UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODSEK ZA ISTORIJU

KAKO POUAVATI KAKO UITI ISTORIJU

PRIKAZ KNJIGE

MENTORKA:
PROFESORKA DRAGICA KOLJANIN

STUDENTI:
NEMANJA KATI (IS 63/11)
URO NIKOLI (IS/11)

KAKO PRUAVATI KAKO UITI ISTORIJU

Marija Vrbeti je roena u Karlovcu, 11. VIII 1914. godine. Bila je autorka vie udbenika,
istoriarka, publicista i prevoditeljka. Osnovnu kolu i gumnaziju je zavrila u Karlovcu. Na
Filozofskom fakultetu Sveuilita u Zagrebu diplomirala je 1938. godine germanistiku i
psihologiju. Kao honorarni nastavnik zaposlila se 1938. u Dravnoj mukoj gimnaziji u
Karlovcu. Nakon povratka 1943. iz zatvora na Savskoj cesti u Zagrebu, imenovana je
profesorkom u istoj koli. kolskih godina 1945/46. i 1946/47. bila je privremena direktorka II
gimnazije (enske) u Karlovcu. Kratko vreme radi u Uiteljskoj koli u Karlovcu, a zatim se
vraa u rakovaku gimnaziju, gde ostaje redovna profesorka do mirovine 1974. godine. Uprkos
zavrenim studijama germanistike i psihologije najvei deo svog profesorskog rada provela je
predajui istoriju. Istoriji, posebno metodici nastave, posvetila je veliku panju. Plod
dugogodinjeg iskustva bili su udbenici Povijest za I razred gimnazije i Povijesna itanka za I
razred gimnazije.
Njena zaokupljenost didaktikom i metodikom nastave istorije urodila je nizom lanaka u
strunim asopisima, brojnim predavanjima na strunim seminarima i naunim skupovima, te su
izdate dve knjige, Nastava povijesti u teoriji i praksi izdata 1968. godine i Kako pouavati
kako uiti istoriju izdata 1983. godine. Bila je dugogodinja saradnica Zavoda za unapreivanje
odgoja i obrazovanje Republike Hrvatske i Zavoda za Unapreenje strunog obrazovanja
Republike Hrvatske, a kratotrajno i profesorka metodike istorije na Pedagokoj akademiji u
Karlovcu. Preminula je u Karlovcu 27. I 2004. godine.1
Knjiga Kako pouavati kako uiti istoriju izdata je 1983. godine u Beogradu od strane Zavoda
za udbenike i nastavna sredstva. Format knjige je 24 cm, dok je obim 304 stranice. Knjiga se
sastoji od predgovora, 7 veih celina, i priloga na kraju.
U samom predgovoru, autorka kazuje da nit vodilja u njenom radu treba da bude, znanje radi
saznavanja i saznavanje radi delovanja. Cilj same knjige je da se ostvari takvo znanje i

Marija Vrbeti, Biografija poznate hrvatske metodiarke povijesti, http://povijest.net/?p=4663, 10. decembar
2014.

saznavanje.2 U obraivanju metodskih postupaka, kako sama autorka navodi, pola je prvo od
iskustva u radu, oslanjajui se pri tome na dotadanje utvrene psiholoke zakone i didaktike
principe.
U knjizi je posle svake manjeg naslova dat i neki primer, ponekad i vie njih. Ovi primeri su
prilozi dotadanjih istaknutih nastavnika istorije u osnovnim i srednjim kolama, a obraeni su
prema udbenicima koji su ranije upotrebljavani u SR Hrvatskoj, SR Srbije i SAP Vojvodine.
U prvom poglavlju, metode racionalnog uenja, autorka navodi koje su najee greke
nastavnika i uenika, kakav rad treba primeniti da bi se te greke uklonile. U pedagokoj
psihologiji navode se tri osnovne metode uenja koje se odnose na podelu gradiva pri uenju. To
su: globalna, fragmentarna( partitivna) i kombinovana metoda uenja. U knjizi se objanavaju
dobre i loe strane globalne i fragmentarne metode uenja, takoe, koje su prednosti
kombinovane metode uenja. Autorka dalje kazuje kako uenike niih razreda osnovne kole
pouiti. Uenici moraju aktivno da sluaju nastavnikovo izlaganje, da sami itaju i prouavaju
novo gradivo u koli, i da sami prouavaju novo gradivo kod kue. Navedena su osnovna
uputstva za rad u niim razredima osnovne kole. Poto knjiga ima puno primera, u ovoj glavi
autorka je primerima osvetlila kako treba uenike viih razreda osnovne kole i one srednjih
kola uputiti da valjano ue ako na niem stupnju nisu stekli pozitivne radne navike. Dati su
oblici rada koje treba osposobiti uenike vieg uzrasta. Oni moraju da na osnovu prouenog
gradiva stvaraju nove logike celine koje dovode do novih saznanja. Isto tako, da primenjuju pre
steena znanja u prouavanju novog gradiva radi uporeivanja i stvaranja zakljuaka, da
obrauje istorijske tekstove koji tretiraju neki istorijski problem, radi stvaranje linih stavova,
bilo s istog ili s razliitih gledita. Istorijska zbivanja raznih epoha iste sutine a razliite forme
treba da uporeuju, i da samostalno obrauju pojedine istorijske teme.
Na poetku drugog poglavlja, Organizacija racionalnog uenja, autorka prikazuje kako bi trebalo
uvodni deo asa da izgleda, odnosno treba uenike treba psihiki pripremiti za rad, da im to bude
logika baza za nadogradnju novih znanja. Istie se znaaj interesovanja i panje uenika, da je
to jedan od preduslova za misaonu aktivizaciju i angaovanja u radu. Data su i uputstva za
podsticaj uenika na rad.

Marija Vrbeti, Kako pouavati kako uiti istoriju, Beograd, 1983.

U prouavanju nove grae, Marija Vrbeti daje primere kako treba da se objanjavaju novi
pojmovi. Koliina poznatih rei je kod dece istog uzrasta razliita, smisao mnogih izgovorenih
rei je nejasan. i stoga je istakla vanost kako je pojmovna jasnost uslov za sticanje znanja. U
nastavku ovog poglavlja izneti su primeri kako nastavnik objanjava pojmove na raznim
stepenima kolovanja. Nastavnik treba da upuuje uenike da trae objanjenja u reniku
udbenika i u drugim prirunicima. da se razvoj vizualne kulture uenika se postie pomou
oiglednih pomagala u nastavi istorije.
Istaknuta je i uloga istorijske karte, ona pomae u razvijanju prostorne orijentacije uenika. Dati
su i primeri rada sa flanelografom, grafoskopom, i komunikatorom, pomona sredstva koja se
danas ne koriste vie. U nastavku poglavlja, autorka naglasila je znaaj obrade likovnog
materijala, kako je slika znaajna za sticanje istorijskog znanja, i da se kod uenika zahvaljujui
tome razvija mo zapaanja i miljenja. U podnaslovu Kako treba pamtiti godine, data je anketa
kako uenici pamte godine. koje su pozitivne strane, a koje negativne strane mehanikog oblika
uenja godina. Izloeni su logiki oblici pamenja, kao i radne postupke kojima se mehaniki
oblici pamenja mogu zameniti logikim.
Osnovne misaone aktivnosti pri uenju: analiza, sinteza, poreenje i generalizacija dati su u
odlomku Kako treba uputiti uplenike u istorijsku problematiku. Istie se znaaj logikog
miljenja u uenju istorije. Dati su nastavni postupci kao i primeri iz nastavne prakse kojima se
moe pospeiti ove misaone aktivnosti.
U sledeem podnaslovu Ponavljanje i sistematizovanje istorijskih sadraja prikazani su kao
sastavni deo procesa uenja u svim njegovim fazama. Autorka je ovde izloila kako treba
organizovati i planirati process ponavljanja, kako nastavnik treba da se prprema za asove
ponavljanja. Takoe ponavljanje treba drugaije da se obavlja u uvodom ili zakljunom delu
asa. Ponavljanje i sistematizovanje je razliito u toku i na kraju kolske godine. Dati su primeri
raznih oblika ponavljanja i sistematizovanja istorijskih sadraja.