Arhe VII, 14/2010

UDK 371.3::16 1950/2010

Pregledni rad
Overview Article

ANA KUBURI
Beograd

NASTAVA LOGIKE U SREDNJOJ KOLI

OD 1950. DO 2010.
Saetak: Istorijski osvrt na nastavu logike poeemo sa kolskom 1952/53. godinom, kada
je uvedeno osnovno osmogodinje obrazovanje. Izuavajui literaturu koja se istorijski osvre
na nastavu logike kod nas, primeujemo da akcenat nije stavljen na taj period. Budui da je u to
vreme na snazi bila drava Jugoslavija, zvanine odluke odnosile su se na sve republike. Dobre
ideje iz jednih preuzimale su se na drugim teritorijama, kao zajednike. Angaman na polju metodike nastave logike intenzivnije se odvijao na teritoriji Hrvatske, kao i danas. Tako su udbenici Logika Gaje Petrovia i Metodika nastave filozofije Josipa Marinkovia zadrani u upotrebi
kod nas kao zasad najbolja reenja. Ovakvo stanje trai da se izvue jedna nit od tog vremena,
preko razdvajanja do aktuelnog stanja.
Kljune rei: nastava, logika, srednja kola, obrazovanje, udbenici

1.1. SUDBINA FILOZOFIJE KROZ

TRI REFORME KOLSTVA U JUGOSLAVIJI
Osmogodinje obrazovanje uvedeno je 1952/53. Tada stupa na snagu i novi nastavni
plan i program (Nastavni plan i program za V, VI, VII i VIII razred osmogodinje kole
i I, II, III i IV razred gimnazije, 1952; Bojovi, 2004: 8485). U VII razredu uila se
psihologija u prvom polugoditu, a istorija filozofije u drugom. Logika se uila u VIII
razredu (IV gimnazije), sa dijalektikim i istorijskim materijalizmom. Pei (1954: 70)
u to vreme objavljuje lanak o nastavi filozofije u asopisu Srpskog filozofskog drutva; on smatra (kao i neki lanovi beogradskog aktiva) da treba zameniti vreme izuavanja logike i istorije filozofije. Posredno, iz primedbe vezane za praksu: da profesori
drugih nastavnih predmeta preuzimaju predavanje filozofije zbog rentabilnosti. Kako
Pei navodi, samo u 34% gimnazija u Srbiji (iskljuujui Vojvodinu i Kosmet) filozofiju su predavali filozofi, a direktori u svojim izvetajima Savetu za prosvetu NRS ipak
nigde nisu isticali potrebu za strunim kadrom iako su to inae radili za druge predmete
u slinoj situaciji (Pei, 1954: 70). Takoe saznajemo da je fond asova namenjen
filozofiji bio mali.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

184

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Optim zakonom o kolstvu usvojenim juna 1958. godine, opteobrazovna osnovna

osmogodinja kola postala je obavezna za uzrast od 7 do 15 godina, dok je gimnazija
postala srednja opteobrazovna kola u etvorogodinjem trajanju, sa vie nastavnih smerova. U Nastavnom planu i programu za 1965/66 (Nastavni plan i program za gimnaziju
u SR Srbiji sa objanjenjem, 1965), na strani 9, govori se o potrebi izvesnih izmena u
nastavi, a na 160. strani, u objanjenju tih izmena, saznajemo da je logika odvojena od
psihologije; propisana je za III razred gimnazije, za sve smerove, sa po 2 asa nedeljno.
Logika je, inae, od svog uvoenja u prve srpske gimnazije, sredinom devetnaestog veka,
zajedno sa psihologijom predstavljala uvod u filozofiju. Vie o takvoj praksi izvoenja logike moemo itati u lanku Mirka Aimovia Prilog metodici nastave logike (Aimovi, 1994: 35). Potvrdu iste prakse nalazimo i u Pedagokoj enciklopediji (1989: 42).
uvarovom reformom obrazovanja, 1971. godine, filozofska grupa predmeta izbaena je iz znatnog broja srednjih kola i zamenjena predmetima Osnove marksizma
i TIPSS. Upravni odbor Hrvatskog filozofskog drutva nije se posebno bavio ovim
problemom, ali je na savetovanju o nastavi filozofije, 1971. godine u Sarajevu, Boris
Kalin upozorio na opasnost redukovanja nastave filozofije, i pozvao fakultete da svojim
autoritetom spree ovakve promene. O tome itamo u lanku Savjetovanje o nastavi
filozofije, Praxis, (1971: 963) to je preneta referenca iz lanka: Grgec Goran, Pola
stoljea Hrvatskog filozofskog drutva kao istraivaki izazov (2008).
Desetim kongresom SKJ 1974. godine zapoela je kolska reforma kojom su razliite vrste srednjih kola, do tada voene kao gimnazije, srednje strune kole, itd., pretvorene u jedinstvenu srednju kolu centar usmerenog obrazovanja (oli-Peisker, 1989:
232.), po dva modela trogodinjem i etvorogodinjem. Vii nivo srednjeg obrazovanja
trebalo je stei kroz zajedniku opteobrazovnu osnovu u trajanju od dve godine, a zatim
se, kroz drugu fazu (u trajanju od jedne ili dve godine) osposobiti za rad. Gimnazije su
ukinute pred 1977/78. kolsku godinu (Bojovi, 2004: 82, 93). Cilj takve reforme bio je
spreiti da obrazovanje reprodukuje socijalnu stratifikaciju, ali, kako komentarie Veljka
oli-Peisker (1989), realitetu su, s pozicije ideologije i norme, postavljeni (pre)ambiciozni zadaci. Dok god drutvu i privredi budu potrebni radnici, dotle e se statusna diferencija preslikavati i na obrazovanje, u manje ili vie transparentnom obliku. Problem s
reformom bio je u tome to je ila u pravcu ujednaavanja sniavanjem kriterijuma koji
su vaili u gimnazijama. Kako se uvoenje ireg opteg obrazovanja (a time i filozofije) u nekadanje strune kole odrazilo na filozofiju, oli-Peiskar komentarie ovako:
najpre naziva iluzijom da e se plavom ovratniku promijeniti drutvena sudbina zato
to e na treem ili etvrtom stupnju obrazovanja uiti filozofiju. Ali se zato moe
dogoditi da filozofija, ovako mehaniki inkorporirana u neke nastavne programe (npr.
za metalske radnike ili vozae) izgubi diskretni buroaski arm i obue radniko odijelo... (oli-Peisker, 1989: 232). Akcenat u navedenom citatu stavljamo na nain izuavanja filozofije u strunim kolama, koji oito nije paljivo osmiljen. Kao to emo
u nastavku videti, drugi izvori govore da se broj usmerenja u kojima se izuavala logika
smanjivao, a reakcije1 su ile u pravcu zahteva da logiku ui vie njih.
1

Na primer Borisa Kalina i Vladimira Filipovia.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

185

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Reforma je radikalno uticala na izmene nastavnih programa ne samo filozofske grupe predmeta, ve i svih drugih (Bojovi i iovi, 2005: 47). Boris Kalin u doktorskoj
disertaciji Nastava logike u srednjoj koli tvrdi da su pri reformi zaobiene najkompetentnije institucije za predmet logike Filozofski fakultet i Hrvatsko filozofsko drutvo. Pre
pominjane reforme logika se uila u III razredu gimnazije, u drugom polugoditu, a fond
asova bio je 35 (tj. 2 puta nedeljno). Logiku je uila priblino srednjokolaca toga
uzrasta, tj. od 48.510 upisanih, 11.781 (to je 24% ili svaki etvrti) (Kalin, 1980: 148).
Reformom je dotadanji III razred srednje kole postao I razred zavrnog stepena usmerenog obrazovanja. Izraeni su novi planovi i programi za razliita usmerenja i zanimanja.
kolske 1978/79, druge godine reforme, analizirajui planove i programe, i izvetaje o
broju upisanih u I razred zavrnog stupnja, Kalin zakljuuje da je logiku tada uilo upola
manje aka od broja onih koji su je uili u gimnaziji zadnje kolske godine pre reforme.
Sada je to bilo oko 11,512,5%, tj. svaki osmi uenik.2 Dalja analiza populacije onih koji
su logiku i dalje uili pokazuje da vie od polovine njih pripada vaspitno-obrazovnom
usmerenju zanimanju saradnik u nastavi (suradnik u odgojno-obrazovnom procesu).
Iz nepotpunog izvetaja o fondu asova toga usmerenja vidi se da se u 82% sluajeva
logika3 uila s fondom od 35 asova, a ostalih 18% uilo ju je s veim fondom.4
Prohodnost za dalje obrazovanje reformom su dobile sve kole. Godine 1976/77. veina kola bile su zavrne kole (obuhvatale su uenika toga uzrasta), osim gimnazija.
U fazi posle reforme sve su srednje kole, s jedne strane, bile jednako zavrne, a, s druge,
sve jednako jame mogunost nastavka studija.5 Na osnovu takve prakse zakljuujemo da za 88% srednjokolske populacije logika je nepotrebna. Po Kalinovom miljenju,
logiku bi trebalo da ue svi s obzirom na to da je za sve srednja kola jednako zavrno
obrazovanje ili otvaranje daljeg obrazovanja. Logika je ona osnovna interdisciplinarna filozofska grana koja ui razlikovanju naunih metoda ve od sistema znanstvenih
grana, pa do razlikovanja indukcije i dedukcije, eksperimenta, hipoteze, teorije i uope
znanstvene obrade bilo koje grae.6 Uenik koji u zavrnom srednjokolskom obrazovanju, koje mu je osnova za dalje studije, nije imao priliku da upozna logike probleme,
nee biti svjestan ni znanstvene osnove svoga uenja.7 Gledano s drugog aspekta, na
2 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja,
149. Takoe u Pedagokoj enciklopediji Zavoda za udbenike i nastavna sredstva, na str. 42 itamo: Sa
dva asa sedmino nastava logike imala je bolju poziciju u prolosti nego u savremenom obrazovanju gde
je svedena na 35 asova godinje u jednom od poslednjih razreda srednje kole i tu privilegiju ima manje od
10% srednjokolske populacije uenika. Meutim, istraivanja su naime pokazala da vei fond sati uzet
sam za sebe ne daje nikakvo posebno jamstvo uspjeha, ako uza nj ne stoji odgovarajua kvaliteta nastave,
komentarie Kalin na 152. str., i napomenom uz tekst upuuje na istraivanje Jadranke Damjanov i Dubravke
Jande, Kulturni sadraji u obrazovanju; Problemi umjetnikog obrazovanja djece i omladine, I i II, Zavod za
kulturu Hrvatske, Zagreb 1977, 109 i 242.
3 U nekim usmerenjima i strukama logika se uila u okviru nastave filozofije, a ponegde (retko) i fakultativno.
4 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja, 151.
5 Ibidem., 155. Isto nalazimo kod Bojovi S. u citiranom tekstu Gimnazija posle Drugog svetskog rata s
naglaskom na prirodne nauke, 93.
6 Filipovi, Vladimir, Reforma srednjeg usmjerenog obrazovanja, Filozofska istraivanja, 1986, br. 4, 1070.
7 Ibidem.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

186

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

pitanje kome je potrebna logika istraivan8 je nivo misaonosti kod onih koji su imali
nastavu logike i onih koji je nisu imali. To merilo potrebe upotrebljivo je i danas.
Na vanrednoj skuptini Hrvatskog filozofskog drutva 10. 10. 1990, povodom redukcije nastave filozofije u srednjim kolama zakljueno je da se reformom obrazovanja prepolovio broj uenika srednjih kola koji sluaju filozofiju i logiku, a novim nastavnim planovima za pedagoke centre ukinuta je nastava filozofije i logike i za neke
pedagoke struke, ime se dalje smanjuje broj uenika koji sluaju filozofiju. Rasprava
je imala odjeka u javnosti te je na redovnoj skuptini Drutva, 5. 6. 1991, iznet podatak
da se nastava filozofije u pomenutim centrima jo uvek izvodi.9
Reforma uspostavljenih jedinstvenih srednjih kola, kakve smo opisali, izvrena
je 1987. usmeravanjem od prvog razreda srednje kole, a ne u zavrnim razredima. Iz
lanka Vladimira Filipovia, Reforma srednjeg usmjerenog obrazovanja, napisanog
za Filozofska istraivanja, 1986. godine vidimo da ni ovog puta Filozofsko drutvo
nije konsultovano, kako kae: Nigdje ni nikada [nisu] razgovarali s predstavnicima
struke...10 Kritikuje se postavljanje osnove obrazovanja na usmerenost kada svetska
reforma ide u pravcu dublje opteobrazovanosti zato to brz tehniki razvoj od usmerenih trai este prekvalifikacije, a propagira se i interdisciplinarnost kao princip.
Devedesetih godina zapoeta je preorijentacija kolskog sistema.11 Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, proglaen 25. januara 1990. u Skuptini SR Srbije, vratio je gimnazije u obrazovni sistem.12

1.2. NASTAVA LOGIKE U OBRAZOVNOM SISTEMU SRBIJE

Poetkom devedesetih, kada su gimnazije vraene, zemlja je bila zauzeta drugim
pitanjima i nije se moglo raditi na izmenama nastavnih planova i programa iako je o
njima vie puta raspravljano. Ciljevi i zadaci oieni su od ideolokih zahteva karakteristinih za prethodne zakone, ali sadraj je ostao teak i apstraktan, budui da je
nastao saimanjem univerzitetske literature. S tim saznanjem ostavlja nas Sneana Bojovi u istorijskom osvrtu na reforme i mesto gimnazija u njima. U publikaciji Komisije
za razvoj kolskog programa,13formiranoj od Ministarstva prosvete i sporta 2002. godine, u fazi pripreme nove reforme, opisom nasleenog stanja moemo se nadovezati na
8 O nekim istraivanjima toga pitanja vie je reeno u poglavlju 3.4. o kritikom miljenju.
9 O uvarovoj reformi i reakcijama Hrvatskog filozofskog drutva na smanjenje broja asova filozofskih
predmeta saznajemo iz lanka Gorana Grgeca, Pola stoljea Hrvatskog filozofskog drutva kao istraivaki
izazov, 531532.
10 Filipovi, Vladimir Reforma srednjeg usmjerenog obrazovanja, 1071. Mirko Aimovi u tekstu Prilog metodici nastave logike, Nastava i vaspitanje, 1994, br. 12, na str. 5 uporeuje Nastavni plan i program
iz 1991. i Nastavni plan i program u Slubenom glasniku SAPV Propisi prosvetnog saveta Vojvodine,
3/1987.
11 Bojovi, Sneana D., Gimnazija posle Drugog svetskog rata s naglaskom na prirodne nauke, 82.
12 Ibidem, 97.
13 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd 2003.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

187

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

poetak devedesetih. Tamo se kae da programi za pojedine nastavne predmete predstavljaju naune, akademske discipline u malom, takoe da su preobimni i da nisu u
funkciji kulturnog i ekonomskog razvoja drutva.
U Planu i programu iz 1991. godine14 logika se propisuje za III razred gimnazije u
trajanju od 72 asa (2 asa nedeljno), to je zadrano i u aktuelnom Nastavnom planu
i programu koji je na snazi od 2003.15 Filozofija je propisana za IV razred gimnazija i
strunih kola, takoe sa fondom od 72 nastavna asa. Analizi izmena u novom programu posvetiemo se kasnije.
Na sajtu EURYDICA mogu se vidi nastavni programi za sve nivoe obrazovanja,
pa tako i srednjeg kolskog obrazovanja u 31 zemlji, kao i saznati mnoge druge informacije. EURYDICA je centrala mree koja obezbeuje informacije o obrazovnim
sistemima i politici 27 zemalja Evropske unije, lanicama Evropskog ekonomskog prostora16 i Turske, a namenjene su onima koji su odgovorni za njih, radi lakeg snalaenja
i informisanja.
Interesantno je da se u Hrvatskoj 1998. godine poelo sa odravanjem Dravnog
takmienja iz logike, u organizaciji Zavoda za kolstvo Republike Hrvatske. Uenik sa
najboljim rezultatom ima olakicu pri upisu na Univerzitet. Godine 2001. tadanji ministar odobrio je i pokretanje takmienja iz filozofije.17 Zadaci na dravnom takmienju iz
logike zasnovani su na nastavnom programu, ali veinom na matematikoj logici. Svaki test ima pet do deset problema (sud, zakljuak, kategoriki, hipotetiki, disjunktivni
silogizam, Venove diagrame, diviziju, dokaz, simbolika, matematika logika).18
Meunarodnu filozofsku olimpijadu srednjokolskih uenika organizuju Meunarodna federacija filozofskih drutava (FISP) i UNESCO. Godine 2007. Hrvatsko filozofsko drutvo ukljuilo se u njeno organizovanje (paralelno s ulaskom Drutva u
lanstvo FISP-a).19 Iste godine pokrenuta je inicijativa za osnivanje Odbora za nastavu
filozofije, logike i etike, kao stalnog tela pri Upravnom odboru Hrvatskog filozofskog
drutva. Razliite oblike aktivnosti za unapreenje tih predmeta (organizovanje seminara i savetovanja, izdavanje publikacija, kontakti s relevantnim republikim/dravnim
telima, itd.) inae je koordinisao Aktiv srednjokolskih nastavnika.20
Prema reima Maje Uzelac iz 1986, u Jugoslaviji nije postojalo udruenje nastavnika filozofije, niti je u okviru Saveza filozofskih drutava Jugoslavije bilo sekcije ili
14 Nastavni plan i program iz filozofije (i logike), Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik 3/1991, 144147.
15 Nastavni plan i program iz filozofije (i logike), Slubeni glasnik RS- Prosvetni glasnik 6/2003, 4951.
16 Lihtentajna, Norveke i Islanda.
17 O Dravnom takmienjima iz logike i filozofije: Grgec, Goran, Pola stoljea Hrvatskog filozofskog
drutva kao istraivaki izazov, 532, i urko, Bruno, Philosophy and Logic in Croatian High Schools,
Philosophy pathways electronic journal, Issue number 81, 4th April 2004. Izvetaje sa konkretnih takmienja
nalazimo: za prvo takmienje u asopisu Logika 1 opisuje se tok takmienja iz logike iz 1998, zatim kod Dunje Marui Brezeti u: Natjecanje iz filozofije 2009. godine, Filozofska istraivanja, 2010, br. 4, 809812.
18 urko, Bruno Philosophy and Logic in Croatian High Schools.,
19 Grgec, Goran, Pola stoljea Hrvatskog filozofskog drutva kao istraivaki izazov, 532. O Meunarodnoj filozofskoj olimpijadi vie nalazimo u tekstu Bruna urka, Meunarodna filozofska olimpijada,
Metodiki ogledi, 2008, br. 1, 115135.
20 Grgec, Goran, Pola stoljea Hrvatskog filozofskog drutva kao istraivaki izazov, 531.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

188

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

drutva za nastavu filozoije.21 Danas postoje aktivi profesora filozofije na odreenom

podruju, ali ne postoji drutvo koje objedinjuje sve nastavnike filozofije u Republici
Srbiji. Takoe, ne postoji udruenje na nivou zanimanja nastavnik.
Maja Uzelac je, 1986, bila prvi predstavnik Jugoslavije na tada ve petom kongresu
Meunarodnog udruenja nastavnika filozofije (AIPPh), ili desetog, ako se rauna rad
Evropskog komiteta za nastavu filozofije, osnovanog 1959, na koji se AIPPh nadovezao. Meunarodno udruenje nastavnika filozofije osnovano je 1975. u Briselu. Uzelac
iste godine izvetava nastavnike filozofije, putem asopisa Marksistiko obrazovanje, o
toku konferencije, uslovima i postupku ulanjenja.22 AIPPh postoji i danas i njegov rad
dostupan je javnosti zahvaljujui njihovom vebsajtu.

1.3. DRAVNI PROPISI U VEZI SA NASTAVOM LOGIKE

Pravilnikom o vrsti strune spreme nastavnika, strunih saradnika i pomonih nastavnika u gimnaziji23 propisano je da filozofiju mogu predavati osobe sa diplomom
profesora filozofije, diplomiranog filozofa ili profesora filozofije i sociologije. Ista
struna sprema zahteva se i za rad u strunim kolama.24
1.3.1. Plan i program
Knjiga Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM25 javnosti
je predstavila smer reforme obrazovanja i obrazovnog sistema u Srbiji, zapoete 2003.
godine, s akcentom na jednom njenom delu nastavni planovi i programi. Saznajemo
da se radi na promeni odnosa prema kolskom programu. U objanjenju funkcije plana
i programa stoji: realizacija plana i programa ne treba da bude glavni zadatak i cilj
obrazovnog rada u koli, ve njegov instrument.26 On treba da bude koncipiran kao
sredstvo za postizanje definisanih ciljeva i ishoda, a ne treba da propisuje nastavne
sadraje.27
Formulacija cilja i zadataka nepromenjena je zasigurno od 1987. godine (a moda i
ranije), zakljuujemo po onome to saznajemo iz teksta Mirka Aimovia Prilog metodici nastave logike u kome su uporeeni nastavni programi iz 1987. i 1991. i naim

21 Uzelac, Maja, X meunarodni kongres o nastavi filozofije, Marksistiko obrazovanje, 1986, br. 1, 29.
22 Ibidem, 2830.
23 Prema vaeem Pravilniku o izmenama Pravilnika o vrsti strune spreme nastavnika, strunih saradnika
i saradnika u nastavi u gimnaziji, objavljenog u Prosvetnom glasniku, br. 1/92.
24 Pravilnik o vrsti strune spreme nastavnika, strunih saradnika i pomonih nastavnika u strunim
kolama, objavljen u Prosvetnom glasniku, br. 5/91.
25 Izdate od Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2003. godine.
26 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, 46. Prema novoj koncepciji, rad u koli
treba regulisati na dva nivoa nacionalnim kurikulumom i kolskim. Za starije razrede ostavljae se vie
prostora kolama da odluuju (47. str.).
27 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, 5.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

189

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

poreenjem plana i programa iz 1991. i 2003.28 Nema znaajnog napretka u onome

to je jo 1980. godine Boris Kalin oznaio kao negativno u praksi pisanja planova i
programa. S obzirom pak na odnos materijalnog i formalnog zadatka nastave, nastavni
programi najee izrijekom postavljaju nastavi oba zadatka: i materijalni i formalni.
Pri tome programi su mnogo izriitiji u preciznijem imenovanju i detaljnijem pobrojavanju elemenata materijalnog zadatka. Funkcionalni je zadatak obino formuliran veoma ili ak krajnje uopeno, naznaen je turo, s tek nekoliko rijei. Kao da je samo po
sebi jasno ime i kako bi se imao ostvariti funkcionalni cilj nastave nekog predmeta.29
Mora li se oko razvoja sposobnosti za sistematsko, samostalno i kritiko miljenje svesno angaovati i podupreti spolja, ili e se ono svakako dogoditi uenjem logikih
sadraja i ukljuenou u ozraje logikog naina razmiljanja. Zahtev misli logino
upuuje na logiku ispravnost, i u najveem broju sluajeva rauna i na istinitost. Ne
postoje stvari koje su ve negde istinite i odakle ih samo treba prepisati. Do istine se
dolazi logikim ispitivanjem. Ponekad, da bismo skratili priu, nudimo ve gotove
istine iz logike, to je u najviem smislu kontradiktorno njoj samoj, onome emu ona
eli nauiti, i dovodi je do apsurda. Razvijanje kritikog miljenja ne treba podupreti
spolja, nego iznutra. Ne skraivati je u onom delu koji joj je esencijalan, a izazov profesorskog poziva uvek ide u tome pravcu. Zato jeste potrebno svesno se angaovati.
O izmenama u sadraju aktuelnog plana i programa stoji u uputstvu za njegovu
obradu, a mi emo u daljem tekstu izdvojiti one koje e biti od vanosti za temu.
Jedna od bitnih stavki, u literaturi koja se osvrtala na prethodne planove i programe,
bilo je praenje odnosa filozofije i logike.30 Traila se naznaka kontinuiteta iz sfere logike u filozofiju. Nadovezujui se na tu tradiciju, u poslednjim izmenama primeujemo
da je 1991. jasno izraena pripadnost logike filozofiji u tekstu uputstva za njegovo
ostvarivanje, dok se u novom nastavnom planu i programu ona pretpostavlja iz odnosa
naslova i podnaslova. Ta promena propraena je jo jednom od vee vanosti.
Promenjen je pristup uvoenja u predmet logike. Na prvim asovima uenicima se
govori o postanku logike i poreklu njenog imena, ali ne o njenom istorijskom razvoju,
kako je to nalagao prethodni plan i program. O njenom razvoju, podeli i znaaju govori se na kraju kolske godine. U uvoenju u predmet logike, to je propisano novim
programom, vie panje posveuje se samom predmetu logike. Govori se o poreklu
28 Cilj filozofije je da unapredi opte obrazovanje uenika i da ih upozna sa svojim glavnim sadrajima,
te razvojno-istorijskim tokovima filozofskog miljenja. Preneemo doslovnu formulaciju zadataka iz 2003.
Poslednja dva zadatka manje se odnose na nastavu logike, a vie filozofije. Zadaci nastave su da uenici:
upoznaju osnovne elemente i principe miljenja, shvate odnos ispravnog i istinitog miljenja, jezika i
miljenja i drugih problema saznanja kao i uslova uspene komunikacije, osposobe se za primenu metodologije istraivanja i razviju sposobnost za sistematsko, samostalno i kritiko miljenje, razumeju filozofske
probleme i njihova reenja na primerima najveih dostignua filozofske misli kao i da steknu sposobnosti
pozitivnim transferom za razumevanje drugih teorijskih i praktinih problema, stiu uvid u opte teorijske
i humanistike tokove miljenja koji su uobliavali odreene istorijske epohe i ine osnovu savremenih
humanistikih i kritikih orijentacija i time unapreuju obrazovanje.
Od 1987. logici i filozofiji se cilj i zadaci propisuju zajedno.
29 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja, 59.
30 Vie o tom odnosu Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

190

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

njenog imena, njenoj formi i sadraju, o pojmu valjanosti (tj. ispravnosti) i istinitosti
miljenja. Pridavanje panje samoj logici zvui kao pozitivna promena, spram prethodnog pristupa koji je u logiku uvodio preko njenog istorijskog razvoja, ta je ona bila i
kako se izgraivala, znaaja i podele jo pre nego to postane znaajna i omoguena
prethodnim poznavanjem gradiva, tako da i razlike koje su uinile podeljenom logiku
imaju za njih smisla. Predmetu logike se pre pristupalo s aspekta njenog uspostavljanja
kao discipline, sada se vie prilazi razradi njenih sadraja.
Razmatranje odnosa logike, filozofije i nauke, takoe je iz uvodnog bloka tema prebaeno na kraj, ne uvodei tako u predmet logike, ve u filozofiju koja e se uiti u narednoj godini. U obrazloenju izmene stoji da ova celina ima vie efekta kao uvoenje
u nastavu filozofije u narednom razredu, nego kao uvod u izuavanje same logike.31
Pitamo se: ako se predavanje logike nije sprovodilo postupkom problematizovanja,
karakteristinim za filozofski nain razmiljanja, i tako se uenici pripremali za njega,
da li je vano objasniti njenu vezu sa filozofijom, i kako bi ona mogla biti shvaena?
Vezu s naukom uenici e zakljuiti ve posle prvih nekoliko preenih tema iz logike.
Ali nakon izuavanja logike kao kanona ispravnog miljenja, kakav odraz na uvoenje
u filozofiju ima pria o njihovoj vezi. Tako je logika ono to je pre filozofije, ali to
nije filozofija nego sistem uputstava, pravila, principa, normi valjanog miljenja, ili
miljenja koje mora biti istinito.32 Propustila se pokazati veza na delu, kroz izlaganje
logikih znanja tokom godine. Takoe, kakvo razumevanje moemo oekivati na asu
krajem kolske godine (kada se zakljuuju ocene, ili su zakljuene to svejedno rezultira nezainteresovanou), ime se eli uvesti u predmet filozofije za iduu godinu. O
mestu teme odnosa logike, filozofije i nauke na kraju udbenika Gaje Petrovia,33 u tzv.
dodatku, u tekstu jo iz 1994. godine Mirko Aimovi kae da ovaj dodatak u udbeniku nikako nije dodatak, nego naprotiv, ono ime bi svakako trebalo zapoeti nastavu
logike,34 a mi dodajemo: ukoliko se odluimo za takav pristup logici, jer videemo
on nije bio jasno naglaen u metodikoj literaturi za predmet logike.
Panju emo posvetiti jo jednoj izmeni. Naime, ovoga puta vie je naglaena korelacija sa drugim nastavnim predmetima, posebno matematikom. Umesto puke analize
istinitosnih funkcija istinitosnim tablicama, treba produbiti razumevanja implikacije,
logikog rauna i tehnike svoenja na apsurd (ne samo kod dokazivanja tautologija,
ve i pravila silogistikih figura).35 U pomenutoj publikaciji Komisije za razvoj kolskog programa naznano je da e se ii u smeru vee povezanosti meu predmetima. U
opisu zateenog stanja kae se da su nastavne planove i programe izraivale komisije
(imenovane od ministra prosvete) koje nisu uspostavile institucionalni oblik meusob-

31 Nastavni plan i program iz filozofije (i logike), Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik 6/2003, 50.
32 Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike, 9.
33 Petrovi, Gajo, Logika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.
34 Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike. Udbenik je pozitivno ocenjen, kao onaj koji najbolje daje uvid u teorijski horizont logike.
35 Ovo pribliavanje trebalo je da isprati i nastava matematike svojim izmenama veim akcentom na
aksiomatici, matematikoj indukciji, dokazu iz hipoteze, itd.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

191

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

ne saradnje, to je prouzrokovalo zatvorene programe nastavnih predmeta, bez vertikalne i horizontalne povezanosti pojedinih predmeta i unutar predmeta.36
Mnotvo novih pedagokih smernica za izvoenje nastave znai li to da bit reforme nastave treba traiti u promjenama nastavnih postupaka, metoda i prakse uenja, a
ne toliko u promjenama planova i programa? pita se Kalin.37 Analizirajui sadraj logike kakav se predaje u srednjim kolama, Aimovi izrie sud da se ui tradicionalna
logika koja je postavljena u doba nemisaone sholastike reinterpretacije aristotelovske
logike.38 Komentari u njegovom tekstu dati su u horizontu ispitivanja adekvatnog pristupa sadrajima nastave logike, koji je svakako u vezi sa tim kakav je pojam logike u
kom je uzeta, i kojim je predstavljena. Aimovi poziva na zaokret kako u shvatanju
kakva logika treba da se ponudi srednjokolcima, tako i u neposrednoj nastavi logike i
metodi njenog izvoenja.39
U vezi s udbenicima logike u nastavnom planu i programu 2003. kae se da nijedan udbenik ne pokriva celokupan program. Preporuen je udbenik Gaje Petrovia
zbog svoje bolje primerenosti uenikovom predznanju i uzrasnim sposobnostima. Nastavnicima je preporuen Uvod u logiku i nauni metod od Koena i Nejgela.
1.3.2. Struno usavravanje
Vlada Republike Srbije je 2004. osnovala Zavod za unapreivanje obrazovanja i
vaspitanja.40 Centar za struno usavravanje zaposlenih u obrazovanju jedna je od tri
organizacione jedinice Zavoda.41 Budui da je u Srbiji otvorena mogunost da se napreduje u zvanju42 strunim usavravanjem, nastavnik moe da stekne zvanje pedagokog savetnika, mentora, inspektora i vieg pedagokog savetnika.43 Smatramo da
otvaranje te mogunosti u nastavnikom pozivu poveava i motivaciju za usavravanje.
U Pravilniku o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa
i strunih saradnika,44 koji je stupio na snagu 1. jula 2004, propisano je obavezno
struno usavravanje, a postupak za sticanje odgovarajueg zvanja pokree nastavnik
na svoju inicijativu, podnoenjem zahteva ustanovi i dokaza o ispunjenosti uslova.
36 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, 46.
37 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja, 2.
38 Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike, 11.
39 Ibidem, 10.
40 Zakonom o Izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usvojenim
u junu 2004. godine.
41 Druge dve su Centar za razvoj programa i udbenika i Centar za struno obrazovanje i obrazovanje
odraslih.
42 eljka porer u knjizi Sociologija profesija: ogled o drutvenoj uvjetovanosti profesionalizacije,
Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb 1990, govori o pet elemenata profesije ija razvijenost odreuje da li je
re o profesiji, poluprofesiji ili zanimanju.
43 Pravilnik o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, Slubeni glasnik RS, br. 14/2004, 15.
44 Pravilnik o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika 14
23, koji je aktuelan uz izmene iz Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o stalnom strunom usavravanju
i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, Slubeni glasnik RS , 56/2005, 5455.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

192

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Jedan od predvienih oblika profesionalnog usavravanja zaposlenih je pohaanje

seminara koji su odobreni od Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.
Nastavnik je duan da u toku pet godina pohaa najmanje 100 asova, i to najmanje
60 asova sa liste obaveznih programa i do 40 asova sa liste izbornih. Na svakom seminaru dobija uverenje o savladanom programu, koji e mu trebati pri proceni stepena
ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva.45
U Pravilniku su propisani uslovi akreditacije programa, koji se prijavljuju na konkurs46 tampan u Prosvetnom pregledu. Primena programa koji pokau dobre rezultate,
produava se za sledeu godinu. Centar takoe ima pravo da ukine seminar u toku
odobrenog staa,47 ukoliko se ispostavi da su mu neophodne izmene ili da je nezadovoljavaju. U naoj sredini poseenost igra kljunu ulogu.
Prvi Katalog obaveznih programa strunog usavravanja tampan je za 2004/05.
kolsku godinu; on se, po zakonu, doprema svakoj koli. Seminar se organizuje na nivou jednog okruga kolske uprave, kako bi bilo dovoljno zainteresovanih profesora za
formiranje grupe. Potom kola domain kontaktira koordinatora seminara.
Razmotriemo seminare ponuene profesorima filozofije za proteklu 2009/10. godinu, i za predstojeu 2010/11. Od seminara za koje su profesori filozofije navedeni
meu one kojima je primarno namenjen, nalazimo tri seminara. Sva tri programa zadrana su i za sledeu kolsku godinu. Autorka prvog, Filozofija sa etikom, oznaenog
kao obaveznog, jeste Olga Vui, profesorka filozofije i logike u Medicinskoj koli
Beograd. Program je podran od Srpskog filozofskog drutva, Odeljenja za filozofiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu i Katedre za humanistike nauke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Iz opisa tema zakljuili bismo da je re o predavanjima
o razliitim aktuelnim etikim temama. Drugi program, Dijalego filozofija u srednjoj
koli osmislili su Gordana Drai, Jadranka Peti, Ivan Fink, Slobodan Lisica, Damir
Maleev i Slobodanka uk, i podrani su od Srednje tehnike kole Mileva Mari u
Titelu. Program je prole godine bio oznaen kao obavezan,48 a za narednu je izborni.49
U opisu tema njime je predvien i razgovor o boljoj realizaciji nastavnih sadraja.
Za, protiv i kako vetina argumentovane diskusije u nastavi osmislile su profesorka filozofije Sneana Gruji i profesorka srpskog jezika i knjievnosti Olivera Dimi.
Program je izborni, i kao takav je i ostao, ali proirene su ciljne grupe na sve uitelje i nastavnike osnovnih i srednjih kola.50 Autorke programa podrane su od Druge
kragujevake gimnazije, kolske uprave Kragujevac i Gradskog vea za obrazovanje,
kulturu i informisanje grada Kragujevca. Za nas je interesantno da je tim programom,
osim retorike i debate, predviena i tema dijalektika argumentacija i tehnike i metode
problemske nastave.
45 Ibidem.
46 Konkurs se objavljuje u listu Prosvetni pregled i na vebsajtu Zavoda.
47 Ukoliko je program prvi put aplicirao, biva akreditovan na probnih godinu dana. Ukoliko su rezultati
zadovoljavajui, moe biti akreditovan na tri godine.
48 Program se vodio pod katalokim brojem 165.
49 U 2010/11. program se vodi pod katalokim brojem 130.
50 U katalogu 2009/10. pod brojem 167, u novom pod 133.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

193

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Mnotvo je seminara koji nisu namenjeni specijalno nastavnicima filozofije, ali su

njima, kao pripadnicima drutvenih nauka, posredno obuhvaeni. Takvim seminarima
se najvie nastoje implementirati savremene ideje, metode i pristupi u nastavu. No, ono
to nama nedostaje u funkcionisanju nastave logike i filozofije jesu struni razgovori
o konkretnim sadrajima iz logike i filozofije. Primetimo da je jo manje nego za filozofiju programa koji bi se mogli odnositi na unapreivanje nastave logike i reavanje
njenih tekoa.
Budui da se nastavi logike u primarni zadatak stavlja razvijanje kritikog miljenja, osmotriemo na koji nain su o toj temi ponueni programi. Kultura kritikog miljenja bio je program za 2009/10 godinu, osmiljen od vee grupe autora,51 i podran
od Filozofskog fakulteta u Beogradu i grupe MOST. Autorska grupa se nije odluila za
preuzimanje gotovih programa, ve za razvijanje sopstvenog, imajui u vidu specifian
aktuelni obrazovni i drutveni trenutak.52 Na seminaru se govorilo o strukturi sposobnosti kritikog miljenja. S ciljem da se kritiko miljenje ugradi u redovnu nastavu,
demonstrirane su vebe namenjene njegovom podsticanju. Takoe, prezentovana su
dobra reenja iz nastavne prakse. Za iduu godinu, za srednjokolski uzrast predloen
je program Motivacija za uenje upotrebom kritikog miljenja u nastavi53 iz pedagokog rezona i itanjem i pisanjem do kritikog miljenja54 koji dolazi iz ireg konteksta
jednog projekta. Naime, re je o istoimenom projektu koji je iznikao u SAD,55 a koji
se sprovodi u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i jo nekim susednim zemljama. Program su za
seminar adaptirale56 pedagog dr Lidija Radulovi i psiholog mr Tatjana Pavlovski sa
Filozofskog fakulteta u Beogradu, i pedagog mr Milica ebi sa Uiteljskog fakulteta
u Beogradu. Program podrava Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP), Beograd i kao
struna podrka RWCT International Consorcium (iji je CIP lan). Program se odnosi
na sve nastavne predmete i bavi se mogunou uvoenja kritikog miljenja kako u
nastavu maternjeg jezika tako i u matematiku i druge predmete. Jedna od predvienih
tema je: uloge i vrste pitanja u takvoj nastavi, zatim, planiranje nastavne jedinice iz ugla
razvijanja kritikog miljenja.
Sudei po izvetajima sa seminara, objavljivanim u metodikim asopisima Bilten
za nastavu filozofije i Marksistiko obrazovanje, o kojima e vie rei biti u narednom
poglavlju, ini se da se nekada vie panje posveivalo diskusiji no samom sadraju iz
nastave logike i flozofije, i nastojao odrati kontinuitet u toj diskusiji.

51 Dr Dijana Plut, dr Jelena Pei, dr Dragica Pavlovi-Babi, dr Zora Krnjai, dr Duanka Lazarevi, dr
Jasmina Moskovljevi, mr Ivana Stepanovi, spec. psih. Vidosava Grahovac, Radmila Goovi, mr Slobodanka Jankovi-Anti.
52 Pavlovi-Babi, Dragica Krnjai, Zora Goovi, Radmila, Kritiko miljenje ta je to? Konceptualizacija i relevantni pojmovi, Psihologija, Beograd 2000, br. 34, 385.
53 Program se vodi pod katalokim brojem 520, i pripada obaveznima. Autor je Milo Jeremi, a program
podrava Kreativna pedagogija.
54 Program pod katalokim brojem 643, sa liste izbornih.
55 Metodiki ogledi, br. 16. veim svojim delom posveen je tom projektu.
56 Program izvorno pripada autorima Dr Jeannie L. Steele, Dr Kurtis S. Meredith, Dr Charles Temple, Scott
Walter, International Reading Association

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

194

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Knjiga Ive Despota Nastava marksistike i savremene graanske filozofije u gimnaziji, iz 1965. godine, jeste tampan praktini deo seminara iz marksistike i savremene
graanske filozofije, odranog u Sarajevu iste godine, u organizaciji Republikog zavoda za unapreivanje kolstva. Na seminaru Despot je prikazao, kroz konkretnu obradu
nastavnih jedinica, kako je tekla nastava u jednoj koli, tj. Treoj gimnaziji u Sarajevu,
u kojoj je predavao u toku kolske 1964/65. godine.57

ZAKLJUAK
Nastava logike u srednjim kolama, posmatrano istorijski od njenog uvoenja pa
sve do dananjih dana i prakse izvoenja, tema je koja zahteva iroku platformu poznavanja kako filozofije obrazovanja, tako i drugih dodirnih oblasti kao to su pedagogija i psihologija. U radu smo poli od sagledavanja prakse izvoenja nastave logike u
srednjim kolama na teritoriji Jugoslavije u periodu od 1950. Do 1990, a zatim Srbije
do 2010. godine. U istorijskom kontekstu dravnih i politikih prilika, promene na
podruju filozofije obrazovanja i politikih moi mogle su se sagledati kroz objavljene
tekstove i istraivanja malog broja filozofa.
U proteklih ezdeset godina u nastavnim planovima i programima menjao se status
nastave logike od povezanosti s psihologijom do samostalnog predmeta. Pitanje primerenosti i potrebe za nastavom logike takoe je imalo razliita praktina reenja, koja su
uglavnom ila ka smanjivanju broja onih koji su je uili i njenom smetanju u kontekst
gimnazijskog obrazovanja.
Sama sutina nastavnog predmeta logika krije se u misaonim operacijama kojima se
nastavom razvija miljenje vie nego to se oslanja na znanje i zapamivanje, to ini
osnovnu vrednost na kojoj se gradi i reforma celokupnog obrazovnog sistema u kojoj
se zahtevi same logike pretau u praksu njenog izvoenja, a potom i na iri kontekst
ostalih nastavnih predmeta od kojih se takoe oekuje primena istog principa razvijanja
kritikog miljenja vie nego pukog mehanikog zapamivanja.

ANA KUBURI
Belgrade
HIGH SCHOOL LOGIC COURSE FROM 1950 TO 2010
Abstract: This historical overview of logic teaching shall begin with school year of 1952/53,
when eight years long elementary education was introduced. It can be noted that, in literature
concerning logic teaching in our country, emphasis is not put on that period. Considering the fact
that the state of Yugoslavia was existent at that particular time, formal decisions immediately
57 Despot, Ive, Nastava marksistike i savremene graanske filozofije u gimnaziji Interpretacija programa sa metodskim napomenama, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo 1965, iz Predgovora, 45.

ARHE
god. VII, 14/2010 (183195)

195

A. Kuburi, Nastava logike

u srednjoj koli od 1950. do 2010.

related to all republics. Valuable ideas from one territory were implemented in others, being of
common interest. Intensive engagement in the field of methodics of logic teaching took place in
Croatia, as it is today. Textbooks Logic from Gajo Petrovi and Methodics of philosophy teaching
of Josif Marinkovi are still in use in Serbia today, due to the fact that they are still considered
as the best solution. That is why history of logic teaching should be analysed since that period
up to today.
Keywords: teaching, logic, high school, education, textbooks

Primljeno 15.8.2010.
Prihvaeno 10.10.2010.