UNIVERZITET

Union - Nikola Tesla

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: Mikroekonomija

Tema:
Monopoli i njihova pozicija u BiH/Srbiji;

Mentor:

Student:

prof. dr Dejan Miletic

Armin Kurtovi
Br.indexa:I0646/13

Sarajevo, 2014.godina

SADRAJ

Uvod .................................................................................................................. 3
Opte karakteristike trine strukture .............................................................. 4
Privatizacija i investicioni fondovi kao izvor monopola u Srbiji ........................ 7
Normativno suzbijanje monopola i antimonopolska politika u Srbiji ............. 10
Zakljuak ......................................................................................................... 14
Literatura ........................................................................................................ 15

Uvod
Mnotvo kriterijuma se danas namee u cilju ocjenjivanja uspjenosti
postojeih ekonomskih sistema, ali i ekonomskih odnosa i procesa. Veo-ma je
vana usklaenost principa trine ekonomije na kojima poiva-ju ovi
kriterijumi, sa jedne strane, i njihove implementacije u praksi, sa druge. U
radu emo se posebno pozabaviti trinom strukturom, kao posebnim
preduslovom za nastanak i funkcionisanje trine ekonomije. Teorija nas
upozorava, a praksa surovo potvruje da nije mogue na-praviti jasnu
distinkciju meu subjektima na tritu, zbog ega se uvodi novi koncept
analize trine strukture, a to je koncentracija trita, koja pomae da se
rasvijetle odnosi konkurencije i trine koncentracije. Me-utim, potekoe se
posebno javljaju u zemljama u tranziciji, kao to je i Srbija. I pored evidentne
tenje da se urede odnosi na tritu, te da se uspostave jednaki uslovi za sve
uesnike na tritu, proces preobraaja trine strukture u Srbiji posebno je
otean procesom privatizacije koja je stvorila uslove za nastanak monopolske
trine strukture.

1. Opte karakteristike trine strukture

Za poetak, moramo se, nakratko, osvrnuti na neke teorijske okvire
struk-ture trita, kako bismo na to obuhvatniji nain pristupili analizi trine
struk-ture Srbije. Neke najvanije osobine, na osnovu kojih se vri
tipologizacija tr-ine strukture, su:
a) Broj prodavaca i kupaca,
b) Supstitabilnost proizvoda,
c) Nain ulaska i izlaska preduzea na trite.
Tu su i druge osobine trita: stepen dravnog regulisanja, mobilnost
fak-tora proizvodnje, stepen informisanosti uesnika na tritu, itd. Mi smo se
opre-dijelili za navedene tri, na osnovu kojih se moe izvriti tipologizacija
trine strukture. Stoga, izdvajaju se sledei oblici trine strukture:
a) Savrena (perfektna) konkurencija (trite se sastoji od velikog broja preduzea, tako da svako od njih, ma kako veliko bilo, nudi samo mali dio
ukupne koliine proizvoda na tritu; visoka homogenost proizvoda, tako
da kupac ni na koji nain ne moe razlikovati proizvode razliitih
preduzea; nema prepreka ulasku ili izlasku preduzea);
b) Monopoli (trina struktura u kojoj postoji samo jedan prodavac, odnosno samo jedan kupac (monopson); ne postoje bliski supstituti za
proizvod koji on proizvodi; postoje znaajne prepreke ulasku drugih
preduzea na trite);
c) Oligopoli (trina struktura u kojoj postoji manji broj preduzea, konkurenata, ali sa znaajnim ueem na tritu; izraena mogunost razliitosti proizvoda; znaajne prepreke ulasku ili izlasku preduzea);
d) Duopoli (trina struktura se sastoji od dva preduzea, tj. dva
uesnika na tritu stepen koncentracije je daleko vei nego kod
oligopola; izraena mogunost razliitosti proizvoda; visoke barijere
ulasku ili izlasku preduzea na trite).199

Na osnovu navedene tipologizacije, jasno je da nije mogue povui jasnu

demarkacionu liniju meu subjektima na savremenim tritima. Moe se rei
da je prisutna simbioza svakog od njih, tako da je veoma teko izvriti konkretnu analizu odreene trine strukture. Posebno ako imamo u vidu da je
danas prisutno i tajno dogovaranje meu uesnicima na tritu, u vidu kartelskih sporazuma. To je jedan od naina na koji uesnici na tritu pokuavaju
da
zaobiu normativne okvire trine ekonomije i da ostvare svoje ciljeve, a to
su: a) da maksimiziraju svoje profite, odnosno profite svojih sektora i b) da
izvre raspodjelu trita u svoju korist. Navedena tipologizacija nam slui da,
koristei idealno-tipske modele, to uspjenije analiziramo sloenost
savremenih trita.
U savremenoj teoriji trita prisutan je novi pristup analize, a to je
koncen-tracija trita. Koncentracija trita se definie kao stepen kome je
obim pro-daja na jednom tritu, ili u privredi u celini koncentrisan na manji
broj velikih firmi... Visok stupanj koncentracije karakteristian je za grane
koje proizvode potroaka i kapitalno-intenzivna dobra, nivo koncentracije
vii je u malim pri-vredama. Tehnologije i barijere ulasku su najznaajniji
faktor koncentracije.200
Cilj je da se rasvijetle upravo odnosi konkurencije i trine koncentracije:
Od-nos trine koncentracije i konkurencije postaje aktuelan krajem
devedesetih godina prolog veka kada dolazi do naglog uveanja trine moi
velikih igraa na bazi eksternog rasta kroz spajanja i pripajanja. Razlozi
pojaane koncentra-cije trine moi u ovom periodu lee u nagloj
liberalizaciji trita roba i trita kapitala, otvaranju ranije autarhinih
ekonomija kao posledice kolapsa komu-nizma, migracije humanog kapitala i
podrke dravnih vlada preduzeima sa statusom nacionalnih ampiona.201
Savremena trita se danas nalaze u nekom meuprostoru izmeu savrene (perfektne) konkurencije i monopola. Sa jedne strane, imamo tenju svih
zemalja, a pogotovo zemalja u tranziciji da se priblie savremenim tokovima
trine ekonomije, to za jedan od osnovnih uslova povlai izgradnju fer
trita koje e poivati na osnovama zdrave trine kompeticije, dok, sa druge
strane, imamo niz privrednih subjekata, uesnika na tritu, iji je cilj
maksimizacija profita i ovladavanje tritem. Otvara se prostor i za
zloupotrebu dominantnog poloaja vodeih uesnika na tritu i stvaranja
monopola.

199 Detaljnije: A. Koutsoyiannis, Moderna mikroekonomika, Mate, Zagreb, 1996; Rikard Lang, Politika ekonomija, Informator,
Zagreb, 1980; Aleksandar Bajt, Osnovi ekonomike, Informator, Zagreb, 1967; Dragan uriin, Dragan Lonar, Vesna Raji,
Merenje koncentracije trita: primer sektora prehrambene maloprodaje Beograda, Biznis forum, Kopaonik, 2008.

Opasnost ovog oblika trine strukture po nacionalne ekonomije uoena

je jo u 19. vijeku, kada je evidentiran i prvi pokuaj da se ogranii mo monopola (ermanov antitrustovski zakon u Sjedinjenim Amerikim Dravama
1890. god.). Za razliku od SAD, u Evropi je dozvoljeno monopolsko organizovanje, ali samo ukoliko pozitivno utie na efikasnost privreivanja, te
ukoliko se dokae da koristi efekte ekonomije obima (kada kriva prosjenog
ukupnog troka preduzea stalno opada, preduzee ima ono to se naziva
prirodni mo-nopol ukoliko je proizvodnja podijeljena izmeu vie
preduzea, svako predu-zee proizvodi manje, a prosjeni ukupni troak raste,
te stoga jedno preduzee je u stanju da proizvede bilo koju datu koliinu uz
najmanje trokove), itd.202 Monopoli mogu uticati na nacionalnu ekonomiju i
pozitivno (podsticanje vee produktivnosti usled proizvodne primjene
rezultata nauno-istraivakog rada) i negativno (naruavanje konkurencije i
izazivanje poremeaja na tritu). Meutim, savremeni oblik monopolskog organizovanja ipak karakterie tenja ka
koncentraciji kapitala od strane monopoliste, a na tetu nacionalne ekonomije.
Svaka moderna drava tei da to je mogue vie suzbije ovaj vid trinog organizovanja. Najei vid borbe protiv monopola jeste posredstvom
normativne regulative, to se ispostavlja kao veoma delikatan oblik, pogotovo
za zemlje u tranziciji, iz nekoliko razloga: prvo, postsocijalistike zemlje jo
uvijek nemaju u potpunosti izgraene institucije trine ekonomije, koje e
regulisati, upravljati i nadgledati proces izgradnje strukture trita
karakteristinog za savremene trine sisteme, i, drugo, nepostojanje jake
zakonske regulative, kao neophod-nog normativnog okvira na kome e
poivati ovi reformski zahvati. Prisutna je svojevrsna povrnost u donoenju
ove zakonske regulative, a da se ne zadire u ekonomsku sutinu ovih
procesa.
Pojedini autori istiu da je svojevremeno jedan od vidova borbe drave protiv
monopola, u vidu njihove kontrole nacionalizacija, tj. podravljenje
pojedinih oblasti proizvodnje i usluga.203 Posebno je znaajna uloga drave na
suzbijanju monopolskog sticanja ekstraprofita. Svaka drava je teila da ovim
svojim aktivnostima utie na porast opte ekonomske efikasnosti i produktivnosti. Meutim, ubrzo je zala u drugu krajnost, tanije, svi ekonomski
subjekti koji su bili pod patronatom drave, postali su vremenom sve
neefikasniji, jer jednostavno nisu bili motivisani za poveanje produktivnosti.
Ubrzo je dolo do stagnacije, a potom i do potpunog kraha ovih preduzea, te
se izlaz morao traiti u promjeni oblika svojinske strukture privatizaciji.
Meutim, i ovaj koncept je otvorio prostor za pojavu i razvoj monopola, pa se
stie utisak da je jednostavno nemogue sprijeiti njihovu pojavu. Ili, ipak
jeste?

2. Privatizacija i investicioni fondovi kao izvor

monopola u Srbiji
Kamen temeljac tranzicije u Srbiji je, kao i u veini drugih zemalja u
tranzi-ciji, bio proces privatizacije. Cilj ovog procesa jeste smanjivanje
znaajnog udjela dravnog sektora svojine, to bi za rezultat imalo poveanje
produktivnosti tih subjekata. Ovaj proces je praen i procesima liberalizacije i
stabilizacije. Na tom
svetom trojstvu su poivale nae politiko-ekonomske reforme.
U Srbiji su dominirala dva koncepta privatizacije: interna (insajderska)
privatizacija prodaja preduzea radnicima koji u njemu rade; i eksterna (autsajderska) privatizacija svim graanima je omogueno da uestvuju u kupovanju deonica preduzea (javni upis akcija, tenderi). U mnogim drugim
postso-cijalistikim zemljama su primjenjivani drugi koncepti privatizacije
(vauerska, reprivatizacija, dokapitalizacija) koji su se pokazali kao veoma
uspjeni, a ije rezultate nosioci naih reformi nisu smatrali za potrebnim da
uvae. Modeli privatizacije kod nas su imali za cilj da izvre preraspodjelu
dravne svojine ili radnicima preduzea koja su bila predmet privatizacije, ili
nekom od kupaca sa strane (koji bi na tenderu ili javnoj aukciji dao najbolju
ponudu), u cilju poveanja produktivnosti i ekonomske efikasnosti tih
privrednih subjekata, kao i postizanju opteg drutvenog blagostanja.
Privatizacija je morala da rijei problem svojinske strukture u Srbiji, na
nain na koji je to ureeno u zemljama savremene trine ekonomije. Osnovni
koncept jeste zajednika svojina, kao zlatna sredina izmeu dva
suprotstavlje-na pola javne (dravne) i privatne svojine, koji mogu imati i
svoje negativne krajnosti, a to su dominacija drave nad ekonomijom, ili
koncentracija kapitala, pa samim tim i moi, u ruke pojedinca, kao glavnog
subjekta (nosioca) privat-ne svojine. Privatizacija u Srbiji, ako je posmatramo
kao sredstvo koncentracije moi kapitala u rukama pojedinca, otvorila je
prostor za pojavu monopola.
Uspjena privatizacija mora poivati na nekoliko kljunih pitanja, a to su
ta, kada i kako (na koji nain) privatizovati. Mnoge dileme proimaju ovaj
seg-ment procesa tranzicije, jer se javljaju meusobno suprotstavljeni stavovi
oko nekih pitanja, koja se koncentriu oko privatizacije strateki bitnih
preduzea nekog ekonomskog sistema.

Rasvijetliti ovu dilemu je znaajno kako bi se izbjegla monopolizacija trine

strukture, odnosno monopolizacija vitalnih ekonomskih grana odreene
drave, te, samim tim, i gubitak njenog ekonom-skog identiteta. Mnogi autori
se slau oko toga da je neophodno ouvati ve-inski udio dravnog vlasnitva
u strateki bitnim granama, kao to su: elek-troprivreda, vodoprivreda i
umarstvo, telekomunikacije i sl. Cilj jeste da se omogui privatizacija ovih
privrednih grana, ali da drava opet ima veinsko vlasnitvo u upravljakoj
strukturi. Na taj nain bi se sprijeila monopolizacija ekonomske osnove
drave, odnosno, da se slobodno izrazimo, monopolizacija drave.
Znaajno je pomenuti ulogu i domete investicionih fondova u proce-su
privatizacije. Investicioni fondovi se mogu definisati kao institucionalni
investitori koji povlae sredstva manjih individualnih investitora i za uzvrat
emituju akcije ili, ree, udjela. Kao sinonim se koristi i termin investiciona
kompanija. Po nainu ulaganja i povlaenja sredstava mogu se podijeliti na
otvorene i zatvorene investicione fondove. Po ronosti se dijele na
investicione fondove na tritu novca i investicione fondove na tritu
kapitala.204 Investi-cioni fondovi su, dakle, finansijske institucije koje se bave
prikupljanjem i pla-siranjem kapitala. Imali su veoma znaajnu ulogu u
procesu privatizacije kod nas. Jedna od najvanijih uloga investicionih
fondova u procesu privatizacije jeste doprinos restrukturiranju preduzea koja
su predmet privatizacije, kao i poboljanje efikasnosti korporativnog
upravljanja.205 Evidentno je da inve-sticioni fondovi kod nas nisu realizovali
svoju prvobitnu namjenu, iako im je cilj, pored navedenih efekata u procesu
privatizacije, sticanje to veeg obima obrtnog kapitala. Njihovo prisustvo
otvara niz pitanja i dilema, pogotovo ako govorimo o njihovom preuzimanju i
upravljakoj strukturi preduzea koja su predmet privatizacije. Neophodno je,
dakle, sprovesti i efikasnu kontrolu in-vesticionih fondova.
Uputno je precizirati da je cilj investicionih fondova, prije svega,
kupovina domaeg trita, te potom preprodaja po veoj cijeni. Tome u prilog
govori i sledee miljenje: ... od presudnog je znaaja imati u vidu praksu,
koja je veoma rasprostranjena u postsocijalistikim zemljama, da inostrane
firme i investicio-ni fondovi kupuju trite, kao to je kod nas bio pokuaj u
nekoliko sluajeva. Ovi investitori nemaju elju da razvijaju domau
privatizovanu firmu, to su uostalom pokazala iskustva susednih zemalja. Kod
takvih investitora, domae

204

Ekonomski renik, op. cit., str. 273.

firme se pretvaraju u skladita i servise stranih roba i one faktiki neposredno

unitavaju domau industriju.206 Funkcionisanje investicionih fondova je, na
najbolji nain za predmet nae analize, definisao prvi ovjek investicionog
fonda
Salford, jednog od vodeih investicionih fondova, Judin Dafi (Eugene
Jaffe), kada je naglasio da je filozofija investicionih fondova jednostavna:
investirate u kompaniju, restrukturirate je i prodate.207 Na ovaj nain, sasvim
se lako moe desiti da, pored izraene mogunosti monopolskog poloaja na
domaem tritu, investicioni fondovi dovedu do toga da postanemo stranci u sopstvenoj
zemlji.208 Dakle, investicioni fondovi mogu i te kako biti izvor nestabilnosti i
uruavanja domaeg trita, a ujedno i mogu, posredstvom vlasnitva nad
upra-vljakom strukturom preduzea, da budu i monopolisti na tritu na
kome na-stupaju. Stoga je neophodna njihova efikasna kontrola od strane
drave i nad-lenih organa i institucija. Kada govorimo o praksi investicionih
fondova u Sr-biji, indikativan primjer je investicioni fond Salford, koji se,
prema miljenjima mnogih, naao u poziciji monopoliste na domaem tritu,
pogotovo u srpskim mljekarama, to je navedeno u izvetajima Komisije za
zatitu konkurencije.
Ljubodrag Savi je sasvim tano zapazio da je u veini razvijenih ekonomija
dananjice vlasnika struktura u javnim preduzeima odvojena od upravljake,
to je imalo za posledicu veoma efikasne rezultate u poslovanju tih preduzea.
Navodi primjer Salforda kod nas i dodaje da je drava isto tako mogla
angao-vati menadment koji je angaovao i Salford i da na taj nain sauva
domau industriju mlijeka i mlijenih proizvoda.209
Na osnovu navedenog, zakljuuje sa da je u cilju ouvanja stabilnosti domaeg trita, kao i domaeg privrednog potencijala, neophodno formulisati
ekonomsku politiku koja e poivati na uvaavanju potencijala domaih privrednih subjekata, njihovom usavravanju i razvoju. Potom, na tim osnovama
graditi kompetitivnu trinu strukturu i suzbijati monopolski oblik ekonomskog organizovanja i djelovanja. Da bismo realizovali navedene ciljeve,
potrebno
je da izgradimo odgovarajui zakonski okvir, usklaen sa evropskim i
svjetskim standardima, na kojima e poivati ovi reformski pravci.

.
206 Judin
Dafi,
Osvojiemo
Balkan,
Ekonomist
magazin,
http://www.ekapija.com/website/sr/page/77654, (Pristupljeno 20. novembra 2011)

07.11.2006.

Dostupno

preko:

3. Normativno suzbijanje monopola i

antimonopolska politika u Srbiji
U ovom dijelu rada osvrnuemo se na neke reformske pokuaje u
izgradnji zakonskog okvira koji e regulisati i usmjeravati funkcionisanje
naeg trita, a potom i na odgovarajue nadlene institucije, koje su zaduene
za primjenu ovih zakonskih reenja. Posebno se istiu Zakon o zatiti
konkurencije (Slube-ni glasnik RS, br. 51/2009) i Komisija za zatitu
konkurencije. Cilj ovih zakon - skih i institucionalnih reenja jeste suzbijanje
monopola na domaem tritu i usklaivanje trinog sistema Srbije sa
evropskim i svjetskim zahtjevima i stan-dardima. Ispostavie se da to nije
nimalo lak zadatak.
Zakon o zatiti konkurencije stupio je na snagu 24. 09. 2005. godine (sa
izmjenama od 14. 07. 2009, stupio na snagu 01. 11. 2009). Cilj ovog
zakonskog akta jeste ureivanje zatite konkurencije na tritu Republike
Srbije, sa glav-nim akcentom na potroaa, tj. njegove koristi. Ovim zakonom
je osnovana
Komisija za zatitu konkurencije, to je jedna od najvanijih stavki ovog
zakona.
Zakonom o zatiti konkurencije regulisan je rad ovog tijela (osnivanje,
poloaj, organizacija i ovlaenja).
Zakon precizno definie naruavanje konkurencije, pa se povredom konkurencije smatraju akti, ili radnje uesnika na tritu, koje za cilj ili posledicu
mogu imati znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje konkurencije
(l. 9). U drugom odjeljku ovog zakona navedeni su manifestantni vidovi
naru-avanja konkurencije na tritu. Restriktivni sporazumi, kao sporazumi
izme-u uesnika na tritu, koji imaju za cilj znaajno ograniavanje,
naruavanje ili spreavanje konkurencije. Sporazumi mogu biti ugovori,
pojedine odredbe ugovora, zatim preutni dogovori, usaglaene prakse, kao i
razne odluke, tetne po konkurenciju, udruivanja uesnika na tritu (l. 10).
Vanost ovog lana Zakona jeste to predvia nastanak kartelskih sporazuma
na tritu, ime se bitno naruava konkurencija na tritu, a to je jedan od
zastupljenijih oblika zloupotrebe trinog organizovanja i udruivanja.
Ovim zakonom je definisan i dominantan poloaj na tritu, kao i
njegove zloupotrebe, pa se istie da dominantan poloaj na relevantnom
tritu ima ue-snik na tritu koji nema konkurenciju, ili je konkurencija
beznaajna, odnosno koji ima znatno bolji poloaj u odnosu na konkurente.

minantan poloaj ako je njegov udio na tritu 40% i vie, kao i postojanje
dva ili vie uesnika na tritu, ako izmeu njih ne postoji znaajna
konkurencija i ako je njihov ukupan udio na tritu 50% ili vie (kolektivna
dominacija). Predviaju se i mogue zloupotrebe dominantnog poloaja na
tritu, od kojih moemo poseb-no izdvojiti neposredno ili posredno
nametanje nepravine kupovne, ili prodajne cene, ili drugih nepravinih
uslova poslovanja (st. 1., l. 16). Dakle, na osnovu na-vedenog, zakljuuje se
da Zakon ne sankcionie postojanje dominantnog poloaja na tritu, ve
samo moguu zloupotrebu istog.210
Kako bi se sprijeila zloupotreba dominantnog poloaja uesnika na tritu, osvrnuemo se jo na jedan, veoma znaajan, pojam koji je definisan
ovim zakonom, a to je pojam koncentracije. lanom 17. ovog zakona,
koncentracija na tritu se definie kao spajanje i druge statusne promene u
kojima dolazi do pri-pajanja uesnika na tritu u smislu zakona kojim se
ureuje poloaj privrednih drutava, zatim sticanje od strane jednog ili vie
uesnika na tritu neposredne ili posredne kontrole nad drugim uesnicima
na tritu, kako je definisano l. 5, st. 2., potom zajedniko ulaganje od strane
dva ili vie uesnika na tritu u cilju stvaranja novog uesnika na tritu, ili
sticanja zajednike kontrole nad postoje-im uesnikom na tritu, koji
posluje na dugoronoj osnovi i ima sve funkcije nezavisnog uesnika na
tritu, kako je definisano l. 5, st. 2. ovog zakona. Ovdje je bitno dodati da je
zakon definisao da je koncentracija na tritu dozvoljena samo u sluaju da ne
ograniava, ili znaajno naruava, ili spreava konkurenciju na tritu,
odnosno da ne dovodi do stvaranja dominantnog poloaja pojedinih uesnika
na tritu (l. 19).
Doprinos ovog normativnog akta zatiti konkurencije na tritu
Republike
Srbije jeste i formiranje Komisije za zatitu konkurencije. Naime, zakonom je
precizirano da je Komisija samostalna i nezavisna organizacija, koja vri
javna ovlaenja u skladu sa ovim zakonom (l. 20). Zakonom su definisane i
nadle-nosti Komisije, meu kojima se posebno istiu: reavanje o pravima i
obavezama uesnika na tritu u skladu sa Zakonom, zatim praenje i analiza
uslova konku-rencije na pojedinanim tritima i u pojedinanim sektorima,
potom organizo-vanje, preduzimanje i kontrola sprovoenja mjera kojima se
obezbjeuje zatita konkurencije i druge nadlenosti (l. 21).
Vana stavka u analizi ovog zakona jeste definicija relevantnog trita,
koje slui za preciznu analizu i praenje konkurencije na tritu. Relevantno
trite jeste trite koje obuhvata relevantno trite proizvoda na relevantnom
geo-grafskom tritu. Relevantno trite proizvoda predstavlja skup robe,
odnosno usluga koje potroai i drugi korisnici smatraju zamenljivim.

svojstva, uobiajene namene i cene. Relevantno geografsko trite predstavlja

teritoriju na kojoj uesnici na tritu uestvuju u ponudi ili potranji i na kojoj
postoje isti ili slini uslovi konkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslova
kon-kurencije na susednim teritorijama (l. 6).
Iako je ovaj zakonski akt usklaen sa standardima EU, primjetne su
mnoge nedoslednosti i nedostaci. Posebno se istiu sledee: nekompletiranost,
neusklaenost i nepreciznost ovog normativnog reenja. Nekompletiranost se ogleda
u potrebi za donoenjem uredbi koje e definisati sadrinu zahtjeva za pojedinana izuzea od primjene Zakona, kao i uslove izuzea od zabrane kartelskih
sporazuma po vrstama, kao i precizno definisanje kriterijuma za klasifikaciju
prodajnih objekata, koji su vani za preciznije odreivanje relevantnog trita
u sektoru maloprodaje. Neusklaenost ovog zakonskog reenja podrazumijeva evidentno odstupanje izmeu prekraja i propisanih kazni i neusklaenost
izmeu znaaja predmeta i ekspertize pravnih subjekata odluivanja. Nepreciznost podrazumijeva da pojedine odredbe ovog zakona nisu precizno
definisane. Iz primjene ovog Zakona iskljuena su lica koja obavljaju
delatnost od opteg interesa. Postoje miljenja koja sasvim tano izvode
zakljuak o nepreciznosti ove odredbe, pa dodaju da postoji jedino preduzee
u Srbiji koje se bavi prera-dom nafte, a u svom sastavu ima i fabriku
mineralne vode. Namee se pitanje na koji nain rijeiti problem izuzea za
preduzea koja se bave djelatnou u sferi prirodnog monopola, kao i
djelatnosti koje su podlone konkurenciji. Takoe istiu da je neophodno
daleko ... preciznije definisati kriterijume odreivanja relevantnog trita
proizvoda i relevantnog geografskog trita, te metodologiju primene testa
pretpostavljenog monopolskog poveanja cena, kao i kriterijume i
metodologiju utvrivanja dominantnog poloaja i dokazivanja zloupotrebe dominantnog poloaja.211
Evidentna je tenja da se uskladi zakonski okvir Republike Srbije sa
evropskim standardima. Meutim, praksa pokazuje nepremostive prepreke po
pitanju primjene zakonskih naela. Opasnosti monopola, oligopola, kartela,
zloupotrebe dominantnog poloaja su posebno prisutne u zemljama sa malim
tritem, gdje se vrlo lako moe stei pozicija dominantnog trinog uesnika,
te, samim tim, i zloupotreba tog poloaja. Srpsko trite ima sve preduslove za
nastanak ovih oblika trine dominacije. Pronalazak reenja za spreavanje
zloupotrebe trine dominacije nije nimalo lako sprovesti do kraja. Komisija
za zatitu konkurencije je zaduena za sprovoenje antimonopolske politi-ke i
za realizaciju zakonskih reenja. Veliki broj predmeta je Komisija uspjeno procesuirala, meutim, i dalje se javlja niz problema. Nikola Fabris istie
da je problem u Srbiji postojanje velikog broja firmi koje imaju dominantan

poloaj, a ispitivanje svakog od njih predstavlja dugotrajan proces, jer je veinu sluajeva zloupotrebe dominantnog poloaja veoma teko dokazati. Fabris
dodaje da je nedostatak Komisije u kapacitetu, odnosno broju zaposlenih. Posebno naglaava da je neophodno da Vlada odvoji znaajnija sredstva za rad
ove institucije, ije e dugorone rezultate osjetiti svi graani, privreda, kao
i budet.212
Neophodno je definisati stroge principe nove antimonopolske politike, na
kojima e poivati reforma srpskog trinog sistema, iz sledeih razloga:
nunost promjene naslijeenih nekonkurentnih trinih struktura, uticaj na
proces stvaranja (u vidu suzbijanja, M.T.) novih nekonkurentnih trinih
struktura, pozitivan uticaj i doprinos antimonopolske politike u pogledu
liberalizacije cijena i spoljne trgovine, omoguavanje, odnosno podsticanje
konkurencije na tritu.213 Doprinos antimonopolske politike ekonomiji
odreenog drutva je viestruk. Uvoenje i dosledna primjena antimonopolske politike direktno utie na porast ekonomskog blagostanja i doprinosi
poveanju ekonomske efikasnosti odreenog drutva. Antimonopolska politika doprinosi razvoju slobodnog protoka proizvoda (robe) na jedinstvenom
tritu, zatim utie na zatitu malih i srednjih preduzea, odnosno preduzetnika, itd.214
Kada se govori o neophodnosti uvoenja i efektima antimonopolske
politike, bitno je istai da su i tu miljenja strune javnosti podijeljena. Mimoilaenja se tiu uticaja antimonopolske politike na efikasnost odree-nog
trinog sistema. Postoje miljenja koja smatraju da ... drava treba da
sprovodi mnogo energiniju antimonopolsku politiku, ime se omoguuje
irenje konkurencije u sektorima u kojima sada dominira 3 4 proizvoaa.
Po drugima, opet, antimonopolska politika i regulacija privatnog biznisa, u
prolosti i u sadanjosti, esto su pre ograniavali konkurenciju umesto da je
podstiu. Koliko god drava pokuavala da zakonima podstie konkurenciju, u
mnogim sektorima se i dalje zadrava tipina oligopolska situacija.215 U
svakom sluaju, evidentno je da drava treba, posredstvom svojih instituci-ja i
zakona, da utie na regulaciju trine strukture. Davno je prevaziena teza o
samoreguliuem tritu, pa je uloga drave ovdje nezamenjiva. Ovdje
podrazumijevamo savremenu dravu, odgovornu prema svojim graanima,
resursima, potencijalima. U suprotnom, drava samu sebe prevazilazi, nipodatava, negira, a drutvo u cjelini snosi posledice neodgovorne i neefikasne
ekonomske politike.

Zakljuak
U radu smo pokuali da izvrimo jedan kritiki osvrt na nastanak i razvoj tetnih oblika trine strukture, prije svega, kartela i monopola na tritu
Srbije. Posredstvom procesa privatizacije, analizirali smo ulogu investicionih
fondova, koji mogu i te kako doprinijeti nastanku monopola na tritu, kao i,
moda najveoj opasnosti kada govorimo o ovim ekonomskim procesima,
gubitku sopstvenog trita. Dakle, postajemo stranci u sopstvenoj zemlji. Na
kraju, analizirali smo neke reformske pokuaje regulacije mehanizama na tritu Srbije, s akcentom na neka zakonska reenja, kao to je Zakon o spreavanju konkurencije, ali i neke institucije, meu kojima smo istakli Komisiju
za zatitu konkurencije, kao jednu od najvanijih institucija koja prati i
regulie sprovoenje ovog zakona. Zakljuili smo da je neophodno uspostaviti
i preci-zno definisati antimonopolsku politiku, koja e poivati na principima
savre-mene trine ekonomije i koja e doprinijeti ouvanju i razvoju
konkurencije na tritu. Posebno je vano da e ovako uspostavljenu
antimonopolsku poli-tiku sprovoditi moderna i odgovorna drava, koja e se
kao dobar domain odnositi i prema svojim graanima i prema svom tritu,
odnosno svojim re-sursima i potencijalima, uvaavajui realne potencijale
domaeg trita. Samo na taj nain, postii e se cilj svake drave, kamen
temeljac svake ekonomske politike, a to je postizanje pune ekonomske
efikasnosti i porast ekonomskog blagostanja njenih graana.

Literatura

Bajec Jurij, Joksimovi Ljubinka, Savremeni privredni sistemi, CID

Ekonomski fakultet, Beo-grad, 2006.
Bajt Aleksandar, Osnovi ekonomike, Informator, Zagreb, 1967.
Begovi Boris, Mijatovi Boko, Nova antimonopolska politika:
predlog reenja, Centar za libe-ralno-demokratske studije, Beograd,
2003.
Cerovi Boidar, Ekonomika tranzicije, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2004. Cerovi Boidar, Ekonomika tranzicije
lanci, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.

Cerovi Boidar (ed.), Privatization in Serbia evidence and

analysis, CID Ekonomski fa-kultet, Beograd, 2006.
Dafi Judin, Osvojiemo Balkan, Ekonomist magazin, 07.11.2006.
Dostupno preko: http://www.ekapija.com/website/sr/page/776