Ne plaite se zla

Pathwork metod
transformisanja nieg ja

Eva Pierakos
Izabrao i oblikovao
Donovan Thesenga

Contents
UVOD........................................................................................................................................ 7
Vi i ja i zlo.................................................................................................................................. 7
Eva i Pathwork........................................................................................................................10
Kako koristiti ovu knjigu .........................................................................................................10
I DEO.......................................................................................................................................11
ZNANJE 0 SEBI ........................................................................................................................11
POGLAVLJE 1 ..........................................................................................................................14
UPOZNAJ SEBE........................................................................................................................14
POGLAVLJE 2 ..........................................................................................................................16
VIE JA, NIE JA IMASKIRNO JA ..............................................................................................16
Prestanak samoobmanjivanja ................................................................................................17
POGLAVLJE 3 ..........................................................................................................................20
DOSTIZANJE STVARNIH PROMENA U OSEDANJMA ...............................................................20
Suoavanje sa ivotom ...........................................................................................................21
Temeljno samoistraivanje zahteva puno vremena ..............................................................22
Cena duhovnog rasta je visoka ..............................................................................................23
Tri vrste rada ..........................................................................................................................24
POGLAVLJE 4 ..........................................................................................................................26
OTKRIVANJE SOPSIVENIH MANA ...........................................................................................26
Zakon bratstva........................................................................................................................28
Tri glavne mane ......................................................................................................................29
Dnevni pregled .......................................................................................................................30
POGLAVLJE 5 ..........................................................................................................................31
OBRASCI .................................................................................................................................31
Da li ja imam obrazac? ...........................................................................................................33
Kako tragati za obrascima ......................................................................................................34
Dobrobiti od rastvaran ja obrazaca........................................................................................35
Sram .......................................................................................................................................37
POGLAVLJE 6 ..........................................................................................................................39
ZLOKOBNI KRUGOVI NEZRELE LJUBAVI ..................................................................................39
Dete eli iskljuivu ljubav .......................................................................................................39
Strah od kanjvanja, strah od srede .......................................................................................40
Dve vrste svesnosti.................................................................................................................41
Ovekoveivanje neadekvatnosti i inferiornosti......................................................................42
Rastvaranje kruga...................................................................................................................43
POGLAVLJE 7 ..........................................................................................................................46
PRINUDA ZA PONOVNIM STVARANJEM I PREVAZILAENJE BOLA IZ DETINJSTVA................46
Nedostatak zrele ljubavi.........................................................................................................46
Pokuaji da se u odraslom dobu izlei bol iz detinjstva .........................................................47
Zabluda ove strategije ............................................................................................................48
Ponovno doivljavanje bola iz detinjstva ...............................................................................49

Kako zaustaviti ponovno stvaranje stanja iz prolosti ...........................................................50

POGLAVLJE 8 ..........................................................................................................................54
IDEALIZOVANA SLIKA 0 SEBI ...................................................................................................54
Strah od bola i kanjavanja ....................................................................................................54
Moralna maska idealizovanog ja ............................................................................................55
Prihvatanje sebe.....................................................................................................................56
Unutranji tiranin ...................................................................................................................57
Otuenje od pravog ja ...........................................................................................................57
Naputanje idealizovanog ja ..................................................................................................59
Dolazak kudi ...........................................................................................................................60
POGLAVLJE 9 ..........................................................................................................................61
LJUBAV, MOD I SPOKOJSTVO .................................................................................................61
Ljubav/Potinjenost ...............................................................................................................61
Mod/Agresivnost ....................................................................................................................63
Spokojstvo/Povlaenje ...........................................................................................................65
Neophodnost emocionalnog rasta.........................................................................................66
POGLAVLJE 10 ........................................................................................................................70
SUOAVANJE SA BOLOM DESTRUKTIVNIH OBRAZACA .........................................................70
Bol lanih reenja ...................................................................................................................70
Bolnost promene....................................................................................................................72
Bol od neispunjenja................................................................................................................73
Zaokret od izbegavanja ka realnosti ......................................................................................74
II DEO......................................................................................................................................77
VEZANOST ZA NEGATIVNOST .................................................................................................77
POGLAVLJE 11 ........................................................................................................................79
PRONALAENJE NESVESNOG "NE".........................................................................................79
Promena kroz opaanje ne-toka ............................................................................................79
Posmatranje polusvesnih misli...............................................................................................81
POGLAVLJE 12 ........................................................................................................................83
PRILAZ IZ NE-TOKA U DA-TOK ................................................................................................83
VI ste ti koji kaete ne ............................................................................................................83
Poreenje pozitivnog sa negativnim ......................................................................................85
Razgovor o problemu .............................................................................................................86
POGLAVLJE 13 ........................................................................................................................89
ULOGA EGA U ODNOSU NA PRAVO JA...................................................................................89
Potreba za jakim egom...........................................................................................................89
Dosezanje iznad ega ...............................................................................................................90
POGLAVLJE 1 4 .......................................................................................................................93
TA JE ZLO? ............................................................................................................................93
Zlo kao ukoenost ..................................................................................................................93
Okrutnost ...............................................................................................................................94
Vezanost ivotne sile za negativne situacije ..........................................................................95
Ustrajnost zla: Zadovoljstvo povezano sa okrutnodu ...........................................................96
POGLAVLJE 15 ......................................................................................................................100
SUKOB POZITIVNOG I NEGATIVNOG ZADOVOLJSTVA KAO IZVOR BOLA .............................100

ivot i anti-ivot....................................................................................................................100
elja za negativnim...............................................................................................................101
Samoovekoveujudi ciklusi ...................................................................................................102
Negativno orijentisano zadovoljstvo....................................................................................104
POGLAVLJE 16 ......................................................................................................................107
POZITIVNOST I NEGATIVN0ST - JEDAN ENERGETSKI TOK ....................................................107
Priroda destruktivnosti ........................................................................................................107
Zadovoljstvo od negativnosti ...............................................................................................108
Blokirana seksualna energija................................................................................................110
POGLAVLJE 17 ......................................................................................................................112
PREVAZILAENJE NEGATIVNOSTI .........................................................................................112
Tri koraka za pronalaen je izlaza.........................................................................................112
Uloge i igre ...........................................................................................................................114
etvrti korak .........................................................................................................................114
III DEO...................................................................................................................................117
TRANSFORMACIJA ................................................................................................................117
POGLAVLJE 18 ......................................................................................................................121
MEDITACIJA NA TRI GLASA: EGO, NIE JA I VIE JA .............................................................121
Ego kao posrednik ................................................................................................................121
Meditativni stav ...................................................................................................................123
Promene koje nastaju usled Pathvrork meditacije ..............................................................123
Ponovna edukacija destruktivnog ja ....................................................................................124
POGLAVLJE 19 ......................................................................................................................128
SAMOIDENTIFIKACIJA I STANJA SVESNOSTI .........................................................................128
Vi ste integrator ...................................................................................................................129
Promena u identifikaciji .......................................................................................................131
etiri stanja svesnosti ..........................................................................................................132
Strah nestaje ........................................................................................................................133
irenje svesnosti...................................................................................................................134
POGLAVLJE 20 ......................................................................................................................137
RASTVARANJE STRAHA.........................................................................................................137
Zlo kao odbrana od patnje ...................................................................................................137
Problem lenjosti ...................................................................................................................138
Strah od osedanja svih osedanja ..........................................................................................139
Posvedenost tome da uete u svoja osedanja i proete kroz njih.......................................141
Iza kapije...............................................................................................................................143
POGLAVLJE 21 ......................................................................................................................145
POISTOVEDIVANJE SA DUHOVNIM JA RADI PREVAZILAENJA NEGATIVNOG NAMERAVANJA
..............................................................................................................................................145
Negativno nameravanje .......................................................................................................145
Nova nada ............................................................................................................................147
Sa kojim delom se identifikujete? ........................................................................................148
Naputanje negativnog nameravanja ..................................................................................149
Izlaz.......................................................................................................................................150
POGLAVLJE 22 ......................................................................................................................153

PRELAZAK NA POZITIVNO NAMERAVANJE...........................................................................153

Ispitajte sve misli ..................................................................................................................153
Prelazak celog puta ..............................................................................................................155
POGLAVLJE 23 ......................................................................................................................157
PROCES VIZUELIZACIJE ZA RAST DO STANJA UJEDINJENJA ..................................................157
Poistovedivanje i obrasci ......................................................................................................157
Svesrdno predavanje............................................................................................................159
Unutranji i spoljanji ivot ..................................................................................................160
Spoznaja boanskog ivota...................................................................................................161
Mod stvaranja.......................................................................................................................163
POGLAVLJE 24 ......................................................................................................................166
UNUTRANJI PROSTOR, FOKUSIRANA PRAZNINA................................................................166
Pronalaenje unutranje stvarnosti .....................................................................................166
Stepeni fokusirane praznine ................................................................................................168
Pravo ja koje ivi u pravom svetu.........................................................................................170
POGOVOR.............................................................................................................................172
ZLO JE TRANSFORMISANO; ZLO JE TRANSCENDIRANO; STANJE UJEDINJENJA ...................172

Od mnogih varijacija, mit Svetog orda i Adaje, je naprikladniji temi ove knjige transformsanju nieg ja. Sveti ordese suoava sa adajom i njegovo koplje probija oklop
zveri u dovoljnoj meti da ubode njeno srce, uzrokujudi da ona oseti bol. Bol je rezultovao
pokajanjem i promenom srca, i tako da bi se oduila adaja se transformie od zveri koja je
terorisala selo u estokog zatitnika tog sela. Slino tome, mi ne ubijamo nae nie ja ved
umesto toga idemo u njegove dubine da bi oslobodili i izleili izvorni bol koji je doveo do
pojave iskrivljenja nae pozitivne ivotne sile. Izleenje izvornog bola oslobaa naa ivotnu
silu od nega- tivnosti.

UVOD
Vi i ja i zlo
Ljudska priroda moe da poseduje neogranienu koliinu zla. ... Danas je kao nikada pre
vano da ljudska bida ne propuste da primete opasnost od zla koje se skriva unutar njih. Na
nesredu sve je to previe stvarno, to je razlog zato psihologija mora insistirati na realnosti
zla i mora odbaciti bilo koju definiciju koja ga smatra beznaajnim ili stvarno nepostojedim.
(C.G. Jung, Aion. In Psyche and Simbol, edited by V.S. de Laszio, Doubleday, 1958, ps.
49-50.)
Kada sa shvati da je zlo u sutini boanski energetski tok, koji je trenutno iskrivljen zbog
pogrenih ideja, koncepata i nesavrenosti, onda se ono vie ne odbacuje u njegovoj sutini.
("Znaaj zla i njegovo transcendiranje," Pathwork predavanje br. 184)
Vi niste zla osoba. Ja nisam zla osoba. Pa ipak na svetu postoji zlo? Odakle ono dolazi?
Ko je zao i kako je to postao?
Zle stvari uinjene na zemlji su poinjene od strane ljudskih bida. Ne moemo da
optuujemo biljke i ivotinje za postojanje zla. Ne moemo da zamislimo da je zlo neka
zarazna bolest koja utie na nas. Ne moemo iskreno redi da zlo postoji usled opakih
uticaja koji dolaze iz spoljanjeg prostora. Ljudska bida ine zle stvari.
Ali da li postoji zla sila koja dovodi u iskuenje ljudska bida i nagoni ih na izopaenost?
Da li, na primer, postoji avo? Svi srednjovekovni hridani su verovali u avola, a i mnogi
dananji hridani to jo uvek ine. Holivudski filmovi ga esto prikazuju u glavnoj ulozi.
Jungovi sledbenici bi verovatno rekli da meu mnogim arheotipovima postoje i oni koji su
zli, bilo po svojoj nameri ili po svojim posledica- ma.
Jedno gledite je da postoje neinkarnirani duhovi koji imaju zle namere i koji dovode
ljudska bida u iskuenje da poine zlo. Meutim, takoe se kae da ovi negativni duhovi
mogu samo da utiu na one koji ved imaju slabosti u nekoj oblasti i koji su stoga, na neki
nain, otvoreni da budu dovedeni u iskuenje. Ili, drugim reima, ak iako postoje "zli
duhovi," oni ne uzrokuju zlo. Ko to onda ini?
Neki poriu postojanje zla i kau da su oigledna zla dela zapravo samo rezultat
pogrenog vodstva. Da li to moe biti istina? Da li je mogude da niko nema zlo u sebi?
Pogledajmo na holokaust Hitlerove Nemake i ispitajmo ta tamo pronalazimo. ta je
bila sutina onoga to se deavalo tokom holokausta? Mukarci i ene su planirali unitenje
miliona drugih mukaraca, ena i dece i to su sprovodili sa nemilosrdnom efikasnodu. ta
god da su njihova tobonja opravdanja, oni su poklali svoje blinje i ukrali njihovu imovinu,
a potom proglasili svoju pravednost. To su bila dela zla bez presedana. A oni koji su sledili
naredbe mora da su imali moralno slepilo za zlo da bi bili sposobni da hladnokrvno
sprovode takve zle naredbe. Opisati ove dogaaje kao "pogreno voene" izgleda plitko i
nedovoljno kao objanjenje.

Poeli smo ovaj uvod uveravajudi se da ni vi ni ja nismo zli. Ali ko je onda? Kako zla
osoba postane zla? Da li zlo postoji samo na mestima kao to je nacistika Nemaka ili "zlo
carstvo" Sovjetskog Saveza? Ili samo u srcima kriminalaca i gospodara droge, ali ne u
srcima ljudi koje poznajemo?
Ko je zao? ta je zlo? Da li ja treba da budem zabrinut zbog toga? Molim vas ponovo
proitajte citat Karla Junga kojim poinje ovaj uvod: "Danas je, kao nikada pre, vano da
ljudska bida ne propuste da primete opasnost od zla koje se skriva unutar njih."
Primetite da izgleda da Jung kae da se zlo skriva unutar svih ljudskih bida. Da lije to
stvarno mogude?
"Zlo" je veoma jaka re. Vedina ljudi eli da rezervie ovu re za Hitlere i svetske
kriminalce i ne eli daje primeni na sebe. Da li ovo vai za vas i za mene?
Prva definicija "zla" iz mog renika je: moralno nedopustivo, greno, porono." Ova
definicija jasno kae da je neodgovarajude koristiti ovu re da bismo rekli " zle bolesti i
smrti." Bolest i smrt su bolni aspekti ljudskog postojanja, ali sigurno nisu "moralno
nedopustivi." S druge strane, ispravno je koristiti ovu re da bi govorili o "zloj instituciji
ropstva."
Pogledajmo frazu iz renika, "moralno nedopustivo." inio sam stvari koje su moralno
nedopustive i ubeen sam da ste ih i vi inili. Svi imamo karakterne mane, svi smo manje ili
vie egocentrini, sebini i uskogrudi. I ove karakterne mane su me puno puta dovele do
toga da ne volim druge, da budem pun prkosa, ljubomoran i da delujem na takve naine
koji samo povedavaju sveukupnu svetsku bedu. Ali da li me to ini zlim?
Vi i ja sigurno nismo zli u potpunosti, ili u naoj sutini, ali mi imamo zlo u sebi.
Pathvrork pouava da se zlo, ili sklonost prema zlu, nalazi u svakoj ljudskoj dui. Ili, da
kaemo to na dragi nain: zlo u svetu nije nita drugo nego suma svih zlih tendcncija koje
postoje u svim ljudskim bidima.
Stoga sa ove take gledita, re "zlo" moe da opie kon- tinualno ponaanje koje ide
od proste sitniavosti i egocentrinosti s jedne strane, do nacistikog genocidnog sadizma s
druge strane. Oni koji se nalaze na poetku ovog spektra mogu da kau da nemaju niega
zajednikog sa ubieama koji se nalaze na kraju ovog spektra; ipak da li je istina da nemamo
nieg zajednikog sa njima? Upotrebidu drugi od sinonima iz renika, zar nismo svi mi
grenici?
Pre trideset ili etrdeset godina re "greh" je jo uvek bila u upotrebi, ali od tog
vremena jedva da se i koristi (ouvala se meu fudametalistima). Sada pre koristimo
psiholoku terminologiju, koja umesto toga govori o naim ljudskim grekama i manama,
ali obino na naine koji stavljaju krivicu negde na drugo mesto, na roditelje ili na drutvo
koji su odgovorni za to to smo mi takvi. Prema ovoj koli, do line promene dolazi kada
shvatimo izvor negativnog programiranja koje su nam drugi uinili, osetimo sva osedanja
koja su u to ukljuena (pre svega gnev i tugu) i onda oprostimo spol- janjem izvora za
negativnost od koje jo uvek patimo.
"Meutim, u psiholokom pogledu smo izgubili neto to nam je stara religiozna ideja o
grehu dala. Naime, da smo mi odgovorni za nau sopstvenu negativnost, nae line pro-

puste i izvrenja. Biti odgovoran je sasvim drugaije od biti kriv. To znai jednostavno
priznavanje da smo mi ponekad izvor bola, nepravde i nebrige prema sebi, drugima i
svetu." (Suan Thesenga, Undefended self page 19)
Ako mogu da pristanem na ovaj stepen samoodgov- ornosti, da ja nisam samo rtva
svetskog zla, ved da sam, na svoj nain, inicijator negativnosti, ved sam napravio ogroman
korak u pravcu transformisanja svoje negativnosti.
Jednom kada sam napravio ovaj ogromni prvi korak, ta je sledede? ta jo mogu da
uradim da transformiem tendencije prema zlu koje lee u meni? I religija i filozofija su
pokuale da odgovore na ovo pitanje.
Tradicionalna religija nam daje moralne poduke kako da ivimo, kao to su: "ini drugima
ono to eli da oni ine tebi" i "voli svog blinjeg." Sigurno se moemo sloiti da kada bi
svako sledio ova pravila svet bi bio mnogo prijatnije mesto za ivot. Ali mi ih veoma esto
ne sledimo. Ja ih ne sledim, vi ih ne sledite. Ako prihvatamo da je taj princip u redu, zastoje
onda tako teko iveti u skladu sa njim? Kako da promenim svoje ponaanje? ta mi je
potrebno da bih mogao vie da volim? Odgovor koji daje tradicionalna religija previe
esto izgleda ovako: trudi se vie.
U tradicionalnim religijama, po recima Karla Junga: " Uinjen je svaki napor da se
poduavaju idealistika verovanja ili ponaanja za koja ljudi u svojim srcima znaju da ne
mogu da ive u skladu sa njima i takvi ideali se propovedaju od strane zvaninika koji i sami
znaju da nikada nisu iveli u skladu sa tim visokim standardima i da nikada ni nede. ta vie,
niko se ne pita kakva je vrednost takve vrste uenja." (C. G. Jung, Memories, Dreanis,
Refleetions, Pantheon Books, 1973, page 330.)
Odgovori tradicionalne religije su bili tako razoaravajudi da mnogi ljudi koji bi se ranije
savetovali sa svetenikom sada idu da posete psihoterapeuta. Koliko je moderna psiholigija
uspena u rvanju sa problemom zla?
lanak o Abrahamu Maslou, ocu humanistike psihologije, kae: "U svojim poslednjim
godinama, Maslou se rvao sa prirodom ljudskog zla.... izraavao je sumnju nad nesposobnodu humanistike i transpersonalne psihologije da pretope nau "tamnu" stranu (koju je
Jung nazvao senka) u razumnu teoriju o ljudskoj prirodi. To je bilo problematino i za
samog Masloua, koji nije doao do krajneg zakljuka u vezi toga za svog ivota." (Edvvard
Hoffman, Ph.D., "Abraham Maslow and Transpersonal Psychology", in "Common
Boundary," May/June 1988, p.5.)
Mi koji smo prouavali i praktikovali Patlnvork smo, uz osedaj olakanja otkrili, da ova
uenja obezbeuju presudnu nepoznatu kariku koja je dosada izmicala i religiji i psihologiji.
Ogromna vedina dananje duhovne literature se fokusira na sutinsku dobrotu ljudskih
bida, na nau boansku prirodu; i to je sigurno vredna poruka za vreme u kome ivimo. Ali
ta demo da uradimo sa naom "tamnom stranom"? Odakle ona dolazi, zato je tako
nepokorna, kako da postupamo sa njom?
Odgovori na ova pitanja su ti koji ine da Pathvvork poruka ima tako jedinstvenu
vrednost. Ova mudrost nas poduava da se u srcu svakog ljudskog bida moe pronadi zlo u
nekom obliku, ali od njega se ne treba plati ili ga poricati. Dat je metod pomodu koga

moemo jasno videti nau "tamnu stranu," shvatiti njene korene i uzroke, i to je
najvanije od svega, transformisati je. Razultat de biti mir u srcu, a tek kada se on dostigne
postojade mir na zemlji.
Eva i Pathwork
Materijal koji je ovde sakupljen izvorno je izgovoren, nije napisan. Od 1957. do 1979.
Eva Broh Pierakos odrala je 258 predavanja o prirodi psiholoke i duhovne realnosti.
Tokom prvih deset godina Evinog rada oko nje se okupila grupa ljudi, uedi principe koji su
objanjeni u lekcijama i pokuavajudi da ih primeni u praksi.
Patlnvork grupa se okupljala jednom meseno u Njujor- ku. Eva bi govorila oko
etrdeset pet minuta. Predavanja su snimana, prepisivana i onda deljena lanovima grupe.
1967. Eva je srela Dr. Dona Pierakosa, psihijatra i sust- varaoca kole terapije poznate
kao bioenergetika. Nekoliko godina kasnije oni su se venali, a integracija njegovog i
njenog rada dovela je do velike ekspanzije Pathvvork grupe.
Mrea ljudi koji sada praktikuju i poduavaju Pathvvork iri se kroz vedi deo Sjedinjenih
Amerikih Drava, a grupe koje ga prouavaju postoje u mnogim oblastima sveta. Postoje
Patlrvvork grupe u Njujorku, Vaingtonu, Filadelfiji,
Njudersiju, Merilendu, Virdiniji, Miigenu, Severnoj Karolini, Vermontu, Bostonu, Atlanti,
ikagu, Los Ane- lesu, San Francisku, San Diegu, Portlandu, Santa Feu i Skot- sdejlu.
Od 1972. godine Pathwork poseduje seoski centar, nazvan "Sevenoaks Pathwork
Center", blizu Medisona u Virdiniji, 100 milja jugoistono od Vaingtona.
Oblast gde se Pathwork sada najbre razvija, jeste Juna Amerika, posebno Brazil, gde
se ubrzano obuavaju novi uitelji da bi izali u susret velikoj potrebi za ovim radom.
Pathwork se takoe proirio u Kanadi, Meksiku, Australiji i mnogim zemlje Evrope,
posebno u Holandiji, Italiji, Engleskoj, Luksemburgu i Nemakoj.
Pathvvork predavanja su prevedena na Francuski, Nemaki, Italijanski, panski,
Portugalski, Holandski i Ruski, a trenutno se prevode i na Kineski i Maarski.

Kako koristiti ovu knjigu

"Ne plaite se zla" de se fokusirati na metod line transformacije koji opisuju Pathwork
predavanja. To nije jednostavan metod, ali ukoliko se verno i hrabro sledi obedava izuzetno
dalekosene rezultate.
"Ovaj put zahteva od osobe ono to je vedina ljudi najmanje voljna da da:
istinoljubivost prema samom sebi, izlaganje onoga to sada postoji, uklanjanje maski i
pretvaranja i doivljavanje svoje gole ranjivosti. To je teak zadatak, pa ipak to je jedini put
koji vodi do istinskog mira i punode." (Patliwork predavanje 204)
Preporuujem da ne pokuavate da proitate ovu knjigu odjednom. Materijal je
izvorno predstavljen sa oekivanjem da se svako predavanje prvo proita, a onda diskutije

10

celih mesec dana, pre nego to bi sledede predavanje bilo odrano. Vedina materijala je
dosta saeta i zahteva ponovno itanje i misaone pokuaje da bi se primenio na sebi. Ako
imate nekoga sa kim moete da podelite ovu knjigu, itajudi je zajedno i diskutujudi o njoj
dok napredujete, to bi bilo idealno. Ako ne, preporuujem vam da nakon itanja svakog
poglavlja odvojite neto vremena i uinite sve to je u vaoj modi da primenite principe na
sebe i svoj ivot, pre nego to preete na sledede predavanje.
Selekcija predavanja i delova predavanja koji se ovde pojavljuju su primeri od 258
predavanja koliko je bilo odrano. Predstavljena su hronoloki i najbolje je da se itaju na
taj nain. Meutim, ukoliko vam neki deo knjige teko ide preporuujem da, umesto da
stavite knjigu na stranu, skoite napred do slededeg predavanja iji vas naslov interesu) e.
Doslovan nain prezentacije materijala vodi do odreene koliine ponavljanja u svakom
predavanju. Takoe, tokom perioda od dvadeset dve godine, koliko su se ova predavanja
prenosila, mnoge teme su ponavljane i detaljno razraivane. Pripremajudi ovu knjigu
uklonio sam vedinu, ali ne i sva ponavljanja. Na kraju svakog odranog predavanja postojalo je vreme za pitanja i odgovore. Vedinu tog materijala sam uklonio iz ovog teksta, ali
sam izabrao da ostavim nekoliko primera.
Ova predavanja detaljno razrauju metod posmatranja samog sebe i teoretsku
struktura koju moete koristiti da biste organizovali i shvatili ono to posmatrate. Onda je
potrebno marljivo raditi na tome da uklonite svoje maske i odbrane i da osetite i priznate
prava osedanja koja ste potiskivali i poricali. Jedan deo ovog posla osoba moe uraditi
sama, ali za vedinu ljudi koji su dostigli ovu fazu puta, postaje veoma teko da nastave rad
u osamljenosti. Bide vam potrebni prijatelji, pomagai, saputnici da bi vam pomogli da
vidite neke svoje aspekte koje vie volite da drite u senci.
Jednom kada zaista nauite da posmatrate sami sebe i kada imate dovoljno hrabrosti
da na svetlost iznesete svoju senku, svoje nie ja, bidete spremni i sposobni da ponete da
praktikujete pravu linu transformaciju. Posao nije brz i nije lak, ali de zaista promeniti va
ivot.
Donovan Thesenga

I DEO
ZNANJE 0 SEBI
ovek ima mnogo omotaa koji prekrivaju dubine njegovog srca. Covek poznaje tako
puno stvari, ali ne poznaje sebe. Zato trideset ili etrdeset koa, poput goveih ili
medvedih koje su tako debele i vrste, prekrivaju duu. Uite u svoju sopstvenu sutinu i
tamo nauite da upoznate sebe. (Meister Eckhart)
Cesto je tragino videti kako ovek drsko upropatava svoj sopstveni ivot i ivote
drugih, a ipak ostaje potpuno nesposoban da vidi kako cela tragedija nastaje u njemu i

11

kako je on neprestano hrani i produava. Ne svesno, naravno, jer je svesno angaovan u

oplakivanju nepouzdanog sveta koji se sve vie i vie gubi u daljini. Nasuprot tome, nesvesni
faktor je taj koji ispreda iluzije koje prekrivaju njegov svet. (C, G. Jung, Aioti, ss it appears in
Psyche & Symbol, edited by V. S. de Laszlo, Doubleday, p.8.)

Prvo poglavlje je izvod iz jednog od prvih Pathwork predavanja, Ono se bavi sredom,
primedujudi da je to neto za im svi udimo, dok teimo da krivimo spoljanje okolnosti za
bilo koje osedanje nesrede koje moda imamo.
Predavanje odmah izlae doktrinu line odgovornosti: "Duhovno nezrela osoba misli da
se sreda treba prvo stvoriti spolja; da spoljanje okolnosti, koje ne moraju neophodno
zavisiti od nje, treba da se uklope sa njenim eljama- a time de dodi i do unutranje srede.
Oni koji su duhovno zreli znaju da je upravo suprotno i da sreda ne zavisi od spoljanjih
okolnosti ili drugih ljudi, bez obzira koliko duhovno nezreli ljudi bili ubedeni u ovu zabludu.
Duhovno zrela osoba zna da je sama sposobna da stvori sredan ivot, ne samo unutar sebe,
ved kao neizbean rezultat toga i oko sebe."
Ova doktrina je prvi kamen temeljac na kome se zasniva Pathwork metod line
transformacije. Nije potrebno da neko veruje u to da bi zapoeo sa svojim radom, ali je
neophodno da barem otvori svoj um prema mogudnosti da bi to moglo biti istina. Prema
ovoj ideji, kao i prema mnogim drugim koje de uslediti, od nas se trai da stavimo sa strane
stara uverenja i da otvorimo svoj um prema novim mogudnostima.
Ovaj put ne zahteva da verujemo u bilo kakve specifine dogme ili da postanemo
pripadnici bilo koje vere. Umesto toga date su nam ideje i metodi koje moemo probati, sa
kojima moemo raditi i koje moemo koristiti u praksi. Ako metode fancioniu, znademo
po rezultatima. Ako ideje donose plodove, ako nam pomau da bolje shvatimo sebe i
ivimo srednije i produktivnije, onda de one postati zaista nae; mi demo ih znati, a ne
samo verovati u njih.
Prvi klju za sredu je znanje o sebi. Ovo moe zvuati kao nesporna stvar; naravno svi
obrazovani ljudi de se sloiti da je znanje o sebi neprocenjivo. Ali zato ga je onda tako
teko dostidi? Moda zato to niko ne eli da uje neprijatne istine o sebi, a ipak to su
najvanije stvari koje treba da znamo. Predavanja koja slede u I delu ukazuju na to koliko je
za nas vano da znamo sve ove delove sebe na koje ne elimo da se obaziremo i vie
volimo da ih zaboravimo.
U Jungovskoj psihologiji koristi se termin "senka" da oznai onaj na deo koji ne elimo
da nosimo u svesnom umu, koga guramo u tamu i nadamo se da demo ga zaboraviti. U
Pathwork sistemu ovaj kompleks karakternih mana i negativnosti je oznaen terminom
"nie ja." Ono to skriva nie ja je maskirno ja, idealizovana slika o sebi, slavljena slika o
onome to mi mislimo da treba da budemo i to se pratvaramo da jesmo.
Poetne faze Pathvvorka se prvenstveno fokusiraju na uenje kako da prodremo u
maskirno ja, a onda kako da postanemo svesni nieg ja koje se skriva ispod njega. Ova dva
omotaa linosti skrivaju vie ja, iskra unutranje boanstvenosti koja je sr svih nas.

12

Poetna predavanja trae od nas da neustraivo istraimo one svoje delove koje najvie
elimo da sakrijemo i daju nam praktian alat da to i uinimo. Prvo uimo kako da vidimo i
procenimo svoje svakodnevne aktivnosti i emocije - materijal koji je potpuno svestan i koji
samo eka da se okrenemo i obratimo nau punu panju na njega. Onda uimo kako da
opazimo svoje nesvesne misli, osedanja i stavove. Pronadi dete zauujude stvari;
pripremite se da budete izneneni.
D.T.

13

POGLAVLJE 1
UPOZNAJ SEBE
Duboko u srcu svakog ljudskog bida je udnja za sredom. Ali, ta je sreda? Ako pitate
razliite ljude, dobidete razliite odgovore. Duhovno nezreli ljudi de nakon kradeg razmiljanja, redi da ako bi imali ovo ili ono ispunjenje i ako bi brige nestale onda bi bili sredni.
Drugim re ima, sreda za njih znai zadovoljenje odreenih elja. Pa ipak, ak i kada bi se
njihove elje ispunile ovi ljudi ne bi bili sredni. Osedali bi jo uvek duboko ukorenjeni nemir.
Zato? Zato to sreda ne zavisi od spoljanjih okolnosti ili drugih ljudi, bez obzira na to
koliko duhovno nezreli ljudi eleli da veruju u ovu zabludu. Duhovno zreli ljudi to znaju.
Znaju da su sami potpuno odgovorni za svoju sredu ili nesredu. Znaju da su sposobni da
stvaraju sredan ivot, prvo unutar sebe, a onda takoe neizbeno, i u svom spoljanjem
ivotu. Duhovno nezreli ljudi misle da sreda prvo treba da bude stvorena na spoljanjem
nivou jer spoljanje okolnosti, koje ne moraju nuno da zavise od njih samih, treba da se
uklope sa njihovim eljama i kada se to desi sreda de uslediti. Duhovno zreli ljudi znaju daje
upravo suprotno.
Mnogi ljudi ne ele da priznaju ovu istinu. Lake je kriviti sudbinu, nepravdu boanskih
modi, ili okolnosti koje su nastale uticajem drugih ljudi, nego kriviti sebe. Lake je osedati se
poput rtve. Na taj nain osoba ne treba da traga, ponekad veoma duboko i uz maksimalno
potenje, unutar sebe. Pa ipak velika je istina da se sreda nalazi u naim vlastitim rukama.
U vaoj je modi da pronaete sredu. Moete da pitate:"ta treba da uradim?", ali hajde
prvo da vidimo ta sreda znai u duhovno zrelom smislu. Ona znai, jednostavno: Bog.
Mnogi ljudi se potpuno iskreno trude da pronau Boga. Ali, ako bi ih upitali ta tano
podrazumevaju pod tim, kako oekuju da de se to desiti, bilo bi im teko da daju smislen
odgovor. Pa ipak, naravno da postoji takva stvar kao to je "pronalaenje Boga". Zapravo to
je veoma konkretan postupak. Nema nita nejasno, nerealno ili iluzorno u vezi toga.
Pronalaenje Boga zapravo znai pronalaenje svoje prave sutine. Ako pronaete sebe u
odreenoj meri, vi ste u odgovarajudoj harmoniji. Uviate i razumete zakone prirode,
sposobni ste da imate odnose sa drugim ljudima, da volite i da doivite sredu. Istinski ste
odgovorni prema sebi. Imate integritet i hrabrost da budete to to jeste ak i po cenu
neodobravanja od strane drugih ljudi. S''e to oznaava vae pronalaenje Boga, ili kako god
da nazovemo ovaj proces. On takoe moe biti nazvan i povratkom kudi nakon
samootuenja.
Pronalaenje Boga je jedini nain kojim se moe pronadi sreda. A sreda moe biti
pronaena ba ovde i ba sada. "Kako?" vi moete upitati. Prijatel j i moji, ljudi tako esto
zamiljaju da je Bog put koji vodi izvan, daleko u univerzum, koga je nemogude dostidi. To
je daleko od istine. Ceo univerzum je unutar svake osobe, stoga Bog je unutar svake osobe.
Svako ivo bide ima deo Boga u sebi. Jedini nain da se dosegne ovaj unutranji boanski
deo je na tankoj i uzanoj stazi samorazvoja. Cilj je savrenstvo. Osnova tog cilja jeste
upoznavanje sebe!

14

Upoznati sebe je zaista teko jer to znai suoiti se sa mnogim neprijatnim osobinama.
To znai dugo, zapravo neprestano, beskrajno traganje: "Ko sam ja? ta moje reakcije, a ne
samo moja dela i misli, stvarno znae? Da li su moja delovanja podrana mojim osedanjima
i da li ja imam motive iza ovih delovanja koji ne odgovaraju onome to elim da mislim o
sebi ili onome to elim da drugi ljudi misle o meni? Da li sam do sada bio iskren prema
sebi? ta su moje greke?"
Iako neki od vas mogu poznavati svoje slabosti, vedina ljudi ignorie dobar deo njih, i to
predstavlja veliku prepreku ak i za one koji su dostigli odreene visine na ovom uzdiudem
putu. Ne moete prevazidi neto to ne poznajete. Svaka greka nije nita vie ili manje
nego lanac koji vas vezuje. Uklanjanjem svake nesavrenosti vi kidate okove i tako
postajete slobodniji i blie sredi. Sreda je namenjena za svaku osobu, ali je nemogude
dostidi je bez uklanjanja uzroka nesrede. A to su vae greke kao i bilo koje stremljenje koje
kri duhovni zakon.
Moete otkriti koliko ste napredovali na ovom putu sagledavjudi va ivot i probleme.
Koliko ste sredni? ta vam nedostaje u ivotu? U onoj meri u kojoj nesreda i nezadovoljstvo
postoje u vaem ivotu u toj meri niste ispunili sopstveni potencijal.
Za one koji stvarno ispunjavaju sebe, postojade duboko i spokojno zadovoljstvo,
sigurnost i osedaj ispunjenosti. Ako to nedostaje, niste u potpunosti na pravom putu ili
niste dostigli osloboenje koje dete obavezno doiveti nakon pre- vazilaenja poetnih
tekoda na putu. Samo dete vi znati odgovor gde se nalazite. Niko drugi ne moe niti treba
da odgovori na ovo pitanje umesto vas. Ako ste na pravom putu i imate duboki osedaj
zadovoljstva i ispunjenosti, a ipak jo uvek postoje spoljanji problemi u vaem ivotu, to
ne treba da vas obeshrabri. Jer spoljanji oblici unutranjeg sukoba na kome moda ba
sada radite ne mogu biti prevazieni tako brzo.
to vie usmeravate unutranje duevne tokove u ispravne kanale, to de se vie
odgovarajudi spoljanji oblici menjati, postepeno ali sigurno. Sve dok ovaj proces ne
postigne potpuno dejstvo, spoljanji problem se ne moe automatski prevazidi.
Nestrpljenje de biti samo prepreka. Ako ste na pravom putu, vi dete iveti i osedati veliku
realnost Bojeg sveta u vaem svakodnevnom ivotu. On de postati isto toliko stvaran, ako
ne i vie, nego vae ljudsko okruenje. To vie nede biti teorija i uprodeno intelektualno
znanje. ivedete u ovom svetu i osetidete njegov uticaj.
Ja du se povudi sada, ali kaem svima vama: niko od vas nikada ne treba da se oseda
usamiljenim. Boja ljubav je sa svima vama. Budite u miru, sledite ovaj put. On de vam
doneti sredu.

15

POGLAVLJE 2
VIE JA, NIE JA IMASKIRNO JA
Blagosloven je ovaj as u kome mije dozvoljeno da vam govorim, prijatelji moji.
Svi znate da posedujete ne samo fiziko telo, ved takoe i raznovrsna suptilna tela, od
kojih svako predstavlja neto razliito. Vae misli imaju nedvosmislene duhovne oblike, a
takvi oblici se stvaraju ne samo od misli, ved takoe i od osedanja, poto je osedanje
zapravo samo "nemiljena misao" koja jo nije postala svesna. Iako misao stvara drugaiji
oblik od osedanja, bez obzira na to, oboje stvaraju veoma defmisane i stvarne oblike. Svako
suptilno telo, kao i fiziko telo, ima auru - vibraciju i emanaciju tog tela. Ti oblici zaista
postoje u duhu. Oni fluktuiraju i menjaju se poto se sve to je u duhu nalazi u stalnom
kretanju.
Aura fizikog tela pokazuje bolest ili zdravlje tela i sva druga stanja fizikog postojanja.
Emocionalne, intelektualne ili duhovne reakcije pokazuju se u auri odgovarajudeg suptilnog
tela.
Svako ivo bide ima vie ja ili boansku iskru. To je najfinije i najsvetlije od svih suptilnih
tela, sa najbrom frekvencijom vibracije, jer to je vedi duhovni razvoj to je bra vibracija.
Vie ja je vremenom poelo da se okruuje raznim omotaima gude materije, ne toliko
gustim kao to je fiziko telo, ali nemerljivo gudim u odnosu na vie ja. Tako je nastalo nie
ja.
Cilj duhovnog razvoja je uklanjanje nieg ja tako da bi vie ja opet postalo slobodno od
svih spoljanjih omotaa koje je steklo. Bidete sposobni da u sopstvenom ivotu sasvim
lako osetite, kod sebe ili kod drugih, da su odreeni delovi vieg ja ved slobodni, dok su
drugi jo uvek skriveni. Koliko toga je slobodno, a koliko skriveno i ispod koliko je slojeva to
skriveno zavisi od opteg razvoja odreene osobe. Nie ja se sastoji ne samo od
uobiajenih greaka i linih slabosti koje variraju kod svake osobe, ved takoe od neznanja i
lenjosti. Ono mrzi da se menja ili pokori nekome. Ono ima veoma jaku volju koja ne mora
uvek biti manifestovana spolja. Ono eli da sve bude onako kako ono hode, a da ne plati
cenu za to. Veoma je ponosno i sebino i uvek puno line tatine. Sve ove osobine su
uopteno deo nieg ja, bez obzira na druge individualne greke. Mi moemo veoma dobro
da odredimo koji misaoni oblici dolaze od vieg ja, a koji od nieg ja. Takoe moemo da
odredimo koje elje i nastojanja vieg ja mogu biti pomeani sa stremljenjima od nieg ja.
Kada su poruke vieg ja isprljane motivima nieg ja tada se stvara nered u dui zbog koga
osoba postaje emocionalno bolesna. Na primer, osoba moe eleti neto sebino, ali zato
to iznutra ne eli da prizna daje to sebino, poinje da racionalno opravdava tu sebinu
elju i da zaluuje sebe. Mi moemo da vidimo ovu vrstu uobiajene samoobmane meu
ljudskim bidima, jer oblici nastali od vieg ja imaju potpuno drugaiji karakter u odnosu na
one nastale od nieg ja.
Postoji jo jedan omota. Na nesredu, ljudska bida jo uvek ne prepoznaju njegov
znaaj u dovoljnoj meri. Moemo ga nazvati maskirno ja. Maskirno jaje stvoreno na slededi

16

nain: Kada shvatite da dete dodi u sukob sa vaom okolinom preputajudi se svom niem
ja, vi moda jo uvek nedete biti spremni da platite cenu njegovog uklanjanja. To bi prc
svega znailo da bi trebalo da se suoite s njim, sa onim to ono stvarno jeste, sa svim
njegovim motivima i nagonima, poto moete pobediti samo ono ijeg ste postojanja
potpuno svesni. To znai hodanje uzanim, duhovnim putem. Mnogi ljudi ne ele da misle
toliko duboko. Umesto toga, oni reaguju emocionalno, bez razmiljanja o tome kako nie
ja moe biti ukljueno u njihovu reakciju. Podsvesni um oseda da je neophodno da prikae
svetu koji ga okruuje drugaiju sliku o sebi da bi izbegao tekode, neprijatnosti i nezgode
svih vrsta. Na taj nain ljudi stvaraju jo jedan omota koji nema nita zajedniko sa
stvarnodu, ni sa stvarnodu vieg ja, niti sa prolaznom realnodu nieg ja. To je ono to
biste mogli nazvati falsifikatom ili prevarom. To je nestvarno.
Vratidu se na prvobitni primer. Nie ja nalae osobi da bude krajnje nemilosrdna kako
bi ostvarila sebinu elju. Nije teko za bilo koga, ak ni za one sa veoma ogranienom
inteligencijom, da shvate da ukoliko se prepuste toj elji naidide na neodobravanje i
izbegavanje od strane drugih ljudi. To je rezultat koji niko ne eli. Umesto prevazilaenja
sebinosti sporim procesom razvoja, takva osoba esto delu- je kao da je ved nesebina. Ali
zapravo je sebina i oseda sebinost. Njeno povlaivanje miljenju drugih i velikodunost
su samo varka i uopte nisu u skladu sa njenim istinskim osedanjima. Drugim recima,
ispravno delo nema podrku neproidenih osedanja i stoga je osoba izloena unutranjem
ratu. Ispravno delo postaje in potrebe i prinude umesto ina slobodnog izbora. Takva
nadograena vrlina se ne rauna u pravom smislu. Dok osoba daje neto, ona istovremeno
moe mrzeti samu ideju davanja. Ne samo da su takve osobe sebine iznutra zbog svog
unutranjeg ubeenja, ved su i neiskrene prema svojoj prirodi, kredi vlastitu realnost i
ivedi u lai.
Ne elim da kaem da je preporuljivo prepustiti se svojoj nioj prirodi. Osoba mora da
se bori za prosvedenje i da tei razvoju kako bi proistila svoja osedanja i elje. Ali ako to
nije dostigla, ne treba da postoji samoobmana. Osoba treba da ima jasnu i tanu sliku o
neskladu izmeu osedanja i delovanja. Na taj nain maskirno ja ne moe nastati.

Prestanak samoobmanjivanja
est je sluaj da takva osoba pokuava da veruje u svoju vlastitu nesebinost. Na taj
nain ona obmanjuje sebe u vezi svojih pravih osedanja i motiva, time to ih ne pokazuje i
to ne eli da ih vidi. Nakon nekog vremena klica zla de biti potisnuta u podsvest gde de
sazrevati i stvarati oblike koji imaju svoje posledice i koji ne mogu biti uklonjeni zato to ih
osoba nije svesna. Sebinost je samo jedan primer. Postoje mnoge osobine i sklonosti koje
prolaze kroz ovaj isti proces, prijatelji moji.
Kada su ljudi emocionalno bolesni, to je uvek znak daje na ovaj ili onaj nain stvoreno
maskirno ja. Oni ne shvataju da ive u lai. Izgradili su omota nerealnosti oko sebe koji
nema nita zajedniko sa njihovim stvarnim bidem i nisu iskreni prema svojoj pravoj
linosti. Kao to sam ranije rekao, biti u istini sa samim sobom ne znai da treba da se

17

preputate svom niem ja, ved da ga budete svesni. Nemojte obmanjivati sebe ako jo uvek
delujete iz potrebe da se zatitite, a ne iz prosvedene vizije ili unutranjih ubeenja. Budite
svesni da su vaa osedanja jo uvek neproidena na ovaj ili onaj nain. Tada imate dobru
osnovu na kojoj moete da gradite. Bide vam lake da se suoite sa sobom na ovaj nain
kada shvatite da ispod omotaa nieg ja ivi vae vie ja. Vaa konana i apsolutna realnost
koju dete pre ili kasnije morati da dostignete. Da bi to uinili prvo morate da se suoite sa
niim ja, sa vaom prolaznom realnodu. Nju ne treba prekrivati, jer to dovodi do jo vede
udaljenosti izmeu vas i apsolutne realnosti, vaeg vieg ja. Da biste se suoili sa niim ja
morate po svaku cenu pocepati maskirno ja.
To moete uiniti kada sebi vizuelno predoite tri ja koje ovde opisujem.
Lagati sebe i ne razmiljati o svojim emocijama i istinskim motivima uopte, ved
jednostavno dozvoljavati emocijama da se ispolje bez promiljanja, moe ponekad delovati
adekvatno, ali zapravo to nije. Osoba koja eli da postane sredna, zdrava i da ima
unutranji mir, treba, da bi istinski ispunila ivot i da bi bila u harmoniji sa Bogom, a time i
sa unutranjim ja, da pronae odgovor na slededa pitanja: Ko sam stvarno ja? ta je moje
vie ja? ta je moje nie ja? Gde se nalazi maska, neistina?
Vano je da izvebate unutranje oko kako bi sagledali sebe i draga ljudska bida sa ove
take gledita. Sto vie budete duhovno budni, to de vam biti lake da ispravno razumete
sebe i druge. Kada doete u dodir sa viim ja, kada vam se probudi intuicija putem
duhovnog razvoja, osetidete izrazitu razliku izmeu maskirnog i vieg ja. Doivedete
neprijatno ispoljavanje maskirnog ja, pre svega vlastitog, bez obzira na to koliko maska
delo vala prijatno.
Tada jedino preostaje da ove istine prodru u podsvesne omotae linosti kako bi mogli
da prevaziete unutranje opiranje. Ako elite da idete ovim putem i da se izleite od
emocionalnih bolesti, vano je da ovo razumete. Treba da se suoite sa niim ja koje
postoji u svakom ljudskom bidu, ali imajte u vidu da to nie ja nije konano "ja" ili istinsko
ja. Vie ja, koje je savreno i koje eka da izraste iz ovih omotaa nesavrenosti, jeste
istinsko ja. Da li moda ima pitanja na ovu temu, dragi prijatelji?
PITANJE: Kako je mogude ukloniti ono to je nie ja ispoljilo u vidu bolesti fizikog tela?
ODGOVOR: Pre svega, ne treba da pokuavate da na prvom mestu uklonite posledice.
Ako je vae nie ja stvorilo bolest, ta bolest treba prvo da bude prihvadena. Treba da
pronaete korene, ili deo nieg ja koji je doveo do bolesti.
Treba da se susretnete sa niim ja i da ga potpuno istraite. Morate imati za cilj proidenje
i savrenstvo same po sebi. To inite iz ljubavi prema Bogu, koju imate u sebi, a ne da biste
izbegli trpljenje posledica. Istina, potrebno je puno unutranjeg savlaivanja i snage da bi
se prvo u dovoljnoj meri proistili motivi, ali to je neophodna osnova. Dok to radite
istovremeno uite mnoge druge stvari. Duhovna snaga raste dok uite da budete potpuno
iskreni prema sebi. Kada vam motivi postanu isti, bolest vas vie nede ni upola toliko
zanimati, kao to de vas zanimati stanje vae due. U onoj meri u kojoj ego i pogodnosti
svega onoga to ide sa njim, gube znaaj, u toj meri dete slediti veoma vaan duhovni
zakon. Vae duhovno zdravlje de se postepeno obnoviti. Taj zakon ima veze sa

18

naputanjem ega emu je Isus poduavao. Vratidete se u ivot samo postupajudi na taj
nain. Dakle, ponite da susredete svoje nie ja hrabro, sa optimizmom, ponizno i u duhu
otkrida. Jednom kada otkrijete svoje nie ja i napustite sve maske i sve omotae, poedete
da radite na razliitim aspektima nieg ja. Uinidete to svakodnevnim posmatranjem i
testiranjem sebe, posmatrajudi iznova i iznova u kojoj meri vai unutranji tokovi jo uvek
odstupaju od onoga to biste vi eleli da budu. Dok to inite i dok postajete gospodar svog
nieg ja, uite se pravom potenju i vai motivi za razvoj postaju sve istiji. Vizija de vam se
proiriti, dostidi dete prosvedenost, a simptomi i problemi koje ste imali postepeno de
nestati. Ne treba da mislite prvo o bolesti, ved o korenu problema. To de doneti jedini
trajni uspeh. Ako zaista elite da proistite sebe, a ne samo da se liite neprijatnih
posledica koje su najuoljivije, dobidete pomod i vodstvo za borbu sa niim ja, jer to niko
ne moe uiniti sam.
Sada du vas napustiti, prijatelji moji. Idite svojim putem u miru, znajte da Bog postoji u
vama.

19

POGLAVLJE 3
DOSTIZANJE STVARNIH PROMENA U OSEANJMA
Sve vas blagosiljam, prijatelji moji. Do sada ste jasno spoznali neophodnost linog
razvoja na ovom zemaljskom nivou, koji i postoji upravo iz tog razloga. Bez obzira koliko to
nekada moe biti teko, samo oni koji ispunjavaju ovaj smisao mogu nadi mir u svojoj dui.
Obedao sam da du pokrenuti ovaj kurs da bi svako od vas mogao da nae svoj put tako to
de nauiti kako da ide njime, gde da pone, i ta sve taj put zahteva. Prihvatite moje rei
kao meditaciju, zadrite ih u sedanju, jer nede biti dovoljno da ih samo jednom proitate.
Treba da meditirate na ove pouke tako da ovo znanje moe da konano preraste
povrinsko i intelektualno znanje i dosegne dublje oblasti vaeg bida. Samo tada de vam
doneti pravu dobrobit.
Svako zna da je vano biti pristojna osoba, ne initi takozvane grene delatnosti, pruati
ljubav, imati veru i biti ljubazan prema dragima. Ali to nije dovoljno. Pre svega, znati ovo i
zaista biti sposoban delovati u skladu sa tim, jesu dve razliite prie. Moete biti u stanju
da se voljnim delo- vanjem uzdravate od zloina, ali ne moete da prisilite sebe da nikada
ne osetite elju da povredite nekoga. Moete prisiliti sebe da se ljubazno odnosite prema
dragima, ali ne moete na silu da zaista osedate ljubaznost. Ne moete ni da prisilite sebe
da imate ljubav u srcu, niti da imate pravu veru u Boga. Sve to je povezano sa emocijama
ne zavisi od voljnog delovanja, niti od miljenja. Menjanje osedanja podrazumeva spor
proces linog razvoja i otkrivanja sebe.
Moete razumeti da nemate dovoljno vere, ali to razumevanje i pokuaji da prisilite
sebe daje imate time to dete govoriti sebi "Moram imati veru", nede vas dovesti ni korak
blie njoj, ba naprotiv. Povrinski moete biti sposobni da ubedite sebe, ali to ne znai
daje vaa vera ili sposobnost da volite stvarna - a to je ono emu je put namenjen, promeni
osedanja.
Postavlja se pitanje kako da promenite svoja najdublja osedanja. To je mesto odakle
treba da ponemo i gde treba da vam pokaem put. Pre svega, prijatelji moji, ne moete
nita da promenite sve dok ne saznate ta je zaista u vama. Najveda prepreka na ovom
putu jeste ljudska sklonost ka samoobmani koja se odnosi na to kakvi su oni zaista. Ne
govorim samo o podsvesnom umu, za koji svi znate da postoji. Izmeu svesnog i
podsvesnog uma postoji jo jedan omota, mnogo blii svesnom umu. Ipak, jo uvek ste
nesvesni ovog omotaa zato to to elite. Izbegavate ga, mada se simptomi i znaci koji
ukazuju na njega nalaze upravo ispred vas. Ljudi bee od svesti o ovom omotau pogreno
smatrajudi da ono to ne znaju, to i ne postoji. Ne morate razmiljati ba na ovaj nain, ali
osedanja ove vrste se nalaze u vama, ak i bez vaeg razumevanja. ak i ako se okrenete od
vlastite unutranje stvarnosti, ona ipak postoji. Stanje u kome zanemarujete svoju
unutranju stvarnost moe biti samo trenutno, ali je jo uvek deo vaeg ivota i predstavlja
nivo vaeg razvoja. To je vaa realnost sada.

20

Setite se predavanja koje sam odrao o viem ja, niem ja i maskirnom ja. Ovo to sam
upravo opisao je deo maskirnog ja. Svi znate da je pogreno initi, misliti ili osedati
odreene stvari. Ako ta osedanja jo uvek postoje u vaem niem ja, okredete se od njih,
misledi da ste tako uklonili ono to prepoznajete kao pogreno. Ali izbegavanje ili poricanje
jeste najveda greka koju ljudsko bide moe da uini, jer uzrokuje nebrojene probleme i
mnogo vie unutranjih i spoljanjih sukoba nego bilo ta drugo to spoznajete svesnim
umom.

Suoavanje sa ivotom
Spomenuo sam razliite duhovne zakone koje ljudska bida neprestano kre. Proces koji
sam upravo naveo kri jedan od ovih zakona - zakon suoavanja sa ivotom. Suoiti se sa
ivotnom realnodu znai biti sposaban suoiti se sa samim sobom i sa svim svojim
manama. Ako se ne suoite sa ivotom pre svega, nikada se nedete razviti. Bilo kakav
sistem koji pokuava da vas podui nainima kako da preskoite ovu prepreku ne moe biti
stvarno uspean, jer je traenje takvih preica takoe krenje duhovnog zakona.
Svi ste nesvesno neprestano ukljueni u ovaj tetan proces, iako su neki od vas ved
dostigli odreenu meru samo- spoznaje. Svako ima makar jednu spoznaju o nekoj svojoj
unutranjoj sklonosti, inedi je tako zaista svesnom. Pa ipak, u mnogim drugim oblastima
svesni um jo uvek bei od suoavanja sa unutranjom istinom. Moete ak poznavati svoje
nedostatke, ali sigurno ne poznajete sve svoje stvarne motive. Ne razumete zato imate
odreena miljenja, ukuse, ili navike. ak i vae dobre osobine mogu delimino biti pod
uticajem nesvesnih greaka ili pogrenih unutranjih tokova. Sklonosti, u vezi ijeg
postojanja ste do sada varali sebe, treba da se shvate u smislu uticaja i povezanosti koje
imaju.
Ne postoji nita u ljudskoj dui to dolazi iskljuivo od vieg ili nieg ja, jer se sve stalno
mea. Proidenje znai razdvojiti, razumeti i ponovno smestiti u svest sve razliite
sklonosti, tako proidavajudi osnovne dobre tenje od maski samoobmane i od uticaja
karakternih slabosti. Vie ja u vama govori, "elim da budem savren. Znam da je to Boja
volja." Ali, neznanje nieg ja ini da mislite da se savrenstvo moe dostidi tako to dete
skrenuti pogled sa svojih mana i zanemariti ih. Nie ja uvek eli da mu je sve potaman. Ono
takode eli da bude na visokom poloaju, ali iz drugih razloga nego vie ja. Vie ja eli da
napreduje zbog ljubavi prema Bogu, uz pomod prepoznavanja i prosvedenja, i svesno je da
dete samo onda kad postanete savreni zaista biti sposobni da volite svoje blinje. Ali nie
ja eli savrenstvo iz egoistinih razloga, iz oholosti i potrebe za oboavanjem. Svi vi bez
izuzetka, osedate na ovaj nain. Ovo je primer kako i vie ja i nie ja ele istu stvar, ali su njihovi motivi sasvim razliiti. Razdvajanje tih motiva i prepoznavanje njihovih glasova jeste
od najvedeg znaaja za proidenie linosti, za dobrobit zdravlja i harmoniju u dui.
Nemojte misliti da vas okrivljujem, niti vi treba da krivite sebe kada prepoznate ove
sklonosti u sebi. Ja samo iznosim injenice, a jedan od osnovnih zahteva na putu jeste da

21

prihvatite injenicu da mnoge negativne sklonosti jo uvek postoje u vama. Samo od ove
premise moete krenuti i proistiti svoje motive.
Takoe treba da prepoznate razloge zato vas nie ja odvrada od suoavanja sa samim
sobom. Jedan od razloga je taj to je prepoznavanje sebe kao nesavrenog neprijatno.
Drugi razlog je da je nie ja lenjo i nikada ne eli da radi. Potreban je rad da biste se suoili
sa onim to je u vama, posebno kada doe do suoavanja sa neprijatnim stvarima. Tako,
dragi moji prijatelji, prvi korak u vaoj odluci da krenete putem samorazvoja i proiden)a
jeste da vam ovo postane jasno. Ako to shvatite, nedete biti obeshrabreni kada budete
zaokupljeni prvim delom ovog neophodnog rada. Moete dostidi savrenstvo samo idudi
kroz svoje nesavrenosti, a nikako zaobilazedi ih.

Temeljno samoistraivanje zahteva puno vremena

Koraanje ovim putem ne znai stalno i glatko usavravanje linosti i poboljavanje
ivotnih uslova. To bi bilo potpuno nerealno. Neophodno je da se suoite sa injenicom da
je put dug i da periodi iskuenja nede prodi tako brzo kao to biste eleli. Velika teta
nastaje kada se ljudi navode da misle kako de slededi pravila razliitih metafizikih uenja,
njihovi problemi nestati, ili ako se ini da su nestali na neko vreme daje to znak uspeha.
Zamiljanje da de napredovanje ovim putem proiden)a umanjiti tekode i probleme je
nezrelo i detinjasto. Sigurno je da de se problemi i tekode smanjiti i konano nestati, ali
tek nakon dueg vremena, i nakon toga to ste istinski razumeli svoje unutranje ureenje
i ponovo uspostavili svoje unutranje tokove. Na ovaj nain dete rastvoriti unutranje
obrasce koji su direktno odgovorni za vae sukobe, jednom kada ostignete odreene
pobede nad sobom, u potpunosti dete shvatiti ovu istinu, ali de vam biti potrebno mnogo
vremena i godine rada. Tek tada de se iskuenja smanjiti po svom uti- caju i uestalosti,
harmonija de rasti u vaoj dui i vi dete istinski preuzeti brigu o sebi i postati svesni sebe.
Kada kaem "svesni sebe" mislim na to da poznajete svoje nie ja detaljno i potpuno, to
ne znai da ste ga ved prevazili.
Meditirajte na injenicu da moete oekivati da ete pronadi aspekte svoje linosti koji
vas mogu okirati. Oekujte to i izaite tome u susret, umesto da se skrivate ili da to
izbegavate. Oekujte da, isto kao to ste imali iskuenja pre nego to ste krenuli ovim
direktnim putem, iskuenja de vam dolaziti jo due vreme. Jedina razlika je ta to de osoba
koja je na takvom putu, nakon uspenog rada, razumeti da svako iskuavanje i sve nevolje
znae neto specifino. Specifina lekcija o njenoj unutranjoj sutini bie prenesena osobi
tokom svakog perioda tekoda i nevolja. Tek nakon dueg vremena va um de postati
uveban, tako da dete sve bre i bre otkrivati u emu se sastoji pouka. U trenutku kada
shvatite znaenje ovih perioda, takvo iskuavanje de prestati. Sve dok ga ne razumete,
nastavljae da se javlja. Moda de biti umanjeno nakon izvesnog vremena, ali de se vradati

22

u istom ili slinom obliku sve dok ne nauite lekciju. Oni koji su iskusili ta znai razumeti
poruku odreene tekode, stvarno je razumeti do sri, znaju kakav je to blagoslov.

Cena duhovnog rasta je visoka

Jo jedna misao za meditaciju: kada idete ovim putem morate se povinovati jo
jednom duhovnom zakonu koji kae da sve ima svoju cenu. Ko god pokua da to izbegne
na kraju de platiti mnogo vedu cenu. Svaka osoba to radi na ovaj ili onaj nain. Neki to ine
oiglednije, a drugi suptilnije i skrivenije. Mnogi ljudi to ne rade spolja, ali psiholoki
gledano svi to inite, posebno kada pristupate ovom putu poluzatvorenih oiju. Shvatite da
tu postoji cena, ali cilj je vredan toga. Kada elite da kupite kudu ili neko lepo zdanje, mirite
se sa pladanjem adekvatne cene. Ne oekujete da dete dobiti palatu po ceni kolibe. Na
materijalnom nivou niste u sukobu sa ovom istinom, ali na emocionalnom, psiholokom i
duhovnom nivou neprestano elite da dobijete palatu po ceni kolibe, a ponekad ak ne
elite da platite nikakvu cenu.
Cena koju pladate idudi putem razvoja sigurno jeste visoka, ali apsolutno nema dragog
naina, na zemlji ili na nebu, da dobijete harmoniju, ljubav, sredu i potpunu unutranju
sigurnost. Cena je: nema samosaaljenja, nema samoobmane, apsolutno raskidanje sa
egom, vreme, napor, strpljenje, istrajnost i hrabrost. Ono to dete dobiti zauzvrat je zaista
sto puta vrednije, ali ne oekujte da dete viditi nagradu pre nego to ste krenuli. Pod
kretanjem podrazumevam period od bar dve godine ovakvog rada, pod uslovom da ne
radite sa pola srca. Drugim recima, govoredi simbolino, morate platiti celokupan iznos pre
nego to bilo ta dobijete. Ja znam da moje rei nisu ono to osoba koja je popustljiva
prema sebi eli da uje. Ne postoji lak nain niti magina formula pomodu koje moete
dostidi sredu za kojom svi tragamo. Ne mogu da vam obedam dragocene poklone neba
ovde na zemlji ako vi samo upotrebljavate-odreene molitve. Ako bih vam rekao takve
stvari, bilo bi opravdano da budete sumnjiavi ak iako biste voleli da je tako. Ono to vam
nudim je pravo i stvarno. Svako od vas moe to sam pronadi pokuavajudi i slededi moj
savet. Moj savet za poetak je: meditirajte na ove rei. Razmotrite ta treba da bude cena i
ta moete oekivati i onda donesite odluku. Da li ste voljni da prihvatite ovaj put? "Ja sam
previe umoran," moete redi. Ali ja mogu da odgovorim da je to veoma kratkovido. Ako
ste umorni i slabi to je zato to su se vae unutranje snage istroile delajudi u pogrenim
kanalima, tako da snaga ne moe da se prirodno sama obnovi kao to je to sluaj kod due
koja dobro funkcionie. Ako biste samo zapoeli i ne biste bili uasnuti prvim borbama,
konano biste uspeli da postavite svoj unutranji tok napravo mesto. inedi to, oslobodili
biste u sebi divnu ivotnu snagu i zapalili iskru koja bi vam u potpunosti promenila ivot.
Ne mogu vam obedati da de svi problemi nestati jer su oni sastavni deo puta kojim morate
da krenete. Oni su izazov iz koga moete mnogo nauiti, ako se sa njima sretnete na zreo
nain. Pa ipak, mogu da vam obedam da nakon to ste ispunili odreene poetne uslove,
vie nedete biti u depresiji zbog svog ivota i ivotnih nedada. Mogu da vam obedam da de

23

umor nestati, da dete imati snage da proete kroz tekode i da dete nositi svoj krst na pravi
nain, znajudi zato ga nosite.
Najveda slabost u ivotu jeste nemogudnost sagledavanja uzroka bilo ega to vam se
deava. Samo na putu koji vodi unutar sebe dete pronadi uzrok, i sama ta injenica de vam
dati snagu koja vam je neophodna. Dalje, mogu da vam obedam da dete nakon odreenog
vremena provedenog na putu uivati u ivotu uprkos svim tekodama, ak i pre nego to
one stvarno nestanu. Okusidete ivot na nain za koji niste bili sposobni pre. Mogu da vam
obedam da dete biti energetski oivljeni, prvo u intervalima, a kasnije sve postojanije. U
onoj meri u kojoj shvatite sebe i ponete da pravite red u svojoj dui, ova ivotna sila de
vas ispuniti. ivot de vam biti lep u svoj svojoj realnosti. Zato ne odlaite ovaj posao. Bez
obzira koliko mislite da je kasno, nikada nije prekasno. ta god da dostignete na ovoj zemlji
imade venu vrednost. A kada govorim o dostignudima, mislim na pobedu nad svojim
niim ja.

Tri vrste rada

Evo jo jedne misli, prijatelji moji, u vezi ove poetne odluke kojoj morate pridi
otvorenih oiju. Treba da razliku- jte tri vrste rada na sopstvenom proidenju. Jedna od
njih je spoljanje ponaanje. Prepoznavanje svojih oiglednih greaka i osobina, kao i bilo
kog dogaanja koje je na povrini. Slededa faza, ci fclZC se esto preklapaju, jeste
pronalaenje onog omotaa linosti koji ne pripada direktno podsvesti, ali ijeg ste
postojanja nesvesni jer ga namerno izbegavate. Prema tom omotau treba da se odnosite
na drugaiji nain, koji du vam pokazati. Tredi i jednako vaan omota je podsvesni um. Ne
veru jte da je ono to je u podsvesti tako daleko i da nema uticaja na vas. Podsvest
konstantno vlada vama, a da to i ne znate. Veoma je mogude, polako ali sigurno, otkriti ono
to se nalazi u podsvesti, bar u odreenoj meri. Primetite svoje sklonosti koje stoje u
neposrednom odnosu sa vaom svesnom voljom i koje direktno kontroliete delovanjem
volje. Takoe dete otkriti sklonosti koje su povezane sa vaim emocijama i koje ne moete
prisiliti da deluju po vaem nahoenju. Svet emocija moe da se promeni samo prirodnim
razvojem, a ne pritiskom ili voljnim delovanjem, osim na posredan nain.
Pretpostavimo da vam duboko unutra nedostaju vera ili ljubav. Ne moete prisiliti sebe
da imate veru ili ljubav, bez obzira na to sa koliko napora to pokuavali. Ali ono to moete
uiniti jeste da idete ovim putem, ovim stopama, da moda prevaziete nedostatak
discipline koji vam oteava rad. inedi tako, nedete raditi direktno na nedostatku ljubavi ili
vere, na primer, ali dete jednostavno upoznati sebe i pronadi zato vam nedostaju ove
osobine. Kada postepeno doete do razumevanja, ne prisiljavajudi sebe da imate veru ili
ljubav, pre ili kasnije ispunide vas ivotna sila i spontano dete ispoljiti ova osedanja bez
ikakvog napora. Ako vae emocije ponu da se menjaju nakon nekoliko godina to moete
smatrati divnim uspeh om. Promena de se desiti tako prirodno da je moda u poetku
nedete biti ni svesni.

24

Prouite sada ove rei, razmislite o njima duboko. Verujte mi prijatelji, sve ovo nije
tako teko kao to vam se moda sada ini, niti predstavlja udo koje de vam doneti sredu,
a da od vas ne trai potpunu iskrenost, mod volje i postojan napor.
elim jo neto da vam kaem u vezi ove faze pripreme i odluivanja. Oekujte borbu
sa samim sobom. To de biti borba izmeu vieg ja i nieg ja, a va svesni ego de odrediti
koja de strana pobediti. To de biti duga borba, koja se u poetku moe ispoljiti preprekama
u sleenju ovog procesa. Nie ja moe poslati poruke kao to su: "Ne verujein u to," ili "To
mi nije potrebno," ili "Previe sam umoran," ili "Nemam vremena." Neophodno je da
prepoznate ta su ove poruke i odakle dolaze. Koristite ih kao poetnu taku da dublje
zaronite u svoju duu. Pokuajte da jasno vidite ta je to to govori iznutra kada primate
ovakve skrivene izgovore i pretvaranja. Ako ste spremni na borbu, bidete sposobni da
gledate i sluate i izvojevadete prvu pobedu. Takoe, nauidete u izvesnoj meri kako da
razotkrijete svoju masku i pogrene motive, to de vam dobro dodi kasnije kada nie ja
pokua da vam se na druge naine isprei na putu. Ono de jednostavno pokuati da zadri
line duevne tokove. Do tada dete ved mnogo vie znati kako da postupate s njim.
Nemojte samo stavljati na stranu povrne izgovore. Testirajte ih, radite s njima, ispitajte ih.
Mnogi od vas se plae onoga to se moe pojaviti iz nieg ja. Vano je da nauite da
tumaite i prevodite takva nejasna osedanja u precizne misli. Ovaj strah je vaan razlog
zbog kojeg se osoba stidi susreta sa samom sobom.
Detinjasto je zamiljati da ono to gajite u sebi nede postojati ako izbegavate da se
suoite s tim. Nie ja je nezrelo i u neznanju. Sama njegova priroda su greke i iskrivljenja.
Zato vam kaem: ne sramite se od onoga to je u vama! Svi znate daje nie ja samo
privremeni omota i da ne ini vau linost. Trenutno je tu da biste radili na njemu, ali to
nie ja niste zaista vi.
Vae vie ja, koje je delimino slobodno, ved se ispolja- va kroz dobre osobine, vau
velikodunost, ljubaznost, ili bilo ta drago to postoji u vama i to pripada viem ja. Ali ak
i tamo gde jo uvek ne moe da se manifestuje jer je skriveno duboko iza nieg ja, vie ja
jo uvek postoji u svom blistavom savrenstvu. Kako ga moete dosedi ako ne prodre te
kroz nie ja? Zato ne budite uplaeni. Ne budite okirani kada se prvi put suoite sa svojim
niim ja, tamo gde do sada niste ni imali ideju da postoji. To je neophodna privremena
tvorevina, ali ona nikada, nikada ne predstavlja konano ja. injenica je da dostizanje nivoa
na kome ste okirani nekim od njegovih aspekata koje niste primetili ranije, predstavlja
znak napretka. To ukazuje na dobar napredak, jer bez prolaska kroz taj nivo, bolan kakav
moe biti za neko vreme, ne moete dodi do slededih pobeda i uspeha. To je deo puta,
prijatelji moji. Ako meditirate na ove reci i u isto vreme pokuavate da budete svesni straha
od svog nieg ja i posramljenosti zbog njega, i ako nauite da ivite sa ovim znanjem, vi dete
pobediti. Tada dete se susresti sa svojim strahom na realan nain i nedete se skrivati od
njega kao to se skrivate od nekih drugih stvari u sebi.
Ja du se sada povudi dragi moji prijatelji. Neka Bog blagoslovi sve moje drage prijatelje.
Neka mir bude u vama. Prebivajte u Bogu.

25

POGLAVLJE 4
OTKRIVANJE SOPSIVENIH MANA
Donosim vam blagoslove, dragi moji prijatelji.
Ved sam vam govorio o tekodama na ovom putu i opasnostima koje donosi
predrasuda da de nekoliko meditacija ili udesnih formula ukloniti sve vae zemaljske
probleme.
Pogrena je i pretpostavka da dete sleenjem ovog puta koji vam pokazujem
zanemariti drage aspekte svog ivota. Neki misle da de posvedivanje odreenog vremena i
napora duhovnom razvoju, oduzeti previe vremena neophodnog za svakodnevnu borbu
za zaradu. Mislite da vam nede ostati dovoljno snage za profesionalne napore i plaite se
da de vae finansije ispatati zbog toga. Drugi mogu verovati da im nede ostati dovoljno
vremena za uivanje, i tako dalje. Ovaj nain razmiljanja je veoma pogrean jer duhovni
razvoj uopteno, a ovaj put naroito, nije dodatna aktivnost u ivotu koju jednostavno
dodajete na druge aktivnosti, na taj nain umanjujudi snagu, vreme, napor i uivanje koji bi
vam inae bili na raspolaganju za druge obaveze i zadovoljstva. Upravo je suprotno,
prijatelji moji.
Ovaj put proidenja predstavlja osnovu vaeg ivota. To je tlo po kome hodate. Kada
odluite da ga prihvatite, jednostavno pomerate tokove svog ivota u drugaije kanale.
Nakon nekog vremena, iako vai preblemi nede nestati za jedan dan, to de dovesti do
buenja nove ivotne iskre u vama, koja de vas snabdeti sa do sada nepoznatom snagom,
otroumnodu, vitalnodu i sposobnodu da uivate u ivotu kao nikada pre. Bidete
uspeniji u svojoj profesiji, dobidete vie dobrobiti od svog slobodnog vremena, uivati vie
u svemu to radite, dok je u ovom trenutku za vedinu vas ivot manje ili vie jednolian.
Onda dete videti da vredi prihvatiti ovaj put, ak i sa vae sebine take gledita, i ak iako
vai osnovni sukobi jo uvek nisu nestali.
Na ovom putu dete, pre ili kasnije, pronadi na koji nain ste svojim dubljim osedanjima,
reagovanjima i mislima, ako ne i u svojim delima, krili duhovne zakone. Ta spoznaja de
vam omoguditi da postepeno izmenite unutranje tokove i emocionalne reakcije i to de
automatski osloboditi snagu i ivotnu silu koje su ranije bile zakljuane ili blokirane. Ne
obedavam vam udo koje de vam biti dato kao nagrada sa neba, ved vam pokazujem
planski i logino da ovaj put: mora delovati jer je zasnovan na zakonu uzroka i posledice,
koji radi sasvim prirodno i impersonalno. Traim od vas da ne posmatrate odluku da idete
ovim putem kao neku dodatnu aktivnost u ivotu, kao to je pohaanje nekih novih predavanja koje mogu da vam oduzmu vreme i trud koje biste mogli da iskoristite za druge
neophodne ili poeljne stvari. Radije posmatrajte ovaj put kao osnovu svog ivota koja de
uiniti da va ivot bude dobro integrisana celina. Jer ako moete da resite svoje
unutranje probleme i ispravite greke koje inite, onda dete svakako modi da resite i svoje
spoljanje probleme.

26

Na isti nain dete imati mnogo vie od svih dobrih stvari u ivotu - srede, uivanja,
zadovljstva, ako vam dua ponovo postane zdrava, ako vaa unutranja reagovanja mogu
da se povinuju duhovnom zakonu. Samo tada dete biti sposobni za sredu. Jer, koliko je ljudi
sposobno za sredu? Veoma malo, prijatelji moji. Samo oni koji grle ivot svim svojim srcem,
bez strahova, samosaaljenja, bez bojazni da de biti povreeni, slede veoma vaan duhovni
zakon. Samo oni koji to mogu da uine, sposobni su da doive pravu sredu.
Tako de sve to inite u ivotu imati vie ukusa, svesti i ivotne iskre ako sledite put
samospoznaje. To nede uzeti vie vremena nego to je razumno u odnosu na vae ivotne
okolnosti. Svi ste bez izuzetka u mogudnosti da uz malo snage, volje, odlunosti i pravilnog
organizovanja svog svakodnevnog ivota, odvojite u proeku pola sata dnevno za svoj
duhovni razvoj. Troite vreme na svoje fiziko telo. Hranite ga, odmarate i istite, i ne
smatrate da vam to oduzima vreme za druge dunosti ili zadovoljstava. Prihvatate zdravo
za gotovo da je to oigledno neophodan deo ivota. Meutim, kada se postavi pitanje da li
da uinite isto za svoju duu, strahovi, sumnje i osporavanja se ispree na putu. Ali, to se
nede dogoditi ako se potrudite da razumno posmatrate duhovni napredak, prijatelji moji.
Ne razmiljate razumno o tome zato to ne procenjujete kakve su zaista ove sumnje. Imate
ih zato to ih podstie vae nie ja. Sve dok ne prepoznate mehanizam delovanja nieg ja,
njegovo ispolja- vanje i neiskrena skrivanja iza razliitih opravdanja, nedete biti u stanju da
ga savladate.
Ne samo da su one osobine koje se obino nazivaju manama i kojima neposredno ili
posredno povreujete druge, prepreka za vas, ved su to takoe i vai strahovi koji se generalno ne smatraju manama. Ne shvatate da strahovi dovode do povreivanja, ne samo u
vaem vlastitom ivotu ved takoe i u ivotima drugih. Strahovi takoe prekrivaju vae
svetio ljubavi, razumevanja i istine. Zbog toga napredovanje ovim putem nije samo stvar
prevazilaenja svojih karakternih slabosti. Prevazilaenje vlastitog straha je od jednake
vanosti, jer sve dok je strah prisutan u vaem srcu, vi povreujete druge ljude.
Obedao sam da du vam pokazati kako da stvarno krenete ovim putem. Postoji mnogo
naina i svaka osoba na njih reaguje drugaije. Dadu vam neka osnovna usmerenja s kojima
moete krenuti dalje u pravljenje svog plana.
Svi znate da je sticanje samospoznaje od najvede vanosti. Ali, kako to uiniti? Prvi
korak je da mislite o sebi to objektivnije, i o svojim dobrim osobinama i o manama.
Napravite spisak, kao to sam esto savetovao, jer pisanje pomae da se fokusirate i da
samete ono to ste do sada otkrili. To de spreiti gubljenje znanja. Rei crno na belo mogu
da bace novo svetio razumevanja i povedaju nepris- trasnost u vaem posmatranju sebe.
Kasnije, kada budete imali vie znanja o sebi i o svojim podsvesnim sklonostima, bidete
sposobni da sastavite delove svog prvobitnog znanja, pod uslovom daje ono jasno i saeto
izraeno.

27

Zakon bratstva
Nakon to ste to savesno uradili, slededi korak je da pitate nekog drugog, nekoga ko
vas dobro poznaje, da vam iskreno kae ta misli o vama. Znam daje potrebna hrabrost da
se to uini. Smatrajte to prvim pokuajem prevazilanja malog dela svog ponosa. Na taj
nain dete postidi neke pobe- de koje de vas osloboditi jednog malog unutranjeg lanca.
Veoma je vano da ne radite ovaj posao sasvim sami. Istinsko otvaranje srca drugoj
osobi donosi duhovnu pomod koju ne moete dobiti na drugi nain. To je zbog zakona
bratstva. Ljudi koji su uvek sami, bez obzira koliko naporno rade, sa koliko inteligencije
itaju ili prouavaju, bez obzira koliko objektivnosti pokuavaju da imaju, bivaju zakljuani
u odreenom vakuumu koji spreava potpuno razumevanje i procenjivanje sebe,
razumevanje koje se spontano javlja ako se otvore prema drugoj dui. Ostajudi sasvim
sami, na suptilan nain krite zakon bratstva.
Odsustvo sopstvene izolovanosti zahteva izvesnu koliinu poniznosti, koja ne dolazi tako
lako u poetku, ali nakon nekog vremena postaje poput druge prirode. Uskoro dete biti u
stanju da otvoreno govorite o svojim tekodama, slabostima, problemima i da primate
kritike. Ovo poslednje je od velike vanosti za duu. Svako koje ved pokuao da se otvori
moe potvrditi da samo razgovorom o problemu koji ste zadravali u sebi, taj problem gubi
svoje uvedane proporcije i neke od svojih zastraujudih aspekata. Biti ono to stvarno jeste,
bar prema jednoj osobi, uz minimum maski i pretvaranja, jeste veoma zdravo. U isto vreme
vi nudite ljubav dragoj osobi, kojoj vie pomaete pokazujudi joj vlastitu ljudsku slabost,
nego pokuavajudi da izgledate superiorno. Va partner de uiniti isto za vas. Pokuajte da
ovo postignete sa prijateljem. Videdete nakon nekog vremena od kolike je to pomodi i
koliko plodova donosi. Dade vam hranu za misli; pomagadete jedno drugom i nauidete
puno u bratstvu, poniznosti i izdvojenom razumevanju.
Savetujem vam da pitate one koji vas stvarno dobro poznaju. Bez obzira na to u ta
veraju, potovade vas zbog iskrenog napora da se poboljate, da nauite neto o svojim
manama, i to ih sluate. Moete ih pitati neposredno, sa objanjenjem da dva para oiju
vide bolje nego jedan, i uver- avanjem da elite da postanete bolji i da nedete biti
povreeni ili ljuti na njih ak i ako kau neto to vama moe izgledati nepravedno.
A kada vam prijatelji ili porodica kau koje su vam mane, razmislite o njima na miru. Neko
od njih vam moe redi neto to de vam u poetku izgledati sasvim nepravedno ili bolno.
Moete takoe, to se toga tie, biti jo vie povreeni ako vam se kae istina. Iako ste
iskreno ubeeni daje kritika nepravedna, pokuajte daje i pored svega ocen- ite. Moda u
njoj ima samo zrno istine. Druga osoba vas moe videti na neto drugaiji nain ili moda
samo na povrinskom nivou. Ona moda nema potpuno poimanje onoga to se nalazi
ispod, razloga zbog kojih reagujete na odreeni nain, i svih sloenih mehanizmima koji
deluju u dui. Ta osoba moda ne bira prave rei. Ali zrno istine u onome to kae moe
vam otvoriti nova vrata razumevanja. To moda nede ni biti neto sasvim novo za vas, ali je
esto neophodno iste mane ili osobine sagledati iz novih uglova, pod drugaijim svetlom,
da biste razumeli kako one deluju na vau okolinu. Ako sve te mane, koje sve jasnije

28

poinjete da prepoznajete, unesete u svoju dnevnu meditaciju, i ako je vaa elja stvarno
iskrena, napravili ste najbolji mogudi poetak.
Vebajte posmatranje sopstvenih reakcija koje se javljaju prilikom rada na neprijatnim
stvarima koje pronalazite u sebi. To je od izuzetnog znaaja. Zapoeo sam ovo predavanje
tvrdnjom da se nie ja konstantno opire vaim naporima. Na ovom mestu imate odlinu
priliku da posmatrate svoje neskriveno nie ja kako deluje i kako reaguje. Posmatrajte to
kao da ste neka treda osoba. Budite manje ukljueni, napravite rastojanje izmeu svog
posmatranja i reagovanja svog nieg ja, ega, svoje tatine koji se ukljuuju kada radite s
neprijatnom stranom svoje linosti. Takvim prepoznavanjem i razumevanjem sopstvenih
reakcija, moda smejudi im se i ne shvatajudi sebe smrtno ozbiljno, napravidete slededi
korak napred. Ali, opominjem vas da ovakva svesnost nede dodi za jedan dan. To znai
konstantan rad, i nakon nekog vremena svakodnevnog rada, ak i samo pola sata dnevno,
vi dete napredovati. Dodi dete do take u kojoj dete sasvim jasno videti razliku izmeu svog
pravog ja i svog malog povreenog ega, kada dete modi da mu se nas- mejete i da ne
budete suvie obuzeti njime. Jednom kada ovo postignete, otvoride se vrata za dalju
samospoznaju.
Ponite pravedi svoj vlastiti popis mana. Nakon to ste to uinili najbolje to moete, i
nakon to ste se raspitali o svojim manama kod nekog ko vas dobro poznaje, uporedite
zapaanja drugih sa svojim otkridima. Ovi napori su dobar poetak za svakoga i nede biti
uzaludni, obedavam vam. Ako svakog dana radite na posmatranju sebe i meditirate na
neke vane rei koje vam ovde dajem sigurno dete biti uspeni, mnogo pre nego to se
stvarni rezultati ispolje u vaem ivotu. Osedanje dubokog zadovoljstva i mira de vas esto
obuzimati.

Tri glavne mane

Sada du pomenuti tri glavne mane ljudskog karaktera. Glavne mane, od kojih direktno
ili indirektno potiu svi drugi nedostaci, jesu samovolja, ponos i strah. Veoma je vano da
ovo razumete. Moete smatrati da strah nije mana, ali ja vam kaem da jeste. Bezgrena
osoba ne bi bila uplaena. Svi znate daje strah suprotnost ljubavi, ali to znanje samo po
sebi nede biti dovoljno da shvatite zato je strah mana. Prvo treba da razumete da su ove
tri glavne mane meusobno povezane. Bilo bi veoma teko imati jednu ili dve, bez
prisustva one trede. Meutim, mogude je da jedna ili dve budu podsvesne, dok je treda
sasvim oigledna, ak i vama. Zbog toga je veoma vano da piete svoj dnevni pregled i da
proveravate svoje reakcije na sve to ste osetili tokom dana, ak i na naizgled nevane
dogaaje. Ako pokuate da precizno opiete svoje neprijatne unutranje reakcije, uvek
dete dodi do zakljuka da je element straha prisutan u njima - strah da moda drugi ljudi
nede initi ono to vi elite ili nede reagovati u skladu sa vaim eljama. Drugim recima, ako
je prisutna jaka samovolja, automatski de postojati strah da ta samovolja nede biti
zadovoljena, ili da de va ponos biti povreen. Ako ne biste imali ponos, ne biste morali ni

29

da se plaite da de biti povreen. Ako ne biste imali samovolju, ne biste morali da se plaite
da ona nede biti zdovoljena.
Ako ponete da proveravate svoje raznovrsne svakodnevne utiske i reakcije, moete
opaziti gde se nalazi element straha i da li je, i u kojoj meri je povezan sa samovoljom i
ponosom. Posmatrajte svoje unutranje reakcije i analizirajte ih. Ne pokuavajte da
promenite sebe odmah, jer osedanja se ne mogu promeniti voljnim inom, ali de se
promeniti ako prvo nauite da ih posmatrate.

Dnevni pregled
Upranjavanje dnevnog pregleda je modna alatka. Ne treba da budete samospoznati da
biste to dostigli. Svako to moe uiniti. Sve to treba je da pregledate ili razmotrite dan i da
mislite na sve dogaaje koji su vam uzrokovali uznemirenje na bilo koji nain, u bilo kom
obliku. ak iako u poetku ne moete da razumete razloge, samo zapiite dogaaj i 0110 to
ste osedali. Nakon to ste to inili neko vreme, pojavide se obrazac. Moda vam jo uvek
nede dati klju onog to je pogreno u vaem unutranjem ureenju, ali dete bar videti
neka ponavljanja koja ukazuju na injenicu da mora postojati neto u vama to naruava
harmoniju. Ako se nesredni dogaaj ili osedanje iznova ponavlja, to je klju za vau duu.
Ove pojave koje se ponavljaju, zajedno sa vaim reakcijama na njih, mogu imati vie oblika;
ali tu sigurno postoji osnovni, izvorni problem koji moete nauiti da prepoznajete.
Za ovo vam nede trebati vie od petnaest minuta svakog dana, to neosporno treba da
bude mogude za svakog. Ne treba da zapisujete sve to vas je uznemirilo tokom dana, ved
samo odreene kljune reci. Radedi ovo redovno, uspedete u prevoenju nesvenog u
svesno i otkridete svoje vlastite unutranje sklonosti. Nakon to ste inili ovo neko vreme,
najverovatnije dete prepoznati obrasce u svom ivotu ki :h drugaije niste mogli postati
svesni. Prepoznadete ove obrasce po odreenim konstantnim dogaajima i pojavama u
svom ivotu i po nainu na koji reagujete na njih. To je sve to treba da uradite za sada.
Nema maginog trika u tome. Nakon to ste vodili dnevni pregled neko vreme, proitajte
ponovo sve zabeleke i prisetite se dogaaja i svojih reakcija. Vidite da li moete da osetite
obrazac. Pitajte sebe: "Kako mogu da pronaem mesto u sebi na kome odstupam od nekog
boanskog zakona?" Tada ponite da razmiljate o svojim manama koje ste ved otkrili.
Uporedite i poveite ove obrasce sa listom svojim mana. Upitajte se ta osedate, ta su
vae stvarne elje i da li su ova osedanja i elje zaista u skladu sa boanskim zakonom. To je
nain da doete u sredite puta. Bez ove pomodi bilo bi izuzetno teko, moda i nemogude,
stedi znanje o sebi koje je sutina i klju ovog puta i bez kojeg ne moete dostidi boansko u
sebi. Potrebno je izuzetno malo vremena, i molim vas, za vae dobro, uinite to.
Ja du se sada povudi, uz naroite blagoslove za sve vas, dragi moji. Boja ljubav vas
dodiruje. Budite u miru, budite u Bogu.

30

POGLAVLJE 5
OBRASCI
Blagosloven je ovaj as; sve vas blagosiljam, dragi moji prijatelji.
Svaka osoba tokom ivota, obino u najranijem det- injstvu, ak dok je jo odoje,
formira odreene utiske usled uticaja okoline ili usled naglih neoekivanih dogaaja. Ti
utisci su obino bazirani na zakljucima koje osoba donosi. Uglavnom su to pogreni
zakljuci. Osoba vidi i doivi neku nesredu, neku neizbenu ivotnu tekodu i zatim general
izu- je ova deavanja u verovanja. Formirani zakljuci nisu promiljeni; oni su vie poput
emocionalnih reakcija, optih ivotnih stavova. Oni nisu potpuno lieni odreene logike, ali
je njihova logika veoma ograniena i pogrena. Kako godine prolaze ovi zakljuci i sklonosti
sve vie tonu u podsvest, oblikujudi u izvesnoj meri ivot osobe o kojoj je re.
Svaki takav zakljuak naziva se obrazac. Moete redi da osoba ima i pozitivne, zdrave
obrasce utisnute u dui. To je istina samo donekle, jer tamo gde nisu napravljeni pogreni
obrasci, sve misli i sva osedanja su u pokretu. Ona fluktuiraju, dinamina su, oputena i
prilagodljiva. Poto je ceo univerzum proet brojnim boanskim silama i energetskim
tokovima, misli, osedanja i sklonosti koje nisu uslovljene obrascem teku harmonino sa
ovim boanskim silama i tokovima, spontano se prilagoavajudi neposrednim potrebama i
menjajudi se u skladu sa potrebom svakog trenutka i situacije. Ali misli i osedajni oblici koji
emaniraju iz obrazaca su statini i zakreni. Oni se ne povinuju i ne menjaju prema
okolnostima i tako stvaraju nered. isti tokovi koji teku kroz ljudsku duu postaju
uznemireni i iskrivljeni. Dolazi do kratkog spoja. To je nain na koji mi to vidimo. Nain na
koji vi to vidite i osedate je kroz nesredu, teskobu, i zbunjenost nad mnogim oigledno
neobjanjivim dogaajima u svom ivotu. Na primer, shvatate da ne moete da promenite
neto to elite da bude drugaije ili se odreeni dogaaji u vaem ivotu iznova i iznova
ponavljaju bez oiglednog razloga. To su samo dva primera, a postoje mnogi drugi.
Pogreni zakljuci koji formiraju obrazac doneeni su u neznanju ili polovinom znanju i
zbog toga ne mogu da ostanu u svesnom umu. Kako osoba raste, novo intelektualno
znanje suprostavlja se starom emocionalnom "znanju." Stoga osoba potiskuje
emocionalno znanje sve dok ono ne nestane iz svesti. to je vie emocionalno znanje
skriveno, to zadobija vedu mod. esto ne razumete staje to to je uinilo da zadrite takav
utisak, iz koga ste formirali pogrean zakljuak. Va intelekt, va um kao celina je odrastao.
Promenio se pod uticajem onoga to ste nauili i pod utica- jem okoline i ivotnog iskustva.
Pa ipak, dok god je obrazac iv, vi se na dubljem emocionalnom nivou niste promenili.
U jednom trenutku svog detinjstva doiveli ste ok. Kada razmiljate o oku, mislite na
iznenadni doivljaj sa jakim i neoekivanim uticajem, poput nesrede. Ali ok se takoe
moe desiti, naroito deci, u postepenom otkridu da su stvari suprotne od njihovih
najdraih oekivanja. Na primer, dete ivi s idejom da su roditelji savreni i svemodni. Kada
shvati da to nije tako, to doivljava kao ok, iako do potpunog shvatanja moe dodi kroz
seriju dogaaja sve dok novo otkride ne napravi trajan utisak. Kada dete shvati da njegovi

31

do tada prihvadeni koncepti o roditeljima, ili svetu kao takvom, nisu istina, ono gubi
sigurnost. Postaje uplaeno. Ono ne voli to otkride i sjedne strane, odgurade to neprijatno
znanje u podsvest jer se oseda krivim, a s drage strane, izgradide odbrane od ove "pretnje."
Bilo da se to deava naglo ili kroz sporo razumevanje, ova "pretnja" se doivljava kao ok.
Svi znate da ok uzrokuje ukoenost. Telo, nervi i um postaju ukoeni, ak u toj meri da
privremeno izgubite sedanje ili imate drage simptome. Dete de doiveti ok jer roditelji,
svet, ivot, nisu ono to dete misli da jesu. Iako utisak koji je doveo do oka moe biti
objektivno ispravan, ipak, tok zakljuivanja za koji je dete sposobno mora bito pogrean.
Jer deca imaju sklonost da uoptavaju, ona projek- tuju svoja vlastita iskustva na sve druge
situacije. Roditelji su dete tu njegov svet, njegov univerzum, stoga ono to dete zakljui
nakon oka mora biti primenjeno na sve drugo, na ivot uopte. Ovo uopteno
primenjivanje jeste pogrean zakljuak koji stvara obrazac.
Obrazac je stvoren kada su deje s'hvatanje sveta i koncepti bili uniteni. Pogreni
zakljuci dolaze, pre svega, od generalizovanja. U realnosti, nemaju svi ljudi nedostatke
koje imaju roditelji. Nisu svi ivotni uslovi slini onima koje je dete otkrilo u svojoj
sopstvenoj okolini. Dete bira odbram- beni mehanizam s ogranienim razumevanjem sveta
i kao takav on je pogrean. Tim vie je pogrean kada se primen- juje na ljude i situacije
drugaije nego to su one iz ranog okruenja. Na ovaj nain nastaju obrasci, prijatelji moji.
Ali, bez pripreme nedete se setiti svojih emocija, reakcija, unutranjih sklonosti i
zakljuaka. Ne moete ih se setiti jer ste osetili potrebu da sakrijete ovaj postupak kome
nedostaje racionalna logika i zbog toga to ste bili posramljeni jer vai roditelji nisu bili ono
to ste vi mislili da treba da budu.
U svom dejem umu pretpostavljali ste da je va sluaj jedinstven. Svi drugi su imali
savrene roditelje, savrene kudne uslove, samo ste vi jedini doiveli ovu okantnu jedinstvenost koja treba da bude skrivena od svakoga, ak i od sebe, i naravno od svojih
roditelja ili drugih bliskih vama.
Sram nastaje zbog pogrene ideje da je va sluaj jedinstven, i ceo misaoni i emocionalni
proces treba da bude skriven zbog tog srama. Kada ovi procesi ostaju skriveni, deo vae
linosti ne moe da raste. Ako je biljka ostavljena skrivena u zemlji sa poseenim korenjem,
ona ne moe da raste. Isto je sa svakim emocionalnim tokom ili sklonodu. Stoga nemojte
biti iznenaeni kada otkrijete da vai obrazac-zakljuci uopte nisu u skladu sa vaom inae
odraslom inteligencijom.
Odoje ili jako malo dete zna samo za najprimitivnije emocije. Ono zna za ljubav i
zadovoljstvo kada je neto po njegovoj volji. Ono zna za mrnju, ljutnju i bol kada neto
nije po njegovoj volji. To je jednostavno tako. Tek znatno kasnije u ivotu osoba ui da
objektivno procenjuje umesto da sledi svoj vlastiti bol ili zadovoljstvo. Sve dok va obrazac
ivi, nastavljate proces iz detinjstva jer u tom smislu va um ostaje detinjast, bez obzira na
to koliko je ostatak vae linosti nauio ili se poboljao. Vaa razvijena linost je sposobna
da zrelo prosuuje na intelektualnom nivou, a u nekim sluajevima tamo gde obrazac ne
suava percepciju, ak i emocionalno. Ali tamo gde je spori ili nagli okantni utisak uticao
na duu, osoba ne asimilira iskustvo svesno, i zbog toga njen um ostaje detinjast. Ostaje na

32

onom nivou na kojem je bio kada su obrazac-zakljuci bili formirani i stavljeni u podsvest.
Kao posledica toga, deo inae zrelog bida ostaje nezreo. Zapravo ovaj deo nastavlja da
pravi iste zakljuke emocionalno i nesvesno, isto onako kako je to det e inilo, i nastavlja to
da ini sve dok osoba ne postane sves- na obrazca.
Na primer, zamislite devojicu koja plae kada eli panju, ali majka ne dolazi kada dete
plae daje ne bi "razmazila." Dete ui da majka ne dolazi kada ono plae, ved dolazi neki
drugi put, naizgled nepovezan sa dejim plaom. Tako se donosi slededi zakljuak: "Da bi
ispunila svoje potrebe ne smem pokazati da ih imam." Sa ovakvom majkom nepokazivanje
potreba moe biti dobra strategija. Meutim, kada mala devojica postane ena, takva
strategija de mnogo ede proizvesti suprotan rezultat. Poto niko ne zna da ova ena ima
specifine potrebe, niko joj nede ni dati ono to joj je potrebno. S obzirom da ona uopte
ne zna za svoj "obrazac," jer je davno potonuo u njenu podsvest, ona de idi kroz ivot ne
razumevajudi zato je tako neispunjena. Ona nije svesna da deluje na takav nain. Njen
ivot izgleda kao da potvruje takva pogrena verovanja.

Da li ja imam obrazac?
Kako moete biti sigurni da li takav obrazac postoji u vama? Jedan pokazatelj jeste
nemogudnost prevazi laenj a odreenih greaka, bez obzira koliko truda ulagali. Zato je
to tako da neki ljudi vole neke svoje mane? Oni to ine jer im zbog obrasca odreene
greke izgledaju kao nain da se zatite od bola. Na primer, neko zna daje lenj. Ali moda
ne zna da odbijanje da ustane iz kreveta i da izae napolje u svet pogreno shvata kao
zatitu od toga da ne bude povreen. "Ako ostanem u krevetu, niko me nede povrediti,"
moe biti podsvesno rasuivanje. Stoga, obrazac je osnova takve sklonosti.
Drugi siguran znak koji ukazuje na obrazac jeste ponavljanje odreenih dogaaja u
neijem ivotu. Obrazac uvek formira ablon ponaanja ili reakcija na ovaj ili onaj nain. On
takoe privlai odgovarajudi ablon spoljanjih okolnosti koje vam naizgled dolaze, a da vi
nita niste uinili da biste ih prizvah. Svesno osoba moe arko da eli neto to je sasvim
suprotno obrascu. Ali svesna elja je slabija od nesvesne, jer je nesvesno uvek jae.
Podsvesni um ne shvata da on spreava istu onu elju koju osoba svesno ima, ali ne moe
da je ispuni. Cena takve nesvesne pseudo-zatite je frustracija zbog opravdane elje.
Veoma je vano da to razumete, prijatelji moji. Od jednake je vanosti da razumete da
spoljanji dogaaji, odreene situacije, odreeni ljudi, mogu biti privueni poput magneta
od strane osobe koja ima odgovarajude unutranje obrasce. Ovo nije lako uvideti, ali to je
tako. Jedini lek je da pronaete ta je obrazac, na osnovu ega je formiran i koji su bili
pogreni zakljuci.
Vi esto ne primedujete ponavljanje i obrazac u svom ivotu, prijatelji moji. Navikli ste
na pretpostavku da su odreeni dogaaji posledica sluajnosti, ili da vas neka sudbina
iskuava, ili da su drugi ljudi u vaem okruenju odgovorni za nesredu koja vam se iznova
dogaa. Stoga obradate mnogo vie panje na sitne varijacije svakog dogaaja nego na

33

njegov osnovni karakter i proputate da primetite zajedniki inilac svih dogaaja zbog
svog obrasca.
Vedina psihologa je pronala ove obrasce i pogrene zakljuke. Ali ono to oni esto ne
znaju jeste da su ovi obrasci retko nastali u ovom ivotu, bez obzira koliko su rano bili
oformljeni. Obrazac je uglavnom stara struktura koja se prenosi iz ivota u ivot. To je
razlog zato odreeni dogaaji nede stvoriti obrazac kod nekog deteta ili osobe koja je
slobodna od specifinog konflikta, dok de stvoriti obrazac kod osobe koja je donela takav
obrazac u ovaj ivot.
Kada postoje obrasci iz prethodnih ivota, osoba se ponovo raa u okolini koja mora da
stvori podstrek za postojede obrasce, moda u smislu postojanja odgovarajudih obrazaca
kod roditelja ili drugih ljudi u okolini deteta koje raste. Samo na taj nain obrazac de se
ponovo pojaviti. Samo ako postane problem osoba de obratiti panju na njega, umesto da
gleda na suprotnu stranu. Ako se obrazac ignorie, ivotni uslovi slededeg ivota na zemlji
bide mnogo tei, sve dok sukob ne postane tako porazan da se spoljanji faktori ne mogu
dalje okrivljavati. Tada osoba poinje da se okrede prema svojoj unutranjosti. Jedino
reenje je osvestiti obrazac. Dajem vam nagovetaj kako da ponete, ali nedete biti
sposobni da to sami u potpunosti sprovedete u praksu. Bide vam potrebna pomod. Ali ako
ste ozbiljni u svojoj elji da pronaete i rastvorite obrasce u svojoj dui, dalje vodstvo i
pomod de vam dodi i bidete voeni do prave osobe sa kojom moete zajedno raditi na
ovom probelemu. Da biste to uinili bide vam potrebna, izmeu ostalog, i poniznost, koja
je od sutinskog znaaja za duhovni razvoj. Osobi koja konstantno okleva da radi sa drugim,
sigurno nedostaje poniznost, makar i samo u tom smislu.
Kako tragati za obrascima
Kako moete pronadi svoje line obrasce? Nedete to uiniti radedi na simptomima, ta
god oni mogli biti, ved radedi sa simptomima. Takvi simptomi su vaa nesposobnost da
prevaziete odreene mane i sklonosti, nedostatak kontrole nad odreenim deavanjima
u ivotu koja vam dolaze redovno i po ablonu, vai strahovi i opiranja specifinim
situacijama, da pomenem samo nekoliko. to vie pokuavate da uklonite simptome, a da
prethodno niste razumeli njihove korene i izvor, to dete se vie iscrpeti u bezuspenim
naporima. Simptomi su jednostavno jedan deo cene koju treba da platite za svoje pogrene
i neuke unutranje zakljuke.
Ponite potragu za obrascima prisedajudi se svog ivota da biste pronali sve probleme.
Zapiite ih. Ukljuite probleme svih vrsta. Treba da se prihvatite zadatka da sve saeto
stavite na papir, crno na belo. Jer ako samo mislite o tome, nedete imati opti pogled koji
je neophodan za poreenje. Ovaj pisani rad je neophodan. To to traim sigurno nije
previe. Ne morate sve to uiniti u jednom danu. Odvojite dovoljno vremena, ako treba i
nekoliko meseci. Bolje je to uiniti polako nego uopte ne poeti. Onda, kada mislite o
svojim velikim i malim problemima, ak i o onim najglupljim, najbeznaajnijim, ponite da
tragate za zajednikim iniocem. U mnogim sluajevima dete nadi postojanje zajednikog

34

inioca, ponekad dete nadi i vie od jednog. Ja ne kaem da se tekode ne mogu pojaviti
samo jednom u ivotu, nezavisno od bilo kakvog unutranjeg obrasca. To je mogude. To je
takoe bazirano na uzroku i posledici kao i sve ostalo u univerzumu, ali ne mora biti
povezano sa vaim obrascem. Ali budite paljivi, prijatelji moji. Ne ostavljajte na stranu
neku pojavu povrno je smatrajudi kao nepovezanu sa vaim linim obrascem, zato to to
tako izgleda na prvi pogled. Veoma je mogude, i vrlo verovatno da ne postoje takvi
dogaaji u vaem ivotu. Sva neprijatna iskustva su tu verovatno zbog vaeg obrasca i
povezanosti sa njim, moda na neki udaljeni nain.
Moda nede biti lako pronadi zajedniki inilac. Tak kada ste detaljno razumeli svoje
obrasce bidete u poziciji da prosudite koja su od vaih iskustava povezana sa njima. Sve do
tada imajte rezervu prema svom rasuivanju, da tako kaem. Meditacijom, ozbiljnim
samotestiranjem, proveravanjem svojih emocionalnih reakcija u prolosti i sadanjosti, uz
pomod molitve, vi dete nakon dugog i napornog traganja, pronadi zajedniki inilac. Ako
neto izgleda nepovezano, nemojte ga olako odbaciti. Testirajte i moete doiveti iznenaenje. Ispostavi se da naizgled sasvim nepovezani dogaaji imaju zajedniki inilac. Kada
ste to pronali, napravili ste glavni korak napred u svom traganju, jer onda poscdujete klju
za obrazac. Da biste doli do samog obrast ca, do svih iskrivljenih naina na koje je bio
formiran i do razumevanja svojih rakcija kada ste ga formirali, moradete da detaljnije
istraite svoju podsvest.
Dobrobiti od rastvaran ja obrazaca
Nemojte dozvoliti sebi da budete odvradeni svojim unutranjim opiranjem. To opiranje
je isto toliko pogreno, u neznanju i kratkovido kao i sam obrazac. Sila koja vas tera da se
opirete je ista ona koja je stvorila obrazac. Bez vaeg znanja, ona je stvorila i nastavide da
stvara bedu za vas i suprostavljade se vaim svesnim eljama. Zaista, ona uzrokuje da
izgubite ili da nikada ne dobijete neto to bi s pravom moglo biti vae. Tako, imajte
dovoljno mudrosti da vidite sve ovo i da procenite ta je stvarno vae opiranje. Ne
dozvolite da budete nadvladani time. Kako moete biti duhovna osoba koja je razvijena i
odvojena 11 pravom smislu te rei, ako vas nadvladaju nesvesne sile i nelogini, pogreni,
neuki zakljuci koji su formirali tako bolan obrazac unutar vas? Obrazac je glavni faktor u
ivotu koji je odgovoran za svu vau nesredu. Niko drugi nije odgovoran za to osim vas
samih. Istina, nekada niste znali za neto bolje, ali sada znate. Sada ste opremljeni tako da
moete ukloniti izvor svoje nesrede. I molim vas, nemojte redi: "Kako ja mogu biti
odgovoran kada se drugi ljudi iznova i iznova ponaaju na odreen nain prema meni?"
Kao to sam rekao pre, va obrazac je taj koji privlai takve dogaaje, tako neizbeno kao
to posle dana mora dodi nod ovde na zemlji. To je poput magneta, poput hemijskog
zakona, poput zakona gravitacije. Sastavni delovi vaih reakcija formiranjem obrasca utiu
na univerzalne tokove koji ulaze u vau linu oblast ivota na takav nain da se odreene
posledice moraju desiti, slededi uzrok koji ste prethodno pokrenuli.

35

Ako nemate hrabrosti da zaronite u svoju podsvest, da se suoite sa svojim obrascem,

da ga rastvorite i tako da stvarno od sebe napravite novu osobu, nikada nedete biti
slobodni u ovom ivotu. Uvek dete biti okovani i vezani. Cena slobode je vaa hrabrost i
poniznost u suoavanju sa onim unutra. Kada ste preuzeli sve neophodne korake, pobeda
slobode je takva radost da, bez obzira na to ta se deava izvan vas, nita ne moe da
narui vau sredu. Moete biti sasvim sigurni da oni obrasci koji ne budu rastvoreni u ovom
ivotu, morade biti rastvoreni u slededem. Ovo ne treba razumeti kao pretnju, to je samo
logina posledica. Kako neto moe biti pretnja ako je namenjeno da vas oslobodi
sopstvenih lanaca? Sto pre svojevoljno pronaete svoje obrasce, to de lake biti vae
osloboenje. U to moete biti ubeeni.
Pronadi, razumeti i rastvoriti obrazac jeste dug proces. ak i nakon to ste ga razumeli,
preusmeravanje emocionalnih tokova i reakcija koji su dugo bili usmereni u jednom pravcu
zahteva vreme, napor i strpljenje. Moete se buniti protiv nesrede, ali kada shvatite da
njen uzrok nisu Bog i sudbina ved vi sami, moete se pobuniti protiv sebe i vi dete tako
takoe postati nestrpljivi sami sa sobom. Sa takvim tokovima nikada nedete pronadi i
razgraditi svoje obrasce. Morate biti u oputenom stanju uma, a takvo stanje moete stedi
ako razumete i prihvatite duinu traganja.
Kada tragate za obrascima ne pristupajte svojoj podsvesti tako to dete zauzimati
moralne stavove o njoj. Podsvest to ne voli i opirade se. Boride se protiv vas i uinide
tekim voljnoj svesnosti da izae na kraj sa njom. Ponite misledi na svoje povreenosti,
sukobe i probleme. Smatrajte svoje pogrene unutranje sklonosti neznanjem i grekom.
Zapravo, to je ono to mane zaista jesu! Ponite misledi -o svo j im navikama,
predrasudama, oskudnim emocijama u odreenim oblastima ivota. Mislite o tome kako
reagujete emocionalno na odreene stvari i kada i kako se ove reakcije ponavljaju u
obrascima tokom vaeg ivota. Ponite sa posmatranjem svojih razoarenja, koja
oigledno nemaju nieg zajednikog sa vaim akcijama ili reakcijama. Neto kasnije, kada
prepoznate odreeni stalni obrazac bidete sposobni da vidite povezanost sa svojom
unutranjom sklonodu koja je sve do sada izbegavala vau svesnost.
Ono to podrazumevam pod dubokom molitvom ili meditacijom ili dubokim
razmiljanjem jeste da sakupite sve to ste pronali u vezi ovih potisnutih ili skrivenih
reakcija, bilo da se to tie sklonosti koje iznova pronalazite, ili bilo da nailazite na sasvim
drugaije reakcije od onih spoljanjih vama poznatih, i mislite o njihovom znaenju,
posledicama koje imaju na vas i na druge, Uporedite ih sa duhovnim zakonima koje
poznajete. Mislite o njima i sa duhovne i sa praktine take gledita. Radite sa ovim
znanjem koje ste otkrili, iznova ga osedajudi i doivljavajudi. Potom opet mislite o njemu to
objektivnije moete. Jednostavno, produbite svoje razmiljanje i primenite ga na znanje
koje ste pronali, na ono koje se oigledno ponavlja, na ono koje je iznenaujude novo i na
razna prepoznavanja. Ne ostavljajete sa strane ovo iznova pronaeno znanje, jer onda
moete veoma lako skliznuti nazad u isti stari obrazac. Moete lako prevariti sebe i misliti
da, samo zato to ste pronali vaan i znaajan deo znanja o svojoj dui, vie nita nije
potrebno. Moete imati teorijsko znanje, a jo uvek nastavljati da reagujete na isti stari

36

nain. Nije dovoljno da pronaete unutranje razumevanje o svojim skrivenim

tendencijama i reakcijama, i da ostavite to tako. Rad tek poinje nakon takvog
prepoznavanja. I to je meditacija ka dubini, na duboke emocionalne nivoe koje ste otkrili.
Ako zanemarite ovu meditaciju, moete zadrati ono to ste pronali, ali postepeno to de
postati udaljenije, samo teorijsko znanje u vaem mozgu, dok ispod toga nastavljate da
reagujete kao i pre. U tom sluaju niste uspeli da integriete i ujedinite pogrene
emocionalne reakcije i zakljuke sa intelektualnim znanjem. Emocije su vie povezane sa
navikama nego sa spoljanjim stremljenjima. tavie, one su tako neuhvatljive da uprkos
vaim naporima, stari obrasci mogu da nastave da rade, a da vi ne budete svesni ove
injenice. Navikli ste da gurate neprijatno znanje u podsvest i ne moete se izvudi iz ove
navike za jedan dan. Za to je potrebna velika koliina vebe, koncentracije i napora. Treba
da uspostavite nove ablone navika dok ne prepoznate znake skrivenih stremljenja kojih
morate postati svesni. Treba da razvijete poseban osedaj za to, a to zahteva vreme,
naravno.
Sram
Sve to je povezano sa pogrenim unutranjim obrascima uzrokuje kod osobe
izrazitu posramljenost. Sklonost ili zakljuak sam po sebi ne mora biti posramljujudi,
objektivno govoredi. Moda ne bi bilo nikakvog opravdanja za sram kad bi on bio napolju,
na otvorenom. Ne biste osedali da on zasluuje ovakvu reakciju ako biste ga videli kod
drugih. Nakon to ste skupili hrabrost da ga iznesete napolje na otvoreno, doivedete kako
ovaj osedaj zbunjenosti i pos- ramljenosti u potpunosti nestaje. Ali pre nego to ga iznesete
na otvoreno, dok se jo uvek borite protiv njega, vi osedate sram veoma snano. Moda
imate manu koja je mnogo vie posramljujuda, ali poto ste je davno otkrili, prihvatli ste je,
i vie se ne osedate posramljenim zbog toga. Moete ak biti sposobni da razgovarate sa
drugima o tome otvoreno. Pa ipak, neto to je mnogo manja mana uzrokuje jak stid, sve
dok to ne prihvatite. Recimo, otkrijete da ste bili pod veoma jakim uticajem ili zavisni od
jednog roditelja. To samo po sebi nije razlog za stid. O tome se pria svakog dana. Ali, vi ste
bili nesvesni ove injenice do sada. Ignorisali ste koliko mnogo i na koji nain ste bili pod
uticajem, i koliko jo uvek zavisite od slinih emocija. Ipak, kada se prvi put suoite sa
ovom spoznajom, to dovodi do snanog osedaja posraml- jenosti. Ovo je tipina reakcija po
obrascu, prijatelji moji. Ako ovo predvidite, bide lake za vas. Nedete biti pod emoeionalnim, subjektivnim utiskom da ste sami na ovom svetu ili da samo vi imate takva
osedanja. To je ono to vae emocije veruju i zbog ega se osedate tako posramljanim. Ovo
verovanje je znak odvojenosti koju ste izgradili za sebe, sa svim svojim pogrenim
odbranama od kojih patite u takvim momentima. Ali ako shvatite da svako prolazi kroz ovu
reakciju, daje to simptom koji treba oekivati, bidete sposobni da se suprostavite svojim
subjektivnim i pogrenim emocionalnim utiscima tako to dete biti oprezni, umesto da
dozvoljavate sebi da budete nadvladani od njih. Samo na taj nain oslobodidete se od zida
koji vas ograuje u tamu, usamljenost i strah, u osedaj krivice i lani sram. Jedino na takav

37

nain moete evoluirati u slobodnu osobu, s uzdignutom glavom, umesto da budete

nadvladani i ugueni od strane svojih pogrenih utisaka i lanog srama. Potreban je samo
trenutak hrabrosti da proete kroz ono to izgleda tako sramno, da se suoite sa sobom
kakvi stvarno jeste. Onda dete otkriti da ste iveli 11 fantomskom svetu strahova i srama
koji uopte nije realan.
Veoma esto sram ne dolazi od toga to ste najednom razotkrili neto veoma porono i
gnusno. Ne! esto ste vie posramljeni zbog neega to je jednostavno budalasto. Ako
razumete da je rasuivanje od koga se sada stidite, nekada davno kada ste formirali taj
obrazac, bilo u skladu sa mogudnostima vaeg razuma i miljenja, onda je ono samo
relativno budalasto. A vi, inteligentno ljudsko bide kakvo jeste, ne moete da se pomirite
sa injenicom da takva "budalasta" reakcija jo uvek ivi u vama. Sada ste na taki gde
poinjete da stvarno prepoznajete da je ovo bila vaa dedukcija, va zakljuak godinama
sve do danas, i za vas je sada posramljujude da vidite da je ovaj deo uma, vaeg
"podzemnog uma", ali ipak vaeg uma, zapravo vaa reakcija. Bide vam lake da to
prihvatite ako uzmete u obzir da ste u ovom pogledu ostali dete, jer ste ostavili ceo proces
rasuivanja u tami svog podsvesnog uma. Od pomodi de biti i shvatanje da ne postoji
nijedna osoba koja nema svoje obrasce, i samim tim sline probleme. Ako biste razgovarali
sa detetom uzrasta izmeu etiri i deset godina, ne biste bili iznenaeni takvim
rasuivanjem. Shvatite to i prevazidi dete svoju postienost.
Pre nego to bilo ta moete promeniti, morate razumeti ta je to u vama to vam
donosi patnju. Tek tada, polako, postepeno, bidete u stanju da preusmerite svoje emocije,
rastvorite obrasce, i stvorite nove, produktivne oblike u svojoj dui, oblike koji su u skladu
sa boanskim zakonom.
Ja du se povudi sada uz naroit blagoslov za sve vas, dragi moji prijatelji. To je blagoslov
hrabrosti koji je svima vama tako potreban. Budite u miru. Budite u Bogu.

38

POGLAVLJE 6
ZLOKOBNI KRUGOVI NEZRELE LJUBAVI
Pozdravljam vas, moji najdrai prijatelji. Neka Bog blagoslovi ovaj skup. Neka Bog
blagoslovi sve vas.
Sada du vam priati o jednom od zlokobnih krugova koji je veoma uobiajen medu
ljudskim bidima. Prisutan je u svakoj ljudskoj dui u odreenoj meri. On uglavnom ivi u
podsvesti, mada neki delovi tog kruga mogu biti svesni. U ovom radu je vano da sledite taj
krug sve dok ga ne razotkrijete u potpunosti, jer ga drugaije ne moete rastvoriti. Moje
rei nisu toliko upudene vaem svcsnom umu ili intelektu, ved nivou osedanja u kome ovaj
zlokobni krug prebiva.
ak iako ste svesni nekih delova ovog zlokobnog kruga, iskoristite ove reci da tragate
za dragim delovima kojih jo uvek niste svesni. Moda meu vama postoji nekoliko osoba
koje su potpuno nesvesne bilo kog dela ovog kruga. U tom sluaju, moje rei de vas voditi
da osvestite bar neki njegov deo. Ovo nede biti tako teko jer de vam mnogi od simptoma
lako pokazati da je, iako se nalazi u podsvesti, takav krug izuzetno prisutan u vama. Ipak,
nemojte misliti da ove rei znae da vi svesno mislite i reagujete u skladu sa ovim
zlokobnim krugom. Shvatite daje on skriven. Na vama je da na ovom putu pronalaenja
sopstvene sutine i samorazvoja, svojim radom osvestite ovu lananu reakciju.
Osveeivanje ovih skrivenih tokova dade vam slobodu i pobedu.
Vedina mojih prijatelja shvata da nelogian nain miljenja, osedanja i reagovanja
postoji u svakoj linosti, ak iako svesno moete znati i za bolju logiku. Sve to je u
podsvesti jeste primitivno, u neznanju i veoma esto nelogino. Podsvest ima svoju
sopstvenu ogranienu logiku.
Zlokobni krug koji je predmet mog izlaganja veeras, poinje u detinjstvu, kada se svi
obrasci formiraju. Dete je bespomodno. Potrebno mu je da se neko brine o njemu. Ne
moe da stoji na sopstvenim nogama, niti da donosi zrele odluke. Nije osloboeno od
slabosti i sebinih motiva i zbog toga je nesposobno za nesebinu ljubav. Zrela odrasla
osoba razvija takvu ljubav pod uslovom da celokupna linost sazreva harmonino i da
nijedna od detinjastih reakcija ne ostane skrivena u podsvesti. Ako to nije sluaj, samo de
deo linosti rasti, dok de drugi veoma vaan deo ostati nezreo. Postoji veoma mali broj
odraslih ljudi koji su emocionalno zreli u istoj meri kao to su i intelektualno.

Dete eli iskljuivu ljubav

Dete dolazi u dodir sa relativno nesavrenom okolinom koja izvlai njegove unutranje
probleme na povrinu. U svom neznanju ono udi za iskljuivom ljubavlju koja je nemoguda
za ljude. Ljubav koju eli da dobije je sebina. Ono ne eli da deli ljubav sa dragima, sa
bradom ili sestrama ili ak drugim roditeljem. Dete je esto ljubomorno na oba roditelja.
Ako roditelji ne vole jedan drugog onda ono jo vie ispata. Tako prvi sukob nastaje zbog

39

dve suprotstavljene elje. S jedne strane ono eli iskljuivu ljubav svakog roditelja. S druge,
ono ispata ako se roditelji meusobno ne vole. Iako je kapacitet za ljubav bilo kog
roditelja nesavren, dete ne shvata da je uprkos 'ovoj nesavrenosti, vedina roditelja
potpuno sposobna da voli vie od jedne osobe. Ono se oseda iskljuenim i odbaenim ako
roditelj takoe voli i druge. Ukratko, iskljuiva ljubav za kojom dete udi ne moe biti
zadovoljena. tavie, kad god mu je zabranjeno da bude po njegovoj volji, ono to uzima
kao dodatni "dokaz" da nije dovoljno voljeno.
Ova frustracija uzrokuje da se dete oseda odbaenim, to za uzvrat uzrokuje mrnju,
ljutnju, neprijateljstvo i agresiju. Ovo je drugi deo zlokobnog kruga. Potreba za ljubavlju
koja ne moe biti zadovoljena uzrokuje mrnju i neprijateljstvo prema istim onim ljudima
koje ono najvie voli. Uopteno govoredi, ovo je drugi konflikt kod ljudskog bida koje raste.
Ako dete ne bi mrzelo nekoga koga istovremeno voli i ako bi volelo na svoj nain i ne bi
elelo da dobije ljubav za uzvrat, ovaj konflikt ne bi mogao da nastane. Sama injenica da
postoji mrnja prema osobi koja se istovremeno i puno voli stvara znaajan sukob u
ljudskoj psihi. Evidentno je da se dete oseda posramljeno zbog ovih negativnih emocija,
stoga potiskuje ovaj konflikt u podsvest gde on nastavlja da se gnoji. Mrnja uzrokuje
stvaranje osedaja krivice jer se deca vrlo rano ue da je pogreno, loe i greno mrzeti,
naroito svoje roditelje prema kojima treba osedati ljubav i potovanje. Osedaj krivice
nastavlja da ivi u podsvesti, to kod odrasle osobe uzrokuje razliite vrste unutranjih i
spol- janjih sukoba. Ljudi su nesvesni ovih konflikata sve dok ne odlue da pronau ono
to je skriveno u njihovoj podsvesti.

Strah od kanjvanja, strah od sree

Osedaj krivice stvara sledede neizbene reakcije. Osedajudi se krivom, deja podsvest
kae: "Zasluujem da budem kanjen." Tako u dui nastaje strah od kanjavanja. Naravno,
to je skoro sasvim nesvestan proces. Ispoljavanja ovog procesa mogu se opaziti u razliitim
simptomima koji, ako se ispitaju, dovode do lanane reakcije koju du sada opisati.
Sa ovim strahom od kanjavanja uspostavlja se reakcija da kad god ste sredni i uivate
u zadovoljstvu, uprkos tome to je to prirodna tenja, osedate da to ne zasluujete. Krivica
zbog toga to mrzi one koje najvie voli, ubeuje dete da ne zasluuje bilo ta dobro,
radosno ili neto to prua zadovoljstvo. Ono misli da ako ikada postane sredno, kazna koja
izgleda neizbena, bide mnogo veda. Zato dete podsvesno izbegava sredu, misledi da na taj
nain okajava greh i da izbegava jo vede kanjavanje. Ovo izbegavanje stvara situacije i
obrasce koji uvek unitavaju ono to osoba najvie eli u ivotu.
Strah od srede vodi osobu do razliitih nezdravih reakcija, simptoma, napora,
manipulacija emocijama, i ak do delovanja koja posredno stvaraju obrasce koji izgledaju
kao da su se nehotino pojavili i da osoba uopte nije odgovorna za njih. Tako nastaje
slededi konflikt. S jedne strane, osoba udi za sredom i ispunjenjem. S druge strane, strah
od srede spreava ispunjenje. Iako elja za sredom nikada ne moe biti iskorenjena, zbog
ovog duboko skrivenog osedanja krivice, to vie osoba eli sredu, to se vie oseda krivom.

40

Strah od kanjavanja i strah od toga da se ne zasluuje sreda stvaraju jo sloenije

reakcije. Podsvesni um misli: " Plaim se da du biti kanjen od strane drugih, iako znam da
to zasluujem. Mnogo je gore biti kanjen od drugih, jer sam onda stvarno preputen
njihovoj milosti, bilo da su to ljudi, ili sudbina, ili Bog, ili sam ivot. Ali, ako bi moda kaznio
sam sebe mogao bi bar da izbegnem ponienje, bespomodnost i degradaciju koji dolaze od
kanjavanja od strane sila koje su van mene." Ovaj sukob ljubavi i mrnje, osedanja krivice i
straha od kanjavanja postoji u svakom ljudskom bidu. Prinudna elja za
samokanjavanjem zbog pogrenih i neukih zakljuaka postoji u nekoj meri u svakom
ljudskom bidu.
Tako osoba navlai na sebe kanjavanje. To se moe desiti na razne naine, bilo
fizikom boledu koju proizvodi psiha, ili pomodu nesrednih sluajeva, tekoda, gubitaka, ili
konflikata u bilo kojoj oblasti ivota. U svakom sluaju, koja de oblast biti pod uticajem
zavisi od linog obrasca koji je dete formiralo i koji nosi tokom ovog ivota, sve dok ga ne
pronae i eventualno razgradi. Ako na primer, postoji obrazac koji se odnosi na profesiju ili
karijeru, on de biti ojaan prisutnom eljom za samokanjavanjem. Tekode u toj oblasti de
se konstantno pojavljivati u ivotu osobe. Isto vai ako postoji obrazac koji je vezan za
ljubav i brani ivot.
Stoga, ako i kada ne uspevate u svesnoj i opravdanoj elji, i kada posmatrajudi svoj
ivot pronaete da je ispunjenje te svesne elje konstantno ometano, kao da vi nemate
nita zajedniko sa tim, kao da vas je zadesila neka teka sudbina, tada moete biti sigurni
da ne samo da obrazac i pogrean zakljuak postoje unutar vas, ved da je i potreba za
samokanjavanjem takoe prisutna.
Slededa lanana reakcija ovog zlokobnog kruga je podel- jenost osobe koja se odnosi na
tokove njenih elja. Izvorni rascep izmeu ljubavi i mrnje, koji je zapoeo zlokobni krug,
uzrokuje nove podele, kao to ste do sada jasno mogli da vidite. Jedno od ovih konfliktnih
osedanja je potreba za samokanjavanjem. Ipak, sa druge strane, elja da se ne bude
kanjen takoe postoji. Stoga skriveni deo psihe iznosi argumente: "Moda ja to mogu da
zaobiem. Moda na neki drugi nain mogu da okajem svoju veliku krivicu koja je nastala
zbog mrnje." Ovo umiljeno okajavanje prerasta u neku vrstu nagodbe. Osoba to ini
postavljajudi sebi veoma visoke standarde sa kojima je nemogude iveti u stvarnosti. Mali
unutranji glas govori: "Ako sam savren, ako nemam greaka niti slabosti, ako sam najbolji
u svemu to pre- duzmem, onda mogu okajati svoju prolu mrnju i ljutnju." Poto je ovaj
glas u jednom trenutku bio potisnut u podsvest, on nije umro. Jo uvek ivi u sadanjosti.
Dve vrste svesnosti
Vi moete neto prevazidi samo kada to iznesete na otvoreno. To je razlog zato se
stara mrnja jo uvek ZcldlZcl va u vama. To je takoe razlog zato se konstantno osedate
krivim. Ako bi to bila stvar prolosti ne biste osedali ovu snanu krivicu sve vreme, ak iako
krivica nije svesna. Mislite da dete izbedi kanjavanje tako to dete biti savreni. Na taj

41

nain se stvara druga svesnost. U stvarnosti postoji samo jedna svesnost. To je vie ja koje
je veno, neunitivo. To je boanska iskra svakog ljudskog bida. Nemojte meati ovu
svesnost sa drugom svesnodu koja je vetaki stvorena od prinude da okajete
pretpostavljeni greh ili stvarno osedanje. Umiljeni greliovi i stvarna osedanja ne mogu biti
okajani pomodu ove vetake i suvie zahtevne svesnosti. U stvarnosti niko ne treba da
bude kanjen. Kao to znate, nain da se ukloni stvarno osedanje je znatno drugaiji i
mnogo je konstruktivniji. Ako budete nauili da razlikujete ove dve svesnosti, napravidete
veliki korak napred.
Druga prinudna svesnost postavlja zahteve koje je nemogude ispuniti. ta se deava
kada ne moete da dostignete ove ciljeve? Neizbeni rezultat mora biti osedanje
neadekvatnosti i inferiornosti. Poto ne znate da su standardi vae prinudne svesnosti
iracionalni, nerealni i da ih je nemogude ispuniti, i poto iza svog zida odvojenosti verujete"
da drugi mogu da uspeju, a da samo vi to ne moete, osedate se potpuno izolovanim i
posramljenim, sa svojom tajnom krivicom ne samo zbog mrnje, ved i zbog toga to niste
sposobni da budete dobri i isti.
Druga svesnost je motivisana slabodu i strahom. Previe je ponosna da bi shvatila da jo
uvek niste savreni. Takoe, previe je ponosna da bi vam dozvolila da prihvatite sebe
kakvim ste sada. Zato ste primorani da se osedate inferiorno jer niste sposobni da ivite u
skladu sa ovako visokim standardima. Sva osedanja inferiornosti koja su prisutna u ljudskoj
prirodi mogu se svesti na ovaj zajedniki inilac. Sve dok se ova injenica ne oseti i dok se
ne iskusi, ne moete napustiti osedanje inferiornosti. Treba da otkrijete ceo ovaj zlokobni
krug i da vidite nedostatak logike u njemu. Morate proiveti emocije koje su vas dovele do
toga da ga stvorite. Tek tada dete prekinuti lananu reakciju deo po deo i stvoriti nove
koncepte unutar svog emocionalnog ja.
Kakve god racionalne razloge da koristite da biste objasnili svoja osedanja inferiornosti,
oni nikada nisu stvarni uzrok. Drugi zaista mogu biti uspeniji od vas u neemu, ali to samo
po sebi nikada ne bi trebalo da vas uini da se osedate inferiorno. Kad ne bi bilo vetakih
visokih standarda, ne biste osedali potrebu da budete bolji ili barem isto onoliko dobri kao
to su i drugi u svim oblastima svog ivota. Mogli biste smireno da prihvatite da su drugi
bolji ili da rade bolje u nekim oblastima ivota, dok vi imate prednosti koje moda drugima
nedostaju. Ne biste morali da budete isto toliko inteligentni, uspeni ili lepi kao to su drugi
ljudi. To nikada nije pravi razlog za vaa osedanja neadekvatnosti i inferiornosti! Ova istina
se moe dokazati injenicom da moete sresti najbriljantnije, najuspenije ili najlepe ljude
koji imaju jo vedi osedaj inferiornosti od onih koji su manje briljantni, manje uspeni, ili
manje lepi.

Ovekoveivanje neadekvatnosti i inferiornosti

Ova neadekvatnost i inferiornost slue da zatvore zlokobni krug. Opet, va
podsvesni glas govori: "Nisam uspeo. Znam da sam inferioran, ali ako bi samo primio veliku
koliinu ljubavi, potovanja i oboavanja od drugih, to bi bilo kao da sam dobio izvorno

42

zadovoljenje za kojim sam nekada udeo, a koje mije bilo uskradeno, prisiljavajudi me na
mrnju i stvaranje celog ovog kruga. Oboavanje i potovanje od drugih bili bi dokaz da
sam bio u pravu, jer je mogude sada primiti ono ega su me roditelji liavali. Ja du takoe
pokazati da nisam toliko bezvredan kao to sumnjam da jesam, jer ne uspevam da ivim u
skladu sa standardima svoje prinudne svesnosti."
Prirodno, ove misli nisu svesne. To je nain na koji emo cije govore ispod povrine.
Tako se krug zatvara tamo gde je i poeo, a potreba da se bude voljen postaje jo vie
prinudna nego to je to izvorno bila. Svi delovi lanane reakcije ine ovu potrebu jo jaom.
Pored toga, uvek postoji sumnja da je mrnja bila neopravdana, to je i bila, ali u
drugaijem smislu. Osoba oseda u podsvesti da ako takva ljubav uopte postoji, onda je
dete bilo u pravu, a vai roditelji ili ko god drugi vam to nije dao, su bili u krivu. Tako udnja
za ljubavlju postaje jo vie izraena i tenzija postaje jo jaa. Poto ova potreba nikada ne
moe biti ispunjena, a to vie to postaje oigledno, to krivica postaje veda, svi delovi
zlokobnog kruga koji proizilaze iz nje postaju sve gori i gori kako ivot odmie, uvek
stvarajudi vie problema i sukoba. Samo kada elite ljubav na zdrav i zreo nain i samo
kada ste voljni da volite u istoj meri kao to elite da budete voljeni, tada de vam ljubav
dodi.
Setite se da osoba kod koje je zlokobni krug jak nikada ne moe preuzeti taj rizik sve
dok nastavlja da eli. nezrelu detinjastu ljubav. Sve dok ne moe nita da rizikuje za ljubav,
ona ne zna kako da voli na zreo nain. Od deteta se ne oekuje da prihvati taj rizik, ali od
odrasle osobe se oekuje. Unutranje dete ima samo nezrelu elju i udnju za ljubavlju i
eli da bude voljeno i negovano, cl a se brinu o njemu i da bude oboavano ak i od strane
ljudi koje ono nema nameru da voli zauzvrat. A sa onim ljudima koje ono moda ima
nameru da voli u nekom stepenu, odnos izmeu voljnosti da daje i prinudne potrebe da
prima je veoma nejednak. Zbog ove osnovne nepravednosti, takva ema ne moe da
funkcionie. Jer boanski zakon je uvek pravedan i nepristrasan. Nikad ne primate vie
nego to dajete. Kada dajete slobodno, moda nedete dobiti ljubav odmah od istog izvora
u koji ste je uloili, ali ona vam se pre ili kasnije mora vratiti, ovog puta u dobrodudnom
krugu. Ono to dajete mora vam se vratiti, pod uslovom da ne dajete u slabosti, sa
motivom da dokaete neto. Ako su motivi za ogranienu ljubav koju dajete podsvesno
bazirani na ovom zlokobnom krugu, nikada nedete dobiti ljubav zauzvrat. Ljubav za kojom
udite u pogrenoj ideji da de vas to izleiti nije odgovor. Drugim reima, elite lek koji ne
odgovara vaoj bolesti, tako da de glad za ljubavlju ostati. Nikada nede biti umirena. To je
poput bunara bez dna. Tako se krug zatvara.

Rastvaranje kruga
Va zadatak u radu na ovom putu je da pronaete ovaj krug unutar sebe, da ga
iskusite, u smislu gde, kada i u odnosu na koga, on ivi u vama. Sve ovo treba da postane
lino iskustvo pre nego to ga stvarno moete rastvoriti. Ako dozvolite da ovaj krug bude
samo puko intelektualno znanje, bez da ga emocionalno ponovo doivite, takvo znanje

43

vam nede pomodi. Da ponovim: ako ne moete da prepoznate razliite delove zlokobnog
kruga u svojim emocijama, postojanje ove lanane reakcije bide samo jo jedan deo
teorijskog znanja koje ste apsorbovali, potpuno odvojenog od vaih emocija. Jednom kada
pronaete ovaj krug u svom linom radu, moete ga prekinuti, ali tek nakon to ste shvatili
gde su pogrene pretpostavke. Moradete da vidite da je bilo opravdano to ste kao dete
imali odreena osedanja, sklonosti, potrebe i nedostatak kapaciteta, ali da je to sada
zastarelo. Takoe, treba da nauite da budete tolerantni prema svojim negativnim
emocijama. Treba da ih razumete. Treba da otkrijete gde u svojim emocionalnim
tenjama, zahtevima i eljama odstupate od svog svesnog znanja. Moete savreno dobro
znati, i ak propovedati, da treba da dajete ljubav i da ne budete zabrinuti da li dete je
primiti. Ali, u svojim emocijama jo uvek odstupate od takvog intelektu- finog znanja. Ovaj
nesklad mora biti osveden pre nego to se moete nadati da dete raskinuti krug. Tek kada
shvatite i potpuno apsorbujete sve ovo, i nakon razmiljanja o iracionalnosti do sada
skrivenih emocija, one de poeti da se menjaju, polako, postepeno. Ne oekujte da de se
one promeniti u istom trenutku kada shvatite da u njima nema logike. Kada se suoite sa
ovim emocijama, njihovim neznanjem, sebinodu i nezrelodu, a da pri tom niste posramljeni, i primenite svoje svesno znanje na njih, hvatajudi sebe kada god padnete nazad u
stare, loe emoconalne navike, vaa podsvest de postepeno razotkriti sve vie i vie
pogrenih zakljuaka. Svaki in prepoznavanja pomodi de vam u raskidanju svog linog
zlokobnog kruga. Tako dete postati slobodni i nezavisni.
Ljudska dua poseduje svu mudrost i svu istinu koja joj je potrebna. Ali ovi pogreni
zakljuci to prekrivaju. Svedu o njima i radom na njima, deo po deo, konano dete dostidi
razvijanje svog unutranjeg glasa mudrosti koji vas vodi u skladu sa boanskom svesnodu,
u skladu sa vaim linim planom. Kada svojim unutranjim i spoljanjim reakcijama krite
boanske zakone, vaa boanska svesnost vas neumoljivo vodi na takav nain da povratite
red i ravnoteu u svoj ivot. Deavade vam se situacije koje de vam izgledati poput kazne,
ali one su zapravo lek koji de vas vratiti na pravi kolosek. Gdegod i kadgod da odstupate,
ravnotea mora ponovo biti uspostavljena. Tako dete kroz svoie tekode konano dodi do
take kada dete promeniti svoje unutranje usmerenje. Vi dete se promeniti. To ne mora
biti promena u spoljanjem svesnom delovanju, ved u vaim nesvesnim detinjastim
zahtevima i ciljevima.
Dragi moji prijatelji, radite na ovom zlokobnom krugu, i iskusite kako je on aktivan u
vaem linom ivotu.
Ima li nekih pitanja?
PITANJE: ta se deava detetu ija se mrnja i neprijateljstvo otvoreno ispoljavaju? Da li
takvo dete ipak ima osedaj krivice?
ODGOVOR: Takve spoljanje manifestacije su esta pojava kod clece. Kadgod dete ima
takozvani izliv besa, ove emocije se probijaju napolje. Alije dete obavezno izgreno i
poueno kako je to "loe." To uvrduje potrebu da se pravo znaenje takvih izliva besa dri
sakrivenim. Iako je ta mrnja povremeno sasvim svesna, kasnije je ona esto potisnuta.
Onda isti izlivi besa mogu da se nastave u unutranjosti i da budu prisutni kod odrasle

44

osobe bez obzira na njenu dob i da prestanu tek onda kada se zlokobni krug osvesti. Neki
ljudi mogu da razviju bolest koja de biti oblik dejeg izliva besa, ili mogu da jednostavno
oteavaju ivot onima oko sebe. Svojom nesredom takvi ljudi konstantno nanose tekode
dragima s ciljem da nametnu svoju volju i svoju prinudnu detin- jastu potrebu da dobiju
deju utopiju savrene ljubavi i brige. Ovo se moe desiti u raznim stepenima. Ponekad je
veoma oigledno, a ponekad je mnogo suptilnije i skrivenije. Ljudi koji se tako ponaaju
obino kau: "Vidi, ja sam nesredan. Ti treba da se brine o meni. Treba da me voli." To je
izliv besa bez spoljanje manifestacije deteta. Jednostavna injenica da se tokom detinjstva
neprijateljstvo moe povremeno otvoreno ispoljavati ne mora da znai da ono nede biti
kasnije potisnuto.
Budite blagosloveni svi moji prijatelji koji itate ove rei. Ponesite ove blagoslove sa
sobom. Neka oni ojaaju vau hrabrost i snagu volje na putu pronalaenja sebe. Ovo je
jedino mogude osloboenje. Osloboenje od svojih prinudnih visokih standarda koji vam
stvaraju osedaj krivice i osedaj da ne zasluujete ono to Bog eli da imate: sredu, svetlost,
ljubav. Budite u mira dragi moji prijatelji. Budite u Bogu.

45

POGLAVLJE 7
PRINUDA ZA PONOVNIM STVARANJEM I PREVAZILAENJE BOLA IZ
DETINJSTVA
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Neka vas Bog blagoslovi. Neka boanski blagoslovi
dopru do vas i pomognu vam da prihvatite rei koje govorim.
U prolosti smo razgovarali o strahu od ljubavi. Setieete se da sam pomenuo kako dete
eli da bude voljeno iskljuivo i bez ogranienja. Drugim reima, deja elja da bude voljeno je nerealna.

Nedostatak zrele ljubavi

Poto deca retko primaju dovoljno zrele ljubavi i topline, ona nastavljaju da gladuju za
tim tokom ivota sve dok se ovaj nedostatak i bol ne prepoznaju i pravilno ne tretiraju. Ako
to nije sluaj, odrasle osobe de idi kroz ivot podsvesno zahtevajudi ono to im je
nedostajalo u detinjstvu. To de ih uiniti nesposobnim da vole na zreo nain. Moete videti
kako se ovo stanje prenosi sa generacije na generaciju.
Lek ne moete pronadi tako to elite da su stvari bile drugaije i da su ljudi nauili da
pruaju zrelu ljubav. Lek se nalazi iskljuivo u vama. Istina, da ste primili takvu ljubav od
svojih roditelja, vi biste bili bez ovog problema kojeg sada niste stvarno i potpuno svesni.
Ali, ovaj nedostatak zrele ljubavi ne treba da bude uznemirenje za vas i va ivot ako ga
postanete svesni, vidite ga, i ponovo uredite svoje podsvesne elje, aljenja, misli i
koncepte usklaujudi ih sa realnodu svake situacije. Time dete ne samo postati srednija
osoba, ved dete takoe biti sposobni da pruite zrelu ljubav drugima, svojoj deci, ako ih
imate, ili drugim ljudima u okolini, tako da dobronamerna lanana reakcija moe da
zapone. Ovakva realna korigovanja su suprotna vaem trenutnom unutranjem ponaanju
koje demo sada razmotriti.
Svi ljudi, ukljuujudi i mali broj onih koji su poeli da istrauju svoj podsvesni um i
emocije, po navici se ne obaziru na jaku vezu izmeu dejih udnji i neispunjenosti i
sadanjih tekoda i problema u odraslom dobu, jer samo veoma mali broj ljudi lino
doivljava - a ne samo da teorijski prepoznaje - koliko je ova veza jaka. Potpuna svesnost o
tome je od sutinske vanosti.
Mogu postojati izolovani, izuzetni sluajevi kada jedan roditelj nudi zrelu ljubav u
dovoljnoj meri. Iako je jedan roditelj moe imati u nekoj meri, veoma je verovatno da je
drugi roditelj nede imati. Poto je na ovoj zemlji zrela ljubav prisutna samo u nekom
stepenu, dete de patiti od nedostatka ak i u odnosu na roditelja koji je ima.
Mnogo edi sluaj je da su oba roditelja emocionalno nezreli i da ne mogu da daju ljubav
za kojom dete udi, ili je daju u nedovoljnoj meri. Tokom detinjstva, ova potreba je retko
svesna. Deca ne umeju da stave svoje potrebe u misli. Ne znaju da uporede ono to imaju
sa onim to drugi imaju. Ne znaju da moda neto drugo postoji. Ona veruju da to treba

46

tako da bude. Ili, u ekstremnim sluajevima, osedaju se posebno izolovanim, verujudi da

niko drugi nema takvu sudbinu. Obe sklonosti nisu istinite. U oba sluaja stvarna emocija
nije svesna i stoga ne moe biti pravilno procenjena i shvadena. Tako deca rastu, a da
nikada ne razumeju zato su nesredna, niti da su uopte i nesredna. Mnogi od vas gledaju
na svoje detinjstvo s ubeenjem da su imali svu ljubav koju su eleli samo zato jer su imali
neku ljubav, ali retko sve ono to su eleli.
Postoje neki roditelji koji demonstrativno ispoljavaju ljubav. Oni mogi is kvari ti ili
razmaziti svoju decu. To moe biti nadoknada i vrsta izvinjenja za duboko usaenu sumnju
da su kao roditelji nesposobni da zrelo vole. Deca osedaju istinu veoma precizno. Ona
moda nede misliti o tome ili svesno to posmatrati, ali iznutra jasno osedaju razliku izmeu
zrele, prave ljubavi i nezrele, previe demonstrativne varijante koja se nudi u zamenu.
Roditelji su odgovorni za pravilno vodstvo, sigurnost i pruanje zdravog autoriteta.
Postoje roditelji koji se nikad ne usude da kazne ili sprovedu zdrav autoritet. Ovaj
nedostatak je nastao us led krivice, jer je stvarna, dareljiva, srdana, umirujuda ljubav
odsutna iz njihovih vlastitih nezrelih linosti. Drugi roditelji mogu biti previe strogi, previe
kruti. Oni dominiraju zlostavljajudi dete i ne dozvoljavajudi njegovoj linosti da se razvija.
Oba tipa nisu odgovarajudi roditelji, a njihove pogrene sklonosti, koje dete upija,
uzrokovade bol i neispunjenost.
Kod dece strogih roditelja, ljutnja i pobuna de biti otvoreni, i stoga znatno lake uoljivi.
U drugom sluaju, pobuna je isto tako jaka, ali skrivena, i stoga mnogo tee uoljiva. Ako
ste imali roditelja koji vas je guio ljubavlju, odnosno pseudo-ljubavlju kojoj je nedostajala
prava toplina, ili ako ste imali roditelja kojije svesno sve inio ispravno, ali mu je takoe
nedostajala prava toplina, kao dete vi ste to podsvesno znali i bili ste ljuti zbog toga. Niste
bili svesni toga jer kao dete niste mogli da shvatite ta nedostaje. Spolja vam je bilo dato
sve to ste eleli i to vam je bilo potrebno. Kako ste mogli da povuete suptilnu, graninu
liniju izmeu prave ljubavi i pseudo-ljubavi svojim detinjim intelektom? inenica da vas je
neto uznemiravalo, a da to niste mogli racionalno da objasnite uinila je da se osedate
krivim i neudobno. Zato ste to izgurali iz vidokruga Stoje dalje mogude.
Pokuaji da se u odraslom dobu izlei bol iz detinjstva
Sve dok bol, razoarenje i neispunjene potrebe iz vaih ranih godina ostaju nesvesni,
ne moete s njima da izaete na kraj. Bez obzira koliko mnogo volite svoje roditelje,
nesvesna ljutnja postoji u vama, to vas spreava da im oprostite povreivanje koje su vam
naneli. Moete oprostiti i napustiti to samo ako prepoznate svoj duboko skriveni bol i
ljutnju. Kao odraslo ljudsko bide videdete da su vai roditelji takoe samo ljudska bida. Oni
nisu tako bezgreni i savreni kao to je dete mislilo i nadalo se. Oni ne treba da budu
odbaeni sada jer su imali svoje vlastite sukobe i nezrelosti. Svetio zdravog razuma treba
da osvetli ove emocije za koje nikada sebi niste dozvolili da ih budete potpuno svesni.
Sve dok niste svesni ovog sukoba izmeu vae udnje za savrenom ljubavlju svojih
roditelja i vae ljutnje prema njima, obavezno dete pokuavati da izleite situaciju u svojim

47

kasnijim godinama. Ova tenja se moe ispoljiti u razliitim aspektima vaeg ivota.
Konstantno ulazite u probleme i ponovljene obrasce koji imaju svoj izvor u pokuaju da
reprodukujete situaciju iz detinjstva da biste je mogli ispraviti. Ova nesvesna prinuda je
veoma jak faktor, ali je tako duboko skrivena od vaeg svesnog razumevanja 1
Najedi nain kojim pokuavate da izleite situaciju jeste va izbor ljubavnih partnera.
Podsvesno, znadete kako da u partneru izaberete osobine onog roditelja koji vam je
uskratio pravu i istinsku ljubav i naklonost. Ali dete takoe u svom partneru traiti aspekte
drugog roditelja koji je bio blii ispunjavanju vaih zahteva. Vano je da u partneru
pronaete aspekte oba roditelja, a jo je vanije i jo tee da pronaete one aspekte koji
predstavljaju roditelja koji vas je posebno razoarao i povredio. Tako iznova tragate za
roditeljima - na suptilan nain koji nije uvek lako zapaziti - u branim partnerima,
prijateljima, ili u drugim ljudskim odnosima. U vaoj podsvesti deava se slededa reakcija:
poto dete u vama ne moe da otpusti prolost, da je pre- vazie, da oprosti, da je razume
i prihvati, isto to dete u vama uvek stvara sline uslove, pokuavajudi da na kraju pobedi i
konano zagospodari situacijom, umesto da joj se potinjava.

Zabluda ove strategije

Ova procedura je potpuno destruktivna. Na prvom mestu, iluzija je da ste bili poraeni,
i zbog toga je iluzija da sada moete pobediti. Iluzija je daje nedostatak ljubavi, iako je to
bilo tuno kada ste bili dete, zaista tragedija kao to to vaa podsvest jo uvek oseda.
Jedina tragedije lei u injenici da vi spreavate svoju bududu sredu time to nastavljate da
reprodukujete stare situacije i onda pokuavate da zagospodarite njima. Prijatelji moji, ovo
je duboko nesves- tan proces. Naravno, to je tako daleko od vaeg uma dok se fokusirate
na svoje svesne ciljeve i elje. Bide potrebno mnogo "kopanja" da biste razotkrili emocije
koje vas iznova i iznova vode u situacije gde je va tajni cilj da izleite rane iz detinjstva.
Pokuavajudi da reprodukujete deavanja iz detinjstva, nesvesno birate partnera ije su
osobine sline onima koje je roditelj imao. Ba te iste osobine de onemuguditi primanje
zrele ljubavi za kojom i sada s pravom udite, kao to ste to inili nekada. Slepo verujete da
de se ako probate jae i snanije roditelj-partner sada potiniti. U stvarnosti, ljubav se ne
moe stedi na taj nain. Samo kada prekinete ovo neprestano ponavljanje, vie nedete
oajniki traiti da budete voljeni od strane roditelja. Umesto toga, tragadete za
partnerom, ili za drugim ljudskim odnosom s ciljem pronalaenja zrelosti koja vam je
stvarno potrebna i koju elite. Ne zahtevajudi da budete voljeni kao dete, bidete jednako
voljni da volite. Meutim, za dete u vama to je nemogude, bez obzira na to koliko ste se
osposobili kroz svoj razvoj i napredak. Ovaj skriveni sukob pomrauje vau duu koja se
razvija.
Ako ved imate partnera, razotkrivanje ovog konflikta moe vam pokazati koliko je
partner slian vaim roditeljima u odreenim nezrelim osobinama. Ali poto sada znate da
je stvarno zrela osoba izuzetno retka, ove nezrelosti kod vaeg partnera vie nede biti
tragine kao to su to bile dok ste konstantno traili da opet pronaete svog roditelja ili

48

roditelje, to se naravno nikada nije moglo dogoditi. I sa svojom trenutnom nezrelodu i

nekapacitetom ipak moete izgraditi zreliji odnos, osloboen od deje prinude da se
ponovo stvara i ispravlja prolost.
Nemate pojma koliko je vaa podsvest preokupirana procesom ponovnog odigravanja
igre, samo nadajudi se "da de ovog puta biti drugai je." A to nikada nije tako! Kako vreme
prolazi, svako razoarenje ima sve vedu teinu i dua postaje sve vie i vie obeshrabrena.
Za one moje prijatelje koji jo uvek nisu dosegli odreenu dubinu u svojoj neistraenoj
podsvesti, ovo moe da zvui apsurdno i neprirodno. Ali, oni od vas koji mogu da vide mod
svojih skrivenih tokova, prinuda i obrazaca, ne samo da de spremno poverovati, ved de
uskoro iskusiti istinitost ovih rei u u svojim ivotima. Ved znate iz drugih otkrida koliko su
modni mehanizmi podsvesnog uma, koliko lukavo on sprovodi svoje destruktivne i
nelogine metode. Ako nauite da gledate na probleme i neispunjenost sa ove take
gledita i sledite uobiajeni proces dozvoljavanja svojim emocijama da izau na povrinu,
dobidete mnogo dublje uvide. Ali bide neophodno, prijatelji moji, da ponovo iskusite
udnju i povredu uplakanog deteta koje ste nekad bili, ak i ako ste bili sredno dete. Vaa
sreda je moda bila verodostojna i bez samoobmane, jer je mogude istovremeno biti sredan
i nesredan. Moete biti savreno svesni srednih aspekata svog detinjstva, ali ono to
duboko boli i to neto za im ste puno udeli, to ak niste ni znali ta je, toga niste bili
svesni. Prihvatili ste takvu situaciju kao istinu. Niste znali ta nedostaje, niti da neto
nedostaje. Ova osnovna nesreda treba da se osvesti sada, ako stvarno elite da nastavite sa
unutranjim rastom. Treba da ponovo iskusite otar bol od koga ste nekada patili, ali ste ga
izgurali izvan vidokruga. Sada treba da gledate na ovaj bol svesni razumevanja koje ste
stekli. Samo na taj nain shvatidete pravu vrednost svojih trenutnih problema i videdete ih
u pravom svetlu.

Ponovno doivljavanje bola iz detinjstva

Kako sada moete ponovo doiveti bol koji se desio jako davno? Postoji samo jedan
nain, prijatelji moji. Uzmite trenutni problem. Skinite sa njega sve nalepljene omotae
svojih reakcija. Prvi i najblii omota su racionalizacije tipa "dokazivanja" da su drugi krivi,
ili da su krive situacije, a ne vai najdublji konflikti koji vas nagone da prihvatite pogrenu
sklonost u odnosu na aktuelni problem sa kojim se suoavate. Slededi omota moe biti
gnev, ljutnja, teskoba, frustracija. Iza svih ovih reakcija pronadi dete bol jer niste bili
dovoljno voljeni. Kada u svom trenutno prisutnom problemu iskusite bol jer niste bili
voljeni, to de sluiti da ponovo probudite bol iz detinjstva. Dok se suoavate sa sadanjim
bolom, vratite se unazad i pokuajte da ponovo razmotrite situacije u odnosu sa svojim
roditeljima: ta su vam dali, kako ste se stvarno osedali u vezi njih. Postadete svesni da vam
je mnogo puta nedostajalo neto to ranije nikada niste jasno videli jer niste eleli da
vidite. Razumedete da vas je to moralo povrediti kad ste bili dete, ali ste na svesnom nivou
zaboravili taj bol. Meutim, on upte nije zaboravljen. Bol uzrokovan povredom u
sadanjosti je isti taj bol. Sada, ponovo procenite svoj sadanji bol i uporedite ga sa bolom

49

iz detinjstva. Na kraju dete jasno videti kako je to isti bol. Bez obzira na to koliko je istinit i
razumljiv va sadanji bol, to je isti onaj bol iz detinjstva. Neto kasnije videdete kako ste
doprineli stvaranju sadanjeg bola svojom eljom da ispravite bol iz detinjstva. Ali u
poetku treba samo da osetite slinost bola. Naravno, ovo zahteva prilian napor jer
postoje mnoge emocije koje prekri vaju sadanji bol, kao i onaj iz prolosti. Dok ne uspete
da iskristaliete bol koji doivljavate, nedete modi nita dalje da razumete.
Jednom kada moete da sinhronizujete ova dva bola i shvatite da su oni jedan te isti,
slededi korak je mnogo laki. Tada dete posmatranjem obrasca, koji se ponavlja u vaim
razliitim problemima, nauiti da prepoznate slinosti izmeu svojih roditelja i ljudi koji su
vam uzrokovali bol, ili koji vam uzrokuju bol sada. Emocionalno doivljavanje ovih slinosti
de vas odvesti dalje na putu razreenja ovog bazinog konflikta. Puko intelektualno
procenjivanje nede doneti nikakvu korist. Kada osedate slinost, dok u isto vreme
doivljavate sadanji i preanji bol, polako dete shvatiti kako ste mislili da treba da
izaberete sadanji situaciju jer duboko u sebi niste mogli da priznate "poraz."
Podrazumeva se da mnogi ljudi nisu svesni nikakvog bola, ni prolog ni sadanjeg. Oni
ga intezivno guraju izvan vidokruga. Njihovi preblemi se ne pojavljuju kao "bol." Za njih je
poetni korak da postanu svesni daje bol prisutan i da boli u mnogo vedoj meri ako ga nisu
svesni. Mnogi ljudi se plae bola i veruju da de on nestati ukoliko ga ignoriu. Oni biraju
takav nain olakavanja sebi samo zato to su njihovi konflikti postali isuvie veliki. Mnogo
je bolje kada neko izabere ovaj put sa mudrodu i ubeenjem da skriveni sukob, na duge
staze, pravi isto onoliko tete koliko i ispoljeni. Oni koji ga prihvate nede se plaiti da
razotkriju pravu emociju i osetide, ak i u prolaznom doivljavanju otrog bola, da se u tom
trenutku on pretvara u zdrav, razvojni bol, osloboen gorine, tenzije, teskobe i frustracije.
Takoe, postoje ljudi koji toleriu bol, ali na negativan nain, uvek oekujudi da on
bude izleen neim izvan njih. Takvi ljudi su na neki nain blie reenju jer de njima biti
veoma lako da uvide kako proces iz detinjstva jo uvek delu- je. Spolja se roditelj koji
povreuje, ili oba roditelja, projek- tuju na druga ljudska bida. Oni ne treba da trae svoj
bol, samo treba da promene pristup prema njemu.

Kako zaustaviti ponovno stvaranje stanja iz prolosti

Tek nakon doivljavanja svih ovih emocija i sinhronizo- vanja sadanjosti i prolosti,
postadete svesni kako ste pokuavali da ispravite situaciju. Potom dete videti frustrira- judu
beskorisnost nesvesne elje da ponovo stvorite bol iz detinjstva. Sa ovim novim
razumevanjem i uvidom nadgle- dadete sve svoje akcije i reakcije, posle ega dete
osloboditi svoje roditelje. Istinski dete ostaviti detinjstvo iza sebe i zapoeti novi unutranji
obrazac ponaanja koji de biti neu- po red ivo konstruktivniji i plodonosniji za vas i za
druge. Nedete vie eleti da zagospodarite situacijom kojom niste mogli da zagospodarite u
detinjstvu. Nastavidete sa onog mesta gde se nalazite, istinski zaboravljajudi i opratajudi
unutar sebe, ak i ne misledi da ste to uinili. Vie vam nede biti potrebno da budete
voljeni kao to vam je to bilo potrebno kada ste bili dete. Prvo postajete svesni da je to

50

ono to jo uvek elite, a potom vie ne traite tu vrstu ljubavi. Poto vie niste dete,
traidete ljubav na drugaiji nain, pruajudi je umesto daje oekujete. Meutim, mora se
uvek naglasiti da mnogi ljudi nisu svesni da je oekuju. Poto je deje nesvesno oekivanje
tako esto dovodilo do razoarenja, oni su napustili sva oekivanja i svaku elju za
ljubavlju. Nema potrebe da kaem da to nije realno niti je zdravo, jer predstavlja
ekstremnu suprotnost.
Da bi donelo plodove i stvarne rezultate, ovo znanje mora idi iznad pukog
intelektualnog razumevanja. Treba da dozvolite sebi da osetite bol sadanjih
neispunjenosti i bol od neispunjenosti iz detinjstva. Onda ih uporedite, poput dva zasebna
fotografska slajda. Oni postepeno nestaju jedan u dragom, preklapaju se i postaju jedan.
Uvid koji dobijate, jednom kada to iskusite tano onako kako ovde opisujem, omogudide
vam da preduzmete dalje korake koji su vam potrebni.
Rad na ovom unutranjem sukobu od velike je vanosti za sve vas. Tako dobijate novu
perspektivu i razumevanje u potrazi za sobom. U poetku ove rei vam mogu dati moda
samo povremen nagovetaj, prolaznu treperavu emociju, ali one treba da vam budu od
pomodi i otvore vrata prema boljem poznavanju sebe, prema realnijem i zrelijem sagledavanju svog ivota.
Da li ima nekih pitanja?
PITANJE: Teko mi je da razumem da neko neprestano bira za predmet svoje ljubavi
nekoga ko ima potpuno iste negativne osobine koje je imao jedan ili oba njegova roditelja.
Da li izabrana osoba stvarno poseduje negativne osobine, ili je to projekcija i reakcija?
ODGOVOR: Moe biti jedno ili drugo, a moe biti i oboje. Zapravo, u vedini sluajeva to
je kombinacija. Odreene osobine se nesvesno trae i pronalaze i one su stvarno sline. Ali
postojede slinosti su uvedane od strane osobe koja ponovo stvara situaciju iz detinjstva.
One nisu samo projektovane osobine, "viene," a koje u stvarnosti ne postoje, ved su
skrivene u nekom stepenu i nisu ispoljene. One se ohrabruju i izrazito iznose na povrinu
sklonodu osobe koja ima unutranji problem koji ne prepoznaje. On ili ona gaji neto u
drugoj osobi, provocirajudi reakciju koja je slina reakciji roditelja. Provokacija, koja je
naravno potpuno nesvesna, jeste ovde veoma jak faktor. Ljudska linost se sastoji se od
mnogih osobina. Neke od njih mogu biti sasvim sline osobinama koje ima roditelj osobe
koja iznova doivljava stanja iz prolosti. Najistaknutija de biti slina vrsta nezrelosti i
nesposobnosti da se voli. Samo to je u sutini dovoljno modno da reprodukuje istu
situaciju.
Dotina osoba ne bi reagovala prema drugima kao to reaguje prema vama, jer ste vi ti
koji konstantno provocirate, tako reprodukujudi stanja slina onima iz svog detinjstva da
biste ih ispravili. Va strah, samokanjvanje, frustracija, gnev, odbojnost, izbegavanje
davanja ljubavi i panje, sve ove osobine deteta u vama konstantno provociraju drugu
osobu i uvedavaju reakciju koja dolazi od onog dela koji je slab i nezreo. Zrelija osoba de
drugaije uticati na drage i izvudi de iz njih ono to je zrelo i celovito, jer ne postoji osoba
koja nema neke zrele aspekte.

51

PITANJE: Kako mogu da razlikujem da lija provociram drugu osobu ili ona provocira
mene?
ODGOVOR: Nije neophodno pronadi ko je zapoeo, jer je to lanana reakcija,
zlokobni krug. Korisno je da ponete sa pronalaenjem vlastite provokacije, moda kao
odgovor na otvorenu ili skrivenu provokaciju druge osobe. Tako dete shvatiti da poto ste
bili provocirani, vi ste provocirali drugu osobu. I poto ste vi to inili, druga osoba reaguje
na isti nain. Ali dok ispitujete va pravi razlog, ne onaj povrni, razlog zato ste pre svega
bili povreeni i stoga provocirali druge, u skladu sa veeranjim predavanjem vie nedete
smatrati to povreivanje tako katastrofalnim. Drugaije dete reagovati na povreivanje,
to de za posledicu imati automatsko smanjivanje osedaja povreenosti. Vie nedete
osedati potrebu da provocirate drugu osobu. Takoe, potreba da reprodukujete situaciju iz
detinjstva se smanjuje, postadete manje povueni i sve manje dete povreivati druge, tako
da oni nede morati da vas provociraju. Ako to ine, sada dete razumeti da su reagovali iz
neke slepe deje potrebe, kao to ste i vi to inili. Sada moete videti kako pripisujete
drugaiju motivaciju provokaciji druge osobe nego svojoj vlastitoj, ak ako i kada shvatite
da ste vi inicirali provokaciju. Dok stiete drugaiji pogled na vlastitu povreenost,
razumevajudi njen pravi izvor, zadobidete istu odvojenost od reakcija druge osobe. Pronadi
dete potpuno iste reakcije u sebi i u dragima. Sve dok deji konflikt ostaje nereen u vama,
razlika izgleda ogromna, ali kada uvidite stvarnost, poinjete da prekidate ponavljajudi
zlokobni krug.
Stvarno uvianje takvog uzajamnog dejstva oslobodide vas osedanja izolacije i krivice
kojima ste opteredeni. Konstantno fluktuirate izmeu svoje krivice i optuivanja za
nepravdu onih oko vas. Dete u vama oseda da se razlikuje od drugih, da je u vlastitom
svetu i tako ivi u tetnoj iluziji. Reavanjem ovog konflikta, vaa svesnost o drugim ljudima
de se uvedati. Z<x ssdci ste tako nesvesni realnosti drugih ljudi. S jedne strane, okrivljujete
ih i preterano ste povreeni njihovim delovanjem, zato jer ne razumete sebe i samim tim
ne razumete ni druge osobe. S drage strane, istovremeno odbijate da postanete svesni
kada ste povreeni. Ovo izgleda paradoksalno, ali nije tako. Linim doivljavanjem interakcija koje smo opisali u ovom predavanju, shvatidete daje ovo istina. Dok nekad moete
uvedavati povreenost, dragi put ak ni ne dozvoljavate sebi da znate da se ona uopte
desila, jer se moda ne uklapa u sliku koju imate o nekoj situaciji. To moe unititi neku
vau ideju, ili moda ne odgovara vaoj elji u datom trenutku. Ako situacija inae izgleda
povoljno i uklapa se u vau unapred zamiljenu ideju, izostavljate sve to vas potresa,
dozvoljavajudi da se to gnoji ispod povrine i stvara podsvesno neprijateljstvo. Cela ova
reakcija koi vae intuitivne sposobnosti, bar u ovom specifinom pogledu.
Neprestano provociranje koje se odvija meu ljudskim bidima i koje je sada skriveno od
vae svesnosti, jeste realnost koju dete veoma jasno videti. To de imati oslobaajudi uticaj
na vas i vau okolinu. Ali, to ne moete uvideti sve dok ne razuinete obrasce u sebi o
kojima smo veeras govorili.
Ovo de biti sva pitanja za sada. Idite svojim putem, najdrai moji, i neka vas blagoslovi
koje donosimo obuhvate, i promu vae telo, duu i duh. Tako da moete otvoriti svoju

52

duu i postati svoje pravo ja. Budite blagosloveni, prijatelji moji, budite u miru, budite u
Bogu.

53

POGLAVLJE 8
IDEALIZOVANA SLIKA 0 SEBI
Pozdravljam vas. Neka vas Bog blagoslovi, najdrai prijatelji.
Sada elim da vam govorim o maskirnom ja, ili idealizo- vanoj slici o sebi.
Bol je deo ljudskog iskustva, poevi od samog roenja, koje predstavlja bolan doivljaj
za novoroene. Iako de se osedaji zadovoljstva takoe pojaviti, poznavanje bola i strah od
njega su uvek prisutni. Strah od bola stvara osnovni problem. Najznaajnija odbrana kojoj
ljudi pribegavaju u pogrenom verovanju da de na taj nain zaobidi nesredu, bol, ili ak i
smrt, jeste stvaranje idealizovane slike o sebi.
Od idealizovane slike o sebi oekuje se da bude nain da se izbegne nesreda. Poto
nesreda automatski, oduzima dete- tu osedaj sigurnosti, to se njegovo samopouzdanje sve
vie umanjuje kako se nesreda povedava, iako se ova nesreda ne moe objektivno izmeriti.
Ono sa im je neka osoba sposobna da izae na kraj bez potekoda, a da to ne doivi kao
izrazitu nesredu, neka druga osoba, sa razliitim temperamentom i karakterom, doivljava
kao veoma teku nesredu.
U svakom sluaju, nesreda i nedostatak vere u sebe su meusobno povezani.
Pretvarajudi se da je neto to nije, stvarajudi idealizovanu sliku o sebi, osoba se nada da de
ponovo uspostaviti sredu, sigurnost i samopouzdanje.
U stvarnosti, zdravo i istinsko samopouzdanje je mir uma. To je sigurnost i zdrava
nezavisnost, koja dozvoljava osobi da dostigne najvii nivo srede razvijanjem svojih
prisutnih talenata, voenjem konstruktivnog ivota i ulaenjem u plodonosne ljudske
odnose. Ali, kako je samopouzdanje koje je uspostavljeno pomodu idealizovane slike o
sebi, u osnovi vetako, ne moe se postidi oekivani rezultat. Zapravo, rezultat je potpuno
suprotan i uznemirujudi, jer vam uzroci i posledice nisu oigledni.
Potrebno je da shvatite znaenje, posledice i tete koje proizilaze od idealizovane slike
o sebi, da u potpunosti prepoznate njeno postojanje, a naroito oblike u kojima se manifestuje u vaem sluaju. Ovo zahteva mnogo rada koji se mora nadograditi na sav
prethodni rad koji ste inili. Rastvaranje idealizovanog ja jeste jedini nain da pronaete
svoje pravo ja, spokoj i samopotovanje, i da ivite ivot u potpunosti.
U prolosti sam povremeno koristio termin maskirno ja. Maskirno ja i "idealizovana
slika o sebi" su jedno te isto. Idealizovano ja maskira pravo ja, pretvara se daje neto to
nije.

Strah od bola i kanjavanja

Kao dete, bez obzira na to kakve su bile okolnosti u kojima ste odrastali^ bili ste
indoktrinirani upozorenjima o vanosti dobrote, svetosti, savrenosti. Kada niste bili takvi,
esto su vas kanjavali na ovaj ili onaj nain. Najgore kanjavanje je verovatno bilo to to su
vam roditelji uskradivali panju. Bili su ljuti i imali ste utisak da vas vie ne vole. Ne

54

iznenauje da je "biti lo" izjednaeno sa kanjavanjem i nesredom, a "biti dobar" sa

nagradom i sredom. Poto je biti "dobar" i "savren" postalo apsolutni imperativ, to je za
vas postalo pitanje ivota ili smrti. Dobro ste znali da niste toliko dobri niti savreni koliko
svet naizgled oekuje od vas. Morali ste to da sakrijete, to je postalo vaa tajna krivica, i
poeli ste da gradite lano ja. Mislili ste da dete se na taj nain zatititi i dostidi ono to ste
oajniki eleli - ivot, sredu, sigurnost, samopouzdanje. Svesnost o postojanju ove lane
fasade vremenom je nestala, ali vi ste bili, i jo uvek ste, proeti krivicom zbog pretvaranja
da ste neto to niste. Sve vie se napreete da zaista postanete to lano ideal izovano ja.
Bili ste, i podsvesno ste jo uvek ubedeni, da ako se budete dovoljno trudili, jednog dana
dete postati to drugo ja. Ali pomodu ovog vetakog procesa pretvaranja u neto to niste,
nikada ne moete postidi pravo usavravanje, proidenje i rast, jer ste na lanoj osnovi
poeli da gradite lano ja i napustili svoje pravo ja. Zapravo, vi ga oajniki skrivate.

Moralna maska idealizovanog ja

Idealizovana slika o sebi moe poprimiti mnoge oblike. Ona ne nalae uvek
standarde opte priznatog savrenstva. Veliki deo onoga to idealizovano ja zapoveda jesu
visoki moralni standardi, to jo vie oteava postavljanje pitanja njegove opravdanosti.
"Ali, zar nije u redu eleti da se bude uvek pristojan, pun ljubavi, razumevanja, nikad ljut,
bez greaka, i pokuati dostidi savrenstvo? Zar to nije ono to se od nas oekuje?" Ovakvo
razmiljanje de uiniti da teko razotkrijete prinudnu sklonost koja porie trenutnu nesavrenost, ponos i nedostatak poniznosti koji vas spreavaju da prihvatite sebe onakvim
kakvim ste sada, i iznad svega, pretvaranje koje rezultira sramom, strahom od izlaganja,
tajnovitodu, tenzijom, naprezanjem, krivicom, teskobom. Potreban je odreeni napredak
u radu na sebi pre nego to ponete da pravite razliku izmeu istinske elje da postepeno
radite na svom razvoju, i lanog pretvaranja koje je nametnuto zapovestima vaeg
idealizovanog ja. Otkridete duboko skriven strah koji kae da de se va svet sruiti ako ne
ivite u skladu sa standardima idealizovanog ja. Osetidete i upoznati mnoge druge aspekte
i razlike izmeu pravog i lanog ja. Takoe dete otkriti i ta vae specifino idealizo- vano ja
zahteva.
Postoje mnoga lica idealizovanog ja, u zavisnosti od linosti, ivotnih okolnosti i uticaja
u ranom dobu, koja nisu i ne mogu biti smatrana dobrim, etinim ili moralnim. Crte
agresivnosti, neprijateljstva, ponosa, prekomerne ambicije su slavljene ili idealizovane.
Istina je da ova negativna stremljenja postoje iza svih idealizovanih slika. Ali ona su
skrivena, i kako su u velikoj suprotnosti sa visokim moralnim standardima vaeg
specifinog idealizovanog ja, uzrokuju dodatnu teskobu da de idealizovano ja biti uhvadeno
u svojoj prevari. Osoba koja slavi takve negativne tendencije, verujudi da one dokazuju
snagu i nezavisnost, superiornost i posebnost, bide duboko posramljena od idealizovanog
ja druge osobe koji je tipa "vrline" i koga ta osoba koristi kao fasadu, i smatrade to
slabodu, osetljivodu i zav- isnodu u nezdravom smislu. Takva osoba u potpunosti zane-

55

maruje injenicu da nita ne ini osobu toloko osetljivom kao to to ini ponos; nita ne
izaziva tako mnogo straha.
U vedini sluajeva postoji kombinacija ova dva stremljenja: previe strogi moralni
standardi pretna kojima je nemogude iveti i ponos zato to ste nepovredivi, posebni i
superiorni. Istovremeno postojanje ovih uzajamno iskljuivih pravaca predstavlja posebnu
tekodu za psihu. Nema potrebe da kaem da svesnost o toj kontradikciji ne postoji sve
dok se dobro ne uznapreduje u ovom specifinom radu.
Hajde da razmotrimo neke od optih posledica postojanja idealizovanog ja i neke od
implikacija. Postoje standarde i zahteve idealizovanog ja nemogude ispuniti, a ipak nikad
ne naputate pokuaje da ih se drite, vi negujete u sebi unutranju tiraniju najgore vrste.
Ne shvatate nemogudnost toga da budete savreni u meri u kojoj to vae idealizovano ja
zahteva, nikad ne prestajete da biujete i kanjavate sebe, i doivljavate potpuni neuspeh
kad god se pokae da ne moete da ivite u skladu sa njegovim zahtevima. Javlja se osedaj
prezirne bezvrenosti kad god ne uspete da sledite ove nemogude zahteve i obuzima vas
patnja. Povremeno moete biti svesni te patnje, ali u vedini sluajeva niste. ak i ako jeste,
ne shvatate njen znaaj, nemogudnost onoga to oekujete od sebe. Kada pokuavate da
sakrijcte reakcije na vlastititi "neuspeh," koristite posebne metode koje vam pomau da
sve to previdite. Jedna od najede upotrebljavan ih jeste projektovanje krivice za
"neuspeh" na spoljanji svet, na druge, na ivot. to vie pokuavate da se pois- tovetite sa
idealizovanim ja, to de vam tee pasti razbijanje te iluzije kada vas ivot dovede u poziciju
da vie niste u stanju da odravate ovu maskaradu. Mnoge line krize su zasnovane na ovoj
dilemi, a ne na spoljanjim tekodama. Tekode tada postaju dodatna pretnja, vie nego
to je njihova objektivna teina. Postojanje tih tekoda jeste dokaz da vi niste vae
idealizovano ja, i to vas liava lanog samopouzdanja koje ste prevarom pokuavali da
uspostavite stvaranjem idealizovanog ja.
Postoje neki tipovi linosti koji dobro znaju da ne mogu da se poistovete sa svojim
idealizovanim ja, ali to ne znaju na zdrav nain. Oni oajavaju. Veruju da bi trebalo da budu
sposobni da ive u skladu sa njim. Ceo ivot im je proet osedaj em neuspeha, dok ga
prethodni tip linosti doivljava samo na svesnijem novou kada spoljanja i unutranja
stanja kulminiraju u pokazivanju fantoma idealizovanog ja - da je ono to stvarno jeste iluzija, pretvaranje, nepotenje. To dovodi do kazivanja: "Ja znam da sam nesavren, ali du
verovati da sam savren." Lako je ne prepoznati ovu nepotenost kada se ona racionalizuje
savesnodu, asnim standardima i ciljevima, i eljom da se bude dobar.

Prihvatanje sebe
Istinska elja da se pobolja vodi osobu ka prihvatanju svoje linosti kakva je sada. Ako
je ova osnovna pretpostavka upravljaka sila vae motivacije za savrenstvom, bilo koje
otkride da ne uspevate da sledite svoje ideale nede vas baciti u depresiju, teskobu i krivicu,
ved de vas ojaati. Nedete imati potrebu da preuveliavate "ravost" odreenog

56

ponaanja, niti dete se braniti od njega uz opravdanje daje to greka drugih, ivota,
sudbine. Objektivno dete sagledati sebe i to de vas osloboditi. U potpunosti dete prihvatiti
odgovornost za pogrenu sklonost, bududi da ste voljni da prihvatite posledice. Kada igrate
svoje idealizovano ja, to je ono ega se najvie plaite, jer preuzimanje odgovornosti za
sopstvene nedostatke jeste jednako kao da kaete: "Ja nisam moje idealizovano ja."

Unutranji tiranin
Najizraeniji pokazatelji da vae idealizovano ja deluje jesu osedaj neuspeha,
frustracija, prinuda, kao i krivica i sram. To su emocije koje svesno osedate izmeu svih
onih koje lee skrivene ispod povrine.
Idealizovano jaje nastalo da bi dostigli samopouzdanje i stoga konano sredu i najvede
zadovoljstvo. Sto je njegovo prisustvo jae, to vie pravo samopouzdanje bledi. Poto ne
moete iveti u skladu sa njegovim standardima, jo manje mislite na sebe nego to ste
prvobitno inili. Oigledno je da pravo samopouzdanje moe biti uspostavljeno samo kada
uklonite ovu ogromnu strukturu koja je nemilosrdni tiranin, vae idealizovano ja.
Da, mogli bi da imate samopouzdanje ako biste stvarno- bili svoje idealizovano ja i ako
biste mogli da ivite u skladu sa njegovim standardima. Kako je to nemogude, i poto
duboko u sebi savreno dobro znate da niste ni nalik onome to mislite da treba da budete
- sa ovim "super ja" gradite dodatnu nesigurnost i tako nastaje zlokobni krug. Izvorna
nesigurnost, za koju ste mislili da de biti izbrisana uspostavljanjem idealizovanog ja,
neprestano se povedava. Nagomilava se i postaje sve gora. Sto se vie osedate nesigurno,
to su stroiji zahtevi idealizovanog ja, to ste manje sposobni da ivite u skladu sa njima, i
osedate se jo nesigurnije. Veoma je vano da uvidite kako ovaj zlokobni krug deluje.
Meutim, to ne moete da uinite sve dok ne postanete potpuno svesni na koje sve
nepotene, suptilne, podsvesne naine ovo idealizovano ja postoji u vaem sluaju.
Zapitajte se u kojim pojedinanim oblastima se to ispoljava. Koji su uzroci i posledice?
Otuenje od pravog ja
Drastian rezultat ovog problema je konstantno povedavanje otuenosti od pravog
ja. Idealizovano jaje falsifikat. To je stroga, vetaki konstruisana imitacija ivog ljudskog
bida. Moete uloiti u njega mnoge osobine svog pravog bida, ali bez obzira na to, ono
ostaje vetaka konstrukcija. to vie ulaete svoju energiju, svoju linost, svoje misaone
procese, koncepte, ideje i ideale u njega, to vie snage oduzimate sreditu svog bida, koje
je iskljuivo odgovorano za razvoj. Sredite vaeg bida je jedini deo vas, pravo vi, koje moe
da ivi, raste i postoji. To je jedini deo koji moe pravilno da vas vodi. Samo ono raspolae
svim vaim resursima. Ono je prilagodljivo i intuitivno. Samo su njegova osedanja istinska i
vredna ak i kada, za trenutak, jo uvek nisu potpuno istinita, realna, savena i ista. Ali
osedanja pravog ja funkcioniu u harmoniji koja je povezana sa onim ta ste sada, dok niste
sposobni da budete neto vie, u bilo kojoj situaciji vaeg ivota. to vie uzimate od tog

57

ivotnog sredita da biste investirali u robota koga ste stvorili, to ste vie otueni od svog
pravog ja, vie ga slabite i osiromaujete.
Tokom ovog rada, ponekad dolazite do zagonetnog i esto zastraujudeg pitanja: "Ko
sam ja stvarno?" To je posledica nesklada i borbe izmeu pravog i lanog ja. Tek nakon
reavanja ovog najhitnijeg i najdubljeg pitanja, va ivotni centar de reagovati i
funkcionisati sa svim svojim kapacitetima, vaa intuicija de poeti da funkcionie punom
snagom, postadete spontani, osloboeni prinudnog delovanja, verovadete svojim
osedanjima jer de ona imati priliku da sazrevaju i rastu. Osedanja de postati isto tako
pouzdana kao i vaa mod razmiljanja.
Sve ovo je konano pronalaenje sebe. Pre nego to se to moe postidi treba predi
mnoge velike prepreke. ini vam se da je to borba na ivot i smrt, jo uvek verujete da vam
je idealizovano ja potrebno da biste iveli i bili sredni. Jednom kada shvatite da to nije tako,
bidete sposobni da napustite lanu odbranu koja dovodi do odravanja i nego van ja idealizovanog ja. Kada spoznate da je idealizovano ja bilo namenjeno reavanju odreenih
problema u vaem ivotu, pre svega ispunjavanju potrebe za sredom, zadovoljstvom i
bezbednodu, videdete pogrean zakljuak te teorije. Jednom, kada napravite i korak dalje i
prepoznate tetu koju je idealizovano ja nanelo vaem ivotu, uvidedete kakav je to teret i
napustidete ga. Nikakvo ubeenje, teorija ili rei koje ujete nede vas navesti da ga
ostavite, ved de to uiniti prepoznavanje onoga to je idealizovano ja trebalo da rei i kakvu
je tetu uinilo, i jo uvek nastavlja da ini. To de vas uiniti sposobnim da rastvorite ovaj
obrazac svih obrazaca.
Treba da prepoznate, do najsitnijih pojedinosti, koji su vai specifini zahtevi i
standardi, i dalje, da vidite njihovu nerazumnost, njihovu nemogudnost. Kada imate osedaj
velike teskobe i depresije, razmotrite injenicu da moda vae idealizovano ja oseda da je
osporavano ili da moda oseda pretnju, bilo od svojih vlastitih ogranienja, bilo od drugih,
ili od ivota. Prepoznajte samoprezir koji lei ispod teskobe ili depresije. Kada ste prinudno
ljuti na druge, razmislite o mogudnosti da je to samo spoljanja manifestacija gneva prema
sebi jer ne ivite u skladu sa standardima svog lanog ja. Ne dopustite da vam to izmakne
uz izgovor da su spoljanji problemi odgovorni za depresiju ili strah. Gledajte na ovo pitanje
iz novog ugla. Rad na sebi de vam pomodi, ali je skoro nemogude da to uinite sami. Tek
nakon to ste napravili sutinski napredak prepoznadete da su mnogi od ovih spoljanjih
preblema neposredno ili posredno rezultat nesklada izmau vaih mogudnosti i standarda
vaeg idealizovanog ja i toga kako se vi odnosite prema ovom sukobu.
Dok napredujete u ovoj fazi rada, videdete pravu prirodu svog idealizovanog ja: njegove
potrebe, njegove zahteve od vas i od drugih, kako bi se iluzija odrala. Jednom kada u
potpunosti vidite da je ono to ste smatrali vrednim hvale zapravo ponos i pretvaranje,
dobidete sutinski uvid koji de vam omoguditi da oslabite uticaj idealizovanog ja. Tada, i
samo tada, shvatidete kakvo ste ogromno samokanjavanje navukli na sebe. Jer kad god ne
uspete, a to se obavezno dogaa, osedate se tako nestrpljivo, tako razdraeno, da vaa
osedanja mogu da se srue u bes i gnev prema samom sebi. Taj bes i gnev se esto
projektuju na druge jer je suvie nepodnoljivo biti svestan mrnje prema sebi, sve dok

58

osoba ne razotkrije ovaj proces i vidi ga u u pravom svetlu. ak i ako se ova mrnja isprazni
na drugima, posledice po sop- stvenu linost su jo uvek prisutne i mogu da uzrokuju
bolest, nesredu, gubitak, ili spoljanji neuspeh u razliitim oblicima.

Naputanje idealizovanog ja
Kada napravite prve korake prema naputanju idealizovanog ja, doivedete osedaj
osloboenja kao nikada pre. Bidete istinski iznova roeni; vae pravo ja de izroniti. Tada
dete biti u svom pravom ja, u svom unutranjem sreditu. Onda dete istinski rasti, ne samo
po spoljanjim ivicama koje su moda slobodne od diktature idealizovanog ja, ved u
svakom delu svog bida. To de promeniti mnoge stvari. Prvo de dodi do promena u vaem
reagovanju prema ivotu, dogaajima, sebi i drugima. Ova izmenjena reakcija de sama po
sebi biti dovoljno zapanjujuda, ali malo po malo, spoljanje stvari de se takoe neizostavno
promeniti. Drugaija sklonost de imati nove posledice. Prevazilaenje idealizovanog ja znai
prevazilaenje vanih aspekata dualnosti ivota i smrti.
U ovom trenutku niste ni svesni pritiska svog idealizovanog ja, srama, ponienja,
izloenosti strahu i ponekad osedanjima napetosti i prinude. Ako imate povremene
nagovetaje takvih emocija, jo uvek ih ne povezujete sa nemogudim zahtevima svog
idealizovanog ja. Tek kada u potpunosti uvidite ova nemoguda oekivanja i njihove esto
meusobno suprotstavljene imperative, napustidete ih. Poetna unutranja sloboda
zadobijena na ovaj nain dozvolide vam da vladate ivotom i da budete u ivotu. Vie
nedete morati da se fanatino drite idealizovanog ja. Sama unutranja aktivnost
fanatinog dranja stvara proimajude raspoloenje opteg dranja. To se ponekad
odraava u spoljanjim sklonostima, ali mnogo ede je to unutranja osobina ili sklonost.
Dok napredujete u ovoj novoj fazi svog rada naslutidete i osetiti ovu unutranju stegnutost
i postepeno dete prepoznati tetu koju ona uzrokuje i koja onemogudava naputanje
mnogih sklonosti. Ona ini suvie tekim prelaenje kroz bilo koju promenu koja bi
dozvolila da ivot donese sredu i zdravo raspoloenje. Zaustavljeni ste unutar sebe i time
idete protiv ivota u jednom od njegovih osnovnih aspekata.
Rei nisu dovoljne; morate naslutiti ta mislim. Tano dete znati kada ste oslabili svoje
idealizovano ja potpunim razumevanjem njegovog delovanja, uzroka i posledica. Tada dete
dobiti veliku slobodu davanja sebe ivotu jer vie ne morate da se skrivate od sebe i od
drugih. Bidete sposobni da se ispoljite u ivotu, ne na nezdrav, nepromiljen nain, ved na
zdrav nain kao to priroda sebe ispoljava. Tada i samo tada dete spoznati lepotu ivljenja.
Ne moete pristupiti ovom najvanijem delu svog unutranjeg rada na sebi sa
uoptenim konceptima. Kao i obino, vae najbeznaajnije svakodnevne reakcije, posmatrane sa ove take gledita, proizvede neophodne rezultate. Nastavite svoje preispitivanje
i nemojte biti nestrpljivi ako je za to potrebno vreme i relaksirani napor.

59

Dolazak kui
Razlika izmeu pravog i idealizovanog ja esto nije pitanje koliine ved kvaliteta.
Njihova izvorna motivacija je razliita. Nede biti lako da to vidite, ali dok prepoznajete
zahteve, kontradikcije, uzrono-posledine nizove, razlika u motivaciji de vam postepeno
postati jasna.
U svemu ovome elemenat vremena je vaan faktor. Idealizovano ja eli da bude
savreno, u skladu sa svojim specifinim zahtevima, ba sada. Pravo ja zna da to nije
mogude i ne pati zbog te injenice.
Naravno da niste savreni. Vae sadanje jaje skup svega onoga to vi jeste u ovom
trenutku. Naravno da imate svoju osnovnu egocentrinost, ali ako ovladate njom, moete
je pobediti. Moete nauiti daje razumete i umanjite je svakim novim uvidom. Tada dete
zaista iskusiti da to ste vie egocentrini, to imate manje samopouzdanja. Idealizovano ja
veruje ba u suprotno. Njegovi zahtevi za savrenstvom su podstaknuti isto egocentrinim
razlozima, a ta ista egocentrinost ini dostizanje samopouzdanja nemogudim.
Velika sloboda dolaska kudi, prijatelji moji, jeste pronalaenje puta do svog pravog ja.
Izraz "dolazak kudi" esto je koriden u duhovnoj literaturi i uenjima, ali je veoma
pogreno shvaden. Obino se tumai kao povratak u duhovni svet nakon fizike smrti.
Meutim, mnogo vie se podrazumeva pod dolaskom kudi. Moete umreti puno puta, ivot
za ivotom ovde na zemlji, a da jo niste pronali svoje pravo ja i da ne moete da doete
kudi. Moete biti izgubljeni i ostati izgubljeni sve dok ne pronaete put u sredite svog bida.
S drage strane, moete nadi svoj put kudi ovde i sada dok ste jo uvek u telu. Kada sakupite
hrabrost da postanete svoje pravo ja, ak iako to izgleda mnogo manje nego to je
idealizovano ja, otkridete daje to zapravo mnogo vie. Tada dete unutar sebe imati mir koji
potie od toga to ste doli kudi. Tada dete nadi sigurnost. Slomidete gvozdeni bi
poslodavca kome je nemogude udovoljiti i saznadete ta zaista znae mir i sigurnost.
Jednom zauvek prestadete da ih traite na pogrean nain.
Sada najdrai moji primite nau ljubav, nau snagu i nae blagoslove. Budite u miru,
budite u Bogu.

60

POGLAVLJE 9
LJUBAV, MO I SPOKOJSTVO
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Neka vas Bog blagoslovi. Neka blagosloven bude
ovaj as.
eleo bih da govorim o tri glavne boanske osobine: ljubavi, modi i spokojstvu, i o tome
kako se one ispoljavaju u svojim iskrivljenim oblicima.
Kod zdrave osobe ova tri principa deluju jedan uz drugi, u savrenoj harmoniji,
smenjujudi se u skladu sa specifinom situacijom. Oni dopunjavaju i ojaavaju jedan drugog. Meu njima postoji fleksibilnost tako da nijedna od ove tri osobine ne moe da bude
u suprotnosti ili da ometa neku drugu.
Meutim, kod izvitoperene linosti, ove osobine se uzajamno iskljuuju. Jedna
protivrei drugoj tako da dolazi do sukoba. To se deava zato to je osoba nesvesno
izabrala jednu od njih za reavanje odreenih ivotnih problema. Stavovi potinjenosti,
agresivnosti i povlaenja su iskrivljenja ljubavi, modi i spokojstva. Sada bi eleo da detaljno
govorim o tome kako oni deluju na psihu, kako formiraju pretpostavljeno reenje i kako
dominantni stav stvara dog- matine, stroge standarde, koji se onda ugrauju u idealizovanu sliku o sebi.
Kao dete, ljudsko bide se suoava sa razoarenjem, bespomodnodu i odbacivanjem, i
stvarnim i umiljenim. Ova osedanja stvaraju nesigurnost i nedostatak samopouzdanja,
koje osoba eli da prevazie, na nesredu esto na pogrean nain. Da bi savladali tekode,
koje su stvorene ne samo u detinjstvu, ved i kasnije u ivotu kao posledica pribegavanja
pogrenim reenjima, ljudi se sve vie i vie upetljavaju u zlokobni krug. Nesvesni da samo
"reenje" koje preduzimaju donosi probleme i razoarenja, jo upornije nastavljaju sa onim
to smatraju da je reenje. Sto su manje sposobni da to ine, to vie sumnjaju u sebe, a to
vie sumnjaju u sebe, to vie moraju zalutati u pogreno reenje.
Ljubav/Potinjenost
Jedno od ovih lanih reenja jeste ljubav. Osedanje je: "Samo kad bi bio voljen, sve bi
bilo u redu." Drugim reima, od ljubavi se oekuje da rei sve probleme. Naravno, to nije
tako, naroito kada osoba preispita nain na koji bi ova ljubav trebalo da bude data. U
realnosti, uznemirena osoba koja prihvata takvo reenje je jedva sposobna da iskusi ljubav.
Da bi primila ljubav takva osoba razvija nekoliko tipinih linih stavova i obrazaca
unutranjeg i spoljanjeg ponaanja i reagovanja koji imaju tendenciju da uine osobu
slabijom i jo bespomodnijom nego to stvarno jeste. Poprimajudi sve vie osobina
uzdranosti da bi dobila ljubav i zatitu koji naizgled obedavaju bezbednost od unitenja,
osoba se povinuje stvarnim ili umiljenim zahtevima drugih puzedi i gmiudi do take
prodavanja svoje due, da bi primila odobravanje, simpatiju, pomod i ljubav. Takvi ljudi
podsvesno veruju da samopouzdanje i stajanje iza svojih elja i potreba dovodi do gubljena

61

jedine vrednosti u ivotu: da se o njima brinu kao o detetu, ne iskljuivo u finansijskim

smislu ved i emocionalno. Takvi ljudi ispoljavaju nesavranstvo, bespomodnost i
potinjenost koji nisu istinski. Oni koriste ove lane slabosti kao oruje i nain da konano
pobede i zagospodare ivotom.
Da bi izbegli razotkrivanje prevare, ove stavove ugrauju u idealizovanu sliku o sebi.
Takvi ljudi veruju da su svi ti stavovi pokazatelji njihove vrline, svetosti, nesebinosti.
Kada se "rtvuju" da bi konano dobili jakog zatitnika koji ih voli, ponosni su na svoju
sposobnost da se nesebino rtvuju. Ponosni na svoje "potenje," nikada ne izraavaju
znanje, uspeh, snagu. Nadaju se da de time prisiliti druge da se postave zatitniki prema
njima i da ih vole. Postoji izuzetno mnogo oblika ovog lanog reenja i treba ih paljivo
pronadi tokom rada kojim se bavite. Nije ih lako uoiti jer su ti stavovi duboko ukorenjeni i
naizgled postali prirodni deo osobe "koja voli". Osim toga, oni esto mogu biti opravdani
naizgled stvarnim potrebama. Na kraju, njima se uvek suprostavljaju suprotna kretanja
drugih lanih reenja koja su takoe uvek prisutna u dui, iako ne dominiraju. Na isti nain,
drugi tipovi koji koriste lana reenja pronadi de aspekte potinjenosti u svojoj psihi. Mera
u kojoj lano reenje dominira varira kod svake osobe. To isto vai i za to koliko je ono
suprostavljeno drugim "reenjima."
Osobi kod koje dominira stav potinjenosti bide tee da otkrije ponos koji preovlauje
u svim ovim stavovima. Kod dragih tipova ponos je sasvim na povrini. Dragi tipovi mogu
biti ponosni zbog svog ponosa, mogu biti ponosni zbog svoje agresivnosti i cinizma; ali
jednom kada to vide, to vie ne moe biti prekrivano "ljubavlju," "potenjem," ili bilo kojim
drugim "svetim" stavom. Potinjavajudi tip de morati da pronicljivo sagleda ove stavove da
bi pronaao nain na koji ih je idealizovao. Moe se javiti reakcija rez- ervisane kritike i
prezira prema svim ljudima koji dre do sebe, ak i kada je u pitanju samo zdrava
samopouzdanost, a ne agresivnost koja nastaje od iskrivljee modi. Potinjavajudi tip moe
i da oboava agresivnost kod dragih i da im zavidi na toj agresivnosti koju jo uvek prezire,
a istovremeno da se oseda superiornim u "duhovnom razvoju" ili "moralnim standardima,"
i moe enjivo da misli ili kae: "Kada bih ja bio takav, postigao bih mnogo vie u ivotu."
inedi to, takva osoba naglaava "vrlinu" koja je spreava da ima ono to "manje dobri"
ljudi dostiu. Ponos muenitva usled sopstvenog rtvovanja oteava otkrivanje onoga to
je ispod povrine. Samo veoma istinoljubiv uvid u stvarnu prirodu ovih motiva razotkriva
izvornu sebinost i egocentrinost koje preovlauju u ovom stavu, isto koliko i u drugim
stavovima koji su povezani sa lanim reenjima. Ponos, licemerje i pretvaranje su prisutni u
svima njima kada su ugraeni u sliku o sebi. Potinjavajudem tipu de biti tee da pronae
ponos, dok de agresivnom tipu biti tee da pronae pretvaranje, jer agresivni tip pretvara
"potenje" u nemilosrdnost, cinizam i agresivnu odlunost u vlastitu korist.
Potreba za zatitnikom ljubavlju moe biti donekle opravdana za dete, ali ako i dalje
postoji u odraslom dobu, ta potreba nije vie opravdana. U ovom traenju da se bude
voljen postoji elemenat: "Ja moram biti voljen, tako da mogu da verujem u svoju vlastitu
vrednost. Onda mogu biti voljan da volim zauzvrat." To je izrazito sebina i jednostrana
elja. Posledice ovakvog stava su ozbiljne.

62

Potreba za takvom ljubavlju i zavisnodu ini vas bespomodnim. U sebi ne gajite

sposobnost da stojite na vlastitim nogama. Umesto toga, koristite svu svoju psihiku snagu
da biste iveli u skladu sa ovim idealom sebe kao i da biste prisilili druge da se povinuju
vaim potrebama. Drugim reima, vi se povinujete kako bi se drugi povinovali vama;
potinjavate se da bi dominirali, iako se takva dominacija mora uvek manifesta vati u
mekoj, slaboj bespomodnosti.
Nije udno da osoba koja je utonula u ovakav stav postaje otuena od pravog ja. Pravo
ja treba da bude poreknuto, jer njegovo potvrivanje izgleda drsko i agresivno. To treba da
bude izbegnuto po svaku cenu. Ali ponienje naneto osobi takvim poricanjem sebe ima
svoje posledice u samopreziru i mrnji sebe. Poto je ovo bolno, na stranu to je
suprotstavl- jeno idealizovanoj slici o sebi koja preporuuje skromnost, to se projektuje na
druge. Emocije prezira i ljutnje prema drugima su opet u suprotnosti sa standardima
idealizovanog ja , to znai da one takoe treba da budu skrivene. Ovo dvostruko skrivanje
uzrokuje inverziju i ozbiljne posledice po linost, koje se takoe ispoljavaju u fizikim
simptomima svih vrsta.
Gnev, bes, sram, snana uznemirenost, prezir i mrnja prema sebi postoje iz dva
razloga. Prvo, nastaju kao rezultat poricanja pravog ja i zbog ponienja to je osoba
spreena da bude ono to stvarno jeste. Ona tada veruje da svet spreava samospoznaju i
zloupotrebljava i iskoridava neiju "vrlinu." Ovo je ista projekcija. Drago, postoje zato to
je osoba nesposobna da ivi u skladu sa diktatima svog specifinog idealizovanog ja "koje
voli druge," to znai da osoba ne sme nikada da vrea, prezire, mrzi, krivi, pronalazi
greke kod drugih, i tako dalje. Kao rezultat toga, osoba nije tako "dobra" kao to bi trebalo
da bude.
Ukratko, ovo je slika osobe koja je izabrala "ljubav," sa svim njenim podkategorijama
samilosti, razumevanja, opratanja, ujedinjenja, komunikacije, bratstva i rtvovanja, kao
kruto, jednostrano reenje. Ovo je iskrivljenje boanske osobine ljubavi. Idealizovana slika
o sebi ovog tipa linosti imade odgovarajude standarde i zahteve. Osoba uvek mora biti u
pozadini, nikad se ne isticati, uvek povlaivati, nikad pronalaziti greke kod drugih, voleti
svakoga, nikada ne prepoznavati svoje vlastite istinske vrednosti i dostignuda, i tako dalje.
Na povrini, ovo zaista izgleda kao veoma bez- greana slika, ali prijatelji moji, to je samo
karikatura prave ljubavi, razumevanja, opratanja, ili samilosti. Otrov skrivenih motiva
unitava i iskrivljuje sve ono to bi stvarno moglo biti istinsko.
Mo/Agresivnost
U drugoj kategoriji je onaj koji trai mod. To je osoba koja misli da de mod i nezavisnost
od drugih resiti sve probleme. Ovaj tip, isto kao i drugi, moe se pokazati u mnogim
varijacijama i podkategorijama. Moe biti dominantan ili potinjen od strane jednog ili
druga dva stava. Ovde dete koje raste veruje da jedini nain da bude bezbedno jeste da
postane tako jako i neranjivo, nezavisno i bez emocija, da ga niko i nita ne moe dotadi.

63

Slededi korak je odsecanje svih ljudskih emocija. Kada one ipak izbiju na povrinu, dete se
oseda duboko posramljenim zbog bilo koje emocije i smatra je slabodu, bilo daje to
stvarna ili umiljena slabost. Ljubav i vrlinu de takoe smatrati kao slabost i licemerje, ne
samo u njihovim iskrivljenim oblicima kao kod potinjavajudeg tipa, ved takoe i u njihovim
stvarnim i zdravim oblicima. Toplina, naklonost, komunikacija, nesebinost: sve to je
vredno prezira i kad god primeti impuls takve vrste, agresivni tip se oseda duboko
posramljenim, ba kao to je potinjavajudi posramljen zbog ozlojeenosti i drskih osobina
koje tinjaju ispod povrine.
Nagon za mod i agresivnost mogu se ispoljiti na mnoge naine i u mnogim oblastima ivota
i linosti. Mogu biti usmereni u najvedoj meri na dostignuda, kada de se osoba sa nagonom
za mod takmiiti i pokuati da bude bolja od svih drugih. Svako takmienje de biti
doivljeno kao povreda uzvienog, specifinog poloaja koji je osobi potreban za ovo lino
reenje. Ili, to moe biti optiji i manje defmisan stav u svim ljudskim odnosima neke
osobe. Vetako nego- vanje agresivnosti nije nita vie stvarno nego bespomodna mekoda
potinjavajude osobe; tip modi je isto toliko nepoten i licemeran, jer takvoj osobi takoe
treba ljudska toplina i naklonost, i bez toga pati od izolovanosti. Ne priznajudi patnju, ovaj
tip linosti je isto tako nepoten kao i drugi tipovi. Ova specifina idealizovana slika o sebi
namede standarde boanskog savrenstva koje se odnosi na nezavisnost i mod. Verujudi u
potpunu samodovoljnost, takva osoba ne oseda potrebu ni za kim, nasuprot prostim
ljudima koji je osedaju. Niti su ljubav, prijateljstvo ili pomod priznati kao neto to je vano.
Ponos je kod ove slike veoma oigledan, ali nepotenje de se tee otkriti, jer se takav tip
linosti skriva pod racionlnim objanjenjem kako je tip "dobrice" licemeran.
Poto idealizovana slika o sebi zahteva takvu mod i nezavisnost od osedanja i ljudskih
emocija kakvu nijedno ljudsko bide ne moe da ima, to se konstantno pokazuje da osoba
ne moe da ivi u skladu sa ovim idealizovanim ja. Takav "neuspeh" dovodi do napada
depresije i prezira prema sebi, koji opet treba da budu projektovani na druge, da bi osoba
ostala nesvesna bola od takvog samokanjavanja. Nesposobnost da se bude idealizovana
slika o sebi uvek ima ovu posledicu. Kada se paljivo preispitaju alite vi bilo koje idealizovane slike o sebi, svemod je uvek sadrana u njoj. Ipak, ove emocionalne reakcije su
tako suptilne i neuhvatljive, i tako prekrivene racionalnim znanjem, da je potrebno veoma
paljivo posmatranje odreenih osedanja, u odreenim okolnostima, da bi se stekla svest o
tome. Samo rad koji inite moe izvudi na povrinu postojanje nekog od ovih stavova u
vama. Oni se mogu mnogo lake pronadi kada je jedan tip veoma dominantan. U vedini
sluajeva, stavovi su skriveniji i u sukobu su sa stavovima drugih tipova.
Slededi simptom koji ispoljava agresivan tip linosti koji misli daje mod reenje, jeste
vetaki izgraen pogled "kako su svet i ljudi stvarno loi." Osoba koja trai dokaz ovog
negativnog pogleda dobij a mnogo potvrda i ponosi se to je "objektivna" i to nije
lakoverna, i to joj slui kao razlog da ne voli nikoga. Idealizovana slika u ovom sluaju
zapoveda da je ljubav zabranjena. Voljenje ili povremeno pokazivanje neije istinske
prirode, jeste grubo naruavanje idealizovane slike o sebi i donosi duboku posramljenost.
Nasuprot njemu, potinjavajudi tip je ponosan na to to voli svakoga i to smatra dobrim

64

sva ljudska bida. Ta perspektiva je neophodna za odravanje i upranjavanje stava

potinjenosti. U stvarnosti, linost ovog tipa ne mari da li su drugi dobri ili loi sve dok je
oni vole, cene, tite i dok joj odobravaju. Procenjivanje drugih zavisi od toga, bez obzira na
to koliko dobro to moe biti "objanjeno." Kako svi poseduju i vrline i mane, ta de biti
izdvojeno zavisi od dominantnog stava druge osobe prema onome ko se potinjava.
Onaj koji trai mod nikada ne sme biti neuspean u bilo emu. Nasuprot
potinjavajudem tipu koji slavi neuspeh, jer time pokazuje svoju bespomodnost i primorava
drage da mu daju ljubav i zatitu, osoba koja trai mod ponosi se time to nikada nije
neuspena. U odreenim kombinacijama lanih reenja neuspeh moe biti dozvoljen jer u
nekim specifinim oblastima potinjenost moe biti stav koji preovlauje. Isto tako,
potinjavajudi tip moe u pojedinim sluajevima pribedi reenju tipa modi. Oba su
podjednako kruta, nerealna i nemogude ih je realizovati. Oba "reenja" su stalan izvor bola
i razoarenja, i stoga uvek dovode do gubitka samopotovanja.
Ranije sam naglasio da kod osobe uvek postoji meavina sva tri "reenja," iako jedno moe
biti dominantno. Iz tog razloga osoba ne moe da se prepusti ak ni izabranim zahtevima
nekog reenja. ta vie, ako bi bilo mogude da nikada ne bude neuspena, ili da voli
svakoga, ili da bude potpuno zavisna od drugih, to postaje sve vie i vie nemogude kada
diktati idealizovane slike o sebi istovremeno zahtevaju od osobe da voli i da bude voljena
od strane svakoga i da sve pobedi. Da bi dostigla taj cilj osoba treba da bude agresivna i
esto nemilosrdna. Idealizovano slika o sebi moe stoga zahtevati od osobe da sa jedne
strane bude uvek nesebina da bi dobila ljubav, i sa druge strane, da bude uvek sebina da
bi dobila mod. Povrh svega, osoba treba da bude i potpuno ravnoduna i udaljena od svih
ljudskih emocija da ne bi bila uznemirena. Moete li da zamislite kakav je sukob u dui,
koliko dua mora biti rastrzana! ta god da uradi - pogreno je i izaziva krivicu, sram, osedaj
neadekvatnosti, a s tim i uznemirenost i prezir prema sebi.
Spokojstvo/Povlaenje
Hajde sada da razmotrimo tredu boansku osobinu, spokojstvo, izabranu kao reenje i
stoga iskrivljenu. U poetku, osoba moe biti tako rastrzana izmeu prva dva aspekta da
izlaz treba da nae pribegavajudi povlaenju od unutranjih problema, a satnim tim i od
ivota kao takvog. Ispod povlaenja, ili lanog spokojstva, dua je iskidana na pola, ali vie
nije svesna toga. Izgraena je tako vsta fasada lanog spokojstva da, sve dok okolnosti to
dozvoljavaju, osoba ostaje uverena da je dostigla pravo spokojstvo. Meutim, kada je
dotaknu ivotne oluje i kada se posledice rasplamsalog unutranjeg sukoba konano
pojave, pokazade se koliko je to spokojstvo bilo lano. Pokazade se daje sve zaista bilo
izgraeno na pesku.
Naizgled povueni tip i onaj koji eli mod imaju neto zajedniko: odvojenost od svojih
osedanja, nevezanost za druge i jak nagon za nezavisnodu. Iako mnoge podsvesne
motivacije mogu biti sline: strah od povreivanja i razoarenja, strah od zavisnosti od
drugih i osedanje nesigurnosti, zahtevi idealizovanih slika o sebi ova dva tipa linosti veoma

65

se razlikuju. Dok onaj koji trai mod slavi neprijateljstvo i agresivan borilaki duh, povueni
tip je potpuno nesvestan takvih osedanja i okiran je njima kad god ona izau na povrinu
jer naruavaju diktate povuenog reenja. Ovi diktati su: "Mora izgledati dobronamerno i
odvojeno od svih ljudskih bida, da poznaje njihove slabosti i dobre osobine, ali da nisi
uznemiren njima i da nisi pod njihovim uticajem." Kad bi to bila istina to bi zaista bilo
spoko- jstvo. Ali nijedno ljudsko bide nikada nije tako spokojno. Stoga su takvi diktati
nerealni i nemogude je ispuniti ih. Oni takoe sadre ponos i dvolinost: ponos jer ova
odvojenost izgleda tako boanska u svojoj pravdi i objektivnosti. U stvarnosti, pogled
osobe moe biti isto tako obojen onim to drugi misle, kao to je to sluaj kod
potinjavajudeg tipa. Ali poto je suvie ponosna da prizna da uzviena osoba moe biti
dodirnuta takvim ljudskim slabostima, takva osoba pokuava da se uzdigne iznad svega
toga. To nije mogude. Poto ovaj tip isto toliko zavisi od drugih kao i druga dva tipa,
nepotenje je zapravo isto. I poto spokojna nezavisnost ovog tipa nije istinska i ne moe
nikada ni biti sve dok govorimo o ljudskim bidima, takva osoba nede modi da dostigne
standarde i naredbe specifine idealizovane slike o sebi to je ini da oseda istu meru
krivice, uznemirenosti i prezira prema sebi kao to je to sluaj i kod druga dva tipa kada ne
ispunjavaju svoje specifine standarde.
Tri glavna tipa linosti su ovde ukratko opisani, na veoma uopten nain. Naravno,
mogu postojati mnoge varijacije. Tiranija idealizovanog ja de se manifestovati u skladu sa
snagom, intenzitetom i raspodelom ovih "reenja." Sve ovo treba da se otkrije u linom
radu na sebi. Ne sme se nikada zaboraviti da takvi stavovi idealizovanog ja nisu sve to
postoji u osobi. Stav moe biti prisutan u jaem stepenu u nekim oblastima ivota i linosti,
i u manjem stepenu u drugim; a u nekim oblastima ivota moe biti potpuno odsutan.
Najvaniji deo ovog rada jeste da osetite emocije, da ih stvarno doivite. Nemogude je liiti
se idealizovane slike o sebi koja zaustavlja ivot ako samo prosuujete svojim intelektom i
na odvojen nain posmatrate ono to je u vama. Treba da postanete izrazito svesni ovih
suprotstavljenih tenji, a to de biti bolno.
Neophodnost emocionalnog rasta
Bol koji je oduvek bio u vama, ali koji je bio skriven, od koga ste se "titili" tako to ste
ga projektovali na druge, na ivot, na sudbinu, postade svesno iskustvo koje vam je apsolutno neophodno. Na prvi pogled ovo de izgledati kao vradanje bolesti. Verovadete da ste u
jo goroj situaciji nego to ste bili na poetku, ali to nije tako. Sam va napredak uinio je
mogudim da sve do sada skrivane emocije postanu svesne, tako da ih zaista moete
analizirati. U suprotnom ne bi mogli da rastvorite modnu strukturu svog tiranina, svoju
idealizovanu sliku o sebi, sa svim nepotrebnim povredama koje vam zadaje. Toliko ste
uslovljeni emocionalnim reakcijama na koje ste navikli, toliko ste ukljueni u njih da ne
moete da vidite ono to vam je pred oima. Dok iekujete nova i skrivena prepoznavanja,
proputate da vidite naizgled nevane emocionalne reakcije prema odreenim situacijama

66

samo zato to su one postale deo vas. Ali ba ove emocionalne reakcije de vam doneti
klju, jednom kad na njih fokusirate svoju panju. To bi bilo nemogude ako niste uznemireni. Stoga, uznemirenje de se obavezno pojaviti i to je trenutak kada moete postidi
sklad.
Prijatelji moji, ponite da sagledavate svoje emocije u ovom svetlu. Tada dete videti
kakve vam sve nemogude zahteve postavlja idealizovana slika o sebi. Videdete da je vaa
idealizovana slika o sebi ta koja sve to zahteva, a ne Bog, ivot ili drugi ljudi. Takoe dete
poeti da shvatate da su vam, zbog ovih zahteva prema sebi, potrebni drugi ljudi da vam
pomognu da sa tim izaete na kraj. Zbog toga nesvesno traite od drugih ono to nisu
sposobni da daju. Time postajete mnogo vie zavisni nego to treba da budete, uprkos
svim vaim tenjama za iskrivljenom nezavisnodu bilo agresivnog ili povuenog tipa.
Takoe treba da pronaete uzroke i posledice ovih stanja. Sagledadete svoj ivot i
svoje sadanje i prole probleme na nov nain i razumedete da ste vi stvorili mnoge, ako ne
i sve tekode, samo zbog vaeg "reenja."
Nije dovoljno da intelektualno razumete da to ste vie ukljueni u svoja lana reenja,
to se vae pravo ja manje ispoljava, ved to treba da iskusite. Do takvog iskustva mora dodi
ako dozvolite svojim emocijama da izau na povrinu i radite na njima. Tada i samo tada,
dete poeti da osedate unutranju vrednost svog pravog ja. Samo tada dete modi da
napustite lane vrednosti svog idealizovanog ja. To je uzajamni proces: dozvoljavajudi sebi
da uvidite lane vrednosti, koliko god taj proces bio bolan, vae prave vrednosti de
postepeno izroniti i vie vam nede biti potrebne lane vrednosti. Kako vas idealizovano ja
udaljava od pravog ja, potpuno ste nesvesni svojih pravih vrednosti. Tokom ivota
nesvesno se fokusirate na lane vrednosti: ili na one koje vam nedostaju, ali mislite da
treba da ih imate dok se istovremeno pretvarate da ih stvarno imate, ili se koncentriete
na vrednosti koje su potencijalno prisutne, ali jo nisu razvijene u dovoljnoj meri da bi se s
pravom mogle nazvati vaim. Poto idealizovano ja ne priznaje daje ovim vrednostima jo
uvek potreban razvoj, vi ih ne razvijate, a ipak ih predstavljate kao da su ved potpuno zrele.
Zato to koristite sve svoje napore u koncentrisanju na ove lane ili nezrele vrednosti,
proputate da vidite one prave. Zato to ne moete da vidite prave vrednosti, plaite se da
napustite lane, u strahu da dete ostati bez iega. Tako se vae stvarne vrednosti ne
raunaju. Ne osedate da one postoje, ili zbog toga to su u suprotnosti sa zahtevima vaeg
idealizovanog ja, ili zbog toga to sve to dolazi prirodno i bez napora ne izgleda stvarno.
Uslovljeni ste da se napreete da dostignete nemogude i ne vidite da nema potrebe da se
trudite, jer je ono to je stvarno vredno ved tu. Ali, kada ne koristite ove vrednosti, one
esto ostaju nekultivisane. To je velika teta, prijatelji moji, jer na kraju krajeva, vi ste
uspostavili ideal i - zovanu sliku o sebi zato to niste verovali u svoju pravu vrednost. Zato
to gradite idealizovano ja i pokuavate da to budete, ne moete da vidite ta je u vama
stvarno vredno prihvat anj a i potovanja.
Odvijanje ovog procesa je bolno u poetku jer emocije teskobe, frustracije, krivice,
srama, i drugih slinih osedanja, treba da budu intezivno doivljene. Ali dok hrabro nastavljate, dobijate sasvim drugaiji pogled na sve. Na kraju, videdete svoje pravo ja p,o prvi put,

67

videdete njegova ogranienja. U poetku de biti okantno da treba da prihvatite ova

ogranienja koja su veoma daleko od idealizovanog ja. Ali dok uite da to inite, poedete
da vidite vrednosti koje nikada niste istinski spoznali ili kojih niste bili svesni. Tada de
osedanje snage i samopuzdanja uiniti da vidite i ivot i sebe na potpuno drugaiji nain.
Postepeno, proces rasta u pravo ja de se odvijati u vama. To de ojaati pravu nezavisnost, a
ne onu lanu, tako da vam to koliko vas dragi cene vie nede biti merilo za vlastiti osedaj
vrednosti. Potvrivanje od strane drugih poprima tako veliku vanost samo zato jer vi ne
procenjujete sebe poteno. Tako potvrivanje od dragih postaje zamena za to. Dok
poinjete da verujete svom vlastitom ja i da ga volite, ono to dragi ljudi misle o vama nede
vas ni izbliza toliko zanimati kao ranije. Bidete sigurni iznutra i nedete morati da gradite
lane vrednosti sa ponosom i pretvaranjem. Vie se nedete oslanjati na idealizovano ja,
kome ne moete stvarno verovati i koje vas zbog toga slabi. Sloboda koja se zadobija
skidanjem ovog tereta ne moe se opisati reima.
Ali, prijatelji moji, ovo je spor proces, koji se ne dogaa preko nodi. On dolazi od
postojanog unutranjeg preispitivanja i analize sopstvenih problema, stavova i emocija.
Dok napredujete na ovom putu, pravo ja sa svojim istinskim vred- nostima i kapacitetima
de evoluirati kroz proces unutranjeg i prirodnog rasta. Vaa individualnost de postati sve
jaa i jaa. Vaa intuitivna priroda de se ispoljiti bez prepreka, sa prirodnom i pouzdanom
spontanodu. Ovo je nain kako da najbolje iskoristite svoj ivot. Ne bez greaka, ne tako
to dete biti poteeni neuspeha, ne iskljuujudi mogudnost da dete praviti greke.
Neuspehe i greke dete praviti na sasvim drugaiji nain nego ranije. Sve vie i vie dete
kombinovati boanske osobine ljubavi, modi i spokojstva na zdrav nain, nasuprot
iskrivljenom nainu.
Ljubav nede biti cilj koji opravdava sredstvo, potreba koja vas spaava od unitenja.
Ona de prestati da bude sebina, a va sopstvena sposobnost za ljubav de se kombinovati
sa modi i spokojstvom. Ili, da kaem to drugaije, komuniciradete u ljubavi i razumevanju
dok ste zaista nezavisni. Nedete koristiti ljubav, mod i spokojstvo da bi stekli
samopotovanje. Poto je prava i nesebina, ljubav vie nede ometati zdravu mod, koja nije
mod ponosa i prkosa, niti mod trijumfa nad drugima, ved mod vladanja sobom i svojim
tekodama bez dokazivanja iega bilo kome. Kada elite nadmod iskrivljujudi osobinu modi,
inite to da biste pokazali svoju superiornost. Kada dobijete nadmod pomodu zdrave modi
vi to inite radi rastenja. Povremeno odsustvo nadmodi nede predstavljati pretnju kao to
je to bio sluaj dok ste imali izvitoperenu mod. To nede umanjiti vau vrednost u vlastitim
oima. Tako dete zaista rasti sa svakim ivotnim iskustvom. Uidete i dobiti pravu mod, a ne
onu lanu. Nede postojati nikakva izvitoperena ambicioznost, prinuda i urba.
Zdravo spokojstvo nede uzrokovati da se skrivate od emocija, iskustva, ivota i
sopstvenih sukoba; ljubav i mod u svojim izvornim boanskim oblicima dade vam zdravu
odvojenost u posmatranju sebe, tako da dete zaista postati objektivniji. Pravo spokojstvo
nije izbegavanje iskustva i emocija koji mogu biti bolni za trenutak, ali koji vam mogu dati
vaan klju kada postoji hrabrost da se ide kroz njih i da se pronae ono ta je iza njih.

68

Ljubav, mod i spokojstvo mogu idi raku pod ruku. Zapravo, kada je osoba zdrava, oni se
meusobno dopunjavaju. Ali mogu uzrokovati najvedi unutranji rat ako su izvitopereni.
Neka vam ove rei daju podstrek, ne samo za dalje razmiljanje, ved za uvid i
razumevanje. Napravite slededi korak prema svetlu i slobodi. Nastavite na svom putu
srede. Dobijte sve vie snage i neka vam nai blagoslovi i ljubav pomognu i ojaaju vas.
Budite blagosloveni, dragi moji. Budite u miru. Budite u Bogu.

69

POGLAVLJE 10
SUOAVANJE SA BOLOM DESTRUKTIVNIH OBRAZACA
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Neka Bog blagoslovi svakog od vas. Blagosloven je
ovaj as. Vedina mojih prijatelja koji napreduju na ovom putu pribliavaju se odreenoj
oblasti svojih duevnih problema u kojoj se suoavaju sa bolom. Da biste razumeli znaenje
ovog bola, eleo bih da vam dam opti pregled procesa da biste ga mogli prekinuti.
Prvo hajde da ponovimo: dete pati zbog nesavrenosti roditeljske ljubavi i naklonosti.
Ono takoe pati zbog toga to nije potpuno prihvadeno u svojoj individualnosti. Pod ovim
podrazumevam uobiajenu praksu odnosa prema dete- tu samo kao detetu, a ne kao
prema posebnoj osobi. Patite zbog ovoga, iako moda nikada nedete biti svesni toga ovako
precizno. To moe ostaviti isti oiljak kao i nedostatak ljubavi ili panje, i uzrokovati isto
toliko frustracije koliko i nedostatak ljubavi ili ak okrutnost.
Opta raspoloenje u kome odrastate utie na vas poput stalnog manjeg oka koji esto
ostavlja vie rana nego neko traumatsko iskustvo. To je razlog to je kasnije esto lake
izleiti posledice nekog traumatskog iskustva nego posledice konstantnog manjeg oka.
Stalno neprihvatanje vae individualnosti, kao i nedostatak ljubavi i razumevanja, uzrokuju
ono to se naziva neurozom. Vi prihvatate ovo raspoloenje kao da se ono samo po sebi
podrazumeva, uzimate ga zdravo za gotovo. Verujete da treba da bude tako, ali ispatate
zbog toga. Kombinacija patnje i verovanja da je to nepromenljiva injenica, uslovljava
razvijanje destruktivne odbrane.
Izvorni bol i uznemirenost sa kojima dete nije moglo da izae na kraj bivaju potisnuti.
Stavljeni su van svesnog stanja, ali tinjaju u podsvesti. U to vreme poinju da se stvaraju
destruktivni obrasci i odbrambeni mehanizmi. Obrasci koje stvarate jesu odbrambeni
mehanizmi. Kroz njihove pogrene zakljuke tragate za nainom da se borite protiv
nepoeljnih uticaja koji su stvorili izvorni bol. Lana reenja su nain borbe protiv sveta,
bola i svega onoga to elite da izbeg- nete.
Bol lanih reenja
Kada vae lano reenje podrazumeva povlaenje od osedanja, od ljubavi, od ivljenja,
to je odbrana od povreivanja. Tek nakon znatnog unutranjeg preispitivanja videdete
koliko je to nerealan i "kratkovid" lek. eledete da to promenite i radije dete prihvatili bol,
nego otuenje od sebe zbog toga to ne osedate nita, ili veoma malo. Nastavljajudi sa
radom i hrabro prolazedi kroz prolazne periode obeshrabrenja i opiranja, dodi dete do
take kada de se vrsti oklop polomiti i kada vie nedete biti mrtvi izunutra. Meutim, prva
reakcija nede biti prijatna. Ona ne moe da bude prijatna. Sve potisnute negativne emocije,
kao i potisnuti bol prvo de udi u svest i tada de vam izgledati daje vae povlaenje bilo
ispravno. Tek kada se probijete kroz to dobidete nagradu u vidu dobrih, konstruktivnih
osedanja.

70

Ako je vae lano reenje potinjavanje, slabost, bespomodnost i zavisnost kao nain da
dobijete nekoga ko de brinuti o vama, ne iskljuivo materijalno, ved emocionalno, to je
jednako kratkovido i nezadovoljavajude reenje. Neprestana zavisnost od drugih stvara
strah i bespomodnost. To dodatno umanjuje vau veru u sebe. Kao to reenje povlaenja
umrtvljuje osedanja i oduzima vam punodu ivota i njegov smisao, tako vam reenje
potinjavanja oduzima nezavisnost i snagu i stvara isto toliko izolacije kao i povlaenje,
iako se to deava kroz drugaiji unutranji kanal. U osnovi ste hteli da izbegnete bol
dovodedi sebi jaku linost koja je u stanju da se brine o vama. U stvarnosti, nanosite sebi
jo vie bola jer nikada ne moete nadi takvu osobu. Ta osoba morate biti vi sami.
inedi sebe namerno slabim, vi sprovodite snanu tiraniju nad drugima. Nema jae
tiranije od one koju slaba osoba sprovodi nad jakom osobom, ili nad delom svojom okolinom. To je kao-da ta osoba konstantno govori: "Ja sam tako slaba. Ti treba da mi
pomogne. Ja sam tako bespomodna, ti si odgovoran za mene. Greke koje ja inim se ne
raunaju jer ne znam za bolje. Tu nema pomodi. Mora stalno da mi udovoljava i da mi
dozvoli da sa svim izaem na kraj. Ne moe da oekuje da ja preuzmem punu
odgovornost za moje delovanje ili odsustvo delovanja, za moje misli i osedanja ili njihovo
odsustvo. Ja mogu da budem neuspena jer sam slaba. Ti si jak i stoga mora sve da
razume. Ti ne moe da bude neuspean, jer bi tvoj neuspeh uticao na mene."
Samosaaljenjem i popustljivodu prema sebi slaba osoba namede stroge zahteve svojim
blinjima. To postaje oigledno ako se neizreena oekivanja i znaenja emocionalnih
reakcija preispitaju i prizovu u svest.
Pogreno je shvatanje da je slaba osoba bezopasna i da manje povreuje od
dominantne i agresivne osobe. Sva lana reenja donose neizrecivi bol i samoj osobi i
drugima. Povlaedi se odbacujete druge, uskradujete im ljubav koju elite da im date i koju
oni ele da prime od vas. Potinjava- judi se, vi ne volite ved samo oekujete da budete
voljeni. Ne vidite da drugi takoe imaju svoje slabosti, mane i potrebe. Odbacujete taj deo
njihove ljudske prirode i time ih povreujete. Agresivnim reenjem, odbijate ljude i
otvoreno ih povreujete lanom superiornodu. U svakom sluaju, nanosite bol drugima i
time jo vie povreujete sebe. Rane koje nanosite sebi moraju doneti posledice, i tako
lana reenja koja su bila namenjena tome da uklone izvorni bol, samo donose jo vie
bola.
Sva lana reenja su ugraena u idealizovanu sliku o sebi. Poto je priroda
idealizovanog ja velianje sebe, ono vas odvaja od drugih. Kako je njegova priroda
odvojenost, ono vas izoluje i ini vas i one sa kojima ste u odnosu, usamljenim. S obzirom
daje njegova priroda prevara i pretvaranje, ono vas otuuje od sebe, od ivota, od drugih.
Sve ovo vam obavezno donosi bol, povrede, uznemirenost, prazninu. Izabrali ste taj put
kao izlaz iz bola i frustracije, ali on ne samo daje dokazano neadekvatan, ved zapravo
donosi jo vie onoga to elite da izbegnete. Da bi se jasno prepoznala ova injenica i
povezale karike potreban je aktivan rad i iskreno preispitivanje.
Perfekcionizam koji je tako duboko usaen u vama i u vaem idealizovanom ja
onemogudava prihvatanje sebe i drugih, prihvatanje ivota u njegovoj realnosti, i stoga ste

71

nesposobni da se suoite sa ivotom i da resite probleme koje on donosi. To uzrokuje da

iskustvo ivljenja u pravom smislu, prolazi pored vas.
Ako ste bar u manjoj meri postali svesni nekih svojih obrazaca, lanih reenja i prirode
svog idealizovanog ja, moete imati nagovetaj na koji nain ste postali perfek- cionisti i
otueni od sebe. Stoga shvatate razmeru tete koju ste naneli sebi i drugima. Moda ste
blizu vrata koja otvaraju put u novi unutranji ivot, gde ste emocionalno voljni da
napustite sve odbrane. Ako jo uvek niste, uskoro dete se pribliiti ovoj fazi, pod uslovom
da nastavite da radite sa unutarnjom reenodu.
Jednostavna veba stalnog posmatranja svojih nerealnih, nezrelih emocija i reakcija slabi
njihov uticaj i zapoinje proces njihovog automatskog rastvaran)a. Kada se one u izvesnoj
meri rastvore, psiha je spremna da prede prag, ali je sam in prelaska u poetku bolan.
Bolnost promene
Kada prelazite ovaj vaan prag, oekivadete da novi konstruktivni obrasci odmah
zamene stare destruktivne obrasce. Takvo oekivanje je nerealno i nije u skladu sa istinom.
Konstruktivni obrasci ne mogu imati vrstu osnovu pre nego to iskusite i proete kroz
izvorni bol, frustraciju i sve ono od ega beite. Ono od ega ste se okrenuli treba biti
uvieno, osedeno, doivljeno, shvadeno i prihvadeno pre nego to se deo koji je nezdrav i
nerealan ne rastvori, pre nego to nezrelo ne sazri i pre nego to se zdrave ali potisnute
snage ne dovedu u svoje odgovarajude kanale tako da bi konstruktivno radile za vas. to
vie odlaete ovaj bolni proces, to de on biti tei i due de trajati kada konano budete
spremni da preete iz detinjstva u zrelost. Taj bol je zdrav razvojni bol, i svetio je na vidiku
ako i kada prevaziete svoje opiranje prema ovom procesu. Snaga, samopouzdanje i
mogudnost da u potpunosti ivite sa svim svojim konstruktivnim obrascima koji poinju da
rade, jesu dovoljna nadoknada za sve godine destruktivnog i neproduktivnog ivota, kao i
za bol koji nastaje prelaskom praga ka emocionalnoj zrelosti.
Moete li da zamislite da ste poteeni bola zbog koga ste izgradili destruktivne obrasce?
Koristili ste ih da biste pobegli od neega to se desilo u vaem ivotu. Nije bitno da li je to
neto bilo stvarno ili izmiljeno. To je umiljeni proces beanja i gledanja u stranu od
neega to postoji ili je postojalo, tako da se niste suoili i izali na kraj sa svojom
realnodu, ved ste uzrokovali bolest svoje due. Zato na tome treba raditi sada. To je razlog
to ste vi koji ste napravili svoje prve korake preko praga, zbunjeni bolom koji doivljavate.
Cesto ne razumete sasvim zato je to tako. Moda imate neke maglovite ideje i polovine
odgovore, ali ovo predavanje de vam pomodi da steknete detaljnije razumevan- je svega
ovoga.
Intelektualno, svi znate da ovaj put nije bajka u kojoj pronalazite svoja vitoperenja,
izvrdavanja i pogrene koncepcije, i nakon to to uinite, dolazi sreda. Istina je, naravno, da
de vam oslobaanje od okova svojih greaka i izvitopereni a sigurno doneti sredu. Ali dok
ne dostignete taj nivo, treba da upoznate mnoge delove svoje due pre nego to vaa psiha
ne bude zaista spremna da uini najbolje od ivota. ak i nakon toga, kada jc otri bol

72

pravilno tretiran i kada vie nije prisutan, postoje nerealna i esto nesvesna oekivanja da
de vam sada ivot uvek pruiti sve to elite. Ne, prijatelji moji. Realnost je mnogo bolja. U
stvarnosti, nauidete da izaete na kraj sa nedadama i tekodama, i da im ne podleete.
Nedete jaati svoje destruktivne odbrane. To de vas za uzvrat snabdeti oruem kojim dete
izvudi maksimum dobrobiti i srede iz svakog ivotnog iskustva.
Nepotrebno je redi da se to nikada ne moe postidi destruktivnim odbrambenim
mehanizmima i obrascima. Ponovidu ovde ono to sam esto govorio: Prvo, spoljanji
negativni dogaaji de nastaviti da vam dolaze, kao rezultat vaih starih ukorenjenih
obrazaca, ali dete se suoiti sa njima na drugaiji nain. Dok uite da tako postupate,
postadete svesni mnogih prilika za sredu koje ste u prolosti ignorisali. Na ovaj nain
poinjete da menjate obrasce, dok nesredni spoljanji dogaaji vrlo postepeno nestaju. Ali,
kada se nalazite na poetku ovog nivoa, ne oekujte trenutno ispunjenje i sredu u svakom
pogledu. Prvo treba da sagledate svoje mogudnosti, prilike i nezavisnu sposobnost da
birate, umesto da budete sasvim bespomodni i da ekate da vam sudbina donese sredu.
Do sada ste morali da razumete kako ste na mnogo naina uzrokovali sopstvenu
nesredu svojim destruktivnim i nerealnim izvrdavanjima i odbranama. Sada dete shvatiti, uz
novi osedaj snage, da moete da doete do vlastitog ispunjenja i srede. To ne moe biti
uinjeno intelektualnim raurne vanj em. To je unutranji proces koji se prirodno razvija.
Poto sada duboko poimate da vas nikakva neljubazna sudbina ili okrutni Bog ne
kanjavaju ili zanemaruju, shvatidete da ste vi ti koji moete da donesete ispunjenje za
kojim vaa dua ezne intenzitetom kojeg niste bili ni svesni kada ste zapoeli ovaj put.
Ova svesnost moe da se javi tek nakon potpunijeg razumevanja svih lanih reenja i
koncepcija, ije de vas dubine uiniti svesnim vaih potreba. Najvaniji rezultat ovog puta
jeste razumevanje vlastitih motiva i posledica koje iz njih proizilaze, kao i osedaj snage,
nezavisnosti, samopouzdanja i pravednosti koje ovo razumevanje daje osobi. Koliko de
vremena biti potrebno dok ne dosegnete prve poetne nivoe sa ovom novom snagom i da
tu snagu kasnije uvedate, zavisi od vaih napora, vae unutranje volje, i prevazilaenja
uvek prisutnog opiranja koje nestaje nakon prepoznavanja njegovih iskrivljenih puteva.
Bol od neispunjenja
Sada, prijatelji moji, kada nailazite na ovaj bol, da lije to stvarno samo bol koji ste
doiveli kao dete? Da lije to zaista samo uznemirenost od koje je dete patilo zbog roditelja i
nita vie? Ne, to nije tano u potpunosti. Istina je da su ovaj izvorni bol i frustracija uticali
na prilagodljivost vae psihe i tako vas uinili nesposobnim da se pravilno suoite sa njima.
To je dovelo do toga da se okredete na drugu stranu i da traite nezadovoljavajuda
"reenja." Ali bol koji sada doivljavate jeste mnogo vie sadanji bol od neispunjenja,
uzrokovan vaim neproduktivnim obrascima. Svesno jo uvek ne moete da ih razlikujete.
Moda niste svesni ni izvornog bola iz detinjstva. Moda vam treba vremena i posmatranja sebe da biste uopte i razlikovali bol. Nakon to to uinite, videdete da mnogo

73

otrije boli va oaj zbog sebe i ivota sada, a ne u prolosti. Prolost je vana samo zato to
je uzrokovala uspostaviljanje neproduktivnih metoda, odgovornih za va sadanji bol.
Ako se ne stidite bola ved idete kroz njega, postajudi svesni njegovog znaaja,
shvatidete da vae sadanje neispunjene potrebe uzrokuju bol. Bi dete frustrirani zbog
svoje nesposobnosti da u ovom trenutku doete do ispunjenja. Jo uvek ne moete da
vidite ta treba da radite. Osedate se uhvadenim u sopstvenu zamku, ne vi dodi nain da iz
nje izaete, tako da postajete zavisni od spoljanje intervencije nad kojom nemate
kontrolu. Tek nakon to ste hrabro postali svesni svih ovih utisaka i reakcija postepeno dete
videti izlaz i time smanjiti svoju bespomodnost i povedati nezavisnu snagu i snalaljivost.
U prcdhodnom predavanju smo govorili o ljudskim potrebama. Ne moete u
potpunosti biti svesni svojih pravih potreba pre nego to razotkrijete svoje razliite
"zatitne omotae." Moete poznavati neke od svojih nerealnih, nametnutih potreba, ali
tek nakon potpunijeg razumevanja sebe postepeno ete postati svesni osnovnih, golih
potreba koje ste drali po strani. Kada doivljavate bol, pre prelaenja praga u emocionalnu
zrelost i produktivne obrasce, imate mogudnost, ukoliko tako izaberete, da postanete
izravno svesni ovih potreba. To je neizbeno ukoliko elite da izaete iz sadanjeg stanja
neproduktivnog ivljenja.
Dok idete kroz proces u kojem postajete svesni svojih potreba i frustracije zbog
njihovog neispunjenja, prvo dete pronadi jaku potrebu da budete voljeni poput deteta
kome treba ljubav i naklonost. Meutim, ne moe se redi da je potreba da se bude voljen
deija i nezrela. To je sluaj samo kada odrasla osoba zakljua svoju duu i odbija da
uvedava sopstveni kapacitet za pruanje ljubavi, tako da potreba da primi ljubav ostaje
izolovana i prekrivena. Kroz svoje destruktivne obrasce gurate u podsvest bolnu potrebu
da primite ljubav. Zahvaljujudi ovoj nesvesnosti i odbrambenim mehanizmima razliitih
vrsta, sposobnost da dajete ne moe nikada rasti unutar vae psihe.
Ipak, tokom rada na sebi, ne samo da ste postali svesni onoga to je skriveno, ved kao
to sam ranije rekao, poeli ste da razgraujete odreene destruktivne obrasce. To razgraivani e, koje izgleda kao da se sluajno desilo,uzrokuje da vaa sposobnost da pruate
ljubav izae na povrinu, iako toga moda jo uvek niste svesni. Dok se suoavate sa
bolom, vi zapravo doivljavate ogroman pritisak svojih potreba. S jedne strane, suoavate
se sa potrebom da primite koja ostaje nezadovoljena sve dok destruktivni obrasci preovladavaju. Potrebno je vreme da bi se dobila neophodna snaga i prilagodljivost koje de
dovesti do ispunjenja potrebe da se primi ljubav. S druge strane, potreba da se daje ne
moe pronadi izlaz sve dok se ne dostigne ovaj nivo. Tako se stvara dvostruka frustracija
koja stvara ogroman pritisak. Taj pritisak je ono to je tako bolno, i izgleda da vas rastre.
Zaokret od izbegavanja ka realnosti
Meutim, prijatelji moji, nemojte verovati da ovaj pritisak i sva ova frustracija nisu
postojali pre nego to ste ih postali svesni. Postojali su, ali su nalazili druge izlaze, moda u
fizikoj bolesti, ili u drugim simptomoma. Kako postajete svesni jezgra, pritisak i bol mogu

74

se jo izraenije osedati, ali proces izleenja mora biti takav. Tako okredete svoju svest ka
izvoru problema, usmeravate panju na njihov koren. Menjate svoj stav izbegavanja u
spremnost da se suoite sa realnodu. Stvarni bol treba doiveti u svim njegovim nijansama
i varijantama. Treba da postanete svesni da imate potrebu i da dajete i da primate. Treba
da osetite i da posmatrate uznemirenost koja nastaje zbog nepronalaenja izlaza,
akumuliranog pritiska, trenutnog osedanja bespomodnosti jer ne moete da naete
olakanje i iskuenja da opet izbegavate. Dok se borite u ovoj fazi i postajete jai, vie
nedete beati od sebe i od oiglednog rizika ivljenja. Dolazide vam prilike, videdete ih i
iskoristiti. One de vas pouiti da jo vie rastete i jaate sve dok vae potrebe ne budu
delimino ispunjene, a potom postepeno sve vie i vie, dok sazrevate i menjate svoje
obrasce.
Morate razumeti da je ovaj period prolazna faza. Svesni ste svoje potrebe da primate,
to je samo po sebi zdravo. Ali ova potreba je postala prenaglaeno jaka i stoga nezrela, jer
je potiskujete kao to inite i sa posledinom frustracijom koja nastaje zbog nedostatka
zdravog osedaj a ispunjenosti usled primanja. Ako ne primate dovoljno, vai zahtevi ne i
zinemo rastu to je naroito izraeno kada ih niste svesni.
Zahvaljudi napretku i rastu koji se deava u vama, zrela potreba da dajete takoe
raste. Ne moete da pronaete izlaz za nju zato to destruktivni obrasci jo uvek deluju;
moda satno delimino, moda u izmenjenom obliku. Moda pokuavate da napravite
kompromis izmeu starih i novih, poeljenih naina. Meutim, ne zaboravite da delotvorni
rezultati mogu da dou tek kada novi obrasci postanu va sastavni deo i gotovo
automatska reakcija. Stari obrasci postoje godinama, decenijama, a esto i due. Sada, dok
uite da se menjate iznutra, spoljanja promena ne dolazi odjednom. U ovom periodu,
unutranji pritisak moe postati veoma jak. Meutim, ako shvatate o emu se radi i imate
hrabrosti da proete kroz to, sigurno dete izadi kao jaa, srednija osoba, bolje opremljena
za ivot u pravom smislu te rei. Pazite se da ponovo ne upadnete u izbegavanje. Nemojte
verovati da je ovaj prolazni period, u kome se subeavate sa nagomilanim unutranjim
pritiskom, sa pratedom bespomodnodu, neadekvatnodu i zbunjenodu, konani rezultat.
To je tunel kroz koji morate prodi, prijatelji moji.
Nakon to to uinite, va osedaj snage, adekvatnosti i line prilagodljivosti de
postepeno rasti - uz povremene povratke na staro stanje, naravno, ali ako postignete da
svaki taj povratak slui kao sredstvo daljeg napretka, dalje pouke, novi obrasci de se
uspostaviti u vaem unutranjem bidu i uinide da uvidite mogudnosti na koje se do sada
niste obazirali. Tada dete imati hrabrosti da prihvatite ove mogudnosti, umesto da ih u
strahu odbacujete. Tako i samo tako, ispunjenje de dodi.
Veoma je vano da sve ovo shvatite i dubinski prihvatite, prijatelji moji. Ako uinite
tako, to vam mora pomodi.
Budite blagosloveni najdrai prijatelji. Neka ove rei budu klju i pomod za va dalji rast
i osloboenje. Neka vam pomognu da postanete ono to jeste, da zaista budete osobe koje
jeste, sa svim bogatstvom, snagom, genijalnodu, kreativnodu i ivotnom silom koji su

75

prisutni u vama i ekaju da im bude dozvoljeno da slobodno deluju. Budite u miru. Budite u
Bogu.

76

II DEO
VEZANOST ZA NEGATIVNOST
Osoba koja eli da zna odgovor na problem zla, kakvog ga danas shvatamo, ima
potrebu pre svega za znanjem o sebi; to jest o najvedem mogudem znanju o svojoj punodi.
Ona mora da zna koliko dobra moe uiniti i za kakve zloine je sposobna i mora se paziti
da ne smatra da je jedno stvarnost, a drugo iluzija. Oboje su elementi unutar njene prirode
i oboje de sigurno izadi na videlo ukoliko poeli, kao to bi trebalo, da ivi bez samoobmane
i iluzije o sebi.(C. G. Jung, Memories, Dreanis, Rctlections. Panthenon Books, 1973. p.330)
Nema sumnje da je zdravorazumnost neadekvatna kao fdozofska doktrina, jer su zle
injenice koje ona sigurno odbija da objasni, istinski deo realnosti; na kraju krajeva one
mogu biti najbolji klju za smisao ivota i verovatno jedini "otvarai" naih oiju za dublje
nivoe istine. (William James, The Varleties of Religious Experience. Mentor, 1958. p
137-138.)
Prvi deo ove knjige je postavio scenu - uedi nas kako da se paljivije posmatramo, da
prepoznajemo iracionalno i nesredno dete koje ivi u svakom od nas i da vidimo maske,
samoobmane i lana reenja koja smo prihvatili u naim pokuajima da zadobijemo
prednost u ivotu.
Drugi deo se paljivije usredsreuje ne nae lino zlo kao izvor sve nae nesrede.
Nije lako gledati sopstveno zlo. Za to je potrebna velika hrabrost i takoe velika
samilost prema nama samima.
Negde u sredini ove knjige moete dodi u iskuenje da je ostavite i da joj se ne
vratite. Trebalo mi je jako dugo vremena da zaista krenem ovim putem i sedam se kako bi
puno puta uasnuto bacio predavanje, stvarajudi neki svoj sop- stveni razlog da mu ne
verujem. Shvatio sam da gledanje svojih sopstvenih mana i nedostataka nije bilo jedno od
najvedih ivotnih zadovoljstava.
Bilo mi je teko da se pokrenem od teorijskog do linog i praktinog. Verovao sam da je
vano da volim ljude; ak sam ponekad to i propovedao; a ipak sam pronaao da sam u
praksi esto bio indiferentan prema patnji drugih, pun prkosa prema mojim prijateljima i
povremeno okrutan ak i prema svojoj eni i deci. ta vie, esto nisam obradao panju na
ovu neharmoninost i proputao sam da vidim kontradikcije izmeu onoga u to sam
tvrdio da verujem i mog stvarnog ponaanja.
Jedan od razloga to sam bio doveden u iskuenje da ostanem u slepilu je bilo to to
sam eleo da izbegnetn bol, i emocionalni i fiziki, kao to svi to inimo. Kako je tuno bilo
da otkrijem da moram da budem voljan, ako zaista traim istinu, da osetim bol koji sam
godinama uspeno potiskivao!
A ta je nagrada za ovaj rad? Prvo, otkrivanje da sreda dolazi od ivljenja u istini, bez
maske, bez pretvaranja. Drugo, otkrivanje da kroz kapiju osedanja mog bola dolazi ivot

77

pravog zadovoljstva gde vie nema povlaenja od ivota zbog straha od doivljavanja bola.
Postoje jo mnoge druge nagrade iznad ovih; ovde je opis iz jednog Pathvvork predavanja:
"'Postoji stanje u kome moete iveti bez bolnih, munih zbunjenosti, gde moete
funkcionisati na nivou unutranje elastinosti, zadovoljstva i sigurnosti; gde ste sposobni za
duboka osedanja i blaeno zadovoljstvo; gde ste sposobni da se susretnete sa ivotom
kakav jeste, bez straha i gde ste stoga sposobni da pronaete d a j e ivot, ak i njegovi
problemi, sredan izazov." (Pathvvork predavanje 204)
Mnogi duhovni putevi poduavaju da nain na koji se treba baviti sa velikim i' malim
negativnostima koje svi imamo jeste da se uzdignemo iznad njih, da ih transcendi- ramo.
Izgleda da je iza toga ideja da ako okrenemo nau panju prema istini, dobru i lepoti, nie
ja de odumreti. Pathvvork tvrdi da "metod uzdizanja" ne funkcionie; da predstavlja
prieljkivanje i poricanje i da vodi do potiskivanja, a zatim i do nepriznatog ispoljavanja
potisnutog materijala. Pathvvork poduava da se nie ja mora trans formisati, a ne
transcendirati.
Predavanja iz drugog dela pristupaju ovoj temi sa nekoliko razliitih gledita. Ona
naglaavaju vanost pronalaenja nesvesnog "ne-toka" koji sabotira nae svesne elje;
opisuju neuravnoteenost izmeu ega i pravog ja i kako se ona treba ispraviti; ukazuju
kako je ukoenost osobe prema bolu glavni uzrok line negativnosti i kako to to smo
nauili da poveemo princip zadovoljstva sa negativnodu ovekoveuje nie ja. Nijedno od
ovih predavanja, uzeto samo za sebe, ne opisuje funkcionisanje nieg ja na adekvatan
nain, ali sve one zajedno treba da vas snabdeju sa modnim razumevanjem njegove
prirode i pokretakom silom za njegovo transformisanje.
D.T.

78

POGLAVLJE 11
PRONALAENJE NESVESNOG "NE"
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Donosim blagoslove za sve vas. Neka blagosloven
bude ovaj as. Neka vam ovo predavanje pomogne da opet otkrijete vie o sebi, da proirite i podignete svoju svesnost, da ojaate svoje razume- vanje stvarnosti.
Univerzum se, sve do odreenog nivoa razvoja ili sves- nosti, sastoji od dva osnovna
toka: da-toka i ne-toka. Da-tok obuhvata svaku konstruktivnu energiju jer je u saglasnosti
sa istinoljubivim shvatanjem, koje mora podravati ljubav i jedinstvo. Ne-tok je
destruktivan jer nepaljivo odstupa od istinoljubivosti, time podravajudi mrnju i
razjedinjenost. Ovo opte objanjenje odnosi se na svakodnevni individualni ivot kao i na
velike koncepte u istoriji stvaranja.
Lako jc i apsolutno mogude otkriti da- i ne-tokove unutar vas, u vaim svakodnevnim
ivotima, ako nauite da razumete i tumaite jezik svoje podsvesti. Da bi se to postiglo
potrebna je odreena tehnika, isto kao i u uenju bilo kog novog jezika.
Da-tok je esto uoljiviji od ne-toka, jer je on uglavnom svestan. Kad god ste
uznemireni zbog dugotrajne neispun- jenosti, moete biti sigurni da oba toka izrazito
deluju postavljajudi konice. Svesno, da-tok je jai i zaklanja nesvesni ne-tok. Sto se ne-tok
vie udutkuje sa pogrenom idejom da de na taj nain biti uklonjen, to on vie odlazi u
podsvest, gde nastavlja da radi svoj posao. A to se to vie deava, da-tok postaje vie
uurban i izbezumljen. Ovi tokovi vuku linost u dva suprotna smera, stvarajudi sve jau i
jau tenziju i pritisak. Nain da se eliminie ovaj kratak spoj jeste da se otkrije ne-tok,
shvate njegove pogrene premise i tako postepeno napusti verovanje u neophodnost
njegovog postojanja.
U onim oblastima ivota gde stvari idu lako, gde izgleda da ste sredni, gde ste vedinu
vremena ispunjeni bez bilo kakvih problematinih i zbunjujudih kriza, moete biti sigurni da
postoji veoma malo ne-toka i da da-tok dominira bez protivrenog, skrivenog podzemnog
toka. Drugim reima: ne samo da je da-tok povrinski stav, ved je to takoe stav vaeg
celog bida, koje je nepodeljeno i u harmoniji sa realnodu. Niste podcijeni u motivaciji i
elji.
Promena kroz opaanje ne-toka
Ali, u onim oblastima gde ste iznova i iznova "nesredni," ne-tok funkcionie u ovom ili
onom obliku. Naravno, razlozi mogu biti razliiti kod svake osobe, ali podsvesni uzroci
treba da budu jasno defmisani da bi se prekinulo njihovo delovanje. Mnogi od vas su poeli
da ih opaaju bar delimino.
Bilo koji cilj kome svesno teite, a ipak ga ne dostiete, jeste dokaz da neopaeni
ne-tok funkcionie. Nije dovoljno da razumete svoje obrasce i pogrene koncepcije, niti
razloge zato i kako su nastali u specifinim okolnostima vaeg detinjstva. Iako je to vaan

79

posao, to je samo jedan korak. Jedini nain da doe do promene jeste kroz opaanje kako
ne-tok nastavlja da radi, ak spreavajudi samu promenu za kojom da-tok tako arko udi.
Pretpostavimo da elite neko ispunjenje u svom ivotu, ispunjenje koje vam je do sada
nedostajalo. Moda ste svesni jake elje za tim ispunjenjem i na svom pathworku ste otkrili
odreene nesvesne pogrene koncepcije, lane osedaje krivice i destruktivne stavove koji
spreavaju to ispunjenje. Moda ste ak otkrili i strah od samog ispunjenja koje elite, i kao
posledicu toga svoj suptilni stav odbacivanja tog ispunjenja. Strah moe biti zasnovan na
potpuno iluzornoj premisi i stoga biti nepotreban. On moe biti prisutan zahvaljujudi vaoj
detinjastoj elji da ne platite cenu koju eljeno ispunjenje zahteva. To moe biti osedanje
da ne zasluujete tu sredu. To moe biti puno drugih razloga ili kombinacija svih njih. ta
god daje, vi ste u sutini otkrili ta vam stoji na putu. Moete doiveti ovo otkride kao jezgro nastalo u datom vremenskom trenutku, koje je poput nekog paketa uznemirenja. Ali
moji prijatelji retko shvataju da ovaj paket nastavlja da emituje svoje uticaje uprkos tome
to je otkriven. A to je vaan deo rada, bez koga se ne moe dostidi pravo osloboenje.
S obzirom na sve ovo, neophodno je da obnovite svoje napore u svakodnevnom
opaanju delovanja ne-toka. Njegove manifestacije mogu biti tako prefmjene, rasprene, i
skoro previe lukave da bi se uhvatile. Ali, ako ste odluni da to uinite, ono to je nekad
bilo nejasno, tako da je bilo skoro nemogude da se formulie, postade oigledno. Pojavide
se sa jasnim konturama. Otkridete kako se lagano grite pri pomisli o ispunjenju kad god se
ono priblii stvarnosti. Moete opaziti nejasno osedanje uobiajene nelagodnosti koju ste
navikli da gurate u stranu, kada mislite o ispunjenju. Da lije to osedanje straha ili lane
krivice da vi to ne zasluujete? ta god da je, pokuajte da sakupite ove nejasne, maglovite
emocionalne utiske i jspitate ih na dnevnoj svetlosti svesnosti. Ispitajte daleku fantaziju
kadaje oigledno da samo da-tok funkcionie. Da li u toj fantaziji elite ono to je
nemogude tako to ne uzimate u obzir ljudske nesavrenosti? Ili, da li suptilno osedate da
ivot treba da vam prui idealno ispunjenje bez potrebne promene, prilagoavanja i
odricanja sa vae strane? Ovaj rasprostranjeni stav moe biti izuzetno suptilan i moda de
vam biti potrebna sva pronicljivost da ga otkrijete. Kada to uinite, pronadi dete razlog za
postojanje ne-toka.
Kada postanete svesni neprestanog funkcionisanja ne- toka, ak i pre nego to u
potpunosti razumete njegovo prisustvo, pronadi dete olakanje od osedaja bespomodnosti
i izlaz de vam biti na vidiku. Shvatidete zato vam se ivot nije promenio uprkos detaljnom
prepoznavanju obrazaca i lekcija iz detinjstva. Sada dete opaziti destruktivna osedanja u
slubi ne-toka: strah, krivicu, gnev, frustraciju, neprijateljstvo i tako dalje. Ova osedanja
nastavljaju da tinjaju, ali mogu biti veto maskirana, opravdana oiglednim stvarnim
provokacijama i "uspeno" projektovana na druge. Otkrivanje svih ovih mehanizama je
uenje jezika podsvesti.
Hajde da budemo jo precizniji u vezi opaanja ne-toka. Moete biti sigurni da on
postoji ako frustracija ostaje u vaem ivotu uprkos tome to ste pronali odreene
obrasce. Takoe, moete biti sigurni u njegovo postojanje ako ste oajniki u vaem
da-toku; ako se plaite da ispunjenje nede nikada dodi; ako verujete da je va ivot mraan

80

bez toga. Kada ste na ovaj nain utvrdili da ne-tok mora postojati, sada se postavlja pitanje
njegovog doivljavanja, ne samo jednom, ved kad god on deluje.
Da biste postali svesni njegovog postojanja, praktikovan- je dnevnog pregleda je, kao
to ste i nauili, od ogromne pomodi i treba se primenjivati u tu svrhu. Posmatranje i ispitivanje emocionalnih reakcija mora se uvedati i po irini i po dubini, umesto da se
smanjuje. Ako napredujete u pravom smeru, sada dete primetiti vie stvari a ne manje,
nasuprot pogrenoj ideji da de biti manje stvari koje dete videti zbog vaeg napredka.
Detaljno istraivanje vaih emocija je zahtev broj jedan.
Da biste na produktivan nain posmatrali ono to podsvest izraava, vano je da
razdvojite zdrav deo sebe od nezdravog, zbunjenog, upletenog dela. Ovakvo odvojeno
posmatranje neeg mranog i neobinog jeste veoma zdrav postupak na stazi osloboenja.
Kada va da-tok posmatra ne- tok bez izbezumljenog samooptuivanja, tada postaje
mogude da prevedete ne-tok u sadrajan ljudski jezik. Ovo sadrajno formulisanjc
prethodno nejasnih osedanja je od neprocenjive vrednosti i ja sam to esto naglaavao na
ranim nivoima ovog puta.
Posmatranje polusvesnih misli
Pogreno ste ubeeni da razumevanje onoga to se deava u vaoj podsvesti
jednostavno znai pronalaenje do sada nepoznatih elemenata. Ne morate da ekate neto
udaljeno i sasvim skriveno. Pre svega, posmatrajte one omotae koji su vam lako dostupni
kada fokusirate panju na njih. To su pol us vesne misli, nejasni i difuzni stavovi i
izraavanja, koji su poput vae drage prirode i koji se tako lako previaju jer su postali deo
vas. Ali, polusvesna osedanja, reakcije i koncepti, nisu jasno formulisani u misli. Ako
posmatrate ove polusvesne reakcije u problematinim oblastima vaeg ivota, nauidete
sve to treba da znate o sebi. To je vaan deo uenja jezika podsvesti.
Polusvesni materijal sadri vae neposredne emocionalne reakcije kao i fantazije.
Njihovo uporeivanje esto pokazuje nesklad i kontradikcije, kao i nezrela oekivanja.
to jasnije vidite kako gurate na stranu ili se povlaite od samog onog ispunjenja kome
teite, dok posmatrate to na delu iznova i iznova, to blie dolazite eliminisanju ne-toka.
Slabite ga samim posmatranjem.
Od izuzetne vanosti je da obratite vie panje na ne-tok u njegovom pravom obliku.
Odreeni tip meditacije vam moe pomodi u tome. Postanite veoma tihi i oputeni i
ponite sa posmatranjem svog procesa razmiljanja, i svoje poetne nesposobnosti da to
inite. To konano vodi do toga da ostanete bez misli za neko krade vreme i da postanete
potpuno prazni. U stanju praznine je mogude da do sada zadravani i potiskivani materijal
izae na povrinu, ako ste odluni i elite to dovoljno jako, a da se pri tom ne stidite napora
koji je neophodan da bi dostigli taj cilj. Iako je to u poetku teko, ovaj napor de nakon
nekog vremena uspostaviti kanal do onog dela vas koji ranije niste mogli da dodirnete. U
poetku dete videti razorne elemente kako ispli- vavaju, a onda dete biti sposobni da
dodirnete i konstruktivne elemente koji su duboko skriveni unutar vas.

81

Vaa podsvest neprestano govori, prijatelji moji. Ona govori, ali je vi ne ujete i ne
komunicirate sa njom, i stoga proputate veoma vaan deo svog rada. Tako esto tragate
za intelektualnim razumevanjem pogrenih koncepcija previajudi postojano prisustvo
ne-toka i nain na koji on deluje. To treba da postane va zadatak, sa glavnim naglaskom
na samoposmatranju. Ako svakog dana posvetite malo vremena ovoj izuzetno vanoj
stvari, rezultati de biti veoma udesni. Upitajte se:
(1) ta je moj cilj sada? Gde sam nezadovoljan? ta bi eleo da je drugaije?
(2) Koliko puno to elim?
(3) U kojoj meri postoji neto u meni to to ne eli? Ili se plai toga? Ili iz bilo kog razloga
kae ne, tome?
(4) Kako mogu da opazim razliite oblike i manifestacije ne-toka u svom svakodnevnom
ivotu?
Ako jasno formuliete ova etiri pitanja i ponete da istinoljubivo odgovarate na njih,
va rad na ovoj stazi de biti izuzetno dinamian i napredak de vas zapanjiti i oarati.
Budite blagosloveni svi vi, u telu, u dui i u duhu. Budite u miru, najdrai moji prijatelji.
Budite u Bogu.

82

POGLAVLJE 12
PRILAZ IZ NE-TOKA U DA-TOK
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Neka vas Bog blagoslovi. Neka je blagosloven ovaj
as.
Mnogi ljudi veruju da pozitivni stav prema ivotu znai ignorisanje negativnog u sebi,
ali to je daleko od istine. To je pogreno razumevanje procesa rasta i razvoja. Nemogude je
prihvatiti istinoljubivi koncept i zameniti stari neistinoljubivi. sve dok osoba jasno ne
razume zato je stari koncept neisti- noljubiv. Osoba nikada ne moe dobiti istinski
podsticaj da se transformie sve dok ne vidi destruktivnu prirodu lanog obrasca i ne
proceni posledice koje on ostavlja na samoj osobi i drugim ljudima. Videvi to, prizvadete
sve svoje snage da bi ostvarili promenu. Nejasno znanje o uoptenim principima ovog
procesa nije dovoljno kada radite sa duboko ukorenjenim ne-tokom.
VI ste ti koji kaete ne
Kada otkrijete na koje specifine naine kaete "ne" nekoj posebnoj elji ili eljenom
ispunjenju, postiete glavnu tranziciju u celokupnom razvoju i pogledu na ivot. Nakon
takvog otkrida nikada vie nedete biti isti. Po prvi put dete razumeti injenicu da ne zavisite
od okolnosti koje su van vae kontrole, da niste progonjena rtva nepravedne sudbine, da
ne ivite u svetu haosa u kome zakon dungle izgleda najprikladnije. Takva otkrida moraju
da vas udalje od pogrenog koncepta boanstva 11a nebu koje kanjava ili nagrauje, ili od
podjednako pogrene ideje da ne postoji red i uzviena inteligencija u univerzumu. Kada
otkrijete da vi govorite "ne" istoj onoj stvari koju najvie elite, tada vie ne moete biti
nesigurni i uplaeni i ne moete se vezivati za pogrenu ideju da ste nesredni i inferiorni.
Istina boanskog reda de iznenada dodi veoma blizu tako da je moete shvatiti, i to je zaista
divno iskustvo, mada u poetku moda nedete biti sposobni da ga zadrite. To znai
proirenje i produbljenje vaeg shvatanja i razumevanja. Postajete svesniji injenice da
vaa nesreda i neispunjenje nisu posledice udaljenog uzroka, ved neposredna posledica
uzroka koji vam se nalazi pred oima, ako odluite da ga vidite. Naravno, potrebna je veba
da biste postali svesni skrivenih emocionalnih reakcija i suptilnih, neuhvatljivih, nejasnih
emocionalnih kretanja. Ali, jednom kada se va um navikne na posmatranje ovih reakcija,
takva svesnost nije daleko. To "ne" koje vi, i samo vi, moete da prepoznate je isto toliko
oigledno kao i bilo koji drugi predmet u vaem spoljanjem okruenju koji elite da
razumete, dodirnete i vidite.
Pronalaenje tog "ne" ne sme biti povrno, slatkoreivo priznanje. Dozvolite sebi da
osetite njegov uticaj i znaenje tako to dete prvo priznati da uopte postoji, a onda ustanovite zato postoji i na kojim specifinim pogrenim konceptima se zasniva. Kada se to po
prvi put uvidi, beznae i rezigniranost de napraviti mesto pravoj, nenametnutoj nadi i
pozitivnom stavu prema ivotu.

83

Pre nego to dobijete jasnu sliku specifinih oblasti njegovog delovanja, ne-tok de
delovati protiv samog vaeg napora da ga otkrijete i promenite. Neki moji prijatelji su ved
otkrili da u trenutku kada su se uspeno izborili i prevazili opiranje radu u nekoj odreenoj
fazi, naili su na odgovarajude "ne" koje se odnosi na optu ivotnu situaciju. Dok na
svesnom nivou uurbani, fanatini, beznadeni "da" vie, uzvikuje i drhti, podzemni "ne"
podriva sve napore i ini da ceo proces zaista izgleda beznadeno. Povedava se iskuenje
da osoba zavara sebe u pogledu toga ta se stvarno deava, da sve projektuje ili potisne.
Ne-tok ini da sedanje osobe na stare pobede izbledi; da pravilna procedura molitve, meditacije i dnevnog pregleda bude zaboravljena; da osoba zaboravi da precizno formu lie
zabune, pitanja bez odgovora i nejasna osedanja nelagodnosti i da radi na njima kada se
ispree na putu; da osoba zaboravi da trai pomod; da zaboravi da jaa svoju unutranju
volju kako bi prevazila sve prepreke u vezi vienja istine o sebi i o tome koliko je voljna da
se menja; da osoba zaboravi da opaa unutranje "ne" koje se javlja tokom ovih napora; da
zaboravi da radi na ovom "ne" na jedini produktivni nain, odnosno sa eljom da vidi i
razume istinu o tome.
Otvaranje prema istini je odluujudi korak ka dovoenju linosti u da-tok. Promena, kao
to je transformacija karaktera, pogrenih otisaka ili obrazaca, nije moguda sve dok osoba
ne razume zato je takva promena zaista poeljna. Zato put moe biti grubo podeljen na
dve osnovne faze: prva, pribavljanje boanske pomodi radi prepoznavanja istine; druga,
angaovanje boanske pomodi radi dobijanja snage, izdrljivosti i sposobnosti za promenu.
Poto su ove dve osnovne elje deo velikog da-toka, one moraju biti paljivo negovane u
svakodnevnom ivljenju, reagovanju, mislima i osedanjima.
Kada smo pre nekog vremena govorili o obrascima, takoe sam pomenuo i duinu
supstancu koja registruje pogled na ivot i stavove koje osoba ima prema ivotu. Kada ovi
stavovi proizilaze iz istinoljubivog otiska i konstruktivni stav preovlauje, tada je duina
supstanca oblikovana na takav nain da je ivot osobe pun znaenja, ispunjen i sredan.
Kada su otisci zasnovani na pogrenim zakljucima, oblici u duinoj supstanci stvaraju
nepovoljne, destruktivne situacije. Ukratko, sudbina mukarca ili ene nije nita vie ili
manje nego konaan zbir njihovih linosti, onoga to izraavaju i emaniraju, to za uzvrat
odreuje kako je duina supstanca oblikovana u smislu realnosti i nerealnosti. Ljudska
svesnost je vajar, duina supstanca je materijal koji svesnost oblikuje. Celokupna linost,
svi njeni nivoi, jeste ta koja odreuje sudbinu. Ako osoba ima zdrave, konstruktivne,
realistine, istinoljubive koncepte na nekim nivoima linosti, dok neki drugi nivoi izraavaju
suprotno, takva kontradikcija negativno utie na duinu supstancu, ak i onda kada je
pozitivan stav jai i svestan, dok negativan ostaje skriven. Stoga je od sutinske vanosti da
se skrivene oblasti duine supstance otkriju, da bi se posmatranjem otisaka razumelo zato
eljeno ispunjenje jo uvek nedostaje u ivotu.
Tek nedavno, i po prvi put, jedan broj mojih prijatelja je otkrio daje u tim skrivenim
oblastima postojalo "ne" koje ranije nisu mogli da osete. Uprkos tome, bili su ubeeni da
su svim srcem eleli ono to je ostajalo neispunjeno, ili da sigurno nisu eleli neko loe
iskustvo. Sugestija da moda postoji nesvesna suprotna tenja zvuala bi im besmisleno.

84

Takva "ne" su direktno povezana sa prvobitnim obrascem, sa lanim konceptom koji je

oblikovao obrazac u duinoj supstan- ci. Ova osnovna pogrena koncepcija ini da osoba
odbacuje ono to najvie eli, suptilno delujudi na takav nain da izgleda kao da se obrazac
neizbeno potvruje. Na primer, ako imate pogrenu koncepciju da ste neadekvatni i da ne
moete uspeti, ovo ubeenje de uiniti da se ponaate na takav nain da dete zaista
delovati neadekvatno. ta vie, plaidete se uspeha jer de ga vae ubeenje da niste
sposobni da ivite sa njim uiniti zastraujudim. Jednom kada pronaete to specifino "ne,"
kao i ponaanje koje iz njega proizilazi i vae oigledno i suptilno izraavanje u toj oblasti,
shvatidete da vam uspeh nedostaje ne zato to ste neadekvatni, ved ste neadekvatni jer
mislite da to zaista jeste i plaite se bilo kog dogaaja koji bi to vae uverenje mogao
dovesti u pitanje.
Promena duboko ukorenjenog ne-toka u da-tok moe se desiti samo onda kada se ceo
ovaj proces detaljno shvati; kada se suptilno beanje od eljenog cilja posmatra i konano
promeni u: "Ja elim ovaj cilj svim svojim srcem. Tu ne postoji nita ega bi se plaio."
Meditacija na to zato tu nema razloga za strah, zato je stari strah bio pogrean i zato je
novi prihvadeni stav prema ivotu potpuno bezbe- dan, jeste poslednji korak u prelasku iz
ne-toka u da-tok. To treba uiniti kroz svakodnevnu meditaciju, stvarajudi u duinoj
supstanci novi oblik, ovog puta prilagodljiv, lak i istinoljubiv, koji konano brie onaj stari
krut, teak i neisti- noljubiv oblik.
Poreenje pozitivnog sa negativnim
Na ovom putu ste nauili da posmatrate svoj ivot u svetlu napretka koji ste ved
napravili i da odredite ne samo na koji nain ste prevazili stare prepreke, ved i ta jo ostaje da se postigne. Kada ispitujete jo uvek neispunjene oblasti svog ivota, tragajudi za
proimajudim ne-tokorn, takoe je od pomodi uporeivanje ovih oblasti sa oblastima
ivota u kojima ste ispunjeni. Razmotrite proimajudi da- tok: suptilno, ali oigledno
izraavanje sigurnosti da je neka dobra stvar vaa, da de uvek lako biti vaa, da vam ne
predstavlja tekodu i ne izaziva strah da je moete izgubiti. Mudro je takoe, istraiti
oblasti u kojima osedate da zasluujete, gde ste voljni da platite cenu, da dajete i da onda
shvatite da se, zapravo, vai stavovi u zdravim oblastima veoma razlikuju od vaih osedanja
i oekivanja u neispunjenim oblastima. Takvo poreenje jeste koristan napor koji de doneti
puno razumevanja. Osetite oiglednu razliku izmeu svoj ih pristupa, emocija i suptilinih
izraavanja u zdravim, ispunjavajudim i srednim ivotnim situacijama i onih u kojima
neprestano pronalazite frustrirajudi, nesredni obrazac.
Ne moete izadi iz ne-toka sve dok ste ubedeni da nemate uticaja na taj problem i da
ste nemodni da promenite svoje tekode. Ali kada shvatite da ste vi konani odluujudi faktor, vaa volja i odlunost, tada je kraj patnje blizu. Recite: "elim da izaem iz toga. Da bih
to uinio, elim da u potpunosti znam ta mi ograniava put u ovom trenutku. Znam da de
mi konstruktivne sile univerzuma pomodi i voditi me od trenutka kada odluim da uradim
neto u vezi toga. Bidu spreman da vidim ta mi dolazi." Nastavite svoje aktivnosti u ovom

85

pravcu i ono to je izgledalo nemogude, postade mogude. Oputena meditacija,

koncentracija i minimum dnevnog posmatranja sebe ne mogu se izostaviti. To su orua;
uenje da ih upotrebite na odgovarajudi nain jeste deo vaeg razvoja.
esto sam pominjao da nita samo po sebi nije ispravno ili pogreno, zdravo ili
nezdravo, konstruktivno ili destruktivno. Isto vai i za osedanje, doivljavanje i izraavanje
stava "ja elim" u odnosu na neko ispunjenje. Samo postojanje takvog stava nije garancija
daje ta elja izraz da-toka. Osim postojanja suprotne elje na nesvesnom nivou, takvo "da"
moe nastati iz pohlepe i straha, od suvie snanog prieljkivanja, a pohlepa i strah su
proizvodi ne-toka.
Ako ne bi postojao ne-tok, tada ne bi postojala sumnja da to moete imati, i stoga ne bi
postojao ni strah da to nedete imati. Ne biste morali da budete pohlepni, jer ako ste u harmoniji sa kosmikim silama, da-tok de delovati kao prirodan, lagan i smirujudi tok unutar
vas. Tada stav "ja elim" moe biti izraen u da-toku, sa punodom i celovitodu lienim
teskobe, sumnje i pohlepe.
Stavovi "da" ili "ne," "ja elim" ili "ja ne elim," mogu biti ispoljavanja i da-toka i
ne-toka, a ta oni tano izraavaju moe se odrediti ako se ove elje paljivo posma- traju,
ako osoba oslukuje da li u njima postoji neka otra ili uznemirujuda emocija. esto sam
govorio da je kontakt sa boanskom iskrom, ili vaim pravim ja, proizvod ovog path- worka.
Neki od mojih prijatelja poinju da doivljavaju ovaj neopisivi dogaaj. Bezbednost,
sigurnost, ubeenost u istinu, harmonija i pravednost pravog ja su vredni sveg napora koji
ulaete u prevazilaenje opiranja. On vas moe zaista voditi. Ali ego-um se tako esto
isprei na putu. On veruje da samo on postoji i odluuje. Ego -um sada mora dozvoliti
uzvienijem umu da odreuje va ivot. Neka vae najdublje ja, via inteligencija unutar
vas, odgovori na zbunjenosti i vodi vas do istine o sebi koju treba da znate. Neka vas ojaa
kako bi mogli da promenite svoje pogrene obrasce i pomogne vam da se poput klatna
zaljuljate iz ne-toka u da- tok koji uvek ispunjava svoje obedanje.
Razgovor o problemu
Dodatni izvor pomodi je razgovor o problemu. To se pokazalo kao istina u ranijim
fazama rada, i od jednake je vanosti i u ovoj fazi. Razgovor o tome ta elite, ta su vam
prepreke i koliko su one prisutne, o razlozima za posmatran- je ne-toka, ima terapeutsku
vrednost koja je izvan vaeg sadanjeg razume van ja. Dok govorite drugoj osobi stvari
poinju da se oblikuju i poprimaju jasnodu koja im je nedostajala dok ste samo mislili o
njima, ili ih ak zapisivali. Takoe, uvid koji neutralni posmatra moe da ima i na koji moe
da vam ukae, nemogude je dostidi sam, jer ste previe vrsto upleteni. Razgovor o
problemu poputa pritisak koji oslobaa dragocenu energiju i dobij a se nova perspektiva.
Neto unutar vas poinje da se menja, a da to i ne znate. Neto se pokrede kada: a)
namerno dodirnete svoje boansko ja tragajudi za odgovorima i vodstvom, b) kada
razgovarate o oblasti koja vas pritiska. Posledice ove dve vane aktivnosti moe doiveti
svaka osoba koja sledi ovaj savet.

86

Da bi se da-tok izrazio u nekoj oblasti ivota i linosti, vae bide mora biti celovito, u
jednom komadu. Svesnost ne moe biti podeljena tako da razni nivoi izraavaju razliite
ciljeve, miljenja, koncepte i emocije. Da-tok se ne moe manifestovati tako to dete redi
sebi da uete u njega. Mnogi sistemi pokuavaju da na silu uspostave da-tok u svesti.
Ljudima se daje lana nada, postie se prolazni uspeh koji ne moe biti stvaran i trajan sve
dok svi nivoi bida nisu ispunjeni jednim izraavanjem, sve dok vie nema oblasti koje
pothranjuju sumnje i strahove i koje ne znaju i ne izraavaju istinu. Niti se ovo moe desiti
sve dok se neki delovi karaktera istinski ne transformiu, ili "ponovo rode," prema Isusovim
reima.
Kada dostignete ovo stanje jedinstva sa samim sobom, sa svojim najdubljim boanskim
ja, u harmoniji da-toka, tada nedete imati ega da se plaite. Stojadete na vrstom tlu.
Nita vam ne stoji na putu da imate ispunjen i bogat ivot. Ovo nisu prazna obedanja.
Dato vam je orue koje vam je potrebno, ali vi i samo vi ga morate koristiti. Vi koji
postojano napredujete, boredi se protiv unutranjeg "ne," koji svakodnevno radite na sebi,
primedujete rastude ubeenje da izlazite iz tamnice i mraka u slobodu i svetio istine. Onaj
ko tvrdi daje uinio sve to je mogao, ali nije uspeo, ne govori istinu, ved podlee
samoobmani. On je moda napravio velike napore u manje vanim oblastima, ali odbija da
vidi istinu tamo gde ona najvie boli, tamo gde osobi jo uvek nedostaje osloboenje.
Ima li nekih pitanja?
PITANJE: Ja osedam da imam ne-tok i unutra i spolja; svuda je "ne". Moete li da mi
pomognete da razumem zato je to tako?
ODGOVOR: Da, i mogu da ti pomognem da izae iz toga. Razlog je slededi: ti se plaSi
da ako ne kae "ne," mora da se suoi sa odreenom neadekvatnodu i sramom. To
naravno nije prava neadekvatnost ili sram, ali ti podsves- no tako misli. Izgleda da to "ne"
eliminie potrebu za paljivijim posmatranjem. Moda jo uvek nisi sposoban da to oseti,
ali de biti ako nastavi sa svojim pathvvorkom. Jednom kada to uini bide ti lake da
zaustavi tog unutranjeg neprijatelja, to "ne."
Savet kako da nastavi je slededi: uzmi bilo koje od mnogobrojnih malih "ne" na koja
nailazi u radu u svom svakodnevnom ivotu i unesi ga u svoju meditaciju na neuznemiren, miran i oputen nain. Takva meditacija moe biti neto poput ovoga, ali koristi
svoje rei: "Zato kaem ne? Imam mod da ne kaem ne- I ja sada kaem da stvarnoj i
istinskoj elji da pronaem svako svoje specifino ne." Svaki put uzmi po jedno ne. "Svim
srcem kaem da elji da razumem to ne." U poetku de osetiti jak negativni nagon protiv
toga, ali oekujudi to bide spreman i nede mu dozvoliti da te razuveri. Nastavi govoredi,
"Istina me ne moe povrediti, iako se neto budalasto u meni buni protiv nje. Uprkos tome
ja kaem da. To ne nema mod nad nainom na koji ja usmeravam svoju volju i napore. To
isto ne mi je donelo tako puno destruktivnosti i bede i vie mu ne dozvoljavam da vlada
mnome. Uzimam uzde u svoje ruke." Radi ovo svakodnevno odreeno vreme i otvori se
prema onome to dolazi.
Ako meditira na takav nain, angaujudi boanske sile unutar svog bida, zaista de doiveti
veliku transformaciju. Prvi put de biti teko, ali ako istraje postade lake i donede sve vie i

87

vie rezultata. Molim te seti se kako si mnogo puta na ovom putu bio u svirepom i
zastraujudem ne, ali nakon to bi to prevaziao, pojavilo bi se olakanje i osloboenje,
obnovljena energija, uvedano razumevanje i zdravlje, i takoe znanje i sigurnost da je ono
ega si se ranije plaio bilo sasvim bez osnove. Sve to je bilo umanjeno strahom i opiranjem
koje si gajio. Iskoristi znatan napredak koji si ved napravio, umesto da dozvoli sebi da
ponovo sklizne u inertnost. Tada de iskusiti najvedu pobedu i osloboenje do sada! Ako
bude sledio ovaj savet, zaista de napraviti transformaciju od krive koja ide na dole, od
ne-toka, do graditeljskog, ivotnog toka, do da-toka.
Svi ste vi blagosloveni, najdrai prijatelji. Neka ove rei budu vie od rei, neka ne
ostanu samo teorija, neka postanu orue jer su tome namenjene. Tako dete konano
dozvoliti sebi da budete sredni, nedete se vie griti u strahu beedi od ispunjenja. Budite u
miru. Budite u Bogu!

88

POGLAVLJE 13
ULOGA EGA U ODNOSU NA PRAVO JA
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Dati su vam blagoslovi i vodstvo tako da lake
pronaete svoj put i postignete cilj sa manje borbe i opiranja.
ta je cilj? to se vas tie, cilj je samo jedna stvar: da postanete svoje pravo ja.
Prvo elim da govorim o tome kako se unutranje ja ili pravo ja razlikuje od
spoljanjeg ja odnosno ega. Kakvi su njihovi meusobni odnosi? Postoje mnoge zbunjujude
teorije u vezi funkcionisanja ega. Prema nekima ego je sutinski negativan i nepoeljan i
duhovni cilj je otarasiti ga se. Druge teorije, naroito one koje karakterie psihoanalitiko
razmiljanje, kau da je ego vaan, da tamo gde nema ega ne moe biti mentalnog zdravlja.
Ovo su dva sasvim suprotna miljenja. Koje miljenje je ispravno, a koje je pogreno?
Hajde da ukratko ponovimo sutinu pravog ja. Vae unutranje ja je integralni deo prirode,
povinuje se prirodnim zakonima. Stoga je neverovanje ovom najdubljem ja nerazumno, jer
se prirodi moe verovati u potpunosti. Ako vam priroda izgleda kao neprijatelj, to je samo
zbog toga jer ne razumete njene zakone. Unutranje ja, ili pravo ja, jeste priroda; to je
ivot; to je stvaranje. Mnogo je tanije ako definiemo pravo ja na ovaj nain nego da
kaemo da je to "deo" prirode. Pravo ja i priroda su jedno isto.
Kad god delujete iz svog pravog ja tada ste u istini i sredni ste. Najkreativniji i
najkonstruktivniji doprinosi ivotu dolaze od unutranjeg ja. Sve to je veliko i dareljivo,
sve to je lepo i mudro i to podrava ivot dolazi od unutranjeg ili pravog ja.
Potreba za jakim egom
Ako je sve to tako, ta je onda funkcija ega, pod razume vaj udi pod ovom rei spoljanji
nivo linosti? Ego nivo vam je dostupniji i njega ste vie svesni. Ego je deo koji misli, deluje,
razlikuje i odluuje. Osoba iji ego nije dovoljno odrastao, iji ego je slab, nije sposobna da
gospodari ivotom ili da izlazi na kraj sa ivotnim situacijama. A osoba iji je ego
prenaglaen ne moe dodi do pravog ja. Drugim reima, oba ekstrema, i slabost ega i
njegova preuvelianost, obavezno spreavaju dostizanje pravog ja.
Ne moe se redi da neka osoba ima preveliki ego, a da neka druga ima suvie mali ili
slab ego. Iako je to povremeno tako, znatno ede postoji neravnotea: ego je nedovoljno
razvijen u nekoj oblasti linosti, a previe razvijen u drugoj. Na ovaj nain priroda pokuava
da ponovo uspostavi ravnoteu. Prevelika razvijenost moe biti pokuaj prirode da ispravi
uznemirenje koje nastaje od previe slabog ega.
Samo kada je ego dovoljno razvijen, moe biti adekvatno raspodeljen. To moe da zvui
kontradiktorno, prijatelji moji, ali nije tako. Jer ako je ego nerazvijen, vai napori da to
nadoknadite stvaraju slabost i odstupanje koji mogu da dovedu do jo vie slabosti. Sve
dok ego nije dovoljno jak nedostaju vam osobine koje su karakteristine za vae spoljanje

89

ja, a to su osobine da mislite, razluujete, odluujete i delujete na odgovarajudi nain u bilo

kojoj situaciji sa kojom se suoavate u spoljanjem svetu.
Svako ko tei da dosegne pravo ja odbacujudi razvoj zdravog ega, ini to iz siromatva.
Takvi ljudi jo uvek ne poseduju svoje spoljanje ja. Oni to mogu initi iz lenjosti jer je
razvijanje ega jako teko, i nadaju se da mogu izbedi ovaj vaan korak. Ali ova greka je,
kao i sve greke, skupa. Ona zapravo odlae dostizanje cilja. Samo kada u potpunosti
posedujete svoje spoljanje ja, svoj ego, on moe biti adekvatno rasporeen i tada moete
dosegnuti svoje pravo ja.
Samo kada je ego zdrav i jak moete znati da on nije konani odgovor, krajnja oblast
postojanja. Tek kada posedujete jak i zdrav ego koji nije prenaglaen, tada moete da
koristite taj ego da biste ga nadili i dosegli naprednija stanja svesnosti.
Na ovom putu uite da kroz meditacije koristite sve osobine svog ega da biste se uzdigli
iznad njega. Ono to apsorbujete iz spoljanjosti mora prvo prodi vae ego osobine. Drugim
reima: vi se prvo iskazujete svojim ego osobinama i koristite ih da razumete istine koje
kasnije doivljavate na dubljem nivou svesnosti.
Dosezanje iznad ega
Postoje mnoga ljudska bida koja ne shvataju da iznad ega neto moe postojati. Njihov
krajnji cilj je da kultiviu jak ego, bez obzira da li to razumeju na taj nain. Njihove tenje ih
mogu voditi do iskrivljenja u obliku previe razvijenog ega. To je lepa ulica: umesto da
transcendira stanje modnog ega, osoba koristi svoje energije da ga jo vie uveda.
Prijatelji moji, izuzetno je vano da shvatite zakon koji kae da u potpunosti treba da
dostignete odredeno stanje i da u potpunosti budete u njemu pre nego to moete da ga
odbacite da biste preli na vie stanje. Ljudi esto previaju taj zakon, i ta vie, u
potpunosti ga ignoriu. Uprkos otkridu mnogih duhovnih i psiholokih zakona, oveanstvu
jo uvek nije dovoljno jasna vanost ovog zakona.
Njegova sutina se moe donekle videti i u temi o kojoj razgovaramo: uloga ega u odnosu
na pravo ja. Pravo ja zna da univerzum nema ogranienja; da apsolutno savrenstvo zaista
postoji i da je dostino za svaku osobu; da neograniena ekspanzija osobina i snaga, kako u
univerzumu tako i kod osobe, ini ovo savrenstvo mogudim.
Dete koje se rada ne poseduje ego. Bez ega je sasvim jasno mogude opaziti ovu poruku
od pravog ja. Ali bez ega, znaenje poruke mora biti iskrivljeno. Moda ste unutar sebe
pronali i doiveli deju tenju za savrenstvom, za svemodi, za vrhunskim zadovoljstvom,
krajnjim blaenstvom koje ne zna za oskudicu, neispunjenost ili frustraciju.
Kada nema ega, ove tenje su nerealne, ak i destruktivne. Neki od vas su ved u svom
radu iskusili da prvo treba ove elje ili tenje odbaciti pre nego to im se moete izno va
vratiti i ostvariti ih.
Drugim reima, svako od vas koji ste na ovom putu treba da prihvati svoja ogranienja
kao ljudskog bida, pre nego to moe da shvati da ima neogranieni izvor modi na dohvat
ruke. Svi treba da prihvatite svoje vlastite nesavrenosti, kao i ivotne nesavrenosti, pre

90

nego to moete da doivite da je apsolutno savrenstvo koje dete konano ostvariti vaa
sudbina. Ali to moete razumeti tek nakon to odbacite det- injasta iskrivljenja ovog
znanja. Samo onda kada ego na adekvatan nain deluje u oblasti u kojoj vaa linost i telo
sada ive moete dubinski razumeti svoje prave osobine, mogudnosti i potencijal.
Kada govorim o krajnjem cilju savrenstva, neograniene modi, vrhunskog
zadovoljstva, ne mislim da de se ova spoznaja desiti u udaljenoj bududnosti kada vie ne
budete posedovali telo. Ne govorim o ovom stanju to se tie vremena ved kvaliteta; ono
se moe desiti bilo kog trenutka, u momentu kada budete probueni za istinu. Buenje
prema istini je mogude samo onda kada ste prvo pronali, a zatim i otpustili detinjaste
iskrivljene tenje o apsolutnom savrenstvu, apsolutnoj moi i apsolutnom zadovoljstvu.
Kod nedovoljno razvijenog ega, ove elje ne samo da su iluzorne ved su i sebine i
destruktivne. One treba da budu naputene pre nego to mogu biti dostignute.
To je isti onaj zakon koji odreuje kako rad iz obilja proizvodi obilje, ali rad iz
siromatva i potrebe stvara jo vie siromatva i potrebe. Zdrav, jak ego poznaje
realnost i nije uznemiren to ispunjenje moda jo uvek nije mogude - zbog prepreka
prema pravom ja. Slab ego smatra sebe unitenim kada njegove elje za svemodi nisu
ispunjene; stoga je njegova elja negativna. On de se drati zakona i stanja malog ega,
tako iskrivljujudi vie zakone. Zbog potrebe i slabosti ego se odrie snage i punode
koje dolaze kada on na adekvatan nain postupa sa neposrednim sada,
transcendirajudi ga na taj nain.
Najdrai moji prijatelji, ovo predavanje je od velike vanosti za sve vas. Ne samo
da de vam raspriti zbunjenost u vezi oiglednih kontradikcija u filozofskim idejama o
ivotu, ved de vas, to je mnogo vanije, snabdeti osnovnim kljuem za va lini razvoj.
Moe vam olakati otputanje koje se moe desiti samo onda kada verujete svom najdubljem ja kao integralnom delu prirode i stvaranja.
Kada budete osedali i doivljavali svoje pravo ja, tada nedete prenaglaavati svoje
ego osobine. Niti dete ostaviti vane nerazvijene sposobnosti ega da dremaju
ncprimedene.
Ima li nekih pitanja u vezi ove teme?
PITANJE: Zar ego nije povezan sa samovoljom?
ODGOVOR: Naravno, pogrene ideje kao i samovolja su prirodno rezultat ego
sveta, a ne pravog ja. Ali ego ima mod da napusti i samovolju i pogrene ideje. Samo ego to
moe da uini. Ego igra neophodnu ulogu u razumevanju da on ima pogrene ideje; da on
ima samovolju. Na egu je da odrava ili da odbaci ovo dvoje. Ego je sposoban da sam
zameni pogrene ideje sa istinoljubivim idejama. To znai otputanje nategnute, teskobne
samovolje i zamena oputenom, pokretnom, fleksibilnom voljom, koja je zasnovana na
diskriminativnoj modi razmiljanja i prizivanju svojih intuitivnih nivoa da bi se dobilo
unutranje vodstvo od pravog ja.
PITANJE: Tamo gde sam nesposoban da napustim svoju samovolju i gde sam stoga
nesposoban da se prepustim i verujem Bogu jeste mesto gde je moj ego prekomerno razvi-

91

jen. Tamo gde se plaim odgovornosti jeste mesto gde je moj ego nedovoljno razvijen. Da
li je tako?
ODGOVOR: Da, tamo gde se ne usuuje da donese vlastite odluke, gde se oslanja na
ved gotova pravila, tamo tvoj ego nije dovoljno razvijen. I ovde ima veoma dobru
ilustraciju onoga o emu sam govorio u ovom predavanju: jedno iskrivljenje stvara
suprotno iskrivljenje. Zato to je tvoj ego nerazvijen u oblastima koje si pomenuo, neto u
tebi pokuava da dostigne individualnost koju istovremeno porie kada odbija lini izbor i
odgovornost. Samo to to ini birajudi pogrean nain. Poto je ceo proces slep i nedostaje
mu svest, bira se samovoljan, pogrean nain dostizanja individualnosti umesto prave
nezavisnosti. Zbog toga tvoja unutarnja psiha oseda da treba da se oputa, dok se stezanje
pojaava. Tvoja psiha eli da se opusti na pogrean nain. Ne oslanja se na to da
diskriminiudi ego donese svoje odluke. Umesto toga ti bira nareenja drugih u svojoj
poslunosti pravilima.
PITANJE: Veoma mije teko da napustim zavisnost koju osedam prema bilo kojoj osobi
koja na neki nain predstavlja mog oca ili majku. Sasvim sam svestan toga. Ali ono to si
veeras rekao o odbijanju da napustimo detinjastu elju za svemodi, san o vrhunskom
zadovoljstvu - ini mi se daje to vaan faktor. Mislim da sve do danas to nisam dovoljno
shvatao. Moe li moda da mi objasni kako ovo dvoje deluju zajedno, oteavajudi mi da
ih napustim?
ODGOVOR: Sada je, naravno, veoma vano za tebe da u svom radu detaljno pronae u
kojim oblastima ne eli da napusti svemod, vrhunsko zadovoljstvo, spokoj za kojim duh
tei, stanje gde tekode ne postoje. Ti udi za ovim stanjem mnogo vie nego to zna. Ne
eli odgovornost jer ti ona jo uvek izgleda kao teret. Jednim delom svog bida veraje da
se moe odravati detinjasto stanje u kome nema odgovornosti koju imaju odrasli.
Jednostavnim insistiranjem da tvoji roditelji nastave da se brinu o tebi, veruje da se to
detinjasto stanje moe produiti. Samoposmatranjem mora pronadi na koje se specifine
naine to manifestuje u tvojim emocionalnim reakcijama.
Neto duboko u tebi se buni i eli da sve detinjaste elje budu ispunjene. Ne eli da
napusti ni jednu od ovih elja, ne razumevajudi da su te elje u ovom obliku neispunjive. U
isto vreme, na jednako dubokom unutranjem nivou, plai se posledica ove slabosti i
zavisnosti. Stoga kao osoba koja je slaba i zavisna iznutra, kako moe dozvoliti sebi da ih
napusti? Jer jedini nain da izgleda jak u vlastitom vienju sebe jeste insistiranje na tim
eljama, a ne njihovo naputanje. Slabost stvara strah, a strah stvara nepoverenje. Stoga
se ne moe osloboditi i prepustiti univerzalnom toku koji de te dovesti do stanja gde vie
ja dostie ove prvobitno detinjaste elje na drugaijem nivou. Mora prvo- odluiti da
postane jak, odgovoran ego, ego koji je dovoljno zreo na svim nivoima.
Blagoslovi dolaze do svakog od vas. Ovi blagoslovi su realnost koja vas obuhvata. To je
univerzalna ljubav koja reaguje na vae hrabre napore u linom razvoju. Budite u miru,
budite u Bogu.

92

POGLAVLJE 1 4
TA JE ZLO?
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Neka vam ovo predavanje bude pomod i blagoslov.
Neka vam ove rei budu svetlost i razjanjenje u vaem traganju za osloboenjem.
Vedina zapadnih religija ima dualistiki pristup prema velikom pitanju zla; kau da je zlo
sila koja je odvojena od dobrog. Prema ovoj ideji ljudi treba da naprave izbor izmeu dobra
i zla. Religiozno gledite prepoznaje opasnost od zla, od njegove modi koja poraava ivot i
od nesrede i patnje koje ono donosi. S druge strane, postoje i filozofije koje smatraju da zlo
ne postoji, daje to iluzija. Ova suprostavljena uenja oslikavaju velike istine, ali njihova
iskljuivost na kraju pretvara istinu u neistinu. Zapravo, poricanje postojanja zla je isto
toliko netano kao i verovanje da postoje dve odvojene sile dobra i zla. Morate se boriti
izmeu ove dve alternative da biste pronali pravi odgovor. Ovo predavanje de vam
pomodi u tom naporu.
Zlo kao ukoenost
Zlo jeste, ili nastaje od ukoenosti u dui. Zato je zlo ukoenost? Kada se setite
odbrambenih mehanizama koji deluju u ljudskoj psihi, povezanost izmeu ukoenosti i zla
postaje sasvim jasna. Deca koja se osedaju povreeno, odbaeno i bespomodno, izloena
bolu i liavanju, esto pronalaze da je koenje osedanja njihova jedina zatita od patnje. To
jc esto koristan i sasvim realan zatitni ureaj.
Isto tako, kada su deca zbunjena zato to uviaju kontradikciju i konflikt oko sebe, u
njihovoj psihi se pojavljuju jednako kontradiktorne emocije. Deca ne mogu da izau na kraj
ni sa jednim ni sa drugim. Ukoenost je takoe zatita protiv njihovih vlastitih
kontradiktornih nagona, impulsa i reakcija. Pod takvim okolnostima, ona moe biti spas. Ali
kada takva ukoenost postane druga priroda i odrava se dugo nakon to se bolne
okolnosti promene i kada osoba vie nije bespomodno dete, to je, u najmanjoj meri,
poetak zla.
Ukoenost i neosetljivost prema vlastitom bolu za uzvrat znae jednaku ukoenost i
neosetljivost prema drugima. Kada se blisko ispitaju neije reakcije, esto se moe
primetiti da je prva spontana reakcija prema drugima osedaj za njih i saosedanje, saaljenje
ili empatija, uede due u odnosu na druge. Ali druga reakcija spreava taj emocionalni
tok. Neto klikne unutra i izgleda da kae ne, to znai da se zatitni omota bezosedajnosti
formirao. U tom trenutku osoba postaje odvojena, oigledno bezbedna ali odvojena.
Kasnije odvojenost moe biti prekomerno nadoknaena lanom sentimentalnodu,
dramatizacijom i neiskrenom preuvelianom simpatijom. Ali to su samo zamene za
ukoenost. Ukoenost uspostavljena prema sebi, neizbeno se iri i na druge ba kao to se
i svaki stav prema sebi obavezno prenosi i na druge.

93

Moemo razlikovati tri nivoa ukoenosti. Prvi, ukoenost prema sebi, kao zatitni
mehanizam. Drugi nivo je ukoenost prema drugima. Na ovom nivou, pasivni stav
indiferentnosti je taj koji omogudava osobi da posmatra tuu patnju, a da pri tome ne
oseda nelagodnost. Mnogo zla u svetu uzrokovano je ovim stanjem due. Upravo zbog toga
to je manje grubo, ovo stanje mnogo vie povreuje na duge staze, jer aktivna okrutnost
izaziva bre kontra reakcije. Pasivna indiferentnost nastala iz ukoenih osedanja moe biti
neprimedena jer se lako maskira. Ona dozvoljava osobi da neprimetno sledi najsebinije
impulse. Indiferentnost moda nije toliko aktivno zla kao to je to okrutnost sprovedena u
delo, ali je na duge staze isto toliko destruktivna.
Okrutnost
Tredi nivo ukoenosti je aktivno ispoljena okrutnost. Ovaj nivo nastaje iz straha od
drugih koji izgleda da oekuju takvo delovanje, ili od nesposobnosti da se izae na kraj sa
priguenim besom, ili od suptilnog procesa ojaavanja zatitnog mehanizma, odnosno
ukoenosti. U poetku to moe izgledati neshvatljivo. Ali, kada dobro razmislite o tome,
shvatidete da ljudi ponekad mogu biti skoro sasvim svesno, na granici odluke: "Ili du da
dozvolim svojim osedanjima da dosegnu do drugih i da sa njima budu u empatiji, ili, da bih
uklonio ovaj snaan naboj toplih osedanja, moram da se ponaam na sasvim suprotan
nain." Takvo razmiljanje ubrzo proe, svesna odluka se zaboravi, a ono to ostane je
prinudna sila koja nagoni na okrutno delovanje.
U svim ovim primerima moe se iznova i iznova videti kako povreivanje,
destruktivnost i zlo nastaju od poricanja spontanog pravog ja, i njegovim zamenjivanjem
sekundarnim reakcijama koje su, na ovaj ili onaj nain, uvek povezane sa strahom.
Granica izmeu pasivne ukoenosti i aktivne okrutnosti je esto veoma tanka i
nesigurna i veoma zavisi od spoljnih okolnosti. Ako ljudi shvate ove procese ne samo
intelektualno, ved duboko u sebi, onda su oni adekvatno opremljeni da se suoe sa
okrutnodu, koja esto izaziva oaj, sumnju i zbunjenost.
Aktivna okrutnost koi osobu koja je izvrava u jo vedoj meri; ona ne samo da
spreava priliv spontanih pozitivnih osedanja, ved takoe odbija strah i krivicu.
Cin nanoenja bola drugima kod osobe koja ga vri istovremeno ubija njenu vlastitu
sposobnost da oseda. Stoga je to jai mehanizam koji se koristi da bi se dostigla ukoenost.
Morate uvek praviti razliku izmeu aktivnih dela bilo indiferentnosti ili okrutnosti, i
emocionalnih sklonosti. Indiferentnost ili ukoenost ne moraju biti aktivni; mogude je
osetiti odvojenost i ukoenost bez delovanja. Moete uiniti sve to je u vaoj modi da
pomognete drugima, moda ponekad i preterati, samo zato to na svesnom nivou ne elite
da budete indiferentni. elja da povredi te drage moe da postoji samo kao emocija i da
nikada ne bude ostvarena. Pa ipak, kada se osedate krivim, ne pravite razliku izmeu ovih
osnovnih manifestacija, tako da nema razlike da li osedate ili delujete destruktivno. Zato se
ovaj problem porie i gura van svesnosti, tamo gde vie ne moe biti reen. Priznavanje,
pri- hvatanje i suoavanje sa emocijom, bez obzira na to koliko ona bila nepoeljna, nikada

94

ne moe povrediti ni vas ni druge i konano de dovesti do rastvaranja negativnog osedanja.

Pogreno izjednaavanje impulsa sa delom i stoga njihovo poricanje, dovodi do velikog
uznemirenja osobe, posredno utiudi i na druge, bez mogudnosti promene sve dok proces
ostaje nesvestan.
Posmatrano u ovom svetlu, postade jasno da ukoenost u svom ekstremnom vidu
postaje aktivna okrutnost. Razlika izmeu ovo dvoje jeste samo u stepenu. Izuzetno je
vano, prijatelji moji, da ovo shvatite. Jer oni koji su najvie okirani, uplaeni i nesposobni
da se suoe sa postojedom okrut- nodu u svetu, i koji najvie pate od same injenice da
ona postoji su neizbeno ukoili sebe na neki nain i shodno tome pate od osedaja krivice.
Mora da postoji uzajamni odnos izmeu ukoenosti neke osobe i njenog pristupa ili stava
prema zlim aspektima ivota. Neko moe biti previe optereden, neko moe biti previe
sentimentalan, dok drugi mogu biti previe tvrdi i indiferentni prema postojanju zla. Sve
preterane reakcije povezane su sa ukoenodu koja je na neki nain uspostavljena u psihi.
U nekom trenutku je ova ukoenost izgledala kao jedina dostupna zatita; kasnije je bila
nesvesno odravana.
Vezanost ivotne sile za negativne situacije
esto se postavlja pitanje zato postoje destruktivnost, bolest, rat i okrutnost.
Odgovori koji su dati esto nisu dovoljno shvadeni, a kada su u nekoj meri i shvadeni, neto
nedostaje. Mislim da je vedina mojih prijatelja sada spremna da to shvati na dubljem
nivou. esto sam govorio da pogrene koncepcije stvaraju razdor i to je savreno tano. Ali
postoji jo jedan dodatni elemenat bez koga ni jedna pogrena koncepcija, ma koliko
snana bila, ne bi imala mod. Taj elemenat je: sama negativnost, kakva je prisutna u
destruktivnom stavu, ima mnogo manje destruktivnih posledica nego destruktivnost koja
je udruena i kombinovana sa pozitivnim ivotnim principom. To je ono to ini
manifestacije na ovom zemaljskom planu posebno ozbiljnim i tekim. Drugim reima, kada
se pozitivna sila mea sa neg- ativnodu ili destruktivnim stavom, to spajanje stvara zlo.
Prava destruktivnost nije samo iskrivljenje istine i konstruktivnih univerzalnih modi, ved
iskrivljenje mora biti proeto modnim ivotnim principom i njegovom konstruktivnom
modi. Ako pozitivni ivotni princip ne bi bio ukljuen i nepaljivo koriden, onda bi zlo ili
destruktivnost veoma kratko trajali.
Najbolji nain na koji moete primeniti ono to ovde kaem i izvudi vie od ovog
predavanja osim nejasnog, apstraktnog principa jeste da posmatrate sebe sa sledede take
gledita: svi koji ste na ovom putu pronali ste odredene traume i bolove koje ste trpeli
kao dete. Neki od vas su poeli da shvataju, bar u manjoj meri, da se u trenutku kada su bili
povreeni desio specifian proces. Erotski princip ili princip zadovoljstva je stavljen u
slubu vae traume, patnje, bola. Sve emocije koje nastaju od ove izvorne traume, u skladu
sa karakterom i temperamentom, takoe se kombinuju sa principom zadovoljstva. Ovo
spajanje stvara sve line tekode, sve nepoeljne okolnosti.

95

Mnogobrojne due koje naseljavaju ovu zemlju zajedno stvaraju opti razdor
oveanstva. Kada shvatite koliko puno ljudi, bez obzira na njihovo spoljanje delovanje,
moe da iskusi princip zadovoljstva samo u fantazijama o okrutnosti razumedete daje to
stvarni nukleus rata - okrutnosti u celini. To ne treba da uini da se osedate krivim. Treba
da vas presveti i oslobodi da dozvolite svojim unutranjim procesima da se transformiu.
Jer je pogreno primenjena i pogreno shvadena trauma ta koja je stvorila takvo stanje.
Okrutnost bez principa zadovoljstva nikada ne bi mogla da ima stvarnu mod. Nedostatak
svesnosti o ovoj kombinaciji okrutnosti i zadovoljstva ni na koji nain ne ublaava posledice
koje ona ima na opte raspoloenje ljudskog postojanja.
Ustrajnost zla: Zadovoljstvo povezano sa okrutnou
Ako doivljavate okrutnost, va princip zadovoljstva je povezan sa okrutnodu. esto su
krivica i sram zbog toga toliko jaki da se ceo svet mate porie, i to se nekada svesno ini.
Ovaj proces se mora osvestiti i shvatiti sa opte take gledita, jer ako se zaista shvati,
krivica i sram de biti uklonjeni. Kako razumevanje raste, princip zadovoljstva de postepeno
reagovati na pozitivne dogaaje.
Kombinacija principa zadovoljstva i okrutnosti moe biti i aktivna i pasivna.
Zadovoljstvo se doivljava bilo u nanoenju ili u trpljenju okrutnosti, ili u oba sluaja.
Privrdivanje principa zadovoljstva za stanje gde on najjae deluje u zajednici sa
okrutnodu, stvara povlaenje od ljubavi, ograniava je i ini stvarno iskustvo ljubavi
nemogudim. Ljubav postoji samo kao nejasna udnja koja se ne moe ostvariti niti
odravati. Pod takvim okolnostima ljubav nije primamljivo, zadovoljavajude iskustvo koje
moe da bude za drugi deo linosti. udnja za zadovoljstvom ljubavi i neznanje o injenici
da osoba odbacuje njeno stvarno doivljavanje zato jer se plai povezanosti principa
zadovoljstva sa negativnodu esto stvara duboko beznae. Beznae se moe shvatiti i
brzo ukloniti kada se ova specifina injenica detaljno razume.
U manje oiglednim sluajevima, kada dete doivljava ne tako jako izraenu okrutnost,
ved nejasno odbacivanje ili neprihvatanje, princip zadovoljstva de se povezati sa slinom
situacijom, tako da de uprkos svesnoj elji za prih- vatanjem, tok zadovoljstva biti aktiviran
samo u spoju sa odbacivanjem. Postoje mnogi stepeni i varijacije toga. Postoje, na primer,
situacije u kojima dete doivljava dcli- mino prihvatanje i delimino odbacivanje. Tada se
princip zadovoljstva povezuje sa slinom ambivalencijom i stvara sukob u stvarnim
odnosima.
Prvi sluaj povezivanja okrutnosti sa principom zadovoljstva ini odnos tako opasnim da
se on esto sasvim odbacuje. Ili je tako zastraujudi da ste sasvim zbunjeni. Tada se osedate
nesposobnim da proete kroz njega. Ili, ukoeni ste jer sram od elje da nanosite ili trpite
okrutnost moe spreiti svu spontanost i uiniti da se povlaite i koite sva osedanja.
Najdrai prijatelji, izuzetno je vano da shvatite ovaj princip. On vai kako za jednu osobu
tako i za oveanstvo u cei ini. Uopteno govoredi, on nije dovoljno shvaden jer se
psihologija i duhovna nauka nisu dovoljno stopile, U psihologiji su uinjeni nejasni pokuaji

96

da se ovaj faktor shvati, i jeste shvaden u izvesnoj meri, ali njegov ogroman znaaj za
sudbinu civilizacije i njenu evoluciju nije shvaden. Svet je sada spreman da razume ovu
ivotnu injenicu.
Evolucija znai da svaka osoba, kroz proces linog suoenja i samospoznaje, postepeno
promeni unutranju orijentaciju principa zadovoljstva. U svojim spontanim reakcijama sve
vedi broj osoba de reagovati na pozitivne dogaaje, situacije i stanja.
Svi znate da takva unutranja promena ne moe biti ostvarena neposrednom
namerom. Direktno izraavanje vae volje moe i mora idi u pravcu podravanja i
odravanja patlnvorka kao takvog, koji povedava sposobnost da razumete i kultivirate volju
i hrabrost da posmatrate sebe i pronaete i prevaziete opiranje. Dok to inite, dok
koristite svoju volju i sposobnosti ega na ovaj konstruktivan nain, deava se prava
promena, to neki od vas poinju i da doivljavaju. Ta promena kao da nema niega
zajednikog sa svim predhodnim naporima, kao da je to sporedan proizvod, kao da je to
razvoj koji nema veze sa tim. To je prava stvar! To je nain na koji se napredak i rast
moraju deavati.
Postepeno, kroz proces rasta, ljudi de jedan za drugim pravilno orijentisati duevne
tokove, duevne snage. Izraavanje kosmikog kretanja unutar psihe de se tada udruiti sa
istim pozitivnim stanjima i okolnostima. Pozitivna, ili osedanja zadovoljstva vie nede biti
izvlaena iz negativnih okolnosti. Vi ste sada navikli na to i stoga guite spajanje osedanja
zadovoljstva i negativnih dogaaja.
Morate se suoiti sa tim, umesto da to guite, poriete i gledate u stranu. Dok se suoavate
i shvatate o emu se radi bez krivice ili srama, moradete da tokom razvoja nauite da svaka
nesavrenost mora biti prihvadena i shvadena pre nego to se moe promeniti. U onoj meri
u kojoj ste uspeli da se suoite sa svojim sukobom i da ga razumete, u toj de meri princip
zadovoljstva tedi drugaijim kanalima. Dok se to deava, postadete prilagodljiviji sa manje
tenzije i teskobe, bidete oputeniji i nedete stagnirati.
Svi vi, prijatelji moji, pokuajte da pronaete svoj specifini "brak" izmeu toka
zadovoljstva i negativnog stanja. Kako budete pronalazili taj brak unutar svojih duevnih
sila, tako dete spoznavati i savreno razumeti odreene spoljne manifestacije svojih
problema. Osloboenje od problema usled njegovog razumevanja moe se desiti samo
onda kada imate hrabrosti da se suoite sa ovim brakom. Dok postajete sposobni da jasno i
koncizno formuliete kako su pozitivne i negativne sile kombinovane u vaem sluaju,
jasno dete videti taan obrazac koji stoji iza vae neispunjenosti. Videdete zato se skrivate
od sebe i od ivota; zato se povlaite od vlastitih osedanja; zato guite i zato uvate
strau nad najspontanijim i kreativnim snagama unutar vas. Videdete zato blokirate
osedanja, ponekad uz puno bola, a onda pokuavate da to racionalizujete i opravdate.
Pokuajte da pronaete dva inioca o kojima sam govorio:
Prvo, otkrijte kako ste ukoili sebe; pronaite oblasti u kojima ste razvili bezosedajnost
prema vlastitom bolu. Budite budni u ophoenju prema drugima i tragajte za trenucima
kada dete imati neposredno, trenutno osedanje samilosti ili empatije, a onda se brzo
zatvorite i postanete odvojeni i bezosedajni.

97

Drugo, okrijte na koji su nain ivot i princip zadovoljstva povezani sa negativnim

stanjem. U kojoj meri se to man- ifestuje, moda samo u vaim fantazijama, i kako vam to
uskraduje samoizraavanje, ujedinjenje, iskustvo, neustraivo stanje samospoznaje i
srodnog duha.
Da li ima nekih pitanja?
PITANJE: eleo bih da podrobnije shvatim brak izmeu sila ljubavi i okrutnosti. Na
primer, u sluaju dece koja se osedaju odbaenim od njihove majke, da li taj brak znai da
osoba ne moe da doivi zadovoljstvo, a da ne iskusi i osvetu, neku vrstu sadistike elje
prema majci? To se moda deava samo u fantaziji, nikad u stvarnosti, i osoba je obino
nesvesna da partner predstavlja majku?
ODGOVOR: Da, to moe biti upravo tako. Ili moe biti da se zadovoljstvo doivljva
samo ako osoba ponovo bude odbaena, ili malo odbaena, ili u strahu da moe dodi do
odbacivanja.
PITANJE: Ali, oni nisu doiveli zadovoljstvo kada su bili odbaeni.
ODGOVOR: Naravno da nisu. Ali dete koristi princip zadovoljstva da bi uinilo
negativni dogaaj, patnju, podnoljivijim. To se deava nesvesno, nenanierno i skoro
automatski. Princip zadovoljstva se nenanierno kombinije sa negativnim stanjem. Jedini
nain pomodu koga se to moe utvrditi jeste istraivnje fantazija date osobe. Na taj nainje
brak i uspostavljen. Automatski refleksi su tada pokrenuti prema situaciji koja kombinuje
prisutni tok zadovoljstva sa bolnim dogaajem.
PITANJE: I dete eli da ponovo proizvede to odbacivanje?
ODGOVOR: Ne svesno, naravno. Niko u stvari ne eli da bude odbaen. Problem je
to ljudi svesno ele da budu prihvadeni i voljeni, ali nesvesno, ne mogu da reaguju na
kompletno prihvatajudu i povoljnu situaciju. U takvim sluajevima princip zadovoljstva je
ved odveden u negativni kanal i moe se vratiti u ispravan kanal samo uz pomod svesnosti i
razumevanja. Sama priroda ovog konflikta jeste da princip zadovoljstva funkcionie na
nain koji ljudi svesno najmanje ele. Ne moe se redi da osoba nesvesno eli odbacivanje,
ali refleks je ved uspostavljen u vremenu kada je takav nain funkcionisanja inio da ivot
deteta bude podnoljiviji. Da li razume?
PITANJE: Ne razumem sasvim kako se zadovoljstvo uopte moe doiveti kada je
neko odbaen, osim u sluaju osvete. To mogu da razumem.
ODGOVOR: Moda moe da zamisli ono to se esto srede, da kada ljudi postanu
previe sigurni u to da su prihvadeni i voljeni, gube iskru zainteresovanosti. To se takoe,
racionalizuje tvrdnjama da je to neizbean zakon, da se deava iz navike ili usled nekih
drugih okolnosti. Ali ne bi moralo da bude tako kada ne postojali faktori o kojima smo
razgovarali u ovom predavanju. Varnica, zainteresovanost, dinamiki tok postoji samo
kada postoji nesigurna ili nesredna situacija. To se moe esto videti. Ponekad se negativno
stanje manifestuje samo u fantazijama. Te fantazije, kada se detaljno ispitaju, na ovaj ili
onaj nain su povezane sa patnjom, ponienjem ili neprijateljstvom. To se onda zove
mazohizam ili sadizam. Da li sada razume?
PITANJE: Mislim da sada razumem.

98

ODGOVOR: Nema sumnje, najdrai moji, da de svako od vas ko to zaista eli,

pronadi sve vie i vie lepote, mira, dinaminog ivota i unutranje sigurnosti koji postoje u
samospoznaji koju ste poeli da negujete. Stoga doivljavate trenutke vene sadanjosti
umesto da se okredete od njih. Svaki takav trenutak mora vam doneti odgovore. Ako u svojim meditacijama prizovete ovu jednostavnu injenicu, meditacije de biti plodonosnije kako
budete napredovali. Ono to de vam dolaziti u bududnosti bide jo vie oslobaajude nego
ono to ste ved poeli da doivljavate.
Budite blagosloveni, budite u miru, budite u Bogu.

99

POGLAVLJE 15
SUKOB POZITIVNOG I NEGATIVNOG ZADOVOLJSTVA KAO IZVOR BOLA
Pozdravljam vas, najdrai prijatelji. Dajem vam blagoslove za svaki va korak, za svaki
va napor koga se prihvatate na svom putu osloboenja.
Kao uvod u ovo predavanje, eleo bih da govorim o znaenju bola i njegovom pravom
uzroku. Bol je rezultat sukoba. Pojavljuje se kada kod neke osobe istovremeno postoje dva
suprotna pravca. Pravac univerzalnih kreativnih sila je prema svetiti, ivotu, rastu,
razvijanju, afirmisanju, lepoti, ljubavi, ukljuivanju, ujedinjenju, vrhunskom zadovoljstvu.
Uznemirenje nastaje kad postoji drugi pravac koji se suprostavlja prethodnom. Ono to
stvara bol nije uznemirenje samo po sebi, ved neuravnoteenost i posebna vrsta tenzije
koja nastaje od suprotnog pravca. To je ono to uzrokuje patnju.
ivot i anti-ivot
Princip koji ovde objanjavam vai na svim nivoima. On je zaista lako uoljiv na fizikom
nivou. Fiziki sistem, poput svih drugih sistema ili nivoa, takoe tei punodi i zdravlju. Kada
uznemirujuda sila vue u suprotnom pravcu od pravca univerzalnih kreativnih sila tada
nastaje bol usled povlaenja u suprotnim smerovima.
Kada se neko bezuspeno bori protiv uznemirenja, a pri tome eli zdravlje, tada on
negira da takoe eli i bolest. Poto se tenja za boledu potiskuje i ignorie, borba za
zdravlje postaje sve napetija. To je izvor bolesti. Kada bi osoba bila svesna da eli bolest
isto koliko i zdravlje, borba bi odmah prestala, jer se elja za boledu ne moe odravati,
samo se elja za zdravljem moe odravati. Nesvesnost je ta koja pravi raskorak izmeu
uzroka i posledice. Uzrok je negativna elja; posledica je uznemirenje u sistemu.
Rastrzanost se nastavlja i nastaje bol.
Ali kada se ovaj proces shvati u potpunosti, i kada se prolazne, jo uvek neizbene
posledice negativne elje prihvate, osoba moe dozvoliti sebi da ue u taj sada postojedi
bol i on mora prestati. To nije destruktivan nain prihvatanja bola, ili samokanjavajudi
mazohistiki elemanat koji sam po sebi pomae i produava negativnu elju. To je potpuno
prihvatanje onoga to jeste - i sa tim bol prestaje. To je, na primer, princip bezbolnog
poroaja. To je princip koji je Isus Hrist objasnio kada je rekao, " ne opirite se zlu."
Neto slino postoji na mentalnim i emocionalnim nivoima. Kada se ta borba u
potpunosti shvati i prihvati kao prolazna manifestacija - prihvadena kao takva kakva jeste
bez konanosti, a ipak uz svesnost o tome da su njene posledice pravedne, tada mentalni
ili emocionalni bol prestaje. To se ne deava kada se eli neto negativno, jer kao to smo
videli, takva elja jednostavno stvara novi pravac, koji je suprotan onom izvornom i
pozitivnom. Niti se to deava gubljenjem aflrmativnog principa, ved pomodu razumevanja
sadanjosti. Tada mentalni i emocionalni bol prestaje, ba kao to fiziki bol prestaje kada

100

se sila koja vue na suprotnu stranu ukloni. Sve ovo se moe proveriti i provereno je irom
sveta. Svi koji ste na putu samospoznaje ste to, bar povremeno, iskusili.
Na duhovnoj ravni je drugaije, dragi prijatelji. Zato to je duhovna ravan uzrok, dok su
sve ostale ravni ili sfere svesnosti posledice. Duhovna ravan je izvor pozitivnog pravca. Ona
ne sadri, niti moe da sadri negativan pravac. Negativni pravac stvara razne stavove koji
nisu kompatibilni sa izvorom sveg ivota. On sam je napravljen od takvih stavova. Duhovna
ravan je isto jedinstvo, stoga sukob, suprotstavljajudi smerovi i posledino tome bol jesu
nezamislivi i nelogini.
Veoma je vano da shvatite da samo jedan deo linosti eli negativnost i da to nikada
ne ini celokupna linost. Uvek de postojati drugi deo psihe koji se estoko protivi
negativnoj elji, tako da bol mora nastati. Na psihikom kao i na emocionalnom i na
mentalnim nivoima, mogude je privremeno prihvatiti negativnost kao prolazno stanje, uz
razumevanje da je to posledica nenamernog uzroka i trenutno uznemirenje. Kroz ovakvo
razumevanje i prihvatanje osoba prestaje da se bori. Prihvata negativnost ali je ne smatra
konanim stanjem i to ini sa objektivnim stavom.
Bol i patnja su uvek rezultat rastrzanosti osobe od strane dve tendencije koje su
zapravo ivotni i anti-ivotni pravci. Oni se takoe mogu nazvati ljubav/mrnja kao i
pozitivni i negativni pravci. Spoljanji omotai linosti moraju ispatati sve dok se ne
dostigne jedinstvo. Jedinstvo postoji iskljuivo u potpunoj realnosti kosmikog kreativnog
principa. Veoma je vano, prijatelji moji, da shvatite ovo to ovde govorim, jer to
razumevanje mora otvoriti nova vrata.
elja za negativnim
Velika je razlika biti ili ne biti svestan negativnih elja. Postoje, naravno, stepeni
svesnosti. Mogude ih je biti svestan povremeno i plitko, ili imati neki vaan uvid u njihovo
postojanje ali razblaiti tu svesnost. Sto ste vie svesni namerne elje za negativnim to dete
imati vie kontrole nad sobom i ivotom i manje dete se osedati poput rtve, bespomodno i
slabo.
Kada ivo bide nije svesno svoje elje za negativnim, patnja mora biti neogranieno
veda nego bilo koja patnja ili bol koji mogu nastati kada je neko svestan da je to sam eleo.
Nedostatak takve svesnosti mora stvoriti psihiko raspoloenje u kome se osoba oseda
izdvojenom kao rtva. Razdvojenost izmeu uzroka i posledice u neijoj svesnosti mora
stvoriti zbunjenost, sumnju i beznae. U trenutku kada ste postali svesni da elite
negativno, vi barem znate ta je uzrokovalo vae spoljanje tekode i neeljene situacije.
ak i pre nego to ste sposobni da napustite negativne elje, zato to jo uvek ne shvatate
razlog njihovog postojanja, samo saznanje da ste vi stvorili neeljene manifestacije u svom
ivotu de vas uiniti slobodnijom osobom.
Oni koji su ved napravili poetne prodore u svesnost o svojim negativnim eljama
moraju paljivo da proire tu svesnost i da je poveu sa neeljenim situacijama u svom
ivotu. Ovaj osnovni korak se ne sme prevideti. Jer zaista je mogude biti svestan, bar u

101

nekoj meri, negativne elje i bez obzira na to ignorisati da je negativna elja neposredni
uzrok mnogobrojnih manifestacija u vaem ivotu protiv kojih se teko borite. I to je tano
va bol. Borite se protiv neega to ste sami sebi nametnuli, i to nastavljate da namedete,
dok u isto vreme, uvek mora postojati nagon prema svetlu, prema punodi, prema ljubavi,
ukljuenju i konstruktivnosti, prema lepoti i razvijanju. Vae poricanje pravca punode i
zaborav tog poricanja, neznajudi da elite dve suprotne stvari u isto vreme, zbunjuju vas i
nanose vam bol.
Oni koji su prepoznali svoje negativne elje dobili su novu snagu i nadu. Jer onda vidite,
u poetku kao princip i kao mogudnost, kakav va ivot moe da bude kada vie nemate
negativne elje, ak iako jo uvek ne znate zato ih uopte gajite. Samo znanje da ih imate,
a zatim i njihovo povezivanje sa neeljenim rezultatima mora dati novu nadu i perspektivu.
Oni koji jo uvek nisu stekli ovu svesnost treba da daju sve od sebe da pronau svoje
negativne elje. Na povrini, vedina ljudi ne moe da razume kako je mogude da gaje negativne elje. Meditirajte i istinski elite da pronaete ta je u vama. To je jo tee uiniti
kada osoba aktivno porie one aspekte u ivotu koji ostavljaju neto da bude eljeno, i ne
eli da pogleda u ono to nedostaje, patedi zbog neega. Ova vrsta poricanja, onoga to
stvarno osedate i onoga to vam nedostaje, onemogudava da u vaem ivotu ikada doe do
prave ispunjenosti.
Upitajte se, " Da li sve doivljavam do maksimuma svojih potencijala? ta me
uznemirava moda i vie nego to priznajem?" To bi bilo prvo podesno pitanje za one koji
imaju sklonost da bee od svojih neispunjenosti, poricanja, prikrivanja i lairanja situacije.
A tada naravno, postoje i oni koji su ba izrazito svesni svoje patnje i onoga to im
nedostaje, ali su odvojeni od svog unutranjeg mehanizma koji eli negativni rezultat.
Rad na ovom putu se nastavlja tako to postajete svesni namernih negativnih elja, ili
izbegavanja pozitivnih rezultata, to se na kraju svodi na isto. To je, kao to moete da
vidite, glavna prekretnica na delom putu vae evolucije. Ona uspostavlja razliku izmeu
toga da se osedate poput bespomodne slamke na vetru i toga da doivljavate sebe kao
nekoga koje nezavistan i ko vlada samim sobom. Princip ciklusa ili krugova, bilo da su
dobronamerni ili zlokobni, je uvek princip samoovekoveivanja. Nezavisnost je pozitivno
samoovekoveivanje pokrenuto stvarnom svedu.
Samoovekoveujui ciklusi
Kada steknete uvid u svoju psihu u nekom stepenu, videdete da su i pozitivni i
negativni stavovi samoovekovedujudi. Uzmimo za primer bilo koji zdrav stav. Kada ste
drueljubivi, konstruktivni i otvoreni, sve stvari idu lako. Nemorate da naporno radite
na njima. One ovekoveuju same sebe. Nemorate ak ni da troite energiju na bilo
koju posebnu vrstu meditacije. Sami po sebi, vae pozitivne misli, stavovi i osedanja
stvaraju jo vie pozitivnih misli, stavova i osedanja. Oni za uzvrat, stvaraju ispunjenje,
produktivnost, mir i dinaminost. Princip je potpuno isti i u negativnim situacijama.

102

Samoovekoveujude sile, u ovom sluaju, mogu se promeniti samo pomodu smiljenog

procesa koji pokrede neto novo.
Dalje je vano da razumete i predstavite sebi da sfere svesnosti funkeioniu tano
u skladu sa pravcima o koj ima smo priali. Drugim reima, pozitivni princip i pravac su
sfera realnosti, sfera u kojoj postoji neogranieno samoovekoveivanje bez obzira na
koji nain ste svesni postojanja takve punode i neiscrpnog obilja. Nivo linosti koji eli
negativno i tei tom stneru stvara novi svet, ili psihiku sferu, koja prekriva izvornu
pozitivnu sferu. Obrasci i oblici - proizvodi stavova, misli i osedanja- stvaraju ovaj
negativni svet. Postoje mnoge varijacije, stepeni i mogudnosti prema snazi negativnih
elja, svesnosti o pozitivnim i negativnim eljama i ravnotei medu njima. Moete
dobiti nagovetaj ovog uporeujudi vlastitu pramenu u svesti sa svojim pred- hodnim
nesvesnim poricanjem pozitivnog iskustva, ili ak svoje direktne elje za negativnim.
Videdete da ova razlika stvara drugu sferu svesnosti, drugaiji svet, sa vlastitim :
posebnim ukusom i atmosferom.
Fiziki, materijalni svet u kome ivite manifestuje i pozitivno i negativno i
predstavlja njihovu kombinaci ju. Sve to
postoji u vama i oko vas, van vremena i prostora. Vi moete i morate deseci ove svetove
unutar svoje psihe tako to dete ih postati izrazito svesni. Oni su proizvod izraavanja vaih
linosti, vaih razliitih sfera svesnosti. Morate idi kroz njih, sloj po sloj, unutar sebe. Tamo
gde ste relativno slobodni od negativnih elja, bide sasvim jednostavno i lako da shvatite,
osetite i doivite svet istine, gde sve to je dobro postoji i samoovekoveuje se. Stoga ne
postoji potreba za borbom, sumnjom, strahom ili liavanjem. Pronadi dete da u ovim
oblastima neustraivo otvarate svoje srce za pozitivno, dinamiko iskustvo, koje se veno
krede prema daljem razvoju i vedoj sredi, jer ne zaustavljate ovo kretanje svojim zastraenim umom, dredi ga pod nadzorom i dovodedi ga u zastoj. Ove sfere postoje; one ne
samo da egzistiraju duboko unutar psihe gde moete da osetite veni ivot celokupnog
postojanja, ved se takoe, manifestuju i u vaem spoljanjem ivotu. Svakako je korisno biti
ih svestan, jer ih tako moete pravilno porediti.
Naravno, uvek postoji i glavni problem, oblast psihe u kojoj postoji strah od pozitivnog,
a samim tim i njegovo negiranje. Zbog toga se patnja i liavanje manifestuju u vaem
spoljanjem ivotu. Morate u potpunosti doiveti ovu sferu unutar svoje svesti da biste je
mogli transcendirati linom transformacijom. Morate je skroz proiveti, ne poricanjem ili
borbom protiv nje, ved tako to dete je videti i prihvatiti, uedi da razumete njenu prirodu.
To je ono to se podrazumeva kada se kae da treba prodi kroz neto. Kada je ona
ustanovljena i potvrena kao privremena realnost, samo tada se moe dosedi svet
samoovekoveujudeg dobra koji lei ispod nje, gde vie ne morate da doseete, shvatate i
elite, nego znate daje to ved vae, ak i pre nego to ste ga dostigli.
Kad god ste odvojeni od drugih, od svojih blinjih, morate biti u negativnom svetu, u
samoovekoveujudoj neg- ativnosti koju sejete kroz svoje destruktivne elje. Stoga morate
patiti jer poriete i ignoriete puno znaenje takve borbe. Borba varira od osobe do osobe,
a kod odreene osobe varira od faze do faze i ak povremeno od asa do asa, jer u

103

razliita vremena razliiti pravci elja nailaze. Oni se izmcnjuju u prevlasti u bilo kom datom
trenutku.
Tako u vama uvek mora postojati neprestana borba u kojoj jedna strana tei prema
punodi i ujedinjenju sa svojim blinjima na razne naine, prema ljubavi i razumevanju,
prema potovanju, davanju i primanju. Ali ipak uvek postoji druga strana koja negira i
porie prethodni pravac, koja ga se plai i prua mu otpor. Stoga nastaje specifian bol, i
to je vede poricanje to je vedi bol.
Bol je pogoran kada nastane borba sa drugom osobom. Jer ne zaboravite, prijatelji
moji, da je dovoljno bolno to to naizmenino elite i ne elite da imate odnos sa drugima i
da ih volite, sa jedne strane, i da ih mrzite, odbacujete i povlaite se sa druge strane. To
postaje beskrajno kompliko- vanije kada se u ovaj sukob ukljui i druga osoba sa svojim
parametrima, koja vodi slinu borbu unutar sebe.
Negativno orijentisano zadovoljstvo
Oba smera, i pozitivni i negativni, povezani su sa principom zadovoljstva. Ta
povezanost je ono to ini tako tekim naputanje negativnog smera i postizanje promene.
Pozitivno i negativno orijentisani princip zadovoljstva vas rastru. To vam samo po sebi
nanosi bol, ali to nije sluaj samo kod vas. To takoe postoji i kod onih koji su zajedno sa
vama uvueni u sukob i za koje ne moete da se odluite da li da ih volite ili da ih odbacite.
Kada bi oni bili u savrenoj ravnotei i slobodni od takve unutranje podel- jenosti, na njih
sigurno ne bi uticala vaa borba. Njihova harmonija sa univerzalnim silama i visok stepen
svesnosti bi ili zatitili od vae negativnosti i proizilazede tenzije izmeu pozitivnih i
negativnih stremljenja. Kada bi, na primer, bilo mogude da tako razvijeno bide ue u odnos
sa obinom osobom koja je otedena ovom borbom, obina osoba bi jo uvek osedala bol
zbog svoje vlastite podeljenosti. Situacija se znatno komplikuje kada je i druga osoba u
slinoj poziciji, jer onda borba nije dvostruka, nego se povedava i postaje etvorostruka.
Zamislite mnogobrojne matematike mogudnosti koje nastaju iz takve situacije, sa svim
svojim psiholokim posledicama nerazumevanja, pogrenog prosuivanja i povreivanja,
to za uzvrat stvara dalju negativnost.
Zamislimo dve osobe, A i B. Osoba A odmah izraava pozitivan pravac prema udruivanju.
Osoba B je uplaena i stoga se povlai i odbacuje osobu A. Kao posledica toga, osoba A
opet postaje ubeena da su zdrava duevna kretanja prema udruivanju rizina i bolna i
tako se vrada negativnom i poricanju. Poto je to izuzetno bolno stanje, princip
zadovoljstva se vezuje za njega, inedi bol podnoljivijim. U meuvremenu, bol od izolacije
kod osobe B postaje nepodnoljiv i ona se prihvata rizinog poduhvata da izae napolje
dok je osoba A u tamnoj rupi. Tako se to nastavlja i nastavlja, ponekad u grubim
suprotnostima, mada povremeno postoji i prolazno slaganje. Ponekad se pozitivni smer
osobe A srede sa negativnim smerom osobe B; neki drugi put je obrnuto; a opet neki drugi
put oba negativna smera su napolju, oboje se povlae i ljute jedan na drugog. Neki put,
obe osobe se privremeno usude da budu u pozitivnom, ali poto negativni princip jo uvek

104

postoji u njima, pozitivna pozicija je samo privremena, toliko nesigurna i uplaena, toliko
podeljena, odbrambena i osetljiva tako da de ove negativne emocije o pozitivnom pravcu
proizvesti negativne rezultate pre ili kasnije. Oni se onda pripisuju pozitivnom poduhvatu
umesto problematinim emocijama u vezi pozitivnog. Neizbeno je da negativni pravac
mora opet preuzeti inicijativu nakon takvih perioda uzajamne pozitivnosti, sve dok se
negativna, destruktivna i liavajuda strana u potpunosti ne shvati i eliminie.
Negativni i destruktivni pravac ne bi bio tako estok i teak za prevazilaenje kada
princip zadovoljstva ne bi bio povezan sa njim. Naete se u poziciji da ne elite da se razdvojite od nepouzdanog zadovoljstva koje izvlaite iz preputanja destruktivnim osedanjima
i stavovima. To se moe jedva primetno, potajno i nenamerno pojaviti kada osoba krene
zdravim i konstruktivnim pravcem.
Uzmimo slededi primer koji moe biti koristan za sve vas. Pretpostavimo da ste na
svom putu prema samospozna- ji stekli snagu i samopouzdanje. Tamo gde ste se osedali
nesigurnim i krivim dok ste doivljavali frikcije sa drugom osobom, sada doivljavate novi
unutranji mir, sigurnost u sebe i snagu i prilagodljivost za koje niste ni znali da postoje. Na
stari nain, moda biste reagovali. podinjavajude da biste ublaili svoju krivicu, ili sa
neprijateljskom agre- sivnodu da biste ublaili preziranje samog sebe zbog svoje
nesigurnosti. ta god da ste inili, kako god da ste reagovali sa svojom negativnodu i
sumnjom u sebe, bili ste vezani za negativno orijentisan princip zadovoljstva. Uivali ste u
svojim ranama. Sada ste napredovali. Doivljavate sebe na novi nain. Umesto da
izaberete sumnju u sebe, vi dobijate uvid u to zato se druga osoba ponaa na takav nain.
Ovakvo razumevanje vas trenutno oslobaa, ini vas jakim i daje vam vie objektivnog
uvida u sebe i u drugu osobu. Drugim recima, samoovekoveuj ui princip uvida i
razumevanja je pokrenut.
Ali tada se negativni princip zadovoljstva, koji jo uvek postoji zato jer nije u potpunosti
prepoznat, vezuje za vae razumevanje negativnosti druge osobe. Poinjete da navodite
sebe da se sve vie i vie zadravate na negativnos- ti i slepilu te osobe. Ne pravite odmah
razliku izmeu dve vrste zadovoljstva. Prva vrsta nastaje kada sa odvojenodu vidite ta
postoji kod drugog i to vas oslobaa. Draga vrsta nastaje kada se sa zadovoljstvom
uputate u tue pogreke i to vas zaslepljuje. Onome to ste prvo primetili kod drugog
pridajete znaaj dok se stari negativni princip zadovoljstva ponovo pojavio u novom ruhu.
Na tom mestu gubite harmoniju i slobodu jer se ponovo uputate u negativno zadovoljstvo. Ovo je primer kako se to pritajeno moe desiti kad god jo uvek postoje stari
koren i koji se ne posmatraju.
Ovde, prijatelji moji, nastavak puta postaje jasniji i saetiji. Imate neposredno orue da
krenete i otkrijete ono to sam ovde objasnio.
Svi budite blagosloveni. Primite ovu toplu reku ljubavi koja je svuda oko vas. Otvorite
se. Jer ova ljubav je istina a ova istina je ivot. A ovaj ivot je va ako zatraite. Hrabri koraci
koje svi vi preduzimate imaju znaenje. Neka vam je to uvek na umu. Svako priznanje
neega negativnog to postoji u vama doprinosi mnogo vie univerzalnom procesu

105

celovitosti nego bilo koja druga stvar koja se moe zamisliti. Tako, nastavite ovim putem.
Budite blagosloveni. Budite u miru. Budite u Bogu.

106

POGLAVLJE 16
POZITIVNOST I NEGATIVN0ST - JEDAN ENERGETSKI TOK
Pozdravljam vas, najdrai moji prijatelji. Neka vas blagoslovi kreativne inteligencije,
koja postoji svuda oko vas i unutar vas, ojaaju i prosvete tako da ove re i odjeknu u vama
i poslue vam kao pomod da uspeno nastavite na putu pronalaenja svog pravog ja.
Mnogi od vas su- sada nali odreeni sloj unutar sebe gde se nalaze licem u lice sa
svojom destruktivnodu. Preporuujem vam da uinite vie od otkrivanja same emocije i
priznavanja trenutnog neprijateljstva. Pri tome mislim na otkrivanje opte, proimaj ue,
sutinske, ustajale destruktivnosti koja je sve do sada bila uspavana i prekrivena. Sada ste
u stanju kada moete da posmatrate sebe dok mislite, osedate i destruktivno se ponaate,
dok ste ranije u najboljem sluaju samo teoretski bili svesni te destruktivnosti i mogli ste
samo da pretpostavite njeno postojanje po neprijatnim manifestacijama u vaem ivotu.
Sada ste zaokupljeni problemom kako da izaete iz ovog stanja.
Zbunjeni ste jer ne elite da budete takvi. Dobro znate da je ovo stanje sasvim
beskorisno i besmisleno. Pa ipak, nalazite se u situaciji da niste sposobni da napustite
destruktivnost.
Priroda destruktivnosti
Nije lako dostidi stanje svesti u kome moete da vidite sebe kako mislite, osedate i
elujete destruktivno; kada ste svesni da vam to uzrokuje patnju, ali ste jo uvek
nesposobni i nevoljni da napustite takav nain postojanja. Mogu da kaem da je to veliki
uspeh, ako se to tako moe redi, kada je neko svestan da se nalazi u takvom stanju. Ali da
bi se izvrio drugi deo ove faze vae evolucije, naime naputanje destruktivnosti, priroda
destruktivnosti se mora bolje razumeti.
Celukupni problem dualistikog koncepta ivota ljudskog roda ima mnogo zajednikog
sa tim to ljudskom rodu nedostaje razumevanje sopstvene destruktivnosti. Ljudska bida su
upudena da misle o destruktivnoj sili kao o neemu to je suprotno konstruktivnoj sili. ak i
oni koji teoretski sasvim dobro znaju da takva podela ne postoji imaju tendenciju da misle:
"Ovo su moja negativna osedanja. eleo bih da umesto njih imam pozitivna." Ili mislite da
kada se negativne emocije raspre, pojavide se nova skupina osedanja, kao da se taj novi
komplet osedanja sastoji od sasvim drugaije energije ili psihikog materijala. Kada
govorite o dve sile, dve grupe osedanja, to je samo jezika konstrukcija, nain izraavanja
dve razliite vrste iskustva. Pa ipak, ta konstrukcija je izraavanje pogrenog shvatanja koje
deluje unutar celokupne ljudske svesnosti.
Zaista, postoji samo jedna mod. Veoma je vano da ovo shvatite, prijatelji moji,
posebno kada se bavite sa svojom linom destruktivnodu i negativnodu. Postoji jedna
ivotna sila koja daje energiju svakom izraavanju ivota. Ta ista ivotna sila moe da tee
na konstruktivan, pozitivan i afir- miui nain, ili moe da se pretvori u destruktivan,

107

negirajudi tok. Da biste razumeli ovaj proces na svojstven i personalan nain, ja du ga

razmotriti sa take gledita osobe koja posmatra svoj sopstveni ivot. Nedu govoriti o
optim duhovnim principima, ved du ih samo dotadi kada to bude bilo potrebno za
razumevanje celokupne teme. Prvo du ponoviti daje ivotna sila sama po sebi, kada nije
izmeana sa neim, potpuno konstruktivna, potpuno pozitivna i afir- miuda. Stoga ona
proizvodi potpuno zadovoljstvo za bilo koju svesnost koja ivi, oseda i opaa. Sto je vie ova
svesnost razvijena, to de punije biti zadovoljstvo koje ona moe da doivi od iste ivotne
sile i kroz istu ivotnu silu, bez obzira na koji god nain da se to izraava.
Svaki ivi organizam - novoroena beba, biljka, delija - tei da spozna ovu
potencijalnost u prirodi. Kada je ovaj prirodni tok poremeden, struja energije koja eli da se
izrazi je blokirana i spreena da tee prema svojoj sudbini. Razliita stanja i uslovi
zaustavljaju ovaj prirodni tok. Oni mogu biti i spoljanji i unutranji, ili oboje. Kada deca
naiu na uslove u spoljanjem okruenju koji spreavaju prirodan tok ivotne sile, obim
nastale tete de zavisiti od toga koliko su ona slobodna od unutranjih blokada. Ako
unutranje blokade postoje i lee uspavane zato to nisu bile elimin- isane u prethodnim
postojanjima, onda de spoljanji negativni uslovi stvoriti ozbiljne blokade, zamrzavajudi
plovedu energetsku struju i pretvarajudi je u ovrslu psihiku masu. Kada ne postoje
prethodne blokade, spoljanji negativni uslovi de stvoriti samo prolazno uznemirenje u
toku ivotne sile. Istrajni ljudski problemi u ivotu nastaju od takve blokirane energije. Do
prevazilaenja blokada moe dodi tek kada se odnos izmeu unutranjih i spoljanjih
negativnih uslova koji su odgovorni za blokadu detaljno shvati. Deji nerazvijeni ego ne
moe na adekvatan nain da postupa sa negativnim uslovima. Spoljanje negativno stanje
stoga ne moe nikada biti potpuno odgovorno za kondenzovanje energije i paralizu
ivotnog toka. Ono moe biti samo krajnji aktivirajudi faktor, dovodedi uspavano negativno
unutranje stanje na povrinu.
Mesto u dui gde spoljanja negativna stanja aktiviraju uspavano unutranje negativno
stanje je isto ono mesto gde se pozitivna ivotna sila pretvara u destruktivnu silu suprotstavljenu ivotu. Osedanja se izmenjuju iz ljubavi u strah i neprijateljstvo, iz poverenja u
nepoverenje i tako dalje. Konano, negativna mod postaje tako nepodnoljiva da se
osedanja koja su sa njom povezana takoe koe.
Kada se ljudska bida nalaze na putu linog prepoznavanja, veoma je vano da razumeju
da se negativna emocija ne moe zameniti drugaijom pozitivnom emocijom. Ona se mora
ponovo preobratiti u svoje izvorno stanje. Kako da to izvedemo, prijatelji moji? Svaki
pojedinac mora nadi nain da ponovo preobrati ovaj energetski tok u njegovo izvorno
stanje. Svaka ivotna manifestacija koju doivljavate kao neprijatnu, problematinu ili
teskobnu je rezultat ponavljanja izvornog dogaaja u ovom ivotu, kada je pozitivna sila
zadovoljstva bila blokirana, ometana ili spreena i stoga se pretvorila u nezadovoljstvo.
Zadovoljstvo od negativnosti

108

Ne moe se tvrditi da je u ovom nezadovoljstvu, zadovoljstvo potpuno odsutno. Kada

se u svom pokuaju da pre- vaziete negativnost naete u neugodnom poloaju, izuzetno
je vano da duboko u sebi osetite aspekt zadovoljstva usled te negativnosti, bez obzira na
to koliko bola osedate u svojoj povrinskoj svesnosti. Tekoda u oslobaanju od destruktivnosti postoji, naravno, zbog drugih razloga koje smo ved proverili: elje da se kazni ili da
se koristi prisilni tok koji kae, "Ako sam dovoljno nesredan, to de pokazati svetu koliko je
pogreno ne dati mi ono to elim." Ali ovi razlozi ne sadre najdublju tekodu u
rastvaranju negativnosti. Neophodno je da se intuitivno nasluti, a zatim i da se oseti, da su
u vaoj negativnosti, paradoksalno, istovremeno prisutni i zadovoljstvo i nezadovoljstvo.
To je veoma razumljivo kada posmatrate proces u duhu objanjenja koje sam dao.
Nemogude je da princip zadovoljstva bude potpuno odsutan iako to tako izgleda u njegovom iskrivljenom obliku. Njegovi osnovni sastojci moraju uvek biti prisutni bez obzira na to
koliko je teko opaziti izvornu prirodu ivotnog toka u njegovom iskrivljenom obliku. Iz tog
razloga se transformisanje negativnosti ini toliko tekim. Negativnost se moe napustiti
onda kada se shvati da se samo oblik izraavanja mora promeniti, tako da se identini
ivotni tok moe sam preobratiti. Kada shvatate da se bolni aspekti negativnog izraavanja
mogu odbaciti, dok aspekti zadovoljstva postaju sve jai, negativnost se moe sama
transformisati. Kada shvatate da novi skup emocija nede dodi niotkuda, ved da de se isti tok
drugaije ispoljiti, tada de se ono to je izgledalo teko dogoditi samo od sebe.
Ako budete meditirali na ovo postadete svesni uivanja koje je povezano sa vaom
destruktivnodu. Umesto da se osedate krivim zbog ovog uivanja i da ga potiskujete,
bidete u poziciji da dozvolite destuktivnom toku da se razvije, izrazi i preusmeri. Spojenost
ili povezanost izmeu uivanja i destruktivnosti je posluila kao instrument za iroko
rasprostranjenu krivicu koju ljudska bida osedaju u vezi svih doivljavanja zadovoljstva. To
je za uzvrat odgovorno za koenje svih osedanja. Ali kako se uivanje moe osloboditi od
destruktivnosti ako se oboje smatraju jednako pogrenim? Pa ipak, ljudska bida ne mogu
da ive bez uivanja makar morala da ga imaju u tajnosti, jer ivot i uivanje su jedno te
isto. Kada je uivanje povezano sa destruktivnodu, destruktivnost se ne moe napustiti. To
se doivljava kao da bi se sam ivot napustio. Ovo dovodi do situacije gde se, na jednom
nivou vaeg unutranjeg ivota jednako drite i uivanja i destruktivnosti, osedajudi se krivim i u isto vreme uplaenim od oboje. Na povrinskom nivou svesti, ukoeni ste i osedate
malo ili nita.
Nije dovoljno da ovo znate samo uopteno; morate se prisetiti vaih specifinih
okolnosti. Koja spoljanja manifestacija vam u ovom trenutku uzrokuje neprestanu patnju?
To nije samo trenutno iskustvo uzrokovano bivim stanjem koje se onda rastvara kada se
pojave novi uslovi. Ne, to su problemi u vaem ivotu sa kojima ne moete da izaete na
kraj. Da bi se zaista otklonila ovakva stanja, koja mi nazivamo obrascima i koja zauvek
ponovo kreiraju sline prilike i nove situacije, blokirana i paralisana energija se mora ponovo uiniti tekudom. A to se moe desiti samo onda kada ponete, kao prvi korak u ovoj
specifinoj fazi vaeg razvoja, da prepoznajete aspekt uivanja u svojoj destruktivnosti.
Morate osetiti uivanje koje je povezano sa nezadovoljstvom usled problema.

109

Blokirana seksualna energija

Poto se tok zadovoljstva u ivotnoj sili u vaem ivotu pre svega manifestuje u onome
to se odnosi na seksualnost, destruktivna, blokirana energija, stoga sadri blokiranu seksualnu energiju. Iz toga sledi da spoljanji problemi moraju biti simbolini izrazi ili
predstavnici toga kako je seksualna energija prvobitno blokirana od strane spoljanjih
uslova. Bol usled ove blokade je uzrokovao destruktivnost koja u isto vreme sadri aspekte
principa uivanja. Stoga, svaka teka situacija u ivotu predstavlja seksualnu fiksaciju u najdubljem delu psihe od koje se plaite i beite. Zato to se ne suoavate sa ovim i
nastavljate sa tim da ivite, spoljanji uslovi postaju nerazreivi; postajete sve vie i vie
otueni od unutranjeg uzroka koji se jo uvek oivljava pomodu principa uivanja.
Vi koji ste na ovom putu morate se stoga vratiti unazad, u ono to se deavalo, i dozvoliti
sebi da osetite uivanje u destruktivnosti. Tada i samo tada dete zaista razumeti bolnu
spoljanju situaciju koja, naizgled, nema niega zajednikog sa vaim emocionalnim
ivotom ili sa bilo kakvim seksualnim problemima. Cesto sam napominjao da u vaim najskrivenijim seksualnim fantazijama lee tajne vaih sukoba, kao i kljuevi za njihovo
reavanje. Kada pronaete paralelu izmeu spoljanjeg problema i toka zadovoljstva u
vaoj seksualnosti, modi dete da zaleenu energiju uinite ponovo tekudom. Ovo de vam
omoguditi da rastvorite negativnost odnosno destruktivnost, a to je naravno od sutinske
vanosti za eliminaciju spoljanjeg problema u vaem ivotu.
Nesposobnost da osetite uivanje u nezadovoljstvu je rezultat vae borbe protiv sebe i
toga to ne volite sebe zbog ovog specifinog iskrivljenja. Kao posledica toga, tu su poricanje, potiskivanje i dalje otuenje od jezgra u kome se ova stanja jo uvek mogu doiveti i
postepeno izmeniti.
Svaki problem mora imati takvo jezgro, gde je izvorni tok bio blokiran i stoga iskrivljen i
gde zadovoljstvo/nezadovoljstvo podela proizvodi nesvesno uvrdivanje doivljavanja
zadovoljstva za negativnu situaciju. Vi se onda borite protiv ovoga iz razliitih razloga sa
daljom posledicom da spoljanji problemi poinju da se oblikuju i onda ponavljaju i
ponavljaju. Oni se ne mogu prevazidi sve dok se ovo jezgro ne doivi. To vai za sve uporne
probleme, bez obzira na to da li izgleda da imaju ili nemaju veze sa seksualnodu.
Sve ovo moe izgledati kao teorija ako ste jo uvek daleko od ove take, ali jednog dana
to moe biti prekretnica u vaem unutranjem, a samim tim i u spoljanjem ivotu, na kojoj
odbacivanje destruktivnosti vie nede predstavljati problem. Jer osoba ne moe uspeti u
tome tako to de to nasilno odbaciti svojom povrinskom voljom, bez dubokog
razumevanja unutranjih sila koje sainjavaju samu destruktivnost. Da, volja naravno mora
biti prisutna u principu, ali u isto vreme, kao to sam rekao i u mnogim drugim prilikama.
spoljanja volja treba samo da se iskoristi u smislu oslobaanja unutranjih modi koje de
uiniti da razvoj bude prirodan, organski i harmonian proces. Tako destruktivnost rastvara
samu sebe. To nije smiljen proces kao kad neko pomeri neki predmet, niti se
konstruktivna osedanja proizvode slinim aktom volje. To je evolucijski proces unutar vas,
ba ovde i sada.

110

Ima li nekih pitanja?

PITANJE: ta ini opaanje zadovoljstva tako jedinstvenim i specifinim u odnosu
na nezadovoljstvo?
ODGOVOR: Poznato je da se plaite uivanja kada ste jo uvek puni sukoba i
problema koji su takve prirode da ih ne razumete. Bilo ko na ovom putu ko ide dovoljno
duboko da testira svoje reakcije otkride ovu zastraujudu injenicu: vie ste uplaeni od
uivanja nego od bola. Vama koji se jo uvek niste uverili u ovu injenicu to moe izgledati
neverovatno, jer se svesno bunite protiv nezadovoljstva i elite da je to dalje od vas. U
nekom stepenu to je i tano, jer se nezadovoljstvo ne moe istinski eleti. Ne moete resiti
ovu dihotomiju sve dok ne odete duboko u svoje psihike procese i osetite uivanje u
nezadovoljstvu.
Plaite se potpunog zadovoljstva iz veoma vanog razloga: vrhunsko zadovoljstvo
kosmikog energetskog toka mora izgledati nepodnoljivo, zastraujude, poraavajude i
skoro unitavajude kada je osoba jo uvek voena nega- tivnodu i destruktivnodu. Ili
drugaije reeno, u onom stepenu u kome je osoba otetila svoj integritet, a neistoda,
nepotenje, varanje i zloba jo uvek postoje u psihi, u tom stepenu isto zadovoljstvo mora
biti odbacivano. Stoga je negativno zadovoljstvo jedini nain na koji ivo bide uopte i moe
da doivi malu koliinu zadovoljstva. Kada vi koji ste na ovom putu pronaete da se
duboko unutar sebe plaite uivanja kao od neke opasnosti, morate se upitati, "Gde nisam
poten sa ivotom ili sa samim sobom? Gde varam?
Gde otedujem svoj integritet?" Ove oblasti precizno pokazuju gde, zato i u kom stepenu
isto zadovoljstvo mora biti odbaeno. Kada ustanovite da se unutar sebe plaite i da
odbacujete uivanje i da nije ivot taj koji vas liava uivanja, moete uiniti neto
postavljajudi sebi prikladna pitanja i posledino tome pronalazedi elemente otedenja
unutar vas. To je izlaz. Kada pronaete gde krite svoj osedaj pristojnosti i potenja,
moete otkljuati vrata koja su vam spreavala pristup transformaciji negativnog
zadovoljstva i koja su vas prisiljavala da odbacujete zadovoljstvo koje nije pomeano sa
bolom.
Neka vae razumevanje raste tako da moete da osetite svoja vlastita iskrivljenja i kako
su ta iskrivljenja vredna ivotna energija koja se moe aktivirati na nain koji sam vam ovde
opisao.
Budite blagosloveni; uhvatite snagu i mod koji teku u vama. Iskoristite ih, putujte ovim
putem do samog sredita vlastitog unutranjeg bida. Budite u Bogu.

111

POGLAVLJE 17
PREVAZILAENJE NEGATIVNOSTI
Pozdrav i blagoslovi svim mojim prijateljima.
U skoranjim predavanjima smo govorili o negativnom kreiranju, procesu koji se odvija
u svakom ivom bidu. Da ste slobodni od negativnog kreiranja, ne biste bili ljudi; ne biste
iveli na ovoj ravni svesnosti koja izraava odreeni stepen razvoja. Ljudski rod je slobodan
u odreenom ste- penu, tako da ljudi kreiraju sasvim konstruktivno, takoe. Ali varirajudi
stepeni negativnog kreiranja e jo uvek odvijaju u psihi. To znai da je zadatak ljudskog
roda na ovoj Zemlji da se izbori protiv svog negativnog kreiranja i da postane slobodniji od
njegovih zamki. To nije lako, jer fasci- nacija bilo kog kreativnog procesa obuzima ljude,
tako da oni ele da ostanu u tome. Moj zadatak sada je da vam pomognem da se korak po
korak dalje oslobodite od dranja za svoju negativnu upetljanost sa iskrivljenim kreativnim
procesima.
Postoji ogromna razlika izmeu intelektualnog verovan- ja u ovu filozofiju i oigledne
spoznaje da vi kreirate negativno, daje ba ona nesreda koju tako osuujete uzrokovana
negativnim stavovima u kojima tajno uivate i koje elite da sauvate. To ne znai da
bolesti koje vidite u drutvu stvarno ne postoje. One postoje. Ali one ne bi mogle da zaista
utiu na vas da vi duboko i jo uvek nesvesno ne doprinosite istim tim bolestima drutva
koje toliko osuujete.
Moda je teko poverovati u ovu istinu kada ste jo uvek na samom poetku puta. Ali
jednom kada se stvarno budete ukljuili u njega, moradete videti daje upravo tako. Vi nikada niste nevina rtva, a samo drutvo nije nita drago nego suma ili proizvod konstantnog
negativnog stvaranja i kreiranja od strane vas i mnogih drugih ljudi. Ova spoznaja je u
poetku okantna i bolna, ali samo onoliko dugo koliko vi ostajete nevoljni da napustite
negativnost. Ako nedete da je napustite ne treba vam iluzija da drugi to ine. Nadate se da
dete dodi do blaenstva, a da se ne sretnete sa onim aspektom u vama koji ini dostizanje
blaenstva nemogudim. Nadate se da postanete ljudsko bide koje zaista prihvata i potuje
sebe, a da ne napustite sve ono to zaista oteduje va integritet. Tako ivite u iluziji da
vam to drugi ine, drugi kojima moete da pripisujete krivicu za vae tobonje muenje.
Ovo je jedna od veoma estih igara pretvaranja koju su mnogi od vas razotkrili u raznim
oblicima.
Tri koraka za pronalaen je izlaza
eleo bih da govorim o tri koraka za pronalaenje izlaza iz lavirinta vlastite iluzije i
negativnog kreiranja u koji ste izgleda tako nerazreivo i nemilosrdno uhvadeni. Oigledno,
prvi korak mora biti pronalaenje, priznavanje, prihvatanje i posmatranje vlastitih
negativnih stavova.

112

Dragi korak je da, duboko u sebi, ispitate svoja osedanja i reakcije prema ovom
negativnom stvaranju i prema svojim smiljenim i izabranim namerama. Onda dete videti
da vam se to svia, da nalazite neku vrstu uivanja u tome i da ne elite da ga napustite.
Tredi korak je bolan rad kroz tane posledice i grananja vaeg negativnog stvaranja, bez
prikrivanja bilo kakvog detalja, posledice ili sporednog efekta. Spoznaja i precizno
razumevanje povreujudih posledica na vas i druge moraju postati veoma jasni. Nede biti
dovoljno ako ublaite krivicu za svoje negativno kreiranje govoredi sebi da vi samo
povredujete sebe. Morate razumeti da ne moete povrediti sebe a da pri tom ne povredite
i druge isto kao to ne moete povrediti druge a da pri tom ne povredite i sebe.
Nezamislivo je da bilo ta to tetno utie na vas ne utie na isti nain i na druge, takode.
Mrnja prema sebi, na primer, uvek se mani- festije kao nesposobnost da se voli, ili ak kao
prinuda da se mrze drugi.
Tredi korak se sastoji od uvianja da zadovoljstvo koje dobijate iz vaeg negativnog
stvaranja nikada nije vredno preterane cene koju pladate za njega, jer sve ono to najvie
osuujete u sebi i u svom ivotu je njegov neposredan rezultat. rtvujete sredu, mir,
samopotovanje, unutranju sigurnost, ekspanziju i rast, uivanje na svim nivoima va|eg
bida i smisaono i neustraivo postojanje.
Jo jedan aspekt tredeg koraka je dostizanje razumevan- ja da uivanje koje izvlaite iz
destruktivnosti u svojim osedanjima i stavovima nije ono to se treba napustiti. Zapravo,
isto uivanje de biti preneto na pozitivno kreiranje, gde se moete radosno i bez osedaj a
krivice ekspandirati bez pladanja ogromne cene koju sada pladate za negativno kreiranje.
Precizan rad na uzroku i posledici, vienje rezultata i povezanosti, jeste ono to de
omoguditi da poelite da napustite negativnost. Nije dovoljno da budete svesni svoje
namerne destruktivnosti. Morate priznati da ne elite da je napustite.
U drugom koraku ste jo uvek udaljeni od posledica. Moete videti daje vaa
destruktivnost uzrok i priznati je, ali jo uvek ne vidite vezu sa onim to osuujete u svom
ivotu. Karika koja povezuje uzrok i posledicu je jo uvek odsutna. Sve dok se ova karika ne
uspostavi, ne moete zaista eleti da napustite negativnost. Morate videti ogromnu cenu
koju pladate da biste zaista bili motivisani da elite da je napustite. Drugi korak je moda
najtee dostidi; on se sigurno sastoji od najdrastinijih promena u opaanju sebe i ivotnih
procesa. Ali rad u tredem koraku je jednako vaan, jer bez motivacije nede dodi do
promene. Pa ipak, tredi korak nije ni upola toliko teak kao to je dragi korak i u njemu
nikada nema toliko opiranja kao u drugom koraku.
Kada usled kreiranja na pozitivan nain ponete da otkrivate istu fascinaciju kao i od
negativnog kreiranja, ali ovog puta nepokvarenu patnjom, krivicom, strahom i samookrivIjivanjem, svet se otvara prad vama sa takvom lepotom i svetlom da ne postoje rei koje bi
to opisale. Osetidete slobodu toga to ste kreator svog izabranog ivota.

113

Uloge i igre
Da biste olakali otkrivanje ove povezujude karike pozitivne fascinacije sa kreiranjem,
bide vam potrebno da prepoznate destruktivnost i negativnost iza raznih vrsta fasada:
pretvaranja, odbrana, igara i smicalica, idealizovanih slika o sebi, specifinih oblika
poricanja koje koristite da biste prikrili svoju destruktivnost. Sve ove maske su licemerne.
One uvek pokazuju suprotno od onoga to odbacujete ili ne volite u sebi.
Da biste se sakrili od drugih, i pre svega od sebe samih, proizvodite neto to izgleda
suprotno od onoga to elite da sakrijete. Takva uloga postaje poput vae drage prirode, ali
ona nema nikakve veze sa vama. To je jednostavno navika koju ne moete da odbacite sve
dok ste nevoljni da pogledate ta je iza nje. Izuzetno je vano da se oslobodite iluzija o
sopstvenoj slici koju projektujete u svet, a u iju genijalnost tako energino pokuavate da
ubedite sami sebe. Vetaka priroda ove uloge u koju se uputate mora se razotkriti. Vama
uvek izgleda da ste dobri na neki nain, ak iako se samo pretvarate da ste rtva. Sve to
morate precizno razmotriti i razumeti da biste videli da niste ono to se pretvarate da
jeste.
Pa ipak, ta uloga sadri iste one aspekte koje tako paljivo pokuavate da sakrijete. Ako
se pretvarate, a vaa uloga je da ste progonjeni mrnjom i nepravednim optubama drugih,
u tom pretvaranju lei sama mrnja. Uloga nikada nije sutinski drugaija od onoga to
skriva. Pretvaranje da ste rtva mrnje drugih jeste u stvari sama mrnja. To je samo jedan
primer. Sama igra se mora otkriti, ne samo da bi se pokazalo ta ona skriva, ved da bi se
razotkrili njeni stvarni aspekti i znaenje. Negativna kreativna energija je potpuno
ukljuena u ovoj predstavljenoj slici. Predlaem vam da sada odvojite neto vremena i da
identifikujete razliite uloge koje ste izabrali. Imenujte ove uloge jednostavnim reenicama
koje opisuju ono to su one namenjene da prenesu. Postarajte se, ukoliko moete, da
opazite kako je uloga od koje se oekuje da bude sasvim aneoska isto toliko destruktivna
kao ono to skriva iza sebe. Zaista, ne bi moglo biti drugaije, jer ne moete sakriti energije
duevnih tokova, ne moete ih uiniti drugaijim tako to se pretvarate bez obzira koliko
teko pokuavali.
Uloga ili igra koju prihvatate u iluziji da de to ukloniti vau namernu destruktivnost
jeste prvi sloj sa kojim se morate suoiti. Onda moete poeti da preduzimate korake koje
sam skicirao. Ponekad se ovi koraci preklapaju.
etvrti korak
to vie uvida imate u apsolutno gubitniku igra koju igrate sa ivotom kada se drite
lanih uloga koje prekrivaju destruktivne stavove, to dete vie biti motivisani da sve to
napustite. Ojaadete svoju volju. To de vas voditi do etvrtog koraka, koji je stvarni proces
ponovnog kreiranja duine supstance. Vaom meditacijom, molitvom i formulisanjem
osmiljenih misli o istini u vezi cele stvari i njihovim utiskivanjem u va psihiki materijal,
ponovno kreiranje poinje i nastavlja se kako postajete sve vetiji. Postadete svesni svog

114

pokuaja da preuveliavate i razvlaite stare povrede, da sasvim namerno kanjavate druge

zbog onoga to su vam roditelji uinili ili to vi mislite da su vam uinili, i svog odbijanja da
vidite njihove neuspehe kao bilo ta drugo osim namernog dela mrnje protiv vas. Kada
onda uvidite da vam to prua zadovoljstvo da se zadravate na svemu tome unutar sebe i
da ne menjate svoj pogled i stav, ili svoja osedanja, moete poeti da ponovo kreirate. Kada
vidite lanost svog pretvaranja, tada moete podsetiti sebe da poelite da vidite staje ispod
vae specifine fasade krivice i muenitva, u kom god obliku da se to pojavljuje.
Osedanje da ste povredeni u poetku izgleda sasvim stvarno i potrebno je dublje
ispitivanje da biste otkrili da ono uopte nije stvarno, ved stvar navike. To su isto i uloge
koje igrate. Svako objektivno priznavanje pretvaranja omoguduje vam da elite da budete u
dubljoj istini, da odbacite ove lai i da izaete u susret ivotu sa stvarnim i potenim
stavovima. Sprovoenje ove namere i prizivanje modi u vama da vam pomognu u tome,
jeste etvrti korak.
Drugi deo etvrtog koraka je postavljanje konciznih pitanja svom najdubljem bidu: "Koji
pristup mogu da koristim da ivim svoj ivot bez pretvaranja? ta to znai imati bolje
naine reagovanja na ivotna iskustva?" U odgovora na ova pitanja pojavide se neto novo.
U ovom procesu ponovnog kreiranja, zdrave, prilagodljive, adekvatne i istinoljubive
reakcije cc se bez sumnje pojaviti od vae prave prirode, kojoj ne treba skrivanje. Kada
kreirate formuliite svoje reenice veoma saeto. Izjavite da ono to inite ne funkcionie,
zato ne funkcionie i da elite da delujete na drugaiji nain. Ove izjave, ako se zaista ele,
imaju veliku kreativnu mod.
Ovo su koraci proidenja u najdubljem i najhitnijem smislu. Proidenje je nezamislivo
bez prolaenja kroz ova etiri koraka. Proidenje je takoe nezamislivo bez primanja
aktivne pomodi. Previe je teko uiniti to sam. Potpuna je iluzija nadati se, svesno ili
nesvesno, da se suoavanje sa ovim aspektima vaeg postojanja moe izbedi, preskoiti,
zaobidi ili zbrisati pomodu nekih maginih "duhovnih" sredstava. Samospoznaja,
samoostvarenje ili dostizanje vaeg duhovnog sredita ili koji god naziv da koristite da biste
opisali cilj svog ivota, ne moe se desiti sve dok se ne suoite sa svojim najdubljim
negativnostima i licemerjem. Postoje mnogi ljudi koji ele da dostignu duhovne visine, ali
koji gaje neizraenu iluziju da se suoavanje sa onim o emu sam ovde govorio moe izbedi.
Oni idu od nemila do nedra- ga i kad god se suoe sa svojom vlastitom neprijatnom istinom, oni pobegnu.
Kad god destruktivni stavovi ostaju neprimedeni i nedo- taknuti, vi ivite u bolnoj
ambivalenciji. Jer nikada ne moete idi u jednom pravcu kada elite da budete negativni.
Uvek postoji pravo ja koje se glasno buni u ime konane realnosti i vue u suprotnom
smeru. Ujedinjenje unutranjih pravaca moe se desiti samo onda kada je osoba zaista i
istinski konstruktivna bez skrivenih destruktivnosti.
Da biste doiveli sebe kao venog, to sutinski i konano jeste, treba da razmotrite i
ispitate mogudnost pozitivnog kreiranja. Tada dete videti da je pozitivno kreiranje mnogo
prirodnije i lake: to je organski proces. Negativno kreiranje i destruktivni stavovi su
vetaki i neprirodni, iako ste vi sada toliko navikli na njih da vam oni izgledaju prirodnije.

115

Za pozitivno nije potreban napor. Na prvi pogled izgleda daje odbaciti negativno, koje je
postalo vaa druga priroda, previe naporno. Izgleda naporno zato jer jo uvek veru- jete
da naputanjem negativnosti stvarate pozitivnost kao neto sasvim novo. Ako bi to bilo
tako, zaista bi bilo sasvim nemogude kreirati u najvedem broju sluajeva. Ali u trenutku
kada shvatite da pozitivno kreiranje ved postoji u vama i da se moe razviti i razotkriti u
trenutku kada dozvolite da se to desi, odbacivanje negativnosti postaje osloboenje od
tekog tereta koji vas je vukao dole celog ivota, i u mnogim ivotima pre ovog.
Kada kaemo da je Bog u vama, mi mislimo upravo to. Ne samo da vam je uzvienija
svesnost sa neogranienom mudrodu dostupna u bilo kom momentu kada vam je to
potrebno, ne samo da postoje modi kreativne snage i energije, osedanja blaenstva, radosti
i vrhunskog zadovoljstva koje su vam dostupne na svim nivoima, ved takoe, ba ispod
mesta gde ste bolesni sa svojom negativnodu, postoji novi ivot u kome su sve reakcije na
sve mogude nepredviene okolnosti jasne, jake i sasvim zadovoljavajude i ispravne u
svakoj situaciji. Prilagodljivost i kreativnost reagovanja ved sada postoje iza lanih uloga
pretvaranja, iznad zahvata destruktivnosti. Ispod vae spoljanje umrtvl- jenosti kipeda
oivljenost ved postoji. U poetku, ona de zablistati samo povremeno. Konano, ona de se
manifestovati kao vae postojano unutranje raspoloenje.
Mislim da vedina vas moe da oseti znaaj ovog predavanja naroito ako ga primeni na
svoj vlastiti ivot i ne prihvati samo kao teoretsko razmatranje. Tada de se pokazati da je
ono od ivotne vanosti u linoj evoluciji. Budite blo- gosloveni. Svima koji su ovde dajemo
ljubav i snagu.

116

III DEO
TRANSFORMACIJA
Postoji jedna velika i univerzalna elja ljudskog roda izraena u svim religijama, u
umetnosti i filozofiji i svom ljudskom ivotu; elja za prevazilaenjem samog sebe. (Beatrice
Hinkle, The Re-creating of the Individual. Harcourt, Brace, 1923)
Mnogi ljudi pristupaju putu kao to je Pathvvork iz istog razloga iz koga drugi idu na
neki oblik psihoterapije - zbog nesrede i nezadovoljstva svojim ivotom. Dugi zapoinju put
jer tragaju za odgovorima na krajnja pitanja. Svi koji hodaju tim putem moraju se baviti i
psiholokom i emocionalnom i duhovnom stranom. Psiholoki rad, ako se dovoljno dugo
bavite njime, mora postati duhovni rad. A da bi duhovni rad bio zaista delotvoran, on se
takoe mora baviti sa psihom tragaoca. Ova istina nije nova; ovde je njeno izraavanje od
strane Mejstera Ekharta, teologa i mistika iz etrnaestog veka:
Da bi se dolo do Boga u svoj njegovoj velianstvenosti, osoba prvo mora da ue u svoje
jezgro, jer niko ne moe da upozna Boga ko nije prvo upoznao sebe. Idite u dubine due, na
tajno mesto Najvieg, do korena, do visina: jer sve to Bog moe uiniti tamo je fokusirano.
(Meister Eckhart. Trans. R. Blakney)
Krajnji cilj Pathvvorka nije samo sticanje znanja o sebi; ved promena, transformacija; a
ova promena je i psiholoka i duhovna. Prethodni delovi ove knjige su nas pouili kako da
ispitamo sebe i kako da prodremo ispod maske nae ideal izovane slike o sebi. Ako tada
imamo hrabrosti da ponemo da osedamo sva svoja potisnuta osedanja, konano demo
saznati da je naa sopstvena negativnost ta koja uzrokuje ivotne probleme. Takvo znanje
je neophodno ako elimo da istinskoj i dubokoj promeni damo ansu da se pojavi; i u
tredem delu sada skredemo nau panju na to kako moemo uticati na linu
transformaciju.
Promena se deava na dva nivoa. Prvi je u osnovi psiholoki i emocionalan, u kome
uimo da postanemo drugaija vrsta ljudskog bida - poto smo prethodno prozreli i
napustili svoje samoporaavajude i sabotirajude stavove, verovanja, strahove i ponaanja.
Drugi nivo je preteno duhovan; ori obuhvata radikalnu promenu identiteta, iznad linosti,
ak ako moemo redi, iznad okvira ljudskog bida.
Do psiholoke i emocionalne promene u velikoj meri dolazi jednostavno usled sticanja
znanja o sebi. Poinjemo jasno da vidimo neka od naih samoporaavajudih ponaanja, da
toliko jako osedamo njihov bol, da ih jednostavno naputamo; ona nestaju. Ili preciznije,
energija koja je bila vezana u negativnosti opet postaje dostupna za pozitivna ivotna
izraavanja.
Kasnija Pathvvork predavanja se fokusiraju na to kako da se bavimo sa negativnim
obrascima koji ostaju zaglavljeni i otporni, ak iako izgleda da smo ih potpuno analizirali i
shvatili, potpuno osetili, ovladali njima i odrekli ih se. Ova zavrna faza rada u velikoj meri

117

zavisi od pravilnog kori- denja specifine vrste meditacije. U Pathvvork meditaciji, osoba
mora prvo nauiti kako da se spusti ispod uobiajenog nivoa brbljanja uma i kako da onda
prebiva na mestu duboke tiine. Na ovom mestu tiine osoba moe nauiti da jasno uje
glas nieg ja deteta i moe da razgovara sa njim. Ovde osoba moe takoe kontaktirati i
zamoliti za mudrost i snagu vieg ja. Osedaj identiteta osobe poinje da se menja u ovoj
fazi rada.
Predavanja kau: " Pathwork nije psihoterapija, iako se neki njegovi aspekti moraju
baviti sa nekim oblastima sa kojima se takoe bavi i psihoterapija. U okviru Pathworka,
psiholoki pristup je samo sporedna stvar, nain prolaska kroz prepreke. Od sutinske
vanosti je baviti se zbun- jenodu, unutranjim pogrenim koncepcijama, pogrenim
razumevanjima, destruktivnim stavovima, otuenim odbra- nama, negativnim emocijama i
paralisanim osedanjima, to takoe pokuava i psihoterapija i to ak postavlja za svoj
krajnji cilj. Nasuprot tome, Pathvvork ulazi u svoju najznaajniju fazu tek nakon to je ova
prva faza zavrena. Druga i najznaajnija faza sastoji se od uenja kako da aktiviramo vedu
svesnost koja prebiva unutar svake due." (Pathwork Lecture 204. "What is the Path?")
ta je "veda svesnost"? Ili ta se stvarno podrazumeva pod sintagmom "osedaj
identiteta poinje da se menja"?
Postoje razliiti nivoi ljudske svesnosti i na tim nivoima su potrebne razliite vrste rada
u dugom procesu buenja, osvedenja i prosvedenja. Kada prvo ponemo da izlazimo iz
naeg budnog sna, naeg svesnog transa, moramo probiti svoje line iluzije i ponovo
integrisati ove svoje delove koje smo gurali u senku. Moglo bi se redi da je to proces
"uvedanja" jer se mi integriemo i posedujemo vie svoje linosti. Ponovo smo
identifikovali kao nae one aspekte koje smo prethodno poricali.
Kako se rad nastavlja osoba konano dolazi do faze koju je Abraham Maslou nazvao
samospoznaja. Izgleda da vedina terapija veruje daje ovaj nivo najdalji do koga osoba moe
idi; da njegovo potpuno dostizanje predstavlja uspean kraj procesa rasta. Ali postoje dva
nivoa iznad njega: transper- sonalni i nivo ujedinjenja.
Na transpersonalnom nivou osoba poinje da doivljava da postoje oblasti koje su
iznad ljudskih i da ona moe stupiti u kontakt sa tim oblastima. Kao to Ken Vilber kae,
"pro- sena osoba de verovatno sluati u neverici ako joj se ukae da ona u najdubljim
skrivenim mestima svog bida poseduje linost koja transcendira njenu individualnost i koja
je povezuje sa svetom iznad konvencionalnog prostora i vremena." (Ken Wilber, No
Boundary. Center Publications, 1979. p. 123.) Ali zaista, osoba moe u trenucima doivljavanja
vrhunca, ili line transeendencije, ili duboke meditacije stvarno doiveti sebe kao bide koje
ivi na ovoj duhovnoj ravni postojanja. Sa ovog nivoa, sa koga dolaze sva prava otkrovenja,
je Eva Pierrakos primila Patlrvvork. Najpraktiniji rezultat dostizanja ovog nivoa svesnosti
za duhovnog tragaoca je to to moe dobiti vodstvo u svom ivotu; osoba se moe
povezati sa ovom vedom mudrodu i primiti od nje instrukcije o tome kako da ivi svoj ivot
na takav nain da dostigne vedu ispunjenost.
Rad na ovom nivou sve vie prelazi u iskorak u nazad od neijih individualnih linih
briga i osoba poinje da ui kako da ih mirno posmatra. Ona pronalazi miran i spokojan

118

centar unutar sebe, koji postoji sve vreme, ak i kada ima izlive besa ili napade teskobe.
Dolazi do suptilne promene. Vie ne radim na ponovnoj identifikaciji svojih delova kojih
sam se ranije odricao. Umesto toga, sada sam angaovan u procesu prestanka
identifikovanja, otkrivajudi sve jasnije i jasnije da, iako "ja" imam "probleme," postoji
dublje ja koje se nalazi ispod nivoa problema, koje prethodi problemima, koje mirno
postoji ak i kroz ivot i smrt.
Kako se produava vremenski period tokom koga ivim na ovom nivou, iskustvo primanja
vodstva poinje da se menja po kvalitetu. Vie ne osedam tako puno da mi neko drugi
govori. Umesto toga, sve vie osedam da jedan moj deo govori drugom mom delu. Nije da
mi neka "Veda Svesnost" alje poruku, ved mi sve vie izgleda da sam ja ta Veda Svesnost.
Ovo moe biti veoma zbunjujude, ak i sablasno za neko vreme; tokom vremena to de se
osetiti kao divan i velianstven povratak kudi, prepun zadovoljstva.
Predavanja iz ovog dela se bave meditacijom, rastvaranjem strahova, identifikacijom sa
duhovnim ja i pravljenjem tranzicije do pozitivnog nameravanja. Onda, nakon ovog
detaljnog ispitivanja line negativnosti, zavravamo sa predavanjem koje gleda na
ogromnost unutranjeg prostora i koje opisuje kako ovaj unutranji prostor moe biti
ispunjen Svetim Duhom.
D.T.

119

120

POGLAVLJE 18
MEDITACIJA NA TRI GLASA: EGO, NIE JA I VIE JA
Pozdrav, svim mojim prijateljima ovde. Ljubav i blagoslovi, pomod i unutranja snaga
vam pristiu da vas podre i pomognu vam da otvorite svoje najdublje bide. Nadam se da
dete nastaviti i kultivirati ovaj proces, tako da moete oiveti svoje celokupno bide,
stvarajudi celovitost u sebi.
Postoje mnoge vrste meditacija. Religiozne meditacije se sastoje od recitovanja skupa
molitvi. Postoji meditacija u kojoj se najvie naglaava povedanje modi koncentracije. Drugi
tip meditacije bavi se kontempliranjem i razmiljanjem o duhovnim zakonima. Postoji
takoe meditacija u kojoj se ego ostavlja da bude pasivan i bez volje, a boanskom se
dozvoljava njegov vlastiti tok. Ovi i drugi oblici meditacije mogu imati manje ili vie
vrednosti, ali moj predlog prijateljima koji rade sa mnom jeste da radije iskoriste dostupnu
energiju i vreme za suoavanje sa onim delom sebe koji unutava sredu, ispunjenje i
celovitost. Nikada nedete modi da ostvarite celovitost kojoj zaista teite, bez obzira da li
vam je ovaj cilj jasan ili ne, ako zaobilazite ovo suoavanje. Ovakav pristup ukljuuje
davanje glasa neposlunom aspektu egoistinog, destruktivnog ja koje porie sredu,
ispunjenje i lepotu iz bilo kog razloga.
Da biste zaista razumeli dinamiku, znaenje i proces meditacije i izvukli maksimalnu
dobrobit od nje, moraju vam biti jasni odreeni psihiki zakoni. Jedan od njih je da
ako elite da meditacija zaista bude efikasna, tri osnovna sloja linosti moraju biti aktivno
ukljuena u nju. Ova tri osnovna nivoa linosti moemo zvati:
(1) nivo svesnog ega, sa svim svesnim znanjem i btenjem;
(2) nesvesni egoistini deji nivo, sa svim svojim neznanjem, destruktivnodu i potragom
za svemodi;
(3) nadsvesno univerzalno ja, sa svojom superiornom mudrodu, modi i ljubavi kao i sa
svojim dubokim razumevanjem dogaaja u ljudskom ivotu
U efikasnoj meditaciji svesni ego aktivira oboje, i nesvesno, egoistino, destruktivno ja
i nadsvesno, superiorno univerzalno ja. Mora se odvijati stalna interakcija izmeu ova tri
novoa, zahtevajudi pri tom veliku budnost od strane vaeg svesnog ego ja.
Ego kao posrednik
Svesni ego mora biti odluan da dozvoli nesvesnom egoistinom ja da se razotkrije,
razvije, manifestuje u svesnosti i izrazi. To nije teko kao to izgleda, ali nije ni lako. Teko
je, prijatelji moji, iskljuivo zbog straha da neko nije tako savren, napredan, dobar,
racionalan, idealan kao to bi eleo da bude ili se pretvara da jeste, tako da na povrini
svesnosti ego postaje skoro ubeen da je on idealizovana slika o sebi. Ovom povrinskom
ubeenju se neprestano suprostavl- ja nesvesno znanje da je ta slika neistinita, sa
rezultatom da se potajno cela linost oseda kao prevarant i uasnuta je od izlaganja. Kada

121

je ljudsko bide sposobno da dozvoli egoistinom, iracionalnom, destruktivnom delu da se

manifestuje u unutranjoj svesnosti i prizna ga u svim njegovim specifinim detaljima to je
znaajan pokazatelj prihvatanja sebe i rasta. Ovo samo de spreiti opasnu indirektnu
manifestaciju koje osoba nije svesna jer nije povezana sa njom, tako da izgleda kao da
nepoeljni rezultat dolazi spolja.
Tako svesni ego mora da dosegne u dubinu i da kae, "ta god daje u meni, ta god
daje skriveno, a to bi trebalo da znam o sebi, kakva god negativnost i destruktivnost da
postoji treba da bude na otvorenom. Ja elim da to vidim, posvedujem se tome da vidim
bez obzira na povreenost moje tatine. elim da budem svestan kako namerno odbijam da vidim svoju ulogu kad god sam u kripcu i kako se stoga previe koncentriem na
greke drugih." Ovo je jedan pravac za meditaciju.
Drugi pravac mora biti prema univerzalnom viem ja, koje ima modi koje prevazilaze
ogranienja svesnog ja. Ove vie modi treba dozvati da biste prevazili opiranje i
razotkrili destruktivno malo ja. Sama volja ega moe biti nesposobna da to izvri, ali va
svesni ego koji odluuje moe i mora zahtevati pomod od viih modi. Od univerzalne
svesnosti takoe treba traiti da vam pomogne da razumete izraavanja destruktivnog
infanta na ispravan nain, bez preuveliavanja, tako da ne idete od njegovog potpunog
ignorisanja do toga da od njega pravite monstruma. Osoba moe lako da osciluje od
spoljanjeg preuveliavanja sebe do skrivenog unutranjeg samopotcenjivanja. Kada se
destruktivni infant razotkrije, osoba moe da postane rtva verovanja da je to
destruktivno ja konana, tuna realnost. Za potpunu perspektivu pri otkrivanju
egoistinog infanta, osoba mora da neprestano trai vodstvo univerzalnog ja.
Kada infant pone da se slobodnije izraava zato jer mu ego to dozvoljava i prima ga kao
nepristrasni, zaintereso- vani, otvoreni slualac, sakupite taj materijal za dalje prouavanje.
ta god da se razotkrije, njegovo poreklo, rezultati i dalja grananja treba da bude istraeno.
Upitajte se koje su skrivene pogrene koncepcije odgovorne za mrnju, prkos, zlobu ili bilo
koje drugo negativno osedanje koje izlazi na povrinu? Kada se ove pogrene koncepcije
prepoznaju, krivica i mrnja prema sebi se proporcionalno smanjuju.
Drugo pitanje koje treba da postavite jeste, koje su posledice kada se zbog trenutnog
zadovoljstva preputate destruktivnim impulsima? Kada se pitanja poput ovih jasno
odrade, destruktivni aspekti slabe, opet u srazmeri sa razumevanjem specifinog uzroka i
posledice. Bez ovog dela Pathvvorka, zadatak je samo polovino uraen. Meditacija se
mora baviti sa celim problemom nesvesne negativnosti korak po korak.
Uzajamno dejstvo je trostruko. Ego koji posmatra mora u poetku da eli i posveti se
tome da dosegne do negativne strane i da je izloi. On takoe ima zadatak da trai pomod
od univerzalnog ja. Kada se infant razotkrije, ego treba da opet trai pomod od
univerzalnog ja da bi ojaao svesnost za nastavak rada na istraivanju skrivenih pogrenih
koncepcija i ogromne cene koja se plada za njih. Univerzalno ja vam moe pomodi, ako mu
dozvolite, da prevaziete iskuenja da se iznova i iznova preputate destruktivnim
impulsima. Takvo preputanje ne mora se neminovno ispoljiti u delo- vanju, ved se moe
manifestovati u emocionalnim stavovima.

122

Meditativni stav
Takva meditacija zahteva puno vremena, strpljenja, istra- jnosti i odlunosti. Setite se
da kad god ste neispunjeni, kad god postoje problemi, kad god postoji sukob u vaem
ivotu, va stav ne treba da bude da se sa mukom koncentriete na druge ili okolnosti van
vae kontrole, ved da zavirite unutar sebe i istraite uzroke usaene u vlastitom
egocentrinom dejem nivou. Ovde je meditacija apsolutni preduslov: to znai integrisanje
sebe; mirno, tiho htenje da znate o ovoj specifinoj okolnosti i njenim uzrocima. Onda
morate tiho ekati na odgovor. U ovom stanju uma, mir de vam dodi ak i pre nego to
shvatite zato imate specifinu negativnost. Ovaj istinoljubivi pristup ivotu de vam ved dati
odreenu meru mira i samopotovanja koji su vam nedostajali sve dok ste druge smatrali
odgovornim zbog onog to ste morali da ispatate.
Ako se takva meditacija kultivira, otkridete jednu stranu sebe koju ranije niste
poznavali. U stvari, upoznadete dva aspekta: najvie univerzalne modi de se razotkriti da bi
vam pomogle da otkrijete svoju najrazorniju, neuku stranu, kojoj je potrebno shvatanje,
proidenje i promena. Kroz vau spremnost da prihvatite svoje nie ja, vie ja de postati
prisutnije u vama. Zapravo, vi dete ga sve vie doivljavati kao svoje pravo ja.
Mnogi ljudi meditiraju, ali zanemaruju dvostranost napora i stoga proputaju
integraciju. Oni mogu zaista spoznati neke od univerzalnih modi koje ulaze u igru kad god
je linost dovoljno slobodna, pozitivna i otvorena, ali zarobljene, negativne i zatvorene
oblasti ostaju zanemarene. Spoznate univerzalne modi nede same po sebi prisiljavati na
integraciju sa nerazvijenim delom linosti. Svesni ego se mora odluiti za ovu integraciju i
boriti se za nju, inae univerzalno ja ne moe dopreti do blokiranih oblasti. Nepotpuna
integracija sa univerzalnim ja moe voditi do jo vede samoobmane ako se svesnost
obmanjuje stvarno postojedom deliminom integracijom sa boanskim modima pri emu
ona postaje jo vie sklona da se ne obazire na zanemarenu stranu. Tako dolazi do
neravnomernog razvoja.
Promene koje nastaju usled Pathvrork meditacije
Kada idete kroz ceo proces deava se ogromno jaanje vaeg celokupnog ja.
Nekoliko stvari poinje da se deava unutar vae linosti, prijatelji moji. Na prvom mestu,
vaa svesna ego-linost postaje jaa i zdravija. Bide jaa u dobrom, oputenom smislu sa
vie odlunosti, svesnosti, smisaone usmerenosti i vedom modi koncentracije sa
izotrenom panjom. Drugo, kultiviradete mnogo vede samoprihvatanje i razumevanje
realnosti. Nerealna mrnja i osedaj odvratnosti prema sebi de nestati. Takoe, prestade i
nerealna potraga za posebnodu i savrenstvom. Lani duhovni ponos i tatina kao i lano
samoponiavanje i sram de nestati. Kroz postojano aktiviranje viih modi osoba se oseda
sve manje i manje usamljeno, bespomodno, izgubljeno, beznadeno, ili prazno. Smisao
univerzuma sa svim svojim edesnim mogudnostima razotkriva vam se iznutra, dok vam

123

stvarnost ovog ireg sveta pokazuje put da prihvatite i promenite svoje destruktivno
unutranje dete.
Ova postepena promena vam omogudava da prihvatite sva svoja osedanja i da
dozvolite energiji da tee kroz vae bide. Kada prihvatite svoju malu, nevanu, lou stranu
bez miljenja da je to celokupna krajnja stvarnost, tada lepota, ljubav, mudrost i
neograniena mod vieg ja postaju stvarniji. Rad na niem ja vodi do uravnoteenog
razvoja, objedinjenja i dubokog osedaja vlastite stvarnosti. Iz toga mora nastati realna,
osnovana ljubav prema samom sebi.
Kada vidite istinu u sebi i to postane vaa druga priroda da elite i posvedujete se toj
istini, primetidete runu stranu u vama, koju ste do tog trenutka odbijali da vidite.
Istovremeno primedujete ovu veliku, univerzalnu, duhovnu mod koja je u vama i koja je
zapravo vi. Iako moe izgledati paradoksalno, to vie prihvatate nesvesnog malog infanta
u vama, bez gubitka osedaja line vrednosti, to dete bolje opaziti veliinu svog najdubljeg
bida, pod uslovom da zaista ne koristite svoja otkrida o niem ja da biste kanjavali sami
sebe. Nie ja eli da navede svesni ego da ostane unutar uskih granica neurotinog
kanjavanja sebe, beznaa i morbidne predaje, koji uvek prekrivaju neizraenu mrnju.
Svesni ego mora spreiti ovo ratno lukavstvo koristedi sve svoje znanje i sredstva.
Posmatrajte ovu naviku samokanja- vanja, beznaa i kapitulacije u sebi i suprostavite joj
se, ne tako to dete je opet odgurati u podzemlje, ved tako to dete koristiti ono to znate.
Prilikom razgovora sa ovim delom sebe upotrebite sve znanje svog svesnog ega. Ako to nije
dovoljno traite od modi koje su iznad vae svesnosti da dou i pomognu vam.
Dok upoznajete oboje, i najnie i najvie u vama, otkrivate funkciju i kapacitete, ali
takoe i ogranienja svesnog ega. Na svesnom nivou funkcija ega je da eli da vidi potpunu
istinu i o najniem i o najviem u vama, da eli sa svom svojom snagom da promeni i
napusti destruktivnost. Ogranienje je da ego ne moe da sve to sprovede sam ved se mora
okrenuti ka univerzalnom ja da bi dobio pomod i vodstvo i mora ekati strpljivo i bez
sumnje ili nestrpljivog navaljivanja. Ovo ekanje treba biti sa otvorenim stavom prema
tome na koji nain se pomod moe manifesta vati. Sto osoba ima manje pretpostavki, to de
bre pomod dodi i bide lake prepoznatljiva. Pomod od univerzalne svesnosti moe dodi na
sasvim drugaiji nain od onog koji oekujete.
Ponovna edukacija destruktivnog ja
Do sada smo razgovarali o dve faze procesa meditacije: prvo, prepoznavanja
nesvesnog destruktivnog egoistinog ja, a potom razumevanja skrivenih pogrenih
koncepcija, uzroka i posledica, znaenja i cene koja treba da se plati za postojede
destruktivne stavove. Treda faza je ponovna orijentacija i edukacija destruktivnog dela
linosti. Destruktivni infant sada nije vie sasvim nesvestan. Ovaj infant sa svojim
pogrenim verovanjima i tvrdoglavim opiranjem mora biti ponovo ori- jentisan. Meutim,
ponovna edukacija se ne moe desiti sve dok niste potpuno svesni svakog aspekta
infantovih destruktivnih verovanja i stavova. To je razlog zato je prvi deo meditacije,

124

razotkrivanje, faza istraivanja, tako fundamentalna. Podrazumeva se da prva faza nije

neto to se odradi, a onda druga i kasnije treda faza mogu da ponu. To nije sekvencijalni
proces; faze se preklapaju.
Ono to du sada redi se mora uzeti sa velikom panjom, inae nedete shvatiti
suptilnosti koje su u tome sadrane. Ponovna edukacija se moe veoma lako pogreno
shvatiti to moe voditi prema obnovljenom guenju i potiskivanju destruktivnog dela koji
poinje da se razvija. Morate se paljivo pobrinuti i smiljeno ciljati da to izbegnete, a ipak
da ne dozvolite da vas destruktivni deo proguta. Najbolji stav prema razvijanju
destruktivnog dela je stav odvojenog posmatranja, neprosuivanja i neuznemirenog
prihvatanja. to se on vie razvija, to se vie morate podsedati o tome da niti je istina o
njegovom postojanju konana, niti su njegovi destruktivni stavovi konani. To nisu jedini
stavovi koje imate, niti su apsolutni. Iznad svega, vi imate mod da promenite bilo ta. Moe
vam nedostajati inicijativa za promenu kada jo niste potpuno svesni tete koju destruktivni deo vas priinjava vaem ivotu kada je neprimeden. Stoga je drugi vaan aspekt ove
pathvvork meditacije da duboko i nairoko tragate za indirektnim manifestacijama. Kako
se neizraena mrnja ispoljava u vaem ivotu? Moda tako to osedate da neto ne
zasluujete i to ste uplaeni ili to koite svoje energije. To je samo jedan primer; sve indirektne manifestacije treba ispitati.
Vano je podsetiti se da gde god je ivot, tu je stalno kretanje, ak iako je ovo kretanje
privremeno paralisano: materija je paralisana ivotna supstanca. Zaleeni blokovi
energije u vaem telu su trenutno otvrdnuta, nepokretna ivotna supstanca. Ova
ivotna supstanca se uvek moe ponovo uiniti pokretnom, ali samo svesnost to moe
uiniti. Jer ivotna supstanca je ispunjena svesnodu, isto kao i energija; bilo daje
energija trenutno blokirana i zaleena ili bilo da je svesnost trenutno pomraena.
Meditacija pre svega mora znaiti da deo vas koji je ved svestan i pokretan zapravo,
namerava da uini blokiranu energiju i pomraenu svesnost ponovo pokretnim i
svesnim. Najbolji nain da se to uini jeste da dozvolite zaleenoj i pomraenoj
svesnosti da se izrazi. Ovde vam je potreban prijemiv stav, umesto reakcije da je ono
to dolazi razarajude i katastrofalno. Panian stav prema vlastitom destruktivnom
infantu koji se razvija, ini vie tete nego sam destruktivni infant. Morate nauiti da ga
ujete, da ga razumete, da mirno primite njegova izraavanja bez mrnje prema sebi,
bez odbacivanja infanta. Samo sa takvim stavom moete shvatiti uzroke njegove
skrivene destruktivnosti. Tek tada proces ponovnog obrazovanja moe poeti.
Stavovi poricanja, panike, straha, samoodbacivanja i zahtevanja savrenstva koje
obino imate ine da bilo koji deo ove meditacije postane nemogud. Oni ne
dozvoljavaju razvoj, ne dozvoljavaju istraivanje uzroka onoga to ste otkrili, oni sigurno
ne dozvoljavaju ponovnu edukaciju. Stavovi prihvatanja i razumevanja su ti koji
omogudavaju svesnom egu da uspostavi povoljnu dominaciju nad jako destruktivnom i
stagnirajudom psihikom materijom. Kao to sam mnogo puta rekao, ljubaznost,
vrstoda i duboka odlunost neophodni su u borbi protiv vlastite destruktivnosti. To je
paradoks: treba da se identifikujete sa destruk- tivnodu, a ipak da budete odvojeni od

125

nje. Treba da prihvatite da ste to vi, ali takoe treba da znate da postoji jo jedan deo
vas koji moe da kae konanu re ako vi to izaberete. Za to vam je potrebno da
proirite ogranienja svojih svesnih ego izraavanja tako da u bilo kom trenutku moete
redi: "Ja du biti jai od svoje destruktivnosti i nedu biti ometan od strane nje. Ja
odluujem da de moj ivot biti najbolji i najispunjeniji i da ja hodu i mogu da prevaziem
blokade koje uzrokuju da elim da ostanem nesredan. Ova moja odlunost de prizvati
uzvienije modi koje de me uiniti sposobnim da doivim sve vie i vie blaenstva zato jer
ja mogu da napustim uivanje u negativnosti, koje sada u potpunosti prepoznajem." To je
zadatak svesnog ega. Samo tada on moe pokrenuti modi vodstva, mudrosti, snage i novog
unutranjeg osedanja ljubavi koje dolazi od proetosti univerzalnim ja.
Ponovna edukacija treba da ide kroz odnos tri interaktivna nivoa, isto kao to je to bilo
neophodno da bi se destruktivna strana osvestila i istrailo njeno dublje znaenje. Ponovna
edukacija zavisi i od napora svesnog ega, od njegovih instrukcija i dijaloga sa neukim
egoistinim detetom, i od intervencije i vodstva univerzalnog, duhovnog ja. Svako de na
svoj nain uticati na postepeno sazrevanje ovog infan- ta. Ego utvruje svoj cilj da promeni
svesnost negativnog unutranjeg deteta tako to to eli i to se posveduje tome. To je
njegov zadatak. Potpuno izvravanje ovog zadatka omogudava se smiljeno aktiviranim
duhovnim prilivom iz dubine linosti. Ovde svesnost opet mora prihvatiti dvostruki pristup.
Jedan pristup je aktivnost koja uspostavlja njenu elju da transforinie samoporaavajude
aspekte, voenje dijaloga i mirno, ali strogo pouavanje neukog deteta. Drugi pristup je
vie pasivan, strpljivo ekanje konane, ali uvek postepene, manifestacije univerzalnih
modi. One dovode do unutranje promene kada osedanja vode novim, prilagodljivoj im
reakcijma. Tako de dobra osedanja zameniti ona koja su bila negativna ili mrtva.
Pourivanje i pritiskanje dela koji se opire je isto toliko beskorisno i nedelotvorno kao i
prihvatanje njegovog direktnog odbijanja da se promeni. Kada svesni ego ne prepoznaje da
postoji deo linosti koji u stvari odbija svaki korak prema zdravlju, razvoju i dobrom ivotu,
mehanizam koji se suprotstavlja tome esto moe biti uurbani, nestrpljivi pritisak. Oboje
potiu od mrnje prema sebi. Kada se nalazite u neugodnom poloaju i osedate se
bespomodno, prihvatite to kao znak da tragate za onim delom u vama koji kae, "Ja ne
elim da se menjam. Ne elim da budem konstruktivan." Pokrenite se i pronaite ovaj glas.
Ovde iznova upotrebite meditativni dijalog da istraite i da dozvolite najgorem u vama da
se izrazi.
Ovo je jedini nain na koji meditacija moe da pokrene va ivot prema reavanju
problema, prema rastu i ispunjenju i prema razvoju vaih najboljih potencijala. Ako to
uinite, prijatelji moji, dodi de vreme kada verovanje ivotu vie nede zvuati kao nejasna,
udaljena teorija koju ne moete da primenite u praksi. Umesto toga, vaa vera u ivot, kao i
ljubav prema sebi u najzdravijem smislu te rei, ispunjavade vas sve vie i vie.
Ovo su veoma vani koncepti koje treba da shvatite, koristite i posmatrate unutar sebe.
Kada se trostruka interakcija odvija unutar linosti tu je uvek prisutna harmonina
meavina izmeu elje i stanja bez elja; izmeu ueda i odvojenosti; izmeu aktivnosti i
pasivnosti. Kada ova ravnotea postane postojano stanje, tada destruktivni infant odrasta.

126

On nije ubijen ili uniten. On nije proteran. Njegove zaleene modi se rastvaraju u ivu
energiju koju dete stvarno osetiti, prijatelji moji, kao novu ivotnu silu. Infant ne sine biti
ubijen. On se mora pouiti tako da moe biti spaen, osloboen i da moe da odraste. Ako
radite na ovom cilju postojano dete se pribliavati ujedinjenju ega i univerzalnog ja.
Ovo je modan materijal. Budite blagosloveni, budite u miru, budite u Bogu.

127

POGLAVLJE 19
SAMOIDENTIFIKACIJA I STANJA SVESNOSTI
Pozdravi i blagoslovi se prosipaju na sve vas u obliku velike i velianstvene duhovne sile
koju moete koristiti i apsorbovati u onom stepenu u kome se zaista otvorite prema njoj sa
svim svojim srcem i umom.
U ovom predavanju du govoriti o svesnosti iz novog i drugaijeg ugla. Moda je teko za
ljudska bida da shvate da svesnost proima ceo univerzum. Svesnost ne zavisi samo od
linosti nekog bida. Ona proima sve to postoji. Ljudski um je sklon da misli da je svesnost
iskljuivo sporedni proizvod linosti i ak da se iskljuivo vezuje za um. To nije tano.
Svesnost ne mora imati fiksni oblik. Svaka estica materije sadri svesnost, ali u neivoj
materiji svesnost je ovrsla, ba kao to je i energija ovrsla u neivim predmetima.
Svesnost i energija nisu isto, ali su meusobno zavisni aspekti manifestovanog ivota.
Kako evolucija napreduje, ova statina stanja se umanjuju dok svesnost i energija
postaju oivljeniji i pokretniji. Svesnost postaje svesnija; energija dobij a vedu kreativnu
mod da se krede i pravi oblike.
Svaka osobina koja je poznata ljudskom razumevanju, svaki stvaralaki stav i svaki
aspekt linosti su samo jedna od mnogobrojnih manifestacija svesnosti. Svaka manifestacija koja jo uvek nije integrisana u cei inu treba biti ujedinjena i sintetisana u jednu
harmoninu celinu.
Potreban je znaajan napredak u vaoj imaginaciji da biste shvatili koncept koji
pokuavam ovde da vam prenesem. Moete li da za trenutak zamislite da mnoge poznate'
osobine, za koje ste od uvek pretpostavljali da mogu postojati samo kroz osobu, nisu osoba
sama po sebi, ved su slobodno plutajude estice sveopte svesnosti? Nije vano da li su ove
osobine dobre ili loe; uzmimo na primer ljubav, istrajnost, tromost, lenjost, nestrpljenje,
ljubaznost, tvrdoglavost ili zlobu. Sve one moraju biti ugraene u manifes- tujudu linost.
Samo tada moe dodi do proidenja, harmonizacije i obogadenja manifestujude svesnosti,
stvarajudi tako preduslove za evolucijski proces ujedinjavanja svesnosti.
Ljudsko bide je skup razliitih aspekata svesnosti. Neki aspekti su ved proideni.
Neki su ouvek bili isti i samim tim su deo osobe koji ini integrisanu ceiinu. Drugi
aspekti svesnosti su negativni i destruktivni i tako odvojeni, poput udova koji odstupaju
od glavne strukture. Zadatak svakog ljudskog bida je da u svakoj inkarnaciji sintetie,
ujedini i stopi ove razliite aspekte svesnosti. Ako zaista pokuate da shvatite ono to
ovde kaem moete pronadi da je to novi nain za objanjenje ljudskog postojanja.
Naravno, to ne vai samo za nivo ljudske svesnosti, ved takoe i za via stanja svesnosti
gde borba vie nije tako otra ili bolna. Uvedana svesnost o viim stanjima svesnosti
neizmerno olakava proces sinteze. Smetnja ljudskom rodu je opti nedostatak
poimanja onog to se deava, slepilo mnogih osoba koje uestvuju u borbi i njihovi
namerni pokuaji da odre svoje slepilo.

128

U onom stepenu u kome borba i tenzija postoje u linosti, u tom stepenu de razni
aspekti svesnosti biti raspareni jedni od drugih. ivo bide je nesvesno znaenja ove
borbe i pokuava da se identifikuje sa jednim, ili nekoliko od ovih aspekata, bez znanja
o tome ko ili ta je pravo ja. Gde se nalazi? Staje to? Kako se moe pronadi u lavarintu
nesklada? Da li ste vi ono najbolje u vama? Ili ste ono najgore u
vama? Ili ste neki od mnogobrojnih aspekata izmeu? Bez obzira da li osoba to zna ili ne,
ova tekuda unutranja borba i traganje postoje. to je ta borba vie svesna, to je naravno
bolje. Bilo koji put linog razvoja mora se pre ili kasnije suoiti sa ovim pitanjima - sa
dubokim problemom line identifikacije.
Vi ste integrator
Identifikacija sa bilo kojim od prethodno pomenutih aspekata je ljudska greka. Vi niste
vae negativne osobine, niste ni vaa samokanjavajuda nametnuta svesnost, niste ak ni
vae pozitivne osobine. Iako ste uspeli da integriete pozitivne osobine u punodu svog bida,
to nije isto kao kada se identiflkujete sa njima. Preciznije je redi da ste vi onaj deo vas koji
je upravljao ovom integracijom pomodu odreivanja, odluivanja, delovanja, miljenja i
htenja, tako da ste mogli da apsorbujete u sebe ono to predhodno nije bilo inte- grisano.
Svaki aspekt svesnosti poseduje svoju vlastitu volju, kao to to znaju oni koji rade
pathvvork. Sve dok ste slepo ukljueni u borbu i stoga potopljeni u njoj, svaki od ovih
razliitih aspekata de vas kontrolisati za uzvrat, jer pravo ja koje bi moglo da drugaije
odredi vau identifikaciju jo nije pronalo svoju mod. Slepo poistovedivanje vas orobljava i
deaktivira vau kreativnu energiju. Ovaj nedostatak doivljavanja sebe vodi u oaj.
Ako osoba slepo veruje da ona nije nita drugo ved njeni destruktivni aspekti, ona
postaje zapletena u naroitu vrstu unutranje borbe. S jedne strane postojade
samounutenje, samokanjavanje i jaka mrnja prema sebi kao reakcija na doivljavanje
sebe samo kao negativnog. S druge strane, kako zaista moete eleti da napustite ove
negativne osobine ili da se u potpunosti suoite sa njima i istraite ih kada veru- jete da su
one vaa jedina stvarnost? Razapeti ste izmeu stavova, "Moram da ostanem kakav jesam,
da se ne menjam i ne poboljavam, jer to je moj a jedina realnost, a ja ne elim da
prestanem da postojim," i "Ja sam tako uasan, tako lo i tako dostojan prezira da nemam
pravo da postojim i stoga moram da se kaznim tako to du prestati da postojim." Jako je
bolno suoiti se sa ovim konfliktom kada se veruje da je to stvarnost, stoga se cela stvar
odlae.
Tada vodite nestvaran ivot pretvaranja i to pomera va osedaj identiteta na vau
masku. Borite se da niko ne vidi vae pretvaranje i ne pomiljate da ga napustite jer jedina
druga alternativa je bolna borba koju sam upravo opisao. Nije udo da ljudska bida imaju
tako puno otpora. A opet to je velika teta, jer nita od toga nije prava stvarnost. Postoji
pravo ja koje se ne izjednauje niti sa vaim negativnim aspektima, niti sa vaim
nepopustljivim samounitenjem, niti sa pretvaranjem koje sve prekriva. Pronalaenje ovog
pravog ja je na glavni interes.

129

Pre nego to se univerzalno ja moe u potpunosti mani- festovati u vama, jedan njegov
aspekt koga moete odmah shvatiti vam je ved dostupan ba sada: vae svesno ja u svom
najboljem izdanju, kakvo postoji ba sada. To je sadanja ograniena manifestacija vaeg
duhovnog bida, ali to ste zaista vi; to je "ja" koje vam je potrebno da biste izali iz
zbunjenosti. Ova ved manifestovana svesnost postoji u mnogim oblastima vaeg ivota, ali
vi je uzimate zdravo za gotovo. Jo je niste upotrebili u oblasti konflikta gde nastavljate da
budete slepo kontrolisani lanim linim identitetom, odnosno njegovim posledicama.
"Ja" koje je sposobno da donese odluku, na primer, da se zaista suoi sa ovim
konfliktom i da posmatra njegova razna izraavanja jeste ja sa kojim se moete bezbedno
poistoveti- ti. U onom stepenu u kome se osoba probudi i stekne svesnost o sebi, u tom
stepenu de takve odluke biti mogude. I obrnuto, u onom stepenu u kome se takve odluke
donose i biraju odgovarajudi stavovi, u tom stepenu se svesnost budi i iri. Neposredno
dostupna svesnost svakog ljudskog bida obino se ne koristi u potpunosti tamo gde postoji
najveda patnja i konflikti. Potpuni obim njenih modi nije stavljen u slubu ove borbe za
identitet. Kada ivo bide pone da to ini na sistematian nain, deava se glavna promena i
dostie se nova etapa razvoja. U onoj meri u kojoj vae svesno ja moe da koristi svoje ved
postojede znanje o istini, svoju ved postojedu mod da sprovodi dobru volju, svoj ved
postojedi kapacitet da bude pozitivano, predano, istinoljubivo, hrabro i istrajno u borbi da
pronae svoj identitet i svoju ved postojedu sposobnost da bira stav sa kojim de se suoiti
sa problemom, tano u tom stepenu svesnost se iri i postaje proeta duhovnom
svesnodu.
Duhovna svesnost se ne moe manifestovati kada ved postojeda svesnost nije u
potpunosti upotrebljena za voenje ivota. Kada postojedu svesnost moete u potpunosti
da koristite, tada nova inspiracija i nove oblasti vizija, razumevanja i izraene mudrosti
izviru iz vaih dubina. Ali sve dok sledite liniju manjeg otpora, predavajudi se slepoj
upetljanosti, naputajudi pronalaenje pravog linog identiteta i slepo se zadovoljavajudi
tobonjim postojanjem, ostajete zaglavljeni u staroj rutini reagovanja iz navike i verovatno
njenog opravdavanja. Preputate se prinudnom, negativnom, beznadeno cirkularnom
razmiljanju i vaa sadanja svesnost ne moe u potpunosti biti koridena. Kao posledica
toga, svesnost se ne moe ekspandirati, niti moe pretvarati i sintetisati negativne aspekte
sa kojima se pogreno identifikuje. Ona, takoe, ne moe uvesti dublje aspekte duhovnog
ja. Sve dok se postojede vrednosti 11 potpunosti ne iskoriste, dodatne vrednosti se ne
mogu realizo- vati. To je ivotni zakon koji vai za sve nivoe postojanja. To je veoma vana
stvar koju treba da shvatite, prijatelji moji.
KIscis. se identifikujete sa jednim, ili ak grupom aspekata i verujete da su ti aspekti vi,
tada se potapate u njima. Na samom poetku kada sam zapoeo dranje predavanja,
koristio sam termine vie ja, nie ja i maska ja. To su veoma skradeni termini koji, naravno,
sadre mnoge podele i varijacije. Oni su prikladan okvir karakteristika pomodu kojih se
aspekti mogu klasifikovati u jednoj od ove osnovne tri kategorije.
Prava volja za dobrim je, suvino je redi, izraavanje vieg ja. Ali takoe, postoji jo
jedna volja za dobrim ko ja se lako moe pomeati sa ovom prethodnom, iako uopte nisu

130

iste. To je volja da se bude dobar radi izgleda, radi poricanja aspekata nieg ja, jer svesno,
odluujude, birajue ja ne prihvata izazov da se suoi sa negativnim aspektima. Demonski,
destruktivni aspekti su oito izraavanje nieg ja. Ali dinovska krivica koja preli da kazni
ove destruktivne aspekte sa totalnim unitenjem nije izraavanje vieg ja, iako se lako
moe predstavljati da jeste. To je, zapravo, jo destruktivnije nego sama destruktivnost i u
potpunosti dolazi od prethodno pomenute lane line identifikacije. Ako verujete da ste
va demon, izgleda vam da nema drugog izbora nego da unitite sebe; ipak vi se plaite
unitenja i tako zadravate demona. Ali ako posmatrate demona, moete poeti da se
identifikujete sa onim delom vas koji posmatra.
Nikada ne smete zaboraviti da osoba nije u potpunosti ukljuena u ovu borbu, inae bi
bilo nemogude da se izdigne iznad nje. Postoje mnogi aspekti vaeg bida gde koristite mod
svog kreativnog razmiljanja, gde irite svoj um i tako gradite na produktivan nain. Ali,
sada smo usredsreeni na one oblasti gde se ne ekspandirate i gde niste produktivni.
Sve dok su ljudska bida nesposobna, ili radije nevoljna, da prepoznaju svoje destruktivne
aspekte, ona moraju ostati izgubljena u njima i stoga ne mogu dostidi pravilnu linu
identifikaciju. Iako je vaa elja da sakrijete destruktivne aspekte jo vie destruktivna nego
ono to skrivate, ona u isto vreme ukazuje da vi elite da budete slobodni od
destruktivnosti. Prema tome elja da sakrijete destruktivnost je pogreno shvadena i
protumaena poruka vieg ja. To je pogrean nain primene i interpretacije enje
duhovnog ja. Hajde sada da dalje govorimo o tome kako svesno ja moe biti vie aktivirano
i iskorideno, tako da ga moete ekspandirati i napraviti mesta da duhovna svesnost prodre
u njega. Svako na ovom putu koje marljivo i savesno radio na skidanju maske, naputanju
odbrana i prevazilaenju opiranja izlaganju oigledno sramotnih sklonosti, doiveo je kako
priznavanje negativnih osobina stvara novu slobodu. Zato je to tako? Oigledan odgovor
je da je prosta injenica to imate hrabrosti i potenja da to uinite sama po sebi
olakavajudi i oslobaajudi faktor. Ali postoje stvari koje idu iznad toga, prijatelji moji.
Promena u identifikaciji
Kroz sam in priznavanja, deava se suptilna ali znaajna promena u identifikaciji. Pre
takvog priznavanja bili ste slepi za neke ili sve destruktivne aspekte i stoga ste bespomodno
bili kontrolisani od njih, pokazujudi da ste verovali da su oni vi. Niste bili u stanju ak ni da
priznate ove neprihvatljive aspekte, jer ste se identifikovali sa njima. Ali u trenutku kada
priznate ono to je prethodno bilo neprihvatljivo; umesto identifikacije sa njima, poinjete
da se identifikujete sa onim delom vas koji moe i odluuje da uini priznanje. Tada prevlada jedan drugi deo koji moe da uini neto u vezi njih, ak iako u poetku moe samo
jednostavno da posmatra i opipava tragajudi za nekim dubljim razumevanjem skrivenih
dinamikih procesa. Sasvim je drugaija situacija kada se identifikujete sa runim
osobinama od situacije kada identifikujete te rune osobine. U trenutku kada ih
prepoznate, prestajete da se poistovedujete sa njima. To je razlog zastoje tako

131

oslobaajude priznati ono najgore u svojoj linosti, nakon to ste pobedili uvek prisutno
opiranje da to uinite. Bide jo lake jednom kada budete mogli da napravite jasnu razliku.
U trenutku kada identifikujete, posmatrate i jasno artikuliete svoje destruktivne
aspekte, pronali ste svoje pravo ja sa kojim se moete bezbedno identifikovati. Ovo pravo
ja moe uiniti mnoge stvari, pre svega ono to inite sada: identifikovanje, posmatranje i
artikulisanje. Sada vie ne morate tako nemilosrdno da proganjate sebe sa mrnjom.
Izgleda da nema naina da izbegnete mrnju prema sebi sve dok zanemarujete ovaj
izuzetno vaan proces identifikovan- ja sebe sa svojim pravim ja, koji takoe ima mod da
prepozna i prihvati nove stavove, bez pogubnog osuivanja samog sebe. Mogude je
negativno suditi u istinoljubivom duhu, ali postoji ogromna razlika izmeu verovanja da je
ono to osuujete jedina istina vaeg postojanja i shvatanja da deo vas koji moe da prizna
prisustvo destruktivnosti ima druge opcije i daje blie vaoj konanoj stvarnosti.
Koliko stav prema sebi mora biti drugaiji kada shvatite da ljudska bida nose negativne
aspekte sa sobom da bi ih integrisala i sintetisala. To omogudava istinoljubivost bez
beznadenosti. Kakvo dostojanstvo vam to daje kada uzmete u obzir da vi prihvatate ovaj
vaan zadatak radi evolucije.
Kada doete u ovaj ivot, donosite sa sobom negativne aspekte zbog smisla koji smo
upravo pomenuli. Postoje odreeni zakoni koji odreuju kakve aspekte donosite sa sobom.
Svako ljudsko bide ispunjava neki ogroman zadatak na univerzalnoj lestvici evolucije. Ovaj
zadatak vam daje veliko dostojanstvo, stoje mnogo vanije od prolazne patnje koja se
nagomilava zbog toga to ne znate ko ste. Samo kada prvo preuzmete odgovornost za
negativne aspekte moete dodi do divne spoznaje da vi niste oni, ved da nosite neto u
sebi zata ste preuzeli odgovornost u evolucijskom smislu.
Samo tada moete dodi do slededeg koraka, a to je integracija.
etiri stanja svesnosti
Ponovidu etiri stanja svesnosti koje smo davno pomenuli:
(1) poluuspavano stanje kada ne znate ko ste i slepo se borite protiv onoga to mrzite u
sebi, bilo svesno, pulusvesno ili nesvesno;
(2) prvo stanje buenja, kada moete da priznate, posmatrate i artikuliete ono to vam
se ne svia; kada moete da osetite da je to samo jedan va aspekt, a ne tajna konana
istina o vama;
(3) svesnost da pravo ja ili "ja" koje posmatra i artikulie, moe takoe da napravi nove
odluke i izbore, i da moe da traga za prethodno nesludenim opcijama i mogudnostima, ne pomodu magije, ved isprobavajudi stavove koji su ranije bili potpuno negirani i
ignorisani. Neki primeri takvih novih stavova su: postavljanje pozitivnog cilja
samoprihvatanja bez gubljenja osedaja proporcije; istraivanje novih puteva; uenje na
grekama i neuspes- ima; neodustajanje kada se uspeh ne pojavi odmah; vera u
neznane potencijale koji se mogu manifestovati samo dok svesnost prihvata ove nove

132

metode. Stav prihvatan- ja novih naina opaanja za koje vaa svesnost upravo postaje
sposobna vodi direktno do;
(4) konanog shvatanja onih prethodno negiranih i mrskih aspekata, to znai njihovo
rastvaranje i integraciju. Istovremeno, uvek ekspandirajuda svesnost integrie se sa jo
vie duhovne realnosti koja se sada moe razviti u jo vedoj meri. To je ono to se
podrazumeva pod proidenjem. U onoj meri u kojoj vodite svoj ivot na takav, nain,
u toj meri de globalna svesnost koja proima univerzum postati manje izdeljena u
odvojene estice i vie ujedinjena.
Kada prihvatite ovo to sam ovde rekao shvatidete nekoliko veoma vanih injenica.
Pre svega, videdete ogromnu sveoptu vanost prepoznavanja iskrivljenih demonskih
osobina. Prihvatidete potpunu odgovornost za njih, to de vas, paradoksalno, osloboditi od
poistovedivanja sa njima. Upoznadete svoje pravo ja i prepoznadete da su ovi negativni
aspekti samo delovi koji odstupaju od glavne strukture, koje onda moete integrisati u
sebe dok ih rastvarate. Njihova bazina energija i neiskrivljena priroda mogu postati deo
svesnosti koju manifestujete.
Na taj nain, bez obzira na to koliko je realnost nepoeljna, moete raditi na njoj,
prihvatiti je, istraivati i ne biti uplaeni od nje. Prema tome, kapacitet da posmatrate,
artikuliete, procenjujete i birate najbolje mogude stavove da biste se bavili onim to
posmatrate, jeste istinska mod vaeg pravog ja i ona ved postoji u vama ba sada. Sloboda,
otkride i znanje o sebi jesu prvi koraci prema spoznaji vede univerzalne, boanske svesnosti
u vama. Sve dok to ne uinite, najdublja duhovna svesnost ostaje samo princip, teorija i
potencijal koji de biti spoznat tek u bududnosti. Moete verovati 11 nju intelektom, ali je ne
moete zaista spoznati u sebi sve dok ne iskoristite svesnost koja vam je dostupna sada, ali
koju ostavljate neiskoridenu gde god postoje takozvani problemi. Kroz prepoznavanje ova
etiri stanja i kroz rad na njima na nain koji sam ovde skicirao, va svesni um se moe
dovoljno proiriti i pustiti unutra jo uvek nemanifestovanu mudrost, istinu, ljubav,
energiju, snagu osedanja i kapacitet da se transcendiraju bolne suprotnosti, to de
obogatiti i preusmeriti va ivot ka stvaranju vie srede i zadovoljstva.
Strah nestaje
U momentu kada doe do samoidentifikacije, duboki i oigledno beskrajni strah ljudske
due nestaje. Cesto se ovaj strah ne doivljava svesno. Postajete ga svesni samo kada ste
na pragu ovih stanja, kada pravite promenu od toga da ste izgubljeni, slepi i zbunjeni u vezi
toga ko ste, do prvih nagovetaja identifikacije sa svojim pravim ja. To je prolazni period
koji moe trajati nedeljama ili tokom mnogih inkarnacija. Ovaj teror moete sakrivati od
samog sebe ili se suoiti sa njim. to se vie suoavate sa njim, pre dete izadi iz njega.
Skrivanjem ne dobijate nita, jer teror de ostaviti neizbrisive tragove u vaem ivotu.
Skriveni strahovi nisu nita manje bolni i ograniavajudi nego stvarni doivljaj straha.
Zapravo, istina je upravo suprotna.

133

Teror postoji samo zato jer ne znate da postoji pravo ja koje je iznad onih vaih
aspekata koje mrzite. Zbog ovog terora neprestano oklevate ak i da identifikujete ono to
mrzite. Sve dok vam nedostaje hrabrost da istraite da li je va strah opravdan ili ne, ne
moete saznati da on nije opravdan i da ste vi mnogo, mnogo vie nego ono to se plaite
da jeste. Ljudsko bide je esto na samom rubu da poeli ovaj korak. Ali taj rub se doivljava
kao ponor i stoga oklevate i produujete lano postojanje. Kada se ne radi na tome, strah
ostaje u dui; onda se on porie i potiskuje, a potisnuti str ali ima dodatne tetne posledice
na linost, koja postaje sve vie i vie otuena od svog pravog jezgra.
Kada konano donesete odluku i posvetite se suoavanju sa svojim strahovima, teror
nestaje i shvatate da moete da saznate ko ste zaista. Takoe, pronalazite da je ivot pun,
bogat, otvoren i neogranien. U trenutku kada doivite sebe kao onog koji posmatra, a ne
kao onog koji je posmatran, vie nema nikakve potrebe da unitite sebe ili da ograniavate
svoj identitet na varljivu masku mrskog demona ili sitniavog, sebinog egoiste.
Poistovedivanje sa pravim ja uklanja strah od unitenja, ne samo od smrti, ved od unitenja,
to je drugaije.
Sada demo se vratiti svesnom umu kakav ved postoji u vama u ovom trenutku. On je
sada sposoban da prizna i pos- matra linost, ili aspekt linosti i ima mnogobrojne izbore.
Stav koji dete zauzeti prema svojim nerzavijenim, nepoeljnim osobinama jeste klju za
irenje vae svesnosti.
irenje svesnosti
U dananje vreme se mnogo pria o konceptu proirivanja svesnosti. esto se veruje
daje to magini proces koji se desi odjednom. Ali nije tako. Da bi se dostigla prava duhovna
svesnost neophodno je da pre svega obratite panju na jo uvek neiskorideni materijal
koji je u vama. Svaki minut depresije ili teskobe i svako beznae ili neki drugi negativni stav
prema nekoj situaciji sadri razne opcije. Ali potreban je in unutranje volje s vae strane
da biste probudili uspavane snage i uinili ih dostupnim. Kada se ved postojedi potencijali
koriste, postepeno i organski razvija se mnogo veda mod duhovne svesnosti.
Ljudi esto idu kroz razne duhovne prakse i ekaju na udesnu manifestaciju uzviene
svesnosti, dok su njihov um i mod razmiljanja zapetljani u istim negativnim stavovima,
osedanjima i mislima. Oni moraju ili biti razoarani ili iveti u iluziji. Nikakve vebe, napori,
ili nade za milodu koja de delovati spolja ne mogu vam doneti istinsku svesnost i pravu
manifestaciju vaeg duhovnog ja.
Kreativna energija koja je prisutna u mislima i misaonim procesima je potpuno potcenjena
od vedine ljudskih bida. Stoga su i procesi kreiranja i oblikovanja ivota zanemareni.
Koridenje ove kreativne modi je izazovan i fascinirajudi poduhvat. Upravo sada moete
istraiti dubine svog svesnog uma i tragati za novim, 'boljim i kreativnijim pristupima
tekodama i za realistinijim i konstruktivnijim. nainima reagovanja. Ne morate reagovati
na nain na koji to inite; imate mnoge mogudnosti miljenja i usmeravanja vaih misli,
misaonih procesa i ablonskih stavova prema novim ciljevima. U onom stepenu u kom se

134

identifikacija sa vaim pravim ja nije desila, a vi se jo uvek tajno identifikujete sa onim

aspektima u sebi koje najvie mrzite i zbog kojih se opirete ak i posmatranju, u tom istom
stepenu vaa svesnost je nesposobna da iskoristi svoje opcije i mogudnosti.
Kada ponete da se pitate, "Koji stav biram prema onome to sada posmatram u sebi i
to mi se ne svia?" napravili ste jedno od najznaajnijih otkrida u ovoj sadanjoj fazi svoje
evolucije. Za to nije potreban prodor dubljeg duhovnog ja. To jednostavno znai koridenje
onoga to ste sebi ved uinili dostupnim tokom vekova i milenijuma evolucije.
Kakav izbor imate dok posmatrate svoje destruktivne stavove i namere? Moete da
izaberete ono to ste do sada radili, ali samo nesvesno - da budete potpuno uasnuti i beznadeni, da mislite daje nemogude da ikada budete drugaiji i da je to sve to postoji u
vama, ili da jednako pogreno, mislite da imate mod da napravite trenutnu i drastinu
promenu. Ovaj stav nije nita vie pozitivan od prethodnog. Zato to nije realan on mora
voditi do neizbenog razoaranja i do oigledno jo opravdanije negativnosti. Nerealna
bez- nadenost i nerealna udesna nada jesu dva ekstrema koji vode u zlokobni krug.
Ali, zar vam nisu dostupne i druge opcije? Zar nije mogude da svojim umom kakav je sada
izaberete drugaije modalitete? Recite: "Veoma je verovatno i predvidljivo da du zaboraviti
i ponovo postati upleten u staro slepilo i njegove uslovljene reflekse. Ali, to ne treba da me
odvrati. Moradu opet da se borim i da iznova i iznova tragam da bi naao odgovore. Ali ja
to mogu, i uinidu to, i na taj nain du postepeno izgraditi novu snagu, izvore i energije.
Nedu biti odvraden injenicom cla graenje lepe zgrade zahteva strpljenje. Nedu biti toliko
detinjast da oekujem da se to moe uiniti odjednom. Ja to elim i iskoristidu sve svoje
modi da to uinim, ali du biti strpljiv i realan. elim da me vode duhovne modi u meni, ali
ako jo uvek ne mogu da opazim vodstvo zato jer su u poetku ovog poduhvata moje
energije previe guste, a moja svesnost previe tupa, ja du verovati, ekati i istrajavati.
elim da dam sve svoje najbolje ivotu. Pokuavadu da iznova i iznova identifikujem,
posmatram i artikuliem ono to ne volim, a da se pri tom ne identifikujem sa tim. Tragau
za novini nainima razumevanja svega toga, tako da du to konano prevazidi."
Takav stav vam je na dohvat ruke. To nije magija. To je dostupan izbor. Sada moete
zapoeti sa stavom da biste eleli da posmatrate i identifikujete, umesto da budete stopljeni. sa onim to do sada ak niste eleli ni da priznate. Ovi i drugi stavovi i opcije postoje
u svakoj mogudoj dilemi i tekodi. U vama postoji znanje koje moete upotrebiti za ono to
posmatrate. Ako koristite ovo dostupno znanje vi ete ga proiriti, isto kao i obim vaih
stavova i osedanja.
to vie to inite, to de se vie beskrajno veda i neograniena svesnost, do sada
potopljeno duhovno ja, integrisati u va svesni um i vi dete postati ta svesnost. Kao to sam
prethodno rekao, to se nabolje deava u trostrukom dijalogu: dijaloga svesnog ja sa
demonskim aspektima, dijalogu svesnog uma sa boanskim ja i dijalogu izmeu boanskog
ja i demonskog ja. U sve ove tri mogudnosti, obe strane naiz- menino govore i sluaju, kao
u svakoj znaajnoj konverzaciji. Stoga, to vie opaate i posmatrate na ovaj nain, to de
vam lake biti da napravite slededi skok: spoznaju svog istinskog duhovnog identiteta. Tada

135

dete zaista znati da ste vi ova neverovatna, lepa, beskrajna svesnost, gde se nalazi sva mod
i gde nemate ega da se plaite.
Prijatelji moji, ovo predavanje zahteva da se na njemu marljivo radi. U poetku se ne
moe primiti puno ovog materijala jer je teak. On zahteva od vas da usmerite um i da
koristite svoju dobru volju i takoe da kroz meditaciju kontaktirate vie oblasti duhovne
realnosti i modi da vam pomognu da apsorbujete i iskoristite ono to sam rekao.
Budite blagosloveni, budite u miru, budite u Bogu.

136

POGLAVLJE 20
RASTVARANJE STRAHA
Pozdravljam vas, najdrai moji prijatelji.
Svi znamo koliko je vano da se suoite sa onim aspektima, osedanjima, ubeenjima i
stavovima kojih ste ili sasvim nesvesni ili nedovoljno svesni. Ukoliko ne gajite ovakvu
svesnost, nemogude je osloboditi sredite svog najdubljeg bida, jezgro iz koga sav ivot
izvire. Hajde sada da pokuamo da vidimo gde je vaa unutranja osnova jo uvek
prekrivena. Koliko ste je otkrili? Koliko ste svesni onoga to se stvarno deava u vama,
nasuprot vetakim objanjenjima koje uvek imate pri ruci?
Uklanjanje iluzija o sebi u poetku izgleda nesavladljivo teko, poto sva ljudska bida
nejasno veruju da je skrivena istina neprihvatljiva i da su stoga i oni sami neprihvatljivi. Ova
dvostruka iluzija se mora ukloniti: odgovarajude skriveno verovanje kao i prekriva koji
stavljate preko njega. A to je uvek najtei deo pathworka.
Zlo kao odbrana od patnje
Da biste nastavili ovu fazu rada na sebi, neophodno je da na dubljem nivou shvatite
odakle dolaze negativni stavovi i destruktivnost. Sta je pravi izvor zla? Znate, i esto ste uli
od mene da govorim kako poricanje vaih ranjivosti, vaeg srama usled osedanja
bespomodnosti i vaeg osedanja da niste voljeni stvara zlo i destruktivne stavove i
osedanja. Drugim reima, zlo je odbrana od patnje.
Stoga je oito da sada treba vie da se zainteresujete za povrede i patnje koje ste tipeli
u svom ranom ivotu i od kojih ste se do sada branili. Vi koji ste nauili da ponovo
emocionalno doivite prola osedanja moete potvrditi kao doivljenu realnost ono to
sam godinama ponavljao, da vas poricanje izvornog doivljaja prisiljava da ga iznova i iznova ponovo doivljavate. Vi ponovo stvarate poreknuti doivljaj i tako uvedavate
akumulirani bol i povreenost. Morate iskusiti jo puno ovog ponovnog doivljavanja, ali
se sada to moe uiniti na bezbedan nain.
Veliki deo onoga od ega ste patili kao deca, a posebno opseg vae nesrede, jeste jo
uvek samo intelektualno znanje za vas. Ne osedate koliko ste zaista bili nesredni kao dete i
dugo vremena su mnogi od vas verovali ba suprotno u vezi svog detinjstva. Intelektualno
sticanje ovog znanja je neophodna priprema za njegovo doivljavanje. Bez takve
intelektualne svesnosti o istini o vaem dctinjstvu odbrane se ne mogu dovoljno oslabiti za
bezbedno ponovno doivljavanje na emocionalnom nivou. Kada su odbrane jo uvek jake,
one blokiraju put emocionalnom doivljaju, tako da je pokuaj da doete do osedanja
uguen. Sada ste zaista spremni, prijatelji moji, da se otisnete u dubine svog bida. Tamo
moete odbaciti svoje ukoenosti i slobodno se prepustiti svim akumuliranim osedanjima
koja sve do sada nikada nisu mogla da napuste va sistem. Ona se pre nisu mogla

137

transformisati u svoj prirodni energetski tok upravo zbog toga jer ste zakljuali kapije da
ne biste osetili svoja osedanja.
Problem lenjosti
Pre nekog vremena, bio sam upitan da govorim o problemu lenjosti. Postoji tesna
povezanost izmeu problema lenjosti i osedanja koja nisu u potpunosti doivljena.
Nemojte gledati na lenjost kao na stav koji se moe napustiti pomodu volje samo kad bi se
osoba konano pribrala da bude razumna i konstruktivna. To uopte nije pitanje morala.
Lenjost je manifestacija apatije, stagnacije i paralize, rezultat ustajale energije u duinoj
supstanci. Troma duina sup- stanca je rezultat osedanja koja nisu u potpunosti doivljena
ili izraena i stoga nisu potpuno shvadena, u smislu njihovog znaenja i pravog izvora. Kada
osedanja nisu ovako doivljena, shvadena i izraena, ona se akumuliraju i zaustavljaju tok
ivotne sile. Nije dovoljno da zakljuite da mora biti da u sebi imate neka prola osedanja
koja su morala logino dovesti do sadanih okolnosti. Takvo deduktivno znanje je esto
neophodan prolaz da biste dozvolili sebi dublje iskustvo. Pa ipak, znanje samo po sebi,
moe biti i prepreka kada zamcnjujete osedanje sa znanjem. U ovom sluaju, jedinstvo ove
dve funkcije je prekinuto na isti nain kao kada osedate, a ne znate ta osedanja znae,
zato i kako se deavaju, niti kako ona jo uvek upravljaju vaim ivotom.
Jo uvek postoje mnoge odbrane od potpunog doivljavanja akumuliranih osedanja u
vama, prijatelji moji, uprkos svom vaem napretku. Kada imate to na umu, to de vam
pomodi da fokusirate svoju panju i svesnost na ove odbrane da biste ih sve vie i vie
prevazilazili. Moete planski da smanjujete prag odbrane od svojih duboko akumuliranih
iskustava koja su postala otrovna jer nisu osloboena. Ova bolna iskustva se ne mogu
otpustiti ukoliko se ne osete, spoznaju, izraze i proive to je vie mogude.
Da ponovim: sve to je zlo, destruktivno i negativno u ljudskoj prirodi rezultat je
branjenja od doivljavanja bolnih, nepoeljnih osedanja. Ovo poricanje blokira energiju.
Kada osedanja stagniraju, tada i energija stagnira, a ako energija stagnira ne moete da se
kredete. Kao to znate, osedanja su pokretni energetski tokovi. Sve dok energija slobodno
tee osedanja se neprestano transformiu iz jedne u drugu grupu ili tip osedanja.
Nedoivljavanje osedanja zaustavlja kretanje ovih tokova i stoga zaustavlja ivotnu
energiju. Kada je unutar due prirodni energetski tok zaustavljen, nalazite se u poziciji da
osedate lenjost, nalazite se u stanju gde je kretanje mogude samo usled bolnog prisiljavanja
od strane spol- janje volje. Tako, prijatelji moji, kada zateknete sebe u stagnaciji, lenjosti,
pasivnosti, ili inerciji i kada nita ne elite da radite, to se esto mea sa duhovnim
stanjem samog postojanja, imate dobar pokazatelj da u vama postoje osedanja koja su
stvorila psihiku toksinost jer ste neradi da ih doivite i priznate.
Stagnacija energetskih tokova hvata u zamku ne samo osedanja ved i koncepte, takoe.
Donosite opte zakljuke na osnovu samo jedne pojave i drite se lanih verovanja koja iz
toga proizilaze. Retko se deava da umrtvljena osedanja ne ukljuuju takoe i umrtvljene
opte utiske o ivotu. Oni mogu postojati u najdubljim delovima due, potpuno skriveni od

138

svesnosti. To je ono to sam pre neku godinu nazivao "obrascima" koji se odravaju u psihi.
Pomogao sam vam da pronaete ove obrasce i videli ste kako ste bili prisiljeni da ponovo
doivljavate pogrene koncepcije i umrtvljena osedanja. Iznova i iznova ste uhvadeni u
ciklus ponovnog stvaranja prolosti na ovaj ili onaj nain sve dok ne moete da sakupite
hrabrost da izaberete da sada proivite ono to zbog svojih odbrana niste proiveli ranije.
Ne moete izadi iz ovih ponavljajudih ciklusa, bez obzira koliko vae namere bile dobre i
koliko se puno trudili, sve dok zaista u potpunosti ponovo ne doivite svoja ranija osedanja.
Pomenuli smo mnogo puta da je dualistika podcljenost, koja nije nita drugo osim iluzija
opaanja, prepreka za ljudski rod. Ova iluzija ima mnogo lica, jedno od njih je podcljenost
same ljudske svesnosti. Ljudska bida mogu da osedaju jednu stvar, veruju u drugu i deluju
bez znanja o tome kako ove funkcije vladaju nad njima. Nedostatak svesnosti o tome ta
osedate i ta stvarno verujete stvara jo jednu manifestaciju podeijenosti. Kada
ujedinjujete znanje i osedanje, radite na ispravljanju i integraciji, to se manifestuje kao
divno novo buenje i osedaj punode.
Kada se osedanja ne doivljavaju u njihovom potpunom intezitetu, unutranji ivotni
tok mora postati nepokretan. Ljudi postanu neobjanjivo paralisani. Njihovo delovanje
postane neuspeno. Izgleda kao da ih ivot spreava da dostignu svoje ciljeve i elje.
Nailaze na zatvorena vrata pri pokuaju da ostvare svoje talente, potrebe i linosti.
Takozvana lenjost moe biti jedna manifestacija ove paralize. Nedostatak kreativnosti ili
osedanje opteg oaja moe biti druga manifestacija. U ovom sluaju, ljudi esto mogu
koristiti trenutni dogaaj ili tekodu da bi opravdali svoje unutranje stanje. Istina je da vas
osedaj uzaludnosti i zbunjenosti u vezi ivota i vae uloge u njemu mora obuzeti kada se
opirete da doivite osedanja koja skrivate. Nastavljate da ih skrivate jer se zavaravate da de
vas izbegavanje osedanja manje povrediti nego njihovo izlaganje. Postoje mnoge druge
manifestacije. Nesposobnost da osedate zadovoljstvo ili da u potpunosti doivljavate ivot
je jedna od najrasprostranjenijih posledica.
Strah od oseanja svih oseanja
Potpuno doivljavanje osedanja vam je isto toliko dostupno koliko imate voljnosti i
spremnosti da se u to upustite. Ova osedanja su esto akumulirana vekovima ili
milenijumi- ma, ne samo dekadama. Svaka ivotna inkarnacija predstavlja zadatak vaeg
idenja pomodu njihovog doivljavanja i razumevanja. Vi ste proideni onda kada vie
nema otpadnog materijala. Nakon zavretka ovog ivotnog ciklusa, stanja, okolnosti i
okruenje vaeg slededag ivota u koji ste privueni neumoljivim zakonom ivota, dade
vam priliku da iznesete na povrinu bilo kakav prethodno akumulirani otpadni materijal.
Ali sedanje na prethodne inkarnacije je pomraeno tako da imate samo prola iskustva iz
ovog ivota kojima se moete pribliiti.
Pomraenje sedanja je sporedni proizvod ciklusa ivota i smrti u koji je uhvaden svako
ko porie doivljavanje osedanja. Kada nastavljate sa poricanjem i odbijate da osetite
iskustva koja ste proiveli ba u ovom ivotu, vi ove- koveujete proces pomraenja

139

sedanja. Tako ovekoveujete ciklus umiranja i raanja, a ovaj proces se uvek manifestuje
kao prekid u kontinuitetu svesnosti. Nasuprot tome, elimi- niete ovaj diskontinuitet
svesnosti, a time i ceo ciklus umiranja i raanja, tako to proivljavate tagod da se
akumuliralo u ovom ivotu kadgod je mogude ponovo uspostaviti karike sedanja. Ako se
osedanja iz ovog ivota doive u potpunosti, sva nataloena materija prethodnih ivota de
biti automatski obraena jer je sadanja trauma nastala samo zbog toga to su prethodni
bolovi bili poreknuti.
Moete to uiniti, prijatelji moji, ako verujete u proces i usudite se da se oslobodite, da
se zaista oslobodite. A tu je opet problem. Ne moete se osloboditi ako se vae najdublje
bide brani od doivljavanja svojih osedanja, za koja znate da postoje u vama. Zapravo,
branite se od uspostavljanja karike izmeu ovih osedanja, svog unutranjeg znanja i svojih
sadanjih obrazaca delovanja. Na paralizu, koja se esto smatra lenjodu, i u vezi koje
esto moraliete kao da je to tako, stoga treba gledati kao na veoma indirektan simptom.
Lenjost je zatita od kretanja duine supstance koje preti da iznese osedanja za koja mislite
da moete da nastavite da ih izbegavate, a da pri tom ne blokiratp sam svoj ivot. Tako je
lenjost istovremeno i posledica i odbrana. Kretanje pokrede ono to je ustajalo. Potpunim
razumevanjem ovoga moete pravilno usmeriti svoju unutranju volju i nameru prema
prevazilaenju ove samonametnute zatitne stagnacije, tako to dete skupiti hrabrost da
osetite ono to treba da se oseti.
Istinsko spokojno stanje za kojim svaka dua nesvesno udi nije oprezna pasivnost koja
mora izbedi kretanje i koja ini da kretanje izgleda nepoeljno. Istinsko duhovno stanje
postojanja je veoma aktivno stanje, iako je to mirno i relaksirano stanje u isto vreme. To je
radosno kretanje i delovanje. Samo pasivnost straljivog ja stvara bes, kao suprotnost
stagnaciji. Toje kao da se osoba teko bori protiv stagnacije namedudi prinudno delovanje,
a onda postane jo vie otuena od istine o svojoj stagnaciji i od razloga za stagnaciju, to
je strah od osedanja svih osedanja, ukljuujudi i strah. Tek kada se ova istina potpuno oseti i
razume, kada prestanete da se borite protiv nje i rastvorite ono to je uzrokuje tako to
doivljavate svoja osedanja, moete izadi i iz besa prekomerne aktivnosti i iz paralize.
Drugim reima, morate osetiti strah koji lei u lenjosti i u svim vrstama stagnacije.
Ovaj strah se nalazi u svakome, ak i u onima medu vama koji nisu naroito lenji i koji
nisu svesni drugih simptoma koje taj poreknuti strah stvara. Ovom osnovnom ljudskom
stanju straha mora biti dozvoljeno da se izrazi spolja. Morate mu dozvoliti da vas obuzme,
u pravom okruenju naravno. A kada ga doivite, pronadi dete dva osnovna elementa u
njemu. Prvi element su stanja iz detinjstva koja su bila tako bolna da ste mislili da ne
moete sebi dozvoliti da ih osetite, tako da ste ih odsekli od sebe. I drugi jo vaniji i
znaajniji elemenat je strah od s traiia, stran od doivljavanja straha. To je mesto gde se
nalazi stvarna povreda.
Pre nekoliko godina u predavanju o fenomenu samoovekoveivanja sam vam govorio, i
na primerima objasnio, kako se poreknuto osedanje uvedava i umnoava. Na primer:
poreknuti strah stvara strah od straha, a onda strah od osedanja straha od straha i tako
dalje. Isto vai i za druga osedanja. Poreknuti gnev stvara gnev zbog toga to ste gnevni.

140

Onda kada se to porekne, osoba postane jo vie gnevna zato to nije sposobna da prihvati
gnev i tako dalje. Frustracija je sama po sebi podnoljiva kada potpuno uete u nju. Ali
kada ste frustrirani zato jer "ne bi trebalo" da budete frustrirani, a onda ste jo vie
frustrirani zato jer to poriete, bol se proiruje. Ovaj proces je izuzetno znaajan jer on
jasno ukazuje na neophodnost direktnog osedanja, bez obzira na to koliko nepoeljna
osedanja mogla biti. Ako uvedavate svoj bol jer poriete osedanje svog bola, ovaj
sekundarni bol mora postati goriji, izopaeniji i nepo- dnoljiviji. Ako prihvatite i osetite
bol, proces rastvaranja automatski poinje. Mnogi od vas su u svom pathvvorku nebrojeno
puta doiveli ovu istinu. Isto vai i za strah, gnev, frustraciju, ili bilo koje drugo osedanje.
Tako, kada osedate strah od svog straha i moete da dozvolite sebi da uete u sam taj
strah, on de veoma brzo ustupiti mesto drugom poreknutom osedanju. Poreknuto
osedanje, koje god da jeste, bide lake podneti nego njegovo poricanje, strah. A sam strah
je podnoljiviji nego strah od straha. Na taj nain, moete napredovati do jezgra akumulirane otpadne energije poreknutih osedanja. Borba protiv vaih osedanja i odbrana od njih
stvara ceo dodatni sloj doivljaja koji je otuen od vae sri i koji je stoga vetaki i bolniji
nego izvorno iskustvo protiv koga se taj sloj bori.
Posveenost tome da uete u svoja oseanja i proete kroz njih
Svesno ja treba da sakupi sve svoje sposobnosti, sve svoje izvore i sve to ima da bi se u
potpunosti odluilo da doivi strah od dubokih, bolnih i zastraujudih osedanja u vama. Kao
to sam vam esto govorio, "Jedini izlaz je da uete u svoja osedanja i proete kroz njih."
Vano ja da sada fokusirate svoju meditaciju. Oni meu vama koji su postali ubeeni u
veliku mod koju tako generiete nauili su da specifino fokusiranje i svesno usmerenje
koje dajete svojim meditacijama priziva unutranje vodstvo u pravoj i uravnoteenoj meri,
koje se onda moe primeniti na va ivot. Pravilan pristup je dvostruk. Prvo treba da se
posvetite tome da uete u sebe, a ne da obilazite okolo. Dobrovoljna posvedenost da
uete u svoja osedanja i proete kroz njih treba da bude pokretaka snaga u ovoj
specifinoj meditaciji. Objavljivanje i izjavlji- vanje da je to ono to elite i namaravate da
uinite mora stvoriti novo stanje u vaoj duinoj supstanci. Tada moete traiti specifino
vodstvo koje de odmah pokrenuti jedan deo nepokretne materije. Lenjost koja ini da
izbegavate, odlaete i odugovlaite nestade u ovom trenutku u dovoljnoj meri da bi se
pokrenuo novi energetski priliv. Dobrovoljni stav posvedenosti de stvoriti nevoljni
energetski priliv i aktivirati vodedu mudrost vaeg duhovnog ja. Izjavljivanje, u vaim
meditacijama, da nameravate i elite da doivite sva akumulirana osedanja i da se liite
otpadaka je najbolji i najefikasniji nain za poetak. Kao dodatak pravilnoj ravnotei i
proraunu vremena, unutranje i spoljanje vodstvo de biti uspostavljeno ba na nain koji
je potreban za vau linu situaciju. Nauidete da postanete usklaeni sa ovim vodstvom i
da ga osetite, umesto da ga proputate i da budete slepi i gluvi za njega. Jer ono uvek
postoji kao potencijal, ne samo za ovu fazu puta, naravno, ved za svaku posebnu,

141

specifinu fazu kroz koju je neophodno da proete. Spoljanje voljno ja mora dobrovoljno
igrati svoju ulogu tako da onda nevoljno ja moe prevladati.
Ovo nevoljno ja manifestuje se na dva sasvim razliita naina: kao upravo pomenuta
via mudrost i vodstvo i povrinsko ja koje se esto previja u bolu, ali porie doivi- javanje
nataloenog bola iz davne prolosti. Prvo pomae i vodi ovo drugo.
Kroz ovaj meditativni pristup oslobaa se energija koja se moe usmeriti u ovu
najznaajniju svrhu. Vi esto ubeujete sebe da vam nedostaju vreme i energija da uete u
dubine svojih osedanja. U isto vreme troite puno energije na druge aktivnosti koje mogu
izgledati daleko vanije u datom trenutku. Bez obzira koliko su vitalno vane druge
aktivnosti, one nikada ne mogu biti vanije od ovog istraivanja, jer izvrenje ovog ivotnog
zadatka je pravi razlog ivota. tavie, to je klju za produktivnost vaeg ivota u ovom
trenutku.
Dragi vaan aspekt meditacije je prizivanje vere da vas "ulazak u osedanja" nede
unititi. Bez tog ina vere nedete imati hrabrosti da to uinite. Dragim reima, ako od
poetka ne shvatite bezbednost i vrednost ovog procesa, vaa nesklonost da doivljavate
bolna osedanja de vas nepaljivo voditi do toga da proizvedete vetaku sumnju u vezi
bezbednosti procesa. Zajedno sa tim dolazi i vetaka iluzija da se "ulaenje u osedanja"
moe izbedi, a da ipak moete dostidi integraciju, zdravlje i pun ivot. Izbegavanje osedanja
uvek stvara dualistike paradokse lane sumnje i lane nade.
Pre mnogo godina u predavanju nazvanom "Ambis iluzije" govorio sam o tome da put
samospoznaje i ujedinjenja sadri mnoge trenutke kada je neophodno da dozvolite sebi da
padnete u ono to izgleda kao ambis bez dna. Padanje u ambis preti da uniti postojanje.
Tada sam rekao da se sve do odreenog trenutka u toku svoje evolucije osoba nalazi
zgrena ispred ambisa, pridravajudi se i ne usuujudi se da skoi. Ona je izuzetno bedna u
ovom stanju, jer jo uvek veruje daje lana bezbednost ove zgrene i straljive pozicije
bolja od unitenja. Tek kada konano stekne dovoljno vere da rizikuje i da skoi moe
shvatiti da ona zapravo pluta.
Mnogi takvi trenuci su neophodni da bi se uvek iznova dolo do otkrida da je bezbedno
skoiti.
Isto vai za dozvoljavanje sebi da padnete u oigledan ambis svojih blokiranih, bolnih i
zastraujudih osedanja. Dok to ne uinite, ostadete u zgrenoj, neudobnoj poziciji u kojoj je
zaista sasvim nemogude iveti i uivati. Vera koja je neophodna da biste skoili moe se
aktivirati potenim suoavanjem sa delom stvari i ispitivanjem ta je u opasnosti. Treba da
razmotrite osnovno pitanje koje se moe sumirati na slededi nain: "Da li stvarno postoji
rupa bez dna koja se sastoji od negativnosti, destrukcije i zla u samoj osnovi ljudskog
postojanja? Ili da li su to aspekti iskrivljenja koji ne bi trebalo da postoje?" Postoje mnogi
trenuci kada se vera ljudskog bida testira. Treba da se suoite sa neskladom izmeu onoga
to tvrdite da verujete i onoga u ta stvarno verujete. Ako verujete u krajnju duhovnu
prirodu ljudskog roda, onda nemate ega da se plaite. Ako ne verujete, neophodno je da
budete svesni ove skrivene sumnje i suoite se sa njenom pravom prirodom. Kada iznesete
svoje sumnje na otvoreno, to de vas barem zatiti od iluzorne prirode vae vere u ljudski

142

rod i njegovu duhovnu sudbinu. Ako onda istupite sa ubeenjem da zaista verujete daje
ljudska priroda krajnje loa, destruktivna, zastraujuda i haotina, istinski motiv i razlog za
takvo verovanje mora se takoe ispitati. Takvo suoavanje sa onim u ta osoba zaista
veruje nasuprot onome ta ona misli da veruje mora se uvek poteno odraditi. Ovo vai za
bilo koju vanu stvar. Pomod i vodstvo takoe mogu i treba da se aktiviraju kroz meditaciju
za ovu specifinu svrhu.
Takoe, izjavite u svojoj meditaciji da elite da budete svesni svojih specifinih metoda
izbegavanja i da vie ne elite da zavaravate sebe u tom pogledu. Bolje je nastaviti da
izbegavate da skoite u ambis i da znate da to inite i zato to inite, nego poricati svoj
strah od toga i pretvarati se da niste uplaeni. Kada slobodno priznate svoj strah, vie ste u
dodira sa sobom nego kada ga poriete. Suoavanjem sa opravdanodu straha esto
moete pronadi daje pravi razlog koji stoji iza straha sram i njegov partner ponos.
Poreknuti ponos i sram esto stvaraju strah. Ideja da je poniavajude imati odreena
osedanja ili biti u odreenim ranjivim stanjima, zajedno sa idejom da ne bi trebalo da
budete tamo gde jeste i osedanjem daje vaa prola patnja u detinjstvu nastala usled toga
jer na vredite i ne zasluujete da budete voljeni, sve to stvara tendenciju da poriete stanje
u kome se nalazite. Pritisak od ovog poricanja onda stvara strah, a strah za uzvrat zahteva
da osoba izmisli teorije da bi opravdala strah. Ako ljudi ubede sami sebe da je zaista
opasno da doivljavaju svoja osedanja, njihovo ubeenje moe dovesti do sloma i krize koji
su jednostavno rezultat ovog dubokog ubeenja. Strah moe dovesti osobu u akutno
stanje krize. Ali pravi skriveni uzrok tog osedanja su esto samo sram i ponos i pogrena
koncepcija daje bol u detinjstvu postojao zbog line neadekvatnosti koja je previe bolna
da bi je osoba izloila.
Prelaenje barijere zbunjenosti, ponienja, srama i ponosa esto rastvara strah. Morate
se suoiti i poteno pogledati u oi ovim stvarima. Samo na taj nain moete nesmetano
dozvoliti sebi da uete u sebe. Meditacija je uslov bez koga put postaje nepotrebno teak.
Takav pristup i stav de izgraditi raspoloenje koje vam je potrebno da biste uli u ambis
strave, usamljenosti, beznaa, bola i gneva koji su stvoreni patnjom koju ste morali da
podnosite. Svaka suza koja nije isplakana je prepreka. Svaki protest kome nije dat glas, sedi
u vama i ini da ga izrazite tamo gde tome nije mesto. Sva ova osedanja izgledaju poput
rupa bez dna, ali jednom kada skoite u njih sigurno dete pronadi da duboko unutar vas
postoji boansko jezgro koje prebiva u vama i ije ste vi izraavanje. To je svetlost, toplota,
oivljenost i bezbednost. Sve ovo su potpune realnosti koje moete doiveti samo onda
kada idete kroz prethodno poreknutu realnost izbegavanja osedanja.
Iza kapije
Vae duhovno ja sa svom svojom sredom, bezbedodu i mirom je ba iza tuge i bola.
Ono se ne moe aktivirati direktnim aktom volje, niti delovanjem i postupcima koji
izostavljaju neophodnost doivljavanja svih osedanja. Ali va duhovni centar se neumoljivo

143

manifestuje kao sporedni proizvod usled direktnog akta volje da idete kroz svoja poreknuta
osedanja.
Zavridu ovo predavanje tako to du vam redi da strah nije stvaran. On je zaista iluzija,
ali morate prodi kroz njega i osetiti ga. Iza kapije osedanja vaih slabosti lei snaga; iza
kapije osedanja bola lee zadovoljstvo i sreda; iza kapije osedanja straha lee sigurnost i
bezbednost; iza kapije osedanja usamljenosti lei kapacitet da imate ispunjenje, ljubav i
drugarstvo; iza kapije osedanja mrnje lei sposobnost da volite; iza kapije beznaa lee
istina i opravdana nada; iza kapije prihvatanja nedostataka iz vaeg detinjstva lei vaa
ispunjenost u ovom trenutku. Kada doivite sva ova osedanja i stanja, od sutinske je
vanosti da se ne zavaravate verovanjcm da su ona uzrokovana bilo ime to doivljavate ili
to ne moete da doivite sada. tagod da sadanjost donosi to je samo rezultat prolosti
koja jo uvek prebiva u vaem sistemu.
Iza ovih kapija pronadi dete pravi ivot. Sva mnogobrojna iskuenja koja vam daju znake da
sledite puteve koji podrazumevaju da je mogude pronadi vau duhovnu stvarnost, a da pri
tom ne proete kroz ove kapije su puko prieljkivanje. Ne postoji put oko onoga to se
akumuliralo u vama i to je otrovalo ceo va sistem - va duhovni, psiholoki i esto takoe
va fiziki sistem. Ovaj otrov se moe ukloniti samo doivljavanjem onoga to ste se nadali
da dete modi da izbegnete. Tada novi energetski priliv prodire u uvek vedoj meri. Mnogi od
vas su u nekom stepenu doiveli ovo o emu sada govorim i na tome se zasniva njihov rast.
Ali, svi treba da idete dalje u ovom pogledu. Samokanja- vanje zbog mrnje i prkosa, zbog
okrutnosti i pohlepe, zbog sebinosti i jednostranih zahteva prema drugima mora se
otpustiti tako da moete udi u uas svog straha, srama i bola. Kada prestanete da se borite
protiv toga, postadete stvarni, otvoreni i zaista ivi.
Sve vas blagosiljam.

144

POGLAVLJE 21
POISTOVEIVANJE SA DUHOVNIM JA RADI PREVAZILAENJA NEGATIVNOG
NAMERAVANJA
Blagoslovi i pozdravi svima koji ste ovde. Neka vas mod duha oivi, neka ivi u vama i
neka se izraava kroz vas. Tada dete biti u stvarnom svetu i va ivot de imati znaenje.
Svaki korak koji preduzmete u tom smeru stvara novu energiju. Vi koji ste zaista spremni
da saznate ko ste i da se rtvujete tako to dete napustiti stare destruktivne obrasce
miljenja i reagovanja, otkridete neprocenjivo blago unutar sebe. Tada re rtvovanje
zaista postaje smena, jer ne naputate nita, a dobij ate sve.
Dok stiete vedu mod opaanja i usklaivanja kao rezultat vaeg ubrzanog razvoja,
znate da je duhovna realnost mnogo veda od realnosti stvari koje moete da dodirnete ili
vidite. Duhovna energija koja se stvara na taj nain postaje samoovekoveujuda. To je
uoljivo u vaim sopstvenim ivotima kao i u vaim odnosima sa drugima. Naravno, ak i
kada ste puno napredovali jo uvek treba da se bavite sa svojim odbranama i
nerastvorcnim negativnostima, opiranjem, iskrivljenjima i tamom. Kao i obino, ovi aspekti
se prvo moraju priznati i prihvatiti pre nego to ih moete napustiti. Nemogude je otpustiti
neto to ne znate da imate ili nedete da izrazite.
Negativno nameravanje
Sada bi eleo da govorim o potrebi da budete svesni svog prethodno prikrivenog, ali
sada svesnog negativnog nameravanja. U prolosti ste moda prihvatili teoriju da vi,
takoe, imate nie ja, da imate greke i karakterne nedostatke. Moda ste se ak i suoili
sa mnogim od njih i bavili se njima na poten i konstruktivan nain. Ali to nije isto kao
pronalaenje svog negativnog nameravanja.
Vana injenica ljudske psihologije je da ega god se ljudi plae, oni to podsvesno ele;
tagod da doivljavaju, oni to takoe podsvesno ele. Ceo pathvvork je zasnovan na ovoj
istinitoj ivotnoj injenici. Mnogi od vas se sada zaista nalaze licem u lice sa osnovnim
negirajudim stavom prema ivotu: stavom koji izraava elju da se ne daje, ne voli, ne
doprinosi, ne prua, ne prima i ne ivi dobro i plodonosno. To moe zvuati besmisleno
svesnom umu koji nita vie ne eli nego sva moguda ispunjenja koja se mogu zamisliti. Ali
postoji ovaj drugi deo due, u skrivenom delu psihe, koji kae ba suprotno. On eli da
mrzi, da bude pakostan, da se povlai, ak i kada to uzrokuje patnju i liavanje.
Prepoznavanje ovog dela due je od najvede vanosti. To ne mora biti znatan deo
linosti. U stvari, moe biti daje relativno mali deo vae svesnosti zakljuan u negaciji, dok
mnogo bitniji deo linosti tei ka suprotnom. Ali bez obzira koliko mali bio u odnosu na
osloboene, pozitivne aspekte linosti, negativni deo ima magnetnu mod nad ivotom
osobe, upravo iz razloga jer nije svesno prepoznat.

145

Kada postanete svesni ovog negativnog nameravanja, poinjete da uviate koliko

unitavajude ovaj stav deluje na vas i va ivot. Uprkos znanju koliko je to destruktivno i
besmisleno, jo uvek ste nesposobni, to jest nevoljni, da odbacite ovaj stav. Potreban je
veliki napor za prevazilaenje opiranja pre nego to moete da prihvatite ovu, u poetku
okantnu spoznaju o svom ivotu. U stvari, veliki deo opiranja sa kojim se suoavate kod
sebe i kod svojih prijatelja jeste zasnovan upravo na tome to ne elite da vidite postojanje
takve besmislene destrukcije i negativnosti unutar vas.
Ali kada je konano vidite, to je blagoslov. Tada moete da radite na toj negaciji ivota.
Postoje brojni "razlozi" za negativnost, ako ih tako moemo nazvati, kojih ste ved sasvim
svesni. Pored toga, moete pronadi da jo uvek ne moete da se pokrenete sa te take. A
ipak sama injenica da znate da ste vi ti koji elite izolaciju, usamljenost, mrnju, prkos i da
budete bez ljubavi, a da ne optuujete neku sudbinu koja vas je nevinog zadesila, jeste
klju za pronalaenje sledede karike u lancu vae evolucije.
Sada bi bilo korisno da napravimo jasnu razliku izmeu negativnosti i negativnog
nameravanja. Negativnost se sastoji od irokog opsega osedanja, ukljuujudi
neprijateljstvo, zavist, mrnju, strah, ponos, gnev, da ne nabrajamo dalje. Ali kada
govorimo o negativnom nameravanju, mi izriito mislimo na nameru da se drimo stanja
koje negira ivot i prirodu osobe. Sama re namera ukazuje da je osoba ta koja je
odgovorna i koja pravi smiljene izbore, namerava da ini, deluje i ponaa se na odreeni
nain. Sada ak i kada otvoreno priznate najdestruktivnije, najokrutnije i najsvirepije
stavove, vi odajete utisak da ne moete a da ne budete takvi. Meutim, kada pronaete
svoje negativno nameravanje, ne moete se vie zavaravati da vam se negativnost samo
"deava." Pre ili kasnije dete morati da se suoite sa injenicom da je va ivot razultat
vaih izbora. A izbor podrazumeva mogudnost da prihvatite drugaiji stav. Dragim recima,
moete zaista otkriti na dubokom nivou da ste slobodni. ak i vaa sadanja uzana
ogranienja su rezultat slobodno izabranog kursa koji sledite i koji dete nastaviti da sledite
sve dok ne izaberete da ga promenite.
Svesnom umu, takvo negativno nameravanje moe izgledati besmisleno, ali budite
sigurni da negativno nameravanje zaista postoji. Da bi se ova injenica priznala i da bi se
obimno i detaljno radilo na njoj potrebna je znaajna borba, napor i strpljenje, kao i
unutranje prevazilaenje opiranja. Ne govorim o povremenim nejasnim nagovetajima
prepoznavanja koji se onda ostave sami sebi. Istinsko bavljenje svojim negativnim
nameravanjem je najveda kriza u ivotu osobe i predstavlja bazinu promenu. To nije neto
to se moe lako stedi.
Pogledajmo sada na neke osnovne etape i progresije ove promene. Moete krenuti
takvim putem bez ikakve svesnosti o svojim tvrdoglavim negativnim nameravanjima. Kao
to sam ranije rekao, kad biste se suoili sa ovom injenicom, vi ne biste verovali u nju, a
kamoli da je osetite i posmatrate unutar sebe. Moete biti svesni nekih greaka i
destruktivnih stavova, nekih neurotinih ponaanja i osedanja, ali ne postoje rei koje bi
dovoljno naglasile da to uopte nije isto kao kada ste svesni svog negativnog nameravanja.

146

Kada va pathvvork dobro napreduje i kada dobijate dublje i potenije uvide u sebe
moete da prihvatite vie svojih i dobrih i loih osedanja. Dobijate snagu i objektivnost.
Svojom obnovljenom posvedenodu da se iznova i iznova suoavate sa istinom u sebi, to
aktivira najistije duhovne energije, konano dete otkriti svoju nameravanu negaciju svih
dobrih stvari u ivotu. Pronadi dete da to se vie frustrirano osedate jer ne dostiete ono
to tako udno elite, to je vede vae negativno nameravanje, a manje ste naklonjeni da se
time pozabavite. Ovaj uzajamni odnos je izuzetno vaan. Isto vai za sumnje: to se vie
plaite da se ono to elite nede materijalizovati, to manje vere imate u svoj ivot i manje
ste povezani sa svojom vlastitom negativnom voljom.
Nova nada
Izuzetno je teko priznati da osoba namerno bira kurs poricanja, prkosa i mrnje ak i
po cenu patnje. Ali jednom kada se to uini, otvaraju se vrata prema slobodi, ak i pre nego
to je osoba stvarno spremna da zakorai kroz njih. ak i pre nego to je osoba spremna da
napravi nove izbore, sama dostupnost drugom putu, drugom pristupu ivota i ponovnom
investiranju energija i sredstava, donosi nadu, ali ne lanu nadu, ved realno oekivanje.
Vi se tako kaite za lane nade, prijatelji moji. Zapravo investirate svoje najbolje
energije u neurotina reenja zasnovana na nadama koje se ne mogu ispuniti ili na
potpunoj iluziji. Postoji stvarna, realna nada koju je mogude ostvariti: nada koja se nede
obavezno zavriti razoarenjem i iluzijama. Ova nada polako ali sigurno raste u
manifestovanu realnost i injenicu, to dovodi do linog ispunjenja i spoznaje onog
najboljeg u vama, i stoga do pristupa svemu onom to ivot ima da ponudi. Samo pomislite
na sve potencijale koje ivot moe da ponudi. Oni su beskrajni i mogu biti vai ako
zatraite.
Meutim, iako je vano otkriti postojanje svog negativnog nameravanja, svesnost o
tome nije isto kao i naputanje negativnog nameravanja. Ponekad se moe desiti da
spoznaja destruktivnog ili iskrivljenog stava dovede do njegovog automatskog eliminisanja,
ali to se ne deava uvek. U skoro svaijem radu iznova i iznova postaje evidentno daje
uprkos saznanju o tome koliko je besmisleno i destruktivno neije negativno nameravanje,
potrebno mnogo vie od pukog prepoznavanja da bi dolo do promene uma, volje i
nameravanja.
Ved smo ulazili u mnoge pogrene koncepcije i verovan- ja, motive i razloge zato je to
tako. Radili smo na mnogim od njih. Postoji strah od nepoznatog; strah da de osoba biti
povredena i poniena; strah od bola i odbijanje da se doivi bol, proli i sadanji. Negativni
stav je prema tome odbrana od stvarnih osedanja. Pridravanje za negativni pravac volje
takoe nastaje usled odbijanja da prihvatite odgovornost u ivotu; ili usled odbijanja da se
bavite okolnostima koje nisu dovoljno idealne. To je unutranje insistiranje na prisiljavanju
vaih "loih roditelja" da postanu "dobri roditelji" uz koridenje vae bede kao oruja protiv
njih. Negativno nameravanje je takoe nain da se kazni ivot uopte. Neki od vas su

147

moda dovoljno istraivali, proveravali i radili na ovim osedanjima, reakcijama i stavovima,

pa ipak jo uvek uporno nastoje da ih se pridravaju. Zato?
Takoe smo radili na uzroku ove negacije. To je esto jedini nain na koji dete moe da
sauva svoju linost. Kada se unutranje opiranje ne bi odravalo, osoba bi se osedala
ugroenom: dete izjednaava naputanje opiranja sa predajom, sa naputanjem svoje
individualnosti. Mnogi od vas su svesni ovoga i znaju koliko je nepodesno kada se
nekadanji opravdani stav prenese u sadanjost gde vie nije opravdan i gde je potpuno
destruktivan.
To moe zvuati skoro nezamislivo onima meu vama koji jo uvek nisu sami otkrili da
osoba moe priznavati postojanje besmislenog, rasipnikog stava koji samo donosi
nepoeljne rezultate, a ipak insitirati na njegovom zadravanju. Zato ovo oigledno
besmisleno opiranje postoji, ak iako znate da uzrokuje samo bol i vama i drugima? Mora
postojati modniji razlog koji oigledno ide iznad bilo kog od prethodno pomenutih uzroka i
koji je isto toliko istinit kao i oni. Mnogi od vas su zaglavljeni u ovoj specifinoj taki i
trebaju pomod da bi krenuli dalje.
Sa kojim delom se identifikujete?
Da bi se radilo na ovom uskom grlu, treba se fokusirati na pitanje identifikacije. Sa
kojim deiom sebe se identifikujete? Takva identifikacija nije neto to svesni ego bira. Jo
jednom, to je neto to morate otkriti svojim posmatrajudirn umom. Na koji nain ste se
identifikovali sa raznim delovi- ma svog bida?
Na primer, ako se iskljuivo identifikujete sa egom, tim svesnim, voljnim i delujudim
delom sebe, automatski je nemogude da doe do promena koje se nalaze iznad oblasti
ega. Do unutranje promene najdubljih stavova i osedanja se ne moe dodi pomodu veoma
ogranienih funkcija ega. Osoba se mora identifikovati sa dubljim, irim i efikasnijim
aspektom sebe da bi uopte i poverovala u mogudnost takve promene. Svaka duboka
promena nastaje tako to se ego posveti tome da eli promenu i da veruje da de procesi
nevoljnog duhovnog ja dovesti do promene. Ako ne postoji identifikacija sa duhovnim ja,
takva vera i neophodno raspoloenje neuznemirenog pozitivnog oekivanja ne mogu postojati. A ako to ne postoji, osoba ne moe ak to ni eleti, jer ubeenost u neuspeh bi
pokazala nemodnost ega na previe neprijatan nain. Tako je za ogranieni ego bolje da
kae, "ja ne elim" nego da kae, "ja ne mogu."
Identifikacija moe biti veoma pozitivna i konstruktivna ili veoma negativna i
destruktivna. Razlika nije odreena vaom identifikacijom sa ovim ili onim aspektom
linosti, kao daje neki od njih lo, a neki dobar. Identifikacija sa bilo kojim aspektom linosti
je ili poeljna, zdrava i plodonosna, ili suprotno od toga. Na primer, moete misliti, "Kako
moe biti destruktivno da se identifikujem sa viim ja?"
Ako se identifikujete sa viim ja, a da pri tome niste zaista svesni svog nieg ja, maskirnog
ja, svojih odbrana, svojih nepotenih obrazaca i svog negativnog nameravanja, onda vaa

148

identifikacija sa viim ja postaje beanje i iluzija. Pod takvim okolnostima to uopte nije
istinoljubivo ili stvarno iskustvo. To je vie poput davanja praznih obedanja u vezi filozofije
u koju verujete na isto intelektualnom nivou. Veoma je dobro da znate da ste boanska
manifestacija sa potencijalno neogranienom modi da promenite sebe i svoj ivot, da ste
sami duh univerzuma u manifestovanom obliku. To je istina. A ipak to je poluistina kada
ova vrsta identifikacije previda deo vas kome su potrebni vae ispitivanje i iskrena panja.
Na isti nain, jedna stvar je identifikovati se sa svojim niim ja ili svojim maskirnim ja, a
sasvim druga stvar je pos- matrati i identifikovati. Kada se identifikujete sa svojim niim ja,
vi verujete da je to sve ono to vi jeste. Kada ga identifikujete, posmatrate, priznate i
prihvatite, vi ne verujete da je to sve ono to vi jeste. Kad bi bilo tako, ne biste mogli da ga
identifikujete, posmatrate, procenjujete, analizirate i menjate. Jer onaj deo vas koji ini
sve to posmatranje je sigurno odgovorniji, ima vie modi i aktivniji je i stvarniji od onog
dela koji se posmatra, procenjuje i menja. U trenutku kada identifikujete neto dobro, loe
ili nevano, vi ste vie onaj deo koji ini identifikaciju nego bilo ta drugo to se
identifikuje. Drugim reima posmatra je stvarniji i odgovorniji nego ono to se posmatra.
Ovo je ogromna razlika izmeu identifikovanja neega i identifikovanja sa neim. Kada
se maskirno ja i nie ja ili negativno nameravanje identifikuju, ima prostora da se prava
osedanja, ukljuujudi i bol, poteno doive i vie nema potrebe da se bol porie. To je tako
jer de vas energija koja se vie ne ulae za poricanje dovesti do istine. A kada zaista moete
da osetite svoja osedanja, onda se moete identifikovati sa duhovnim ja.
Nie ja treba biti identifikovano; sa duhovnim ja se treba identifikovati. Ego pravi
identifikaciju, ali se dobrovoljno predaje tako da se moe integrisati u duhovno ja.
Naputanje negativnog nameravanja
Kada naputa negativno nameravanje, osoba ved doivljava sebe kao neto vie od
nieg ja koje treba biti rastvoreno. To jest, njegove energije u njihovom sadanjem obliku
se rastvaraju, ponovo preobradaju, menjaju i kanaliu na novi i bolji nain. Besmisleno
odbijanje da se napusti negativna volja postoji jer je osoba potpuno identifikovana sa ovim
svojim aspektom bez obzira na svoje druge razvijene aspekte gde to moda uopte ne vai.
Drugim reima, to nije celokupno stanje. Nije istina redi daje osoba ili sasvim identifikovana
sa niim ja ili nije uopte. To je uvek kombinacija: neki aspekti linosti su slobodni i u tim
oblastima se moe osetiti duboka duhovna identifikacija. U isto vreme jo uvek
neidentifikovani aspekti nieg ja, osedanja koja jo uvek nisu doivljena, stvaraju delimino
zastraujudu poto- pljenost u nie ja, za koje osoba veruje da je njena jedina realnost.
Takoe, u isto vreme moe da postoji i treda identifikacija, a to je identifikacija sa egom
kao jedinom razlonom i pouzdanom funkcijom. Ovo je nain na koji su ljudi podeljeni to
se tie identifikacije.
Kada postoji tajno poistovedivanje sa niim ja, makar ono bilo samo delimino, njegovo
naputanje se doivljava poput samounitenja. Tom delu linosti koji je destruktivan,
okrutan, pun mrnje i prkosa izgleda da je ovo pravo ja. Sve drugo mu izgleda neprirodno i

149

lano posebno kada se aktuel- na lana glazura koristi za prikrivanje realnosti nieg ja.
Naputanje mrnje, prkosa i negativnog nameravanja izgleda poput naputanja neijeg
sopstvenog bida. Takvo oigledno samounitenje se ne moe rizikovati, ak iako postoje
obedanja koja ukazuju da de vam sreda i ispunjenje priticati usled ovog rtvovanja. U
najboljem sluaju, izgleda vam da ova sreda postoji za nekog drugog, a ne za vas. Kakvo
dobro mogu doneti sreda, ispunjenje, zadovoljstvo, samopotovan- je i obilje ako neko
drugi treba da ih doivi? Ovo je vae neartikulisano osedanje i raspoloenje.
To je najtei deo koji treba prevazidi. Ili, moda bi bilo ispravni)e redi da je to drugi
najtei deo. Prvi je poetno angaovanje da shvatite istinu o sebi. To ukljuuje mentalno
posmatranje i priznavanje svojih pravih misli, doivljavanje svih osedanja i njihovo
priznavanje na svim nivoima. Drugi je ispetljati se iz identifikacije sa svojim niim ja.
Kada doivljavate sebe kao stvarnog samo u niem ja, u bilo kom stepenu da je to
istina, tada ne moete napustiti nie ja. Odbijanje da to uinite je volja za ivotom postavljena na pogrenom mestu. ivite u iluziji da iznad vaih najnegativnijih aspekata ni jedan
deo vas vie ne postoji. Osedate se stvarnim i punim energije samo kada se negativnost i
destruktivnost manifestuju, bez obzira na to koliko vam okolina to uskradivala i prisiljavala
vas da doivite ovu energiju kao postojedu samo unutar sebe. Spoljanja umrtvi- jenost i
ukoenost izgledaju kao rezultat toga to ste prethodno "napustili" zlo, ali uopte ga niste
napustili.
Prijatelji moji, neka vam se ovo uree u pamdenje: vae opiranje da napustite ono to
najvie mrzite u sebi nastaje usled vae pogrene identifikacije.
Izlaz
Kako nameravate da pronaete izlaz? Prva stvar koju treba uiniti je da se upitate: "Da
li je ovo stvarno sve ono to ja jesam? Da li je istina da moja realnost prestaje da postoji
kada napustim svoje negativno nameravanje i svoju negativnu volju? Da li sam to sve ja?"
Sama injenica da poteno postavljate ova pitanja de ved otvoriti vrata. ak i pre nego to
odgovori dou, a oni de konano nagrnuti, injenica da su ova pitanja postavljena de vam
dozvoliti da doete do drage faze u ovom napredovanju gde dete shvatiti da je deo koji
postavlja pitanje ved iznad vaeg pretpostavljenog identiteta. Ovako ved uspostavljate novi
most. Nadalje vie nede biti tako teko da pronaete glas u sebi koji odgovara na novi
nain, iznad ogranienog obima nieg ja koje ste nekad tako ljubomorno uvali.
Krenite sa probnim pitanjima, pitanjima koja su postavljena sa dobrom voljom i u
dobroj nameri. To je poetni korak da pronaete izlaz iz svog zatvora nepotrebne patnje.
Kada to uinite, vie niste identifikovani sa niim ja koje ne poznaje nita iznad ovih uskih
zidova i koje izvlai svoj identitet, ili realnost, iz toga to je negativno. Umesto toga,
dolazite do take gde moete da ga identifiku jete i da budete njegov posmatra.
Identifikacija sa posmatraem tada postaje prvi korak udaljavanja od vaeg uobiajenog
doivljavanja sebe.

150

Pretpostavimo, na primer, da ste odrasli sa navikom da doivljavate sebe kao osobu

koja je ohola, hladna i koja prezire druge. Naputanje ovog stava vam izgleda poput
umiranja. Ali umiranja u emu? Umiranja u vae pravo ja gde se nalaze vaa prava osedanja
i vae pravo bide. Ako ste voljni da osetite svoja osedanja bez obzira na njihovu prirodu,
znadete ko ste vi stvarno. Ako niste voljni, morate ostati u tom zlom, ukoenom i
ogranienom "ja." Ovde lei va izbor.
Ne moe se tvrditi da dete kada napustite svoje negativno nameravanje odmah
doiveti blaenstvo. Doivedete svoja stvarna osedanja, neka od njih sasvim bolna. Ali de
biti mnogo lake da podnosite bol nego stav koji sada odravate. Svojom prirodom on de
vas nositi u nova i bolja stanja, poput same reke ivota.
Morate se posvetiti tome da vidite istinu o sebi, ta stvarno osedate, mislite i jeste. Ako
je posvedenost sebi cilj, onda ne moete da ne uspete da spoznate sebe. Doivedete nove
dubine osedanja. ak dete rado primiti bol jer je on stvaran, on je pokretan i on je potpuno
vi.
Prvi odgovori na vaa pitanja koje dete primiti moda ak i nede dodi od vaeg dubljeg,
duhovnog ja. Prvi odgovori mogu dodi od vaeg svesnog uma. Svoju sposobnost da formuliete nove mogudnosti i odgovore i da koristite znanje o istini koje ste ved integrisali u
svoju svesnost dete osedati bezbedno i veoma stvarno. U isto vreme, to de vam dati novi
klju da koristite ureaj koji vam je na dohvat ruke na naine koji su drugaiji od vaih
starih urezanih navika.
Takve nove misli mogu uzeti u obzir da isprobavanje pozitivnog nameravanja moe biti
interesantno i poeljno za vas. U poetku biste mogli da se igrate sa formiranjem novih
misli, meredi nove mogudnosti i alternative u nainu na koji podeavate svoj aparat za
razmiljanje. Ovo je uzbudljiv napor i u principu vas ne obavezuje da sledite bilo koji pravac
delovanja. On jednostavno znai davanje nove slobode veoma krutom umu. Moete uvek
iskoristiti svoje pravo da se vratite tamo gde ste bili, nikada niste prinueni od strane
ivota ili bilo kog drugog. To je uvek va izbor. Ovo znanje de uiniti da oigledni rizik
isprobavanja novih misaonih pravaca izgleda manje konaan. Jednostavno istraite kakav je
osedaj pokrenuti pozitivno nameravanje. Dok koristite ovu novu slobodu, gradite drugi
most prema vedem izraavanju svoje linosti. Malo po malo moete postati mirni i sluati
unutar sebe. Opazidete uvek prisutni nadolazedi glas istine i Boga. On de se povedavati u
intezite- tu i frekvenciji sve dok ne shvatite da ste vi sve to postoji. Ne postoji nita to vi
niste, prijatelji moji. Ovo moe zvuati veoma udaljeno, ali to nije tako daleko kao to
moda sada izgleda.
Vi koji inite sebe dostupnim novim mogudnostima u shvatanju, opaanju i formiranju
novih unutranjih stavova iskusidete bogatstvo univerzuma, bogatstvo njegovog najdubljeg
bida. Novo delovanje i novo spoljanje iskustvo izviru iz toga. Vi koji ostajete ogranieni
unutar svojih starih mogudnosti morate ostati u stanju nezadovoljstva bez obzira na to
koliko ste moda razvijeni u odnosu na druge. Ne postoji stanje mirovanja. Ako ste jo uvek
u zastoju ograniavate sami sebe. Samo kada zaista nastavite da se ekspandirate moete
zaista pronadi sebe.

151

Lepa zlatna sila eli da pronae svoj put kroz oblake. Oblaci se razilaze sve vie i vie. U
kom god stepenu da pre- duzimate korake prema tome da je samo elite, u tom stepenu
oblaci postaju tanji. U onoj meri u kojoj se skrivate iza negacije i sumnje, koje su najjae
odbrane od izlaenja iz vae ukorenjenosti, u toj meri zlatno sunce i sila na mogu da prou.
Ali oni su tu. Nemojte verovati da treba da postanete drugaija osoba. Vi postajete
najbolje od onoga to ved jeste. Kada to postanete vi dete ga prepoznati, doivedete da
vam je to ved poznato i osetidete kako je to bezbedno, koliko puno ste to vi. To je ono
najbolje u vama. Ne izdajete svoju realnost, ne postajete neto ega treba da se sramite.
Pokuajte da verujete u ovo. Krenite po malo. Neka svetio ue u vas i prihvatite da
realnost nije sumorna. Realnost je lepa. Univerzum je pun ljubavi. Istina je ljubav, a ljubav
je istina. Pronadi dete slobodu svog vlastitog duha u istini i ljubavi. Sve vas blagosiljam!

152

POGLAVLJE 22
PRELAZAK NA POZITIVNO NAMERAVANJE
Pozdravljam vas, Bog vas blagoslovio. Fokusirajte se na dimenziju koja sada eli da vam
razotkrije svoju punodu i obilje. Moete se obogatiti ako to izaberete. To je pitanje
fokusiranosti i namere. Traite od unutranjeg vodstva da vam pomogne u tom naporu
tako da vam ovo predavanje bude od pomodi kao dalji korak u vaem traganju.
eleo bih da iznova razmotrim pokuaj da promenite negativno nameravanje u
pozitivna izraavanja, ali ovog puta na dubljem nivou i sa novim pristupom. Mnogi od vas
koji radite pathwork su konano svesni onoga to su prethodno ignorisali, poricali i
potiskivali. To je izuzetno bitno za bilo koji put samospoznaje, suoavanja sa samim sobom
i proidenja. Ali nije dovoljno, prijatelji moji, da budete svesni toga; potrebno je mnogo
vie.
Rekao sam i da je osnovni razlog za tekodu u promeni negativnog nameravanja u
pozitivno, to to se osoba tajno skoro u potpunosti identifikuje sa destruktivnim delom.
Stoga, naputanje tog dela linosti izgleda rizino, opasno i unitavajude. Postavlja se
pitanje ta uiniti da bi se prome- nio suptilni, unutranji osedaj identiteta. Kada osoba ne
priznaje svoja negativna izraavanja ona se zamrzavaju u gnojnu ranu krivice i sumnje u
sebe, to bi znailo: "Kad bi se saznala istina o meni, svi bi znali da sam potpuno lo. A
poto je to moje pravo ja i poto ne elim da prestanem da postojim, ja ne mogu da elim
da napustim sebe. Sve to mogu da uinim je da se pretvaram da sam drugaiji."
To je unitavajude raspoloenje unutar due u kome zbunjenost raste, a istinski osedaj
sebe se sve vie gubi. Teoretski ispravno intelektualno znanje ne doprinosi mnogo
ublaavanju ovog bolnog i uznemirujudeg stanja. U ovom predavanju demo se detaljnije
baviti procesom koji dovodi do promene.
Ispitajte sve misli
Prvi korak je da shvatite da vae negativno nameravanje nije zaista nesvesno u
strogom smislu te rei. To uopte nije duboko potisnuti materijal, ved svesni stav i
izraavanje, samo to ste izabrali da ga ignoriete, sve dok konano niste "zaboravili" da
postoji. Podravano, namerno gledanje u stranu od neega konano dovodi do toga da
stvarno ne vidite ono to je prisutno sve vreme. U trenutku kada oko pone ponovo da se
fokusira, materijal odmah postaje primetan. Takav materijal nije zaista nesvestan. Ova
razlika je izuzetno vana.
Do sada je vedina vas prihvatila, suoila se i priznala jedan deo ovog negativnog
nameravanja, ali to nije sve; jo uvek ignoriete neke druge delove. Da biste potpuno
osvestili i ostale aspekte i da biste doveli do promene od negativnog u pozitivno
nameravanje, neophodno je da ispitate one "male, nevane" svakodnevne misaone
obrasce koji su toliko puno postali deo vas da veoma retko obradate panju na njih. A ipak,

153

svi misaoni procesi imaju ogromnu mod i moraju se proveriti. Mnoge misli i automatske
reakcije se potcenjuju i prikrivaju. Njihova znaajna mod se ignorie. Tako moete
ignorisati reakciju zle volje, zavisti ili okrivljujude mrnje uprkos tome to ste svesni svoje
negativne namere u ostalim pogledima. Ove male reakcije po navici i misli moraju se
ispitati.
Na primer, moete priznati iracionalni gnev ili ljutnju. Moete spolja tvrditi da su ove
reakcije iracioanlne, ali deo vas se jo uvek oseda opunomodeno da ima ovakva osedanja
jer taj deo oseda da se prema njemu nepravedno ophodi. Jo uvek reagujete u odnosu na
prolost i donosite svoje reakcije u sadanjost. Bol i muke iz prolosti mogu zaista biti
potisnuti u pravom smislu te rei. Da biste ih direktno doiveli, neophodno je da radite na
svojim odbranama veoma temeljno. Odbrana je uvek negativno nameravanje, na ovaj ili
onaj nain, koje nije zaista nesvesno. Bol iz prolosti, koji odbijate da doivite, postaje
sadanja iskrivljena reakcija. Morate da prepoznate ta ove reakcije stvarno jesu.
Pretpostavimo da ste ljuti i ozlojeeni u sadanjoj situaciji. Kao to sam rekao,
generalno moete znati i priznati daje to vae negativno osedanje, ali emocionalno jo uvek
osedate da ste u pravu. Ovde moe postojati bolna zbunjenost: jedan deo vas oseda da su
vai zahtevi i reakcije neopravdani; drugi deo se oseda tako lienim i zahteva da on reaguje
kao da svet treba da se vrti oko vas i spreava vas da celu sliku vidite na objektivan nain.
Ono to je neophodno u ovoj fazi jeste da izvuete misao koja se gnoj i u vama i ispitate
je onim delom vas koji je zreo. Treba da sledite ovu misao celim putem i da iskoristite sva
svoja sredstva i panju i da idete dalje u razumevanje samog sebe. Tada de se vaa
negativna osedanja sa iskrivljenim mislima koje stoje iza njih sresti sa istinoljubivim, zrelim i
realnim mislima. Ove zrele misli ne smeju oterati one prethodne u ponovno skrivanje. To
treba strogo izbegavati, a vi koji ste na ovom putu do sada ste dovoljno nauili da ne
dozvolite sebi da doete u iskuenje i upadnete u ovu zamku. Proces mora biti svesni
dijalog. To je proces integracije koji de konano ujediniti rascepljenost i uspostaviti
identifikaciju sa vaim zrelim, konstruktivnim i pravim ja.
Nije dovoljno samo priznati postojanje pogrenih, destruktivnih, zlih i nerealnih
stavova. Slededi korak je da morate precizno znati zato su ovi stavovi negativni i na koji
nain oni iskrivljuju istinu. Tada moete razumno razmisliti
0 realnim situacijama, umesto svog detinjastog i iskrivljenog pogleda na njih. Ako prvo
moete da izrazite potpuno neracionalnu elju i nameru iza destruktivnog stava, a potom
izrazite na koji se nain ova namera suprostavlja realnosti, pravinosti i istini; tada dete,
kakva god da je negativnost u pitanju, napraviti drugi vaan korak prema promeni te
namere u pozitivno nameravanje. Uklonidete nepotrebnu odbranu ili krhki zid, koji vas
spreava da iskusite ivot.
Vae odraslo razmiljanje treba da se izrazi pored dejeg destruktivnog razmiljanja u
vezi stvari u koju ste tako emotivno ukljueni. To moete uiniti, ako zaista elite. Vai
misaoni procesi obino funkcioniu sasvim dobro ako i kada tako elite. Misaoni procesi su
obino najvie razvijeni i mogu se staviti u slubu procesa proidenja.

154

Apsolutno je neophodno da poznajete grananja i znaaj svojih pogrenih stavova; na

primer, zato su vai gnev, neprijateljstvo, ljubomora, zavist i nepravedni jednostrani
zahtevi zaista nepravedni. Tek tada dete shvatiti da zdrav gnev moe biti opravdan. Kada to
shvatite, tada moete da ga doivite isto, bez osedaja krivice, sumnje u sebe, slabosti
1 zadravanja ravih posledica. Iako osedaj gneva i povredenosti moe biti opravdan, sve
dok jasno ne znate da lije va gnev opravdan ili ne, uvek dete biti zbunjeni. Uvek dete
oscilovati izmeu krivice i ljutnje, negacije i odbacivanja sebe, drugih i ivota, izmeu
straha i odgovornosti. S jedne strane, pokuavadete da ublaite sumnje u sebe tako to
dete energino pronalaziti argumente; s druge strane bidete paralisani strahom i slabodu i
nesposobni da steknete samopouzdanje. Bidete jednako slabi i zbunjeni u situacijama gde
izraavate svoje iracionalne, deje zahteve, a onda i svoje namere kada se ovim zahtevima
ne izae u susret, ili u situacijama gde treba da zatitite svoja prava radi istine. esto oba
ova izraavanja postoje u jednoj istoj situaciji, to jo vie dovodi do zabune. Um ne moe
sam da rei ove konflikte. Prvo se moraju priznati destruktivni elementi; ali se zatim um
mora suoiti sa njima i suprotstaviti im se, shvatiti ih i ispraviti.
Ako se inteligencija odrasle osobe koristi samo da opravda bolnu zbunjenost, izgradi
odbrambene sluajeve, opravda neiju vlastitu situaciju, ili da zatiti osobu od priznavanja
destruktivne namere, onda se time nita ne dobij a. Ali ako se um odrasle osobe koristi da
rasvetli iracionalne zahteve, objanjavajudi da su oni nerealni i nepravedni i pokazujudi da
emocionalne reakcije koje iz njih proizilaze dokazuju destruktivnost svega toga, onda de se
puno dobiti, a istina o situaciji de se pojaviti.
Prelazak celog puta
Ovo je rad koji vas oekuje u slededoj fazi na putu. Dobro ste napredovali elimino
priznajudi negativno nameravanje. Ali. ponekad takvo priznavanje postaje samo po sebi
suptilno izbegavanje. Samo priznavanjem destruktivnog osedanja iznova i iznova, bez
daljeg napredovanja i ispitivanja da biste shvatili zato i kako je to pogreno, vi jednostavno otvarate samo jo jedna mala sporedna vrata. Izgleda vam kao da radite pravu stvar,
ali vi odbijate da zaista idete dalje, da idete celim putem.
Iskuenja zla su izuzetno suptilna. Svaka istina se moe staviti u slubu iskrivljenja. To je
razlog zato je potrebno mnogo budnosti. To je takoe razlog zato ispravno delovan- je
nikada samo po sebi nije garancija da ste istinoljubivi i da ste u harmoniji sa univerzalnim
zakonom. Ne postoji jedna formula koja vas moe zatititi od zla; to moe uiniti samo
iskrenost srca. Ova iskrenost i dobra volja moraju se nego- vati iznova i iznova. To dolazi od
duhovnog idenja, tako to radite dnevni pregled i meditaciju, i od posvedenosti Bojem
svetu istine, ljubavi, potenja i integriteta. Kada postoji spremnost da potujete pristojnost,
istinu, ljubav i pravednost vie od oiglednih prednosti straljivog, sujetnog malog ega,
vae osloboenje de zaista idi sigurnim putem. Kada se to ini na unutranjim nivoima sa
kojim sada dolazite u dodir kroz ovaj rad, a ne samo povrno, na nivou spoljanjeg bida,
proidenje postaje veoma duboko.

155

Dovedite nivo osedanja i nivo uma do toga da budu zajedno. Testirajte znaenje svog
osedajnog iskustva i opravdanost i realnost koji se nalaze iza osedanja. Saznajte da lije
pretpostavka koja obrazuje osnovu osedajne reakcije opravdana. Svaki destruktivni stav je
izraavanje osnovnog rasuivanja zasnovanog na linim predrasudama, a ova rasuivanja
moraju biti veoma jasna to se tie njihove tanosti ili pogrenosti.
Sumnja se moe eliminisati samo kada napravite mesto za stav poverenja i kada ga
isprobate. Ako samo priznate svoje nepoverenje, a da ne odete dalje i saznate ta ono
znai, zato je pogreno i kako bi eventualno moglo biti drugaije, morate ostati u
postojedem stanju. Morate ispitati razmiljanje i zakljuke prisutne unutar prkosa,
nepoverenja, ljubomore, neprijateljstva i tako dalje, jer su ovi zakljuci samo u vaem umu.
Ljudska bida imaju razliite vrste misli svakog dana i svakog asa u svojim ivotima. Ona
ne obradaju panju na njih, ali ove misli znae puno. Misli imaju veliku mod. Sve misli
stvaraju. Vae misli, ba kao i osedanja, stvaraju delovanje i iskustvo. One stvaraju stanje
tela, uma, due i duha.
Dolo je vreme, prijatelji moji, kada sve vie i vie vas moe da napravi ovaj prelazak,
tako to pravite realne korake pomodu kojih se zlo transformie. Dozvolidete sebi da u
potpunosti doivite sva osedanja i dadete mod svojoj svesnosti da vlada ivotom koji elite
da imate. Ovo je pozitivno kreiranje na delu. To se moe uiniti. Traite pomod od svog
unutranjeg vodstva da vam na svakom koraku puta da budnost i svesnost, tako da ne
gurate u podzemlje ono na emu se mora raditi. Dok to inite, ne samo da dete u svakom
delu svog bida znati, ved dete i osedati i doivljavati daje ono ega se plaite iluzija i daje
univerzum bogato i sredno mesto.
U vaoj meditaciji nakon ovog predavanja izrazite svoje poverenje u univerzum; mislite da
zaista moete imati obilje, sredu i ispunjenje u svom ivotu, u svojoj inkarnaciji, i da
ispunjenje donosi dubok mir. Sve vas blagosiljam, dragi moji.

156

POGLAVLJE 23
PROCES VIZUELIZACIJE ZA RAST DO STANJA UJEDINJENJA
Pozdravljam vas i blagosiljam. Ovo predavanje je jo jedan korak koji je namenjen da
vam pomogne na veoma specifian nain. Individualizovana linost u procesu rasta i
ekspanzije mora uvek evoluirati prema novim stanjima sves- nosti i iskustva. Svaka etapa je
sve dublja i oslobaa novu kreativnu supstancu kojom se mogu stvarati poeljna ivotna
iskustva i svetovi. Na ovaj nain osobi postaju dostupna mnoga obilja univerzuma.
Znate daje vizualizacija od sutinske vanosti za procese kreiranja i ispravljanja
iskrivljenja koje inite u svojoj meditaciji. Sve dok ne moete da vizualizirate stanje koje
elite da dostignete, gotovo je nemogude da ga dostignete. Meutim, izuzetno je teko
vizualizirati novo stanje ukoliko ne postoji neki uzorak takve vrste. Stoga je od sutinske
vanosti za utiskivanje eljenog koncepta u va um da nabavite prototip od osobe koja je
ved dostigla eljeno stanje. Ova mapa, ili prototip je prvi korak. To je ideja koja se kasnije
materijalizuje. Bez ideje, materijalizacija je potpuno nemoguda.
Stavovi, nain ivota i obrasci ponaanja imaju naroitu, moe se redi skoro zaraznu,
mod da utiu na nas. To vai i za pozitivne i za negativne stavove i obrasce ponaanja. ak i
osedanja i stanja koja ona stvaraju mogu biti zarazna. Poznato je da miljenja nekih ljudi
mogu toliko uticati na druge tako da ih i oni prihvate. Ovaj proces uticaja na drage kroz
osobe od uzora vodi do imitacije, elje da se sa njima
izjednaimo i poistovedivanja sa njima. Sve ovo moe postojati na sasvim svesnom i
promiljenom nivou, ili na veoma suptilnim i nesvesnim nivoima koji su ispod praga
svesti, u zavisnosti od toga koje su osobe izabrane za identifikaciju, da se od njih
prihvata, ili da se imitiraju kao prototipi za novo stanje rasta.
Stoje dua slobodnija i manje opteredena iskrivljenjima, pogrenim konceptima,
negativnodu i destruktivnim impulsima, to njeni izbori postaju pouzdaniji. To vai i za
svesne i za nesvesne izbore osoba sa kojima elimo da se identifiku- jemo i takoe za
specifine osobine za koje odluujemo da ih imitiramo ili da ih odbacimo. Sposobnost
pravljenja takvih izbora u velikoj meri zavisi od istode stanja svesnosti koje je ved
dostignuto od strane onoga koji bira. Kao i uvek, u poetku je najtee. U ovom sluaju,
neija sopstve- na iskrivljenja mogu voditi do biranja lanih heroja i u isto vreme uiniti
osobu potpuno lepom za stvarno poeljne aspekte eventualne osobe za uzor, usled
nedostatka ideja. Samo postepeno osoba moe izgraditi pravilne ideje tako da moe
postati sposobna da prepozna poeljne osobine koje se. onda mogu koristiti kao dalje
putne mape.
Individualne linosti biraju svoje roditelje i okruenje na osnovu ovog principa dok
putuju od jedne do drage inkarnacije.
Poistoveivanje i obrasci

157

U onom stepenu u kome su roditelji i dete zdrave i proidene due, u tom stepenu
dete identifikuje sa pozitivnim aspektima svojih roditelja. Dete de prepoznati koje osobine
kod roditelja, a kasnije i kod drugih osoba od autoriteta, treba da iskoristi za svoj plan, a
koje osobine treba da odbaci. Ono to moe uiniti samo u onom stepenu koliko je
prijemivo kroz svoju vlastitu mod da sazna istinu.
Negativna identifikacija vodi do stvaranja "obrazaca." Termin "obrazac" koristimo u
pathvvorku da oznaimo pogrene koncepte i uoptavanja koji oblikuju veoma ograniene i
fiksne zatvorene sisteme. Svesna i/ili nesvesna identifikacija koja formira unutranji
obrazac uvek stvara ogranienu viziju koja spreava osobu da vidi dostupne alternative.
Ova lana vizija iskljuuje tako puno vanih faktora. Onih nekoliko preostalih faktora koje
osoba moe da vidi su stoga toliko van konteksta da su percepcija ivota osobe i njena
rekacija na ivot nerealne.
Pozitivna identifikacija nikada ne vodi do stvaranja obrasca. Umesto toga vodi do
vizualizacije koja je fleksibilan, realan, iroko otvoreni sistem koji ima mnoge alternativne
naine pomodu kojih se svesnost i kreativno delovanje mogu iriti. Veoma je vano da
razmislite o ovome i da zaista shvatite ovo to sada govorim. Na duhovnom putu dolazite
do mesta gde morate znati da vam je potrebna pozitivna identifikacija sa realnim,
otvorenim i oslobaajudim prototipom. Potrebno je da prepoznate spoljanje modele koji
vam mogu posluiti kao uzor. Ako jo uvek to ne moete, onda prvo treba da izgradite
unutranji koncept, tako da moete i vizualizirati iznutra, i spolja prepoznavati osobe koje
vam mogu biti uzor. Kasnije dete i sami postati neiji uzor i inspirisadete druge na njihovom
putu kada oni budu spremni da vide istinu i da razumeju sebe u skladu sa svojim
potencijalima. Prava osoba za uzor vas inspirie da vizualizirate sline osobine i stavove koji
su uspavani unutar vaeg dubljeg ja i koji se onda mogu potpuno izraziti.
Ranije sam pomenuo da vas blokade i magle stvorene usled iluzije i iskrivljenja ine
slepim za prave osobe koje de vam posluiti za uzor ili bar za neke od njihovih osobina. One
uzrokuju da budete slepi zato to je va koncept onoga to stvarno postoji kod ovih
primera ili odsutan, ili pogreno shvaden, tako da tumaenje onoga to vidite moe biti
potpuno pogreno. Istinoljubivo opaanje osoba za uzor moe postojati samo onda kada
ste ved relativno slobodni, otvoreni i svesni sebe; tada de se odjednom neto pokrenuti u
vama. Spontana, skoro automatska, prirodna elja da se razvijete u istom pravcu kao i va
primer bujade u vama. Nedete imitirati neto to je strano vaoj sopstvenoj prirodi.
Osnovne univerzalne osobine postoje i izraavaju se na razliite naine od strane svake
jedinstvene individue; tako da se vi ne takmiite da napravite kopiju neke osobine, ved je
prilagoavate svojoj jedinstvenoj individualnosti. Negde du vaeg puta dete dobiti
dovoljno svesti o sebi tako da dete modi da imate podsvesno razumevanje o tome na ta se
treba ugledati. Bidete budni za takve stvari i koristidete ovu viziju da upotpunite sebe.
Kao i u svakoj oblasti razvoja i ovde takoe postoji red i odreena odstupanja u skladu
sa duhovnim zakonom. Tamo gde postoje blokade i gde su stoga osobe za uzor odsutne i/ili
neprepoznatljive, psiha treba da kroz pathvvork rad naui da bira pozitivne, realne osobe
kao putokaze. Morate obratiti panju na ovu potrebu i zamisliti unutranju viziju toga

158

kakva je osoba koja je ujedinjena, harmonina, integrisana i koja izraava kontakt i

ujedinjenje sa boanskim ja. Kada postoje takvi koncepti, unutranja vizuelizacija moe
poeti, to de vas onda uiniti sposobnim da sretnete i prepoznate spoljanje likove koji de
vam dalje pomodi, uticati na vas i inspirisati vas da postanete najbolje od svoje linosti.
U ovom predavanju elim da vam dam neke smernice i poetni nagovetaj za im da
tragate, sa im da se uskladite i na ta da se spremite da biste prepoznali svoje jo uvek
uspavane potencijale. Nacrtadu sliku kako izgleda, i spolja i iznutra, dodi do take gde se
osoba zaista ujedinjuje sa unutranjim boanskim ja, sa nepresunim bogatstvom koje je
unutranje jezgro svakog ljudskog bida: samim centrom svog postojanja. Ovo predavanje je
samo kratak pregled koji opisuje odreena osnovna stanja i izraavanja koja se bezbedno
mogu generalizovati i primeniti na sve vas koji ste dostigli stanje gde se vae boansko ja
neprestano izraava i ostvaruje. Pokuadu da vam dam ideju i viziju tako da moete poeti
da gledate sa osveenim oima i moda prepoznate kod drugih ono za ta ste ranije bili
slepi.
Svesrdno predavanje
Kada pojedinci dou do stanja da smiljeno i svesno biraju da se predaju boanskoj
volji i realnosti, tada je postavljen temelj odreenih ivotnih promena koje de se pojaviti u
njihovim unutranjim i spoljanjim ivotima. To je predavanje sveproimajudoj svesnosti
prisutnoj u svakom bidu. Moe se nazvati kojim god imenom da elite: Bog, univerzalna
svesnost, pravo ja, duhovno ja - bilo koje ime da date onome to transcendira mali ego.
Kada se osoba u potpunosti preda svim srcem, tada odreene stvari poinju da se deavaju
u njenom ivotu. Oigledno, ovo stanje se ne dostie tako to se pree otro definisana
linija, ved kroz postepen proces. Pre nego to opiem ovaj proces, elim da vam kaem da
ne smete biti obmanuti injenicom da ste moda svesno ved napravili takvo predavanje, a
da se ipak nikakve vede unutranje ili spoljanje promene nisu desile u vaem ivotu.
Neki od vas mogu biti veoma predani Bogu na svesnom nivou, ali jo uvek uopte ne
shvataju da postoje i drugi nivoi gde to nije sluaj. Moete pronadi daje veoma lako
verovati samo na svesnom nivou daje ovo predavanje Bogu ono to elite. Svesno moete
imati puno dobre volje i stvarno to eleti. Ali sve dok zaista ne doivite protivrene nivoe
unutar sebe gde to ne elite, ili gde to elite samo svojim egom koji ponitava sam in
samopredavanja, eledete da odustanete. Sve dok ne priznate svoje suprotnosti, strah,
samovolju i ponos, svesno predavanje de uvek biti osujedeno. Sve dok ne priznate opreni
nivo ega koji se nalazi skriven iza vae dobre volje, moda ak nedete ni razumeti zato
odreeni rezultati jo uvek nedostaju, uprkos vaem svesnom predavanju istini, Bogu,
ljubavi. Ova svesnost je izuzetno vana i patlrvvork se bavi sa njom na veoma intezivan
nain da bi vam pomogao da izbegnete jednu od najpodmuklijih prepreka:
samoobmanjivanje.
Traimo i izvlaimo onaj negativni deo linosti koji kae, "Ja nedu." Uimo se hrabrosti,
poniznosti i potenju da izloimo taj deo koji ak kae, "Ja elim da se opirem. elim da

159

budem pun prkosa. elim da sve bude onako kako ja hodu ili inae..." Samo kada se
skrivene pukotine vae duine sup- stance potine i izloe, moete poeti, esto sa puno
borbe, da menjate ovaj negativni nivo, ovaj tamniji deo linosti. Kada taj deo ostaje
skriven, nalazite se u rascepu i ne razumete zato vai pozitivni napori ne postiu rezultate.
Tada dolazi trenutak kada dete pobediti u ovoj specifinoj borbi. Na ovom nivou moete
svesrdno zagrliti predavanje boanskoj svesnosti i moete joj verovati. Ali, to ne dolazi u
jednom potezu. U poetku se svaki put morate boriti za ovo predavanje. Potrebna vam je
samodisciplina da biste podsetili sami sebe. Iako je opiranje prestalo, spoljanje ja je jo
uvek uslovljeno da funkcionie na stari nain i automatski izbija na prvo mesto u umu. U
ovoj fazi je potrebno da steknete novi obrazac navika. To zahteva vreme. Moda dete se
kada ste stvarno u problemu, u stanju krize, setiti da se opustite i prepustite Bogu. Ali u
obinom ivotu, u vaim svakodnevnim poslovima, to vam se ne deava. Moda to moete
uiniti tamo gde ste relativno slobodni, ali jo uvek pronalazite svoju staru tvrdoglavost,
nepoverenje i zaboravnost tamo gde problemi istrajavaju. Jedino na postepen nain
dolazite do stanja gde je novi obrazac navika uspostavl jen, gde je in predavanja osobe
ostvaren, gde se to manifestuje i proima sve vae misli i opaanja, odluke i akcije,
osedanja i reakcije. Vratidemo se na ovo.
Unutranji i spoljanji ivot
Prvo du govoriti o odnosu izmeu unutranjeg i spoljanjeg ivota. Meu ljudima ima
puno zbunjenosti u vezi ove teme. Postoje oni koji tvrde da je samo unutranji ivot vaan.
Oni spreavaju neizbeno kretanje od unutranjeg prema spoljanjem ivotu jer ne vide
ogranienja i netanost ove ideje. Ako ujedinjenje i boanski procesi zaista napreduju,
onda se unutranja sadrina mora izraziti u spoljanjoj formi. Ukratko, spoljanji ivot mora
biti ogledalo unutranjeg ivota u svakom mogudem pogledu. Ali ako vaa svesnost
ignorie ovu istinu, ili ak prihvata suprotno verovanje, da spoljanje nije vano, tada
spreavate tok celog procesa. Ako se to deava, blistavija energetska materija ne moe da
se izrazi na nivoima grublje materije i daje time proisti.
Pogrena ideja da spoljanji nivo nije vaan ograuje zidom unutranju duhovnu istinu i
lepotu, odvajajudi je od materijalne realnosti. Osoba koja ima ovakav pogrean koncept
poinje da vidi podeljenost izmeu ovo dvoje koji su zapravo jedno. Mnogi pokreti i
duhovne kole propovedaju asketizam i poricanje spoljanjeg ivota pod plastom da to
unapreuje unutranji duhovni ivot. Ovo iskrivljenje je reakcija na jednako iskrivljeni
suprotni ekstrem iji stav je da je spoljanja forma mnogo vanija od unutranje sadrine, i
koji ak moe da negira da unutranja realnost ili sadrina uopte i postoji. Umesto toga,
on tvrdi da su samo spoljanji oblici vani. Pravi unutranji rast se takoe mora konano
manifestovati i spolja, iako se to ne mora neophodno desiti onom brzinom odreenom od
strane osobe koja je orijentisana prema spolja i koja oekujudi trenutnu promenu ini
greke u prosuivanju. Naravno, mogude je da izraena spoljanja forma ne bude direktno
izraavanje unutranje sadrine. Stoga morate biti paljivi u svojim procenama.

160

Ova dva iskrivljenja su pogrene reakcije, a svaka pokuava da eliminie onu drugu
svojim pogrenim razumevanjem. Ovaj fenomen se moe pojaviti na svim predmetima sve
dok je svesnost uhvadena u zamku dualistike iluzije. Tokom razliitih era i civilizacija, usled
razliitih kulturnih uticaja, neka od ovih suprotnih iskrivljenja mogu biti prihvadena sve dok
se klatno ne odljulja na suprotnu stranu. Samo zaista povezana, samospoznata i ujedinjena
osoba izraava spoljanju formu kao neizbenu posledicu unutranje sadrine.
Kada spoljanja forma postoji bez unutranje sadrine, to je prolazni pokriva koji se
mora sruiti, ak iako podseda na slavno savrenstvo boanske realnosti i njena izraavanja.
Opet, to je proces koji se ponavlja u mnogim oblastima tokom ljudskog razvoja. Meutim,
zakon je da se svi lani prekrivai moraju raspasti i sruiti se. Kada spoljanja forma postoji
bez povezanosti sa unutranjom organskom sadrinom, ona se mora dezintegrisati. Ako
ona postoji na pogrenim pretpostavkama zasnovanim na izgledu, na brkanju spoljanjeg
ivota sa unutranjim, onda se spoljanja forma mora prvo sruiti pre nego to se moe
ponovo izgraditi organsko izraavanje unutranjeg kretanja i sadrine. Tek kada se
spoljanja forma srui i unutranji liaos izloi i temeljno ukloni, unutranja lepota moe
izgraditi spoljanju lepotu, unutranja harmonija moe izgraditi spoljanju harmoniju, a
unutranje obilje moe izgraditi spoljanje obilje. Jasna vizija ovog principa je takoe
neophodna za kreiranje vizualizacije vaeg sopstvenog napretka koji se onda moe
manifestovati u spoljanjem ivotu kao rezultat unutranjih procesa.
Spoznaja boanskog ivota
Sada du govoriti o specifinim manifestacijama koje se deavaju u ego svesnosti osobe
koja je ved duboko uvrdena u procesu spoznaje boanskog ivota. Kakvi su unutranji i
spoljanji stavovi, manifestacije i izraavanja takve osobe? Sve odluke, bilo da su velike ili
male, donose se na osnovu predavanja osobe, gde se malo ja predaje boanskom ja. Ono
se sklanja u stranu i dozvoljava unutranjoj mudrosti da ga prome. U ovom procesu linost
shvata da ne postoji nita to nije vano. Svakoj misli i interpretaciji i svakom nainu
reagovanja daje se ansa da budu proeti viom svesnodu.
U ovoj fazi je prevazideno opiranje da se obrati panja na sve to se deava, stvorena je
nova navika tako da se boanski proces sada samoovekoveuje. Ova navika je toliko
postala deo osobe da deluje ak i u onim retkim sluajevima kada linost zaboravi da
uspostavi kontakt, kada moda stara ranjiva oblast jo uvek plamti i gura osobu u
pogrenom pravcu. Unutranja linost je dovoljno slobodna da se moe manifestovati i
poslati upozorenje, neslaganje, savet i onda ostaviti odluku spoljanjoj linosti da li da sledi
ili ne takav savet. Ovo je ved stanje milosti. Poverenje i vera su uspostavljeni kao rezultat
ponovljenog dokazivanja da boanska realnost donosi istinu, mudrost, vrlinu i sredu. U
poetku se boanskoj volji ne veruje. Ona se brka sa roditeljskim autoritetom koji ni je
dostojan poverenja, koji je esto proglaavao da je neto dobro za dete, a to se kasnije
pokazalo da nije. U ovoj fazi takva zbunjenost vie ne postoji. Linost je potpuno svesna

161

daje boanska volja zaista u saglasnosti sa svim to srce moe poeleti. Ovo poverenje
postepeno raste svaki put kada prevaziete svoje opiranje i uete u oigledan ambis
predavanja, naputajudi usku samovolju.
Ovaj samoovekoveujudi boanski proces dovodi do revolucionarne promene u delom
bidu. Mogu dotadi samo neke od njegovih manifestacija. Misli istine de se pojaviti u vaem
bidu ne suprotstavljajudi se ogranienim mislima koje jo uvek sledite po navici. udete
unutranji glas koji de vas poduavati sa mudrodu i duhom ujedinjenja koje spoljanja
linost ne moe da proizvede. Prema ovoj mudrosti, ne postoji nikakva potreba da se mrzi i
da osoba odbacuje sebe ili druge. Odgovori i otkrovenja de pokazati jedinstvo i ujedinjenost svega, to de u potpunosti ukloniti strah, teskobu i oajanje.
Pradavanje znanja ogranienog ega znanju dublje linosti, da bi se iskoristila sva
energija, hrabrost, potenje i samodisciplina koji de uiniti da dublje znanje postane
samoovekoveujude, vodi do krajnje ispunjenosti. Bez ove sutinske osnove, nikakva sreda,
zadovoljstvo ili ispunjenost ne mogu trajati dugo. ak i dok oni egzistiraju ispunjenost
postaje nepodnoljiva i konano se ne moe prihvatiti. Napustite vae uede u negativnim
reakcijama, u tvrdoglavim miljenjima vaeg malog uma i u lenjosti koja vas prisiljava da
podlegnete starim navikama vaeg odvojenog ja. Tako dete dobiti pravi ivot. ekajte
strpljivo, ali budite spremni da primite boansku mudrost koju moete aktivirati ako to
poelite. Kada se ovo stanje uspostavi, ili kada je u procesu neprestanog produbljivanja i
jaanja, onda odredene manifestacije poinju da se pojavljuju, unutra i spolja.
Pronadi dete ogromnu sigurnost. To je sigurnost koja se moe dobiti samo kada
otkrijete realnost duhovnog sveta u sebi i svuda oko sebe. Tada dete upoznati duboki mir
znaenja svog ivota i celokupnog ivota. Intuitivno dete znati povezanosti i bidete proeti
osedajem ispunjenosti i bezbednosti koji premauje svaki opis. Sve ovo vie nede biti
teorijsko verovanje koga se drite ili koje poriete, ved doivljena injenica koju moete
prepoznati iznova i iznova.
Uvek postoji izlaz iz svake tame i stoga nikada nema razloga za oajavanje. Znadete da ste
uvek sposobni da iskoristite bilo koje iskustvo za uvedanje blaenstva u svom ivotu. Crne
take postaju prilike za jo vie svetlosti i vie nema potrebe da se izbegavaju, bilo da je u
pitanju bol, krivica, strah ili bilo ta drago. Iznova i iznova dete doivljavati iroko otvoreni
sistem stvaranja.
Znadete koje su vae kreativne modi i iskoristidete ih, umesto da se osedate kao
bespomodni predmet u nepokretnom svetu. Mir i znanje o pravednosti ivota dolaze od
spoznaje da su va svet, iskustvo i ivot, vaa kreacija. To otvara mnoga nova vrata. Vie ne
ivite u dvodimenzionalnom svetu sainjenom od iskljuivosti. Koristite prilike viestrane
realnosti koje su vam na dohvat ruke.
Samopouzdanje i neustraivost u kojima tada ivite neminovno oslobaaju ogromne
koliine energije i srede. Dok nestaje strah od gneva i mrnje jer moete da prihvatite svoj
vlastiti gnev i svoju vlastitu mrnju, oni prestaju da postoje. Energija je sada slobodna za
druga, bolja izraavanja. Sada postajete sposobni da doivite zadovoljstvo i sredu i vie
nema potrebe da ih odbacujete. Umesto da kreirate usamljenost, vi kreirate odnose:

162

blaenstvo najintimnijeg odnosa sa jednim suprunikom i zadovoljstvo dubokih, otvorenih

prijateljstava. Zadovoljstvo vas vie nede plaiti jer sada znate svakom porom i delijom svog
bida da ga zasluujete. Svaka vaa pora i delija izraava svesnost koja je sada u harmoniji sa
vaom boanskom svesnodu.
Mnogi od vas se sada nalaze u privremenom stanju gde doivljavaju nove radosti i
zadovoljstva za koje nikada nisu ni znali da postoje. ivot vam se otvara kao nikada ranije.
Ali takoe se nalazite u poziciji gde ne moete da podnesete previe toga. To je zato jer se
niste u potpunosti predali boanskoj svesnosti, ili se niste u dovoljnoj meri suoili sa
negativnim aspektima u sebi kojih se jo uvek drite. Stoga se plaite zadovoljstva koje
postaje vie zastraujude zbog sivila koje jo uvek elite i stvarate, sivila koje znai da ne
osedate ni zadovoljstvo ni bol. esto elite da briljivo ouvate ovo stanje sivila, a da to ni
ne znate. Sivilo je ono to vam daje udobnost, ali vas na due staze ostavlja praznim.
Mo stvaranja
Neizbena manifestacija neprestanog procesa spoznaje vaeg dubljeg ja je neverovatna
kreativnost koja cveta iz unutranjeg ivota. Kreativni ste u idejama, alternativama,
talentima, bogatstvu osedanja, sposobnosti da ivite i da se odnosite sa druguma.
Pronalazite blago svojih kreativnih modi, bogatstvo svojih osedanja i ispunjenost
sopstvenog bida. Samo prolazedi kroz prazninu moete pronadi tu punodu. A za to je
potrebna hrabrost koja dolazi kada se molite ili kada meditirate da biste je stekli. Morate
eleti punodu i predati joj se. Ova punoda osedanja, ovo bogatstvo kreativnih ideja i
sposobnost da ivite u sada, sa svim njegovim uzbuenjem i mirom, proiride se i
produbiti. Ona se nede sastojati od uzajamno iskljuivih suprotnosti, ved od razliitih
aspekata jedne iste punode. Periodi u kojima vam se ini da ste je izgubili javljade se sve
rede i bide manje opaki.
Poto sada imate mod da stvarate, moete kreirati dublje intuitivno razumevanje sebe,
drugih i ivota. Va stav oputenosti u vezi svakog vaeg dela uklanja potrebu da prekrivate
ili da beite od bilo ega u sebi i stoga vas mora uiniti svesnim drugih ljudi na njihovim
najdubljim nivoima. itate njihove misli i shvatate dublje povezanosti unutar i izmeu njih
tako da im moete pomodi, imati empatiju za njih i voleti ih. Ne morate da se ikada plaite i
branite od drugih destruktivnim odbranama svog ega.
Unutranje jedinstvo sa venim ja omogudava upotrebu vlastite kreativne sposobnosti
za istraivanje bilo koje oblasti univerzalne istine koju zaista elite da razumete. Sada znate
kolika je mod misli i svesnosti i moete je fokusirati kao rezultat samodiscipline koju ste
nauili. Tako moete kultivirati kreativnu prijemivost da iskusite veno stanje iznad fizike
smrti. Ovo opaanje nije pouzdano sve dok ga traite usled svog vlastitog straha od smrti.
Ono je pouzdano samo kada se ne plaite smrti jer moete sada da umrete, ba kao to
moete da budete i u bolu. Kadgod elite neto zato jer se plaite njegove suprotnosti,
rezultat ne moe biti pouzdan. Moete kreirati samo iz punode, a ne iz potrebe i straha.

163

Tekoda je u poetnom kreiranju punode. Traenje suprotnosti od onoga ega se plaite

je izbegavanje i vodi do rascepa umesto do ujedinjenja. Mora se krenuti upravo suprotnim
putem. Morate umreti mnogo puta, ba sada, svakog dana u vaem ivotu, da biste otkrili
venost ivota. Samo tada dete iveti neustraivo.
Kako moete iskusiti ove male smrti? Tano sledite proces koji sam opisao: otpustite
mali ego, male misli, negativne reakcije u koje ste tako puni uloili. Za njih treba da umrete.
Mali ego sa njegovim malim ulaganjima mora umreti. Na taj nain moete transcendirati
smrt i intuitivno doiveti realnost nadolazedeg ivota.
Kada ivite bez straha od smrti zato jer ste je doiveli tako puno puta, znadete da je
pricip fizike smrti isti. Pronalazite da je to istina tako to privremeno otputate manje ja,
samo da bi probudili vede ja, koje se onda ujedinjuje sa manjim ja. Tako zamislite, ak ni
malo ja vaeg ega ne umire. Ono se uvedava i ujedinjuje sa vedim ja, nije naputeno. Ali
izgleda kao da je naputeno i vi morate biti spremni da delujete na takav nain.
Kada se to deava, venost de se u odreenoj meri mani- festovati u vaem ivotu ba
sada. Ona de se manifestovati ne samo tako to uklanja strah od umiranja, ved takoe i u
mnogo neposrednijem i praktinijem smislu. Ona de vas odravati vitalnim i mladolikim,
dajudi vam na neki nain unapred ukus bezvremenosti i veitosti pravog ivota.
Druga spoljanja manifestacija je obilje. Poto je pravi duhovni ivot neogranieno
obilje, morate poeti da ga man- ifestujete u nekom stepenu kada spoznate svoje
boansko ja. Ako u svojoj svesnosti moete da napravite mesta za spoljanje obilje kao
odrazu unutranjeg obilja, vi dete ga kreirati i doiveti. Ako elite da ga doivite zato jer se
plaite siromatva, vi takoe stvarate rascep. Obilje koje stvarate iz straha nije zasnovano
na realnosti i njegova klimava struktura se mora opet sruiti tako da onda moete dozvoliti
sebi da budete siromani i da rastvorite iluziju siromatva. Tek nakon toga, pravo,
ujedinjujude bogatstvo moe da raste. Samo kada prvo moete da budete siromani
moete dozvoliti sebi da budete bogati kao spoljanje izraavanje unutranje sadrine.
Tada nedete eleti da budete bogati radi modi, radi toga da budete uspeni u oima drugih,
ili iz pohlepe i straha, ved da biste bili pravo boansko izraavanje obilja koje je priroda
univerzuma.
Druga spoljanja manifestacija neprestanog procesa spoznaje boanskog ivota je
uravnoteenost u svemu: ravnotea izmeu zatite svojih prava i poputanja drugima, na
primer. Spontano znanje kada je ovo ili ono podesno dolazi iznutra. Ili uzmite u obzir
pravilnu ravnoteu izmeu prave nesebinosti i pogrene sebinosti. Sve ove ravnotee
dualnosti de postati elementi u spontanom ujedinjenju i harmoniji. Intuitivno znanje o
tome kada, kako i zato, de dodi, ne zato to ste vi to odluili svojim umom, ved kao
izraavanje unutranje istine i lepote, koje na podesan i lep nain obogaduju izraavanje na
spoljanjem nivou.
Postojade ravnotea i lepota u vaem celokupnom dranju - uljudnost i otmenost za
koje nikada nedete morati da se plaite da de biti ismejane ili zloupotrebi]ene. Postojade
reci bez traga prinude, red u svim stvarima u vaem ivotu. Red i lepota su povezani i
meusobno zavisni. Postojade velikodunost, davanje i primanje u jednom nadolazedem

164

toku. Pojavide se duboka sposobnost da budete zahvalni i da cenite druge, sebe i ceo
kreativni univerzum.
Nova sloboda da budete mekani i ranjivi uinide vas zaista jakim i uklonidc lani sram.
Istovremeno, cloivedete novu slobodu da budete jaki i samopouzdani, ak ljuti, bez lane
krivice. Imadete znanje i delovadete iznutra jer ste u stalnom kontaktu sa mudrodu,
ljubavlju i istinom o vaoj unutranjoj boanskoj realnosti.
Emocionalna usamljenost, koja je samoizabrana sudbina mnogih ljudi, postepeno
poinje da nestaje meu vama, prijatelji moji. U vaem razvoju uite da budete stvarni, da
funkcioniete bez maski i pretvaranja. Posledica toga je da se osedate udobnije u bliskoj
intimnosti. Dok istovremeno prestajete da se plaite sindroma bol/zadovoljstvo, prava
ekstaza i duboko stapanje na svim nivoima moraju vam dati najdublju ispunjenost koju
ljudsko bide moe da doivi. Napreaovadete prema novim visinama i dubinama iskustva,
gde istraujete unutranji univerzum u savrenom skladu. Usamljenost i muenje usled
sukoba zbog potrebe za bliskodu i straha od nje vie nede postojati. Takvi odnosi se tope
na svim nivoima. Obilje univerzuma se izraava u svim oblastima ivota. Osetidete ga u
deljenju, potovanju, toplini, lakodi i udobnosti usled kojih moete postati prisni i stopiti se
sa drugom osobom, ili u davanju i primanju od druge osobe. Sigurnost vaeg vlastitog
osedanja de vas uiniti jednako sigurnim u to da ste voljeni.
Doivedete duboko zadovoljstvo usled davanja, pomaganja, ispunjavanja zadatka i
posvedenosti tome to inite.
Radovadete se nadolazedem kreativnom procesu koji funkcionie u tome.
Sve ovo su merila za vas, prijatelji moji. Ova merila ne treba koristiti da kritikujete sebe
u nestrpljenju i netoleranciji. Ovo su merila koja moete koristiti da biste iskreirali
smiljenu unutranju vizualizaciju u vezi bilo kog i svih ovih ivotnih izraavanja. A onda
dete moda biti jo jae motivisani da dalje tragate za onim to vam spreava prolaz. Ovo
predavanje de vam dati mnoga orada za va rad.
Ljubav univerzuma se iri nad svima vama i dosee duboko u vaa srca, moji najdrai
prijatelji. Blagosiljam vas, budite u Bogu.

165

POGLAVLJE 24
UNUTRANJI PROSTOR, FOKUSIRANA PRAZNINA
Dragi moji prijatelji, blagosloveni ste u tein, dui i duhu. Va put je blagosloven, svaki
korak na njemu. Moete ponekad sumnjati u to kada hodanje njime postane teko. Ali
kada se to desi, to nije zato to su vam blagoslovi uskradeni. To je zato to se susredete sa
delovima svog unutranjeg pejzaa koji moraju biti uspeno preeni. Prelazak tekog
unutranjeg terena je neophodan da biste shvatili njegovo znaenje za sopstveno bide i
tako rastvorili barikade koje vam se ispree na putu.
Povremeno smo govorili o ovom unutranjem krajoliku. Pominjao sam unutranji
prostor koji je stvarni svet. Termin "unutranji prostor" se danas u svetu esto koristi kao
suprotnost spoljanjem prostoru. Vedina ljudskih bida misli o unutranjem prostoru samo
kao o simbolinom opisu stanja uma neke osobe. To nije tako. Unutranji prostor je
ogromna stvarnost, pravi svet. To je zapravo pravi univerzum, dok je spoljanji prostor
samo slika u ogledalu, njegova refleksija. To je razlog zato se spoljanja stvarnost ne moe
nikada sasvim shvatiti. ivot se nikada ne moe razumeti i eksperimentalno apsorbovati
ako se posmatra samo spolja. To je razlog zato je ivot frustrirajudi i esto zastraujudi za
tako puno ljudi.
Mogu da vidim da je teko razumeti kako unutranji prostor moe biti svet sam po
sebi. Razlog za ovu tekodu lei n ogranienom vreme/prostor kontinuumu vae trodimenzionalne stvarnosti. Sve to vidite, dodirujete i doivljavate opaa se iz odreenog
veoma ogranienog ugla. Umje fokusiran, naviknut, uslovljen da deluje u odreenom
pravcu i stoga nije sposoban da u ovom trenutku opazi ivot na bilo koji drugi nain. Ali
ovaj nain opaanja realnosti nije jedini, ispravan, ili potpun nain.
Pronalaenje unutranje stvarnosti
Cilj svake duhovne discipline jeste prepoznavanje ivota na ovaj drugi nain, nain koji
ide iznad spoljanje refleksije, nain koji se fokusira na nove dimenzije koje treba da se
pronau u unutranjem prostoru. U nekim disciplinama ovaj cilj moe biti direktno
pomenut, ili ne mora nikada biti pomenut kao takav. Ali kada se dostigne odreena taka
razvoja i proidenja, budi se nova vizija, ponekad naglo, ponekad postepeno. ak je i
naglost vizije samo iluzija, jer je ona zapravo rezultat mnogih napornih koraka i unutranjih
borbi. Prepoznato je da je svaki atom duplikat spoljanjeg univerzuma, kao to znate. Ovo
prepoznavanje je veoma znaajno. Moda moete da zamislite da ba kao to je vreme
promenljiva veliina, jer zavisi od dimenzije iz koje se doivljava, tako je i sa prostorom. Ba
kao to stvarno ne postoji objektivno, fiksno vreme, isto tako ne postoji ni objektivni, fiksni
prostor. Vae pravo bide moe iveti, disati i kretati se, i prelaziti ogromna rastojanja
unutar atoma u saglasnosti sa vaim spoljanjim dimenzijama. Kada se duh povue u
unutranji svet, odnos dimenzija se menja, ba kao to se i odnos prema vremenu menja.

166

To je razlog zato vam se ini da gubite kontakt i svesnost o takozvanim "mrtvim" ljudima.
Oni ive u unutranoj stvarnosti, koja je za vas jo uvek samo apstrakcija. Ipak stvarna
apstrakcija je spoljanji prostor. Prilikom fizike smrti, duh, ono to je ivo, povlai se u
unutranji svet, a ne kao to se esto pretpostavlja na nebo. On se ne podie izvan tela, on
ne pluta u spoljanjem prostoru. Ako ponekad izgleda da ekstrasenzorno opaanje otkrije
takav uvid, to je opet samo zbog slike u ogledalu unutranjeg dogaaja.
Na isti nain, vedina ljudi je od pamtiveka traila Boga na nebu. Kada je Isus Hrist
doao, On je pouavao da Bog ivi u unutranjim prostorima. To je takoe razlog zato se
svi meditativni procesi i vebe fokusiraju na unutranji prostor.
U davnoj prolosti sam predloio meditativnu vebu u kojoj ne mislite, u kojoj inite
sebe praznim. Oni meu vama koji povremeno pokuavaju ovu vebu doivljavaju koliko je
teko to uiniti. Um je ispunjen sopstvenim materijalom i nije lak poduhvat utiati ga.
Postoji nekoliko naina da se to uini. Istone religije se obino pribliavaju tome pomodu
duge prakse i discipline. Ovo, zajedno sa osamljenodu i spoljanjim tiinom, moe
konano proizvesti unutranju tiinu.
Na pristup na ovom putu je drugaiji. Ova uenja ne ele da vas izvedu van vaeg
sveta. Nasuprot, cilj je da budete u vaem svetu, na najbolji mogudi nain. Da razumete,
prihvatate i kreirate na najproduktivniji, najkostruktivniji nain. To se moe uiniti samo
kada u potpunosti znate i shvatate sebe i kada prelazite, kao to sam rekao, teke
prostore, koji vas moraju uiniti bolje opremljenim za delovanje u ovoj trodimenzionalnoj
stvarnosti. Onda ne postoji rascep izmeu unutranjih i spoljanjih prostora. Dok
unutranja istina vlada, opaanje spoljanje istine se uvedava. Dok razumevanje o sebi
raste, raste i razumevanje o svetu. Dok uite da u sebi ponovo oblikujete ono to je
nesavreno i pogreno, u isto vreme uite da ponovo izgradite i transformiete svoj
spoljanji ivot. Dok uite o svojoj vetioj lepoti kao boanskoj manifestaciji, vaa vizija se
ekspandira tako da vie cenite lepotu Stvoritelj evog dela. Dok mir nastaje unutar vas,
poinjete da budete u miru sa ovim svetom, ak i kada ste okrueni nepoeljnim
iskustvima. Drugim reima, ne zahtevate spoljanje uslove apsolutnog izolovanja da biste
dostigli unutranji prostor. Idete drugim pravcem u kome idete pravo kroz ono to izgleda
kao najveda prepreka: nesavrenosti u vama i oko vas. Prilazite im, bavite se njima, sve dok
one ne izgube svoj zastraujudi aspekt. To je va put.
Fokusiranje na unutranju prazninu je dodatna veba koja je od velike pomodi, ali koja
nikada ne sme biti jedini pristup samospoznaji, ba kao to bavljenje sa spoljanjim
negativnim stanjima u vaem svetu nikada ne sme biti jedini pristup vaem sopstvenom
spasenju kao i spasenju celog sveta.
Fokusirana praznina raste, i namerno i spontano, dok uklanjate unutranje prepreke. U
poetnim etapama vi doivljavate ba to: prazninu, nitavilo. Ako va um moe da se umiri,
naididete na prazninu; to je ono to ini pokuaj tako zastraujudim. Izgleda da to potvruje
sumnju da ne postoji nita unutar vas, da ste zaista samo vaa spoljanjost, smrtno ja. Iz
tog razloga je um tako zaposlen i buan - da bi sakrio tiinu koja naizgled nagovetava
nitavilo.

167

Jo jednom vam je potrebna hrabrost da proete kroz tunel nesigurnosti. Potrebno je

da rizikujete i da pristanete na veliku tiinu koja je, u poetku, bez znaenja, bez bilo ega
to zamenjuje ivot ili svesnost.
Verujem da je vedina vas ved doivela kako glas vaeg vieg ja alje svoje inspiracije
kroz va um, ne neophodno odmah nakon meditacije ili molitve, ved neto kasnije, esto
kada najmanje mislite o tome. Upravo je to trenutak kada je va um dovoljno oputen i
dovoljno slobodan od samovolje da dozvoli viem ja da se manifestuje. Isto vai i za doivljavanje unutranjeg univerzuma, stvarnog sveta.
Fokusirana praznina de vas dovesti u dodir sa svim nivoima vaeg bida. Ona dozvoljava
izranjanje onoga to je skriveno - iskrivljenja, greke, materijal nieg ja i konano stvarnost
vaeg vieg ja i ogromni svet venog ivota u kome on prebiva. Postoje mnoge etape i faze
kroz koje treba prodi. Kasnije faze se mogu desiti samo kada doe do proidenja i
integracije. Nefokusirana praznina je umanjenje svesnosti. Fokusirana praznina je
uvedavanje svesnosti. Nefokusirana praznina je neobradanje pan je, nejasno lutanje uma
koje moe voditi do bezumne praznine. San ili druga stanja nesvesnosti su krajnje faze.
Fokusirana praznina je izuzetno koncentrisana, svesna i potpuno prisutna.
Ako se fokusirate na unutranji svet, a pri tom iskljuite spoljanji svet, ne samo da
stvarate rascep, ved takoe i stanje u kome gubite smisao svoje inkarnacije. Kako moete
ispuniti svoj zadatak, tagod on bio, ako ne koristite spoljanji svet u tu svrhu? Ne biste
doli u ovu dimenziju, da to nije bilo neophodno za vas. Zato treba daje iskoristite i da uvek
dovodite spoljanja i unutranja stanja u znaajan meusobni odnos. Na ovom putu uite
to da radite. Sva vaa spoljanja iskustva se odnose na vau linost, na razne nivoe vae
linosti. Vae unutranje bide uvek stvara spoljanja stanja, istinu koju na ovom putu ubrzo
nauite da prepoznate. Ako odnos spoljanjeg prema unutranjem nije stalan nain ivota,
neravnotea mora stvoriti nepovoljna stanja. Moete videti kako ponekad u vaem svetu
ljudi koji spolja ine puno dobrih dela isto tako lako izgube svoj put kao i oni koji nikada
nisu ni pomislili na druge. Spoljanja dobra nam- era i dobra dela moraju imati unutranji
fokus da bi se izbe- glo neharmonino stanje i opasni rascep.
Stepeni fokusirane praznine
Fokusirana praznina vas konano dovodi do venog svet- la. Moda moemo
kategorisati odreene osnovne faze, ak iako je to suvie pojednostavljeno. U stvarnosti
ove faze se esto preklapaju i nisu tako jasno raspodeljene kao to je ovde skicirano radi
lakeg objanjenja.
(1) Doivljavate buku i zaposlenost uma.
(2) Uspevate da utiate buku, suoavate se sa prazninom, nitavilom.
(3) Prepoznavanja u vezi sebe, povezanost izmeu nekih aspekata linosti i spoljanjih
doivljaja postaje jasna. Novo razumevanje, i sa njim do sada neprepoznati nivoi
materijala nieg ja se pojavljuju. Ova faza je ustvari zrak boanskog vodstva, a ne samo
doivljavanje nieg ja. Prepoznavanje nieg ja je uvek manifestacija vodstva vieg ja.

168

(4) Direktna manifestacija poruka od vieg ja, ili ono to vi zovete otvaranje vaeg kanala.
Primate savet, ohrabren- je, rei namenjene da vam daju hrabrost i veru. U ovoj fazi
boansko vodstvo jo uvek deluje prvenstveno kroz va um. Nije neophodno potpuno
emocionalno i duhovno iskustvo. Manifestacija vas moe uzbuditi i obradovati, ali ova
reakcija je rezultat znanja koje je va um apsorbovao i za koje misli daje ubedljivo.
(5) U ovoj fazi se pojavljuje direktno, potpuno, duhovno i emocionalno iskustvo. Celo vae
bide je ispunjeno sa Svetim Duhom. Vi znate, ne samo indirektno kroz svoj um, ved
direktno kroz celo svoje bide. Znanje steeno posredstvom uma je u stvari uvek
indirektno znanje. To je preneseno znanje. Umje instrument koji je neophodan
ljudskim bidima da bi funkcionisala na ovom nivou svesnosti. Direktno znanje je
drugaije.
Ove faze imaju mnoge podele, mnoge stepene. Postoje neograniene mogudnosti za
doivljavanje stvarnog sveta. Jedna je potpuno znanje, koje utie na svako vlakno bida, na
svaki nivo svesnosti. Doivljavanje stvarnog sveta se moe takoe desiti kroz vizije drugih
dimenzija, ali takve vizije nikada nisu samo stvari koje neko vidi. One su uvek potpuno
iskustvo koje utie na celu osobu.
U stvarnom svetu, kao suprotnost vaem fragmentisanom svetu, svako ulno opaanje
je potpuno. Vienje nikada nije samo vienje, to je istovremeno sluanje, kuanje,
osedanje, mirisan je, i mnoga druga opaanja o kojima nita ne znate na vaem nivou
postojanja. U ovoj petoj fazi vienje, sluanje, opaanje, osedanje i znanje su uvek
sveobuhvatni. Oni sadre svaki kapacitet koji je Bog stvorio. Teko moete zamisliti
bogatstvo, raznovrsnost, neograniene mogudnosti ovih kapaciteta.
Fokusirana praznina je idealno stanje za ispunjenost Svetim Duhom. Sveti Duh je ceo
Boji svet u svom njegovom sjaju, u svoj njegovoj velianstvenosti. Njegovo bogatstvo se
ne moe preneti l judskim jezikom. Nema naina da se opie ta postoji kada se strah,
sumnja, nepoverenje, a samim tim i patnja, smrt i zlo prevaziu. Fokusirana praznina dakle
nije nita drugo nego vrata prema punodi koja postoji samo u svetu duha.
Praktikovanje lokusirane praznine se nikada ne srne pre- duzimati sa stavom trenutnih
oekivanja, u stvari, potrebno je da uoptc nemate oekivanja: oekivanje je tenzija, a tenzija spreava neophodno stanje potpune unutranje i spoljanje oputenosti. Takoe,
oekivanja su nerealna, jer mogu prodi inkarnacije razvoja pre nego to ljudsko bide moe
dodi negde blizu ovih iskustava. Tako, postojanje bilo kakvih oekivanja de uzrokovati
razoarenje, koje za uzvrat, aktivira lananu reakciju daljih negativnih emoci ja, kao to su
sumnja, strah i obeshrabrenje.
Govorim o ovoj temi jer elim da vas pripremim za vaan postupak unutar meditacije.
Govorio sam o ovome u prolosti u vezi raznih naina meditacije, posebno to se tie
utiskivanja i izraavanja. Mnoge od vaih meditacija se bave sa utiskivanjem, i treba da
nastavite da to inite. Ovaj aspekt utiskivanja je idenje uma i slui tome da se um pretvori
u konstruktivnu alatku. Tada alatka postaje kreativni inilac.
Aspekt izraavanja je poeo u nekom stepenu da se man- ifestuje kod onih iji su kanali
otvoreni, moda samo povremeno. Ali treba da znate da postoje dalje etape, dalje faze i

169

mogudnosti, i treba da im priete sa strpljenjem, potovanjem i poniznodu. Treba da

shvatite da de ova iskustva otvoriti ogromne unutranje prostore u kojima postoje mnogi
svetovi, mnogi univerzumi, mnoge sfere, beskrajne ravnice, planine, mora neopisive
lepote. Treba da znate da ovi unutranji prostori nisu apstrakcije ili simbolika izraavanja;
oni su mnogo vie stvarni i dostupni nego va spoljanji opredmedeni svet za koji verujete
da je jedina stvarnost. Unutranji prostor je zasnovan na drugaijim dimenzijama, na
drugaijoj relativnosti izmeu vremena, prostora, kretanja i dimenzija. ak i nejasno,
maglovito razmatranje ovog koncepta de promeniti vau perspektivu i kreirade novi pristup
daljem radu na vaem putu.
Ne treba da troite sate praktikujudi fokusiranu prazninu. To nije smisao. Ali moete je
pokuati u nekom stepenu svaki put kada se molite i meditirate, nakon to iskoristite svoj
um da napravite otisak u vaoj duinoj supstanci i uskladite se sa boanskom namerom.
Pravo ja koje ivi u pravom svetu
Duh moe da prodre u materiju u onom stepenu u kome su duhovna istina, duhovni
zakon i duhovno zdravlje uspostavljeni. Lina odgovornost je zaista klju za ovo. Kada
linost postaje jaa, vie ivota moe da prodre u materiju; vie duha moe da se rodi u
mesu. Dok rastete zadobijajudi individualnost, sve vie vaeg pravog bida se raa u vaoj
fizikoj manifestaciji. Na povrinu moe izadi vie talenata o kojima ranije niste nita znali.
Odjednom se manifestiije nova mudrost, novo razumevanje i kapacitet da osedate i volite;
do sada nesludena snaga se iri iz vas. Sve ovo su manifestacije vaeg pravog ja koje ivi u
unutranjem prostoru - pravom svetu. Dok pravite mesta za ove aspekte, oni de se
progurati u ivot materije i vi dete tako ispuniti svoju ulogu 11 evolucijskom planu. Ovi
stavovi ne rastu od spolja; oni vam nisu pridodati. Oni su rezultat vaeg spoljanjeg
ispoljenog bida, koje pravi mesta za unutranje, jo uvek neispoljeno bide. Ovo se deava
kroz proces rasta, kroz teak rad koji preduzimate na ovom putu. A nakon odreene take
u razvoju, on moe biti potpomognut fokusiranjem na unutranju prazninu sve dok ne
otkrijete da je praznina iluzija. To je punoda, bogati svet slave. Iz ovog unutranjeg izvora
moete primiti sve to vam je potrebno i prevesti ga u spoljanje iskustvo.
Pribliavajudi se praznini bez straha, takoe uklanjate prepreku za ivot. Fokusiranje na
unutranji prostor, pre svega, znai pribliavanje onome to izgleda kao praznina. Kroz ovu
prazninu doseete punodu duha, celokupnost ivota u njegovom istom, neometenom
obliku. Ovo gradivo ivota sadri sve mogudnosti izraavanja, manifestovan- ja. Sreda usled
doivljavanja ove stvarnosti je veda od ijedne druge. U ovoj sredi je vae jedinstvo sa
Stvaraocem, gde ste vi zaista jedno.
Moete videti, pri jatelji moji, da nita u vaoj linosti, ni jedan njen aspekt, nije
beznaajan u smislu stvaranja i evolucije. Ne postoji takva stvar kao "samo psiholoki
aspekt." Svaki stav, svaki nain razmiljanja, osedanja, postojanja i reagovanja direktno se
reflektuje na vae uede u vedem planu stvari. Znajudi to moda de vam biti lake da date

170

vedu vrednost svom ivotu, svom patlnvorku, svojim naporima. Nauidete da ujedinite
nepotrebnu dualnost - duhovne nasuprot svetovnim interesima.
Napravite mesta za neometani ivot, za neopteredeni duh! Neka on ispuni svaki deo
vaeg bida, tako da konano saznate ko ste zaista. Svi ste blagosloveni, najdrai moji.

171

POGOVOR
ZLO JE TRANSFORMISANO; ZLO JE TRANSCENDIRANO; STANJE UJEDINJENJA
Znaj da po prirodi svako ivo bide eli da postane poput Boga. Cilj prirode nije hrana niti
pide, niti odeda, niti udobnost, niti bilo ta drugo u emu je Bog izostavljen. Svialo vam se
ili ne, znali ili ne znali, priroda tajno trai, traga i pokuava da pronae trag po kome se
Bog moe nadi. (Meister Eckhart. Trans. R. Blakney)
Moe vam biti primamljivo da mislite daje rad na niem ja neophodan samo tokom
ranijih faza duhovnog puta i da kako osoba istrauje transpersonalne oblasti i krede se
prema stanju ujedinjenja, razmatranja nieg ja mogu biti ostavljena iza sebe. Ali to nije
sluaj.
Predavanja objanjavaju kako su samovolja, ponos i strah glavni koreni linog zla. Od
ovo troje, ljudima je najtee da shvate kako je strah izvor zla. Ali uz samo malo razmiljanja
osoba moe videti kako strah od toga da ne budemo povreeni od drugih veoma lako vodi
do povreivanja drugih. Jer, kao to smo nauili, zlo je odbrana od patnje, bilo stvarne ili
one koje se plaimo.
Iznad ovoga, strah je koren zla jer je potpuno nesaglasan sa krajnjom realnodu.
Uistinu, univerzum je dobronameran i stoga nema ega da se plaim. Uistinu, univerzum je
jedan i stoga nema nikoga spolja ko moe da me povredi.
Strah je najveda prepreka u kasnijim fazama duhovnog razvoja. Na ovom nivou to nije
strah od toga da demo biti povreeni od dragih. Umesto toga, strah je od predavanja
neijeg osedaja postojanja kao odvojene linosti. Kao to Mejster Ekhart kae, cela priroda
udi i tei iskustvu da postane slina Bogu i dostigne stanje jedinstva sa svim to postoji.
"Prosvetljenje" je doivljavanje potpune spoznaje tog jedinstva sa Bogom.
Iako moe da zvui udno, prosvetljenje ne treba traiti, ono je ved ovde i osoba ne
treba da putuje da bi ga nala. Umesto toga, moramo sve jasnije i jasnije da sagledamo
metode koje koristimo da pobegnemo od prosvetljenja. Bez obzira na to koje su nae
metode beanja, uzrok beanja je strah. Mi se plaimo onog to elimo. Plaimo se gubitka
naeg odvojenog osedaja identiteta; plaimo se smrti ega pogreno verujudi da de to
znaiti kraj postojanja.
Vedina duhovnih puteva pokuava da kroz razna duhovna praktikovanja dovede
tragaoca do stanja ujedinjenja; i oni ponekad uspeju u dostizanju ovog cilja. Ali postoji
opasnost koja je prisutna na takvim putevima, a to je da je mogude dostidi ovaj cilj
transcendiranja ljudskog stanja, a ipak jo uvek ostavljati delove sopstvene linosti
zaglavljene u niem ja. U ovom naem veku postoje mnogi primeri duhovnih uitelja koji su
dostigli sutinsku transcendenciju, ali za koje se ispostavilo da jo uvek nisu obavili veliki
deo transformacije svog nieg ja.
Predavanja nam govore da vedina duhovnih trag alaca pokuava preranu
transcendenciju, uzrokovanu neuspehom da jasno vide svoje nie ja i eljom da budu iznad

172

onoga gde se sada stvarno nalaze. Iz tog razloga Pathvvork naglaava potrebu za
horizontalnim kretanjem transformacije; potrebu za neprestanim ispitivanjem sebe da bi
se pronalo nie ja i onda radilo kroz njegov materijal, transformiudi ga umesto da
pokuavmo da ga transcendiramo.
Ali kao to je takoe naglaeno u mnogim predavanjima u ovoj knjizi, nakon odreene
take posao se ne moe obaviti sve dok osoba ne naui da promeni svoj osedaj identiteta.
Da ga promeni od personalnog u transpersonalni; od svesnosti malog ega do vede
svesnosti. Ijednom kada je ta promena u potpunosti uinjena, ispravno je redi da je dolo
do transeendeneije. To je rad u vertikalnom pravcu, umesto u horizontalnom. Naravno,
potrebna su oba. Pronalaenje pravilne ravnotee izmeu horizontalnog i vertikalnog,
izmeu transformacije i transeendeneije, je jedan od najsup- tilnijih i najvanijih aspekata
rada na sebi.
Tako, da upotrebimo njihove definicije iz renika, "promena u kompoziciji ili strukturi,
karaktera ili stanja" (transformacija) i "uzdidi se nad ili idi iznad ogranienja"
(transcendencija) su oboje potrebni. Treba da u potpunosti prihvatimo nae ljudsko stanje,
a onda da malo po malo otkrijemo da smo vie nego samo ljudi.
Biti ovek znai imati slabosti i nesavrenstva, ali to nije razlog za oajavanje. Mi ivimo
u srednjoj oblasti, ni na nebu ni u paklu. To je stanje naeg postojanja. Unutar ovog stanja
imamo plemenitost i smisao. Na smisao je upravo da nauimo da poteno ispitamo sebe,
da jasno vidimo nae nesavrenosti, da odluimo da se menjamo, da nauimo kako da se
menjamo i onda da marljivo i hrabro nastavimo da radimo na linoj transformaciji. To je
naa plemenitost. To je ono emu je ljudsko stanje namenjeno.
Dok nastavljamo putem line transformacije, poinjemo vie da volimo i postajemo
mudriji. Stvari su nam jasnije, a naa hrabrost, sreda i samilost se uvedavaju. ivot se
otvara, postaje iri i dublji. Bol, tugu i izazove demo jo uvek imati, ali uimo se da ne
budemo slomljeni njima.
Ali, vi moete redi, zar nas smrt nede konano slomiti? Smrt se doivljava kao poraz koji
slama samo ako se osoba jo uvek potpuno identifikuje sa svojim u koi uaurenim egom.
Jer de ak i smrt izgubiti svoj otar bol dok upoznajemo da smenjivanje ivota i smrti nije
nita vie zastraujude od smenjivanja sna i budnog stanja.
Drugim recima, dok prihvatamo nae ljudsko stanje sa njegovim nedostacima i
nesavrenstvima, i imamo hrabrosti da se suoimo i da transformiemo svoje nie ja, mi
jaamo sve do take gde moemo da shvatimo da smo vie nego samo ljudi. Roenje i smrt
su glavni sastojci ljudskog stanja. Drugim reima, neprestani rad na transformaciji nieg ja
konano vodi do sposobnosti da se transcendira nie ja. A konana transcendencija u
stanje jedinstva s Bogom je ono o emu Mejster Ekhart govori.
Put je izazovan. Kao to je Hrist rekao, biser velike vrednosti se mora kupiti po cenu
svega to imate. Ali putovanje je konano potpuno bezbedno.
Kao to nam predavanja govore, iznova i iznova: "Nemate ega da se plaite."
Donovan Thesenga

173

Svako poglavlje u ovoj knjizi je ureena verzija path- work predavanja. Neka su samo
malo skradena, a neka su znatno skradena. Poto naslovi poglavlja nisu uvek isti kao kao
originalni naslovi predavanja ovde dajemo listu brojeva poglavlja i odgovarajudih brojeva
predavanja.
Sva ova predavanja u originalu na engleskom jeziku moete nadi na internet adresi
www.pathwork.org

174

Eva Pierakos je roena u Beu ranih dvadesetih godina. Njen otac je bio Jakob
Vaserman, veoma poznati romanopisac u Nemakoj literaturi. Bilaje mlada ena prepuna
duha, veoma svesna svog tela i postala je profesionalna plesaica. U to vreme je bila udata
za Hermana Broha, dragog poznatog Austrijskog romanopisca. Eva je bila polu Jevrej i
tokom Hitlerovog vremena napustila je Austriju i nastanila se u vajcarskoj na nekoloko
godina. Na njeno iznenaenje tamo je poela da razvija interes za duhovne oblasti. 1939.
godine je otila u Sjedinjene Amerike Drave i nastanila se u Njujorku, gde je nastavila da
radi na svojoj transformaciji i proidenju.
1957, dok je ivela na Menhetnu, Eva je poela da odrava serije predavanja o prirodi
psiholoke i duhovne realnosti. Ovaj rad se nastavio sledede dvadeset i dve godine, sve do
njene smrti 1979. godine. Evin rad je privukao veliki broj uitelja, terapeuta, psihologa,
iscelitelja i duhovnih tragalaca. Srela je Dr. Dona Pierakosa, osnivaa Energetike Jezgra i
udala se za njega. Radedi sa njim Eva je razvila kompletan sistem line transformacije. Kada
je umrla ostavila je iza sebe bogato naslee od dvesta pedeset i osam Patlnvork
predavanja, i hiljade studenata i sledbenika njenog uenja.
Donovan Thesenga je bio bioenergetiar kada se susreo sa radom Eve Pierakos 1973.
godine i ubrzo je postao lan vodede grupe okupljene oko Eve. 1976. godine donirao je 130
jutara svog razvojnog centra u Virdiniji, koji se tada zvao "The Center for the Living Force,"
Evinom neprofitabilnom udruenju. Donovan je bio jedna od tri osobe koje su menadirale
poslove grupe odmah nakon Evine smrti i zalagao se da se ime pokreta promeni u
Pathvvork. Takoe je bio jak zagovornik tampanja predavanja u obliku knjige i postao je
urednik cele serije Patlnvork knjiga koje su tada izdate. Kasnije se bavio pionirskim radom
na razvijanju Pathvvork treninga u Junoj Americi. Sada ivi i radi u "Sevenoaks Pathvvork"
centru, blizu Medisona u Virdiniji. Njegova ena, Suan Thesenga, autor je knjige "The
Undefended Self."

175