE KARAKTERISTIKA
PREDKOLSKE DECE
n S obzirom da u fizikom vaspitanju predkolske dece mogu
biti deca razliitih uzrasta: od ranog (prvog) detinjstva (1-3 godine) do drugog detinjstva od 3-6 godina, veoma je vano da
se poznaju osnovne antropoloke karakteristike pojedinih
uzrasnih perioda.
n Poznavanje telesnog i motorikog razvoja dece, njihove
kognitivne sposobnosti (oseanje, panja, pamenje, miljenje), koje su osnovne odlike njihovih motorikih sposobnosti,
psihikog razvoja (govora i mate), na koji nain oni grade
svoje socijalne i emocionalne odnose sa drugima, koja su njihova interesovanja, stavovi, osnovni problemi i dileme mnogo uspenije e se program fizikog vaspitanja prilagoditi
stvarnim mogunostima predkolske dece, uspenije e se sa
njima komunicirati, lake e se motivisati i osigurati uspena
realizacija programa fizikog vaspitanja u ovom periodu.
4

TELESNI RAST I RAZVOJ

PREDKOLSKE DECE
n TELESNI RAST je, sa biolokog stanovita, razmnoavanje
elija od kojih se sastoji nae telo, prirodne promene veliine
tela (visine, teine), koje nastaju umnoavanjem elija i poveanjem meuelijske supstancije.

n TELESNI RAZVOJ je kvalitativna promena u grai pojedinih

organa i tkiva, promene u individualnom stupnju delovanja
(kvalitativna promena), histoloko i funkcionalno sazrevanje
organa (mozga, jetre, bubrega itd.) i tkiva (kotanog, miinog,
masnog, vezivnog itd.).

n TELESNI RAST I RAZVOJ predkolske dece naroito je buran odmah posle roenja deteta kada je porast duine tela proseno 23-24 cm, a porast teine oko 7 kg. U predkolsko doba
dete za godinu dana poraste pet do est santimetra, i to je
vreme ubrzanog rasta, a na teini dobije oko dva kilograma.
5

PERIODIZACIJA
DEJEG RAZVOJA
1. NOVOROENE: od 1. - 15. dana po roenju.
2. PRVO DETINJSTVO: od 16. dana do 2 godine.
3. DRUGO DETINJSTVO, DEATVO: od 2-6 godina.
4. TREE DETINJSTVO: od 6. godine do pubertetske
krize (10/12 godina).
5. PUBERTET: od 10/12. do 15/17. godine.
6. ADOLESCENCIJA: do kraja somatskog rasta 21
godina za ene, a 25 godina za mukarce.

(prema italijanskom nauniku De Tonio)

6

PSIHOLOKO-PEDAGOKA
PERIODIZACIJA DEJEG RAZVOJA
1. PRENATALNI PERIOD: od 0-280 dana (9 meseci):
a. ovum (od 0 do 2 nedelje), b. embrion (od 2 do 10 nedelja),
c. fetus (od 10 nedelja do roenja).
2. PERIOD NOVOROENETA: prve 2 nedelje ivota.
3. ODOJE: od 2 nedelje do 12 meseci.
4. RANO DETINJSTVO: od 1 6/7 godina (rano detinjstvo: od
1. do 3. godine; predkolsko dete: od 3. do 6. godine).
5. SREDNJE DETINJSTVO: od 6/7. do 10/11. godine.
6. PREDADOLESCENCIJA (predpubertet) ili kasno detinjstvo:
od 11/12. do 13/14. godine.
7. RANA ADOLESCENCIJA ili pubertet: od 13/14 17/18 god.
8. KASNA ADOLESCENCIJA ili omladinsko doba: od 18/19. do
20/23. godine.
7

TELESNI RAZVOJ DECE U RANOM

(PRVOM) DETINJSTVU OD 1-3 GODINE
TELESNI RAZVOJ deteta zavisi od naslea, sredine i aktivnosti. Za anatomsko-fizioloki razvoj veliki znaaj ima naslee,
na koje deluju sredina i aktivnost.
n Za telesni razvoj vano je zdravlje, jer sve bolesti mogu da
ometaju ili ak spree dalji razvoj deteta. Neki psiholoki faktori (svae u porodici) dovode do slabijeg telesnog razvoja deteta.
n Postoje dva perioda naglog raenja deteta i to u periodu od
roenja do este godine i drugi u pubertetu.
n Deje kosti su prvo male, hrskaviave i meke, ali u toku
razvoja se okotavaju i samo kotano tkivo postaje gue.
n Miii deteta u ovom periodu postaju sve dui i tei, vri i
snaniji. I telesna teina se poveava sa razvojem miia.
n Trup, noge i ruke rastu naglo u ovom periodu tako da dete
postaje sve vre u kretanju i sve spretnije u hvatanju.
n Dete raste stabilnim tempom u 2. godini, tempo mnogo sporiji od naglog rasta do 1,5 godine, u 3. godini dete je izduenije.
n

TELESNI RAZVOJ PREDKOLSKE DECE

(DRUGO DETINJSTVO) OD 3 6 GODINA
n Dete u ovom razdoblju se i dalje fiziki razvija i postaje sve
vie i tee.
n Ono je ve dosta spretno prilikom upotrebe pribora za jelo i
moe samostalno da jede; nema problema sa ishranom.
n Kontrola pranjenja i beike je dosta dobra i estogodinja
deca mogu to sama da obave, za razliku od etvorogodinjaka.
n Dete postepeno sve manje spava tako da na kraju ovog perioda spava 10-11 asova, ali ovde postoje velike individualne
razlike. Deci od 6-7 godina je manje stalo do sna, nego deci od
4 i 5 godina.
n Predkolsko dete dosta sanja, a snovi su obino prijatni i iz
svakodnevnog ivota, ali ponekad mogu biti i vrlo teki.
n Kod dece najee oboljevaju disajni organi (grlo i plua).
n Nesreni sluajevi su esti kod dece i to padovi i saobraajne nesree; i to ee kod deaka nego kod devojica.

MOTORNI RAZVOJ DECE U RANOM

(PRVOM) DETINJSTVU OD 1-3 GODINE
n MOTORNI RAZVOJ je nagao od prve do tree godine, tako
da veina dece u drugoj godini prohoda.
n Postepeno dete sve pravilnije hoda, u 2. godini tri, penje
se i silazi niz stepenice, utira loptu.
n Deca krajem tree godine skau, tre, penju se, voze tricikle
i bacaju loptu.
n Sa sticanjem novih spretnosti, ona su uporna u ponavljanju
i oseaju veliku potrebu za kretanjem.
n Veina dece su iz godine u godinu, u proseku tea za 2 kg i
vilja za 8 cm.
n Dete u drugoj godini je spretnije pri svlaenju od oblaenja.
n U treoj godini u stanju su da povlae olovkom crtu gore
dole, nacrtaju jednostavne poteze, zavrnu i odvrnu poklopac,
koriste pribor za jelo, izgrade toranj od veeg broja drvenih
kocki, seku hartiju, otkopaju dugmad ...
10

MOTORNI RAZVOJ PREDKOLSKE DECE

(DRUGO DETINJSTVO) OD 3 6 GODINA
n U ovom periodu je na nagli motoriki razvoj. Dete se sada
spretno kree, skae i preskae.
n Izmeu 3. i 4. godine skae uvis 30 cm, a udalj od 20-70 cm.
n Dete u 4. godini skakue na jednoj nozi, vozi tricikl (ili mali
bicikl sa trenanim tokovima), baca loptu preko glave, penje
se i silazi niz stepenice bez dranja za gelender.
n Dete sa etiri godine vozi tricikl, a sa est godina bicikl.
n Motorne funkcije su vane za opaanje deteta i to naroito
za stvaranje predstave o prostoru i vremenu.
n Dete sa 5 godina skae na jednoj nozi, pravi kolut preko
glave i moe da kliza.
n Predkolsko dete samo se oblai i svlai, veu pertle ...
n Deca od 3-4 godine bolje ue metodom pasivnih pokreta, a
od 5-7 godina bolje ue metodom imitacije pokreta.
n Vebanje je osnovni uslov za stvaranje motornih navika. 11

UZROCI ZA USPORENI RAZVOJ

MOTORIKE PREDKOLSKE DECE
1. fiziko stanje (rahitina i slepa deca imaju nepravilan rad endokrinih lezda, slabu ishranu ili neko ozbiljno oboljenje);
2. inteligencija (do 2 godine Pijae odreuje je preko razvoja
motorike; deci vrlo niske inteligencije znatno usporen razvoj);
3. telesna veliina (debela deca ili izuzetno mrava manje su
aktivna nego deca ija je graa blia prosenoj);
4. strah;
5. odsustvo prilike za razvoj miine kontrole;
6. nastojanje na specifinim pokretima;
7. nedostatak podstreka za razvijanje miine kontrole.
12

ODNOS RASTA I RAZVOJA

PREDKOLSKOG DETETA
Rast i razvoj naroito je buran odmah posle roenja deteta
kada je porast duine tela proseno 23-24 cm, a porast teine oko 7 kg.
n U drugoj godini dete raste u visinu proseno 11-12 cm, dok
se teina poveava oko 3 kg. U periodu od etvrte do pete
godine deca rastu u visinu proseno oko 5-6 cm, a na teini
dobijaju godinje 2-3 kg.
n Brzina rasta nije ista u sve dece, niti su rast i razvoj jednoliki za ceo organizam. Neki organi rastu bre od drugih, kao
i proporcije pojedinih delova tela se menjaju tokom razvoja,
to se posebno zapaa u proporcijama glave i duine tela.
n Prema tome, u predkolsko doba dete za godinu dana
poraste pet do est santimetra, i to je vreme ubrzanog rasta
(do sedme godine ivota), a na teini dobije oko dva
kilograma.
n

13

FIZIKI RAZVOJ
PREDKOLSKOG DETETA
n

Rastenje pojedinih delova tela je neravnomerno, tako da se

rast glave usporava, a intezivira povavanje donjih udova.
n Razvoj motorike ide od graciozne nespretnosti trogodinjeg deteta do uspostavljavanja dobre koordinacije i voljne
kontrole nad veinom pokreta estogodinjeg deteta.
n Prilikom primerenih fizikih aktivnosti organi se dobro snabdevaju krvlju, to se povoljno odraava na rast, razvoj i
funkcije miinog tkiva i kotanog sistema.
n Od tree godine dete je teko oko 15 kg, a visoko 90 cm.
n Od etvrte godine dete je teko oko 17 kg, a visoko 100 cm.
n Od pete godine dete je teko oko 20 kg, a visoko 107 cm.
n Od este godine dete je teko oko 22 kg, a visoko 115 cm.
n Od sedme godine dete je teko oko 24 kg, a visoko 125 cm.
(u Srbiji u 7. godini dete je teko oko 28 kg, a visoko oko 129 cm)
14

RAZVOJ OSEAJA I OPAANJA DECE

U RANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINE
OSEAJI sluha u 2. godini naglo se razvijaju i ima dece koja
pevaju proste melodije, a sa 3 godine imitiraju melodiju i tekst.
n OSETLJIVOST vida je poveana i deca razlikuju boje, sa tri
godine deca znaju i imena nekih boja; devojice su bolje.
n OSETLJIVOST za miris i ukus se i dalje razvija, dete sa 3 godine razlikuje vie mirisa i mnoge stvari po ukusu.
n KINESTETIKI oseaji se razvijaju i pomau sve boljem usklaivanju detinjih pokreta.
n OPAANJA 3-godinjeg detata su vie opta, neralanjena,
difuzna, labilna (promena dela izaziva ne prepoznavanje celine).
n ANIMIZAM predstavlja tendenciju dece da neivim stvarima
ili predmetima daju osobine ivih bia (ne shvataju ivo/neivo).
n OPAANJE prostora postepeno se ui: premeta stvari, prepoznaje sebe na slikama, razlikuje krug, trougao i kvadrat.
n OPAANJE vremena je nerazvijeno u prve tri godine.
n SOCIJALNA opaanja nerazvijena, ne shvatanje stranih ljudi.
n

15

RAZVOJ OSEAJA I OPAANJA

PREDKOLSKE DECE OD 3-6 GODINA
n
n

SENZORNI razvoj se nastavlja u ovom periodu.

VIZUELNA osetljivost se poveava sa godinama, a naroito
otrina vida. Akustina osetljivost raste, naroito otrina sluha
za govorne drai, deca razlikuju visine zvuka.
n OSETLJIVOST za miris sve bolja, deca razlikuju 4 mirisa (ruino, anisovo, ulje od metvice i etinara).
n KINESTETIKA i taktilna osetljivost se poveava sa godinama (razvija se analiza proprioreceptivnih impulsa ..).
n OPAANJE prostora sve bolje, posebno ukljuivanjem rei u
procesu opaanja (prostornog odnosa, opaanja veliine).
n OPAANJE oblika takoe znatno napreduje prepoznaje konture i crtee, stvaraju se postepeno pojmovi o brojevima...
n OPAANJE vremena je sve bolje iako mea sutra i jue.
Dete sa 7 godina ve navodi vreme po satima i minutima
n SOCIJALNA opaanja dece su sve bolja i ona naroito dobro
razumeju one sa kojima stalno ive.
16

RAZVOJ PANJE I PAMENJA DECE

U RANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINE
PANJA se postepeno razvija u ovom periodu, naroito spontana panja, koja se poveava po trajanju i obimu.
n PANJA se manifestuje u prirodnim reakcijama na drai. Deca od 1-2 godine igraju se oko 21 min. a od 2-3 godine 27 min.
n TRAJNOST panje u 2. godini iznosi 7 min. a u 3. oko 9 min.
n PAMENJE trogodinjeg deteta nije povezano i tano, jer
prolost za ovo dete ne predstavlja nita odreeno.
n DECA najvie zapamte prilikom bavljenja nekim zanimanjem
i izvrenja praktinih aktivnosti.
n PREPOZNAVANJE postaje sve vee po obimu i po trajanju.
Dete ve u 2. godini prepoznaje predmete ili lica ak posle vie
nedelja, a u 3. godini i posle vie meseci.
n PREDSTAVE seanja se uvruju u toku 2. i 3. god. ivota.
n OPAANJE i predstavljanje nisu odvojeni i utiu jedno na drugo.
n PAMENJE jo nije namerno (dete najvie pamti nenamerno u
raznim aktivnostima), odnosno jo nije svesno uenje.
17
n

RAZVOJ PANJE I PAMENJA

PREDKOLSKE DECE OD 3-6 GODINA
PANJA predkolske dece se poveava, tako da se dete od
est godina proseno bavi aktivnostima oko 63 minuta.
n Na razvoj VOLJNE PANJE utiu aktivnosti deteta u kojima
mora da se izvri neki zadatak, koji su odrasli postavili i sloene vrste igara, gde mora da vodi rauna o pravilima igre.
n PAMENJE dece postaje sve organizovanije i trajnije.
n to su deca starija sve vie su sposobna da izvre najprostije oblike uoptavanja prilikom zapamivanja.
n Ve od 5-6 godine stvaraju se specijalne mnemike operacije (vet. pam.) pri zapamivanju uz pomo deije aktivnosti.
n Dete na kraju ovog perioda grupie materijal po smislu i uspostavlja odreene logike veze.
n Na poboljanje pamenja utie sve vee savlaivanje govora
i aktivnije opaanje.
n Na deje zadravanje mnogo utie i govor odraslih, koji treba da bude deci razumljiv kako bi ga smisaono zadrali.
18
n

RAZVOJ MILJENJA DECE U

RANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINE
Deje miljenje se razvija kroz razne aktivnosti, u razgovoru
sa ljudima, njegovim opaanjem i saznavanjem.
n Najraniji oblik miljenja je opaajno praktino miljenje.
n Karakteristino za razvoj dejeg miljenja je da dete sve vie
veto koristi razna sredstva da bi reilo zadatak.
n MILJENJE se razvija i uporeivanjem, dete polako poinje
da odvaja predmete i lica prema njihovim osobinama.
n Dete ima pojmove, koji su veoma iroki, shematski, a njihova znaenja neodreena (u kontaktu sa odraslim postaju odreenija).
n U poetku je deje miljenje dogmatino, ali ve u treoj godini postaje problemsko (dete moe da kae: verovatno moda).
n U toku 3. godine ivota javlja se vaan preokret u dejem miljenju, odnosno period postavljanja pitanja.
n Deije miljenje je sugestibilno, nema iskustva i svima veruje.
n Ukoliko dete reava njemu dostupne praktine probleme
ono e sve vie da razvija svoje miljenje.
19
n

RAZVOJ MILJENJA PREDKOLSKE

DECE OD 3 DO 6 GODINA
Sa veim uzrastom predkolske dece dolazi do promene u
dejem miljenju.
n Sa 6 godina deca mogu reavati ak i sloene zadatke, koji
zahtevaju uvianje i to samo onda ako imaju prethodno odgovarajue praktino iskustvo.
n PAMENJE dece postaje sve organizovanije i trajnije.
n to su deca starija sve vie su sposobna da izvre najprostije oblike uoptavanja prilikom zapamivanja.
n Dete od 3-5 god. dolazi do generalizacije kao nuzprodukta.
n Dete svoje intelektualne zadatke reava u vezi sa igrom i
svojim praktinim zadatkom, a ne u okviru uenja.
n Dete postepeno ui da bude nezavisno u svome miljenju i
da sve vie svoje sudove usklauje sa stvarnou.
n Dete tek pod rukovodstvom odraslih postaju sve kritinije u
svom miljenju, postepeno se oslobaa greaka u generalizaciji i zakljuivanje mu postaje jasnije.
20
n

RAZVOJ GOVORA I MATE DECE U

RANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINE
Veoma brzo se razvija sposobnost korienja rei. Na uzrastu od 2 godine veina dece vlada sa najmanje 50 rei.
n Govor dece se javlja kao sredstvo komunikacije sa odraslima
i drugom decom. Koriste reenice od 4-5 rei u 3. godini.
n U prvoj fazi fonematike (glasovne, govorne) percepcije ne
postoji diferencijacija glasova, razumevanje govora.
n U drugoj fazi dete razlikuje samo najudaljenije foneme, ali ne
razlikuje bliske; ne razlikuje pravilan i nepravilan izgovor.
n U treoj fazi dete ve uje glasove adekvatno njihovim fonematikim obelejima; moe da pravi razliku izmeu glasova.
n Deji govor u je poetku u vezi sa samom situacijom porodine situacije; razumljiv je samo uz konkretan dogaaj.
n MATA je specifini stvaralaki nain odravanja stvarnosti,
koja se formira u toku opteg procesa razvoja deteta pod uticajem njegovog ivota i vaspitanja.
n Mata samo uz zamiljene predmete i izmiljene situacije.
n

21

RAZVOJ GOVORA I MATE

PREDKOLSKE DECE OD 3-6 GODINA
n
n

Govor se vrlo brzo razvija u ovom periodu.

Na uzrastu od 5 godina ona vladaju sa hiljadama novih rei i
u stanju su da vode konverzaciju i priaju prie.
n Deca predkolskog uzrasta najee koriste imenice, zamenice i glagole, koji ine vie od 55 odsto dejeg govora.
n Dete sa 4 godine ovladava veinom gramatikih vetina; u
govoru koristi reenice od 5 ili 6 rei, pria prie i peva pesme.
n Dete od 5 godina vodi konverzaciju i koristi mnogo sloeniju
gramatiku, kao to je npr. budue vreme.
n Inteligentna deca e vie razumeti govor drugih nego manje
inteligentna.
n Mata ima veliku ulogu u razvojnom ivotu deteta. Posebno
vanu ulogu u razvoju deje mate ima igra.
n Glavna vaspitna briga je da se stvori u dece stvaralaka
mata i eventualno suzbije ona mata koja moe imati negativne posledice na njihov razvoj.
22

EMOCIONALNI RAZVOJ
U RANOM DETINJSTVU
n

EMOCIJE deteta iz dana u dan se proiruju i sadrajno produbljuju i on ih izraava spontano i jednostavno.
n Dete u ovom periodu postepeno ui kako da upravlja svojim
oseanjima. Na razvoj emocija utiu i uenje i sazrevanje.
n Emocije kod dece su: prolazne, kratke, intezivne, este, razliito reaguju na iste emocije, sa godinama dolazi do promena u
emocionalnom izraavanju, postoje razlike u jaini izraavanja i
emocije se mogu utvrditi na osnovu simptoma ponaanja.
n Deca poinju da oseaju sram ili krivicu kada urade neto loe. Sa 2 godine naizmenino se osea uzbuenim, zbunjenim i
zaplaenim u vezi svoje nezavisnosti. Izlivi besa mogu se pojavljivati redovno.
n Deca sa 3 godine uivaju sa drugarima, mada je deljenje za
njih jo uvek izazov.
n Vremenom e deca sve vie uspevati sama da kontroliu
svoje ponaanje.
23

EMOCIONALNI RAZVOJ
PREDKOLSKE DECE
Za emocionalni razvoj deteta je najznaajnija sredina u kojoj
ivi, a posebno emocionalna atmosfera u porodici.
n Oseanja deteta u ovom periodu su spontana i labilna, te njihov razvoj nije isti u sve dece, pa ni u jednom detetu.
n Radost i smeh nastaju u prijatnoj spoljnoj situaciji (uspesi u
raznim aktivnostima, a naroito uspeh u igri).
n Tuno raspoloenje nastaje u nepovoljnim porodinim i sredinskim uslovima (neuspeh u aktivnostima i/ili u igri).
n Strah je esta pojava, kao posledica neprijatnog iskustva ili
se stie imitacijom odraslih koji se boje odreenih pojava.
n Gnev je esto oseanje kod dece. Mudro je od odraslih da ne
reaguju i ono e samo od sebe prestati da se baca, vriti itd.
n Ljubomora nije retko oseanje i sloena je emocija. Dete se
plai da ne izgubi majinu ljubav.
n Ljubav kod predkolske dece razvija se u srenim porodicama (dete moe davati onoliko ljubavi koliko je primilo od odraslih).
n

24

SOCIJALNI RAZVOJ
U RANOM DETINJSTVU
NOVOROENE nije ni socijalno ni nesocijalno bie, ve samo postoji mogunost za njegov socijalni razvoj.
n U ovom periodu razlikujemo tri tipa socijalnog ponaanja i to
su: socijalno zavisno i/ili nezavisno i socijalno slepo dete.
n Socijalno zavisno dete je pod uticajem drugog deteta koje ga
ili inhibira ili stimulira u igri.
n Socijalno nezavisno dete je nezavisno od prisustva drugog
deteta, iako reaguje na drugo dete kada je potrebno.
n Socijalno slepo dete ne reaguje u prisustvu druge dece i
uopte ne obraa panju na prisustvo drugog deteta.
n Trogodinje dete ne voli samo roditelje nego i igrake i drugu
decu, pa moe i da se i odrekne mnogih stvari u korist drugog.
n Na socijalnost dece utiu mnogi faktori, kao: raspoloenje u
porodici, inteligencija deteta i opta socijalna situacija.
n U prvoj godini deca ostvaruju kontakt samo sa jednim detetom; u 2. godini po troje, a kasnije se grupa poveava.
n

25

SOCIJALNI RAZVOJ
PREDKOLSKE DECE
n

Deca se u predkolskom uzrastu se ralativno lako i brzo socijalizuju, ako postoje povoljni uslovi u njihovoj sredini.
n to dete postaje starije sve se vie interesuje za decu, a sve
manje za odrasle.
n Loi odnosi u porodici mogu uiniti da se dete povlai i izbegava drutvo ne samo odraslih, nego i dece.
n Deca saoseaju sa linostima u bajkama i priama. Ono eli
socijalno priznanje od druge dece.
n Na ovom uzrastu ne postoji razdor izmeu polova, ve se
oba pola dobroslau i igraju. Deca se lako posvaaju i pomire.
n Prihvaena su deca, koja imaju vie spretnosti u igri i koja se
odlikuju dobrim vladanjem.
n Odbaena deca su ona koja se tuku, nisu dobri drugovi i koja
su nespretna.
n Dete je sposobno da se socijalno prilagodi svojim drugovima
ako je pravilno vaspitano.

26

ANTROPOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PREDKOLSKE DECE

Procena telesnog statusa predkolske dece najee obuhvataju analize telesne visine, telesne teine i srednji obim grudi, ali i neke druge antropometrijske mere.
n TELESNA VISINA dece od 4 godine je oko 108,5 cm; od 5 godina oko 116 cm i od 6 godina oko 121 cm (ne postoji statistiki
znaajna razlika s obzirom na pol, izmeu deaka i devojica u
longitudinalnoj antropometrijskoj dimenziji).
n TELESNA TEINA dece od 4 godine je oko 18 kg; od 5 godina oko 21 kg i od 6 godina oko 24 kg (ne postoji statistiki znaajna razlika s obzirom na pol, izmeu deaka i devojica u volumenu i
masi tela kao antropometrijskoj dimenziji).
n KONI NABOR nadlaktice dece od 4 godine je oko 8,2 mm
(M) i 8,9 mm (); od 5 godina oko 8,1mm (M) i 9,4mm () i od 6
godina oko 8,3 mm (M) i 9,2 m (), odnosno postoji znaajna
razlika s obzirom na pol, izmeu deaka i devojica u potkonom
masnom tkivu kao antropometrijskoj dimenziji u korist devojica). 27
n

MOTORIKE SPOSOBNOSTI
PREDKOLSKE DECE
Procena koordinacije celog tela (poligon) deaci sa 4 godine oko 33, a devojice oko 38 sek, deaci sa 5 godina oko 26, a devojice oko 30 sek, te deaci
sa 6 godina oko 22, a devojice oko 26 sekundi.
n Procena eksplozivne snage relativne (skok udalj iz mesta) sa 4 god. oko 92
(M) i oko 79 cm (), sa 5 godina oko 108 (M) i oko 94 cm (), te deaci sa 6
godina oko 117, a devojice oko 109 cm.
n Procena eksplozivne snage sprinterske (tranje na 20 m) sa 4 god. oko 6,0
(M) i oko 6,4 sek (), sa 5 godina oko 5,4 (M) i oko 5,8 sek (), te deaci sa 6
godina oko 5,1, a devojice oko 5,3 sekunde.
n Procena gipkosti (pretklon) sa 4 god. oko 42 (M) i oko 43 cm (), sa 5 godina
oko 41 (M) i oko 42 cm (), te deaci sa 6 godina oko 41, a devojice oko 43.
n Procena statike snage ruku i ramenog pojasa (izdraj) deaci sa 4 godine
oko 4,4, a devojice oko 9,6 sek, deaci sa 5 godina oko 12,2, a devojice oko
11,6 sek, te deaci sa 6 godina oko 15,3, a devojice oko 13,2 sekunde.
n Procena repetitivne snage trupa (podizanje) deaci sa 4 godine oko 7,5, a devojice oko 8 puta, deaci sa 5 godina oko 16, a devojice oko 11,5 puta, te
deaci sa 6 godina oko 16, a devojice oko 17,5 podizanja.
n Procena brzine jednostavnog pokreta (taping) sa 4 god. oko 13 puta (M) i (),
sa 5 godina oko 15 puta (M) i () A deaci i devojice sa 6 godina oko 18 puta
n

28

MOTORIKE SPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE S OBZIROM NA POL

Od odreenih motorikih pokazatelja najvei diskriminator u ovom
periodu su pokazatelji za procenu koordinacije celog tela, sa primesom eksplozivne snage relativne i sprinterske (skok udalj i tranje
na 20 m). Ove sposobnosti znaajno su bolje kod deaka.
n Sledei pokazatelj koji je imao najvei i znaajan doprinos razlikovanju deaka i devojica je za procenu koordinacije celog tela (poligon)
ali samo u uzrastima 5 i 6 godina. I ova sposobnost bila je bolje izraena kod deaka. Pokazatelj za procenu repetitivne snage trupa (podizanje) je znaajno bolje izraena, takoe, kod deaka, ali samo u
uzrastu od 5 godina.
n Devojice imaju znaajno bolju gipkost (pretklon) u uzrastima 5 i 6
godina, kao i statiku snagu ruku i ramenog pojasa (izdraj) u najmlaoj uzrasnoj grupi. Dok je za prvu konstataciju to ve opte prihvatljiva injenica, zauuje da je kod devojica statika snaga znaajno izraenija nego kod deaka istog uzrasta. Verovatno se ta razlika moe vie protumaiti nekim drugim faktorima (npr.ozbiljnijim
prilazom, koncentracijom i disciplinom tokom testiranja i sl.), a ne
samo manifestacijom motorikih sposobnosti na viem nivou.
29
n

MOTORIKO PONAANJE
PREDKOLSKE DECE
Struktura motorikog ponaanja predkolske dece ima svoju
bioloku i fizioloko-funkcionalnu osnovu.
n U toku ontogeneze predkolske dece odvija se, sa bilokog
aspekta, prilino buran i intenzivan razvoj morfolokih karakteristika, koji nije uvek praen i adekvatnim fiziolokim razvojem, naroito centralnog nervnog sistema. Takav razvoj je
isti i kod deaka i devojica (Bala, 2002).
n Prema tumaenju Lurie (1971), stanje generalnog motorikog
ponaanja male dece, a ne jasno prisustvo diferenciranih
motorikih sposobnosti, moe se objasniti nedovoljno funkcionalno oformljenjem sekundarnih i tercijernih motorikih
zona kore velikog mozga (mesec dana kao godina kasnije).
n Takvo stanje centralnog nervnog sistema (CNS-a) kod male
dece uslovljava njegovu INTEGRALNU AKTIVNOST, to se
odraava najvie u njihovom motorikom ponaanju.
n

30

FIZIKO VASPITANJE
PREDKOLSKE DECE
Prema, ve vie puta dokazanoj, teoriji o integralnom razvoju
oveka (Ismail i Gruber, 1971), jedinstvo fizikog, intelektualnog i emocionalnog dela ovekovog antropolokog statusa
najvee je u predkolskom uzrastu.
n Manifestacije motorikog ponaanja imaju svoj poseban ritam u toku razvoja, a isto tako i svako pojedino dete ima svoj
zakon razvoja (zakon individualnog razvoja), to ukazuje da
razvoj motorikog ponaanja nije kontinuiran (zakon diskontinuiteta).
n Fiziko vaspitanje deaka i devojica u predkolskom dobu,
a u cilju to uspenijeg razvoja motorikog ponaanja, treba
da se realizuje praktino sredstvima fizikog vebanja.
n Sa deacima i devojicama mogu i treba da se sprovode isti
motoriki zadaci tokom realizacije istih aktivnosti, to olakava planiranje, programiranje i organizaciju fizikog vebanja
u procesu fizikog vaspitanja predkolske dece.
n

31

RAZVOJ MOTORIKE
PREDKOLSKE DECE
n

Pod razvojem motorike podrazumijevamo detetovu sve veu

sposobnost uspenog i skladnog korienja sopstvenog tela
za kretanje i baratanje predmetima.
Razvoj motorike moe se pratiti kroz njegove faze, a koje su
vidljive u usavravanju dranja tela (posturalne kontrole),
kretanja (lokomocije) i baratanja predmetima (manipulacije).
Rane fizike aktivnosti ine temelj za razvoj osnovnih pokreta i prirodnih oblika kretanja koji se pojavljuju u predkolskom dobu, i to za:
kretanje (hodanje, tranje, skakanje, preskakivanje, poskakivanje i penjanje),
odravanje ravnotee (dranje glave, savijanje, istezanje,
okretanje, ljuljanje, kotrljanje, izmicanje i hodanje po gredi),
baratanje predmetima (bacanje, hvatanje, udaranje i utiranje).
32

RAZVOJ KRUPNE MOTORIKE

PREDKOLSKE DECE
n
n

Krupna motorika je sposobnost produkovanja pokreta

ruku, nogu ili tela sa odreenom kontrolom.
Igre na otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje,
plivanje ili tranje su aktivnosti koje podstiu razvoj
krupne motorike kod predkolske dece.
Krupna motorika podstie razvoj koordinacije, ravnotee i istovremeno pomau detetu da razvije dobru
percepciju svog tela u prostoru.
Razvoj krupne motorike, u integralnom razvoju predkolskog deteta je jedan od osnovnih ciljeva u programu fizikog vaspitanja dece predkolskog doba.
33

RAZVOJ SITNE MOTORIKE

PREDKOLSKE DECE
n

Sitna (fina) motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadravanje dobre koordinacije izmeu prstiju i oka.

Sitna (fina) motorika se razvoja sa uzrastom od poetnih nespretnih pokuaja deteta da samostalno koristi kaiku, pokreti ruke tj.
ake vremenom postaju precizniji, sve do momenta kada dete moe
da uzme olovku i da je kontrolie, tako da uspeva da napie slova
izmeu dve linije.

Brojne aktivnosti podstiu razvoj sitne motorike: testo za modelovanje ili plastelin; nizanje perlica ili dugmia; provlaenje pertli kroz
otvore, zakopavanje-otkopavanje dugmadi; sakupljanje sitnih
predmeta ili iscepkanih papiria; crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje; oblaenje malih lutaka; graenje konstruktorima; origami.

Ovakve aktivnosti treba da budu deo svakodnevne igre predkolskog deteta jer doprinose jaanju miia ake, njene spretnosti,
razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opaanja i koncentracije
to je preduslov savladavanju vetine pisanja.
34

ZAKONITOSTI RAZVOJA
PREDKOLSKE DECE

Razvoj obuhvata promene do kojih dolazi u fizikim, intelektualnim i socijalnim funkcijama.

Razvoj nedovrenost: stalno restrukturiranje postignua prethodnih stupnjeva, kao i diferenciranje funkcija, koje je povezano
sa njihovom intergracijom na viem stupnju.

U razvoju je mogue razlikovati stadijume i promene na svakom

pojedinom stadijumu.

Razvoj ima kvantitativne i kvalitativne aspekte.

Kvalitativne promene u intelektualnom razvoju: nove osobine

pamenja, opaanja, mate, miljenja....

Funkcionalno i strukturalno razdvajanje funkcija one vremenom postaju samostalne, dobro organizovane, sredstva izvoenja akcija (npr. pamenje i miljenje).

Hijerarhijska intregracija i centralizacija razvijeniji sistemi upravljaju manje razvijenim sistemima.

35

OPTE ZAKONITOSTI PSIHO-FIZIKOG

RAZVOJA PREDKOLSKE DECE

intermitentnost u razvoju deiji razvoj tee ciklino (a ne glatko i ravnomerno),

alternativnost u razvoju razvoj raznih funkcija naizmenino se smenjuje
(jedna funkcija se naglo razvija, a ostale stagniraju, npr. kretanje se bre
razvija od govora ili obrnuto),
kontinuitet u razvoju osobine koje se uspostave na jednoj etapi, prenose
se i na sledee razvojne etape, utiui na njih,
konstantnost razvojnog reda npr. prvo niknu sekutii, pa kasnije kutnjaci;
dete prvo uoava razlike, a zatim slinosti...
konstantan poredak etapa razvoja (an Pijae),
cefalo-kaudalni pravac razvoja od glave ka repu (donjim ekstremitetima),
proksimo-distalni pravac razvoja od delova tela bliih kimenoj modini ka
onima koji su od nje udaljeniji (npr. ake),
od podjednake kontrole bilateralnih organa ka boljoj kontroli unilateralnih
organa dete je po roenju simetrino, a tokom razvoja postaje asimetrino
(spretnije se slui, najee desnom, rukom, nogom, okom),
tendencija eliminisanja suvinog angaovanja miia (da bi dohvatilo igraku dete od godinu dana pokree itavo telo, a ne samo ruku).
36

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE I
SPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE
Tematske celine:
1.
2.
3.
4.

Karakteristike telesnog i motornog razvoja

predkolske dece.
Konstitutivne karakteristike predkolske
dece.
Karakteristike kognitivnog i psihikog razvoja
predkolske dece.
Antropometrijske karakteristike i motorike
sposobnosti predkolske dece.
37

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE I
SPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n

Kontrolna pitanja (1):

ta se podrazumeva pod telesnim rastom i razvojem predkolske dece?
Karakteristike telesnog razvoja deteta u ranom detinjstvu od 1 do 3 godine?
Karakteristike telesnog razvoja predkolskog deteta od 3 do 6 godina?
Karakteristike motornog razvoja deteta u ranom detinjstvu od 1 do 3 godine?
Karakteristike motornog razvoja predkolskog deteta od 3 do 6 godina?
Uzroci za usporen razvoj motorike predkolske dece?
Promene u kompoziciji telesnog sastava tokom predkolskog perioda?
Promene u telesnoj visini, telesnoj teini, miinom, kotanom i masnom tkivu?
Promene u proporciji pojedinih delova tela tokom predkolskog perioda?
Karakteristike kognitivnog razvoja (oseanja i opaanja) u ranom detinjstvu?
Karakteristike kognitivnog razvoja (oseanja i opaanja) predkolskog deteta?
Karakteristike kognitivnog razvoja (panje i pamenja) u ranom detinjstvu?
Karakteristike kognitivnog razvoja (panje i pamenja) predkolskog deteta?
Karakteristike kognitivnog razvoja (miljenja) u ranom detinjstvu?
Karakteristike kognitivnog razvoja (miljenja) predkolskog deteta?

38

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE I
SPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n

Kontrolna pitanja (2):

Karakteristike psihikog razvoja (govora i mate) u ranom detinjstvu?
Karakteristike psihikog razvoja (govora i mate) predkolskog deteta?
Karakteristike emocionalnog razvoja u ranom detinjstvu?
Karakteristike emocionalnog razvoja predkolskog deteta?
Karakteristike socijalnog razvoja u ranom detinjstvu?
Karakteristike socijalnog razvoja predkolskog deteta?
Osnovne antropometrijske karakteristike predkolske dece?
Osnovne motorike sposobnosti predkolske dece?
Razvoj pojedinih motorikih sposobnosti tokom predkolskog perioda?
Osnovne zakonitosti razvoja deje motorike?
Povezanost razvoja motorike sa kognitivnim, konativnim i drugim dimenzijama?
Ontogenetski razvoj motorike dece od roenja do polaska u kolu?
Periodi razvoja krupne i sitne motorike tokom predkolskog perioda?
Zakonitosti formiranja kretanja dece predkolskog doba?
39

PITANJA?

HVALA NA PANJI
40

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE I
SPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE
ANTHROPOLOGICAL CHARACTERISTICS
AND ABILITIES OF PRESCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 3
LECTURE
3
41

METODIKA NASTAVE
FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING PHYSICAL
EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor

42