Sadraj

Sadraj...............................................................................................2
Uvod..................................................................................................3
1. Diode
1.1 Pojam diode............................................................................4
1.2 Nastanak diode.......................................................................4
1.3 Princip funkcionisanja diode..................................................5
1.4 Vrste dioda..............................................................................6
2. LED diode
2.1 Istorijski razvoj LED dioda....................................................7
2.2 Karakteristike LED dioda.......................................................8
2.3 Indeks prelamanja svetlosti..................................................10
2.4 Efikasnost i operativni parametri.........................................10
2.5 Vek trajanja i otkazivanje.....................................................11
2.6 Ultraljubiasti i plavi LED...................................................12
2.7 Bela svetlost.........................................................................13
2.8 Organski LED......................................................................14
2.9 Oblici i veliine LEDa........................................................14
2.10 Prednosti LED dioda..........................................................16
2.11 Nedostaci LED dioda.........................................................16
2.12 Primena...............................................................................18
Zakljuak.......................................................................................20
Spisak koritenih sajtova.................................................................21

Uvod

LED diode (Lightemitting diode) su poluprovodniki izvori svetlosti koji

se prvenstveno koriste kao indikatorske lampice na mnogim ureajima, mada
sve vie pronalaze primenu i u drugim vrstama osvetljenja. Kao elektronska
komponenta prvi put se pojavljuju 1962. godine kao crveno svetlo niskog
intenziteta, da bi dananje, moderne verzije bile dostupne u vidljivom,
infracrvenom i ultraljubiastom spektru talasnih duina, veoma visokog stepena
osvetljenja. Kada je svetlosna dioda polarisana elektroni su u mogunosti da se
kombinuju sa elektronskim upljinama unutar ureaja oslobaajui energiju u
obliku fotona. Ovaj efekat se naziva elektroluminiscencija, a boja svetla
(odgovara energiji fotona) odreena je vrstom poluprovodnika, kao i njegovih
primesa, i varira od ultraljubiastog do infracrvenog spektra.
Koriste se u aplikacijama vazduhoplovnog i auto osvetljenja, saobraajnih
signala, svetleih reklama i osvetljenja uopte. LED diode imaju mnogo
prednosti u odnosu na obine svetlosne izvore kao to su manja potronja
energije, dui vek trajanja, poboljana robustnost, manje dimenzije i bre
ukljuivanje pa se moe oekivati da u budunosti budu jo zastupljenije.

1. Diode
2

1.1 Pojam diode

Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok struje u jednom
smeru bez otpora (ili sa veoma malim otporom) dok u suprotnom smeru
predstavlja beskonaan (ili veoma velik) otpor. Dioda ima provodan i
neprovodan smer. Moe se smatrati da za proticanje struje u provodnom smeru
dioda ima otpornost koliko i sama ica provodnika (nula), dok se u
neprovodnom smeru moe posmatrati kao prekid provodnika (beskonano).
Dioda je sastavljena iz PN spoja, gde se prikljuak (pin) P spoja naziva
anoda, a prikljuak N spoja katoda. Struja tee od P ka Noblasti ili od anode ka
katodi. PN spoj je kristal poluprovodnika koji na jednom kraju ima visoku
koncentraciju upljina, a na drugom kraju visoku koncentraciju elektrona. Oba
tipa ovog materijala su delovi istog kristala, iji su delovi dopirani razliitim
primesama.

Slika 1 - ema poluprovodnike diode

Proizvode se od poluprovodnikih materijala, uglavnom od silicijuma i

germanijuma, mada jo uvek postoje i diode sa termojonskom emisijom,
elektronske cevi.
1.2 Nastanak diode
Vakuumske i kristalne diode su otkrivene u priblino isto vreme. Frederik
Gutri je 1873. godine ustanovio princip rada termojonske diode, a samo godinu
dana kasnije Karl Ferdinand Braun je to isto uinio sa kristalnim diodama.
Prve diode su bile elektronske cevi (termojonske vakuumske cevi) kod
kojih su elektrode okruene vakuumom u staklenom balonu, slino kao kod
obine sijalice. Ovakvu konstrukciju diode pronaao je i patentirao Don
3

Ambroz Fleming, a kasnije i demonstrirao uz pomo radova Tomasa Edisona.

Naziv dioda ustanovio je Viljem Henri Ekls 1919. godine kombinovanjem
grkolatinskih rei didva i odaputa.
1.3 Princip funkcionisanja diode
Kao i sijalice sa uarenim vlaknom, tako i vakuumske cevi imaju nit koja
se uari kada kroz nju tee elektrina struja. Nit uarena u vakuumu emituje
elektrone, a potom elektrini napon. Razlika potencijala, izmeu elektroda,
pokree elektrone od uarene elektrode ka drugoj, hladnoj elektrodi. Tako tok
(negativnog) elektrona od uarene niti kroz vakuum do druge (pozitivne, hladne)
elektrode predstavlja protok elektrine struje. Usijana elektroda, izvor elektrona,
se naziva anoda, a hladna se naziva katoda. Neuporedivo manje elektrona moe
ii u suprotnom smeru, ak i ako je katoda negativno naelektrisana.
Napomena: tok elektrona se odvija od anode ka katodi, ali poto je
elektron nosilac negativnog naelektrisanja, struja se oznaava tako da tee od
katode ka anodi. To je provodni smer diode.
Mada se vakuumske cevi, koriste jo u par specijalizovanih primena,
veina savremenih dioda je zasnovana na poluprovodnikim PN spojevima.
Kada se PN spoj formira slobodni elektroni koji se nalaze u Ndopiranoj
oblasti se kreu difuzno ka Pdopiranoj oblasti koja obiluje upljinama (mesta
na kojima nedostaje elektron u spoljnjoj orbiti atoma). Na Pstrani je dospeli
elektron okruen sa mnogo upljina usled ega dolazi do rekonbinacije . Kada se
upljine popune slobodnim elektronima, nestaju i upljine i pokretni elektroni. U
blizini spoja ostaju samo nepokretni naelktrisani atomi koji ine tzv.
osiromaenu oblast ili oblast prostornog tovara jer u njoj nema slobodnih
nosilaca elektriciteta, ali postoji elektrino polje. Ovo polje se suprotstavlja
daljem kretanju elektrona preko spoja. Ukoliko se spoljanji napon istog
polariteta kao i kontaktni potenciajl izmeu katode i anode dovede na kontakte
diode, oblast prostornog tovara se i dalje ponaa kao izolator spreavajui protok
struje. Ako je, pak, spolja dovedeni napon suprotnog predznaka od kontaktnog
potencijala, smanjuje se energetska barijera pa elektroni nastavljaju da se kreu
i rekombinuju sa upljinama, to rezultuje tokom struje kroz spoj. Silicijumske
diode imaju potencijalnu barijeru u granicama od 0,6 do 0,8V, a germanijumske
svega 0,2V. Jaina struje kroz diodu je eksponencijalno zavisna od napona, to
znai da mala promena napona izaziva jako veliku promenu jaine struje.
Diodu je mogue ispitati pomou ohmmetra, merei otpor izmeu anode i
katode. Ako ohmmetar prikljuimo na diodu tako da +pol prikljuka ohmmetra
prikljuimo na anodu, a pol na katodu, moramo izmeriti mali otpor (u uputstvu
instrumenta naznaeno je koji pol ohmmetra je +, a koji ). Ako prikljuke
ohmmetra spojimo obrnuto na diodu, ohmmetar mora prikazivati veliki otpor.
Ako su oba testa ispravna najverovatnije je da je dioda ispravna (postoji mala
verovatnoa da dioda probija na visokom naponu i da ipak nije ispravna).
4

1.4 Vrste dioda

Zbog nemogunosti da se realizuje dioda koja istovremeno ostvaruje sve
povoljne karakteristike, one se proizvode sa karakteristikama koje najvie
odgovaraju njihovoj nameni. Tako razlikujemo:
1) Obine poluprovodnike diode proizvode se od monokristalnog
silicijuma uz male primese trovalentnih i petovalentnih elemenata.
Koriste se kao usmerivai ili ispravljai.
2) PiN diode imaju tri sloja. Rade na visokim uestanostima i koriste
se za npr. akumulatore.
3) Diode obogaene zlatom zlato izaziva potiskivanje sporednih
nosilaca naelektrisanja ime se umanjuje efektivna kapacitivnost
diode i omoguava funkcionisanje na visokim frekvencijama.
Germanijumske i otki diode su istog reda brzine kao i ove diode.
4) otki diode bazirane su na spoju poluprovodnika i metala (umesto
spoja dva poluprovodnika). Karakterie ih manji pad napona kod
direktne polarizacije u odnosu na standardne PN diode (0.15V
0.45V). Ove diode se koriste za spojna kola kao i za prevenciju
saturacije kod tranzistora. Koriste se i za ispravljae sa malim
gubicima. Odlikuje ih mnogo manja kapacitivnost PN spoja, tako
da imaju primenu i u RF kolima. Nedostatak ovakve strukture je to
to se ne mogu realizovati komponente sa velikim inverznim
probojnim naponom .
5) Zener diode nazivaju se jo i probojne diode i njihova kljuna
osobina je da mogu provoditi u suprotnom smeru (samo za velike
napone). Princip rada im je zasnovan na pojavi tunelovanja
elektrona kroz tanku potencijalnu barijeru spoja. Karakterie ih
lavinski proboj elektrona. Izvor su konstantnog napona.
6) LED diode svetle, odnosno emituju fotone kada elektroni prolaze
kroz spoj. Veina dioda emituje neku vrstu zraenja ali ono ne
naputa poluprovodnik i nalazi se u infracrvenom opsegu zraenja.
Izborom odgovarajueg materijala i geometrije, svetlost postaje
vidljiva.
7) Foto diode reaguju na svetlost generiui elektrinu struju tako
to fotoni izbijaju elektrone iz orbita u oblasti spoja. Mogu se
koristiti kao solarne ili fotonaponske elije i u fotometriji.
8) Laserske diode vrsta svetleih dioda kod kojih se poliranjem
paralelnih stranica materijala formira rezonantna upljina ime se
dobija pojaiva usmerene svetlosti. Koriste se kod optikih ureaja
(CD/DVD itai/rezai) i za komunikacije izuzetno velikih
kapaciteta.
5

9) Varikap diode iskoriena je pojava da kapacitivnost slojeva PN

spoja zavisi od primenjenog inverznog napona. Varikap diode se
koriste za podeavanje ureaja, za nametanje frekvencije.

2. LED diode
2.1 Istorijski razvoj LED dioda
Fenomen elektroluminiscencije otkriven je jo 1907. godine od strane
britanskog naunika H. J. Raunda iz Markoni labaratorija.On je koristio kristal
silicijumkarbida (SiC) i aparat koji se zove kristalni detektor. Dvadeset godina
kasnije Oleg Vladimirovi Losev objavio je stvaranje prve LED diode, ali njena
praktina primena nije otkrivena jo mnogo godina.
Rubin Braunstin, iz Amerike radio korporacije, je 1955. godine prvi put
izvestio o infracrvenoj emisiji svetlosti galijumarsenida (GaAs) i drugih
poluprovodnikih legura. On je opazio stvaranje infracrvene svetlosti na
jednostavnim diodama koristei galijumantimonid (Ga Sb), indijumfosfid (InP)
i leguru silicijuma i germanijuma na sobnoj temperaturi, kao i na temperaturi od
77K (-196o C).
Robert Bajard i Gari Pitman, naunici iz Teksas instrumentsa, su 1961.
godine utvrdili da galijumarsenid emituje IR zraenje kada na njega deluje
elektrina struja, nakon ega su patentirali IR LED diodu.
Nik Holonjak mlai je 1962. godine, radei za Deneral elektrik, pronaao
vidljivi spektar svetlee diode (crvene boje). Nakon toga njegov bivi student,
Dord Kraford, pronalazi prvu LED diodu ute boje i poboljava crvenu i
narandastocrvenu LED diodu. 1976. godine T. P. Parsal stvara prvu LED
diodu visoke blistavosti i efikasnosti koja je bila napravljena od novih
poluprovodnikih materijala, specijalno prilagoenih optikim vlaknima i koja
se upotrebljavala u optikim telekomunikacijama.
Prve LED diode najee su upotrebljavene kao indikatorske lampice
umesto elektrinih sijalica i neonskih lampi, u poetku samo u skupim
labaratorjskim opremama, da bi kasnije nale iroku primenu u ureajima kao
to su televizori, radioaparati, telefoni,...Do 1968. godine LED diode su bile
izuzetno skupe, pa se samim tim nisu mnogo ni upotrebljavale. Tada kompanija
Monsanto poinje sa masovnom proizvodnjom crvenih LEDa pogodnih za
indikatorske lampice i njihova cena se znatno smanjuje. Meutim, te diode su
bile veoma slabih performansi i nisu bile u mogunosti da osvetle neki prostor.
Kako je tehnologija u proizvodnji materijala za LED rasla i postajala
naprednija, tako je i jaina svetlosti dioda bivala jaa, a efikasnost i pouzdanost
su se zadrali na prihvatljivom nivou.
6

2.2 Karakteristike LED dioda

Slika 2 Simbol LED diode

LED dioda predstavlja specijalan tip poluprovodnike diode koja je

sastavljena iz LED ipa sa dopiranim primesama u strukturi PN spoja, katode i
anode, kao i reflektora. Kao i kod drugih vrsta dioda i kod LEDa elektrina
struja se lako kree sa Pstrane, ili anode, ka N strani, katodi, ali ne i u
suprotnom smeru. Kada elektron popuni upljinu njen energetski nivo opada i
oslobaaju se fotoni, tanije dolazi do katodne luminiscencije elektrona ili grupe
elektrona koje usmerenim kretanjem u pravcu elektroda razliitih napona
prelaze sa vieg na nii energetski nivo. Tako dolazi do emitovanja svetlosnih
talasa. Talasna duina emitovane svetlosti, a samim tim i boja svetlosti zavisi od
prirode grupa elekrona formiranog PN spoja. to je nia frekvencija diode vea
je njena efikasnost, pa je za efekat jednake jaine svetla raznih dioda potrebno
poveavati jainu struje kod dioda viih frekvencija. Ovo se jo vie komplikuje
injenicom da je ljudsko oko najosetljivije na svetlost koja je negde izmeu
plave i zelene.
Napon diode zavisi od talasne duine fotona i nalazi se u rasponu 1.2V za
crvenu boju, do 2.4V za ljubiastu.

Slika 3 - opti izgled svetlee diode

ip LEDa prekriven je emisionim talogom od legura metala IIIa i Va

grupe periodnog sistema elemenata: Al, Ga, As, P, N, In. Konvencionalne svetlee
7

diode prave se od razliitih poluprovodnikih materijala proizvodei razliite

boje svetlosti, kao to su:
aluminijumgalijumarsenid i galijumarsenid: crvene i infracrvene
aluminijumgalijumfosfid: zelena
aluminijumgalijumindijumfosfid: svetlo narandaste, ute i zelene
galijumarsenidfosfid: crvene, narandastocrvene
galijumfosfid: crvene, ute, zelene
galijumnitrid: zelena , plava i bela
indijumgalijumnitrid: ultraljubiasta, zelena, plava i bela
silicijumkarbid i silicijum uopte kao osnova: plava
cinkselenid: plava
dijamant: ultraljubiasta
aluminijumnitrid, aluminijumgalijumnitrid: svetlo ljubiasta
Kada su ozraene katodnim zracima, ove hemijske supstance imaju
sposobnost isijavanja, bez propratnog emitovanja toplote. Toplota se zadrava u
obliku potencijalne energije i osciliranjem grupe atoma se ispoljava kao
luminiscencija. Osobinu luminiscencije imaju one supstance koje nemaju
gubitke apsorbovane zrane energije, odnosno koje nemaju razmenu energije sa
okolinom. Tu spadaju i neke vrste zemlje (koje imaju samo jedno energetsko
stanje), odreeni molekuli organskih aromatinih jedinjenja i neki polimeri,
primenjeni kod OLEDa (Organic Light Emitting Diode). Ovakva jedinjenja
(supstance) se dopiraju osnovnom poluprovodnikom materijalu LED dioda radi
poboljanja kvaliteta emitovane svetlosti i ona takoe imaju ulogu u transportu
elektrona. Na primer, bele LED diode danas se najee dobijaju
luminiscencijom plave legure galijumnitrida (GaN), prekrivene prevlakom
uglavnom pripremljenom od cera (retka zemlja), u koje su dodati kristali
itrijumaluminogalijuma (Ce3+:YAlGa), koji se priprema kao emisiona katodna
pasta posebnim postupkom. Ove prevlake emituju iroki spektar talasnih duina
u pojasu oko 580 nm koji je ute boje. Kako uto svetlo stimulie crvene i
zelene receptore u oku rezultat tog miksa daje vienje boje tzv.meseevom
belom svetlou. Sve diode su monohromatske odnosno mogu da emituju samo
jednu boju.
Veina LED ipova smetena je u providne ili obojene plastine omotae
koji imaju trojako dejstvo:
1) olakavaju montiranje dioda
2) fiziki tite osetljive delove
3) plastika deluje kao difuzno soivo koje omoguava da se svetlost
emituje pod mnogo veim uglovima nego to bi neobloeni ip to
mogao da uini
2.3 Indeks prelamanja svetlosti
8

Veina materijala koji se koriste za izradu LEDa imaju veoma visoke

indekse prelamanja. To znai da se velika koliina svetlosti reflektuje nazad u
materijal. isti, neobloeni poluprovodnici, kao to je silicijum, pokazuju veoma
visok indeks prelamanja u kombinaciji sa vazduhom, ime se spreava prelaz
fotona pod otrim uglovima u vazduh na granici sa povrinom poluprovodnika.
Ova osobina utie kako na efikasnost emitovanja svetlosti kod LEDa tako i na
koliinu absorbovane svetlosti kod fotogalvanskih elija.
U principu, ravna povrina neobloenog LED ipa emituje svetlost samo
pod uglom od 90o u odnosu na povrinu poluprovodnika, i jo nekoliko stepeni
sa strane, stvarajui tako oblik svetlosne kupe. Kada se prekorai kitini ugao
prelamanja fotoni vie ne prolaze kroz povrinu poluprovodnika ve se oni koji
su ostali unutra kreu kroz kristal, a oni koji su se udaljili od povrine se
ponaaju kao da je ona ogledalo.
Ako je povrina ipa izbruena slino dijamantu mogue je poveati
jainu isijavanja tako to se svetlost emituje normalno na povrinu ipa. Idealan
oblik poluprovodnika za maksimalnu jainu emitovanog svetla bila bi
mikrosfera sa emisijom fotona iz samog centra i elektrodama spojenim sa tim
centrom da daju kontakt taci emitovanja. Svaki svetlosni zrak emitovan iz
ovakvog centra bio bi pod pravim uglom na povrinu sfere ime bi se potpuno
eliminisala unutranja refleksija. Poluprovodnik u obliku polulopte bi takoe
funkcionisao ako bi njegova ravna pozadina sluila kao ogledalo za fotone
rasejane na toj strani.
2.4 Efikasnost i operativni parametri
Klasini LED indikatori su kreirani da rade sa ne vie od 30 do 60 mW
(milivata) elektrine struje. 1999. godine pojavila se prva LED dioda sposobna
da radi kontinuirano na 1W. Naravno, upotrebljen je mnogo vei kalup za
poluprovodnik da bi bio u mogunosti da upravlja sa velikom ulaznom
energijom. Takoe, kalup poluprovodnika se postavljao na metalni prsten koji je
omoguavao otklanjanje toplote sa diode.
Jedna od kljunih prednosti izvora svetlosti zasnovanih na LED
tehnologiji je ta to imaju veoma visoku efikasnost 1 pri isijavanju. Bele LED
diode su brzo dostigle, pa i prestigle efikasnost klasinih elektrinih sijalica.
2002.godine proizveden je LED od 5W koji daje jainu svetlosti od 1822
lumena po vatu (lm/W), dok npr. obine sijalice od 60100W emituju oko 15
lm/W, a standardne fluorscentne sijalice do 100 lm/W. Poblem koji se
povremeno javlja kod ove vrste LEDa je to im efikasnost naglo opada sa
porastom struje, ime se ograniava njihova mo osvetljavanja.
1 Efikasnost u ovom sluaju predstavlja koliinu proizvedene svetlosne energije u odnosu na utroenu
elektrinu energiju
9

Septembra 2003. godine pojavila se nova vrsta LEDa koja je

obezbeivala 25mW sa 20mA struje. Ovakav LED davao je belu svetlost jaine
65 lm/W na 20 mA struje i bio je najsvetliji, komercijalno dostupan LED za to
vreme, vie od etiri puta jai od obinih sijalica.
U meuvremenu pojavili su se prototipovi koji mogu ostvariti i do160
lm/W, ali ovakva efikasnost se za sada dobija samo u labaratorijskim uslovima
gde se odravaju veoma niske temperature. Na sobnim temperaturama njihova
efikasnost znatno opada.
3. februara 2010. godine Kri labaratorije su objavile da su uspele da
proizvedu prototip LED diode koja dostie 208 lm/W na sobnoj temperaturi.
Ovakve diode za sada jo uvek nisu u komercijalnoj upotrebi.
2.5 Vek trajanja i otkazivanje
Ako se koriste u odgovarajuim uslovima tj. na niskim temperaturama i
jaini struje, LED diode se izuzetno retko habaju ili lome i mogu imati veoma
dug ivotni vek. Mnoge diode proizvedene 1970tih i 1980tih su i danas u
upotrebi. Po nekim proraunima standardan ivotni vek LED a bi trebao da
bude od 25 000 do 100 000 sati, ali u zavisnosti od temperature i jaine struje
na kojima rade, ovo vreme moe znaajno varirati.
Najei pokazatelj da LED dioda otkazuje je postepeno smanjivanje
jaine svetlosti i gubitak efikasnosti. Iako veoma retko, mogui su i iznenadni
kvarovi i potpuni prestanak rada diode. Na ranijim crvenim diodama bio je
primetan kratak radni vek. Sa razvojem dioda visoke snage, ovi ureaji su
izlagani viim temperaturama i intenzivnijim jainama struje, to izaziva
preoptereenje poluprovodnikih materijala i moe dovesti do prerane
degradacije jaine proizvedene svetlosti. Za kvantitativnu klasifikaciju korisnog
rada dioda predloeno je da se usvoje termini L50 i L70 to predstavlja vreme
koje je potrebno da data dioda dostigne 50%, odnosno 70% izlazne jaine
svetlosti.
Kao i kod drugih rasvetnih ureaja, tako i kod dioda performanse zavise
od temperature. Na primer, kod LED dioda koje se koriste u spoljanjim
uslovima, kao to su saobraajne signalizacije, u klimatskim podrujima sa
visokim temperaturama dolazi do slabljenja intenziteta svetlosti ili ak do
potpunog prestanka rada. Veina proizvoaa objavljuje svoje klase dioda sa
naglaskom da se odnose za rad na temperaturama od 25oC.
Zapravo, jaina svetlosti LEDa raste kako temperatura opada i u
zavisnosti od vrste diode ovaj trend je mogu do temperature od nekih 30 oC.
Zbog ove osobine LED tehnologija bi mogla biti dobro reenje za lampice u
friiderima i zamrzivaima. Takoe, poto ne emituju toplotu kao obine sijalice
one su svakako mnogo energetski efikasnije za ove ureaje, a ivotni vek im je u
svakom sluaju dui. Meutim, to to emituju veoma malo toplote moe da im
bude i mana, jer se u hladnim uslovima sneg i led nagomilavaju na njima. Tako
10

se deavalo da doe do ozbiljnih problema sa saobraajnim signalizacijama i

osvetljenjem na aerodromskim pistama u snegom pogoenim podrujima. Kao
odgovor na ovaj problem, neki LED sistemi za rasvetu dizajnirani su sa
dodatkom grejanja na raun smanjenja ukupne elektrine efikasnosti. Dodatno,
uraena su i istraivanja za razvoj izvora toplotne energije koja bi proizvedenu
toplotu prenosila samo na odgovarajue delove svetiljki.
2.6 Ultraljubiasti i plavi LED
Dananje svetloplave LED diode bazirane su na irokoj grupi
poluprovodnika ija su osnova GaN (galijum nitrid) i InGaN (indijum
galijumnitrid). Prvu diodu od GaN napravio je 1971. godine ak Pankov iz
RCA labaratorija. Ovaj ureaj imao je isuvie malu mo emisije svetlosti da bi
imao praktinu primenu, pa su dalja istraivanja G aN kao poluprovodnika tekla
sporo. Avgusta 1989. godine predstavljena je prva komercijalno dostupna plava
LED dioda, takoe male efikasnosti.
Kljuni pomak galijum nitrida kao materijala za LED desio se krajem
80tih sa upotrebom epitaksijalnog rasta i dopiranjem Poblasti ime je
najavljena era optoelektrinih ureaja baziranih na upotrebi ovog kristala. Na
osnovu ove tehnologije ve 1993. godine predstavljena je plava dioda velike
snage osvetljavanja, a do kraja 90tih plave LED su postale iroko dostupne.
Ovakve diode imaju aktivan deo sainjen od jednog ili vie izvora I nGaN koji se
nalazi izmeu dva deblja sloja GaN, tzv. prenosnih slojeva. Meusobnim
kombinovanjem InNGaN (delova InGaN) mogu se dobiti boje od ljubiaste do
boje ilibara.
Aluminijumgalijumnitrid (AlGaN) moe se koristiti kao aktivni deo za
proizvodnju ultraljubiastih LEDa, ali ovakvi ureaji jo uvek nisu dostigli
efikasnost i tehnoloku zrelost onih zasnovanih na InGaNGaN. Ako se za aktivni
deo sloja uzme GaN umesto InGaN ili AlGaN tada ureaj emituje priblino
ultraljubiastu svetlost talasne duine od oko 350370 nm.
Nitridi u kombinaciji sa aluminijumom omoguavaju dobijanje i kraih
talasnih duina. Ovakvi ureaji, sa priblino UV zracima, su ve jeftini i
dostupni na tritu. Koriste se npr. za kontrolu UV igova u borbi protiv
falsifikovanja dokumenata i papirnih novanica. Diode sa kraim talasnim
duinama su znatno skuplje, ali su komercijalno dostupne do duina od 247nm.
Njihova primena se u budunosti vezuje za sterilizaciju i dezinfekciju, poto su
u moginosti da otkriju absorcioni spektar DNKa fotosenzitivnih
mikroorganizama. Ureaji slabijih performansi, koji su danas u komercijalnij
upotrebi su se ve pokazali efikasnim u ovom podruju.
UV zraci velike snage su dobijeni u labaratorijskim uslovima korienjem
aluminijumnitrida ( 210nm), boronnitrida (215nm) i dijamanta (235nm).

11

Slika 4 plave LED diode

2.7 Bela svetlost

Dobijanje bele svetlosti dioda je mogue na dva naina:
1) Kombinovajem tri posebne diode koje emituju osnovne boje
crvenu, zelenu i plavu ijim meanjem se dobija bela svetlost. To je
tzv. RGB sistem
2) Korienjem fosfornih materijala kojima je mogue pretvoriti
monohromatsko plavo ili UV svetlo u irok spektar bele boje, slino
obinim fluorescentnim sijalicama.
RGB sistem predstavlja dobijanje belog svetla kombinovanjem plave,
utozelene i crvene boje jakog sjaja, zbog ega se naziva jo i mnogobojni beli
LED. Ova tehnologija se samo povremeno koristi za spravljanje bele boje jer
zahteva elektronska kola za kontrolu meanja i difuzije razliitih boja, a posao
dodatno oteava to to pojedinane boje imaju neto drugaije emisione obrasce
(to dovodi do toga da boja varira u zavisnosti od pravca emisije). Ipak, ovaj
metod je veoma zanimljiv zbog slobode u kombinovanju razliitih boja, a pored
toga ima i veu efikasnost isijavanja.

Slika 5 kombinovanje spektra krivih plave, utozelene i crvene boje

12

Dobijanje bele svetlosti pomou fosfora podrazumeva oblaganje LEDa

jedne boje (najee se koriste plave diode) fosforom druge boje. Kada se
primeni nekoliko slojeva fosfora jasne boje, spektar emitovanja se proiruje i
efektivno raste indeks izvedene boje.
Efikasnost dioda baziranih na fosforu opada zbog gubitka toplote
izazvanog Stouksovom zamenom (transformisanje plave svetlosti iz malih
talasnih duina u vee) i nekih problema vezanih za sam fosforni materijal. Ona
takoe zavisi i od spektralne raspodele rezultantnog svetla kao i od talasne
duine originalne diode. Ipak, zbog jednostavnosti ove metode, a i mnogo manje
cene, ovo je danas najee koriten postupak u prizvodnji belih LED dioda
visokog intenziteta osvetljavanja.
Postoje eksperimentalni pokuaji da se proizvodi belo LED svetlo
zasnovano na homoepitaksijalno nadgraenom cinkselenidu (ZnSe) na podlozi
od ZnSe koji bi istovremeno emitovo plavo svetlo iz aktivne oblasti i uto sa
podloge.
2.8 Organski LED
Kod organskih LED dioda elektroluminiscentni materijal koji obuhvata
emisioni sloj diode je organskog porekla. Ovaj materijal provodi struju zbog
promene mesta elektrona izazvane spajanjem celog ili delova molekula, tj. on
funkcionie kao organski poluprovodnik. Za organske materijale uzimaju se
mali organski molekuli u obliku kristala ili polimeri.
Potencijalne prednosti OLEDa su u proizvodnji tankih, jeftinih displeja
sa niskim naponom, dobrim uglom gledanja, visokim kontrastom i velikom
paletom boja. Koriste se za vizuelne displeje prenosivih ureaja kao to su
mobilni telefoni, MP3 plejeri, digitalne kamere, a u budunosti se moe
oekivati njihova primena u televizorima i rasveti.
2.9 Oblici i veliine LEDa
Led diode se proizvode u razliitim oblicima i veliinama. Boja plastinog
omotaa je esto iste boje kao i sama svetlost, ali ne mora uvek biti. Na primer,
purpurna boja kuita se mnogo koristi kod IR dioda, dok se za plave uglavnom
koriste bezbojna.
Osnovne vrste LEDa su minijaturne LED, LED srednje i visoke snage, i
diode razliitog dizajna kao to su alfanumerike ili sa vie boja.
Minijaturne diode se uglavnom koriste zasebno, najee kao indikatorske
lampice i veliine su od 2mm do 8mm. Mogu se montirati u krune otvore ili na
povrini ureaja. U najveem broju sluajeva nemaju posebne rashladne delove
pa su zbog svoje veliine ograniene na niske jaine struja, od 1mA do 20mA.
Oblici ovih dioda mogu biti razliiti, pa tako postoje okrugle sa kupolom ili
ravnim vrhom, pravougaone sa ravnim vrhom i u obliku trougla ili kvadrata sa
13

ravnim vrhom. Omotai im mogu biti bezbojni ili obojeni kako bi poboljali
kontrast i ugao vidljivosti. Postoje tri glavne kategorije minijaturnih dioda:
1) Za niske struje uglavnom klasifikovane za jainu struje do 2mA i
napon od 2V (potronja im je oko 4 mW)
2) Standardne za jainu struje do 20mA i napon od 2V (potronja im
je oko 40mW) za crveno, narandasto, uto i zeleno svetlo, i do
20mA struje i napona od 45V ( potronje oko 100mW) za plavo,
ljubiasto i belo svetlo
3) Za ultravisoke izlaze za jainu struje od 20mA i napon 25 V
specijalno dizajnirane za direktno gledanje u sunevu svetlost.
Minijaturne diode mogu raditi i na viim naponima, ali tada im se dodaje
otpornik odgovarajue jaine.
LED diode srednje snage su uglavnom montirane u otvorima i koriste se
kada je potrebno dobiti osvetljenje od nekoliko lumena. Ponekad se spajaju sa
etiri ice (dve ka katodi i dve ka anodi) zbog boljeg provoenja toplote. Poto
sadre velike koliine metala mogu izdrati i vee jaine struje (oko100mA).
Ove diode se najee koriste za svetlosne panele, pomona svetla i zadnja
svetla na automobilima.
Diode visoke snage svetlosnog emitovanja mogu provoditi struje od
nekoliko stotina mA do 1A, a neke od njih mogu emitovati i preko hiljadu
lumena svetlosti. Poto ovako visoke struje proizvode preveliku toplotu, na ove
ureaje mora biti montirana neka vrsta rashladnog ureaja za njeno odvoenje.
Ako toplota ne bi uspela da se ukloni ovi ureaji bi otkazali posle svega
nekoliko sekundi. Samo jedan HPLED (highpower lightemitting diodes)
moe zameniti obinu sijalicu, a ukoliko bi se vie njih smestilo u niz dobila bi
se veoma mona LED lampa. Danas, kako njihova cena opada, ove diode
najee slue kao zamena za klasine sijalice, halogene, pa ak i fluorescentne
lampe.

Slika 6 razliiti oblici, veliine i boje LED dioda

14

2.10 Prednosti LED dioda

Efikasnost LED diode emituju mnogo vie svetla po vatu nego obine
sijalice. Na njihovu efikasnost ne utiu oblik i veliina kao kod fluorescentnih
sijalica i cevi.
Boje mogu da emituju eljenu boju bez korienja bilo kakvih filtera
koji su potrebni u tradicionalnim metodama osvetljavanja. Ovo je, naravno,
mnogo efikasnije i moe smanjiti poetne trokove.
Veliina mogu biti veoma male (manje od 2mm 2) pa se lako privruju
za tampane ploe.
On/Off vreme veoma brzo poinju da svetle. Tipina crvena LED
indikatorska lampica dostie svoj puni sjaj za manje od mikrosekunde. Za LED
koji se koristi u komunikacionim ureajima vreme odziva je ak i krae.
Ciklini rad idealne su za ureaje koji se uestalo pale i gase za razliku
od fluorescentnih lampi koje brzo otkazuju kada su ciklusi paljenja i gaenja
kratki.
Podeavanje jaine svetlosti LED diode se mogu veoma lako zatamniti
podeavanjem jaine struje.
Hladno svetlo za razliku od drugih izvora svetlosti LED zrai veoma
malu koliinu toplote u obliku IR koja bi mogla da prouzrokuje oteenja na
osetljivim predmetima ili tkaninama. Viak energije se otklanja kroz bazu diode.
Sporo otkazivanje ove diode uglavnom otkazuju tako to im se svetlost
vremenom zatamljuje i veoma retko imaju iznenadne kvarove poput obinih
sijalica.
Vek trajanja imaju relativno dug vek trajanja, ak i do 50 000 sati, a
vreme do potunog otkazivanja moe da bude i due. Poreenja radi,
fluorescentne sijalice obino traju oko 10 15 000 sati, a obine sijalice 12 000
sati.
Otpornost na udarce zbog svoje vrste strukture veoma ih je teko
otetiti spoljanjim udarcima, za razliku od drugih vrsta sijalica koje su lako
lomljive.
Fokus kapsula diode moe biti dizajnirana tako da usmerava njeno
svetlo. Obine i fluorescentne sijalice uglavnom zahtevaju spoljanji reflektor za
prikupljanje i usmeravanje svetlosti.
Potronja energije izraunato je da se potronjom kilovatasa
elektrine struje emituje 610g ugljendioksida. Ako se pretpostavi da prosena
sijalica radi 10 sati dnevno, jedna 40vatna arulja bi tada emitovala 89kg CO 2,
dok bi ekvivalentna 6vatna LED emitovala 14kg CO2 na godinjem nivou.
2.11 Nedostaci LED dioda
Visoka poetna cena trenutno je cena po lumenu LEDa mnogo vea na
poetnom nivou nego kod drugih vrsta rasvete.
15

Temperaturna zavisnost performanse LEDa su izuzetno zavisne od

temperature okruenja kao i od operativnih uslova u kojima rade. Visoke
temperature radne sredine mogu dovesti do pregrevanja dioda i njihovog brzog
otkazivanja. Zbog ovoga je neophodno obezbediti adekvatno hlaenje kako bi se
produio njihov vek trajanja. Ovo je posebno vano pri njihovom korienju u
saobraajne, medicinske i vojne svrhe kada je veoma bitno njihovo precizno
funkcionisanje, a primorane su da rade na velikim temperaturnim razlikama.
Naponska osetljivost moraju im se dovesti napon i struja u tano
odreenim granicama. Ovo moe zahtevati upotrebu serija otpornika ili im se
mora obezbediti stabilan protok struje.
Kvalitet svetlosti veina hladnobelih LEDa ima znaajno drugaiji
spektar svetlosti od spektra tamnih tela kao to su sunce ili obine sijalice. Zbog
ove karakteristike boje posmatranih objekata mogu se initi drugaijim pod
svetlosti dioda, a to se pogotovo odnosi na crvene povrine. Ipak, LED su u
prednosti po ovom pitanju u odnosu na fluorescentne lampe.
Povrina osvetljavanja veoma teko mogu da obezbede najee
potrebno sferno polje, ali se razliite povrine svetlosti ipak mogu dobiti
upotrebom drugaijih soiva.
Elektrini polaritet za razliku od obinih sijalica koje rade bez obzira na
elektrini polaritet, LED zahteva da on bude tano odreen. Za automatsko
prilagoavanje se najee koriste ispravljai.
Plava opasnost postoji ozbiljna zabrinutost da je prevelika izloenost
svetlosti plavih i hladno belih dioda tetna po ljudski vid.
Tamnjenje efikasnost im trajno opada sa samo jednim poveanjem
struje. Visoke vrednosti radnih karakteristika (struja, porast temperature), mogu
izazvati pojavu difuzije atoma nekih metala iz elektroda u ostale aktivne delove
LEDa, pogotovo atoma indijuma i srebra, to ima za posledicu pojavu
elektrinih proboja na samoj katodi. Katodne paste galijumnitrida i indijum
galijumnitrida koje se koriste radi dobijanja efekta obojenog svetla koriste se i
da spree elektromigracijske efekte. Mehanizam degradacije aktivnih delova
katoda u LEDu izaziva i poveanje dislokacija u graninoj povrini PN spoja,
kao i u katodnim prevlakama difuzijom takastih dislokacija. To izaziva pojavu
defekata u kristalu naknadnom rekristalizacijom kristala, to je naroito izraeno
kod fosfidnih kristala belih LEDova. Primenom galijumarsenida i
aluminijumgalijumarsenida posledice ovog mehanizma degradacije smanjuju
se u odnosu na diode sa fosfidima, jer je kinetika rasta i transporta dislokacija za
dva reda veliine sporija u odnosu na nitride. Na alost, jo uvek se zelena boja
ne moe dobiti bez dopiranja osnovnog materijala nitridima.
Toksinost galijum i arsenidi su veoma toksini, kako pojedinano, tako
i u meusobnim jedinjenjima, a ni toksinost selena i indijuma nije mnogo
manja. Eventualna reciklaa sigurno bi povisila cenu svetleih dioda.
Toksinost koritenih metala mogla bi se zaobii primenom nemetalnih
jedinjenja tipa supstituisanih aromatinih ugljovodonika i tionitrida, ija je
16

destrukcija u neispravnim LEDovima jednostavna, ali takve supstancije su jo

osetljivije na porast temperature, ak uz mogunost eksplozije nemetalnih
nitrida, to bi zahtevalo jo efikasnije hlaenje, a samim tim i porast cene.
2.12 Primena
Generalno gledano, LED proizvodi se mogu podeliti u dve velike grupe:
javnu rasvetu i osvetljenje u zatvorenom prostoru.
Niska potronja energije, lako odravanje i male dimenzije modernih
LEDa doveli su do toga da postanu osnova u proizvodnji indikatora i displeja
razliitih ureaja i instalacija. Ekrani velikih dimenzija koriste se na stadionima,
displeji sa svetleim porukama se upotrebljavaju na aerodromima i eleznikim
stanicama ili za naznaavanje destinacija na vozovima i autobusima.
Pogodne su za saobraajna svetla i signale, za rotaciona svetla hitnih
slubi, navigaciona svetla na brodovima ili za svetionike.Crvene i ute diode se
koriste za indikatore i alfanumerike displeje u uslovima kada je neophodno
nou odrati osvetljenje kao npr. u kokpitima aviona, na podmornicama,
brodskim mostovima, astronomskim observatorijama, ali i na terenu za npr.
posmatranje ivotinja ili u vojne svrhe.
Zbog dugog ivotnog veka i brzine ukljuivanja koriste se za stop svetla
na automobilima, kamionima i autobusima, ime je mnogo poveana sigurnost
na putevima. Vreme potrebno da se koiona svetla ukljue je krae za ak 0,5
sekundi u odnosu na to kada se koriste obine sijalice, to daje vozaima iza vie
vremena da reaguju.
Veliku primenu nalaze naravno i u obinoj rasveti. Koriste se kao zamene
za sijalice ili kao gotove LED lampe, baterijske lampe, za unutranju ili
spoljanju rasvetu, na ulinim banderama, javnim parkinzima, ali i za
arhitektonska reenja osvetljavanja kada je potrebno da se boje odreenih
objekata menjaju. Takoe, primenjuju se i u avijaciji za osvetljavanje samih
aviona, aerodroma ili heliodroma, pista i oznaka za orijentaciju.
Zbog svojih malih dimenzija posebno su pogodne za pozadinsko
osvetljenje LCD televizora i displeja ultralakih laptopova (mogue je dobiti
vrlo tanke ekrane), pogotovo ako se koristi RGB tehnologija koja daje
fantastinu paletu boja.
Postaju sve popularnije u osvetljavanju akvarijuma, naroito onih sa
koralima jer ne emituju toplotu i omoguavaju laku kontrolu temperature.
Prednost osvetljavanja akvarijuma sa LED je i u tome to se runo moe
podesiti odreeni spektar boje koji prua najbolju obojenost korala i ribica, a
posebno je znaajna podesivost fotosintetike aktivne radijacije (PAR) koja
pospeuje rast i odrivost fotosintetikih organizama poput korala, koljki i
makroalgi.
IR diode mogu da se koriste za irokopojasni prenos podataka poto su u
stanju da se ciklino ukljuuju i iskljuuju vie miliona puta u sekundi.Ova
17

osobina im omoguava da budu beini prenosnici i pristupne take za prenos

(npr. daljinski upravljai). Svetlosne diode se takoe koriste i u kombinaciji sa
optikim vlaknima. Mnogi senzori pokreta, kao npr. kompjuterski mievi, rade
pomou LEDa. Neke vrste stonih skenera koriste RGB LED kao izvor
svetlosti. Nezavisna kontrola nad tri izvora svetlosti razliitih boja omoguava
im da sami kalibriraju balans boja.
Poto se LED mogu koristiti i kao fotodiode, to omoguava njihovu
upotrebu, osim za emisiju svetlosti i za njeno detektovanje. Time je mogua
njihova primena kod ekrana osetljivih na dodir za registrovanje reflektovane
svetlosti sa prsta ili olovke.
Mnogi materijali i bioloki organizmi zavise ili su osetljivi na svetlost.
Tako su LED nale primenu u pospeivanju fotosinteze kod biljaka, ali i u
ukljanjanju bakterija i virusa pomou UV zraenja.
I na kraju, LED se mogu koristiti i u elektrinim kolima umesto Zener
dioda za regulisanje napona. Crvene LED su najbolje za ovu primenu, dok su
sve koje su bazirane na nitridima potpuno beskorisne.

18

Zakljuak
Da bi LED diode uspele da ostvare svoju potpunu afirmaciju potrebno je
jo mnogo raditi na njihovom razvoju. Najvie mogunosti za poboljanje
postoji po pitanju izbora materijala za njihovu izradu gde treba pokuati nai
manje toksina reenja.
Dalje, potrebno je jo vie raditi na poboljanju performansi vezanih za
jainu svetla, pogotovo onog za upotrebu u komercijalnoj rasveti. Iako je cena
po lumenu LED dioda na sasvim prihvatljivom nivou i dalje je nedovoljna jaina
mogueg osvetljenja ograniavajui faktor da bi one ozbiljnije ugrozile druge
vrste sijalica. Takoe, treba nastaviti sa pokuajima da se potpuno izoluje
temperaturna zavisnost i variranje kvaliteta rada dioda u razliitim uslovima.
Ipak, i pored jo mnogo prostora za poboljanja, kao to je ve pokazano
LED diode danas nalaze iroku primenu u najrazliitijim aplikacijama, odnosno
oblastima tehnologije. Moe se oekivati da u budunosti postanu jo
zastupljenije, pogotovo ako se uzme u obzir da se sve vie vodi rauna o
potronji energije, odnosno emisiji tetnih gasova i zatiti ivotne sredine.

19

Spisak koritenih sajtova

1) http://en.wikipedia.org/wiki/Light-emitting_diode
2) http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/led-osvetljenje-stedi-energiju
3) http://sr.wikipedia.org/sr/_
4) http://sr.wikipedia.org/wiki/
5) http://www.eispit.com/#liste/skripte.php
6) http://sr.scribd.com/doc/41021442/Energetska-Elektronika-Skripta-predobro

20