1.Veza I odnos pedagogije I vaspitanja?

-vaspitanje postoji od kad i ljudsko drutvo

-u toku celokupnog razvoja drutva vaspitanje se javlja kao vana pretpostavka odranja pojedinca i drutva, kulture, civilizacije, proizvodnje
-odgoj je potreba koja potie iz samog drutva i vaspitnu delatnost je drutvo odreivalo prema svojim potrebama
-vaspitanje je permanentni proces koji poinje roenjem oveka i zavrava se njegovom smru
-vaspitanje se tokom istorije ljudskog drutva sastojalo u brizi starije generacije da se mladi narataj pripremi za drutvo i ukljui u drutvene odnose i drutveni rad
-vaspitanje se menjalo zajedno sa razvojem i promenom drutva, i bilo direktno ili indirektno pokreta tog (drutvenog) razvoja i u klasnom drutvu ima klasni karakter.
-vaspitanje je uvek bilo svesno, namensko, plansko, organizovano uticanje starije na mlau generaciju, vaspitanje se pojavljuje kao generacijska pojava
-pedagogija je nauka o vaspitanju
-nastala je sa zadatkom da prikupi, sredi, uopti i iznese empirijsku grau o vrstama, dometima, faktorima, oblicima, metodama vaspitnog rada.
-u irem smislu pedagozi su danas oni koji se bave problemima vaspitanja na bilo koji nain, a u uem smislu pedagozi su oni kojima je pedagogija struka.
-,,pedagogija je nauka o vaspitanju mladih pokoljenja . ona prouava celishodan, usmeren, planski proces vaspitanja mlade generacije koji se vri u drutvu i drutvo ga organizuje
-vaspitanje nije privilegija mladih ljudi
-,,pedagogija izuava ime i kako su uslovljeni ciljevi vaspitanja, kako se realizuju i kako je sadrina vaspitanja odreena drutvenim potrebama i kako se vaspitanje menja u vezi sa uzrasnim s
tadijumima razvoja dece
Ona obrauje faktore koji utiu na razvoj sposobnosti, mogunosti i granice vaspitanja, vrste i oblike vaspitanja, zakonitosti procesa usvajanja znanja, vetina i navika u procesu razvoja linosti. P
edagogija pokazuje ulogu i znaaj, meusobnu povezanost i uslovljenost fizikog, umnog, moralnog, estetskog, radnog, drutvenog vaspitanja. Daje potreban minimum znanja svima koji se bave
vaspitanjem, da sa dovoljno sposobnosti obavljaju svoju pedagoku dunost.
>>*VASPITANJE POSTOJI OD KAD I DRUTVO I TO JE PERMANENTNI PROCES KOJI TRAJE TOKOM VOTNOG VEKA INDIVIDUE, PREDSTAVLJA GENERACIJSKU POJAVU: STARIJE GENERACIJE UTIU NA M
LAE, A PEDAGOGIJA JE NAUKA O VASPITANJU, IZUAVA FAKTORE, DOMETE, VRSTE VASPITANJA, ULOGU I ZNAAJ VASPITANJA, ZAKONITOSTI USVAJANJA VETINA I NAVIKA U RAZVOJU I DAJE POTREBAN
MINIMUM ZNANJA SVIMA KOJI SE VASPITANJEM BAVE.**<<
2. Intencionalnost vaspitanja, ciljna uloga ( na ovo pitanje nisam sasvim sigurna da je ponuen odgovor u knjizi )
-Intencionalnost-plan, namera
-Specifian proces :
-usmerava se razvoj linosti. Vaspita i vaspitanik kroz komunikaciju i interakciju planiraju, ostvaruju i vrednuju ukupni razvoj linosti
-Intencionalnost je jedna od tri osnovne odlike vaspitanja (druge dve su da je drutveno istorijska kategorija I drutveno generacijska pojva)
-INTENCIONALNOST namernost vaspitanja, jasno postavljeni ciljevi, namerni vaspitni uticaj; svesna , planska i organizovana delatnost.
-vaspitanje je uticaj stairje generacije na duhovno i telesno razvijanje mladih. To se vri planski i u skladu sa potrebama drutva. Uvavaju se i potrebe mladih koji su u procesu vaspitanja.
-Zadaci vaspitanja: 1. Da obezbedi enama i mukarcima minimum potrebnim sposobnosti za: -zauzimanje mesta u drutvu potrebom za sticanjem znanja
2.Da im obezbedi pripremanje za odgovarajuu profesiju i da se samoizdravaju
3.da kod njih probudi interesovanja i tenje za znanjem
4.da kod njih razvije odgovarajuu kritinost
5.da ih upozna sa moralnim i kulturnim ostvarenjima ljudskog roda i osposobi ih da to cene
-vaspitanje dece je celishodno i plansko razvijanje njihovih psihikih i fizikih sposobnosti, naoruavanje znanjima i praktinim sposobnostim a, formiranje naunog pogleda na svet.
- Vaspitanje je proces u kom se organizuju razni oblici individualne i kolektivne delatnosti dece koji omoguuju gorenavedeno.
-Vaspitanje je uvek bilo svesno, intencionalno, organizovano, plansko i sistematskp razvijanje psihikih,fizikih, intelektualnih, emocionalnih, voljnih, estetskih radnih i drutvenih snaga i
sposobnosti mladih i odraslih i razvijanje njihovog naunog pogleda na svet i demokratske drutvene svesti u interesu linog dobra i napretka i napretka drutvene zajednice u kojoj ive.
-Vaspitanje je cilj, proces i sredstvo.
>>Intencionalnost vaspitanja je zavisna od drutvenog konteksta i karaktera,vaspitni postupci su uvek odreivani prema oveku u njegovoj funkcionalnoj i ivoj stvarnosti.oduvek se
vaspitanje sastojalo u tome da starije generacije pripreme mlae za snalaenje u drutvu-ukljuivanje u drutvene odnose i rad i vaspitanje je otuda jedna vana odlika drutvenog ivota.<<
3.Karakter vaspitanja (ni ovo ne znam da li je tano)
-vaspitanje je permanentan proces koji traje tokom celog ivota jedinke
-cilj je da se jedinka osposobi za ivot i rad u drutvu
-odgoj proizilazi iz potrebe samog drutva; deca i mladi narataj su upueni na pomo i voestvo odraslih.
-vaspitanje obuhvata vaspitno obrazovni uticaj koji traje tokom itavog ivota oveka.
-vaspitnu delatnost odreuje drutvo prema svojim potrebama.
-vapsitanje se oduvek sastoji u brizi starije generacije da se mlaa pripremi za drutvo, drutvene odnose i drutveni rad.
>>karakter vaspitanja je individualan i drutveni, jer je cilj osposobiti mlade generacije za socijalizaciju; individualan jer je potrebno posvetiti se svakom pojedincu u njegovom/njenom
osposobljavanju za ivot u drutvu, a drutveni jer je vaspitanje drutveno usmereno i ne moe se odvijati drugaije i odvojeno od drutvene klime.<<
NISAM SIGURNA DA JE OVO TAAN ODGOVOR ALI OVAKO SAM JA RAZUMELA ETO NE ZNAM.
4. Razvoj pedagogije
-osamostalila se kao nauka u 19.veku. Pre toga je bila sastavni deo filozofije.
-Prvi ozbiljniji tragovi pedagogiji datiraju iz stare Grke iz filozofskih spisa, naroito Sokrata (vezuju ga za osnivanje andragogije) i Platona (vezuju ga za osnivanje pedagogije).
-Platon je prvi dao razraenu naunu osnovu pedagogije: kritiki je sredio sva ranija iskustva i shvatanja o vaspitanju postavivii razraen sistem vaspitanja u robovlasnikoj Atini.
-vani filozofi koji su pisali o vaspitanju bili su i Aristotel i Kvintilijan(doprinos didaktici, praktina i metodika uputstva o zadacima, mogunostima i ulozi vaspitanja, zapaanja o ulozi n
astavnika u vaspitnom procesu).
-mislioci humanizma i renesanse dali su progresivne pedagoke ideje : Vitorino da Feltre, Erazmo Roterdamski, Rable, Montenj, Tomas Mor, Kampanela-Snaniji razvoj i osamostaljivanje pedagogije kao nauke zapoinje radom ekog pedagoga Komenskog.: postavio ire osnove pedagogiji i didaktici (vetina poduavanja i obuavanja)
-Komenski je formulisao itav niz naela koja imaju uzvestan znaaj i sada: principijelne postavke o prirodnosti i oiglednosti obuke, individualnom prilaenju deci, potrebi da se deca paljivo
prouavaju, orgnaizovao razredno-asovni rad, razradio metodiku nastave i postavio principe voenja nastave
-u 18. Veku koristan doprinos dali su francuski materijalist i prosvetitelji- AN AK RUSO (u delu ,,Emil ili o vaspitanju), Didro, Helvecije i Holbah. Kritikovali su tadanje drutvo i traili reenja istiui
da je vaspitanje moan inilac u promeni drutvenih odnosa.
-Pestaloci- vajvarski pedagog.isticao ulogu nastavnika u vaspitanju, razradio metodiku elementarne nastave. Smatrao je majinsku ljubav prema deci osnovom vaspitnog rada
-Herbart prvi u istoriji razvoja pedagoke misli postavio pedagogiju kao nauku i jasan cilj, predmet i zadatke, odvajajui pedagogiju kao nauku od pedagogije kao vetine.
-u 20.v bilo je puno teoretiara u pedagogiji koji su uvodili inovacije u podruju vaspitanja
>>ovo je opet najkrae mogue, i ne postoji odgovor u jednoj reenici<<
5. ta pedagogiju ini naukom?
-pedagogija ima problem da steke status samostalne naune discipline
>>!!!*pedagogija ima svoje podruje ispitivanja kojim se ne bavi direktno ni jedna druga nauka-vaspitanje i obrazovanje omladine kao ozakonjena drutvena pojava koja se moe
nauno istraivati.
*pedagogija ima svoje metode nauno istraivakog rada-pedagoka opservacija, pedagoki razgovor, pedagoki eksperiment, prouavanje dokumentacije
*ima bogato pedagoko naslee, tehnike, instrumente
*ima svoj jezik!!!<<
>>PEDAGOGIJA IMA SVOJ JEZIK, PREDMET, SADRAJ I METODOLOGIJU<<
6.Zadaci pedagogije
-prouava, analizira, objanjava, sistematizuje uzrono-posledine veze izmeu problema i pojava vaspitno-obrazovne delatnosti, otkriva i pokazuje zakonitosti u oblasti vaspitanja, stvara teorijske
osnove kao prilog pedagokoj nauci i rukovodei princip praktinoj delatnosti.
>>-ispitivanje, objanjenje, uoptavanje pedagokih pojava i problema koje ima za cilj da bude sredstvo unapreenja pedagoke prakse.<<
-zadatak pedagogije je zato da ukae na to kako se teoretska znanja, zakoni primenjuju u pedagokom radu i u raznim uslovima. Oedagogija daje nastavnicima znanja o psihofizikim i
drutvenim potrebam ai problemima vaspitanika.
->>pedagogija se bavi opisom i tumaenjem pedagokih pojava, otkrivanjem zakonitosti i teorija pedagokih procesa i njihovim svrstavanjem u sisteme kao i korienjem pedagoke prakse, drutveno-i
storijski uslovljene ciljeve i unapreuje pedagoku praksu, to dovodi do njenog daljeg razvoja i afirmacije<<
7.Sistem pedagokih disciplina
-sistem pedagokih disciplina do sad je posmatran dosta jednostrano i nepotpuno je obraen
-kod Patakija se navode ove discipline: opta pedagogija, istorija pedagogdije, metodika, specijalna pedagogija
-kod Teodosia: opta pedagogika, predkolska pedagogika, kolska, istorija pedagogike, specijalna pedag, vankolska pedag, pedagogika odraslih
-kod Gruzdjeva: opta pedagogija, istorija pedagogije, metodika, specijalna pedagogija
-noviji udbenici obuhvataju vie disciplina
-Tihomir Prodanovi:
Pedagoka sociologija, opta pedagogija, istorija pedagogije,pedagoka metodologija
Predkolska pedagogija, specijalna pedagogija, kolska pedagogija, vankolska pedagogija, socijalna pedagogija, andragogija
Surodpedagogija, tiflopedagogija,oligofrenopedagogija,didaktika, metodika,eokimologija, kolska higijena
+filozofija vaspitanja,ortopedagogija, logopedska pedagogija, obrazovna informaciona tehonoliga,sociologija vapsitanja i pedagoka antropologija
*pretpostavljam da na ovo pitanje treba da zna da nabroji sledee boldirane naslove i ne bi bilo loe da zna da kae po neto o njima.(iako e se u narednim pitanjima ponoviti neke od ovih teza)
1.opta pedagogija- fundamentalna pedagoka disciplina. Obrauje osnovne pedagoke fenomene,daje osnovu pedagokog obrazovanja i sistematinog pedagokog rada.
Obrauje predmet zadatke i ciljeve pedagogije, karakter,drutvenu uslovljenost vaspitanja,osnovne pincipe i zadatke kolskog sistema, izuava porodicu, kolu, drutvo, faktore i komponente razvoja
linosti,saradnju porodice i kole na vaspitanju dece itd
2.istorija pedagogije: izuava razvoj i promeen vapsitanja i obrazovanja , formiranje pedagoke misli,uticaj najranijih predstavnika pedagogije na kasniji ravoj prakse i teorije vaspitanja,pomae dalji rad na
razvoju pedagopke misli i prakse sa dovoljno znanja i kritinosti
3.komparativna pedagogija: istrauje vrei poreenja specifinosti razvojnih vaspitnih sistema i praksi vaspitanja kao i teorijskih osnova na kojima se oni baziraju uzimajui u obzir dve ili vie zemalja. Zadaci p
oreenja slue uvianju zajednikih osobina i razlika radi shvatanja i unapreivanja teorije vaspitanja, praktine vaspitne delatnosti i podsticanje nastavnika na rad.
4.pedagoka metodologija: utvruje zakone,principe,pravila znaajna za praksu vaspitanja i za konstituisanje i razvoj pedagogije kao nauke. Pomae da se podaci pravilno prikupljaju,sreuju,analiziraju i da se iz njih iz
tvode realni nauni zakljuci.
5.predkolska pedagogija :prouavanje problema vaspitavanja dece uzrasta 3 do 7 godina u porodici,vrtiu i okolini. Prouavaju se cilj,zadaci,sadraji,sredstva,oblici i metodi vaspitavanja dece pre polaska u kolu,osobenosti
dece ovog uzrasta i time se omoguuje nastavnicima da bolje upoznaju i lake vaspitavaju decu.
6.specijalna pedagogija: prouava vaspitnu problematiku dece sa raznim nedostacima, koja im ne dozovljavaju kolovanje sa prosenom decom. Ova grana se za praktine potrebe koristi dostignuima nauka kao to su :mentalna
higijena, psihopatologija,psihijatrija,pedijatrija,fonijatrija itd.razvija se da bi osigurala obrazovanje i osposobljavanje deci sa nedostacima i njihovo ukljuivanje u drutvo.
Neke od disciplina psecijalne pedagogije:surdopedagogija(vasp.gluvonemih) tiflopedagogija(vasp slepih) oligofrena pedagogija(vaspitanje umno nerazvijenih) pedagogija besprizorne,psihopatske i neuropatske dece,medicinska
pedagogije(bloeiva i invalidna deca)
7.kolska pedagogija:vaspitni problemi u koli. Obuhvata: didaktiku(zakonitosti procesa nastave),metodiku,dokimologiju(nain ocenjivanja),kolsku higijenu(zdravstveno stanje dece i mere zdravstvene zatite)
8.didaktika: nauka o nastavi.inovacije u oblasti nastave i uenja.
9.metodika:teorija nastave pojedinih nastavnih predmeta koja se realizuje u kolama.osnova metodike je didaktika.
10.vankolska pedagogija:vaspitni rad sa decom i mladima koji nije u domenu kolske pedagogije a vaan je za vapsitanje dece-organizacija drutvenog ivota,usmeravanje slobodnog vremena, aktivan odmor,zdrava razonoda mladih.
11.socijalna pedagogija: u bliskom odnosu sa drugim pedagokim disciplinama.domen ispitivanja su problemi i pojave u oblastima vaspitne ugroenosti,ivotnih ometanja,otuivanja pojedinca od drutva itd.ona naroito
potencira drutvene ciljeve vapsitanja.
12.pedagoka sociologija:analizira durtvenu interakciju,pokazuje mesto vaspitanja u drutvu,izuava proces socijalizacije linosti,slui kao baza reavanja osnovnihi problema vaspitanja i organizacije i izvoenja nastave,
priprema nastavnike i slui kao spona socioloije i pedagogije.
13.sociologija vaspitanja:izuava vapsitanje i ljudsko ponaanje, ljdske odnose u koli, kolu i linost, kolu i drutvo i drutveni pristup vaspitanju.
8.specijalna pedagogija i njeni ciljevi
specijalna pedagogija: prouava vaspitnu problematiku dece sa raznim nedostacima, koja im ne dozovljavaju kolovanje sa prosenom decom. Ova grana se za praktine potrebe koristi dostignuima nauka kao to su :
mentalna higijena, psihopatologija,psihijatrija,pedijatrija,fonijatrija itd.razvija se da bi osigurala obrazovanje i osposobljavanje deci sa nedostacima i njihovo ukljuivanje u drutvo.
Neke od disciplina psecijalne pedagogije:surdopedagogija(vasp.gluvonemih) tiflopedagogija(vasp slepih) oligofrena pedagogija(vaspitanje umno nerazvijenih) pedagogija besprizorne,psihopatske i neuropatske
dece,medicinska pedagogije(bloeiva i invalidna deca)
>>cilj specijalne pedagogije da ukljui osobe sa abnormalnim razvojem u svakodnevno funkcionisanje i omogui im obrazovanje i vaspitanje<<
9. kolska pedagogija i njena povezanost sa drugim pedagokim disciplinama
-kolska pedagogija: bavi se vaspitnim problemima u koli i putem kole. Obuhvata: didaktiku(zakonitosti procesa nastave),metodiku,dokimologiju(nain ocenjivanja),kolsku higijenu(zdravstveno stanje dece i mere zdravstvene zatite).
10.odnos pedagogije i dugih nauka i umetnosti _____neka re___________ne razumem ta dalje pie______
-povezana je sa drugim naukama koje se bave prouavanjem prirode,ljudskog drutva i oveka.
-posebno se oslanja na iflozofiju,psihologiju,anatomiju i fiziologiju,sociologiju,istoriju,knjievnost.
Pedagogija i filozofija:filozofija prouava najoptije zakone prirode ljudskog drutva i oveka. Razvija ljudsko drutvo,bavi s eljudima,vapsitavanjem oveka,filozofija je revolucionarna, a filozof postaje vapsita koji
stie svoju pedagoku kulturu i tu se vidi uska povezanost filozofije i pedagogije.
Filozofija pomae shvatanje karaktera i cilj naeg vapsitanja i da se odredi mesto vaspitanja u drutvu i zadatke i razvoj vapsitanja. Doprinos filozofije je i u tome da se shvati da su promene u drutvu uslovljene
vaspitanjem kao jednim od bitnih inilaca drutvenog ivota.
Etika upoznaje ljude sa tim ta je moral i vri kritiku procenu postojee moralne prakse i daje stabilnu osnovu teoriji moralnog vapsitanja. Logika je povezaa sa didaktikom i pedagogjiom,estetika je znaajna jer i
strauje bit i pojave pojave lepog u prirodi ivotu delima u umetnosti itd. Znaajna je za teoriju estetskog vaspitanja.
Sociologija i pedagogija: sagledavanje strukture razvitka ljudskog drutva i drutvenih fenomena i promena. Pedagogija mora respektovati ove nalaze do kjih je dola sociologija a kao spona izmeu soc. I pedag.
Slui sociologija vaspitanja.
Psihologija i pedagogija: nauka o psihikom ivotu fenomenima uslovima razvoja nainima manifestacije psihikog ivota. Psihologija omoguava pedagogiji da upoznavanjem vaspitanika usmerava proces vaspitavanja.
Za vaspitanje je vano poznavanje psihologije deteta,razvojne psihologije i pedagoke psihologije.
Anatomija fiziologija i higijena: upoznavanje sa optim razvitkom organizma,psihofizikog rasta i razvoja i odravanje mentalne i fizike higijene itd osnova predkolske i kolske higijene telesne i duevne.
Istorija-dragoceni podaci za pedagogiju-razumevanje zakona razvoja ljudskog drutva,prouavanje drutveno ekonomskih,politikih,kulturnih uslova odreene epohe,da bi se prouavao razvoj pedagoke teorije
i prakse u prolosti moramo polaziti od istorijskih artefakata-drutvenih,politikih,kulturnih prilika.
Pedagogija moe da prui vane podatke o vaspitanju kroz vekove, istoriji,koji mogu biti dragoceni za prouavanje razvoja drutva i kulture.
Knjievnost-knjevna dela su vrlo pomogla razvoju pedagoke misli,sa primerima vaspitno obrazovne prakse,u delima najrazliitijih autora- Ruso,ekspir,Molijer,Dikens,Tolstoj,Balzak,Fokner itd.
Oni su u vezi sa psihologijom linosti,odnosima meu ljdima itd.
U njima se mogu nai podaci korisni za sagledavanje psihologije vapsitaa.
U delima knjievnih kritiara ima puno psiholokih,estetikih i drutvenih analiza u kojima su znaajni podaci za istoriju vaspitanja,pedagokih refleksija koje spadaju u vaspitanj knjievnog ukusa.
11.filozofija i pedagogija
Pedagogija i filozofija:filozofija prouava najoptije zakone prirode ljudskog drutva i oveka. Razvija ljudsko drutvo,bavi s eljudima,vapsitavanjem oveka,filozofija je revolucionarna, a filozof postaje vapsita koji stie
svoju pedagoku kulturu i tu se vidi uska povezanost filozofije i pedagogije.
Filozofija pomae shvatanje karaktera i cilj naeg vapsitanja i da se odredi mesto vaspitanja u drutvu i zadatke i razvoj vapsitanja. Doprinos filozofije je i u tome da se shvati da su promene u drutvu uslovljene
vaspitanjem kao jednim od bitnih inilaca drutvenog ivota.
Etika upoznaje ljude sa tim ta je moral i vri kritiku procenu postojee moralne prakse i daje stabilnu osnovu teoriji moralnog vapsitanja. Logika je povezaa sa didaktikom i pedagogjiom,estetika je znaajna jer
istrauje bit i pojave pojave lepog u prirodi ivotu delima u umetnosti itd. Znaajna je za teoriju estetskog vaspitanja.
12.psihologija i pedagogija
Psihologija i pedagogija: nauka o psihikom ivotu fenomenima uslovima razvoja nainima manifestacije psihikog ivota. Psihologija omoguava pedagogiji da upoznavanjem vaspitanika usmerava proces vaspitavanja.
Za vaspitanje je vano poznavanje psihologije deteta,razvojne psihologije i pedagoke psihologije.
13.obrazovanje
Sloen proces usvajanja znanja i razvijanja sposobnosti i sticanja vetina, navika, stavova...
pedagozi uglavnom smatraju da se obrazovanje poklapa sa intelektualnim vaspitanjem.
obrazovanje je ui pojam od vaspitanja a znatno iri od nastave. Stie se velikim delom u predkolskom dobu,koli, vankolskim aktivnostim ai ustanovama za obrazovanje odraslih, ali je najizraenije u nastavi.
Vaspitanje se najintenzinije razvija u nastavi i u procesu obrazovanja.
Obrazovanje je i proces(razvijanje snaga i sposobnosti linosti uz aktivno uee u progamima aktivnosti) i rezultat(tri vida:osnova za dalje usavravanje, uslov uspenog rada i ivota u drutvu).
Obrazovanje moe biti opte i struno. Po stupnjevima moe biti osnovno, srednje, vie i visoko. Moe se deliti prema specifinim strunim regionima.(ekonomsko, umetniko, psiholoko, pravno...)
U Nemakoj u 19. Veku obrazovanje je shvatano kao oblikovanje linosti u estetskom i moralnom pogledu, akasnije kao pripremanje linosti za ivot putem sticanja znanja vetina i navika.
Samoobrazovanje u osnovi ima obrazovanje a to je samostalna svesna aktivnost pojedinca koja je usmerena na sticanje znanja vetina navika razvoj sposobnosti i naunog pogleda na svet. Samoobrazovanje motivie
linost,razvija snage i sposobnosti i podstie je da primenjuje saznanja u svakodnevnom ivotu. Za samoobrazovanje je potrebna samosvest, volja, poznavanje tehnika uenja, razvijena interesovanja. Za poetak
samoobrazovanje je dopuna kolskom obraovanju ali to je vaspitanik zreliji, samoobrazovanje se javlja kao uslov samostalnosti. Samoobrazovanju nedsotaje vostvo nastavnika, ispravljanje greaka uenika i pruanje olakica u radu.
>>obrazovanje je proces usvajanja znanja sposobnosti vetina navika stavova koji se po miljenju veine pedagoga poklapa sa intelektualnim vaspitanjem iako je obrazovanje ui pojam od vaspitanja.
Obrazovanje je i proces i i rezultat, a tokom istorije se obrazovanje shvatalo na razliite naine (oblikovanje linosti u estetskom i moralnom smislu,priprema linosti za ivot putem sticanja znanja,vetina,navika).
Samostalniji vid obrazovanja je samoobrazovanje koje je u poetku dopuna kolskom sistemu, a kasnije je uslov samostalnosti, trai volju,samosvest,upornost,interesovanje, a nedostaju mu olakice i mogunosti koje prua rad sa
nastavnikom<<
14.odnos vapsitanja i obrazovanja
Obrazovanje je ui pojam od vaspitanja, a vaspitanje se najintenzivnije razvija u nastavi i u procesu obrazovanja.
15.da se obrazloi(?) pojam vaspitanja
Vaspitanje je uticaj starije generacije na duhovno i telesno razvijanje mladih.vri se planski i u skladu sa drutvenim potrebama.uvaavaju se i potrebe mladih u procesu vaspitavanja.
Zadaci vaspitavanja po OKonoru: : 1. Da obezbedi enama i mukarcima minimum potrebnim sposobnosti za: -zauzimanje mesta u drutvu potrebom za sticanjem znanja
2.Da im obezbedi pripremanje za odgovarajuu profesiju i da se samoizdravaju
3.da kod njih probudi interesovanja i tenje za znanjem
4.da kod njih razvije odgovarajuu kritinost
5.da ih upozna sa moralnim i kulturnim ostvarenjima ljudskog roda i osposobi ih da to cene
Po Trnavac: vaspitanj eje jedna od osnovnih egzistencijalnih aktivnosti oveka,staro je koliko i ljudsko drutvo i predstavlja bitan faktor i uslov oveka ooveenja ,razvoja, i humanizacije ddrutva, a istovremeno je i njihova posledica.
Vaspitanje je najiri pedagoki pojam. Obuhvata sve vaspitne uticaje u porodici,koli, drutvenoj sredini.
Vaspitanje je uvek bilo svesno,intencionalno,organizovano,plansko sistematsko uticanje preteno na mlade, razvijanje njihovih snaga,sposobnosti,vetina,navika,izgraivanje crta karaktera,pogleda na svet,navika,drutvene svesti itd.
>>Vaspitanje je svesno,sistemsko i planski organizovano razvijanje fizikih,intelektualnih,emocionalnih,voljnih,estetskih,radnih,drutvenih snaga i sposobnosti kod mladih i odraslih,razvijanje naunog pogleda na svest i demokratske
drutvene svesti u interesu linog dobra i napretka i napretka drutvene zajednice<<
(Samovaspitanje svesno,sistematsko,oraganizovano,konstantno samouticanje pojedinca na razvoj svoje linosti i razvijanje interpersonalnih odnosa sa drugima. Samovaspitanje se sjedinjuje i izrasta iz vaspitanika.
Prevaspitanje vaspita nastoji da otkloni kod vaspitanika tendencije i osobine i nvike koe nisu u skladu sa normama drutvene zajednice i utiu na otuenje linosti vaspitanika.prevaspitanje tei ka spreavanju razvoja negativnih
osobina.svako vaspitanje je donekle prevaspitanje, ali prevaspitanje se inae vri u zavodima za maloletne prestupnike, lica u popravnim domovima i dr.)
16.pojam obrazovanja---ja ne znam ako ono 13.pitanje nije bilo obrazovanje onda ne znam ta se trai kao odgovor na 13.