Finansiranje I Zajednicke Politike EU

FINANSIRANJE I ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE
Vladimir Grbi, Miroslav Antevski i Dragoljub Todi
Institut za meunarodnu politiku i privredu
Prof. dr Vladimir Grbi

Dr Miroslav Antevski
Prof. dr Dragoljub Todi
FINANSIRANJE I ZAJEDNIKE
POLITIKE EVROPSKE UNIJE
Beograd, 2013
FINANSIRANJE I ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Vladimir Grbi, Miroslav Antevski i Dragoljub Todi
Izdava
Institut za meunarodnu politiku i privredu
Makedonska 25, Beograd
Za izdavaa
Dr Duko Dimitrijevi, direktor
Recenzenti
Prof. dr Dragana Gnjatovi
Megatrend Univerzitet
Fakultet za dravnu upravu i administraciju, Beograd
Dr Vid Vukasovi, nauni savetnik
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
Prof. dr Zoran Njegovan
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Dizajn korica i kompjuterska obrada

Sneana Vojkovi
tampa
elnid, Belgrade
ISBN 978-86-7067-178-2
Monografija je rezultat istraivanje u okviru dva nauna projekta: Fakulteta za dravnu upravu
i administraciju, Beograd: Unapreenja javnih politika u Srbiji u funkciji poboljanja socijalne
sigurnosti graana i odrivog privrednog rasta - Projekat br. 47004, i naunog projekta osnovnih
istraivanja Instituta za meunarodnu politiku i privredu, Beograd: Srbija u savremenim
meunarodnim odnosima: Strateki pravci razvoja i uvrivanja poloaja Srbije i
meunarodnim integrativnim procesima spoljnopolitiki, meunarodni ekonomski, pravni i
bezbednosni aspekti - Projekat br. 179029 (za period: 20112014), finansiranih od Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
Copyright Vladimir Grbi, Miroslav Antevski, Dragoljub Todi 2013.
Sva prava su zadrana. Zatieno zakonima Republike Srbije i meunarodnim
sporazumima o intelektualnoj svojini. Nije dozvoljena reprodukcija, fotokopiranje,
korienje u sistemima za pretraivanje podataka, transmisija, pretvaranje u elektronski
oblik i slino bez prethodnog dogovora i pismenog ovlaenja od strane autora.
Finansiranje i zajednike politike Evropske unije
SADRAJ
I EVOLUCIJA INTEGRACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

1.1. Razvoje evropske ideje i ekonomkse integracije
do kraja drugog svetskog rata.........................................................................
1.2. Od obnove Evrope ka Evropske unije ..........................................................
1.3. Od Evropske ekonomske zajednice do Evropske unije ............................
1.4. Evropske integracije i regionalne inicijative povezane
sa Evropskom unijom .......................................................................................
1.4.1. Evropsko udruenje slobodne trgovine ..............................................
1.4.2. Evropski ekonomski prostor .................................................................
1.4.3. Centalnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini ...........................
1.4.4. Baltika zona slobodne trgovine ..........................................................
1.4.5. Preferencijalni carinski sporazumi .......................................................
1.4.6. Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi .....................................
13
15
18
22
23
24
25
26
27
27
II RACIONAL INTEGRACIJE
2.1. Ekonomske i politike determinante i specifinosti
evropskih regionalnih integracija ...................................................................
2.2. Efekti regionalne integracije ............................................................................
2.3. Efekti prelaska sa zajednikog na jedinstveno trite 1992. godine ........
2.4. irenje Evropske unije na istok i jugoistok Evrope ....................................
2.4.1. Ponovno ujedinjenje Nemake 1990. godine .....................................
2.4.2. Integrisanje zemalja Centralne i Istone Evrope
u Evropsku uniju .....................................................................................
5
29
33
40
42
42
44
2.5. Efekti regionalne integracije tipa sever-sever i sever-jug u Evropi .........

2.5.1. Integracioni obrasci u Evropi ...............................................................
2.5.2. Konvergencija i divergencija dohodaka u Evropi ...........................
2.5.3. Regionalna kohezija u Evropskoj uniji ..............................................
47
47
50
53
III ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE

3.1. Elementi ekonomske politike ........................................................................
3.1.1. Pojmovno odreenje ..............................................................................
3.1.2. Nosioci i ciljevi ekonomske politike ...................................................
3.2. Instrumenti ekonomske politike ...................................................................
3.3. Zajednike politike Evropske unije ..............................................................
3.3.1. Podela Zajednikih politika Evropske unije .....................................
3.3.2. Budet i Zajednike politike Evropske unije ....................................
57
57
58
62
64
64
66
IV INSTITUCIJE I ODLUIVANJE
4.1. Institucionalni okvir Evropske unije ............................................................
4.2. Glavne institucije Evropske unije .................................................................
4.2.1. Evropski savet .........................................................................................
4.2.2. Evropski parlament ...............................................................................
4.2.3. Savet Evropske unije .............................................................................
4.2.4. Evropska komisija ..................................................................................
4.2.5. Procedura donoenja odluka u Evropskoj uniji ...............................
4.2.6. Pravna akta Evropske unije .................................................................
4.3. Ostale institucije Evropske unije ...................................................................
4.3.1. Sud pravde ..............................................................................................
4.3.2. Sud revizora ............................................................................................
4.3.3. Evropski ekonomski i socijalni komitet .............................................
4.3.4. Komitet regiona ......................................................................................
4.3.5. Evropska centralna banka ....................................................................
6
69
71
71
71
72
74
75
75
76
76
77
78
78
79
4.3.6. Evropska investiciona banka ...............................................................
80
4.3.7. Evropski investicioni fond .................................................................... 81

4.3.8. Evropski ombudsman ..........................................................................
81
4.3.9. Evropski supervizor zatite podataka ...............................................
82
4.3.10. Interinstitucionalna tela .....................................................................
82
4.4. Agencije i druga tela Evropske unije ...........................................................
83
V FINANSIRANJE EU
1. Budetsko finansiranje ......................................................................................
85
1.1. Definisanje i opte karakteristike budeta .................................................
85
1.2. Budetska naela funkcionisanja EU ..........................................................
86
1.3. Transformacija bueta EU .............................................................................
90
1.4. Problemi u realizovanju budeta EU ..........................................................
95
1.5. Budetske procedure u EU ...........................................................................
97
1.6. Sadanje stanje budeta EU ..........................................................................
99
1.6.1. Finansijski okviri za period 20072013 ..............................................
99
1.6.2. Budetski prihodi .................................................................................. 104

1.6.3. Budetski rashodi .................................................................................. 107
2. Kriza u EU i budet ........................................................................................... 111
2.1. Optimalno valutno podruje i EMU ........................................................... 112
2.2. Osiguranje funkcionisanja EMU i transferni budet .............................. 116
2.3. Uzroci krize i budet ...................................................................................... 117
2.3.1. Javni dug ................................................................................................. 118
2.3.2. Deficiti tekuih rauna ......................................................................... 121
2.4. Antikrizna politika EU ................................................................................... 124
2.4.1. Antikrizne mere ..................................................................................... 124
2.4.2. Dometi antikriznih mera ..................................................................... 125
2.5.Redizajniranje EMU i budet ........................................................................ 127
2.6. Alternativni izvori finansiranja transfernog budeta .............................. 130
7
VI ZAJEDNIKA AGRARNA POLITIKA EU

1. Nacionalno poreklo agrarne politike ............................................................. 135
2. Konstituisanje agrarne politike EU ................................................................. 139
3. Mehanizam cena i posledice ............................................................................ 142
4. Prve reforme ........................................................................................................ 149
5. Menadement ponude ili sistem kvota .......................................................... 151
5.1. Implementacija sistema kvota ....................................................................... 151
5.2. Ekonomija marketinkih kvota ..................................................................... 153
5.3. Implikacije sistema kvota ............................................................................... 154
5.4. Sistem kvota i cene ........................................................................................... 158
6. Reforme 1992: MacSharry reformski paket .................................................. 160
7. Agenda 2000 ......................................................................................................... 165
8. Novi reformski zahvati ...................................................................................... 169
8.1. Mere trine podrke i direktna plaanja .................................................... 170
8.2. Reforme i irenje programa ruralnog razvoja ............................................ 178
9. Finansiranje zajednike agrarne politike ....................................................... 181
VII REGIONALNA POLITIKA EU

1. Fenomeni regionalnih razlika .......................................................................... 189
2. Teorije regionalnograzvoja i EU ....................................................................... 192
3. Motivi regionalne politike EU .......................................................................... 194
4. Podela regionalne politike EU: NUTS klasifikacija ...................................... 195
5. Regionalni problemi EU .................................................................................... 206
6. Regionalna ekonomska politika EU ................................................................ 206
6.1. Evolucija regionalne ekonomske politike EU ............................................ 206
6.2. Regionalna politika EU za period 2000-2006 ............................................. 206
6.3. Region alna politika EU za period 2007-2013 ............................................. 210
7. Finansiranje regionalne ekonomske politike EU .......................................... 212
8. Rezultati regionalne ekonomske politike EU ................................................ 217
8
VIII POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

A. OSNOVE POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE ................... 223
1. Istorijski razvoj politike EU u oblasti ivotne sredine ................................ 223
2. Institucije EU nadlene za politiku i pravo u oblasti ivotne sredine .... 229
2.1. Agencije i druga tela Evropske unije .......................................................... 233
3. Pravni osnov i nadlenost EU u oblasti ivotne sredine ........................... 235
4. Naela i ciljevi politike EU u oblasti ivotne sredine .................................
239
5. Strateki okviri politike EU u oblasti ivotne sredine ................................ 242

a) Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine ...................................... 242
b) Tematske strategije ........................................................................................ 245
c) Strategija odrivog razvoja .......................................................................... 246
6. Strateki instrumenti za ostvarivanje definisanih ciljeva ............................ 252
B. IZVORI PRAVA I POLITIKA EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE ..... 254
1. Primarni izvori prava ivotne sredine ........................................................... 255
2. Sekundarni izvori prava u oblasti ivotne sredine ...................................... 255
3. Sekundarni propisi i politika EU i globalni problemi
u oblasti ivotne sredine ................................................................................... 256
3.1. Zatita i upravljanje vodama ........................................................................ 260
3.2. Monitoring atmosferskog zagaenja .......................................................... 265
3.3. Upravljanje hemikalijama .............................................................................. 270
3.4. Kontrola industrijskog zagaenja i upravljanje rizikom ......................... 271
3.5. Genetiki modifikovani organizmi (GMO) ............................................... 273
3.6. Ouvanje divlje faune i flore ......................................................................... 274
3.7. Upravljanje otpadom i iste tehnologije ..................................................... 281
3.8. Zatita od buke ................................................................................................ 286
3.9. Nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad ............................................. 287
3.10. Civilna zatita ................................................................................................ 289
3.11. Meunarodna saradnja EU u oblasti ivotne sredine ........................... 291
3.12. Horizontalno zakonodavstvo EU .............................................................. 292
9
IX POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI KLIMATSKIH PROMENA

1. Sloenost problematike i osnovni pojmovi ...................................................
2. Strateki ciljevi EU u oblasti klimatskih promena .......................................
3. lanstvo EU u meunarodnim ugovorima od znaaja
za klimatske promene ........................................................................................
4. Klimatske promene u sekundarnim propisima EU ....................................
5. Institucije EU nadlene za oblast klimatskih promena ...............................
294
295
299
300
307
X POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI ZATITE POTROAA

1. Nadlenost ...........................................................................................................
2. Razvoj politike EU u oblasti zatite potroaa ..............................................
3. Osnovni propisi ...................................................................................................
4. Najznaajnije institucije EU u oblasti zatite potroaa ..............................
309
310
311
313
XI USKLAIVANJE NACIONALNE POLITIKE

I PROPISA SA POLITIKOM I PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
U OBLASTI IVOTNE SREDINE, KLIME I ZATITE POTROAA .. 315
ZAKLJUAK ........................................................................................................... 327
10
Pregled tabela i grakona

Tabela 3.1. Ciljevi ekonomske politike .................................................................................................. 59
Tabela.3.2. Generalne direkcije i usluge ................................................................................................ 65
Slika 3.1. Rashodi budeta EU ................................................................................................................ 67
Tabela 5.1. Ukupan budzet EU u 2002.godini ...................................................................................... 93
Tabela 5.2. Finansijsku izgledi EU-15 za period 20002006. ............................................................. 94
Tabela 5.2. Finansijsku izgledi EU-15 za period 20002006. .............................................................. 96
Tabela 5.4. Finansijski okvir za period 20072013. .............................................................................. 99
Tabela 5.5. Neto platie, neto korisnici za period 20072013. ........................................................... 101
Tabela 5.6. Doprinos drava lanica (u procentima) .......................................................................... 102
Tabela 5.7. Budet EU u 2011. godini .................................................................................................... 103
Tabela 5.8. Ukupni prihodi budeta EU u periodu 2006-2010.god.(u %) ...................................... 105
Slika 5.1. Struktra prihoda budeta EU (1988-2013.) ......................................................................... 106
Slika 5.2. Struktura budetskih prihoda EU u 2011. .......................................................................... 106
Slika 5.3. Struktura trokova budeta EU (1988-2013.) ...................................................................... 108
Slika 5.4. Struktura budetskih rashoda : EU ...................................................................................... 108
Slika 5.5. Kretanje interesnih stopa drava lanica EU ..................................................................... 118
Tabela 5.9. Javni dug kao % GDP ........................................................................................................... 120
Tabela 5.10. Budetski deficit kao % GDP ............................................................................................ 120
Tabela 5.11. Bilans tekuih rauna (u milijardama evra) ................................................................... 122
Tabela 5.12. Inflacija, trokovi rada i bilans tekuih rauna u evrozoni 1999-2012. ..................... 123
Slika 5.6. Bilans tekuih plaanja kao procenat od GDP ................................................................... 126
Tabela 5.13. Kretanje makroekonomskih pokazatelja u periodu 2007-2011. ................................. 126
Tabela 5.14. Kretanje nezaposlenosti u EU ........................................................................................... 128
Slika 6.1. Cene ita u Engleskoj i SAD (petogodinji proseci; 1818 =100) ...................................... 137
Slika 6.2. Rast agrarne produktivnosti po glavi i po hektaru u osam zemalja
Zapadne Evrope u periodu 18701910. godine (cene 1870.) ........................................... 138
Tabela 6.1. Agrarni budet od 1970-2000.g. ( u 1000 miliona ECU) ................................................ 145
Tabela 6.2. Korist i troak agrarne podrke 1986/1987. (u milijardama $ ) ..................................... 147
Slika 6.3. Kvote za mleko u EU .............................................................................................................. 152
Slika 6.4. Poreenje efekta ekonomije blagostanja u sistemu kvota
i sistemu redukcije podrke cenama .................................................................................... 153
Slika 6.5. Cene mleka u EU u periodu 19972009. ............................................................................. 155
11
Slika 6.6. Trokovi Zajednike agrarne politike po proizvodima ................................................... 156

Slika 6.7. Izvoz mleka i mlenih proizvoda u svetu i EU .................................................................. 157
Tabela 6.3. Prosena trina cena mleka, cena mleka u senci kvotna renta u EU ......................... 159
Slika 6.8. Ekonomika set-aside reima EU ........................................................................................... 162
Slika 6.9. Evolucija trokova Zajednike agrarne politike EU
po oblicima podrke u periodu 19802002. ........................................................................ 164
Tabela 6.4. Podela pojedinacnih plaanja (PPP) po zemljama lanicama ...................................... 172
Tabela 6.5. Razvoj direktnih plaanja poljoprivrednicama u novim lanicama EU
u % od pune EU stope od 2004. godine ............................................................................ 174
Slika 6.10. Procentualni prikaz PPPP i subvencije vezane za speificne proizvode ................... 176
Slika 6.11. Mere ruralnog razvoja po osama, nacionalne i EU subvencije .................................... 180
Slika 6.12. Udeo poljoprivrednog u u budetu EU (%) .................................................................... 181
Tabela 6.6. Budet ZAP- u periodu 20072013. godine ................................................................... 182
Slika 6.13. Tendencije u trokovima poljoprivrednog budeta ZAP-a .......................................... 183
Slika 6.14. Uee I i II stuba u budetu ZAP-a za period 20072013 godine
(u %) po lanicama ................................................................................................................ 184
Slika 6.15. Rashodi ZAP-a po sektorima i dravama lanicama ..................................................... 185
Slika 6.16. Struktura rashoda ZAP-a po lanicama ........................................................................... 185
Tabela 7.1. Odnos NUTS i LAU klasifikacije sa administrativnim regionima
u zemljama clanicama EU ................................................................................................... 197
Tabela 7.2. Najbogatiji i nasiromaniji regioni NUTS-2 (BDP PPP 2005) ....................................... 202
Tabela 7.3. BDP (PPP) po stanovniku zemalja lanica EU 2008. godine ........................................ 205
Tabela 7.4. Transferi regionalne politike po zemljama clanicama EU u periodu 2000-2006.
po prioritetnim ciljevima (u milijardama ekija) .............................................................. 210
Tabela 7.5. Transferi fondova regionalne politike po lanicama i po ciljevima u
2007-2013.(milonima evra,cene 2007. godine) ................................................................. 213
Tabela 7.6. Struktura finansiranja: ciljevi i fondovi u dva perioda regionalne politike ............... 216
Slika 7.1. Rast BDP po zemljama lanicama EU, SAD i Japana u periodu 1991-2000. ............... 217
Tabela 7.7. Indikator regionalnih dispariteta bogatstva u EU-15, 1950-1990. ............................... 218
Tabela 7.8. Regioni sa GDP po stanovniku ispod 75% proseka EU-27
u periodu 19952004. ............................................................................................................ 219
Tabela 8.1. Tematske strategije usvojene u okviru estog akcionog programa
u oblasti ivotne sredine ...................................................................................................... 246
Slika 8.1. Indeks eksploatacije vode: ukupno godinje zahvatanje kao procenat
raspoloivosti dugorinih vodnih resursa 1990. u poreenju sa 19982007. .............. 261
Slika 8.2. Lokacije 191 postrojenje koja doprinose
sa 50% ukupne tete procenjene 2009. godine. .................................................................. 266
Slika 9.1. Promene u prosenoj globalnoj temperature iz tri izvora (18502011.) ....................... 295
Slika 9.2. Projektovana raspodela ekonomskih troskova klimatskih promena i
socioekonomskog razvoja po tipovima uzroka i regionima .......................................... 297
12
I EVOLUCIJA INTEGRACIJE U EVROPSKOJ UNIJI
1.1. RAZVOJ EVROPSKE IDEJE I EKONOMSKE INTEGRACIJE

DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA
Istorija integrisanja veih teritorija je stara koliko i organizovane drave ili
osvajaki narodi, pa su, tako, najvei integrisan prostor ostvarili Mongoli u
vreme vladavine Dingis kana; prostirao se od Pacifika do Mediterana. Za njim
nije mnogo zaostajao ni Tamerlan neto kasnije.1 Slino istorijsko iskustvo je
zabeleeno u Evropi i na Mediteranu, gde su, u periodima najvee moi,
pojedine imperije obuhvatale velike teritorije. Najistaknutije meu njima su bile:
Rimska imperija u periodu od I veka p.n.e. pa do V veka, drava Karla Velikog
(742814), kao i dugovene Vizantija i Otomanska imperija. Kraeg veka, ali ne
manjeg opsega i uticaja, bilo je Francusko carstvo u vreme Napoleonovih
osvajanja 18091812, kao i nemaka osvajanja tokom Drugog svetskog rata.
Stara ideja o jedinstvenoj i velikoj Evropi pripada i osvajaima, trgovcima,
vizionarima, i filozofima podjednako. Teko je razdvojiti politike i ekonomske
elemente u njenoj realizaciji, ali se moe rei da su se vaniji talasi ekonomske
integracije javljali posle velikih vojnih i politikih dogaaja u Evropi. Oni su se
realizovali u razliitim oblicima, imali su razliit znaaj i obuhvatali vei ili manji
broj teritorija ili drava. Pri tome moemo razdvojiti tri znaajnija perioda: do
Prvog svetskog rata, period izmeu dva rata, i period posle Drugog svetskog
rata.
Od poetka XIX veka pa do kraja Prvog svetskog rata traje prvi period
evropske integracije. Njega karakterie politika konsolidacija u Evropi, i jo
vie, britanska dominacija svetskim morima. Taj period, koji se naziva i Pax
Britannica, omoguile su dve velike vojne pobede: admirala Nelsona u bici kod
1
Pored slobodne trgovine na tom ogromnom prostoru, treba pomenuti i transfer i difuziju
znanja i tehnologija od Istoka ka Zapadu.
13
Trafalgara 1805. godine, i pobeda saveznika nad Napoleonom u bici kod

Vaterloa 1815. godine. Ovaj vek donosi ekspanzija meunarodne trgovine.
Na tlu Evrope, sklapaju se brojni savezi i sporazumi ekonomskog karaktera:
preferencijalni trgovinski sporazumi, zone slobodne trgovine i carinske unije,
kao i savezi meu nemakim i holandskim hanzeatskim gradovima. Prvi i
najuspeniji integracioni pokuaji u Evropi zapoeti su u tadanjim nemakim
zemljama. Poetak je bio predlog pruske vlade iz 1819. godine o formiranju zone
slobodne trgovine meu nemakim zemljama, pa se dolo do Srednjenemakog
trgovinskog saveza 1828. godine. Ovaj Savez je sledee godine formirao zonu
slobodne trgovine sa carinskom unijom, koju su ve osnovali Pruska i HesenDarmtat sa jedne, i Virtemberg i Bavarska, sa druge strane. Harmonizacijom
carinskih tarifa, koordinacijom poreskih politika i meusobnim davanjem
saobraajnih olakica, stvoren je 1833. godine Nemaki carinski savez
(Zollverein), koji je obuhvatio sve postojee nemake saveze. Za nepune etiri
decenije, do ujedinjenja Nemake 1871. godine, u Nemaki carinski savez su
ule sve nemake zemlje. Ekonomska integracija nemakih zemalja je u velikoj
meri doprinela i nemakom politikom ujedinjenju.
Po mnogo emu je znaajan i francusko-britanski preferencijalni trgovinski
sporazum iz 1860. godine (Cobden-Shevalier Treaty); iako predstavlja najnii
integracioni oblik, doprineo je okonanju vievekovnog neprijateljstva i ratova
izmeu ove dve zemlje. Njime je ustanovljena klauzulu najpovlaenije nacije
(Most Favoured Nation MFN), koja se i danas koristi. Izazvao je itav talas
slinih sporazuma u kontinentalnoj Evropi.
Do kraja XIX i na prelazu dva veka, postojala je i zona slobodne trgovine
izmeu vedske i Norveke u periodu od 18741897, i neuspela carinska unija
izmeu Srbije i Bugarske iz 1905, koja je po deklarisanim ciljevima realno bila
zona slobodne trgovine.
Savremena evropska ideja, kakvu danas poznajemo, vezuje se za period
izmeu dva svetska rata. Prvi i Drugi svetski rat su u prvi plan istakli potrebu
uspostavljanja trajnog mira u Evropi, na jednoj strani, i slobodu ekonomske
delatnosti, na drugoj. Isto tako, ta ideja je po okonanju i jednog i drugog rata
imala svoje dve varijante; jedna je njenu realizaciju videla u saradnji nacionalnih
drava, dok je druga za cilj imala uspostavljanje jedinstvene evropske drave.
Do kraja Drugog svetskog rata, u propagiranju i evoluciji evropske ideje
postojalo je nekoliko vanih linosti i dogaaja. Tako se grof von CoudenhoveKalergi 1923. godine zalagao za stvaranje Panevropske unije, a Evropski pokret
je osnovan na kongresu u Beu 1926. godine, uz uee 24 zemlje. Tokom 1943.
godine, u Nemakoj je Carl Friedrich Goerdeler meu pripadnicima pokreta
otpora irio tajni dokument o evropskom ujedinjenju. U veem evropskom
seanju su ostali Altiero Spinelli i Ernesto Rossi, koji su u Italiji tajno delili
14
I Evolucija integracije u Evropskoj uniji
Ventotenski manifest,2 u kojem su udareni temelji Evropskog pokreta

federalista, iji je prvi sastanak odran u Milanu 1943. godine. Cilj ovog pokreta
je bilo osnivanje Evropske federacije po zavretku rata, da bi se izbegla
dominacija Velike Britanije i SAD. U Parizu je 1946. osnovana Evropska unija
federalista.3
Jo jedan znaajan integracioni sporazum je zakljuen u ovom periodu.
Belgijsko-Luksemburka ekonomska unija, koja je osnovana 1921. godine,
tokom 1943. godine je zapoela pregovore sa Holandijom, da bi 05.09.1944.
izmeu ova dva partnera bio zakljuen sporazum o zajednikoj carinskoj tarifi
i meusobnom oslobaanju od carina. Vee za carinska pitanja je tokom 1946.
podnelo nacrt sporazuma o faktikom uspostavljanju carinske unije, da bi od
01.01.1948. vaila zajednika carinska tarifa, uz zadravanje carina na
poljoprivredne i neke druge proizvode u meusobnoj trgovini.
1.2. OD OBNOVE EVROPE KA EVROPSKOJ UNIJI
Kao i svaki veliki rat, i Drugi svetski je doveo do izuzetno znaajnih promena
na globalnom nivou. Na politikom planu, glavni rezultati su bili preraspodela
svetske moi i podela, a na ekonomskom, razrueni ili znatno oteeni ekonomski
kapaciteti i infrastruktura, uz izuzetan rast ekonomije SAD.
Globalna politika podela je dovela do, grubo reeno, formiranja dva bloka:
na jednoj strani je bio blok komunistikih zemalja, koji su sainjavali Sovjetski
Savez, evropske zemlje koje je oslobodila ili osvojila Crvena armija, Jugoslavija,
Albanija, i Kina. Drugu polovinu sveta je inilo nekoliko grupa zemalja: prvo,
SAD sa znatno proirenom sferom uticaja, koja je sada obuhvatala Latinsku
Ameriku, Pacifik, i delove Dalekog Istoka i Jugoistone Azije; drugo, Velika
Britanija, Kanada, i Australija; tree, osloboene kontinentalne zemlje Zapadne
Evrope; i etvrto, kolonije i zavisne teritorije. Ideoloki i politiki antagonizmi
izmeu zapadnog i komunistikog sveta su se pojaali naroito posle lokalnih
vojnih intervencija i ratnih sukoba, koji su obeleili prvu posleratnu deceniju: u
ehoslovakoj 1947. godine, u Koreji 19501953, i Indokini od 19461954.
godine.
Poto su ekonomski kapaciteti i infrastruktura bili u velikoj meri oteeni ili
potpuno uniteni u svim evropskim zemljama na ijim teritorijama su voene
ratne operacije, obnova se nametala kao prioritetan i neodloan posao. Ona se
2
Ventotenski manifest je dobio naziv po ostrvu Ventotene, na koje su Spinelli i Rossi bili
deportovani 1941. godine.
3
Interesantno je da Jovanovi (2004, 2) navodi podatak da su obavetajne slube SAD
finansirale i vodile ovaj pokret.
15
teko, ili gotovo nikako, nije mogla sprovesti bez obimne pomoi najrazvijenije
ekonomije sveta, SAD. U svom poznatom govoru na Univerzitetu Harvard, juna
1947. godine, general George Marshall je evropskim zemljama predoio da je
uslov za dobijanje amerike pomoi zajedniki program obnove.4 Na sastanku
Velike etvorke u Parizu 02.07.1947. godine, Sovjetski savez je odbio uee u
Marshallovom planu,5 pa su vlade 16 evropskih zemalja formirale Komitet za
evropsku ekonomsku saradnju 16.07.1947. godine, iji zadatak je bio da izradi
etvorogodinji program obnove. Konvencija o evropskoj ekonomskoj saradnji,
kojom je ustanovljena Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju
(Organisation for European Economic Cooperation OEEC), potpisana je
16.04.1948. godine. OEEC je, zbog otpora Velike Britanije, skandinavskih drava
i vajcarske, konstituisana kao tipina meunarodna organizacija, iji je krajnji cilj
bio stvaranje zone slobodne trgovine.6 Kasnije e OEEC prerasti u Organizaciju
za evropsku saradnju i razvoj (Organisation for European Cooperation and
Development - OECD).
Tadanja uloga SAD u obnovi poruene Evrope treba biti realno vrednovana
i ocenjena. Pre i tokom realizacije Marshallovog plana, SAD su izdvojile izuzetno
znaajna sredstva za pomo i obnovu Evrope. Pre samog Marshallovog plana,
Velikoj Britaniji je 1946. godine odobren zajam u iznosu od US$ 3,75 milijardi, a
Turskoj i Grkoj je tokom 1947. dodeljena pomo u iznosu od US$ 400 miliona
svakoj. U toku sprovoenja Marshallovog plana, od 1948. do 1952. godine, iznos
odobrenih sredstava je premaio US$ 14 milijardi.7 Realizacija Marshallovog plana
je omoguila obnovu Zapadne Evrope, a SAD da odre visok nivo konjunkture
svoje ekonomije, zapoet sredinom rata.
Poto su odbile pomo u obnovi u okviru Marshallovog plana, komunistike
zemalje su se u obnovi poruenih zemalja oslanjale na sopstvene snage i
meusobnu solidarnost. Centralizovano upravljanje je omoguilo angaovanje
ogromnih ljudskih i materijalnih resursa, i postignuti su zavidni rezultati u obnovi
i poetnom razvoju. U svim komunistikim zemljama ureenje drutva i
4
Oigledno da je izmeu SAD i Velike Britanije, a moda i jo neke od evropskih zemalja, ve

bio formiran stav o budunosti kontinentalnog dela Zapadne Evrope. Tome u prilog ide i
poznati stav koji je Churchill ve izneo u svom govoru u Cirihu 19.09.1946: I am going to
say something that will astonish you. The first step in the recreation of the European Family
must be a partnership between France and Germany (Rei u neto to e vas zapanjiti.
Prvi korak u obrazovanju evropske porodice mora biti partnerstvo izmeu Francuske i
Nemake.), Speech by Sir Winston Churchill, Zurich, 19 September 1946; ovaj govor, vaan
za posleratnu istoriju Evrope, dostupan je u celosti na Internetu.
5
Marshallov plan se zvanino zvao: Program obnove Evrope (European Recovery Program).
6
Nabrojane zemlje e kasnije biti osnivai i lanice EFTA.
7
Treba imati na umu da su tadanji dolarski iznosi, u dananjem ekvivalentu, viestruko vei
od nominalnih.
16
upravljanje ekonomijom je bilo organizovano prema sovjetskom modelu. Sem

Kine i Jugoslavije od 1947. godine, sve zemlje su bile pod direktnim politikim i
vojnim patronatom Sovjetskog saveza.
Politike i vojne podele sveta i Evrope su u posleratnim godinama poele da
dobijaju konkretniju formu u vidu sklapanja raznih saveza. Tako, 17.03.1947.
godine dolazi do potpisivanja Briselskog ugovora od strane Velike Britanije,
Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga. Ukljuivanjem Nemake i Italije, i
potpisivanjem Modifikovanog Briselskog ugovora u Parizu 23.10.1954. godine,
stvara se osnova zapadnoevropske kolektivne odbrane, i osniva Zapadnoevropska unija (Western European Union WEU). Na irem, atlantskom planu,
u Vaingtonu je 04.04.1949. osnovan Severnoatlantski pakt (North Atlantic Treaty
Organisation NATO), koji je obuhvatao: SAD, Kanadu, Veliku Britaniju,
Francusku, Italiju, Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Norveku, Dansku, Island i
Portugal. Kao odgovor na osnivanje WEU, NATO, i OEEC, na Istoku dolazi do
potpisivanja Varavskog ugovora na vojnom i politikom planu, dok je na
ekonomskom osnovan Savet za uzajamnu ekonomsku pomo SEV (
- ) 1949. godine.
Tadanji razni evropski pokreti bili su ukljueni u Meunarodni komitet
pokreta za Evropsku uniji decembra 1947. godine, koji je bio inicijator
odravanja Kongresa Evrope u Hagu maja 1948. godine. Kompromis izmeu
federalistikog i unionistikog koncepta je postignut nepunu godinu kasnije,
05.02.1949. godine, pa je Statut Saveta Evrope (Council of Europe CE) mogao
biti zakljuen 05.05.1949. godine.
Varavski pakt i SEV e do devedesetih, odn. do raspada Sovjetskog saveza,
ostati osnova komunistikih saveza. Na drugoj strani Evrope, dolazi do
stvaranja primarno ekonomskih integracija. Tako dolazi do formiranja:
Evropske zajednice za ugalj i elik (European Coal and Steel Community) 1951.
godine, Evropske ekonomske zajednice (European Economic Community EEC) i Evropske zajednice za atomsku energiju EURATOM 1957. godine, i
Evropskog udruenja slobodne trgovine (European Free Trade Association
EFTA) 1960. godine.
Moderna evropska ideja je svoju pokretaku snagu imala u potrebi za
uspostavljanjem stabilnog i trajnog mira u Evropi. To je ugraeno u osnovu
dananje Evropske unije (European Union EU) kao njen primarni politiki cilj.
Za njegovu realizaciju je procenjeno kao kljuni faktor stvaranje i stabilnost
osovine Pariz-Berlin. To je pravdano injenicom da su ove dve zemlje bile
tradicionalni ratni neprijatelji. Meutim, to je samo delimino tano. Francuska
je vekovima bila najjaa kontinentalna zemlja u Evropi, dok su najjae evropske
pomorske sile bile (istorijskim redom): Venecija, Francuska, panija, Holandija
i Engleska. Vievekovni rivalitet i neprijateljstva su postojala izmeu panije i
17
Engleske, ali su Engleska i Francuska imale najduu istoriju ratova u Evropi,

kako na moru tako i na kontinentu.8 Nemaka postaje ozbiljniji faktor u Evropi
tek posle ujedinjenja. Negde od polovine XIX veka, istorijski tokovi okreu
Francusku od Engleske ka Nemakoj, pa se nakon Napoleonovih ratova, ove
dve zemlje sukobljavaju u Francusko-pruskom ratu iz 18701871, Prvom i
Drugom svetskom ratu. Treba pomenuti i sporna teritorijalna pitanja koja su
postojala izmeu dve zemlje po okonanju Drugog svetskog rata: prvo,
pripajanje Alzasa i Lorene Francuskoj; i drugo, francuska okupaciona zona, koja
se sastojala od sadanje drave Rajnland-Falc i severnih oblasti BadenVirtemberga. Okupacione zone su i zvanino prestale da postoje 1955. godine.
Danas se moe oceniti da su tadanja anglo-amerika inicijativa i politiki
projekat bili dalekovidi, a procena o njegovom uspehu realna. Za to su postojali
dobri preduslovi: bila je bliska pristalicama panevropske ideje, kontinentalne
zemlje su bile u takvom stanju da nisu mogle da biraju, Nemaka je bila pokorena,
podeljena i okupirana, Francuska je dobila politiki primat u Zapadnoj Evropi,
pa su na odreen nain svi bili zadovoljni. Solidni ekonomski preduslovi su
ovom politikom projektu davali i odreivali budunost. Iz ondanje i dananje
perspektive, interesantno je pitanje zato Velika Britanija nije bila deo ove
osovine? Najpre, ona je svoju ratnu i posleratnu sudbinu vezala za SAD, a
evropska ideja nikada nije bila tako jaka u Britaniji kao na kontinentu. Iz vie
razloga, i de Gaulle je svojevremeno spreavao ulazak Velike Britanije u EEC.
Britanija je na EU uvek gledala kao na francusko-nemaku zaveru.9 Najnovije
rasprave iz 2012. u Velikoj Britaniji o mogunosti raspisivanja referenduma o
ostanku/izlasku iz Evropske unije, idu delom u prilog ovakvom miljenju.
1.3. OD EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE
DO EVROPSKE UNIJE
Dananja Evropska unija prela je dug put od svojih poetaka, a odnose u
njoj bi teko bilo razumeti bez poznavanja njene evolucije. U svojoj istoriji ima
i dinamine periode ali i one koju su nazvani evroskleroza; nekada su
8
Samo da pomenemo injenicu da je Engleska u dugom periodu drala u svom posedu

Normandiju, delove Bretanje, luku Kale itd, u pojedinim periodima i vie od polovine
sadanje Francuske. Kralj Henry V je osvojio gotovo celu Francusku, i da ga prerana smrt
nije spreila, bio bi krunisan i za francuskog kralja. Na moru, suparnitvo i sukobi nikada
nisu ni prestajali. Uopte su francusko-engleski odnosi istorijski mnogo sloeniji nego to to
danas izgleda; pojedine engleske kraljice su bile iz Francuske, a mnogi engleski kraljevi su
sahranjeni u Francuskoj, koju su, s pravom, smatrali svojom domovinom jer su bili
normanskog porekla.
9
Jovanovi, M. N. (2004), Evropska ekonomska integracija, Beograd: Ekonomski fakultet, 45.
18
institucionalna reenja ila ispred prakse, a nekada su zastoji u integraciji

dovodili do novih. Ukratko, integracioni proces je iao u brim i sporijim
talasima. Ono to je pri tome vano je injenica da je prvobitna EEC do danas
zadrala najveu integracionu snagu i privlanost, tako da su gotovo sve ranije
lanice EFTA sada u Evropskoj uniji, sa ostatkom ima poseban sporazum, a
ostale integracije i inicijative u Evropi su usko povezane sa Unijom, ili ih je ona
inicirala i podrala.
Idejnim tvorcima posleratne evropske integracije smatraju se Altiero Spinelli
i Jean Monnet.10 Uz saglasnost Konrada Adenauera, tadanjeg nemakog
kancelara, Robert Schuman je 09.05.1950. u ime francuske vlade podneo
Deklaraciju,11 u kojoj se predlae integracija francuske i nemake industrije uglja
i elika, pod zajednikom kontrolom (High Authority), i koja bi bila otvorena
za prikljuenje ostalih evropskih zemalja. Na osnovu te Deklaracije, u Parizu je
18.04.1951. dolo do potpisivanja Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za
ugalj i elik (Pariski ugovor). Zemlje potpisnice su bile: Francuska, Nemaka,
Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Pariski ugovor je stupio na snagu
23.07.1952. godine.
Stvaranje ECSC je imalo viestruki znaaj za dalji tok zapadnoevropske
integracije: prvo, ustanovljen je francusko-nemaki savez kao osnova dalje
integracije, sa politikom dominacijom Francuske; drugo, ECSC je preteno
ekonomskog, a manje politikog karaktera; i tree, prihvaen je kontinentalni
koncept evropske integracije.
Odluka o proirenju integracije izmeu est zemalja doneta je na sastanku
ministara spoljnih poslova u Mesini 0102.06.1955. godine. Ugovori o osnivanju
Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju EURATOM potpisani su u Rimu 25.03.1957, a na snagu su stupili su 01.01.1958.
godine (Rimski ugovori). Osnivai i lanice sve tri zajednice su: Francuska,
Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg.
Zajedniki organi sve tri zajednice su bili Evropski parlament i Sud pravde
od 1957, dok su Ugovorom o spajanju ostala dva glavna organa: Saveta i
Komisije, objedinjeni organi zajednica. Ugovor je potpisan u aprilu 1965, a
stupio je na snagu 01.07.1967. godine.
10
Jean Monnet (18881979) je inae bio veoma istaknuta evropska linost. Njegova aktivnost
nije bila ograniena samo na Francusku, jer je bio vrlo aktivan u Velikoj Britaniji i SAD,
naroito tokom Drugog svetskog rata. U zasluge mu se pripisuje izuzetan doprinos u
organizovanju i dopremanju amerike ratne pomoi u Evropu, pa se pominje da je Keynes
jednom prilikom istakao da je Monnet pomogao da se rat skrati za godinu dana. U
posleratnom periodu, bio je posveen evropskoj integraciji, i smatra se njenim arhitektom.
11
Deklaraciju je pripremio Jean Monnet.
19
Osnovni cilj EEC definisan je kao stalno unapreenje harmoninog razvoja

ekonomija, koje se postie preko: prvo, zajednikog trita, koje podrazumeva
tzv. etiri slobode; i drugo, koordinacijom ekonomskih politika. Rimski ugovor
je postavio vrlo ambiciozne ciljeve pred svoje potpisnice. Meutim, EEC je do
sredine osamdesetih bila samo uspena carinska unija sa zajednikim tritem.
U periodu od tri decenije, sve zemlje su postigle zavidan nivo ekonomske
razvijenosti, ali integracija nije daleko odmakla. Dalji razvoj se sudario sa
ogranienjima postojeeg integracionog okvira, pa je bilo neophodno od
zajednikog stvoriti jedinstveno trite. Do Jedinstvenog evropskog akta iz 1985,
treba pomenuti Wernerov plan ekonomske i moneterne unije, i stvaranje
Evropskog monetarnog sistema (European Monetary System EMS) 1979.
godine. Realizacijom ciljeva postavljenih Jedinstvenim evropskim aktom, i
okonanjem stvaranja jedinstvenog trita 1992. godine, stvoreni su uslovi za
prelazak na vii integracioni nivo: ekonomsku uniju.
Evropska unija je osnovana potpisivanjem Ugovora o Evropskoj uniji u
Mastrihtu 07.02.1992, koji je stupio na snagu 01.11.1993. godine. Potpisnice
Ugovora su dvanaest drava lanica Evropskih zajednica. Posle Jedinstvenog
evropskog akta, Ugovor iz Mastrihta je druga velika i radikalna izmena
osnivakih Ugovora.
Prema slovu Ugovora, Evropska unija se zasniva na Evropskim
zajednicama, dopunjenim politikama i oblicima saradnje utvrenim samim
Ugovorom. U pravnom smislu, Evropska unija poiva na trima Evropskim
zajednicama, koje zadravaju svoj pravni subjektivitet i meunarodni kapacitet,
i stoga njihovi pravni i ekonomski poreci ine odgovarajue poretke Unije.
U politikom smislu, Unija obuhvata tri stuba saradnje, i na njima poiva:
prvi stub, tri Evropske zajednice; drugi stub, Zajednika spoljna i bezbednosna
politika; i trei stub, pravosue i unutranji poslovi.
Osnovni ciljevi definisani Ugovorom su bili sledei: Evropska unija podstie
uravnoteen i trajan razvoj ekonomije i drutva, naroito stvaranjem prostora
bez unutranjih granica, jaanjem kohezije i uspostavljanjem ekonomske i
monetarne unije; potvruje svoj meunarodni identitet preko zajednikih
politika; jaa zatitu i prava graana i ustanovljava pravo graanstva Evropske
unije; razvija blisku saradnju u pravosuu i unutranjim poslovima; uva i
razvija acquis communautaire itd.12 Realizacija ovih ciljeva podrazumeva
potovanje novouvedenog naela supsidijarnosti.
Ugovor iz Mastrihta doneo je jo niz znaajnih izmena osnivakih ugovora.
Evropski savet se njime definie kao vrhovni politiki organ, a umesto EEC
12
Postojanje i funkcionisanje EU poiva na zakonu. itav skup vaeih zakona, politika i

delatnosti EU naziva se acquis communautaire ili pravna tekovina EU. (Jovanovi, 2004, 36.)
20
ustanovljava se Evropska zajednica (European Community - EC), sa proirenim

ciljevima. Pored zajednikog trita, EC uspostavlja ekonomsku i monetarnu uniju,
sprovodi zajednike politike, i na taj nain obezbeuje skladan, uravnoteen,
odriv, neinflatoran rast, sa teitem na ivotnoj sredini, zaposlenosti, socijalnoj
zatiti, kvalitetu ivota i solidarnosti. Osnivaju se i novi organi: Sud revizora,
Komitet regiona, Evropski sistem centralne banke i Evropska centralna banka,
Evropski monetarni institut, i Evropska investiciona banka. Pored toga,
ustanovljavaju se pravo graanstva Evropske unije i transevropske mree, i
odreuju ciljevi konvergencije za uspostavljanje monetarne unije.
Od samih poetaka, Evropska unija ima razvijen mehanizam usklaivanja
stepena integracije, proirenih ciljeva i osnivakih ugovora. To su meuvladine
konferencije, koje se uvek okonavaju potpisivanjem novog ugovora, kojim se
menjaju osnivaki. Meuvladine konferencije nisu samo pravna, ve i
operativna neophodnost. Evropska unija neprestano prerasta okvire svojih
starih ugovora i dodaje nove funkcije i nove lanove. Ove konferencije pruaju
mogunost da se sama Evropska unija povremeno preoblikuje.13
Tako je i Ugovor iz Amsterdama nastao kao rezultat zakljuenja pregovora
u okviru jedne od njih. Potpisan je na zasedanju Evropskog saveta 02.10.1997.
u Amsterdamu, a na snagu je stupio 01.05.1999. godine. Reenja koje je sadrao
nisu bila ni blizu znaajna i radikalna kao to je bio sluaj sa Ugovorom iz
Mastrihta. Realno, to u tom momentu nije ni moglo biti mogue. Ugovorom iz
Amsterdama izvrena je simplifikacija korpusa primarnog prava Evropske unije
i EC, izmene u sistemu odluivanja i organima Evropske unije, dopunjene su
nadlenosti EC, formalizuju se odredbe o blioj saradnji, i vre odreene izmene
u drugom i treem stubu.
Evropska unija je postala kompletna ekonomska unija sa uspostavljanjem
monetarne unije. Uvedena je zajednika valuta evro, i formirano jedinstveno
valutno podruje evrozona, kojoj nisu pristupile sve lanice. Njoj za sada pripada
17 zemalja lanica Evropske unije. Evrozonu je 01.01.1999. godine formiralo 11
zemalja: Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, panija,
Portugal, Austrija, Irska, i Finska. Evrozoni se od 01.01.2001. prikljuila Grka, od
01.01.2007. Slovenija, Malta i Kipar od 01.01.2008, Slovaka od 01.01.2009, i od
01.01.2011. Estonija.14
Ugovor iz Nice iz 2001. godine uvodi Evropsku uniju u ambiciozniju
integracionu fazu projektom stvaranja evropskog ustava. Ugovor o ustavu za
13
14

Iako nisu u sastavu evrozone, odreen broj zemalja je usvojio evro kao svoju valutu: Monako,
San Marino i Vatikan (imaju potpisane ugovore sa Evropskom unijom); Andora od aprila 2012.
(monetarni ugovor sa Evropskom unijom); Kosovo i Crna Gora (bez zakljuenih ugovora).
21
Evropu zavren je 2004. godine, i predviao je, izmeu ostalog, i uvoenje nove
funkcije: ministra spoljnih poslova. Meutim, evropski optimizam se pokazao
preuranjenim, i planirano usvajanje zajednikog Ustava nije uspelo.
Pristupilo se pripremamama za novi, tzv. reformski ugovor, ija je ambicija
bila da zadri dobar deo reenja koja je predviao neuspeli Ustav za Evropu.
Rezultat je bio potpisivanje Ugovora iz Lisabona 13.12.2007. godine. Sastoji se
iz dva ugovora Ugovora o Evropskoj uniji (koji predstavlja amandmane na
Ugovor iz Mastrihta) i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (kojim se
menja dosadanji naziv Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). Ova dva
ugovora imaju jednaku pravnu valjanost i predstavljaju osnovna dokumenta
na kojima se zasniva Evropska unija. Prati ih 37 protokola i 65 deklaracija, dok
je Povelja o osnovnim pravima (European Charter of Fundamental Rights) ostala
u aneksu, umesto u tekstu ugovora, ime je donekle njena vidljivost smanjena,
u odnosu na neuspeli Ugovor o ustavu.15 Lisabonskim ugovorom uvedena je
funkcija Predsednika Evropskog saveta i Visokog predstavnika za spoljne
poslove i bezbednosnu politiku (imenuje ga Evropski savet). Takoe se uvodi
Evropska sluba za spoljnu akciju ili sluba spoljnih poslova (European External
Action Service, EEAS), to odgovara ulozi ministarstva spoljnih poslova
nacionalnih drava.16 Inicirana francusko-britanskom Deklaracijom iz SaintMaloa 1998. godine, sada Zajednika bezbednosna i odbrambena politika
(Common Security and Defence Policy) predstavlja integralni deo Zajednike
spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Ne u potpunosti, Lisabonski
ugovor je ponitio stubovsku strukturu EU i time otklonio razlike u
ovlaenjima koje institucije EU uivaju u razliitim oblastima delovanja.17 Ne
bez problema i otpora, proces ratifikacija u zemljama lanicama je okonan u
novembru 2009. godine, tako da je Ugovor iz Lisabona stupio na snagu
01.12.2009. godine.
1.4. EVROPSKE INTEGRACIJE I REGIONALNE INICIJATIVE
POVEZANE SA EVROPSKOM UNIJOM
EEC nije bila jedina regionalna ekonomska integracija u posleratnoj Evropi.
Ostale moemo podeliti u tri grupe: prvo, EFTA; drugo, regionalne integracije
privremenog karaktera, ije su lanice bile zemlje kandidati za lanstvo u
15
Prolovi, N. (2010), Lisabonski ugovor: institucionalne izmene u oblasti spoljne politike

Evropske unije, Meunarodna politika 61(1138), 63.
16
Savet je 26.06.2010. usvojio odluku o njenom funkcionisanju i organizaciji.
17
Novii, . (2010), Novine u spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije posle Ugovora
iz Lisabona, Meunarodni problemi 62(3), 401.
22
Evropskoj uniji, i koje prestaju da postoje sa njihovim prijemom, kao to su

CEFTA i BAFTA; i tree, regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi, sa jakom
podrkom Evropske unije. Evropski integracioni proces je ukljuivao sve
nabrojane integracije, sa promenama lanstva pojedinih zemalja, da bismo doli
do dananje Evropske unije.
1.4.1. Evropsko udruenje slobodne trgovine
Proces integracije na evropskom kontinentu tokom pedesetih godina prolog
veka nije tekao u skladu sa tadanjim britanskim konceptom i interesima. Velikoj
Britaniji nije odgovaralo prihvatanje Zajednike poljoprivredne politike (Common
Agricultural Policy CAP), supranacionalnih institucija i odreen stepen politikog
jedinstva, to se podrazumevalo sa lanstvom u EEC. Britanski interesi su u to
vreme bili konfliktnog karaktera: zadravanje sistema imperijalnih preferencijala
u okviru Commonwealtha, i pristup tritima evropskih zemalja za svoje
industrijske proizvode. Druge, neutralne zemlje su imale prepreke politikog
karaktera za lanstvo u EEC. Austrija je bila poraena u ratu i okupirana, vajcarskoj
je tada njen status odgovarao, dok je vedska bila tradicionalno neutralna. Svima
njima je forma zone slobodne trgovine vie odgovarala, jer je pruala vei stepen
slobode u spoljnoj politici i reimu spoljne trgovine sa treim zemljama.
Evropsko udruenje slobodne trgovine (European Free Trade Association
- EFTA) formirano je 1960. godine u Stokholmu od strane sledeih zemalja:
Velike Britanije, Portugala, Austrije, vajcarske, Danske, Norveke i vedske.
Finska je postala pridrueni lan 1961, a punopravan 1986, Island 1970, a
Lihtentajn 1991. godine.
EFTA je doivela tri udara dezintegracije i prekomponovanja sastava, sva tri
ka manjoj veliini i znaaju. 1973. godine njega naputaju Velika Britanija i Danska,
1986. Portugal, i 1995. Austrija, vedska i Finska. Sve one postaju lanice Evropske
unije. Iako je prijem Norveke u Evropsku uniju bio spreman, referendumskim
izjanjavanjem iz 1994. to je odbijeno, kao to se ve desilo i 1972. godine. Kao to
je do tada bila stoer EFTA, tako je prelazak Velike Britanije u EEC znaio
prekretnicu u njenom znaaju i sutinskom karakteru. Do tada, EFTA i EEC su na
odreen nain bile konkurentske evropske integracije pribline snage. Od tog
vremena, karakter odnosa izmeu EFTA i EEC se sutinski promenio: od
konkurentskog je postao kooperativan. Prelazak Portugala u EEC 1986. nije
ozbiljnije uzdrmao EFTA, dok je prelaskom Austrije, vedske i Finske u Evropsku
uniju, EFTA gotovo izgubila svaki znaaj, mogunost proirenja i perspektivu.
Formiranje EFTA je bilo reakcija na ve postojeu EEC, i nastojanje da se
smanji skretanje trgovine. Forma i stepen integracije su odgovarali njenim
lanicama, nije bilo vizionarskih ideja, a ciljevi su realno postavljeni. Dva glavna
23
rezultata koje je EFTA ostvarila su: prvo, dostizanje visokog nivoa ekonomskog
razvoja veine lanica, i njihova uspena integracija sa Evropskom unijom; i
drugo, grupisanje zemalja u tri regiona: skandinavskom, alpskom i atlantskom.
EFTA se moe ocenjivati sa razliitih stanovita. Iako klasian primer zone
slobodne trgovine, pokazuje da i takva, labava integracija moe dati jako dobre
rezultate. Uz manje obaveze koje su lanice imale nego u EEC, i izbegavanje
finansiranja zajednikog budeta (iji je najvei deo troen na CAP), veina
zemalja je postigla izvanredan ekonomski rast. Kasnije su postajale lanice
Evropske unije kao ravnopravne, ili najrazvijenije.
1.4.2. Evropski ekonomski prostor
Zemlje lanice EFTA su godinama bile glavni trgovinski partneri EEC, a
kasnije Evropska unija njihov najvei. Koheziona snaga EFTA je znaajno
oslabljena ve sa poetkom pregovora o prijemu Velike Britanije, Irske i Danske
u EEC juna 1970. godine. Poetkom 1972. godine, potpisan je Sporazum o
prikljuenju ove tri zemlje, i one su 1973. postale punopravne lanice EEC. Tako
je i EEA pratio sudbinu prekomponovanja sastava EFTA i EEC. Poto su
ekonomski odnosi izmeu preostalih lanica EFTA i EEC bili znaajni, EEC je
sa svakom od zemalja zakljuila sporazum o slobodnoj trgovini tokom 1972, a
sa Finskom 1973. godine. Institucionalna saradnja se odvijala sporo, pa je
Luksemburkom deklaracijom iz 1984. najavljeno njeno proirenje, to je dovelo
do Sporazuma o EEA.
Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (European Economic Area
- EEA) potpisan je 02.05.1992. u Portu izmedu Evropske unije i Norveke,
vedske, Finske, Islanda, Austrije, vajcarske i Lihtentajna, a stupio je na snagu
01.01.1994. godine. vajcarska se na referendumu u decembru 1992. izjasnila
protiv uea u Sporazumu o EEA, i svoje odnose sa Evropskom unijom
regulisala bilateralnim sporazumima.18 Uz naknadna smanjenja EFTA, EEA je
ostao sporazum izmedu Evropske unije i Norveke, Islanda i Lihtentajna.
Sporazum o EEA je sporazum o pridruivanju kojim se ustanovljava zona
slobodne trgovine za industrijske proizvode, dok su poljoprivredni i ribarski
proizvodi posebno regulisani.19 On je podrazumeva najvei stepen saradnje
Evropske unije sa nekom zemljom ili grupacijom, a cilj mu je bio proirenje
internog trita na zemlje EFTA. Ovaj sporazum je, na primer, daleko iznad svih
Evropskih sporazuma, to je i razumljivo ako se imaju u vidu nivo privrednog
18
19
Referendumom iz 2001. godine odbijeno je i pristupanje vajcarske Evropskoj uniji.

EEA ne ukljuuje: poljoprivredu, energetiku, spoljnu trgovinu, ugalj i elik, spoljnu i
bezbednosnu politiku.
24
razvoja, slinost drutvenog i politikog ureenja, i ekonomska povezanost

zemalja. Prema obimu razmene, neke od zemalja EFTA su bile vie integrisane
u interno trite Evropske unije nego to su to bile pojedine njene lanice.
Oekivano, Sporazum o EEA ukida sve carine i kvantitativna ogranienja, kao
i sve mere istog dejstva. Pored robne razmene, sporazum regulie i slobodno
kretanje kapitala i radne snage, kao i slobodu pruanja usluga. Sam sporazum je
izuzetno obiman i obuhvata niz oblasti i pitanja koja se u drugim sporazumima ne
sreu; ona su preuzeta iz zakonodavstva Evropske unije i inkorporisana u tekst
sporazuma, a cilj njihovog unoenja, i rezultat njihove primene je izuzetno visok
nivo integrisanosti ova dva trita. Pored zakonodavstva, znaajno je da se na
sporazum primenjuje i sudska praksa Evropske unije. Na ovaj nain su detaljno
regulisani poloaj i pitanja: preduzea, konkurencije, porekla robe, carinske i
administrativne procedure i saradnje, tehnikih propisa i standardizacije, kvaliteta
proizvoda i zatite potroaa, ivotne sredine itd.
Odreena pitanja su u sporazumu izostavljena, jer bi njihovo ukljuivanje
znailo grupnu integraciju zemalja EFTA u Evropsku uniju. Prvo od njih je
poljoprivredna politika, jer je njeno finansiranje za tadanje lanice EFTA, koje
nisu veliki proizvoai, bilo preskupo. Drugo je poreska politika, u kojoj su
lanice EFTA htele da zadre autonomiju; skandinavske zemlje su bile poznate
kao zemlje socijalnog blagostanja, a vajcarska i Austrija su takoe imale visoka
poreska optereenja. Tree je pitanje bezbednosti i spoljne politike, jer su
vedska, Finska, Austrija i vajcarska neutralne zemlje.
1.4.3. Centalnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini
Osnivanju ove integracije prethodio je sastanak visokih predstavnika
Poljske, ehoslovake i Maarske 15.02.1991. u Viegradu (Maarska). Tom
prilikom je usvojena Deklaraciju o saradnji izmeu Poljske, ehoslovake i
Maarske na putu napretka prema evropskoj integraciji. Ovom deklaracijom
je iskazana zajednika namera da se udruenim naporima, i uz uee
zapadnoevropskih institucija, ide ka integraciji i pridruivanju evropskim
politikim, ekonomskim, bezbednosnim i pravnim sistemima, kroz razvoj
demokratije i trine privrede. Realno, to je vie bila grupa za pritisak i lobiranje.
U oktobru 1991. postignut je sporazum o formiranju zone slobodne
trgovine, a sam Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (Central
European Free Trade Agreement CEFTA) potpisan je 21.12.1992. u Krakovu.
Od samog stvaranja CEFTA, njen sastav se menjao. Uspenije lanice su primane
u Evropsku uniju, a njih su zamenjivale zemlje u procesu pridruivanja. Tako
je od prvobitne tri zemlje lanice, CEFTA raspadom ehoslovake najpre dobila
etiri, da bi im se kasnije pridruilo jo pet zemalja: Slovenija u januaru 1996,
25
Rumunija u julu 1997, Bugarska od poetka 1999, Hrvatska od 2002, i

Makedonija od 2006. godine. Sporazum su 19.12.2006. potpisale: Srbija, Crna
Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Moldavija i Kosovo. Kada Hrvatska
postane punopravna lanica Evropske unije sredinom 2013. godine, aktuelni
sastav CEFTA e initi: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija,
Albanija, Moldavija i Kosovo.
Uslovi za prijem novih zemalja u CEFTA su precizirani u Poznanjskoj
deklaraciji: da je zemlja lanica Svetske trgovinske organizacije (World Trade
Organization WTO), da ima potpisan sporazum o pridruivanju sa Evropskom
unijom, i da njen prijem odobre postojee lanice.
Zemlje osnivai su sporazumom predvidele stvaranje zone slobodne
trgovine tokom tranzicionog perioda, najkasnije do 01.01.2001. godine. U isto
vreme sa potpisivanjem sporazuma o osnivanju, potpisana je i zajednika
deklaracija, kojom je zapoet proces liberalizacije meusobne trgovine. Ona se
sprovodila putem potpisivanja dodatnih protokola, od kojih je svaki vodio daljoj
liberalizaciji.
Kako je cilj lanica CEFTA bio integracija sa Evropskom unijom, njihova
saradnja je prevazilazila klasine okvire zone slobodne trgovine. Ona je, pored
trgovine, obuhvatala jo niz oblasti: spoljne i unutranje poslove, infrastrukturu,
prekograninu saradnju, nauku, tehnologiju, kulturu, obrazovanje i ekologiju.
Za nove i budue lanice Evropske unije, CEFTA se pokazuje kao dobro
predvorje. Iako prelaznog karaktera, zona slobodne trgovine, kombinovana sa
sporazumima o pridruivanju, daje najvei broj korisnih efekata. Sve dosadanje
lanice su postigle znaajno poveanje meusobne razmene, bile najuspenije
u reformama, postale privlano odredite za strane investitore, i privukle najvei
deo priliva stranih direktnih investicija. Na kraju su primljene u Evropsku uniju.
Time je i prvobitna Deklaracija iz Viegrada realizovana.
1.4.4. Baltika zona slobodne trgovine
Baltiku zonu slobodne trgovine (Baltic Free Trade Area - BAFTA) osnovale
su tri baltike zemlje: Estonija, Litvanija i Letonija. Sporazum je potpisan
13.09.1993, a stupio je na snagu 01.04.1994. godine. Prvobitno je pokrivao
trgovinu industrijskim proizvodima, da bi od 01.01.1997. ukljuivao i
poljoprivredne proizvode. Prijemom njenih lanica u Evropsku uniju 01.05.2004,
BAFTA je prestala da postoji. Iako privremen, ovaj sporazum je u celosti ispunio
svoje ciljeve, jer je pomogao vrlo uspenu tranziciju tri baltike zemlje, i njihov
prijem u Evropsku uniju.
26
1.4.5. Preferencijalni carinski sporazumi

Karakter preferencijalnih carinskih sporazuma imaju sporazumi o
pridruivanju, koje je Evropska unija zakljuivala sa zemljama potencijalnim
kandidatima. Tu spadaju Evropski sporazumi i Sporazumi o stabilizaciji i
pridruivanju. Prve je Evropska unija zakljuila sa deset CEEC, a druge sa zemljama
Zapadnog Balkana. Oni su prva faza u procesu pridruivanja, na ijem kraju ovi
sporazumi prelaze u faktiku zonu slobodne trgovine uzmeu Evropske unije i
zemlje kandidata. Prilikom njihovog zakljuenja, ugovarala se nereciprona i
asimetrina liberalizacija trgovine u korist zemalja kandidata. Evropska unija je
gotovo u potpunosti liberalizovala svoj uvoz iz partnerskih zemalja, izuzimajui
osetljive proizvode,20 dok je drugoj ugovornoj strani ostavljena mogunost
postepene, i delimino selektivne, liberalizacije u tranzicionom periodu. Ovi
sporazumi su veoma slini, a razlikuju se u detaljima zavisno od karakteristika
zemlje kandidata. Njihovom primenom, i pribliavanjem datumu prijema u
Evropsku uniju, stvarala se zona slobodne trgovine. Time je cilj ovih sporazuma u
potpunosti bio postignut, jer su zemlje kandidati ispunili sve uslove za prijem u
lanstvo.
1.4.6. Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi
Regionalne inicijative su manje vrsti sporazumi od klasinih regionalnih
ekonomskih integracija, i uglavnom su usmerene na unapreenje raznih oblika
regionalne saradnje. Njihovi najei inicijatori su Evropska unija, SAD, i zemlje
regiona. Mada su deklarisani ciljevi pri osnivanju esto ambiciozni, njihov
domet je ogranien. Ipak, treba ceniti njihov doprinos unapreenju politikog
dijaloga meu susednim zemljama, i reavanju nekih isto regionalnih
problema. One su bile nain ponovnog uspostavljanja poverenja i saradnje
meu zemljama, naroito u Jugoistonoj Evropi.21 Zbog toga ih najvie ima u
politiki i bezbednosno nestabilnim regionima. Kao i ostale labavije forme
integracije, i one gube na znaaju ili se gase sa prijemom odreenog broja lanica
u Evropsku uniju.
Kao najznaajnije, mogu se navesti sledee: Centralnoevropska inicijativa
(Central European Initiative CEI) formirana 11.11.1989; Inicijativa za saradnju
u Jugoistonoj Evropi (Southeast Europe Cooperative Initiative SECI) iz 1996.
20
Evropska unija je esto znaajno, ili gotovo u potpunosti, liberlizovala svoj uvoz iz zemalja
u procesu pridruivanja i pre zakljuenja pristupnih sporazuma. U osetljive sektore Evropske
unije spadaju: ugalj i elik, proizvodnja saobraajnih sredstava, brodogradnja, proizvodnja
hrane, proizvodnja tekstila, i hemijska industrija (posebno proizvodnja sintetikih vlakana).
21
Detaljan pregled inicijativa i postignutih rezultata moe se nai u: Lopandi, D. (2001),
Regionalne inicijative u jugoistonoj Evropi, Beograd: IMPP i Evropski pokret u Srbiji.
27
godine; i Crnomorska ekonomska saradnja (Black See Economic Cooperation BSEC) osnovana 1992. godine; Jadransko-jonska inicijativa, Pakt stabilnosti za
Jugoistonu Evropu i Dunavska komisija.
LITERATURA
Antevski, M. (2008a), Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd: M.
Antevski.
Antevski, M. (2008b), O lanim i stvarnim dilemama integracije, Pravni ivot
67(14), Tom VI, knjiga 524: 7382.
Grgi, M., i Bilas, V. (2012), Teorija regionalnih ekonomskih integracija, Zagreb:
Sinergija-nakladnitvo d.o.o.
Jovanovi, M. N. (2004), Evropska ekonomska integracija, Beograd: Ekonomski
fakultet
Lopandi, D. (2001), Regionalne inicijative u jugoistonoj Evropi, Beograd: Institut
za Meunarodnu politiku i privredu i Evropski pokret u Srbiji
Lopandi, D. (2012), Dva veka preoblikovanja meunarodnih odnosa na
Balkanu od imperija do evropske integracije, Meunarodna politika
63(1146): 517.
Novii, . (2010), Novine u spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije
posle Ugovora iz Lisabona, Meunarodni problemi 62(3): 397417.
Petrovi, P., i Antevski, M.(2007), Stari i novi Centralnoevropski sporazum o
slobodnoj trgovini CEFTA, Pravni ivot 56(12), tom IV: 493502.
Prolovi, N. (2010), Lisabonski ugovor: institucionalne izmene u oblasti spoljne
politike Evropske unije, Meunarodna politika 61(1138): 6275.
28
II Racional integracije
II RACIONAL INTEGRACIJE
Regionalna integracija moe biti razliitog karaktera, zavisno od motiva i

njenih pokretaa: ekonomska, politika, vojna i odbrambena, kao to moe imati
razliitu vrstinu i biti u odreenim vidovima. Istorijski gledano, posebno u
Evropi, moe se rei da su razliiti vidovi integracija imali preteno ekonomski
karakter, uz znaajan upliv politikih faktora. Nekada je redosled uticaja bio i
obrnut. Tako se nije teko sloiti sa Machlupovim1 stavom da je trgovina sr
ekonomske integracije, a podela rada njen temeljni princip. To bi bio
najracionalniji i praksi najblii pristup. Za njegovu potvrdu dovoljno je podsetiti
se da su svi integracioni sporazumi poinjali sa liberalizacijom trgovine, i da su
pitanja vezana za trgovinu centralni deo svakog od njih. Trgovina je bila osnova
svake dalje, ire i dublje integracije.
2.1. EKONOMSKE I POLITIKE DETERMINANTE I SPECIFINOSTI

EVROPSKIH REGIONALNIH INTEGRACIJA
Za nastanak, opstanak, stabilnost i budui razvoj regionalne integracije
neophodno je postojanje saglasnosti kljunih interesa zemalja lanica, glavnih
socijalnih grupa, i na kraju, irokih slojeva stanovnitva; svi kljuni faktori moraju
imati jai interes i ispunjavati ga u okviru integracije pre nego izvan nje. Da li
takva saglasnost interesa postoji ili ne, najlake se moe zakljuiti iz injenice da
li neka zemlja ostaje u okviru integracije, ili istupa iz nje, a u evropskoj praksi
postoje primeri za sve sluajeve.
Uticaj ekonomskih i politikih determinanti na nastanak i funkcionisanje
evropskih integracija se periodino smenjivao u svom znaaju; nastanak
posleratnih integracija je bio direktan rezultat politikih dogovora, kao to su i
pravci (dez)integracija u Evropi poetkom devedesetih godina prolog veka
1
Machlup, F. (1979), A History of Thought on Economic Integration, London: Macmillan.
29
primarno bili pokretani politikim i bezbednosnim motivima. Ekonomske

determinante presudno deluju na stabilnost i dubinu integracionog procesa.
Postoje tri grupe dugoronih koristi od integracije koje odreuju njenu stabilnost:
prvo, bolji meunarodni politiki i bezbednosni poloaj u okviru integrisane
grupe; drugo, dugoroni korisni efekti po ekonomski rast i uveanje blagostanja
stanovnitva; i tree, harmonian regionalni razvoj.
Evropska unija je u svojoj istoriji doivela nekoliko veih i manjih proirenja,
pa je od prvobitnih est lanica osnivaa dola do dvadesetosam, koliko e imati
prijemom Hrvatske polovinom 2013. godine. Proirenje znai skoro po definiciji
vie heterogenosti u preferencijama i ekonomskim uslovima meu lanicama.
Zbog toga se ne moe u isto vreme proirivati i produbljivati stepen integracije.
ira Evropa mora podrazumevati manje centralizovanu.2 Pitanje funkcionalnosti
i efikasnosti institucija Evropske unije nije gubilo na aktuelnosti od samog
osnivanja integracije, ali je postajalo izrazito vano uvek sa novim proirenjima.3
Logina posledica proirenja je uvek nunost usklaivanja interesa uveanog
broja aktera. Zbog toga su irenje Evropske unije i produbljivanje ili intenziviranje
integracionog procesa u odreenoj koliziji; ta dva procesa se ne mogu odvijati
istovremeno, i ne podravaju se uzajamno. ak bi se moglo rei da ometaju jedan
drugog.4 Polazei od injenice da su se politike granice, broj zemalja i funkcije
vlada menjale, Ruta (2005) dovodi u vezu ekonomske koristi i politike trokove
integracije, pa kako se jurisdikcija proiruje, ekonomske koristi od politike
integracije se ponitavaju rastuim politikim trokom usled heterogenosti
graana (u pogledu, na primer, preferencija o brizi o javnim dobrima ili raspodeli
dohotka). Ova razmena endogeno odreuje optimalnu veliinu jurisdikcije.5
Ako se uzmu u obzir realne tekoe u funkcionisanju Evropske unije, pa se to
stavi u relaciju sa potencijalno ekonomski i politiki optimalnim brojem i sastavom,
to nas vodi zakljuku da je politika ideja evropskog jedinstva ipak dovoljno
2
Alesina, A. (2002), The Size of Countries: Does it Matter?, Discussion Paper 1975, Cambridge,
MA: Harvard University, Harvard Institute of Economic Research, 2526.
3
Pominjani sukob dva koncepta, prisutan u razvoju evropske ideje i pre osnivanja integracija,
odrao se do dananjih dana. Ponovo je bio aktuelizovan prilikom koncipiranja Ustava Evrope,
i naao je izraaja u usvajanju njegove konane verzije, ali i u plebiscitarnom izjanjavanju u
dravama lanicama. Vie decentralizovan sistem ima svoje pristalice, ali i centralizovan takoe:
Korist od funkcionalnog federalizma lei u njegovoj Pareto-poboljavajuoj prirodi, jer e
centralizovano politiko odluivanje biti izvreno kroz proces pogaanja izmeu svih strana
kojih se tie., Ruta, M. (2005), Economic Theories of Political (Dis)integration, Journal of
Economic Surveys 19(1), 16.
4
Antevski, M. (2008a), Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd: M. Antevski, 97
5
Ruta, M. (2005), Economic Theories of Political (Dis)integration, Journal of Economic Surveys
19(1), 2.
30
snana, pa se proirenja Evropske unije nastavljaju do danas. Ta ideja je od poetka

imala svoje pristalice i protivnike, kao i vie ili manje racionalne ekonomske motive.
Politiki razlozi su pri tome bili vidljiviji, i vie javni. Posebno je to karakteristino
za podrku Evropske unije zemljama Centralne i Istone Evrope poetkom
devedesetih godina prolog veka, i Zapadnom Balkanu neto kasnije. Pored dobre
volje, iroke podrke, i esto obilne finansijske pomoi, moe se konstatovati
doslednost u politici proirenja. Jednom data obeanja se ne povlae, ali se ni zahtevi
od kandidata ne revidiraju.6
Ekonomski faktori su odluujui za produbljivanje integracije.7 Najee
izbijaju u prvi plan nakon nekog proirenja Unije, i povezani su sa problemima u
internom funkcionisanju. Proirenja Evropske unije uveavaju jedinstveno trite,
to ima jak ekonomski potencijal, ali obino dovode do usporavanja ekonomskog
rasta, to se desilo i sa Nemakom nakon ponovnog ujedinjenja.
Pored ekonomskih, postoje odreena pitanja koja proirenja Evropske unije
uveavaju, i ija reenja mogu imati jakog uticaja na njenu budunost. Radi se o
verskim, kulturnim, nacionalnim, demografskim problemima i konfliktima u
okviru Evropske unije. Ova pitanja ine evropsku zajednicu sve heterogenijom i
sloenijom. Evropsko drutvo stari, i gubi populacionu vitalnost, a jedini
demografski vitalni i mladi delovi evropske populacije su imigrantski, koji se, po
pravilu, ne uklapaju u postojei verski, kulturni, obrazovni i kvalifikacioni
evropski obrazac. Pored toga, postoje brojna potencijalna arita separatizma, sa
tenjom za stvaranjem potpuno autonomnih regiona ili samostalnih drava, kao
to su Baskija, Katalonija, Korzika, kotska, Vels, Severna Irska, Juni Tirol i drugi.
Najnovija politika previranja u Belgiji se mogu pridruiti ovoj grupi. Alesina et
al. (2000) tvrde da su globalizacija trita i politika dezintegracija, odn.
separatizam u tesnoj vezi; jaanje politikog separatizma i stvaranje novih
samostalnih drava podsticajno utiu na odranje i irenje slobodne trgovine.
Pored toga, kako proces ekonomske globalizacije bude napredovao, politiki
6
Evropska unija je esto imala razumevanja za tekoe na koje nailaze zemlje kandidati u
ispunjavanju postavljenih uslova za prijem u lanstvo. To se pokazalo i prilikom prijema novih
10 lanica 2004. godine, kada odreen broj nije ispunjavao neke od bitnih uslova. Iako se slina
situacija ponovila sa Rumunijom i Bugarskom, kada je ipak uvedena uslovna klauzula,
Evropska unija je tada za preostale potencijalne lanice najavila striktno ispunjenje postavljenih
uslova. Sluaj Turske je poseban, i teko je predviati da li e ona ikada postati lanica Evropske
unije. Izuzezno vana NATO lanica, na strateki bitnom mestu, nije do sada uspela da ostvari
svoje evropske ambicije i uz konstantnu podrku SAD pri tome. Da li su najave iz turskog
rukovodstva, iznete poetkom 2013. godine, o moguem pribliavanju Rusiji i Kini samo
odreen politiki pritisak na Uniju, ostaje da se vidi. To ipak govori da Evropska unija nema
takvu snagu da integrie jednu veliku muslimansku naciju kao to je turska, i da su mogui
drugaiji strateki savezi.
7
Antevski, M. (2008a), Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd: M. Antevski, 98.
31
separatizam e nastaviti da bude iv i zdrav. Koncept relativno velike i

centralizovane nacije-drave jeste i bie sve vie i vie ugroavan od regionalnog
separatizma odozdo, i rasta supranacionalnih institucija odozgo, u svetu globalnih
trita.8 Oekivanja da e se separatistike tenje izgubiti sa ekonomskim
razvojem tih regiona nisu se obistinila, jer su iva u nekim od najbogatijih
evropskih regiona.
Evropske regionalne integracije imaju odreene specifinosti koje ih, u
izvesnoj meri, razlikuju od ostalih integracija u svetu i velikih integrisanih trita,
kao to su SAD, kako u pogledu stepena integracije, tako i u pogledu efekata i
postignutih ciljeva. Odreene specifinosti su se javljale prilikom osnivanja
integracija, a druge tokom njihovog razvoja. Meu njima, neke su rezultat
autohtonog integracionog procesa, dok su druge nastajale kao reakcija i odgovor
na pojaanu meunarodnu konkurenciju. Nekada su politike odluke ile ispred
integracije, dok je u drugim sluajevima sam integracioni proces zahtevao njihovo
redefinisanje. Specifinosti evropskih integracija su rezultat sloenog meudejstva
brojnih faktora, od kojih su najvaniji: istorijsko naslee u pravnom i dravnom
ureenju, industrijskom razvoju i strukturi, kao i sindikalnom pokretu; uticaj
meunarodnih politikih faktora na podelu i obnovu posleratne Evrope; proces
dekolonizacije; problem meunarodne konkurentnosti; i vie proirenja Evropske
unije. Dva kljuna pitanja, i naini njihovog reavanja su pokretala evropsku
integraciju: prvo, efikasno funkcionisanje; i drugo, meunarodna konkurentnost
evropske privrede.
Prva specifinost je raznovrsnost integracionih formi i inicijativa. Druga je
najvii dostignuti nivo integracije u svetu: Evropska unija. Dominantna regionalna
integracija u Evropi je Evropska unija, i njena privlana snaga je najjaa. Sa
prijemom Velike Britanije u Uniju, EFTA je poela da gubi svoj znaaj, koji je danas
mali. Sve ostale integracione forme i inicijative su u slubi unapreenja
regionalnog razvoja i ekonomija zemalja kandidata. Ma kako neke od njih
izgledale ogranienog dometa i trajanja, ne treba zanemariti njihov znaaj u
tranzicionom periodu.
Iako ustrojstvo i funkcionisanje pravnog sistema Evropske unije izgledaju i jesu
komplikovani, on je od vitalnog znaaja za njen opstanak, jer njeno postojanje i
funkcionisanje poiva na zakonu. To je posledica injenice da je Evropa jedno od
podruja sa najstarijom, najdugovenijom i najstabilnijom tradicijom pravnog
ureenja drava. Pravni sistem Evropske unije je specifina tvorevina, meavina
kontinentalnog i anglosaksonskog prava, sa komplikovanom podelom nadlenosti
i dejstva pojedinih pravnih akata. Njegov razvoj prati internu integraciju, uz tenju
8
Alesina, A., et al. (2000), Economic Integration and Political Disintegration, American Economic
Review 90(5), 12931294.
32
za proirenjem nadlenosti komunitarnog prava. Razvoj prava Evropske unije

doprineo je harmonizaciji nacionalnih zakonodavstava, i ujednaavanju uslova
ivota i poslovanja.
Administracija Evropske unije je sledea specifinost. Formirala se i uveavala
sa rastom Unije i njenim irenjem. Nije sporno da je neophodna za funkcionisanje
same Unije, ali se i same lanice ale na njenu predimenzioniranost i
neracionalnost, i usled toga smanjena efikasnost. Trokovi koji se izdvajaju za
njene potrebe su vrlo veliki obzirom na broj i kvalifikacije zaposlenih.
Jedna od najvanijih specifinosti Evropske unije su njene zajednike politike.
Inae je problem prelaska sa zajednitva na jedinstvo u Uniji veliki, negde i
nemogu. Zajednike politike su nastajale najpre u oblastima od posebnog znaaja
u odreenoj fazi integracije, kao to je sluaj sa poljoprivredom. irenje i
produbljivanje integracije su postavljali nove prioritete pred svoje lanice, tako da
danas zajednike politike postoje u svim vanijim oblastima. One su znaajno
doprinele koordinaciji nacionalnih resornih politika, ali su i izraz pojaanih
ambicija Evropske unije na meunarodnom planu (npr. zajednika spoljna, ili
odbrambena politika). Kao to je razvoj komunitarnog prava dovodio do jae
kohezije u zakonodavnoj sferi, tako su zajednike politike doprinosile
ispunjavanju zajednikih interesa.
2.2. EFEKTI REGIONALNE INTEGRACIJE
Liberalizacija trgovine je poetak i osnov svake regionalne ekonomske
integracije. Ona moe biti unilateralna, regionalna i multilateralna. Pri tome,
unilateralna liberalizacija trgovine moe podsticajno delovati na razvoj lokalne
industrije, ali se smatra da dobici od liberalizacije trgovine kroz regionalnu
ekonomsku integraciju premauju one od unilateralne liberalizacije (Puga and
Venables, 1998, 243244). Ako se poe od injenice da integracija zahteva bar
odreenu podelu rada i slobodu kretanja roba i usluga unutar grupe9, i od
velikog obima meusobne trgovine kao najeeg podsticaja za zemlje da
formiraju integraciju, jasno je da ona podrazumeva znatno vii nivo i vei obim
ukupne ekonomske aktivnosti na integrisanom tritu.10 Jedna od posledica su
vee razvojne mogunosti za svaku zemlju lanicu, ali treba imati u vidu da
9
10
Jovanovi, M. N. (1998), International Economic Integration, London: Routledge, 9.

Jedna od injenica koja se retko navodi u literaturi o regionalnoj integraciji, i koju treba uvaiti
je sledea: Zajedniki i iroko korieni tehniki standardi u oblastima transporta,
telekomunikacija, obradi podataka i elektronici dovode do relativno efikasnog uinka
meunarodnih mrea bez ikakve forme meunarodne integracije.(Jovanovi, M. N. (2001),
Geography of Production and Economic Integration, London: Routledge, 50.)
33
integracija moe biti samo jedan od naina koji e takav razvoj pomoi. Teorijski
i praktino, najvii stepen slobode trgovine mogao bi se postii multilateralnom
liberalizacijom, u kojoj bi uestvovale sve zemlje sveta. Meutim, iskustvo
viedecenijskih, tekih i esto neuspenih, rundi pregovora pod okriljem
UNCTAD je pokazalo da multilateralna liberalizacija trgovine ide sporo, a da se
odreeni pomaci dese tek kada se usaglase interesi najveih svetskih ekonomija
i blokova. Od kraj Drugog svetskog rata, rezultati Urugvajske runde pregovora,
koji su zakljueni Sporazumom iz Marakea 1994. godine, predstavljaju najvei
pomak, jer je tada osonvana Svetska trgovinska Organizacija (World Trade
Organization WTO), a sam Sporazum je stupio na snagu 01.01.1995. godine.
Klasini ekonomisti su koristi od slobodne trgovine dokazivali na jednostavom
modelu: dve zemlje, dve industrije i dva proizvoda. Koristi od liberalizacije trgovine
na regionalnom nivou su tee za precizno utvrivanje, i postoje oprena miljenja
o tome. Jacob Viner je poetkom pedesetih godina prolog veka ustanovio osnovni
kriterijum za ocenu efekata integracije, formuliui definicije stvaranja trgovine
(trade creation) i skretanja trgovine (trade diversion), povezane sa rastom ili opadanjem
blagostanja.11 U meri u kojoj je ukupna ponuda poveana i uvoz niih trokova iz
partnerske zemlje zamenjuje vie trokove (prethodno zatiene) domae
proizvodnje, oekujemo porast blagostanja od stvaranja trgovine. Meutim, u meri
u kojoj poveani uvoz iz partnerskih zemalja istisne uvoz niih trokova iz ostatka
sveta (mogunost koja se javlja zbog preferencijalnog tretmana partnerskog uvoza)
onda e zemlja iskusiti gubitak blagostanja od skretanja trgovine.12 Ukoliko je neto
efekat stvaranja i skretanja trgovine pozitivan, tada e lanice integracije imati rast
blagostanja, i obrnuto.
Na osnovu ranijih Vinerovih i Meadovih ukazivanja na moguu vezu izmeu
ekonomija obima i dobitaka od integracije, Max Corden je poetkom sedamdesetih
godina prolog veka pruio osnovu za dalja istraivanja formalizacijom teorije o
potencijalnom znaaju ekonomija obima za trgovinu i rast blagostanja u regionalnoj
integraciji. Ukratko, tranja se moe pomeriti u korist intra-regionalne trgovine, to
omoguava postizanje veih ekonomija obima i smanjenje trokova. Iako su
ekonomije obima jedno od objanjenja, one ne mogu biti i dovoljan argument u
korist regionalne integracije, jer koristi od veih ekonomija obima mogu biti
ostvarene u istom ako ne i veem obimu pod MFN liberalizacijom trgovine.13
11
Detaljnije videti u: Viner, J. (1965/1937), Studies in the Theory of International Trade, New York:
Harper and Brothers, i kasnijim radovima.
12
Venables, A. J. (1999), Regional Integration Agreements: a force for convergence or
divergence?, Policy Research Working Paper 2260, Washington, DC: World Bank, 4.
13
De Rosa, D. A. (1998), Regional Integration Arrangements: Static Economic Theory,
Quantitative Findings, and Policy Guidelines, Policy Research Working Paper 2007,
Washington, DC: World Bank, 42.
34
Drei se Vinerovog bazinog kriterijuma, zakljuci koje su izvukli Baier i

Bergstrand (2004, 33), na osnovu empirijskog istraivanja 286 sporazuma o
slobodnoj trgovini u 1996. godini, upuuju da je stvaranje trgovine vee to su:
dve zemlje blie, vee i slinije ekonomske veliine zemalja (kao determinante
intra-industrijske trgovine), i to je vee relativno faktorsko obilje zemalja (kao
determinanta inter-industrijske trgovine). Meutim, do skretanja trgovine moe
doi i usled efekata stranih direktnih investicija, u meri u kojoj njihova proizvodnja
supstituie uvoz iz treih zemalja. Preovladava stanovite da je u praksi regionalne
ekonomske integracije neto trgovinski efekat pozitivan, odnosno da je stvaranje
trgovine vee od skretanja trgovine, ali i da je relativno malo.14
Dalja istraivanja su proila opseg moguih koristi i teta, ukljuujui
ispitivanje efekata regionalne integracije na zemlje nelanice. Do toga je delom
dolo pod uticajem teorijskih i empirijskih istraivanja, a delom kao rezultat
multilateralnih trgovinskih pregovora. Prema ovom kriterijumu, lanice dobijaju
sa stvaranjem integracije, ne stvarajui istovremeno gubitke nelanicama, ako se
obim trgovine izmeu lanica integracije i nelanica nije smanjio posle njenog
osnivanja. Teorijska i empirijska istraivanja su ila u pravcu preciznijeg
utvrivanja korisnih i tetnih efekata regionalne integacije. Oni se mogu dalje
deliti na statike i dinamike, kratkorone i dugorone itd.
Liberalizacija trgovine u okviru regionalnih integracija moe dati pune efekte
pod uslovom da su zemlje sposobne da kreiraju takvu proizvodnju i ponudu roba
i usluga za kojima postoji efektivna tranja u drugim lanicama.15 Efekti
integracije imaju najjae dejstvo na proizvodnju i trgovinu meunarodnim
dobrima (tradable goods)16, i na one industrije koje ostvaruju velike ekonomije
obima (economies of scale). Njima je obuhvaen najvei deo zaposlene radne snage
i angaovanog kapitala, pa time utiu na rast prinosa faktora proizvodnje.
Prema kriterijumu razvojnog nivoa zemalja koje ulaze u regionalnu
integraciju, i sa stanovita integracionog obrasca, integracije tipa sever-jug pruaju
bolje perspektive za manje razvijene zemlje, ako ne i za razvijene i zemlje izvan
integracije.17 Integracije jug-jug su osetljive na veliinu trita, dok podela dobitaka
14
Zona slobodne trgovine tei da rezultira u vie stvaranja trgovine i manje skretanja trgovine
nego carinska unija koja uproseava carine., Jovanovi, M.N. (2001), Geography of Production
and Economic Integration, London: Routlegde, 58.
15
Antevski, M. (2008a), Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd: M. Antevski, 39.
16
U naoj strunoj literaturi i teoriji meunarodne trgovine, tradable goods se prevode kao
meunarodna dobra, tj. robe koje su predmet meunarodne trgovine, za razliku od nontradable
goods, koja predstavljaju domaa dobra, i nisu ukljuena u meunarodnu razmenu.
17
U teoriji meunarodne trgovine, nazivom: sever se oznaava razvijena industrijska zemlja, a
nazivom: jug nerazvijena ili poljoprivredna zemlja. Posledino, u teoriji i praksi regionalne
integracije mogu se prepoznati i izdvojiti tri integraciona tipa: prvo, integracija tipa sever-sever,
35
izmeu zemalja zavisi od njihovih karakteristika i razlika (Puga and Venables, 1999,
309). Regionalne integracije u odreenoj meri ponitavaju efekat domaeg trita
za pojedinane zemlje, znaajan kod velikih, i ujednaavaju uslove pristupa za sve
zemlje lanice.18 Sa obrnutog stanovita, moe se rei da integracija proirenjem
trita poveava korisne potencijalne efekta domaeg trita, ali za sve lanice. Na
taj nain male zemlje mogu izvlaiti vie koristi od delovanja ovog efekta. Zavisno
od integracionog nivoa same regionalne integracije, mogu postojati razni naini
kompenzacije zemalja kojima integracija donosi odreene gubitke; to moe biti
direktan transfer novca iz fondova predvienih za takve namene, obuka odreenih
segmenata radne snage, razvoj i izgradnja infrastrukture itd.
Polazei od injenice da koristi i tete od meunarodne trgovine nikada nisu
bile pravino i ravnomerno rasporeene, i da su regionalne ekonomske integracije
u svojoj osnovi trgovinski sporazumi, osnovni dobici od integracije se mogu
definisati kao sledei:
uklanjanje barijera u trgovini, smanjenje trokova trgovine i podsticanja
izvoza;
siguran pristup tritima partnerskih zemalja;
poveane investicione mogunosti na irem, integrisanom tritu;
poveana konkurencija na internom tritu, sa svim pozitivnim (po neke,
mogue i negativnim) efektima;
smanjenje neefikasnosti u poslovanju firmi;
iskoriavanje ekonomija obima, koje integrisano trite omoguava;
jaanje uslunog sektora;
olakana razmena tehnikih informacija i znanja izmeu firmi;
podsticaj aktivnostima istraivanja i razvoja (Research and Development
R&D), i stvaranju novih tehnologija, proizvoda i usluga;
vei raspoloivi obim roba i usluga za potroae, to poveava blagostanje
stanovnitva;
izmeu razvijenih industrijskih zemalja; drugo, integracija tipa sever-jug, izmeu dve ili vie
razvijenih industrijskih i nerazvijenih, poljoprivrednih zemalja; i tree, integracija tipa jug-jug,
izmeu dve ili vie nerazvijenih, poljoprivrednih zemalja. U praksi je mogua kombinacija sva
tri tipa u okviru jedne integracije, zavisno od broja zemalja lanica i nivoa njihovog ekonomskog
razvoja.
18
Efekat domaeg trita (home market effect) definisao je Paul Krugman 1980. godine, a on se
ogleda u prednosti veih zemalja ili regiona koji imaju vea trita za plasman svojih roba, te
za proizvodima domaih firmi postoji efektivna domaa tranja. Dodatne prednosti su u
eksternim ekonomijama obima i koncentraciji industrijske proizvodnje.
36
koordinacija ekonomskih i drugih politika meu zemljama lanicama;

pojaana pregovaraka pozicija sa treim zemljama i trgovinskim blokovima.
Kod istraivanja dobitaka od integracije treba imatu u vidu dinamiku
njihovog pristizanja. Najee, na kratak rok dolazi do rasta obima trgovine i bruto
domaeg proizvoda (Gross Domestic Product - GDP). Period prilagoavanja moe
dovesti do rasta nezaposlenosti. Na srednji i dui rok, dolazi do strukturnih
promena u ekonomijama zemalja lanica, izmena u kvalifikacionoj strukturi radne
snage, ija se mobilnost poveava, otvaranja novih radnih mesta i smanjenja
nezaposlenosti, a ekonomije obima dobijaju na znaaju. Dobici od integracije se
esto dele na statike i dinamike, s tim to su statiki najjai neposredno pre i po
osnivanju integracije, a dinamiki preovlauju nakon perioda prilagoavanja i
rastu u duem roku.19 Oni pomeraju tehnoloke granice i doprinose rastu. Jedna
od tekoa meunarodne ekonomske integracije je to njeni dobici pridolaze
svakome na dugi rok, ali u relativno malim obrocima. Trokovi integracije mogu
biti mnogo lake identifikovani.20 Ukupni dobici od integracije su mnogo vie
od neto razlike izmeu stvaranja i skretanja trgovine, i ini ih zbir razliitih
pozitivnih integracionih efekata na dui rok. Moda je integraciju najbolje shvatiti
kao poveanje razvojnih potencijala zemlje, odn. kada jedan uesnik dobija od
ekonomske integracije to ne znai da drugi gube. Kljuno je da svaki uesnik
dobija vie na dugi rok nego to bi bio u stanju da dobije ako deluje sam.21
Jedan od integracionih efekata u Evropskoj uniji je bila veoj meupovezanost
nacionalnih ekonomija i njihov meuzavisni rast, i kroz liberalizaciju i rast
trgovine, i preko zajednikih politika. Na osnovu podataka za rad i bruto
investicije u fiksni kapital u EU-15 u duem periodu od 19701997. godine, GarciaVega i Herce su istraivali uticaj trgovinskih tokova na meuzavisni rast. Utvrdili
su da dublja integracija meu zemljama dovodi do vee trgovinske razmene i
do obrazaca vie meuzavisnog rasta. Dokle god trgovina podstie meuzavisni
rast, integracija (kroz druge politike) takoe podstie zajedniki rast.22 Pripadnost
neke zemlje regionalnoj integraciji utie na ekonomski rast lanica. Prema
19
Dobitke koje svojim lanicama donosi regionalna integracija nije uvek lako izdvojiti i meriti,
pa ima dosta razliitih miljenja o tom pitanju. Na primer, ima dosta osnova u primedbi koju
iznose Schiff i Winters: Dinamika igra skoro mistinu ulogu u mnogim raspravama o
ekonomskoj integraciji. Naavi male ili ak negativne predviene statike koristi, branioci
regionalnih integracionih sporazuma se tipino pozivaju na dinamike koristi. (Schiff, M., and
Winters, L. A. (1998), Dynamics and Politics in Regional Integration Arrangements: An
Introduction, World Bank Economic Review 12(2), 178)
20
Jovanovi, M.N. (1998), International Economic Integration, London: Routledge, 357.
21
Ibid., 351.
22
Garcia-Vega, M., and Herce, J. A. (2002), Interdependent Growth in the EU: The Role of Trade,
Working Document 184, Brussels: Centre for European Policy Studies, 10.
37
njihovim procenama, zemlja lanica e imati dodatnih 0,5% rasta ukoliko svaka
od partnerskih zemalja postigne 1% ekstra rasta. U sluaju da je zemlja lanica
Evropske unije, stopi rasta se dodaje jo 0,17%.23
Uticaj evropske integracija na pojedine ekonomske sektore bio je razliit, a
ostvarivao se prvenstveno kroz promene u strukturi meusobne trgovine.
Istraivanje koje se bavilo uticajem integracije na promene u strukturi trgovine
tokom osamdesetih godina prolog veka, obuhvatilo je dva proirenja Evropske
unije: prijem Grke 1981. godine i prijem panije i Portugala 1986. godine. Utvreno
je tom prilikom da je stepen uticaja sporazuma o slobodnoj trgovini na tokove
trgovine zavisio od dva kljuna parametra: stepena inicijalne zatite i stepena
diferencijacije proizvoda. Uticaj irenja FTA na tokove poljoprivredne trgovine tei
da bude vei od onoga na industrijsku trgovinu jer je nivo inicijalne zatite za
poljoprivrednu trgovinu vei i zato to su, generalno govorei, poljoprivredne robe
manje diferencirane od industrijskih roba.24 I u okviru trgovine poljoprivrednim
proizvodima, uticaj integracije je bio razliit, zavisno od stepena diferencijacije
proizvoda; tako je uticaj bio vei za manje diferencirane proizvode kao to su: meso,
cerealije, stona hrana, ulja i masti, dok je na trgovinu vie diferenciranim
proizvodima kao to su: riba, voe, povre, pie i duvan, taj uticaj bio manji.
Pored liberalizacije robne trgovine, u Evropskoj uniji su liberalizovana i
kretanja kapitala, i poslednje, pruanje i trgovina uslugama na jedinstvenom
evropskom tritu. Meusobni uticaj liberalizacije tokova stranih direktnih
investicija (Foreign Direct Investment - FDI) i elastinosti tranje za faktorima
proizvodnje bili su predmet jednog istraivanja. Njegovi rezultati ukazuju da je
vea otvorenost za FDI izravnavala krivu dugorone tranje za radom inei da
investiciona lokacija vie odgovara na trokove.25 Posledice su bile sledee: efekat
jedininih trokova rada na domau proizvodnju je negativan, a na bilateralne
tokove FDI u Velikoj Britaniji i Nemakoj pozitivan, dok je pregovaraka snaga
zaposlenih i sindikata smanjena.
Jedan od rezultata integracije u Evropskoj uniji je i integracija finansijskih
trita, odn. stvaranje jedinstvenog trita. Istraujui pitanje spajanja i
preuzimanja firmi (Mergers and Aquisitions - M&A) u evrozoni i celoj Evropskoj
uniji, Allen i Song su utvdili pozitivan uticaj Evropske monetarne unije (European
Monetary Union EMU) na finansijsku integraciju u Evropi. To ima poseban
znaaj u stvaranju jedinstvenog trita za finansijske usluge, koje unapreuje
23
Ibid., 9.
Goto, J. (1997), Regional Economic Integration and Agricultural Trade, Policy Research
Working Paper 1805, Washington, DC: World Bank, 55-56.
25
Hatzius, J. (2000), Foreign direct investment and factor demand elasticities, European Economic
Review 44(1), 138.
24
38
efikasnost investicija i poveava ekonomski rast. Iako institucije EMU imaju

najvie uticaja na korporativnu kontrolu, M&A, i integraciju u investicionom
bankarstvu u okviru eurozone, takoe se pokazuje da se takav efekat preliva na
evropske zemlje nelanice EMU, iako je to manje naglaeno u poreenju sa
uticajem na lanice EMU.26
Distribucija koristi od uea u EMU za pojedine zemlje lanice zavisila je od
struktura ekonomija i rigidnosti/fleksibilnosti u formiranju cena i nadnica. Zemlje
sa znatnom rigidnou nadnica imaju koristi od monetarne unije, posebno kad
su njihovi partneri jednako rigidni. Zemlje sa relativno fleksibilnijim nadnicama
prolaze bolje kada ostaju napolju.27 Prema ovom kriterijumu, Nemaka i
Francuska dobijaju sa lanstvom u EMU, dok je za Veliku Britaniju bio bolji izbor
da ostane izvan EMU.
Kada je re o Evropskoj uniji, aktuelna su, izmeu ostalih, i sledea dva pitanja:
evropski protekcionizam i zaostajanje Evropske unije za SAD. Oba imaju osnova
u praksi, i prisutna su razliita miljenja i argumentacije. Analizirajui lakou
pristupa tritima Evropske unije, SAD i Japana, Fontagn et al. (2005) tvrde da
Evropa nije mnogo vie protekcionistika od SAD, i obrazlau to na sledei nain:
Razlog za ovo je upravo prost: EU je razvila bezbroj preferencijalnih ema sa
velikim brojem zemalja u svetu (uglavnom zemljama u razvoju) primenjujui u
praksi MFN carine samo prema ogranienom broju trgovinskih partnera, meu
kojima su SAD i Japan od primarnog interesa.28 Ovu tezu ne bi bilo teko
dokazivati ako bi se uporedile subvencije koje postoje i u SAD, i ukljuila podrka
koju drava prua univerzitetima, fundamentalnim istraivanjima, i vojne
porudbine. Ako tome dodamo i enorman obim finansijske pomoi koju je
amerika drava pruila svojim finansijskim institucijama kao podrku za
ublaavanja svetske finansijske krize iz 2008. godine, slika je jo jasnija. Meutim,
to ne moe dovesti u pitanje prednosti amerike privrede nad evropskom.
U prilog ovoj raspravi idu i rezultati jednog drugog istraivanja, koje je imalo
za predmet razlike izmeu Evrope i SAD u duem periodu. Gordon (2004) iznosi
neto drugaija objanjenja od uobiajenih. Gledajui unazad na dugu istoriju
zaostajanja Evrope iza SAD i onda pristizanja, teko je izbei zakljuak da ova
tema ima mnogo vie veze sa politikom i istorijom nego sa ekonomijom.29 Autor
26
Allen, F., and Song, W-L. (2005), Financial Integration and EMU, European Financial
Management 11(1), 23.
27
Dellas, H., and Tavlas, G. (2005), Wage Rigidity and Monetary Union, Economic Journal
115(506), 909.
28
Fontagn, L., et al. (2005), Trade in the Triad: how easy is the access to large markets?,
Canadian Journal of Economics 38(4), 1402.
29
Gordon, R. J. (2004), Two Centuries of Economic Growth: Europe Chasing the American
Frontier, NBER Working Paper 10662, Cambridge, MA: National Bureau of Economic
Research, 39.
39
podsea da su Evropljani radili due od Amerikanaca od posle Drugog svetskog

rata do poetka sedamdesetih godina prolog veka, i da se od tada skrauje radna
nedelja, produavaju odmori itd. Meutim, i dalje ostaje injenica evropskog
zaostajanja u dohotku uprkos brzom tempu pristizanja amerike produktivnosti.
Gordon tvrdi da konvencionalni podaci o nacionalnom dohotku precenjuju
prednost Amerike nad Evropom, i da je blagostanje Evrope oko 8 procenata ispod
amerikog nivoa pre nego 25 procenata dobijenih poreenjem izmerenog dohotka
po glavi.30 Paradoks visoke relativne produktivnosti i zaostajanja u dohotku se
najee objanjava strukturnom nezaposlenou, radnim i socijalnim
zakonodavstvom u Evropi. To je i jedan od razloga da mnoge evropske firme
investiraju pre u inostranstvu nego u matinim zemljama.
2.3. EFEKTI PRELASKA SA ZAJEDNIKOG NA JEDINSTVENO
TRITE 1992. GODINE
Dananja Evropska unija u svojoj istoriji prua dobar primer dometa
pojedinih integracionih formi i njihovih moguih efekata.31 EEC je ve u
desetogodinjem periodu, negde do 1968. godine, dola u jednu prelomnu fazu;
ukidanje carina i kvantitativnih ogranienja u meusobnoj trgovini dalo je pune
rezultate, ali to je, realno, bila samo uspena carinska unija. Interno trite jeste
bilo zajedniko u dobroj meri, ali ne i jedinstveno. Ostale su u primeni brojne
necarinske i administrativne barijere, uz postojanje raznovrsnih subvencija. To je
vreme uspona evropske industrije, ali i pojaanog pritiska meunarodne
konkurencije, pre svega SAD i Japana, ije su industrije i izvoz bili u stalnoj
ekspanziji. Iz dananje perspektive, moe se oceniti da su sedamdesete i poetak
osamdesetih godina prolog veka bile u dobroj meri izgubljeno vreme za
ekspanziju EEC. SAD i Japan nisu gubili vreme, a tada se na meunarodnoj sceni
javljaju i nove industrijalizovane zemlje (Brazil, zemlje Jugoistone Azije).
Tadanji poslovni okvir i ambijent EEC poeo je da sputava ekspanziju
evropske industrije, posebno jakih evropskih transnacionalnih korporacija
(Transnational Corporation TNC). Brojne studije i prorauni su raeni u to vreme,
30
31
Ibid., 1.
Teoretski, moe se definisati sedam tipova regionalnih ekonomskih integracija izmeu
najmanje dve zemlje. Zbog sveobuhvatnosti, naveemo ovu proirenu klasifikaciju, koju
usvajaju Jovanovi (1998) i odreen broj drugih teoretiara: 1. preferencijalni carinski sporazum;
2. parcijalna carinska unija; 3. zona slobodne trgovine; 4. carinska unija; 5. zajedniko trite; 6.
ekonomska unija; i 7. potpuna ekonomska unija. U teoriji i praksi su opteprihvaena sledea
etiri tipa: 1. zona slobodne trgovine; 2. carinska unija; 3. zajedniko trite; i 4. carinska unija.
Detaljnije o integracionim emama videti u: Antevski, M. (2008a), Regionalna ekonomska
integracija u Evropi, Beograd: M. Antevski, 4146.
40
i bez izuzetka su predviali dobitke od stvaranja jedinstvenog internog trita. Juna

1985. godine, podnesen je Kokfildov izvetaj, pod nazivom Program jedinstvenog
trita, ili Bela knjiga, koji ima zvanian naziv Jedinstveni evropski akt (Single
European Act).32 Njegov tekst je usvojen 04.12.1985, potpisan 18.02.1986, a stupio
je na snagu 01.01.1987. godine. To je bio tehniki program koji je sadravao 282
zakonodavna predloga, sa predvienim rokom zavretka do kraja 1992. godine.
Realizacija zadataka iz Bele knjige trebala je da, uklanjanjem necarinskih i drugih
barijera, podsticanjem ponude, promenom internih pravila, dovede do stvaranja
jedinstvenog internog trita, sposobnog da se uspeno nosi sa pritiscima
meunarodne konkurencije. Drugi vaan cilj je bila blia politika saradnja.
Tehniki, program je realizovan izmenama Rimskog ugovora unoenjem
amandmana, i donoenjem preciznog kalendara sprovoenja usvojenih mera.
Nekompletno interno trite u EU je bilo glavni uzrok suboptimalne
proizvodne strukture u regionu.33 Njegovim kompletiranjem postignuta su tri
izvanredno vana cilja: prvo, uklonjene su prepreke za punu realizaciju tzv. etiri
slobode, sa svim pozitivnim efektima; drugo, stvorena je osnova za intenziviranje
integracije i donoenje Ugovora iz Mastrihta; i tree, Evropska unija je dostigla
realnu sposobnost da ukljui tranzicione zemlje u Evropski integracioni proces.
Jedinstveno trite je bilo neophodan preduslov za stvaranje ekonomske unije
i dalja proirenja Evropske unije. Brojne naknadne studije o efektima njegovog
kompletiranja potvrdile su takav stav. Tako su, ispitujui ponaanje cena potronih
roba u evropskim gradovima za period 19902003, i dejstvo uvoenja evra na
poveanje integracije potroakih trita, Engel i Rogers (2004) utvrdili da se
najvei deo konvergencije cena koju smo zapazili u naem uzorku javio u ranom
delu 1990-ih, istovremeno sa sprovoenjem programa jedinstvenog trita.34
Izmeu brojnih prednosti koje je donelo jedinstveno trite, ono je podstaklo
i interno i meunarodno kretanje kapitala, i investicionu aktivnost. Postoje
znaajni empirijski dokazi o vanosti Jedinstvenog trita u ohrabrivanju vie
stranih direktnih investicija u EU. U sluaju manjih i perifernijih zemalja, kao to
su Irska, panija, i Portugal, ovaj efekat je bio posebno znaajan.35 Vei priliv FDI
podstie vlade zemalja domaina da poboljavaju ukupno poslovno okruenje,
to ima pozitivan efekat i na poslovanje domaih firmi.
32
Ovaj dokument se esto naziva i Bela knjiga I, za razliku od Bele knjige II - Priprema
pridruenih zemalja Centralne i Istone Evrope za integraciju u unutranje trite Unije, iz
1995. godine.
33
Jovanovi, M.N. (1998), International Economic Integration, London: Routledge, p. 165.
34
Engel, C., and Rogers, J.H. (2004), European product market integration after the euro,
Economic Policy 19(39), p. 375.
35
Neary, J. P. (2002), Foreign Direct Investment and Single Market, Manchester School 70(3),
291.
41
Neke od politiki vanih ciljeva, kao to su konvergencija, regionalni razvoj, ili

razvoj ruralni podruja, bilo je dosta lake ostvariti na jedinstvenom tritu. Moda
jo vanije, politiki ciljevi Unije mogli su se redefinisati i proiriti, a integracija
intenzivirati, to je uinjeno Ugovorom iz Mastrihta. Bez obzira kako se tumai,
Ugovor iz Mastrihta u osnovi se odnosi na ekonomsku i monetarnu uniju. Na ovo
se jasno ukazuje kako u Preambuli, tako i u lanovima B i G, pojedinano. Za razliku
od tehikog Programa jedinstvenog trita usmerenog ka podsticanju ponude,
EMU se dotie politikih pitanja.36 Jaa politika saradnja meu lanicama je bila
preduslov za stvaranje EMU, a time i prave ekonomske unije.
2.4. IRENJE EVROPSKE UNIJE NA ISTOK I JUGOISTOK EVROPE
2.4.1. Ponovno ujedinjenje Nemake 1990. godine
Neto pre okonanja formiranja jedinstvenog trita, dolo je do ponovnog
ujedinjenja dve Nemake 1990. godine. To bi faktiki bilo prvo proirenje EEC na
Istok od poetka devedesetih. Oko te godine, tanije u periodu od 19881993,
priliv imigranata u Zapadnu Nemaku je konstantno bio iznad pola miliona ljudi
godinje. Glavninu tog talasa su inili etniki Nemci, koji su do tada iveli u
delovima Sovjetskog saveza, Poljske i Rumunije. Uoi ujedinjenja, stie novi talas
useljenika iz Istone Nemake tokom 1989. godine, koji se posebno uveao kada
je Maarska otvorila svoje zapadne granice, posle pada Berlinskog zida
09.11.1989. godine. Priliv imigranata je bio najvei tokom 1990. i 1991. godine.
Zapadna Nemaka je brzo reagovala na izazove ujedinjenja, pa je njena vlada
13.02.1990. predloila prvo stvaranje Nemake monetarne unije. Centralno pitanje
pri tome je bila stopa konverzije istononemake u zapadnonemaku marku.
Bundesbanka je tada predlagala odnos 2:1, ali je 18.05.1990. prihvaen odnos
konverzije 1:1, i potpisan Sporazum o Nemakoj ekonomskoj, monetarnoj i
socijalnoj uniji, koji je stupio na snagu 01.07.1990. Druga faza Sporazuma, o
politikom ujedinjenju, potpisana je 31.08.1990, ratifikovana 20.09.1990, i stupila
na snagu 03.10.1990. godine. Nemaka je od tada ponovo ujedinjena.
Uoi ujedinjenja, ekonomska situacija u dve Nemake se drastino razlikovala.
1988. je zapadnonemaka ekonomija zapoela fazu snanog rasta, podstaknutog
u prvom redu investicionim i izvoznim bumom, uglavnom opreme. Rezultat je
bio takav da je 1989. suficit trgovinskog bilansa bio DEM 135 milijardi, suficit
tekueg bilansa DEM 108 milijardi, bilans usluga uravnoteen, a izvoz kapitala
stalno rastao, tako da je te godine ponitio sve suficite, i doveo do deficita platnog
bilansa od DEM 27 milijardi. Na drugoj strani, Istona Nemaka je bila
36
42
preindustrijalizovana za svoje potrebe, sa zastarelom tehnologijom, neefikasnom

proizvodnjom, velikim utrokom energije, nerazvijenim sektorom usluga itd. Ako
se uporedi sa zapadnonemakom ekonomijom, imala je viak zaposlenih u
poljoprivredi, rudarstvu i prozvodnji potronih roba, a jedinine trokove u
industriji za 5060% vie.37
Rezultat spajanja dve ovako heterogene celine doveo je do usporavanja rasta
ukupne nemake ekonomije, i skretanja u recesiju tokom 1992. i 1993. godine. Brojni
parametri nemake ekonomije pokazuju opadanje: procenjeni pad produktivnosti
za najmanje 10%, rast jedininih trokova, pad konkurentnosti nemake industrije,
gubitak spoljnih trinih pozicija za oko 7%, rast nezaposlenosti od 6,4% u 1990.
na 9% u 1993. Tako je GDP po stanovniku, sa 27% iznad proseka Evropske unije,
pao na samo 15% iznad proseka Evropske unije u 1993. godini.
Reavanje ekonomskih i socijalnih pitanja, i restrukturisanje privrede u
istonim pokrajinama bio je hitan i prioritetan zadatak. Federalna vlada je problem
reavala koordinisanom aktivnou na tri nivoa: prvo, hitnom i kompletnom
privatizacijom; drugo, podsticanjem javnih i privatnih investicija, naroito u mala
i srednja preduzea; i tree, finansijskom podrkom socijalnim programima,
naroito u oblasti pomoi nezaposlenima. Rezultati nisu izostali, pa su do kraja
1994. privatizovana gotovo sva od oko 12.000 dravnih preduzea. Jedna od
posledica valutne konverzije bio je rast plata u istonim pokrajinama, i rast realnog
dohotka sektora stanovnitva. To je dovelo do rasta tranje za potronim robama,
opadanja nemakog izvoza, i njegovog deliminog skretanja ka istonim
pokrajinama. Od samog ujedinjenja, vreni su obilni transferi investicionih
sredstava u istoni deo zemlje. Interesantno je da su to uglavnom bila dravna
sredstva, dok privatni sektor i dalje ostaje veliki izvoznik kapitala. U prvoj polovini
devedesetih, istoni deo belei stopu privrednog rasta od 78% godinje, i rast
produktivnosti za vie od 80%. Uprkos tome, jo su u 1997. vie od pola dohotka
istonog dela Nemake predstavljali transferi sa zapada, stopa nezaposlenosti je
bila 18%, a u zapadnom delu 10%. Razlike su ostale do danas, ali je Nemaka
upornim i obilnim investicijama, totalnim prestrukturisanjem industrije,
forsiranjem sektora usluga, graevinarstva, i razvojem infrastrukture, uspela da
istone pokrajine postavi na noge, smanji njihovo zaostajanje, a time pobolja i
ukupne performanse svoje ekonomije. Glavni problemi su bili reeni, opadajui
trendovi preokrenuti u pozitivnom smeru, i Nemaka je uspela da zadri svoju
vodeu poziciju u Evropskoj uniji.
Za jednu veliku naciju kao to su Nemci, ponovno ujedinjenje je bilo od
istorijske vanosti. Sa ve primljenom Austrijom u Evropsku uniju, nemaki
37
Jedinini troak rada je pokazatelj cenovne konkurentnosti, i predstavljen je odnosom izmeu

ukupnih trokova rada i produktivnosti rada.
43
nacionalni korpus je ponovo ujedinjen. Sa tadanjom populacijom od 82,4 miliona

stanovnika, i jakom ekonomijom, Nemaka je najvea i najvanija zemlja
Evropske unije. Pored tekoa i trokova integrisanja istonih pokrajina, Nemaka
je time dobila i sledee: proireno nacionalno trite, obrazovanu i kvalifikovanu
radnu snagu, i proirene veze sa bivim sovjetskim republikama. U istorijskom i
socijalnom smislu, vraanje prestonice iz Bona u Berlin, i dobitak veeg dela
teritorije stare Pruske, nisu bez znaaja.
2.4.2. Integrisanje zemalja Centralne i Istone Evrope u Evropsku uniju
Pad Berlinskog zida krajem 1989. godine doveo je do lananih politikih
promena u zemljama Centralne i Istone Evrope (CEEC). Veina od njih su danas
lanice Evropske unije. To je bio rezultat politike odluke Zapada i Evropske unije
da se zemlje biveg komunistikog bloka izvuku od uticaja Rusije, i integriu u
zapadnu demokratsku zajednicu, kako se tada govorilo.
Razvijene industrijske zemlje Zapadne Evrope pruile su podrku svim
tranzicionim zemljama, bez koje bi taj proces tekao mnogo sporije, ako bi uopte
i uspeo. Ozbiljnija i dugorona pomo je najpre pruena preko PHARE programa,
koji je ustanovljen na samitu vodeih industrijskih zemalja u Parizu 14.07.1989,38
da bi koordinacija i kontrola bila poverena komitetu Evropske unije. Zvanino je
to bio Program pomoi u ekonomskoj obnovi Poljske i Maarske, pa otuda i
njegov skraeni naziv PHARE (Pologne, Hongrie, Aide Reconstruction
conomique). Pored toga, Evropska unija je uinila jo nekoliko radikalnih poteza
u kratkom roku: prvo, ukinute su uvozne kvote, i odobreno korienje GSP za
deo maarskog izvoza u Evropsku uniju od 01.01.1990; drugo, Maarskoj i
Poljskoj je odobren trogodinji kredit za uravnoteenje platnog bilansa; i tree,
ukinuta su kvantitativna ogranienja, a koritenje GSP proireno i na ostale zemlje
regiona. Kasnije je PHARE proiren i na ostale tranzicione zemlje, i doiveo je
brojne amandmane. U prvoj fazi njegove realizacije od 199095. godine,
finansirani su: humanitarnu pomo, know-how, tehniku pomo, unapreenje
vladinih i administrativnih struktura i aparata, i projekti koji promoviu
demokratizaciju i razvoj civilnog drutva,39 to je trebalo da stvori okvir za
slobodnu, trino orijentisanu privredu.
Samit u Dablinu u aprilu 1990, kada je CEEC ponueno pridruivanje, a
Evropski savet u decembru iste godine prihvatio princip pridruivanja, mogu se
smatrati poetkom proirenja Evropske unije na Istok. Nakon toga, zapoeti su i
38
PHARE je kao program Evropske unije uveden Uredbom Saveta (EEC) 3906/89 od 18.12.1989.
godine.
39
U periodu od 19901994. godine, zemljama regiona je u okviru PHARE odobreno 4,2 milijardi.
44
formalni pregovori, i zakljueni prvi Evropski sporazumi: sa Poljskom,

Maarskom, i ehoslovakom u decembru 1991. Poto je od 01.01.1993.
ehoslovaka prestala da postoji, eka i Slovaka su pojedinano potpisale
sporazume u oktobru iste godine. Iste sporazume su zakljuile i Rumunija u
februaru 1993, i Bugarska u martu 1993. Posle ratifikacija, na snagu su stupili
Evropski sporazumi: sa Poljskom i Maarskom u februaru 1994, a sa ekom,
Slovakom, Rumunijom i Bugarskom u februaru 1995. godine. Istovremeno sa
Evropskim sporazumima, potpisani su i Interimni sporazumi o trgovini i
povezanim pitanjima. To je uinjeno iz praktinih razloga, da se ne bi ekalo na
ratifikacije. Interimni sporazumi Evropske unije sa Poljskom, Maarskom i
ehoslovakom stupili su na snagu 01.03.1992, sa Rumunijom 1993, a sa
Bugarskom 1994. godine.
Nakon nekoliko godina je ve postalo jasno da se irenje Evropske unije
ubrzava, i da pomalo izmie kontroli. Poto je EU ve imala iskustva sa ranijim
proirenjima, i integrisanjem zemalja razliitih nivoa razvijenosti, moralo se tome
pristupiti sistematinije. Proces irenja je malo usporen, a teret pripreme
potencijalnih kandidata za lanstvo u veoj meri prebaen na njih same. U tu
svrhu su usvojeni pristupni kriterijuma 1993. u Kopenhagenu, predpristupna
strategija u Esenu 1994, i doneta Bela knjiga II 1995. godine.
Od prvobitna tri pristupna kriterijuma, koji ostaju osnovni i najvaniji,
vremenom se dolo do deset:
a.) kriterijumi iz Kopenhagena iz 1993. godine, koji vae za sve zemlje
kandidate:
politiki - stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava,
potovanje ljudskih prava, i zatitu manjina;
ekonomski - efikasna trina privreda, sposobna da se nosi sa pritiskom
konkurencije i trinim snagama u okviru Evropske unije;
acquis communautaire usvajanje pravnih tekovina Evropske unije,
podrazumeva sposobnost zemlje kandidata za preuzimanje obaveza
lanstva, ukljuujui privrenost ciljevima politike, ekonomske i monetarne
unije;40
b.) dopunjeni Madridskim kriterijumima iz 1995. godine, koji takoe vae za
sve zemlje kandidate:
razvoj efikasnosti dravne uprave;
primena harmonizovanih propisa;
40
Kao to se broj pristupnih kriterijuma vremenom poveavao, tako su i pravne tekovine Evropske
unije postajale sloenije i vee, i sadrinski i u fizikom obimu. Zbog toga, svaki kasniji prijem u
lanstvo podrazumeva vei obim zakonodavstva za harmonizaciju i primenu u praksi.
45
c.) kriterijumi ustanovljeni u okviru SAP (1997. i 1999), koji vae samo za
zemlje Zapadnog Balkana:
puna saradnja sa Hakim tribunalom (ICTY);
potovanje ljudskih i manjinskih prava;
stvaranje realnih mogunosti za povratak izbeglica i interno raseljenih lica;
vidljiv doprinos regionalnoj saradnji;
d.) kriterijum koji je vaio samo za SCG:
funkcionalnost dravne zajednice.
Veina tranzicionih zemalja je uspeno ispunila zahtevane uslove, i one su
postale lanice Evropske unije. Zemlje Zapadnog Balkana su se kasnije ukljuile
u proces integracije (nazvan: Stabilisation and Association Process SAP), i sve
su u fazi pridruivanja.. Evropska unija je imala ukupno pet proirenja do danas,
i narasla je od prvobitnih est lanica na dvadesetsedam. Prvo proirenje EEC je
bilo 01.01.1973. sa prijemom Velike Britanije, Irske i Danske. Drugo sa prijemom
Grke 01.01.1981. godine, a tree sa prijemom panije i Portugala 01.01.1986.
godine, kada je brojala 12 lanica. Uslovno, ali neformalno, dolo je do proirenja
i 03.10.1990. godine, kada je ujedinjenjem Nemake ukljuena i biva Istona
Nemaka. etvrto proirenje, sada ve Evropske unije, bilo je sa prijemom
Austrije, vedske i Finske 01.01.1995, i peto, i najvee, kada je primljeno novih
deset lanica 01.05.2004. godine: Poljska, eka, Slovaka, Maarska, Slovenija,
Estonija, Litvanija, Letonija, Malta, i Kipar. Peto proirenje je zaokrueno
01.01.2007. prijemom Rumuniju i Bugarsku u Evropsku uniju.41 Od zemalja
Zapadnog Balkana jedino je Hrvatska uspela da doe do punopravnog lanstva
u Evropskoj uniji, i ono e zvanino biti 01.07.2013. godine, ime poinje esto
proirenje, a trebalo bi da se okona prijemom ostalih zemalja regiona u Evropsku
uniju. Da li e se to i kada desiti, vrlo je teko predvideti, posebno kada se uzmu
u obzir aktuelne tekoe sa kojima se sama Evropska unija suoava, kao i
preovlaujui stav da proces proirenja treba usporiti.
41
Rumunija i Bugarska su delile zajedniku istoriju integracije u okviru grupe CEEC-10, i bilo je
planirano da budu primljene u Evropsku uniju zajedno 01.05.2004. Do odlaganja njihovog
prijema je dolo zbog neuspeha Rumunije i Bugarske da potrebne uslove ispune u planiranom
roku.
46
2.5. EFEKTI REGIONALNE INTEGRACIJE TIPA

SEVER-SEVER I SEVER-JUG U EVROPI
2.5.1. Integracioni obrasci u Evropi
Integracioni obrazac je jedna od najvanijih determinanti integracionih
efekata, njihovog karaktera i distribucije koristi od integracije meu lanicam. U
meunarodnoj integracionoj praksi mogu se identifikovati i razdvojiti tri
integracionog obrasca prema kriterijumu razvojnog nivoa zemalja lanica
integracije: sever-sever, sever-jug, i jug-jug. Pokazalo se u dosadanjoj praksi da
stepen korisnosti i uspenosti opada od prvog ka poslednjem, ali isto tako da i
svaki od njih moe pozitivno uticati na razvoj zemalja lanica, zavisno od
konkretnih okolnosti.
Od polovine osamdesetih do polovine devedesetih godina prolog veka,
deavaju se znaajne promene u svetskoj ekonomiji i Evopskoj uniji: intenzivirana
je investiciona aktivnost TNC, posebno u vidu FDI, ija dinamika rasta je bra od
rasta meunarodne trgovine, koja i sama raste bre od svetske ekonomije. U
Evropi, ujedinjuje se Nemaka, kompletira interno trite EEC 1992. godine i ona
prerasta u Evropsku uniju, zemlje grupe CEEC-10 zapoinju proces integracije sa
Evropskom unijom, najavljuje se intenziviranje integracije uz izgledno proirenje
na zemlje nieg razvojnog nivoa. U tadanjoj EEC jedno od veoma vanih pitanja
bila je konvergencija/divergencija dohodaka i harmoninog razvoja meu
zemljama i regionima, to je ostalo primarni politiki cilj do dananjih dana. Brze,
i sve bre tehnoloke promene su takvu dinamiku samo dodatno ubrzavale.
Pitanja uzroka i mehanizama koji dovode do neravnomerne distribucije
ekonomske aktivnosti, industrijske koncentracije, rastuih strukturnih dispariteta
meu regionima i zemljama, za nalaenje odgovora su zahtevala novi pristup.
Da li e se razvoj odvijati po obrascu sever-jug ili ne, u najveoj meri zavisi od
transportnih trokova, veliine ekonomija obima, i relativnog udela industrije u
stvaranju GDP.42 Zbirni rezultati novijih doprinosa u teoriji meunarodne
trgovine, i delovima drugih teorija koje su sa njom povezane, u poslednje dve
decenije su u velikoj meri objasnili ove mehanizme. Da bi se to postiglo, bilo je
neophodno uzeti u obzir stvarnost savremene svetske ekonomije i meunarodne
trgovine, i integrisati je u analitiki okvir: prisustvo trinih distorzija i nesavrenu
konkurenciju, rastue prinose na obim, ekonomije obima, trokove transporta,
barijere u trgovini, regionalne integracije, dinamiku FDI, fragmentaciju
proizvodnje u okviru TNC, aglomeracione efekte itd.
42
Antevski, M. (2007), Efekti regionalne ekonomske integracije u Evropi tipa sever-sever i severjug, Ekonomski anali 51(174175), 174.
47
Obrazac centar-periferija ili sever-jug moe se posmatrati na nekoliko nivoa:

inter-regionalnom ili nacionalnom, meudravnom u sluaju regionalne
integracije, i kao meunarodna poslovna aktivnost firmi.43 U teoriji multinacionalne
firme i investicionoj praksi TNC ve je bio identifikovan ovakav obrazac, i bio je
vezan za vertikalne ili resursno orijentisane tokove FDI (za razliku od horizontalnih,
koje su trino orijentisane). Na meunarodnom planu, ovo pitanje je dobijalo na
vanosti u Evropskoj uniji i u praksi Severnoamerikog sporazuma o slobodnoj
trgovini (North American Free Trade Agreement NAFTA), ije su lanice SAD,
Kanada i Meksiko.44
Zavisno od razvojnog nivoa zemalja lanica i njihovih ekonomskih struktura,
postoje tri integraciona obrasca sa razliitim efektima: sever-sever, sever-jug, i jugjug. U dosadanjoj integracionoj praksi, najbolje rezultate su davale integracije
izmeu razvijenih zemalja visokog dohotka, sever-sever. Zadovoljavajue efekte
imaju i integracije sever-jug, dok se pokazalo da integracije izmeu nerazvijenih
zemalja uglavnom ne daju dovoljno pozitivnih efekata, ili da oni za neke od lanica
mogu biti tetni. Meutim, i integracije jug-jug, posebno ako su neke od njenih
lanica povezane ili integrisane sa razvijenim zemljama, prema obrascu sever-jug,
mogu imati korisne efekte, ili bar ublaiti dejstvo tetnih na razvoj svojih lanica.
Integraciona praksa evropskih zemalja poznaje sva tri obrasca, kako meu
zemljama tako i meu regionima. Oni su potvrdili zakljuke iz svetske prakse o
korisnosti pojedinih obrazaca. Pri tome je problem (ne)ravnomernog regionalnog
razvoja u okviru pojedinih zemalja sa integracijom lake reavan, jer su znaajna
sredstva izdvajana za tu namenu. Dominantna regionalna integracija u Evropi je
Evropska unija, i sve ostale su sa njom usko povezane. Sadanja EFTA je od malog
znaaja, dok je CEFTA od svog nastanka imala prelazni i pripremni karakter za
zemlje kandidate za lanstvo u Evropskoj uniji.
Sa proirenjima Evrpske unije, prvobitni obrazac sever-sever je postepeno
poprimao karakter integracije tipa sever-jug. U dananjoj Uniji se mogu
prepoznati gotovo sva tri obrasca integracije. EFTA ima karakter sever-sever
integracije, dok je i stara i nova CEFTA tipian primer obrasca jug-jug, ije su
negativne karakteristike ublaene podrkom Evropske unije i perspektivom
lanstva. ak je potvreno u praksi da je liberalizacija trgovine tokom devedestih
u okviru prvobitnog sporazuma CEFTA ublaila negativne efekte obrasca centarperiferija po budue lanice Unije. Iskustvo zemalja Centralne i Istone Evrope,
dananjih lanica Evropske unije, sa tipologijom i karakteristikama integracionih
43
Integracioni i razvojni obrazac centar-periferija je uobiajen u naoj naunoj i strunoj literaturi,

to bi bio slobodan prevod izraza koji se koristi u anglosaksonskoj literaturi: hub-and-spoke.
44
Primer koji se u literaturi najee sree su amerike investicije u severne, pogranine delove
Meksika.
48
obrazaca je ilustrativno i atipino. Ono ukazuje da pravila vae samo relativno, i

da vlastiti razvoj treba zasnivati na konkretnim uslovima i optimalnoj dinamici.
Grupa autora je primenom gravitacionog modela procenjivala uticaj FTA izmeu
periferijskih zemalja na formiranje integracionog obrasca u sluaju novih lanica
Evropske unije. Uprkos realnoj opasnosti da regionalna integracija tipa jug-jug
moe privui industrijsku proizvodnju u bogatije zemlje na raun siromanijih
lanica, ovde su imale pozitivan amortizacioni efekat, i jedan od zakljuaka je bio:
Startujui sa veoma niskog nivoa, stopa rasta intra-periferijske trgovine je bila
via od trgovine centar-periferija, ceteris paribus, zbog jaanja uticaja FTA. Iz ove
perspektive, trgovinski sporazumi izmeu centra i periferije nisu tetili
trgovinskim odnosima izmeu periferijskih zemalja, dok su CEFTA i BAFTA
pomogle da se ogranii pojava centar-periferija odnosa izmeu CEEC i EU.45
Pitanje kakvi e se obrasci uspostaviti integracijom, i kakvi e biti njihovi
konkretni efekti, direktno zavisi od pokretaa i obrazaca trgovine, i njihovih
determinanti, jer su REI primarno preferencijalni trgovinski sporazumi.46
Regionalne integracije u prvom redu dovode do promena u tokovima i obimu
trgovine, izmeni njenih obrazaca i pokretaa. I u teoriji i praksi meunarodne
trgovine se pokazalo da razliite grupe roba ili industrija pokreu razliiti faktori,
i njihova meudejstva. Negde vei uticaj imaju razlike meu zemljama, a negde
slinosti, ili pak veliina domaeg trita. Posledice su divergencija ili konvergencija
dohodaka i harmoninog razvoja, meu zemljama i regionima unutar njih.
U Evropi se mogu identifikovati svi klasini i kolski primeri pokretaa
trgovine meu zemljama i regionima, ali i najnoviji koji su prisutni poslednjih
decenija. Svaki od njih je primarni pokreta trgovine odreenom grupom roba ili
industrije, uz dodatna dejstva ostalih. Prisutne su apsolutne prednosti, kakvom
neki autori karakteriu konkurentsku prednost,47 zatim obrazac trgovine odreen
faktorskim obiljem i faktorskim intenzitetom. Oni pokreu inter-industrijsku
trgovinu, i bazirani su na razlikama meu zemljama. Trgovinu izmeu slinih
zemalja pokreu ekonomije obima zasnovane na rastuim prinosima. Radi se o
intra-industrijskoj trgovini, koja je preovlaujua u Evropskoj uniji. Ona je usko
vezana za tokove FDI i fragmentaciju proizvodnje u okviru TNC. Veliina
transportnih trokova e bitno uticati na pravce i obim trgovine. Specijalizacija
zemalja i regiona u odreenim industrijama, stvaranje aglomeracija, uz pratee
uzvodne i nizvodne veze (upward linkages; downward linkages) izmeu
45
De Benedictis, L., et al. (2005), Hub-and-Spoke or Else? Free Trade Agreements in the Enlarged
EU A Gravity Model Estimate, Working Paper 37, Brussels: ENEPRI, 13.
46
Antevski, M. (2007), Efekti regionalne ekonomske integracije u Evropi tipa sever-sever i severjug, Ekonomski anali 51(174175), 176.
47
Kao to u jednom svom radu ini npr. Neary, J. P. (2003), Competitive versus Comparative
Advantage, World Economy 26(4), 457.
49
proizvoaa i snabdevaa, basene specifino kvalifikovane radne snage, razmenu

i prelivanje znanja, vani su pokretai trgovine robom, poluproizvodima, i
uslugama u razvijenim zemljama.48 Liberalizacija trgovine robom, faktorima
proizvodnje i uslugama, koju regionalna integracija donosi, podsticajno deluje na
ekonomski razvoj, zaposlenost i faktorske prinose.
2.5.2. Konvergencija i divergencija dohodaka u Evropi
Pitanje konvergencije/divergencije dohodaka je izuzetno vano u svakoj zemlji
i integraciji, pa je redovna tema u teoriji i praksi ekonomske politike. Neoklasina
teorija rasta, je predviala konvergenciju dohodaka izmeu slinih zemalja i bez
meusobne razmene. Meutim, druga istraivanja su utvrdila da nalazi - da
sline zemlje ne pokazuju tendencije konvergencije pre primene liberalizacije
trgovine i da pokazuju znaajnu konvergenciju koja sledi liberalizaciju trgovine obezbeuju dokaz da je uklanjanje prepreka trgovini, pre nego sama slinost kako
sugerie Linderova hipoteza, ona koja deluje kao katalizator za konvergenciju
dohodaka.49 Ovi zakljuci su u skladu sa praksom konvergencije dohodaka
izmeu zemalja koje imaju ekstenzivnu razmenu, to je najei preduslov da
stupe u neki vid regionalne integracije.
Tokom sedamdesetih godina prolog veka, razvoj proizvodnog sektora u
zemljama EEC teio je proseku zajednice. Od poetka osamdesetih, dolazi do vee
i rastue specijalizacije u proizvodnji po zemljama, tako da je razvoj bio
divergentan u odnosu na prosek Evropske unije. Najznaajnije promene u
strukturi proizvodnje su zabeleene u Irskoj i Finskoj, gde poinju da se lociraju
i ire industrije visokih tehnologija i visokih kvalifikacija.50 Gugler i Pfaffermayr
(2004) su u svom istraivanju utvrdili brzu konvergenciju u produktivnosti za 99
trocifrenih evropskih industrija u periodu od 1985. do 1998. godine. Ona nije bila
praena konvergencijom u industrijskoj strukturi, koja je bila daleko sporija ili
48
U teoriji meunarodne trgovine razlikuju se dva vida koncentracije: prvi je aglomeracija, koja
predstavlja koncentraciju poslovne aktivnosti na relativno manjem prostoru, a drugi je
lokalizacija, koja predstavlja koncentraciju pojedinane industrije. Iako su veze ponovo postale
predmet istraivanja poetkom osamdesetih godina prolog veka, njih je jo krajem pedesetih
definisao Hirschman kao uzvodne (veze tranje) i nizvodne (veze ponude).
49
Ben-David, D. (1996), Trade and convergence among countries, Journal of International
Economics 40(3-4), 281.
50
Prvo, bez lanstva u EU bilo bi gotovo nemogue za privredu da privue tako visok nivo FDI.
Drugo, lanstvo u EU, i direktno (otvaranjem novih trita) i indirektno (dozvoljavajui
privredi da sledi strategiju FDI), omoguilo je preorijentaciju od sporo rastueg britanskog
trita ka mnogo bre rastuim tritima kontinentalne Evrope. (Barry, F. (2000),
Convergence is Not Automatic: Lessons from Ireland for Central and Eastern Europe, World
Economy 23(10), 1383).
50
nepostojea. Njihov zakljuak i preporuka razlikuju se od uobiajenih: Ako je

sluaj da je pristizanje u produktivnosti ba brzo uprkos relativno skromnoj
strukturnoj konvergenciji, evropska integracija i pristupanje novih zemalja lanica
EU mogu se odvijati relativno brzim tempom, poto produktivnost konvergira
nezavisno od postojeih (i mogue trajnih) razlika u strukturi.51
Kako navodi Ben-David (1993, 662), disperzija realnog dohotka po glavi je
bila prilino stabilna u duem periodu od 1870. do sredine pedesetih godina
prolog veka. Kretanje dohodaka u Evropskoj uniji je pratilo razvoj proizvodnog
sektora, tako da su zemlje niih dohodaka uspele da do poetka osamdesetih
znatno smanje razlike u odnosu na najbogatije zemlje. Na taj nain su se
podudarile konvergencije u proizvodnom sektoru i dohocima po stanovniku. Do
sredine sedamdesetih, Zapadna Evropa je konvergirala i ivotnom standardu
SAD. Uspene novoprimljene lanice Evropske unije su nastavile trend
konvergencije u dohocima, i u velikoj meri zatvorile poetni jaz sa najrazvijenijim
zemljama.52 Ponaanje razlika u dohotku izgleda da pokazuje snanu vezu
izmeu uklanjanja trgovinskih barijera i smanjenja u stepenu dispariteta u
dohotku kroz zemlje EEC.53 Dalja istraivanja (ne)ravnomernosti konvergencije
u dohocima su pokazala da postoji jasna veza izmeu dinamike liberalizacije
trgovine i konvergencije u dohocima (Ben-David, 1993, 676).
Studije koje su raene u pojedinim zemljama Evropske unije pokazuju da su
prvobitna liberalizacija trgovine, i dalje intenziviranje integracije, imali razliite
efekte na razvoj ekonomskih struktura. Istraujui italijansko iskustvo evropske
integracije tokom dve decenije, od 1971. do 1991. godine, De Robertis (2001)
konstatuje najpre da je Italija doivela nezapameno smanjenje trokova trgovine.
Aspekt od posebnog interesa je da je liberalizacija suzila italijansko industrijsko
jezgro iako je imalo najbolji pristup spoljnom tritu. Periferni regioni su dobili sa
ekonomskom integracijom uprkos injenici da su imali lokacione nepovoljnosti.
Izgleda da je rastua meunarodna trgovina dovela do interne disperzije
industrijske aktivnosti u celini.54 Italija je dugo bila primer jako dobrog razvoja
malih i srednjih firmi, i jedna od privreda sa najboljim pokazateljima u Evropskoj
uniji, a integracija je doprinela i ublaavanju razlika u razvoju regiona unutar
zemlje.
51
Gugler, K., and Pfaffermayr, M. (2004), Convergence in Structure and Productivity in

European Manufacturing? , German Economic Review 5(1), 76.
52
Irska, panija i Portugal su, na primer, sredinom osamdesetih imale 64%, 67% i 57%, respektivno,
od dohodaka po glavi najrazvijenijih zemalja Evropske unije. Na kraju devedesetih, ove tri zemlje
su uspele da taj odnos znatno poprave, pa su procenti bili sledei: 113%, 80% i 71%.
53
Ben-David, D. (1993), Equalizing Exchange: Trade Liberalization and Income Convergence,
Quarterly Journal of Economics 108(3), 655.
54
De Robertis, G. (2001), European Integration and Internal Economic Geography: The Case of
Italian Manufacturing Industry 19711991, International Trade Journal 15(3), 364.
51
Paluzie et al. (2001) su, istraujui obrasce specijalizacije u 50 panskih

provincija za 30 industrijskih sektora, u periodu od 1979. do 1992. godine, utvrdili
da nema dokaza o rastuoj specijalizaciji u pomenutom periodu, za ta objanjenje
moe biti ranija visoka koncentracija. Zakljuili su da su najznaajnije
determinante ekonomske geografije panije ekonomije obima. Njihov uticaj na
industrijsku koncentraciju je uvek pozitivan i znaajan i izgleda da je rastao u
vanosti tokom integracionog procesa.55
Schiff i Wang (2004) su, testirajui hipotezu prirodnih trgovinskih partnera
u dinamikom okviru, ispitivali uticaj trgovine na prelivanje (spillover)
tehnologije sever-jug i na ukupnu faktorsku produktivnost na jugu. Osnovna
ideja je da je u robama otelotvoren tehnoloki know-how. Njihovi rezultati su
saglasni sa drugim istraivanjima, da trgovina podstie difuziju tehnologije na
relaciji sever-sever i sever-jug, ali i da difuzija tehnologije sever-jug pokazuje
regionalni obrazac.56 Takoe je utvreno da je znanje geografski lokalizovano, i
da meunarodna difuzija tehnologije opada sa rastojanjem. Opta preporuka za
manje razvijenu zemlju je da se ukljui u susednu regionalnu integraciju, ali ona
ne mora vaiti u svakom konkretnom sluaju. Proirenja Evropske unije su u
najveoj meri potvrda u praksi ovakvih rezultata.
Ako strukture ekonomija evropskih zemalja nisu konvergirale, ili je ta
konvergencija bila manjeg stepena, njihove ukupne proizvodnje, produktivnost
rada i dohoci po stanovniku jesu. Pitanje je ta bi se dobilo sa konvergencijom
ekonomskih struktura. Povezanost evropskih ekonomija je izuzetno visoka, o
emu svedoe sledei podaci: od ukupnog izvoza Evropske unije, na intra-EU
isporuke otpadalo je 49,4% 1960. godine, 59,7% 1970, 61,0% 1980, 67% 1992, 62,9%
1998. itd. Taj udeo nikada nije padao ispod 60%. Pri tome je udeo industrijskih
proizvoda u ukupnim intra-EU isporukama bio konstantno blizu 80%.
Iskustva Irske i drugih uspenijih zemalja su indikativna i pouna, posebno
za nove lanice i zemlje kandidate, jer se pokazalo da konvergencija u dohotku
po stanovniku nije neto za ta moemo oekivati da se dogodi automatski.
Pokazae se da neophodni uslovi za konvergenciju ukljuuju, kao minimum,
razumne obrazovne standarde, okruenje koje podrava izvozne aktivnosti,
dobro funkcionalno trite radne snage, i optu makro ekonomsku stabilnost.57
55
Paluzie, E., et al. (2001), Regional Integration and Specialization Patterns In Spain, Regional
Studies 35(4), 294.
56
Schiff, M., and Wang, Y. (2004), North-South Technology Diffusion, Regional Integration, and
the Dynamics of the Natural Trading Partner Hypothesis, Policy Research Working Paper
3434, Washington, DC: World Bank, 9.
57
Barry, F. (2000), Convergence is Not Automatic: Lessons from Ireland for Central and Eastern
Europe, World Economy 23(10), p. 1393.
52
2.5.3. Regionalna kohezija u Evropskoj uniji

Regionalna kohezija, ili konvergencija, je politiki cilj od sutinske vanosti za
Evropsku uniju. Od njegovog ispunjenja zavise ostali kljuni politiki ciljevi Unije:
vitalnost internog trita, monetarna unija, dalja proirenja, ali i konkurentska
sposobnost evropske ekonomije. Brojna istraivanja upuuju na zakljuak da je
proces regionalne konvergencije u Evropskoj uniji spor, i pored viedecenijskih
napora i izdvojenih znaajnih finansijskih sredstava. Podaci o regionalnoj dodatoj
vrednosti pokazuju da je regionalna divergencija u prosenoj produktivnosti rada
u okviru evropskih zemalja velika.58 Logina posledica je divergencija u
dohocima po stanovniku meu regionima. Aglomeracioni efekti, obrazovanje,
i varijable zemlje objanjavaju 64 procenta varijacija u produktivnosti meu
evropskim regionima.59 Ovo objanjenje je i intutitivno shvatljivo, i vraa nas, po
ko zna koji put, znaaju produktivnosti, koju je, sa mnogo razloga, Porter (1990)
istakao u prvi plan. Takoe, skree panju na aglomeracije i njihove efekte na
razvoj zemalja, i posebno regiona.60 Aglomeracije i lokalizovane industrije su
postojale i mnogo pre nego to se njima pozabavila savremena ekonomska teorija,
ali u novim uslovima imaju znaajnu razvojnu ulogu, posebno na regionalnom
planu. Corrado et al. (2005, C134) istiu regionalne klastere konvergencije,
nasuprot (meu)dravnoj, objanjavajui njihovu razliitost, sa jedne strane,
regionalnim slinostima u strukturnim, institucionalnim, i tehnolokim uslovima,
i sa druge, meuregionalnom povezanou i meuzavisnou. Analizirajui
podatke o dodatoj vrednosti za Nemaku, Italiju, Francusku, paniju i Veliku
Britaniju, Ciccone (2002) je utvrdio da postoje znaajni aglomeracioni efekti u ovim
zemljama, i da se ne razlikuju znaajnije meu njima. Poslednji kvadrati sugeriu
da dupliranje zaposlenosti poveava prosenu produktivnost rada za
aproksimativno 5 procenata (standardna greka ove procene je 0,43 procenata).61
Aglomeracioni efekti mogu delovati na ponitavanje ili ublaavanje divergentnog
razvoja u okviru regionalnih integracija, posebno u manje razvijenim lanicama;
to posebno vai u sluaju niske startne osnove industrije, ratrkanog rasporeda
komplementarnih aktivnosti (pribavljanje poslovnih usluga, telekomunikacije,
58
Ciccone, A. (2002), Agglomeration effects in Europe, European Economic Review 46(2), 220.
Ibid., 222223.
60
Nasuprot velikoj grupi savremenih pripadnika kole ekonomske geografije, postoje istraivanja
koja ne potvruju istu vanost aglomeracionih procesa u Evropskoj uniji: Opadanje vanosti
geografske lokacije je moda od posebnog interesa, poto ono sugerie, suprotno veini modela
nove ekonmske geografije, da poveanje ekonomske i monetarne integracije u EU moe i ne
intenzivirati geografsku aglomeraciju ekonomske aktivnosti. (Corrado, L., et al. (2005),
Identifying and Interpreting Regional Convergence Clusters across Europe, Economic Journal
115(502), C156).
61
Ciccone, A. (2002), Agglomeration effects in Europe, European Economic Review 46(2), 215.
59
53
transportna infrastruktura) kada se industrije najee aglomeriu na nekoliko

lokacija (Venables, 2003, 759).
Iz dosadanje prakse uspenih regiona, i u skladu sa tenjom Evropske unije
da budui razvoj bazira na znanju, moe se oekivati vea budua kohezija
regiona. Konstatujui da konvergencija izmeu zemalja nije rezultirala i u
konvergenciji izmeu regiona u Evropskoj uniji, Gianetti sugerie da ako
meunarodno prelivanje znanja deluje samo na izvesne sektore, integracija i
vea razmena znanja izmeu zemalja iji regioni imaju heterogenu specijalizaciju
podstie rast i dovodi do konvergencije izmeu regiona specijalizovanih u
sektorima visokih tehnologija, ali stvara krue nejednakosti u okviru pojedinanih
zemalja. Kao posledica, razlike u dohotku meu zemljama se smanjuju, zato to
je dodata vrednost tehnoloki naprednih regiona rastui deo GDP.62 Navodei
vrlo ilustrativne uspene primere razvojnih regionalnih politika, koje su
praktikovali Vels i Irska, istie kritinu ulogu koju pri njihovoj realizaciji ima trite
tada.63 Na ovaj nain se siromani regioni mogu koristiti meunarodnim
prelivanjem znanja, i preskoiti nekoliko tehnolokih stepenica. Njihov uspeh ima
iri znaaj od regionalnog, jer doprinose konvergenciji dohodaka meu zemljama.
Rezultati teorijskih i empirijskih istraivanja, politika proirenja Evropske unije,
i stalni priliv novih kandidata za lanstvo, zajedno upuuju na jedan opti zakljuak
da: samo na ekonomskom planu, regionalna integracija rezultira u konvergenciji
dohodaka, unapreenju harmoninog razvoja regiona, brem razvoju manje
razvijenih lanica i njihovom pristizanju najrazvijenijih. Takoe postoji prostor za
svaku zemlju da, korienjem razliitih sila i efekata koji deluju u okviru regionalne
integracije, uspeno reava neka spacifina pitanja vlastitog razvoja.
LITEARATURA
Allen, F., and Song, W-L. (2005), Financial integration and EMU, European Financial
Management 11(1): 724.
Alesina, A. (2002), The Size of Countries: Does it Matter?, Discussion Paper 1975,
Cambridge, MA: Harvard University, Harvard Institute of Economic Research
Alesina, A., Spoloare, E., and Wacziarg, R. (2000), Economic Integration and Political
Disintegration, American Economic Review 90 (5): 12761296.
62
Giannetti, M. (2002), The effects of integration on regional disparities: Convergence,

divergence or both?, European Economic Review 46(3), 560.
63
Najvitalnije evropske privrede u poslednjoj deceniji, Irska i Velika Britanija, imale su najmanje
rigidna trita radne snage, ukljuujui i odnos prema radnoj snazi iz novoprimljenih lanica
Evropske unije.
54
Antevski, M. (2007), Efekti regionalne ekonomske integracije u Evropi tipa sever-sever i

sever-jug, Ekonomski anali 51(174175): 168185.
Antevski, M. (2008a), Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd: M. Antevski
Antevski, M. (2008b), O lanim i stvarnim dilemama integracije, Pravni ivot 67(14), Tom
VI, knjiga 524: 7382.
Barry, F. (2000), Convergence is Not Automatic: Lessons from Ireland for Central and
Eastern Europe, World Economy 23(10): 13791394.
Ben-David, D. (1993), Equalizing Exchange: Trade Liberalization and Income
Convergence, Quarterly Journal of Economics 108(3): 653679.
Ben-David, D. (1996), Trade and convergence among countries, Journal of Internatrional
Economics 40(34): 279298.
Ciccone, A. (2002), Agglomeration effects in Europe, European Economic Review 46(2): 213
227.
Corrado, L., Martin, R., and Weeks, M. (2005), Identifying and Interpreting Regional
Convergence Clusters across Europe, Economic Journal 115(502): C133C160.
De Benedictis, L., De Santis, R., and Vicarelli, C. (2005), Hub-and-Spoke or Else? Free Trade
Agreements in the Enlarged EU A Gravity Model Estimate, Working Paper 37,
Brussels: ENEPRI
De Robertis, G. (2001), European Integration and Internal Economic Geography: The Case
of Italian Manufacturing Industry 1971-1991, International Trade Journal 15(3): 345371.
De Rosa, D. A. (1998), Regional Integration Arrangements: Static Economic Theory,
Quantitative Findings, and Policy Guidelines, Policy Research Working Paper 2007,
Washington, DC: World Bank
Dellas, H., and Tavlas, G. (2005), Wage Rigidity and Monetary Union, Economic Journal
115(506): 907927.
Engel, C., and Rogers, J. H. (2004), European product market integration after the euro,
Economic Policy 19(39): 347384.
Fontagn, L., Mayer, T., and Zignago, S. (2005), Trade in the Triad: how easy is the access
to large markets?, Canadian Journal of Economics 38(4): 14011430.
Garcia-Vega, M., and Herce, J. A. (2002), Interdependent Growth in the EU: The Role of
Trade, Working Document 184, Brussels: Centre for European Policy Studies
Giannetti, M. (2002), The effects of integration on regional disparities: Convergence,
divergence or both?, European Economic Review 46(3): 539567.
Gordon, R. J. (2004), Two Centuries of Economic Growth: Europe Chasing the American
Frontier, NBER Working Paper 10662, Cambridge, MA: National Bureau of Economic
Research
Goto, J. (1997), Regional Economic Integration and Agricultural Trade, Policy Research
Working Paper 1805, Washington, DC: World Bank
Gugler, K., and Pfaffermayr, M. (2004), Convergence in Structure and Productivity in
European Manufacturing?, German Economic Review 5(1): 6179.
55
Hatzius, J. (2000), Foreign direct investment and factor demand elasticities, European
Economic Review 44(1): 117143.
Jovanovi, M. N. (1998), International Economic Integration, London: Routledge
Jovanovi, M. N. (2001), Geography of Production and Economic Integration, London: Routledge
Jovanovi, M. N. (2004), Evropska ekonomska integracija, Beograd: Ekonomski fakultet
Machlup, F. (1979), A History of Thought on Economic Integration, London: Macmillan
Neary, J. P. (2002), Foreign Direct Investment and the Single Market, Manchester School
70(3): 291314.
Neary, J. P. (2003), Competitive versus Comparative Advantage, World Economy 26(4):
457470.
Paluzie, E., Pons, J., and Tirado, D. A. (2001), Regional Integration and Specialization
Patterns In Spain, Regional Studies 35(4): 285296.
Petrovi, P., i Antevski, M. (2006), Regionalna ekonomska integracija u Evropi: efekti i
otvorena pitanja, Meunarodni problemi 58(12): 84103.
Petrovi, P., i Antevski, M. (2007a), Prelivanje znanja, tehnologija i produktivnosti u
uslovima regionalne ekonomske integracije, Ekonomske teme 45(3): 1323.
Petrovi, P., i Antevski, M.(2007b), Stari i novi Centralnoevropski sporazum o slobodnoj
trgovini - CEFTA, Pravni ivot 56(12), tom IV: 493502.
Porter, M. E. (1990), The Competitive Advantage of Nations, New York: Macmillan
Puga, D., and Venables, A. J. (1998), Trading Arrangements and Industrial Development,
World Bank Economic Review 12(2): 221249.
Ruta, M. (2005), Economic Theories of Political (Dis)integration, Journal of Economic Surveys
19(1): 121.
Schiff, M., and Wang, Y. (2004), North-South Technology Diffusion, Regional Integration,
and the Dynamics of the Natural Trading Partner Hypothesis, Policy Research
Working Paper 3434, Washington, DC: World Bank
Schiff, M., and Winters, L. A. (1998), Dynamics and Politics in Regional Integration
Arrangements: An Introduction, World Bank Economic Review 12(2): 177195.
Venables, A. J. (1999), Regional Integration Agreements: a force for convergence or
divergence?, Policy Research Working Paper 2260, Washington, DC: World Bank
Venables, A. J. (2003), Winners and Losers from Regional Integration Agreements,
Economic Journal 113(490): 747761.
Viner, J. (1965/1937), Studies in the Theory of International Trade, New York: Harper and
Brothers
56
III Zajednike politike Evropske unije
III ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Pojam ekonomske poltike podrazumeva dva razliita odreenja i polja
istraivanja. Prvo, predstavlja skup instrumenata i aktivnosti drave, kojima se
usmeravaju privredni akteri u cilju realizacije odreenih drutvenih ciljeva.
Drugo, predstavlja posebnu naunu disciplinu iji je zadatak da analizira
instrumente i mere drave i njihovu efikasnost.
U ovom radu, nas pre svega interesuje instrumenti i mere koji se odnose na
prvi pristup, dakle na one koje se implementiraju u privrednoj pragmi u realizaciji
drutvenih ciljeva, kao i na efekte tih mera. U tom kontekstu, u sklopu razliitih
politika koje se primenjuju u Evropskoj uniji, tzv. zajednikih poltika, naa panja
je fokusirana na ekonomske politike, koje su prvenstveno finansirane iz budeta
Evropske unije.
3.1. ELEMENTI EKONOMSKE POLITIKE
3.1.1. Pojmovno odreenje
Odreene mere i instrumenti ekonomske politike imaju dugu istoriju. Brojni
zapisi koji doseu ak do etvrtog milenijuma govore o pravilima za kontrolu
trgovine i distribuciju itarica u Kini, kao artikala od posebne vanosti. Da su u
priblino isto vreme takva nastojanja postojala na hebrejskim teritorijama i u
Egiptu, takoe svedoe brojni starozavetni i egipatski zapisi.1 Meutim u ovom
obliku, sa dananjim koncepcijskim pristupom i instrumentarijumom, ekonomska
politika se javlja tek posle velike ekonomske krize 1930-tih, kada se posle perioda
ekonomskog liberalizma ponovo promovie drava kao akter u privrednom
ivotu. Dakle, autonomno delovanje trita ne ispunjava socijalno poeljne ciljeve
i potrebno ga je svesnom i koordiniranom ljudskom aktivnou korigovati i
usmeriti. ta sadri pojam ekonomske politike?
1
Spitz, P.,The Public Granary, FAO, CERES, (1978)., naveo Trkulja, M., Dunerov, M., Gaji, M.,
Lovre, K., Komaprativna analiza agrarne politike agrarnih zemlja, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
Ekonomski fakultet , Subotica, 1986, 4.
57
Moe se rei da ne postoji opte prihvaena definicija ekonomske politike,

poto autori drugaije naglaavaju razliite elemente ovog pojma. Navedimo neke
definicije ekonomske politike:
Tako, na primer, Linderman , J. B. ukazuje: Ekonomska politika je skup
aktivnosti koje drutvo, obino putem vlade, preduzima u nameri da ostvari
ekonomske ciljeve. Isti autor dodaje: Ekonomska politika priznaje da slobodne
trine snage ne vode ekonomiju do rezultata koje drutvo eli.2
Po autorima renika za ekonomiju i biznis, ekonomska politika predstavlja:
Kombinaciju fiskalnih, monetarnih i drugih politika angaovanih da se ostvare
ekonomski ciljevi vlade.3 (Stiegeler S. E., ed.,1985, 328)
Po autorima ekonomskog renika, pojam ekonomske politke podrazumeva:
svesnu ciljnu promenu odreenih ekonomskih veliina da bi se ostvarili neki
unapred postavljeni ekonomski ciljevi. U uem smislu, to je skup instrumenata,
mera i mehanizama koje preduzima vlada da bi ostvarila ekonomske ciljeve kakvi
su rast drutvenog proizvoda, niska stopa inflacije, budetska ravnotea. Osnovni
subjekti ekonomske politike su vlada i centralna banka. 4
I pored prisutnog razliitog akcentiranja pojedinih dimenzija ekonomske
politike, mogu se ipak izvui sledei zajedniki elementi definicije ekonomske
politike:
drava, odnosno vlada kao nosilac, subjekt ekonomske politike;
ekonomski ciljevi, iji rezultati predstavljaju ishodite aktivnosti ekonomske
politike;
instrumenti i mere kojima se vlade slue u ostvarivanju ciljeva ekonomske
politike.
Razmotrime svaki od elementa ekonomske poltike posebno, pa onda na kraju
sagledajmo i uslove, odnosno detrminante u kojima se odvijaju njene aktivnosti.
3.1.2. Nosioci i ciljevi ekonomske politike
Ako bismo pokuali da odredimo kriterije za utvrivanje osnovnih
karakteristika nosilaca ekonomske politike mogli bismo da prihvatimo sledee:5
definisan interes;
2
Linderman, J. B. (2001), Microeconomics, New York: Barons Educational Series, 9.

Stiegeler,S. E, ed., (1985), A Dictionary of Economics Business, London and Sydney: Pan Books, 328.
4
Jaki, M., Medojevi, B., i Backovi, M., red. (2001), Ekonomksi renik, Beograd: Ekonomski fakultet
u Beogradu, 136.
5
Jurkovi, P., i Jaki, Z. (1981), Uvod u teoriju ekonomske politike, Zagreb: Narodne novine, 12.
3
58
sposobnost odluivanja od opteg znaaja za normalno odvijanje

reprodukcije to izvire iz raspolaganja sredstvima, informacijama ili
politikim ovlatenjima;
akcione sposbnosti;
samostalnost delovanja.
Pod ove kriterijume mogu se podvesti pre svega savezne i lokalne vlade,
centralna banka, razne meunarodne organizacije. Stvarna donoenja i
sprovoenja ekonomske politike zavisi od konkretnih uslova pojedine zemlje. U
nekoj zemlji, na primer, Meunarodni monetarni fond donosi najvanije
ekonomske odluke i programira ciljeve. Meutim, on ne poseduje akcionu
sposbnost da ih realizuje, kao to ih ne poseduju ni razne interesne grupe koje,
na primer, u drugoj zemlji, u senci mogu da donose relevantne odluke. Savezne,
odnosno republike vlade u pretenom broju sluajeva ispunjavaju sve navedene
kriterije i mogu se smatrati osnovnim nosiocem ekonomske politike.
to se tie ciljeva ekonomske politike, tu izgleda postoje najmanje dilema. Pod
ekonomskim ciljevima podrazumevaju se elje ili namere nosilaca ekonomske
politike da ostvare odreeno drutveno stanje koje se ne moe ostvariti bez svesne
aktivnosti, odnosno ne moe se ostvariti spontanim delovanjem trinih snaga.
Ciljevi se takoe, skoro po pravilu dele na kratkorne, iju realizaciju drava
predvia za godinu dana, i dugorone, za ije ostvarenje se predvia pet ili deset
godina. O kojim ciljevima se radi moe se videti iz sledeeg pregleda:6
Tabela 3.1. Ciljevi ekonomske politike

Cilj
Kratki opis cilja
I Preteno kratkoroni (konjukturni)
1. Puna zaposlenost
Ovo ukljuuje kratkoroni cilj smanjenja cikline

nezaposlenosti, kao i dugoroni cilj smanjenja strukturne
i frikcione nezaposlenosti.
2. Stabilnost cena
Ovo se takoe uglavnom smatra kratkoronim ciljem,

premda neke zemlje na stabilnost cena poinju gledati kao
na dugoroan problem.
Ovaj cilj ukljuuje kako kratkoronu potrebu zatite
3. Poboljanje bilansa plaanja deviznih rezervi, tako i strukturne promene u ueu

izvoza i uvoza u narednom dohotku.
Kirschen, E. S. (1964), Economic Policy of Our Time, Amsterdam: North-Holland Publishing

Company, 67.
59
II Preteno dugoroni (strukturalni) G l a v n i

4. Ekspanzija proizvodnje (ekon. rast)
Ovaj se cilj posmatra u vezi sa dugoronim stimulisanjem

ekonomskog rasta.
Ovaj cilj ukljuuje:

a.) stimulisanje unutranje konkurencije;
b.) stimulisanje koordinacije;
5. Poboljanje alokacije faktora proizv.
c.)poveanje mobilnosti radne snage u zemlji;
d.) poveanje mobilnosti kapitala u zemlji
e.) stimulisanje meunarodne podele rada
6. Zadovoljenje kolektivnih potreba
Zajednike potrebe se grupiu u sledee kategorije:

a.) organi uprave
b.) odbrana
c.) meunarodni poslovi
d.)kolstvo, kultura i nauka
e.) narodno zdravlje
7. Poboljanje u raspodeli dohotka i

bogatstva
Ovaj cilj se tie kako direktnih promena u raspodeli

dohotka (npr. kroz oporezivanje), tako i promena koje se
sprovode indirektnim putem, npr. promene sistema
socijalnog osiguranja. To ukljuuje svaku smiljenu
promenu bilo u pravcu vee jednakosti ili nejednakosti u
pogledu sticanja dohotka. To takoe ukljuuje
redistribuciju bogatstva raznim poreskim merama.
Ovo ukljuuje kako zatitu koja se daje nekoj grani

privrede, koja ja pod pretnjom domae ili inostrane
8. Zatita i stimulisanje razvoja i
konkurencije, tako i davanje razlitih beneficija pojedinim
pojedinih regiona i grana ekonomije
granama privrede ili regionima, predvienih drutvenim
planom razvoja zemlje.
Sporedni
Obuhvata sve promene koje se ele ostvariti u modelu
individualne potronje. To nekada moe biti restrikcija
9. Poboljanje modela line potronje potronje odreenih proizvoda, a u drugim prilikama
stimulisanje potronje odreene vrste proizvoda, ili pak
individualne potronje u celini.
10. Sigurnost snabdevanja
11. Poveanje veliine i poboljanje
strukture populacije
12. Skraenje radnog vremena
Tie se naroito sigurnosti snabdevenosti osnovnim

proizvodima.
Ovde su ukljuene mere u vezi s emigracijom i stopom
nataliteta.
Ukljuuje skraenje radne nedelje i produenje godinjeg
odmora.
60
Praktino identian pristup ima Bornstein,7 koji ciljeve takoe deli na

kratkorone i dugorone. Kratkoroni ili operativni ciljevi sastavni su deo tekue
ekonomske politike. Tipini kratkoroni ciljevi su: puna zaposlenost, stabilnost
cena ili poboljanja u platnom bilansu zemlje. Tipini dugoroni ciljevi su:
ekspanzija proizvodnje, odnosno vei ekonomski rast, poveanje efikasnosti, vea
meunarodna konkurentnost, vea jednakost u raspodeli dohotka i poveana
socijalna sigurnost i dr.
Kako u ekonomskoj praksi izgleda promocija ekonomskih ciljeva moe se
videti iz njihove kompozicije iz Rimskog ugovora, osnivakog dokumenta
Evropske unije.
Ve u preambuli Ugovora o Evropskoj uniji navode se ekonomski ciljevi
njenog osnivanja. Tako se medju kljune ciljeve u Ugovoru istiu:8
1. uspostavljanje zajednickog trita, kao i ekonomske i monetarne unije;
2. sprovodjenje zajednickih politika ili aktivnosti u cilju unapredjenja
skladnog, uravnoteenog i trajnog ekonomskog razvoja ;
3. visok stepen zaposlenosti i socijalne zastite;
4. trajan i neinflatoran rast, visok nivo konkurentnosti i uskladjenosti
ekonomskih rezultata;
5. podizanje nivoa i kvaliteta zivota;
6. ekonomsku i drutvenu povezanost i solidarnost izmedju drava lanica.
Ekonomska saradnja pretpostavlja pre svega uklanjanje raznih oblika
diskriminacija. Zato je u Ugovoru predvieno:
zabrana izmeu drava lanica carinskih dabina i koliinskih ogranienja
na uvoz i izvoz roba, kao i svih drugih mera koje imaju slino dejstvo;
unutranje trite koje karakterie ukidanje prepreka za slobodno kretanje
lica i protok roba, usluga i kapitala izmedju drava lanica;
Praktino svi ciljevi iz pregleda dati su i u ovom poetnom, dakle jo
nedovoljno definisanom aktu, sa visokim stepenom agregacije:stabilnost cena
(taka 4), puna zaposlenost (taka 3), zadovoljenje zajednikih potreba (taka 3 i
5), poboljanje alokacije faktora proizvodnje (taka 1).
Osnovni problem kod koncipiranja i realizacije ciljeva javlja se zbog injenice
da meu njima postoji konfliktnost. Tipian primer za to je konflikt izmeu
ubrzanog ekonomskog rasta i odravanja ekonomske stabilnosti. Ovo je posebno
7
8
Bornstien, M. (1989), Comparative Economic Systems, Irwin Omewoold, 13.

Lopandi, D., prir. (2003), Osnivaki ugovori Evropske unije, Ugovor iz Nice sa amandmanima na
ugovor o EU, 47.
61
vano kod manje razvijenih ekonomija kod kojih visoke stope rasta prate deficiti
platnog i/ili budetskog bilansa. Stoga postoji potreba kvantifikacije ciljeva,
vremenskog odreenja realizacije i skala prioriteta, u sluaju njihove konfliknosti.
Sve to podrazumeva visoku tranasparentnost sprovoenja sa precizno odreenim
realizatorom, odnosno odgovornim institucijama.
3.2. INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKE
Pod instrumentima ekonomske politike podrazumevaju se varijable koje se
primenjuju pri realizaciji ciljeva; na primer, kamate, porezi, devizni kursevi.
Kao najznaaniji instrumenti ekonomske politike smatraju se:
monetarna politika (emisija novca, operacije na otvorenom tritu, obavezne
rezerve, kamatne stope);
fiskalna politika (porezi, carine, takse, zajmovi);
spoljnotrgovinska politika devizni kurs, necarinske barijere, carine);
politika dohotka (transferi, socijalna pomo).
Pod merama ekonomske politke podrazumevaju se promene u visini, kao i
samo uvoenje ili ukidanje ekonomskih instrumenata; na primer, promena visina
kamatnih stopa ili poreza, ukidanje ili uvoenje pojedinih poreza ili carina i dr.
Instrumenti ekonomske politike mogu se klasifikovati na razliite naine:9
Klasifikacija ekonomske politike prema podruju delovanja. Ova klasifikacija
podrazumeva podelu ekonomske politike na: opu ili neselektivnu ekonomsku
politiku, odnosno onu ekonomsku politiku koja se tie cele ekonomije; i
selektivnu ekonomsku politiku, koja se determinie ciljno: na pojedine sektore
i regione ili na pojedine, posebno znaajnije firme/preduzea;
Klasifikacija ekonomske politike prema ekonomskoj strukturi. Ova klasifikacija
podrazumeva podelu delovanja ekonomske politike na pojedine privredne
sektore (poljoprivredu, industriju, trgovinu, energetiku...) ili na pojedine
regione (regionalna, ruralna, prostorna, urbana...);
Klasifikacija ekonomske politike prema sadraju ciljeva. Ova klasifikacija
podrazumeva grupisanje mera ekonomske politike prema ciljevima drave;
stabilizaciona politika, politika strukturnog prilagoavanja ekonomije su
najea odrednica ove podele;
9
Adi , S., i Radi., M. (2002), Privredni sistem i ekonomska politika, Subotica: Univerzitet u Novom
Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici.
62
Klasifikacija ekonomske politike prema vremenu njenog trajanja. Ova podela

je veoma rairena, ve je pomenuta, i odnosi se preteno na podelu na
kratkorone i dugorone determinisane instrumente ekonomske politike;
Klasifikacija ekonomske politike prema intenzitetu. Ova podela ekonomske
politike pravi razliku na taci kada se delovanje odnosi na jedan instrument
ili kada je program kompleksan, obuhvata vie instrumenata sa ciljem
sutinske promene uslova poslovanja u privredi;
Klasifikacija ekonomske politike prema politikoj i teritorijalnoj organizaciji
drave. Instrumenti i mere ekonomske politke u ovoj podeli komponuju se u
skladu sa teriotrijalnoj podeli drave. Ova podela uslonjava ekonomsku
politiku zato to se otvara problem oko centralizacije/decentralizacije odluivanja, kordinacije i konfliktnosti instrumenata i mera zasnovanoj na toj osnovi;
Klasifikacija ekonomkse politike prema nameni. Ova podela moe se izvriti
po raznim kriterijumima, ali se najee u njenom sadraju nalaze: monetarna,
fiskalna, politika dohotka i spoljnotrgovinska politika.
Instrumenti ekonomske politike se, prema nainu delovanja, mogu podeliti
na sledee kategorije:10
Ugraene stabilizatore. Ovi instrumenti su oni koji deluju automatski,
prilagoavajui se okolnostima u privrednom okruenju. Za njihovo
reagovanje nije potrebno donoenje specijalnih odluka nosilaca ekonomske
politike. Adekvatan primer predstavlja progresivno oporezivanje, koje se
primenjuje sa poveanjem dohotka poreskog obveznika;
Instrumenti povezani sa pravilima. Ovi instrumenti se primenjuju u skladu
sa ranije utvrenim pravilima koje, u odgovarajuim ekonomskim
okolnostima, slede kreatori ekonomske politike. Primer za ovu kategoriju
delovanja ekonomske politike predstavlja situacija kada je poveanje novca
u opticaju povezano sa poveanjem stope rasta drutvenog proizvoda;
Diskrecioni instrumenti. Ovi instrumenti ekonomske politike nosioci
ekonomske politike donose u skladu sa konkretnom procenom ekonomske
situacije, i u skladu sa njom, definiu instrumente.Na primer, zabrana izvoza
kukuruza u Srbiji i Hrvatskoj u 2007. godini sa ciljem da se ublae posledice
sune godine;
Instrumenti propisani zakonom. Zakoni se donose u parlamentu, a vae dok
ne budu izmenjeni u proceduri sa kojom su doneseni. Tako, na primer,
zakonski se odreuje odnos neto i bruto zarade, odnosno odnos koji zaposleni
prime kao neposrednu naknadu za rad i deo koji ide u razliite fondove
(zdrastvene, penzione...).
10
Dimitrijevi,B., i Fabris, B. (2004), Teorija i analiza ekonomske politike, Beograd: Ekonomski fakultet,
1011.
63
Sloenost formulisanja mera ekonomske politike koje stoji pred njenim

nosiocima, odnosno kreatorima, vidi se prilikom razmatranja odnosa izmeu
postavljenih ciljeva i raspoloivih instrumenata za njihovu realizaciju. Da bi
konkretna ekonomska politika bila efikasna, relacija izmeu ciljeva i instrumenta
za njihovu realizaciju mora biti konzistentna. Konzistentnost zato podrazumeva
sklad izmeu puno faktora: realizacija jednog cilja iskljuuje realizaciju drugog;
primena jednih instrumenta ometa efikasnost ispunjenja drugog; odluke se
donose u uslovima odreenih ogranienja: politikih, institucionalnih, pravnih.
O sloenosti odnosa izmeu postavljenih ciljeva i izbora instrumenata za njihovu
realizaciju indiciraju analize pojedinih istraivanja.
Tako, na primer, Gnjatovi i Grbi11 ukazuju da za dvanaest postavljenih
ciljeva ekonomska poltika ima na raspolaganju ak tristatri instrumenta, od kojih
su etrdeset vani. Ovako veliki broj instrumenta ostavlja veliki kreativni prostor
nosiocima ekonomske politike. Pozitivni efekti ove injenice su: mogunost
ravnomernije i doziranije rapodele negativnih efekata pojedinih mera ekonomske
politike na razliite ekonomske sektore i socijalne grupe; ovako u osnovi manje
optereenje po instrumentu doprinosi lakem prihvatanju pojedinih mera od
razliitih socijalnih i ekonomskih aktera.
Meutim, to bi u osnovi trebalo da bude glavni zakljuak koji se moe izvui
iz ovog pregleda je da ovako veliki broj raspoloivih instrumenata ekonomske
politike za realizaciju postavljenih ciljeva ukazuje da nijedan cilj i instrument za
njegovu realizaciju ne treba posmatrati izolovano, ve u sklopu moguih
instrumenata i ukupnog skupa eljenih ciljeva.
3.3. ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE
3.2.1. Podela zajednikih politika Evropske unije
Vrsta nadlenosti Evropske unije u pojedinim segmentima politike podeljena
je na etiri grupe:12 prvo, iskljuive; drugo, podeljene; tree, i Unija i zemlje lanice;
i etvrto, dopunske.
U iskljuive nadlenosti Unije spada pet oblasi: carinska unija, konkurencija,
evro (monetarna politika), morski i bioloki resursu (deo ribolovne poltike) i
trgovina.
11
Gnjatovi, D., i Grbi, V. (2009), Ekonomska politika, Teorija-Analiza Primena, Beograd: Megatrend
univerzitet, 10.
12
Prokopijevi, M. (2009), Evropska unija-Uvod , Beograd: Slubeni glasnik, 182; Stojanovi, S. (2009),
Finansiranje Evropske unije, Beograd: Slubeni glasnik, 19.
64
U drugu grupu spadaju nadlenosti koje su podeljene izmeu zemalja lanica

i Unije, i tu spada jedanaest oblasti: unutranje trite, socijalna politika, kohezija
(regionalna politika), poljoprivreda i ribolov, ivotna sredina, zatita potroaa,
saobraaj, transeveropske mree, energija, sloboda, pravda i sigurnost, i opti
okvir zdrastvene politike.
U treu grupu spadaju nadlenosti gde zemlje lanice mogu dodati svoje
politike politikama Unije i tu su tri oblasti: istraivanje i tehnoloki razvoj, kosmos
i humanitarna pomo.
Konano, u etvrtu grupu spadaju politike gde na nacionalne politike, koje
ine osnovu, Unija moe nadovezati svoje politike. Sedam je stavki u ovoj grupi:
zatita potroaa, industrija, turizam, obrazovanje i profesionalni trening,
graanska zatita i administrativna saradnja.
Za sprovodjenje ovih politika u domenu, odnnosno u nadlenosti Evropske
unije zaduena je Evropska komisija. U tu svrhu Evropska komisija je
struktuirana na Generalne direkcije, koje operativno sprovode zajednike politike.
Tabela.3.2. Generalne direkcije i usluge
POLITIKE
Poljoprivreda i razvoj sela
Ekonomski i nansijski poslovi
Obrazovanje i kultura
Zapoljav., socijalna pitanja
i jednake prilike
Evropska pomo-kancelarija za saradnju

Spoljni odnosi
Humanitarna pomo
Trgovina
Preduzea i industrija
Evropska kancelarija za spreavanje pronevera
Zatita okoline
Ribolov i pomorska pitanja
Zdrastvo i zatita potroaa
Informaciono drutvo i mediji
Unutranje trite i usluge
Centar za zajedniko istraivanje
Pravda, sloboda i bezbednost
Regionalna politika
Istraivanje
Porezi i carisnka unija
Saobraaj i energija
SPOLJNI ODNOSI
Razvoj
irenje Unije
Eurostat
tampa i komunikacije
Kancelarija za publikacije
Opti sekretarijat
UNUTRANJE USLUGE
Budet
Grupa za politiko savetovanje
Informatika
Infrastruktura i logistika
Unutranja revizija
Tumaenje
Zakonske usluge
Personal i administracija
Prevoenje
OPTE USLUGE
Izvor: http:// Europa.eu.int/comm
65
Evropska unija ima zajednike politike u svim vanijim oblastima. Ta injenica

govori i da je to maksimum koje njene lanice mogu da postignu na ovom stepenu
integracije, to bi realno i bilo dovoljno pod uslovom uspene implementacije tih
politika. Da li e i kada doi do formulisanja jedinstvenih politika Evropske unije,
ostaje da se vidi.
3.2.2. Budet i zajednike politike Evropske unije
Ove prethodno iznete oficijelne podele se prilagoavaju potrebama
specifinih prikaza i analiza, to ine neki od najpoznatijih meunarodnih autora
u ovoj oblasti, kao Molle13, ili Baldwin i Wyplosz.14 .Tako, na primer, Molle u svom
radu analizira evropske integracije kroz nekoliko segmenata: carinsku uniju,
zajedniko trite, sektorske aktivnosti: poljoprivreda, industrija, energetika, kao
i analizom uslova za uravnoteen rast: politika alokacije, stabilizacije, redistribucije
i spoljnih odnosa. Na drugoj strani, u istoimenom radu kao kod prethodnog
autora, Baldwin i Wyplosz svoje istraivanje u osnovi fokusiraju na dve politike
u Evropskoj uniji: mikroroekonomsku: poljoprivrednu, regionalnu, politiku
konkurencije i spoljnotrgovinsku, i na makroekonomsku: monetarnu i fiskalnu.
Dakle, kao kriterij uzimaju standardnu podelu u ekonomskoj analizi zasnovanu
na makroekonomksom i mikroekonoksom aspektu pojava.
Za potrebe analize izvrene u ovom radu istraivanje je sprovedeno na
osnovu generalnog kriterija: budeta Evropske unije i politika koje on finansira.
O stanju na ovom planu odreenu informacionu poruku daje nam sledea slika.
Budet Evropske unije predstavlja stoer njenog finansiranja i usmeren je na
sledee politike: poljoprivrednu i kohezionu, odnosno regionalnu. Imajui ovo u
vidu, u radu je posebno istraivan budet Evropske unije i njegove transformacije,
kao i politike koje on preteno finansira: poljoprivredna i regionalna. Poto se u
okviru ovih politika znaajna sredstava odvajaju za ekoloke programe, obraena
je i ekoloka politika i s njom vezana politika klimatskih promena, kao i politika
zatite potroaa.
Meutim, poto budet unije iznosi samo 1% od ukupnog GDP Evropske
unije, posebna analiza finansiranja politika iz njegovog domena trebala je da nam
pokae da li se nadlenosti Evropske unije u njima smanjuju ili poveavaju, i da
li su kapaciteti ovakvog komunalnog naina finansiranja dovoljni.
13
Molle, W. (1997), The Economics of European Integration,Theory, Practice, Policy, Thirdd Editions,
Ashgate.
14
Baldwin, R. & Wyplosz, C. (2009), The Economics of European Integration, McGraw-Hill
International UK Limited.
66
Slika 3.1. Rashodi budeta EU
Nametalo se i pitanje da li su brojne finansijske institucije, nastale na bazi

meuvladine saradnje, nadomestile plitke finansijske kapacite budeta. Aktuelna
kriza monetarne integracije i njene implikacije na probleme cele Unije otvorile su
i pitanje mogunosti budeta da odgovori na njene izazove. U tom sklopu
napravljen je istraivaki napor da se da predlog budeta koji bi popunio
institucionalne praznine i predstavljao adekvatan odgovor na potrebe daljeg
razvoja Evropske unije u sferi finansiranja.
LITERATURA:
Adi, S., i Radi, M. (2002), Privredni sistem i ekonomska politika, Subotica: Univerzitet u
Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici.
Baldwin, R. & Wyplosz, C. (2009), The Economics of European Integration, McGraw-Hill
InterationalUK Limited.
Bornstein, M. (1989), Comparative Economic Systems, Irwin Homewood.
Dimitrijevi, B., i Fabris, N. (2004), Teorija i analiza ekonomske politike, Beograd: Ekonomski
fakultet u Beogradu.
Gnjatovi, D., i Grbi,V. (2009), Ekonomksa poltika, Teorija-Analiza-Primena, Beograd:
Megatrend univerzitet.
Jaki, M., Medojevi., B., i Backovi, M., red. (2001), Ekonomski renik, Beograd: Ekonomski
fakultet u Beogradu.
67
Jurkovi-Jai (1981), Uvod u teoriju ekonomske politike, Zagreb: Narodne novine.

Kirchen, E. S. (1964), Economic Policy of Our Time, Amsterdam: North-Holland Publishing
Company.
Linderman , J. B. (2011), Microeconomics, New York: Barrons Educational Series Ltd.
Lopandi, D., prir. (2003), Osniovaki ugovori Evropske unije, Ugovor o Evropskoj uniji, Ugovor
iz Nice sa amandmanima na ugovor o EU, Beograd.
Molle, W. (1997), The Economics of European Integration,Theory, Practice, Policy, Third
Editions, Ashgate.
Prokopijevi, M. (2009), Evropska unija-Uvod, Beograd: Slubeni glasnik.
Spitz, P. (1978), The Public Granary, FAO, CERES.
Stiegeler S. E., ed. (1985), A Dicitonary of Economics and Business, London and Sydney: Pan
Boks, Ltd.
Stojanovi, S. (2009), Finansiranje Evropske unije, Beograd: Slubeni glasnik.
68
IV Institucije i odluivanje u Evropskoj uniji
IV INSTITUCIJE I ODLUIVANJE U EVROPSKOJ UNIJI
4.1. INSTITUCIONALNI OKVIR EVROPSKE UNIJE

Dananji institucionalni okvir Evropske unije ine tri grupe:1
Glavne institucije Evropske unije:
1. Evropski savet (European Council)2
2. Evropski parlament (European Parliament)
3. Savet Evropske unije (Council of the European Union)
4. Evropska komisija (European Commission)
Ostale institucije Evropske unije:
1. Sud pravde (Court of Justice)
2. Sud revizora (Court of Auditors)
3. Evropski ekonomski i socijalni komitet (European Economic and Social
Committee)
4. Komitet regiona (Committee of the Regions)
5. Evropska investiciona banka (European Investment Bank)
6. Evropski investicioni fond (European Investment Fund)
7. Evropska centralna banka (European Central Bank)
8. Evropski ombudsman (European Ombudsman)
1
Ovde su dati zvanini nazivi institucija Evropske unije. Njihovi prevodi na srpski mogu u manjoj
meri varirati, to e biti napomenuto u daljem tekstu.
2
Evropski savet (European Council) treba razlikovati od Saveta Evrope (Council of Europe), koji
nije institucija Evropske unije, i o kome je bilo rei u prethodnim delovima teksta.
69
9. Evropski supervizor zatite podataka (European Data Protection

Supervisor)
10. Izdavaki ured (Publications Office)
11. Evropski ured za selekciju personala (European Personnel Selection Office)
12. Evropska kola administracije (European School of Administration)
13. Evropska sluba spoljnih poslova (European External Action Service EEAS)
Agencije i druga tela Evropske unije
3 grupe:
1. Decentralizovane agencije i tela, kojih ima vie od 30 u zemljama Evropske
unije, i ija je funkcija implementacija politika Evropske unije;
2. Agencije i tela pod okriljem EURATOM;
3. Izvrne agencije, koje se ustanovljavaju za odreen period, i povezane su
sa odreenim programima Evropske unije.
4. U ovu grupu spada i Evropski institut za inovacije i tehnologiju (The
European Institute of Innovation and Technology EIT), nezavisno telo koje
bi trebalo da pomogne unapreenju inovativne sposobnosti Evropske unije.
Administracija Evropske unije
Prema zvaninim podacima, Evropska unija troi oko 6% budeta godinje
na osoblje, administraciju i odravanje zgrada. Evropska komisija je organizaciono
podeljena na Generalne direktorata, kojima rukovode Generalni direktori,
ogovorni Komesaru. Generalni direktorati bi odgovarali resornim ministarsvima
nacionalnih drava, i pokrivaju odreene oblasti ili delatnosti, kao to je npr.
trgovina. Evropska komisija sada zapoljava oko 38.000 ljudi. Evropski parlament
ima oko 6.000 ljudi koji su angaovani u generalnom sekretarijatu i politikim
grupama. U generalnom sekretarijatu Saveta Evropske unije radi oko 3.500
zaposlenih. Tome treba dodati i oko 1.750 lingvista, 600 zaposlenog pomonog
osoblja, 600 prevodilaca itd.
70
4.2. GLAVNE INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE

4.2.1. Evropski Savet
Evropski savet je institucija koja nije bila predviena Rimskim ugovorom. Pre
ustanovljavanja Evropskog saveta, u periodu od 1961. do 1974. godine, slinu
funkciju su imale evropske konferencije na vrhu. Njihov cilj je bila razmena
miljenja izmeu efova drava ili vlada zemalja lanica, i postizanja zajednike
pozicije u pitanjima ije reavanje olakava dalju integraciju u Evropi. Zavrnim
saoptenjem Sastanka na vrhu u Parizu decembra 1974. godine, ustanovljen je
Evropski savet, a prvi put se sastao u Dablinu, 10. i 11. marta 1975. godine.
Jedinstveni evropski akt je formalno ozakonio njegovo postojanje, a njegov status
je definisan Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine, i to dvoznano: da daje politike
smernice Evropskoj uniji i da reava probleme koje Savet Evropske unije nije reio.
Sa stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona 01.12.2009, Evropski savet je
zvaniko postao institucija Evropske unije.
Evropski savet ine efovi drava ili vlada zemalja lanica Evropske unije,
njegov Predsednik i Predsednik Evropske komisije. Po potrebi, i zavisno od pitanja
o kome se raspravlja, Evropskom savetu mogu pomagati odreeni resorni ministri
ili lanovi Evropske komisije. Predsednik se bira kvalifikovanom veinom glasova.
Funkcija Evropskog saveta je da definie opte politike pravce razvoja i
prioritete Evropske unije. On nema zakonodavne funkcije. Evropski savet se sastaje
dva puta svakih est meseci, a ukoliko se ukae potreba, Predsednik Evropskog
saveta moe sazvati i specijalni sastanak. Politika uloga ove intitucije je vea nego
njena formalno odredjena uloga. Ovo proistie iz autoriteta predstavnika: efova
drava ili vlada, ali i iz osnovne aktivnosti: politike inicijative.
Naelno, Evropski savet odluuje konsenzusom glasova. Ako je drugaije
precizirano Ugovorom za odreene sluajeve, onda se odluke donose jednoglasno
ili kvalifikovanom veinom. Evropski savet se obino sastaje u Briselu, a ponekad
i na drugom mestu.
4.2.2. Evropski parlament
Kao i svaki drugi, i Evropski parlament je glavna zakonodavna institucija
Evropske unije, zajedno sa Savetom Evropske unije. U prvim razvojnim fazama,
osnovne aktivnosti Evropskog parlamenta su se iscrpljivale kroz debate, bez
obavezujueg karaktera, ali tokom vremena, sa jaanjem integrativnih veza,
njegove nadlenosti su se poveavale. Medjutim, poto Evropska unija nema
vladu, polje aktivnosti Evropskog parlamenta su znatno manje nego u zemljama
lanicama. lanovi Evropskog parlamenta su poslanici, koji se biraju na
71
neposrednim izborima svakih pet godina, i predstavljaju narode Evropske unije.

Broj poslanikih mesta direktno zavisi od veliine populacije zemlje lanice, a od
stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona, broj poslanika iz neke zemlje lanice
moe biti od 6 do 96. Zbog tih novih pravila je, na primer, broj poslanika iz
Nemake smanjen sa 99 na 96, dok je Malta od 5 dobila 6 poslanikih mesta. Na
poetku 2013. godine, Evropski parlament ima 754 poslanika.
Tri su glavne funkcije Evropskog parlamenta:
raspravljanje i usvajanje zakona, zajedno sa Savetom Evropske unije.
Ugovor iz Lisabona je proirio nadlenosti i uticaj Evropskog parlamenta
na sadrinu zakona u sledeim oblastima: poljoprivreda, enetgetska
politika, imigracija i fondovi Evropske unije.
demokratski nadzor nad evropskim institucijama, koji se sprovodi preko:
odobravanja izbora lanova Evropske komisije; provere rada Evropske
komisije putem izvetaja ili ispitivanja Komesara; razmatranja peticija
graana i ustanovljavanja odgovarajuih komiteta; davanja miljenja o
kljunim temama koje razmatra Evropski savet.
raspravljanje i usvajanje budeta Evropske unije, zajedno sa Savetom
Evropske unije. Komitet Evropskog parlamenta vodi rauna o rashodima
budeta, i godinje ocenjuje kako je Evropska komisija raspolagala
budetom u prethodnoj godini.
Evropski parlament zaseda u Strazburu (plenarne sednice) i Briselu, Komitet
u Briselu, a administrativni uredi (Generalni sekretarijat) u Luksemburgu.
4.2.3. Savet Evropske unije
Savet Evropske unije se esto naziva i Savet ministara, predstavlja vlade
zemalja lanica Evropske unije, koje delegiraju resorne ministre, zavisno od
pitanja koje se raspravlja. Generalni sastanak Saveta Evropske unije bavi se optim
pitanjima, i na njemu su zastupljeni ministri inostranih poslova zemalja lanica.
Posebni sastanci se bave specijalnim problemima funkcionisanja Evropske unije
i na njemu su zastupljeni odgovarajui resorni ministri, pa se takvi Saveti onda
nazivaju po delatnosti: Agrarni savet, Transportni savet itd.
injenica da Savet Evropske unije predstavlja vlade zemalja lanica nuno
utie da je snaga ove institucije podeljena. On je vodea institucija u Evropskoj
uniji u donoenju odluka, pri emu u najveem broju sluajeva, odluuje na
osnovu predloga Evropske komisije i na osnovu konsultacija sa Evropskim
parlamentom, Ekonomskim i Socijalnim komitetom i Komitetom regija. Sedite
saveta je u Briselu, ali se odredjeni sastanci odravaju i u Luksemburgu.
Glavne funkcije Saveta Evropske unije su:
72
usvajanje zakona Evropske unije, pri emu Savet Evropske unije i Evropski
parlament podjednako uestvuju u procesu donoenja i usvajanja zakonskih
predloga Evropske komisije;
koordinacija ekonomskih politika zemalja lanica Evropske unije;
u ime Evropske unije, potpisuje meunarodne sporazume sa treim
zemljama u razliitim oblastima kao na primer: ivotna sredina, trgovina,
ribarstvo, transport itd;
zajedno sa Evropskim parlamentom, odobrava godinje izvrenje budeta
Evropske unije;
predstavlja glavno mesto saradnje meu dravama lanicama na razvijanju
Zajednike spoljne i bezbednosne politike;
koordinacija izmeu sudova i policija zemalja lanica, u cilju: jednakog
tretmana svih graana Evropske unije u sudovima lanica, granine
kontrole, borbe protiv meunarodnog terorizma i organizovanog kriminala.
Savetom Evropske unije predsedava stalno Visoki predstavnik za spoljnu i
bezbednosnu politiku u sluaju Saveta ministara spoljnih poslova, a u svim
ostalim sluajevima resorni ministar zemlje lanice koja, po sistemu rotacije, tada
predsedava Evropskom unijom.
Sistem donoenja odluka u Savetu Evropske unije:
Donoenje odluka u Savetu Evropske unije, po pravilu, se vri
kvalifikovanom veinom. Broj glasova kojima neka zemlja lanica raspolae
je u direktnoj proporciji sa njenom populacijom, s tim to postoji pozitivna
diskriminacija u korist najslabije naseljenih zemalja lanica. Ukupan broj
glasova u Savetu Evropske unije je 345, a po navedenom kriterijumu oni su
po zemljama rasporeeni na sledei nain: Nemaka, Francuska, Italija i
Velika Britanija imaju po 29 glasova; panija i Poljska po 27; Rumunija 14;
Holandija 13; Belgija, Portugal, Grka, Maarska i eka po 12; Austrija,
vedska i Bugarska po 10; Danska, Finska, Irska, Slovaka i Litvanija po 7;
Luksemburg, Slovenija, Kipar, Estonija i Letonija po 4; i Malta 3 glasa.
U ovom sistemu donoenja odluka kvalifikovanom veinom, odluka se
smatra donetom ako za nju glasa veina od 27 zemalja lanica (nekada i dve
treine) sa najmanje 255 glasova za; da bi takva odluka bila usvojena, ukupan broj
navedenih glasova treba da predstavlja minimum 62% od ukupne populacije
Evropske unije.
U posebno osetljivim pitanjima, kao to su bezbednost, spoljni poslovi i
oporezivanje, odluke se donose jednoglasno. To znai da svaka zemlja lanica ima
pravo veta.
73
Od 2014. godine e biti uveden sistem glasanja dvostrukom veinom. To

konretno znai da e usvajanje odluka biti mogue ako za njih bude obezbeena
dvostruka veina: veina zemalja lanica (najmanje 15), i veina predstavljene
populacije, tako da e glasovi koji su za morati predstavljati najmanje 65% od
ukupne populacije Evropske unije. Da je jednostavno, sigurno nije, ali se ovom
sistemu ne moe osporavati demokratinost.
4.2.4. Evropska komisija
Evropska komisija je jedna od glavnih institucija Evropske unije, i njeno
osnovno izvrno telo. Predstavlja interese Evropske unije kao celine. Sastoji se od
27 Komesara, iz svake zemlje lanice po jedan, iji mandat traje pet godina, a
Predsednik svakom od njih dodeljuje jedan od resora. Evropski savet imenuje
Predsednika Evropske komisije, kao i Komesare u saglasnosti sa Predsednikom.
Evropski parlament odobrava izbor i Predsednika i Komesara, i jedino on moe
da opozove nekog od Komesara. Sedite Evropske komisije je u Briselu i
Luksemburgu.
Glavna funkcija Evropske komisije je implementacija politika Evropske unije,
najkrae reeno. Ona tu svoju funkciju obavlja putem etiri glavne grupe
aktivnosti:
1. predlaganje novih zakona Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije,
u interesu Evropske unije kao celine i njenih graana, i to u pitanjima koja ne
mogu biti efikasno regulisana u nacionalnim dravama, ili na regionalnom
ili lokalnom nivou. Pre formulisanja nacrta predloga zakona, Evropska
komisija obavlja niz konsultacija, i tek ako se najmanje 14 od 27 Komesara
saglase sa nacrtom, on se prosleuje Evropskom Parlamentu i Savetu
Evropske unije;
2. sprovoenje budeta Evropske unije i upravljanje njenim fondovima.
Evropska komisija, zajedno sa Savetom Evropske unije i Evropskim
parlamentom, utvruje dugorone prioritetne rashode u tzv. finansijskom
okviru Evropske unije; podnosi na odobrenje nacrt godinjeg budeta
Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije; nadzire troenje sredstava
iz fondova Evropske unije za njene politike (kao to je poljoprivredna, na
primer) i programe. Detaljan nadzor nad rashodima budeta Evropska
komisija vri preko Suda revizora;
3. sprovoenje i jaanje zakonitosti, zajedno sa Sudom pravde. Ono se sastoji u
nadzoru primene evropskog zakonodavstva u zemljama lanicama. U
sluajevima kada oceni da se evropsko zakonodavstvo u nekoj zemlji ne
primenjuje na adekvatan nain, najpre upuuje zvanian zahtev da se
74
nedostatak otkloni, a ako to ne bude uraeno, podnosi izvetaj Sudu pravde,

koji moe izrei kazne nekoj od zemalja lanica ili institucija;
4. predstavlja Evropsku uniju kao celinu na meunarodnom planu, u
meunarodnim organizacijama, obavlja pregovore meunarodnog karaktera
ii zakljuuje meunarodne sporazume u njeno ime.
4.2.5. Procedura donoenje odluka u Evropskoj uniji
U donoenju pravnih akata Evropske unije uestvuju tri od etiri njene glavne
institucije: Evropski parlament, Savet Evropske unije i Evropska komisija.
Standardna procedura donoenja odluka u Evropskoj uniji bila je: saodluivanje
(codecision), to znai da Evropski parlament zajedno sa Savetom odobrava
pravna akta. Aktuelna procedura se naziva Redovna zakonodavna procedura
(Ordinary Legislative Procedure).
Procedura, ukratko, ima sledei tok. Komisija predlae nacrte novih pravnih
akata. Pre toga, sainjava procenu uticaja (ekonomskih, drutvenih i ekolokih),
konsultuje zainteresovane strane, javno mnenje i nacionalne parlamente lanica.
Evropski parlament i Savet razmatraju predloge pravnih akata koje je podnela
Komisija, eventualno predlau amandmane, a ako nemaju jedinstven stav, ide se
na drugo itanje predloga, tokom koga se, opet, mogu predlagati amandmani.
Tokom drugog itanja, Evropski parlament moe blokirati usvajanje predloenog
pravnog akta ako se ne sloi sa Savetom. U takvim sluajevima, Komitet za
usaglaavanje nastoji da usaglasi razliite stavove, a ako u tome ne uspe, u tom
finalnom itanju obe institucije mogu blokirati usvajanje predloga. Naravno, ako
se u svemu sloe, u bilo kom itanju, predloeni pravni akt se usvaja.
4.2.6. Pravna akta Evropske unije
Pored osnivakog, i svih naknadnih Ugovora, Evropska unija ima pet vrsta
pravnih akata, razliite snage i oblasti primene:
1. Uredbe (Regulations) Uredbe su obavezujua pravna akta, koja se u celosti
primenjuju na teritoriji Evropske unije.
2. Direktive (Directives) Direktive su pravna akta koja postavljaju ciljeve koje
sve lanice Evropske unije treba da ispune. Primer: direktiva o radnom
vremenu
3. Odluke (Decisions) Odluke su direktno primenljiva pravna akta koja su
obavezujua za one na koje se odnose, kao to mogu biti zemlje lanice
Evropske unije ili pojedinane firme.
75
4. Preporuke (Recommendations) Preporuke nisu obavezujue i nemaju direktne

pravne posledice. One su miljenja pojedinih institucija Evropske unije, kojima
se preporuuje/sugerie odreena aktivnost, u odreenom pravcu, bez
pravnih obaveza po one na koje se odnose.
5. Miljenja (Opinions) Miljenja su izjave glavnih institucija Evropske unije,
nisu obavezujua i ne postavljaju pravne obaveze onima na koje se odnose.
Miljenja mogu davati: Evropska komisija, Savet Evropske unije, Evropski
parlament, Komitet regiona i Evropski ekonomski i socijalni komitet.
4.3. OSTALE INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE
4.3.1. Sud pravde
Sud pravde je institucija Evropske unije koja tumai i razvija evropsko
zakonodavstvo, starajui se da se ono primenjuje u svim zemljama lanicama na
isti nain. Reava pravne sporove izmeu vlada i institucija Evropske unije, kao i
sluajeve kada su prava pojedinaca, firmi ili organizacija povreena od strane
institucija Evropske unije.
Sud pravde ima po jednog sudiju iz svake zemlje lanice Evropske unije,
kojima pomae osam nezavisnih advokata (advocates-general), sa mandatom od
est godina, koji moe biti obnovljen. Vlade zemalja lanica daju saglasnost na
njihova imenovanja.
Opti sud (General Court), u cilju pomoi i olakanja rada Suda pravde, reava
sledee sporove: pojedinaca, firmi, nekih organizacija, i povrede prava
konkurencije. Za reavanje sporova izmeu Evropske unije i njenog osoblja
zaduen je Sud civilnih slubi Evropske unije (EU Civil Service Tribunal).
Najee vrste sluajeva kojima se Sud pravde bavi su sledee:
1. donoenje preliminarne odluke (preliminary ruling), koja ima karakter saveta,
na zahtev nacionalnih sudova u sluajevima kada nisu sigurni u tumaenje
ili validnost nekog evropskog zakona, a u cilju pravilne i jednake primene
evropskog zakonodavstva u svakoj zemlji lanici;
2. postupak zbog neispunjavanje obaveza regulisanih evropskim zakonodavstvom od strane neke zemlje lanice, koji moe pokrenuti Evropska komisija
ili zemlja lanica, kada Sud pravde, posle ispitivanja okolnosti, presuuje da se
obaveze usklade sa zakonom;
3. ponitenje evropskog zakona, u sledeim sluajevima: prvo, kada zemlja
lanica, Evropska komisija, Savet Evropske unije i Evropski parlament (pod
odreenim uslovima) veruju da je neki zakon nelegalan; drugo, na zahtev
pojedinca, kada ga odreeni zakon direktno pogaa na njegovu tetu; i tree,
76
kada Sud pravde ustanovi da odreen zakon nije propisno usvojen ili nije
propisno baziran na Ugovoru;
4. akcija zbog neizvrenja, koju Sud pravde zvanino belei na zahtev zemlje
lanice ili institucije, u sluajevima kada Evropski parlament, Savet Evropske
unije i Evropska komisija propuste da izve neku radnju na koju ih obavezuje
Ugovor;
5. direktna akcija, koju Sud pravde preduzima na zahteb pojedinca, koji je
pretrpeo tetu prouzrokovanu injenjem ili neinjenjem Zajednice ili njenog
osoblja, u cilju njegovog obeteenja.
4.3.2. Sud revizora
Sud revizora se kod nas jo naziva i finansijski sud, raunovodstveni sud ili
revizorski sud. Osnovan je na inicijativu Evropskog parlamenta 1975. godine, sa
osnovnim zadatkom da vri nadzor nad finansijama Evropske unije, i njemu
podnosi izvetaje. On je nezavisan u svom radu od svih ostalih institucija
Evropske unije, ima po jednog lana iz svake zemlje lanice Evropske unije, kojima
mandat traje est godina, i moe se obnavljati. lanovi Suda revizora izmeu sebe
biraju Predsednika, sa mandatom od tri godine, koji se moe obnavljati. Revizori
su podeljeni u revizorske grupe, pripremaju nacrte izvetaja na osnovu kojih Sud
donosi odluke. Pored njih, u Sudu revizora radi jo oko 800 zaposlenih. Sedite
Suda revizora je u Luksemburgu.
Osnovni zadaci Suda revizora su sledei:
1. podnoenje godinjeg izvetaj za prethodnu godinu Evropskom parlamentu
i Savetu evropske unije, na osnovu koga Evropski parlament odobrava budet
za tekuu godinu;
2. davanje miljenja o finansijskom zakonodavstvu Evropske unije;
3. inspekcija i revizija finansija institucija Evropske unije, zemalja lanica i
zemalja koje primaju pomo od Evropske unije;
4. provera svih koji rukuju fondovima Evropske unije, o emu izvetaje podnosi
Evropskoj komisiji i vladama zemalja lanica;
5. borba protiv prevara; poto Sud revizora nema konkretna pravna ovlaenja
u ovoj materiji, on takve eventualne sluajeve predaje Evropskom uredu za
borbu protiv prevara (OLAF the European Anti-Fraud Office).
77
4.3.3. Evropski ekonomski i socijalni komitet

Evropski ekonomski i socijalni komitet je ustanovljen davne 1957. godine,
najpre kao forum za raspravu pitanja koja su se tada ticala jedinstvenog trita, a
kasnije kao konsultativno telo koje daje svoja miljenja o raznim pitanjima, a
naroito o zakonskim predlozima, institucijama koje donose odluke: Savetu
Evropske unije, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu. U proseku, dostavi
oko 170 savetodavnih dokumenata i miljenja godinje, koja se objavljuju u
Slubenom listu Evropske unije.
lanovi ovog komiteta pripadaju trima velikim grupama graana Evropske
unije: poslodavcima, zaposlenima, i raznim interesnim grupama, kao to su
potroai, farmeri, ribari i sl, odnosno svim velikim ekonomskim, socijalnim i
interesnim grupama. Otuda proitie i vanost njihovih saveta i miljenja o
zakonskim predlozima.
lanove ovog komiteta postavljaju vlade zemalja lanica iz navedenih grupa
graana, a imenuje Savet Evropske unije sa mandatom od pet godina, koji se
moe obnavljati. Njihove funkcije se ne plaaju. Trenutno, Evropski ekonomski
komitet ima 344 lana, a kao i u drugim sluajevima, broj lanova iz neke zemlje
lanice zavisi od veliine njene populacije. Sadanji raspored broja lanova po
zemljama je sledei: Nemaka, Francuska, Italija i Velika Britanija imaju po 24
lana; panija i Poljska po 21; Rumunija 15; Belgija, Holandija, Austrija, vedska,
Portugal, eka, Grka, Maarska i Bugarska po 12 lanova; Irska, Danska,
Finska, Litvanija i Slovaka po 9; Estonija, Letonija i Slovenija po 7; Luksembirg i
Kipar po 6; i Malta 5 lanova.
4.3.4. Komitet regiona
Komitet regiona je ustanovljen Ugovorom iz Mastrihta, i predstavlja
savetodavnu instituciju, u kojoj su predstavnici lokalnih i regionalnih vlasti. Ugovor
iz Lisabona je ojaao ulogu Komiteta regiona tako to je obavezao tri glavne
institucije da se, o zakonskim predlozima koji se tiu lokalnih vlasti, moraju
prethodno sa njima konsultovati. O takvim pitanjima komitet regiona daje svoja
miljenja. Na taj nain su interesi pojedinih regiona zastupljeni u zakonodavnoj
proceduri.
Komitet regiona sada ima 344 lana, koje imenuje ih Savet Evropske unije na
period od pet godina, na predlog zemalja lanica.
Komitet regiona formulie optu politiku i usvaja miljenja na pet plenarnih
sednica godinje. Za razmatranje pojedinih pitanja i pripremu miljenja za
usvajanje na plenarnim sednicama, Komitet regiona ima est komisija, za:
teritorijalnu koheziju; ekonomsku i socijalnu politiku; obrazovanje, mlade i
78
istraivanje; ivotnu sredinu, klimatske promene i energiju; graanstvo,

upravljanje, institucionalne i spoljne poslove; i prirodne resurse.
4.3.5. Evropska centralna banka
Stvaranjem monetarne unije stekli su se uslovi za formiranje ekonomske
unije u Evropi, odn. Evropske unije 1992. godine. To je, sa svoje strane, uinilo
nunim osnivanje centralne monetarne institucije, tj. centralne banke monetarne
unije. Tako je nastala Evropska centralna banka (ECB), koja je otvorena
30.06.1998. godine. Kako Evropska unija nije unitarna, pa ni federalna dravna
tvorevina, reenje je naeno u formiranju Evropskog sistema centralnih banaka
(ESCB), u koji, pored ECB, ulaze i centralne banke svih zemalja lanica
Evropske unije, za sada njih 27 (od polovine 2013, njima e se pridruiti i
Hrvatska narodna banka). Sedite ECB je u Franfurtu. ECB je potpuno
nezavisna u svom radu.
Osnovne funkcije Evropske centralne banke su kao i kod svake druge
centralne banke u svetu:
1. odravanje stabilnosti cena, odn. inflacije pod kontrolom, naroito u evrozoni;
i
2. stabilnost finansijskog sistema, koji odrava putem osiguranja i nadzora
finansijskih trita i institucija.
Moe se dodati i odgovornost za ekonomsku i monetarnu politiku Evropske
unije, kao i razvoj koordinacije i bliske saradnje sa centralnim bankama evrozone.
Osnovni zadaci Evropske centralne banke, odnosno Evropskog sistema
centralnih banaka, koji u procesu funkcionisanja ine jednu celinu, su sledei:
1. odreivanje kljune kamatne stope i kontrola ponude novca;
2. upravljanje deviznim rezervama evrozone i odravanje stabilnog kursa evra;
3. obezbeivanje nadzora nad finansijskim tritima i institucijama, i uredno
funkcionisanje platnog sistema;
4. ovlaivanje centralnih banaka u evrozoni da emituju evro novanice;
5. praenje trendova cena i procena rizika po stabilnost cena.
Rukovodna struktura Evropske centralne banke ima tri glavna tela, idui od
nieg ka viem nivou:
Izvrni odbor (Executive Board), koji ima redovnu rukovodnu funkciju. Sastoji
se od est lanova, koje postavljaju lideri zemalja evrozone. Meu njima je
jedan predsednik i jedan podpredsednik odbora;
79
Upravni savet (Governing Council), koji odreuje monetarnu politiku

evrozone i fiksira kamatne stope po kojima Evropska centralna banka
pozajmljuje novac komercijalnim bankama. Upravni savet ine: Izvrni savet
i guverneri nacionalnih centralnih banaka zemalja evrozone, njih 17;
Generalni savet (General Council), ima neto iru funkciju, a ine ga
predsednik i podpredsednik Evropske centralne banke i guverneri
nacionalnih banaka svih zemalja lanica Evropske unije, njih 27. Funkcija
Generalnog saveta je da pomau Evropskoj centralnoj banci u nadzoru i
pripremi novih potencijalnih lanica evrozone.
4.3.6. Evropska investiciona banka
Evropska investiciona banka je jedna od starijih institucija jer je osnovana
Rimskim ugovorom. Njena prvobitna funkcija je odreena tako da doprinosi
uravnoteenom razvoju EEC preko ekonomske integracije i socijalne kohezije.
Akcionari Evropske investicione banke su sve zemlje lanice Evropske unije.
Bankom upravljaju: Odbor guvernera, koga ine ministri finansija zemalja lanica,
Odbor direktora, Revizorski komitet i Upravni komitet. Banka je finansijski
nezavisna institucija
Dananja funkcija Evropske investicione banke se sastoji u finansijskoj
podrci projektima u Evropskoj uniji, kao i u buduim lanicama i partnerskim
zemljama. Pored fondova akcionara, sredstva pribavlja na tritu kapitala, a
pozajmljuje ih pod povoljnim uslovima za projekte koji su u skladu sa ciljevima
politika Evropske unije. Kamatne stope njenih zajmova su projektovane tako
da pokrivaju trokove njenih kreditnih sredstava, uz dodatih samo 0,15%
sredstava za trokove banke kao institucije. Drugim reima, daju kredita uz
subvencioniranje kamatnih stopa. Njen zadatak je da, davanjem zajmova i
garancija pod povoljnim uslovima, finansira projekte (po pravilu do 50%
vrednosti projekta) koji su u skladu sa ciljevima politika Evropske unije.
Evropska investiciona banka prua sledee usluge: prvo, zajmove; drugo,
tehniku pomo; i tree, garancije. Korisnici kredita mogu biti iz javnog i privatnog
sektora, od najveih do najmanjih kompanija. Tehniku pomo pruaju timovi
ekonomista, inenjera i drugih specijalista. Garancije se mogu davati bankama,
garantnim institucijama i fondovima, lizing kompanijama i drugim.
Oko 90% kredita koje odobrava Evropska investiciona banka ide na
finansiranje projekata u okviru Evropske unije. Pri tome, ona ima 6 prioritnih
ciljeva, ije programe finansijski pokriva:
1. kohezija i konvergencija;
2. podrka malim i srednjim preduzeima;
80
3. odrivost ivotne sredine;

4. implementacija inicijative Inovacija 2000;3
5. razvoj Transevropskih transportnih i energetskih mrea;
6. odriva, konkurentna i bezbedna energija.
Delovanjem ove banke ublaava se ekonomski jaz izmedju zemalja Evropske
unije. Sa poetkom procesa tranzicije u bivim evropskim soijalistikim zemljama,
Evropska investiciona banka je proirila svoje delovanje na njih, to je doprinelo
da veina njih postanu lanice Evropske unije.
Treba pomenuti jo tri polja, regiona delovanja Evropske investicione banke
izvan Evropske unije: prvo, Juna i Istona Evropa; drugo, u okviru Susedske
politike Evropske unije: Mediteransko susedstvo i Rusija i istono susedstvo; i
tree, zemlje u razvoju sa kojima Evropska unija sarauje, u tri grupe: a.) Afrika,
Karibi i Pacifik, b.) Juna Afrika, c.)Azija i Latinska Amerika.
4.3.7. Evropski investicioni fond
Evropski investicioni fond je ustanovljen 1994. godine u cilju podrke i pomoi
malom biznisu. Njegov veinski akcionar je Evropska investiciona banka, a za
podrku malom biznisu koristi vlastite fondove i sredstva koje mu povere
Evropska investiciona banka i Evropska unija.
Evropski investicioni fond nije banka niti kreditna institucija, nego svoju
aktivnost obavlja preko banaka i finansijskih posrednika. Na taj nain obezbeuje
preduzetniki kapital malim i srednjim firmama, ili obezbeuje garancije
finansijskim institucijama za pokrie njihovih kredita malim i srednjim firmama.
Prioritet u podrci imaju nove i tehnoloki usmerene firme.
Aktivnost Evropskog investicionog fonda geografski pokriva: Evropsku
uniju, Hrvatsku, Tursku i preostale zemlje EFTA.
4.3.8. Evropski ombudsman
Evropskog ombudsmana bira Evropski parlament sa mandatom od pet
godina, koji se moe obnoviti. Glavni zadatak Evropskog ombudsmana je da
3
Evropski savet je u svojim zakljucima sa sastanka u Lisabonu u martu 2000, zatraio jaanje
podrke malim i srednjim preduzeima (small and medium-sized enterprises - SMEs). Tako je
osnovan EIB grupa koju ine EIB i Evropski investicioni fond, s ciljem da se povea evropska
konkurentnost. Putem inicijative Inovacija 2000, ona podstie preduzetnitvo, inovaciju i optimalno
korienje ljudskih izvora davanjem srednjoronih zajmova i bankarskih garancija i finansiranjem
delatnosti preduzetnikog kapitala., (Babi, B., et al. (2005), Evropojmovnik: dodatak Evroargon,
Beograd: Institut za meunarodnu politiku i privredu, 44)
81
odgovara na albe graana, firmi i organizacija, i tako otkriva sluajeve u kojima

institucije, tela, uredi, agencije Evropske unije kre zakon, ne potuju principe
dobre uprave ili povreuju ljudska prava. To se naroito odnosi na: nefer odnos,
diskriminaciju, zloupotrebu sile, odbijanje ili nedovoljno pruanja informacija,
nepotrebno kanjenje, nekorektan postupak.
Evropski ombudsman je potpuno nezavisan u svom radu, a jednom godinje
podnosi izvetaj o svojim aktivnostima Evropskom parlamentu. Posle istrage
sluaja, Evropski ombudsman nastoji da rei problem u dobronamernom maniru,
tako to e obavestiti onoga ko ga je prouzrokovao, dati mu odreenu preporuku,
a ako nita od toga ne uspe, moe dostaviti specijalni izvetaj o tome Evropskom
parlamentu.
Treba naglasiti da je aktivnost Evropskog ombudsmana ograniena iskljuivo
na institucije i tela Evropske unije, tako da nema nadlenosti na lokalnom ili
nacionalnom nivou.
4.3.9. Evropski supervizor zatite podataka
Evropski supervizor zatite podataka je ustanovljen 2001. godine sa ciljem da
obezbedi potovanje privatnosti podataka kada evropske institucije obrauje ili
koristi line podatke graana. On radi zajedno sa svojim slubenicima koji su
rasporeeni u svim institucijama i telima Evropske unije.
Pod obradom linih podataka se ovde podrazumeva: prikupljanje, snimanje,
skladitenje, otkrivanje radi konsultacija, slanje ili davanje na raspolaganje
drugima, blokiranje, brisanje ili unitavanje.
Evropska pravila u ovoj materiji su dosta stroga, pa, na primer, institucijama
Evropske unije nije dozvoljeno da obrauju line podatke koji bi otkrivali rasu,
etniko poreklo, religiju, politiku pripadnost, lanstvo u sindikatu i sl.
4.3.10. Interinstitucionalna tela
U ovu grupu spadaju:
1. Tim za reagovanje na kompjuterske opasnosti (Computer Emergency Response
Team CERT)), ustanovljen 01.07.2011. kao pilot projekt, a slui kao podrka
timovima za bezbednost informacionih tehnologija u svim institucijama
Evropske unije;
2. Evropska kola za administraciju, osnovana 10.02.2005. godine sa ciljem pruanja
obuke u specifinim oblastima za osoblje svih zemalja lanica;
82
3. Ured za odabir evropskog personala, poeo sa radom u januaru 2003. godine, sa

ciljem postavljanja konkurentnih ispita za regrutovanje osoblja za rad u svim
institucijama Evropske unije;
4. Izdavaki ured, koji objavljuje sve zvanine publikacije Evropske unije.
4.4. AGENCIJE I DRUGA TELA EVROPSKE UNIJE
1. Decentralizovane agencije i tela, kojih ima vie od 30 u zemljama Evropske
unije, i ija je funkcija implementacija politika Evropske unije;
2. Agencije i tela pod okriljem EURATOM;
3. Izvrne agencije, koje se ustanovljavaju za odreen period, i povezane su sa
odreenim programima Evropske unije.
U ovu grupu spada i Evropski institut za inovacije i tehnologiju (The
European Institute of Innovation and Technology - EIT), nezavisno telo koje bi
trebalo da pomogne unapreenju inovativne sposobnosti Evropske unije.
LITERATURA
Antevski, M. (2008), Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd: M. Antevski.
Babi, B., Lopandi, D., i Vekari, V. (2005), Evropojmovnik: dodatak Evroargon, Beograd:
Institut za meunarodnu politiku i privredu.
Internet portal Evropske unije: europa.eu.
83
V FINANSIRANJE EVROPSKE UNIJE

Uloga nacionalne drave nasuprot ulozi EU kao celine predstavljalo je
osnovu, kamen temeljac u odreenju institucionalnog struktuiranja Evropske
unije, od samog njenog poetka. Da li u centar ovog odnosa staviti nacionalne
drave i nacionalni suverenitet, a zajednike odnose graditi kroz meuvladinu
saradnju ili supranacionalnu tvorevinu EU formirati kao federalistiku strukuru
sa svojim zajednikim institucijama? Ova dva pristupa izgradnji EU ostala su do
dananjih dana aktuelna.
Po nekim analizama1 pristup meuvladine saradnje kao osnov delovanja i
vere u efikasnost nacionalnih drava zagovarale su zemlje koje nisu, pogotovu u
Drugom svetskom ratu bile pod stranom okupacijom. To su pre svega, sledee
zemlje: Velika Britanija, Danska, Norveka i Island. Na drugoj strani, u zemljama
koje su proivele stranu okupaciju i osetile otricu loeg vostva, bio je popularniji
federalistiki pristup. Tu se pre svega radi o sledeim zemljama: Belgiji, Holandiji,
Luksemburgu, Francuskoj, Austriji, Nemakoj i Italiji.
Rezultat ovakvog razliitog pristupa: federalizam ili meuvladina saradnja
vidi se u konstituisanju finansiranja Evropske Unije. Federalistiko finansiranje
vezano je, pre svega, za budet EU koji e biti analiziran u ovom delu rada.
Finansiranje putem meuvladine saradnje takoe je vezano za same poetke EU,
delom je bilo parcijalno i moe se analizirati kroz razvoj brojnih institucionalnih
oblika kao: Evropski fond za razvoj; Evropske investicione banke; Evropskog
stabilizacionog mehanizma i dr. Sve ove institucije zajedno na neki nain
predstavljaju sistem finansiranja EU.
Ovaj deo rada u osnovi smo podelili u dva dela.
Prvi deo je posveen razmatranju evolucije i analizi funkcionisanja budeta
EU, analizi koja je ve dobro utemeljena u literaturi o ovim pitanjima.2 Meutim,
sastavni deo analize funkcionisanja budeta predstavlja i analiza finansiranja
1
Baldwin, R., Wyplosz,C.,( 2010), Ekonomija evropskih integracija, tree izdanje, Datastatus,
Beograd.
2
Gnjatovi, D, Grbi V.,(9).,Ekonomska politika, Teorija-Analiza-Primena, Megatrend, 2009.br.
str.,295.; Stojanovi,S, Finasiranje Evropske unije,Slubeni glasnik,2009., Beograd.
84
V Finansiranje Evropske unije
pojedinih sekorskih politika, obraenih u odgovarajuim delovima knjige; tek

posmatrano zajedno, ova istraivanja omoguavaju utvrivanje tendencija u
razvoju budeta, koji e biti prezentovani u zakljucima monografije.
Drugi deo rada smo fokusirali na aktelna pitanja, na istraivanje finansijske
i ekonomske krize u Evropskoj monetarnoj uniji i Evropskoj uniji u celini i ulozi
budeta u tom kontekstu. Iz tog napora su proistekli i odreeni predlozi o
njegovoj transformaciji u tzv. transferni budet. Sa time smo pokuali da
zaokruimo ovu temu od ijeg odgovora zavisi i trasiranje buduih tokova
razvoja ili moguih dezintegracija EU.
1. BUDETSKO FINANSIRANJE
1.1. Definicija i opte karakteristike budeta
U literaturi postoje brojne definicije budeta - za postojanje i funkcionisanje
drave, asocijacije drava ili medjunarodne organizacije - najvanijeg finansijskog
instrumenta. Tako su pojedini autori koji se bave izuavanjem ovog pitanja
sakupili desetine razliitih definicija budeta.3 Razliito pojmovno odredjenje
budeta zavisi od ugla israivanja i primenjene metodologije, tako da se definicije
razlikuju u zavisnosti od toga da li se budet primarno izuava sa finansijskog,
pravnog, politikog, ekonomskog ili socijalnog stanovita. Imajui ovo u vidu
moemo u prvom redu analizirati razliite aspekte ovako shvaenog pogleda na
budet, da bismo na kraju dali jednu sveobuhvatnu, dakle univerzalnu definiciju
ovog pojma.
Budet oslikava razliite aspekte drave, asocijacije drava ili medjunarodnih
organizacija i zbog toga se u finansijskoj teoriji analizira kao: a) predmet
finansijske analize; b) pravni akt; c) politiki akt, kao i instrument d) ekonomske
i e) socijalne politike.4
a) Budet kao predmet finansijske analize. Budet kao predmet finansijske
analize sagledava i prihodnu i rashodnu stranu, odnosno utvrdjuje kako se
sakupljaju sredstva radi ostvarenja odredjenih drutvenih ciljeva, na primer,
finansiranje zdravstva i obrazovanja i kako se sredstva raspodeljuju, opet, na
primer, za finansiranje pomenutih delatnosti. U tom cilju se na strani prihoda
specificira iz kojih izvora se sakupljaju sredstva ( porezi , carine), a na strani
rashoda, na koje delatnosti se ona usmeravaju ( zdravstvo, vojska i dr.).
3
4
Panti, D., (1996)., Budet Evropske zajednice, Ekonomski institut, Centar Group, Beograd.
Gnjatovi, D, (1999), Finansije i finansijsko pravo, Policijska akdemija, Beograd.
85
b) Budet kao pravni akt. Budet je pravni akt zato to se posle sprovedene
procedure usvaju u parlamentu, u formi zakona.
c) Budet kao politiki akt. Budet predstavlja politiki akt, pre svega, zato
to se normativno odredjuju prioriteti jednog drutva. Tako, na primer, budetom
se odredjuje da li e u narednoj godini biti vea izdvajanja za socijalna davanja,
kao to su penzione ili zdrastvene sheme ili e biti vea izdvajanja za razvoj, kao
to su davanja za nauna istraivanja ili izgradnju odredjene privredne
infrastrukture.
d) Budet kao instrument ekonomske politike. Poto se finansiranje budeta,
odnosno sakupljanje javnih prihoda, pre svega, odvija putem poreza otvara se
prostor za upravljanjem kupovnom moi na tritu. Smanjenjem budetskih
prihoda i smanjenjem visine poreza u jednoj budetskoj godini otvara se prostor
za poveanje tranje i pokretanje privredne aktivnosti. I obrnuto. Poveanjem
javnih prihoda i poreskih zahvata otvara se mogunost za smanjenje tranje i
suzbijanje inflacije.
e) Budet kao instrument socijalne politike. Budet omoguava, pored
ekonomske, vodjenje i socijalne politike. Preraspodelom budetskih prihoda
putem budeta omoguava se finansiranje, dimenzioniranje i usmeravanje
rashoda na socijalne namene, kao to su, na primer, izdvajanja za nezaposlene.
Sve to je dosad izloeno opravdava postojanje brojnih definicija budeta
poto on predstavlja pokazatelj finansijske, politike, ekonomske i socijalne
strukture jedne drave , asocijacije drava ili medjunarodnih organizacija. Ipak
moe se utvrditi jedna zajednika nit svih ovih dimenzija budeta. Ona i odreuje
definiciju budeta. Dakle, budet se generalno moe odrediti kao plan prihoda i
rashoda jedne drave, asocijacije drava ili medjunarodnih organizacija za jedno
vremensko razdoblje, koje se obino vezuje za jednu godinu.
1.2. Budetska naela funkcionisanja EU
Pri izradi budeta primenjuju se odredjena pravila, koja se odnose na
procedure sastavljanja, formu i sadrinu budeta i koja se nazivaju budetska
naela. Ova, moe se rei klasina pravila, koja su na snazi u zemljama lanicama
primenjuju se i u Evropskoj uniji.Radi se o sledeim principima ili naelima:
Naelo jedinstva
Naelo univerzalnosti
Naelo anualiteta
Naelo ravnotee
Naelo specifikacije
86
Naelo jedinstvenog rauna

Naelo transparentnosti i doslednog finansijskog menadmenta
Naelo jedinstva
Naelo budetskog jedinstva znai da svi prihodi i rashodi treba da budu
ukljueni u jedan budet i da u njemu budu prikazani na isti nain u pogledu
potpunosti, klasifikacije i trajanja. Dakle, princip jedinstva podrazumeva da se
svi prihodi i rashodi Evropske unije moraju zajedno prikazati u jedinstvenom
budetu. Ovaj princip nije se primenjivao od osnivanja EU. Zajednica za ugalj i
elik, Euroatom, kao i EZ su imali posebne budete koji su objedinjeni 1965. mada
je, do 2002. godine, Evropska zajednica za ugalj i elik zadrala svoj operativni
budet. Karakteristino je da jo uvek postoje izvesni izuzeci od primene principa
budetskog jedinstva. Radi se o sledeem:
1. Evropski fond za razvoj je jo uvek izvan opteg budeta.
2. Operacije u vezi sa pozajmljivanjem i kreditiranjem nisu prikazane kao stavke
u budetu Unije. Razlog za ovaj izuzetak predstavlja nemogunost Evropske
unije da uestvuje u operacijama na finansijskim tritima, da pozajmljuje
sredstva ili uzima kredite. Ipak, pravilo se kri time to Evropska centralna
banka moe da uzima pozajmice za Evropsku uniju, a to predstavlja
indirektan nain zaduivanja same Unije.
3. Finansijska aktivnost Evropske investicione banke i zaduivanje preko nje.
4. Operativni rashodi nastali aktivnostima u zajednikoj meunarodnoj i
bezbednosnoj politici i saradnji u oblastima pravosua i unutranjih poslova
se unose u budet. Meutim, odreeni rashodi nastali prilikom
implementacije ove politike smatraju se rashodima drava lanica i
nadoknadjuju se iz njihovog BDP-a.
5. Evropski stabilizacioni mehanizam sa svojim fondovima predstavlja poseban
vanbudetski vid finansiranja lanica Evropske Monetarne unije.
Naelo univerzalnosti
Ovo naelo izraava zahtev da svi planirani prihodi i rashodi budu uneseni
u budet. Ovo u osnovi znai da visina i vrsta javnih prioda i rashoda je u sferi
odluivanja i kontrole parlamentarnih organa. Ovaj princip ne proizilazi direktno
iz Ugovora o Evropskoj zajednici, ve iz Finansijske uredbe. U lanu 4. Uredbe
predvieno je da se svi prihodi i rashodi unose u budet u celini, bez ikakvih
meusobnih prilagoavanja, kao i da ukupni prihod slui za pokrie ukupnih
aproprijacija za plaanje. U skladu sa principom univerzalnosti, budetski prihodi
87
ne mogu biti korieni za finansiranje odreenih rashoda, a takoe prihodi i

rashodi se ne mogu unositi u budet jedni naspram drugih. Ovo znai da se svi
prihodi u potpunosti unose u budet i posmatraju kao celina iz koje se izdvajaju
sredstva za finansiranje svih budetskih rashoda. Meutim, finasijska uredba u
l. 4 i 18 predvia i odreene izuzetke, a to su:
Odreeni istraivaki programi
Prihodi namenjeni za odreene specifine svrhe, kao to su prihodi od
fondacija, poklona.
Doprinosi aktivnostima EU od drava nelanica.
Pored navedenih postoje i drugi izuzeci koji su uvedeni radi pojednostavljenja
procedure, dakle tehnike su prirode i odnose se na razne tipove prihoda i
rashoda od kazni, novanih depozita, razliitih oblika korekcija, nastalih iz
neusaglaenosti u terminima plaanja .
Naelo anualiteta
Princip anualiteta ili godinjosti budeta Evropske unije znai da su
budetske operacije povezane sa budetom konkretne godine.
Princip anualiteta se zasniva na primeni meovitog sistema, odnosno metoda
finansijske godine i menadment metoda. Prvi metod podrazumeva da prihodi
mogu biti naplaeni i da rashodi mogu biti izvreni nezavisno od datuma svog
nastanka; jedino je vaan datum kada dospeva obaveza ili kada nastaju prava.
Drugi metod podrazumeva da se svakodnevni prihodi i plaanja izvrena u toku
godine uzimaju u obzir, bez obzira na datum nastanka obaveze. Inae, u izvrenju
budeta Unije finansijski metod se primenjuje na prihodnu stranu, a menadment
metod na rashodnu stranu budeta.
Naelo ravnotee
Naelo budetske ravnotee postoji kada ukupnoj sumi dravnih rashoda
u budetu odgovara ukupna suma redovnih prihoda ( porezi, takse, doprinosi,
prihodi dravne imovine i dravnih preduzea).5 Savremene drave ponekad
esto odstupaju od ovog pravila i pribegavaju deficitarnom finansiranju budeta
putem javnog duga, to, u principu, ne vai za budet EU, kao budeta asocijacije
drava. Dakle, naelo ili princip ravnotee podrazumeva da prihodna strana
budeta Evropske unije mora biti jednaka rashodnoj strani, odnosno da prihodi
predvieni za jednu finansijsku godinu treba da budu jednaki aproprijacijama
za plaanja u toku te godine.
5
Lovevi,J, ( 1993), Insitucije javnih finansija, Slubeni list, Begrad.
88
Veoma je vano napraviti razliku izmeu ravnotee u vreme pripreme i

odobravanja budeta i ravnotee u vreme budetske implementacije. Princip
ravnotee se strogo primenjuje prilikom izrade budeta i u toku procedure
njegovog usvajanja konaan rezultat ove procedure predstavlja stroga
ravnotea izmeu prihodne i rashodne strane budeta Unije. U toku
implementacije budeta mogua je pojava razlika izmeu rashoda i prihoda, kao
u sluaju kada Unija ima odreene rashode koji nisu bili predvieni inicijalno
usvojenim budetom ili u sluaju kada predvieni rashodi premae odobreni
iznos. Ovakva situacija se moe izbei korekcijama u toku finansijske godine.
Takoe, potrebno je razlikovati pozitivnu i negativnu budetsku ravnoteu,
odnosno suficit i deficit. Pozitivna ravnotea postoji kada prikupljeni prihodi
pokrivaju sve budetske rashode. U poreenju sa pozitivnom ravnoteom,
negativna ravnotea ne predstavlja normalno stanje budeta Unije. Ona je pre
izuzetak, koji se pojavljuje u sluajevima kada prikupljena sredstva ne mogu u
potpunosti da pokriju budetske rashode. Ova situacija se moe izbei vrenjem
izvesnih prilagoavanja na obe strane budeta Unije.
Naelo specifikacije
Naelo budetske specijalizacije (specifikacije) znai da svaki budetski kredit
mora da ispuni odredjenu svrhu, odnosno da bude iskorien za precizno
utvrdjene namene, kako bi se postiglo da bude iskorien u skladu sa odlukama
parlamenta koji ga je doneo.
Princip specifikacije podrazumeva da svaka aproprijacija mora imati
odgovarajuu svrhu i biti odreena za postizanje konkretnog cilja, a sve radi
spreavanja nastanka konfuzije izmeu aproprijacija i injenice da je budet
izvren onako kako je i ustanovljen.
Da bi se ovaj princip operacionalizovao, Finansijskom uredbom EU je
propisana horizontalna i vertikalna ( budetska nomenklatura) struktura
budeta. Pod horizontalnom strukturom se podrazumeva podela budeta na
opti raun prihoda i sekcije, kojima je budet izdeljen na raune prihoda i
rashoda i to po institucijama EU. Pod vertikalnom strukturom se podrazmeva
nomenklatura budeta, koja utvruje naslove, glave, lanove i stavke, koji
predviaju da nijedan prihod ne moe biti naplaen i nijedan rashod izvren, ako
nije usaglaen sa odreenim lanom budeta.
Naelo jedinstvenog rauna
Princip jedinstvenog rauna znai da Evropska unija ima jedinstvenu valutu
koja se upotrebljava prilikom plaanja u veini drava-lanica. Uvoenje evra
89
1999. godine, prvo u platni prometa od 2002. godine kao efektivna valuta u
gotovinski, predstavlja realizaciju ovog principa u Evropskoj monetarnoj uniji.
Ovaj princip u osnovi je predvien jo Rimskim ugovorom, a pokuaji njegove
realizacije su bili brojni, kao na primer, primena EKI-a.
Naelo transparentnosti i doslednog finansijskog menadmenta
Ovo naelo pretpostavlja, konvencionalnim renikom reeno, javnost,
odnosno upoznavanje graana sa sadrinom budeta pre njegovog izglasavanja,
a naroito kada je konano prihvaen. Deli se na naelo transparetnosti i na naelo
doslednog jasnog finansijskog menadmenta.
Princip transparentnosti znai da je budet Evropske unije javni dokument,
dostupan iroko zainteresovanoj javnosti. Ovo dalje znai objavljivanje budeta,
njegove izmene i usvajanja zavrnog rauna, kao i obezbeivanje neophodnih
informacija budetskim organima i Revizorskom sudu. Informacije se dostavljaju
Komisiji svakog meseca i tri puta godinje u toku perioda budetske
implementacije.
Princip doslednog ili jasnog finansijskog menadmenta bi trebalo primeniti
u potpunosti u toku budetske implementacije. U praksi, trebalo bi da se zasniva
na definisanju proverenih ciljeva, iji se monitoring moe vriti putem merljivih
pokazatelja, a sve u cilju da se menadment zasnovan na sredstvima promeni u
onaj koji je usmeren na postizanje rezultata.
1.3.Transformacija budeta EU
Od svog osnivanja dakle od 1958. godine Evropska unija nije imala jedinstven
budet. Iako je njen cilj prema osnivakim ugovorima bio da uspostavi temelje
za sve bliu uniju evropskih naroda, to se nije manifestovalo kroz budet.
Prema uslovima Rimskog ugovora, Komisiji je dat operativni budet i
zadatak upravljanja Socijalnim fondom i Fondom za poljoprivredu. Evropska
zajednica za ugalj i elik (Pariski ugovor, 1951.) i Evropska zajenica za atomsku
energiju-Euroatom (Rimski ugovor, 1958.) takoe su zapoeli sa svojim
sopstvenim budetima, kako je ve ukazano, a koji su bili finansirani nacionalnim
doprinosima. Potpisivanjem ugovora o spajanju izvrnih organa tri evropske
zajednice 1965. godine: Evropske zajednice za ugalj i elik, Evropske zajednice
za atomsku energiju i Evropske ekonomske zajednice u jednu, Evropsku
zajednicu, budeti tri zajednice svedeni su na jedinstveni budet, opti budet
Evropskih zajednica.
U poetku se opti budet sastojao od finansijskih sredstava stavljenih na
raspolaganje od drava lanica i trokova raspodeljenih, na osnovu njihovih
90
zajednikih odluka. Budet je bio specifian iz vie razloga: a) prihoda koji su

poticali od fiksnih finansijskih doprinosa od strane drava lanica prema
utvrenoj skali, i rashoda koji su bili usmereni na jasno definisane aktivnosti.
Drugim reima, nisu postojali izvorni prihodi EU; b) dodatno ogranienje je bilo
(i dalje jeste), a zasnovano je na Rimskom ugovoru da prihodi i rashodi prikazani
u budetu treba da budu u ravnotei. Dakle, suprotno dravnim budetima,
deficitarno finansiranje putem javnog zaduivanja nije dozvoljeno.
Jednom reju, opti budet konstituisan u tom periodu, nije se mnogo
razlikovao od budeta drugih meunarodnih organizacija, koje obino imaju
umerenije ciljeve od onih koje ima EU.
Savet je 1970. godine odluio da postepeno zameni direktne doprinose drava
lanica u budet sa prihodima koji se u njega slivaju automatski iz odgovarajue
dodeljenih izvornih prihoda. Prednost budeta, potpuno finansiranog iz
sopstvenih izvora, prema Rimskom ugovoru je u tome da je Komisija ostvarila
odredjen stepen uticaja, putem slabljenja svoje finansijske zavisnosti od drava
lanica koje ne mogu kasniti sa plaanjem, ali je obezbedila da se izvori prihoda
i smer troenja striktno dre unutar ranije odreenog uskog okvira. Kao rezultat,
u trenutnoj fazi evropske integracije budet se i dalje zasniva na uskim temeljima
i ostaje i dalje relativno mali.
Od poetka 1980-ih, budet EU finansirao se iz svojih sopstvenih izvora
koji su se sastojali od:
a) carina, poljoprivrednih dabina i dabina za eer uvezen iz zemalja van EU;
i
b) doprinosa lanica na bazi poreza na dodatu vrednost (PDV-a, engl. VAT). To
se zasniva na hipotetikim prihodima dobijenim primenom zamiljene stope
PDV-a od 1 posto, a poveane na 1.4 posto u 1985. godini na zamiljenu
zajedniku osnovicu PDV-a (asortiman roba i usluga), i on nije uslovljen sa
stvarnim PDV sistemom. Kao indirektni porez, PDV je regresivan i ne
odraava sposobnost plaanja. U pojedinim sluajevima dakle, oslanjanje na
zajedniku osnovicu PDV-a prouzrokovalo je neravnoteu izmedju velikih
doprinosa drava lanica u budet i relativno niskog blagostanja (npr. Velika
Britanija).
Budetski rashodi za politike Zajednice bili su (i dalje su) pod uticajem
nekoliko stavki koje su prouzrokovale razliite distributivne efekte medju
partnerima:
a) izdaci za Zajedniku poljoprivrednu politiku (CAP), koji su do sredine 1980.
inili vie od dve treine ukupne sume i ili su uglavnom na drave lanice
sa relativno velikim vikovima ili veoma subvencionisanim poljoprivrednim
proizvodima (npr. Danska, dok su Nemaka i Velika Britanija bile isti b)
91
uvoznici poljoprivrednih proizvoda i stoga mali primaoci izdataka za CAP);

i
c) strukturni fondovi za regionalni razvoj i socijalnu politiku, koji su, kako
zbog toga to su inili manje od 20 procenata od ukupne sume, tako i zbog
slabe proirenosti na drave lanice, nisu bili u stanju da uravnotee
raspodelu rashoda.
Kako se budet sastavlja svakog decembra, njegova najvea stavka potronje,
u okviru Zajednike poljoprivredne politike, je zasnovana na predvianju i zato
neprecizna ili pogrena (zbog fluktacija u obimu proizvodnje, koja nastaje kasnije
u godini, i neizvesnosti od meunarodnih cena). Kao rezultat, esto su nastajali
deficiti izmeu planiranih i stvarnih obaveznih izdataka koje su drave lanice
morale da finansiranju sa dodatnim vanrednim doprinosima u toku fiskalne
godine. To je stvorilo nevericu i zastoje kako u uplatama tako i u primanjima iz
godinjeg budeta. Nakon dugog perioda kretanja iz jedne finansijske krize u
drugu, ali i pojave novih-starih ciljeva, jaanje aktivnosti na kompletiranju
programa jedinstvenog trita, a od 1992. godine i prelazak na Evropsku
monetarnu uniju (EMU), na kraju je prisilila EU da sprovede dugo oekivanu
radikalnu prepravku finansija. Ona se bazirala na predlogu da se mora postaviti
plafon za iznos koji EU moe prikupiti od drava lanica. Sopstveni plafon
sredstava odredjen je na 1.21 posto od BNP-a u 1995. godini, i povean fazno na
1.27 posto od BNP-a u 1999. godini. Jedinstvena stopa PDV-a postepeno je
smanjena sa 1.4 procenta na 1 procenat u 1999. godini sa osnovicom PDV-a
limitiranom na najvie 50 procenata od BNP-a. U praksi, ove reforme znaile su da
pored tradicionalnih sopstvenih izvora koje ine: 1) poljoprivredne dabine (sada
zamenjene fiksnim tarifama) i dabine za eer, 2) carine, i 3) treeg izvora
zasnovanog na PDV-u, bude uveden i 4) etvrti izvor popune zasnovan na bruto
nacionalnom proizvodu (BNP-u) drava lanica, a koji reflektuje relativno
bogatstvo i dohodak graana svake od zemalja. Kao rezultat, doprinosi lanica u
budet postali su pravedniji. S obzirom, da je 1992. godine izvor zasnovan na PDVu predstavljao 61,6 posto od ukupnih prihoda, u 1998. godini on se spustio na 41
posto i predvieno je bilo da padne na oko 33 posto sa odgovarajuim poveanjem
izvora zasnovanog na BNP-u (koji je dostigao 43 posto u 1998. godini).
EU je takodje odluila da restruktira rashodnu stranu budeta putem (a)
poveanja rashoda za otprilike 22 procenata u realnim vrednostima za period od
1993 do 1999. godine kako bi pomogla u promovisanju tzv. ekonomske i
drutvene kohezije, meu dravama lanicama i regionima EU radi ubrzanog
napretka ka EMU; i (b) poveanja raspodele sredstava za Strukturne fondove za
40 posto i 9 posto za poljoprivredu u realnim vrednostima..
Rashodi zajednice ogranieni su okvirom koji pokriva vie godina, poznat
kao finansijska perspektiva. Ona se definie kao poseban dokument ije je
92
sastavljanje u funkciji budetskog planiranja, kako bi se predupredio problem

budetske neravnotee.6 Finansijska perspektiva za period od 2000. do 2006.
godine postavlja godinje plafone za sedam kategorija potronje( tabela 5.1.):
1. poljoprivredu, za CAP i seoski razvoj;
2. strukturne operacije, za Strukturne fondove (regionalne i socijalne) i
Kohezioni fond;
3. interne politike, kao to su istraivanje, energija i transport;
4. spoljanje operacije, uglavnom razvojna i humanitarna pomo pridruenim
i drugim zemljama;
5. uprava;
6. rezerve (monetarne, vanredna pomo i kreditne garancije);
7. pomo pre pristupa, za poljoprivredu, strukturalne instrumente i PHARE
program za zemlje kandidate.
Tabela 5.1. Ukupan budzet EU u 2002.godini
Prihodi
Bruto nacionalni proizvod
43.00%
Porez na dodatu vrednost
38,30%
Carine
14,80%
Takse
3.90%
Rashodi
Zajednicka poljoprivredna pol.
45.20%
Strukturni fondovi
34.50%
Interne politike
6.50%
Spoljnje delovanje
5.10%
Administracija
5.20%
Sredstva za pridruzivanje
3.30%
Rezerve
0.20%
Izvor: European Commission, 2002.

6
Panti,D., (1996)., Budet Evropske zajednice, Ekonomski institut, Centar Group, Beograd.
93
Tabela 5.1. prikazuje strukturu prihodne i rashodne strane opteg budeta u

2002. godini. Na prihodnoj strani, BNP izvor, koji je dominantan od 1998. godine,
i PDV izvor ine 82 procenta od ukupnog. Sa liberalizacijom svetske trgovine,
ukljuujui i poljoprivredne proizvode, udeli prihoda od carina i poljoprivrednih
dabina dalje e opadati, dok e znaaj BNP izvora rasti. Rashodna strana budeta
pokazuje da poljoprivreda i dalje zauzima 45.20 procenta. Iako je to znaajno
poboljanje u odnosu na ranije budete, kada je 70-80 posto rashoda bilo usmereno
na poljoprivredu u periodu od 1960 do 1980. godine, to je ipak i dalje dosta visok
procenat. Strukturni fondovi (za regionalna i socijalne namene) ine drugu po redu
najveu stavku, dok sve ostalo dobija oko 20 procenata od ukupne sume.
Tabela 5.2. Finansijsku izgledi EU-15 za period 20002006.

milioni evra
2000
2006
2000
2006
Poljoprivreda
49920
41660
44.5
46.2
trokovi CAP
36620
37290
ruralni razvoj
4300
4370
32045
29170
34.8
32.3
Interne politike
5900
6200
6.4
6.9
Spoljnje aktivnosti
4550
4610
4.9
5.1
Administracija
4560
5100
5.7
900
400
0.4
3120
3120
3.4
3.4
Ukupna sredstva za obaveze
91995
90260
100
100
Ukupna sredstva za plaanje
89590
89310
Strukturne aktivnosti
Rezerve
Sredstva za pridruivanje
Raspoloiva za pridruivanje
Limit sredstava za plaanje
Limit iz vlastitih sred.(%BNP)
14220
89590
103530
1.27
1.27
Izvor; Hitiris,T., 2003.
Tabela 5.2. predstavlja finansijsku perspektivu za godine 2000. i 2006. Kod

pripreme te perspektive, Komisija je uzela u obzir verovatno pristupanje est, a
ne deset, novih drava lanica od 2002. godine pa nadalje i priloila indikativan
94
finansijski okvir za Uniju 21 zemlje sa dodatnom stavkom rashoda. U sklopu

ogranienja od 1.27 posto od finansijskog plafona BNP-a, raspodela pretpostavlja
stabilizaciju budetskih rashoda na optem realnom nivou za 2000. godinu.
Meutim, ti planovi su zasnovani na trenutnoj situaciji i na pretpostavci rasta
BNP-a od 2.5 posto godinje za postojee drave lanice i 4 posto godinje za nove
drave lanice za perod finansijskog okvira.
1.4. Problemi u realizovanju budeta EU
Dosada prezentovani kratki pregled karakteristika budeta i budetskih
procedura u EU ukazuju da je on stalno bio, ne samo pod lupom javnosti, nego
da je bio izloen intervencijama i sledstveno tome, odreenim promenama.Ovo
je sa svoje strane izazivalo probleme u njegovom donoenju i tenziju meu
lanicama.
Pre svega, valja ukazati da priroda donoenje odluka u EU, tromost u
usaglaavanju o raznim pitanjima, posebno o budetskim, uticalo je da su se
transformacije odvijale veoma sporo. Pored toga, njegova uska struktura prihoda
i rashoda utie na njegov zahvat u dravama lanicama. Na primer, budet je
esto stvarao neplanirane meudravne raspodele dohotka, koje su od 1970-ih
u EU izazivale otre krize koje su pretile da uspore evropsku integraciju. Ti
problemi nastaju zbog: veliine neto doprinosa drava, i zbog razlika izmedju
doprinosa svake zemlje u budet i plaanja iz budeta. Za neke drave lanice
(naroito za Veliku Britaniju) neto doprinosi su bili redovno pozitivni i
prekomerni u odnosu na njihovo blagostanje. Ta nepravednost prouzrokovana
je odreenim aspektima budetskog procesa koji potiu kako sa prihodne tako i
sa rashodne strane budeta. Sve ovo izazivalo je odredjene krize u odnosima
medju lanicama koje su razreavane daljim reformama. (tabela 5.3.)
Budetski rashodi Evropske unije bili su ( i dalje su) pod uticajem nekoliko
stavki koje su prouzrokovale razliite distributivne efekte meu lanicama.
Prekomerni teret poljoprivredne potronje u ukupnim rashodima bio je
glavni uzrok problema s kojim se suoavala Velika Britanija, koja je uplaivala
prema svom relativnom blagostanju, ali je primala u skladu sa svojim relativno
malim poljoprivrednim sektorom. Zbog toga je vlada Velike Britanije zatraila
veliko smanjenje njenog doprinosa. U pokuaju postizanja sporazuma, EU je
povezala budetsku debatu sa smanjenjem rashoda za Zajedniku
poljoprivrednu politiku putem uspostavljanja proizvodnih normi koje bi, ukoliku
su bivale premaene, bile podvrgnute suodgovornoj dabini koju su plaali
proizvoai. Ali takav mehanizam nije reio budetski problem. Nakon snanih
zahteva od strane Britanske vlade, Evropski savet iz 1984. je u Fontejnbleu odluio
da e svaka drava lanica koja snosi prekomerne budetske trokove u odnosu
95
Tabela 5.3. Neto platie, neto korisnici i standard (1999.godina)

Neto pozicija
ukupno (milioni
evra)
Luksemburg
Neto pozicija u
Neto pozicija u
evrima po glavi
% BDP
stanovn.
BDP po glavi
stan. Prema
standardu
kupovne moi
-94,3
-0,55
-220
179
50
0,03
118,4
-2014,2
-0,57
-128
112,8
Irska
1930,5
2,5
516
111,9
Austrija
-725,6
-0,38
-90
111,6
Belgija
-426,5
-0,18
-42
111,1
Nemaka
-9478,9
-0,49
-116
107,5
vedska
-1004,6
-0,47
-113
102,3
Velika Britanija
-3506,8
-0,26
-59
102
Finska
-252,8
-0,22
-49
100,3
Italija
-1260,2
-0,12
-22
100,1
Francuska
-640,6
-0,05
-11
99,3
panija
7090,7
1,31
180
82
2802
2,79
281
75,4
3755,6
3,2
357
67,1
Danska
Holandija
Portugalija
Grka
Izvor:, European Commission,2002.
na svoje relativno blagostanje izvui korist od ispravke. Na osnovu toga,

doprinosi PDV-a Velike Britanije umanjeni su za dve treine od njihovog neto
doprinosa u budet EU. Savet nije promenio pravila sopstvenih izvora nego je
jednostavno odluio da e troak britanskog smanjenja da se podeli na druge
drave lanice, gde je najvei budetski davalac Nemaka, plaala najvie.
Trenutno su finansije EU poravnate. Izdvajanje pojedinih lanica zajedno
iznosi 1.2 procenta BNP-a EU. Dravni budeti drava lanica EU su u proseku
preko 40 posto njihovog BNP-a. Iako poreenje izmeu budeta EU i dravnih
budeta nije odgovarajue, jer ovaj prethodni ne ukljuuje trokove za odbranu,
obrazovanje, zdravlje, itd., nema sumnje da je budet EU mali. Jer, ulazak zemalja
centralne i istone Evrope, formiranje EMU, i drugi politiki i ekonomski dogaaji
u Evropi i u ostatku sveta potvruju da su veliina i struktura budeta
96
neadekvatni za ulogu koju bi EU trebala da igra, pa e radi toga biti neophodne

reforme i pravedniji sistem ispravki u bliskoj budunosti.
Na to ukazuje i sledea situacija. Do proirenje EU je dolo za deset lanica i
realizovano je 2004 godine. Proirenje EU je dovelo i do dupliranja poljoprivredne radne
snage i obradivog zemljita, a unutranje trzite se povealo za 100 miliona novih
potroaa. Meutim, ovo proirenje nije praeno i sa odgovarajuim poveanjem budeta
EU, odnosno pristupom poljoprivrednika novih lanica odgovarajuim fondovima. Kao i
kod nekih drugih problema, na primer, slobodnog kretanja radne snage za sve lanice EU,
dolo je do odlaganja reenja. Jer, pridruivanje bi trebalo da poljoprivrednicima u novim
lanicama omogui ulazak u reim Zajednike Agrarne Politike, odnosno da omogui
finansiranje njihove proizvodnje garantovanim cenama, premijama, subvencijama itd .
To se nije desilo ili ne u obimu koji se oekivao. Slina situacija vai i kod pitanja uea
u finansiranju u regionalnim projektima. Praktino sve novoprimljene lanice imaju BNP
po stanovniku 75% ispod proseka ostvarenog u EU i trebalo bi da budu participanti u
stukturnim fondovima, to se nije dogodilo u meri u kojoj se oekivalo, to je delom i vezano
za njihove unutranje slabosti .
1.5. Budetske procedure u EU
Budet ije se nominalne vrednosti izraavaju u evrima sastavlja se godinje
za kalendarsku godinu. Dopunski budeti se dodaju tokom godine, kada je to
potrebno. Prema ugovoru, Savet i Evropski parlament su budetska vlast i imaju
zajedniku odgovornost za odredjivanje budeta EU na osnovu predloga od
Komisije. Meuinstitucionalni sporazum o budetskoj disciplini i poboljanju
budetskog postupka ( iz 1993. godine) utvruje nain na koji ove tri institucije
ispunjavati svoje obaveze u skladu sa ugovorom. U pripremi i usvajanju budeta,
tri institucije se pridravaju sledeeg postupka:
1. Budet predlae Evropska komisija, a odobravaju ga zajedno Evropski
parlament i Savet ministara, dakle i predstavnitvo graana zemalja lanica
i predstavnitvo njihovih vlada.
2. Prema lanu 272. Ugovora iz Rima, postupak usvajanja budeta traje od 1.
jula do 31. decembra tekue godine za narednu godinu. Meutim, u praksi
ovaj postupak poinje mnogo ranije.
3. Prednacrt budeta Od prorauna dostavljenih od strane pet institucija
Zajednice (Saveta, Komisije, Parlamenta, Suda pravde i Socijalnoekonomskog komiteta), Komisija prikuplja i sastavlja zahteve svih relevantnih
odeljenja u skladu sa potrebama Evropske unije i politikim prioritetima za
narednu godinu, zatim ih do 15. juna alje Savetu i Parlamentu. Komisija
takoe uestvuje u arbitranom postupku izmeu protivrenih zahteva na
osnovu prioriteta koji se odnose za tu odreenu godinu.
97
4. Prvi pretres nacrta budeta Savet sprovodi prvi pretres, a zatim nakon
saglasnosti sa Parlamentom do 31. jula utvruje nacrt budeta.
5. Nacrt budeta nacrt se do 15. septembra dostavlja Parlamentu.
6. Prvi pretres nacrta budeta sprovodi se tokom oktobra u Parlamentu.
Parlament izmenjuje i dopunjuje, predlae modifikacije ili odbacuje nacrt
budeta i vraa ga na Savet za drugo razmatranje i izmene. Savet postupa po
predloenim izmenama i dopunama i modifikacijama i Parlamentu vraa
nacrt budeta na drugi pretres do 22. novembra.
7. Drugi pretres nacrta budeta ukoliko Parlament ne odbaci ceo budet,
Savet utvruje konani obim obaveznih izdataka. Poto Savet odluuje o
obaveznim izdacima, Parlament je zaduen za revidiranje neobaveznih
izdataka. U tom delu budeta Parlament moe da prihvati ili odbaci predlog
Saveta.
8. Usvajanje budeta budet se usvaja pre Nove godine i moe da se sprovede
kada ga odobri Parlament na osnovu tri petine ukupnog broja glasova.
Konano usvajanje budeta je prerogativ predsednika Evropskog parlamenta.
Iako sa 80 procenata rashoda rukovode organi drava lanica, Komisija ima
ukupnu odgovornost za sprovoenje budeta, i odgovorna je Evropskom
parlamentu u pogledu obezbeivanje da se budet ostvaruje kao to je izglasano.
Po zavretku budetske godine, esta institucija EU, Finansijski sud ili Sud
revizora, kontrolie sve raune prihoda i rashoda EU i odluuje da li je upravljanje
finansijama bilo ispravno i propisno. Konano, nakon to Parlament pregleda
raune, razmatrajui izvetaj Suda revizora i uzimajui u obzir preporuke Saveta,
on odobrava parlamentarno oslobaanje, potvrdujui, odnosno dozvoljavajui
upravljanje sredstvima EU od strane Komisije.
To je pojednostavljena verzija kompleksne procedure koja esto stvara zastoje
u odobravanju budeta preko roka za zavretak ovog procesa. U prolosti je esto
dolazilo do komplikacija kod klasifikacije rashoda na obavezne i neobavezne.
Prema Rimskom ugovoru obavezan je onaj rashod koji neminovno nastaje iz
ovog Ugovora ili iz dokumenata usvojenih u skladu s tim. Ta bleda definicija
prouzrokovala je mnogo sporova u razgranienju izmedju Saveta i Parlamenta,
koji ima nadlenost da odluuje samo o neobaveznim rashodima i samo u okviru
ranije odreenih granica, dok Savet ima zadnju re u vezi sa obaveznim
rashodima. Konano je stvar reena Meuinstitucionalnim sporazumom (1993)
koji je pojasnio ulogu svake institucije u budetskom postupku.
Trenutno stanje budeta EU dakle, odraava stepen i stanje ekonomske
integracije u Evropi. Za sada ne postoji otvoreno pitanje o korienju budeta kao
instrumenta za sprovodjenje politika EU u celini, osim onih izriito navedenih u
ugovorima. Na primer, sa integracijom monetarne politike u Evropsku
98
monetarnu uniju, direktna saradnja izmedju drava lanica se neminovno

poveava, ali opta makroekonomska politika se i dalje smatra prerogativom,
odnosno u odgovornosti je nacionalnih vlada.
1.6 .Sadanje stanje budeta EU
1.6.1.Finansijske okvir za period 2007-2013.
Finansijske perspektive, (okvir), za period 2007-2013 godine se u strukuturi
predvienih izdvajanja razlikuje od finasijskih perspektiva za period 20002006.godine. Te razlike onemoguavaju direktno poreenje ova dva budeta.
(tabela 5.4.)
5.4. Finansijski okvir za period 2007-2013.
Obaveze
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
Odrivi razvoj
58735
61875
64895
67350
69795
72865
75950
1.a.Konkurentnost za
rast i zaposlenost
12105
14390
16680
18965
21250
23540
25825
1b.Kohezija za rast i
zaposlenost (a)
46630
47485
48215
48385
48545
49325
50125
Zatita i upravljanje
prirodnim resursima
57180
57900
58115
57980
57850
57825
57805
Od ega-poljoprivreda,
mere trine podrke i
direktna plaanja
43500
43673
43354
43034
42714
42506
42293
2570
2935
3235
3530
3835
4145
4455
11280
12115
12885
13720
14495
15115
15740
3675
3815
3950
4090
4225
4365
4500
120
60
60
133560
138700
143140
146670
150200
154315
158450
Graanstvo.sloboda ,
bezbednost i pravda
EU kao globalni
partner (b)
Administracija (c)
Nadoknade (d)
Ukupne obaveze
99
Ukupna plaanja(a)
114740 124600 136500 127700 126000 132400 138400 143100 Prosek
(b)
Plafon obaveza
kao % od GNI
1.09%
1.15%
1.23%
1.12%
1.08%
1.11%
1.14%
1.15%
1.14%
Nepredvieni
trokoviu %
0.15%
0.09%
0.01%
0.12%
0.16%
0.13%
0.10%
0.09%
0.10%
Plafon doprinosa
kao % od GNI
1.24%
1.24%
1.24%
1.24%
1.24%
1.24%
1.24%
1.24%
1.24%
www.europa.eu/scadplus/leg/eu/lvb/
Budet za ovaj period, ipak, moe se konstatovati, bitno se razlikuje u

strukturi rashoda od prethodnog; sada se sredstva preteno usmeravaju u
odrivi razvoj, a ne u poljoprivredu U prvoj godini finansijskih perspektiva za
odrivi razvoj je predvieno oko 40% sredstava , a u poslednjoj 2013., 50%
sredstava budeta. Dakle, strukturni i kohezioni fondovi na koje je u
prethodnom periodu usmeravano neto preko 30% budeta sada postaju
prioritet. Najvee preusmeravanje sredstava se odnosi na rashode u
poljoprivredu koji su u dosadanjem razvoju EU izazivali najvee polemike i
osporavanja. Za njih je predvieno oko 40% ukupnih prihoda sa tendencijom
smanjenja. Sam nacrt budeta je donet pre pristupanja novih lanica iz 2004
godine ime je izbegnut njihov uticaj na njegovo formiranje, pa se njihovo puno
ukljuenje predvia tek u poslednjoj budetskoj godini. Time su izneverena i
oekivanja da e se budet znaajnije poveati. Meutim, i ovo relativno manje
poveanje budeta se ne realizuje, da bi se potronja kretala u okviru
predvienih budetskih prihoda. Napetosti, oko razliite koristi od budeta
ostae i za ovaj budetski okvir ( Tabela 5.5.)
100
Tabela 5.5. Neto platie, neto korisnici za period 2007-2013.

Drava
lanica
Novac iz EU
(milijarde
Evra)
Novac iz EU
Neto korist Stanovnitvo
(milijarde (u milijardama
(2007)
evra)
evra)
Stanovnistvo
Neto korist
po stanov.
Austria
10
19
-8.5
8,298,923
-1024
Belgium
39
33
+6.4
10,584,534
605
Bulgaria
12
2.3
+9.7
7,679,290
1263
Cyprus
01
1.1
-0.1
778,684
-128
Czech Republic
31
9.2
+22
10,287,189
2139
Denmark
10
17
-7.2
5,444,242
-1322
Estonia
04
0.8
+3.2
1,342,409
2384
Finland
09
13
-3.7
5,276,955
-701
France
89
140
-51
63,392,140
-805
Germany
78
164
-86
82,314,906
-1045
Greece
40
15
+25
11,171,740
2238
Hungary
32
8.4
+24
10,066,158
2384
Ireland
12
11
+0.6
4,312,526
139
Italy
70
116
-46
59,131,287
-778
Latvia
06
1.4
+4.6
2,281,305
2016
Lithuania
09
1.7
+7.3
3,384,879
2157
Luxembourg
10
2.3
+7.7
476,187
16170
Malta
01
0.5
+0.5
407,810
1226
Netherlands
13
37
-24
16,357,992
-1467
+65
38,125,479
1705
1604
Poland
87
22
Portugal
29
12
+17
10,599,095
Romania
32
7.2
+25
21,565,119
1159
Slovakia
14
3.5
+11
5,393,637
2039
Slovenia
06
3.1
+2.9
2,010,377
1443
Spain
78
76
+2.2
44,474,631
49
Sweden
09
20
-11
9,113,257
-1207
United Kingdom
46
103
-57
60,816,701
-937
www.europa.eu/scadplus/leg/eu/lvb/
101
U finansijskim okvirima za period 2007-2103. predvieni su neto korisnici sa

negativnim skorom. Novina u odnosu na raniji period je da pored tradicionalnih
budetskih davaoca kao to je Nemaka, Francuska, Italija, Holandija, Velik
Britanija i dr. se nalazi jedna novoprimljena lanica, Kipar. Naravno, kakav e
biti dalji razvoj dogaaja, ostaje da se vidi.
Aktuelni finansijski i budetski sistem EU postavljen je na relativno stabilnim
osnovama, ali se one ipak poljuljajusvaki put kada doe do proirivanja
lanstva. Razlog za to je to su novi lanovi znatno slabije ekonomske snage u
odnosu na najstarije lanove Unije i, uglavnom, svoju privrednu aktivnost
zasnivaju na poljoprivrednoj proizvodnji, koja je u najveem broju sluajeva
znatno ruinirana usled posledica ranije primene komandne ekonomije, ali i zbog
dejstva prirodnih faktora.
Kao budet izgleda posmatran iz ugla uea pojedine lanice u njegovom
ukupnom iznosu pokazuju sledei podaci ( tabela 5.6. )
Tabela 5.6. Doprinos drava lanica (u procentima)

Drava
Drava
Belgija
3,53
Luksemburg
0,27
Bugarska
0,14
Maarska
0,55
Republika eka
0,51
Malta
0,03
Danska
2,00
Holandija
4,85
Njemaka
20,50
Austrija
2,41
Estonija
0,05
Poljska
1,30
Grka
1,47
Portugalija
1,15
panija
7,85
Rumunija
0,37
Francuska
19,55
Slovenija
0,18
Irska
0,91
Slovaka
0,21
Italija
12,86
Finska
1,47
Kipar
0,09
vedska
2,74
Latvija
0,07
VelikaBritanija
14,82
Litvanija
0,12
Izvor: European Council: Financial Perspective 20072013, Brussel
102
Evidentno je da nekoliko najaih zemlja EU preteno doprinose punjenju

budeta ove zajednice.To su pre svega Nemaka, Francuska, Engleska i Italija,
koje su zajedno participili sa 67,73% u ukupnim sredstvima u 2011 godini.
Ista godina 2011. daje sliku i strukturu raspodele sredstava u kojima
participiraju pojedine zajednike politike EU ( tabela 5.7. )
Tabela 5.7. Budet EU u 2011. godini
Izvor: www.europa.eu/scadplus/leg/eu/lvb/
103
Podaci iz budeta EU za 2011. ukazuju da izdvajanja za poljoprivredu,

kohezionu politiku i zatitu prirodnih resursa predstavljaju najvei deo
budetskih tokova, to je uticalo da ove zajednike politike predstavljaju i
predmet ovoga rada.
1.6.2.Budetski prihodi
U prvim godinama nastanka Evropska ekonomska zajednica je finansirana
pomou priloga zemalja lanica. Tokom prve polovine 70-ih godina dolo je do
bitne promene, Evropska unija je dobila sopstvene izvore finansiranja i to: deo
carina od uvoza u Evropsku uniju iz treih zemalja, prihode od nameta pri uvozu
poljoprivrednih proizvoda i deo PDV-a u iznosu od 1% od ukupno prikupljenih
prihoda. Zemlje lanice su zadravale 10% od iznosa prikupljenih za dve prvo
navedene svrhe, usled trokova ubiranja tih sredstava. Evropska unija od tada
sa sopstvenim resursima finansira svoje trokove. Pravno, ovi resursi pripadaju
Uniji. Zemlje lanice ih skupljaju u ime Evropske unije i zatim ta sredstva
prebacuju u budet Unije.
Tokom prvih godina postojanja ovog sistema finansiranja EU, sredstva iji je
izvor uvoz su bila najznaajniji generator prihoda, ali se to brzo promenilo usled
preorijentacije trgovine na partnere unutar Unije. Do toga je dolo zbog ulaska u
carinsku uniju. Ubrzo je PDV postao najvaniji izvor punjenja budeta Unije sa
57,6%, nameti na poljoprivredni uvoz su doprinosili sa 31,8%, a iz carine prema
treim zemljama je prikupljeno oko 10,5%. To je stanje sa poetka 80-ih godina.
Od tada pa do 1999. godine struktura budetskih prihoda je znatno
promenjena:
Poljoprivreda 2,5%
Carine 15,5%
PDV 35,5%
Prilozi drava-lanica na osnovu BDP-a 45.9%
Razni sitni prihodi 0,8%
Prenos iz prethodne godine 1,6%
Sopstveni resursi 0,8%
Prihod od PDV-a od 2002. godine je smanjen na 0,5%, a dravama lanicama
je dozvoljeno da zadre 20% od prihoda dobijenih iz carina i od nameta na
poljoprivredni uvoz. Porasla je uloga priloga drava-lanica na osnovu visine
BDP-a, to se primenjuje od 1988. godine.
Od 1988. godine sredstva koja ine prihod budeta se mogu podeliti na etiri
grupe:
104
TOR tradicionalni prihodi sastoje se od carina koje se naplauju na uvoz

dobara koja dolaze iz zemalja van Evropske unije. Oni donose odprilike oko
17,3 milijarde EUR-a, tj. ine 15% prihoda budeta.
Indirektni prihodi VAT ine 15% prihoda budeta, tj. oko 17,8 milijardi
EUR-a.
Dopunski prihodi sredstva koja se baziraju na bruto nacionalnom dohotku
(gross national income GNI) se prikupljaju tako to je odreen procenat
(0,73%) koji se primenjuje na bruto nacionalni dohodak svake drave-lanice.
Ovako prikupljena sredstva predstavljaju najvei izvor prihoda budeta i
iznose 80 milijardi EUR-a, tj. ine 69% svih prihoda.
U budet se takoe slivaju sredstva iz drugih izvora, kao to su kazne, vikovi
iz prethodnih godina, odreeni porezi koje plaaju zaposleni pri organima i
institucijama Evropske unije na svoja primanja, zatim odreeni doprinosi zemalja
van Evropske unije za odreene programe Unije, zatim sredstva koja plaaju
kompanije ukoliko kre propise o konkurenciji i druge zakone. Ovako skupljeni
resursi ine i do 1,5% budeta, tj. oko 1,3 milijarde EUR-a.
Tendencije u razvoju i strukturi prihoda budeta EU prezentuje sledei
podaci:
Tabela 5.8. Ukupni prihodi budeta EU u periodu 2006-2010.god.(u %)
Vrsta prihoda
2006
2007
2008
2009
2010
TORs
13
15
16
13
12
PDV
14
15
16
12
11
BNP
72
69
67
73
76
100
100
100
100
100
Ostali prihodi
UKUPNO
http://ec.europa.eu/budget/library/publications/budget
Znaajno je istai da je u okviru ukupne sume prihoda koja se naplati u toku

godine, najvee uee prihoda koje se zasniva na BNP-u (oko 67-76%), zatim
sledi prihod koji se ostvari iz izvora zasnovanog na PDV-u (12-16%) i prihod iz
tradicionalnih izvora (1216%). Trendencija razvoja budetskih prihoda u duem
periodu potvruje ove nalaze.
105
Slika 5.1. Struktra prihoda budeta EU (1988-2013.)
Budetski prihodi koji su zasnovani na Bruto drutvenom proizvodu

postepeno preovlauju i poslednjih godina daju preko 70% svih budetskih
prihoda , to potvru podaci analizirani na kraoj vremenskoj distanci.
Slika 5.2. Struktura budetskih prihoda EU u 2011.
Izvor: http://ec.europa.eu/budget/explained/budg_system/financing/fin_en.cfm,.
106
1.6.3. Budetski rashodi

Od vanosti nije samo kako se formiraju budetski prihodi ve i na ta se
usmeravaju budetski rashodi. Od ukupnog budeta oko 20% iznosa se
usmerava preko tela Unije, a oko 80 % preko drava lanica. Najvea odgovornost
za upravljanje budetom lei na Evropskoj komisiji. Glavna pravila koja reguliu
nain potronje i upravljanja sredstvima Evropske unije nalaze se u Finansijskim
pravilima. Ova pravila su dopunjena sa tkzv. Implementing Rules, odnosno
drugom setu finansijkih pravila, a u cilju njihove pravilne primene. Pre nego to
se odobre bilo koja sredstva za odreene programe, svaki zahtev mora da proe
strogu proceduru i mora da ima odreenu pravnu potporu. Ova pravila i postoje
kako bi se osigurala objektivnost prilikom ocene isplativosti pojedinih projekata
i time postavili odreeni limiti potronje.
Najvaniji rashodi, predvieni Finansijskom uredbom su:
1. Poljoprivreda
Rashodi za Zajedniku poljoprivrednu politiku
Ruralni razvoj
2. Strukturne operacije
Strukturni fondovi
Kohezioni fond
3. Unutranje politike
4. Spoljna akcija
5. Administracija
6. Rezerve
Monetarne rezerve
Rezerve za sluaj vanrednih potreba
Rezerve garancija za pokrie zajmova datih dravama-nelanicama
7. Pomo pre pristupanja Evropskoj uniji
Tendencije u promenama strukture budetskih rashoda moemo analizirati
iz sledee informacione poruke.
107
Slika 5.3. Struktura trokova budeta EU (1988-2013.)
Meu navedenim grupama rashoda, najvee je uee rashoda za

poljoprivredu i strukturne operacije.
Slika 5.4. Struktura budetskih rashoda : EU
Izvor: http://ec.europa.eu/budget/explained/budg_system/fin_fwk0713/fin_fwk0713_en.cfm,
108
1. Rashodi za poljoprivredu
Rashodima za poljoprivredu obuhvaene su razliite mere ije se
preduzimanje finansira u okviru Zajednike poljoprivredne politike.
Od samog ustanovljavanja, svrhu Zajednike poljoprivredne politike
predstavljalo je obezbeivanje racionalnog razvoja poljoprivredne proizvodnje,
trine stabilnosti, kao i garantovanje bezbednosti u snabdevanju hranom u vezi
sa specifinom prirodom proizvodnje. Zasnovana na principu viestruke
primene, Zajednika poljoprivredna politika mora u potpunosti biti
kompatabilna s odrivim razvojem, naroito sa unapreivanjem metoda
proizvodnje koji doprinose zdravoj ivotnoj sredini i efektivnoj upotrebi izvora,
kao i osiguravanjem socijalne prihvatljivosti ove politike Unije.
2. Strukturne operacije
Rashodi za strukturne operacije uvedeni su za finansiranje mera strukturne
pomoi u cilju unapreivanja ekonomske i socijalne kohezije u Uniji. Doprinos
Unije mora biti praen nacionalnim finansiranjem, tako da podrazumeva
saradnju izmeu Komisije i organa drava-lanica. Sredstvima Strukturnih
fondova finansiraju se brojne operacije, kao to su:
Promovisanje razvoja i strukturnog prilagoavanja regiona koji zaostaju u
razvoju;
Pomo regionima, graninim regionima ili delovima regiona koji su ozbiljno
ugroeni opadanjem industrijske proizvodnje;
Prilagoavanje i modernizacija politika i sistema obrazovanja, treninga i
zapoljavanja;
Podrka konkurentnosti razliitih struktura u oblasti ribarstva; razvoj
uspenih poslovnih preduzea i odravanje ravnotee izmeu ribarskih
kapaciteta i dostupnih izvora;
Prekogranina, transnacionalna i interregionalna saradnja;
Transnacionalna saradnja u borbi protiv diskriminacije i nejednakosti na
tritu rada;
Ekonomsko i socijalno obnavljanje gradova, itd.
3. Unutranje politike
Od usvajanja Jedinstvenog evropskog akta, a u cilju ubrzavanja izgradnje
unutranjeg trita, Unija je proirila oblasti nekih svojih postojeih politika. U
skladu sa tim, oblasti unutranjih politika obuhvataju:
109
Poljoprivrednu politiku
Regionalnu politiku
Oblast ribarstva i moreplovstva
Saobraaj
Operacije u vezi sa treninzima, obrazovanjem, mladima, kulturom,
informisanjem, audio-vizuelnim medijima i drugim socijalnim aktivnostima
Aktivnosti u vezi sa energetskom politikom, nuklearnom bezbednou i
zatitom ivotne sredine
Aktivnosti u vezi sa proirivanjem unutranjeg trita i
Aktivnosti u cilju unapreivanja konkurentnosti industrije Unije putem
istraivanja i tehnolokog razvoja.
4. Spoljna akcija
Ova grupa rashoda obuhvata aktivnosti Unije u vezi sa treim dravama, osim
kada se radi o rashodima u vezi sa proirivanjem Evropske unije i rashodima
nainjenim od strane Evropskog fonda za razvoj. Re je o sledeim grupama
rashoda
Mere u oblasti opte saradnje: uglavnom humanitarna pomo i pomo u
hrani; inicijative u oblasti demokratije i ljudskih prava; aktivnosti u okviru
zajednike inostrane i bezbednosne politike; kompenzaciona plaanja
dravama-nelanicama u okviru sporazuma o ribolovu radi pristupa
njihovim vodama ili u vezi sa aktivnostima zatite ivotne sredine izvan
teritorije Evropske unije; uee Unije u razliitim operacijama u vezi sa
zemljama u razvoju, ukljuujui i doprinose programima implementiranim
od strane drugih meunarodnih tela ili nevladinih organizacija; operacije u
sluaju vanrednih potreba;
Saradnja sa balkanskim dravama;
Saradnja sa mediteranskim dravama-nelanicama;
Saradnja sa azijskim i latino-amerikim dravama u razvoju;
Aktivnosti u vezi sa Junom Amerikom;
Saradnja sa dravama Afrike, Kariba i Pacifika.
5. Administrativni rashodi
Administrativnim rashodima obuhvaeni su rashodi svih institucija Unije. U
pitanju su:
110
Odreeni interinstitucionalni rashodi (penzije slubenika i stalnog osoblja;

subvencije Evropske unije evropskim kolama; tekui trokovi Kancelarije
za slubene publikacije Evropskih zajednica)
Rashodi institucija za: osoblje, zgrade i opremu, obradu podataka, podrku
osoblju i decentralizovanoj administraciji, aktivnosti u vezi sa
interinstitucionalnom saradnjom, Slubeni list, publikacije, itd.
Rashodi u vezi sa obnavljanjem specijalnih funkcija: opte dotacije,
subvencije razliitim telima, uee u dogaajima koji su od interesa za
Evropsku uniju.
6. Rezerve
U budetu Evropske unije predviene su tri grupe rezervi: monetarna
rezerva, rezerva za sluaj vanrednih potreba i rezerva garancije. Svaka od ovih
rezervi ima jasno utvren cilj koji treba ostvariti u odreenoj oblasti.
Pomo u pretpristupnom periodu obuhvata:
Pomo dravama-kandidatima iz Evrope;
Poseban oblik pomoi predstavlja CARDS program, kao oblik finansijske
pomoi koju Unija prua dravama zapadnog Balkana, koje su potencijalni
kandidati za lanstvo
IPA program predstavlja jedinstveni instrument finansijske pomoi u
predpristupnom periodu. Poev od 2007. godine ovim programom
zamenjeni su svi dotadanji programi pretpristupne pomoi i CARDS
program.
2. KRIZA EU I BUDET
Finansijska kriza u svetu je nastala u SAD u 2007. godini. Kriza je otkrila
mnoge slabosti u monetarnoj politici, finansijskoj regulaciji i kontroli, kao i
nedostatke u funkcionisanju meunarodnih finansijskih institucija. Zemlja koja
predstavlja najveu politiku, ekonomsku silu i ija valuta slui kao preteno
svetsko sredstvo plaanja i dranja nacionalnih rezervi, predstavlja i osnovnog
kreatora svetskih ekonomskih tokova, kako pozitivnih , tako i negativnih.
Ukratko, ekspanzivna monetarna politika SAD-a, niske kamatne stope, kao i
politika favorizovanja siromanijeg dela stanovnitva da kupuje kue i stanove,
davanjem kredita bez dovoljne provere korisnika, uz istovremeno oficijelno
tolerisanje da banke nepotuju odnos plasmana i sopstenog kapitala, kao i
neefikasan rad rejting agencija, predstavlja osnovu ovog procesa. On je doveo do
111
rasta cena nekretnina koji je dalje podgrejavan plasmanima subprimarnih

(drugorazrednih) hipotekarnih kredita sa promenljivim kamatnim stopama. Rast
cena hipoteka u jednom momentu je dostigao nivo kada korisnici nisu bili u stanju
da vraaju kredite, to je uzrokovalo nelikvidnost bankarskog sektora, paniku
investitora i kolaps na tritu. Poto je veliki broj hartija od vrednosti izdat na bazi
subraim kredita, koje su Amerike banke prodale u svetu, kriza je dobila ire
razmere.
Kriza se iz SAD-a proirila na svetsku privredu, pa i na Evropu. Reduciranje
aktivnosti realnog sektora dovela je do smanjenja spoljnotrgovinskih rezultata i
niih investicija, a kontaminirana finansijska aktiva, kao to su hipotekarni krediti
iz SAD-a, predstavljali su predmet poslovanja veih banaka Nemake, Francuske,
Velike Britanije.
Meutim, Evropska unija ima svoje vlastite generatore krize. Moe se rei da
je svetska kriza samo ubrzala proces koji je ve pokrenut u Evropskoj uniji.
Pomogla je da se ispod novanog vela evrozone otkriju autonomni problemi
evropske privrede i drutva. Uvoenje evra i gubljenje dela suverenosti lanica,
drugaije je dimenzioniralo performanse evropskih privreda, a na drugoj strani,
pretpostavljalo je i drugaiju institucionalnu strukturu EU.7
Osnovni ciljevi ovog dela rada su struktuirani na sledei nain. Prvo, da se
utvrdi koje su teorijske pretpostavke monetarne integracije, pre svega, oliene u
teoriji optimalnog valutnog podruja, kao i kontraverze vezane za uvoenje evra,
sa kojim se ova kriza u osnovi identifikuje. Drugo, da se sagleda makroekonomske
determinante funkcionisanja privrede EU, kao i same uzroke krize. Tree,da se
analiziraju dometi preduzetih mera u EU na planu reavanja krize. etvrto, da se
indicira na mogua reenja u raspletu krize, kao i na potrebe daljeg institucionalnog
prilagoavanja evrozone i EU u celini, i konstituisanja transfernog budeta.
2.1. Optimalno valutnog podruje i EMU
Uvoenje monetarne integracije bilo je predvieno jo u Rimskom ugovoru.
Formiranje carinske unije vezano je za uspostavljanje zajednike mere vrednosti.
Meutim, trebalo je da proe pedeset godina i dva neuspena pokuaja fiksiranja
kursa u EU u liku vezivanja valuta za dolar tzv. monetarane zmije ( 19721977)
u prvom, i funkcionisanja ekija (1979-1993.) u drugom pokuaju, da bi se dolo
do monetarne integracije i zajednike valute, evra 1999.8
7
Grbi, V., Todi, D,(11)., Finansijska kriza u svetu i javni dug Srbije, Medjunarodni nauni skup,
Drugi talas ekonomske krize-posledica na privredu regioana i mogua reenja, 2012,Univerzitet
Edukons, Sremska Kamenica 2012, str. 541551.
8
Grbi V.,(1).Monetarna integracija u EU: izazovi i reenja, Ekonomika preduzetnitva, br. 5, 2004,
str. 257265.
112
Monetarna integracija pretpostavlja jedinstven ekonomski prostor, formiran

od vie nacionalnih drava, koje bi prihvatile jedinstveno merilo cena, odnosno
zajedniki devizni kurs. To merilo moe se realizovati na tri naina: uvoenjem
fiksnih pariteta nacionalnih valuta, primenom jedne nacionalne valute na itav
integrisani prostor i etabliranjem potpuno nove valute. Teorijsku osnovu za ovakav
pristup u ekonomskoj politici nalazi se u teoriji o optimalnom valutnom
podruju. Njen rodonaelnik je Robert Mundell koji je u svom lanku iz 1961.
godine9 istakao: Kad bi svet mogao biti podeljen na podruja unutar kojih postoji
mobilnost inilaca proizvodnje i podruja izmedju kojih ne postoji, tada bi svako
podruje moralo imati zasebnu valutu koja fluktuira u odnosu na drugu valutu.
To je, dakle, po Mundelu podruje koje ne koincidira sa dravnim granicama i koje,
ako postoji visoka mobilnost radne snage, moe fiksirati devizni kurs unutar
njegovih granica, dok bi izvan granica, dakle prema spoljnjem svetu, trebao ostati
fleksibilan. Ako bi se desili spoljnji izazovi, tzv. asimetrini i simetrini okovi
tranje, kao zamena za devalvaciju valute predvia se i fleksibilnost cena i nadnica.
Ovo potonje, postalo je pod terminom interna devalvacija glavno oruje
integrisanih lanica EMU u samostalnoj borbi za podizanje konkurentnosti svojih
privreda.
Koncepcija optimalnog valutnog podruja moe se interpretirati i na sledei
nain. Vie zemalja formira monetarnu uniju i odredi zajedniku valutu. Na taj
nain svaka od njih izgubi sposobnost samostalnog odreivanja deviznog kursa.
Meutim, ako se dogodi neki eksterni ok, koji pogodi samo jednu zemlju, tzv.
asimetrini ok, ako se, na primer, smanji uvozna tranja za njenim proizvodima,
onda se njene manevarske sposobnosti u smislu korienja ekonomske politike,
odnosno depresijacije valute, ograniene. Ona ne moe smanjiti vrednost svoje
valute i na taj nain reducirati trokove i uiniti svoju robu ponovo konkurentnom
na spoljnjem tritu. Alternativni mehanizam meutim, ostaje u uslovima kada
postoje visoka mobilnost radne snage meu integrisanim zemljama ili visoka
fleksibilnost nadnica, na kojima posebno insistira teorija optimalnog valutnog
podruja. U sluaju smanjenja proizvodnje radnici u jednoj zemlji trae posao u
drugoj gde se ova situacija nije desila to deluje kao pritisak na smanjenje nadnica
u celom optimalnom valutnom podruju. Isti efekat se postie reduciranjem
nadnica u zemlji koja je pogoena smanjenjem tranje za njenim proizvodima.
Ono doprinosi poveanju konkurentnosti te zemlje, to utie na konkurentno
ponaanje u celom optimalnom valutnom podruju, odnosno monetarnoj uniji.
Dalji doprinos teoriji optimalnog valutnog podruja vezan je za
McKinona.10 Kao vaan kriterij koji definie valutno podruje iz aspekta
9
Mundell R., 1961., A Theory of Optimum Currecies Areas, American Economic Review . 657665.
McKinnon,R.,(1963),., Optimum Currency Area, American Economic Revies, September, pp.
717-725.
10
113
mogunosti ustanovljenja jedinstvenog deviznog kursa, odnosno jedinstvenog

merila cena on istie stepen otvorenosti privrede. Otvorenost privrede je u
obrnutoj srazmeri sa mogunou samostalne upotrebe deviznog kursa kao
instrumenta ekonomske politike. Drugim reima, obino u maloj zemlji,
ukoliko vei deo domae proizvodnje uestvuje u robnoj razmeni sa zemljama
monetrane integracije, preporuuje se uvoenje fiksnog kursa. I obrnuto,
fluktuirajui devizni kurs moe biti delotvoran instrument ekonomske politike
u uslovima velike, samodovoljne privrede, koja ima relativno nizak obim
trgovinske razmene sa okruenjem. Ako se posluimo prethodno izloenim
sluajem eksternog oka tranje u jednoj zemlji monetarne unije, onda se moe
konstatovati da e on biti ublaen , ako ta zemlja ima intenzivnu trgovinu sa
drugim lanicama. U sluaju smanjenja mogunosti izvoza i fiksnog deviznog
kursa, postojanja deflacionog mehanizma umesto devalvacionog, smanjenje
cena proizvoda dovee do intenzivnije razmene sa partnerima u optimalnom
valutnom podruju.
Razvoj teorije oprtimalnog valutnog podruja vezan je i za kriterij diversifikovane proizvodnje, koji je prezentovao Kenen, R.11 Prema ovom autoru
drave ija je proizvodna struktura diversifikovana , odnosno raznovrsna,
imaju prostora za vei stepen prilagoavanja uslovima razmene sa drugim
zemljama i stoga ne moraju esto da menjaju devizne kurseve. Dakle,
raznovrsan asortiman proizvodnje po ovom kriteriju teorije o optimalnom
valutnom podruju se pojavljuje kao supstitut ili dopuna kriterija mobilnosti
faktora proizvodnje iz originalne verzije teorije. Za ovog autora se vezuje i
isticanje znaaja centralizacije i transfera budetskih sredstava za odranje
stabilnosti optimalnog valutnog podruja.
U daljem razvoju teorija OVP se proirila iz realnog, u finansijski sektor.
Umesto ili zajedno sa diversifikacijom proizvodnog asortimana privrednih
aktera, odgovarajui odgovor na eksterne okove tranje moe da da
odgovarajui finansijski portfolio, odnosno drugaiju podelu rizika.12 Njegova
razuena struktura u sluajevima okova tranje omoguava pomeranja
ulaganja iz jedne u drugu zemlju podruja, odnosno njegovo participiranje u
novom , poslovno povoljnijem okruenju.
11
Kenen, R., (1969). The Theory of Optimum Currency Areas, An Eclectic View, in Mundel nad
Swoboda (eds.),Monetary Problems in the International Economy, University of Chicago Press,
Chicago.
12
Mundell,R., (1973)., Uncommon Arguments for Common Currencies, in H.G. Johnson and A. K,
Swoboda, ( eds.), The Economics of Common Currencies, George Allen and Unwin Ltd.London, pp.
114132.
114
Moda krucijalan doprinos razvoju ideje OVP u krugu tradicionalnih

interpretacija teorije dao je Ishiyama, Y.13 On je istakao da zemlje, pre ulaska, u
evrozonu moraju raunati na svoju sklonost ka inflacionom ponaanju. Ono je u
stvari ve unapred odreeno, odnosno dato je socijalnim preferencijama drutva.
Tako se u teoriju OVP uvodi jo jedan, veoma irok kriterijum.
Nova etapa razvoju teorija OVP pomerila je fokus istraivanja sa potencijalnih
trokova na potencijalne koristi koje formiranje zajednike valutne zone izaziva.
Ona ima mnoge dimenzije: endogenos nasuprot specijalizaciji, decentralizovanost
i centralizovanost trita rada, politika integracija. Navedimo najvanije.
Najreprezentativniji od svih novih teorija OVP se nalazi u endogenom
karakteru zone. Tako Frankel i Rose14, naglaavaju da zona ima potencijala da
samostalno kreira svoj razvoj. Sa razvojem integracije razvija se diversifikacija
proizvodnje, irenje trgovine ublaava nastanak asihronih poslovnih ciklusa,
razvoj finansijskog trita podrava porfolio diversifikaciju i slobodno kretanje
kapitala. Meutim, postoje i autori koji smatraju da se endogenos karaktera OVP
ne treba da zaustavi samo na trgovinskoj i proizvodnoj sferi i korelacijama. U
tom smislu, De Grauwe i Mongelli15, se usmeravaju na endogenos ekonomske i
finansijske integracije, endogenos simetrinih okova i endogenost, odnosno
fleksibilnost trita rada. Blancchard i Wolfers16, naglaavaju endogenos institucija
trita rada, a Issing17 istie endogenos politike integracije. Na drugoj strani,
postoje i suprotni pogledi , pa Frankel i Rose18, sledei pogled Krugmana19,
ukazuju da dogaaji mogu otii i u drugom pravcu. Integracija naime poveava
specijalizaciju drava, odnosno poveava verovatnou asimetrinih okova.
Ve ovaj kratak pregled pogleda na mogunosti funkcionisanja OVP ukazuje
na sloenost i neizvesnost poduhvata uvoenja evra. U njega se ipak ulo, iako
13
Ishiyama, Y., ( 1975).,The Theory of Optimum Currency Areas: A Survey, IMF Staff Papers, 22.,
pp. 244383.
14
Frankel, J, Rose, A., (1997)., Is EMU more justifaible ex post than ex ante?, European Economic
Review, 41, 753760.
15
De Grauwe P., Mongelli, F. (,2004), Endogeneities of Optimum currency areas, December, mimeo
16
Blanchard, O., Wolfers,J., 2000., The role of shocks and instituitons in the rise of European
unemployment. The aggregate evidence, The Economic Journal, 110., pp. 133, March.
17
Issing, O., ( 2001)., Economic and Monetary Union in Europe: political priority versus economic
integration? Paper for the Conference 2001 of the European Society for the History of Economic
Thought, February.
18
Frankel, J, Rose,A.,(1997)., Is EMU more justifaible ex post than ex ante?, European Economic Review,
41, 753-760.
19
Krugman, P., (1993)., Lessons of Massachusetts for EMU in Torres F.,Giavazzi,F.,(eds.) Adjustment
and Growth in the European Monetary Union,Cambridge University Press,New York.
115
institucionalna struktura evra nije bila formirana. Mastrihtskim ugovorom

utvreni su kriteriji za lanstvo u EMU, tzv. kriteriji konvergencije, kao uslovi
postavljeni za pristup njenom lanstvu. To su: konvergencija stope inflacije i
kamatnih stopa, budetska ogranienja i stabilnost deviznih kurseva. Formirana
je Evropska centralna banka i formulisana njena politika. Za ispunjenje kriterija
stabilnosti javnih finansija formiran je Pakt za stabilnost i rast 1997. koji je usvojio
fiskalna pravila i sankcije za drave koje ih ne potuju.20
2.2. Osiguranje funkcionisanja EMU i transferni budet
Dalja elaboracija teorije Optimalnog valutnog podruja dala je odgovor na
pitanje kako olakati prilagoavanje zemlje pogoene asimetrinim okom
tranje u sluajevima nedovoljne mobilnosti radne snage i manje fleksibilnost
nadnica. Odnosno dala je odgovor na pitanje koje su institucionalne pretpostavke
potrebne u OVP u uslovima kada ne postoji potrebna brzina u prilagoavanju
faktora proizvodnje situaciji na tritu.21 U osnovi nude se dva mehanizma
prilagoavanja: javni i privatni.
U javnom mehanizmu , polazi se od pretpostavke da OPV ine dve zemlje
Nemaka i Francuska, gde je u Nemakoj dolo do poveanja, a u Francuskoj do
smanjenja tranje za njenim proizvodima. Mehanizam nudi postojanje Evropske
vlade i zajedniki budet. Centralizovan budet omoguava naplatu poreza i
doprinosa za nezaposlene i njihovu distribuciju sa jednog mesta. Pad proizvodnje
i zaposlenosti u Francuskoj automatski vodi smanjenju poreza i poveanju
prinadlenosti za nezaposlene u ovoj zemlji, dok se suprotno deava u Nemakoj.
Ovo dovodi do uravnoteenja potronje u obe zemlje, a trokovi monetarne
integracije se smanjuju. Nemaka iz ove eme ne gubi zbog toga to iz
asimetrinog oka koji je pogodio Francusku, a koji se ovim mehanizmom prelio
i na nju, izlazi konkurentnija. Opasnost koji ovaj mehanizam nosi lei u tkzv.
moralnom hazardu, poto transferisani dohodak smanjuje originalni trini
pritisak na Francusku ekonomiju da se prilagodi trinim izazovima. Odnosno
privremena situacija vodi tenji da se pretvori u trajnu.
Ako ne doe do centralizacije budeta, nego svaka drava, iz primera, nastavi
da funkcionie sa nacionalnim budetom, posledice su sledee. Pad proizvodnje
u Francuskoj dovodi do pada poreskih prihoda i smanjenje budeta. Istovremeno
dolazi do poveanja budetskih trokova zbog veih rashoda za nezaposlene.
Sve ovo dovodi do budetskog deficita i poveanja spoljnjeg zaduivanja
Francuske. U Nemakoj, se dogaa suprotan proces. Poveava se proizvodnja, i
20
21
Grbi V., (4) .Ekonomija Evropske unije,2005 ., br str . 288.

De Grauwe P., Mongelli, F. (,2004), Endogeneities of Optimum currency areas, December, mimeo.
116
poreski prihodi i dolazi do budetskog suficita. Ovi automatski stabilizatori u

Nemakoj, ponovo dovode do usklaivanje potronje i apsorbovanja asimetrinih
okova i smanjenja trokova monetarne integracije . Meutim, postoji opasnost,
poto se sada dohodak transferie , ne regionalno meu lanicama monetarne
integracije , kao u prethodnom sluaju, ve, meugeneracijski, jer e graani
Francuske, da bi zadrali sadanju potronju morati manje da troe u budunosti.
Pored toga, dug moe da postane neodriv, ako se ova situacija nastavi, to se,
kako emo videti i desilo u nekim zemljama EU.
U mehanizmu privatnog osiguranja polazi se od pretpostavke integrisnog
trita akcija i dravnih obveznica, kao i bankarskog sektora. Takoe se polazi
od pretpostavke pada tranje za Francuskim proizvodima, a rasta za Nemakim.
Pad tranje akcija Francuskih firmi, poto su one u vlasnitvu graana obe zemlje
pogaa graane i Nemake i Francuske. Isto se deava sa participiranjem u rastu
vrednosti akcija Nemakih firmi, u kome participiraju pored Nemakih i graani
Francuske. U osnovi isti mehanizam vai za trite obveznica.
Problem kod implementiranja ovog mehanizma lei u injenici da trite
rada ne koincidira sa tritem obveznica. Imuniji graani su vlasnici hartija od
vrednosti, siromaniji nisu. U sluajevina asimetrinih okova tranje i pojave
nezaposlenosti, vei, a siromaniji deo stanovnitva, u ovom sluaju Francuske ,
ostaje nezbrinut. Privatni mehanizam osiguranja funkcionisanja OVP ne moe
automatski da funkcionie bez javnog.
2.3.Uzroci krize u EU
Finansijska kriza u svetu je nastala u SAD. Kriza je otkrila mnoge slabosti u
monetarnoj politici, finansijskoj regulaciji i kontroli, kao i nedostatke u
funkcionisanju meunarodnih finansijskih institucija. Kriza se iz SAD prelila
irom sveta, pa i u Evropu. Suavanje aktivnosti realnog sektora rezultiralo je u
smanjenju spoljnotrgovinskih rezultata i niim investicijama, a kontaminirana
finansijska aktiva, kao to su hipotekarni krediti iz SAD-a., predstavljali su
predmet poslovanja veih banaka Nemake, Francuske, Engleske. Meutim,
evrozona ima svoje vlastite generatore krize. U njihovoj eksplikaciji, u osnovi,
mogu se definisati dva razliita pristupa.22
22
Grbi, V.(12). ,,Kriza u evrozoni: uzroci i politike, Zbornik Matice Srpske za drutvene nauke,
sveska 140 , 2012 br 3. Str. 455-469.
117
2.3.1.Javni dug i finansijska nestabilnost

Javni dug i finansijska nestabilnost ili kako se ponegde i u literature navodi
Nemaki pogled predstavlja danas, posebno u implementaciji ekonomskih
mera, preovlaujui pristup ovim pitanjima. On zagovara stav da su june zemlje
evrozone nedovoljno fiskalno odgovorne, da do sada nisu bile spremne da
sprovode mere unapreenja politike ponude, te stoga treba primeniti otu
fiskalnu disciplinu u njima. To bi smanjilo rizik naputanja ovih zemalja
evrozone. U eksplikaciji svojih stavova autori ovog pristupa polaze od ovog
grafikona23 (slika 5.5.)
Slika 5.5. Kretanje interesnih stopa drava lanica EU
Pre stvaranja evra, do 1999. godine, interesne stope na dravne obveznice

lanica su znaajnije fluktuirale. Njihovo pribliavanje i uravnoteenje posle
kreiranja evra objanjava se sledeim elementima.24 Prvo, stvorili su se uslovi za
smanjenje rizika nelikvidnosti, osnaenog u prethodnih pet godina. Drugo,
pojaana su oekivanja da e implementacija evra dovesti do strukturnih reformi
u perifernim zemljama zone. Tree, opasnost da realni nedostak premije na rizik
23
Von Hagen Jurgen., Scuknetcht Ludger., Wolswijk, Guido., Government bond risk premium
in the EU revised: The impact of the financial crisis, European Journal of Political Economy,
2011., 27., 3643.
24
Arghurou. Michael Giorgiu.,, Kontonikas Alexandrous.,The EMU souvereign-debt crisis:
Fundamentals, expectations and contagion, European Commission, Economic and Financial
Affairs, Economic Papers 436, 2011. Brissels.
118
u evrozoni i prelivanje kamatnih stopa i dugova sa tim povezano, reeno je

sveanom izjavom drava lanica da nee izbavljati prezaduene lanice. Ovo je
predstavljalo i uvod u Mastrihtski sporazum.
Intenzifikacija krize naroito posle neuspeha Lehman Brotheres u septembru
2008. godine dovelo je do irenja opsega interesnih stopa na dravne obveznice
zemalja lanica EU. Pre krize, interesne stope na dravne obveznice su varirale
unutar jednog procentog poena, kada se kao standard uzmu Nemake dravne
obveznice. Od starta krize ovakvo variranje je znaajno proireno, njihov vrh
trenutno se jo ne nazire, dok se stanje, sudei po grafikonu, izjednailo sa
situacijom pre stvaranja evrozone.
U osnovi, trite evrozone je funkcionisalo pod implicitnom pretpostavkom
da e drave lanice ipak garantovati obveznice drava lanica.25 Udrueno sa
nedostatkom ekonomskog monitoringa pod nadzorom EU, ovo je dovelo do
slabljenja, ako ne i gubljenja trinog pritiska na unapreenja finansijskog sistema
i strukturnih reformi. Uvoenje premije na rizik, posle pojave krize, uloga
domaih banaka, dodue kontaminiranih sa US hipotekarnim kreditima, je bila
osnova procesa zaduivanja. Ila je u dva pravca26. Prvo, drave lanice su
rekapitalizovale banke koristii javni novac i tako poveale javni dug (tabela 5.9.).
Posmatrano po zemljama lanicama rast javnog duga, od momenta nastanka
krize, je u junim zemljama tzv. PIIGS lanicama, eskalirao. Tako, na primer, u
Grkoj je dug analiziran kroz uee u GDP od 105% u 2007. godini povean na
166%, u 2012. godini, u Irskoj od 25 % na 109%, u paniji od 36% na 67%, u
Portugaliji od 68% na 106%, a u Italiji od 104% na 121 %. Na drugoj strani, moe
se konstatovati, u severnim razvijenijim zemljama, rast javnog duga, bio je znatno
umereniji.
Drugo, reavanje bankarske nelikvidnosti je suzilo prostor za kreditiranje
privatnog sektora i povealo dalju fiskalnu neravnoteu i budetski deficit (tabela
5.10.).
Ovo se na svaku zemlju zone odrazilo razliito, ali u celini, sa efektima
prelivanja.27 Na ovo se moe dodati i izazovi iz ireg okruenja nastali poveanja
internacionalnih premija na rizik (mereno preko odnosa US dravnih i trezorskih
obveznica).
25
De Grauwe Paul, Ekonomija monetarne uniie, Izdavaka knjiarnica Zorana Stankovia Sremski
Karlovci, 2004, Novi Sad., str. 338.
26
Gerlach Stefan., Schulz Alexander, Wolff Guntram..Banking and souvereign risk in the euroarea. CERP Discussion Paper , 2010., No. 7833.
27
Arghurou. Michael Giorgiu.,, Kontonikas Alexandrous.,The EMU souvereign-debt crisis:
Fundamentals, expectations and contagion, European Commission, Economic and Financial
Affairs, Economic Papers 436, 2011. Brissels.
119
Tabela 5.9. Javni dug kao % GDP

Belgija
Nemaka
Estonija
Irska
Grka
panija
Francuska
Italija
Luksemburg
Holandija
Austrija
Portugalija
Slovenija
Finska
Malta
Kipar
Slovaka
EA-17
EU -27
1998
117,1
60,3
53,6
105,8
64,1
59,4
114,9
7,1
65,7
64,8
52,1
48,2
53,4
58,6
34,5
73,1
66,5
2007
84,2
64,9
3,7
25,0
105,4
36,1
63,9
103,6
6,7
45,3
60,7
68,3
23,1
35,2
62,0
58,3
29,6
66,3
59,0
2008
89,6
66,3
4,6
44,4
110,7
29,8
67,7
106,3
13,6
58,2
63,8
71,6
21,9
34,1
61,5
48,3
27,8
70,0
62,3
2009
96,2
73,5
7,2
65,6
127,1
53,3
78,3
115,1
14,6
60,8
69,6
83,0
35,2
43,8
67,6
58,0
35,4
79,4
74,4
2010
96,8
83,2
6,6
96,2
142,8
60,1
81,7
119,0
18,4
62,7
72,3
93,0
38,0
48,4
68,0
60,8
41,0
85,5
80,2
2011
97,0
82,4
6,1
112,0
157,7
68,1
84,7
120,3
17,2
63,9
73,8
101,7
42,8
50,6
68,0
62,3
44,8
87,9
82,3
2012
97,5
81,1
6,9
117,9
166,1
71,0
86,8
119,8
19,0
64,0
75,4
107,4
46,0
52,2
67,9
64,3
46,8
88,7
83,3
Izvor: European Commission, Economic and Financial Affairs,Public Finance-2011, 25
Tabela 5.10. Budetski deficit kao % GDP

Belgija
Nemaka
Estonija
Irska
Grka
panija
Francuska
Italija
Luksemburg
Holandija
Austrija
Potrugalija
Slovenija
Finska
Malta
Kipar
Slovaka
EA-17
EU-27
1998
-0,9
-2,2
2,4
-3,2
-2,6
-2,8
3,4
-0,9
-2,4
-3,4
-2,4
1,6
-9,9
-4,1
-5,3
-2,3
-1,9
2008
-1,3
0,1
-2,8
-7,3
-9,8
-4,2
-3,3
-2,7
3,0
0,6
-0,9
-3,5
-1,8
4,2
-4,5
0,9
-2,1
-2,0
-2,4
2009
-5,9
-3,0
-1,7
-14,3
-15,4
-11.1
-7,7
-5,4
-0,9
-5,5
-4,1
-10,1
-6,0
-2,6
-3,7
-6,0
-8,0
-6,3
-6,8
2010
-4,1
-3.3
0,1
-32,4
-10,5
-9,2
-7,0
-4,6
-1,7
-5,4
-4,6
-9,1
-5,6
-2,5
-3,6
-5,3
-7,9
-6,0
-6,4
2011
-3,7
-2,0
-0,6
-10,5
-9,5
-6,3
-5,8
-4,0
-1,0
-3,7
-3,7
-5,9
-5,8
-1,0
-3,0
-5,1
-5,1
-4,3
-4,7
Izvor: European Commission, Economic and Financial Affairs,Public Finance-2011, 25
120
2012
-4,2
-1,2
-2,4
-8,8
-9,3
-5,3
-5,3
-3,2
-1,1
-2,3
-3,3
-4,5
-5,0
-0,7
-3,0
-4,9
-4,6
-3,5
-3,8
Institucionalni generatori krize javnog duga su locirani, pre svega, u

zemljama evrozone. Manifestuju se u raskoraku izmeu centralizovane
monetarne politike koju sprovodi Evropska centralna banka (ECB) i
decentralizovane fiskalne politike, koje su u nadlenosti zemalja lanica. Kao
rezultat ove konstrukcione greke u funkcionisanju, postoje dva paralelna procesa
u EMU. Inflacija odreena rastom cena na malo, dri se u kontrolisanim
granicama od strane ECB; evro je fiksiran na unutranjem planu i konkurentan
na spoljnjem, u odnosu na druge relevanten valute. Na drugoj strani, poreska
politika i budet su voeni autonomno od strane lanica, bez spoljnje
koordinacije, poto se Pakt za stabilnost i rast pokazao nedostatak u toj ulozi.
2.3.2. Deficiti tekuih rauna
Deficit tekuih rauna bilansa plaanja ili kenzijanski pogled na uzroke
krize predstavlja opoziciju prethodnom pristupu. Objanjenje za nastanak krize
javnog duga, u kojeg se transformisala finansijska kriza, po ovom konceptu, lei
u suficitu tekuih rauna koji donosi koristi zemljama severa , dok june zemlje
evrozone, koje imaju deficite tekuih rauna, nailaze na tekoe u njegovom
saniranju, to u konanom vodi, odnosno prouzrokuje krizu dravnog duga i
finansijsku nestabilnost.28 Drugim reima, problem ne lei u unutranjem dugu,
ve u spoljanjem dugu, koji se transformisao u dravni javni dug.
Ovaj pristup je delom nastao na kritici prethodne koncepcije. Tako, na primer,
Krugman29, istie da su pre izbijanja krize neke june zemlje evrozone , kao na
primer panija imale bolje pozicije nego severne zemlje mereno odnosom duga
i GDP, dakle da fiskalni deficit nije dovoljna injenica da se objasni kriza javnog
duga. Pored toga, rigorozna finansijska disciplina, ima negativne
multiplikatore30 koji smanjuju odnos duga prema GDP, ali to ne ine u istoj
srazmeti sa drugim agregatima, i to, pre svega, sa nezaposlenou.
U svom punom kapacitetu, posmatrano po zemljama evrozone, neravnotee
tekuih rauna bilansa plaanja, odgovarajuu informativnu poruku pruaju
sledei podaci (tabela 5.11.)
28
Arghurou. Michael Giorgiu,Chourtagareas Giorgius .Current Account Imbalnces and Real

Exchange Rates in the Euro Area Review of Interantional Economics,16(4),2008: 747-764
29
Krugman Paul, Insane in Spain,The New York Times, 15. April, 2012
30
Wyplosz,Charles, The Eurozones May 2010 strategy is a disaster: Time to pay up and end the
crisis www.voxeu.org, 20 jun 2012.
121
Tabela 5.11. Bilans tekuih rauna (u milijardama evra)

Zemlje
EU-27
Euro zona
Belgija
Bugarska
eka
Danska
Nemaka
Estonija
Irska
Grka
panija
Francuska
Italija
Kipar
Latvia
Litvanija
Luksemburg
Maarska
Malta
Holandija
Austrija
Poljska
Portugalija
Rumunija
Slovenija
Slovaka
Finska
vedska
V.Britanija
Island
Norveka
Hrvatska
Turska
Japan
SAD
2004
-35,7
60,8
9,3
-1,3
-4,7
5,9
102,8
-1,1
-0,9
-10,7
-44,2
9,0
-4,6
-0,6
-1,4
-1,4
3,3
-6,8
-0,3
37,5
5,2
-10,8
-12,4
-5,1
-0,7
-2,7
9,4
19,1
-36,9
-1,1
26,5
-1,5
-11,5
138,5
-505,4
2005
-63,5
10,8
6,0
-2,7
-1,0
9,0
112,9
-1,1
-5,7
-14,7
-66,9
-8,3
-12,6
-0,8
-1,6
-1,5
3,5
-6,4
-0,4
38,0
5,3
-5,9
-15,9
-6,9
-0,5
-3,3
5,3
20,2
-47,8
-2,2
39,7
-2,0
-17,8
133,3
-602,2
2006
-139,6
-12,8
5,9
-4,6
-2,4
6,5
145,0
-2,1
-6,3
-23,8
-88,3
-10,3
-22,3
-1,0
-3,6
-2,6
3,5
-6,6
-0,5
50,4
7,3
-10,4
-17,2
-10,2
-0,8
-3,5
7,0
26,6
-63,3
-3,2
46,2
-2,7
-25,6
136,0
-637,1
2007
-125,9
7,4
5,4
-7,8
-5,7
3,1
181,2
-2,6
-10,1
-32,6
-105,3
-18,9
-19,9
-1,9
-4,7
-4,1
3,8
-7,2
-0,3
38,4
9,6
-19,3
-17,1
-16,8
-1,6
-2,9
7,7
31,2
-51,3
-2,3
40,1
-3,2
-27,9
154,0
-519,7
2008
-255,4
-143,5
-5,7
-8,2
-3,3
6,8
154,8
-1,6
-10,2
-34,8
-104,7
-33,7
-45,2
-2,7
-3,0
-4,2
2,0
-7,7
-0,3
25,5
13,8
-23,8
-21,7
-16,2
-2,6
-4,0
4,7
29,4
-24,6
-2,8
54,5
-4,4
-28,1
105,1
-460,5
Izvor: Eurostat(online data codes:bop_q_eu, euro and bop_q_c).ECB
122
2009
-99,5
-25,9
-5,7
-3,1
-3,4
7,3
133,7
0,5
-4,7
-25,8
-54,5
-28,4
-30,1
-1.8
1,6
1,2
2,4
-0,2
-0,4
24,3
7,5
-12,1
-18,4
-4,9
-0,5
-1,6
3,4
20,5
-23,0
-1,1
35,8
-2,4
-10,0
101,6
-269.2
2010
-95,7
-42,2
5,2
-0,5
-4,7
13,0
141,5
0,5
0,8
-23,0
-48,4
-33,7
-54,1
-1,7
0.5
0,4
3,1
1,1
-0,2
38,6
8,5
-16,5
-17,2
-4,9
-0,3
-2,3
3,3
23,0
-42,9
-1,1
38,7
-0,6
-35,9
147,6
-357.0
etiri zemlja severa Evrozone su, u posmatranom periodu, permanentno

ostvarivale suficit tekuih rauna, i to, pre svega, Namaka, Holandija, Finska,
Austrija, a sa malim odstupanjima i Belgija. lanice koje pripadaju krugu PIIGS
zemalja su, u istom razdoblju, beleile deficite, osim Irske koja je dodue samo u
2010., poslednjoj raspoloivoj godini imala blagi suficit. Visok deficit Francuske
se objanjava drugim uzrocima.31 Oni lee u strategiji multinacionalnih kompanija
Francuske koje su favorizovale Strane direktne investicije i prihode po toj osnovi,
na raun izvoza. Naravno, ostaje otvoreno pitanje koliko je unutranja situacija
u Francuskoj determinisala ovakav pristup, i to ne, kako pokazuje tabela zbog
visokih jedininih trokova rada, nego zbog prisustva visoke inflacije.
Da su severne zemlje, pre svega, imale koristi od nieg rasta trokova rada i
realne depresijacije kursa u odnosu na june zemlje, u periodu od nastanka evra
pokazuju sledei podaci( tabela 5.12.).
Tabela 5.12. Inflacija, trokovi rada i bilans tekuih rauna u evrozoni 1999-2012.
Nemaka
Holandija
Finska
Belgija
Austrija
Francuska
Portugalija
Grka
panija
Irska
Italija
CPI inacija
1999-2012
21.8
30.3
26.4
29.9
26.4
24.5
35.1
43.1
38.4
32,1
30.9
ULC % promena
1999-2010
1.4
4,2
-19.9
8
-1.5
2.4
11.1
54.9
24.8
-22,5
28.5
CA/GDP*100
1999-2012
52
79,6
66
32.5
28.1
-3.4
-132.2
-123.2
-75.5
-19,1
-24.4
CPI= index potroakih cena, ULC= jedinini trokovi rada, CA = Bilans tekuih rauna,
Izvor, za CPI inflaciju CA i GDP , International Monetary Fund, World Economic Outlook Database
2012, za ULC,OECD, Main economics indicator, za 2012 godinu procena.
Podaci pokazuju da su na neravnotee u raunu tekuih plaanja izmeu

severnih i junih zemalja evrozone, pored drugih faktora, uticale razlike merene
visinom rasta nadnica i inflacije, koja nisu mogle biti kompenzovane sa
31
Gaulier Gaulier, Taglioni Daria, Vicard Vincent, Tradable sectors in Eurozone periphery
countries did not underperform in the 2000s www.voxeu.org, 24 jul 2012.
123
prilagoavanjem realnog deviznog kursa. Ove razlike izmeu severnih i junih

zemalja evrozone ukazuje ne samo da su one, u osnovi, zasnovane na razliitom
nivou produktivnosti, nego i na razliitoj strukturi privrede, odnosno nedostatku
razmenljivih dobara u izvoznoj ponudi, kod potonjih.
Ovo se potkrepljuje sa dva reda objanjenja koji imaju istu osnovu u
ekonomijama zemalja evrozone, ali predstavljaju razliite strane istog novia,
odnosno predstavljaju, kako stranu ponude, tako i stranu tranje. Strana ponude
otkriva, na ta su analize Evropske komisije indicirale:32 nedostatak
konkurentnosti, manjak razmenljivih dobara, prebrz rast nadnica, fiskalnu
nediciplinu, neodmeren rast korienja spoljnih finansijskih sredstava kod PIIGS
zemalja. Na strani tranji, na ime insistiraju autori iz junih zemalja evrozone33
lei drugi obrazac razvoja, determinisan rastom tranje u junim zemljama, a ne
ponude, kao to je to bio sluaj u severnim zemljama evrozone, dakle opet, ravo
ponaanje. Ovaj pristup je bio logian i oekivan u sluaju iste mere vrednosti u
liku evra, konvergiranih kamatnih stopa i nieg, posebno linog standarda u
junim zemljama, koji je u tim uslovima teio da se povea, to je poznata
tendencija u privrednom razvoju, prisutna i u istoriji EU.34
U osnovi, ovaj pristup polazi od pretpostavke da sprovoenje fiskalne
discipline rizikuje da bude kontraproduktivna na dui rok, odnosno da ima
negativan uticaj na razvoj.
2.4. Antikrizna politika Evropske unije
2.4.1 Antikrizne mere
Drave lanice i Evropske unija u celini su od nastanka krize sprovodile niz
mera u pravcu njenog eliminsanja. Dobar pregled antikriznih mera moemo nai
u dokumentima Evropske komisije ( 2011(1): 8), a koje su fokusirane na sledee.
Prvo, osnovni zadatak Evropske monetarne integracije je uspostavljanje
finansijske stabilnosti. Ona treba da normalizuje finansijsko trite, te da prepusti
ekonomiji da automatski deluje, bez spoljnih intervencija. Mere za fiskalno
konsolidovanje evrozone predstavljaju set konvencionalnih mera primenjivanih
od strane Meunarodnog monetarnog fonda, u razliitim prilikama i zemljama.
32
European Commission,2010, Surveillance of Intra-Euro-Area Competitiveness and Imbalances,

European Economy,2010(1), p 1155.
33
Uho. Jorge,. Jesus,Paul.,Fabrero, Eladio.,Current Account Imbalnces in the Monetary Union and
Great Recession: Causes and Policies,Panoeconomicus, Special Issue, 5, 2011, 571592.
34
Grbi Vladimir,(2)Grka poljoprivreda i Evropska ekonomska zajednica, Mogua paradigma
jugoslovenskom agraru, Ekonomika poljoprivrede, br 9, 1989, 321335.
124
Smanjenje deficita budeta se predvia, na rashodnoj strani, smanjenjem trokova

socijalnih beneficija, zdrastvene zatite i penzija, smanjenje zarada slubenika u
javnom sektoru, a na prihodnoj strani, poveanjem indirektnih poreza, a posebno
poreza na dodatu vrednost.
Drugo, unapreenje upravljanja u Evropi implementacijom: Evropskog
semestra, ojaanja sprovoenja fiskalne discipline u Paktu za Stabilnosti i Rast
kroz njegovu ugradnju u nacionalna zakonodavstva (Ugovor o stabilnosti,
Koordinaciji i upravljanju u Ekonomskoj i monetarnoj uniji 2012.) i etabliranje
novog monitoring mehanizma za praenje makroekonomskih ( ne) ravnotea,
posebno rauna tekuih plaanja.
Tree, obezbeenje finansijske podrke prezaduenim zemljama primenom:
Evropskog Finansijskog Stabilizacionog Mehanizma, a od 2013. i Evropskog
Stabilizacionog Mehanizma.
etvrto, reformu finansijske supervizije i regulacije osnivajem novih ( heding
fondova, rating agencija), reformu postojeih (Evropski Sistemski Risk
Supervizijski Bord ), kao i mehanizme supervizije i regulacije (stress test).
Peto, implementaciju strukturnih reformi usmerenih na poboljanje
produktivnosti i konkurentnosti (Euro Plus Pakt).
2.4.2. Dometi antikriznih mera
Osnovni problem evrozone, rast javnog duga i njegova neodrivost, kako
pokazuje tabela 5.9. nije reen. Poslednjih godina, smanjuje se tempo njegovog
rasta, ali se to deava u uslovima opadanja GDP u evrozoni , sa oekivanjima
njegovog negativnog rasta u 2012. od -0,5,35 to relativizira ovu tendenciju, a sa
moguim efektima tzv. grudve snega.
Na drugoj strani, situacija je povoljnija na planu reavanja problema bilansa
tekuih rauna. Jer, analize Evropske komisije36 indiciraju da su antikrizne mere
bile uspenije na planu suavanja gepa u segmentu tekuih rauna izmeu
severnih i junih zemalja evrozone. To se jasno vidi ako se napravi paralela
izmeu stanja u Nemakoj i u etiri zemlje koje imaju najvee deficite, a koji su
do izbijanja krize rasli (slika 5.6.)
35
36
WEO, World Economic Outlok,www.imf.org, 24 january 2012.

European Commission, (2011)Economic and Financial Affairs, Public Finance-2011.
125
Slika 5.6. Bilans tekuih plaanja kao procenat od GDP
Samu unutrunju strukturu, odnosno determinate ovih konvergentnih

kretanja izmeu severnih i junij zemalja pokuaemo da sagledamo analizom
sledeih podataka (tabela 5.13.).
Tabela 5.13. Kretanje makroekonomskih pokazatelja u periodu 2007-2011.
(svi podaci dati kumulativno)
Realna
domaa
tranja
Nemaka
Holandija
Realni devizni
(CA)Tekui
Izvoz /uee u
kurs zasnovan raun/uee u
% u GDP
na ULC u $
% u GDP
% rasta
% rasta
% promene
% promene
3.3
0.1
-2.4
2.9
-7.2
0.6
0.8
8.5
GIIPS prosek
-11.6
-2.5
3.9
6.4
Giips prosek
minus Irska
-10
3.2
1.7
Grka
-18.4
2.3
6.0
0.5
Irska
-20.6
-10.9
7.1
25.1
Italija
-4.4
2.2
-1.0
-0.1
Portugalija
-7.2
-0.2
1.5
3.3
panija
-7.6
-4.4
6.2
3.2
Izvor: CA, GDP, International Monetary Fund, World Economic Outlook Database 2012.,Dadush
U., Wyne, Z., Is the euro rescue succeeding?.An update, voxeu.org,april 2012
126
Podaci indiciraju na sledee zakljuke:

Pre svega, ako je cilj ekonomske politike EU bio zauzdavanje tranje u tzv.
PIIGS zemljama evrozone , on je jednim delom realizovan, posebno u Irskoj i
Grkoj, gde je realna domaa tranja opala 20, 6%, odnosno 18,4 % procenata.
Meutim, drugi pokazatelji ne indiciraju vei pomak, i u osnovi su zasnovani
na opadanju tranje, a ne na svom realnom rastu. Uee deficita rauna tekuih
plaanja u GDP u svim PIIGS zemljama, osim u Italiji, se smanjio u proseku za
3,9 % zahvaljujui, pre svega, kontrakciji tranje, a u celini je ostao znaajan. Rast
izvoza ponovo meren kao uee u GDP, kad se oduzme Irska, opet je manji nego
to ga je realizovala Nemaka i Holandija. Na sve ovo je uticao i realni devizni
kurs meren US dolarom, koji nije znaajnije depresirao, osim u Irskoj.
Posmatrano u celini postoje veliki izgledi da se negativni trendovi nastave.
Rast zasnovan na domaoj tranji nema osnove, strukturne reforme su izostale,
instrumenti internih devalvacija su slabani, a kohezioni elementi u evrozoni su
vie usmereni na ublaavanje, nego na reavanje problema. Dugotrajna recesija
izgleda kao izglednija perspektiva, nego oporavak evrozone i EU u celini. Na ovu
situaciju posebno ukazuje dalji rast nezaposlenosti koji u apsolutnim brojevima
u EU iznosi 24,3 miliona ljudi, a u evrozoni 14,5, miliona ljudi,37 kao najtei
problem u svakoj ekonomiji (tabela 5.14.)
U PIIGS zemljama stope rasta nezaposlenosti se dramatino poveavaju.
Tako, na primer, u paniji od stope nezaposlenosti od 8,3 % u 2007 godini, ona se
poveava na 21,7% u 2001., u Grkoj od 8,3% na 17,7%, a u Irskoj od 4,6 % na
14,4%. Na drugoj strani u zemljama severnog dela evrozone: Nemakoj , Belgiji,
Holandiji , Austriji stope nezaposlenosti posmatrano u celini ostaju na
predkriznom nivou.
2.5.Redizajniranje EMU i budet
Projekat Evropske monetarne unije, pa i celog EU, se nalazi pred najveim
izazovom u svojoj istoriji. Ova ozbiljnost problema trai i ozbiljnije, odnosno
radikalnije odgovore. Da li e za to biti snage, vizije i politike izvodljivosti,
pokazae vreme. Na ovom mestu samo emo ukazati na nekoliko stvari. Pre
svega, na pitanje uzroka krize, od kojih zavisi i formulisanje dalje strategije, moe
se odgovoriti na sledei nain. Fiskalne neravnotee predstavlja faktor koji je
doprineo pogoranju stanju finansijske nestabilnosti. Meutim, teko bi se
finansijska nedisciplina junih zemalja evrozone mogla definisati kao uzrok krize,
ve se pre moe razumeti kao njena pratea pojava. Prvorodni uzrok krize lei u
unutranjim neravnoteama zemalja lanica, koji svoj ekonomski izraz imaju u
37
ECB Pocket book, 2012, 4.
127
Tabela 5.14. Kretanje nezaposlenosti u EU

Zemlje
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
EU-27
8,7
8,5
8,9
9,0
9,1
9,0
8,2
7,2
7,1
9,0
9,7
9,7
Eur.zona
8,5
8,1
8,4
8,8
9,0
9,1
8,5
7,6
7,6
9,6
10,1
10,2
Belgija
6,9
6,6
7,5
8,2
8,4
8,5
9,3
7,5
7.0
7,9
8,3
7,2
Bugarska
2010
2011
16,4
19,5
18,2
13,7
12,1
10,1
9,0
6,9
5,6
6,8
10,2
11,2
eka
8,7
8,0
7,3
7,8
8,3
7,9
7,2
5,3
4,4
6,7
7,3
6,7
Danska
4,3
4,5
4,6
5,4
5,5
4,8
3,9
3,8
3,3
6,0
7,4
7,6
Nemaka
7,5
7,6
8,4
9,3
9,8
11,2
10,3
8,7
7,5
7,8
7,1
5,9
13,6
12,6
10,3
10,0
9,7
7,9
5,9
4,7
5,5
13,8
16,9
12,5
Irska
4,2
3,9
4,5
4,6
4,5
4,4
4,5
4,6
6,3
11,9
13,7
14,4
Grka
11,2
10,7
10,3
9,7
10,5
9,9
8,9
8,3
7,7
9,5
12,6
17,7
panija
11,1
10,3
11,1
11,1
10,6
9,2
8,5
8,3
11,3
18,0
20,1
21,7
9,0
8,3
8,6
9,0
9,3
9,3
9,2
8,4
7,8
9,5
9,7
9,7
Italija
10,1
9,1
8,6
8,4
8,0
7,7
6,8
6,1
6,7
7,8
8,4
8,4
Kipar
4,9
3,8
3,6
4,1
4,7
5,3
4,6
4,0
3,6
5,3
6,5
7,8
Latvija
13,7
12,9
12,2
10,5
10,4
8,9
6,8
6,0
7,5
17,1
18,7
15,4
Litvanija
15,4
Estonija
Francuska
16,4
16,5
13,5
12,5
11,4
8,3
5,6
4,3
5,8
13,7
17,8
Luksemburg
2,2
1,9
2,6
3,8
5,0
4,6
4,6
4,2
4,9
5,1
4,5
4,8
Maarska
6,4
5,7
5,8
5,9
6,1
7,2
7,5
7,4
7,8
10,0
11,2
10,9
Malta
6,7
7,6
7,5
7,6
7,4
7,2
7,1
6,4
5,9
7,0
6,8
6,5
Holandija
3,1
2,5
3,1
4,2
5,1
5,3
4,4
3,6
3,1
3,7
4,5
4,4
Austrija
3,6
3,6
4,2
4,3
4,9
5,2
4,8
4,4
3,8
4,8
4,4
4,2
Poljska
16,1
18,3
20,2
19,7
19,0
17,8
13,9
9,6
7,1
8,2
9,6
9,7
Portugal
4,0
4,1
5,1
6,4
6,7
7,7
7,8
8,1
7,7
9,6
11,0
12,9
Rumunija
7,3
6,8
8,6
7,0
8,1
7,2
7,3
6,4
5,8
6,9
7,3
7,4
Slovenija
6,7
6,2
6,3
6,7
6,3
6,5
6,0
4,9
4,4
5,9
7,3
8,2
Slovaka
18,8
19,3
18,7
17,6
18,2
16,3
13,4
11,1
9,5
12,0
14,4
13,5
Finska
9,8
9,1
9,1
9,0
8,8
8,4
7,7
6,9
6,4
8,2
8,4
7,8
vedska
5,6
5,8
6,0
6,6
7,4
7,7
7,1
6,1
6,2
8,3
8,4
7,5
V.Britanija
5,4
5,0
5,1
5,0
4,7
4,8
5,4
5,3
5,6
7,6
7,8
8,0
14,8
14,2
13,7
12,7
11,2
9,6
8,4
9,1
11,8
13,2
Hrvatska
Turska
9,2
8,7
8,8
9,7
12,5
10,7
Norveka
3,2
3,4
3,7
4,2
4,3
4,5
3,4
2,5
2,5
3.1
3,5
3,3
Japan
4,7
5,0
5,4
5,3
4,7
4,4
4,1
3,9
4,0
5,1
5,1
4,6
SAD
4,0
4,8
5,8
6,0
5,5
5,1
4,6
4,6
5,8
9,3
9,6
8,9
Izvor: Eurostat(une_ rt_a)
128
nedovoljnoj konkurentnoj robi PIIGs zemalja i sledstveno tome, deficitu njihovih

rauna. Drugim reima, na dui rok, dva pristupa uzroka krize nisu
nekompatabilna, poto osnaenje finansijske discipline prestavlja etapu u
reavanju problema jaanja konkurentnosti privreda, odnosni irenja sektora
razmenljivih dobara pre svega u junim zemljama EU.
Osnovno je, da se uoi, da je uravnoteenje ukupnog bilansa mogue samo
delovanjem, kako u zemljama sa velikim deficitom, tako i u zemljama sa velikim
suficitom tekuih rauna. Nedostatak sihronizovanog delovanja je doprineo da
Grka kriza eskalira, dug postane neodriv, odnosno da izmakne kontroli. Ovo,
na primer, podrazumeva da se reformie trite rada u zemljama PIIGS-a, da bi
se plate prilagodile produktivnosti rada, ali i da se reformie Nemaki privredni
sistem u pravcu podsticanja potronje, a ne izvoza, putem poreskih reformi. Ali
da bi se to ostvarilo potrebno je da se postigne saglasnost za to i na nivou
Evrogrupe, a vremenom i da se promeni i Lisabonski sporazum,38 odnosno da
se u Evropskoj uniji vre dalja institucionalna unapreenja. Mogue aktivnosti u
ovom pravcu su:
Pre svega, prilikom reavanja krize-treba imati u vidu, da kriza ima spoljnji
generator, uvezena je iz SAD-a, sa kojom EU ima razvijene ekonomske odnose,
a zajedno sa NAFTOM pokriva najvei deo svetske trgovine, pa je za njeno
reavanje uslov stabilnost privrede u toj velikoj zemlji.
Potom, treba ukazati i da formiranje evrozone predstavlja nepovratan proces.
Ne samo zbog toga to nije predviena izlazna opcija iz evrozone, nego i zbog
toga to su trokovi takvog izlaza suvie visoki i trae kompleksne promene:
insitucionalne, zakonske, finansijske.39
Zatim, za reavanje dunikog problema, pre svega, u Grkoj, potrebno je
aktivirati radikalnije mere, poto je oigledno da Grka nije u stanju da vrati dug,
i da se samostalno razvija. Stoga, neophodno je restuktuirati dugove Grke, i to
u pravcu, otpisa, i prolongiranja otplate. Na taj nain se moe uspostaviti
odrivost razvoja, ne samo Grke, nego i cele evrozone.
Dalje, treba imati u vidu da nije dolo do zaokruivanja institucionalnog
sistema. I dalje nedostaju vane karike za njegovo uvrivanje. Postoje odreeni
predlozi kako da se to uradi. U ovim razmiljanjima u osnovi postoje dva pravca.
Prvi pravac, vezan je za uvoenje evroobveznica kao sredstva zaduivanja
lanica EMU. Ovo reenje pretpostavlja zajedniku odgovornost lanica za
38
Todi Dragoljub, Grbi Vladimir (15), Lisabonski sporazum i politika i propisi EU u oblasti ivotne
sredine, Evropsko zakonodavstvo, br. 41., 2012. str. 7084.
39
Eischengreen B, (2007), The Breakup of the Euro Area, National Burea of Economic Research,NBER
Working Paper 13393.
129
obaveze pojedinih drava. Ovaj pravac pretpostavlja i centralizaciju fiskalne

funkcije. Sa njom bi se monetarna unija kompletirala sa transfernom budetskom
funkcijom, koju imaju druge federalne drava, kao na primer SAD, a aktivirali
bi se i mehanizmi njegove kontrole, kao i automatski stabilizatori. Oba ova reenja
trasiraju put ka federalistikoj budunosti EU, dakle politikoj uniji. U prilog
ovom pravcu, zasnovanom na zajednikoj odgovornosti u EMU, govore rastui
prinosi na obim, odnosno jaanje evra kao svetske valute i reduciranje prelivanja
meu lanicama, dok protivargumenti lee u injenici da se nacionalne razlike u
ekonomskoj strukturi i preferencijama mogu eksponirati samo posredno.
Drugi pravac, nudi parcijalna reenja, koja u uslovima neprihvatanja
fiskalnog federalizma, politike integracije, pa i evroobveznica, pre svega, od
Nemake, predstavlja aktuelni pristup. ta su konsekvence? EMU merene OVP
kriterijumima ili nivoom ekonomskog razvoja je mogua, pre svega, izmeu
starih petnaest lanica EU i/ili lanica koje imaju suficite tekuih rauna. Na taj
nain se osnauje ideja Evrope klubova ili Evrope u dve ili vie brzina,
prezentovane jo Amsterdamskim ugovorom. Na ovoj liniji se nalaze i druge
ideje koje nude parcijalna reenja: saniranje dugova prezaduenih lanica, pa
onda njihov izlazak iz zone; uvoenje samo jednog ili dva dodatna poreza na
nivou EU. Meutim, ovaj pristup kao i prethodni, je bremenit tekoama.
Prepreke ne lee samo u zakonodavstvu EU koje ne predvia izlazak iz evrozone,
ve pre svega u injenici da izlazak podrazumeva devalvaciju, koje pokree dalje
bekstvo investitora, dalji razvoj krize, to je sada prevelik izazov.
Najzad, ali ne na kraju, a imajui u vidu gore izloeno, kao odreena solucija
ipak je potrebno zagovarati formiranje odreenog budeta na nivou evrozone
za reagovanje u uslovima razliitih okova tranje, kao to stoji u konceptu
optimalnog valutnog podruja.Neki od postojeih poreskih oblika u EU dakle,
treba preusmeriti u tom pravcu
Sve izneto, sprovoenje ovako koncipiranih aktivnosti moe izazvati razliite
vrste trokova i problema, ali ipak predstavlja osnovu za dalji razvoj. Druga
alternativa, u osnovi nudi: hroninu nezaposlenost, depresiju, deindustrijalizaciju
i depopulaciju za zemlje PIIGS, a verovatno kasnije i za EU u celini.
2.6. Alternativni izvori finansiranja transfernog budeta
Arhitektura finansijskih institucija EU i EMU se polako kompletira. Poela je
sa stvaranjem zajednikog budeta EU i razliitih fondova, Evropske investicione
banke, Evropske centralne banke, Pakta za stabilnost i razvoj, Ugovor o
stabilnosti, koordinaciji i upravljanju, Evropskog finansijskog Stabilizacionog
Mehanizma, a od kraja 2012. i Evropskog Stabilizacionog Mehanizma i
Jedinstvenog mehanizma nadzora banaka. Sve ove institucije treba u svom
130
domenu da omogue nesmetano i usaglaeno odvijanje privrednih ciklusa u EU

i EMU. Pored toga, iako je najvei broj od njih fokusiran na EMU, kao zbog
meusobne povezanosti privrednih tokova u EU, tako i zbog ve ugovorenih
obaveza o postojanju lana EMU po ispunjenju kriterija konvergencije, ove
institucije utiu na funkcionisane EU u celini, a perspektivno, trebalo bi da
postanu zajednike na celom evropskom prostoru. Meutim, njihovo
konstituisanje nije zatvorilo pitanje osnovne institucionalne neusklaenosti
uspostavljene izmeu centralizovane monetarne i decentralizovane fiskalne
politike. Izgradnjom zajednike fiskalne politike prvo u EMU, a kasnije u EU u
celini ovaj problem moe da se zatvori, za ta je potrebna promena Lisabonskog
sporazuma. Na ovom mestu emo samo skicirati mogue izvore prihoda budeta
konstituisanog na bazi zajednike fiskalne politike, za ije dalje formiranje,
naravno, su potrebne detaljnije analize. Radi se o sledeim fiskalnim izvorima:
Porez na finansijske transakcije;
Porez na dobit korporacije ;
Porez na dohodak graana;
Modifikovani PDV;
Oporezivanje energetskih izvora;
Akcize na alkohol i duvan;
Oporezivanje komunikacijskih usluga;
Porez po odbitku na prihod od kamate;
Porez na transfer prihoda od centralnih banaka;
Najzad, istakli bismo da u prilog ouvanja EMU i usklaenog funkcionisanja
EU u celini pored iznetih govore i neki spoljanji razlozi. Poslednjih decenija na
svetskoj privrednoj i politikoj pozornici pored postojeih: SAD-a, EU, Rusije,
Japana, pojavile su se snane zemlje: Kina, Indija, Brazil, to je konkurentsku
utakmicu uinilo sloenijom i teom. Problemi u EU, kao i njeno eventualno
vraanje na poetak integracionog procesa stavilo bi male evropske narode i
zemlje u jo tei poloaj. Stoga ouvanje i unapreenje funkcionisanja EU dobija
jo jednu dimenziju i podsticaj.
Citirana lliteratura
Arghurou, Michael Giorgiu, Chourtagareas Giorgius, Current Account Imbalnces and
Real Exchange Rates in the Euro Area Review of Interantional Economics, 16(4),
2008: 747764.
Arghurou, Michael Giorgiu, Kontonikas Alexandrous,The EMU souvereign-debt crisis:
Fundamentals, expectations and contagion, European Commission, Economic and
Financial Affairs, Economic Papers 436, 2011. Brissels.
131
Baldwin, R. Wyplosz, C. ( 2010), Ekonomija evropskih integracija, tree izdanje, Dataststus

Beograd.
Blanchard, O. Wolfers, J. 2000, The role of shocks and instituitons in the rise of European
unemployment. The aggregate evidence, The Economic Journal, 110., pp.133, March.
Dadush U. Wyne, Z. (2012), Is the euro rescue succeeding.An update, voxeu.org, april.
De Grauwe P, Mongelli, F. (2004), Endogeneities of Optimum currency areas, December,
mimeo.
De Grauwe Paul, Ekonomija monetarne uniie, Izdavaka knjiarnica Zorana Stankovia
Sremski Karlovci, 2004, Novi Sad.
ECB Pocket book, 2012.
European Council: Financial Perspective 20072013, Brussel.
Eischengreen B, (2007), The Breakup of the Euro Area, National Burea of Economic
Research,NBER Working Paper 13393.
European Commission,(2002),General Budget of the European union for the Financial
Year 2002.
European Commission,2010, Ssurveillance of Intra-Euro-Area Competitiveness and
Imbalances, European Economy, 2010(1), p 1155.
European Commission, (2011), Economic and Financial Affairs,Public Finance-2011.
European Commission, (2011(1), Quarterly Repot on the Euro Area.
Eurostat,( 2012), (online date codes, bop_q_euro and bop_q_c)ECB.
Eurostat(une_ rt_a).
Frankel, J, Rose, A. (1997), Is EMU more justifaible ex post than ex ante?, European
Economic Review, 41, 753760.
Friedman, M. (1953), The Case for Flexible Echange Rates, in Friesamn ,M, (ed.), Essay in
Positive Economics, University of Chicago Press, 157203.
Gnjatovi, D, (1999), Finansije i finansijsko pravo, Policijska akdemija, Beograd.
Grbi V. (1), Monetarna integracija u EU: izazovi i reenja, Ekonomika preduzetnitva,
br. 5, 2004, str. 257265.
Grbi, V. (4), Ekonomija Evropske unije, 2005, str. 288.
Gnjatovi D., Grbi V.,(9)., Ekonomska politika, Teorija-Analiza-Primena, Megatrend,
2009. str. 295.
Grbi, V., Todi, D, (11)., Finansijska kriza u svetu i javni dug Srbije, Meunarodni nauni
skup, Drugi talas ekonomske krize-posledica na privredu regiona i mogua reenja,
2012,Univerzitet Edukons, Sremska Kamenica 2012, str. 541551.
Grbi, V. (12), Kriza u evrozoni: uzroci i politike, Zbornik Matice Srpske za drutvene
nauke, sveska 140, 2012, 3. Str.455469.
Grbi Vladimir,(2) ,,Grka poljoprivreda i Evropska ekonomska zajednica, Mogua
paradigma jugoslovenskom agraru, Ekonomika poljoprivrede, br. 9, 1989, 321335.
132
Gaulier Gaulier, Taglioni Daria, Vicard Vincent, Tradable sectors in Eurozone periphery
countries did not underperform in the 2000s www.voxeu.org, 24 jul 2012,
Gerlach Stefan., Schulz Alexander, Wolff Guntram..Banking and souvereign risk in the
euro-area. CERP Discussion Paper , 2010., No. 7833.
Hitiris, T., (2003) European Union Economics, Fifth edition, Pearson Education.
International Monetary Fund, (2012,) World Economic Outlook Database.
International Monetary Fund, (2012), World Economic Outlook.
Ishiyama, Y., ( 1975)., The Theory of Optimum Currency Areas: A Survey, IMF Staff
Papers, 22, pp. 244-383.
Issing,O., ( 2001)., Economic and Monetary Union in Europe: political priority versus
economic integration? Paper for the Conference 2001 of the European Society for the
History of Economic Thought, February,
Kenen, R., (1969). The Theory of Optimum Currency Areas, An Eclectic View, in Mundel
nad Swoboda (eds.), Monetary Problems in the International Economy, University of
Chicago Press, Chicago.
Kuenzel, R., (2011), The EUs comprehensive policy response to the crisis, Quarterly report on
the euro area, European Commission, pp. 7-15.
Krugman,P., (1993)., Lessons of Massachusetts for EMU in Torres F.,Giavazzi,F.,(eds.)
Adjustment and Growth in the European Monetary Union,Cambridge University Press,
New York.
Krugman Paul, Insane in Spain,The New York Times, 15. April, 2012.
London, pp, 114132.
Lovevi,J( 1993) Insitucije javnih finansija, Slubeni list, Begrad.
McKinnon,R., (1963) Optimum Currency Area, American Economic Revies, September,
pp. 717725.
Mundell R., 1961., A Theory of Optimum Currecies Areas, American Economic Review, pp.
657665.
Mundell, R., (1973)., Uncommon Arguments for Common Currencies, in H.G. Johnson
and A. K.
Swoboda, (eds.), The Economics of Common Currencies, George Allen and Unwin Ltd.
London, pp, 114132
Micssosi, Stefano, An Agenda for the European Council. Feasible Steps to Bring the
Eurozone Back from the Precipice, CEPS Policy Brief No. 274., 2012, Brissels.
OECD, Main economics indicator, (2012).
Panti,D., (1996)., Budet Evropske zajednice, Ekonomski institut, Centar Group, Beograd.
Stojanovi.,S., (2009) , Finansiranje Evropske unije, Slubeni glasnik ,Beograd.
Schgerri Silvia., Zoli, Edda, Euro Area Sovereign Risk During the Crissis International
Monetary Fund, International Working Paper, 2009. WP/o9/222.
133
Spilimbergo Antonio, Symansky Steven, Blanchard Olivier, Cottarelle Carlo, Fiscal

Policy for the Crisis, Interantionla Monetary Fund , Staff Position Note,December
29., SPN/08/01 , 2008.
Todi Dragoljub, Grbi Vladimir (15), Lisabonski sporazum i politika i propisi EU u oblasti
ivotne sredine, Evropsko zakonodavstvo, br. 41, 2012. str. 7084.
Uho. Jorge,. Jesus, Paul., Fabrero, Eladio.,Current Account Imbalnces in the Monetary
Union and Great Recession: Causes and Policies,Panoeconomicus, Special Issue, 5,
2011, 571592.
Von Hagen Jurgen., Scuknetcht Ludger., Wolswijk, Guido., Government bond risk
premium in the EU revised: The impact of the financial crisis, European Journal of
Political Economy, 2011, 27, 3643.
Wyplosz,Charles, The Eurozones May 2010 strategy is a disaster: Time to pay up and
end the crisis www.voxeu.org, 20 jun 2012.
WEO,World Economic Outlok, www.imf.org, 24 january 2012.
Zemanek Holger, Belke, Ansgar Hubertus , Schnabl Gunther ,Current Account Balances
and Structural Adjusment in the Euro Area, International Economics and Economics
Policz, 7(1) , 2010, 83127.
www.europa.eu/scadplus/leg/eu/lvb/.
www.europa.eu/scadplus/leg/eu/lvb/.
http://ec.europa.eu/budget/library/publications/budget.
http://ec.europa.eu/budget/explained/budg_system/financing/fin_en.cfm.
http://ec.europa.eu/budget/explained/budg_system/fin_fwk0713/fin_fwk0713_en.cfm.
134
VI Zajednika agrarna politika Evropske unije
VI ZAJEDNIKA AGRARNA POLITIKA

EVROPSKE UNIJE
UVOD
Zajednika agrarna politika (ZAP) je konstituisana ve u prvim dokumentima
Evropske unije, odnosno ugraena je u Rimski ugovor. Na nju se od tada odnosio
najvei deo zajednikog budeta. Na poetku, na finansiranje ZAP-a je odlazilo
preko 70% budetskih rashoda, dok se danas ovaj procenat smanjio na preko
40%, to jo uvek govori o njenom znaaju za tok i budunost evropskih
integracija. Zajedniku agrarnu politiku razmatraemo pratei sledei logiki tok.
Prvo, analiziraemo nacionalne korene agrarne politike, kao temeljnu
prethodnicu i determinantu kasnijeg razvoja dogaaja. Drugo, istraiemo
osnovne elemente konstituisanja agrarne politike Evropske unije. Tree,
sagledaemo baznu komponentu, vrsto jezgro agrarne politike Evropske unije,
a to je politika cena, kao i njene glavne posledice. U osnovi, iako u poetku
zamiljena kao razumna podrka poljoprivredi, agrarna politika Evropske unije
je evoluirala u protekcionistike vode, izazivajui znaajne posledice na razliitim
poljima. etvrto, analiziraemo reforme agrarne politike Evropske unije i pojavu
novih instituta, posebno direktnih plaanja poljoprivrednicima. Najzad
razmotriemo naine finansiranja ZAP, poziju i strukturu agrarnog budeta. Sve
ovo e doprineti da se agrarna politika ove velike grupacije zemalja bolje sagleda,
kako njeni dometi, tako i njena evidentna ogranienja.
1.Nacionalno poreklo agrarne politike
Evropska unija je formirana 1958. godine. Agrarna politika je predstavljala
jednu od osnovnih zajednikih politika nove integracione celine: nastala je
integracijom nacionalnih politika lanica koje su ve imale bogato iskustvo u
135
dravnoj intervenciji na agrarnom tritu. Drugim reima, iako to moda nije bila
prvobitna namera, agrarni protekcionizam je bio ugraen u temelje nove politike,
koju je sada bilo potrebno harmonizovati.1 Sam agrarni protekcionizam se javlja
u evropskim zemljama kasnih devedesetih godina kao reakcija na agrarnu krizu
odnosno pad poljoprivrednih cena. Do tog perioda, potreba za agrarnom
zatitom nije postojala. Stanovnitvo u Evropi je raslo. Potrebe za hranom i
odeom su se poveavale, a poljoprivredne cene rasle. Poljoprivrednici su
poveavali investicije u nove kulture i tehnike proizvodnje. Ponuda se
poveavala. Izvoz poljoprivrednih proizvoda je doprinosio da se smanji pritisak
na agrarne cene. Sama industrijska revolucija koja je poela u Velikoj Britaniji bila
je delom zasnovana na rastu poljoprivredne proizvodnje, boljem standardu
stanovnitva i stvaranjem trita za industrijske proizvode.
Prva agrarna kriza u Evropi je vezana za prodor u uslovima revolucije u
prekookeanskom transportu i uvoenja parne maine i brodova velike tonae2
jeftinijih proizvoda sa drugih kontinenata, u prvom redu ita, na evropsko trite.
Pokazalo se da pre svega severnoameriki veliki posed, u radno ekstenzivnim
proizvodnjama, sa porodinom radnom snagom, sa malim ulaganjima i niskim
prinosima derivira kvantum proizvoda, kome ne mogu da konkuriu evropski
proizovai sa sitnim posedom i raznovrsnom nespecializovanom proizvodnom
strukturom. Pored ovoga, na pad agranih cena uticali su i drugi faktori. Tranja za
agrarnim proizvodima se smanjivala, poto se energija stvorena kroz
poljoprivredne proizvode i vunu stoku zamenjivala sa elektrinom i parnom, a
pojavila su se i vetaka vlakna u proizvodnji odee. Cene su smanjene i zbog rasta
prinosa, odnosno ponude u poljoprivredi, vezanog za razvoj hemijske industrije i
jeftinih vetakih ubriva. Podaci pokazuju (Slika 6.1.) da je najvei pad
poljoprivrednih cena, u tkzv. prvoj agrarnoj krizi, dostignut izmeu 1880. i 1890.
godine devetnaestog veka. Meutim, drugi, jo ei pad agrarnih cena je dostignut
u tzv. drugoj agrarnoj krizi izmeu 1920. i 1930. godine, a podstaknut je svetskom
privrednom krizom.3
Na ove novu situaciju u poljoprivredi razliite zemlje reagovale su
diferencirano. Razmotrimo ih pojedinano.4
Danska i Holandija nisu koristile protekcionistikih mera radi odbrane od
krize. Agrarne okolnosti u njima su bile sledee. Obe su imale male ali
1
Grbi V. (8), Globalizacija i odrivi razvoj, Megatrend, 2008. str. 32.

Stipeti, V, 1969, Poljoprivreda i privredni razvoj, Informator, Zagreb, str. 364.
3
Michell,B,R., 1975, European Historical statistics, Cambridge.
4
Koning, N, 2006, Agriculture, development and international trade: Lessons to be learned from
the Common Agricultural Policy of the European Union, Roppa, Wageningen University, The
Netherland, p. 3, 4.
2
136
Slika 6.1. Cene ita u Engleskoj i SAD (petogodinji proseci; 1818 =100)
produktivne posede sa niskim trokovima rada. Obe su takoe bile geografski

dobro situirane u blizini prosperitetnih Britanskih i Nemakih gradova. U njima
je tranja za mesnim i hortikulturnim proizvodima bila visoka, a kod ovih
proizvoda su cene manje pale nego kod drugih proizvoda, posebno itarica. Kad
su se agrarne cene poveale posle 1890. godine, vlade ovih zemalja su ulagala u
poljoprivredna istraivanja i obrazovanje. Meutim, posle druge agrarne krize,
odnosno pad cena u periodu 19201930. i Danska i Holandija su pribegle
protekcionistikim merama.
Velika Britanija je takoe primenjivala slobodnu trgovinu poljoprivrednih
proizvoda do 1930. godine. Ona je imala tehniki naprednu poljoprivredu koja
je primenjivala ubriva, navodnjavanje i odvodnjavanje, poljoprivrednu
mehanzaciju i dr. Medjutim, Velika Britanija je bila i vodea zemlja u svetu u
industrijskom razvoju. Nadnice u poljoprivredi su rasle pod pritiskom rasta
industrijskih nadnica, dok su poljoprivredne cene opadale pod pritiskom
inostrane konkurencije. Dolo je do naputanja poljoprivrednih aktivnosti,
drenani sistemi su zanemareni, a skoro milion hektara obradivog zemljita je
pretvoreno u panjake. Skoro polovinu veka (Slika 6.2.) rast poljoprivrede je
stagnirao, a protekcionistikin merama drava je pribegla od 1930. godine.
Meutim, Britanska industrija je bila dovoljno snana da prihvati vikove
poljoprivrednih radnika.5
5
Zanden, J,L. van,1991, The First Green Revolution: the growth of production and productivity in
European agriculture 18701914, Economic History Review, vol. 215239.
137
Slika 6.2. Rast agrarne produktivnosti po glavi i po hektaru u osam zemalja

Zapadne Evrope u periodu 18701910. godine (cene 1870.)
Francuska i Italija su poele da uvode protekcionistike mere odmah posle prve

agrarne krize. Uprkos tome napredak poljoprivrede je bio na slinom nivou kao u
Velikoj Britaniji (Slika 6.2.). Razlozi se mogu nai u slabostima zakupnikog sistema
u kojem je najvei broj poljoprivrednika bio6 i koji nije davao mnogo sigurnosti za
razvoj proizvodnje, kao i u niskom nivou poljoprivrednih istraivanja i obrazovanja
proizvoaa. Meutim, neka istraivanja7 indiciraju da je zatita poljoprivrede
pomogla industrijskom razvoju i rastu tranje za industrijskim proizvodima. Ovo
je bilo posebno vano zbog injenice da Italija i Francuska, za razliku od Velike
Britanije( svetske fabrike), su bile zavisne od domaeg trita.
Nemaka je takoe poela da titi svoju poljoprivredu od kraja devetnaestog
veka. Meutim, za razliku od Italije i Francuske ona je izvrila znaajne zemljine
reforme i izgradila sistem poljoprivrednog istraivanja i obrazovanja.
Produktivnost poljorivredi se poveavala i, iako na poetnom niem nivou u
posmatranom periodu (Slika 6.2. ) pribliila se onoj u ostvarenoj u Danskoj i
Holandiji. Razvoj poljoprivrede je bio praen razvojem prehrambene industrije, a
bogatiji farmeri su pomogli razvoju trita industrijskih proizvoda, pa je Nemaka
je pretekla Veliku Britaniju kao industrijsku silu.Treba pomenuti da je razvoj na
6
Mirkovi, M. 1979., Odravanje seljakog poseda, u knjizi, Seljatvo u kapitalistikim formacijama,

Informator, Zagreb, (Prvo izdanje 1937).
7
Netherland, p. 10.
138
slinim osnovama uspeno ponovljen i nekim tzv. Novoindustrijalizovanim

zemljama ( Japan, Juna Koreja). Vano je pomenuti i da se sve evropske zemlje
posle drugog svetskog rata zadrale protekcionistike mere.
Kakve su konsekvence protekcionistike politike na medjunarodnu trgovinu
poljoprivrednim proizvodima? Do 1930. godine zatita poljoprivrednika u
evropskim zemljama dovodila je do pada cena poljoprivrednih proizvoda u
meunarodnoj trgovini i preteranu proizvodnju. Vikovi proizvoda koji su se
pojavljivali po pojedinim zemljama i ije cene su bile vie od svetskih bile su
subvencionirane da bi se ovaj gep prevaziao (dumping). Od 1930. godine
problemi agrarnih cena i vikova su postali jo otriji. Trokovi dumpinga su
porasli, a problemi plasmana, kako na domaem, tako i na svetskom tritu su
se zaotrili. Da bi reili ove probleme pojedine zemlje su pribegle ograniavanju
proizvodnje. Tako na primer, Francuska je uvela kontrolu proizvodnju ita,
Holandija proizvodnje stoke i povra, Sjedinjene Amerike Drave duvana i
pamuka. Sline ideje i reenja su primenjene i posle Drugog svetskog rata.
Generalni ugovor o carinama i trgovine (GATT) iz 1948. iako je propisivao
slobodnu trgovinu, dozvoljavao je farmerima da kontroliu njihovu proizvodnju
i izvoz .
2.Konstituisanje agrarne politike EU
Poljoprivreda i trgovina su dva sektora u kojima je Evropska unija uspostavila
vrste integracione veze od samog poetka, od samog svog nastanka. Izgradjeni
su brojni zajedniki instrumenti i mere agrarne politike, obezbedjena njihova
podrka u posebnom budetu i uinjeni znaajni napori u donoenju odluka za
njihovu realizaciju.
Razlozi visokog interesovanja za probleme poljoprivrede u Evropskoj uniji,
ali i u svim visoko razvijenim zemljama, a poslednjih decenija, i u manje
razvijenim zemljama (na primer, Kina, Indija, Brazil) su brojni. Kao neposredni
mogu se istaknuti jo iva seanja na Drugi svetski rat i nestaice hrane koje su
pratile sve evropske zemlje, ak i posle njegovog zavretka. Ali kao vanije,
bazine razloge moemo ukazati na sledee.
tenja za samodovoljnoljnou, nezavisnost od drugih zemalja u snabdevanju
hranom, izmedju ostalog i zbog vojnostratekih razloga i ratne opasnosti;
tednja deviznih sredstava, orijentacijom na domau proizvodnju, a
reduciranjem uvoza poljoprivrednih proizvoda i izdataka za te svrhe;
eksterni efekti proistekli iz relativno jeftinih poljoprivrednih proizvoda. Nie
poljoprivredne cene omoguavaju nie nadnice u svim granama privrede, i
stabilizaciju cena u ukupnoj ekonomiji;
139
poveanje produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi i rast poljoprivrednog

dohotka;
reavanje regionalnih pitanja posebno onih vezanih za potrebnu gustinu
stanovnitva i spreavanje devastacije pojedinih regiona, i pitanja ouvanja
ivotne sredine;
bioloki karakter poljoprivredne proizvodnje, vremensko nepodudaranje
ponude i tranje, kao i niska elastinost tranje, otvara pitanje eksternog
reavanje problema trinih poremeaja;
snaenja uticaja poljoprivrednih proizvodjaa na reavanje drutvenih pitanja
i neophodnost organizovanog reagovanja na njihove zahteve. Tzv. agrarni
lobi ine pored poljoprivrednika i predstavnici svih delatnosti vezanih za nju:
preradjivaa, proizvodjaa opreme i inputa, agrarnih banaka i dr.
Naalost, ovi razumni argumenti najee ostaju u senci agrarnog
protekcionizma koje dravana intervencija u poljoprivredi po pravilu stvara.
U svakom sluaju, formiranje EU na samom poetku predvialo je dva
uslova, koja su ve postojala. Prvo, da sve zemlje koje se pridruuju EU i koje su
postale njene lanice do 2004. su titile svoje farmere. Drugo, sve ove zemlje su
bile potpisnice GATT koji je traio da se kombinuje agrarni protekcionizam sa
kontrolom proizvodnje (supply management). Usvojeni su i osnovni principi:
Prvi, jedinstveno trite. Unutar Eu granice su otvorene Poljoprivredni
proizvodi mogu da se slobodno prodaju unutar EU, a carine se uvode na jeftinije
uvozne proizvode sa spoljnog -svetskog trita;
Drugo, komunitarna prednost. Ovo znai da poljoprivredni proizvodi koji
se troe u EU i koji mogu efikasno da se proizvedu unutar njenih granica treba
da budu zatieni merama agarnog protekcionizma.
Tree, paritet i produktivnost. Paritet znai da farmerski pritisak treba da
bude jednak onima u drugom sektoru. Ovo moe biti ostvareno putem cena. Ali
poto cene ne smeju biti suvie visoke, te zbog toga i nedostupne potroaima,
treba poveavati produktivnost, i na toj osnovi smanjivati trokove i cene.
etvrto, finansijska solidarnost. Nju je naravno teko obezbediti, a palijativna
reenja su se traila u stvaranju originalnih sredstava agrarnog budeta punjenih
iz uvoznih carina i onda iz dodataka koje obezbeuju lanice.
Zakonska osnova zajednike poljoprivredne politike je postavljena u
lanovima 3247 Rimskog ugovora iz 1957.
U lanu 39 ovog ugovora stoji:
1. Ciljevi zajednike poljoprivredne politike su:
140
a) poveanje produktivnosti u poljoprivredi unapreenjem tehnikog razvoja, racionalizacijom poljoprivredne proizvodnje i optimalnim korienjem
faktora proizvodnje, naroito radne snage;
b) obezbedjenjem na taj nain odgovarajueg ivotnog standarda poljoprivrednog stanovnitva, posebno putem poveanja zarada u poljoprivredi;
c) stabilizacija trita;
d) garantovano snabdevanje;
e) obezbeenje snabdevanja potroaa po razumnim cenama.
2. Prilikom formulisanja zajednike poljoprivredne politike i posebnih naina
njene primene, treba voditi rauna o:
a) posebnom karakteru poljoprivredne delatnosti koji proizilazi iz socijalne
strukture poljoprivrede i strukturnih i prirodnih razlika izmeu poljoprivrednih
podruja;
b) potrebe da se postepeno izvre odgovarajua usklaivanja;
c) injenici da poljoprivreda u dravama lanicama predstavlja privrednu
oblast, koja je tesno povezana sa celokupnom nacionalnom privredom.8
Analiza ciljeva agrarne politike, ustvari ukazuje, da se sve zemlje, dakle ne
samo zemlje lanice EU, susreu sa jednom protivurenou, koja je imanentna
prirodi agrarnih ciljeva. To je injenica da one bar normativno iskazuju nameru
da poveavaju produktivnost u poljoprivredi (cilj a.) i da snabdevaju potroae
po razumnim cenama (cilj e). Protivurenost se sastoji u tome to poveanje produktivnosti u poljoprivredi ima svoju cenu, pogotovo u zemljama koje imaju jaku industruju, viak kapitala i snaan agrarni lobi i koju, u krajnjoj liniji, plaa
potroa. Budet EU za 1995. godinu namenjen zajednikoj agrarnoj politici je iznosio 36.994 miliona ECU, dakle, 48% ukupnog budeta EU); pored toga, svaka
zemlja formira svoj agrarni budet. Ova kontroverza se u razliitim zemljama razliito reava. U EU, poto produktivnost i ponuda rastu, a tranja ima tendencuju stabilnosti, agrarna politika postaje sve efikasnija, vikovi hrane i
trokovi finansiranja proizvodnje rastu. U slabije razvijenim zemljama postoji velika odstupanja izmeu proklamovanih ciljeva i privredne prakse. Poljoprivreda se tretira kao akumulativni rezervoar industrije i najeftinije sredstvo smanjenja
socijalnih tenzija kod gradskog stanovnitva. Kod zemalja, sa povoljnom resursno-ekolokom situacijom, ovaj problem se ne postavlja, budetska izdvajanja su
mala, proizvodnja je visoka, vikovi hrane se izvoze, ali u tim zemljama relativno
mali porodini posed nije nosilac proizvodnje, glavni snabdeva trita.
8
Lopandic, D., Janjevi, M., 1995, Ugovor o Evropskoj uniji-Od Rima do Mastrihta, Meuarodna
politika, Pravni fakultet, Fakultet politikih nauka, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, str. 51.
141
Ovako definisani ciljevi su ostali nepromenjeni sve do Mastrihtskog ugovora

(1992.g), kada je utvreno da sve sektorske politike, ukljuujui i zajedniku
poljoprivrednu politiku, moraju uzeti u obzir, odnoso biti usmerene ka cilju
uspostavljanja kohezije, zatite ivotne sredine i unapreenje zdravlja. Ovo
usmerenje je detaljno obraeno Amsterdamskim ugovorom (1997.g.) uz
dodavanje osnovnim ciljevima tri nova cilja,9 koji proizilaze iz:
lana 6. istog ugovora, na bazi koga se uvodi obaveza implementacije mera
zatite okoline u sve politike i aktivnosti EU, prvenstveno u cilju
uspostavljanja odrivog razvoja;
lana 152. kojim se uspostavlja da definicija i implementacija politika EU
mora ukljuiti visok nivo zatite ljudskog zdravlja;
lana 159. kojim se ustanovljava da definicija i implementacija politika EU
moraju biti usmerene ka poveavanju regionalne kohezije.
Poslednje dopune osnovnih osam ciljeva su proistekli iz dokumenta Agenda
2000, koja ne zadirui u osnovne ciljeve definie dopunske dimenzije i pravac
razvoja zajednike poljoprivredne politike. Odlukama sadranim u dokumentu
Agenda 2000 zajednika poljoprivredna politika se obogauje novim
elementima, koji je usmeravaju u pravcu regionalnog razvoja, sa sledeom
redefinicijom ciljeva:10
Usmeravanje zajednike poljoprivredne politike na kvalitet i sigurnost hrane;
Obezbeenje adekvatnog ivotnog standarda poljoprivrednim
proizvoaima;
Integracija mera zatite ivotne sredine u zajedniku poljoprivrednu politiku;
Stvaranje alternativnih mogunosti zapoljavanja u ruralnim sredinama i
ojaavanje politike ruralnog razvoja,
Pojednostavljenje zakonske regulative Evropske Unije.
3. Mehanizam cena i posledice
Razlozi za uspostavljanje zajednike agrarne politike, kako smo videli, bili su
brojni, ali neposredno sigurno vezani sa nestaicama pojedinih poljoprivrednih
proizvoda i sa zaostajanjem poljoprivrednih podruja i dohodaka
poljoprivrednika prema drugim referentnim podrujima i delatnostima.11
9
Gaji M, Lovre, K. Trkulja, ., 2004, Ekonomika ruralnog razvoja, Subotica, str.68

Gaji M, Lovre, K. Trkulja ,., 2004, Ekonomika ruralnog razvoja, Subotica, str. 69.
11
Grbi V. (3), Agrarna politika Evropske unije, Megatrend revija, 1, 2005, str. 70.
10
142
Od samog poetka agrarna politika Evropske unije je bila fokusirana na

trinu politiku. Reavanja problema paritetnih dohodaka poljoprivrednika i
snabdevanje trita postao je praktino jedini prioritet. Prvobitno zamiljena
primena strukturne politike ostavljena je za niz godina u drugi plan.
Osnovna karakteristika ovakvog sistema agrarne politike, i pored raznih
dimenzija i formalnih zamrenosti, su agrarne cene. One su, u prelaznoj fazi, bile
razliite od zemlje do zemlje, pa su se 1968. godine, za veinu poljoprivrednih
proizvoda izjednaile.
Nivo agrarnih cena, utvruje se jednom godinje, uglavnom ne na osnovu
objektivnih kriterijuma, nego kao rezultat pregovora izmeu zemalja lanica.
Ishod je bio visok nivo agrarnih cena, odreen pod politikim uticajem, znatno
vii od nivoa cena na svetskom tritu.12
Osnovne cene preko kojih funkcionie organizovanje trita poljoprivrednih
proizvoda i mehanizam zatite su: ciljna ( indikativna ili orijentaciona) cena;
interventna cena, ulazna (prag ili plafonirana ) cena, trina cena, uvozna cena i
svetska cena.
Ciljna cena (target price) je poeljna cena koju Evropska unija eli da obezbedi
poljoprivrednom proizvoau za odreenu poljoprivrednu sezonu. Naziva se
jo indikativna ili orijentaciona cena u zavisnosti od vrste poljoprivrednog
proizvoda.
Interventna cena (intervention price) je najnia cena koja se garantuje
proizvodjaima. Po ovim cenama Evropska unija se obavezuje da izvri otkup
ponuenih poljoprivrednih proizvoda. Ova cena je nia od indikativne cene, a
motiv njene primene je da zatiti dohodak poljoprivrednih proizvodjaa u sluaju
visoke ponude i da stabilizuje trite.
Ulazna cena (treshold price) je cena koju definiu organi Evropske unije, a po
kojoj se poljoprivredni proizvodi uvoze iz treih zemlja na zajedniko trite. Na
osnovu ove cene odreuje se visina prelevmana tj. prelevmani treba da niveliu
razliku izmeu svetske cene i ulazne cene. Dakle, osnovna svrhe ulazne cene je
da omogui da prodajna cena uvoznog proizvoda bude na nivou indikativne
cene. Naziva se i prag-cena ili plafonirana cena.
Prelevmani predstavljaju, po svojoj ekonomskoj sutini, promenljive carine.
Osnovni cilj je da se obezbedi poeljni nivo unutranjih cena na zajednikom
agrarnom tritu i da se minimizira uticaj svetskih cena na unutranje cene
Ekonomske unije. To se postie carinskim optereenjem uvoznika za odreeni
poljoprivredni proizvod u sluaju da je uvozna cena nia od eljene domae cene.
12
Ivanovi, P, S, 1986, Agrarni protekcionizam i njegov uticaj na jugoslovenski izvoz, Ekonomika

poljoprivrede, Beograd, str. 24.
143
to su nie uvozne cene u odnosu na domae, carinsko optereenje je vee i

obratno , sa porastom uvoznih carina, carinsko optereenja su nia. Dakle, visina
prelevmana odgovara razlici izmedju viih domaih i niih inostranih cena.
Subvencije za izvoz predstavljaju drugu stranu reima prelevmana.
Subvencijom se izvozniku nadoknadjuje razlika izmedju viih domaih i niih
svetskih cena. Time se obezbeuje konkurentnost poljoprivrede Evropske unije
na svetskom tritu. Po pravilu visina subvencija je jednaka visini prelevmana
za iste poljoprivredne proizvode.
Originalni sistem agrarne politike Evropske unije funkcionie tako to se
proizvoaima unapred, pre poetka poljoprivredne sezone prezentuju ciljne,
orijentacione cene. Na osnovu toga drava vodi svoju agrarnu politiku. Na
primer, ponudi proizvoaima nie ciljne cene itarica, a vie cene mleka, ako
ima problema sa potonjom proizvodnjom. Prozvodjaima ovo, pak, slui kao
osnova za proizvodni izbor u toj poljoprivrednoj sezoni. Sama trina cena se
formira u zavisnosti od domae ponude i tranje. U sluaju da je domaa ponuda
vea od tranje, trina cena se formira ispod ciljne cene. Donja granica trine
cene, iz vizure agrarne politike, odreena je interventnom cenom koja predstavlja
najniu cenu koja se garantuje proizvoaima. Po toj ceni se otkupljuju sve
ponuene koliine.
Da bi ovakav sistem mogao da funkcionie potrebno je da bude poluzatvoren,
odnosno da ne bude debalansiran sa robom sa svetskog trita. Stoga je za robe
koje se nalaze u reimu interventne cene na domaem tritu, bila predviena
zatita od strane uvozne robe, putem prelevmana. S time se sistem zatvara i moe
da funkcionie.
Imajui gore izneto u vidu treba ukazati da se organizacija poljoprivrednog
trita klasifikovala u tri grupe:13
a) organizacija zajednikog trita na osnovu potpune garancije cena (mleko
i mleni proizvodi, itarice, eer);
b) organizacija zajednikog trita na osnovu delimine garancije cena (voe
i povre, govee meso):
c) organizacija zajednikog trita bez sistema garancije.
Na drugoj strani, sistem permanentno promenljivih prelevmana primenjivao
se na sektoru ita, eera , mlenih proizvoda, pirina i maslinovog ulja, dok se za
svinjsko meso, ivinsko meso i jaja primenjivao sistem fiksnih prelevmana, pri
emu se njihov iznos odreivao svaka tri meseca. Za govee meso se primenjivao
kombinovan sistem carinskih optereenja i promenljivih prelevmana.
13
Stani, D, 2001 Agrarna politika Evropske unije, Beograd., str. 44.
144
Ovako ustrojen sistem agrarne politike dopunjen je i sa sledeim merama:

subvencioniranje dranja rezervi poljoprivrednih proizvoda i intervencije u
sluajevima trinih poremeaja; subvencioniraje same proizvodnje (premiranje):
po hektaru/ po grlu stoke; subvencioniranje finalne potronje odredjenih
proizvoda (kompenzacije); subvencioniranje korienja, potronje odredjenih
inputa (regresiranje).
Ovako koncipirana agrarna politika pokazala se brzo efikasna, i to shvaeno,
u najuem smislu. Dolo je do znaajnog rasta proizvodnje i do samodovoljnosti,
odnosno vika agrarnih proizvoda. Meutim, analizirana u irem smislu, dakle,
uzimajui u obzir implikacije agrarne politike na razliite privredne i drutvene
strukture, ona je imala negativne posledice. To je stvorile nekoliko tipova pritisaka
za njenu izmenu:
A) Budetski pritisak;
B) Potroaki pritisak;
C) Meunarodni pritisak;
D) Pritisak za ouvanje ivotne sredine.
Razmotrimo posebno ove dimenzije agrarne politike.
A) Budetski pritisak. Koncepcija agrarne politike zasnovana na zatiti
dohotka poljoprivrednika i podrci cena preovlaujue grupe poljoprivrednih
proizvoda u zemljama Evropske unije, zahtevala je znaajnu budetsku podrku
za njenu realizaciju.
Kako se rast budetske potronje razvijao indiciraju sledei podaci (tabela
6.1.)
Tabela 6.1. Agrarni budet od 1970-2000.g. ( u 1000 miliona ECU)
Fond
Garancije
Usmeravanje
Ukupno
1970. *
1980.*
1990.*
2000.*
2.0
11.2
29.2
39.1
0.4
1.6
3.1
2.0
11.6
30.8
42.2
* Petogodinji proseci oko referentne godine

Izvor: European Commsission, The Agricultural situation in the Community, razliite godine
145
U apsolutnim brojevima budetska potronja se poveala u posmatranom

periodu za preko dvadeset puta. Ako se po referentnim godinama obrauna
prosek trokova agrarnog budeta po zemlji lanici, uzimajui u obzir svako
proirenje Evropske unije, onda ovi trokovi iznose: 1970. godine 0,3 milijarde
ekija; 1980. godine 1,3 milijarde ekija; 1990. godine 2,6 milijarde ekija; 2000. godine,
2,8 milijarde ekija. Dakle, u periodu od 1970 do 1990.godine, na osnovu analiza
proseka izdvajanja za ove namene po zemlji lanici, moe se zakljuiti da je
agrarni budet povean za oko devet puta. U poslednjem analiziranom periodu,
od 1990. do 2000. godine, kako emo videti, ad hoc preduzete mere, dale su
rezultate, pa je dolo do stagnacije njegovog rasta.14
Analiza ea agrarnog budeta u ukupnom budetu Evropske unije indicira
da se njegovo uee smanjilo. Tako je ono 1980. godine iznosilo 73 posto, a 1989.
godine 66 posto, a to je posebno takoe rezultat odreenih mera, o kojima e
biti vie rei u narednom poglavlju.
Inicijative ili pritisak da se rashodi agrarnog budeta ogranie, odnosno da
se limitira njegovo dalje poveanje, posebno je dolazilo od zemalja neto davaoca
u agrarni budet kao to su: Nemaka i Velika Britanija, ija su davanja u 1992.
godine iznosile respektivno: 9,7 i 2,4 milijarde ekija. Na drugoj strani zemlje neto
primaoci subvencija iz agrarnog budeta: Grka (3,6); panija (2,7); Irska (2,1) i
Portugalija (2,1) milijarde ekija,15 su pokazivale manje volje da preduzmu reforme
u tom pravcu.
B) Potroaki pritisak. Uvoenje carina, posebno varijabilnih carina, odnosno
prelevmana, kao i ukupna agrarna politika Evropske unije izazvalo je odreene
posledice u proizvodnoj strukturi zemalja lanica. Proizvoai poljoprivrednih
proizvoda ovih zemalja bili su na dobitku i poveali su svoju proizvodnju.
Potroai poljoprivrednih proizvoda koji su se nali u ovom reimu, suoili su se
sa viim cenama, odnosno bili su na gubitku, kao i poreski obveznici, sada
izloeni veim poreskim davanjima za agrarni budet. Materijalizovano, izraeni
u realnim veliinama, dobitci i gubitci od primenjene agrarne politike u
Sjedinjenim Amerkim Dravama, Evropskoj uniji i Japanu dati su u sledeoj
tabeli 6.2.
14
Grbi V. (3), Agrarna politika Evropske unije, Megatrend revija, 1, 2005., str. 72.
Ackrill, R,W., Suardi,M., Hine,R,C., Rayner,A,J., 1994,The Distributional Efects of the Common
agricultural Policy between Memeber States :Budget and Trade Effects, Credit Research PAper
4/1; University of Nottingham.
15
146
Tabela 6.2. Korist i troak agrarne podrke 1986/1987. (u milijardama $ )

Proizvodjaka
korist
Potroaki
trokovi
Trokovi
poreskih dav.
Neto
ekonomski*
trokovi
SAD
26.3
6.0
30.0
9.2
EU
33.3
32.6
15.6
14.9
Japan
22.6
27.7
5.7
8.6
Zemlje
* Neto ekonomski trokovi: potroaki trokovi+trokovi poreskih davaoca - proizvoaka korist.

Izvor: Roningen,V.O., Dixit,P.M,(1989.).
Proizvoaka korist u Evropskoj uniji skoro da je bila jednaka potroakim

gubitcima, dok su trokovi poreskih davanja, upola manji nego potroaki
trokovi i predstavljaju neto ekonomske trokove. Neto ekonomski trokovi u
SAD-u i Japanu su nii nego u Evropskoj uniji i imaju drugaiju strukturu,
meutim, treba imati u vidu da da se ove zemlje razlikuju od zemalja Evropske
unije i u drugim elementima agrarne strukuture ( broj stanovnika, veliina
proizvodnje, posedovnoj strukturi).
Veliini potroakih troova moe se prii i iz drugog ugla, ugla merenja po
kategorijama potroaa. Tako je procenjeno da trokovi agrarne politike Evropske
unije poveavaju trokove ivota etvorolane porodice za 900$ godinje, to iznosi
17,3$ nedeljno. Poseban problem, pri tom, predstavlja raspodela trokova; naime,
ona sa preko 60 procenata pogaa najsiromanije porodice. Dakle, dohodak
siromanijeg dela gradskog stanovnitva se preliva ka bogatijim farmerima
Evropske unije, poto oni preko vee proizvodnje, vie i participiraju u
subvencijama (garantovnim cenama i dr.). Za izmene ovakve agrarne politike se
posebno zalau udruenja potroaa, dok na ouvanje statusa quo vaan uticaj ima
tzv. agrarni lobi sastavljen od brojnih uesnika u agrarnom reprodukcionom lancu.
C) Meunarodni pritisak. Agrarna politika Evropske unije je dovela do
znaajnih pomeranja tokova prometa poljoprivrednih proizvoda u svetu.
Ogranienje uvoza agrarnih proizvoda, subvencioniranje domae proizvodnje,
pojava vikova i subvencioniranje izvoza poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj
uniji je pogodilo tree zemlje, zemlje koje imaju komparativne prednosti za razvoj
ovog sektora privrede. O razmerama ovog procesa lepu ilustraciju daje primer
prometa juneeg i teleeg mesa. U 1973. godini uvoz ovog mesa u Evropsku uniju
147
iznosi 983 000 t. Samo 4 godine kasnije uvoz je smanjen na 210 000 tona, a 4 godine
posle toga 1981 tokovi su se promenili i Evropska unija je postala neto izvoznik
sa 389 000 t godinje. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka, 19952000. godina
izvozne koliine iz Evropske unije su se stabilizovale na oko 600.000 tona juneeg
i teleeg mesa godinje. Dakle, ne samo da su se tree zemlje, zemlje van Evropske
unije susrele sa ogranienjima plasmana svog agrarnog izvoza na ovo trite,
nego su morale da se suoe sa konkurencijom sa subvencioniranim agrarnim
proizvodima Evropske unije na drugim tritima. Ve osamdesetih godina dolo
je do promena u vodeoj ulozi svetskog agrarnog izvoznika: Sjedinjene Amerike
Drave, do tada najvei izvoznik, zamenjen je sa Evropskom unijom.
Prirodno je da su Sjedinjene Amerike Drave bili glavni inicijator pregovora
u okviru GATT iz 1992. godine u tzv. Urugvajskoj rundi, a u pravcu smanjenja
poljoprivrednih subvencija. U tom zahtevu bila su podrana od tzv. Cairns grupe,
odnosno grupe najveih proizvoaa i izvoznika poljoprivrednih proizvoda
(Australija, Novi Zeland). Iako je poljoprivreda bila samo jedna od 14 taaka
pregovora Sjedinjene Amerike Drave su postavile uslov da nee staviti potpis na
ugovor ako pitanje poljoprivrede ne bude reeno. Posle dugih pregovora sporazum
je sklopljen 1994. godine, i to sa primenom od 2000. godine sledeih mera:16
smanjenje mera internih subvencija u poljoprivredi za 20 procenata;
smanjenje postojeih i buduih carina za 36 procenata, a svaki pojedinani
predmet carinjenja za 15 procenata;
smanjenje trokova za izvozne subvencije za 36, a ukupan obim izvoznih
subvencija za 21 procenat.
E) Pritisak za ouvanje ivotne sredine. Razvoj poljoprivredne proizvodnje
bio je vezan sa intenzivnom upotrebom raznih, pre svega, hemijskih sredstava i
imao je kao posledicu, pogoranje ivotne sredine. Prilikom objanjenja tog
procesa moe se ukazati na sledee posledice intenzifikacije poljoprivrede na
pogoranje ivotne sredine.
U prvom redu, poveano korienje vetakih ubriva, koje doprinosi
poveanju poljoprivredne proizvodnje za preko pedeset procenata,17 je uticalo
na zagaenje voda. Naime, posle upotrebe vetakih ubriva u proizvodnji,
dolazi do odreenog stepena njihovog taloenja to doprinosi zagaenju prvo
podzemnih voda, a posle toga voda reka i jezera. Potom, proirenje
poljoprivrednih podruja, pre svega, panjaka, uklanjanjem ive ograde i drvea
16
Grbi,V. (2), Poljoprivreda i budet Evropske unije, Ekonomika poljoprivrede, br. 34, 2004, str.
274.
17
Grbi, V., 2002, Neka pitanja potronje i proizvodnje mineralnih ubriva u Srbiji, Primena ubriva,
Ekonomika preduzetnitva, br. 1.
148
unitavalo je prirodnu sredinu. Zatim, prirodna sredina je unitavana i

konstantnom upotrebom pesticida i herbicida, koji sadre toksine materije.18
Dalje, suenjem movarnih i plavnih podruja i melioracija panjaka izazvala je
gubitak ptica, biljaka, insekata na tim prostorima, odnosno poremeena je
ambijentalna, prirodna ravnotea. Najzad, ali ne na kraju, valja ukazati da su,
nerazvijena i planinska podruja bila permanentno izloena naputanjem
poljoprivrednog stanovnitva, smanjenjem korienja poljoprivrednih povrina
i farmi, kao i ukupnoj devastaciji prostora.
Organizovana politika borbe za ouvanje ivotne sredine u poljoprivrednim
podrujima novijeg je datuma. Evropska komisija je 1984. godine prezentovala
dokument u kojem se eksplicitno istie ovaj problem.Od tada se preduzimaju
mere za smanjenje intenzifikacije proizvodnje, kao i za konzerviranje
tradicionalnih metoda proizvodnje. O nekim od tih mera bie vie rei u poglavlju
o strukturnim merama koje se preduzimaju u poljoprivredi Evropske unije.
4. PRVE REFORME ZAJEDNIKE AGRARNE POLITIKE
Reformama ili preciznije, pokuajima reformi strukturne agrarne politike su
pristupilo veoma brzo, ve deset godina posle ustanovljenja ZAP, ali bez veih
rezultata.
U 1968. EU je publikovala dokument: Memorandum o reformama CAP. Ovaj
dokument je iroj javnosti poznatiji pod nazivom Mansoltov plan, nazivu
dobijenog po imenu njenog tvorca, u to vreme Vice predsednika Evropske
komisije zaduenog za poljoprivredu. Osnovni cilj plana je bio smanjivanje
obradivih povrina i njihovo poumljavanje, smanjivanje broja zaposlenih u
poljoprivredi, poveanja veliine farmi, kao i opreznija politika cena. Reforma je
obuhvatala period od 1968-1980. godine. Smatralo se da e poveanje povrina
farmi i produktivnosti dovesti do smanjenja broja zaposlenih. ansu bi dobili
mlai radnici putem prekvalifikacija, a deca farmera bi dobila mogunost da se
obrazuju i koluju. Ovaj plan je veoma esto cititran u naoj strunoj i naunoj
literaturi tog vremena, ali i kasnije, naroito konsekvence ovog njegovog drugog
cilja. Tako je isticano da jedna porodica, sa dva sposobna lana, moe da obradi,
pod itima 100 ha, a pod zasadima 30 ha.19 Zbog svoje radikalnosti i strogoe,
18
Grbi, V., Todi, D., (13), Ekonomski instrumenti za uparavljanje otpadom u ruralnim regionima
jugoistone Evrope, Sustainable agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of
Serbia Strategc Goals Implementation within Danube Region, Ekonomika poljoprivrede, Specijlan
Broj, 2011. str. 58.
19
Popovi, S, 1979, Aktuelna pitanja agrarne politike na podruju SR Srbije bez pokrajina, Institut
za ekonomiku poljoprivred, Beograd, 114.
149
smatralo se, ovaj plan ili reforma nikada nije sprovedena. Ipak je od tada odreen
pravac politike koju e ZAP ubudue voditi, a odnosi se na smanjenje podrke
tritu i snaniju podrku strukturnim merama.
U 1972. godini su predstavljene prve strukturne, razvojne mere u CAP.
Njihov cilj je bio da se modernizuje evropska poljoprivreda. Godine 1972. donete
su tri Direktive za dalje reforme poljoprivrede:
1. Modernizacija poljoprivrede da bi se poveala produktivnost, daje se
pomo za modernizaciju, opremu i objekte, sa tenjom da dohoci u
poljoprivredi postanu paritetni u odnosu na dohotke iz drugih sektora
privrede.
2. Rano penzionisanje pomo za ukrupnjavanje poseda preko davanja
nadoknada starijim poljoprivrednicima za penzionisanje i podsticanje mladih
da se bave poljoprivredom.
3. Socio-ekonomsko prilagoavanje pomo za obrazovanje i obuku
poljoprivrednika koji ele da ostanu na imanju ili da se prekvalifikuju.
Meutim, rezultati su bili ispod oekivanja, a proizvodni vikovi, odnosno
debalans izmedju ponude i tranje, kao i drugi dodatni negativni efekti CAP su
produbljivani.
Prva direktiva krenula je u pravcu modernizacije samo velikih farmi, dok su
male farme bile zapostavljene. Takoe su i druge dve direktive nedovoljno
implementirane, mali broj ljudi se penzionisao ili prekvalifikovao. Sprovoenje
direktiva se podudarala sa optom privrednom recesijom, tako da su anse za
zapoljavanje u drugim sektorima bile jako male.
U 1983. godini, Evropska komisija je napravila predlog za fundamentalne
reforme.20 Formalno, one su pezentovane u publikaciji tzv. Green Paper, pod
nazivom: Perspektive zajednike agrarne politike. Osnovni cilj dokumenta je da
dovede ponudu i tranju u balans, odnosno da prezentuje nove mehanizne u
reduciranju proizvodnih vikova, kao i da analizira alternativna reenja u
buduem razvoju CAP-a. Dotadanja reenja ZAP su se zasnivala na velikim
trokovima i rasipanju resursa. Vikovi proizvodnje su eliminisana na sledee
naine: jedan deo se izvozio uz pomo subvencija, drugi deo se skladitio, dok je
trei deo unitavan. Sve ovo je uticalo na budet i optereivalo ga, a remetilo je i
svetsko trite. Novi pravac kojim je trebala da ide ZAP odnosio se na:
uspostavljanje ravnotee izmeu ponude i tranje
restriktivnije monetarne politike
20
Tardit, S. 1987., The Green Paper in a long-term perspective, European Review of Agricultural
Economics, volume 141.
150
voenje selektivnije politike u vezi sa podrkom malim i velikim farmerima

davanje podrke proizvodnji u oblastima gde treba ouvati ruralni ambijent
davanje podrke za razvoj industrije za preradu poljoprivrednih proizvoda
poboljavanje ekoloke svesti proizvoaa
U okviru ovih paketa mera uvedene su odreene novine u ZAP-u usmerene
na ograniavanje proizvodnje. Primer prvih ograniavanja proizvodnje, koji je
pomogao da se smanje vikovi, ostavaren je uvoenjem kvota za mleko. Krajem
osamdesetih uvedene su jo dve novine koje su trebale smanjiti proizvodnju i
vikove poljoprivrednih proizvoda. Prva se odnosila na neobraivanje jednog
dela poljoprivrednog zemljita i ograniavanje broja grla stoke, poznata kao set
aside mera. Druga se odnosila na direktna plaanja, koja su uvedena u ZAP
1988. godine. Ona su postala bitan faktor subvencionisanja poljoprivrede i
omoguila su da se cene proizvoda obaraju i ujednaavaju sa cenama na
svetskom tritu. Meutim, potonje dve mere su u reformi osamdesetih
nedovoljno efikasno realizovane, pa su tek devedesetih godina sprovedene
temeljnije reforme.
5. MENADMENT PONUDE ILI SISTEM KVOTA
1. Implementacija sistema kvota
Vikovi agrarnih proizvoda, uz odravanje visokih cena agrarnih proizvoda,
ve od sedamdesetih godina provocirali su kreatore agrarne politike Evropske
unije da preduzimaju razliite mere radi regulisanja ovog problema. U prvom
redu sprovoene su mere subvencionisanja izvesnih kategorija finalnih
potroaa, kao i industrijskih korisnika poljoprivrednih proizvoda. Na drugoj
strani sprovodjene su mere redukcije budetskih trokova za neke proizvode iz
reima interventnih, garantovanih cena: skraivanje perioda otkupa ovih
proizvoda, kao i podizanje standarda kvaliteta proizvoda koji ulaze u reim
otkupa.21 Treba ukazati da su efekti ovih mera bili mali, pa je Evropska unija
donela odluku da pree na radikalnije mere intervencije radi smanjenja obima
ponude poljoprivrednih proizvoda.
Poetkom osamdesetih prelo se na sistem kvota. Sistem je primenjen na
proizvodnju mleka i proizvoda od mleka na koje je odlazilo oko 20 % trokova
ukupnog agrarnog budeta Evropske unije. Sistem je predstavljen u sledeim
21
Colman, D, (2001): The Common Agricultural Policy, in Artis M., and Nixson,F., (ed.),The
Economic of the European Union, Policy and Analysis, Oxford Univesity Press, p. 103.
151
okolnostima: a) dugoronim vikovima proizvodnje mleka i preraevina; b)

depresiji na svetskom tritu; c) eskalaciji budetskih trokova za ove namene.
Sistem je zasnovan na znaajnom stepenu administriranja. Svaka drava
lanica dobila je svoje kvote zasnovane na proizvodnji ostvarenoj u 1981.godini.
Onda su kvote u zemljama lanicama alocirane po farmerima, opet na osnovu
ranije realizovanog nivoa njihove proizvodnje. Sistem funkcionie tako to se
ustanovi prag proizvodnje koji farmeri mogu da dostignu. Za ekscesnu
proizvodnju, posle tog nivoa, proizvoai ne samo da ne dobijaju garantovane
cene, nego su izloeni super porezima. Raspodela kvota po lanicama EU
pokazuje sledei grafikon (Slika 6.3.)
Slika 6.3. Kvote za mleko u EU
Izvor: European Commission, (2006)., Milk and Milk Products in the EU, p. 13.
Uvoenje sistema kvota za mleko odmah je dao rezultate.Tako, na primer,

proizvodnja mleka je za ukupnu Evropsku uniju smanjena od 103,7 miliona tona
u 1984. godini, kada je uvedena na 96 miliona tona u 1992. godini u EU10.
Pokazala se efikasna i u realizovanju osnovnog cilja smanjenju budetskih
rashoda, emu je doprineo tehnoloki lako izvodljiv sistem monitoringa. Naime,
mleko se otkupljuje u odreenom broju mlekara, gde se lake moe ustanoviti
ko je prevaziao odobrenu kvotu.
Evropska unija je osamdesetih godina uvela jo dva tipa sistema kvota, neto
liberalnijih, i to za proizvodnju itarica, koja se takoe pokazala preterana. Oni
152
funkcioniu tako to se preko trgovinskih organizacija otkupljuju proizvodi, po

interventnim cenama, do momenta kada ponuda dostigne odreenu kvotu. Posle
toga, dodatne koliine se otkupljuju po niim cenama. Pre svega, zbog
nemogunosti odgovarajueg monitoringa ovaj sistem se nije pokazao dovoljno
efikasnim i naputen je.
Na ovom mestu treba ukazati da sistem kvota za mleko postoji, jo kod
jednog velikog proizvoaa, Kanade . On je uveden ranije, 1969. godine, prvo u
proizvodnji mleka, a neto kasnije u proizvodnji brojlera, uraka i jaja. Glavni cilj
Kanadskog sistema kvota je kontrola domae proizvodnje i prodaje proizvoda u
njihovom reimu. Za razliku od sisteme u EU, u Kanadi se kvote prodaju na
aukciji, pa ulazak u ove proizvodnje zahteva znaajne poetne investicije.22
2. Ekonomija marketinkih kvota
Ekonomska analiza koristi, odnosno trokova koje donosi implementacija
sistema kvota za mleko i mlene proizvode u EU se vri kroz komparaciju sa
sistemom u kome je smanjeno subvencioniranje proizvodnje mleka i mlenih
proizvoda. Dakle, model prikazuje realnu stanje u ovom sektoru EU, gde postoji
ovakva situacija i gde su cene vee od svetskog nivoa.23
Slika 6.4. Poreenje efekta ekonomije blagostanja u sistemu kvota
i sistemu redukcije podrke cenama
Cena
Koliina
Di Di
Sii = Q * Si
22
Brander,. (2007): An analusis of the Canadian milk quota system vs American free market,
www.msn.edu/-brandera/portfolio/quotasystem.pdf.
23
Colman,D,(2001): The Common Agricultural Policy, in Artis M., and Nixson,F., (ed.),The
153
Smanjenje interventnih cena za mlene proizvode od Pi na Pi bi uticalo da

potroai poveaju njihovu potronju od Di na Di a proizvoae da smanje
njihovu proizvodnju od Si na Si pomerajui tako linju ponude SS na dole. Poto
nivo proizvodnje opada od (SiDi) na (SiDi), onda i budetski trokovi
raspolaganja izvoznim subvenijama takoe padaju. Redukcija nivoa interventnih
cena bi poveala potroaki viak na polje A+B smanjila prizvoaki viak na
polje A+B+C+D+E i smanjila budetske trokove podrke na B+C+D+E+F+G+I
prouzrokujui ukupan neto efekat od B+G+F+I.
Implementacija ukupne kvote Q* (koja, zbog lake komparacije je jednaka Si)
pomera krivu ponude na SS*. Na nivou proizvodnje Q* kriva ponude je potpuno
neelastina to obeshrabruje proizvoae, farmere da premae kvotu, poto e biti
izloeni ekstra plaanjima. Na drugoj strani, na potroae ne utie ova politka , oni
nastavljaju da kupuju isti nivo proizvodnje Di po cenama viim od svetskih Px ,
tako da, u stvari, ne dolazi do promena u potroakom viku. Slika sugerie da
farmeri gube proizvoaki viak u podruju E+D+H. Podruje E predstavlja
neizbean prioizvodni gubitak, proistekao iz prirode kvote kao restriktivnog
ekonomskog instrumenta. Dok podrujeD+H izaziva gubitke zbog naina na koji
se ona distribuira proizvoaima. Jer, distribuiranje kvota na osnovu proizvodnje
realizovane u prethodnom periodu, a ne na osnovu kriterija efikasnosti omoguava
ostajanje u proizvodnji neefikasnih proizvoaa, a nedovoljne dobitke efikasnim
,odnosno proizvoaima sa niim trokovima. Meutim, poto je transfer kvota
dozvoljen (EC,2010) bilo putem prodaje ili lizinga, mogue je da se proizvoaki
gubitak reducira na podruje E. Redukcije u proivoakom viku rezultiraju u
budetskim utedama u odnosu na poetno stanje opisano u podruju E+F+I.
Ukupno posmatano, slika 6.4. ukazuje da primena kvota donosi neto dobitak od
F+I koji je manji nego to bi se dobio sa smanjenjem cena na Pi od B+G.
Namee se pitanje zato se EU opredelila za podoptimalno reenje. Naveli
bismo nekoliko razloga. Pre svega, sistem kvota omoguava dranje cena mleka
i mlenih prozovoda pod kontrolom, uz odravanja odgovarajueg nivoa
proizvodnje. Potom, ovim sistemom se obezbeuje smanjenje budetskih
trokova. Zatim, zbog zatite farmerskih dohodaka ili obezbeenje njihove
sigurnosti. Najzad, smanjuju se subvencije za izvoz i dampinko ponaanje EU,
zbog ega je EU otro osuivana u meunarodnim pregovorima o ovim
pitanjima .
3. Implikacije sistema kvota
Kada se ocenjuju rezultati implementacije sistema kvota za mlene proizvode
moe se konstatovati da je on, analiziran iz ugla poluzatvorene ekonomije, iji
instrument ovaj sistem u osnovi predstalja , ispunio prethodne ciljeve.
154
a) Pre svega, cene mleka i mlenih proizvoda u EU su ostale stabilne. O tome

odgovarajuu informativnu poruku daje sledei grafikon 6.5.
Cene mleka i proizvoda od mleka merena preko mlenog ekvivalenta ostale
su u jednom dugom periodu stabilne. Od 1997. do 2009. godine, kako pokazuje
grafikon 6.5., cene su bile stabilne sa relativno blagim oscilacijama. Meutim, na
cene mleka delovali su i drugi brojni faktori, pa je teko izolovati samo uticaj
sistema kvota. Pre svega, potronja mleka merena mlenim ekvivalentom se u
razvijenim zemljam se stabilizovala. U EU je potronja per capita u 1990. godini
iznosila 363 litre, a u 2007. godini 382 litre, dok u SAD za iste godine potronja
per capita iznosi 274 litre i 295 litre.24 Pored toga, na ponudu mleka i trokove
proizvodnje su uticale i tehnoloke inovacije i strukturne promene , koje su ,pak,
po nekim istraivanjima takoe indukovane sistemom kvota.25
Slika 6.5. Cene mleka u EU u periodu 19972009.
Izvor: European Commission, (2006)., Milk and Milk Products in the EU, p. 15.
24
25
FAO, 2009.
Malak-Rawlikowska,A., The Milk Quota System-Effect on Structural Changes in Dairy
Production, Poster Paper Presented at the IAMO Forum 2006, Agriculture in the Face of
Changing Markets, Institutionons and Policies: Challenges and Strategies Hale, Germany, 2006.
155
b) Stalna tenja svake budetske politike, pa i budetske politike EU, se sastoji

u tome da se rashodi za odreene namene redukuju, primena sistema kvota
je najdirektnije doprinela.To se moe videti iz slike 6.6.
Slika 6.6. Trokovi Zajednike agrarne politike po proizvodima
Izvor: Koning, N., 2006. Koning, N, 2006, Agriculture, development and international trade: Lessons
to be learned from the Common Agricultural Policy of the European Union, Roppa, Wageningen
University, The Netherland, p. 7.
Za period 2007-2013. godine planirane su dalje redukcije budeta EU, iako je

unija proirena ak za 12 novih lanica na dalje smanjenje rashode za
poljoprivredu. Tako je za 2013. godinu projektovan rashod usmeren na
poljoprivredu od 42 milijarde evra , odnosno rashod na nivou realizovanom u
2000. godini kad je EU imala 16 lanova, a ne 27.26
c) Interesantan je i stav raznih farmerskih organizacija prema sistemu kvota ili
mendmentu ponude, kako se on takoe naziva. Razliiti stavovi o ovom
pitanju prate itav period postojanja kvota u EU, ali su se naroito
aktuelizovali najavom naputanja sistema kvota u 2015. godini. Navedimo
stavove najznaajnijih.27 EDA (The European Dairy Association) generalno
podrava liberalizaciju proizvodnje mleka i mlenih proizvoda, ali zahteva
postepenu liberalizaciju uvoznih tarifa, to bi spreilo destabilizovanje
untranjeg trita ovih proizvoda u EU.
26
27
www.europa.eu /scadplus/leg/eu/ivb/).
Grbi V., Milanovi, M., orovi,M,(6).,Ekonomska analiza sistema kvota za mleko u agrarnoj
politici Evropske unije, Ekonomika poljoprivrede br. 4, 2010. str. 520.
156
COCERAL, (Nacionalan trgovinska organizacija sastavljena od veine lanica

EU-25). Ona je za ukidaje kvota i obezbeenje slobodne trgovine sa malim
ogranienjima i dravnim intervencijama.
EMB (European Milk Board). Ona je protiv ukidanja kvota, odnosno za
podrku regulisanja obima proizvodnje mleka u EU. NMV ( Netherlands
Association of Milk Producers), Holandska lanica ove asocijacije je tampala
publikaciju sa sledeim naslovom: Naputanje kvota za mleko: istorijska
greka, u znak podrke ovom stavu.
CPE (European peasant coordination) i EFS (European platform on food
sovereignity) su takoe za ouvanje sistema kvota.28
U sluajevima, pozitivnog ili neutralnog stava farmerskih organizacija, koji
u osnovi preovlauje, motiv se moe traiti u ouvanju viih dohodaka (veih
od svetskih) koji sistem kvota obezbeuje.
d) Uvoenje sistema kvota, praen o sa redukovanjem subvencija za izvoz
imalo je negativne efekte na obim izvoza mleka i mlenih proizvoda iz EU
(slika 6.7.)
Slika 6.7. Izvoz mleka i mlenih proizvoda u svetu i EU
Izvor: European Commission, (2006), Milk and Milk Products in the EU, 20.
28
(IATP), The Common Agricultural Policy: A Brief Introduction, Institue for Agriculture and Trade
Policy, Minnneapolis, Minesota, USA, 2007, p. 4.
157
Odgovor na pitanje razloga za pogoranje pozicije EU u svetskoj trgovini

mlekom i mlenim proizvodima ulazi u sutinu problema analize. Slike stanja
realne ekonomije proizvoaa ovih proizvoda u EU treba da utvrdi visinu
njihovih cena, i trokova proizvodnje upostavljenih u reimu kvota i komparira
ih sa onim postignutim u svetu. Reju analiza treba da utvrdi da li sistem kvota
obezbeuje kompetitivnu produktivnost rada, odnosno da odgovori da li ga
treba zadrati u sistemu Zajednike agrarne politike ili ne, naravno valorizovano
iz aspekta ekonomske analize.
4. Sistem kvota i cene
Skoro ve tridesetogodinje postojanje kvota u instrumentariju Zajednike
agrarne politike EU raskinulo je vezu izmeu visine cena i obima proizvodnje.
Stoga je za analizu reakcije proizvodnje mleka na ukidanje kvota i uspostavljanja
slobodnog trita ovih proizvoda potrebno poznavanje najmanje nekoliko
elementa: pre svega, visinu tzv. cena u senci mleka, visinu rentne kvote za mleko,
i naravno, visinu same trine cene mleka.
Cene u senci, mogu se definisati kao proizvodne cene za mleko koje bi
motivisale proizvoae da proizvode mleko do visine dobijene kvote i to bez
postojanje kvotnog ogranienja. Drugim reima, proizvoa bi izabrao, ili
dostigao nivo proizvodnje gde su marginalni trokovi jednaki ceni. Odnosno
cene u senci odgovaraju marginalnim trokovima proizvodnje na nivou
utvrenih kvota, i to u realnim uslovima eksternog odreivanja cena koje
preovlauje u poljoprivrednoj proizvodnji.
Razlika izmeu cene mleka koju proizvoa prima i cene u senci se naziva
kvontna renta. U osnovi proizvoa nastavlja proizvodnju i ako cena eksterno
odreena, putem trita ili aministrativno, pada. Ako cena pak padne ispod
rentne kvote i okrnji nivo cene u senci proizvoa onda preispituje svoje odluke
o obimu proizvodnje i visini trokova.
Kakva je situacija u ovom pogledu u EU pokazuje nam tabela 6.3.
Ovi podaci omoguavaju donoenje nekoliko reda zakljuaka.
Prvo, prosene trine cene mleka u EU su se u veini zemalja u
posmatranom periodu smanjile, a samo su kod dve zemlje ostale na istom nivou
(Italija i panija). Izuzetak su samo Grka i Portugalija gde je dolo do blagog
poveanja prosenih trinih cena.
Drugo, marginalni trokovi proizvodnje olieni u ceni mleka u senci su se u
svim zemljama znaajnije poveali, osim u paniji i naroito Holandiji. Kao
rezultat ova dva procesa nejednakog intenziteta dolo je do smanjenja rentnih
kvota (osim u paniji i Holandiji). U vedsko i Velikoj Britaniji su one potpuno
158
Tabela6.3. Prosena trina cena mleka, cena mleka u senci kvotna renta u EU
Drave lanice
Prosena trina cena

mleka ECU/kg
Cena mleka u senci

ECU/kg
Rentna kvota za
mleko ECU/kg
1998
2008
1998
2008
1998
2008
Austrija
0,290
0,277
0,158
0,188
0,133
0,085
Belgija i
Luksemb.
0,286
0,257
0,194
0,219
0,091
0,078
Danska
0,332
0,274
0,194
0,233
0,138
0,041
Finska
0,348
0,328
0,263
0,328
0,298
0,023
Francuska
0,307
0,284
0,198
0,229
0,108
0,055
Nemaka
0,309
0,262
0,170
0,235
0,140
0,027
Grka
0,329
0,345
0,207
0,314
0,121
0,031
Irska
0,285
0,262
0,144
0,190
0,140
0,072
Italija
0,361
0,361
0,229
0,270
0,133
0,091
Holandija
0,322
0,266
0,206
0,138
0,116
0,128
Portugalija
0,245
0,265
0,179
0,230
0,066
0,035
panija
0,285
0,287
0,178
0,161
0,107
0,121
vedska
0,329
0,266
0,279
0,266
0,050
0,000
Velika Britanija
0,277
0,254
0,159
0,254
0,118
0,000
Izvor: za 1998.godinu: (INRA) : Study n the impact of future options for the Milk Quota system and
the common market organisation for the milk and milk products, Institut Nacionale de la Recherche
Agronomique, University of Wageningen, 2002., 9. Za 2008. godinu: (IEI), Economic analysis of the
effects of the expiry of the EU milk quota system, Institut DEcomomie Industrielle, 2008., 1581.
nestale, pa se proizvoai u ovim zemljama nalaze pred velikim problemima;

suoeni su sa preipitavanjem svojih unutranjih ekonomija i redukcije trokova
ili naputanja proizvodnje.
Tree, zemlje sa najniim marginalnim trokovima u EU-15 u 2008. godini su
Holandiji, panija, Austija i Irska, a sa najviim zemlje na severu EU: Finska i
vedska i jugu Grka i Italija. Francuska i Nemaka imaju marginalne trokove
blizu EU proseka .Ovaj prosek za EU 27 za 2008 godinu iznosi: prosena trina
cena mleka (ECU /kg) 0,270; cena mleka u senci (ECU/KG) 0,223; rentna kvota
(ECU/KG) 0,047 i to pri proizvodnji mleka od 138.925.000 tona i broju mlenih
krava od 23.533.000.29
29
Kasthanova, , Global trends in milk production and trade: the impact on the european milk
market , Biotehnology in Animal Husbandry 26 (1-2).,Institute for Animal Husbandry., 2010,p.,130
159
Dakle, marginalna cena koja pokriva trokove u sadanjem privrednom

trenutku iznosi u EU oko 25 ct/kg dok u Junoj Americi, Okeaniji, Poljskoj je ona
ispod 17$ /100 kg mleka, a u Argentini, Inidji i Poljskoj velike farme mogu
proizvoditi mleko ispod 15$ na 100 kg mleka.30 Situacija na ovom planu je takoe
dovoljno indikativna kada se posmatraju proizvodne cene, a ne marginalni
trokovi. Tako na primer, u periodu 2005-2007. proizvodna cena kravljeg mleka,
u zemljama koje oslikavaju prosek EU, u Francuskoj je bila 389 $/100kg Nemakoj
382$/100kg, ista kao i u Holandiji. U Italiji je iznosila 482 $/100kg, a u vedskoj
414$/100kg, U Kanadi koja takoe koristi sistem kvota je bila ak 513$/100kg, a u
SAD 350 $/100kg. U isto vreme tradicionalni izvoznici Australija i Novi Zeland
imali su proizvodnu cenu od 251 odosno 255 $/100 kg a Brazil 243$/100 kg, Ruska
Federacija 277$/100 kg.31
Stoga, ovi vii trokovi farmera u EU ukazuju da pored ukidanja kvotnog
sistema pred njima stoji i dug put smanjivanja trokova proizvodnje,posebno
imajui u vidu stagnatnu tranju na domaem tritu, visoku konkurenciju, i nie
cene od njihovih na meunarodnom tritu, kao i tendenciju smanjivanja
subvencija. Da li e evropski farmeri moi da odgovore na ove izazove moe blie
da odgovri analiza elastinosti ponude, koja se mora izvriti za svaku zemlju
posebno.
6. Reforme 1992: MacSharry reformski paket
Na drugi znaajan reformski zahvat, odnosno na dalje reforme agrarne
politike EU zapoete 1992. godine (tzv. MacSharry reformski paket), odluujuu
ulogu su odigrali meunarodni pritisci trgovinskih partnera EU, posebno SADa. Oni su nekoliko godina kasnije potvreni rezultatima pregovora u okviru
GATT-a. Izmeu ostalog, reformom su unutranje subvencije smanjene za
dvadeset procenata, a spoljne carine za 36% procenata. Dakle, iako je sistem
garantovanih cena zadran, usled promena u visini carina on je debalansiran,
odnosno omogueno je da strani jeftiniji proizvodi odreuju trinu cenu.
Rezultati te nove trine situacije razliito se reflektovao na aktere u ovom
procesu: potroai u EU su bili na dobitku usled smanjenja cena, budet je trpeo
manja optereenja, meutim, izgubili su proizvoai: nie cene su im smanjile
dohodak.
Sa ciljem da koriguju ove posledice na dohodak farmera u EU je odlueno
da se farmerima kompenzuju potencijalni gubici u prihodu, ali pod uslovom da
30
Kasthanova, , Global trends in milk production and trade: the impact on the european milk
market, Biotehnology in Animal Husbandry 26 (1-2)., Institute for Animal Husbandry., 2010,p132
31
F,(2009)Statisical Yearbook.
160
prihvate odreena ogranienja ili uslove. Za proizvoae u stoarstvu odreeno

je da kompenzacije, odnosno direktna plaanja mogu da prime farmeri samo za
odreeni broj stoke zasnovan na istorijski odreenom broju grla u stadu, dok su
za proizvoae itarica predviene kompenzacije putem direktnog plaanja za
one koji prihvate da odreene povrine svog poseda ne obrauju u toj
proizvodnoj sezoni, odnosno koji prihvate tzv. set-aside program. Razmotrimo
ovu potonju situaciju blie.
Ovaj instrument agrarne politike je prvi put prezentovan 1988. godine, ali tek
poetkom devedesetih je poela njegova ira primena praena snanijom
budetskom podrkom. Po ovom reenju agrarne politike proizvoai itarica
koji imaju proizvodnju veu od 92 tone ovih proizvoda, imaju mogunost: a) da
koriste sve svoje obradive povrine u proizvodnji i da im ona bude otkupljena u
sluaju nemogunosti realizacije na tritu po novoj (nioj) garantovanoj,
interventnoj ceni ili; b) da uu u set-aside programe i tako budu izabrani za
kompenzatorno, direktno plaanje za proizvode sa zemljita koje je ostalo u
proizvodnji.
Farmeri koji su odabrali drugu strategiju, odnosno strategiju b), uli su u
reim dva tipa kompenzatornih, direktnih nadoknada. Prva nadoknada se dobija
na osnovu povrina (ha) koji nisu aktivirani u proizvodnji u toj godini (set-aside
compensation, SAP), a druga nadoknada se realizuje za proizvodnju ostvarenu
u toj godini (arable area compensation AAP), ali se isplate ne vre po prinosima,
nego na osnovu zasaenih povrina (ha), kao i u prethodnom sluaju.
Iznos cenovne kompenzacije se dobija konvertovanjem prinosa po povrini
na osnovu fiksiranog prinosnog faktora. Sam prinosni faktor se dobija na osnovu
kalkulacije zasnovane na istorijski utemeljenim statistikim serijama i razlikuju
se od regiona do regiona. Od, na primer, jugoistoka Engleske gde se za
kompenzaciona plaanja koristi referencijalni prinos od 10 t/ha, do Katanije u
Italiji sa 1, 49t/ha, pri prosenom prinosu od 4,9 t/ha na nivou EU.32
Pojedinani farmeri, odluku da li da uestvuju u set-aside emi donose na
osnovu trine cene itarica i sopstvenih godinjih prinosa. Dakle, odluka zavisi
od vrednosti kompenzacionih plaanja iz set-aside eme u odnosu na dohodak
koji bi se dobio na osnovu samostalne aktivnosti na istim povrinama. Kada su
cene itarica visoke, oportunitetni troak od ostavljanja zemlje neobraene je
takoe visok i farmer verovatno nee da participira u emi. Kada trine cene
padaju, oportunitetni troak od neobraivanja zemlje takoe opada. U jednoj
32
Piccininini, A., Losebz,M, 2001, Agricultural Policies in Europe and th USA. Farmer between
Subsidies and the Market, Basingstoke, Hampshire: Palgrave.,p,16 ( navela Popovi, V.,
2003.,Evropska agrarna podrka i odrivi ruralni razvoj, Institut za ekonomiku poljoprivrede,
Beograd., str. 144).
161
taki, vrednost kompenzacionog plaanja iz participiranja u set-aside emi e biti

jednaka nezavisno od toga da li farmer ostavlja zemlju neobraenu ili je obrauje.
Cena itarica koja dovodi do ove situacije moe se nazvati indiferentna cena,
poto je farmer indiferentan da li da uestvuje ili ne u proizvodnji u okviru eme,
jer mu je profit u oba sluaja isti. Meutim, ako je trina cena itarica vea od
indiferentne cene, racionalni proizvoa-farmer bi se odluio da zasadi svoje
ukupne povrine. Ako je trina cena itarica, pak, manja od indiferentne cene,
racionalni proizvoa bi se odluio da uestvuje u set-aside programu i da
participira u kompenzacionom, odnosno direktnom plaanju. Reju, koju e
odluku farmer doneti, da li da uestvuje ili ne u set-aside emi, zavisi od od
trinih cena i prinosa koji ostvaruje . Dakle, ako su trine cene vie i ako farmer
ima natprosene prinose, vie nego to iznosi prinosni faktor koji se izraunava
u njegovoj regiji, onda mu odgovara samostalan nastup i obratno.
MacSharry reforme, odnosno primenu direktnih plaanja je potrebno
analizirati iz aspekta transfernih efekata. Za to istraivanje odgovarajuu podlugu
moe nam dati slika 6.8.33
Slika 6.8. Ekonomika set-aside reima EU

Trite pre ZPP reforme
Trite posle ZPP reforme
Koliine
33
Koliine
Colman, D, (2001): The Common Agricultural Policy, in Artis M., and Nixson, F., (ed.), The
162
Od poetnog situacije pre ZPP reformi i kupovne cene od Pi podrka ceni za

itarice je pala na Pi Smanjenje cena je dovelo do poveanja tranje na Di` i
smanjenje ponude na Si`. Rezultat ovoga je pre svega smanjenje gubitaka u
potroakom viku (A+B) - (A`+B`+J) koji implicira zakljuak da su potroai u
EU imali koristi od ove reforme ZPP.
Efekat na proizvoae nije tako oit. Od poetne pozicije pre reforme
(A+B+C) proizvoaki viak je reduciran na (A`+B`+C`+D`+J). Meutim, kako
je ve istaknuto odreeni krug proizvoaa ulazi u reim direktnih
kompenzacija. Kolika su one? Na slici budetski transferi koji treba da ih
pokrenu dati su u trouglu E situiranog izmeu S i S` a iznad trougla D` i
trougla k. Sama direktna kompenzaciona plaanja za AAP reprezentovana su
podrujem G i H, odnosno podrujem iznad linije, cene Pì. Dakle, ukupan
iznos plaanja po AAP i SAP emi mogu se prikazati podrujem E+G+H.
Imajui ovo u vidu promene u proizvoakom viku se mogu analizirati
poreenjem dve slike: trita pre i posle reforme ZPP, a date su: (A+B+C)(A`+B`+C`+D`+E+J+G+H). Da li je on vei ili manji zavisi da li je vrednost
AAP+SAP eme direktnih plaanja vea ili manja od gubitka u proizvoakom
viku proisteklom iz smanjenja podravane cene na Pì i proizvodnje na Sì .
Istraivai realnih tendencija u direktnim plaanjima u ZPP ukazuju da su ova
plaanja bila previsoka: overgenerous.34 U sutini iznos direktnih plaanja je
uslovljena promenama u svetskoj ceni itarica i obima participacija u set-aside
emi. Pored toga na visinu direktnih plaanja utie i administrativni trokovi
koji nisu prikazani na slici.
Analiza privredne prakse EU indicira da su trini uslovi takvi da su
praktino sve vee farme postale participanti nekog oblika set-aside eme.35 To
je dovelo do rasta ukupne mase direktnih plaanja farmerima i ona danas
predstavljaju preovlaujui oblik intervencije agrarne politike EU36 (Slika 6.9.).
Sline rezultate o preovladanju trokova direktnih plaanja putem set-aside
ema pokazuju i neka druga istraivanja. Tako, na primer, novija istraivanja
ukazuju da uee direktnih plaanja u ukupnim izdacima agrarne politike EU
iznosi ak 71%, na trinu podrku se troi 30,6%, na izvozne subvencije 14,6%
34
35
Colman,D,(2001): The Common Agricultural Policy, in Artis M., and Nixson,F., (ed.), The
36
Netherland, 8.
163
Slika 6.9. Evolucija trokova Zajednike agrarne politike EU

po oblicima podrke u periodu 19802002.
a na skladitenje samo 4,0%.37 Sve ovo je dovelo do odreenog kruga pozitivnih,

ali i do odreenog kruga negativnih efekata.38
U pozitivne efekte bismo ubrojili:
a) Uravnoteenje budetskih rashoda. Primena direktnih plaanja doprinela je
zadravanju budetskih izdvajanja EU namenjenih poljoprivredi na nivo od
neto preko 40.000 miliona eura godinje, odnosno zaustavljen je rast rashoda
za ove namene tako karakteristian za ranije periode, ali i osloboena
sredstva za podrku ruralnom razvoju.
b) Smanjene su cene poljoprivrednih proizvoda i relaksirani rashodi potroaa.
Istovremeno kompenzovani su gubici bar veih ali znaajnijih proizvoaa.
c) Oslabljena je veza izmeu subvencija i proizvodnje i delom se izilo u susret
odredbama GATT-a koji tolerie direktna plaanja ako se odnose na fiksirane
povrine i fiksiran broj grla stoke.
U negativne efekte bismo ubrojili:
37
38
Prokopijevi, M., 2005., Evropska unija, Uvod, Slubeni glasnik, Beograd, str., 143.
Grbi,V.(5), Ekonomska analiza set-aside programa agrarne politike Evropske unije, Ekonomika
poljoprivrede br. 3. 2006., str. 283.
164
a) Praktini problemi u sprovoenju ovog instrumenta agrarne politike. Oni se

manifestuju: farmeri intenzivnije koriste inpute na zemlji koja je ostala u
proizvodnji; stavljaju u set-aside program manje produktivne povrine;
zemljite koje je ostalo van proizvodnje poboljava plodnost, to se reflektuje
u proizvodnom izboru farmera i pritisku na nadoknade u narednom periodu
itd. Sve ovo je uticalo da smanjenje zemljita ne dovodi do procentualnog
smanjenja proizvodnje i trinih vikova.
b) Neravnomerna raspodela direktnih plaanja pre svega izmeu farmi gde
20% najveih dobija oko 70% sredstava, ali i izmeu sektora proizvodnje i
regiona EU. Ovo injenica na dui rok potkopava agrarnu strukturu i
ponitava dostignute rezultate.
c) Nastavila se politika dumpinga. To je dalje uticalo na obaranje cena na
svetskom tritu zasnovanog ne na produktivnsti, nego na subvencijama, to
je dalje dovelo na obaranje svetskih cena.
Treba ukazati da novija poveanja cena agarnih proizvoda na svetskom tritu
ne menjaju potonje zakljuke. Njihovo poreklo lei u poveanju tranje za agrarnim
proizvodima pokrenutom veom tranjom za alternativnim energentima
biogorivima i poveanom nivou potronje u novoindustrijalizovanim zamljama,
pre svega, Kini.39
7. Agenda 2000
Kako smo ukazali u 1992. godini je izvrena reforma, koja se generalno
uzevi, smatra uspenom. Njeni osnovni elementi su: smanjenje cena
poljoprivrednih proizvoda, odnosno poveanje njihove konkurentnosti na
meunarodnom tritu, kompenzacija farmerima za gubitke u prihodu, kao i
nove mere usmerene na razvoj poljoprivrede i zatitu ivotne sredine. Meutim,
niz okolnosti: priprema uvoenja jedinstvene valute u EU i sa tim u vezi,
budetska ogranienja, pojaana konkurencija iz drugih zemalja, naroito zemalja
u razvoju, nova runda pregovora u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, traile su
dalje prilagoavanje agrarne politike.
U 1997. godini Evropska komisija je predloila reforme Zajednike agrarne
politike, u okviru tzv. Agende 2000. Pregovori oko usvajanja Agende 2000 su
trajali nekoliko godina i zakljueni su usvajanjem reforme ZAP na Evropskom
savetu u Berlinu , marta 1999. godine.
Agenda 2000 predstavlja najopsenije i najradikalnije mere, od ustanovljenja
ZAP-a. Agenda 2000 nastavlja reforme iz 1992. godine i stvara uslove za razvoj
multifunkcionalne, odrive i konkurentne poljoprivrede u EU.
39
Grbi V. (8), Globalizacija i odrivi razvoj, Megatrend, 2008. str. 131.
165
Agenda 2000 iz 1999. godine uvodi tzv. Evropski model poljoprivrede koji
se zasniva na sledeim elementima:
konkurentnom poljoprivrednom sektoru,
proizvodnji usmerenoj na kvalitetne proizvode i ouvanje ivotne sredine,
diverzifikaciji poljoprivrede,
aktivnoj ruralnoj zajednici, razumnoj i jedinsvenoj poljoprivrednoj politici,
jasnijem razdvajanju odgovornosti izmeu EU i drava lanica i
jasnoj koristi za drutvo od troenja budeta EU na poljoprivredu.
Uvedena je i podela zajednike agrarne politike na dva stuba na podrku
tritu kroz sistem garantovanih cena i na ruralni razvoj. Dalje smanjivanje
sistema garantovanih cena odnosilo se najvie na itarice i na govedinu, ali je i
dalje ostao sistem kompenzacija kroz direktnu podrku proizvoaima. Po prvi
put se uvodi sistem mera cross-compliance (unakrsna uslovljenost), koji je u vezi
sa ouvanjem ivotne sredine, kao uslovom za ostvarenje prava na pojedinana
direktna plaanja.
Politika ruralnog razvoja sprovodila se kroz tri elementa: jaanje
poljoprivrede kroz strukturne mere, zatita ivotne sredine i ruralnog naslea i
modernizacija i diverzifikacija ruralnih oblasti.
U osnovne mere strukturne agrarne politike spadaju:
a) podrka menadmentu;
b) unapredjenju trgovinskih kanala za agrarne proizvode:
c) smanjenje regionalnih razlika.
Kako se te mere instrumentalizuju najbolje se vidi iz seta mera prezentovano
u Regulativi 1257/1999. koja regulie ovu problematiku.40
Radi se o sledeim merama:
A) Pridruene mere reformi iz 1992.: ranije penzionisanje poljoprivrednika;
zastita poljoprivredne ivotne sredine i posumljavanje, razvoj nedovoljno
razvijenih podruja.
B) Mere za modernizaciju i diversifikovanje poljoprivrednih domainstava,
investicije u farme; osnivanje farmi mladih poljoprivrednika; obuka;
investiciona podrka marketinkim aktivnostima; dodatna podrka za
umarstvo, promociju i konverziju poljoprivrede.
40
Grbi,V,(10)., Uredba o pomoi seoskom razvoju u Evropskoj uniji, Vodi kroz pravo evropske
unije Institut za meunarodnu politiku i privredu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu., JP
Slubeni glasnik, 2009. str. 6571.
166
Sadraj mera:
A) Pridruene mere reformi iz 1992.
Ranije penzionisanje poljoprivrednika
Podrka moe biti data farmeru preko 55 godina, koji se najmanje deset
godina, pre toga, bavi poljoprivredom, i koji naputa komercijalnu proizvodnju.
Podrka iznosi 15.000 EUR godinje, najvise 150.000 EUR, odnosno daje se do 75
godine. Ako farmer ve prima neku penziju moe dobiti razliku do te sume.
Svoju farmu ili deo zemljita farmer koji prima podrku ustupa drugom
farmeru, koji je svoje sposobnosti u poljoprivredi dokazao u poslednjih pet
godina. Mogue je i da zemljite promeni namenu i postane npr. ekoloki rezervat
ili umsko podrucje.
Podrku mogu dobiti i poljoprivredni radnici (plaeni ili pomagai u
porodici) istih godina, angazovani u poljoprivredi u poslednjih pet godina
najmanje sa pola radnog vremena, i to u iznosu od 3.500 EUR godinje, odnosno
ukupno 35.000 EUR, kad ulazi u reim starosnih godina normalnog
penzionisanja (posle 75).
Zatita poljoprivredne ivotne sredine
Ovu podrku primaju farmeri koji najmane pet godina primenjuju metode
predviene za zatitu poljoprivredne ivotne sredine i seoske sredine, a sa ciljem
da promoviu proizvodnju i farmerske metode prilagoenu takvim uslovima
(ekstenzifikacija proizvodnje, konzervacija ivotne sredine visoke prirodne
vrednosti). Za ove namene farmeri primaju: za jednogodisnje kulture 600 EUR;
za viegodinje zasade 900 EUR; a za druge namene 450 EUR; i to po hektaru.
Razvoj nedovoljno razvijenih podruja
Nedovoljno razvijena podruja, na primer, planinska podruja, mogu da
dobiju podrku da bi obezbedila kontinuirani i odrivi razvoj u korienju
zemljita, ouvanja seoskog okruenja i ispunjenja zahteva zatite poljoprivredne
ivotne sredine. Za ovu podrku, u vidu kompenzacije za neostvareni prihod,
kvalifikuju se farmeri koji upranjavaju najmanje petogodinju praksu saglasnu
sa gore iznetim zahtevima. Ova kompenzacija se kree od 25 EUR do 200 EUR
po hektaru.
B) Mere za modernizaciju i diversifikaciju poljoprivrednih domainstava
Investicije u poljoprivredna domainstva
Podrka investicionim naporima poljoprivrednih gazdinstava se obezbeuje
sa ciljem da se pobolja poljoprivredni prihod i radni, ivotni i proizvodni uslovi.
167
Investicije moraju da zadovolje sledee uslove: smanjenje proizvodnih trokova,

unapreenje diverzifikacije proizvodnje koja ima trisne izglede, unapreenje
kvaliteta, prirodnog okruenja, zdrastvenih, higijenskih uslova i brige o
ivotinjama. Podrka ne prelazi 40% od ukupne vrednosti investicije osim u
nedovoljno razvijenim regionima gde je 50%. Poveanje podrke mogue je i u
sluajevima mlaih farmera, i to od 45 do 55 %.
Pomo mladim farmerima
Pomo se daje mlaim farmerima po sledeim kriterijumima: da je
kuedomain mlai od 40 godina; da poseduje adekvatna znanja; da nije koristio
ovu pomo ranije; da mu je gazdinstvo vitalno i da ispunjava higijenske propise
i propise o zatiti ivotinja.
Pomo moze imati dva oblika: jednokratnu premiju od 25.000 EUR ili da
pokriva kamatu na kredit uzet za zasnivanje farme.
Struno obrazovanje
Pomoc se daje u cilju poboljanja obrazovanja poljoprivrednika o novim
proizvodnim postupcima, primeni proizvodnih metoda kompatabilnih sa
zatitom ivotne sredine, odravanju poljoprivrednog okruenja, higijenskih
standarda i brige o ivotinjama, kao i unapreenju upravljanjem njihovim
gazdinstvom.
Unapreenje prodaje poljoprivrednih proizvoda
Osnovni cilj ove podrke je da se povea konkurentnost poljoprivrednih
proizvoda, racionalizuju proizvodne procedure i marketinki kanali, promeni
struktura proizvodnje u pravcu vece trinosti, primeni nova tehnologija,
pobolja kontrola kvaliteta i higijenskih uslova, ohrabre inovacije i zatita ivotne
sredine. Podrka za ove namene moze pokriti do 50% od prihvaenih investicija.
umarstvo
Ova podrka se dodeljuje privatnim vlasnicima uma ili optinama za
unapreenje odrivog razvoja uma, zatitu i irenje umskih povrina.
Kvantifikovano ova podrka se odnosi na:
Poumljavanje i to za kompenzaciju prihoda, ako je promenjena namena
zemljita, i za samo izvoenje radova, i kree se od 185 do 725 EUR po
hektaru.
168
Zatita umskog zemljita, gde je zatita i ekoloka uloga od javnog interesa.

Ova podrka varira izmedju 40 i 125 EUR.
Strukturno prilagoavanje ruralnih podruja
Podrka moe biti i u drugim aktivnostima koje nisu obuhvaene pomenutim
merama, a koje u celini unapreuju ruralni razvoj. U te mere bi se ubrojalo:
komasacija, razvoj kljunih servisnih usluga u ruralnim podrucijima, obnavljanje
sela i zatita ruralnog naslea, promocija turizma i zanata.
Moe se na kraju rei da je Agenda 2000 dala osnovu ZAP-u u novom
milenijumu. Toj oceni doprinose sledei elementi. U agendi je prihvaena i ve
davno uoena injenica da nerazvijena podruja EU, pre svega ine
poljoprivredni regioni. Oni se ne mogu razvijati samo na osnovu poljoprivrede
ve je potrebno implementacija i drugih privrednih aktivnosti, dakle
multifunkcionalan razvoj. Njega je potrebno materijalizovati sa posebnim
fondom, budetskim i razvojnim stubom u koji se slivaju vea sredstava. Dakle
dva stuba ine ZAP i to: podrka tritu kroz trine intervencije i ruralni razvoj.
Nastavljene su reforme iz 1992. godine u pravcu daljeg smanjenja interventnih
cena, kod itarica(-15%) i kod govedine (-20%), a poveana su kompenzaciona,
direktna plaanja. Nova mera unakrsna uslovljenost je uvedena da bi farmeri
odravali zemljite u dobrom stanju i u uslovima zdrave ivotne sredine, a da bi
uopte ostvarili prava na sredstva. Dakle, kao kriterium za subvencije se pojavljuje
ekoloki principi i odrivi ruralni razvoj. Reforme iz Agende 2000 usmerene na
stvaranje vee osnove za irenje uloge trita su otvorile i neke probleme. Posebno
je vidljiv problem uloge pojediih zemlja u implementaciji ZAP-a, posebno kod
buduih deset lanica, koje su trebale da pristupe EU 2004 godine. Samostalnost
u primeni mera, i nejednak pristup fondovima kod novih lanica traio je nove
formule za reavanje ovih pitanja.
8. Nova reformska reenja
Dalje reforme ZAP poele su 2003. godine tzv. Fierovom reformom. Ona
predstavljaju nastavak reformi zapoetih 1992. godine, kao i reformi iz Agende
2000 godine. Na njihovu implementaciju uticali je vie faktora. Pre svega, veliko
proirenje EU koje se realizovala 2004. godine. Trebalo je odgovoriti na niz pitanja.
Da li zadrati sloenu institucionalnu strukturu, brojne instrumente i mere u
uslovima poveanja broja uesnika sa deset novih?. Kako finansirati budet ZAP
a, ako sve nove lanice participiraju u njemu? Da li je mogue centralizovano
upravljanje ZAP-om u novim uslovima? Zatim, trebalo je izai u susret zahtevima
proisteklim iz meunarodnih pregovora iz tzv. Doha runde, koji su traili
ispunjenje nerealizovanih odredaba Urugvajske runde pregovora, ali i na nove
169
zahteve u pravcu smanjenja subvencija. Bilo je potrebno odgovoriti i na nova,

stara pitanja. ta staviti u fokus daljeg razvoja ZAP-a, potroaa ili proizvoaa?
Na ove sloene zahteve Reforma je pokuala da odgovori primenom nekoliko
politika i to:41
Nastavak i dublja primena Agende 2000 u pravcu deregulacije trita i
daljeg smanjenjenja garantovanih cena
Daljeg razvijanja sistema razdvajanja direktne podrke od rezultata
proizvodnje
Smanjenja direktnih plaanja u sluajevima ne ispunjenja predvienih
standarda EU (o bezbednosti hrane, ouvanje ivotne sredine, zdravlja i
dobrobit ivotinja)
Jaanje ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede.
Uvoenje mehanizama za ouvanje fiskalne discipline, odnosno
ograniavanje budetskih rashoda
U osnovi, operacionalizacija ovih elemenata ila je u dva pravca: prvi, reformi
mera trine podrke i reformi sistema direktnih plaanja (I stub ZAP-a) i drugi,
irenjem programa ruralnog razvoja IIStub ZAP-a). Razmotrimo ih posebno.
8.1 Mere trine podrke i direktna plaanja
U merama trine politike jo uvek determinirajuu ulogu imaju interventne,
odnosno garantovane cene poljoprivrednih proizvoda. Svaka dosadanja reforma
agrarne politke ukljuujuu i ovu koja je zapoela 2003. godine je smanjivala cene
pojedinih proizvoda obuhvaenih ovim reimom (itarice, odreene vrste mesa,
mleko), zadravajui ih istovremeno u svojem instrumentarijumu, kao neophodan
element bezbednosti snabdevanja i zatite , kako proizvoaa , tako i potroaa.
Druge mere iz ove grupe mera trine podrke su i iroka lepeza subvencija:
premije, regresi, kompenzacije koje se implementiraju u razliitim fazama agrarne
proizvodnje ( izvozne subvencije, dranje zaliha, subvencionisanje odreenih
semena) i one, kako smo ve ukazali, ine najmanji deo agrarne podrke. U mere
trine intervencije ubrajaju se i kvote, pomo profesionalnim organizacijama
poljoprivrednika, kao i pomo u hrani najsiromanijim slojevima stanovnitva.
Najvei deo iz ovog korpusa mera, meutim, fokusira se na direktna plaanja.
Njihova reforma iz 2003. godine predstavlja nastavak reformi zapoetih 1992.
godine. Meutim, za razliku od reformi iz 1992 godine u kojima je naglasak,
odnosno preteni deo sredstava iao na plaanja proizvoaima, pa je bio vezan
za realizaciju konkretne proizvodnje ili za proizvodnju ostvarenu u prethodnom
41
www,ec,europe,eu/agriculture/capreforim/index_en.htm.
170
periodu, u ovoj reformi delimino je izvreno razdvajanje. Pokualo se da se

instalira sistem zasnovan na prosenim davanjima vezanim za proizvodnje ili
standarde rada, a da proizvoa bude stimulisan, da bira kulture i trine
situacije, da bi svoj prihod poveao u odnosu na te proseke. U ovom konceptu,
dakle nije bilo mesta za set-aside programe, pa su oni 2008. i ukinuti.
Ove reforme direktnih plaanja mogue je razmatrati kroz razliite oblike
implementacije. U reformi su dopunjeni i razvijani sledei oblici direktnih
plaanja.
A) Pojedinano plaanje poljoprivrednim proizvoaima (PPPP), odnosno (eng.
The Single Payment Scheme). Razdvajanje plaanja, odnosno subvencije
farmerima nezavisno od ostvarene proizvodnje ( eng. decoupling).
B) Subvencije farmerima vezane za specifine proizvode (eng. coupling), a
nezavisno od ostvarene proizvodnje.
C) Subvencije farmerima vezane za ispunjenje odreenih standarda u
proizvodnji (eng. cross-compliance, odnosno unakrsni uslovi), a nezavisno
od ostvarene proizvodnje.
D) Realokacija sredstava iz stuba I, odnosno od mera trine intervencije i
direktnih plaanja, na stub II, odnosno na mere usmerene na unapreenje
ruralnog razvoja (eng. modulation).
E) Mere usmerene na ispunjenje finansijske discipline u cilju zadravanja
budetskih okvira u granicama odreenim finansijskim perspektivama EU.
A) Pojedinano plaanje poljoprivrednim proizvoaima (PPPP), odnosno (eng.
The Single Payment Scheme) predstavlja kljunu meru reformi zapoetih
2003. godine. Za implementaciju ovog sistema predviena su tri naina
obrauna.
Istorijski model, gde su se subvencije za svako poljoprivredno gazdinstvo
trebale zasnivati na ukupnom iznosu prihoda od subvencija koje je
domainstvo ostvarilo tokom odreenog referentnog perioda (2000-2002.),
podeljeno sa brojem hektara obraivanih u tom istom referentnom periodu.
U novom sistemu farmer ne mora da proizvodi iste proizvode kao ranije,
moe da proizvodi i druge, u skladu sa trinim impulsima, a dobija ista
sredstava. Ovo predstavlja sutinu pojma (razdvajanja -decoupling) u
sistemu direktnih subvencija.
Regionalni model, se ne odreuje na osnovu pojedinane proizvodnje na
farmi i odgovarajue ranije primljene podrke. Ve po regionu, na osnovu
ukupnog iznosa subvencija ostvarenih u tom regionu tokom referentnog
perioda. Svaki farmer dobija jednaki iznos subvencija koliko je imao hektara
171
zemljita, (eng.flat rate) kada je PPPP sistem uveden u tom regionu. Dakle,
eliminisane su odreene slabosti prethodnog modela, jer, njegova primena
bi dovela do toga da poljoprivrednici koji nisu primali direktne subvencije
tokom referentnog perioda, ne bi ni imali pravo na plaanja u reimu PPPP.
Hibridni ili meoviti modeli, gde su se jednim delom primenjivale istorijske,
a jednim delom regionalne mere. Hibridni model moze imati statiki ili
dinamiki karakter. Kod modela statikog tipa, prava na subvencije ostaju
nepromenjena tokom vremena. U dinamikoj verziji, jedan deo prava na
PPPP subvencije se zasniva na istorijskom referentnom periodu, koji se,
zatim, postepeno zamenjuje sa obraunskim, unapred odreenim
sistemom. Najei PPPP model je istorijski model. Kao se ova prava
realizuju vidimo iz sledeeg pregleda (tabela 6.4.).42
Tabela 6.4. Podela pojedinacnih plaanja (PPP) po zemljama lanicama
Istorijski
Regionalni
Austrija
Belgija
Francuska
Grka
Irska
Italija
Holandija
Portugalija
panija
kotska
Vels
Malta
Slovenija
Statini hibridni
model
Dinamini
hibridni model
Danska
Luksemburg
Svedska
Severna Irska
Finska
Nemaka
Engleska
PPPP postoji u EU-15 zemalja kao i u dve od novih drava lanica (Sloveniji
i Malti), dok prelazni sistem pojedinanih plaanja poljoprivrednim
proizvodjaima postoji u preostalih 10 novih drava lanica.
42
Costa, C., Osborne, M., Zhang, X.G., Boulanger, P. and Jomini, P. 2009, Modelling the Effects of
the EU Common Agricultural Policy, Staff Working Paper.
172
U emu se on sastoji kod novih lanica, primljenih 2004 godine, i posle? U

osnovi radi se o jednom pojednostavljenom regionalnom modelu obraunu PPPP
sistema koji se tako i zove: ema pojednostavljenih plaanja po povrini SPPP
(eng. Simplified Area Payment Scheme). SPPP se obraunava po jednakim
iznosima po hektaru zemljita, vai samo za nove lanice, a kao osnova mu slui
budetski nacionalni plafon sredstava koji je svaka od ovih zemalja dobila kao
rezultat pregovora o pristupanju sa EU. Nacionalni plafon po zemlji je manji za
nove lanice, nego to vai u starim. Tako, na primer, Maarska, dakle nova
lanica, ima 93.029 km2 poljoprivrednog zemljita, od ega obradivog 38,3 %,43 a
njen budetski nacionalni plafon iznosi godinje (2005. godina) 375. miliona
evra,44, dok Austrija, susedna zemlja Maarskoj, dakle stara lanica, ima 83.214
km2 poljoprivrednog zemljita, od ega obradivog 16,7 %,45 a njen budetski
plafon je iznosio u 2005. godini 613 miliona evra, odnosno skoro dva puta vie.46
Kao rezultat ove situacije nove lanice EU postepeno ulaze u reim direktnih
plaanja farmerima i to tako da su u 2004. godini dobijale 25% od nivoa koje se
dodeljuje u EU-15 i sa programom da se ta plaanja postepeno poveavaju do
2013. godine (za Bugarsku i Rumuniju 2016. godine), odnosno da bi te godine
dostigle 100% sume koja se isplauje u starim lanicama. Pri tom su data
odreena ogranienja ija kvantifikacija je data u tabeli 6.5.47
43
Statistical Yearbook EU , 2011, 12

Gay,S.,H., Osterburg, B., Baldock,D., Zdanowicy,A.,2005., Recent evo;ution of the Common
Agricultural Policy (CAP): state of play and environmental potential, MEACAP project:Impact
of Envoironmental Agreements on the CAP.p.,32
45
Statistical Yearbook EU , 2011, 12
46
Gay,S.,H., Osterburg, B., Baldock,D., Zdanowicy,A.,2005., Recent evolution of the Common
of Envoironmental Agreements on the CAP.., p.32.
47
EU, Enlargement,2003.,East Europe, London: Agra Europe., p., 2.
44
173
Tabela 6.5. Razvoj direktnih plaanja poljoprivrednicama u novim lanicama EU

u % od pune EU stope od 2004. godine
Godine
Pomoc EU
Nacionalna dopuna
Maksimum od pune stope EU
2004
25
30
55
2005
30
30
60
2006
35
30
65
2007
40
30
70
2008
50
30
80
2009
60
30
90
2010
70
30
100
2011
80
20
100
2012
90
10
100
2013
100
100
Podaci iz tabele ukazuju da iznos direktnih plaanja farmerima u novim

lanicama u 2004. godini iznosi 55% od onoga to dobijaju poljoprivrednici u EU15, a da pre 2010. godine ne mogu dostii puni iznos koji se isplauje u starim
lanicama. U ovo ogranienje se mora uklopiti i iznos nacionalnih subvencija koje
daju same zemlje nove lanice. U apsolutnim iznosima ova podrka u 2005.
godini za deset novih lanica iznosi: za direktna plaanja 1211 mil.eura; za trinu
podrku 822 mil. eura; za razvoj sela 1715 mil. eura.48 Pri tom treba naglasiti da
je podrka razvoju sela takoe vremenski ograniena.
Moe se sa puno verodostojnosti pretpostaviti da e i budue nove lanice
EU, dakle pored ve primljenih Rumunije i Bugarske, Hrvatska, Turska, zemlje
Zapadnog Balkana, ukljuujui Srbiju biti izloene slinom tretmanu. Dakle, i
potencijalne lanice EU mogu oekivati , da pored injenice da imaju niu
produktivnost u poljoprivredi u odnosu na onu ostvarenu u EU biti dodatno
limitirani u takmienju na jedinstvenom evropskom tritu poto e primati ak,
u pojedinim godinama i za 75% nie subvencije od poljoprivrednika u EU.
B) Subvencije farmerima vezane za specifine proizvode (eng. coupling), a
nezavisno od ostvarene proizvodnje. Ovaj institut predstavlja direktnu
opoziciju prethodnom.
48
EU, Enlargement, 2003., East Europe, London: Agra Europe., p. 5.
174
Drave lanice EU mogu zadrati odreen nivo subvencija vezanih za

specifine proizvode onda kada kao rezultat implementacije PPPP-a nastanu
ozbiljniji trini poremeaji ili ak doe do naputanja proizvjake prakse u
odreenim poljoprivrednim granama. Ova mogunost se odnosi na govedinu,
itarice, pamuk, maslinovo ulje, semensku proizvodnju, ovije meso, dakle
odnosi se na osnovne poljoprivredne proizvode, kao i na varijacije izmeu
odreenih dobara. Drave lanice mogu takoe garantovati dodatne
subvencije odreenim poljoprivrednim granama koje se smatraju vanim za
zatitu ili unapreenje prirodne okoline, ili za poboljanje kvaliteta i prodaje
poljoprivrednih proizvoda. Za ova dodatna plaanja moe se iskoristiti do 10
procenata od fondova dostupnih na nacionalnom nivou pod reimom PPPP-a.
Dodatna plaanja, stoga, smanjuju iznos fondova namenjenih za osnovne PPPP
subvencije, kao i za subvencije za specifine poljoprivredne proizvode.49
Tamo gde subvencije vezane za specifine poljoprivredne proizvode postoje,
one se naelno plaaju po hektaru poljoprivrednih zasada, a u stoarstvu,
subvencije su naelno zasnovane na obimu, tj. veliini stada.
U 2007. oko 60% direktnih subvencija su imale tzv. proizvodno specifini
karakter, tj. bile su vezane za proizvodnju odreenih poljoprivrednih proizvoda
i to: itarice i industrijske kulture 27,3%, teletina 27,3% mleko 10,1% ovce i koze,
5,3%. Medjutim, vano je uzeti u obzir da ovi podaci ne otkrivaju velike razlike
u preraspodeli fondova meu lanicama. Do sada su samo Irska, Luksemburg,
Malta i Britanija u potpunosti usvojile PPPP. Ostale drave lanice su zadrale
znaajan udeo davanja vezanih za speificne proizvode (znai nije dolo do
potpunog razdvajanja), ukljuujui i Portugal, paniju i Holandiju.50
Reforma ZAP-a iz 2008. tzv. Health check reforma uvodi mere iji je cilj da
se udvojena plaanja, vezana za specifine proizvode, pretvore u pojedinana
razdvojena plaanja poljoprivrednim proizvodjaima. Prema navodima
Evropske Komisije, ovo bi trebalo da povea nivo razdvojenih subvencija na
preko 90% svih direktnih subvencija.
C) Subvencije farmerima vezane za ispunjenje odreenih standarda u proizvodji
( eng. cross-compliance, odnosnounakrsni uslovi), a nezavisno od
ostvarene proizvodnje. Obavezno ispunjanjavanje unakrsnih uslova
takoe predstavlja kljuni element reforme zapoete 2003. godine.
49
Garzon, Isabelle, (2006), Reforming the common agricultural policy : history of a paradigm,
Palgrave McMillan.
50
European Comission, Agriculture in the European Union Statistical and Economic Information,
2011.
175
Slika 6.10. Procentualni prikaz PPPP i subvencije vezane za speificne proizvode
Izvor : Garzon, Isabelle, 2006
D bi frmeri dobili prv n direktn plnj morli su d ispune neke

druge posebne uslove, ko to su potovnje ekolokih princip, tj. proizvodnj
kvlitetnih zdrvstveno bezbednih prehrmbenih proizvod, dobrobit domih
ivotinj i biljk, ouvnje zemljit u dobrom proizvodnom stnju, ztit
ivotne sredine i ouvnje prirodnih resurs. Svi ovi uslovi mogu se svrstti u
dve grupe:
I. Sttutrni uprvljki zhtevi (Statutory Management Requirements) oni
obuhvtju trenutno vee propise EU u oblsti zdrvlj biljk i ivotinj.
Tako, na primer, prvi set direktiva koji pokriva pitanja zatite ivotne sredine
sa rokom primene od januara 2005. godine se odnosi na sledee probleme:51
ouvanje divljih ptica;
zatita podzemnih voda od zagaenja prouzrokovanih odreenim
opasnim supstancama;
zatita ivotne sredine, posebno zemljta, kada se kanalizacioni mulj koristi
u poljoprivredi;
51
Gay,S.,H., Osterburg, B., Baldock,D., Zdanowicy,A.,2005., Recent evoution of the Common

of Envoironmental Agreements on the CAP. p. 37.
176
zatita vode od zagaenja prouzrokovanim nitratima iz poljoprivrednih

izvora;
ouvanje prirodnih habitusa i divlje flore i faune.
II. Ouvnje zemljit u dobrom proizvodnom stnju i ztit ivotne sredine
(Good Agricultural and Environmental Conditions). Standardi dobrog
poljoprivrednog i ekolokog stanja predviaju sledee mere:52
zatitu zemljita od erozije;
odravanje organske materije u zemljitu i strukture zemljita;
osiguranje minimalnog nivoa odravanja;
izbegavanje pogoranja stanita;
zatita i upravljanje vodama.
Ispunjenje zahteva unakrsnog uslovljavanja se odnose na celu farmu, dakle i
na zemljite i farmerske aktivnosti koje nisu ukljuene u sistem direktnih plaanja.
Neispunjenje e zahtevati nametanje odreene kazne u vidu smanjenja direktnih
plaanja, i to: za 3% (15%) u sluajevima prvog ne ispunjenja i od 15 % do 100
%, u sluajevima, namernog neispunjenja, zavisno od teine, obim, trajnosti i
ponavljanja ne ispunjenja. Dakle, kako postojei statutarni zahtevi, tako i
standardi dobrog poljoprivrednog i ekolokog stanja se sprovode putem kontrole
u sistemu direktnih plaanja, pri emu svk drv lnic im prvo d ih blie
definie.
U cilju ispunjenja ekolokih standard EU i drugih zahteva proisteklih iz
unakrsnih uslova u sistem je etabliran Savetodavni servis (eng, advisory
service). Ovo telo od 2010. je postalo obavezno, a zemljama lanica je dozvoljeno
da kompenziraju trokove usluga ove institucije do 80% sredstava.
D) Realokacija sredstava iz stuba I, odnosno od mera trine intervencije i
direktnih plaanja, na stub II, odnosno na mere usmerene na unapreenje
ruralnog razvoja (eng modulation).
Ovo je jo jedna temeljna mera proistekla iz reforme. Vodi poreklo iz Agenda
2000, gde je predvieno da zemlje mogu da smanje iznos direktnih plaanja za
farme koje su na viem nivou od proseka regiona, i to za 20%. Ovu meru su
primenjivale samo Velika Britanija i Francuska, ali su odustale od nje zbog
problema alokacije dobijenih sredstava. Modulacija je postala obavezna u novoj
reformi. Veliina EU budeta usmerenog na Drugi stub je znaajno manja nego
ona koja se daje za Prvi stub. Da bi se ovo regulisalo aktivira se modulacioni
52
ec.europa.eu/agriculture/direct-support/cross-compliance/index_en.htm.
177
mehanizam koji postepeno smanjuje direktna plaanja zagarantovana u EU15

kroz Prvi stub i prebacuje tu sumu u budet namenjen politici ruralnog razvoja.
Pritom, modulacioni mehanizam se primenjuje na itav godinji budet
namenjen direktnim davanjima po poljoprivrednom gazdinstvu, osim dela koji
se odnosi na 5000 direktnih plaanja po poljoprivrednom gazdinstvu. Stepen
modulacija iznosi 5% na godinjem nivou, i u skladu sa Health Check reformom
iz 2008. ovaj procenat je ravnomerno rastao do ciljnih 10% na godinjem nivou u
2012. Fond koji se dobija na ovaj nain se raspodeljuje po odreenim
kriterijumima: veliina zemljita, zaposlenost, i dr. pri emu, pojedinana zemlja
lanica zadrava jedan procenat, a pri tom ne moe primiti manje od 80 % svog
doprinosa. Nove drave lanice su izuzete iz modulacije dok se tranzicija u pun
nivo direktnih subvencija ne postigne 2013., a 2016. za Bugarsku i Rumuniju.53
E) Mere usmerene na ispunjenje finansijske discipline u cilju zadravanja
budetskih okvira u granicama odreenim finansijskim perspektivama EU.
Smanjenje finansiranja ZAP-a u okviru mera trine intervencije i
konstituisanje sistema direktnih plaanja, nije dovelo do redukcije trokova ove
politike. Ona je merama reforme postala efikasnija, poto su proizvoai dobili
vie prostora da proizvode profitabilnije proizvode, ojaana je njena ekoloka
dimenzija, ali su trokovi ostali isti , i to sa tendencijom poveanja. Zbog toga, se
od 2007. godine predviena godinja budetska ogranienja direktnih davanja ,
ako predvienja indiciraju njihovo prekoraenje, ove mere finansijske discipline
sprovodi Evropska komisija. Od njih su izuzete mere ruralnog razvoja, koja treba
da postane preovlaujua politika u budunosti.
Najzad, valja na ovom mestu istai, radi preciznosti, kratak pregled mera,
koje su ve pomenute u tekstu, a vezane su za poslednju reformu ZAP-a, tzv.
Helth Check reforme iz 2008. godine. Radi se o sledeim merama: ukidanje
subvencija na bazi tzv. set-aside programa; smanjenje broja specifinih proizvoda,
kao i sredstava za te namene, tzv. coupling programa; uvoenje insituta pomoi
u hrani najsiromanijim slojevima stanovnitva; poveanje sredstava za transfer
iz fondova prvog stuba u drugi, na 10% tzv. modulacije, to je ve realizovano.
8.2. Reforme i irenje programa ruralnog razvoja
Program ruralnog razvoja predstavlja direktnog naslednika Agende 2000. U
njoj je inicirano stvaranje drugog stuba ZAP-a koji je agregirao agrarne, ekoloke
i regionalne sisteme podrke. Promene inicirane reformama iz 2003. godine dalje
53
Costa, C., Osborne, M., Zhang, X.G., Boulanger, P. and Jomini, P. 2009, Modelling the Effects of
the EU Common Agricultural Policy, Staff Working Paper.
178
sublimiu stare i nove mere i promoviu odrivu poljoprivrednu proizvodnju.

To pre svega pretpostavlja promene u strukturi agarara, transformacije koje trae
sredstva, to se obezbeuje jaanjem bueta stuba II. Tko je reformom Evropski
fond z grncije i usmervnje osnovan (1960), podeljen 2005. godine n dv:
I. Evropski fond z usmervnje (sprovodi politiku grncij u poljoprivredi
EU). On je usmeren n podrku poljoprivredi, u vidu: pomoi pri izvozu
poljoprivrednih proizvod u tree zemlje, direktnih plnj, interventnih
mera z regulisnje poljoprivrednog trit i drugih promotivnih mera.
II. Evropski fond z rurlni rzvoj (sprovodi politiku rurlnog rzvoj). On
postoji d pomogne rzvoju sel i poljoprivrede, d prui dministrtivnu
i tehniku pomo poljoprivrednicim.
Mere podrke ruralnom razvoju se dele na tri osnovne grupe u skladu sa tri
osnovna cilja odreena za period 20072013. koje ova politika ima:
Osa 1: Poboljanje konkurentnosti poljoprivrednog i umskog sektora prua
niz mera usmerenih ka unapreenju ljudskih i materijalnih sredstva u
poljoprivredi, prehrambenoj industrij i umarstvu, kao i proizvodnji
visokokvalitetnih proizvoda.
Osa 2: Poboljanje prirodne okoline i podrka sistemu upravljanja zemljitem
prua mere zatite i unapredjenja nacionalnih resursa, kao i zatite umskih
ekosistema i kulturnog naslea u ruralnim oblastma.
Osa 3: Poboljanje kvaliteta ivota u ruralnim oblastima i podrka
diversifikaciji ruralne privrede slui za razvoj lokalne infrastrukture i
ljudskih resursa u ruralnim oblastima u cilju poboljanja uslova za privredni
rast i stvaranje novih radnih mesta, kao i diversifikaciju privrednih aktivnosti.
Program ruralnog razvoja ima jos dva dodatna elementa:
Strateka Osa (eng. Leader Axis): Razvoj lokalnih partnerstava u cilju
mobilizacije i razvoja ruralnih zajednica predstavlja program
komplementaran trima navedenim merama kroz uvoenje lokalno
zasnovanih, vertikalnih mera politike odrivog ruralnog razvoja, uz fokus na
stvaranju partnerstva i mree za razmenu dobrih upravljakih praksi i
iskustava. Reju, lider, program ne predstavlja skup mera, nego metod kako
da se organizuje specifian program.
Program tehnike podrke: u cilju stvaranja sinergije izmeu triju mera da bi
se njihovi efeki maksimizirali te potencijalne kontradikcije predupredile
Izbor i implementacija mera ruralnog razvoja su decentralizovani kako bi se
na to bolji nain pristupilo realizaciji specifinih potreba pojedinih ruralnih
podruja. Shodno tome, drave lanice su odgovorne za uspostavljanje
179
sopstvenih strategija ruralnog razvoja na nacionalnom ili regionalnom nivou, i

to u periodu od sedam godina. Ipak, Evropska Komisija propisuje minimalno
uee u rashodima za svaku osu 10% za Osu 1, 25 % za Osu 2, 10% za Osu 3 i
5% za Strateku Osu. Takoe, Komisija mora dati odobrenje za programe svake
od drava lanica.
Kao to tabela 6.7. pokazuje, medju dravama lanicama EU postoji znaajna
razlika u koncipiranju fokusa politike ruralnog razvoja, to se ogleda i u
distribuciji specificnih subvencija kroz svaku od osa.
Slika 6.11. Mere ruralnog razvoja po osama, nacionalne i EU subvencije
Izvor : Costa, C., Osborne, M., Zhang, X.G., Boulanger, P. and Jomini, P. 2009, Modelling the Effects
of the EU Common Agricultural Policy, Staff Working Paper, Melbourne.
Mere ruralnog razvoja Evropska Unija kofinansira zajedno sa individualnim

dravama lanicama.54 U proseku, oko polovine finansija dolazi is budeta EU,
dok se druga polovina finansira od drava lanica, iako nivo kofinansiranja moe
varirati od drave do drave.55
Najzad, na ovom mestu ukaimo i na neke vanije efekte ovih jo novih mera
i reformi. U pozitivne rezultate mogu se ubrojati, pre svega, poveanje
54
55
Uredba Saveta Evrope (EC) 1698/2005 od 20 Septembra 2005.

OECD (2011), Disaggregated Impacts of CAP Reforms: Proceedings of an OECD Workshop
Publishing.
180
proizvodnje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji za 6-8 % u EU.56 Ovaj efekat

je vidljiv i evidentan za razliku od niza pozitivnih eksternih efekata u EU, iji se
rezultati jo ocenjuju: podizanje standarda proizvodnje i standarda ishrane,
unapreenje proizvodnih metoda, ekoloka sigurnost, zatita ivotne sredine,
unapreenje ruralnog prostora i odrivi razvoj. Negativne efekti su vezani za
negativne eksterne efekte proizile iz administrativnog transfera sredstava u
poljoprivredu EU. To se pre svega odnosi na smanjenje BDP EU u celini,
proisteklo iz smanjenja prinosa u industriji i uslunom sektoru. Dolazi takoe
do vetakog smanjenja cena poljoprivrednih proizvoda u svetu i realokaciji
resursa iz poljoprivrede u druge sektore, posebno kod velikih poljoprivrednih
proizvoaa: Australija, Novi Zeland.57
9. Finansiranje ZAP-a
Zajednika agrarna politika Evropske unije je utemeljena u Rimskom
ugovoru o osnivanju Evropske unije. Fond za podrku poljoprivredi je osnovan
1960. Godine i od poetka funkcionisanja EU je najvie participirao u njenom
budetu. O ovom ueu odgovarajuu informativnu poruku daje sledea slika
6.10.
Slika 6.12. Udeo poljoprivrednog u u budetu EU (%)
Izvor: http://ec.europa.eu/agriculture/2008
56

Publishing.
57
Publishing.
181
Krajem osamdesetih godina na poljoprivredni budet je odlazilo skoro

sedamdeset procenata ukupnih izdvajanja budeta EU. To uee se tokom
narednih godina smanjivalo, uprkos poveanju broja lanica, tako da je krajem
dvehiljaditih godina, odnosno 2008. godine iznosilo ispod pedeset procenata
ukupnog budeta EU.
Iako je uvek budet ZAP-a, u svojoj unutranjoj strukturi bio podeljen na dva
dela: deo namenjen intervencijama na tritu i deo namenjen intervenicijama u
ruralnom razvoju, (ma kako se ovi tipovi inervencija u odreenim menama
agrarne politike zvali), njegova formalna podela na dva budeta u skladu sa
podelom na dva stuba agrarne politike je, kako smo ukazali, izvrena 2005.
godine. Pritom, uee ukupnog poljoprivrednog budeta namenjenog ruralnom
razvoju (II stubu) je uvek bili znaajno manje. Tako, na primer, rshodi koji su
plnirni z I stub u periodu od 2007-2013. godine tri put su vei od plnirnih
rshod z II stub z isti period.
Tabela 6.6. Budet ZAP- u periodu 20072013. godine
Budet ZAP-a
(u milijardama evra)
Namena budeta
I Stubdirektna plaanja i
trine intervencije
293,105
II Stub ruralni razvoj
69,750
Izvor: House of Lords, European Union Committee (2008): The Future of the Common Agricultural
Policy, 7th report of Session 2007-08, Published by the Authority of the House of Lords, London:
The Stationery Office Limited
Sredstva budeta ZAP-a namenjena ruralnom razvoju u 2013. godini iznose

oko 24% ukupnih sredstava, dok su 2000. godine (tabela 6.9.) iznosili 7%. Namee
se pitanje na koje rashode idu ova sredstva. Na njih indiciraju podaci sledee slike
(tabela 6.9)
182
Slika 6.13. Tendencije u trokovima poljoprivrednog budeta ZAP-a
Izvor EC, 2010a.
U 2009. u poslednjoj raspoloivoj godini, bila je sledea raspodela rashoda

po instrumentima ZAP-a. Na prvi, najmanji stub, posmatrano od horizontalne
ose,odnosno na izvozne subvencije odlazilo je tek neto vie od 0.01% GDP EU
ili jedna milijarda evra. Na sledei stub posmatrano od horizontalne ose, odnosno
na druge trine podrke potroeno je 0,04 % GDP EU, odnosno 4 milijardi evra.
Na sledei, trei stub od horizontalne ose, odnosno na specifine proizvode
(coupling plaanja) odlazilo je 0,05 % GDP EU, odnosno oko 5 milijardi evra. Na
etvrti stub, posmatrano od horizontalne ose , odnosno na odvojena direktna
plaanja odlazio je najvei deo budeta ZAP-a oko 0,3 % GDP EU, odnosno oko
30 milijardi evra. Na poslednji peti stub, posmatrano od horizontalne ose, troeno
je 0,07 % GDP EU, odnosno oko 7 milijardi evra. Dakle, u celini posmatrano,
direktna razdvojena plaanja, kao i trokovi ruralnog razvoja postali su najvei
korinsici, odnosno nosioci rashodi budeta ZAP-a.
Meutim, u raspodeli ovih sredstava budeta ZAP-a postoje znaajne razlike
meu lanicama, na ta ukazuju podaci sledee slike. (Slika 6.14.)
U ueu sredstava namenjenih ruralnom razvoju, odnosno u II stubu, vie
od proseka EU, ostvaruju preteno zemlje primljene posle 2004 godine, dok u
direktnim plaanjima, odnosno u prvom stubu najvee uee imaju stare lanice.
183
Slika 6.14. Uee I i II stuba u budetu ZAP-a za period 20072013 godine

(u %) po lanicama
Izvor: Implementation and vision of common agricultural policy, CAP in 27 EU Member States,
Comparative analysis
Ovi podaci otvaraju pitanje budetske raspodele sredstava ZAP-a, pitanje koje
prati i ukupan budet EU od samog poetka.
184
Slika 6.15. Rashodi ZAP-a po sektorima i dravama lanicama
Izvor: EC, 2010.
Slika 6.16. Struktura rashoda ZAP-a po lanicama
Izvor: EC, 2010.
185
Uzevi sve tri potonje slike koje prikazuju rashode budeta ZAP-a, po
sektorima i dravama lanicama, moe se zakljuiti, sledee. Kod starih lanica
EU-15 (osim Portugalije), najvei deo podrke odlazi na direktna kompenzaciona
davanja. Kod novih lanica rashodi koji odlaze na ruralni razvoj imaju znaajniji
udeo. Na ovu podelu utie sledei faktori: realno stanje agrarne strukture u svakoj
od ovih zemalja, fleksibilan sistem implementacije i monitoring ovih mera, i, to
je najvanije, individualni doprinosi svake lanice, koji se, kako smo ukazali,
odnose na ruralni razvoj, odnosno na odgovarajui Fond budeta ZAP-a
Sve ove tendencije, uzete zajedno, opadanje oslanjanja mera agrarne politike
na trine intervencije i direktna davanja, jaanje ruralno razvojnih politka i
fonda za ove namene, proirenje sredstava budeta ZAP-a sa sredstvima lanica,
kao i njegovo ukupno dugogodinje zadravanje na praktino neizmenjenom
odnosu uea u ukupnom budetu EU ukazuje na jaanje uloge lanica na
raun ZAP-a.
Citirana literatura
Ackrill, R,W., Suardi,M., Hine,R,C., Rayner,A,J., 1994, The Distributional Efects of the
Common agricultural Policy between Memeber States: Budget and Trade Effects,
Credit Research PAper 4/1; University of Nottingham
Brander,. (2007): An analusis of the Canadian milk quota system vs American free
market, www.msn.edu/-brandera/portfolio/quotasystem.pdf.
Economic of the European Union, Policy and Analysis, Oxford Univesity Press, p.
96124.
Colman D, 2001, The Common Agricultural Policy in Artis,M.,Nixson, F., (ed.)., The
Economis of the European Union, Policy and Analysis, Oxford, University Press.
Costa, C., Osborne, M., Zhang, X.G., Boulanger, P. and Jomini, P. 2009, Modelling the
Effects of the EU Common Agricultural Policy, Staff Working Paper.
European Commission, (2006).,Milk and Milk Products in the EU.
EU, Enlargement, 2003., East Europe, London: Agra Europe.
European Comission, Prospects for agricultural markets and income in the European
Union 20082015, 2009.
European Comission, Agriculture in the European Union Statistical and Economic
Information, 2010.
European Comission, Agriculture in the European Union Statistical and Economic
Information, 2011.
European Comission, Situation and Prospects for EU Agriculture and Rural Areas, 2010a
F, (2009) Statisical Yearbook.
186
Gaji M, Lovre ,K.,Trkulja ,., 2004., Ekonomika ruralnog razvoja, Subotica.

Gay, S., H., Osterburg, B., Baldock,D., Zdanowicy,A.,2005., Recent evo;ution of the
Common Agricultural Policy (CAP): state of play and environmental potential,
MEACAP project: Impact of Envoironmental Agreements on the CAP.
Grbi,V.(2),.Poljoprivreda i budet Evropske unije, Ekonomika poljoprivrede, br. 3-4,
2004, str. 269-277.
Grbi V.(3), Agrarna politika Evropske unije, Megatrend revija,1, 2005., str. 69-87.
Grbi,V. (5), Ekonomska analiza set-aside programa agrarne politike Evropske unije,
Ekonomika poljoprivrede br. 3. 2006., 279289.
Grbi V., Milanovi,M., orovi,M,(6).,Ekonomska analiza sistema kvota za mleko u
agrarnoj politici Evropske unije, Ekonomika poljoprivrede br. 4. 2010. str. 515529.
Grbi, V., 2005, Ekonomija Evropske unije, Megatrend, Univerzitet primenjenih nauka,
Beograd.
Grbi,V., 2002, Neka pitanja potronje i proizvodnje mineralnih ubriva u Srbiji, Primena
ubriva, Ekonomika preduzetnitva , br. 1.
Grbi V.(8), Globalizacija i odrivi razvoj, Megatrend, 2008, br. str. 202.
Grbi,V,(10)., Uredba o pomoi seoskom razvoju u Evropskoj uniji .,Vodi kroz pravo
evropske unije Institut za meunarodnu politiku i privredu.,Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu.,JP Slubeni glasnik ., 2009, str. 6571.
Grbi, V., Todi, D., (13), Ekonomski instrumenti za uparavljanje otpadom u ruralnim
regionima jugoistone Evrope, Sustainable agriculture and Rural Development in
Terms of the Republic of Serbia Strategc Goals Implementation within Danube
Region,Ekonomika poljoprivrede, Specijlan Broj, 2011. str. 5562.
Grbi, V.,(14),Neka pitanja potronje i primene vetakih ubriva u Srbiji-primena
ubriva, Ekonomiaka preduzetnitva, br. 1, 2002.
Garzon, Isabelle, (2006), Reforming the common agricultural policy: history of a
paradigm, Palgrave McMillan.
Ivanovi,P,S,1986, Agrarni protekcionizam i njegov uticaj na jugoslovenski izvoz,
Ekonomika poljoprivrede, Beograd.
(IEI), Economic analysis of the effects of the ehpirry of the EU milk quota system, Institut
DEcomomie Industrielle, 2008, 1581.
(INRA): Study n the impact of future options for the Milk Quota system and the common
market organisation for the milk and milk products, Institut Nacionale de la
Recherche Agronoique, University of Wageningen, 2002.
(IATP), The Common Agricultural Policy: A Brief Introduction, Institue for Agriculture
and Trade Policy,Minnneapolis, Minesota,USA, 2007.
Koning , N, Agriculture,development nad intrenational trade: Lessons to be learned from
the Common Agricultural Policy of the European Union, Wageningen University,
The Netherlands, 2006.
187
Kasthanova, , Global trends in milk production and trade: the impact on the european
milk market , Biotehnology in Animal Husbandry 26 (1-2).,Institute for Animal
Husbandry., 2010,129-134
Koning, N, 2006, Agriculture, development and international trade: Lessons to be learned
from the Common Agricultural Policy of the European Union, Roppa ,Wageningen
University, The Netherland
Lopandic,D., Janjevi, M.,1995, Ugovor o Evropskoj uniji-Od Rima do Mastrihta,
Meuarodna politika, Pravni fakultet, Fakultet politikih nauka, Evropski pokret u
Srbiji, Beograd
Malak-Rawlikowska,A., The Milk Quota System-Effect on Structural Changes in Dairy
Production, Poster Paper Presented at the IAMO Forum 2006, Agriculture in the
Face of Changing Markets, Institutionons and Policies: Challenges and Strategies
Hale, Germany, 2006.
Mirkovi, M. 1979.,Odravanje seljakog poseda, u knjizi, Seljatvo u kapitalistikim
formacijama,Informator , Zagreb, (Prvo izdanje 1937.)
Michell,B,R., 1975,European Historical statistics, Cambridge
OECD (2011), Disaggregated Impacts of CAP Reforms: Proceedings of an OECD
Workshop Publishing
Popovi, V., 2003.,Evropska agrarna podrka i odrivi ruralni razvoj, Institut za
ekonomiku poljoprivrede, Beograd
Piccininini , A., Losebz,M, 29001, Agricultural Policies in Europe and th USA. Farmer
betwee Subsidies and the Market, Basingstoke, Hampshire: Palgrave
Popovi,S, 1979, Aktuelna pitanja agrarne politike na podruju SR Srbije bez
pokrajina,Institut za ekonomiku poljoprivred ,Beograd
Prokopijevi, M., 2005., Evropska unija, Uvod, Slubeni glasnik, Beograd
Roningen,V,O, Dixit,P,M,,1989, How Level is the Palying field:An Economic Analysis of
Agricultural Policy Reforms in Industrila MArket Economies,FAE Report
239,Washington,DC.
Stipeti, V, 1969, Poljoprivreda i privredni razvoj, Informator, Zagreb
Stani,D,2001 Agrarna politika Evropske unije, Beograd
Statistical Yearbook EU
Tardit,S.,1987., The Green Paperin a long-term perspective, European Review of
Agricultural Economics, volume 14-1.
Zanden, J,L. van,1991, The First Green Revolution: the growth of production and
productivity in European agriculture 18701914, Economic History Review, vol.
215239
www.europa.eu /scadplus/leg/eu/ivb/).
(www,ec,europe,eu/agriculture/capreforim/index_en.htm)
ec.europa.eu/agriculture/direct-support/cross-compliance/index_en.htm).
http://ec.europa.eu/agriculture/2008
188
VII Regionalna politika Evropske unije
VII REGIONALNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

Reavanja regionalnih problema, ili u terminologiji EU, kohezionih ili
strukturnih problema (u radu se svi nazivi upotrebljavaju kao sinonimi),
predstavlja vanu aktivnost u Evropskoj uniji. Oko treina bueta EU se odvaja
za te svrhe. Regionalne neravnotee na koje se fokusira ova ekonomska politika
se razumeju kao odnos izmeu manje i vie razvijenih regiona u zemljama
lanicama i potrebe redistibucije sredstava da bi se ove neravnotee ublaile.
Naravno da regionalne neravnotee, od kojih nisu iskljuene ni najrazvijenije
zemlje EU, su povezane i sa nivoom razvijenosti samih zemalja lanica.
Ove probleme i politike za njihovo reavanje analiziraemo na sledei nain.
Prvo, sagledaemo osnovna pitanja sa kojima se suoava regionalna politika;
izdvojiemo, pritom, pitanja uzroka regionalnih problema, naine njihovog merenja
i identifikovanja, posebno pitanje konstituisanja ekonomske tipologije regiona, i
najzad ukazaemo na instrumentarij koji stoji pred ekonomskom politikom u
reavanju ovih pitanja. Drugo, razmotriemo teorijske stavove o sloenim pitanjima
na koje, odmah valja rei, nisu dati dovoljno jasni odgovori, pitanjima uticaja koje
ekonomska integracija nosi na (ne)reavanja regionalnih neravnotea. Drugo,
sagledaemo najvanije motive i ciljeve regionalne politike EU, odnosno razloge
ili obrazloenja za njihovu implementaciju.Tree analiziraemo metode merenja i
statistikog obuhvatanja regionalnih problema u EU. etvrto, razmotriemo
osnovne regionalne probleme sa kojima se suoava EU. Peto, analiziraemo
regionalne ekonomske politike koje koristi EU. esto, razmatraemo fondova koji
je podravaju, odnosno daju finansijsku osnovu za njenu primenu i sedmo,
analiziraemo same efekte integracije na uklanjanju regionalnih dispariteta.
1. Fenomen regionalnih razlika
Generalno posmatrano, regionalne neravnotee su nasledjene, dakle imaju
svoje dublje istorijske korene. Ako se ova civilizacijska koprena razgrne onda se
mogu prepoznati sledei uzroci regionalnih neravnotea:1
1
Vanhove, N. Klansen, L, 1987., Regional Policy: A European Aprouach, Aldershot: Averby,

Jovanovi, M,2004 Ekonomija evropskih integracija, Ekonomski fakultet ,Beograd, sr. 516.
189
Rigidnost (krutost ) trita (na primer, mala pokretljivost faktora);

geografski faktori;
razlike u raspoloivosti resursa;
obrazovanost rukovodstva i profesionalno obuavanje radne snage;
regionalna privredna struktura (u nekim podrujima industrijska
proizvodnja sa starim tehnologijama, a u drugim sa modernim
tehnologijama);
institucionalni faktori kao to su centralizacija dravnih institucija (Pariz je
oigledan primer);
nacionalno odreivanje plata uprkos razlikama u produktivnosti rada i
uslovima trita rada u razliitim regionima ( primer juga Italije tzv.
Mecodjorno).
Regionalne neravnotee se mogu manifestovati i meriti na razliite naine:
veliinom bruto drutvenog proizvoda po stanovniku; putem analize broja
nezaposlenih ili zaposlenih radnika, uea poljoprivrednog stanovnitva u
ukupnom, uea pojedinih industrijskih grana u bruto drutvenom proizvodu,
gustini stanovnitva i stopi migracije itd. Da bi se ova merenja vrila potrebno je
definisati regione, i to ne na osnovu njihovih administrativnih, dakle
dravnih,optinskih ili drugih granica, ve na osnovu ekonomskih kriterija. Ovi
kriteriji uvaavaju socio-ekonomsku strukturu, intenzitet i kvalitet veza izmedju
elemenata te strukture, kao i njenih meuregionalnih ekonomskih veza, kvalitet
i dispozicija osnovnih privrednih grana u regionu. U teoriji je veoma prihvaena
podela na etiri grupe regiona:2 a) razvijeni regioni; b) nerazvijeni regioni; c)
regioni u depresiji; d) regioni u zaostajanju.
a) Osnovno obeleje razvijenih regiona je da su oni proli intenzivnu
industrijalizaciju. Ekonomska strukturu ovih regiona karakterie
prevladavanje sekundarnih i tercijalnih delatnosti. Poljoprivreda ima
zanemarljivo uee. U industriji preovladavaju moderne, propulzivne grane,
koje joj omoguuju visok obim izvoza, odnosno znaajan obim
meuregionalne razmene; na toj osnovi ostvaruju koristi i od ekonomije
obima. Na odreen nain ovi regioni uivaju odreene monopolske beneficije
od tehnolokih informacija i dostignua, koje su im dostupnije nego drugim
regionima. Ovi regioni se, meutim, suoavaju sa problemima proisteklim
iz visoke aglomeracije stanovnitva, preterane urbanizacije, visoke
2
Sieber, H, 1969. Regional Economic Growth: Theory and Policy, Scranton, obelji, N, 1975.,
Privreda Jugoslavije, Rast ,struktura i funkcionisanje, Savremena administracija, Knjiga Prva,
Beograd, p. 248.
190
koncentracije aktivnosti koje podiu trokove infrastukture i sa problemom

reavanja zagaenosti okruenja.
b) Osnovno obeleje nerazvijenih regiona je preovladavanje poljoprivrede u
privrednoj strukturi. Ovo obeleje daje ton, karakterie druge ekonomske
veliine u regionu: nisku produktivnost rada, niski dohodak po stanovniku,
rascepkanu privrednu strukturu i niski intenzitet ekonomskih veza. Migracije
stanovnika iz regiona su visoke, a standard ivota nizak. Dohodak po
radniku u poljoprivredi je po pravilu u celom svetu, osim u Holandiji, najnii
ili meu najniim, meu privrednim granama.
c) Izmedju ova dva polarizovana tipa regiona nalazi se regioni u depresiji. To
su podruja koje se nalaze na viem stupnju ekonomskog razvoja koje
obeleava zrela industrijska struktura. Pod zrelom industrijskom strukturom
podrazumevamo preteno uee starih industrijskih grana koje su se razvile
na poetku industrijalizacije, a u svom miljeu poseduju i razvijenu
infrastrukturu. To su, na primer, tekstilna industrija, industrija uglja,
industrija elika. Ove grane su izgubile tehnoloku trku sa novim modernim
industrijama, koje su se kasnije razvile, pa je region doveden u stanje
stagnacije. Kao rezultat tog procesa opada dohodak po radniku, nivo
produktivnsti rada, intenzitet meuregionalnih veza i dohotka koje one
odbacuju. Javlja se nezaposlenost, i to ne samo meu nekvalifikovanom ve
i meu kvalifikovanom i obrazovanom radnom snagom. Stagnacija ne
obezbeuje dovoljnu akumulaciju za nova ulaganja u cilju prilagoavanja
ovih grana i regiona novim uslovima na tritu i uvodjenjem novih
tehnologija i grana; dakle, transformacija ovih industrijskih grana moe se
izvriti samo uz eksterno angaovanje resursa.
d) Regione u zaostajanju karakterie dostignut stepen razvoja, koji je dovoljan
da ih odvoji od nerazvijenih regiona, ali ipak nedovoljan da slede prosean
razvoj u zemlji. Zato su osueni na zaostajanje. Obeleava ih proizvodna
struktrura regionalnog i lokalnog znaaja sa malim meuregionalnim
vezama. Ona ne obezbeuje dovoljan dohodak iz razmene sa okruenjem,
lokalno trite ima malu kupovnu snagu, pa ukupna ostvarena akumulacije
u regiona mu ne omuguava da sledi nacionalne proseke.
Ovakva podela regiona je sa odredjenim izmenama prihvaena i u Evropskoj
uniji. U radu svojih tela i ukupnim aktivnostima koristi se ova tipologija s tim to
se umesto regiona u zaostajanju u fokusu panje nalaze prigranina podruja, u
geografskom smislu krajnje take aktivnosti drave ili unije.
Na osnovu ovakve tipologije, identifikuju se regioni, koji onda predstavljaju
polje aktivnosti sledeih regionalnih politika:
191
investicione politike: povoljniji kreditni uslovi; nie kamate; garantovanje

otplate kredita; direktni finansijski transferi;
politika cena i dohotka: dvojne cene ili dvostruki sistem cena, koji ne
podrava samo kvalitet proizvoda, nego sadri i podsticaj proizvoaima;
garantovane cene, bolji trini uslovi; subvencije;
profesionalno obuavanje, kako za unapredjenje znanja i vetina u
pojedinim profesijama, tako i za unapreenje znanja u nekim drugim,
naroito marketinkim aktivnostima;
poreska politika, koja se sprovodi kroz razliite oblike poreskih olakica;
javne nabavke i snabdevanje robama ,uslugama i infrastukturom;
decentralizacija vladinih slubi, ak i njihovo dislociranje u nerazvijene
regione, kao i decentralizacija obrazovnih i zdrastvenih usluga;
beneficirani uslovi u transportu i korienju energije;
lake izdavanje dozvola za osnivanje preduzea i obezbeenje lokacija;
trgovinska zatita.
Na uspeh u primeni ovih mera utiu brojni faktori. Svakako, meutim, treba
izdvojiti dva: prvo, njihova kordinisana primena, i pravovremeno obezbeenje i
implementacija neophodnih sredstava. U tom cilju u Evropskoj uniji su
obezbedjeni brojni fondovi o emu e, biti vie rei neto kasnije.
2.Teorije regionalnog razvoja i EU
Namee se pitanje da li integracija vie zemalja, stvaranje jedinstvenog trita
bez barijera pospeuje produbljivanje regionalnih dispariteta ili ih spreava?
Odnosno da li se ekonomski efekti koje donosi vee trite mogu na jednak nain
projektovati i na pitanja regionalnog razvoja?
U traenju odgovora na ova i slina pitanja treba podsetiti da je ekonomska
nauka i na njoj zasnovan privredna praksa dugi niz decenija bila zasnovana na
neoklasinoj ekonomskoj misli. Osnovne pretpostavke ove doktrine su:
perfektnost trita, puna mobilnost faktora, apsolutna raspoloivost informacija.
Iz ovakvih pretpostavki proizilazi da kretanje faktora proizvodnje u
meuregionalnoj razmeni se realizuje u skladu sa tranjom ovih faktora. Tako,
na primer, na osnovu pretpostavki ovog koncepta, kapital se kree iz razvijenih
u manje razvijene regione gde je tranja za njim jaa, a profiti na uloeni kapital
vei. Radna snaga, pak, ide ka razvijenijim regionima gde je tranja za njom jaa,
a nadnice vie. Nerazvijeniji regioni se na taj nain oslobaaju vika radne snage
uz istovremen priliv potrebnog kapitala to na meuregionalnom nivou
192
posmatranja vodi izjednaavanju ekonomske snage razliitih regiona. injenica

da je karakteristika privrede regionalno posmatrano, upravo nedovoljna
mobilnost faktora proizvodnje i monopolski utemeljena preduzea, pa i itave
privredne strukture, nije dovoljno uvaavana. Pored toga, za realizaciju ovakvog
scenarija, odnosno ovih pretpostavki neoklasine teorije je potrebno vreme,
verovatno itave decenije, pa se one nisu u potpunosti mogle proveriti na irem
prostoru, u veem broju zemalja, poto su poslovni ciklusi i privredne krize
vraali ekonomske dogaaje na poetak.
Novi pristup i drugaije razumevanje regionalnog razvoja izneli su Myrdal ,
Hirschman,obelji,3 a u novije vreme Krugman,4 u svojoj novoj ekonomskoj
geografiji. Razumevanje uzroka i procesa perpetuiranja regionalnih nejednakosti
u ovom pristupu ide sledeim redom. Logika ekonomske motivacije navodi aktere
privrednih procesa da usmeravaju svoje aktivnosti na lokacije i regione gde je
prosean privredni rast bio vii u prethodnim periodima, ostavljajui druge delove
i regione zemlje u nerazvijenosti. Delovanje trinih snaga ubrzava ove procese,
podrava neprekidan rast jednih regiona uz zaostajanje drugih, i u odsustvu spoljne
intervencije, regionalne razlike se uveavaju umesto da se smanjuju.
Sve navedene koncepcije imale su u vidu, pre svega, regionalne odnose u
jednoj zemlji. Namee se pitanje efekata koje jedna svesno voena ekonomska
integracija izmeu vie zemalja kao ova to se odvijala u EU moe doneti na
planu (ne)eliminisanja regionalnih debalansa.
Po nekim miljenjima5 ekonomska integracija, irenje jedinstvenog trita
moe pojaati regionalne nejednakosti, jaati proces polarizacije, odnosno
snaenje koncentracije ekonomskih aktivnosti na nivou EU, i tako stvarati nove
regionalne probleme. Jer, ekonomska integracija ili novostvoreni ekonomski
prostori mogu ohrabriti izgradnju nove industrije ili realokaciju stare u
industrijska podruja EU koja nude bolju infrastrukturu, raspolau obuenim
radnicima, irim tritem, niim transportnim trokovima i obezbeuju veu
korist od ekonomije obima. To na postojee regionalne probleme u pojedinim
lanicama namee nove probleme, formira nove-stare centre koncentracije
aktivnosti, aglomeracije stanovnitva, sada van granice zemlje i dalje produbljuje
regionalne razlike. Pored ovog iznetog, kreiraju se i jo dva reda problema.
Prvo, postojee mere regionalne politike na nivou lanica kao: subvencije,
poreske olakice, nie kamate nisu kompatabilne sa slobodnim tritem i
njegovim daljim usavravanjem i moraju se naputati. Ovo e dodatno smanjiti
3
Myrdal, G. 1957., Economic Theory and Under developed Regions, London, Hirschman,A.1958,
The Strategy of Economic Development, New Haven, obelji, N, 1975., Privreda Jugoslavije,
Rast, struktura i funkcionisanje, Savremena administracija, Knjiga Prva, Beograd.
4
Krugman, P.1991.Geography and Trade, Mit Press.Cambridge, MA.
5
Hitiris, T., 2003., European Union Economics,FT Prentice Hall, pp. 224.
193
potencijale te lanice za trinu utakmicu u EU, posebno za njene nerazvijenije

regione koji su i bili participanti te politike.
Drugo, postojee mere ekonomske politike u novom okviru evropskog
ujedinjenja mogu dati sasvim suprotne efekte od onih koje su davale u
prethodnom miljeu.
Imajui sve ovo u vidu jedini izlaz se nalazi u konstituisanju zajednike
regionalne politike, ime se i pristupilo u Evropskoj uniji.
3. Motivi regionalne politike EU
Osnovni ciljevi koji se postavljaju pred Evropsku uniju u pravcu reavanja
regionalnih dispariteta su u osnovi isti kao i ciljevi koji se postavljaju pred drugim
zemljama, posebno federativno ureenim, po istim pitanjima. Dakle, glavni ciljevi
se mogu svesti na sledee: prvo, da se pomogne razvoju regiona koji zaostaju u
razvoju; drugo da se smanje regionalni debalansi izmeu zemalja lanica,
odnosno reava tzv. kohezioni problem.6
Postoje brojni razlozi koji pokuavaju da argumentuju potrebu realizovanja
ovih ciljeva. Jer, u ekonomskim smislu moe se postaviti teza da je ekonomski
prihvatljivije da se nastavi polarizovan razvoj; da je dalje produbljivanje
neravnotea izmedju regiona jeftinije nego njihovo ispravljanje. Posebno zbog
toga to se mnoga pitanja reavaju na dui rok, na njih utiu brojni faktori i u
dinaminom privrednom razvoju ih je teko kvantifikovati, pa dakle imati i jasnu
sliku, ta je u ekonomskom smislu prihvatljivije.
Analitiari procesa evropskih integracija nude sledea obrazloenja po ovom
pitanju.7 Prvo, Evropska unija opravdava ovaj tip aktivnosti kao vid solidarnosti
izmeu bogatih i siromanih zemlja zajednice. Drugo, glavni cilj zajednike
regionalne politike je da olaka restruktuiranje, odnosno promene privredne
strukture u nerazvijenim, ekonomsko slabim regionima u pravcu realizovanja
jedinstvenog trita i osavremenjavanja ekonomskog sistema. Sa poetkom
primene, Evropske Monetarne Unije i uea zemalja lanica u jedinstvenom
sistemu monetarne politike, pojavilo se jo jedan vaan argument. Zajednika
regionalna politika moe postati vaan instrument u reavanju problema
asimetrinih okova.8
6
Tondl, G., 2001., Regional Policy, in Artis, M., Nixon F, (eds.) The Economic of European Union,
Policy and Analysis, Third Edition, pp. 181.
7
Molle, W., 1997, The Economic of European Integration, Theory, Practice, Policy, Third Edition,
Ashgate.
8
Bayomi,T., Einchengreen,B., 1993., Shocking aspects of European Monetary Integration, in Toress
F., Glavazzi, F., (eds.) Adjusment and Growth in the European Monetary Union, New York,
Cambridge University Press.
194
U literaturi o pitanjima regionalnog razvoja se javljaju brojna objanjenja o

potrebi ispravljanja regionalnih debalansa. ini nam se da dva, na odreen nain
agregirana argumenta, daju dobru osnovu za opravdanje ovakvog tipa
angaovanja.9
Prvo, korist od korigovanja regionalnih debalansa nije jednostrana. Region
koji prima pomo sa poboljanjem svojih ekonomskih performansi najee
emituje odreene eksterne efekte. Kod poljoprivrednih regiona, na primer,
dobijene subvencije mogu doprineti boljoj ekipiranosti proizvoaa, poveanju
produktivnosti i ponudu proizvoda po povoljnijim cenama; na drugoj strani,
sama potronja jeftinijih poljoprivrednih proizvoda ima iroke efekte na
smanjenje porodinih budeta i u drugom izvodu, mogunost smanjenja realnih
nadnica i u regionima davaocima subvencija. Spreavanje neeljene migracije
takoe se moe ubrojati u tako shvaene doprinose ispravljanju regionalnih
neravnotea, kao i to poveanje kupovne sposobnosti nerazvijenih regiona iri
trite za proizvoae iz regiona davaoca podrke. U ovom kontekstu treba
razumeti motivaciju Nemake ili Holandije u realizovanju ciljeva zajednike
regionalne ekonomske politike i pruanje pomoi Grkoj ili Portugaliji.
Drugo, makroekonomska politika stabilizacije ima svoju regionalnu
dimenziju. Suzbijanje inflacije u jednom regionu moe izazvati poveanje
nezaposlenosti u drugom. Direktnija intervencija koja se realizuje putem
regionalne politke u odnosu na reenja koje nudi, na primer, monetarna politika
moe izravnati ove okove. Iza ovih ekonomskih, stoje politiki razlozi, koji su
se manifestovali u dugoronim pregovorima, u kojima su manje razvijene zemlje
u EU uspele da obezbede mehanizam kompenzacija za potencijalno negativne
efekte koje ekonomska integracija nosi.10
4. Podela regiona u EU: NUTS klasifikacija
Regionalne neravnotee se mogu manifestovati i meriti na razliite naine:
veliinom bruto drutvenog proizvoda po stanovniku; putem analize broja
nezaposlenih ili zaposlenih radnika, uea poljoprivrednog stanovnitva u
ukupnom, uea pojedinih industrijskih grana u bruto drutvenom proizvodu,
gustini stanovnitva i stopi migracije itd. Da bi se ova merenja vrila potrebno je
definisati regione, i to ne na osnovu njihovih administrativnih, dakle
dravnih,optinskih ili drugih granica, ve na osnovu ekonomskih kriterijuma.
9
Grbi,V.(7),Regional disparities in the European Union: Policy objectives, the poorest regions and
multifunkcional agriculture, Ekonomika poljoprivrede, Br 2, 2010, str. 148.
10
Allen,D., 1996,Cohesion and Structural Adjustments, in Walace,H., Wallace, W, (eds.) , Policy
Making in the EU, Oxford, Oxford University Press.
195
Ovi kriterijumi treba da uvaave socio-ekonomsku strukturu, intenzitet i kvalitet

veza izmeu elemenata te strukture, kao i njenih meuregionalnih ekonomskih
veza, kvalitet i dispozicija osnovnih privrednih grana u regionu.
Statika klasifikacija regija u EU vri se prema NUTS (nomenclature
classification units) metodologiji, koja je definisana Direktivom EU
br.1059/2003.godine od strane Evropskog parlamenta i Saveta Evrope o
donoenju zajednike klasifikacije teritorijalnih jedinica za statistike potrebe.
Ova aktivnost je deo acqui comumunitaire EU. U okviru regionalne ili kohezione
politike one slue da bi se identifikovao nivo i vrsta pomoi kojom EU finansira
ovu politiku, dakle da bi se utvrdio nivo redistribucije sredstava. Na drugoj strani,
same statistike jedinice utvrene po NUTS metodologiji ne predstavljaju pravnu,
odnosno administrativnu podelu pojedinih zemalja lanica, niti obaveznu
determinantu za njihovo voenje nacionalne regionalne politike. Meutim,
imajui u vidu meusobnu uslovljenost regionalne politike na nivou EU i
nacionalnih politika pojedinih lanica u praksi postoji visoka usklaenost ovih
politika, te primena NUTS metodologije.
Osnovni ciljevi uspostavljanje NUTS podele11 su:
sakupljanje, razvoj i harmonizacija statistike EU;
obezbeenje podataka u cilju socio-ekonomske analize regiona
sprovoenje regionalne politike, odnosno izbor regiona koji zaostaju u
razvoju u cilju primanja pomoi iz strukturnih fondova EU. Na osnovu
Cilja 1 regionalne politike to su NUTS 2 regioni. Podruja koji su
obuhvaeni drugim ciljevima su kasifikovani kao NUTS 3 regioni.
Na osnovu ove statistike podele, zemlje lanice EU se dele na pet tipova
regiona: tri osnovna: NUTS 1, NUTS 2, NUTS 3 i dva dopunska LAU 1 i LAU 2.
Meu kriterijumima za uspostavljanje ove klasifikacije utvren je i uslov broja
stanovnika u skladu sa sledeim parametrima.
NUTS 1 3.000.000 do 7.000.000.
NUTS 2 800.000 do 3.000.000.
NUTS 3 150.000 do 800.000.
Do 2003. godine postojali su i nivoi NUTS 4 i NUTS 5, koji su te godine dobili
nove nazive LAU 1 I LAU 2 (local administrative units). Po kriteriju broja
stanovnika LAU 1 pokriva gradove i optine od 100.000-150.000 stanovnika, a
LAU 2 naselja do 10.000 stanovnika.
11
ec.europe.eu/eurosat/ramon/nuts/application_regions_eu.html.
196
Od kriterija koji mogu da se uzmu u obzir prilikom definisanja regiona:

ekonomskih, istorijskih, kulturnih i dr. EU se odluila za institucionalni
kreitrijum, pa se podela na osnovu broja stanovnika, poklapa sa
administrativnom podelom. Na to indiciraju podaci sledee tabele (Tabela 7.1.)
Tabela 7.1. Odnos NUTS i LAU klasifikacije sa administrativnim regionima
u zemljama clanicama EU
Zemlja
NUTS 1
NUTS 2
Belgija
Gewesten/Regi
ons
Provincies/Pr
ovinces
Bugarska
Rajoni
Rajoni za
planirane
Ceska
Uzemi
1 Oblasti
Danska
Nemacka
1 Regioner
Lander
16
Regierungdb
ezirke
NUTS 3
11
Arrondises
ement/
Arrondisse
ment
LAU 1
8 Kraje
14 Okresy
77 Obce
6249
5 Landseler
Kommun
11
er
99 Sogne
2148
39 Kreise
Groups of
Maakond
Irska
1 Regions
Regional
2 Authority
Regions
429
Counties/
Cities
34
Dimoi/Ko
inotites
1034
4 Periferies
13 Nomoi
51
Spanija
Agruacion de
comunitdades
autonomas
Comunidade
7 sy cuidades
autonomas
Provincias+
19 islas+Ceuta
y Melilla
59
Francuska
Z.E.A.T+DOM
Italija
Gruppi di
regioni
5 Regioni
1
21 Provincie
1
Cantons
100 derattach
nent
5329
12379
227
Electoral
Districts
3441
Demotiko
diamerisma/
Koinotiko
diamerisma
6130
Municipios
8111
1787 Communes
36683
107
Comuni
8101
Dimoi,
koinotites
613
Savivaldy
10
bes
60 Seniunijos
518
13 Communes
116
1 Eparchies
Latvia
1 Apskritys
Litvanija
1 Cantons
Malta
1 Gzejjer
2 Distretti
Izvor: ec.europe.eu/eurosat/ramon/nuts/introannex _eu.html
197
15 Vald,lin
Groups of
development
regions
Department
s+DOM
Verwaltu
ngs1457 Gemeinden
gemeinssc
haften
5 Maakond
Grcka
26
264 Anselena mesta
589
28 Obshtini
Kipar
Gemeenten
/Communes
44
6 Oblasti
Estonia
Regions+DO
M
LAU 2
6 Kunsilli
68
Zemlja
NUTS 1
NUTS 2
Madjarska
Statisztikai
nagyregiok
Tervezesi3 statisztikai
regiok
Holandija
Landsdelen
4 Provincies
Austrija
Gruppen von
Bundeslandern
3 Bundeslander
Poljska
Regiony
Wojewodztw
a
NUTS 3
7
12
LAU 1
Megyek+Buda
pest
20
COROP
regio`s
Gruppen von
9 Politischen
Bezirken
16 Podregiony
168 Telepulesek
3152
40
Gemeenten
443
35
Gemeinden
2357
66
Powiaty i
miasta na
prawach
powiaty
379 Gminy
2478
Concelhos Municipios
308 Frequesias
4260
Portugalija Continente
Comissoes de
Coordenaca
3 Regional
+Regioes
Autonomas
Grupos de
Concelhos
30
Rumunija
4 Regiuni
Judet+Bucures
ti
42
Statisticne
regije
12
Macroregiuni
Kohezijske
regije
Slovenija
Slovacka
1 Oblasti
Finska
Velika
Britanija
E- 27
Manner-Suomi,
Ahvenananaa/
Fasta Finland,
Aland
Government
Oce Regions;
Country
Suuralueet/
Storomraden
Counties
(some
grouped);Inn
er and Outer
12
London;
Groups of
unitary
authorities
97
4 Kraje
Maakunnat/
Landskap
Statistikai
kistersegek
Comuni+
Municipui+
Orase
Upravne
enote
8 Okresy
Seutuknnat/
20 Ekonomiska
regioner
Lower tier
Upper tier
authorities
authorities or
(district) or
grops of lower
individual
tier
unitary
37
133
authorities
authorities
(unitary
or LECs (or
authorities or
parts
district)
thereof);
Districts
271
LAU 2
1303
58 Obcine
79 Obce
77
443
Kunnat/
Kommuner
Wards (or
parts thereof)
3174
210
2928
416
10664
8398 121601
5..Regionalni problemi EU
Regionalne probleme EU moemo analizirati sa dva aspekta. Prvo, probleme
koji se pojavljuju u pojedinim regionima, podrujima u okviru lanica EU
definisanim na osnovu ekonomske tipologije regiona. Drugo, disparitete i
probleme koji se pojavljuju u odnosima meu lanicama EU, a koji delom
proistiu iz prethodnih neravnotea, a delom su autonomno pokrenuti.
198
A) Regionalni problemi pojedinih podruja EU

Podruja, regione u okviru EU smo, definisali na osnovu ekonomske podele
,iroko prihvaene u ekonomskoj teoriji,12 iju smo koncepcijsku sliku ve skicirali
i to kao: a) razvijene regione; b) nerazvijene regione; c) regione u depresiji; d)
pogranine regione.
a) Razvijeni regioni ali i/ili prenaseljni regioni, je izraz koji se esto koristi u
literaturi o regionalnom razvoju u EU. Ove regione karakterie snano
prisustvo sekundarnih i tercijalnih delatnosti u privrednom tkivu. Pri tom,
poseban naglasak je na tercijalnim aktivnostima koje pre svega ukljuuju:
bankarski sektor, usluge osiguranja, konsalting usluge, ali i tradicionalne
aktivnosi ovog sektora, kao to je trgovina na veliko. O razmerama
neravnotea govore odreeni podaci. Tako, na primer, Pariski region koji
pokriva samo 2% teritorije Francuske, ali na kojem ivi 20% stanovnitva,
zapoljava 23% ukupno zaposlenih i produkuje 30% od ukupnog bruto
nacionalnog dohotka. Ranstad region u Holandiji u koga su ukljuena etiri
grada: Amsterdam; Utreht; Roterdam i Hag okuplja ak 46% stanovnitva
Holandije. London i jugoistona Engleska pokriva 12% teritorije, a na njoj
ivu 30% stanovnitva.13 Ako se standard kupovne moi u EU uzme kao 100,
regioni koji su imali preko 150 % ili vie od proseka u EU su: centralno
podruje Londona (229); Hamburg (198); Luksemburg (172); Brisel ( 170);
Darmtat (167); Be ( 166); Oberbajern (165); Pariz (156)14 Ova otra odstupanja
od proseka EU mogu dovesti do podela u njoj. Stoga je potrebna odreena
doza spoljnje intervencije na tom planu, da podele ublai i eliminie i to, pre
svega, u obliku regionalne politike.
Osnovni problem ovih podruja, preteno velikih gradova, lei u
polarizovanju privatnih i drutvenih efekata, odnosno koristi od ulaganja u ova
podruja. Ova podruja, regioni su atraktivni za privatna ulaganja poto poseduju
izgraenu infrastukturu, kvalifikovanu radnu snagu, veliko trite. Meutim,
ulaganja u njih poveava drutvene trokove: infrastruktura i stanogradnja su
viestruko skuplje nego u drugim podrujima, dolazi i do poveanje zagaenosti,
buke i drugih urbanih problema. Zadatak regionalne politike se javlja na dva
plana: prvo, da privatne aktivnosti usmerava u druge regone; drugo, da postojeu
privrednu strukturu inovira uvek novim, profitno atraktivnijim delatnostima.
12
Sieber, H, 1969, Regional Economic Growth: Theory and Policy, Scranton.

Hitiris, T., 2003., European Union Economics, FT Prentice Hall., p. 228.
14
Behrens, A. 2000., Per capita GDP below 75% of the EU average in 50of the 211 EU regions,
Statistics in Focus, Theme 1-1/ 2000, Eurostat, p. 2., Jovanovi, M, 2004., Evropske ekonomske
integracije, Ekonomski fakultet , Beograd, 530.
13
199
b) Nerazvijeni regioni u EU. Ovi regioni su, po pravilu, visoko zavisni od

poljoprivrede; ona preovlauje u privrednoj stukturi, kako u stvaranju
dohotka, tako i u zaposlenosti. U preciznijoj elaboraciji ovih regiona mogu
se prepoznati dva tipa.
Prvi, nerazvijeni regioni preteno locirani u planinskim (iznad 500 m
nadmorske visine) ili brdskim podrujima, kao i na ostrvima. U njima
preovlauje poljoprivreda sa seljakim gazdinstvom koje sadri polunaturalnu
ili polukomercijalizovanu proizvodnu strukturu, ulaganja u proizvodnju su mala,
produktivnost i prihodi veoma niski. Ako se standard kupovne moi u EU oznai
kao 100 onda u ova podruja (ne raunajui francuske regione u inostranstvu)
ulaze grki i poneki panski region: Iperios (43); Akores (50); Vorei Aidjao (51);
Ekstramadura (54); Madera (55); Ditiki Elada (57); Peloponez (57); Andalusija
(58).15 Drugi, nerazvijeni regioni locirani u tradicionalno poljoprivrednim
podrujima. U njima preteno egizistiraju komercijalizovana gazdinstva, sa veim
ulaganjem kapitala u proizvodnju, viom produktivnou i ostvarenim
dohotkom. Njihova nerazvijenost nije tako izraena i vezana je za dva reda
problema. Prvi je prouzrokovan visokom migracijom poljoprivrednog
stanovnitva iz poljoprivrednih u industrijske regione koja se posle Dugog
svetskog rata odvijala u svim zemljama Evrope. Kao posledica ovog procesa u
regionu je reduciran broj poljoprivrednog stanovnika, ali produktivnost esto
nije poveana zbog visokog uea starog stanovnitva (preko 30 % u ukupnom)
koji je blii gaenju svojih aktivnosti, nego njihovom daljem razvijanju. Drugo,
dohodak ostvaren u poljoprivredi je u svim zemljama EU ( i u svetu) nii od
prosenih dohodaka ostvarenih u drugim delatnostima; ovo naravno
prouzrokuje dalju migraciju poljoprivrednog stanovnitva, pogoranje njihovih
radnih i socijalnih karakteristika. Nesposobnost vanpoljoprivrednih sektora u
zemljama lanicama da apsorbuju svo poljoprivredno stanovnitvo, kao i
generalno niska mobilnost radne snage u EU su brana brem odvijanju ovih
procesa. O uzrocima zaostajanja produktivnosti rada i dohodka u poljoprivredi
u odnosu na druge delatnosti vie smo ukazali u odeljku posveenom
poljoprivredi. Na ovom mestu emo samo jo istai da regionalna politika na
ovim podrujima treba da bude usmerena na podizanju njihove vitalnosti, razvoj
delatnosti koje pomau odvijanju poljoprivrednih aktivnosti, odnosno razvoj tzv.
integralne poljoprivrede (seoska infrastruktura, razvoj raznih zanata i malih i
srednjih preduzea vezanih za poljoprivredne aktivnosti, seoski turizam itd.),
kao i zatitu poljoprivredne ivotne sredine.
15
Benres, A., 2000., Per capita GDP below 75% of the EU average in 50of the 211 EU regions,
Statistics in Focus, Theme 1-1/ 2000,Eurostat.p 2., Jovanovi, M, 2004.,Evropske ekonomske
integracije, Ekonomski fakultet, Beograd, 530.
200
c) Regioni u depresiji. Regioni u depresiji predstavljaju vaan problem EU. Zemlje

lanice su bile meu prvim zemljama u svetu na poetku industrijske revolucije
u zasnivanju privrednih grana koje su predstavljale osnov za razvoj drugih
industrija kao to su: proizvodnja uglja i elika ili su predstavljale znaajnu
kariku u unapreenju kvaliteta ivota ili ubrzanju ukupnog razvoja tog doba,
kao to je industrija tekstila i brodogradnja. Te grane su kasnije izgubile korak
u razvoju, postepeno zaostajui za novim industrijskim granama kao to je
proizvodnja provodnika ili elektronska industrija, polako zapadajui u
probleme. Brojna su podruja EU koje karakteriu ove grane: juna i istona
Belgija, rurska i sarska oblast kao i delovi istone Nemake, severna i istona
Francuska, severna panija, Velika Britanija i to: zapadna i centralna kotska;
Juni Vels; severna i severno-zapadna Engleska, severna Irska, severne luke
Italije. Reavanje problema ovih podruja predstavlja veoma delikatno pitanje.
Radi se uglavnom o radnointenzivnim granama; viak radnika koji nastaje
usled zaostajanja ovih grana praktino je nemogue zaposliti u novim
industrijama, poto su nove tehnologije proizvodnje, zasnovane na
radnotednoj opremi. Radi se takoe o industrijama koje su izloene estokoj
konkurenciji sa proizvodima iz novoindustrijalizovanih zemalja kao to je
Rusija, Kina, Brazil, Indija i to industrijama ija je proizvodnja skupa, odnosno
optereena visokim trokovima ne samo zbog viih nadnica u EU nego u
konkurentnim zemljama, nego i zbog visoke potronje energije za proizvodnju.
Prevazilaenje ovih problema na dui rok mogue je samo izgradnjom nove
privredne stukture, ali na krai rok reavanje problema e biti mogue uz
odravanje odreenih reima subvencija starim postrojenjima i/ili socijalnim
davanjima nezaposlenim radnicima.
d) Prigranina podruja. Na ovim podrujima se par exellans prelamaju pitanja
prednosti ili gubitaka koje meudravna evropska integracija nosi na planu
integrisanja njenih regiona. Pogranini regioni su periferni regioni, koje najee
obeleavaju odlike regiona u zaostajanju. Dakle, tempo njhovog razvoja je
ispod proseka nacionalne ekonomije kojoj pripada. Ulaskom zemlje u EU
problemi ovih regiona mogu se ispoljiti na razliite naine. Tako, na primer,
regioni koji su imali snane veze sa svojom matinom metropolom ili sa
nacionalnim okruenjem formiranjem jedinstvenog trita i padom
nacionalnih granica svoje ekonomske veze mogu efikasnije da realizuju sa
susednim regionima u drugoj zemlji lanici. Preorijentacija na nove partnere
dolazila bi verovatno zbog veeg trita, niih transportnih trokova, i
ekonomije obima koja bi na toj osnovi nastala. Prednosti od integracije u EU
za razvoj ovog regiona bi bile evidentne. Mogua je i drugaija situacija.
Stvaranjem jedinstvenog trita i pojeftinjenjem transportnih trokova
metropole sa obe strane granica bi postale jo atraktivnije to bi dovelo do daljeg
seljenja aktivnosti iz perifernih regiona u njih. U ovim situacijama gubitak od
201
Tabela 7.2. Najbogatiji i nasiromaniji regioni NUTS-2 (BDP PPP 2005)

Member State
Region
GDP per capita

in Euros
As % of EU
27 average
European Union
22,400
100.0%
Austria
28,852
128.8%
Richest
Vienna
39,774
177.6%
Poorest
Burgenland
19,877
88.7%
27,135
121.1%
Belgium
Richest
Brussels-Capital
53,876
240.5%
Poorest
Hainaut
17,819
79.5%
7,913
35.3%
Bulgaria
Richest
Yugozapaden
11,704
52.2%
Poorest
Severozapaden
6,023
26.9%
Cyprus
20,753
92.6%
Czech Republic
17,156
76.6%
Richest
Prague
35,901
160.3%
Poorest
Central Moravia
13,393
59.8%
28,375
126.7%
Denmark
Richest
Hovedstaden
36,073
161.0%
Poorest
Sjaelland
21,265
94.9%
France
25,077
111.9%
Richest
le-de-France
38,666
152.6%
Poorest
French Guiana
11,306
48.5%
25,797
115.2%
Germany
Richest
Hamburg
45,271
182.1%
Poorest
Northeast
Brandenburg
16,627
72.2%
202
Estonia
Finland
Richest
Poorest
Greece
Richest
Poorest
Hungary
Richest
Poorest
Ireland
Richest
Poorest
Italy
Richest
Poorest
Latvia
Lithuania
Luxembourg
Malta
Netherlands
Richest
Poorest
Poland
Richest
Poorest
Portugal
Richest
Poorest
Romania
Richest
Poorest
Slovakia
Richest
Poorest
Slovenia
Richest
Poorest
land
East Finland
Attica
West Greece
Central Hungary
Northern Hungary
Southern and Eastern
Border, Midland
and Western
Lombardy
Sicily
Groningen
Flevoland
Mazowieckie
Lubelskie
Lisbon
Norte
Bucharest-Ilfov
North East Romania
Bratislava Region
Vchodn Slovensko
Zahodna Slovenija
Vzhodna Slovenija
203
14,093
25,774
31,245
19,114
21,589
29,361
13,235
14,393
23,489
9,153
32,197
35,420
62.9%
115.1%
139.5%
85.3%
96.4%
106.1%
59.1%
64.3%
104.9%
40.9%
143.7%
158.1%
23,367
104.3%
23,474
30,613
15,098
11,180
11,914
59,202
17,330
29,374
36,728
21,573
11,482
18,184
7,839
16,891
23,816
13,399
7,933
16,760
5,430
13,563
33,124
9,663
19,462
23,453
16,049
104.8%
144.7%
77.4%
49.9%
53.2%
264.3%
77.4%
131.0%
164.0%
96.3%
51.3%
81.2%
35.0%
75.4%
106.3%
59.8%
35.4%
74.8%
24.2%
60.6%
107.9%
43.1%
86.9%
104.7%
71.4%
Spain
23,069
103.0%
Richest
Madrid
29,997
123.9%
Poorest
Extremadura
15,608
65.7%
27,721
123.8%
Sweden
Richest
Stockholm
38,574
152.2%
Poorest
East Middle Sweden
23,621
95.4%
26,715
119.3%
United Kingdom
Richest
Inner London
67,798
212.7%
Poorest
Cornwall & Isles

of Scilly
17,343
72.4%
integracije u EU je oigledan i zadatak regionalne politike, na planu

ozdravljenja ekonomije ovih regiona sloen. Najee se manifestuje u raznim
oblicima podrke osnivanju malih i srednjih preduzea u ovim podrujima.
B) Regionalne razlike meu lanicama EU
Regionalne razlike meu zemljama lanicama EU su takoe znaajne.
Empirijsku potvrdu moe pruiti tabela 7.3. koja daje podatke u apsolutnim
iznosima BDP po tekuim cenama i po glavi stanovnika stanje po pojedinim
zemljama EU. Tabela meutim, prua podatke i o BDP izraenom u standardu
kupovne moi (SKM) koji se zasniva na relativnim cenama tzv. korpe odabranih
reprezentativnih i uporedivih roba i usluga. Ovaj potonji podatak bolje oslikava
ivotni standard i potencijale trita po zemljama EU. Po prvom redu podataka
razlike medju lanicama ukazuju da zemlja sa najviim BDP po glavi stanovnika:
Luksemburg ima etiri puta vei BDP po glavi stanovnika nego Portugal, zemlja
sa najniim nivoom ovog indikatora u EU. Meutim , treba ukazati da ak devet
od petnaest zemalja EU imaju veoma izjednaen BDP po glavi koji se kree oko
20,000 evra godinje.
Razlike medju lanicama posmatrane po drugom indikatoru indiciraju na
manje razlike. Tako razlika izmedju Luksemburga, koji ima najvii BDP izraen
u SKM po glavi stanovnika i Grke koja ima najnii iznosi oko dva ipo puta.
Jedinstveno trite je verovatno odluujue doprinelo i velikoj izjednaenosti u
kupovnoj moi izmeu najveeg broja lanica.
204
Tabela 7.3. BDP (PPP) po stanovniku zemalja lanica EU 2008. godine

GDP (PPP) per capita 2008
>30,000 >25,000 >20,000 >15,000 >10,000
Member States
European Union
GDP (PPP) 2008

millions of
euro
GDP (PPP)
per capita 2008
euro
Percentage of EU 27
average GDP
(PPP) per capita 2008
12,172,536
25,800
100%
1 Germany
2,309,810
28,100
111%
2 United Kingdom
1,847,105
28,800
114%
3 France
1,744,444
27,600
108%
4 Italy
1,500,475
25,200
98%
5 Spain 1,189,174
26,700
103%
6 Netherlands
530,564
32,500
131%
7 Poland
515,608
14,300
55%
8 Belgium
319,867
29,300
118%
9 Sweden
274,499
30,300
123%
10 Greece
271,206
24,900
97%
11 Austria
264,472
31,800
125%
12 Romania
244,289
12,285
45%
13 Czech Republic
209,773
21,100
82%
14 Portugal
194,502
18,700
73%
15 Denmark
171,298
30,500
119%
16 Hungary
158,304
16,100
63%
17 Ireland
157,070
36,300
140%
18 Finland
155,640
28,800
115%
19 Slovakia
98,655
18,300
71%
20 Bulgaria
76,400
10,200
39%
21 Lithuania
50,515
15,900
62%
22 Slovenia
44,429
23,600
91%
23 Latvia
32,802
14,400
56%
24 Luxembourg
31,376
70,400
273%
25 Estonia
24,005
17,400
68%
26 Cyprus
18,109
23,800
92%
7,824
19,800
77%
27 Malta
Source: GDP(PPP): EUROSTAT 6, PERCENTAGES: EUROSTAT(7).
205
6. Regionalna ekonomska politika EU

Regionalnu ekonomsku politiku EU razmotriemo na sledei nain. Prvo
ukratko emo sagledati istoriju regionalne ekonomske politike EU. Zatim emo
sagledati ciljeve regionalne politike i kriterije za njihovo sprovoenje. Potom emo
ukazati na fondove koji podravaju razvoj regionalne ekonomske politike EU.
Potom, indiciraemo na mehanizme kordinacije, procedure i principe neophodne
za sprovoenje ove politike. Najzad, analiziraemo efekte regionalne
redistribucije sredstava.
6.1. Evolucija regionalne ekonomske politike
Razvoj regionalne ekonomske politike u EU nema dugo istoriju. Moe se,
imajui u vidu, arbitrarnost koju svaki ovakav predlog nosi, podeliti u etiri
perioda. Prvi period se donosi na vreme od osnivanja EU do 1973. godine,
odnosno do prvog proirenja EU. U tom periodu regionalna ekonomska politika
bila je u potpunosti u nadlenosti drava lanica. Po prijemu novih lanica 1973.
godine poeo je novi, drugi period u razvoju regionalne politike. Nove lanice:
Velika Britanija i Irska imale su brojne regionalne neravnotee i probleme vezane
za njih i otvorile su pitanje za njihovo reavanje. Ve 1975. godine je osnovan
Evropski fond za regionalni razvoj sa sredstvima namenjenim za materijalnu
podrku regionalnim ekonomskim politikama. Trei period je vezan, pre svega,
za donoenje Jedinstvenog evropskog akta 1987. godine, ali i proirenje EU iz
1986. godine sa dve velike lanice: panijom i Portugalijom sa znaajno niim
prosekom BDP per capita nego to je egzistirao u EU i unutranjim regionalnim
neravnoteama. Izvrena je rekonstrukcija Evropskog fonda za regionalni razvoj
i konstituisan novi sistem finansiranja, a regionalna politika je formulisana na
osnovu est ciljeva. etvrti period je vezan za finansijske perspektive i budet
2000-2006. godine kada su odredjena nova, znaajnija sredstva za ove namene,
poto stvaranje Evropske monetarne unije (EMU) i kruti kriteriji za njeno
odranje, regionalne probleme i politike za njeno reavanje stavlja u fokus
interesovanja ekonomske politike. Peti period se odnosi na finansijske perspektive
2007-2013. godine i karakterie ga najvei iznos utvrenih finansijskih sredstava
namenjenih najsiromanijim lanicama, kao i fokusiranje na prioriteta na bri
privredni razvoj. Novine predstavljaju i sredstva namenjena ivotnoj sredini i
klimatskim promenama.16
Na ovom mestu valja jo ukazati da je ova evolucija regionalne ekonomske
politike imala takoe svoj finansijski izraz i razvoj koja se moe pratiti kroz
16
Miri O, 2009, Regionalna politka u EU kao motor ekonomskog razvoja, Evropski pokret,
Beograd.
206
poveanje uea sredstava za tzv. strukturne operacije u budetu EU. Tako je

uee sredstava za strukturne operacije u budetu EU u 1976. godini iznosili 8,2
posto, u 1991. godini 23,4 posto, a u 2000. godini 32,3 posto, dok u 2007. godini,
odnosno proseno godinje izdvajanje za period 2007-2013. iznosi 35,7 posto17.
6.2..Regionalna politika EU za period 2000-2006.
Regionalna politika EU u periodu 1993-2000. se zasnivala na est ciljeva i to:18
Cilj 1. Unapreenje zaostalih regiona, koji su ispod 75% GDP per capita u
odnosu na prosek EU.
Cilj 2. Konverzija regiona u industrijskom opadanju.
Cilj3. Suzbijanje dugorone i nezaposlenosti mladih
Cilj 4. Suzbijanje nezaposlenosti i pomaganje zaposlenima da se prilagode
industrijksim promenama i promenama proizvodnih sistema
Cillj 5a. Modernizacija i prilagoavanje poljoprivrednih struktura
Cilj 5b. Unapreenje razvoja seoskih podruja s prioritetima da se otvore
nova radna mesta izvan poljoprivrede i ribarstva, po mogunosti u
oblasti malog preduzetnitva i ribarstva
Cilj 6. Pomo za udaljene i slabo naseljene regione Finske i vedske
Za period 2000-2006. izvreno je saimanje elemenata ovih ciljeva i njihovo
svoenje na tri i to:19
e) Ciljevi i kriteriji. U finansijskim perspektivama za period 2000-2006. u EU
su predvieni sledei ciljevi regionalne ekonomske politike.
CILJ 1. Razvoj regiona koji najvie zaostaju u razvoju.
CILJ 2. Ekonomska i socijalna transformacija podruja koja su suoena sa
strukturnim problemima ( prisustvo tradicionalnih industrijskih
grana koje zahtevaju restruktuiranje, nezaposlenost).
CILJ 3. Prilagoavanje i modernizacija politika i sistema obrazovanja,
obuke i zapoljavanja, odnosno unapreenje ljudskog resursa.
Primena ovih ciljeva zahtevala je ustanovljenje odreenih kriterija za njihovu
primenu. Tako su razvijeni sledei kriteriji.
17
European Commission, 2007,Growing Regions, growing Europe, Fourth report on economic and
cocial cohesion, Luxembourg, Office for Official Publication.
18
(Prokopijevi, M, 2009, Evropska unija, Uvod, Slubeni glasnik, Beograd, str. 472.
19
Hitiris, T., 2003., European Union Economics,FT Prentice Hall., p. 234.
207
CILJ 1. Regioni koji zaostaju u razvoju za prosekom EU

regioni sa BDP koji je 75% ispod proseka EU.
regioni u Finskoj i vedskoj sa niskom gustinom stanovnitva, odnosno sa
manje od 8 stanovnika po kvadratnom kilometru.
najudaljeniji regioni: francuski prekomorski departmani, Kanarska ostrva,
Madeira.
Ovi regioni pokrivaju 22 % stanovnitva EU.
CILJ 2. Regioni koji se suoavaju sa strukturnim problemima.
industrijska podruja sa:
a) stopom nezaposlenosti iznad proseka u EU;
b) veim procenatom poslova u industrijskom sektoru nego to je prosek u
EU;
c) opadanjem industrijske zaposlenosti.
poljoprivredna podruja sa niom gustinom stanovnitva i viom
zaposlenou u poljoprivredi nego to je prosek u EU.
urbana podruja koje karakterie:
a) dugorona nezaposlenost;
b) visok nivo siromatva;
c) posebno oteena ivotna sredina;
d) visoka stopa kriminaliteta;
c) nizak nivo obrazovanja.
podruja zavisna od ribarstva.
druga podruja koja su:
a) poljoprivredna, sa starim stanovnitvom ili sa opadajuim brojem
stanovnika;
b) suoena sa ozbiljnim strukturnim problemima visoke nezaposlenosti zbog
procesa restruktuiranja.
Ovi regioni pokrivaju 18% stanovnitva EU.
CILJ 3. Razvoj ljudskog resursa
Ova podruja ulaze u reim Nove evropske strategije zapoaljavanja
proistekle iz Amsterdamskog ugovora i predviaju sledee mere.
208
promociju aktivne politike trite rada u cilju borbe protiv nezaposlenosti;

unapreenju pristupa tritu rada;
poveanju mogunosti zapoljavanja;
promovisanju mera koje osiguravaju socijalne i ekonomske promene;
promovisanju jednakih mogunosti zapoljavanja za mukarce i ene.
Druge mere
U druge, dopunske mere ulaze tzv. zajednike inicijative. One
podrazumevaju program aktivnosti koje u posebno odreenim oblastima
dopunjuju mere strukturne politike. U periodu 2000-2006. godine sprovode se
sledei programi.
meuregionalna i transnacionalna saradnja (Interreg) u cilju balansiranog
socijalnog i ekonomskog razvoja;
unapreenjenje seoskih podruja (LEADER);
privredno oivljavanje gradova ili delova, tkiva gradova pogoenih krizom
(URBAN);
unapreenje ljudskih resursa u obezbeenju jednakih ansi, odnosno
diskriminacija na tritu rada (EQUAL);
razvoj inovativnih strategija u cilju podrke jaanju regionalne konkurencije
(Innovative actions).
Za statistike potrebe uradjena je u EU nomenklatura teritorijalnih jedinica
koja klasifikuje regione u skladu sa ciljevima regionalne politike i to: Cilj 1.
pokriva 78 regiona; Cilj 2. pokriva 211 regiona; Cilj 3. 1093 regiona.
to se tie regionalne raspodele sredstava fondova po lanicama unije i po
ciljevima regionalne politike situacija je sledea: (Tabela 7 .4)
Za period 2000-2006. sredstva po ciljevima regionalne politike i po
primaocima dati su u tabeli. Podaci pokazuju da se najvie sredstava odvaja i
plasira za prevazilaenje zaostalosti regiona,odnosno za cilj , tek onda slede
sredstva za pokrivanje podrke ostvarenju cilja 3 i 2 i za zajednike inicijative.
Najvei korisnici sredstava su od tzv. kohezionih lanica, panija, a od ostalih
lanica, Italija (nerazvijeni jug zemlje i strukturni problemi severnih luka Jadrana),
kao i Nemaka (istoni delovi zemlje), a zatim slede Grka i Portugalija. I za nove
lanice primljene 2004. godine odvojena su sredstava, meutim ona su primana
samo za krau period, do 2006. godine, pa su sledstveno tome ove zemlje i manji
participanti u ukupnom budetu.
209
Tabela 7.4. Transferi regionalne politike po zemljama clanicama EU u periodu

2000-2006. po prioritetnim ciljevima (u milijardama ekija)
Prosecan godisni
doprinos
Ukupni
Instrume Zajedni
Novi
Novi
Novi
Kohezion % udela
strukturn
nti u
ke
i fond primaoca
i fondovi 2000-6 1994-99 ciljevi 1. ciljevi 2. ciljevi 3.
ribarstvu
inicijative
2000-6 (%BDP (%BDP
1999.)
1994.)
Bogate lanice
Belgija
2.037
0,12
0.15
625
433
737
34
209
825
0.09
0.14
183
365
197
80
0,4
Nemacka
29,764
0.23
0.24
19,958
3,510
4,581
107
1,608
14,0
Francuska
15,666
0,18
0,23
3,805
6,050
4,540
225
1,046
7,4
Italija
29,656
0,35
0,36
22,122
522
3,744
96
1,172
14,0
Danska
Luksemburg
0,9
91
0,07
0,15
40
38
13
0,1
Holandija
3,286
0,12
0,15
123
795
1,686
31
651
1,5
Austrija
1,831
0,14
0,15
261
680
528
358
0,9
Finska
2,090
0,27
0,30
913
489
403
31
254
1,0
vedska
2,186
0,16
0,13
722
406
720
60
278
1,0
16,596
0,18
0,21
6,251
4,695
4,568
121
961
7,8
Velika Britanija
Kohezione
clanice
Irska
3,974
0.64
2,53
720
1,9
panija
56,205
1,18
1,62
11,160
26,5
Portugalija
22,760
2.04
3,87
3,060
10,7
24,883
2,38
3,34
Grka
Ukupno
211,850
54,780
17,803
21,910
906
6,650
3,060
11,7
18,000
100,0
Izvor: Eurostat, EC DG 16, (naveo Tondi, G, 2001., 183).
6.3. Regionalna politika EU za period 2007-2013.

Za period 2007-2013. regionalna politika EU ponovo je prekomponovala
ciljeve iz prethodnog period 2000-2006. i struktuirala ih na sledei nain.
Konvergencija ranije Cilj 1. On se opet odnosi na regione iji je GDP po
stanovniku ispod proseka u EU i u koje se prvenstveno kvalifikuju regioni u
novim lanicama, dakle onim primljenim posle 2004 godine. Meutim,
priveremeno, do 2013. godine i regioni u starim lanicama iji je dohodak po
stanovniku takoe ispod 75% od proseka u EU, zani u tzv. EU-15, bie u reimu
210
ovog cilja. Sam cilj se odnsi na podravanje razvoja i otvaranje radnih mesta u
najmanje razvijenim regionim Evropske unije.
Kompetetivnost i zapoljavanje ranije Cilj 2. Sam cilj je dizajniran da
pomogne ekonomske i socijalne transformacije u regionima bogatijih zemlja koje
su se suoile sa strukturnim problemima. Takvom podrkom omoguie se ovim
regionima da odre korak sa svremenim tehnolokim promenama. U okviru
ovog cilja je inicijativa za zapoljavanje koja se zasniva na Evropskoj strategiji za
zapoljavanje (EES) i podrazumeva prilagoavanje radne snage tehnolokim
zahtevima, prekvalifikacije, kreiranje radnih mesta, kao i olakan pristup radnim
mestima za ugroene socijalne grupe.
Teritorijalna saradnja Novi Cilj 3. Usmeren je na stimulisanje i podravanje
prekogranine saradnje. Osnovna ideja ili intencija je da se nau zajednika
reenja za razvoj urbanih, ruralnih i priobalnih podruja, stvaranjem mree malih
i srednjih preduzea. Za razvoj ovih oblika saradnje formiraju se prekogranina
zajednika radna tela.
Za realizaciju ovako koncipirane politike predviena su nova reenja i
regulative:
Generalna regulativa, koja je usmerena na programiranje, upravljanje i
kontrolu.
Regulisanje Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF), odnosno
usmeravanje sredstava na projekte ureenja ivotne sredine, spreavanje
rizinih situacija i izgradnja infrastrukture u manje razvijenim regionima.
Regulisanje Evropskog socijalnog fonda (ESF) u cilju zapoljavanja, poveanja
produktivnosti, a u skladu sa Evropskom strategijom za zapoljavanje.
Regulisanje kohezionog fonda, tako da se investira u projekte zatite ivotne
sredine i izgradnju transevropske mree u deset novih lanica, plus
Portugalija i Grka, gde je BDP po stanovniku manji od 90% proseka u EU.
Regulativa, nova, za prekogranine projekte za koji je formiran novi
instrument: Evropska grupa za prekogranine projekte (EGCS)
Osnovna zamisao nove regionalne politike moe se odrediti reavanjem
sledeih zadataka:
postizanjem stratekog pristupa razvoju, socioekonomskoj i teritorijalnoj
koheziji;
pojednostavljenje ciljeva i regulative, fleksibilniji finasijki manament,
transparentnost fondova i njihova neoposrednija povezanost sa ciljevima;
vee ukljuivanje regionalnih i lokalnih aktera u programe, odnosno
decentralizacije vlasnitva.
211
Za realizaciju Regionalne politke predvieno je, za period 2007-2013. godine

307, 6 milijardi evra plus 445 miliona evra za meuregionalnu saradnju to
zajedno ini 347,4 milijarde evra (euractiv.com/en./future-eu/new-eu-cohesionpolcy-2007-2013/article-131988). Potronja je podeljena na tri dela. Od ukupnog
iznosa, najvei deo 81,7% je usmeren na realizaciju cilja 1 - konvergencije, odnosno
na smanjenje jaza izmeu najbogatijih i najsiromanijih regiona; 15,8% sredstva
se usmerava na poveanje konkurentnosti manje razvijenih regiona i na kreiranje
radnih mesta u njima (Cilj 2), dok 2,44% se usmerava na stavaranje osnove za
jaanje prekogranine saradnje, odnosno na realizovanje Cilja 3.
to se tie regionalne raspodele sredstava fondova po lanicama unije i po
ciljevima regionalne politike situacija je sledea: (Tabela 7.5.)
Redosled primaoca sredstava iz fondova namenjenih regionalnoj politici se
sa ulaskom novih lanioca 2004. godine promenio. Podaci pokazuku da je najvei
primaoc Poljska, zatim sledi panija, koja je koristili skoro dvostruko manje
sredstava, sledi zatim eka republika, pa tek onda Nemaka i Italija, velike
zemlje, koje su bili na poetku ove liste u prethodnom periodu.Velika grupa
zemlja prima slian nivo srestava. Na prvom mestu je Maarska, a zatim sledi
Portugal, Grka i Rumunija.
7. Finansiranje regionalne ekonomske politike EU
U cilju finansiranja regionalne ekonomske politike u EU se koriste znaajna
sredstva. Distribucija sredstava se vri preko brojnih fondova. U osnovi radi se o
sledeim fondovima:
Strukturni fondovi
Evropski fond za regionalni razvoj (EFRR). Osnovan je 1975. Obezbeuje
finansijsku pomo za razvoj siromanijih regiona. Uestvuje u finansiranju
infrastrukture neophodne za pokretanje privrednih kapaciteta, ali i za
investiranje u same privredne kapacitete. Preciznije, namene su mu:
ulaganje u infrastukturu;
ulaganje za odravanje postojeih i kreiranje novih poslova;
inicijative za razvoj lokalnih zajednica i unapreenje aktivnosti malih
isrednjih preduzea.
Evropski fond za socijalni razvoj (EFSR). Osnovan je 1962. Vie puta je
reorganizovan, a od 1995. godine 80% sredstava usmerava se za suzbijanje
212
Tabela 7.5. Transferi fondova regionalne politike po lanicama i po ciljevima u

2007-2013.(milonima evra,cene 2007. godine)
Zemlja
Konvergencija
Konkurencija i
zaoslenost
Teritorijalna
saradnja
Ukupno
Belgija
638
1425
194
2258
6674
179
6853
25883
419
389
26692
510
103
613
16079
9409
851
26340
Bugarska
eka Republika
Danska
Nemaka
Estonija
3404
52
3456
Grka
19575
635
210
20420
panija
26180
8477
559
35217
Francuska
3191
10257
872
14319
Irska
751
151
901
Italija
21641
6325
846
28812
Kipar
213
399
28
640
Letonija
4531
90
4620
Litvanija
6775
109
6885
Luksemburg
Maarska
Malta
Holandija
50
15
65
22890
2031
386
25307
840
15
855
1660
247
1907
177
1027
257
1461
Poljska
66553
731
67284
Portugal
20473
938
99
21511
Slovenija
4101
104
4205
Slovaka
10912
449
227
11588
Finska
1596
120
1716
vedska
1626
265
1891
2912
6979
722
10613
Austrija
Velika Britanija
Rumunija
Ukupno
19213
455
19668
282855
54965
8278
346965
Izvor. EC, 2007
213
nezaposlenost i razvoj ljudskih resursa (obuke, prekvalifikacije i dr.), kao i za

realizaciju ciljeva regionalne politike. Preciznije, namene su mu:
profesionlna integracija dugorono nezaposlenih;
profesionalna integracija mladih koji su nezaposleni;
profesionalni integracija osoba iskljuenih sa trita rada;
unapreenje jednakih uslova za pristup tritu rada;
posebne mere za pristup ena tritu rada;
poboljanje sistema obrzovanja i treninga.
Evropski fond za razvoj i garancije u poljoprivredi (EFRGP). Osnovan je
1960. Sredstva usmerava u odravanje i razvoj poljoprivredne proizvodnje,
kao i u strukturne mere za unapreenje agrara, poljoprivredne ivotne
sredine i umarstva. U 2005. godini je podeljen na dva, to je obraeno u
prethodnom poglavlju posveenom ZAP-u.
Evropski investicioni fond (EIF). Osnovan je 1994. Zadatak mu je da prua
pomo u razvoju malih i srednjih preduzea. Preuzima davanje garancija i
kredita u rizinijm projektima. Od 2000 godine veinski akcionar u fondu je
Evropska investiciona banka.
Instrumenti finansiranja razvoja ribarstva (FIFG). Osnovan je 1994.
Objedinjuje i prua mere pomoi za strukturno prilagoavanje ribarstva.
Odrava ravnoteu u ribolovnom sektoru izmeu stanja resursa i nivoa
eksploatacije, kao to podrava i razvoj podruja koje zavise od ribarstva.
Kohezioni fond. Osnovan je 1993. Usmerava sredstva u zatitu ivotne
sredine i izgradnju saobraajne infrastrukture iskljuivo u zemljama iji bruto
drutveni proizvod iznosi 90 % od proseka ostvarenog u EU. U periodu 20002006. to su Irska, panija, Portugalija i Grka, a izdvojena sredstava za isti
period iznose 18 milijardi evra.
Ve je ukazano i na etiri posebna programa koji se finansiraju iz strukturnih
fondova (ERRF) i (ESF) i usmereni su na reavanje problema cele teritorije EU ,a
to su: LEADER,EQU L, URBAN i Interreg. U poslednjem periodu regionlane
politike, 2007-2013. izvrene su odreene transformacije fondova: Urban i Equal
postaju deo ERDF-a , a Leader+ deo EAGGF. Sam EAGGF se transformie u dva
fonda ,od kojih EAFRD preuzima Leader inicijativu u slui za podrku ruralnom
razvoju. FIFG postaje deo Evropskog ribolovnog fonda (EFF) i ne uestvuje vie
u kofinasiranju regionalne politike.
Na ovom mestu potrebno je istai uloga koordinacionih mehanizama u
realizaciji finansiranja regionalne politike. Brojnost fondova i sloenost i
raznolikost regionalnih problema po pojedinim lanicama namee ovo pitanje.
214
U poetku sprovoenja regionalne ekonomske politike sredstva za ove

namene najee su dodeljivane izolovano, bez uvida troenja jedno od drugih,
regiona od regiona, fonda od fonda. Kao rezultat takvog pristupa moglo je doi
do preklapanja davanja i nepotrebnih trokova, efekti bi mogli da budu
neodgovarajui, ak i da naiu na limite odreene zakonom o opadajuim
prinosima. EU je odluila da uvede vie reda u ovoj oblasti, odnosno da
prezentuje jedinstvenu strukturnu politiku. Prve mere su trebale da budu
predloene u 1987. u Jedinstvenom evropskom aktu. Reforme su nastavljene
1993, a 1999. u okviru usvajanja tzv. Agende 2000. Savet je u junu 1993. usvojio
odgovarajue propise u cilju pojednostavljenje postupka i poveanja efekta
regionalne politike.
Jedna od kljunih mera u okviru mehanizma realizovanja kordinacionih
mehanizma definisana je sa tzv. Zajednikim konceptom unapreenja. Ovaj
kordinacioni mehanizam pravi drava lanica za svoje regione i ine je nacionalni
i regionalni planovi za realizovanje ciljeva 1, 2, 3. Sami planovi sadre strategiju,
ciljeve, teita, naine uvodjenja mera, efekte, kao i informacije o sprovoenju
programa.
Koji su fondovi korieni za koje ciljeve, a u skladu sa kriterijumima, pre svega
sa niim BDP od proseka po stanovnika u EU od 75% pokazuju podaci sledee
tabele 7.6.
Svaki nacionalni plan odobrava Komisija, a njen predlog usvaja Savet i to
nakon uestvovanja Evropskog parlamenta u procesu saodluivanja i dobijanja
miljenja Komiteta regiona.
Na osnovu inicijative Komisije preduzimaju se i dopunske mere, tzv.
Zajednike inicijative, odnosno sprovoenje programa: Interreg; Leader; Urban;
Equal.
Prilikom sprovenja regionalne ekonomske politike EU, pre svega, u procesu
realizovanja Zajednikog koncepta unapreenja, potuju se odreeni principi:
a) Princip subsidijarnosti. Mere se u duhu ovog principa preduzimaju kao
dopuna nacionalnih aktivnost i to jedino ako drava lanica nema dovoljno
sredstava. Prag meutim nije postavljen kod drave korisnika ve kod
fondova EU ija podrka regionalnim inicijativama lanica ne sme da predje
4% njenog bruto nacionalnog dohotka, to je regulisano odgovarajuom
uredbom.
b) Princip saglasnosti. Prilikom donoenja mera mora postojati saglasnost na
nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ali i saglasnost sa privrednim i
socijalnim partnerima, to se obezbedjuje tzv. Dijalogom socijalnih partnera.
215
Tabela 7.6. Struktura finansiranja: ciljevi i fondovi u dva perioda regionalne politike
2000-2006
Ciljevi
Cilj 1
Nerazvijeni regioni
Kohezioni fond
Cilj 2
Ekonomska I
socijalna
transformacija
Cilj 3
Trening I politika
zapoljavanja
2007-2013
Finansijski
instrumenti
Ciljevi
ERDF
ESF
EAGGF Garantije
Cilj 1
EAGGF Upravljanje Konvergencija
FIFG
Kohezioni fond
Cilj 2
Konkurentnost I
zapoljavanje
ERDF
ESF
Finansijski
instrumenti
ERDF
ESF
Kohezioni fond
ERDF
ESF
Cilj 3
Evropska
ERDF
teritorijalna saradnja
ESF
Interreg III
URBAN II
EQUAL
Leader+
ERDF
ERDF
ESF
EAGGF Upravljanje
Razvoj sela I
restruktuirajne
ribolova
EAGGF Garantije
FIFG
Izvan Cilja 1
4 cilj
4 inicijative zajednice
6 instrumenata
Kohezioni fond
3 cilja
Izvor : European Commission, 2007
216
3 instrumenta
c) Princip uskladjenosti mera regionalne sa drugim ekonomskim i socijalnim

politikama , to se obezbedjuje na nivou EU.
8. Rezultati regionalnih politika EU
Istraivanje rezultata regionalnih politika u uravnoteenju regionalnih
debalansa u EU , kao to smo ve istakli, u velikom zavisi od metodolokog
pristupa, odnosno pre svega, od izbora indikatora. Regionalne politike imaju
veliko polje delovanja, irok raspon uticaja na razliite sfere, tako da ocena
rezultata njihove uspenosti varira od toga da li se izabrani pokazatelji odnose
na: stanovnitvo, trite rada i nezaposlenost, transformaciju privredne strukture
i uee pojedinih privrednih grana u njoj, ekoloku dimenziju problema itd.
Na ovom mestu koristiemo klasini ekonomski indikatort, odnosno GDP
po stanovniku, kao agregirani pokazatelj uspenosti.
Sama analiza efekata eliminisanja regionalnih debalansa u EU demantuje
zagovornike argumentacije da razvoj integracije i otklanjanje raznih oblika
trinih barijera produbljuje regionalne disparitete. Ovo emo pokuati da
ilustrujemo sledeim redom podataka.
Ako posmatramo privredni rast preko BDP po stanovniku kako je prikazano
na slici 7.1, dobijamo sledee informacije
Slika 7.1. Rast BDP po zemljama lanicama EU, SAD i Japana u periodu 1991-2000.
Izvor: Eurostat (2000).
217
U periodu 1991-2000. godine natproseni rast, vei porast BDP po glavi

stanovnika od proseka EU i od rasta BDP po stanovniku u SAD-u i Japanu imale
su najsiromanije zemlje u EU: Grka, Portugalija i panija, dakle tzv. kohezione
lanice i Luksemburg. Na dui rok ovo znai da se one pribliavaju prosecima
ekonomskih agregata ostvarenim u EU, odnosno da nadoknauju zaostatke u
razvoju. Ova tendencija se potvrdila i kod prijema novih lanica u EU, u 2004
godini. Nove lanice su pre i posle pristupanja EU ostvarivale vee stope rasta
od prosenog rasta GDP a u EU -27, kao i od prosenog rasta GDP-a ostvarenog
u EU-15, dakle kod starih lanica.20 Jo indikativniju informativnu poruku o
smanjenju regionalnih debalansa prua sledea analiza (Tabela 7.7).
Tabela 7.7. Indikator regionalnih dispariteta bogatstva u EU-15, 1950-1990.

1950
1960
1970
1980
1990
Dispariteti izmeu
regiona
0,124
0,100
0,079
0,058
0,057
Dispariteti izmeu
zemalja
0,096
0,080
0,063
0,043
0,040
2:1%
77
80
80
75
70
" Bruto regionalni proizvod po glavi stanovnika zasnovan na deviznom kursu

Izvor: Molle, W., 1980.,Molle, W., 1990., Molle,W.,1995., naveo Molle, W.,1997.,437.
Podaci pokazuju da su se razlike u regionalnom razvoju, kako izmeu

regiona unutar pojedinih lanica, tako i regionalne razlike izmeu samih lanica
u procesu ekonomske integracije u EU smanjivale.
Novija istraivanja sprovedena od Evropske komisije u osnovi potvruju
navedene rezultate realizovane za peridod 1950-1990. U perodu 19952005., dakle
u periodu pre krize u EU, ostvareni su sledei rezultati u kohezionoj politici, opet
evaluirani korienjem BDP per capita(Tabela 7.8.).
20
218
Tabela 7.8. Regioni sa GDP po stanovniku ispod 75% proseka EU-27

u periodu 19952004.
EU-15
1995
Broj regiona
213
Ukupno
stanovnistvo
(milionima)
372
Nove clanice-12
2004
1995
2004
55
386
106
EU-27
1995
2004
268
104
479
490
Regioni ispod 75% od proseka GDP po stanovniku (Paritet kupovnih snaga)

Broj
27
21
51
49
78
70
13
10
93
89
29
26
32
32
103
91
136
123
97
88
28
25
Stanovnitvo
Broj ( million.)
%
Izvor EC, 2007, 9
Podaci pokazuju da su regionalne razlike u posmatranom peridu smanjivane

odnosno da su regioni konvergirali na svojim razvojnim putanjama. U periodu
od 1995. do 2004. godine broj regiona sa GDP po stanovniku ispod 75% od
proseka EU -27 se smanjio sa 78 na 7, a analizirano samo kod novih lanica ovaj
broj se smanjio sa 51 na 49 regiona, a posmatrano kroz broj stanovnika, regionalni
problemi su se smanjili za 10 miliona ljudi odnosno od 103 miliona na 93 miliona.
Treba ukazati i da najvei korisnici kohezione politke u periodu 1994-2006:
Grka, panija i Irska, su ostvarile znaajne rezultate. Grka je reducirala gep u tom
peridu u odnosu na G-27 sa 74 % na 88 %, panija i Irska sa 91% na 103%.21 Najzad,
valja ukazati da je teko izdvojiti i i oceniti koliki je doprinos same regionalne
politike ovom procesu, a koliko doprinos drugih ekonomskih politika i aktivnosti,
kao i samog spontanog delovanja trinih snaga. Meutim, jasno je da zamane
investicije u infrastrukturu (transport, energija, telekomunikacije) u kohezionim
lanicama i nerazvijenim regionima ne bi bile mogue bez sredstava strukurnih
fondova i asistencije Evropske investicione banke. Naravno, prilikom ovih ocena
treba imati u vidu i znaajne eksterne efekte koje regionalne politike produkuju, a
koje se reflektuju na razna socio-ekonomska podruja: zaposlenost, ekologiju,
relaksiranje instrumenta monetarne politike Evropske Centralne Banke i dr.
21
219
Citirana literatura
Allen,D., 1996,Cohesion and Structural Adjustments, in Walace,H., Wallace, W, (eds.) ,
Policy Making in the EU, Oxford, Oxford University Press
Bayomi,T., Einchengreen,B., 1993., Shocking aspects of European Monetary Integration,
in Toress F., Glavazzi, F., (eds.) Adjusment and Growth in the European Monetary
Union, New York, Cambridge Press.
Behrens,A., 2000.,Per capita GDP below 75% of the EU average in 50of the 211 EU regions,
Statistics in Focus, Theme 1-1/ 2000,Eurostat.
obelji, N, 1975., Privreda Jugoslavije, Rast, struktura i funkcionisanje, Savremena
administracija, Knjiga Prva, Beograd.
European Commission, 2007,Growing Regions, growing Europe, Fourth report on
economic and social cohesion, Luxembourg, Office for Official Publication.
Grbi,V.(7), Regional disparities in the European Union: Policy objectives, the poorest
regions and multifunkcional agriculture, Ekonomika poljoprivrede, Br 2, 2010, str.
147153.
Hirschman,A.1958, The Strategy of Economic Development, New Haven.
Hitiris, T., 2003., European Union Economics,FT Prentice Hall.
Jovanovi, M, 2004.,Evropske ekonomske integracije, Ekonomski fakultet, Beograd.
Krugman, P.1991.Geography and Trade, Mit Press.Cambridge, MA.
Miri O, 2009, Regionalna politka u EU kao motor ekonomksog razvoja, Evropski
pokret,Beograd.
Myrdal,G.1957., Economic Theory and Underdeveloped Regions, London.
Molle,W., 1997.Teh Economic of European Integration, Theory, Practice, Policy, Third
Edition, Ashgate.
Prokopijevi, M., 2009, Evropska unija, Uvod, Slubeni glasnik, Beograd.
Sieber, H, 1969.Regional Economic Growth: Theory and Policy, Scranton.
Tondl, G., 2001., Regional Policy, in Artis, M., Nixon F, (eds.) The Economic of European
Union, Policy and Analysis, Third Edition.
Vanhove, N. Klansen, L, 1987., Regional Policy: A European Aprouach, Aldershot:
Averby.
ec.europe.eu/eurosat/ramon/nuts/application_regions_eu.html.
ec.europe.eu/eurosat/ramon/nuts/introannex _eu.html.
euractiv.com/en./future-eu/new-eu-cohesion-polcy-2007-2013/article-131988.
220
VIII Politika i propisi Evropske unije u oblasti ivotne sredine
VIII POLITIKA I PROPISI EVROPSKE UNIJE

U OBLASTI IVOTNE SREDINE
U raspravi o optim okvirima politike EU u oblasti ivotne sredine nekoliko
prethodnih metodolokih pitanja zasluuju da se na njih skrene panja.1 Najpre,
irina pojma ivotne sredine vidljiva je i iz strukture propisa EU u oblasti ivotne
sredine, odnosno konkretnih pitanja koja su obuhvaena ovim propisima i
politikom EU u celini. Vie je definicija pojma ivotne sredine koji na razliite
naine ilustruju ili pokuavaju da ilustruju ovu irinu. Tako, na primer, prema
definiciji Evropske agencije za ivotnu sredinu pojam ivotna sredina je
koncept koji ukljuuje sve aspekte ovekovog okruenja, utiui na pojedince i
drutvene grupe, odnosno kao kombinaciju elemenata iji kompleksni
meustobni odnosi ine okruenje i u uslove za ivot pojedinca i drutva
ivotna sredine ukljuuje izgraeno okruenje i prirodno okruenje i sve
prirodne resurse ukljuujui vazduh, zemljite i vodu. To ukljuuje i okruenje
radnog mesta.2 Prema odredbama lana 2. t. 10. Konvencije o graanskoj
odgovornosti za tete nastale u ivotnoj sredini usled aktivnosti koje su opasne
po ivotnu sredinu (1993) ivotna sredina ukljuuje: ivotne izvore kako
abiotske tako i biotske, kao to su vazduh, voda, tlo, fauna i flora i interakciju
medju istim tim faktorima; svojinu koja predstavlja deo kulturnog nasledja i
karakteristine aspekte pejzaa.
Osim toga, tendencije savremene politike u oblasti ivotne sredine nije mogue
upotpunosti razumeti bez voenja rauna o elementima koji definiu znaenje
1
Ovde se ne ulazi u razliite aspekte mogue socioloke i/ili politikoloke analize politike EU u
oblasti ivotne sredine, iako bi to bilo vrlo interesanto, naroito sa stanovita praenja naina
kreiranja politike u institucijama EU kao i uloge razliitih subjekata u tom procesu. Takoe, ovde
se ne razmatraju ni neke druge teorijske i praktine dimenzije politike EU u oblasti ivotne sredine
iako postoji prostor i interes za to. U ovom radu se, prevashodno, zadravamo na normativnim
aspektima politike EU u oblasti ivotne sredine, kao relativno jasno formulisanoj i prepoznatljivoj
strani politike. Zbog toga se u odgovoru na pitanje o odnosu izmeu prava i politike polazi od
klasinih pretpostavki o povezanosti i uslovljenosti prava i politike koja su zasnovana na
shvatanju prava kao izrazu volje vladajue klase, bez obzira kako vladajuu klasu trenutno
definisali.
2
http://glossary.eea.europa.eu/terminology/concept_html?term=environment.
221
drugih pojmova koji su u uskoj vezi sa definicijom pojma ivotna sredina i

problemima ivotne sredine u celini. Osnovni opti pojam bez kojeg nije mogue
razumevanje principa politike i prava ivotne sredine EU je pojam odrivog
razvoja.
irok spektar pitanja koja ukljuuje politika u oblasti ivotne sredine definisan
je i onim ime se Evropska komisija, odnosno Direktorat za ivotnu sredinu
primarno bave. To su pitanja koja se odnose na: vazduh, hemikalije, industriju,
meunarodna pitanja, korienje zemljita, more i obalu, prirodu i biodiverzitet,
buku, zemljite, odrivi razvoj, otpad i vodu.3
O politici i propisima EU se govori na jednom mestu zbog nekoliko razloga
opteg tipa. Najpre, ini se da govoriti o politici bez govora o pravu izgleda suvie
iroko i neobavezujue. Potom, treba imati u vidu da se tumaenje politike u
odreenoj oblasti moe najpouzdanije vriti, izmeu ostalog, i analizom prava
koje predstavlja materijalizaciju odgovarajue politike, s obzirom da se usvojena
politika prevashodno realizuje putem prava4. Dakle, prirodna veza izmeu ove
dve sfere izgleda sasvim logina i podrazumeva se i to na razliitim nivoima: od
povezanosti izmeu subjekata politike i subjekata prava u procesu izgradnje
politikih i pravnih instrumenata do samog procesa sprovoenja odgovarajue
politike, odnosno primene odgovrajuih pravnih normi. S druge strane,
razgovarati o pravu bez politike izgleda suvie suavati polje analize na
postojanje odreenih normativnih izraza bez uvaavanja irih okolnosti koji ih
uslovljavaju. To svakako moe biti jedan od naina razmatranja ali on nije od
velike koristi kada se ele sagledati realnih pravci odreenih drutvenih procesa
i, naroito, rastumaiti mogui uzroci raskoraka izmeu normativnog i stvarnog.
Na kraju, poseban razlog zbog ega se zajedno govori o pravu i politici ivotne
sredine proizilazi i iz specifinosti problematike ivotne sredine kao drutvene,
politike, pravne, itd. sfere. A neke od glavnih osobenosti problematike ivotne
sredine bi mogle biti njena multidisciplinarnost i univerzalnost. Ako svemu
ovome dodamo i specifian kontekst koji proistie iz institucionalne i pravne
arhitekture EU kao meunarodne organizacije i/ili sloene drave, onda rasprava
o politici EU u oblasti ivotne sredine podrazumeva obavezu voenja rauna o
znaenju razliitih drugih inilaca specifinih za ivotnu sredinu i EU kao
organizaciju, zatim specifinosti ureivanja zatite ivotne sredine u evropskom
regionu i subregionalnim nivoima od znaaja za evropski region,5 kao i obavezu
3
Videti: http://ec.europa.eu/environment/index_en.htm.
R. Ratkovi, ivotna sredina i politika, u Zborniku radova ivotna sredina i usklaeni razvoj,
Udruenje Nauka i drutvo Srbije, Beograd, 1996, str. 84.
5
Za ire videti: Todi, D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet, Beograd.
2008, str. 279402.
4
222
uvaavanja specifinih odnosa izmeu prava EU, nacionalnih pravnih sistema i

meunarodnog prava, itd.
A. OSNOVE POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE
1. Istorijski razvoj politike EU u oblasti ivotne sredine
Brojni su faktori uticali i utiu na aktivnosti EU u oblasti ivotne sredine ili u
vezi sa ivotnom sreidnom. Otuda bi u detaljnijoj analizi razvoj politike i propisa
EU u ovoj oblasti trebalo posmatrati u kontekstu razliitih inilaca kao to su:
nastank i razvoj ove organizacije u celini, zatim imajui i vidu okolnosti naunotehnolokog i privrednog razvoja, razvoja trita,6 kao i razvoja svesti o znaaju
problema ivotne sredine u meunarodnoj zajednici. Osim toga, razvoj politike
i propisa EU u oblasti ivotne sredine pod uticajem su stanja i tendencija u oblasti
izgradnje razliitih institucionalnih formi za sprovoenje aktivnosti u oblasti
ivotne sredine na meunarodnom planu, odnosno reforme sistema upravljanja
u oblasti ivotne sredine na globalnom nivou.7 Ovome treba dodati i liderske
pretenzije EU naroito u nekim segmentima politike u oblati ivotne sredine za
ije objanjenje se koriste razliiti argumenti iako se koreni globalnog liderstva
u oblasti ivotne sredine mogu pronai na raskrsnici domae politike i
meunarodne politike ekonomije.8
Smatra se da je intenzivnije politike akcije u oblasti ivotne sredine Evropska
zajednica EZ) poela da preduzima poetkom sedamdesetih godina XX veka to
koincidira sa trendom jaanja svesti o znaaju problema ivotne sredine i
globalnim posledicama ovih problema u meunarodnoj zajednici u celini.9
6
Za ire o razliitim fazama u razvoju trita u svetlu uloge tehnike standardizacije u razvoju
politike u oblasti ivotne sredine videti: Frankel, C., Why has Technical Standardization become
a Tool for Environmental Policy?, The Journal of Transdisciplinary Environmental Studies, vol. 3, no.
2, 2004. http://www.journal-tes.dk/vol%203%20no%202/Christian%20Frankel_lav.pdf?id=00029.
7
Videti, npr. Jnicke Martin, Jacob Klaus (Eds.) Environmental Governance in Global Perspective, New
Approaches to Ecological Modernisation, Freie Universitt Berlin, Department of Political and Social
Sciences, 2006. http://foper.sfb.rs/pdf/JanickeJorgens.pdf.
8
Za ire videti videti: Kelemen R. Daniel, Globalizing European Union Environmental Policy, Paper
presented at The European Union Studies Assocation, 11th Biennial International Conference,
Marina Del Rey, California, April 23rd-25th, 2009. http://aei.pitt.edu/33075/1/kelemen.
_r._daniel.pdf. p. 21.
9
Jedna od manifestacija takvog odnosa je odravanje Stokholmske konferencije o ovekovoj sredini
(1972) nakon ega se stvaraju uslovi za intenziviraje aktivnosti na planu meunarodno-pravnog
regulisanja pojedinih pitanja u oblasti ivotne sredine. Kao jedan od najznaajnijih rezultata ovog
skupa smatra se dogovor u vezi sa formiranjem Programa Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu
(UNEP). Inae, ako za najprepoznatljviji kriterijum za ocenu razvoja meunarodnopravnog
223
Istraivanja ekoloke istorije (ili istorije u oblasti ivotne sredine) potvruju da

su ezdesetih godina XX veka razliita pitanja koja se tiu ivotne sredine postala
predmet posebnog interesovanja meu strunjacima i diplomatama iz razliitih
meunarodnih organizacija kao to su Meunarodna unija za zatitu prirode,
Savet Evrope, Ujedinjne nacije, OECD, itd.10 Istoriju razvoja politike EU u oblasti
ivotne sredine Hay deli na nekoliko faza: prva ili idealistika faza (1973-1982.),
faza koja korespondira sa jaanjem unutranjeg trita (1982-1987.), faza
integracije politike ivotne sredine (1987-1992.), faza izvesnog zastoja (1992-1995.),
faza novog talasa propisa (19972003.) i faza VI akcionog programa za ivotnu
sredini i tematskih strategija.11
U poetku su preduzimane mere neophodne radi reavanja hitnih problema
u pojedinim oblastima da bi se kasnije postepeno poele preduzimati i mere
zasnovane na celovitom pristupu i traganju za sinergijom izmeu ciljeva
poslovnog sektora i ciljeva politike u oblasti ivotne sredine. Ipak, procenjuje se
da napredak nije bio linearan i da je politika ivotne sredine uvek bila vrlo
osetljiva na ira ekonomska i politika kretanja.12 Prvim propisima bila su
obuhvaena razliita pitanja kao to su: klasifikacija i oznaavanja opasnih
hemikalija (1967), zatim upravljanje otpadom (Direktiva 75/442), zatita voda
(Direktiva 75/440 i 76/464), zatita vazduha, zatita ptica, itd. Razliite mere koje
su preduzimane u tom periodu bile su na specifian nain povezane sa pitanjima
u oblasti ivotne sredine i imale su prevashodno ciljeve koji su se odnosili na
zajedniko trite. Pravni osnov njihovog usvajanja bilo lan 100. Ugovora o
osnivanju Evropske zajednice (npr. ispitivanje novih hemikalija, usklaivanje
pristupa kontroli zagaenja, itd). Serija od est do sada donetih akcionih
regulisanja zatite ivotne sredine uzmemo stanje i razvoj meunarodnih ugovora onda je, do
izvesne mere, mogue govoriti o nekoliko faza u razvoju meunarodnog prava ivotne sredine:
prva faza od poektka razvoja do poetka drugog svetskog rata; druga faza od drugog svetskog
rata do tokholmske konferencije 1972. godine; trea faza od tokholmske konferencije do
Konferencije u Riu 1992. godine i etvrta faza od Rio konferencije do danas. Za ire videti: Todi,
D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet, 2008. str. 3136.
10
Za ire videti: Meyer, Jan-Henrik 2011: Appropriating the Environment. How the European Institutions
Received the Novel Idea of the Environment and Made it Their Own, KFG Working Paper Series, No.
31, September 2011, Kolleg-Forschergruppe (KFG) The Transformative Power of Europe, Freie
Universitt Berlin. pp. 912. http://userpage.fu-berlin.de/kfgeu/kfgwp/wpseries/Working
PaperKFG_31.pdf.
11
Videti: Hey Christina, EU Environmental Policies: A short history of the policy strategies,
http://www.eeb.org/publication/chapter-3.pdf.
12
Scheuer, S., (ed), EU Environmental Policy Handbook - A Critical Analysis of EU Environmental
Legislation, Making it accessible to environmentalists and decision makers, European Environmental
Bureau (EEB), Brussels, 2005, str. 18. Za osnovne naznake o znaajnijim datumima u istorijskom
razvoju politike EU u oblasti ivotne sredine videti: http://www.eea.europa.eu/environmentaltime-line.
224
programa EU u oblasti ivotne sredine zapoela je 1972. godine ime je uinjen

kljuni preokret u politici EU. Prvim Akcionim programom (1972) je precizirano
da Komisija treba da predloi mere za smanjenje zagaivanja, unapreivanje
prirodne i urbane ivotne sredine, preduzme potrebne aktivnosti vezane za
probleme ivotne sredine uzrokovane oteenjem pojedinih prirodnih resursa i
unapreenjem svesti o problemima ivotne sredine i obrazovanja. Ove aktivnosti
su uticale na preduzimanje aktivnijih mera na pripremi i usvajanju pojedinih
propisa u oblasti ivotne sredine.13
Razvoj politike i prava ivotne sredine EU moe se pratiti i kroz razvoj mesta
i uloge koju pitanja ivotne sredine imaju u osnivakim aktima EZ, odnosno EU.
Pri tom treba imati u vidu da je politika u oblasti ivotne sredine ugradjena u
ugovornu strukturu Zajedice tek Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine
da bi njen okvir bio dalje proirivan, ili samo na izvestan nain makar posredno
menjan, Ugovorom o Evropskoj uniji (1992), Ugovorom iz Mastrihta (1992),
Amsterdamskim ugovorom (1997), Ugovorom iz Nice (2003) i na kraju
Lisabonskim ugovorom (2009). Dakle, Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske
zajednice (Rrimski ugovori, 1958) nije sadravao posebne odredbe o ivotnoj
sredini to se, najee, objanjava optim okolnostima koje su vladale u vreme
zakljuivanja ovog ugovora, odnosno prevashodnim ciljevima ugovora, odnosno
optom svesti o znaaju pojedinih pitanja u oblasti ivotne sredine.
Do 1987. godine usvojeno je oko 200 propisa i to na osnovu tadanjeg lana
100. (kasnije 115, odnosno 135) ili na osnovu lana 235. Ugovora o osnivanju
Evropske zajednice. Ipak, odsustvo jasnog pravnog osnova za politiku Zajednice
u oblasti ivotne sredine bilo je izloeno kritici naroito jednog dela lanica
organizacije koje su vrile pritisak u pravcu ukljuivanja pitanja ivotne sredine
u aktivnosti Zajednice.
a) Znaaj Jedinstvenog evropskog akta (1987) proizilazi iz injenice da on
uvodi posebnu glavu naslovljenu sa ivotna sredina (lanovi 130s-t)
obezbeujui izriitu pravnu osnovu za politiku Zajednice u oblasti ivotne
sredine. Na osnovu ovih odredaba Komisija je imala mogunost da predlae
donoenje propisa u razliitim oblastima sa ciljem da se obezbedi zatita i
unapreivaje kvaliteta ivotne sredine, doprinese zatiti ljudskog zdravlja i
obezbedi racionalno korienje prirodnih resursa. Ovim dokumentom je
utvreno da se aktivnosti u oblasti ivotne sredine imaju preduzimati u skladu
sa principom prevencije, principom da teta treba da bude spreena na izvoru
nastajanja i principom zagaiva-plaa. Posebno znaajnim se smatra injenica
13
U ovom delu teksta se za osnovu analize uzima deo teksta koji je autor objavio u okviru
publikacije: Todi, D., Vodii kroz EU politike ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd,
2011, str. 1950.
225
da je uveden i princip integracije, t.j. da zahtevi u oblasti ivotne sredine moraju

biti integrisani u druge politike Zajednice.
U pripremi i sprovoenju aktivnosti u oblasti ivotne sredine Zajednica je
imala obavezu da uzima u obzir nekoliko razliitih inilaca: raspoloiva nauna
i tehnika saznanja, stanje ivotne sredine u razliitim regionima Zajednice,
potencijalne koristi i trokove preduzimanja mera i odsustva preduzimanja mera
i ekonomski i drutveni razvoj Zajednice u celini. Predvieno je da Zajednica
moe preduzimati mere onde gde se ciljevi mogu bolje ostvariti na nivou
Zajednice nego preduzimanjem mera od strane drava lanica pojedinano.
Istovremeno, drave lanice se ne spraavaju da odravaju i uvode mere koje su
mnogo stroije od mera koje su ustanovljene na nivou Zajednice sve dok su one
kompatibilne sa ukupnim ciljevima Zajednice.
b) Ugovor iz Mastrihta (1992) obezbeuje dalje jaanje mesta i uloge politike
Zajednice u oblasti ivotne sredine ukljuivanjem, meu svoje osnovne ciljeve, i
unapreivanje odrivog i ne-inflatornog rasta uz potovanje ivotne sredine
(lan 2). Ve u Preambuli Ugovora se konstatuje sledee: Odluni da unapreuju
ekonomski i socijalni napredak svojih naroda, vodei rauna o naelu odrivog
razvoja, u okviru stvaranja unutranjeg trita i jaanja kohezije i zatite ivotne
sredine, kao i da primene politike koje e obezbediti da napredak ekonomske
integracije bude u skladu sa napretkom u drugim oblastima. Znaaj
ekonomskog i drutvenog napretka koji je u ravnotei i koji je odriv, naglaen
je i u lanu B u delu Zajednikih odredaba Ugovora. Jaanje mesta i uloge politike
ivotne sredine nalo je odraza i u delu Naslova koji se odnosi na ivotnu sredinu
kroz formulaciju da je cilj politike visok nivo zatite zasnovane na principu
predostronosti, pored drugih principa koji su ve bili formulisani u
Jedinstvenom evropskom aktu. Osim toga, znaaj povezivanja ciljeva politike u
oblasti ivotne sredine sa ciljevima u drugim sektorskim oblastima dodatno je
naglaen kroz formulaciju iz lana 130r da zahtevi zatite ivotne sredine moraju
biti integrisani u definisanje i sprovoenje drugih politika Zajednice.14 Znaaj
Mastrihtog ugovora treba posmatrati i u kontekstu izmenjene uloge Evropskog
parlamenta i Saveta u donoenju odluka, t.j. jaanja uloge Evropskog parlamenta
u razvoju politike ivotne sredine ustanovljavanjem procedure zajednikog
odluivanja sa Savetom, odnosno proirivanjem broja oblasti u kojima Savet moe
usvajati propise korienjem kvalifikovane veine umesto jednoglasnosti.15
14
Znaaj politike Zajednice u oblasti ivotne sredine osnaen je Deklaracijom drava lanica o
proceni uticaja na ivotnu sredinu mera zajednice iz aneksa Ugovora. http://eurlex.europa.eu/en/treaties/dat/11992M/htm/11992M.html#0102000040.
15
Ipak, i dalje je ostalo jednoglasno odluivanje u Savetu o nekim pitanjima kao to su prostorno
planiranje i korienje zemljita (osim upravljanja otpadom i mera opte prirode), upravljanje
vodnim resursima, izvori energije i snabdevanje energijom.
226
c) Prema odredbama Amsterdamskog ugovora (1997) odrivi razvoj je

eksplicitno definisan kao cilj Zajednice. Zajednica ima za cilj da unapreuje
skladan, uravnoteen i odriv razvoj privrednih aktivnosti i odriv i neinflatoran rast, zajedno sa visokim stepenom zaposlenosti i socijalne zatite,
jednakosti izmeu mukaraca i ena, visokim nivoom konkurentnosti i
usklaenosti ekonomskih rezultata, itd. (lan 2). U vezi sa ovim je i jaanje
zahteva za integraciju ciljeva u oblasti politike ivotne sredine u druge sektore
definisano odredbom lana 6. Ugovora kroz formulaciju da zahtevi u oblasti
zatite ivotne sredine moraju biti integrisani u formulisanje i sprovoenje drugih
politika Zajednice.16
Pored toga, znaaj Amsterdamskog ugovora, zajedno sa prethodnim
izmenama, proizilazi iz injenice da je donoenje odluka koje se tiu ivotne
sredine uinjeno jednostavnijim budui da je procedura zajednikog odluivanja
(osim predvienih izuzetaka) postala uobiajena ime je ojaana uloga Evropskog
parlamenta. Ovo je proireno i na politiku u oblasti transporta, Trans-Evropske
mree i propise koji se odnose na Strukturalni fond. irim ciljevima utvrenim u
lanu 17417 obezbeena je pravna osnova Zajednice da deluje u svim oblastima
od znaaja za politiku ivotne sredine.
d) to se tie Ugovora iz Nice (2001) treba imati u vidu da nisu uinjene izmene
osnovnih ve ranije definisanih odredaba koje se odnose na ivotnu sredinu. Ipak,
izvestan doprinos promenama politike u oblasti ivotne sredine smatraju se i
promene u sistemu glasanja koje se odnose na sistem kvalifikovane veine.
e) Izvesne specifinosti u pristupu problemima u oblasti ivotne sredine koje
su definisane Lisabonskim ugovorom mogu se sagledavati iz nastojanja da se
pitanja ivotne sredine neposrednije poveu sa problemima odrivog razvoja,
odnosno sektorskim politikama meu kojima posebno mesto zauzima energetika,
klimatske promene i razvoj obnovljivih izvora energije.18 U Lisabonskom ugovoru
je formulisano posebno poglavlje posveeno energetici to ima poseban znaaj za
politiku u oblasti ivotne sredine i klimatskih promena. Osim toga, mesto i znaaj
Lisabonskog ugovora za razumevanje politike u oblasti ivotne sredine trebalo bi
16
Nadovezujui se na Deklaraciju iz Mastrihta koja je samo obavezivala da se uzmu u obzir

uticaji predloga na ivotnu sredinu, Deklaracijom uz Amsterdamski ugovor Komisija je
obavezana da obezbedi da se pripreme studije procene uticaja na ivotnu sredinu uvek kada
priprema predloge akata koji mogu imati znaajne implikacije na ivotnu sredinu. Ovakav razvoj
situacije je imao uticaja na jaanje poloaja Generalnog direktorata za ivotnu sredinu (DG
Environment) kao i dalje aktivnosti u oblasti politike razvoja ukljuujui Kardifski proces i
donoenje Strategije odrivog razvja EU.
17
Uinjena je i odgovarajua prenumeracija lanova tako da je je raniji lan 130r postao lan 174
(sada lan 191).
18
Videti alineju 9. Preambule Ugovora o EU.
227
posmatrati u kontekstu optih vrednosti za koje se zalae ova organizacija.19 Ostale

elemente politike u oblasti ivotne sredine Lisabonski ugovor u osnovi ostavlja na
nivou i u okvirima reenja koja su bila sadrana u ranijim dokumentima ove
organizacije.20 Neki autori smatraju da Lisabonski ugovor ne donosi znaajnije
novine za oblast ivotne sredine ve kao jedinu potencijalno interesantnu inovaciju
vide posebnu proceduru zbog ne obavetavanja o merama sprovoenja, kao i novu
odredbu o osnovu za ispitivanje legalnosti evropskih akata koji mogu imati za
posledicu iri pristup pravdi i u pitanjima koja se tiu ivotne sredine.21
Takoe, trebalo bi imati u vidu da za odvijanje meunarodne saradnje EU u
oblasti ivotne sredine moe biti znaajna injenica da je EU Lisabonskim
ugovorom dobila pravni subjetivitet (lan 47 UEU). lanom 37. UEU propisano je
da Unija moe zakljuivati sporazume s jednom ili vie drava ili meunarodnih
organizacija unutar podruja obuhvaenih Poglavljem 2. (Posebne odredbe o
zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici). Istovremeno, lanom 3. stav 2. UFEU
propisana je ekskluzivna nadlenost Unije da, pod odreenim uslovima, zakljuuje
meunarodne sporazume.22 Pored toga, trebalo bi imati u vidu i vie drugih
odredaba UoFEU.
Jaanje demokratskih kapaciteta EU snano je povezano za pitanjem uea
javnosti u donoenju odluka u oblasti ivotne sredine i poloajem organizacija
civilnog drutva.23 EU kao lanica Arhuske konvencije o dostupnosti informacija,
19
Prema odredbama lana 2. Ugovora o Evropskoj uniji Unija se zasniva na vrednostima potovanja
ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i potovanja ljudskih
prava, ukljuujui i prava pripadnika manjina. Te su vrednosti zajednike dravama lanicama,
u drutvu u kojem prevladavaju pluralizam, ne diskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i
ravnopravnost ena i mukaraca.
20
Iako se 1987. godina obino uzima kao prekretnica u razvoju prava ivotne sredine EU (budui
da je ivotna sredina u Jedinstvenom evropskom aktu dobila posebno poglavlje (lanovi 130r, s
i t) neki autori smatraju da se vie radi o kontinuitetu nego promeni. Ovo, pre svega, sa
stanovita pristupa i prakse, s obzirom da se principi formulisani u ovom poglavlju mogu
pronai i u ranijim dokumentima organizacije. Hey Christian, EU Environmental Policies: A short
history of the policy strategies, in Scheuer Stefan (ed), EU Environmental Policy Handbook, A Critical
Analysis of EU Environmental Legislation, Making it accessible to environmentalists and decision
makers, European Environmental Bureau, September 2005, Brussels, Belgium, p. 20.
21
Vedder Hans, The Treaty of Lisbon and European Environmental Law and Policy, Journal of
Environmental Law (2010) doi: 10.1093/jel/eqq001First published online: February 24, 2010.
22
Kad zakljuivanje meunarodnih sporazuma predvia zakonski akt Unije ili ako je potrebno
kako bi se Uniji omoguilo ostvarivanje njene unutranje nadlenosti, ili u onoj meri u kojoj bi
njegovo zakljuivanje moglo uticati na zajednika pravila ili izmeniti njihovo podruje primene.
23
U vezi sa tim treba podsetiti da je lanom 11. stav 4. predvieno da milion graana, dravljana
veeg broja drava lanica, moe zatraiti od Evropske komisije da, u okviru svojih ovlaenja,
podnese odgovarajui predlog o nekom pitanju, ako graani smatraju da je potrebno donoenje
pravnog akta unije radi promene Ugovora.
228
ueu javnosti i dostupnosti pravde u pitanjima koja se tiu ivotne sredine razvila
je svoj sopstveni sistem pravnih normi u ovim oblastima.24 Neposredan znaaj za
stanje u oblasti ivotne sredine u dravama lanicima, odnosno uee javnosti u
donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine, moe se razmatrati sa razliitih
stanovita: od instrumenata koje nudi Arhuska konvencija, preko instrumenata
nadzora nad potovanjem propisa EU, do podsticaja dravama lanicama (naroito
novim lanicama i dravama koje su nekoj fazi pristupanja EU), itd. Pravo graana
na informisanje je ire definisano novim lanom 15 UFEU, a izmenjena je i odredba
koja se odnosi na pristup pravdi (lan 263 UFEU) kao i obezbeivanje potovanja
propisa (lan 83, 260, 261 UFEU).
2. Institucije EU nadlene za politiku i pravo u oblasti ivotne sredine
a) Nain organizovanja institucija koje imaju odreene nadlenosti za
obavljanje poslova u oblasti ivotne sredine predstavlja posebno pitanje koje bi
trebalo posmatrati u kontekstu uloge razliitih subjekata celog sistema ukljuujui
ulogu privrednih subjekata i asocijacija, javnosti i nevladinih orgnizacija, naunih
institucija, itd. Ostvarivanje ciljeva politike u oblasti ivotne sredine na nivou
jednog sloenog sistema kakav je EU podrazumeva koordinisano delovanje i
jasne procedure usaglaavanja interesa razliitih subjekata koji deluju na nivou
EU i drava lanica.25 Ovo posebno imajui u vidu da vei broj razliitih institucija
EU ima odreene nadlenosti u oblasti ivotne sredine ili njihove nadlenosti
mogu biti od znaaja za oblast ivotne sredine. Neke od njih imaju opti karakter
sa formalno definisanim nadlenostima u Lisabonskom ugovoru kao to su, npr.
Evropski parlament, Savet Evropske unije, Savet ministara, Evropska komisija,
Evropska investiciona banka, Sud pravde EU, itd. dok se neke od njih
prevashodno bave pitanjima ivotne sredine.
24
Za izvetaj EU o sprovoenju Arhuske konvencije u 2011. godini videti: http://apps.

unece.org/ehlm/pp/NIR/listnr.asp?wf_Countries=EU&Quer_ID=&LngIDg=EN&YearIDg=2011.
25
Za potrebe ovog rada se ne ulazi detaljnije u analizu ovog pitanja ve naelno ukazuje na neke
najznaajnije institucije u ovoj oblasti. Inae, posebno interesantnim bi moglo biti pitanje
komparacije naina organizacije poslova u oblasti ivotne sredine u razliitim dravama lanicima
EU u delu koji se odnosi na sprovoenje propisa EU. U tom kontekstu bi i pitanje kapaciteta
institucija u oblasti ivotne sredine u dravama potencijalnim kandidatima i kandidatima za
lanstvo u EU moglo biti predmet posebnog istraivanja. Na primer, za procene administrativnih
kapaciteta 13 drava kandidata od kojih su sada svi (osim Turske) ve lanovi EU videti:
Administrative Capacity for Implementation and Enforcement of EU Environmental Policy in the 13
Candidate Countries, Ecotec Research and Consulting in association with The Institute of European
Environmental Policy, London (IEEP London), The Finnish Environment Institute (FEI) and
experts from across the Candidate Countries. http://ec.europa.eu/environment/enlarg/pdf/
administrative_capacity.pdf.
229
b) Pri razmatranju znaaja Evropskog parlamenta26 za politiku i propise u

oblasti ivotne sredine trebalo bi imati u vidu optu nadlenost i funkcije
Evropskog parlamenta koje se odnose na zakonodavna i budetska pitanja. Osim
toga, Evropski parlament nadgleda i kontrolie Savet Evropske unije i Komisiju
budui da raspolae ovlaenjima u oblasti kontrole i izbora funkcionera.
Parlament ima ovlaenje da postavlja pitanja koja se dostavljaju Komisiji ili
Savetu Evropske unije kao i da raspravlja o izvetajima koje Evropska komisija
dostavlja Evropskom parlamentu.
Parlament se sastoji od 736 lanova koji predstavljaju graane i koji su
organizovani u grupe u skladu sa politikom pripadnou, a ne na nacionalnoj
osnovi. Meu sedam politikih grupa, koliko postoji u Parlamentu, jedna od
njih se jasno deklarie kao Zeleni (The Greens/European Free Alliance) sa
ukupno 55 poslanika. Ova grupa se zalae za to da Evropa postane globalni
lider u oblasti zatite ivotne sredine, miru i socijalnoj pravdi, fer globalizaciji
i borbi za ljudska prava.27
Komitet za za ivotnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane je jedan
od dvadeset stalnih komiteta (spoljni poslovi, razvoj, meunarodna trgovina,
industrija, istraivanje i energija, transport i turizam, regionalni razvoj, pravna
pitanja, itd). Komitet ima 64 lana i isto toliko zamenika na ijem elu se
trenutno nalazi predstavnik Grupe saveza socijalista i demokrata u Evropskom
parlamentu (iz Nemake). Nadlenost ovog komiteta obuhvata, izmeu
ostalog, i politiku ivotne sredine i mere zatite. To ukljuuje sledea pitanja:
zagaivanje vazduha, zemljita i voda, upravljanje otpadom i reciklau, opasne
supstance, buku, klimatske promene, zatitu biodiverziteta; odrivi razvoj;
meunarodne i regionalne mere i sporazume, saniranje teta u ivotnoj sredini,
civilnu zatitu, Evropsku agenciju za ivotnu sredinu i Evropsku agenciju za
hemikalije.28
c) Savet Evropske unije29 je nadlean za donoenje politikih odluka i ima
odreene zakonodavne nadlenosti. Jedno od pitanja kojima se bavi odnosi se i
na oblast ivotne sredine.
d) Savet ministara je institucija koja se sastoji od ministara iz drava lanica
u razliitim oblastima (poljoprivreda, transport, socijalna pitanja, finansije, itd).
26
http://www.europarl.europa.eu/news/public/default_en.htm
Za kratak pregled istorijskog razvoja zelenih videti: http://www.greens-efa.org/cms/default/
rubrik/6/6648.history.htm
28
http://www.europarl.europa.eu/activities/committees/homeCom.do?language=EN&body=ENVI
(datum pristupanja: 16.09.2010)
29
http://www.european-council.europa.eu/the-institution?lang=en.
27
230
Ministri za ivotnu sredinu se sastaju formalno etiri puta godinje, odluuju

kvalifikovanom veinom i zajedniki sa Evropskim parlamentom.30
e) Kao izvrno telo EU, glavne nadlenosti Evropske komisije31 odnose se na
iniciranje i predlaganje politike i propisa koji se dalje dostavljaju Evropskom
parlamentu i Evropskom savetu kao o staranje o potovanju propisa. Direktorat
za ivotnu sredinu32 je jedan od 40 direktorata (DGs) i drugih slubi Komisije.
Pored aktivnosti koje se odnose na obezbeivanje potovanja propisa EU
(ukljuujui i ispitivanje albi graana i nevladinih organizacija i pokretanja
procedura za krenje propisa) Direktorat finansira projekte u oblasti ivotne
sredine.
U ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine, pored Direktorata za ivotnu
sredinu, nekoliko drugih direktorata ima izvesne nadlenosti kao to su:
Direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj, Direktorat za energiju, Direktorat za
preduzea i industriju, Direktorat za zdravlje i potroae, itd. U novoj Komisiji
imenovan je i poseban direktorat za pitanja koja se odnose na klimu.33
f) Ciljevi Evropske investicione banke34, osnovane Rimskim ugovorom iz
1958. godine, odnose se, izmeu ostalog, na obezbeivanje sredstava za kapitalna
ulaganja namenjena za razvoj i integraciju EU. Investiranjem u dravne ili
privatne projekte, banka doprinosi odrivom razvoju Evropske unije i
ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine.
Tzv. Evropski principi za ivotnu sredinu35 ustanovljeni su kao zajedniki
pristup pet multilateralnih evropskih finansijskih institucija (Evropska
investiciona banka, Savet evropske banke za razvoj, Evropska banka za
rekonstrukciju i razvoj, Nordijska korporacija za finansiranje u oblasti ivotne
sredine i Nordijska investiciona banka) s ciljem da se obezbedi usklaena politika,
standardi i praksa u oblasti finansiranja projekata. Potpisnici se obavezuju da,
pri finansiranju projekata, potuju osnovne politike EU u oblasti ivotne sredine
iz lana 174. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. U geografskom
pogledu, potpisnici su se obavezali na potovanje ovih principa u dravama gde
posluju ukljuujui i zemlje kandidate i potencijalne kandidate za lanstvo u EU.
30
Za ire o aktivnostima videti: http://www.consilium.europa.eu/policies/council-configu

rations/environment.
31
http://ec.europa.eu/environment/index_en.htm (datum pristupanja: 23.09.2010)
32
http://ec.europa.eu/dgs/environment/index_en.htm (datum pristupanja: 23.09.2010)
33
DG Clima. Videti: http://ec.europa.eu/dgs/clima/mission/index_en.htm (datum pristupanja:
23.09.2010)
34
http://www.eib.europa.eu/projects/topics/environment/index.htm?lang=-en (datum pristupanja
23.09.2010)
35
http://www.eib.europa.eu/infocentre/epe/index.htm?lang=-en (datum pristupanja: 23.09.2010)
231
Svi projekti koji se finansiraju od strane ovih finansijskih institucija moraju biti u
saglasnosti sa pomenutim principima i relevantnim sekundardnim
zakonodavstvom EU (pravila o proceni uticaja na ivotnu sredinu, direktive EU
u oblasti industrijske proizvodnje, upravljanja vodama i otpadom, zagaenja
vode i zemljita, profesionalne bezbednosti i zdravlja i zatite prirode). Projekti
koje finansiraju ili u ijem finansiranju uestvuju ove finansijske institucije moraju
biti u saglasnosti i sa meunarodnim multilateralnim ugovorima u oblasti
ivotne sredine (biodiverzitet, klimatske promene, ozonski omota, movere,
postojani organski zagaivai, prekogranino zagaivanje vazduha, ugroene
vrste, dostupnost informacija).
g) Sud pravde EU36 je centralna pravosudna institucija sa seditem u
Luksemburgu iji je zadatak da osigura potovanje propisa EU u kontekstu
tumaenja i primene Osnivakih ugovora. Sud se u svojoj dosadanjoj praksi
bavio razliitim pitanjima u oblasti ivotne sredine donosei odluke i utvrujui
odgovarajua pravila u tumaenju i primeni pojedinih propisa.37
h) Znaaj Evropskog ombudsmana38 treba posmatrati u kontekstu mogunosti
koje stoje na raspolaganju graanima radi zatite njihovih prava, ukljuujui i prava
u oblasti ivotne sredine. Evropski ombudsman, koga imenuje Evropski parlament,
ima ulogu da postupa po pritubama graana koji smatraju da su njihova prava
povreena odlukama Evropskih institucija. Pod ovim se podrazumevaju situacije
kada je odreena evropska institucija propustila da preduzme mere koje je bila
duna da uini ili je uinila neto sto nije trebala uiniti.39
i) Znaaj Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta za aktivnosti koje se
odnose na oblast ivotne sredine proizilazi iz sastava ovog tela i njegove uloge u
sistemu. lanovi ovog tela pripadaju jednoj od tri grupe: poslodavci, zaposleni i
razliite interesne grupe kao to su farmeri, potroai, itd. Bez obzira to se radi
o telu koje ima konsultativni karakter uloga koju ovo telo ima u zakonodavnom
postupku moe doprineti donoenju kvalitetnijih propisa usklaenih sa realnim
potrebama i mogunostima razliitih interesnih grupa. Svoja miljenja o razliitim
pitanjima o kojima se sprovodi zakonodavni postupak ovo telo dostavlja
Komisiji, Savetu i Parlementu. Teme kojima se bavi ovo telo kao to su
36
http://curia.europa.eu/jcms/jcms/Jo2_7033/ (datum pristupanja: 28.09.2010).

Za listu najznaajnijih sluajeva videti: http://ec.europa.eu/environment/legal/law/cases_
judgements.htm (datum pristupanja: 9.8.2010).
38
http://www.ombudsman.europa.eu/home/en/default.htm (datum pristupanja: 10.9.2010).
39
Uvoenje institucije ombudsmana u pravni sistem Republike Srbije moe se pratiti u poslednjoj
deceniji kroz aktivnosti zatitnika graana na razliitim nivoima vlasti (republiki, pokrajinski,
gradski, optinski) i ove aktivnosti jednim delom obuhvataju i pojedina pitanja u oblasti ivotne
sredine. Za ire o aktivnostima ove institucije na republikom nivou videti: http://www.
ombudsman.rs/.
37
232
poljoprivreda, radna sredina, itd, jednim delom, su snano povezane sa

problemima ivotne sredine.40
j) Aktivnosti Komiteta regionalnih i lokalnih vlasti odvijaju se kroz est
komisija za razliita podruja meu kojima se jedna oblast odnosi na ivotnu
sredinu, klimatske promene i energiju (pored teritorijalne kohezije; ekonomske i
socijalne politike; obrazovanja, mladih i istraivanja; graanstva, upravljanja,
institucionalnim i spoljnim poslovima; prirodnih resursa). Komisija, Savet i
Parlament su u obavezi da konsultuju ovaj komitet kada donose odluke koje se
tiu regionalnih i lokalnih vlasti meu kojima su u odluke koje se odnose na
oblast ivotne sredine.41
Agencije i druga tela Evropske unije
Agencije Evropske unije, za razliku od institucija kao to su Savet, Parlament,
Komisija, itd. su tela koja su formirana aktima sekundarnog zakonodavstva radi
sprovoenja odreenih tehnikih, naunih i drugih zadataka. To su: Evropska
agencija za bezbednost i zdravlje na radu OSHA (panija), Evropska agencija
za hemikalije ECHA (Finska), Evropska agencija za ivotnu sredinu EEA
(Danska), Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA (Italija), Evropska
fondacija za poboljanje radnih i ivotnih uslova - EUROFOUND (Irska),
Agencija za kontrolu ribarstva - CFCA (panija), Kancelarija za biljnu raznolikost
- CPVO (Francuska), Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti ECDC
(vedska), Evropski centar za razvoj strunog usavravanja CEDEFOP (Grka),
Evropska agencija za osnovna prava EFRA (Austrija), Evropska agencija za
nadzor navigacionog satelitskog sistema - EGSA (Belgija), Evropska agencija za
pomorsku bezbednost EMSA (Portugal), Evropska agencija za lekove EMEA
(Velika Britanija), Evropski centar za kontrolu droga i zavisnosti EMCDDA
(Portugal), Evropska agencija za bezbednost mrea i podataka ENISA (Grka),
Evropska agencija za eleznice ERA(Francuska), Evropska fondacija za struno
usavravanje ETF (Italija), Kancelarija za usklaivanje na unutranjem tritu
OHIM (panija), Prevodilaki centar za tela Evropske unije CdT (Luksemburg),
Evropski institut za ravnopravnost polova - EIGE (Litvanija), Evropska agencija
za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama FRONTEX
(Poljska), Evropska agencija za vazdunu bezbednost EASA (Nemaka).
Vei broj agencija ima ili moe da ima znaaj za oblast ivotne sredine,42 a za
oblast ivotne sredine posebno su znaajne Evropska agencija za ivotnu sredinu
i Evropska agencija za hemikalije.
40
Za ire videti: http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.themes.

Za ire videti: http://cor.europa.eu/en/Pages/home.aspx.
42
http://europa.eu/agencies/community_agencies/index_en.htm (datum pristupanja: 10.9.2010)
41
233
Evropska agencija za ivotnu sredinu43

Evropska agencija za ivotnu sredinu (EEA) je osnovana 1990. godine i njena
uloga je da podri odrivi razvoj i postigne znaajan i merljiv napredak u
ouvanju ivotne sredine u Evropi, pruajui vane i pouzdane informacije
institucijama koje kreiraju politike i donose odluke, ali i najiroj javnosti. EEA
zapoela je sa radom 1994. godine. Sedite joj je u Kopenhagenu /Danska/.
Agencija je otvorena prema dravama koje nisu lanice EU, ali su zainteresovane
za pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine, kao to su Island, Lihtentajn i
Norveka koje su lanice od osnivanja.
Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije44 je institucija koja sarauje
sa Evropskom agencijom i to na osnovu odredbe lana 20. stav 3. Zakona o
ministarstvima (Sl. glasnik RS, br. 36/09). Utvreno je da Agencija za zatitu
ivotne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva ivotne sredine i
prostornog planiranja sa svojstvom pravnog lica, obavlja poslove dravne uprave
koji se, izmeu ostalog, odnose na: saradnju sa Evropskom agencijom za zatitu
ivotne sredine (EEA) i Evropskom mreom za informacije i posmatranje
(EIONET).
Evropska agencija za hemikalije 45
Evropska agencija za hemikalije (ECHA) je institucija EU koja se bavi
unapreivanjem kvaliteta ivota kroz obezbeivanje bezbednog korienja
hemikalija i podsticanje inovacija. U skladu sa ovim, osnovni propisi kojima se bavi
ova institucija odnose se na hemikalije a naroito REACH Uredba o registraciji,
proceni i ogranienjima hemikalija iz 2007. godine i CLP Uredba o klasifikaciji,
obeleavanju i pakovanju supstanci i jedinjenja iz 2009. godine. Agencija obezbeuje
koordinaciju aktivnosti u vezi sa primenom ovih propisa radi postizanja
konzistentne i dosledne primene. Istovremeno, Agencija dravama lanicama i
evropskim institucijama obezbeuje odgovarajue naune informacije o pitanjima
koja se tiu bezbednosti i razliitih drutveno-ekonomskih aspekata korienja
pojedinih hemikalija. Sedite Agencije je u Helsinkiju (Finska).46
43
http://www.eea.europa.eu/ (datum pristupanja: 10.9.2010)

http://www.sepa.gov.rs (datum pristupanja: 16.10.2010)
45
http://echa.europa.eu/home_en.asp (datum pristupanja: 10.9.2010)
46
U sistemu upravljanja u oblasti ivotne sredine u Republici Srbiji bila je uspostavljana Agencija za
hemikalije. Ova institucija je bila osnovana odlukom Vlade (Sl. glasnik RS, broj 78/09) radi
obezbeivanja administrativnih uslova za kvalitetno, efikasno i bezbedno upravljanje hemikalijama
i biocidnim proizvodima. Pravni osnov za osnivanje Agencije bio je u Zakonu o hemikalijama (Sl.
glasnik RS, broj 36/09). Meutim, izmenama Zakona o hemikalijama (Sl. glasnik RS, broj 93/12)
ova institucija je ukinuta.
44
234
Statistiki zavod Evropskih zajednica 47

Eurostat, sa seditem u Luksemburgu, je osnovan 1953. godine. Osnovne
funkcije Eurostata su: pruanje neophodnih statistikih podataka institucijama
EU kako bi mogle da analiziraju, vode i procenjuju komunitarne politike, kao i
snabdevanje javnih ustanova, preduzea, obrazovnih ustanova, novinara i
graana statistikim podacima. Komunitarna statistika se deli na 9 grupa: opta
statistika; ekonomija i finansije; stanovnitvo i socijalni uslovi; industrija, trgovina
i usluge; poljoprivreda i vodoprivreda; spoljna trgovina; saobraaj; ivotna
sredina i energetika, i nauka i tehnologija. U delu koji se odnosi na ivotnu
sredinu obuhvaene su sledee oblasti: proizvodnja, tretman i reciklaa otpada,
vodni resursi i tretman otpadnih voda, trokovi zatite ivotne sredine, porezi u
oblasti ivotne sredine, proizvodi za zatitu bilja, zatita vazduha i klimatske
promene, korienje zemljita, uticaji pojedinih ekonomskih sektora (deo o
poljoprivredi koji obuhvata podatke o pesticidima, ubrivu i organskoj
proizvodnji, a deo o transportu obuhvata razliite aspekte ivotne sredine
ukljuujui efikasnost transporta i cene).48
3. Pravni osnov i nadlenost EU u oblasti ivotne sredine
Pitanje nadlenosti EU u najuoj je vezi sa ciljevima ove organizacije. Prema
odredbama lana 3. Ugovora o EU, Una svoje ciljeve ostvaruje odgovarajuim
sredstvima, koja su primerena nadlenostima koje su joj date Ugovorima. Zbog
toga, pitanje nadlenosti EU u oblasti ivotne sredine moe se sagledavati na
osnovu tumaenja razliitih odredbi Ugovora o funkcionisanju EU i Ugovora o
EU i u odnosu razliite aspekte nadlenosti: nadlenost EU za obavljanje
poslova u oblasti ivotne sredine u odnosu na nadlenost drava lanica,
nadlenost u pitanjima meunarodne saradnje u oblasti ivotne sredine,
nadlenost pojedinih organa EU, nadlenost u drugim oblastima od znaaja za
oblast ivotne sredine, itd.
a) Pored odredaba o kojima je ve bilo rei, nadlenost EU u oblasti ivotne
sredine definisana je eksplicitno lanom 4. Ugovora o funkcionisanju EU i to kao
podeljena nadlenost izmeu Unije i drava lanica, isto kao i nadlenost u
oblasti ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije, poljoprivrede i ribarstva
47
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/environment/introduction (datum pristupanja:

10.9.2010)
48
Kada je u pitanju Republika Srbija trebalo bi imati u vidu da se jedna od statistikih oblasti koja
se prati od strane Republikog zavoda za statistiku odnosi na ivotnu sredinu i obuhvata vodu,
vazduh, hemikalije, otpad, trokove zatite ivotne sredine i krivina dela protiv ivotne sredine.
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0010&izbor=tabela (datum pristupanja:
10.9.2010).
235
(osim ouvanja morskih biolokih resursa), zatite potroaa, transporta,

energetike, transevropskih mrea, neka pitanja u oblasti javnog zdravlja, itd. Od
znaaja za oblast ivotne sredine je i injenica da je u grupi pitanja gde EU ima
ekskluzivnu nadlenost i oblast ouvanja morskih biolokih resursa, u skladu
sa zajednikom politikom u oblasti ribarstva (lan 3. stav 1.d Ugovora o
funkcionisanju EU), pored pitanja koja se odnose na carinsku uniju,
ustanovljavanje pravila vezanih za funkcionisanje unutranjeg trita,
monetarnu politiku za drave ija je moneta evro, itd.
Kao to je ve napomenuto, relevantnim odredbama Ugovora Unija je dobila
pravnu osnovu za delovanje u razliitim oblastima od znaaja za politiku ivotne
sredine. Ipak, potrebno je imati u vidu da se ne radi o ekskluzivnoj nadlenosti
ve da se ona deli sa dravama lanicama, t.j. da je nadlenost Zajednice u oblasti
politike ivotne sredine ograniena sa dva kljuna inioca. Prvi je princip
subsidijarnosti koji je prvi put u vezi sa politikom ivotne sredine uveden u
Jedinstveni evropski akt, a Mastrihtim ugovorom je njegova uloga proirena.
Delimino kao rezultat primene ovog principa neke direktive su dobile formu
okvirnih propisa nastojei da dravama lanicama ostave znaajniju slobodu
u njihovom sprovoenju. Na osnovu naela supsidijarnosti, u podrujima koja
ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost, Unija e delovati samo onda i ukoliko
ciljevi predloenog delovanja ne mogu biti na zadovoljavajui nain ostvareni od
strane drava lanica (bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou), a
mogu, zbog razmera ili rezultata predloenog delovanja, biti bolje ostvareni na
nivou Unije (lan 5. st.3. Ugovora o Evropskoj uniji).49 Drugi inilac je zahtev da
se za odreena, naroito osetljiva pitanja, i dalje trai jednoglasnost umesto
veinske podrke drava lanica u Savetu ministara (zeleni porezi, neki aspekti
upravljanja vodnim resursima, prostornog planiranja, energetske politike, itd).
Rezultat ovakvog stanja je injenica da su u pravu ivotne sredine oblast
zagaivanja vazduha i voda i upravljanje otpadom relativno iroko regulisani
dok su neka pitanja ostala relativno ne razvijena (planiranje korienja zemljita,
upravljanje saobraajem, itd).
b) Na pitanje meunarodne saradnje u oblasti ivotne sredine odnose se
odredbe lana 191. stav 4. gde je propisano da u okviru svojih odgovarajuih
nadlenosti, Unija i drave lanice sarauju sa treim zemljama i nadlenim
meunarodnim organizacijama s tim to modaliteti saradnje mogu biti predmet
sporazuma izmeu Unije i treih zainteresovanih strana.50 Istovremeno se
49
Za ire o pravilima primene principa supsidijarnosti i proporcionalnosti videti: Protocol 2,

Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the functioning of the European
Union, (O J C 83, 30.3.2010, pp. 206209.)
50
lanom 3. stav 2. Ugovora o funkcionisanju EU propisana je ekskluzivna nadlenost Unije da,
pod odreenim uslovima, zakljuuje meunarodne sporazume.
236
konstatuje da ova odredba ne prejudicira nadlenost drava lanica za

pregovaranje u meunarodnim forumima i za zakljuivanje meunarodnih
sporazuma.
U vezi sa ovim, treba imati u vidu da su odredbe o ivotnoj sredini sadrane
i u Naslovu V Ugovora o Evropskoj uniji koji se odnosi na aktivnosti Unije u
oblasti spoljne i bezbednosne politike. Tako je definisano da e Unija sprovoditi
zajedniku politiku i aktivnosti i raditi na ostvarivanja visokog nivoa saradnje u
oblasti meunarodnih odnosa s ciljem, izmeu ostalog, da se ubrza ekonomski,
drutveni i razvoj u oblasti ivotne sredine zemalja u razvoju sa primarnim ciljem
iskorenjivanja siromatva (l. 21. st.2.d), odnosno s ciljem pomoi razvoju
meunarodnih mera potrebnih radi ouvanja i unapreenja kvaliteta ivotne
sredine i odrivog razvoja globalnih prirodnih resursa i obezbeenja odrivog
razvoja.
c) Nadlenost pojedinih organa EU za obavljanje poslova u oblasti ivotne
sredine, pored optih odredbi kojima se regulie uloga pojedinih organa,
regulisana je i lanom 192. Ugovora o funkcionisanju EU. Predvieno je da
Evropski parlament i Savet u skladu sa propisanom pravnom procedurom i posle
konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona
donosi odluke o delovanju koje Unija treba da preduzme radi ostvarenja ciljeva
navedenih u lanu 191.51
Izuzetno, i uz potovanje odredbi lana 114 (ranije 95),52 Savet, odluujui
jednoglasno u skladu sa posebnom procedurom i nakon Evropskog parlamenta,
Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta, donosi:
odredbe iskljuivo fiskalne prirode;
mere koje se odnose na prostorno planiranje;
upravljanje koliinama vodnih resursa ili utiui na rasplaganje ovim
resursima;
korienje zemljita, sa izuzetkom upravljanje otpadom;
51
Uz potovanje naela zagaiva-plaa, kada mera ustanovljena na osnovu ovog stava

podrazumeva nesrazmerne trokove za administrativne organe drave lanice, u aktu o
utvrivanju mera utvruju se odgovarajue odredbe koje se odnose na privremene izuzetke i/ili
finansijsku podrku iz Kohezionog fonda ustanovljenu u skladu sa odredbom lana 177. (lan
191. stav 5).
52
Ovde treba dodati i mogunost delovanja Saveta u skladu sa postupkom iz lana 251, i nakon
konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta, radi usklaivanja odredbi zakonskih i upravnih
akata drava lanica iji je cilj uspostavljanje i delovanje unutranjeg trita.lanom 3. stav 2.
Ugovora o funkcionisanju EU propisana je ekskluzivna nadlenost Unije da, pod odreenim
uslovima, zakljuuje meunarodne sporazume.
237
mere koje znaajno utiu na izbor neke drave lanice u pogledu razliitih
izvora energije i opte strukture njenog snabdevanja energijom.53
Inae prema odredbama ve spomenutog lana 114. Ugovora o
funkcionisanju EU Komisa, u svojim predlozima predvienim stavom 1, a koji
se odnose na zatitu ivotne sredine (isto kao i zdravlje, bezbednost i zatitu
potroaa), uzima kao polaznu osnovu visok stepen zatite, uzimajui posebno
u obzir sva nova otkria zasnovana na naunim injenicama. U okviru svojih
ovlaenja, Evropski parlament i Savet, takoe, nastoje ostvariti ovaj cilj (stav 3).
Ako, nakon to su Evropski parlament i Savet, Savet ili Komisa usvojili
odreenu meru usklaivanja, drava lanica i dalje smatra potrebnim zadrati
domae odredbe na osnovu viih razloga koji su naznaeni lanom 36,54 ili onih
koji se odnose na zatitu ivotne sredine ili radnu sredinu o tim odredbama
obavetava Komisu, kao i o razlozima za njihovo zadravanje (stav 4). Pored
toga, ne dovodei u pitanje stav 4, ako, nakon to su Evropski parlament i Savet,
Savet ili Komisa usvojili odreenu meru usklaivanja, drava lanica i dalje
smatra potrebnim da uvede domae odredbe zasnovane na novim naunim
dokazima koji se odnose na zatitu ivotne sredine ili radne sredine, a sve zbog
problema koji je svojstven toj dravi lanici, a koji je nastao nakon usvajanja mere
usklaivanja, ona ima obavezu da o predvienim odredbama i o razlozima za
njihovo uvoenje obavesti Komisu.
Opte akcione programe kojima se utvruju prioritetni ciljevi koji treba da
budu ostvareni, donosi Evropski parlament i Savet, odluujui u skladu sa
uobiajenom procedurom i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i
socijalna pitanja i Komiteta regiona.55
d) Na oblast ivotne sredine odnosi se i odredba lana 177. Ugovora o
funkcionisanju EU kojom (Naslov XVIII ekonomska, socijalna i teritorijalna
53
Ipak, Savet, postupajui jednoglasno na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog

parlamenta, Ekonomskog i socijalnog komiteta i Komiteta regiona, moe da odlui da primeni
uobiajenu proceduru na ova pitanja (lan 191. stav 2).
54
Radi se o odredbama koje se odnose na zabranu koliinskih ogranienja izmeu drava lanica,
tj. zabranjena su koliinska ogranienja na uvoz i sve mere s istim efektom izmeu drava lanica
(lan 34), odnosno zabranjena su koliinska ogranienja na izvoz i sve mere s istim uinkom
izmeu drava lanica (lan 35). Meutim, navedene odredbe ne iskljuuju zabrane ili ogranienja
uvoza, izvoza ili roba u tranzitu, a koje su opravdane razlozima javnog morala, javnog poretka
ili javne sigurnosti; zatite zdravlja i ivota ljudi, ivotinja i biljaka; zatite nacionalnih blaga
umetnike, istorijske ili arheoloke vrednosti; ili zatite industrskog i trgovakog vlasnitva.
Takve zabrane ili ogranienja, meutim, ne smeju biti sredstva proizvoljne diskriminace ili
prikrivenog ograniavanja trgovine izmeu drava lanica.
55
Mere za sprovoenje ovih programa donose se prema opisanoj proceduri iz stava 1. i 2. lana
191. (lan 191. stav 3). Propisano je da drave lanice, potujui odreene mere usvojene od strane
Unije, obezbeuju finansiranje i izvrenje politike u oblasti ivotne sredine (stav 4).
238
kohezija) je predvieno da Kohezioni fond treba da obezbedi finansijsku podrku

projektima u oblasti ivotne sredine, isto kao i projektima koji se odnose na
transevropske mree u oblasti prevozne infrastrukture.56
e) U vezi sa ivotnom sredinom je i nadlenost koja se odnosi na energetiku.
lanom 194. Ugovora o funkcionisanju EU predvieno je da u kontekstu
stvaranja i funkcionisanja unutranjeg trita i radi potrebe ouvanja i
unapreenja ivotne sredine, EU u oblasti energetike (u duhu solidarnosti meu
dravama lanicama) ima sledece ciljeve: (a) obezbeenje funkcionisanja
energetskog trita; (b) obezbeenje sigurnosti snabdevanja energom u Uni;
(c) unapreivanje energetske efikasnsti i tednje energe kao i razvoj novih i
obnovljivih oblika energe; i (d) unapreenje meusobne povezanosti
energetskih mrea.
f) U Povelji o osnovnim pravima Evropske unije ivotna sredina se spominje
u lanu 37. Propisano je da visok nivo zatite ivotne sredine i unapreenja
kvaliteta ivotne sredine mora biti integrisan u politike Unije i obezbeen u
skladu sa principom odrivog razvoja.
4. Naela i ciljevi politike EU u oblasti ivotne sredine
a) Osnovna naela na kojima se zasniva politika EU u oblasti ivotne sredine
su: naelo predostronosti, naelo preventivne akcije, naelo da teta u ivotnoj
sredini treba da bude ispravljenja na izvoru zagaivanja i naelo zagaiva
plaa.57
Princip prevencije se smatra zlatnim pravilom u oblasti ivotne sredine i to
kako zbog ekolokih tako i zbog ekonomskih razloga. esto je nemogue stvoriti
uslove za popravljanje stanja nakon to je ivotna sredina pretrpela ogromna
oteenja. Ponekad su odreene vrste faune i flore izgubljene zauvek. Ponekad
se deponovanjem zagaujuih materija koje imaju dug vek u more ini
nepopravljiva teta ekosistemima, itd. Zbog svega toga se smatra da je princip
prevencije opte prihvaen iako ponekad nije eksplicitno formulisan u politikim
i pravnim dokumentima. Ovaj princip podrazumeva i korienje posebnih
tehnika kao to je tehnika analize rizika za odreene planirane aktivnosti. Princip
prevencije ne znai nametanje obaveze apsolutne dunosti spreavanja svih teta
56
57
Isti lan se odnosi i na nadlenosti u vezi sa strukturalnim fondovima.

Neki meunarodni ugovori se direktno pozivaju na ove, ili neke od ovih, principa (Okvirna
konvencija UN o promeni klime, Konvencija o zatiti i korienju prekograninih vodotokova i
meunarodnih jezera, Okvirna konvencija o zatiti i odrivom razvoju Karpata, Stokholmska
konvencija o dugotrajnim zagaujuim supstancama, itd). Ovo nas navodi na potrebu paljivijeg
istraivanja karaktera i uloge principa kao osnove politike i prava. Takoe, ovo upuuje i na
potrebu sagledavanja preciznijih veza izmeu evropskog prava i meunarodnog prava.
239
ve vie podrazumeva obavezu postupanja sa dunom panjom, razumno i u

dobroj veri.
Princip predostronosti ima za cilj da se odredi odnos prema situacijama kada
postojea nauna saznanja ne obezbeuju dovoljno argumenata za izvoenje
vrstih zakljuaka o uzrocima i posledicama odreenih pojava. U skladu sa tim
proklamuje se da onda kada postoji opasnost od ozbiljnih i nenadoknadivih teta
u ivotnoj sredini nedostatak pune naune izvesnosti nee biti korien kao razlog
za odlaganje trokovno efikasnih mera spreavanja degradacije ivotne sredine
(princip 15 Rio deklaracije). Princip se pojavio prvi put u Deklaraciji usvojenoj
na meunarodnoj konferenciji o Severnom moru 1987. godine da bi se nakon
toga poeo pojavljivati u svim relevantnim dokumentima o ivotnoj sredini. On
je, takoe, jedan od bazinih principa politike EU u oblasti ivotne sredine.
Principom zagaiva plaa ustanovljava se pravilo da je zagaiva koji
prouzrokuje tetu u ivotnoj sredini odgovoran i treba da plati nadokandu i
trokove remedijacije te tete. Ovaj princip je najpre ustanovljen od strane OECD
kao ekonomski princip i najefikasniji nain za alociranje trokova prevencije i mera
kontrole od strane javnih vlasti. Imao je za cilj podsticanje racionalnog korienja
resursa ivotne sredine i izbegavanje poremeaja u meunarodnoj trgovini i
investiranju. Mnogi meunarodni dokumenti se na razliite naine eksplicitno
pozivaju na ovaj princip. Rio deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju u svom 16.
principu ovako razrauje sadraj principa zagaiva plaa: nacionalni organi treba
da nastoje da unapreuju ugradnju trokova za zatitu ivotne sredine u sistem
obrauna trokova i korienje ekonomskih instrumenata, imajui u vidu da, u
naelu, zagaiva treba da snosi trokove posledica zagaivanja, uz duno
potovanje javnih interesa i bez ometanja meunarodne trgovine i investiranja. U
vezi sa ovim je i princip korisnik plaa pri emu se misli na korisnika prirodnih
resursa i drugih vrednosti ivotne sredine.
Pored ova etiri naela, koja se eksplicitno spominju u lanu 191. Ugovora o
funkcionisanju EU, moe se govoriti i o drugim naelima zatite ivotne sredine
u EU: naelo odrivog razvoja, naelo supsidijarnosti, naelo srazmernosti, naelo
informisanja i uea javnosti.58
Istovremeno, propisana je mogunost da mere usklaivanja kojima se
zadovoljavaju zahtevi u pogledu zatite ivotne sredine obuhvataju, ukoliko je
to potrebno, zatitnu klauzulu kojom se omoguava dravama lanicama, da
58
avoki, A., Osnovi ekolokog prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta Union, Slubeni
glasnik., Beograd, 2007, str. 14-22. Principi meunarodnog prava ivotne sredine obuhvataju,
pored navedenih, i princip suvereniteta nad prirodnim resursima, obaveza neprouzrokovanja
tete, princip zajednike ali razliite odgovornosti, princip pravinog udela u korienju resursa,
itd. Louka, E., International Environmental Law, Cambridge University Press, 2006. p. 4954. Todi,
D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet, Beograd. 2008. str. 5964.
240
zbog neekonomskih razloga vezanih za ivotnu sredinu, donesu privremene

mere, to podlee proceduri kontrole na nivou Unije.
Prilikom utvrivanja politike iz oblasti ivotne sredine, propisana je obaveza
da se vodi rauna o: raspoloivim naunim i tehnikim podacima, uslovima
ivotne sredine u razliitim regionima Zajednice, prednostima i optereenjima
koji mogu da proisteknu iz poduhvata ili odsustva poduhvata, ekonomskom i
drutvenom razvoju Unije u celini i uravnoteenom razvoju njenih regiona.59
b) Ciljevi politike EU u oblasti ivotne sredine definisani su u nekoliko
odredbi Ugovora o funkcionisanju EU i Ugovora o EU i treba ih tumaiti u
kontekstu ukupnih ciljeva EU i irem razvojnom i meunarodnom kontekstu uz
snanije naglaavanje mesta i uloge odrivog razvoja. Smisao optih ciljeva i
vrednosti za koje se zalae EU trebalo bi traiti kroz tumaenje razliitih odredbi
Lisabonskog ugovora iako su eksplicitne odredbe o ciljevima sadrane ve u
lanu 3. Ugovora o EU. Prema ovim odredbama cilj je Une unapreenje mira,
njenih vrednosti i blagostanja njezinih naroda. Una svojim graanima prua
podruje slobode, sigurnosti i pravde bez unutranjih granica, u kojem se
slobodno kretanje granica osigurava uz odgovarajue mere vezane uz kontrolu
spoljnih granica, azil, imigrace te spreavanje i suzbanje kriminala.60
Umesto ranijeg poziva za odrivi razvoj ekonomskih aktivnosti definisano
je da e Unija raditi za odrivi razvoj Evrope zasnovan na uravnoteenom
ekonomskom rastu i stabilnosti cena, visoko konkuretnoj i drutveno trinoj
privredi, s ciljem pune zaposlenosti i drutvenog napretka kao i visokog nivoa
zatite i unapreenja kvaliteta ivotne sredine. Zbog ciljeva vezanih za snaniju
integraciju i povezivanje politike ivotne sredine i drugih srodnih oblasti
(energetika, poljoprivreda, ribarstvo, itd) nekoliko je drugih odredaba Ugovora
takoe dobilo na znaaju. Pored toga, u istom lanu Lisabonskog ugovora se
naglaava znaaj odgovornosti EU za globalno stanje ivotne sredine tako to se
definie da e Unija u svojim odnosima sa svetom doprinositi miru, bezbednosti
i odrivom razvoju Planete, solidarnosti, meusobnom potovanju meu
narodima, slobodnoj i fer trgovini, iskorenjivanju siromatva i zatiti ljudskih prava
59
Mere zatite koje donosi EU (na osnovu lana 192) ne spreavaju zadravanje ili uvoenje, od
strane svake drave lanice, jaih mera zatite. Na opti nain je utvrena obaveza da takve mere
treba da budu u skladu sa Ugovorima i o njima se obavetava Komisija. (lan 193).
60
U nastavku lana 3. daje se iri spisak ciljeva, odnosno vrednosti za koje se Unija zalae. Una
unapreuje nauni i tehnoloki napredak i bori se protiv drutvenog iskljuivanja i diskriminace,
unapreuje socalnu pravdu i zatitu, ravnopravnost ena i mukaraca, meugeneracsku
solidarnost i zatitu prava deteta. Una unapreuje ekonomsku, socalnu i teritoralnu kohezu
te solidarnost meu dravama lanicama. Una potuje svoju bogatu kulturnu i jeziku
raznolikost te osigurava ouvanje i unapreenje kulturnog naslea Europe. Una uspostavlja
ekonomsku i monetarnu unu a je valuta euro.
241
a posebno prava dece, kao i skriktnom nadleganju i razvoju meunarodnog prava

ukljuujui potovanje principa Povelje Ujedinjenih nacija (lan 3. st.5).61 Smatra
se da na ovaj nain Ugovor daje i jau pravnu osnovu za aktivnosti EU u
ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja u svetu a ne samo u Evropi.62
lan 11. Ugovora (ranije lan 6), osim to je izbaeno upuivanje na lan 3.,
nije promenjen te glasi: Obaveza zatite ivotne sredine mora biti integrisana u
definisanje i sprovoenje politika i aktivnosti Zajednice posebno sa ciljem
podsticanja trajnog razvoja.
Najjasnje formulisani ciljevi u oblasti ivotne sredine sadrani su u odrebi
lana 191. (ranije 174, odnosno 130r) Ugovora o funkcionisanju EU gde je
propisano da politika Unije u oblasti ivotne sredine treba da doprinese
postizanju sledeih ciljeva: ouvanju, zatiti i poboljanju kvaliteta ivotne sredine,
zatiti ljudskog zdravlja, opreznom i racionalnom korienju prirodnih resursa i
unapredjenju, na medjunarodnom planu, mera za suoavanje sa regionalnim i
globalnim problemima ivotne sredine. Politika Zajednice u oblasti ivotne
sredine ima za cilj obezbeenje visokog stepena zatite, vodei rauna o
raznolikosti stanja u razliitim regionima Zajednice.
5. Strateki okviri politike EU u oblasti ivotne sredine
a) Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine
a) Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine predstavljaju dokumente
koji na najiri nain utvrdjuju politiku EU u ovoj oblasti. Poetak njihovog
donoenja se podudara sa prvim pokuajima EU da se problemima ivotne
sredine pozabavi na sistematski nain. Njima su definisani osnovni polazni
stavovi u pogledu procene stanja u pojedinim sektorima relevantnim za ivotnu
sredinu i utvrdjeni ciljevi, principi, prioriteti i instrumenti neophodni za
ostvarivanje ciljeva. Sadraj akcionih programa odslikava razvoj politike EU u
ovoj oblasti, ukljuujui i razvoj pitanja nadlenosti ove organizacije u domenu
ivotne sredine, kao i druge elemente politike EU od znaaja za ivotnu sredinu.
Do sada je doneto pet akcionih programa koji su se odnosili na odredjene
vremenske periode: prvi akcioni program donet je za period od 1973. do 1976.
godine, drugi akcioni program se odnosio na period od 1978. do 1981. godine,
61
Osim toga, u svojim odnosima sa svetom Una podrava i unapreuje svoje vrednosti i interese
i doprinosi zatiti svojih graana.
62
Za neke aspekte globalne uloge EU u oblasti ivotne sredine videti: Keleman, R. D., Globalizing
European Union Environmental Policy, Paper presented at The European Union Studies Association,
11th Biennial International Conference, April 23rd 25th, 2009, www.unc.edu/euce/eusa
2009/papers/keleman_07A.pdf (datum pristupanja: 10. august 2010).
242
trei akcioni program se odnosio na period od 1982. do 1986. godine, etvrti

akcioni program se odnosio na period od 1987. do 1992. godine i peti akcioni
program se odnosio na period od 1993. do 2000. godine.
b) Peti akcioni program, poznat pod nazivom Ka odrivosti, razlikuje se
od ranijih programa po pristupu formulisanom u samom naslovu dokumenta,
ime se nastoje obuhvatiti vie globalni problemi sa dugoronim projekcijama.
U dokumentu je formulisan, kao cilj, promena modela rasta na nain koji e
unaprediti odrivi razvoj. Ovim dokumentom EU kao svoje prioritete utvrdjuje
sledee:
dugorono upravljanje prirodnim resursima: zemljitem, vodom, pejzaima
i obalama,
integralan pristup borbi protiv zagadjivanja i delovanje radi prevencije
otpada,
redukcija potronje energije iz neobnovljivih izvora,
unapredjenje upravljanja i razvoj efikasnih i istih naina transporta,
priprema koherentnih mera radi unapredjenja kvaliteta urbane sredine i
unapredjenje zdravlja i bezbednosti posebno u vezi sa upravljanjem
industrijskim opasnostima, nuklearnom bezbednosti i zatitom od radijacije.
Tokom 1998. godine ovaj program je Odlukom Evropskog parlamenta i
Saveta delimino dopunjen tako to su posebno naglaena neka prioritetna
podruja od kojih se oekivalo da daju novi doprinos ostvarivanju ciljeva
odrivog razvoja. Pri tom se, pre svega, misli na integraciju ivotne sredine u
druge politike, fokusiranje na interventna podruja (poljoprivreda, industrija,
transport, energija i turizam), irenje spektra instrumenata koji treba da obezbede
veu efikasnost, bolje sprovodjenje i obezbedjivanje potovanja legislative, jaanje
javne svesti i problemima ivotne sredine, itd.
c) Nakon irih diskusija pripremljen je tekst estog akcionog programa
ivotna sredina 2010: naa budunost, na izbor. Ovaj strateki dokument
obuhvata period prve decenije 21. veka. Definisano je pet prioritetnih pravaca
strategijske akcije:
unapredjenje sprovodjenja postojee legislative (podrka IMPEL mrei63 i njeno
proirivanje na zemlje kandidate za lanstvo, izvetavanje o sprovodjenju prava
ivotne sredine, strategija ime, sramota i slava u sprovodjenju legislative,
unapredjenje standarda inspekcije, korienje Evropskog suda),
63
Videti: http://impel.eu/ (datum pristupanja 11.09.2010).
243
integracija problema ivotne sredine u druge sektorske politike (ustanovljavanje dodatnih integracionih mehanizama, dalji razvoj indikatora
monitoringa integracionog procesa),
jaanje gradjanske inicijative i pruanje pomo u cilju promene ponaanja
(podsticanje gradjana da unapredjuju svoje ponaanje u vezi sa ivotnom
sredinom, poboljavanje kvaliteta informacija o ivotnoj sredini),
partnerstvo sa poslovnim sektorom i blia saradnja sa tritem (podsticanje
korienja eme eko-menadmenta i kontrole EMAS, podsticanje kompanija
da objavljuju svoje aktivnosti u vezi sa potovanjem zahteva ivotne sredine,
ustanovljavanje integralne politike proizvoda, unapredjenje korienja i
procene efikasnosti eme ekooznaavanja, unapredjenje zelenih nabavki,
donoenje legislative o odgovornosti u oblasti ivotne sredine) i
uzimanje u obzir problema ivotne sredine pri planiranju korienja zemljita
(publikovanje saoptenja o znaaju integrisanja ivotne sredine u planiranje
i upravljanje korienjem zemljita, unapredjenje primene Direktive o proceni
uticaja na ivotnu sredinu, irenje najbolje prakse i brza razmena iskustava u
vezi sa odrivim razvojem ukljuujui urbani razvoj, ukljuivanje odrivog
razvoja u Regionalnu politiku zajednice, razvoj aktivnog partnerstva za
odrivi turizam).
esti akcioni program istovremeno utvrdjuje i etiri prioritetna podruja
akcije. To su:
klimatske promene,
biodiverzitet,
ivotna sredina i zdravlje i
odrivo upravljanje resursima i otpadom.64
d) Prema zakljucima Saveta EU VII akcioni program u oblasti ivotne sredine
(iveti dobro u okviru kapaciteta nae planete) treba da obezbedi viziju do 2050.
i ciljeve do 2020. a pitanja kojim se bavi ovaj program (u fazi usvajanja) grupisana
su u nekoliko grupa kao to su: bolje sprovoenje, potovanje, monitoring i jaanje
politike i propisa; tranzicija ka zelenoj ekonomiji, itd.65 U skladu sa ovim Predlog
64
Za procenu rezultata ostvarenih kroz aktivnosti planirane u okviru VI akcionog programa videti:
Homeyer Ingmar, Withana Sirini, at al, Final Report for the Assessment of the 6th Environment Action
Programme, DG ENV.1/SER/2009/0044, Ecologic Institute, Berlin and Brussels in co-operation with
Institute for European Environmental Policy, London and Brussels, Central European University,
Budapest, 21 February 2011. http://www.ieep.eu/assets/790/6EAP_final_report.pdf.
65
Conclusions on setting the framework for a Seventh EU Environment Action Programme, 3173rd
ENVIRONMENT Council meeting, Luxembourg, 11 June 2012. http://www.consilium.
europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/envir/130788.pdf.
244
odluke Evropskog parlamenta i Saveta iz novembra 2012. godine definie devet

prioritetnih podruja delovanja i to: zatita, ouvanje i jaanje prirodnog kapitala
EU, preusmeravanje EU ka resursno efikasnoj i zelenoj konkurentnoj nisko
ugljeninoj ekonomiji, zatita graana EU od pritisaka u vezi sa ivotnom sredinom
i rizika za zdravlje i dobrobit, maksimizacija koristi od propisa EU u oblasti ivotne
sredine, obezbeivnje instrumenata za praenje primene propisa i jaanje dokazne
osnove politike u oblasti ivotne sredine, obezbeivanje investicija u ivotnu
sredinu i klimatske rpomene, obezbeenje integracije ivotne sredine u sektorske
politike i koherentnosti politika, jaanje odrivosti gradova u EU i poboljanje
efektivnosti EU u aktivnostima koje se odnose na regionalne i globalne izazove u
oblasti ivotne sredine i klimatskih promena.66
b) Tematske strategije
Tematske strategije su uvedene kao instrumenti kojima se na konkretniji nain
utvruju naini sprovoenja ciljeva iz VI akcionog programa u oblasti ivotne
sredine i predstavljaju neku vrstu novog pristupa u razvoju politike EU u oblasti
ivotne sredine. Ovim dokumentima su obuhvaena pitanja i problemi u oblasti
ivotne sredine koji prevazilaze znaaj pojedinog sektora ili oblasti i naglaavaju
odredjena pitanja takozvane horizontalne integracije (izmeu sektora) i vertikalne
integracije (izmeu razliitih nivoa vlasti).67
Tematskim strategijama je obuhvaeno sledeih sedam oblasti: zatita
zemljita, morska sredina, odrivo korienje pesticida, zagaivanje vazduha,
urbana sredina, odrivo korienje i upravljanje prirodnim resursima i reciklaa
otpada. Prema odredbama VI akcionog programa, tematske strategije treba da
obuhvate identifikaciju predloga koji su potrebni radi dostizanja ciljeva utvrenih
programom, kao i procedura predvienih za njihovo donoenje (lan 4.1).
Iako su tematske strategije bile zamiljene kao neka vrsta okvirnih
dokumenata kojima se definiu, razvijaju i usvajaju odgovarajue mere potrebne
66
Proposal for a Decision of the European Parliament and of the Council on a General Union Environment
Action Programme to 2020 Living well, within the limits of our planet, European Commission,
Brussels, 29.11.2012, COM(2012) 710 final, 2012/0337 (COD). http://ec.europa.eu/environment/
newprg/pdf/7EAP_Proposal/en.pdf.
Za ire o analizi stanja u svakoj od navedenih prioriretnih oblasti u svetlu predvianja daljeg
razvoja situacije, kljunih izazova, finansiranja i argumenata u prilog prioritetnom znaaju
definisanih ciljeve videti: Annex 6, The Underlying Analysis of Priority Objectives.
http://ec.europa.eu/environment/newprg/pdf/ia_annexes/Annex%206%20-%20The%20
underlying%20analysis%20of%20the%20priority%20objectives.pdf.
67
U skladu sa tim, ovi dokumenti su razvijani kroz mreu radnih grupa u koje su bili ukljueni
eksperti Komisije, drava lanica i drugih zainteresovanih subjekata.
245
za ostvarivanje ciljeva u odreenim oblastima, neke strategije su veim delom

fokusirane na usvajanje preporuka za nacionalne aktivnosti, kao i nekih mekih
formi saradnje na nivou EU. Time je i politiki karakter i znaaj ovih dokumenata
na izvestan nain vie naglaen u odnosu na karakteristike instrumenata koji
treba da budu osnova za budue konkretne predloge mera.
estim akcionim programom je predvieno da tematske strategije budu
zavrene u roku od tri godine od usvajanja Programa. Prva tematska strategija
(vazduh) predstavljena je u septebru 2005. godine, a tematska strategija za
zemljite godinu dana kasnije. Svih sedam strategija je predstavljeno kao
neobavezujue Saoptenje komisije, zajedno sa Procenom uticaja i, u nekim
sluajevima, predlozima vezanim za podrku usvajanjem odgovarajuih propisa.
Tabela 8.1.: Tematske strategije usvojene u okviru estog akcionog programa
u oblasti ivotne sredine:
Tematska strategija
Saoptenje Komisije (COM)
Datum objavljivanja
Kvalitet vazduha
(COM(2005)446)
21.09.2005
Zatita morske sredine
(COM(2005)504)
24.10.2005
Odrivo korienje
prirodnih resursa
(COM(2005)670)
21.12.2005
Prevencija i reciklaa otpada
(COM(2005)666)
21.12.2005
Urbana sredina
(COM(2005)718)
11.01.2006
Odrivo korienje pesticida
(COM(2006)372)
12.07.2006
Zatita zemljita
(COM(2006)231)
22.09.2006
c). Strategija odrivog razvoja

Opta strateka opredeljenja Evropske unije u vezi sa odrivim razvojem
izraena su u veem broju dokumenata meu kojima najvei znaaj ima Strategija
odrivog razvoja u kojoj se definiu okviri koncepcije.68 Najpre, formulisano je
68
Videti: A Sustainable Europe for a Better World: A European Union Strategy for Sustainable
Development - Communication from the Commission of 15 May 2001 (Commissions proposal to the
Gothenburg European Council) [COM(2001) 264;
Communication from the Commission of 13 December 2005 on the review of the Sustainable Development
Strategy A platform for action (COM(2005) 658;
Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS)-Renewed Strategy, Council of the
European Union, Brussels, 26 June 2006. COM 10917/06.
246
da se strategija odrivog razvoja zasniva na principu da se ekonomski, socijalni

i ekoloki efekti svih sektorskih politika moraju uzeti u obzir u procesima
donoenja odluka. Posebna panja u dokumentima pridaje se principu
predostronosti, principu zagaiva plaa, principu korisnik plaa i principu
subsidijarnosti. O nainu razumevanja sutine koncepcije odrivog razvoja u EU
svedoe i strateki dokumenti kojima su definisani instrumenti za ostvarivanje
ciljeva iz Strategije odrivog razvoja kao to su: Strategija za integraciju politike
u oblasti ivotne sredine u politike EU69 (energija, odriva poljoprivreda,
unutranje trite, politika u oblasti ribarstva, ekonomska politika, transport,
spoljna politika, razvoj i upravljanje priobalnim zonama, urbana ivotna sredina,
itd), Strategija o odrivom korienju prirodnih resursa,70 Strategija o prevenciji
i recikliranju otpada,71 Tehnologije ivotne sredine za odrivi razvoj, Unapreenje
korporativne drutvene odgovornosti, itd.
U treem delu Strategije odrivog razvoja EU utvruju se dugoroni ciljevi i
akcioni prioriteti EU pri emu se naroito insistira na irokom i meusektorskom
pristupu. Aktivnosti u vezi sa ograniavanjem klimatskih promena i
podsticanjem korienja istih tehnologija posebno se razmatraju. To obuhvata
dostizanje ciljeva utvrenih Kjoto protokolom i insistiranje na dostizanju ovih
ciljeva od strane ostalih industrijalizovanih zemalja sveta. Dugoroni ciljevi
obuhvataju i znatno odgovornije upravljanje prirodnim resursima, unapreivanje
sistema transporta i korienja zemljita.
Ovako formulisane ciljeve treba posmatrati, pre svega, u kontekstu optih
ciljeva definisanih u Strategiji odrivog razvoja, grupisanih u etiri grupe koji
obuhvataju sledee: 1) Zatitu ivotne sredine (obezbeenje kapaciteta Zemlje
radi podrke ivotu u svim njegovim formama, potovanje granica prirodnih
resursa na Planeti i obezbeivanje visokog nivoa zatite i unapreenja kvaliteta
ivotne sredine; spreavanje i smanjivanje zagaivanja ivotne sredine i
unapreenje odrive proizvodnje i potronje radi razdvajanja veze izmeu
ekonomskog rasta i degradacije ivotne sredine); 2) Drutvenu jednakost i
koheziju (unapreivanje demkratskog, socijalnog, kohezivnog, zdravog,
bezbednog i drutva koje potuje osnovna prava, kulturni diverzitet i jednake
mogunosti kao i borba protiv diskriminacije u svim oblicima); 3) Ekonomski
napredak (unapreenje prosperitetne, inovativne, znanjem bogate, konkurentne
69
Communication from the Commission to the European Council of 27 May 1998 on a partnership for
integration: a strategy for integrating the environment into EU policies (Cardiff- June 1998) [COM(1998)
333;
70
Communication from the Commission of 21 December 2005 - Thematic Strategy on the sustainable use of
natural resources [COM(2005) 670;
71
Commission Communication of 21 December 2005 Taking sustainable use of resources forward: A
Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste [COM(2005) 666;
247
i eko-efikasne privrede koja obezbeuje visok ivotni standard i punu i

visokokvalitetnu zaposlenost u celoj EU); i
4) Potovanje meunarodne odgovornosti (podsticanje osnivanja i odbrana
stabilnosti demokratskih institucija u celom svetu, zasnovanih na miru,
bezbednosti i slobodi; aktivna promocija odrivog razvoja irom sveta i
obezbeivanje uslova da unutranje i spoljne politike EU budu u saglasnosti sa
globalnim odrivim razvojem i njenim meunarodnim obavezama).72
Strategija odrivog razvoja EU u svih sedam kljunih oblasti definie opte i
operativne ciljeve koje treba ostvariti kao i mere koje treba preduzeti.73
a) Opti cilj, u delu koji se odnosi na klimatske promene i istu energiju, je
ograniavanje klimatskih promena ukljuujui i trokove koji nastaju usled
klimatskih promena i negativan uticaj na drutvo i ivotnu sredinu.74 U
definisanju operativnih ciljeva polazi se od obaveza EU 15 i veine EU 25
utvrenih Kjoto protokolom, prema kojem je cilj da se do 2012. godine smanji
emisija gasova sa efektom staklene bate za EU 15 za 8% u odnosu na 1990.
godinu.75 U vezi sa tim prognozira se da bi to doprinelo da prosena temperatura
ne poraste vie od 2 stepena u odnosu na pre-industrijski nivo.
72
Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS)-Renewed Strategy, op. cit, str. 34.
Ovome bi trebalo dodati i dve oblasti u kojima EU takoe definie svoje strateke ciljeve tretirajui
ih kao kljune multisektorske politike od znaaja za odrivi razvoj: obrazovanje i obuka i
istraivanje i razvoj.
74
U vezi sa klimatskim promenama trebalo bi imati u vidu i ciljeve utvrene u lanu 5. VI akcionog
programa EU u oblasti ivotne sredine. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and
of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op.
cit. . 68.
75
Aktuelni propisi EU u oblasti klimatskih promena uglavnom su zasnovni na reenosti
organizacije da doprinese ostvarivanju ciljeva Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama,
odnosno Kjoto protokola uz ovu konvenciju. Videti: Council Decision 2002/358/EC of 25 April 2002
concerning the approval, on behalf of the European Community, of the Kyoto Protocol to the United Nations
Framework Convention on Climate Change and the joint fulfillment of commitments thereunder [Official
Journal L 130 of 15.05.2002]; Directive 2003/87/EC off the European Parliament and of the Council of 13
October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community
and amending Council Directive 96/61/EC [Official Journal L 275 of 25.10.2003]; Decision No
280/2004/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism
for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol [Official
Journal L 49 of 19.02.2004]; Commission Communication of 9 February 2005 Winning the battle against
global climate change (COM(2005) 35 - Official Journal C 125 of 21 May 2005]; Communication from
the Commission to the Council and the European Parliament of 3 June 1998 Climate change Towards
an EU post-Kyoto strategy [COM (98) 353 Not published in the Official Journal].
73
248
Jedan od ciljeva podrazumeva i to da energetska politika treba da bude

konzistentna sa ciljevima koji se odnose na bezbednost snabdevanja, konkurentnost
i ekoloku odrivost, a sve u skladu sa Energetskom politikom koju je Evropski
savet ustanovio u martu 2006. godine, definiui energetsku politiku kljunom za
izazove u oblasti klimatskih promena. Osnovni zahtev, vezan sa klimatske
promene, odnosi se na potrebu da adaptacija na promene klime i ograniavanje
klimatskih promena treba da budu integrisani u sve relevantne evropske politike.
Utvren je cilj da do 2010. godine 12% potronje energije i 21% elektrine energije
treba da bude proizvedeno iz obnovljivih izvora imajui u vidu poveanje njihovog
udela do 15% do 2015. godine. Istovremeno, odreen je kao indikativni cilj da se
do 2010. godine obezbedi da 5,75% goriva za transport budu biogoriva
podrazumevajui da udeo biogoriva raste do 8% do 2015. godine. Ukupna uteda
u finalnoj potronji energije trebala bi da se ostvari u nivou od 9% do 2017. godine,
u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti.76
b) Opti strateki cilj EU u oblasti ouvanja i upravljanja prirodnim resursima
definisan je kao unapreenje upravljanja i izbegavanje preterane eksploatacije
prirodnih resursa polazei od vrednosti koje obezbeuje ekosistem.77 Operativni
ciljevi78 obuhvataju: unapreenje resursne efikasnosti radi smanjenja ukupnog
korienja ne obnovljivih prirodnih resursa i sa tim povezanog uticaja na ivotnu
sredinu koje nastaje usled korienja sirovina tako to se koriste obnovljivi izvori
prirodnih resursa na nivou koji ne dostie njihove regenerativne kapacitete;
obezbeivanje i odravanje konkurentske prednosti kroz unapreivanje resursne
76
Mere koje bi EU trebalo da preduzme radi ostvarivanja ovih ciljeva odnose se na pripremu opcija
za period nakon 2012.godine, pratei Montrealski akcioni plan o klimi usvojen u skladu sa
Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama. To ukljuuje i razmatranje mogunosti
za smanjenje emisija izmeu 15-30% do 2020. godine za grupu razvijenih zemalja (uz rezerve
u pogledu diferenciranog pristupa i fer i fleksibilnog okvira za uee razliitih drava),
prioritizaciju novih aktivnosti radi smanjenja emisija iz automobila i aviona, u okviru druge faze
Evropskog programa o klimatskim promenama, pripremu EU eme trgovine emisijama, liderstvo
u usvajanju i sprovoenju EU akcionog plana u oblasti energetske efikasnosti, unapreivanje
dugoronog korienja obnovljivih izvora energije na trokovno efikasan nain, kao i korienje
biomase i diverzifikaciju izvora snabdevanja gorivom, jaanje efikasnosti korienja postojeih
energetskih postrojenja, itd.
77
Ciljevi VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine definisani u lanu 8. ovog dokumenta
odnose se na prirodne resurse i otpad, a trebalo bi voditi rauna i o reenjima koja se odnose
na prirodu i biodiverzitet (lan 6). Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of
the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit,
. 1213, odnosno str. 810.
78
Radi dalje razrade ciljeva, EU je 2005. godine usvojila Tematsku strategiju odrivom korienju
prirodnih resursa. Videti: Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources, Communication
from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities, COM(2005)
670 final, {SEC(2005) 1683}, {SEC(2005) 1684}, Brussels, 21.12.2005.
249
efikasnosti,79 odnosno unapreivanje eko-efikasnih inovacija; unapreivanje

upravljanja, izbegavanje preterane eksploatacije obnovljivh prirodnih resursa kao
to su u oblasti ribarstva, biodiverziteta, vode, vazduha i atmosfere, obnovu
morskih ekosistema do 2015.godine, u skladu sa Planom iz Johanezburga (2002);
usporavanje daljih gubitka biodiverziteta i doprinos znaajnom smanjenju
gubitka biodiverziteta u svetu do 2010; doprinos efektivnom dostizanju etiri
globalna cilja UN o umama do 2015.; izbegavanje stvaranja otpada i poveanje
efikasnosti korienja prirodnih resursa primenom koncepta ivotnog ciklusa
i unapreenjem ponovonog korienja i reciklae.
c) Opti cilj u delu stratekih opredelenja koja se odnose na odrivi transport80
sastoji se u obezbeivanju uslova da transportni sistemi dostignu ekonomske,
drutvene i ekoloke potrebe dok bi se minimizirao njihov nepoeljni uticaj na
privredu, drutvo i ivotnu sredinu.81
d) Unapreenje odrivih modela potronje i proizvodnje opti je strateki cilj
EU u delu koji se odnosi na odrivu potronju i proizvodnju.82
79
U najirem smislu reu resursna efikasnost ili resursna produktivnost moe biti definisana
kao efikasnost sa kojom se koristi energija i materijali u privredi, t.j. dodata vrednost po jedinici
resursnog inputa. To znai da resursna produktivnost moe biti definisana analogno radnoj
produktivnosti: dodata vrednost po jedinici ljudskog resursa. Towards a thematic strategy on the
sustainable use of natural resources, op. cit. 2003; str. 9.
80
Oblast transporta nije posebno izdvojena u VI akcionom programu Zajednice u oblasti ivotne
sredine ali su odreena pitanja povezana sa transportom eksplicitno sadrana u razliitim
delovima ovog dokumenta (Taka 30. Preambule ekonomska globalizacija i ivotna sredina,
lan 2. taka 5 principi i ciljevi; lan 5. taka 2.(iii) smanjivanje emisije gasova sa efektom
staklene bate, lan 5. taka 2 (vi) upotreba odgovarajuih instrumenata, lan 5. taka 4
klimatske promene i proirivanje Zajednice, lan 6. taka 2. (b, g) ciljevi u oblasti prirode i
biodiverziteta i pomorski transport, lan 7. taka 2 (f) prioritetne aktivnosti u oblasti javnog
zdravlja i kvaliteta ivota u delu koji se odnosi na kvalitet vazduha, lan 7. taka 2. (g) - prioritetne
aktivnosti u oblasti javnog zdravlja i kvaliteta ivota u delu koji se odnosi na buku, lan 7. taka
2. (h) tematska strategija o urbanoj sredini).
81
Razrada ovako definisanog cilja obuhvata razdvajanje ekonomskog rasta i potreba za
transportom sa ciljem da se smanji uticaj na ivotnu sredinu; dostizanje odrivog nivoa
korienja energije u transportu i smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate;
smanjivanje emisija zagaujuih substanci u sektoru transporta na nivo koji minimizira efekte
na ljudsko zdravlje, odnosno ivotnu sredinu; dostizanje uravnoteenog napretka ka ekoloki
prijateljskom transportu radi dostizanja odrivog transporta i mobilnosti sitema; smanjivanje
buke koja potie iz transporta i to kako na izvoru, tako i kroz mere smanjenja, radi minimiziranja
uticaja na zdravlje ukupnog nivoa izlaganja buci; modernizacija EU okvira za javni putniki
transport radi podsticanja bolje efikasnosti i performansi do 2010; smanjenje emisija CO2 novih
vozila na 140g/km do 2008/09. godine i 120g/km do 2012. godine, itd.
82
Operativni ciljevi obuhvataju unapreenje odrive potronje i proizvodnje kroz naglaavanje
drutvenog i privrednog razvoja u okviru kapaciteta ekosistema i razdvajanje ekonomskog rasta
od degradacije ivotne sredine; unapreenje ekolokog i drutvenog uinka za proizvode i
250
e) Opti cilj u oblasti javnog zdravlja definisan je kao unapreenje dobrog

javnog zdravlja pod jednakim uslovima i unapreenje zdravstvene zatite83.
f) Opti cilj u oblasti drutvene integracije, demografije i migracije
podrazumeva stvaranje inkluzivnog drutva uzimajui u obzir solidarnost
izmeu i unutar generacija i obezbeivanje i porast kvaliteta ivota graana kao
preduslova za dugoronu dobrobit pojedinca.84
g) Globalne aspiracije EU u vezi sa odrivim razvojem definisane su ciljevima
koji su grupisani u deo Strategije koji je naslovljen sa globalno siromatvo i
izazovi odrivog razvoja. Opti je cilj da se aktivno unapredi odrivi razvoj i
obezbedi da unutranje i spoljne politike EU budu konzistentne sa globalnim
odrivim razvojem i meunarodnim obavezama EU.85
procese i podsticanje njihovog razumevanja od strane poslovnog sektora i potroaa; dostizanju
(do 2010. godine) prosenog nivoa Zelenih javnih nabavki u EU, jednakog onom koji trentuno
ostvaruju drave lanice gde to najbolje funkcinie; porast globalnog uea u tritu u oblasti
ekolokih tehnologija i eko-inovacija. Za ire videti: Communication from the Commission to the
European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of
the regions on the Sustainable Consumption and Production and Sustainable Industrial Policy Action
Plan, {SEC(2008) 2110}, {SEC(2008) 2111}, COM(2008) 397 final, Brussels, 16.7.2008.
83
lan 7. VI akcionog programa Zajednice u oblasti ivotne sredine definie ciljeve i prioritetna
podruja delovanja u oblasti ivotne sredine, zdravlja i kvaliteta ivota. Decision No 1600/2002/EC
of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community
Environment Action Programme, op. cit, . 10-12. Operativni ciljevi obuhvataju, izmeu ostalog,
unapreenje odgovarajuih kapaciteta; dalje unapreenje propisa u oblasti ishrane ukljuujui i
preispitivanje obeleavanja hrane; unapreenje zdravlja ivotinja i standarda dobrobiti u EU i na
meunarodnom planu; ograniavanje porasta hroninih bolesti kao i bolesti koje su povezane sa
stilom ivota a posebno meu socijalno-ekonomski ugroenih grupa i podruja; smanjenje
zdravstvenih nejednakosti unutar i izmeu drava lanica, obraajui panju na ire determinante
zdravlja (u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Savetom Evrope, OECD i
UNESCO); obezbeenje da se do 2020. godine hemikalije, ukljuujui i pesticide, proizvode i
koriste na naina koji ne predstavlja znaajnu opasnost za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, itd.
84
Konkretniji ciljevi odnose se, izmeu ostalog, na preduzimanje mera radi odlunog uticaja na
smanjenje broja ljudi koji su u riziku od siromatva i drutvene iskljuenosti do 2010. godine, a
posebno radi smanjenja siromatva dece; obezbeivanje visokog nivoa drutvene i teritorijalne
kohezije na nivou EU i u dravama lanicama kao i potovanje kulturne razliitosti; znaajan
porast uea ena i starijih radnika na tritu radne snage, kao i poveanje zaposlenosti
migranata do 2010. godine; razvoj EU migracione politike koju bi pratile politike kojima se jaa
integracija migranata i njihovih porodica, uzimajui u obzir ekonomske aspekte migracija;
smanjivanje negativnih efekata globalizacije na radnike i njihove porodice; unapreivanje porasta
zaposlenosti mladih; porast uea na traitu radne snage osoba sa posebnim potrebama, itd.
85
lan 9. VI akciong programa Zajednice u oblasti ivotne sredine utvruje ciljeve i prioritetna
podruja delovanja u oblasti meunarodnih poslova. Decision No 1600/2002/EC of the European
Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action
Programme, op. cit. str. 13-14. Operativni ciljevi obuhvataju, izmeu ostalog, i sledee: ostvarivanje
napretka u pravcu dostizanja obaveza EU u pogledu meunarodno utvrenih ciljeva koji su
251
Strateki instrumenti za ostvarivanje definisanih ciljeva

Prva dva od predvienih naina za ostvarivanje ciljeva definisanih u VI
akcionom programu EU u oblasti ivotne sredine odnose se na razvoj novih
propisa i izmene postojeih, odnosno podsticanje efikasnije primene i potovanja
propisa Zajednice u oblasti ivotne sredine, bez uticaja na pravo Komisije da
pokrene odgovarajue precedure zbog krenja propisa.86 Pored toga, instrumenti
za ostvarivanje definisanih ciljeva obuhvataju i preduzimanje daljih mera radi
integracije zatite ivotne sredine u pripremu, definisanje i sprovoenje politika i
aktivnosti Zajednice u razliita podruja, to podrazumeva definisanje specifinih
ciljeva u oblasti ivotne sredine, rokova i indikatora u razliitim sektorima.87
Aktivnosti vezane za ostvarivanje stratekih ciljeva podrazumevaju i promociju
modela odrive proizvodnje i potronje putem efektivne primene principa koji su
sadrani u Milenijumskoj deklaraciji, kao i onih koji su proistekli iz zakljuaka Svetskog samita
o odrivom razvoju (Johanezburg, 2002) i drugih slinih procesa kao to je Monetarni konsensus
o finansiranju razvoja, Doha razvojna agenda i Pariska deklaracija o usklaivanju pomoi;
doprinos unapreenju meunarodnog upravljanja u oblasti ivotne sredine, a naroito u
kontekstu rezultata Svetskog samita (2005) kao i jaanje multilateralnih sporazuma u oblasti
ivotne sredine; porast obima pomoi do 0,7% bruto nacionalnog dohotka do 2015. godine sa
meuciljem od 0,56% u 2010. godini; drave lanice preduzimaju mere radi dostizanja 0,7%
ODA/GNI cilja do 2015. godine, a one koje su ve ostvarile taj cilj obavezuju se da odre ovaj cilj
iznad (one drave lanice koje su postale lanice 2002. godine nastoje da poveaju svoj ODA/GNI
do 0,33% do 2015. godine; unapreivanje odrivog razvoja u kontekstu WTO pregovora, u skladu
sa preambulom Sporazuma iz Marakea; ukljuivanje pitanja odrivog razvoja u sve EU spoljne
politike, ukljuujui i Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, itd.
86
To podrazumeva i jaanje mera radi unapreenja potovanja pravila Zajednice o zatiti ivotne
sredine i naglaavanje krenja propisa; promovisanje unapreenja standarda koji se tiu dozvola,
inspekcije, monitoringa i potovanja od strane drava lanica; sistematskije preispitivanje primene
propisa u oblasti ivotne sredine u dravama lanicama; unapreenje razmene informacija o
najboljoj praksi u primeni propisa ukljuujui i Evropsku mreu za sprovoenje i potovanje
prava ivotne sredine (IMPEL mrea) u okviru njene nadlenosti (lan 3. taka 1. i 2. VI akcionog
programa u oblasti ivotne sredine). Ovome treba dodati i mere koje se odnose na jaanje sistema
odgovornosti generalno, definisane u taci 8.
87
Ovo obuhvata i obezbeivanje da strategije donete u okviru Saveta u razliitim oblastima budu
sprovedene i da to doprinese ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine; preispitivanje, pre
usvajanja, da li aktivnosti u ekonomskom i drutvenom sektoru doprinose, odnosno da li su
koherente, sa ciljevima i vremenskim rokovima iz VI akcionog programa; ustanovljavanje
potrebnih unutranjih mehanizama u institucijama Zajednice, uzimajui u obzir potrebe
unapreenja transparentnosti i dostupnosti informacijama radi obezbeivanja da pitanja ivotne
sredine budu potpuno uzeta u obzir u politikim inicijativama Zajednice; redovan monitoring
kroz odgovarajue indikatore koji su elaborirani na osnovu zajednike metodologije za svaki
sektor i izvetavanje o procesu sektorskih integracija; dalju integraciju kriterijuma ivotne sredine
u finansijske programe Zajednice bez uticaja na postojee; potpunu i efektivnu primenu procene
uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja na ivotnu sredinu; itd.
252
ustanovljeni u lanu 2. VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine, a naroito

putem primene ekonomskih instrumenata.88 Posebna panja posveena je
unapreenju saradnje i partnerstva sa preduzeima i njihovim asocijacijama i
ukljuivanju socijalnih partnera, potroaa i njihovih organizacija s ciljem
unapreivanja uinka u ivotnoj sredini i modela odrive proizvodnje
(unapreenje politike integrisane proizvodnje uzimajui u obzir i pristup koji je
zasnovan na ivotnom ciklusu proizvoda, iroko podsticanje znaaja EMAS-a89
i razvoj inicijativa kojima se kompanije podstiu da objavljuju nezavisno
verifikovane izvetaje o uincima u oblasti ivotne sredine i odrivog razvoja,
ustanovljavanje programa pomoi u potovanju propisa sa posebnim naglaskom
na mala i srednja preduzea, stimulisanje uvoenja ema nagraivanja za uinak
kompanija u oblasti ivotne sredine, podsticanje proizvodnih inovacija s ciljem
ozeljenjavanja trita putem unapreivanja irenja rezultata LIFE programa90,
podsticanje dobrovoljnog obavezivanja ili sporazumevanja s ciljem definisanja
jasnih ciljeva u oblasti ivotne sredine ukljuujui i ustanovljavanje procedura u
sluaju neusaglaenosti).
Definisane mere podrke integraciji ivotne sredine u finansijski sektor
zasluuju posebnu panju. One podrazumevaju, izmeu ostalog, podsticanje
dobrovoljnih inicijativa koje obuhvataju smernice za ukljuivanje podataka o
trokovima kompanije u oblasti ivotne sredine u godinje finansijske izvetaje i
razmenu najboljih praksi izmeu drava lanica, poziv Evropskoj invensticionoj
banci da jaa integraciju ciljeva u oblasti ivotne sredine a naroito da podri
odrivi razvoj zemalja kandidata, unapreenje integracije ciljeva i zahteva u
oblasti ivotne sredine u aktivnosti drugih finansijskih institucija kao to su
Evropska banka za obnovu i razvoju.
Unapreivanje saradnje i parterstva sa potroakim grupama i nevladinim
organizacijama i unapreivanje boljeg razumevanja i uea u pitanjima koja se
tiu ivotne sredine od strane graana posebno su razraeni. Ovo ukljuuje i
obezbeivanje pristupa informacijama, uee javnosti i dostupnosti pravosua
putem rane ratifikacije Arhuske konvencije,91 podrku obezbeivanju dostupnih
88
To obuhvata reformu sistema subvencija u oblastima koje imaju znaajan uticaj na ivotnu
sredinu, analizu ekoloke efikasnosti trgovinskih dozvola u oblasti ivotne sredine, promociju i
podsticanje primene fiskalnih mera, kao to su ekoloke takse, na nivou Zajednice i u okviru
drava lanica, unapreivanje integracije zahteva u oblasti ivotne sredine u aktivnosti u oblasti
standardizacije.
89
Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/emas/index_en.htm#2 (datum pristupanja:
14.9.2010).
90
Uredba (EC) No 1655/2000 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. jula 2000. koja se tie finansijskih
instrumenata u oblasti ivotne sredine (LIFE), (OJ L 192, 28.7.2000, p. 1).
91
U sluaju Srbije videti Zakon o potvrivanju Konvencije (Sl. glasnik RS-Me. Ugovori, br. 38/09,
str. 23-40).
253
informacija o stanju i trendovima u ivotnoj sredini, opte unapreivanje svesti

o ivotnoj sredini, razvoj optih pravila i principa za dobro upravljanja u oblasti
ivotne sredine i razvoj dijaloga.
Posebna grupa mera se odnosi na podsticanje i unapreivanje efektivnog i
odrivog korienja i upravljanja zemljitem i morem, uzimajui u obzir zahteve
u oblasti ivotne sredine.92
B. IZVORI PRAVA I POLITIKA EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE
Nadlenost EU u oblasti ivotne sredine jasno je definisana osnivakim
aktima kao nadlenost koju ova organizacija ima za obavljanje odreenih poslova
u oblasti ivotne sredine i to na nain da je sprovoenje aktivnosti u ovoj oblasti
podeljeno izmeu Unije i drava lanica. Meutim, osnivakim aktima Unije,
osim to je propisano da u nadlenosti Unije spada i ivotna sredina nije
navedeno ta se sve podrazumeva pod ovim pojmom, tj. kojim konkretnim
pitanjima se Unija moe (i treba) da bavi. Na opte dileme koje proizilaze iz
definicije pojma ivotna sredina ukazano je na poetku ovog teksta, ali i dalje
se moe smatrati otvorenim pitanje kriterijuma podele nadlenosti i
ustanvljavanje precizne linije razgranienja izmeu nadlenosti organa Unije i
nadlenosti drava lanica. Ovo bez obzira to je na osnovu dosadanje prakse
mogue relativno jasno odrediti osnovne grupe pitanja kojima se Unija bavi kada
je u pitanju oblast ivotne sredine, kao i odgovarajue procedure u vezi sa tim.
Dakle, pored osnovakih akata Unije kao izvori prava u ovoj oblasti pojavljuju
se i brojni propisi koje donose organi Unije. U tom smislu osnovna podela izvora
prava EU za svoj kriterijum uzima primarni, odnosno sekundarni karakter
ovih propisa. Budui da su nain i procedura usvajanja ovih propisa, ukljuujui
i nadlenosti pojedinih organa, unapred propisani to se politiko delovanje (u
najirem smislu rei) u razliitim fazama njihovog usvajanja pretpostavlja. Jedno
od centralnih pitanja koje zaokuplja panju teorijske misli i prakse je pitanje
izgradnje odgovarajuih instrumenata za jaanje mogunosti graana da to
neposrednije uestvuju u ovim postupcima.
92
To podrazumeva unapreivanje najboljih praksi, vodei rauna o regionalnim specifinostima i

naroito uvaavajui program Integrisanog upravljanja obalnim podrujem; unapreenje
najboljih praksi i mrea podrke razmeni iskustava o odrivom razvoju ukljuujui urbana
podruja, more, obalno podruje, planinska podruja, movare i druga osetljiva podruja;
izgradnju irih okvira za agro-ekoloke mere u skladu sa Zajednikom poljoprivrednom
politikom; podsticanje drava lanica da uzmu u obzir regionalne planove kao instrumente za
unapreivanje zatite ivotne sredine i razmenu informacija o odrivom regionalnom razvoju,
naroito urbanih i gusto naseljenih oblasti, itd.
254
1. Primarni izvori prava ivotne sredine

Najznaajniji primarni izvor prava EU su osnivaki ugovori iako ovoj
kategoriju pripadaju i opta pravna naela. Ovome treba dodati i meunarodne
sporazume koje zakljui Evropska zajednica sa treim dravama ili
meunarodnim organizacijama za koje se, kada je u pitanju hijerarhija normi,
smatra da su ispod primarnog prava, a iznad sekundardnog prava.93
Lisabonski ugovor
Kao to je ve ukazano, nekoliko se odredbi Ugovora o Evropskoj uniji i
Ugovora o funkcionisanju Evropske unije direktno odnose na oblast ivotne
sredine i odrivog razvoja. Kljunim se mogu smatrati odredbe sadrane u
lanovima 191-193. - Naslov XX (ranije lanovi 174-176 - Naslov XIX) kao i lanu
4. i lanu 11. (ranije lan 6) Ugovora o funkcionisanju EU kao i lan 3. (ranije lan
2) Ugovora o EU. U odnosu na ranija reenja, Lisabonski ugovor (stupio na snagu
1. decembra 2009. godine) sutinski ne dira u osnovni sadraj relevantnih
odredaba o ivotnoj sredini koje su ve bile sadrane u Ugovoru o osnivanju
Evropske zajednice (lanovi 175-176), osim to su u novoj numeracji u Ugovoru
o funkcionisanju Evropske zajednice postali lanovi 191-193.
2. Sekundarni izvori prava u oblasti ivotne sredine
Sekundarnim izvorima prava obuhvaeni su oni propisi koje donose nadleni
organi Unije. Prema odredbama lana 288. Ugovora o funkcionisanju EU
institucije Unije, u sprovoenju svoje nadleosti, donose uredbe, direktive,
odluke, preporuke i miljenja pri emu su prva tri obavezujui na razliite naine.
Uredbe imaju optu primenu i primenjuju se u celini i direktno. Direktive su
obavezne sa stanovita rezultata koji treba da se ostvari, a dravama lanicama
se ostavlja mogunost izbora metoda i forme. Odluke su obavezne u celini u
odnosu na onoga kome su upuene (kada je to naznaeno). Sama procedura
usvajanja akata regulisana je odredbama lanova 293-299. istog Ugovora.
Ostavljajui po strani izvesne dileme oko naina klasifikovanja sekundardnih
propisa EU u oblasti ivotne sredine (o emu je ve bilo rei u uvodnim
napomenama) sve izvore prava ovde izlaemo na sledei nain: horizontalno
zakonodavstvo, nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad, zatita i upravljanje
vodama, monitoring atmosferskog zagaenja, spreavanje zagaivanja bukom,
93
Koiiarova, S., EC Environmental Law, Plzen: Ale enek, 2009, p. 23.
255
hemikalije, industrijski rizici, biotehnologije, ouvanje divlje faune i flore,

upravljanje otpadom i iste tehnologije i civilna zatita.94
Inae, ukupno 788 razliitih akata EU u oblasti ivotne sredine (prema
podacima sa sajta EUR Lex)95 klasifikovano je u etiri kategorije: opte
odredbe i programi, zagaenje i neprijatnosti, prostor, ivotna sredina i prirodni
resursi i meunarodna saradnja.
Od ukupnog broja vaeih propisa na programe, dokumente i propise opteg
karaktera otpada 140. Najbrojnija grupa akata je ona koja se odnose na zagaenje
(ukupno je 435) a unutar ove grupe najbrojnija je podgrupa koja se odnosi na
monitoring atmosferskog zagaenja (154), zatim hemikalije, industrijski rizik i
biotehnologiju (genetiki modifikovane organizme) (ukupno 116) nakon ega
dolazi podgrupa propisa koji se odnose na zatitu i upravljanje vodama (63),
nuklearnu bezbednost i radioaktivni otpad (61) i na kraju spreavanje zagaenja
bukom (13).
Grupa propisa koja se odnosi na prostor, ivotnu sredinu i prirodne resurse
(ukupno 151 razliitih propisa) najbrojniji su propisi koji se odnose na
upravljanje otpadom i iste tehnologije (76), zatim propisi iz oblasti ouvanja
divlje faune i flore (62) i na kraju propisi koji se odnose na upravljanje i efikasno
korienje prostora, ivotne sredine i prirodne resurse (10). U oblasti
meunarodne saradnje ukupno je 95 vaeih propisa EU.96
Sekundarni propisi i politika EU
i globalni problemi u oblasti ivotne sredine
Kao to se to ve i na prvi pogled moe videti sve grupe propisa (osim grupe
propisa koji spadaju u tzv. horizontalno zakonodavstvo), a time i sve politike EU,
jasno su povezane sa najznaajnjijim globalnim (optim) problemima u oblasti
94
Prema Pregledu vaeih propisa EU u oblasti ivotne sredine (EUR Lex), osim dela koji se
odnosi na meunarodnu saradnju koji ovde nee biti posebno prikazan. Videti: http://eurlex.europa.eu/en/legis/latest/chap1510.htm. Pojedini meunarodni ugovori u oblasti ivotne
sredine e, shodno osnovnom predmetu regulisanja, biti prikazani unutar svakog poglavlja
pojedinano. Ovakvo opredelenje je uslovljeno i injenicom da Nacionalni program za integraciju
Republike Srbije u Evropsku uniju, u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu, ne sadri posebno
poglavlje o meunarodnoj saradnji. Videti: Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju (NPI),
Vlada, Beograd, juni 2008. str. 619-676; NPI-ID, op. cit. str. 571-600.
95
Zakljuno sa 31. decembrom 2012. godine. Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/
latest/chap1510.htm.
96
Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap151040.htm.
256
ivotne sredine u celini.97 A rasprava o globalnim problemima u oblasti ivotne

sredine u sutini je rasprava o savremenim globalizacijskim dilemama i njihovim
implikacijama na oblast ivotne sredine i obrnuto. Razmatranje odnosa izmeu
globalizacije i ivotne sredine moe biti uinjeno na razliite naine u zavisnosti
od vie inilaca (na primer, od toga koji dominantni aspekt globalizacije se uzima
kao polazna osnova, od toga kojim problemima ivotne sredine se daje naroit
znaaj, od toga koje institucije su u sreditu analize, od toga kako se razumeju
pozicije pojedinih subjekata, od toga kako se razume poloaj zemalja u razvoju,
itd.)98. Ipak, metodoloki posmatrano, moe se govoriti o dva osnovna pristupa.
Na jedan nain se sagledavaju uticaji koji globalizacijski procesi (ekonomski,
trgovaki, bankarski, vojni, bezbednosni, kulturni, nauni, itd.) imaju na
upravljanje zatitom ivotne sredine a na drugi nain se sagledavaju uticaji koji
problemi ivotne sredine, njihovo reavanje i uopte razumevanje imaju na
odvijanje procesa globalizacije. U oba sluaja se moe govoriti o nekoliko
globalizacijskih procesa u vezi sa ivotnom sredinom koji predstavljaju glavne
determinante ekolokog menadmenta u savremenim uslovima. Globalizacijski
okviri ekolokog menadmenta odreeni su najveim delom onim to se u
savremenom reniku naziva ekoloka kriza i posledicama procesa koji proizlaze
iz tako odreene ekoloke krize. Globalni odgovor na okolnosti ekoloke krize
koji je sadran u filozofiji i koncepciji odrivog razvoja predstavlja takoe jedan
od najznaajnijih elemenata upravljanja u zatiti ivotne sredine koji se mora
imati u vidu. Zatim, tu su globalni subjekti upravljanja zatitom ivotne sredine.
U tom kontekstu posebno mesto zauzimaju problemi ivotne sredine koji imaju
globalni karakter i meusobno preklapanje ovih problema sa problemima koji
imaju dominantno regionalni ili lokalni karakter, kao i globalizacija
odgovorajuih instrumenata (mehanizama) ekolokog menadmenta.99
97
U sluaju tzv. horizontalnog zakonodavstva EU ove veze nisu ve na prvi pogled oigledne nego
su prikrivene i trebalo bi ih dokazivati u svakom konkretnom sluaju. Ovakav utisak postoji, pre
svega, zbog tehnikog karaktera ovih normi. Meutim, globalni znaaj naroito nekih pitanja
koja su obuhvaena ovom grupom normi (uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu
ivotne sredine, pristup informacijama o ivotnoj sredini, odgovornost za tetu u ivotnoj sredini,
procena uticaja na ivotnu sredinu, strateka procena uticaja na ivotnu sredinu, itd) ne bi trebalo
da bude sporan.
98
Za ire videti: Panayotou, T. Globalization and environment, CID Working Paper No. 53, July
2000, Center for International Development at Harvard University; Globalization and the
environment perspectives from OECD and Dynamic NonMember Economies, proceedings,
OECD, 2000. Globalization, growth and poverty: building an inclusive world economy, A World
Bank Policy Research Report, Washington, 2002; From Globalization to Sustainable Development:
UNEPs work on trade, economics, and sustainable development, Background Paper No. 1,
Department of Economic and Social Affairs, May 2002.
99
Za ire videti: Todi, D., Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Megatrend univerzitet,
Beograd, 2008, str. 156. i dalje.
257
Stoga definisanje najznaajnijih problema u oblasti ivotne sredine u nekim

meunarodnim dokumentima i teorijskim raspravama ima prepoznatljive
zajednike elemente. Milenijumska deklaracija OUN kao najznaajnije probleme
ivotne sredine spominje sledee: klimatske promene i Kjoto protokol, ouvanje,
upravljanje i odrivi razvoj svih vrsta uma, puno sprovoenje Konvencije o
biodiverzitetu i Konvencije o dezertifikaciji, upravljanje vodnim resursima,
prirodne i ovekom izazvane katastrofe i pristup informacijama u vezi sa
ljudskim genomom.100 U zavrnom dokumentu sa Konferencije u Rio de aneiru
2012. godine Budunost kakvu elimo posebno se ukazuje na nekoliko
najznaajnijih problema u oblasti ivotne sredine i oni ukljuuju i: klimatske
promene, zatitu biodiverziteta, ume, dezertifikaciju i gubitak zemljita,
upravljanje hemikalijama i otpadom, itd.101 Kada govori o globalnim problemima
Howard spominje: populacioni pritisak, klimatske promene i ratove. Kada govori
o zdravlju ivotne sredine na regionalnom nivou on posebno analizira:
zagaivanje vazduha, proizvodnju energije, urbanizaciju, transportne probleme,
vodu i zdravlje. U lokalne probleme on svrstava: upravljanje vrstim i opasnim
otpadom, kontrolu pesticida, bezbednost hrane, kvalitet vazduha u zatvorenim
prostorijama, bezbednost na radu, radijaciju, pripremu za reagovanje u
vanrednim situacijama, itd.102
Svoj odnos prema problemima u oblasti ivotne sredine (ukljuujui globalne
probleme), Evropska unija je definisala u nekoliko stratekih dokumenata koje
je ova organizacija donela u poslednjih nekoliko godina.
esti akcioni program ivotna sredina 2010: naa budunost, na izbor
(obuhvata period prve decenije 21. veka) utvruje etiri prioritetna podruja
akcije meu kojima se nalaze i klasini globalni problemi u oblasti ivotne
sredine.103 To su: klimatske promene, biodiverzitet, ivotna sredina i zdravlje i
odrivo upravljanje resursima i otpadom.
Opta strateka opredeljenja Evropske unije u vezi sa odrivim razvojem
izraena su u veem broju dokumenata meu kojima najvei znaaj ima Strategija
100
United Nations Millenium Declaration, A/res/55/2, 18 September 2000, par. 23. Za ire videti i Kofi
A. Annan, We the Peoples the role of the UN in the 21 century, New York, UN, 2000.
101
The Future We Want: Outcome document adopted at Rio+20, A/CONF.216/L.1. 19 June 2012.
http://www.uncsd2012.org/content/documents/727The%20Future%20We%20Want%2019%20Ju
ne%201230pm.pdf
102
Frumkin Howard (ed) Environmental Health, from global to local, Jossey-Bass, San Francisco, 2006.
http://books.google.rs/books?hl=sr&lr=&id=gM9T-HvI8EAC&oi=fnd&pg=PR5&dq=global
+and+local+environmental+issues&ots=l0UZAFngvr&sig=i2WAjKGDqIPQAlbehKy-nM3YlLs
&redir_esc=y#v=onepage&q=global%20and%20local%20environmental%20issues&f=false.
103
Za ire videti: Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002
laying down the Sixth Community Environment Action Programme, (OJ L 242, 10.09.2002, pp. 115).
258
odrivog razvoja u kojoj se definiu okviri koncepcije.104 O nainu razumevanja

sutine koncepcije odrivog razvoja u EU svedoe i strateki dokumenti kojima
su definisani instrumenti za ostvarivanje ciljeva iz Strategije odrivog razvoja kao
to su: Strategija za integraciju politike u oblasti ivotne sredine u politike EU105,
Strategija o odrivom korienju prirodnih resursa106, Strategija o prevenciji i
recikliranju otpada107, Tehnologije ivotne sredine za odrivi razvoj, Unapreenje
korporativne drutvene odgovornosti, itd.
Strategija Evropa 2020 usmerena je na tri meusobno povezana prioriteta:
1. pametan rast - razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama (naunotehnoloka istraivanja i razvoj, inovacije, obrazovanje i digitalno drutvo). 2.
odrivi rast - istovremeno podstie konkurentnost i proizvodnju koja se efikasnije
odnosi prema resursima. 3. inkluzivni rast bolja participacija na tritu rada,
borba protiv siromatva i socijalna kohezija. Meu pet glavnih ciljeva ovog
stratekog dokumenta jedan se neposredno odnosi na oblast ivotne sredine a
ostali posredno. Klimatske promene su oblast u kojoj je definisan konkretan cilj
koji treba ostvariti do 2020. godine i on je konkretizovan tato to je definisano
da e se do 2020. godine ostvariti 20% smanjenja emisije gasova koji izazivaju
efekat staklene bate u odnosu na 1990. godinu, (ili ak za 30% ako dozvole
uslovi), zatim 20% poveanje udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potronji
i za 20% poveanje energetske efikasnosti.108
104
Videti: A Sustainable Europe for a Better World: A European Union Strategy for Sustainable
Development - Communication from the Commission of 15 May 2001 (Commissions proposal to the
Gothenburg European Council) [COM(2001) 264; Communication from the Commission of 13 December
2005 on the review of the Sustainable Development Strategy - A platform for action (COM(2005) 658;
Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS)-Renewed Strategy, Council of the
European Union, Brussels, 26 June 2006. COM 10917/06.
105
Communication from the Commission to the European Council of 27 May 1998 on a partnership for
integration: a strategy for integrating the environment into EU policies (Cardiff- June 1998) [COM(1998)
333;
106
Communication from the Commission of 21 December 2005 - Thematic Strategy on the sustainable use of
natural resources [COM(2005) 670;
107
Commission Communication of 21 December 2005 Taking sustainable use of resources forward: A
Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste [COM(2005) 666;
108
Ostali glavni ciljevi Strategije odnose se na poveane zaposlenosti, poveanje procenta BDP koji
se izdvaja za istraivanje i razvoj, smanjenje stope ranog naputanja kole i smanjenje broja
stanovnika koji ive ispod linije siromatva. Za ire videti: Kronja J., et. al. Vodi kroz strategiju
Evropa 2020, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011. http://www.emins.org/sr/publikacije/
knjige/11-vodic-kroz-evropu-2020.pdf.
259
2.1. Zatita i upravljanje vodama

Politika EU u oblasti zatite i upravljanja vodnim resursima odreena je, na
opti nain, stanjem i karakteristikama vodnih resursa na Planeti kao i
dostignutim nivoom meunarodno-pravnog regulisanja u ovoj oblasti na
globalnom i regionalnom novou, odnosno specifinim interesima EU i drava
lanica u ovoj oblasti. Procenjuje se da je ukupna koliina vode na Planeti je
neizmeriva ali se procenjuje na oko 1,41 bilion kubnih kilometara, odnosno
obuhvata oko 71% od ukupne povrine Zemlje.109 Neto vie od 97% ove koliine
vode se nalazi u svetskim okeanima i morima i zbog soli koju sadri nije za pie,
ne moe da se koristi za uzgoj itarica ili za veinu industrijskih namena. Skoro
3% je slatka voda ali je najvei deo toga (skoro 87%) zarobljeno u gleerima, u
atmosferi, zemlji ili pod zemljom.
Na postojeem nivou razvoja meunarodne politike u oblasti ivotne sredine
upravljanje vodnim resrusima se razmatra kroz dve odvojene grupe
instrumenata: instrumenti koji se odnose na zatitu i upravljanje morskim
resrusima i instrumenti koji se odnose na zatitu i upravljanje slatkovodnim
resursima. Osnovni okviri politike u domenu ouvanja i zatite morske sredine
utvreni su u posebnoj grani prava: pravu mora. Ova grana prava se dugo
razvijala kroz obiajno i ugovorno pravo. Sadanji nivo razvoja ove oblasti
najveim delom je naao svoj odraz u onome to se naziva Konvencija UN o
pravu mora110 (UNCLOS) koja je potpisana na Jamajci 1982. godine a stupila na
snagu 16. novembra 1994. godine. Ovaj meunarodni dokument ima za cilj da
regulie sve aspekte korienja okeana ukljuujui i zatitu i ouvanje morske
sredine. Pored ovog meunarodnog dokumenta postoji i vei broj drugih
dokumenata kojima se ureuju pojedina konkretnija pitanja iz domena zatite
morske sredine. Ovi dokumenti su uglavnom doneti u okviru Meunarodne
pomorske organizacije i odnose se na pitanja bezbednosti na moru, pitanja
odgovornosti i nadoknade tete i pojedina posebna pitanja zatite morske sredine.
Zatita i upravljanje slatkovodnim resursima
a) Postojei uslovi ivota na Zemlji (rast populacije, poljoprivredna
proizvodnja, industrija, itd) doveli su do znaajnog ugroavanja vodnih resursa.
U vezi sa tim evidentna su dva fundamentalna problema globalnog karaktera:
nedostatak vode u mnogim delovima sveta i znaajno pogoravanje kvaliteta
vode. Dakle, s jedne strane je evidentan nedostatak vode a sa druge strane je
evidentan proces znaajnog pogoravanja kvaliteta voda tamo gde ih ima.
109
110
World Resources 1992-93, New York, Oxford University Press, 1992, p.160.
United Nations Convention on the Law of the Sea (UNCLOS).
260
Osnovni razlog za obe pojave je u konstantnom poveanju potronje vode od

pedesetih godina dvadesetog veka. I to od strane svih privrednih sektora.
Nepreiene ili nedovoljno preiene otpadne vode se isputaju u povrinske
vode, a problemi u vezi sa korienjem ubriva u poljopirvredi direktno utiu
na stanje reka i jezera. Pored ovih aktivnosti podzemne vode su ugroene i
procesima sa neadekvatno ureenih lokacija za odlaganje otpada kao i procesima
u industrijskim instalacijama. Dodatni razlog koji komplikuje situaciju u vezi sa
zatitom i upravljanjem slatkovodnim resursima proistie iz karakteristike
postojeeg stanja u ovoj oblasti koja se ogleda u injenici da je znaajan broj
vodotokova podeljen izmeu dve ili vie drava koje raspolau odreena prava
na njihovu eksploataciju. Takvo stanje u meunarodnoj zajednici namee potrebu
paljivog odnosa prema ovim pitanjima imajui u vidu razliite aspekte moguih
odnosa u vezi sa ovim, a posebno perspektive moguih konflikata i bezbednosne
izazove u vezi sa ovim.
Procenjuje se da je ukupno zahvatanje vode u EU smanjeno za 12% u
poslednjih 17 godina (1990 2007.), ali je oko jedna petina evropske populacije i
dalje izloena problemima u vezi sa raspoloivosti vode (113 miliona
stanovnika).111
Slika 8.1. Indeks eksploatacije vode: ukupno godinje zahvatanje kao procenat
raspoloivosti dugorinih vodnih resursa 1990. u poreenju sa 19982007.
Izvor: Evropska agencija za ivotnu sredinu, http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/

water-exploitation-index-wei-3.
111
Za ire videti: EEA, 2009. Water resources across Europe confronting water scarcity and drough, EEA
Report No. 2/2009, European Environment Agency, Copenhagen. http://www.eea.europa.eu/
publications/water-resources-across-europe.
261
b) Upravljanje i zaita voda smatraju se najire regulisanim pitanjima unutar

legislative EU u oblasti ivotne sredine. Politika zatite voda u EU poinje sa
sedamdesetim godinama i Prvim akcionim programom 1973. godine. Nakon
toga je 1975. godine usledilo donoenje Direktive o podzemnim vodama, a 1980.
godine Direktive o vodi za pie. Ovaj prvi talas legislative u oblasti voda ukljuuje
i legislativu kojom su odredjeni standardi kvaliteta voda (za kupanje, za ribe, za
ljuskare, podzemne vode itd). Usvojena je i Direktiva o ograniavanju vrednosti
emisija (1976) kao i direktive (keri) kojima su regulisani limiti emisija za
razliite supstance.
Drugi talas legislative u oblasti zatite voda usledio je donoenjem Direktive
o tretmanu urbanih otpadnih voda (1991) i Direktive o nitratima (1991). Kasnije
je usledila revizija direktiva o vodi za pie i vodi za kupanje, razvoj Akcionog
prgrama za podzemne vode i predlog za direktivu o ekolokom kvalitetu vode
(1994). Usvajanje Direktive o integrisanom spreavanju i kontrolu zagadjivanja
ivotne sredine (IPPC) (1996) predstavljalo je znaajan doprinos razvoju stanja u
oblasti voda.
Najnoviji pristup zatiti voda polazi od stavova da efikasna zatita voda
zahteva adekvatnu legislativu kojom se reguliu ogranienja emisija, ali
istovremeno i legislativu o stadnardima kvaliteta voda (tj. polazi se od stava o
neophodnosti tzv. kombinovanog pristupa). U skladu sa tim i politika EU u
oblasti zatite voda je u dvostrukom smislu u meovitoj nadlenosti. S jedne
strane mere za ostvarivanje postavljenih ciljeva kombinuju se izmedju mera same
EU i mera drava lanica, a s druge strane za oblast zatite voda nadlean je
razliit broj organa i institucija kako EU tako i drava lanica. Formalno
posmatrano, osnova novog pristupa je utvrdjena Petim akcionim programom
EU, a u Izvetaju o sprovodjenju ovog programa utvrdjena su tri kljuna cilja za
2000 godinu. To su: prvencija prevelike eksploatacije voda za pie ili industrijske
i druge svrhe, prevencija zagadjenja podzemnih voda i bolji ekoloki kvalitet
povrinskih i morskih voda.
Istovremeno aktom Komisije iz 1996. godine, koji je upuen Savetu EU i
Evropskom parlamentu112, utvrdjeno je da ciljevi odrive politike u oblasti voda
treba da obezbede na trokovno efektivan i efikasan nain sledee: sigurnost
snabdevanja vodom za pie, sigurnost snabdevanja vodom radi zadovoljavanja
ostalih ekonomskih zahteva; zatita i ouvanje morske sredine; kvalitet i kvantitet
vodnih izvora (zajedno sa fizikom strukturom vodne sredine) dovoljan da zatiti
i odri dobro stanje ivotne sredine i funkcionisanje vodene sredine kao i da
zadovolji potrebe za vodom movarnih i kopnenih ekosistema i stanita;
112
Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - European
Community Water Policy, COM (96) 59 final of 21.02.1996.
262
spreavanje ili smanjivanje negativnog uticaja poplava i minimiziranje uticaja

sua. Ovaj pristup je, u osnovi, u skladu sa osnovnim principima i ciljevima EU
u oblasti zatite voda: visok nivo zatite, princip predostronosti, princip
preventivne akcije, princip da zagaivanja ivotne sredine treba da prioritetno
budu ispravljena na samom izvoru, princip zagadjiva plaa, princip integracije,
upotreba rasploivih naunih i tehnikih podataka, varijabilnost uslova ivotne
sredine u regionima Zajednice, trokovna efikasnost, ekonomski i socijalni razvoj
EU i uravnoteen razvoj njegovih regiona, medjunarodna saradnja i
subsidijarnost. Navedenom politikom u oblasti voda obuhvaeni su razliiti
tipovi zagadjenja: zagadjenja iz takastih izvora, zagadjenja iz difuznih izvora,
akcidentalna zagadjenja, zakiseljavanje i eutrofikacija.
Prioriteti politike u oblasti voda definisani su u estom akcionom programu
EZ tako da se oblast voda spominje u okviru prioritetnih aktivnosti u vezi sa
sledeim pitanjima: a) klimatske promene (priprema mera adaptacije na
klimatske promene), lan 5.3 podsticanje regionalnog klimatskog modeliranja
i procena radi pripreme regionalnih mera adaptacije kao to su upravljanje
vodnim resursima, ouvanje biodiverziteta, dezertifikacija, spreavanje poplava
i podrka jaanju svesti graana i poslovnog sektora; b) zdravlje i kvalitet ivota,
lan 7.1.6 podizanje nivoa kvaliteta podzemnih i povrinskih voda; lan 7.2.e
odrivo korienje i visok nivo kvaliteta voda; lan 7.2.h; c) odrivo korienje i
upravljanje prirodnim resursima i otpadom, lan 8.1.3, lan 8.2(i)d promovisanje
ekstrakcije i proizvodnih metoda i tehnika radi unapreivanja eko-efikasnosti i
odrivog korienja sirovina, energije, voda i drugih resursa.
Osnovni propisi EU
Prema predmetu svoga regulisanja, odnosno, prema osnovnom predmetu
zatite sve najznaajnije izvore EU u oblasti zatite voda mogli bi grupisati na
nekoliko grupa: propisi kojima se regulie pitanje emisije opasnih supstanci u
povrinske vode, propisi kojima se utvruju ciljevi kvaliteta voda, propisi kojima
se regulie tretman urbanih otpadnih voda, propisi u oblasti zatite reka, propisi
koji se odnose na zatitu podzemnih voda, propisi kojima se regulie zatita mora
od zagaivanja.
Opti okviri politike EU u oblasti voda definisani su u Direktivi Evropskog
parlamenta i Saveta 2000/60/EC kojom se uspostavlja okvir za delovanje
Zajednice u oblasti politike voda.113 Ve u prvom stavu preambule zapisano je
113
Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a
framework for Community action in the field of water policy (OJ L 327, 22.12.2000, p. 173). Za prevod
na srpski jezik videti:Direktive Evropske unije o vodama, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede, Republika direkcija za vode, Beograd, 2005, str. 1390.
263
da voda nije komercijalni proizvod kao drugi, ve naslee koje mora biti tieno,
branjeno i tretirano kao takvo. Svrha Direktive je da uspostavi okvir za zatitu
kopnenih povrinskih voda, meovitih voda, priobalnih morskih voda i
podzemnih voda, ime se: (a) spreava dalje pogoravanje i zatiuje i poboljava
status akvatikih ekosistema, kao i suvozemnih i movarnih ekosistema koji su,
sobzirom na njihove potrebe za vodom, direktno zavisni od akvatikih
ekosistema; (b) promovie odrivo korienje vode zasnovano na dugoronoj
zatiti raspoloivih vodnih resursa; (c) usmerava i unapreuje zatita i poboljava
akvatina sredina u celini, kroz specifine mere za progresivno umanjenje
isputanja, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i prekid ili postepeno fazno
ukidanje isputanja, emisija i gubitaka prioritetno opasnih supstanci; (d)
osigurava progresivno umanjenje zagaenja podzemne vode i spreava njeno
dalje zagaivanje, i (e) doprinosi ublaavanju efekata poplava i sua.
Direktiva uspostavlja okvir za zatitu kopnenih povrinskih voda, meovitih
voda, obalnih morskih voda i podzemnih voda. Krajnji cilj Direktive je da se
postigne eliminacija prioritetnih opasnih supstanci i doprinese postizanju
koncentracija u morskoj sredini priblino vrednostima koje se prirodno javljaju.
U najirem smislu rei cilj Okvirne direktive je postizanje dobrog statusa svih
voda u roku od petnaest godina od dana stupanja na snagu ove direktive. Status
voda je definisan posredstvom statusa povrinskih voda (hemijski i ekoloki) i
statusa podzemnih voda (hemijski i kvantitativni). Direktiva utvruje i elemente
za odreivanje svakog od navedenih statusa (odlian, dobar, osrednji) a za
izraeno modifikovane i vetake vodotoke kalsifikacija se vri na osnovu
ekolokog potencijala (maksimalan, dobar, osrednji). Radikalna novina u ovoj
oblasti je i utvrivanje jasnijih kriterijuma za odreivanje ekolokog statusa
vodotokova.
Direktiva uspostavlja nekoliko osnovnih principa politike EU u oblasti voda.
To su: princip prevencije, princip predostronosti, princip zagaiva plaa,
reavanje problema zagaivanja na njegovom izvoru, integracija zatite voda i
ivotne sredine u sve druge relevantne sektore, uvaavanje razliitih uslova koji
vladaju u regionu, itd. Smatra se da Okvirna direktiva donosi vie kvalitativnih
novina u odnosi na prethodne propise. Osnovne novine proistiu iz odredaba
kojima se obezbeuje sistem upravljanja preko renih slivova, zatim, putem
korienja kombinovanog pristupa kontroli zagaenja korienjem graninih
vrednosti emisije i ciljnih kriterijuma kvaliteta, zatim, putem uvoenja javnosti
u proces konsultovanja i odluivanja u vezi sa vodama.114
114
Za ire o propisima EU u oblasti upravljanja vodnim resursima videti: Todi, D., Vodii kroz EU
politike ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 127150.
264
Meunarodni ugovori u oblasti zatite vodnih resursa

u kojima EU ima status lana
Zatita voda, ili preciznije zatita morske sredine i zatita reka regulisani su
sa nekoliko meunarodnih ugovora u kojima su Zajednica (odnosno Unija) i
drave lanice strane ugovornice. To su: Konvencija o spreavanju zagadjivanja
mora sa kopnenih izvora (Pariska konvencija), Konvencija o spreavanju
zagadjivanja mora sa kopnenih izvora, Konvencija za zatitu Sredozemnog mora
od zagadjivanja, Sporazum o saradnji u reavanju zagadjenja Severnog mora
uljem i drugim tetnim supstancama, Sporazum o saradnji za zatitu obala i voda
Severnoistonog Atlantika od zagadjenja, Konvencija o zatiti morske ivotne
sredine podruja Baltikog mora (Helsinka konvencija, 1974), Konvencija za
zatitu morske sredine podruja Baltikog mora (Helsinka konvencija,1992),
Konvencija o zatiti morske sredine Severnoistonog Atlantika (Pariska
konvencija).
to se tie meunarodnih ugovora koji se odnose na zatitu i upravljanje
rekama nekoliko njih u kojima je Zajednica (odnosno Unija) strana ugovornica
zasluuje posebnu panju: Bonska konvencija za zatitu Rajne od hemijskog
zagaivanja, Sporazum iz Regensburga o saradnji i odrivom upravljanju
vodnim resursima Dunavskog bazena, Magdeburka konvencija o
Meunarodnoj komisiji za zatitu Elbe, Sofijska konvencija o saradnji za zatitu
i odrivo upravljanje rekom Dunav, Konvencija o Meunarodnoj komisiji za
zatitu Odre od zagaivanja, Konvencija o zatiti i korienju prekograninih
vodotoka i medjunarodnih jezera (Helsinka konvencija, 1992).
2.2. Monitoring atmosferskog zagaenja
Kvalitet vazduha je jedno od pitanja koje izaziva najvie panje znaajnog
dela graana EU i ono predstavlja jednu od oblasti gde je EU najaktivnija. Smatra
se da su problemi atmosferskog zagaivanja poeli da igraju znaajnu ulogu u
politici i legislativi EU od osamdesetih godina XX veka i to kao izvesna reakcija
na pitanja inicirana donoenjem i ratifikacijom (od strane Zajednice) Konvencije
o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979). Nakon
toga je usvojena prva direktiva u ovoj oblasti koja se odnosila na sumpor
dioksid.115 Na dnevni red su dola pitanja vezana za kisele kie, odnosno borbu
protiv zagaivanja vazduha odreivanjem graninih vrednosti za emisije nekih
115
Prvo pitanje koje je u oblasti zatite vazduha bilo predmet regulisanja jesu zagaivanja
sumpordioksidom i suspendovanim esticama za ta je doneta Direktiva Saveta 80/779/EEC od
15. jula 1980. o graninim vrednostima kvaliteta vazduha i vrednostima za sumpor dioksid i
suspendovane estice.
265
zagaujuih supstanci kao i ograniavanje emisija zagaujuih supstanci iz

velikih postrojenja za spaljivanje. Kasnije je u prvi plan doao razvoj legislative u
domenu zatite ozonskog omotaa, ograniavanja emisija ugljendioksida i
oteenja uma atmosferskim zagaenjem.
Bez obzira to se procenjuje da je kao rezultat preduzetih mera uinjen pomak
u eliminaciji problema koji se odnose na neke zagaujue supstance u vazduhu
(kao to su sumpor dioksid, olovo, azotni oksidi, ugljen monoksid, benzen, itd.)
kvalitet vazduha i dalje predstavlja jedan od ozbiljnih problema (letnji smog
poreklom iz prizemnog ozona, suspendovane estice) zbog ega se smatra
potrebnim dalje preduzimanje mera na razliitim nivoima (lokalnom,
nacionalnom, evropskom, meunarodnom). Noviji podaci o tetama koje nastaju
usled zagaivanja vazduh iz industrijskih postrojenja pokazuju da zagaivanje
vazduha iz 10 000 najveih postrojenja u Evropi kota graane izmeu 102 i 169
milijardi Evra. Negde oko polovine od ovog iznosa (izmeu 51 i 85 milijardi)
uzrokovano je emisijama iz 191 postrojenja.116
Slika 8.2. Lokacije 191 postrojenje koja doprinose
sa 50% ukupne tete procenjene 2009. godine.
Izvor: Evropska agencija za ivotnu sredinu (http://www.eea.europa.eu/pressroom/newsreleases/

industrial-air-pollution-cost-europe)
116
Za ire videti: Revealing the costs of air pollution from industrial facilities in Europe, EEA Technical
report No 15/2011, EEA, Copenhagen, 2011. http://www.eea.europa.eu/publications/cost-of-airpollution.
266
Opti okviri politike EU u oblasti kvaliteta vazduha definisani su u estom

akcionom programu u oblasti ivotne sredine. Jedan od ciljeva koji je definisan
u ovom dokumentu odnosi se upravo na postizanje takvog nivoa kvaliteta
vazduha koji nee imati za posledicu neprihvatljive uticaje ili predstavljati rizik
za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Celi lan 5. ovog dokumenta odnosi se na
ciljeve i prioritetna podruja delovanja u vezi sa klimatskim promenama.
Prioritetne aktivnosti se odnose na sprovoenje meunarodnih obaveza
definisanih Kjoto protokolom, smanjivanje emisija gasova staklene bate u
energetskom sektoru, transportu, industrijskoj proizvodnji i drugim privrednim
granama. Jedan od definisanih prioriteta odnosi se na mere adaptacije na
posledice klimatskih promena kao i na ukljuivane pitanja klimatskih promena
u spoljnu politiku i politiku odrivog razvoja Zajednice.
Tematska strategija o zagaivanju vazduha
Tematska strategija o zagaivanju vazduha,117 kao kljuni strateki dokument
EU u ovoj oblasti, definie ciljeve za smanjivanje nekih zagaujuih materija,
naglaava znaaj zakonodavnog regulisanja u borbi protiv zagaivanja na dva
osnovna naina: unapreivanjem zakonodavstva u oblasti ivotne sredine i kroz
integraciju pitanja kvaliteta vazduha u relevantne politike.
Ovim dokumentom se propisuju ciljevi u oblasti zagaivanja vazduha i
predlau mere za njihovo ostvarenje do 2020. godine: unapreivanje postojeeg
zakonodavstva i to u oblastima koje predstavljaju najtetnije zagaujue
supstance, i putem to ireg ukljuivanja svih sektora i politika koje imaju uticaj
na zagaivanje vazduha. Zagaujue supstance koje izazivaju najveu
zabrinutost sa stanovita uticaja na ljudsko zdravlje su troposferski ozon i
suspendovane estice (naroito PM 2.5). Pored toga, cilj je efikasnija zatita
ekosistema naroito od kiselih padavina i izloenosti azotu i ozonu.
Strategijom su ustanovljeni posebni dugoroni ciljevi (2020. godina) koji se
odnose na: smanjenje gubitaka u oekivanoj duini ivota kao posledica
izloenosti vrstim materijama (za 47%); smanjenje akutne smrtnosti zbog
izloenosti ozonu (za 10%); smanjenje u depoziciji kiseline za 74% u umskim
podrujima i 39% u podrujima povrinskih slatkih voda; smanjenje podruja
ekosistema izloenih eutrofikaciji (za 43%).
Da bi se ostvarili ovi ciljevi procenjeno je da je potrebno da se emisije SO2
smanje za 82%, NOx za 60%, isparljivih organskih jedinjenja (VOCs) za 51% i PM
2,5 (estice koje se emituju direktno u vazduh) za 59% u poreenju sa emisijama
u 2000. godini.
267
Strategijom je definisano da se jedan od kljunih aspekata politike odnosi na

unapreivanje legislative u oblasti kvaliteta vazduha, odnosno njeno
pojednostavljivanje.118
Efikasnija upotreba energije smatra se jednim od osnovnih ciljeva ija
realizacija treba da doprinese ostvarivanju ciljeva Strategije. Utvreni su ciljevi
koji se odnose na proizvodnju energije i struje iz obnovljivih izvora energije (12%,
odnosno 21% do 2010) pri emu se kao glavni inilac istie bio gorivo. Strategija
predvia i mogue proirenje IPPC Direktive kao i Direktive o energetskoj
efikasnosti zgrada a predvieno je donoenje standarda za mala postrojenja za
grejanje. Takodje, predvieno je i preispitivanje mogunosti smanjenja VOC.
to se tie transporta, Strategijom je predvieno dalje smanjivanje emisija iz
transportnog sektora. To takoe podrazumeva i dalje unapreivanje procedura
odobravanja vozila kao i druge mere koje se tiu naknada za razliita vozila.
Posebno pitanje kojim se Strategija bavi je pitanje uticaja vazdunog
saobraaja na klimatske promene dok se u sluaju pomorskog transporta
predvidja nastavak pregovora u okviru Meunarodne pomorske organizacije
(IMO). Takoe, u Strategiji se naglaava znaaj preduzimanja mera za
unapreenje smanjivanja korienja azota u ishrani ivotinja kao i vetakih
ubriva dok se u delu koji se odnosi na ruralni razvoj ukazuje na potrebu
smanjivanja emisija amonijaka iz poljoprivrednih izvora naroito kroz
modernizaciju farmi. Pored reenog, Strategijom se ukazuje na potrebu da se
pitanja kvaliteta vazduha uzmu u obzir u meunarodnim forumima i
bilateralnim odnosima.119
117
Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - Thematic Strategy
on air pollution {SEC(2005) 1132} {SEC(2005) 1133}, /* COM/2005/0446 final */, Brussels, 21.09.2005.
Strategija je jedna od sedam strategija ija izrada je predviena estim akcionim programom i
prva koja je formalno usvojena od strane Komisije. Zasnovana je na istraivanjima koja su
sprovedena u okviru CAFE Programa (Clean Air for Europe) i drugih programa. Videti i:
Commission communication of 4 May 2001 The Clean Air for Europe (CAFE) Programme: Towards a
Thematic Strategy for Air Quality.
118
Sainjeni su predlozi za preispitivanje vaeih propisa kroz kombinovanje reenja koja su
sadrana u Okvirnoj direktivi, prvoj, drugoj i treoj direktivi kerkama i Odluke o razmeni
informacija. Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council of 21 September 2005
on ambient air quality and cleaner air for Europe [COM(2005)447- Not published in the Official Journal].
Osim toga, Strategijom su predloene izmene propisa o limitima nacionalnih emisija, produenje
nekih rokova za sprovoenje propisa, modernizacija komunikacija, unapreenje koherentnosti
sa drugim politikama u oblasti ivotne sredine.
119
Pored ove strategije u najuoj vezi sa zatitom vazduha su i Evropska strategija: Zelena vozila
(2010): Communication from the Commission to the European Parliament, the Council and the
European Economic and Social Committee of 28 April 2010 - A European strategy on clean and
energy efficient vehicles [COM(2010)186 final Not published in the Official Journal] (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:0186:FIN:EN:PDF), zatim Strategija EU
268
Propisi EU u oblasti monitoringa atmosferskog zagaenja

Spisak propisa EU u oblasti atmosferskog zagaenja obuhvata ukupno 154
akata EU razliitog karaktera. Najbrojnije su direktive, zatim slede odluke,
uredbe, preporuke, akti koji se odnose na meunarodne ugovore i rezolucije.120
Propisi EU u oblasti monitoringa i zatite vazduha mogu biti grupisani razliite
naine obuhvatajui, izmeu ostalog, sledee grupe propisa: propise koji se
odnose na kvalitet ambijentalnog vazduha, propise kojima se ustanovljavaju
ogranienja emisija iz stacionarnih postrojenja, propisi kojima se reguliu
pojedina pitanja vezana za gasove sa efektom staklene bate, propisi koji se
odnose na zagaivanje vazduha iz mobilnih izvora, propisi kojima se regulie
razmena informacija u vezi sa monitoringom kvaliteta vazduha, itd.121
Meunarodni ugovori
Kada se radi o meunarodnim ugovorima u oblasti zatite vazduha u kojima
EU ima status lana i sprovodi odreene aktivnosti onda bi, pored
meunarodnih ugovora koji se odnose na klimatske promene i zatitu ozonskog
omotaa (o emu e kasnije biti vie rei) trebalo posebno imati u vidu Konvenciju
o prekograninom zagadjivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979)122 sa
osam protokola. Znaaj ovog meunarodog ugovora proistie, izmeu ostalog,
i iz injenice da on obuhvata drave u regionu Ekonomske komisije UN za
Evropu kao i da je domet ovog ugovora znaajno proiren sa osam protokola
kojima su regulisana pojedina konkretna pitanja u vezi sa smanjivanjem emisija
pojedinih zagadjujuih materija, odnosno u vezi sa nainom ostvarivanja ciljeva
Konvencije. To su: enevski Protokol iz 1984. godine o dugoronom finansiranju
Programa saradnje za praenje i procenu prekograninog prenosa zagaujuih
materija u vazduhu na velikim udaljenostima u Evropi (EMEP),123 Helsinki
o biogorivima (2006): Commission Communication of 8 February 2006 entitled An EU Strategy
for Biofuels [COM(2006) 34 final - Official Journal C 67 of 18 March 2006] (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2006:0034:FIN:EN:PDF).
120
Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15102030.htm. (datum pristupa: 31.12.2012).
Klasifikacija je data prema osnovnom nazivu dokumenta. Meutim, treba imati u vidu da postoje
razliita preplitanja meu pojedinim od izvora prava. Npr. neke odluke se odnose na
meunarodne ugovore, itd.
121
Za detaljnije o propisima EU u oblasti zatite vazduha videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike
ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 151-184.
122
Videti: http://www.unece.org/env/lrtap/status/lrtap_st.htm (datum pristupa: 20.09.2012).
123
86/277/EEC: Council Decision of 12 June 1986 on the conclusion of the Protocol to the 1979 Convention
on long-range transboundary air pollution on long-term financing of the cooperative programme for
monitoring and evaluation of the long-range transmission of air pollutants in Europe (EMEP),( OJ L 181,
4.7.1986, p. 11).
269
Protokol iz 1985. godine o smanjenju emisija sumpora ili njihovih prekograninih

tokova za najmanje 30 procenata,124 Sofijski Protokol iz 1988. godine o kontroli
emisija oksida azota i njihovih prekograninih tokova, enevski Protokol iz 1991.
godine o kontroli emisija isparljivih organskih jedinjenja ili njihovih
prekograninih tokova, Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora iz Osla
1994. godine,125 Protokol o tekim metalima iz Arhusa 1998. Godine, Protokol o
stalnim organskim zagaivaima (POPs Persistant Organic Pollutants) iz
Arhusa 1998. godine i Protokol o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije i
prizemnog ozona donesen 1999. u Getenburgu.126
2.2. Upravljanje hemikalijama
Porast upotrebe hemikalija u veem delu razvijenih drutava imao je za
posledicu, izmeu ostalog, sve izraeniju zabrinutost zbog moguih uticaja na
zdravlje i ivotnu sredinu. Pojedine hemikalije koje je ovek stvorio mogu da se
pronau i u najudaljenijim mestima u ivotnoj sredini, ivotinjama i ljudskim
biima. Jedno od prvih pitanja koje je, na porastu saznanja o moguim negativnim
efektima hemikalija, postavljeno odnosilo se na potrebu obezbeivanja dovoljnih
informacija o pojedinim hemikalijama. Na veze izmeu pojave pojedinih
zdravstvenih problema i stanja u oblasti upravljanja hemikalijama ukazuje se i u
premabuli VI akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine (taka 23) i konstatuje
da je potrebno znatno unapreivanja znanja i informisanja (taka 24, 25, 26).127
Ciljevi EU u oblasti upravljanja hemikalijama definisani su odredbama VI
akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine u delu koji se odnosi na zdravlje
i kvalitet ivota. Cilj je da se do 2020. godine postigne da se hemikalije proizvode i
koriste na nain koji nee podrazumevati negativne uticaje na zdravlje i ivotnu
sredinu uz potrebu prevazilaenja postojeih nedostataka u znanju o
karakteristikama, upotrebi, odlaganju i izloenosti hemikalijama (lan 7. stav 1. al.
3). Opasne hemikalije treba da budu zamenjene bezbednijim hemikalijama ili
124
93/361/EEC: Council Decision of 17 May 1993 on the accession of the Community to the Protocol to the
1979 Geneva Convention on long-range transboundary air pollution concerning the control of emissions
of nitrogen oxides or their transboundary fluxes,( OJ L 149, 21.6.1993, p. 1415).
125
98/686/EC: Council Decision of 23 March 1998 on the conclusion by the European Community of the
Protocol to the 1979 Convention on long-range transboundary air pollution on further reductions of
sulphur emissions, (OJ L 326, 3.12.1998, p. 3434).
126
2003/507/EC: Council Decision of 13 June 2003 on the accession of the European Community, to the
Protocol to the 1979 Convention on Long-Range Transboundary Air Pollution to Abate Acidification,
Eutrophication and Ground-Level Ozone, (OJ L 179, 17.7.2003, p. 12).
127
Za ire o razliitim aspektima aktivnosti EU u oblasti hemikalija videti sajt Evropske agencije za
hemikalije: http://echa.europa.eu/
270
bezbednijim alternativnim tehnologijama bez upotrebe hemikalija. U skladu sa

ovim ciljevima, definisane su prioritetne oblasti delovanja koje se odnose na:
istraivanja u vezi sa hemijskom bezbednosti; odgovornost proizvoaa, uvoznika
i korisnika za unapreenje znanja o hemikalijama i rizicima njihovog korienja,
odlaganja, itd; razvoj koherentnog sistema testiranja, procene rizika i upravljanja
rizikom; obezbeivanje pristupa javnosti odgovarajuim informacijama, itd. (lan
2. stav b). U stavu C. istog lana definiu se prioritetni ciljevi kada je u pitanju
upravljanje biocidima, a u taki D. hemikalijama i biocidima. Posebno se ukazuje
na znaaj ratifikacije Roterdamske konvencija o postupku davanja saglasnosti za
uvoz na osnovu prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide
u meunarodnoj trgovini (1998) (PIC konvencija) i Stokholmske konvencije o
dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (2001) (POPs konvencija).128
U Tematskoj strategiji o odrivom korienju pesticida (2006) (COM
(2006)372)129 sagledava se postojee stanje i definiu pravci daljeg delovanja s
ciljem smanjivanja rizika od korienja pesticida po ljudsko zdravlje i ivotnu
sredinu. Istovremeno, cilj je odrati nivo produktivnosti u proizvodnji useva i
unaprediti kontrolu korienja i distribucije.130
2.4. Kontrola industrijskog zagaenja i upravljanje rizikom
Industrijski sektor je odgovoran za znaajan deo optereenja koje trpi ivotna
sredina u EU i evropskom region u celini usled emisija zagaujuih materija,
uea u emisijama gasova sa efektom staklene bate, proizvodnje otpada, itd.
Imajui ovo u vidu jedan deo politike i prava EU u oblasti ivotne sredine jo od
sedamdesetih godina XX veka bio je orjentisan prevashodno na primenu razliitih
mera u o odnosu na izvore emisija zagaujuih supstanci porekom iz industrije.
Procenjuje se da velika industrijska postrojenja presudno doprinose ukupnim
emisijama atmosferskog zagaenja (83% SO2, 34% NOx, itd) sa znaajnim
uticajem na sve inioce ivotne sredine (zemljite, vodu, vazduh) proizvodei
ogromne koliine otpada i utiui na potronju energije i stanje u energetskom
sektoru.131 Istovremeno, procenjuje se da je stanje u oblasti industrijskog
128
Za detaljnije o propisima EU u oblasti hemikalija videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike ivotna
sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 194-211.
129
A Thematic Strategy on the Sustainable Use of Pesticides, Communication from the Commission to the
Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions, Brussels, 12.7.2006, COM(2006) 372 final, http://ec.europa.eu/environment/ppps/pdf/
com_2006_0372.pdf (Datum pristupa: 7.6.2010)
130
Za ire o stanju i politici EU u oblasti odrivog upravljanja pesticidima videti:
http://ec.europa.eu/environment/ppps/home.htm (Datum pristupa: 7.6.2010)
131
Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/air/pollutants/stationary/index.htm.
271
zagaenja znaajno unapreeno u poslednjih nekoliko decenija i to zahvaljujui

razliitim merama koje su preduzimane i procesima koji se odvijajju kao to su:
stroi propisi u oblasti ivotne sredine, tendencija selidbe nekih velikih
industrijskih zagaivaa, unapreenje energetske efikasnosti, uee kompanija
iz razliitih sektora industrije u primeni dobrovoljnih instrumenata kojima se
obezbeuje smanjivanje negativnih uticaja na ivotnu sredinu, itd.132
Smatra se da je na razvoj politike i regulative EU u oblasti spreavanja i
kontrole industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom znaajno uticao tzv. Seveso
akcident iz 1976. godine (Italija) u hemijskoj fabrici pesticida i herbicida.133 Od
tada pa do danas preduzeto je mnotvo razliitih aktivnosti i donesen vei broj
dokumenata i propisa kojima se utvruju razliiti instrumenti s ciljem stvaranja
uslova za spreavanje i smanjivanje negativnih uticaja koje industrija ima ili moe
da ima na ivotnu sredinu.
esti akcioni program EU u oblasti ivotne sredine na nekoliko mesta
naglaava mesto i ulogu industrijskog sektora. Najpre, kada se govori o
tematskim strategijama (lan 4) naglaava se da ovi dokumenti treba da budu
razvijani i sprovoeni u najuoj saradnji sa relevantnim subjektima kao to su
predstavnici industrije (pored NGO, javnosti, nadlenih organa i drava
kandidata, prema potrebi) (stav 3). Zatim se, kada se govori o ciljevima i
prioritetnim podrujima delovanja u oblasti klimatskih promena, formuliu dva
posebna cilja: smanjenje emisije gasova staklene bate u industrijskoj proizvodnji
(lan 5. stav 2. taka iv); i korienje drugih instrumenata kao to su podsticanje
zakljuivanja sporazuma u oblasti ivotne sredine sa industrijskim sektorom o
smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bate (lan 5. stav 2. taka vi). U
delu koji se odnosi na ciljeve u oblasti zatite prirode i biodiverziteta, jedan od
definisanih ciljeva je i unapreenje odrivog upravljanja preradom minerala i
smanjivanje uticaja ove grane industrije na ivotnu sredinu (lan 6. stav 2. taka
d). Kada se govori o ciljevima i prioritetnim podrujima delovanja u oblasti
ivotne sredine, zdravlja i kvaliteta ivota kao jedno od prioritetnih podruja
spominje se kvalitet vazduha i razvoj i sprovoenje mera u sektoru industrije,
pored sektora transporta i energetike (lan 7. stav 2. taka f).
Propisi EU u oblasti kontrole industrijskog zagaenja
i upravljanja rizikom
Imajui u vidu kompleksnost problema u vezi sa kontrolom industrijskog
zagaenja kako sa stanovita izvora zagaenja tako i sa stanovita mera i
132
133
Videti: http://www.eea.europa.eu/themes/industry/intro.
Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/seveso/index.htm.
272
instrumenata koji se primenjuju ili mogu da primenjuju u ovoj oblasti lista

propisa koja se odnosi (ili potencijalno odnosi) na industrijski sektor moe da
obuhvati brojne propise. Osnovni cilj propisa u oblasti kontrole industrijskog
zagaenja i upravljanja rizikom sastoji se u spreavanju, minimiziranju ili
regulisanju industrijskog zagaenja na izvoru nastajanja. Najznaajnijim bi se
mogli smatrati sledei: Direktiva 2008/1/EZ o integrisanom spreavanju i kontroli
zagaivanja, Direktiva 96/82/EC o kontroli opasnosti velikih akcidenata koji
ukljuuju opasne supstance (Seveso II), Direktiva Saveta 2001/80/EEZ o
ogranienju emisija odreenih zagaujuih materija u vazduh iz velikih loita,
Uredba (EZ) No 1221/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2009.
godine o dobrovoljnom ueu organizacija u upravljanju zatitom ivotne
sredine Zajednice i emi ocenjivanja (S), Uredba (EZ) No. 1980/2000 o
revidiranoj emi eko-oznaavanja Zajednice. Pri tom bi trebalo imati u vidu i
brojne izvore prava EU u drugim oblastima kao to su: nuklearna sigurnost,
upravljanje radiaktivnim otpadom, upravljanje hemikalijama, upravljanje
odreenim vrstama otpada, zatita voda, zatita vazduha, zatita prirode, oblast
biotehnologija a naroito problematika genetski modifikovanih organizama,
itd.134 Ovome bi trebalo dodati i relevantne meunarodne ugovore kojima se
definiu meunarodne obaveze EU, odnosno drava lanica EU meu kojima
posebno mesto ima Konvencija o prekograninim efektima industrijskih udesa.
2.5. Genetiki modifikovani organizmi (GMO)
Zabrinutost zbog moguih uticaja GMO na ivotnu sredinu i zdravlje neto
je novijeg datuma, u odnosu na inicijative koje su se odnosile na hemikalije.
Sedamdesetih godina XX veka pojavili su se prvi znaci zabrinutosti pre svega
inicirani od strane zaposlenih i naunih radnika u pojedinim istraivakim
laboratorijama. U dananjim uslovima najznaajnije aktivnosti usmerene ka
preduzimanju mera kontrole rizika podrane su od strane razliitih nevladinih
organizacija u oblasti ivotne sredine i zatite potroaa. Danas se smatra da su
neka pitanja u vezi sa GMO (kao to su namerno isputanje GMO u ivotnu
sredinu, GM hrana i genetske modifikacije na ivotinjama) u znaajnoj meri
politizovana, za razliku od primene biotehnologija u medicinske svrhe.135
esti akcioni program u oblasti ivotne sredine definie ciljeve i prioritetna
podruja delovanja EU u oblasti GMO u delu koji se odnosi na oblast prirode i
bioloke razliitosti. Predvieno je da ciljevi obuhvataju sledee: razvoj odredaba
134
Za detaljnije o propisima EU u oblasti industrijskog zagaenja videti: Todi, D., Vodii kroz EU
politike ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 212237.
135
Handbook on the Implementation of EC Environmental Legislation, Regional Environmental Center,
Umweltbundesamt GmbH, Budapest, 2008. p. 921.
273
i metoda procene rizika, identifikacije, oznaivanja i utvrivanja porekla GMOa, kako bi se osiguralo efikasno praenje i nadzor nad njihovom uticaju na
zdravlje i ivotnu sredinu; brza ratifikacija i primena Kartaga protokola o
biolokoj sigurnosti, te podrka u izradi regulatornih okvira u treim dravama
pruanjem tehnike i finansijske pomoi (lan 6. stav 2. taka i.)136
U praksi, propisi se trenutno uglavnom primenjuju na namerno isputanje
GMO u ivotnu sredinu, na primer, gajenje GM biljaka, kao to je kukuruz i uvoz,
distribucija i industrijska prerada GM hrane i stone hrane. Kljunim se smatra
obezbeivanje uslova za korienje GMO u saglasnosti sa principom
predostronosti u cilju zatite ljudskog zdravlja i ivotne sredine. Dakle, izdavanje
odobrenja za namerno isputanje GMO u ivotnu sredinu zahteva temeljnu
procenu rizika po ivotnu sredinu i zdravlje.
Evropska uprava za sigurnost hrane (The European Food Safety Authority EFSA)137 usvaja nauna miljenja u vezi sa sigurnou svakog GMO, na osnovu
koje Komisija donosi svoje predloge u pogledu odobrenja/dozvola. Odobreni
GMO predstavljaju predmet sistematskog postmarketinkog pracenja,
obeleavanja, a deo zahteva se odnosi i na sledljivost.138
Na meunarodnom nivou poseban znaaj ima Protokol o biolokoj sigurnosti
(Kartagena, 2000) koji ima za cilj stvaranje uslova da se zatiti bioloki diverzitet
od potencijalnih opasnosti koje mogu nastati od ivih modifikovanih organizama
(LMO) koji nastaju u modernoj biotehnologiji. Protokol ustanovljava svojevrsnu
formu sporazuma o proceduri prethodnog obavetavanja radi obezbeivanja
uslova da drava moe doneti odgovarajuu odluku pre izdavanja saglasnosti
za izvoz takvih organizama na njihovu teritoriju.
2.6. Ouvanje divlje faune i flore
Opti kontekst politike EU u oblasti ouvanja divlje faune i flore, odnosno
biodiverziteta proizilazi iz saznanja o znaaju biodiverziteta139 za savremeni ivot
na Planeti o emu se raspravlja na razliite naine. Najkrae, ovek predstavlja
136
Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down
the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. p. 10.
137
Za ire videti: http://www.efsa.europa.eu/en/gmotopics/topic/gmo.htm.
138
Za detaljnije o propisima EU u oblasti GMO videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike ivotna
sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 238248.
139
Biodiverzitet, prema lanu 2. Konvencije o biolokom diverzitetu obuhvata raznovrsnost
ivih organizama iz svih izvora ukljuujui, izmeu ostalog, suvozemne, morske i druge vodene
ekosisteme i ekoloke komplekse iji su deo. To takoe ukljuuje i raznovrsnost u okviru vrste,
izmeu vrsta i izmeu ekosistema.
274
integralni deo biodiverziteta i on je potpuno zavisan od njega. Biodiverzitet

obezbeuje veliki broj dobara i usluga koje odravaju ivot oveka na Zemlji.
Smatra se da su nae potrebe za delovima prirode izuzetno velike i nepredvidive.
Proizvodi i usluge koje obezbeuje postojanje biodiverziteta ukljuuju:
obezbeenje hrane, goriva i vlakana, obezbedenje zatite i materijala za gradnju,
ienje vazduha i vode, detoksikacija i raspadanje otpada, stabilizacija i
regulisanje procesa u vezi sa stanjem klime na Zemlji, obuzdavanje poplava, sua,
ekstremnih temperatura, snage vetra, proizvodnja i obnavljanje plodnosti zemlje,
opraivanje biljaka, ukljuujui i mnoge useve, kontrola tetoina i bolesti,
odravanje genetikih resursa kao kljunog elementa za razliitost useva i gajenje
biljaka i ivotinja, medicinu i druge proizvode, kulturne i estetske koristi,
sposobnost adaptacije na promene, itd. U pokuaju da grupiemo razloge zbog
kojih se biodiverzitet smatra znaajnim najee se razmatraju razliiti aspekti
sledeih razloga: globalni, nauni, ekonomski, etiki, estetski itd.140
Opti elementi politike EU u oblasti zatite prirode i biodiverziteta definisani
su VI akcionim programom i zasnovani su na tzv. pristupu sa vie koloseka.141
Prema VI akcionom programu EU oni obuhvataju nekoliko segmenata: razvoj
mree NATURA 2000, razvoj projekata u okviru LIFE programa, razvoj legislative
u oblasti ivotne sredine, a naroito u oblasti zatite voda i vodnih resursa,
smanjivanja zagaivanja vazduha, zakiseljavanja i eutrofikacije kao i procene uticaja
projekata, planova i programa korienja zemljita, razvoj odgovarajue politike u
poljoprivrednom sektoru, revizija zajednike politike u oblasti ribarstva i razvoj
odgovarajuih mehanizama u oblasti upravljanja obalnim podrujima.142 Uporedo
sa ovim ciljevima nastoji se postii to potpunije integrisanje zahteva za zatitu
prirode u odgovarajue politike EU u drugim oblastima, meu kojima su
najznaajnije poljoprivreda, transport, regionalni razvoj, itd.
Razumevajui irinu i znaaj problema ouvanja prirodnih resursa Zajednica
je, kao sastavni deo politike u ovoj oblasti, poela da izdvaja znaajna finansijska
sredstva. Finansijska intervencija Zajednice u oblasti ouvanja prirode poinje jo
od sedamedestih godina, a prvi mali budet za ove namene utvren je 1982-83.
godine. U ovim okvirima su obezbeena sredstva za akcije usmerene na zatitu
ozbiljno ugroenih sisara, ptica i reptila i to u okviru pedesetak projekata u
ukupnom iznosu od oko 3 milona ekija. Meu vie razliitih instrumenata
140
Stevanovi, Vasi navode kao posebnu vrednost biodiverziteta injenicu da biodiverzitet

predstavlja svojevrsnu nacionalnu kulturnu batinu. Stevanovi V, Vasi V, (pr) Biodiverzitet
Jugoslavije: sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, Bioloki fakultet, Beograd, 1995, str.8.
141
Za podatke o proceni stanja biodivrziteta videti: EU 2010 Biodiversity Baseline, EEA Technical
report No 12/2010, EEA, Copenhagen, 2010.
142
Environment 2010: Our future, our choice the sixth EU environment action programme 200110,
op. cit. p. 3.
275
najpoznatija su tzv. ACE Uredbe od kojih se prva (Uredba 1872/84) odnosilo na

period od jula 1984. do juna 1987. godine, a druga (Uredba 2242/87) se odnosi na
period od 1987. godine do jula 1991. godine. Prvom uredbom su obezbedjena
sredstva za tri glavne oblasti: razvoj novih istih tehnologija, razvoj novih
tehnologija za merenje i monitoring kvaliteta prirodne sredine, kao i odravanje
i ponovno uspostavljanje ozbiljno ugroenih biotopa koji su stanita ugroenih
vrsta i naroito su znaajni za Zajednicu. Ovim poslednjim je proirena lista
projekata tako to su finansiranjem obuhvaeni i oblast otpada, obnova
kontaminiranih lokacija, obnova zemljita oteenog poarima, erozijama i
desertifikacijom.
Krajem 1991. godine ustanovljen je poseban fond za aktivnosti Zajednice u
oblasti ouvanja prirode Akcije za prirudu Zajednice (ACNAT) (Pravilo Saveta
3907/91). Kroz ovaj program je nastavljena podrka u okviru Direktiva o pticama,
ali i ire obuhvatajui tako i druge ugroene vrste i stanita. Na ovaj program se
dalje nadovezuje usvajanje Direktive Saveta 1973/92 kojim je utvren tzv. LIFE I
fond ija je osnovna namena bila da pomogne u razvoju i primeni ciljeva iz
programa Zajednice kako je to podvueno u Petom akcionom programu
Zajednice. Za period od 1992-1995. godine budet ovog programa je iznosio 400
miliona ekija143 a jedna od pet prioritetnih oblasti bila je zatita stanita i prirode,
odnosno sprovoenje Direktive Saveta 92/43EEC o ouvanju stanita i Direktiva
79/409/EEC o ouvanju divljih ptica.
Za period od 1996. do 1999. godine ustnovljen je poseban LIFE II fond sa
ukupnim budetom od 45 miliona ekija od ega je skoro polovina bila namenjena
za zatitu prirode. Od 1999. godine LIFE fond postaje otvoren i za zemlje koje su
u postupku pristupanja EU i Rumunija je prva koja je uestvovala (kroz 7
projekata) u korienju sredstava ovog fonda.
U odnosu na zatitu prirode sredozemnog podruja utvren je poseban
program u okviru koga je od 1986. do 1991. godine finansirano 198 projekata
(vrednost oko 38 miliona ekija) od kojih je preko 25% bilo usmereno na ouvanje
stanita i ugroenih vrsta. Krajem osamdesetih godina predmet posebnog
interesovanja Zajednice postala je ivotna sredina priobalnog podruja i
priobalnih voda u severnoevropskom pomorskom podruju za ta je ustanovljen
poseban fond (NORSPA). U okviru ovog programa bilo je obuhvaeno 38
projekata u ukupnom iznosu od 16 miliona ekija.
Prioriteti delovanja Zajednice u oblasti zatite divlje faune i flore definisani su
na nekoliko mesta u estom akcionom programu EU u oblasti ivotne sredine: lan
143
Ukupan finansijski doprinos ACNAT i LIFE I iznosio je 149 miliona ekija za 176 projekata; LIFE
Nature: A brief histry of nature conservation financing, Internet, http://www.europa.eu.
int/comm/life/nature/history.htm (Datum pristupa: 6.3.2010).
276
6. se u celini odnosi na prioritetna podruja delovanja u oblasti zatite prirode i

biodiverziteta a lanom 8. su definisani ciljevi i prioritetna podruja delovanja u
oblasti odrivog korienja i upravljanja prirodnim resursima i otpadom. Ciljevi
Zajednice u delu koji se odnosi na zatitu biodiverziteta obuhvataju sledee:
zaustavljanje daljeg unitavanja biodiveziteta, zatitu i obnavljanje prirode i
biodiverziteta spreavanjem unitavanja; spreavanje, obnovu i odrivo korienje
morske sredine, obala i movara kao i podruja sa znaajnim predeonim
vrednostima i osetljivih podruja; ouvanje vrsta i stanita sa posebnim ciljem
spreavanja usitnjavanja stanita; promociju odrivog korienja zemljita sa
naroitim naglaskom na spreavanje erozije, zagaivanja i dezertifikacije.
Strategija EU u oblasti odrivog korienja prirodnih resursa
Budui da zatitu prirode i biodiverziteta treba posmatrati u irem kontekstu
razvojnih ciljeva i instrumenata upravljanja, to naroit znaaj imaju okviri politike
definisane stratekim dokumentima u oblasti korienja prirodnih resursa.
Kljunim dokumentom u ovoj oblasti moe se smatrati Tematska strategija o
odrivom korienju prirodnih resursa144 dok su ira opredelenja ove organizacije
definisana Strategijom odrivog razvoja EU145 i odredbama ve pominjanog VI
akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine. Takoe, u nekoliko drugih
stratekih dokumenata utvreni su razliiti mehanizmi od neposrednog znaaja
za oblast odrivog korienja prirodnih resursa meu kojima treba posebno imati
u vidu, najpre, ostale tematske strategije koje je ova organizacija donela na osnovu
odredaba estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine: Tematska
strategija o prevenciji i recikliranju otpada,146 Tematska strategija za zatitu
zemljita,147 Tematska strategija o urbanoj ivotnoj sredini,148 Tematska strategija
144
Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources, Communication from the Commission to
the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee
of the Regions, Commission of the European Communities, COM(2005) 670 final, {SEC(2005) 1683},
{SEC(2005) 1684}, Brussels, 21.12.2005.
145
Review of the EU Sustainable Development Strategy, Council of the European Union (10917/06 EU SDS),
Brussels, 26 June 2006;
146
Taking sustainable use of resources forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste,
Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic
and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities
Brussels, 21.12.2005, COM(2005) 666 final;
147
Thematic Strategy for Soil Protection, Communication from the Commission to the Council, the European
Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of
the European Communities, {SEC(2006) 1165}, {SEC(2006) 620}, Brussels, 22.9.2006, COM(2006)231 final;
148
Thematic Strategy on the Urban Environment, Communication from the Commission to the Council and
the European Parliament, COM(2005) 718 final, {SEC(2006) 16 }, Brussels, 11.1.2006;
277
u oblasti morske sredine,149 Tematska strategija o zagaenju vazduha,150 Tematska

strategija o odrivoj upotrebi pesticida.151
Opti cilj preduzimanja mera sastoji se u smanjenju negativnog uticaja na
ivotnu sredinu koji uzrokuje korienje prirodnih resursa uz istovremeno
poveanje resursne produktivnosti.152 Polazei od procene o pogoravanju
trendova u oblasti ivotne sredine i ekonomskih izazova povezanih sa
konkurentskim pritiscima i novim meunarodnim obavezama, u Strategiji
odrivog razvoja EU153 je identifikovnao sedam kljunih izazova i odgovarajuih
ciljeva, odnosno mera i aktivnosti koje treba sprovesti. Pored klimatskih promena
i iste energije, odrivog transporta, javnog zdravlja, socijalnog ukljuivanja,
globalnog siromatva, demografije i migracija, Strategija je identifikvala kljunim
izazovom i probleme u oblasti ouvanja i upravljanja prirodnim resursima i sa
ovim povezanu odrivu potronju i proizvodnju. Prema istom dokumentu,
operativni ciljevi u oblasti odrivog korienja prirodnih resursa obuhvataju
unapreivanje resursne efikasnosti, smanjivanje korienja neobnovljivih
prirodnih resursa i sa tim povezanog uticaja na ivotnu sredinu, smanjivanje
korienja obnovljivih prirodnih resursa na niovu koji je ispod regenerativnih
kapaciteta; dostizanje i odravanje konkurentskih prednosti unapreivanjem
resursne efikasnosti kroz, izmeu ostalog, korienje eko-efikasnih inovacija;
unapreivanje upravljanja i izbegavanje prekomerne eksploatacije obnovljivih
prirodnih resursa (biodiverzitet, ribarstvo, vode, zemljite, atmosfera) i obnova
degradiranih morskih ekosistema do 2015. godine; zaustavljanje daljeg gubitka
biodiverziteta i doprinos znaajnom smanjenju gubitka biodiverziteta u svetu do
2010. godine; doprinos ostvarivanju etiri globalna cilja UN u oblasti uma do
149
Directive 2008/56/EC of the European Parliament and of the Council, of 17 June 2008 establishing a
framework for community action in the field of marine environmental policy (Marine Strategy Framework
Directive), ( OJL, 164, 25.06.2008, . 19-40.)
150
Thematic Strategy on air pollution, Communication from the Commission to the Council and the European
Parliament, COM(2005) 446 final, {SEC(2005) 1132} {SEC(2005) 1133}, Brussels, 21.9.2005,
151
A Thematic Strategy on the Sustainable Use of Pesticides, Communication from the Commission to the
Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions, Commission of the European Communities, {COM(2006) 373 final}, {SEC(2006) 894},
{SEC(2006) 895}, {SEC(2006) 914}, Brussels, 12.7.2006, COM(2006) 372 final;
152
U najirem smislu reu resursna efikasnost ili resursna produktivnost moe biti definisana kao
efikasnost sa kojom se koriste energija i materijali u privredi, t.j. dodata vrednost po jedinici
resursnog inputa. To znai da se resursna produktivnost moe definisati analogno radnoj
produktivnosti: dodata vrednost po jedinici ljudskog resursa. Towards a thematic strategy on the
sustainable use of natural resources, op. cit. 2003; str. 9.
153
A Sustainable Europe for a Better World - A European Union Strategy for Sustainable Development,
COM(2001)264 final, Brussels, 15.5.2001; Review of the EU Sustainable Development Strategy, Council
of the European Union (10917/06 EU SDS), Brussels, 26 June 2006.
278
2015. godine; izbegavanje stvaranja otpada i poveanje efikasnosti korienja

prirodnih resursa primenom koncepta ivotnog ciklusa i unapreenje
ponovnog korienja i reciklae.154
Strategijom odrivog korienja prirodnih resursa, koja je doneta na osnovu
estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine,155 definiu se smernice
aktivnosti EU u narednih 25 godina iji je opti cilj efikasnije i odrivo korienje
prirodnih resursa kroz njihov ivotni ciklus. Neto konkretnije govorei, cilj
Strategije je smanjivanje negativnog uticaja na ivotnu sredinu usled korienja
prirodnih resursa, njihovog oteenja i zagaivanja ivotne sredine uz
istovremeno ostvarivanje Lisabonskih ciljeva vezanih za ekonomski razvoj i
zapoljavanje. Strategija ne ustanovljava set kvantitativnih ciljeva za resursnu
efikasnost i smanjeno korienje resursa, polazei od procene da to u momentu
usvajanja nije bilo mogue zbog postojeeg nivoa znanja o stanju i razvoju
indikatora.156
Sadrina mera
Jednom od optih pretpostavki za ostvarivanje definisanih ciljeva smatra se
stvaranje uslova da pitanja koja se tiu ekploatacije prirodnih resursa budu
ukljuena u sve relevantne politike.157 Najznaajniji elementi sektorskih insicijativa
odnose se na EU strategiju za rast i zaposlenost kao i inicijative koje su objavljene
od strane Komisije u okviru dokumenta koji se odnosi na sprovoenje
Lisabonskog programa Zajednice: Politiki okvir jaanja proizvodnje ka
integrisanom pristupu za industrijsku politiku.158
154
Review of the EU Sustainable Development Strategy, op. cit, str 13.

Inae, odredbama sadranim u lanu 8. taka 2. estog akcionog programa EU u oblasti ivotne
sredine definisano je ta strateki dokument ove organizacije koji se odnosi na resurse treba da
obezbedi. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002
laying down the Sixth Community Environment Action Programme, (OJ L, 242, 10.09.2002, str. 13.)
156
U Aneksu 1. uz Strategiju daje se primer trendova resursne produktivnosti.
157
Videti: Integrating environmental consideration into other policy areas a stocktaking of the Cardiff
process, Commission of the European Communities, Com (2004) 394 final, Brussels, 01.06.2004;
158
Predvieno je da ove inicijative treba da sadre neke kljune elemente kao to su: pregled
najznaajinijih sektorskih uticaja na ivotnu sredinu na osnovu seta kljunih indikatora razvijenih
od strane Evropske agencije za ivotnu sredinu i uzimajui u obzir korisne informacije koje su
ve prikupljene u okviru razmene informacija o najboljim tehnikama u skladu sa Direktivom
koja se odnosi na integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine (Directive
2008/1/EC of the European Parliament and of the Council of 15 January 2008 concerning integrated
pollution prevention and control (Codified version), OJ L 24 of 29.1.2008), identifikacija mogunosti
za tehnike izmene u proizvodnim procesima ukljuujui informacije o postojeim inicijativama
i dobroj praksi u pojedinim kompanijama kao i informacije o novim tehnologijama, procena
155
279
Ostvarivanje ciljeva definisanih u Strategiji odrivog korienja prirodnih

resursa podrazumeva razliite aktivnosti koje treba da unaprede razumevanje i
nivo znanja o korienju resursa u Evropi, negativnim uticajma na ivotnu
sredinu i znaaju u EU i globalno; da razviju sredstva monitoringa i izvetavanja
o napretku u EU, dravama lanicama i privrednim sektorima; da ubrzaju
primenu strategijskih pristupa i procesa u privrednim granama i dravama
lanicama i podstaknu razvoj odgovarajuih planova i programa; da podignu
nivo svesti meu relevantnim subjektima i graanima o znaaju negativnog
uticaja korienja resursa na ivotnu sredinu.159
Pored primene mera zasnovanih na sagledavanju ivotnog ciklusa na
postojee sektorske politike, Strategija naglaava i znaaj primene Integrisane
proizvodne politike (IPP integrated product policy)160 kao i korienje
rezultata sprovoenja Akcionog programa za tehnologije u oblasti ivotne
sredine usvojenog 2004. godine161 kao i mera ostvarenih u sektoru transporta,
energetike, ribarstva, poljoprivrede, itd.
Procenjuje se da znaajan deo aktivnosti koje treba da se sprovedu u procesu
primene Strategije mogu najbolje da budu sprovedene na nacionalnom nivou
imajui u vidu i injenicu da jedan deo oblasti koje se odnose na prirodne resurse
(poljoprivreda, ribarstvo, itd) nije u nadlenosti Zajednice. Ovo se posebno odnosi
na ustanovljavanje i primenu ekonomskih instrumenata kao i mere u oblasti
obrazovanja. Mere i programi koje ustanovljavaju drave lanice treba da budu
fokusirane na prirodne resurse koji imaju najznaajniji uticaj na ivotnu sredinu i
treba da ukljue instrumente za praenje napretka i razvojne ciljeve, gde je
mogue.162
mogunosti da se dobre prakse u pojedinim kompanijama pretvore u kritinu masu poslovnih
aktivnosti uz naroiti naglasak na eko-inovacije i odrivo korienje resursa, mehanizme
monitoringa i izvetavanja.
159
Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources, op. cit. str. 5-6.
160
Za ire videti Integrated Product Policy Builidng on Environmental Life-Cycle Thinking, COM (2003)
302, final, Brussesls, 18.06.2003. http://ec.europa.eu/environment/ipp/ (Datum pristupa: 16.3.2010).
161
Za ire videti: Stimulating Technologies for Sustainable Development: An Environmental Technologies
Action Plan for the European Union, COM (2004) 38 Final, Brussels, 28 January 2004.
http://ec.europa.eu/environment/etap/policy/actionplan_en.html (Datum pristupa: 16.3.2010)
162
U Aneksu 5. uz Strategiju navedene su neke mere koje drave treba da razmotre. Osnovni cilj
nacionalnih mera, koje treba da budu razvijene u skladu sa propisima EU, su razvoj vizije kako
obezbediti bezbednost snabdevanja prirodnim resursima uz smanjivanje uticaja na ivotnu sredinu
u okolnostima privrednog rasta. One obuhvataju prikupljanje podataka o zalihama, rezervama i
zemljitu; mapiranje postojeih prirodnih resursa raspoloivih u okviru teritorije EU (biotiki i
abiotiki); projekcije buduih potreba za prirodnim resursima; ekonomske instrumente i sline
mere; razmatranje mera unapreenja svesti potroaa posebno uvoenje eme odrivog
oznaavanja; mere koje se odnose na uvoz prirodnih resursa ukljuujui identifikaciju zemalja
280
Primena specifinih novih mera se odnosi naroito na ustanovljavanje Centra

za podatke o prirodnim resursima, Visokog foruma sastavljenog od slubenika
drava lanica odgovornih za razvoj politike u oblasti prirodnih resursa,
predstavnika Komisije, potroakih organizacija, industrije, NGO, obrazovnih
institucija, itd. Osnivanje Meunarodnog foruma o odrivom razvoju i prirodnim
resursima, zajedno sa UNEP-om i drugim zainteresovanim subjektima, jedna je
od prioritetnih mera koja se predlae radi sprovoenja potrebnih aktivnosti na
globalnom nivou.163
Najznaajniji propisi
Najznaajnijim propisima EU u oblasti zatite divlje faune i flore mogu se
smatrati nekoliko meunarodnih ugovara i nekoliko sekundardnih propisa. Od
meunarodnih ugovora u oblasti zatite divlje flore i faune naroito su znaajni
sledei: Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, Konvencija o
zatiti evropske divljai i prirodnih stanita, Konvencija o ouvanju biodiverziteta,
Konvencija o spreavanju irenja pustinja, Konvencija o meunrodnoj trgovini
ugroenim vrstama divlje faune i flore (CITES), Konvencija o zatiti Alpi, itd.
Meu sekundarnim propisima najznaajnije su dve direktive: Direktiva
92/43/EEC) o ouvanju prirodnih stanita divlje faune i flore i Direktiva
2009/147/EZ o ouvanju divljih ptica (kojom je zamenjena prethodna Direktiva
79/409/EEZ o pticama) i uredbe: Uredba Saveta (EC) No 338/97 od 09.decembra
1996. godine o zatiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine i
Uredba Komisije (EZ) br. 865/2006 od 4. maja 2006. kojom se utvruju detaljna
pravila sprovoenja Uredbe Saveta (EZ) br. 338/97 o zatiti vrsta divlje faune i
flore regulisanjem trgovine tim vrstama.164
2.7. Upravljanje otpadom i iste tehnologije
Postoje razliiti podaci o porastu generisanja otpada u svetu i EU kao i
predvianja daljih tokova sa posledicama koje to ima, ili moe da ima, na stanje
izvoznica i mere za smanjenje globalnog uticaja na ivotnu sredinu; korienje odgovarajuih
indikatora (zajedniki razvijenih u okviru EU); ustanovljavanje konkretnog i realnog vremenskog
okvira za sprovoenje definisanih aktivnosti i mera do 2030. godine.
163
Panel je osnovan 2007. godine i on treba da obezbedi nezavisne naune procene o prirodnim
resursima u globalnom kontekstu i da doprinese boljem razumevanju razdvajanja privrednog
razvoja od negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Aneks 6. uz Strategiju detaljnije definie ova
pitanja. Videti i http://www.unep.fr/scp/rpanel/ (Datum pristupa:. 16.3.2010)
164
Za ire o propisima EU u oblasti zatite divlje flore i faune videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike
ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 249270.
281
ivotne sredine i privredu u celini. Tako npr. izmeu 1990. i 1995. godine
zabeleen je porast proizvodnje otpada u EU i EFTA za 10% dok je GDP porastao
za 6%. Najvei doprinos porastu proizvodnje otpada imalo je poveanje
komunalnog otpada iako je poraslo generisanje i opasnog otpada. Generalno, sa
porastom nivoa privredne aktivnosti predvidja se i stalan porast generisanja
otpada iako ove korelacije nisu precizno razjanjene.165
Postupanje sa otpadom u EU i stanje u ovoj oblasti razliito je od drave do
drave iako postoje izvesne opte i zajednike karakteristike. Procenjuje se da
dominira odlaganje komunalnog otpada na deponije (49%), potom dolazi
spaljivanje (18%), reciklaa i kompostiranje (33%). U dravama novim lanicama,
iako se stanje ubrzano menja, dominira odlaganje na deponije iako je to u
savremenoj politici najnepoeljnija opcija. Inae, postoje velike razlike u stanju
izmeu pojedinih drava lanica budui da kod nekih ubedljivo dominira
odlaganje na deponije (99%), za razliku od drugih gde je odlaganje na deponije
zanemarljiv nain postupanja sa otpadom (10%), i gde dominiraju drugi oblici
postupanja sa otpadom (reciklaa 65%), itd.166
Intenzivnije aktivnosti na planu regulisanja upravljanja otpadom EZ je
zapoela ve u periodu realizacije prvog akcionog programa, t.j. u periodu od
1973. do 1976. godine. U tom periodu su usvojeni i prvi propisi u ovoj oblasti:
Direktiva 75/439 o upravljanju otpadnim uljima i o uklanjanju polihlorovanog
bifenila i polihlorovanog terfenila. Nakon toga usledilo je donoenje veeg broja
propisa, tako da danas sekundarni propisi EU u oblasti upravljanja otpadom
spadaju u grupu najbrojnijih propisa. Osim toga, pri razmatranju pravne
regulative u oblasti upravljanja otpadom trebalo bi voditi rauna o politici i
propisima EU u razliitim drugim oblastima. Ovo se pre svega odnosi na one
propise koje se odnose na zatitu zemljita, voda, prirode, kao i propise koji, zbog
svog sistemskog znaaja i uticaja na razliite sektore, najee oznaavaju kao
horizontalno zakonodavstvo EU.167
165
Commission Communication of 21 December 2005 Taking sustainable use of resources forward:

A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste [COM(2005) 666 - Not published
in the Official Journal]. Brussels, 21.12.2005, p.5. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/Lex
UriServ.do?uri=COM:2005:0666:FIN:EN:PDF (Datum pristupa16.3.2010)
166
Ibid, p. 4.
167
Kao to su: Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagaenja koja se primenjuje
na industrijska i druga postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema nivou zagaivanja i
riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; Direktiva 2001/42/EC o
proceni uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu iji je cilj postizanje visokog
nivoa zatite ivotne sredine i doprinos ukljuivanju faktora bitnih za ivotnu sredinu u proces
pripreme i usvajanja planova i programa, radi unapreenja odrivog razvoja; zatim Direktiva
2003/4 o pristupu informacijama, Direktiva 2003/35/EC o ueu javnosti u odluivanju u izradi
planova i programa u oblasti ivotne sredine, itd.
282
Osnovni elementi politike EU u oblasti upravljanja otpadom definisani su

relevantnim odredbama Ugovora o funkcionisanju EU u delu koji odnosi na
ivotnu sredinu, estog akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine i
Tematske strategije o prevenciji i reciklai otpada.
estim akcionim programom EU utvreni su opti i konkretni ciljevi u oblasti
upravljanja prirodnim resursima i otpadom.168 Opti ciljevi su da se obezbedi da
potronja obnovljivih i neobnovljivih resursa ne prevazie kapacitete ivotne
sredine kao i da se dostigne razdvajanje korienja resursa od ekonomskog rasta
kroz znaajna unapreenja resursne efikasnosti i smanjenja otpada. Utvren je,
kao poseban cilj, smanjenje koliine otpada za konano odlaganje za 20% do 2010.
godine, odnosno za 50% do 2050. godine. Radi dostizanja ovih ciljeva predvidjeno
je preduzimanje sledeih aktivnosti: razvoj strategije za odrivo upravljanje
resursima i utvrivanje prioriteta u smanjivanju potronje, oporezivanje
korienje resursa, uklanjanje subvencija koje podstiu prekomerno korienje
resursa, integrisanje pitanja resursne efikasnosti u integralnu proizvodnu
politiku, sistem eko-oznaavanja, sisteme procene uticaja, itd, donoenje strategije
za reciklau otpada, unapreivanje postojeih sistema upravljanja otpadom i
investicija u kvantitativnu i kvalitativnu prevenciju i integraciju prevencije otpada
u integrisanu proizvodnu politiku i Strategiju Zajednice o hemikalijama.
Prema odredbama lana 1. taka 4. Odluke o ustanovljavanju estog
akcionog programa u oblasti ivotne sredine, jedan od prioritetnih ciljeva koji
Zajednica treba da dostigne odnosi se na oblast prirodnih resursa i otpada,
pored klimatskih promena, prirode i biodiverziteta, zdravlja i kvaliteta ivota.
Predvieno je da Program ima za cilj, izmeu ostalog, bolju resursnu efikasnost
kao i upravljanje resursima i otpadom radi ostvarivanja vie odrivih modela
proizvodnje i potronje. Na taj nain treba ostvariti razdvajanje korienja
resursa i proizvodnje otpada od stope ekonomskog rasta s ciljem da se obezbedi
da potronja obnovljivih i neobnovljivih resursa ne prevazie kapacitete ivotne
sredine (lan 2. taka 2).
Pored toga, u delu Akcionog programa koji se odnosi na ciljeve i prioritetna
podruja za aktivnosti u oblasti borbe protiv klimatskih promena predvieno
je da se definisani ciljevi trebaju ostvariti, izmeu ostalog, i putem prioritetnih
aktivnosti koje se odnose na smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate
u drugim sektorima uz voenje rauna o potrebi smanjenja ovih emisija i u
Strategiji Zajednice koja se odnosi na upravljanje otpadom (lan 5). Slino i u
delu Akcionog programa koji se odnosi na ciljeve i prioritetna podruja aktivnosti
u oblasti prirode i biodiverziteta (lan 6). Opti ciljevi utvreni Programom
168
Videti: Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying
down the Sixth Community Environment Action Programme (OJ L 242, 10.09.2002, p.13). http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:242:0001:0001:EN:PDF (Datum pristupa:
8.4.2010).
283
trebaju biti ostvareni sredstvima koja se, u delu koji se odnosi na akcidente i
katastrofe odnose na razvoj buduih mera radi pomoi u spreavanju rizika od
velikih akcidenata sa posebnim naglaskom na one koji se odnose na razvoj mera
u oblasti rudarskog otpada, pored cevovoda, rudarstva, pomorskog transporta
opasnih substanci (Taka 2. b).
Kljuni znaaj za oblast upravljanja otpadom ima lan 8. Programa koji se u
celini odnosi se na ciljeve i prioritetna podruja aktivnosti u oblasti odrivog
korienja i upravljanja prirodnim resursima i otpadom. Ciljevi Zajednice u ovoj
oblasti obuhvataju sledee: obezbeivanje da potronja resursa i njihovi uticaji ne
prevaziu kapacitet ivotne sredine i razdvajanje veza izmeu ekonomskog rasta
i korienja resursa;169 dostizanje znaajnog ukupnog smanjenja u obimu nastanka
otpada putem inicijative za prevenciju otpada, bolju resursnu efikasnost i
usmeravanje ka vie odrivim modelima proizvodnje i potronje; znaajno
smanjivanje u koliini otpada koji treba da bude odloen i obimu proizvodnje
opasnog otpada uz izbegavanje porasta emisija u vazduh, vodu i zemljite;
podsticanje ponovne upotrebe otpada koji se proizvodi, tako da obim njihove
opasnosti treba da bude smanjen i da predstavlju to manji rizik. Prednost treba
da bude data ponovnoj upotrebi, a naroio reciklai. Koliina otpada za odlaganje
treba bude minimizirana i treba da bude bezbedno odloen. Otpad namenjen za
odlaganje treba da bude tretiran to je mogue blie mestu njegovog nastanka, sve
do toga da ovo ne vodi ka smanjenju efikasnosti u operacijama tretmana otpada.
Ovi ciljevi treba da budu ostvareni uz voenje rauna o Integralnoj
proizvodnoj politici i Strategiji Zajednice za upravljanje otpadom.170 kroz razliite
prioritetne aktivnosti.
Tematska strategija o prevenciji i reciklai otpada
Tematska strategija o prevenciji i reciklai otpada usvojena je 21. decembra
2005. godine i ima za cilj da sagleda i proceni politiku EU u oblasti otpada,
pojednostavi i razjasni postojei pravni okvir, ustanovi ciljeve i osnovne
instrumente pomou kojih e se ostvariti unapreivanje upravljanja otpadom i
smanjenje nastanka otpada.171 U skladu sa tim predloeno je, izmeu ostalog,
169
U vezi sa ovim utvren je indikativan cilj da se ostvari 22% proizvodnje struje iz obnovljivih
izvora do 2010. godine s ciljem da se znaajno povea resursna i energetska efikasnost.
170
Council Resolution of 24 February 1997 on a Community strategy for waste management (OJ C 76,
11.3.1997, p. 1).
171
Ipak, zbog karaktera problema upravljanja otpadom trabalo bi voditi rauna i tematskim
strategijama u drugim oblastima kao to su: Tematska strategija o zatiti zemljita, Tematska
strategija o odrivom korienju resursa, Tematska strategija u oblasti zatita vazduha, Tematska
strategija o urbanoj ivotnoj sredini, itd.
284
dalje unapreivanje Okvirne direktive o otpadu (2006/12/EC), ukljuivanje u EU

propisa pristupa zasnovanog na ivotnom ciklusu, utvrivanje minimalnih
standarda za aktivnosti u oblasti reciklae, traganje za novim metodama
ubrzavanja reciklae, podsticanje preusmeravanja biolokog otpada sa deponija
i revidiranje Direktive o otpadnom mulju (86/278/EC).
Principi upravljanja otpadom
Moe se rei da nekoliko principa upravljanja otpadom, utvreni u razliitim
dokumentima i propisima, predstavljaju osnovu politike EU u ovoj oblasti. Pored
optih principa politike EU u oblasti ivotne sredine definisanih Ugovorom o
funkcionisanju EU (prevencija, predostronost, zagaiva-plaa i spreavanje
tete u ivotnoj sredini na izvoru nastanka) nekoliko principa se specifino odnosi
na oblast upravljanja otpadom ili na specifian nain izvedeni iz optih principa.
U skladu sa lan, 4. Direktive 2008/98/EC o otpadu hijerarhija principa
podrazumeva da strategije upravljanja otpadom moraju primarno biti zasnovane
na spreavanju proizvodnje (nastanka) otpada i minimiziranju tetnih efekata
otpada. Onda kada ovo nije mogue, otadni materijali treba da budu ponovo
korieni, reciklirani, obnovljeni ili korieni kao izvor energije. U poslednjoj fazi
ostavljena je mogunost za primenu mera koje se odnose na odlaganje otpada u
skladu sa definisanim standardima. Ovome treba dodati i sledee principe:
princip blizine (otpad treba da bude odlagan to je mogue blie izvoru
nastanka), princip odgovornosti proizvoaa (koji podrazumeva da privredni
subjekti moraju biti ukljueni u mere zasnovane na pristupu koji polazi od
principa ivotnog ciklusa za supstance, delove ili proizvode koji oni proizvode
ili koriste), spreavanje ilegalne trgovine otapdom i ilegalnog odlaganja otpadom
(to podrazumeva preduzimanje odgovarajuih mera monitoringa,
obezbeivanja potovanja propisa i meunarodne saradnje) i princip najboljih
raspoloivih tehnika koje ne zahtevaju prevelike trokove (to podrazumeva da
emisije iz postrojenja u ivotnu sredinu moraju biti smanjene to je vie mogue
i na najekonominiji nain).
Propisi EU u oblasti upravljanja otpadom
Imajui u vidu karakter predmeta regulisanja, svi propisi EU u ovoj oblasti
mogu biti grupisani na sledei nain: opti propisi u oblasti otpada; propisi koji
se odnose na otpad koji nastaje kao rezultat potroakih aktivnosti, odnosno
propisi koji se odnose na posebne tokove otpada; propisi koji se odnose na opasan
otpad i ostale propise. Pri tom se mora imati u vidu da se radi o uslovnoj
klasifikaciji ija je svrha obezbeivanje lake preglednosti propisa budui da
postoji viestruka povezanost i meusobno preplitanje znaaja pojedinih propisa
285
iz razliitih grupa.172 Poseban znaaj ima uee EU, odnosno drava lanica EU
u aktivnostima koje se sprovode u okviru Bazelske konvencije o kontroli
prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju (Bazel, 1989).
2.8. Zatita od buke
Procenjuje se da je znaajan broj stanovnika Evrope izloen negativnim
efektima buke u ivotnoj sredini iz razliitih izvora (saobraaj, industrija,
rekreativne aktivnosti, itd)173 zbog ega buka predstavlja jedan od glavnih
lokalnih problema ivotne sredine sa znaajnim posledicama po zdravlje
stanovnitva.174 Ipak, tek 1993. godine Evropska zajednica je najavila promenu
politike u ovoj oblasti u skladu sa relevantnim reenjima sadranim u Petom
akcionom programu.
Zelenom knjigom Evropske komisije (1996) problemi sa bukom su eksplicitno
definisani kao problemi ivotne sredine ime je otvorena rasprava o politici u
oblasti buke i daljim merama. Utvreena su dva pravca delovanja: opta politika
u oblasti buke (zajedniki metodi za procenu izloenosti buci, ustanovljavanje
zajednikog indeksa izloenosti buci, ograniavanje prenosa buke, razmena
informacija i iskustava, unapreivanje koherentnosti programa istraivanja u
oblasti buke) i smanjivanje emisija na izvoru (drumski, elezniki i vazduni
saobraaj i buka od opreme koja se koristi na otvorenom prostoru). Najznaajniji
deo politike EU u ovoj oblasti usmeren je ka smanjivanju buke putem uvoenja
obaveznih tehnikih standarda za proizvode, odnosno putem ustanovljavanja
graninih vrednosti emisije za pojedine proizvode (motorna vozila, motocikli,
avioni, kuni aparati, razliita oprema, itd).
Jedan od ciljeva utvrenih u lanu 7 t.1. estog akcionog programa Zajednice
u oblasti ivotne sredine odnosi se na smanjivanje broja ljudi koji su dugorono
ugroeni nadprosenim nivoom buke, a naroito buke iz saobraaja.175
172
iri prikaz propisa EU u oblasti upravljanja otpadom moe se pronai u: Todi, D., Vodii kroz
EU politike ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 271-298.
173
Procenjuje se da je oko 20% stanovnitva Zapadne Evrope izloeno negativnim efektima buke
koji se sa zdravstvenog stanovita smatraju neprihvatljivim. Commission of the European
Communities. (1996). Future noise policy European Commission Green paper, COM (96) 540 Final,
Brussels, 04.11.1996. p.1. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:1996:
0540:FIN:EN:PDF (datum pristupanja: 22.07.2010)
174
Procenjuje se da su eksterni trokovi zbog buke (pre svega u saobraaju) kreu izmeu 0,2 i 2 %
GDP. Ibid, p. 1a. Slino i u European Environment Agency. (2007). Europes Environment the
fourth assessment, Copenhagen. p. 66.
175
the Sixth Community Environment Action Programme, (OJ L, 242, 10.09.2002), str. 10.
286
Lista propisa EU u oblasti buke obuhvata akate razliite vrste. Opti karakter
ima Direktiva 2002/49/EC od 25 juna 2002. godine o proceni i upravljanju bukom
u ivotnoj sredini176. Propisi EU u oblasti kontrole buke iz specifinih izvora mogu
biti podeljeni u etiri kategorije kojima su obuhvaeni izvori buke iz motornih
vozila, aviona, razliitih ureaja i opreme u domainstvima.177
2.9. Nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad
Nuklearna bezbednost predstavlja jedno od osetljivijih pitanja poltike u
oblasti ivotne sredine (ili u vezi sa ivotnom sredinom). Kontroverznost ovog
pitanja uslovljava i rasprava o mestu i ulozi nuklearne energije i energetskog
politici u celini.178
Osnovni pravni okvir za delovanje u ovoj oblasti utvren je Ugovorom o
osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Rim, 25. mart 1957. godine).179
On regulie pitanja radioloke zatite zaposlenih i javnosti, snabdevanje
uranijumom za razvoj nuklearnog sektora i obezbedjenje fisionih materijala (npr.
spreavanje da budu upotrebljeni za neovlaene vojne potrebe), opte aspekte
kao to su istraivanje, irenje informacija, investicije, ulogu pojedinih organa
zajednice, itd. Na osnovama ovog ugovora Evropska komisija je stekla
nadnacionalna ovlaenja u tri oblasti: radioloka zatita, snabdevanje
nuklearnim fisionim materijalima i nuklearna bezbednost.180
176
Directive 2002/49/EC of the European Parliament and of the Council of 25 June 2002 relating to the
assessment and management of environmental noise - Declaration by the Commission in the Conciliation
Committee on the Directive relating to the assessment and management of environmental noise
(OJ L 189, 18.7.2002, p. 1225)
177
Za ire o propisima u oblasti zatite od buke videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike ivotna
sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 187193.
178
Vie od polovine graana Evrope doivljava rizik od nuklearne energije vei od koristi nuklearne
energije kao izvora energije. Europeans and Nuclear Safety, Special Eurobarometer 271, European
Commission, 2007, p. 17.
179
Consolidated version of the Treaty Establishing the European Atomic Energy Community, OJ
C 841, 30.3.2010, p. 1112. Videti i: http://ec.europa.eu/energy/nuclear/euratom/euratom_en.htm
180
Inae, nekoliko je meunarodnih tela i organizacija ukljueno u aktivnosti vezane za bezbedno
upravljanje radioaktivnim otpadom u EU. Posebno mesto zauzimaju Medjunarodna komisija
za radioloku zatitu, Medjunarodna agencija za atomsku energiju, Agencija za nuklearnu
energiju OECD. Optim principima za upravljanje radiaktivnim otpadom, koji su utvrdjeni u
Osnovama bezbednosti Medjunarodne agencije za atomsku energiju, a koji se jo nazivaju i 9
zapovesti obuhvaeni su sledei ciljevi: zatita ljudskog zdravlja, zatita ivotne sredine, zatita
preko dravnih granica, zatita buduih generacija, optereivanje buduih generacija, nacionalni
pravni okvir, kontrola proizvodnje radioaktivnog otpada, medjuzavisnost proizvodnje
radioaktinog otpada i upravljanja i bezbednost postrojenja.
287
Osnovni ciljevi i zadaci Zajednice definisani su lanom 2. Ugovora kao:

unapreenje istraivanja i irenja tehnikih informacija, ustanovljavanje
jedinstvenih standarda bezbednosti radi zatite zdravlja zaposlenih i javnosti kao
i obezbeivanje njihove primene, olakavanje investiranja i obezbeivanje
osnivanja osnovnih postrojenja potrebnih za razvoje nuklearne energije u EU,
obezbeivanje snabdevanja svih korisnika nuklearnog goriva u EU,
funkcionisanje sistema koji treba da obezbedi da nuklearni materijali namenjeni
za civilne potrebe ne budu korieni za druge (posebno vojne) potrebe, itd.
Razliita pitanja u vezi sa podsticanjem napretka u oblasti nuklearne energije
predmet su regulisanja lanova grupisanih u Naslov II (lanovi 4106).
lanovima 30-39. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju
predvidjene su izvesne opte norme vezane za zatitu zdravlja i bezbednost za koje
je nadlena ova organizacija. Njima se propisuju ovlaenja Zajednice da utvrdi
osnovne standarde zatite zdravlja radnika i javnosti od opasnosti koje proistiu
od jonizujueg zraenja (l.30).181 Osnovne standarde priprema Komisija nakon
to pribavi miljenja eksperata koje odredi Nauni i tehniki komitet. Takodje,
Komisija je obavezna da pribavi i miljenje Ekonomskog i socijalnog komiteta,
nakon ega se konsultuje Evropski parlament, da bi Savet kvalifikovanom veinom
iste usvojio (l.31).182 Komisija je ovlaena da saini potrebne preporuke za
harmonizaciju odredaba primenjivih u ovoj oblasti u dravama lanicama (l.33),
da saini preporuke s obzirom na nivoe radiaktivnosti u vazduhu, vodi i zemljitu,
da izdaje uputstva dravama lanicama u hitnim situacijama (l.38),183 da u
okvirima Zajednikog nuklearnog istraivakog centra ustanovi zdravstvenu i
bezbednosnu dokumentaciju i odeljenje za studije (l.39), itd.
S druge strane, Ugovorom je utvrdjeno da su drave lanice obavezne da
ustanove potrebne mehanizme kako bi se obezbedilo potovanje osnovnih
standarda. Takodje, one su obavezne da preduzmu i neophodne mere s obzirom
na obrazovanje i profesionalnu obuku, zatim da obavetavaju Komisiju o propisima
koje primenjuju u njihovim dravama (l.33). U sluaju preduzimanja opasnih
eksperimenata, drave su dune da preduzmu dodatne zdravstvene i bezbednosne
mere za ta je neophodno miljenje Komisije.184 Drave su obavezne i da ustanove
181
To znai utvrdjivanje maksimalno dozvoljenih doza kompatibilnih sa adekvatnom bezbednosti;

maksimalno dozvoljeni nivoi izlaganja i kontaminacije i osnovni principi praenja zdravlja radnika.
182
Osnovni standardi se po istoj proceduri mogu menjati ili dopunjavati s tim to pravo inicijative
imaju i drave lanice (l.32).
183
Ugovor predvidja da ukoliko drava koja je u pitanju ne preduzme u predvidjenom roku sve
potrebne mere spreavanja krenja osnovnih standarda i pravila, Komisija ili zainteresovana
drava mogu stvar izneti pred Sud pravde.
184
Kada se radi o eksperimentima koji e uticati i na teritoriju druge drave lanice, onda je
neophodna saglasnosti Komisije (l.34).
288
neophodne instalacije (postrojenja) radi izvravanja stalnog monitoringa nivoa

radioaktivnosti u vazduhu, vodi i zemljitu, kao i da obezbede saglasnost ovih sa
osnovnim standardima (l.35);185 da snabdeju Komisiju sa podacima u vezi sa
planom odlaganja radioaktivnog otpada, o emu Komisija treba da da svoje
miljenje (l.37), itd.
Propisi EU u oblasti nuklearne bezbednosti i radioaktivnog otpada
Ukupna legislativa EU u oblasti nuklearne bezbednosti i radioaktivnog
otpada mogla bi se grupisati u nekoliko kategorija. U najirem smislu reu to su:
a) medjunarodne konvencije u oblasti nuklearne bezbednosti i upravljanja
radioaktivnim otpadom i b) uredbe, direktive i druge izvori prava koji su doneti
od strane organa EU, a kojima se ureuju pojedina konkretna pitanja kao to su:
bezbednost nuklearnih instalacija, rizik od jonizujueg zraenja, prekogranino
kretanje, radioloki vanredne situacije, itd.
Najvei broj medjunarodnih ugovora u ovoj oblasti zakljuene su u okviru
ili pod pokroviteljstvom Medjunarodne agencije za atomsku energiju i od
izuzetnog su znaaja za EU i drave lanice. Najznaajnijim bi se mogle smatrati
sledee konvencije: Konvencija o nuklearnoj bezbednosti, Konvencija o ranom
obavetavanju o nuklearnim nesreama, Konvencija o pomoi u sluaju
nuklearnog akcidenta ili radioloki vanredne situacije, Zajednika konvencija o
bezbednosti upravljanja upotrebljenim gorivom i o bezbednosti upravljanja
radioaktivnim otpadom, Sporazum izmeu Evropske zajednice za atomsku
energiju (Euratom) i drava nelanica Evropske unije o ueu drava nelanica
u dogovorima Zajednice u pogledu rane razmene informacija u sluaju
radioloke opasnosti.186
2.10. Civilna zatita
Porast broja vanrednih situacija u poslednjih dvadesetak godina, i to kako
prirodnih tako i onih izazvanih ovekim delovanjem, imao je za posledicu gubitke
ljudskih ivota, unitavanje privredne i drutvene infrastrukture, znaajne tete
u ivotnoj sredini, itd. Dalje pogoranje situacije se oekuje sa porastom
185
Istovremeno se Ugovorom Komisiji daje pravo pristupa takvim postrojenjima. Takodje, drave
su obavezne da periodino Komisiji dostavljaju informacije o podacima o nivoima radiaktivnosti
kojoj je javnost izloena.
186
Za detaljnije o propisima u oblasti nuklearne bezbednosti videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike
ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 112125.
289
uestalosti i intenziteta ekstremnih meteorolokih dogaaja (oluje, nevremena,

vreli talasi, itd.), a kao posledica ukupnih klimatskih promena.187
Prioritetne aktivnosti EU u oblasti nesrea i katastrofa definisane su lanom
6. stav 2. taka b. estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine. One
obuhvataju sledee: unapreenje koordinacije Zajednice u vezi s akcijama drava
lanica u sluaju nesrea i katastrofa, na primer, uspostavom mree za razmenu
preventivnih praksi i sredstava; razvoj daljih mera koje e doprineti spreavanju
rizika od veih nesrea, naroito u vezi s rizicima koje uzrokuju cevovodi,
rudarstvo, morski prevoz opasnih materija kao razvoj mera za rudarski otpad.188
Strategija Zajednice o spreavanju prirodnih i ovekom izazvanih nesrea
zasnovana je na tri kljuna elementa: razvoj postojeih znanja radi unapreivanja
efikasnosti preventivnih politika, proirivanje i jaanje saradnje svih subjekata koji
su ukljueni u upravljanje vanrednim situacijiama i fokusiranje pravnih i
finansijskih instrumenata na preventivne aktivnosti. Posebno se naglaava znaaj
meunarodne saradnje i u tom smislu prioriteti delovanja Komisije odnose se na
prevenciju vanrednih situacija kroz saradnju sa treim dravama a naroito, izmeu
ostalog, sa dravama kandidatima i dravama potencijalnim kandidatima u
sprovoenju Inicijative za smanjenje rizika od nepogoda.189 Takoe, Komisija e
nastaviti da koordinira svoje aktivnosti sa aktivnosima u okviru Meunarodne
strategije za smanjenje rizika od nezgoda190 i obezbediti jae veze sa EU strategijom
za smanjenje rizika od nezgoda u zemljama u razvoju.191
187
Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European
Economic and Social Committee and the Committee of the Regions A Community approach
on the prevention of natural and man made disasters {SEC(2009)202} {SEC(2009)203}, /*
COM/2009/0082 final */, p. 3.
188
the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. p. 6.
189
Ibid, p. 8.
190
Za ire videti: http://www.unisdr.org/
191
Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - EU strategy
for supporting disaster risk reduction in developing countries {SEC(2009) 217} {SEC(2009) 218}
{SEC(2009) 220}, /* COM/2009/0084 final */. Takoe, za ire videti i: Communication from the
Commission to the Council and the European Parliament - Civil protection - State of preventive
alert against possible emergencies,/* COM/2001/0707 final */; Communication from the
Commission to the Council and the European Parliament - Civil protection - Progress made in
implementing the programme for preparedness for possible emergencies /* COM/2002/0302 final
*/; Communication from the Commission to the European Parliament and the Council on
reinforcing the Unions disaster response capacity /* COM/2008/0130 final */; Communication
from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and
Social Committee and the Committee of the Regions - Flood risk management - Flood prevention,
protection and mitigation /* COM/2004/0472 final */; 1999/847/EC: Council Decision of 9
December 1999 establishing a Community action programme in the field of civil protection,
290
2.11. Meunarodna saradnja EU u oblasti ivotne sredine

Meunarodna saradnja EU u oblasti ivotne sredine predstavlja jedan od
najznaajnijih aspekata delovanja EU imajui u vidu ukupnu ulogu EU u
meunarodnoj zajednici i liderske aspiracije EU u oblasti ivotne sredine na
meunarodnom planu. Kada se radi o meunarodnim aspektima delovanja u
oblasti ivotne sredine onda se praenje aktivnosti EU prati i sagledava kroz pet
segmenata: multilateralna saradnja, bilateralni i regionalni odnosi, ivotna
sredina i odrivi razvoj, zelena diplomatija, finansiranje aktivnosti u oblasti
ivotne sredine u treim dravama.192 U delu koji se odnosi na multilateralnu
saradnju aktivnosti EU odvijaju se u okviru sledeih pitanja: Rio+20 Konferencija
UN o odrivom razvoju, Komisija UN za odrivi razvoj, UNEP, Milenijumski
razvojni ciljevi, odriva potronja i proizvodnja, Svetski samit o odrivom
razvoju, G 20, OECD i multilateralni ugovori u oblasti ivotne sredine. Bilateralna
saradnja se odvija najveim delom u okviru aktivnosti koje se odnose na
proirenje EU, a prioriteti regionalne saradnje su usmereni ka Evropskoj
ekonomskoj zoni, evropsko susedstvo (Istoni susedi i Mediteranski susedi), G20kljuni trgovinski partneri (industrijalizovane zemlje i ekonomsije u razvoju) i
ostalim regionima (Arktic, Afrika unija, ASEM i Centralna Azija).
Analiza lanstva EU u meunarodnim multilateralnim ugovorima u oblasti
ivotne sredine pokazuje da je EU lanica svih najznaajnijih meunarodnih
ugovora u ovoj oblasti. Najznaajniji meunarodni ugovori u kojima je EU lanica
obuhvataju, prema oblasti regulisanja, sledee:
Vazduh: enevska konvencija o prekograninom zagaivanju vazduha na
velikim udaljenostima (1979) sa protokolima
Biotehnologije: Konvencija o biodiverzitetu (1992) sa Kartagena protokolom
(2000)
Hemikalije: Roterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti na
osnovu prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u
meunarodnoj trgovini (1998); Stokholmska konvencija o dugotrajnim
organskim zagaujuim supstancama (2001)
Civilna zatita i akcidenti u ivotnoj sredini: Helsinka konvencija o
industrijskim akcidentima (1992), Barcelonska konvencija (1976) sa
protokolima; Helsinka konvencija o Baltikom moru (1992); OSPAR
Konvencija (1992), Bonski sporazum (1983) i Lisabonski sporazum (1990).
OJ L 327, 21.12.1999, p. 5357.Za detaljnije o propisima EU u oblasti civilne zatite videti: Todi, D.,
Vodii kroz EU politike ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 299-303.
192
Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/international_issues/index_en.htm.
291
Klimatske promene i oteenje ozonskog omotaa: Okvirna konvencija UN

o promeni klime (1992) i Kjoto protokol (1997); Beka konvencija o zatiti
ozonskog omotaa (1985) i Montrealski protokol sa amandmanima
Upravljanje: Arhuska konvencija (1998); Espo konvencija o EIA (1991)
Industrija: Helsinka konvencija o industrijskim akcidentima (1992)
Korienje zemljita: Alpska konvencija (1991)
Priroda i biodiverzitet: Konvencija o biodiverzitetu (1992) i Kartagena
protokol o biolokoj sigurnosti (2000); Bonska konvencija o ouvanju migratornih
vrsta (1979); Bernska konvencija o evropskoj divljai i stanitima (1979);
Konvencija o zatiti kimenjaka koji se koriste za eksperimentalne i druge naune
svrhe (1986); Alpska konvencija (1991) i protokoli; Konvencija o ouvanju morske
faune i flore Antartika (1980)
Zemljite: UNCCD Konvencija o borbi protiv dezertifikacija u Africi (1994)
Otpad: Bazelska konvencija o opasnom otpadu (1989)
Vode: Helsinka konvencija o meunarodnim vodotokovima i jezerima
(1992); konvencije o renim bazenima (Dunav, 1987, Elba, 1990, Odra, 1996, Rajna,
1999); Barcelonska konvencija (1976) sa amandmanima i protokolima; OSPAR
konvencija (1992) sa amandmanima; Bonski sporazum (1983); Helsinka
konvencija o Baltikom moru (1992).193
2.12. Horizontalno zakonodavstvo EU
Znaaj propisa horizontalnog karaktera (a time i politike koja korespondira
ovoj grupi propisa ili je na razliite naine povezana sa njima) proizilazi iz
povezujueg uticaja koje primena instrumenata iz ove grupe moe da ima na
razliite medijume (elemente) ivotne sredine. Skoro da nije mogue zamisliti
ostvarivanje ciljeva u bilo kojoj konkretnoj oblasti bez primene instrumenata iz
grupe horizontalnog zakonodavstva koji stoje na raspolaganju nadlenim
subjektima sistema upravljanja u oblasti ivotne sredine. Ovo zbog toga to
horizontalno zakonodavstvo u oblasti ivotne sredine obuhvata razliita pitanja
i propise koji imaju meusektorski znaaj, za razliku od propisa koji se odnose
na odreene konkretne oblasti ili medijume kao to su npr. zatita vazduha,
zatita i upravljanje vodnim resursima, upravljanje otpadom, itd. Specifinost
ovog dela politike i prava ivotne sredine EU proizilazi i iz injenice to se propisi
193
Spisak koji se navodi je prema metodologiji same organizacije. Videti: http://ec.europa.

eu/environment/international_issues/agreements_en.htm. Zbog injenice da su pojedini od
meunarodnih ugovora znaajani za razliita pitanja, neki od njih se istovremeno spominju u vie
grupa. Za detaljan presek stanja videti spisak na adresi: http://ec.europa.eu/environment/
international_issues/pdf/agreements_en.pdf
292
iz ove grupe uglavnom bave proceduralnim aspektima pojedinih pitanja od

znaaja za druge oblasti. Na taj nain se obezbeuju mehanizmi i instrumenti
potrebni za unapreivanje odluivanja, razvoj i sprovoenje politike i propisa u
razliitim konkretnim oblastima kao to su zatita i upravljanje vodama, zatita
vazduha, zatita biodiverziteta, kontrola industrijskog zagaenja, upravljanje
otpadom, itd. Stoga su u ovoj grupi, izmeu ostalog, propisi kojima se reguliu,
odnosno koji se odnose na sledea pitanja: osnivanje Evropske agencije za ivotnu
sredinu (EEA), Evropski registar isputanja i transfera zagaujuih supstanci
(EPRTR), LIFE + program, strateku procenu uticaja na ivotnu sredinu (SEA),
procenu uticaja projekata na ivotnu sredinu (EIA), pristup javnosti
informacijama u oblasti ivotne sredine, uee javnosti u odluivanju o pitanjima
koja se tiu ivotne sredine, odgovornost za tete u ivotnoj sredini, Program za
unapreivanje aktivnosti NGO u oblasti ivotne sredine, minimalne zahteve za
inspekciju u oblasti ivotne sredine, infrastrukturne i prostorne informacije
(INSPIRE), itd.194
194
Izbor prema Handbook on the Implementation of EC Environmental Legislation, Regional

Environmental Center, Umweltbundesamt GmbH. Budapest, 2008. str. 29-66. Preuzeto iz
http://ec.europa.eu/environment/enlarg/handbook.pdf; Videti i: Berglund, M., von Raggamby,
A., (2008). Horizontal Environmental EC Legislation A Short Policy Guide, European Communities.
(http://ec.europa.eu/environment/enlarg/pdf/pubs/horizontal_en.pdf) Za detaljnije o ovim
propisima videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji,
Beograd, 2011, str. 55111.
293
IX POLITIKA I PROPISI EVROPSKE UNIJE U OBLASTI

KLIMATSKIH PROMENA
1. Sloenost problematike i osnovni pojmovi

Sloenost analize politike i propisa EU u oblasti klimatskih promena posebno
je uslovljena uzrocima, posledicama i irinom problema koje klimatske promene
obuhvataju kao i brojem i raznovrsnou subjekata na ije interese klimatske
promene i mere u ovoj oblasti utiu ili mogu da utiu. Instrumenti i mere
usmerene protiv klimatskih promena i/ili mere adaptacije na klimatske promene
podrazumevaju uee brojnih subjekata i znaajna finansijska izdvajanja
privrede i drutva u celini. U prilog tome govore i ve vieni problemi kao i
aktuelne tekoe i suprotstavljeni interesi u pregovorima o nastavku politike
meunarodne zajednice u oblasti klimatskih promena.1 Na to upuuju i zakljuci
iz normativne analize koju nije mogue potpuno razumeti bez voenja rauna o
irini predmeta ureivanja koji je odreen definicijom pojma klimatske promene
iz lana 1. taka 2. Okvirne konvencije UN o promeni klime kao i nekim drugim
odredbama. Prema pomenutoj odredbi klimatske promene se odnosi na
promenu klime koja je direktno ili indirektno uslovljena ljudskim aktivnostima
koje izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere, i koja je superponirana na
prirodna kolebanja klime, osmotrena tokom uporedivih vremenskih perioda.
Slian znaaj imaju i definicije pojmova klimatski sistem i nepovoljni uticaji
promena klima iz istog meunarodnog ugovora.
U najuoj vezi sa pojmom klimatske promene je pojam klimatski sistem
na osnovu kojeg se najbolje vidi sva irina pitanja koja pokree ili moe da
pokrene rasprava o klimatskim promenama. Ovaj pojam oznaava celinu koja
1
Za opti pregled rezultata 18. Konferencije drava lanica Konvencije o klimatskim promenama,
u Dohi videti, na primer, tekst: Nations take essential next step in climate change fight,
http://www.cop18.qa/news/singlestory.aspx?id=297.
294
IX Politika i propisi Evropske unije u oblasti klimatskih promena
obuhvata atmosferu, hidrosferu, biosferu i geosferu i njihove interakcije (lan 1.

t.3). Na isti nain irini rasprave o klimatskim promenama doprinosi i pojam
nepovoljni uticaji promene klime koji oznaava promene u fizikoj ivotnoj
sredini ili bioti, usled promene klime, a koje imaju znaajne tetne posledice na
sastav, sposobnost obnavljanja ili produktivnost prirodnih i kontrolisanih
ekosistema ili na funkcionisanje drutveno-ekonomskih sistema ili ljudsko
zdravlje i blagostanje.
Slika 9.1. Promene u prosenoj globalnoj temperature iz tri izvora (18502011.)
Izvor: Evropska agencija za ivotnu sredinu, http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/

change-in-global-average-temperature.
2. Strateki ciljevi EU u oblasti klimatskih promena

Klimatske promene kao strateki cilj EU defisan je u Lisabonskom
ugovoru i estom akcionom programu u oblasti ivotne sredine. U lanu
191. stav 1. definisano je da politika Une u oblasti ivotne sredine treba da
doprinese, izmeu ostalog, ostvarenju sledeih ciljeva: unapreenju mera
na meunarodnom nivou za reavanje regionalnih ili svetskih problema
ivotne sredine, naroito borbi protiv klimatskih promena. (aut. pod).
Jedan od ciljeva koji je definisan u estom akcionom programu EU u oblasti
ivotne sredine odnosi se na ciljeve i prioritetna podruja delovanja u vezi sa
295
klimatskim promenama (lan 5).2 On obuhvata aktivnosti koje se odnose na:

sprovoenje meunarodnih obaveza definisanih Kjoto protokolom i smanjivanje
emisija gasova staklene bate u energetskom sektoru, transportu, industrijskoj
proizvodnji i drugim privrednim granama, na mere adaptacije na posledice
klimatskih promena kao i na ukljuivanje pitanja klimatskih promena u spoljnu
politiku i politiku odrivog razvoja Zajednice. Predlog Sedmog akcionog
programa EU u oblasti ivotne sredine zadrava aktivnosti u oblasti klimatskih
promena, kao jedan od stratekih prioritetnih ciljeva EU. Prema ovom
dokumentu esti prioritetni cilj odnosi se na obezbeivanje investicija u oblasti
ivotne sredine i politiku u oblasti klime, a deveti prioritetni cilj se odnosi na
jaanje efikasnosti EU u aktivnostima koje se odnose na regionalne i globalne
izazove u oblasti ivotne sredine i klimatskih promena.3 Pri tom bi, naravno,
trebalo imati u vidu i druge prioritetne ciljeve koji se na posredan nain odnose
na klimatske promene kao to su: ouvanje, zatita i jaanje EU prirodnog
kapitala, usmeravanje EU ka resursno efikasnoj, zelenoj i konkurentnoj niskougljeninoj ekonomiji, zatita graana EU od rizika po zdravlje, itd.
Zbog sloenosti uzroka i posledica klimatskih promena, u detaljnijoj analizi bi
trebalo imati u vidu opredelenja EU sadrana u tematskim strategijama kojima je
obuhvaeno sledeih sedam oblasti: zatita zemljita, morska sredina, odrivo
korienje pesticida, zagaivanje vazduha, urbana sredina, odrivo korienje i
upravljanje prirodnim resursima i reciklaa otpada i sve one imaju znaaj za
klimatske promene.4 Tematskom strategijom o zagaivanju vazduha5 se, izmeu
2
Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the
Sixth Community Environment Action Programme, OJ L 242, 10.09.2002, p. 6-8.
3
Proposal for a Decision of the European Parliament and of the Council on a General Union Environment
Action Programme to 2020 Living well, within the limits of our planet, European Commission,
Brussels, 29.11.2012, COM(2012) 710 final, 2012/0337 (COD). http://ec.europa.eu/environment/
newprg/pdf/7EAP_Proposal/en.pdf. p. 21, 34.
4
Inae, tematske strategije su uvedene kao instrumenti kojima se na konkretniji nain utvruju
naini sprovoenja ciljeva iz VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine i predstavljaju neku
vrstu novog pristupa u razvoju politike EU u oblasti ivotne sredine. Ovim dokumentima su
obuhvaena pitanja i problemi u oblasti ivotne sredine koji prevazilaze znaaj pojedinog sektora
ili oblasti i naglaavaju odreena pitanja takozvane horizontalne integracije (izmeu sektora) i
vertikalne integracije (izmeu razliitih nivoa vlasti). Za ire videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike
ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 39-50.
5
Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - Thematic Strategy on
air pollution {SEC(2005) 1132} {SEC(2005) 1133}, /* COM/2005/0446 final */, Brussels, 21.09.2005.
Strategija je jedna od sedam strategija ija izrada je predviena estim akcionim programom i prva
koja je formalno usvojena od strane Komisije. Zasnovana je na istraivanjima koja su sprovedena u
okviru CAFE Programa (Clean Air for Europe) i drugih programa. Videti i: Commission
communication of 4 May 2001 The Clean Air for Europe (CAFE) Programme: Towards a Thematic Strategy
for Air Quality.
296
ostalog, definiu ciljevi za smanjivanje nekih zagaujuih materija, naglaava znaaj

zakonodavnog regulisanja u borbi protiv zagaivanja na dva osnovna naina:
unapreivanjem zakonodavstva u oblasti ivotne sredine i kroz integraciju pitanja
kvaliteta vazduha u relevantne politike.6 Efikasnija upotreba energije smatra se
jednim od osnovnih ciljeva ija realizacija treba da doprinese ostvarivanju ciljeva
Strategije. Utvreni su ciljevi koji se odnose na proizvodnju energije i struje iz
obnovljivih izvora energije pri emu se kao glavni inilac istie bio gorivo. Strategija
predvia i mogue proirenje IPPC Direktive kao i Direktive o energetskoj
efikasnosti zgrada a predvieno je donoenje standarda za mala postrojenja za
grejanje. Takoe, predvieno je i preispitivanje mogunosti smanjenja emisija
isparljivih organskih jedinjenja, smanjenje emisija iz sektora saobraaja (ukljuujui
Slika 9.2. Projektovana raspodela ekonomskih troskova klimatskih promena i

socioekonomskog razvoja po tipovima uzroka i regionima
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/projected-distribution-of-economic-costs.
6
U najuoj vezi sa zatitom vazduha su i Evropska strategija: Zelena vozila (2010): Communication
from the Commission to the European Parliament, the Council and the European Economic and
Social Committee of 28 April 2010 A European strategy on clean and energy efficient vehicles
[COM(2010)186 final Not published in the Official Journal] (http://eur-lex.europa.eu/Lex
UriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:0186:FIN:EN:PDF), zatim Strategija EU o biogorivima
(2006): Commission Communication of 8 February 2006 entitled An EU Strategy for Biofuels
[COM(2006) 34 final Official Journal C 67 of 18 March 2006] (http://eur-lex.europa.eu/
LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2006:0034:FIN:EN:PDF).
297
i vazduni saobraaj), unapreenje smanjivanja korienja azota i amonijaka u

poljoprovredi, itd.
Opti cilj definisan Strategijom odrivog razvoja EU, u delu koji se odnosi na
klimatske promene i istu energiju, je ograniavanje klimatskih promena
ukljuujui i trokove koji nastaju usled klimatskih promena i negativan uticaj
na drutvo i ivotnu sredinu. U definisanju operativnih ciljeva polazi se od
obaveza EU 15 utvrenih Kjoto protokolom, prema kojem je cilj da se do 2012.
godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bate za EU 15 za 8% u odnosu
na 1990. godinu. U vezi sa tim prognozira se da bi to doprinelo da prosena
temperatura ne poraste vie od 2 stepena u odnosu na pre-industrijski nivo.
Najjasnije formulisani strateki ciljevi politike EU u oblasti klimatskih
promena su oni sadrani u Strategiji Evropa 2020 koji obuhvataju tri kljune
oblasti i cilja. Najznaajniji i prvi cilj EU odnosi se na smanjenje emisije gasova sa
efektom staklene bate za najmanje 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Pri
tom treba imati u vidu da je predloeno poveanje smanjenja emisija na 30% do
2020. godine pod uslovom da se druge, kako razvijene, tako i zemlje u razvoju,
obaveu na fer udeo u buduem globalnom klimatskom sporazumu nakon isteka
prvog obavezujueg perioda po osnovu Kjoto protokola.7 Projekcije Komisije u
vezi sa smanjenjem gasova sa efektom staklene bate do 2050. godine utvrene
su na nivou smanjenja izmeu 8095% s krajnjim ciljem da se obezbede uslovi
za poveanje prosene temperature ispod 2%.8 Drugi cilj EU odnosi se na
ostvarivanje 20% uea obnovljivih izvora energije u potronji elektrine energije
a trei na unapreivanje energetske efikasnosti kroz smanjenje primarne
potronje energije za 20% (u poreenju sa projektovanim nivoima).
Meutim, za razumevanje implikacija ovako definisanih ciljeva neophodno
je voditi rauna o ukupnoj politici EU u oblasti odrivog razvoja9, ivotne
7
U maju 2010, Evropska komisija je objavila Saoptenje koje sadri analizu implikacija razliitih
nivoa ambicija (ciljevi od 20% i 30%) i procene rizika od curenja ugljenika. European
Commission, 2010. Communitacion from the Commission to the European Parliament, the
Council, the European Econmic and Social Committee and the Committee of the Regions,
Analysis of options to move beyond 20% greenhouse gas emission reductions and assessing the
risk of carbon leakage, {SEC(2010) 650}, Brussels, 26.5.2010, COM(2010) 265 final. Za podatke o
emisijama GHG videti: Annual European Community greenhouse gas inventory 19902004 and
inventory report 2006, Submission to the UNFCCC Secretariat, European Environment Agency,
2006; Report of the review of the initial report of the European Community, FCCC/IRR/2007/EC,
15 February 2008.
8
A Roadmap for moving to a competitive low carbon economy in 2050, Communication from the
Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions, COM(2011) 112 final, Brussels, 8.3.2011, p. 3.
9
Za ire videti: Todi, D., Ekoloka politika EU u svetlu stratekih opredelenja u oblasti odrivog
razvoja, Pravni ivot, str. 5366.
298
sredine10, prirodnih resursa11, industrijskog sektora, zatim poljoprivredi,

saobraaju, itd. to zahteva znatno detaljniju analizu. Razliiti instrumenti za
ostvarenje ovih ciljeva razvrstani su u dve velike grupe koje su naslovljene sa
Industrijska politika za eru globalizacije i Resursno efikasna Evropa.12
3. lanstvo EU u meunarodnim ugovorima
od znaaja za klimatske promene
Znaaj lanstva EU u meunarodnim ugovorima u oblasti klimatskih
promena (ili u vezi sa klimatskim promenama), kao i njihovo sprovoenje, treba
posmatrati u kontekstu injence da ovakav status znaajnim delom determinie
ukupnu meunarodnu saradnju EU u oblasti ivotne sredine. Moe se rei da e
ovaj segment meunarodne saradnje imati sve vei znaaj i da je ovo delimino
povezano sa globalnim pretenzijama ove organizacije. Pri tom treba imati u vidu
da je celi sistem institucija u okviru OUN, ali i regionalno, relevantan za
ostvarivanje pojedinih ciljeva u oblasti klimatskih promena. To otvara odreena
pitanja povezana sa nainom upravljanja aktivnostima koje se odvijaju u okviru
pojedinih meunarodnih ugovora kao i koordinacijom aktivnosti koje se odvijaju
u okviru razliitih meunarodnih ugovora a od znaaja za EU. Opte mesto i
znaaj meunarodnih ugovora u sistemu propisa EU samo je polazno stanovite,
dok je tumaenje konkretnih obaveza koje proistiu iz ovih meunarodnih
ugovora sadrinski element potencijalne analize naina funkcionisanja
instrumenata predvienih meunarodnim ugovorima.13
Nekoliko meunarodnih ugovora u oblasti zatite vazduha, odnosno u
oblasti klimatskih promena univerzalnog ili regionalnog karaktera definiu
obaveze EU i drava lanica. Najpre, treba imati u vidu da je EU lanica Okvirne
konvencije UN o promeni klime od 21. marta 1994. godine, Kjoto protokola od
16. februara 2005. godine14, Beke konvencije o zatiti ozonskog omotaa od 17.
10
Videti: Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July
2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, (OJ L 242,
10.09.2002, p. 115).
11
Za ire videti: Todi, D., Strategija Evropske unije o odrivom korienju prirodnih resursa,
Evropsko zakonodavstvo, br. 29-30. 2009. str. 104-113.
12
Za ire videti: Todi, D., Klimatske promene, u Kronja, J., (ur) Vodi kroz Strategiju EU 2020,
Evropski pokret u Srbiji, 2011, str. 6480.
13
to prevazilazi okvire ovog rada. Inae, u hijerarhiji propisa EU, meunarodni sporazumi koje
zakljui Evropska zajednica sa treim dravama ili meunarodnim organizacijama su ispod
izvora primarnog prava. Istovremeno, neki autori smatraju da su meunarodni ugovori iznad
izvora sekundarnog prava. Koiiarova, S., EC Environmental Law, Plzen: Ale enek, 2009, p. 23.
14
Videti: http://unfccc.int/essential_background/convention/status_of_ratification/items/2631.php;
http://unfccc.int/kyoto_protocol/status_of_ratification/items/2613.php).
299
oktobra 1988. godine i Montrealskog protokola od 16. oktobra 1988. godine.15

Ovome treba dodati enevsku konvenciju o prekograninom zagaivanju
vazduha na velikim udaljenostima (1979) sa osam protokola.16 Osnovni inioci
koji odreuju poloaj EU u meunarodnim ugovorima u oblasti klimatskih
promena (i ivotne sredine u irem smislu) je status definisan za grupu lanica
iz Aneksa I Okvirne konvencije17, odnosno konkretnim obavezama drava lanica
meu kojima je i ona koja se odnosi na smanjenje emisije gasova staklene bate
za 8% u odnosu na stanje 1990. godine.18 Kao lanica Okvirne konvencije EU je
svoju Petu komunikaciju dostavila Sekretarijatu Konvencije u decembru 2009.
godine i nacionalni inventar za 2011. godinu u maju ove godine.19
Iako se na sajtu Okvirne konvencije UN o promeni klime, kada se govori o
zajednikim meusektorskim tematskim podrujima delovanja, posebno
spominju jedino Konvencija o biodiverzitetu i Konvencija o borbi protiv
dezertifikacije u Africi, zbog irine onoga to obuhvata pojam klimatske
promene status lana u nekoliko drugih meunarodnih ugovora mora biti uzet
u obzir.20 Imajui u vidu definiciju pojma klimatski sistem to su skoro svi oni
meunarodni ugovori koji su ve spomenuti u prethodnom delu i odnose se na
zatitu prirode i bidiverzitet, zatitu zemljita, upravljanje vodnim resursima,
otpad, akcidente u ivotnoj sredini, itd.
4. Klimatske promene u sekundarnim propisima EU
Kao to je to ve napomenuto kada se radi o meunarodnim ugovorima,
izgleda da je skoro nemogue potpuno jasno i precizno odrediti koji se svi propisi
EU sekundarnog karaktera mogu smatrati propisima u oblasti klimatskih
15
Videti: http://ozone.unep.org/new_site/en/treaty_ratification_status.php. Ovome treba dodati i

status lana u sva etiri amandmana na Montrealski protokol (Londonski, Kopenhaki,
Montrealski i Pekinki).
16
EU je lanica sivh, osim VOC protokola koji je potpisala.
17
Pokrenut je postupak izmena i dopuna Aneksa I tako da e i jedina preostala lanica EU, Kipar,
koja nije bila lanica, postati lanica Aneksa I. Videti: Proposal from Cyprus and the European
Union to amend Annex I to the Convention, FCCC/CP/2011/3, 26 July 2011. Prethodno je (2009)
Malta dobila ovaj status. Videti: Proposal from Malta to amend Annex I to the Convention,
FCCC/CP/2009/2, 13 May 2009.
18
Za tri najznaajnija gasa (CO2, Nox, CH4), dok se za tri preostala gasa (HFCs, PFCs, SF6) mogu
birati referentne godine (1990. ili 1995).
19
http://unfccc.int/resource/docs/natc/ec_nc5.pdf; http://unfccc.int/national_reports/annex_i_ghg
_inventories/national_inventories_submissions/items/5270.php
20
Kao zajedniki elementi delovanja spominju se: transfer tehnologija, obrazovanje, istraivanje,
sistematsko praenje, izvetavanje, izgradnja kapaciteta, uticaji i adaptacija. http://unfccc.
int/cooperation_and_support/cooperation_with_international_organizations/items/2533.php
300
promena. Ipak, neke polazne kriterijume odredila je sama organizacija i oni mogu
posluiti kao osnova za raspravu o ovim pitanjima. U tom smislu, treba rei da
sekundarni propisi EU u oblasti klimatskih promena predstavljaju deo celine koja
se u metodologiji same organizacije oznaava kao grupa propisa koja se odnosi
na monitoring atmosferskog zagaenja i koja u celini obuhvata 137 razliitih
akata.21 Budui da se samo jedan deo njih neposredno odnosi na pojedina pitanja
u vezi sa klimatskim promenama ua klasifikacija propisa u oblasti klimatskih
promena moe biti predmet posebne rasprave.
1. Prema klasifikaciji propisa EU koja se daje na sajtu Direktorata za klimu
svi sekundarni propisi u ovoj oblasti (ukupno 39) su grupisani u sedam posebnih
grupa i to: monitoring i izvetavanje o gasovima sa efektom staklene bate, ema
(sistem) trgovine dozvolama za emisije, odluka koja se odnosi na rapodelu
napora vezanih za smanjenjem emisija izmeu drava lanica do 2020. godine,
skupljanje i odlaganje ugljenika, saobraaj i kvalitet goriva, zatita ozonskog
omotaa i fluorovani gasovi.22
a) U prvoj grupi propisa koji se odnose na monitoring gasova sa efektom
staklene bate i izvetavanje osnovni propis je Odluka Saveta 2002/358/EC kojom
se, u ime Evropske zajednice, odobrava (potvruje) Kjoto protokol. Sa dve kasnije
donete odluke Komisije (2006/944/EC i 2010/778/EU) odreuju se odgovarajui
nivoi emisija koji su dodeljeni Zajednici i svakoj dravi lanici pojedinano. U
drugoj grupi propisa su dve odluke koje se neposredno odnose na mehanizam
monitoringa emisije i sprovoenje Kjoto protokola (280/2004/EC i 2005/166/EC).23
21
Za ire videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15102030.htm (datum pristupanja

25.8.2011).
22
http://ec.europa.eu/dgs/clima/acquis/index_en.htm. U Priruniku za sprovoenje propisa EU u
oblasti ivotne sredine, koji je prevashodno napisan za potrebe strunjaka u dravama
kandidatima (i potencijalnim kandidatima) za prijem u EU, daje se pojedinani prikaz ukupno
18 propisa (u grupi propisa koji se odnose na vazduh). Pored propisa koji se odnose na kvalitet
ambijentalnog vazduha (6 propisa), obuhvaeni su i propisi koji se odnose na kvalitet goriva,
emisije iz mobilnih izvora i informisanje potroaa (6 propisa), isparljiva organska jedinjenja (2
propisa), trgovinu dozvolama za emisije (2 propisa) i EMEP protokol (1 propis). Handbook
on the Implementation of EC Environmental Legislation, Regional Environmental Center,
Umweltbundesamt GmbH, 2008. p. 153348.
Za noviji saet presek propisa EU u oblasti klimatskih promena videti i: Townshend, T., (et al.)
GLOBE Climate legislation study, Grantham Research Institute on Climate Change and
Environment, April 2011. pp. 4576. U istoj publikaciji se daje i prikaz nacionalnih propisa
pojedinih zemalja EU i drugih drava.
23
Komisija je u martu 2011. godine pokrenula raspravu o izmenama pravila koja se odnose na
Odluku 280/2004/EC a radi (prevashodno) usklaivanja sa merama iz paketa klima i energija.
http://ec.europa.eu/clima/news/articles/news_2011030702_en.htm.
301
b) U grupi propisa koji se odnose na sistem trgovine dozvolama za emisije

osnovni izvor prava je Direktiva 2003/87/EC kojom se utvruje sistem (ema)
trgovine dozvolama za emisiju gasova sa efektom staklene bate u okviru Zajednice
i kojom se menja i dopunjava Direktiva Saveta 96/61/EC a koja je kasnije izmenjena
i dopunjena Direktivom 2004/101/EC, Direktivom 2008/101/EC, Uredbom 219/2009
i Direktivom 2009/29. Prema odredbi lana 2., Direktiva se primenjuje na emisije
koje su posledica aktivnosti navedenih u Dodatku I, kao i na gasove staklene bate
navedene u Dodatku II (CO2, CH4, N2O, HFC8, PFC8 i SF6) i to bez ikakvog uticaja
na zahteve propisane Direktivom 96/61/EZ.24 Od 2008. godine drave lanice imaju
mogunost primene trgovanja kvotama emisija i na aktivnosti, postrojenja i gasove
staklene bate koji nisu navedeni u Dodatku I pod uslovom da to Komisija odobri,
uzimajui u obzir sve relevantne kriterijume (lan 24. stav 1). Drave lanice su
imale obavezu da obezbede da od 1. januara 2005. godine ni jedno postrojenje ne
preduzima aktivnosti navedene u Dodatku I25 koje bi rezultirale emisijom gasova
navedenih u vezi s tom aktivnou, osim ako operater nema dozvolu koju je izdalo
nadleno telo26 ili ako je postrojenje privremeno iskljueno iz eme Zajednice u
skladu sa lanom 27. (lan 4).27
24
Ipak, treba imati u vidu da su drave lanice, prema odredbama lana 8. Direktive obavezne da
preduzimu sve potrebne mere kako bi obezbedile da, u sluaju kad postrojenja obavljaju
aktivnosti iz Dodatka I Direktive 96/61/EZ, uslovi i postupak za izdavanje dozvole za emisiju
gasova staklene bate budu usklaeni s uslovima i postupkom za izdavanje dozvole iz te
Direktive. Zahtevi sadrani u lanovima 5, 6. i 7. ove Direktive mogu postati sastavni deo
postupaka propisanih Direktivom 96/61/EZ.
25
Aktivnosti u sektoru energetike (Postrojenja za sagorevanje ulazne kalorijske snage sagorevanja
vee od 20 MW - osim postrojenja za spaljivanje opasnog ili komunalnog otpada, Rafinerije nafte,
Koksare); Proizvodnja ili obrada eleza i elika (Postrojenja za prenje ili sinterovanje elezne
rude - ukljuujui rudu sumpora, Postrojenja za proizvodnju sirovog eleza ili elika, ukljuujui
neprekidno livenje kapaciteta veeg od 2,5 tona na sat); Proizvodnja minerala (Postrojenja za
proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim peima kapaciteta veeg od 500 tona na dan ili za
proizvodnju vapna u rotacionim peima proizvodnog kapaciteta veeg od 50 tona na dan ili u
drugim vrstama pei proizvodnog kapaciteta veeg od 50 tona na dan; Postrojenja za proizvodnju
stakla, ukljuujui ona namenjena proizvodnji staklene vune, kapaciteta veeg od 20 tona na
dan; Postrojenja za izradu keramikih proizvoda peenjem, naroito krovnog crepa, cigle,
vatrostalne cigle, ploica, grnarije ili porculana, proizvodnog kapaciteta veeg od 75 tona na dan
i/ili kapaciteta pei veeg od 4 m i gustoe materijala u pei veeg od 300 kg/m); Ostale aktivnosti
(Industrijska postrojenja za proizvodnju: a) papirne kae od drveta ili drugih vlaknastih materijala,
b) papira i kartona, proizvodnog kapaciteta veeg od 20 tona na dan.
26
Drave lanice imaju obavezu da preduzmu potrebne administrativne mere, ukljuujui
imenovanje nadlenog tela ili vie njih, kako bi osigurale primenu pravila iz ove Direktive. U
sluajevima kad se odredi vie od jednog nadlenog tela, rad tih tela, u skladu s ovom Direktivom,
mora biti koordinisan (lan 18).
27
Za ire videti: avoki, A., Sistem kredita za emisiju gasova sa efektom staklene bate u
Evropskoj uniji, Evropsko zakonodavstvo, broj 2728/09, str. 117125.
302
Svi ostali propisi koji se odnose na trgovinu dozvolama bi mogli da se svrstaju

u dve grupe: 1. propisi kojima se regulie funkcionisanje sistema koji Direktiva
2003/87/EC ustanovljava (uredbe 2216/2004 i 920/2010 koje se odnose na
standardizaciju sistema registara, Uredba Komisije 1031/2010 koja se odnosi na
vreme i administraciju i druge aspekte javne prodaje dozvola za emisije gasova
sa efektom staklene bate, Odluka Komisije 2006/780/EC o izbegavanju duplog
raunanja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bate, Odluka Komisije
2007/589/EC o ustanovljavaju smernica za monitoring i izvetavanje, Odluka
Komisije 2010/2 o listi sektora i podsektora koji se smatraju izloeni znaajnom
riziku od curenja ugljenika) i 2. propisi kojima se u sistem trgovine ukljuuje i
oblast avijacije (Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2008/101/EC, Odluka
Komisije 2009/450/EC o tumaenju vazduhoplovnih aktivnosti koje se navode u
Aneksu I Direktive 2003/87/EC), Uredba Komisije 748/2009 o listi operatera koji
sprovode aktivnosti koje se navode u Aneksu I Direktive 2003/87/EC, Uredba
Komisije 82/2010/ o listi operatera).
c) Odlukom Evropskog parlamenta i Saveta 406/2009/EC koja se odnosi na
raspodelu napora drava lanica radi ostvarivanja ciljeva Zajednice u oblasti
smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bate do 2020. godine propisuju se
godinje kvote emisija za svaku dravu lanicu, reguliu se korienje kreditta iz
projektnih aktivnosti, nain izvetavanja i procena napretka, korektivne mere, itd.
d) Jedini propis EU kojim se regulie skupljanje ugljendioksida i njegovo
odlaganje u podzemne geoloke strukture je Direktiva 2009/31/EZ koja ima za
cilj da se obezbedi ekoloki bezbedno odlaganje ugljendioksida u podzemne
geoloke formacije na takav nain da se spree i, gde je to mogue, eliminiu
mogui negativni uticaji i bilo kakav rizik za ivotnu sredinu i ljudsko zdravlje.28
Direktivom se detaljnije ureuju kriterijumi za izbor lokacija za odlaganje,
izdavanje dozvole za istraivanje, izdavanje, korienje, sadraj, promene,
auriranje, itd; dozvole za odlaganje, funkcionisanje postrojenja, obaveze
operatera, mere u sluaju neplaniranih situacija, zatvaranje postrojenja, prenos
odgovornosti, mere finansijskog obezbeenja, pristup treih strana mrei za
transport i lokaciji za odlaganje, reavanje sporova, prekogranina saradnja,
informisanje javnosti, kaznene odredbe, itd. Takoe, Direktiva se odreuje i
prema izmenama drugih propisa EU koje su nastale njenim donoenjem
(Direktive o proceni uticaja na ivotnu sredinu 85/337/EEC, Okvirne direktive
2000/60/EC o vodama, Direktive 2001/80/EC o ogranienju emisija nekih
zagaujuih materija iz velikih postrojenja za spaljivanje, Direktive 2004/35/EC o
odgovornosti u pogledu prevencije i remedijacije tete u ivotnoj sredini,
Direktive 2006/12/EC o otpadu, Direktive 2008/1/EC o integrisanom spreavanju
i kontroli industrijskog zagaenja i Uredbe 1013/2006 o transportu otpada.
303
e) U delu propisa EU koji se odnose na transport i kvalitet goriva dve direktive

se odnose na kvalitet goriva (98/70/EC i 2009/30/EC) dok se ostali propisi odnose
na informisanje potroaa o CO2 emisijama i to u pogledu reklamiranja novih
putnikih automobila (Direktiva 1999/44/EC), standarde emisionog uinka za
nova putnika i nova laka komercijalna vozila (Uredba Evropskog parlamenta i
Saveta 443/2009 i 510/2011) kao i monitoring i dostavljanje podataka o registraciji
novih putnikih automobila (Uredba Komisije 1014/2010).
f) Kljuni propis EU u delu koji se odnosi na zatitu ozonskog omotaa je
Uredba Evropskog parlamenta i Saveta 1005/2009 o supstancama koje oteuju
ozonski omota i Uredba 744/2010 kojom je ova prethodna izmenjena u pogledu
korienja halona. Ovome treba dodati i Odluku Komisije 2010/372 o korienju
kontrolisanih supstanci.
g) Najbrojnija lista sekundarnih propisa odnosi se na fluorovane gasove pri
emu je osnovni propis Uredba Evropskog parlamenta i Saveta 842/2006 kojom
se ustanovljava format izvetaja koji treba da dostavljaju proizvoai, uvoznici i
izvoznici fluorovanih gasova sa efektom staklene bate.29 Svi ostali propisi su
neka vrsta razrade obaveza iz ove uredbe: Uredba Komisije 1493/2007, zatim
Uredba Komisije 1494/2007 o nainu obeleavanja proizvoda i opreme koja sadri
fluorovane gasove, Uredba Komisije 1497/2007 o ustanovljavanju standardnih
zahteva za proveru curenja iz stacionarnih sistema za zatitu od poara, Uredba
Komisije 1516/2007 o ustanovljavanju standardnih zahteva za proveru curenja iz
stacionarnih friidera, ureaja za hlaenje vazduha ili toplotnih pumpi koje
sadre fluorovane gasove sa efektom staklene bate). etiri uredbe Komisije se
odnose na pravila meusobnog priznavanja sertifikacije kompanije i osoblja koje
sprovode odreene aktivnosti u vezi sa fluorovanim gasovima (303/2008,
304/2008, 305/2008, 306/2008). Uredba 307/2008 se odnosi na minimalne zahteve
koji se odnose na programe obuke i uslove meusobnog priznavanja obuke za
sisteme hlaenja u nekim motornim vozilima koji sadre fluorovane gasove sa
efektom staklene bate. Uredba 308/2008 ustanovljava formu notifikacije za
obuku i sertifikovane programe drava lanica.
2. Normativni okvir zvanine politike EU u oblasti klimatskih promena
sadran u paketu propisa za ostvarenje 20-20-20 ciljeva (klimatski i energetski
paket), dogovoren od strane Evropskog Parlamenta i Saveta u decembru 2008.
i junu 2009. godine detaljnije je razraen u instrumentima definisanim u etiri
28
Za osnovne naznake videti: Robertson, K., Findsen, J., Messner, S., International Carbon Capture
and Storage Projects Overcoming Legal Barriers, DOE/NETL-2006/1236, June 23, 2006.
http://www.netl.doe.gov/energy-analyses/pubs/CCSregulatorypaperFinalReport.pdf
29
Cilj mera ustanovljenih ovim propisima je smanjenje emisija nekih fluorovanih gasova
(fluorougljovodonici, perfluorougljenici i sumporheksafluorid).
304
grupe komplementarnih propisa. Jedna, za nau analizu znaajnija novina, u

odnosu na gore ve dati presek propisa je u tome to su dodati i propisi koji se
odnose na obnovljive izvore energije, iji je krajnji cilj da se zajedniki povea
udeo obnovljivih izvora energije u EU za 20% do 2020.30 Takoe, naglaen je
znaaj Direktive koja se odnosi na energetski uinak zgrada (2002/91/EC) kao i
nekih propisa koji se odnose na podrku istraivanjima radi razvoja nove
generacije ekoloki istih vozila.
U Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta br. 2009/28/EC od 23. aprila 2009.
godine o unapreenju korienja energije iz obnoljivih izvora, pored promocije
korienja elektrine energije iz obnovljivih izvora, ukazuje se na neophodnost
podsticanja energetske efikasnosti, potronje elektrine energije dobijene iz
obnovljivih izvora, smanjenje zavisnosti EU od uvoznih energenata (posebno
nafte i gasa), sigurnost snabdevanja energijom i poveanje zaposlenosti i
regionalnog razvoja. Sve navedeno ima za cilj smanjenje emisije gasova sa
efektom staklene bate u skladu sa odredbama Kjoto protokola i Okvirne
konvencije UN o klimatskim promenama, kao i u skladu sa buduim
meunarodnim planovima i planovima Zajednice u vezi sa smanjenjem emisija
gasova staklene bate za period posle 2012. godine.31
Direktivom se propisuju obavezujui nacionalni ciljevi koji se odnose na udeo
energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potronji energije, kao i za udeo
energije iz obnovljivih izvora u transportnom sektoru. Takoe, Direktivom se
utvruju pravila u vezi sa statistikim transferima izmeu zemalja lanica,
zajednikim projektima izmeu zemalja lanica, zajednikim projektima zemalja
lanica sa treim zemljama, garancijom o poreklu, administrativnom procedurom,
informacijama i obukama, kao i sa pristupom elektro energetskim mreama za
energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora. Direktivom se uspostavljaju kriterijumi
odrivosti za biogoriva i biotenosti (l. 1).32 Ova Direktiva je mnogo detaljnija i
30
Raspravu o udelu energetskog sektora u buduim aktivnostima EU treba posmatrati i kroz ciljeve
ustanovljene predlogom nove direktive o energetskoj efikasnosti iz juna 2011. godine. Proposal
for a Directive of the European Parliament and of the Council on energy efficiency and repealing
Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC, European Commission, COM(2011) 370 final, 2011/0172
(COD), Brussels, 22.6.2011.
31
Energija iz obnovljivih izvora oznaava energiju dobijenu iz obnovljivih, ne fosilnih izvora i to:
energiju vetra, solarnu, aerotermalnu, geotermalnu, hidrotermalnu, energiju mora i okeana,
hidroenergiju, energiju biomase, zemnog gasa, deponijskog gasa i biogasa. Videti: Directive No.
2009/28/EC, rt. 2.a, OJ L 140, 05.06.2009, . 27.
32
Garancija o poreklu oznaava elektronski dokument kojim se obezbeuje garancija krajnjim
potroaima da je odreeni udeo ili koliina energije proizvedena iz obnovljivih izvora, kao to
se zahteva u lanu 3 (6) Direktive 2003/54/ES; Biotenosti oznaava tena goriva proizvedena iz
biomase koje se koriste za energetske potrebe, osim za transport, ukljuujui elektrinu energiju,
grejanje i hlaenje. (Videti: Directive 2009/28/EC, rt. 2.j and 2.h, . 27).
305
obuhvatnija od Direktiva 2001/77/EC i Direktive 2003/30/ES, to ukazuje na

poveanje znaaja korienja obnovljivih izvora energije i poveanje ozbiljnosti kojoj
se ovoj temi prilazi u EU. Direktiva 2009/28/ES e zameniti Direktivu 2001/77/EC i
Direktivu 2003/30/EC u primeni od 1. januara 2012. godine.
Nacionalni ciljevi za udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj
potronji energije u 2020. godini propisani su Aneksom I. Da bi se postigao cilj
od 20%, od svake zemlje lanice EU-27 se zahteva da uvea svoj udeo obnovljivih
izvora za 5,5% u odnosu na nivo iz 2005. godine, sa preostalim uveanjem
izraunatim na osnovu bruto domaeg proizvoda po glavi stanovnika (GDP).
Radi poreenja, EU je u Aneksu I Direktive 2009/28/EC za paniju, koja je 2005.
godine imala udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj
potronji energije od 8,7%, postavila cilj od 20%; za Poljsku odreeno uveanje
sa 7,2% na 15% udela energije dobijene iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj
potronji energije 2020. godine; za Slovaku Republiku utvreno je poveanje sa
6,7% na 14%; za Bugarsku sa 9,4% na 16%; za Sloveniju sa 16% na 25%, itd.
3. Meu ostalim propisima EU u oblasti zatite vazduha koji su od znaaja
za klimatske promene nekoliko grupa propisa zasluuje da se na njih posebno
ukae. To su: a) propisi koji se odnose na kvalitet ambijentalnog vazduha,33 b)
propisi koji se odnose na ogranienje emisija iz stacionarnih postrojenja34. Takoe,
znaajan deo propisa EU kojima se reguliu pojedini aspekti zatite od
industrijskog zagaivanja imaju posredan znaaj za stanje u oblasti klimatskih
promena. U tom smislu posebno bi trebalo imati u vidu neke sistemske propise
EU kao to su: Direktiva Saveta 2008/1/EC od 15. januara 2008. godine koja se
odnosi na integrisano spreavanje i kontrolu zagaenja,35 Direktiva 96/82/EC o
kontroli opasnosti velikih akcidenata koji ukljuuju opasne supstance,36 Uredba
(EZ) No 1221/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2009. godine
o dobrovoljnom ueu organizacija u upravljanju zatitom ivotne sredine
Zajednice i emi ocenjivanja (S),37 Uredba (EZ) No. 1980/2000 o revidiranoj
33
Videti npr. Directive 2008/50/EC of the European Parliament and of the Council of 21 May 2008 on
ambient air quality and cleaner air for Europe (OJ L 152, 11.6.2008, p. 144)
34
Videti npr. Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on
the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants (OJ L 309,
27.11.2001, p. 121).
35
Directive 2008/1/EC of the European Parliament and of the Council of 15 January 2008 concerning
integrated pollution prevention and control (Codified version) (Text with EEA relevance ) (OJ L 24,
29.1.2008, p. 829).
36
Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-accident hazards involving
dangerous substances (OJ L 10, 14.1.1997, p. 1333).
37
Ovo je prevod dokumenta iji je naziv: Regulation (EC) No 1221/2009 of the European Parliament
and of the Council of 25 November 2009 on the voluntary participation by organisations in a Community
306
emi eko-oznaavanja Zajednice,38 itd. Svemu ovome treba dodati i jedan deo
propisa koji se odnose na upravljanje vodama, hemikalijama, zatitu prirode,
upravljanje otpadom, itd.39
5. Institucije EU nadlene za oblast klimatskih promena
U okviru Evropske komisije Generalni direktorat za klimu (DG Clima)
osnovan je u februaru 2010. godine. Prethodno je ova oblast bila ukljuena u
Direktorat za ivotnu sredinu. Ovaj direktorat je nadlean za voenje
meunarodnih pregovora o klimi, bavi se pitanjima koja se odnose na posledice
klimatskih promena, ostvarivanje ciljeva predvienih za 2020. godinu i razvija i
sprovoi sistem trgovine emisijama, prati ostvarivanje ciljeva koji se odnose na
smanjenje emisija van sistema trgovine emsijama koji se realizuje u dravama
lanicima, itd.40
eco-management and audit scheme (EMAS), repealing Regulation (EC) No 761/2001 and Commission
Decisions 2001/681/EC and 2006/193/EC (OJ L 342, 22.12.2009, p. 145). Videti: Vlada Republike
Srbije. (2008b). Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju, Beograd. str. 720.
38
Regulation (EC) No 1980/2000 of the European Parliament and of the Council of 17 July 2000 on a revised
Community eco-label award scheme (OJ L 237, 21.9.2000, p. 112).
39
Videti: Todi, D., Vodii kroz EU politike ivotna sredina, op. cit. 127150, 194211, 249270,
271298.
40
Za ire o institucijama nadlenim za poslove ivotne sredine (koje su istovremeno znaajne i za
oblast klimatskih promena) videti deo ovog rada koji se odnosi na ivotnu sredinu.
307
X POLITIKA I PROPISI EVROPSKE UNIJE

U OBLASTI ZATITE POTROAA
Procenjuje se da jedinstveno trite nudi evropskim potroaima (493 miliona
potroaa) iri izbor, bolji kvalitet i nie cene kroz integraciju i poboljanu
ekonomiju obima. Takoe, otvaraju se nove mogunosti za biznis i pomae se
pokretanje ekonomskog rasta. Smatra se da potroaki izdaci uestvuju sa oko
56% u EU GDP i da su kljuni za ostvarivanje ciljeva Evropa 2020 kao i da
stimulisanje ove tranje moe imati glavnu ulogu u izlasku EU iz krize.1
Meutim, rezultati istraivanja potroakih uslova potvruju da je maloprodajno
unutranje trite EU jo uvek daleko od toga da bude u potpunosti integrisano.2
Procenjuje se da EU potroai i dalje preferiraju da kupuju robu i usluge u svojoj
zemlji, iako se poslednjih pet godina moe primetiti stabilno (i dalje sporo),
poveanje nivoa prekogranine kupovine. Skoro treina EU potroaa napravila
je najmanje jednu tzv. prekograninu kupovinu u 2011., bilo prilikom putovanja
u inostranstvo ili preko drugih prodajnih kanala (tj. internet, telefon i pota). Isto
tako, veina preduzea prodaje svoje proizvode samo domaim potroaima.
Udeo trgovaca koji prekogranino prodaju svoja dobra ostao je relativno stabilan
od 2006., sa neto vie od etvrtine prodavaca koji su se proirili na prodaju u
najmanje jednoj drugoj zemlji EU u 2011.
Smatra se da je efikasno sprovoenje propisa koji se odnose na bezbednost
potroaa i proizvoda od kljunog znaaja kada je u pitanju obnova poverenja
potroaa na jedinstvenom tritu. Takoe je od kljunog znaaja za
renomirane firme koje inae mogu da imaju probleme sa nelojalnom
1
A European Consumer Agenda - Boosting confidence and growth, Communication from the Commission
to the European Parliament, the Council, the Economic and Social Committee and the Committee
of the Regions, European Commission, Brussels, 22.5.2012, COM(2012) 225 final, p. 2.
2
Consumer Conditions Scoreboard Consumers at home in the single market Monitoring the integration of
the retail single market and consumer conditions in the Member States, Seventh edition May 2012,
European Commission, Brussels, May 2012, SEC(2012) 1 65 final, http://ec.europa.eu/dgs/health_
consumer/information_sources/docs/ca/7th_edition_scoreboard_en.pdf. p. 4.
308
X Politika i propisi Evropske unije u oblasti zatite potroaa
konkurencijom.3 Iako ogromna veina prodavaca izjavljuje da oni u potpunosti

potuju propise o zatiti potroaa (98%), treina potroaa ne osea da se
potuju njihova prava. Na osnovu iskustva potroaa i trgovaca, broj
obmanjujuih i varljivih reklama i ponuda porastao je od 2010.4
Problem postojanja vie nacionalnih sistema obligacionog prava trgovci u EU
doivljavaju kao glavnu prepreku prekogranine trgovine. U novembru 2011,
Komisija je predloila da se donese Zakon o alternativnom reavanju sporova
(ADR) i za onlajn reavanje sporova (ODR) kako bi se olakalo vansudsko
obeteenje i povealo poverenje potroaa i trgovaca na jedinstvenom tritu.
Takoe, istraivanje pokazuje da su neophodni kontinuirani napori u cilju
poveanja poverenja potroaa i firmi u elektronsku trgovinu, posebno
prekograninu. Sve u svemu, u 2011. godini neto vie EU potroaa kupovalo je
robu i usluge preko Interneta (43% u odnosu na 40% u 2010).5
1. Nadlenost
U skladu sa odredbama lana 4. Ugovora o funkcionisanju EU zatita
potroaa spada u grupu pitanja (oblasti) gde EU deli nadlenost sa dravama
lanicama. Nadlenost EU propisana je lanom 169. (Naslov XV) Ugovora kojim
je propisano sledee: Radi unapreenja interesa potroaa i obezbeenja visokog
stepena zatite potroaa, Una doprinosi zatiti zdravlja, bezbednosni i
ekonomskih interesa potroaa, kao i unapreenju njihovih prava na
informiranje, obrazovanje, te organizovanje radi ouvanja njihovih interesa.
Una doprinosi ostvarenju ovih ciljeva: (a) merama koje se usvajaju u skladu s
lanom 114. u okviru stvaranja unutranjeg trita; i (b) merama kojima se
podravaju, dopunjuju i nadziru politike drava lanica. Mere kojima se
podravaju, dopunjuju i nadziru politike drava lanica usvajaju Evropski
parlament i Savet, delujui u skladu sa redovnim zakonodavnim postupkom i
nakon savetovanja s Odborom za ekonomska i socalna pitanja. Ove mere ne
3
U 2011, 58% od EU potroaa oseali su se adekvatno zatieni zahvaljujui postojeim merama za

zatitu potroaa (poredei sa 57% u 2010). Vie od 6 od 10 ispitanika (isto kao u 2010) smatra da
dravni organi tite njihova prava kao potroaa (62%) i da trgovaci potuju ta prava (65%). Poreenje
rezultata u duem vremenskom periodu ukazuje na to da je nivo potroakog poverenja i
zadovoljstva sa postojeim merama za zatitu potroaa u stalnom porastu od 2009. Ibid, p. 4, 37.
4
Skoro polovina potroaa u EU (46%) i skoro treina (31%) trgovaca su izjavili da su naili na
takvu praksu. Ovo predstavlja poveanje od 4 i 6 procentnih poena, respektivno, od prole godine.
Isto tako, vie potroaa (69%) kae da su naili na nepoeljne i neprikladne komercijalne reklame,
izjave ili ponude (+8 procentnih poena od 2010). Nezakonite reklame i ponude su oigledno manje
uobiajena pojava, ali su ipak primeene od strane 29% potroaa (isto kao i prole godine) i 23%
od trgovaca (naspram 21% u 2010). Ibid, p. 4.
5
Ibid, p. 3.
309
spreavaju dravu lanicu da se pridrava ili da uvodi stroe mere zatite. Te

mere moraju biti u skladu s Ugovorima. O njima se obavetava Komisa.
2. Razvoj politike EU u oblasti zatite potroaa
Oblast zatite potroaa postala je posebna politika EU tek Ugovorom iz
Mastrihta. Pre toga se ona razvijala bez izriite ugovorne nadlenosti uglavnom
kao deo aktivnosti koje su se odnosile na stvaranje unutranjeg trita. Smatra se
da je osnova zakonodavsta u ovoj oblasti ustanovljena Rezolucijom Saveta od 14.
aprila 1975. godine o preliminarnom programu Evropske ekonomske zajednice
koji se odnosi na zatitu potroaa i politiku informisanja.6 Nakon 1990. godine
razvoj politike u oblasti zatite potroaa odvija se u okviru akcionih programa
Evropske komisije koji su donoeni za trogodinje periode. Poslednji dokument
takve vrste donet je za period od 1999-2001. godine.7 Nakon toga je usvojena
Strategija politike zatite potroaa 2002-2006.8sa tri srednjorona cilja: visok
stepen zatite potroaa, efikasno sprovoenje pravila zatite potroaa i
ukljuivanje potroakih organizacija u evropske politike. Razrada ovih ciljeva i
formulisanje mera za njihovo ostvarivanje sadrani su u Zelenoj knjigi o zatiti
potroaa u EU iz 2001. godine.9
Neki primeri koji su ilustrovali slabnosti sistema bezbednosti hrane za ljude
i stone hrane (BSE, dioksini i sl). inicirali su potrobu preduzimanja jasnijih mera
u ovoj oblasti i podizanje nivoa bezbednosti hrane na listi politikih prioriteta.
Zbog toga je 2000. godine usvojena Bela knjiga o bezbednosti hrane10 i Komisija
je predloila niz mera koje su trebale da podignu nivo bezbednosti hrane kao to
su: uspostavljanje nezavisnog evropskog tela za hranu sa odgovornosti koje
ukljuuju i nezavisne naune savete o svim aspektima bezbednosti hrane;
poboljan zakonski okvir koji obuhvata sve aspekte hrane od farme do stola,
vee usklaivanje nacionalnih sistema kontrola, dijalog sa potroaima i drugim
zainteresovanim stranama.
U poslednoj fazi razvoja politike zatite potroaa Komisija je 13. marta 2007.
godine usvojila novu Strategiju politike zatite potroaa za period od 20072013.
6
Official Journal C 92, 1975. U ovoj rezoluciji je spomenuto pet osnovnih prava potroaa: pravo
na zatitu zdravlja i bezbednosti, pravo na informisanje i obrazovanje, pravo na zatitu
ekonomskih interesa, pravo na naknadu i pravni lek i pravo na predstavljanje.
7
COM(1998) 696 final, 1.12.1998. Ovaj dokument se fokusira na tri opta cilja politike zatite
potroaa u EU i to: vea zastupljenost potroaa, visok stepen zdravlja i bezbednosti za potroae
i potpuno pozovanje ekonomskih interesa potroaa u Uniji.
8
COM(2002) 208 final objavljen u OJ C 137, 8.6.2002.
9
COM(2001) 531 final, 2.10.2001.
10
COM/99/0719 final.
310
godine ime su definisani novi prioriteti i aktivnosti u oblasti zatite potroaa.

Priroteti strategije obuhvataju sledee: poveanje poverenja potroaa na
unutranjem tritu to doprinosi poboljanju konkurentnosti privrede i
osnivanjem jedinstvenog regulatornog okruenja na evropskom tritu, koje
efikasno titi potroae; stvaranje uslova da potroaka pitanja budu uzeta u obzir
u svim politikama EU; komplementarna potroaka politika drava lanica;
jaanje pozicije potroaa na tritu kroz razvoj mera za obrazovanje potroaa,
aktivnu podrku potroake organizacije EU kao i njihovo ukljuivanje u
donoenje politika; prikupljanje podataka vezanih za potronju i podrku razvoju
novih predloga zakona i drugih inicijativa.
3. Osnovni propisi
Da oblast zatite potroaa predstavlja jedan od najznaajnijih delova politike
EU govori i injenica da je u ovoj oblasti do sada doneto 808 razliitih akata.11
Sadrinski posmatrano politika EU u ovoj oblasti obuhvata nekoliko grupa
pitanja meu kojima su najznaajnija pitanja koja se odnose na informisanje i
obrazovanje potroaa (527 akata), zatita zdravlja i bezbednost potroaa (227
akata), zatitu ekonomskih i pravnih interesa potroaa (38 akata) i oznaavanje
i pakovanje proizvoda.
Zatita zdravlja i bezbednosti potroaa
Direktiva 2001/95/EEZ o optoj bezbednosti proizvoda (Directive 2001/95/EC
of the European Parliament and of the Council of 3 December 2001 on general
product safety OJ 2002 L 11)
Direktiva 85/374/EEZ o odgovornosti za neispravan proizvod (Council
Directive of 25 July 1985 on the approximation of the laws, regulations and
administrative provisions of the Member States concerning liability for defective
products 85/374/EEC OJ 1985 L 210), izmenjena i dopunjena Direktivom
1999/34/EZ (Directive 1999/34/EC of the European Parliament and of the
Council of 10 May 1999 amending Council Directive 85/374/EEC on the
approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the
Member States concerning liability for defective products OJ 1999 L 283).
11
Stanje na dan 16. Decembar 2012. godine. Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/

chap1520.htm.
311
Zatita ekonomskih interesa potroaa

Direktiva 98/6/EZ o zatiti potroaa u pogledu isticanja cene proizvoda
(Directive 98/6/EC of the European Parliament and of the Council of 16
February 1998 on consumer protection in the indication of the prices of
products offered to consumers OJ 1998 L 80)
Direktiva 2005/29/EZ o nepotenim poslovnim praksama (Directive
2005/29/EC of the European Parliament and of the Council of 11 May 2005
concerning unfair business-to-consumer commercial practices in the internal
market and amending Council Directive 84/450/EEC, Directives 97/7/EC,
98/27/EC and 2002/65/EC of the European Parliament and of the Council and
Regulation (EC) No 2006/2004 of the European Parliament and of the Council
(Unfair Commercial Practices Directive) OJ 2005 L 149)
Direktiva 85/577/EEZ o zatiti potroaa u pogledu ugovora sklopljenih izvan
poslovnih prostorija (Council Directive 85/577/EEC of 20 December 1985 to
protect the consumer in respect of contracts negotiated away from business
premises OJ 1985 L 372)
Direktiva 90/314/EEZ o turistikim paket aranmanima (Council Directive
90/314/EEC of 13 June 1990 on package travel, package holidays and package
tours OJ 1990 L 158)
Direktiva 97/7/EZ o zatiti potroaa u pogledu ugovora sklopljenih na daljinu
(Directive 97/7/EC of the European Parliament and of the Council of 20 May
1997 on the protection of consumers in respect of distance contracts OJ 1997
L 144) izmenjena i dopunjena Direktivom 2002/65/EZ (Directive 2002/65/EC
of the European Parliament and of the Council of 23 September 2002
concerning the distance marketing of consumer nancial services and
amending Council Directive 90/619/EEC and Directives 97/7/EC and 98/27/EC
OJ 2002 L 271)
Direktiva 87/102/EEZ o potroakim kreditima (Council Directive 87/102/EEC
of 22 December 1986 for the approximation of the laws, regulations and
administrative provisions of the Member States concerning consumer credit
OJ 1987 L 42) izmijenjena i dopunjena Direktivom 90/88/EEZ (Council
Directive 90/88/EEC of 22 February 1990 amending Directive 87/102/EEC for
the approximation of the laws, regulations and administrative provisions of
the Member States concerning consumer credit OJ 1990 L 61) i Direktivom
98/7/EZ (Directive 98/7/EC of the European Parliament and of the Council of
16 February 1998 amending Directive 87/102/EEC for the approximation of
the laws, regulations and administrative provisions of the Member States
concerning consumer credit - OJ 1998 L 101)
312
Direktiva 2002/65/EZ o sklapanju na daljinu ugovora o potroakim

nansijskim uslugama (Directive 2002/65/EC of the European Parliament and
of the Council of 23 September 2002 concerning the distance marketing of
consumer nancial services and amending Council Directive 90/619/EEC and
Directives 97/7/EC and 98/27/EC OJ 2002 L 271)
Direktiva 94/47/EZ o tajmeru (Directive 94/47/EC of the European
Parliament and the Council of 26 October 1994 on the protection of purchasers
in respect of certain aspects of contracts relating to the purchase of the right
to use immovable properties on a timeshare basis OJ 1994 L 280)
Direktiva 93/13/EEZ o nepotenim odredbama u potroakim ugovorima
(Council Directive 93/13/EEC of 5 April 1993 on unfair terms in consumer
contracts OJ 1993 L 95)
Direktiva 1999/44/EZ o odreenim aspektima prodaje potroake robe i
garancijama (Directive 1999/44/EC of the European Parliament and of the
Council of 25 May 1999 on certain aspects of the sale of consumer goods and
associated guarantees OJ 1999 L 171)
Pravna zatita potroaa
Uredba 2006/2004 o saradnji u zatiti potroaa (Regulation (EC) 2006/2004
of the European Parliament and of the Council of 27 October 2004 on
cooperation between national authorities responsible for the enforcement of
consumer protection laws (the Regulation of consumer protection
cooperation) OJ 2004 L 364)
Direktiva 98/27/EZ o sudskim/upravnim zabranama za zatitu interesa
potroaa (Directive 98/27/EC of the European Parliament and of the Council
of 19 May 1998 on injunctions for the protection of consumers interests OJ
1998 L 166)
4. Najznaajnije institucije EU u oblasti zatite potroaa
Kao to je ve napomenuto zatita potroaa je deo politike kojoj pripadaju i
pitanja koja se odnose na javno zdravlje. U okviru Evropske komisije postoji
poseban direktorat (SANCO) u ijoj nadlenosti su pitanja koja se odnose na
zatitu potroaa i javno zdravlje.12 Istovremeno, u okviru Evropskog parlamenta
postoji poseban Odbor (ili komitet) za unutranje trite i zatitu potroaa
(IMCO)13 kao i nekoliko drugih odbora u ijoj nadlenosti se mogu nai odreena
12
13
Shemu organizacije videti na: http://ec.europa.eu/dgs/health_consumer/chart.pdf.

http://www.europarl.europa.eu/committees/en/imco/home.html.
313
pitanja od znaaja za oblast zatite potroaa (npr. ivotna sredina, javno zdravlje
i bezbednost hrane ENVI).14
Meu specijalizovanim institucijama koje se u okviru EU bave pitanjima
zatite potroaa posebno mesto imaju: Mrea evropskih potroakih centara,15
Evropska agencija za bezbednost hrane,16 Sistem brzog uzbunjivanja (RAPEX),17
Evropska agencija za lekove,18 Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti,19
itd.
14
http://www.europarl.europa.eu/committees/en/envi/home.html.
http://ec.europa.eu/consumers/ecc/index_en.htm.
16
http://www.efsa.europa.eu/.
17
http://ec.europa.eu/consumers/safety/rapex/index_en.htm.
18
http://www.ema.europa.eu/ema/.
19
http://www.ecdc.europa.eu/en/Pages/home.aspx.
15
314
XI Usklaivanje nacionalne politike i propisa sa politikom i propisima Evropske unije

u oblasti ivotne sredine, klime i zatite potroaa
XI USKLAIVANJE NACIONALNE POLITIKE I PROPISA

SA POLITIKOM I PROPISIMA EVROPSKE UNIJE U OBLASTI
IVOTNE SREDINE, KLIME I ZATITE POTROAA
1) Nekoliko odredaba Sporazumoma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) (Sl.
glasnik RS, br.83/2008) odnosi se na obaveze Republike Srbije u vezi sa
usaglaavanjem nacionalne politike i propisa sa politikom i propisima EU. Ovaj
sporazum ve u lanu 1. propisuje, izmeu ostalog, da je cilj pridruivanja Srbije
Evropskoj uniji podravanje napora Srbije da razvija privrednu i meunarodnu
saradnju, izmeu ostalog, i kroz usklaivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom
Zajednice.1 Osim toga, ova obaveza je eksplicitno propisana i lanom 72. SSP
kojim se Srbija obavezala da e ... nastojati da obezbedi postepeno usklaivanje
postojeih zakona i budueg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Zajednice. Osim toga,
Srbija e obezbediti da e vaee i budue zakonodavstvo biti pravilno primenjeno
i sprovedeno kao i da e ... usklaivanje ... poeti na dan potpisivanja Sporazuma i
postepeno e se proirivati na sve elemente pravnih tekovina Znaaj pitanja koja se
odnose na oblast ivotne sredine eksplicitno je naglaen u nekoliko odredaba
SSP. Predvieno je da politike i ostale mere (budu) oblikovane tako da omogue
odriv ekonomski i drutveni razvoj Srbije. Ove politike treba da omogue da se
i pitanja zatite ivotne sredine od samog poetka u potpunosti ukljue i poveu sa
zahtevima za harmoninim drutvenim razvojem (lan 88. stav 2) (aut. pod).
lanom 111. Sporazuma propisano je da e Strane razvijati i jaati saradnju
u oblasti ivotne sredine sa kljunim zadatkom zaustavljanja dalje degradacije i
1
Pri tumaenju smisla ovako formulisanog cilja trebalo bi imati u vidu i druge ciljeve propisane u
ovom lanu i to: podravanje napora Srbije u jaanju demokratije i vladavine prava; doprinos
politikoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji regiona; obezbeivanje
odgovarajueg okvira za politiki dijalog, omoguavajui razvoj bliskih politikih veza izmeu
strana; podravanje napora Srbije da zavri tranziciju u funkcionalnu trinu privredu;
unapreivanje skladnih ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine izmeu
Zajednice i Srbije; podsticanje regionalne saradnje u svim oblastima obuhvaenim ovim
sporazumom.
315
poboljanja postojeeg stanja u oblasti ivotne sredine u cilju ostvarivanja

odrivog razvoja. Strane e naroito uspostaviti saradnju u cilju jaanja
administrativnih struktura i postupaka radi obezbeenja stratekog planiranja u
oblasti ivotne sredine, a saradnju izmeu relevantnih aktera usredsredie na
usklaivanje propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Zajednice.... Osim toga,
jo nekoliko odredaba Sporazuma odnosi se na oblast ivotne sredine. To su
sledee odredbe: lan 61 (Pruanje usluga), lan 94 (Industrijska saradnja), lan
108 (Transport), lan 109 (Energetika), lan 116 (Finansijska saradnja) i Protokol
IV (Kopneni transport).
2) Sa unutranje-pravnog stanovita posmatrano, usklaivanje nacionalnih
propisa sa propsima EU regulisano je pravilima kojima se regulie priprema i
donoenje propisa meu kojima osnovni znaaj ima Poslovnik Vlade. Osnovni
instrument za sagledavanje stanja usaglaenosti nacionalnih propisa sa propisima
EU, u fazi pripreme zakona, je Izjava o usklaenosti.2 Naime, Poslovnik Vlade u
lanu 40. Predvia obavezu predlagaa Zakona da uz nacrt zakona dostavi i
izjavu da je nacrt zakona usklaen s propisima Evropske unije, u obliku koji je
usvojila Vlada, ili izjavu da o pitanju koje nacrt zakona ureuje ne postoje propisi
Evropske unije. Na ovakvo reenje se dalje naslanja i obaveza predlagaa zakona
iz lana 46. Poslovnika kojim se propisuje da je predlaga u obavezi da pribavi i
miljenje Kancelarije za evropske integracije kada se radi o nacrtu zakona.3
Prilikom dostavljanja nacrta zakona na miljenje Kancelariji za evropske
2
Obavezan sadraj ovog dokumenta ukljuuje, izmeu ostalog, i: ...3. Usklaenost propisa sa
odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava
lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane (Sl. glasnik RS, broj 83/08), odnosno sa
odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu Evropske zajednice,
sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Sl. glasnik RS, broj 83/08) (u daljem tekstu:
Prelazni sporazum); a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu
sadrinu propisa; b) Prelazni rok za usklaivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i
Prelaznog sporazuma; v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe
Sporazuma i Prelaznog sporazuma; g) Razlozi za delimino ispunjavanje, odnosno neispunjavanje
obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma; d) Veza sa
Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju; 4. Usklaenost propisa
sa propisima Evropske unije; a) Navoenje primarnih izvora prava EU i usklaenost sa njima; b)
Navoenje sekundarnih izvora prava EU i usklaenost sa njima; v) Navoenje ostalih izvora prava
EU i usklaenost sa njima; g) Razlozi za deliminu usklaenost, odnosno neusklaenost; d) Rok u
kojem je predvieno postizanje potpune usklaenosti propisa sa propisima Evropske unije; 5.
Ukoliko ne postoje odgovarajui propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklaenost
treba konstatovati tu injenicu. U ovom sluaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklaenosti
propisa; 6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?...
3
Pored obaveze da pribavi miljenje Republikog sekretarijata za zakonodavstvo i Ministarstva
finansija (isto kao i u sluaju predloga uredbe, odluke, memoranduma o budetu, strategije
razvoja, deklaracije i zakljuka).
316

integracije, predlaga dostavlja i izjavu o usklaenosti sa propisima Evropske

unije (st. 4).
3) Specifinost usklaivanja nacionalnih propisa u oblasti ivotne sredine sa
propisima EU proistie iz nekoliko okolnosti meu kojima karakter problema
ivotne sredine i potrebe da se u ovaj proces ukljui to vei broj zainteresovanih
subjekata imaju opti znaaj.4 Potencijalno povean interes javnosti za probleme
ivotne sredine moe biti povezan i sa podatkom da su za sprovoenje propisa
u oblasti ivotne sredine, naroito dela koji se odnosi na oblast industrijskog
zagaenja, upravljanja otpadom i otpadnim vodama, potrebne znaajne
investicije.5 Na taj nain odgovarajua pravila pripreme propisa u ovim oblastima
(i drugim povezanim oblastima) mogu imati uticaj na pregovaraku poziciju RS
u pregovorima sa EU. Zbog svega toga, razumevanje stanja ivotne sredine i
uloge i mogunosti savremenih instrumenata politike u oblasti ivotne sredine
nije mogue bez voenja rauna o povezanosti razliitih sektorskih politika sa
politikom ivotne sredine kao i meunarodnih dimenzija najveeg broja
savremenih problema ivotne sredine. U vezi sa ovim je i pitanje ogromnog broja
propisa EU sa kojima drava kandidat za lanstvo treba da uskladi svoje
zakonodavstvo,6 odnosno pitanje dinamike usaglaavanja i procene aktuelnog
nivoa usaglaenosti nacionalnih propisa sa propisima EU.7 Specifinost propisa
u oblasti ivotne sredine, za razmatranje pitanja usklaivanja nacionalnih propisa
sa propisima EU, proistie i iz injenice da propisi u oblasti ivotne sredine
(propisi EU i nacionalni propisi) sadre odredbe kojima se neki aspekti pripreme
4
O tome na indirektan nain svedoi i odredba lana 4. Zakona o slobodnom pristupu

informacijama od javnog znaaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) kojom
je propisano da se smatra (se) da opravdani interes javnosti da zna, iz lana 2. ovog zakona,
postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolae organ vlasti koje se odnose na
ugroavanje, odnosno zatitu zdravlja stanovnitva i ivotne sredine, a ako se radi o drugim
informacijama kojima raspolae organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz
lana 2. ovog zakona postoji, osim ako organ vlasti dokae suprotno.
5
Procenjuje se da 83% od ukupnih trokova aproksimacije (10,6 milijardi evra) otpada na pet
direktiva koje se odnose na: upravljanje komunalnim otpadnim vodama (91/271/EEC); vodu za
pie (98/83/EC); nitrate (91/676/EEC); vrsti komunalni otpad, ambalau (94/62/EC), otpad od
elektrine i elektronske opreme (2002/96/EC), otpadne baterije (2002/95/EC); i velika postrojenja
za sagorevanje (2001/80/EC). Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine za Republiku
Srbiju, Vlada Republike Srbije Beograd, 2011. str. 1213.
6
Za pregled propisa videti: Dragoljub Todi, Vodi kroz EU politike ivotna sredina, Evropski pokret
u Srbiji, Beograd, 2011. str. 51-304.
7
Videti npr. Izvetaj Evropske komisije za 2011. godinu: Analitiki izvetaj koji prati saoptenje Komisije
upueno Evropskom parlamentu i Savetu, Miljenje komisije o zahtevu Srbije za lanstvo u Evropskoj uniji,
Evropska komisija, SEC (2011) 1208, Brisel, 12.10.2011. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/
eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/analiticki_izvestaj_2010.pdf (12.2.2012); ili
Odgovori na upitnik Evropske komisije (poglavlje XXVII), Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010.
317
i usvajanja propisa (naroito uee javnosti) reguliu posebno za ovu oblast sa

mogunosti irokog tumaenja i proirivanja na razne druge oblasti.8
5) Vie odredaba Arhuske konvencije o dostupnosti informacija, ueu
javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne
sredine (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 38/09) moe biti
znaajno za razumevanje obaveza drave u pogledu naina usaglaavanja
nacionalne politike i propisa u oblasti ivotne sredine. U lanu 8. predvia da
drave lanice imaju obavezu da nastoje da promoviu efektivno uee javnosti
u odgovarajuoj fazi postupka, kada su opcije jo uvek otvorene, tokom pripreme
izvrnih propisa od strane organa javne vlasti i drugih opte primenjivih zakonski
obavezujuih pravila koja mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu. U tom
cilju Konvencija obavezuje drave lanice da preduzmu sledee korake: (a)
Potrebno je utvrditi dovoljne vremenske rokove za efikasno uee javnosti; (b)
Potrebno je objaviti ili na drugi nain staviti na raspolaganje javnosti nacrt pravila;
i (v) Potrebno je dati javnosti mogunost da uestvuje u raspravi direktno ili preko
predstavnikih konsultativnih tela. Obaveza je organa javne vlasti da rezultat
uea javnosti uzme u obzir u najveoj moguoj meri.9 Naravno, odredbe
Konvencije kojima se regulie spomenuta obaveza drava lanica treba tumaiti
u kontekstu ostalih odredaba i opteg cilja ovog meunarodnog ugovora. Ovome
bi trebalo dodati i druge meunarodne ugovore u kojima RS ima status lana a
koji predviaju razliite obaveze drava u pogledu uea zainteresovanih
subjekata u kreiranju i sprovoenju politike u oblasti ivotne sredine.10 U tom
smislu naroito znaajnim se mogu smatrati odredbe kojima se regulie pitanje
dostupnosti informacija koje se tiu ivotne sredine.
Ovome doprinosi, izmeu ostalog, iroko definisanje pojedinih osnovnih pojmova koje ovi
propisi reguliu. Npr. pojam ivotne sredine; pojam informacija o ivotnoj sredini; pojam
javnosti, itd.
9
Ovde se smatra otvorenim pitanje stvarnog sadraja formulacije u najveoj moguoj meri, s
obzirom na brojne i razliite okolnosti koje mogu pratiti usvajanje nekog propisa.
10
Videti npr. l. 3. i 4. Konvencije o proceni uticaja na ivotnu sredinu i prekograninom kontekstu
(Sl. glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 102/2007); l. 9. Konvencije o prekograninim
efektima industrijskih udesa (Sl. glasnik RS, br. 42/2009); l. 11. i 16. Konvencije o zatiti i
korienju prekograninih vodotokova i meunarodnih jezera (Sl. glasnik RS Meunarodni
ugovori,br. 1/2010); l. 2. i 13. Okvirne konvencije o zatiti i odrivom razvoju Karpata (Sl.
glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 102/2007); l. 5. i 6. Evropske konvencije o predelu (Sl.
glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 4/2011); l. 14. Konvencije o biolokoj raznovrstnosti
(Sl. list SRJ Meunarodni ugovori, br. 11/2001); l. 19. Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi
protiv dezertifikacije u zemljama sa tekom suom i/ili dezertifikacijom, posebno u Afrci (Sl.
glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 102/2009); l. 6. i 12. Okvirne konvencije Ujedinjenih
nacija o promeni klime (Sl. list SRJ Meunarodni ugovori, br. 2/1997), itd.
318

6) Osim obaveza koje RS ima kao lanica pomenute Arhuske konvencije nije
bez znaaja ni injenica da je jedna od bitnih karakteristika skoro svih nacionalnih
propisa u oblasti ivotne sredine, koji su usvojeni u poslednjih nekoliko godina,
propisivanje obaveza nadlenih organa javne vlasti da obezbede uee
zainteresovanih subjekata (pre svega javnosti) u postupcima donoenja odluka
koje se tiu ivotne sredine. Istovremeno, u ovoj grupi propisa je, u vezi sa
ueem zainteresovanih subjekata u donoenju odluka, snano nalgaeno pitanje
dostupnosti informacija koje se tiu ivotne sredine, kao neke vrste preduslova
za obezbeivanje efektivnog uea javnosti.11
7) U skladu sa opisanim pravilima moe se konstatovati da su svi zakoni u
oblasti ivotne sredine usvajani od 2004. godine u oblasti ivotne sredine proli,
na neki nain, proceduru usaglaavanja sa propisima EU, i/ili proceduru ocene
usaglaenosti. Iako se za znaajan broj njih veruje da su usaglaeni sa
odgovarajuim propisima EU, problemi u proceduri pripreme propisa (o kojima
je bilo rei) najjasnije se manifestuju kroz probleme u njihovoj primeni, odnosno
odsustvu potpune i dosledne primene. Odsustvo dosledne primene propisa
konstatovano je u svim do sada objavljenim miljenjima Evropske komisije o
napretku Srbije, kao i razliitim primerima u praksi.12
U Izvetaju Evropske komisije za 2012. godinu konstatuje se odreen
napredak u znaajnom delu propisa koji se usklaauju sa propisima EU:
horizontalno zakonodavstvo, upravljanje otpadom, upravljanje vodnim
resursima, zatita prirode, upravljanje hemikalijama, industrijsko zagaenje i
upravljanje rizicima, itd.13 Ipak, posebno se naglaava potreba jaanja
administrativnih kapaciteta u sektoru ivotne sredine.
11
Za ire videti: Tina Janjatovi, Dragoljub Todi, Pravo na informisanje u oblasti ivotne sredine,
Pravni ivot, br. 9/2010, str. 363-374.
12
Za neke primere videti, npr. Dragoljub Todi, Zorica Isoski, Harmonizacija nacionalnih propisa
u oblasti ivotne sredine sa propisima EU i pravne praznine u nacionalnim propisima, u Predrag
Ili, (ur) Zatita i zdravlje na radu i zatita ivotne sredine, zbornik radova sa nauno-strunog
skupa sa meunarodnim ueem, Banja Luka, 2426 juni 2009; str. 875884; Zorica Isoski,
Jadranka Radosavljevi, Dragoljub Todi, Upravljanje otpadom u propisima Republike Srbije i
problemi operatera u primeni propisa, 6. simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj, sa
meunarodnim ueem, Soko Banja, 1821. septembar 2011. godine, str. 174180; Jadranka
Radosavljevi, Zorica Isoski, Dragoljub Todi, Bezbednost industrijskih postrojenja u propisima
EU i problemi u sprovoenju nacionalnih propisa u, Zbornik radova/Meunarodni kongres o
pravno-ekonomskim i ekolokim aspektima sistema upravljanja zatitom ivotne sredine u hemijskoj,
petrohemijskoj i naftnoj industriji Chymicus IV, Tara, 1114. Jun 2012. Beograd: Forum Kvaliteta,
Asocijacija za globalna pitanja kvaliteta, 2102, str. 110118.
13
Izvetaj o napretku Srbije za 2012. godinu, Evropska komisija, 10.10.2012. godine. http://www.seio.
gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izve%C5%A1taj_na
pretku_2012.pdf. str. 80-82.
319
8) to se tie oblasti klimatskih promena procenjuje se da je neznatan

napredak postignut u usaglaavanju sa pravnim tekovinama EU o klimi.
Znaajni napori su neophodni za podizanje svesti o mogunostima i izazovima
u pogledu klimatskih promena, uspostavljanje vie stratekog pristupa za Srbiju,
usaglaavanje i sprovoenje pravnih tekovina EU o klimi, kao i jaanje
administrativnih kapaciteta i meuinstitucionalne saradnje.14
9) Prema odredbama lana 78. SSP ugovorne strane e saraivati kako bi
usaglasile standarde zatite potroaa u Srbiji sa standardima u Zajednici.
Delotvorna zatita potroaa je nuna kako bi se obezbedilo valjano
funkcionisanje trine ekonomije i ta zatita e zavisiti od razvoja administrativne
infrastrukture radi obezbeivanja nadzora nad tritem i sprovoenja zakona u
ovoj oblasti. Radi ostvarivanja ovih ciljeva strane ugovornice su se (u njihovom
zajednikom interesu) obavezale da obezbede: a) politiku aktivne zatite
potroaa u skladu sa komunitarnim pravom, ukljuujui veu informisanost i
razvoj nezavisnih organizacija; b) usklaivanje zakonodavstva o zatiti potroaa
u Srbiji sa zatitom koja je na snazi u Zajednici; c) delotvornu pravnu zatitu
potroaa radi poboljanja kvaliteta potroake robe i odravanja odgovarajuih
standarda bezbednosti; d) nadzor nad sprovoenjem pravila od strane nadlenih
organa i omoguavanje pristupa pravdi u sluaju spora; e) razmenu informacija
o opasnim proizvodima.
Usklaivanjem propisa o zatiti potroaa nastoje se postii dva osnovna
opta cilja. Prvi je podizanje nivoa zatite zdravlja i bezbednosti kao i ekonomskih
interesa potroaa kako bi oni povratili veru u trite i postali aktivni uesnici
trinih odnosa. Drugi cilj je otklanjanje prepreka slobodnom kretanju robe i
usluga na zajednikom tritu koje proizlaze iz razliitih pravila drava lanica
o zatiti potroaa. Kada je u pitanju Republika Srbija procenjuje se da je tokom
2011. odnosno 2012. godine ostvaren odreen napredak u oblasti zatite
potroaa. to se tie horizontalnih aspekata, saradnja sa udruenjima za zatitu
potroaa se poboljala, kao i kampanje za podizanje svesti i edukaciju potroaa.
Meutim, administrativni kapaciteti Odeljenja za zatitu potroaa u okviru
Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede i koordinacija sa
resornim ministarstvima i zakonodavnim telima je i dalje slaba. Nacionalni savet
za zatitu potroaa jo uvek nije obrazovan.15 Ipak, u Izvetaju se konstatuje da
nije ostvaren napredak u pogledu pitanja koja se odnose na bezbednost proizvoda.
14
15
Ibid, str. 83.

Ibid, str. 84-85. Osim toga, ostvaren je odreen napredak u pogledu pitanja koja se odnose
nebezbedne proizvode. Zakonski propisi o potroakom kreditu su dodatno usaglaeni sa pravnim
tekovinama EU. Meutim, neophodno je dalje usaglaavanje Zakona o zatiti korisnika
finansijskih usluga.
320

Sredstva i postupci za proces medijacije treba da se ojaaju kako vi se obezbedila

pravilna i efektivna primena pravila zatite potroaa i nadzora trita. Dalje
usaglaavanje sa pravnim propisima nije sprovedeno.16
LITERATURA
Adapting to climate change: Towards a European framework for action, White paper,
Commission of the European Communities, COM(2009) 147/4, Brussels, 1.4.2009.
Adelle, C., et al. Climate Change and Energy Security in Europe, Policy Integration and its
Limits, Swedish Institute for European Policy Studies, 2009.
Anderson, J., (et al.) Linking the EUs Emissions Trading System to any Future US Emissions
Trading Scheme, European Parliament, 2009. http://www.ieep.eu/assets/425/
linking_eu_ets.pdf
Birnie, P.W., Boyle, A.E., International Law and Environment, Oxford University Press, 2002,
pp. 137147.
de Cendra de Larragan, J., International Dimensions of Climate Change Report 4: A reflection
on the long-term evolution of international climate change law and potential impact upon key
areas that may require a response from the United Kingdom, Universtiy College, London,
2010.http://www.bis.gov.uk/assets/bispartners/foresight/docs/internationaldimensio
ns/11-1020-reflection-on-evolution-international-climate-change-law
Climate Change and Human Rights: A Rough Guide, International Council on Human Rights
Policy, Switzerland, 2008.
Climate Change and International Security, Paper from the High Representative and the
European Commission to the European Council, S113/08, 14 March 2008. http://
www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/reports/99387.pdf.
Conclusions on setting the framework for a Seventh EU Environment Action Programme, 3173rd
ENVIRONMENT Council meeting, Luxembourg, 11 June 2012.
http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/envir/130788.
pdf.
Consultation document EU environment policy priorities for 2020: Towards the seventh EU
Environment Action Programme, http://ec.europa.eu/environment/consultations/
pdf/7EAP_Consultation_document_FINAL.pdf.
Consumer Conditions Scoreboard Consumers at home in the single market Monitoring the
integration of the retail single market and consumer conditions in the Member States, Seventh
edition May 2012, European Commission, Brussels, May 2012, SEC(2012) 1 65 final,
http://ec.europa.eu/dgs/health_consumer/information_sources/docs/ca/7th_edition_s
coreboard_en.pdf.
avoki, A., Samit u Kopenhagenu uspeh ili razoarenje, Evropsko zakonodavstvo, broj
31-32/10, str. 134139.
16
Ibid,. str. 85.
321
Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July

2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme,
(OJ L 242, 10.09.2002, p. 1-15).
Droge, S., Klimatska strategija EU osnovni elementi meunarodne klimatske politike
nakon 2012. godine, u Simurdi, M., (ur) Klimatske promene: studije i analize, Evropski
pokret u Srbiji, Beograd, 2010, str. 105-116.
EU Environmental Governance: A Benchmark of Policy Instruments, With a focus on Agriculture,
Energy and Transport, A Study commissioned by the Belgian Federal Department of
the Environment Ministry for Public Health, Food Chain Security & Environment,
Final Report: 1 June 2002. http://www.ecologic.eu/download/projekte/1900-1949/
1909/1909_study.pdf.
Europe 2020 a strategy for smart, sustainable and inclusive growth, European Commission,
COM (2010) 2020. Brussels. 3 March 2010.
The European Environment State and Outlook 2010, Mitigating Climate Change, EEA,
Copenhagen, 2010.
A European Consumer Agenda - Boosting confidence and growth, Communication from the
Commission to the European Parliament, the Council, the Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions, European Commission, Brussels,
22.5.2012, COM(2012) 225 final. http://ec.europa.eu/consumers/strategy/docs/
consumer_agenda_2012_en.pdf.
EEA, 2009. Water resources across Europe confronting water scarcity and drough, EEA Report
No. 2/2009, European Environment Agency, Copenhagen. http://www.eea.
europa.eu/publications/water-resources-across-europe.
EEA, 2010. The European environment state and outlook 2010: synthesis. European
Environment Agency, Copenhagen. http://www.eea.europa.eu/soer/synthesis.
EEA, 2012. Climate Change, Impacts, Vulnerability in Europe 2012. EEA Report, No. 12/2012,
European Environment Agency, Copenhagen. http://www.eea.europa.eu/
publications/climate-impacts-and-vulnerability-2012.
Fifth National Communication from the European Community under the UN Framework
Convention on Climate Change (UNFCCC), European Commission, Technical Report 2009 038.
Frankel, C., Why has Technical Standardization become a Tool for Environmental Policy?,
The Journal of Transdisciplinary Environmental Studies, vol. 3, no. 2, 2004. http://
www.journaltes.dk/vol%203%20no%202/Christian%20Frankel_lav.pdf?id=00029.
Grbi, A., Todi, D., Javne politike i uee javnosti u njihovom kreiranju, Megatrend revija,
Vol. 8 (2) 2011.
Handbook on the Implementation of EC Environmental Legislation, Regional Environmental
Center, Umweltbundesamt GmbH, 2008. p. 153-348.
Haug, C., (et al.) Navigation the dilemmas of climate policy of Europe: evidence from
policy evaluation studies, Earth and Environmental Science, Climatic Change (2010) Vol.
322

101, No. 3-4, p. 427-445. http://www.springerlink.com/content/761887rn27n60173/

fulltext.pdf
Hey Christina, EU Environmental Policies: A short history of the policy strategies,
http://www.eeb.org/publication/chapter-3.pdf.
Heyvaert, V., Europe in a Climate of Risk: Three Paradigms at Play, LSE Law, Society and
Economy Working Papers 06/2010, London School of Economics and Political
Science, 2010.
Homeyer Ingmar, Withana Sirini, at al, Final Report for the Assessment of the 6th Environment
Action Programme, DG ENV.1/SER/2009/0044, Ecologic Institute, Berlin and Brussels
in co-operation with Institute for European Environmental Policy, London and
Brussels, Central European University, Budapest, 21 February 2011. http://www.
ieep.eu/assets/790/6EAP_final_report.pdf.
Human Development Report 2007/2008, Fighting Climate Change: Human Solidarity in a
Divided World, UNDP, 2007.
Izvetaj o napretku Srbije za 2012. godinu, Evropska komisija, 10.10.2012. godine.
http://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_
napretku/izve%C5%A1taj_napretku_2012.pdf.
Jnicke Martin, Jacob Klaus (Eds.) Environmental Governance in Global Perspective, New
Approaches to Ecological Modernisation, Freie Universitt Berlin, Department of Political
and Social Sciences, 2006. http://foper.sfb.rs/pdf/JanickeJorgens.pdf.
Janjatovi, T., Todi, D., Pravo na informisanje u oblasti ivotne sredine, Pravni ivot, br.
9/2010, str. 363-374.
Jonatan G., The Path to the EUEnvironmental Policy: Domestic Politics, Supranational
Institutions, Global Competition, European Univesity Institute, Presented at the Fifth
Biennial International Conference of the European Community Studies Assosiation,
May 29 June 1, 1997, Seattle, Washington. http://aei.pitt.edu/2600/1/002570_1.pdf.
Kelemen R. Daniel, Globalizing European Union Environmental Policy, Paper presented at
The European Union Studies Assocation, 11th Biennial International Conference,
Marina Del Rey, California, April 23rd-25th, 2009. http://aei.pitt.edu/33075/1/
kelemen._r._daniel.pdf.
Louka, E., International Environmental Law, Cambridge University Press, 2006.
Meyer, Jan-Henrik 2011: Appropriating the Environment. How the European Institutions
Received the Novel Idea of the Environment and Made it Their Own, KFG Working Paper
Series, No. 31, September 2011, Kolleg-Forschergruppe (KFG) The Transformative
Power of Europe, Freie Universitt Berlin. http://userpage.fu-berlin.de/kfgeu/
kfgwp/wpseries/WorkingPaperKFG_31.pdf.
Oikonomou, V., Jepma, C.J., A framework on interactions of climate and energy policy
instruments, Earth and Environment Science, Adaptation strategies for global change,
Vol.13, No. 2 pp.131-156.
Odgovori na upitnik Evropske komisije (poglavlje XXVII-ivotna sredina), Vlada Republike
Srbije, Beograd, 2010. http://www.seio.gov.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83
323
%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%
B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%
B0.166.html.
Odgovori na upitnik Evropske komisije (poglavlje XXVIII-zatita potroaa i zdravlja), Vlada
Republike Srbije, Beograd, 2010. http://www.seio.gov.rs/%D0%B4%D0%BE%D0
%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%
D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%
B0.166.html.
Pachauri, R.K. and Reisinger, A. (Eds) Climate Change 2007: Synthesis Report, An
Assessment of the Intergovernmental Panel on Climate Change, IPCC, Geneva, 2008.
http://www.ipcc.ch/publications_and_data/publications_ipcc_fourth_assessment_re
port_synthesis_report.htm
Proposal for a Decision of the European Parliament and of the Council on a General Union
Environment Action Programme to 2020 Living well, within the limits of our planet,
European Commission, Brussels, 29.11.2012, COM(2012) 710 final, 2012/0337 (COD).
http://ec.europa.eu/environment/newprg/pdf/7EAP_Proposal/en.pdf.
A Roadmap for moving to a competitive low carbon economy in 2050, Communication from
the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic
and Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2011) 112 final,
Brussels, 8.3.2011.
Scheuer Stefan (Ed), EU Environmental Policy Handbook, A Critical Analysis of EU
Environmental Legislation, Making it accessible to environmentalists and decision makers,
European Environmental Bureau, http://www.eeb.org/?LinkServID=3E1E422EAAB4-A68D-221A63343325A81B&showMeta=0.
Stevanovi V, Vasi V, (pr) Biodiverzitet Jugoslavije: sa pregledom vrsta od meunarodnog
znaaja, Bioloki fakultet, Beograd, 1995.
Stern Review: The Economics of Climate Change (Executive Summary) http://siteresources.
worldbank.org/INTINDONESIA/Resources/226271-1170911056314/34281091174614780539/SternReviewEng.pdf; ili u srpskoj verziji: Simurdi, M., (ur) Klimatske
promene: studije i analize, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010, str. 13-50.
Thematic Strategy on air pollution, Communication from the Commission to the Council
and the European Parliament, {SEC(2005) 1132} {SEC(2005) 1133}, /* COM/2005/0446
final */, Brussels, 21.09.2005.
Todi, D., Odrivi razvoj i principi politike i prava ivotne sredine. Pravni ivot, 9/2007,
429-443.
Todi, D., Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Megatrend univerzitet, Beograd,
2008.
Todi, D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet, 2008.
Todi, D., Ekoloka politika EU u svetlu stratekih opredelenja u oblasti odrivog razvoja,
Pravni ivot, br. 10/2009, 53-66.
324

Todi, D., Trini instrumenti u politici ivotne sredine Evropske unije, Evropsko
zakonodavstvo, br. 31-32/10, str. 124-133.
Todi, D., Vodii kroz EU politike ivotna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011.
Todi, D., Klimatske promene i odgovornost u meunarodnom pravu i pravu EU, Pravni
ivot, br. 9/2011, str. 533-547.
Todi, D., Klimatske promene, u Kronja, J., (ur) Vodi kroz Strategiju EU 2020, Evropski
pokret u Srbiji, 2011, str. 64-80.
Todi, D. Social and Environmental Issues Related to the Security in SEE Countries, in
Montini, M., Bogdanovic, S., (ed) Environmental Security in South Eastern Europe,
Springer Science + Business Media B.V. 2011, pp. 43-58.
Todi, D. Pravni okviri politike Evropske unije u oblasti organske poljoprivrede i ivotne sredine,
Ekonomika poljoprivrede, Beograd, Radovi sa naunog skupa sa meunarodnim
ueem Perspektive agrobiznisa Srbije i evropske integracije, Beograd, 26. maj
2006. str. 425-440.
Todi, D., Dimitrijevi, D., Energetska bezbednost u meunarodnom pravu ivotne
sredine (Energy security in international environmental law), Teme, 2/2012, 703-721.
Todi, D., Grbi, A., Hemijski udesi u propisima Evropske unije, Evropsko zakonodavstvo,
br. 39-40/12, str. 337-352.
Towards a comprehensive climate change agreement in Copenhagen, Commission of the
European Communities, COM(2009) 39 final, Brussels, 28.1.2009.
Townshend, T., (et al.) GLOBE Climate legislation study, Grantham Research Institute on
Climate Change and Environment, April 2011.
Vukasovi, V., Todi, D., Environmental Law in Serbia, Kluwer Law International BV, The
Netherlands, 2012.
325
ZAKLJUAK
Finansiranje EU je od samog poetka bilo zasnovano na dva principa:
federalistikom i principu meuvladine saradnje. Budet EU je zasnovan na
prvom principu. Funkcionisanje budeta je, i pored brojnih kritika,
najtransparentnija institucija u sistemu finansiranja; razlog za to lei u sloenom
usaglaavanju i brojnim procedurama. U fokusu svog delovanja budet EU ima
Zajedniku poljoprivrednu politku i regionalnu politiku. U cilju realizacije ovih
politka osnivani su brojni fondovi: Fond za upravljanje u poljoprivredi, Fond za
ruralni razvoj, Evropski regionalni razvojni fond, Evropski socijalni fond i dr.
Vrene su i znaajne transformacije u njihovom funkcionisanju u pravcu
racionalizacije trokova finansiranja, ali i zbog potrebe usaglaavanja sa
zahtevima glavnih trgovinskih partnera i Svetske trgovinske organizacije. Kao
zajednika nit u transformacijama finansijskih fondova budeta EU je bila
ekoloka dimenzija problema, pa je ekoloka politika, pored sopstvenih izvora,
nala izvore u poljoprivrednim i regionalnim projektima. Sve tri politike nalaze
se u reimu podeljene nadlenosti EU. Njihovo finansiranje se vri, kako iz
budeta EU, tako i iz fondova drava lanica. Poto je buet EU ogranien na
samo neto preko 1% od ukupnog GDP EU, finansiranje sve vie pada u
nadlenost lanica.To se deava ak i u okviru samog budeta. Tako se novi fond
za razvoj poljoprivrede kofinsira iz doprinosa lanica od 2005 godine.
Finansiranje na bazi meuvladine saradnje takoe poinje od samog
osnivanja EU. Fond za razvoj osnovan je vee 1957. godine. Od tada se finansijska
arhitektura unije, bazirana na ovom principu, postepeno kompletira. Formiraju
se: Evropska investiciona banka, Evropska centralna banka, Pakt za stabilnost i
razvoj, Ugovor o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju, Evropski finansijski
stabilizacioni mehanizam, a od kraja 2012. godine i Evropski Stabilizacioni
mehanizam i Jedinstveni mehanizam nadzora banaka.
Najvei broj fondova i institucija je osnovan posle poetka svetske finansijske
krize, dakle posle kraha Lehman Brothers u 2008. godini. Tako je Evropski
327
finansijski stabilizacioni mehanizam osnovan ve poetkom 2010. godine sa

fondom od 700 milijardi evra, to je ravno veliini petogodinjeg budeta EU.
Njegovo etabliranje, meutim, nije bilo rezultat neke unapred planirane
aktivnosti, ve iznueni odgovor na krizu. Sredstva koja su preko njega plasirana
uslovljena su reduciranjem trokova socijalnih beneficija, zdrastvene zatite i
penzija, smanjenjem zarada slubenika u javnom sektoru, a na prihodnoj strani,
poveanjem indirektnih poreza, a posebno poreza na dodatu vrednost. Postignuti
su odreeni rezultati na planu smanjenja tranje, posebno u Grkoj i Irskoj, ali
uz rekordno poveanje nezaposlenosti, opadanje proizvodnje i sa izgledima za
dugotrajnu recesiju.
Sve ove institucije treba u svom domenu da omogue nesmetano i usaglaeno
odvijanje privrednih ciklusa u EU i EMU. Pored toga, iako je najvei broj od njih
fokusiran na EMU, kako zbog meusobne povezanosti privrednih tokova u EU,
tako i zbog ve ugovorenih obaveza o postojanju lana EMU po ispunjenju
kriterija konvergencije, ove institucije utiu na funkcionisane EU u celini, a
perspektivno, trebalo bi da postanu zajednike na celom evropskom prostoru.
Meutim, njihovo konstituisanje nije zatvorilo pitanje osnovne institucionalne
neusklaenosti uspostavljene izmeu centralizovane monetarne i
decentralizovane fiskalne politike. Stoga odreena centralizacija fiskalne funkcije
i formiranje transfernog budeta bi trebalo da odgovori na izazove izazvane
eksternim okovima, odnosno da omogui nesmetano odvijanje privrednog
ciklusa. Ovo odgovara reenjima primenjenim u federalnim dravama, kao na
primer SAD, dakle primena ovog reenja bi trasirala put ka federalistikoj
budunost Evrope. U prilog ovom pravcu, zasnovanom na zajednikoj
odgovornosti u EMU, govore rastui prinosi na obim, odnosno jaanje evra kao
svetske valute, reduciranje prelivanja meu lanicama i jaanje automatskih
stabilizacionih mehanizma, dok protivargumenti lee u injenici da se nacionalne
razlike u ekonomskoj strukturi i preferencijama mogu eksponirati samo
posredno. U radu su indicirana sredstva iz kojih bi se ovakav budet formirao.
Meutim, da li e formiranje transfernog budeta biti ciljna ili iznuena aktivnost,
ili e dogaaji otii u drugom pravcu, ostaje da se vidi.
328

Finansiranje I Zajednicke Politike EU

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Finansiranje I Zajednicke Politike EU

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FINANSIRANJE I ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Vladimir Grbi, Miroslav Antevski i Dragoljub Todi

Institut za meunarodnu politiku i privredu

Prof. dr Vladimir Grbi

FINANSIRANJE I ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Dizajn korica i kompjuterska obrada

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

I EVOLUCIJA INTEGRACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

2.5. Efekti regionalne integracije tipa sever-sever i sever-jug u Evropi .........

III ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

4.3.6. Evropska investiciona banka ...............................................................

4.3.7. Evropski investicioni fond .................................................................... 81

4.3.9. Evropski supervizor zatite podataka ...............................................

4.3.10. Interinstitucionalna tela .....................................................................

4.4. Agencije i druga tela Evropske unije ...........................................................

1.1. Definisanje i opte karakteristike budeta .................................................

1.2. Budetska naela funkcionisanja EU ..........................................................

1.3. Transformacija bueta EU .............................................................................

1.4. Problemi u realizovanju budeta EU ..........................................................

1.5. Budetske procedure u EU ...........................................................................

1.6. Sadanje stanje budeta EU ..........................................................................

1.6.1. Finansijski okviri za period 20072013 ..............................................

1.6.2. Budetski prihodi .................................................................................. 104

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

VI ZAJEDNIKA AGRARNA POLITIKA EU

VII REGIONALNA POLITIKA EU

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

VIII POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

5. Strateki okviri politike EU u oblasti ivotne sredine ................................ 242

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

IX POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI KLIMATSKIH PROMENA

X POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI ZATITE POTROAA

XI USKLAIVANJE NACIONALNE POLITIKE

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

Pregled tabela i grakona

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

Slika 6.6. Trokovi Zajednike agrarne politike po proizvodima ................................................... 156

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

I EVOLUCIJA INTEGRACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

1.1. RAZVOJ EVROPSKE IDEJE I EKONOMSKE INTEGRACIJE

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

Trafalgara 1805. godine, i pobeda saveznika nad Napoleonom u bici kod

I Evolucija integracije u Evropskoj uniji

Ventotenski manifest,2 u kojem su udareni temelji Evropskog pokreta

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

Oigledno da je izmeu SAD i Velike Britanije, a moda i jo neke od evropskih zemalja, ve

I Evolucija integracije u Evropskoj uniji

upravljanje ekonomijom je bilo organizovano prema sovjetskom modelu. Sem

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

Engleske, ali su Engleska i Francuska imale najduu istoriju ratova u Evropi,

Samo da pomenemo injenicu da je Engleska u dugom periodu drala u svom posedu

I Evolucija integracije u Evropskoj uniji

institucionalna reenja ila ispred prakse, a nekada su zastoji u integraciji

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

Osnovni cilj EEC definisan je kao stalno unapreenje harmoninog razvoja

Postojanje i funkcionisanje EU poiva na zakonu. itav skup vaeih zakona, politika i

I Evolucija integracije u Evropskoj uniji

ustanovljava se Evropska zajednica (European Community - EC), sa proirenim

Jovanovi, M. N. (2004), Evropska ekonomska integracija, Beograd: Ekonomski fakultet, 33.

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

Prolovi, N. (2010), Lisabonski ugovor: institucionalne izmene u oblasti spoljne politike