Professional Documents
Culture Documents
E-Ucenje U Nastavi Stranih Jezika
E-Ucenje U Nastavi Stranih Jezika
E-Ucenje U Nastavi Stranih Jezika
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
Мирослава Ристић
Учитељски факултет, Београд
Увод
Потребе за увођењем метода и технологија е-учења у наставу страних језика су
велике. У нашој средини, без обзира на појединачне покушаје, уочава се растућа потреба
за системском имплементацијом е-учења у циљу пружања новог квалитeта образовног
процеса. Под новим квалитетом подразумевамо интензивнију и једноставнију
комуникацију између наставника и ученика као и ученика међусобно, лакшу доступност и
1
Рад представља део истраживања у оквиру научноистраживачког пројекта Учитељског факулета
Промене у основно-школском обрзовању-проблеми циљеви, стратегије, евиденциони број 149055Д,
за период 2006-2010. Пројекат се реализује уз финансијску подршку Министарства науке и
заштите животне средине.
1
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
Шта је Е-учење?
Под термином е-учење (енг. е-learning) или електронско учење подразумевамо
осавремењени процес наставе и учења заснован на примени информационо-
комуникационих технологија (ИКТ). У доступној литератури о е-учењу се говори као о
електронским или дигиталним образовним пакетима структуираним тако да им ученици,
захваљујући Интернету, једноставно приступају.
Америчка асоцијација ASTD (American Society for Trainers and Development) е-
учење дефинише речима „наставни садржај или активности у учењу испоручене или
омогућене уз помоћ електронске технологије” (eng. Instructional content or learning
experiences delivered or enabled by electronic technology). E-учење према америчкој
асоцијацији укључује бројне стратегије учења и технологије које подржавају учење као
што су коришћење образовних програма на медију (DVD, CD-ROM), настава базирана на
рачунару, видеоконференцијски системи, наставни садржаји испоручени уз помоћ
сателитске комуникације и учење на даљину.
Е-учење доноси: нови приступ учењу који може бити независтан од времена и
простора, нову улогу наставника, нове методе алате и сценарије учења, нове методе
мотивације и провере ученика.
Промишљајући о е-учењу које је успешно за све категорије ученика, Badrul H.Khan
предлаже оквир, систем или простор (енг. Framework) е-учења (слика 1.) који се састоји од:
педагогије, технологије, корисничког интерфејса, вредновања, управљања, подршке, етике
и институције.
2
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
3
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
Класификација е-учења
Најчешћи критеријуми за класификацију е-учења су технологије испоруке и
комуникација између наставника и ученика.
James C. Taylor (2001) класификује е-учење према технологијама испоруке на:
1. мултимедијални модел (штампа, аудиотраке, видео траке, computer based
training, интерактивни видео);
2. телекомуникациони модел (аудиотелеконференције, видеоконференције,
аудиографска комуникација, емитовање ТВ/радио и
аудиотелеконференција);
3. модел флексибилног учења (интерактивна мултимедија и веб орјентисано
учење, computer mediated learning) и
4. модел интелигентног флексибилног учења (интерактивна мултимедија, веб
орјентисано учење, computer mediated learning, using automated response
systems).
Сваки од овако класификованих модела има своје предности и недостатке.
Мултимедијални модел садржи комбинацију више медија истовремено (текст,
слика, звук, видео, анимација). Интеракција између предавача и полазника лимитирана је
средствима комуникације.
4
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
Циљ модерне наставе страних језика je, према доступној литератури, да кроз реалну
ситуацију или кроз игру оспособи ученике да употребљавају страни језик и да са страним
језиком ступају у контакт. Промишљајући о учењу страних језика намеће се мисао да не
5
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
постоји један најбољи начин за учење страног језика нити један оптимални образовни
пакет наставних материјала.
Истраживања указују да ИКТ подржавају наставу страних језика на свим узрастима
и нивоима. Заинтересованог читаоца упућујемо на Интернет адресу Becta (енг. Brtitish
Education Communications and Techhnology Agency) - британске образовне агенције за
комуникацију и технологије, која садржи велики број докумената са резултатима
истраживања. (Видети детаљније на:http://www.becta.org.uk/research ). Becta је водећа
државна агенција за ИКТ у обрзовању подржана од стране британске владе, националних
организација, факултета и школа у циљу примене и развоја ИКТ-а.
6
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
7
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
1,2
1,05
1
Стандардна девијација
0,84
0,8
0,6 0,5
0,39
0,4
0,2
0
настава подржана настава подржана настава подржана настава подржана
рачунаром интерактивном ИТС-ом савременим ИТС-ом
мултимедијом
ИКТ
9
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
искуство. Медији су тек посуђе које је могуће напунити различитим врстама садржаја и
педагошких приступа.” (Dede, 2001: 3)
материјала, праћење активности рада студента и размена података о студентима. Све IMS
спецификације базиране су на XML-u, који је отворени стандард и као такав једноставан за
примену. IMS i AICC координирају свије акције са IEEE-ом и ти ће се стандарди вероватно
прихватити као један.
IEEE/LTSC (Learning Technology Standards Comitee) - Ова IEEE група задужена
је за дефиницање стандарда, смерница и препорука на подручју учења помоћу рачунара.
Циљ групе је да да дефинисањем стандарда могући комуникацију између програма за
израду садржаја, и услуга везаних уз њих. У изради стандарда сарађује са IMS-ом и AICC-
ом.
ADL/SCORM (Advanced Distributed Learning Initiative) - ADL је иницијатива
коју су покренули Америчко министарство одбранe (U.S. Department of Defense) i White
House Office of Technology Policy (OSTP) Циљеви те иницијативе су убрзавање
стандардизације у тој индустрији како би се створили ефикаснији системи за учење за
војне потребе. Резултат те иницијативе је SCORM (Shareable Courseware Reference Model),
који укључује низ примера како применити дату спецификацију. SCORM је утемељен на
напорима AICC-a, IMS-a i IEEE-a ради стварања једног стандарда.
Стратешка опредељеност образовне установе за е-учење подразумева стратешке
планове који укључују планове за оспособљавање наставног особља, обезбеђење опреме и
инфраструктуре, организацију различитих система подршке (педагошке и техничке) као и
обезбеђење финансијских средстава за пројекте намењене увођењу ИКТ у наставу.
Наставни кадар мора да стекне основна знанања о е-учењу, избору и коришћењу појединих
технологија у складу са жељеним педагошким циљевима, мотивисању ученика,
различитим методама евалуације знања уз помоћ технологија итд. Управе образовних
институција и њихови менаџери поред неопходних знања о управљању ресурсима морају
стећи и специфична знања о планирању и управљању технологијама како би могли
доносити битне одлуке при покретању и одобравању различитих пројеката за е-уечење.
Подршка е-учењу подразумева обезбеђење континуиране подршке у образовном,
саветодавном, техничком, финансијском и организацијксом смислу. Модели организовања
подршке, како Купрес (2004) наводи, могу бити: (1) централизовани модел: у облику
централно организоване установе или одељења састављени од различитих стручних
11
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
тимова који делују на нивоу Универзитета или на нациналном нивоу; (2) децентрализован
модел: у облику различитих техничких и административних служби које делују на нивоу
факултета или одељења; (3) координиран децентрализовани модел: представља
комбинацију горња два модела.
Закључак
Први пут у историји људске врсте на располагоњу сау нам софистициране
технологије које нам омогућавају удубљивање у садржај и суштину. ИКТ су све више у
служби индивидуе, што омогућава превазилажење два главна непријатеља учења а то су:
изолација и апстракција. Графика и звук, дигитални видео, анимација, хипермедији,
интерактивност, виртуелна реалност, електронски уџбеник, DVD, VOD су термини које
13
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
Литература
A white Paper from Iso Dynamic, E-learning, страница активна 11.07.2006., доступно
на: www.isodynamic.com/web /pdf/
ASTD (American Society for Trainers and Development): страница активна
11.07.2006., доступно на:http://www.astd.org/astd
Badrul H.Khan: A Framework for E-learnig, http://www.bookstoread.com/framework/,
страница активна 11.07.2006.
Brent M. (2001), Interactivity research Studies, Educational Technology& Society 4 (3),
Доступно на: http://ifets.ieee.org/
Fallon C., Brown S.: (2002) , E-learning standards, страница активна 11.07.2006.,
доступно на:http://www.elearning-standards.com/links.htm
Kaplan-Leiserson Е., Е-learning Glossary, страница активна 11.07.2006., доступно на:
http://www.learningcircuits.org/glossary.htm,
Taylor J.: (2005), Fifth generation Distance Education, The University of Southern
Queensland, Australia, страница активна 12.07.2006., доступно на:
http://www.usq.edu.au/electpub/e-jist/docs/old/vol4no1/2001docs/pdf/Taylor.pdf
Купрес Д. : (2004), Образовање за e-learning, Часопис Edupoint, годиште IV, број 1,
CARNet, Загреб, стр. 7-10
14
Ристић Мирослава (2006): Е-учење – нове технологије и настава страних језика, у Монографској
публикацији Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет Београд, 2006. str. 101-111 (ISBN 86-
7849-079-9 UDC 371.68)
Morrison J. and Dede C. (2004): The future of learning technologies: An interview with
Chris Dede, Inovate 1 (1): http://course1.winona.edu/lgray/el675/Articles/Dede04.html,
(accessed July 15, 2006)
Ристић М. (2005): Синхрони модел учења на даљину, Зборник међународног скупа
Управљање квалитетом и поузданошћу DQM 2005, Београд, DQM , стр. 325-330
Wright W. (2003): Motivation technology, Visions 2020 – Transforming Education and
Training Through Advanced Technologies, DTC, Washington.
15