1.

UVOD

Sportske povrede predstavljaju povrede nastale kako posledica sportske aktivnosti. U irem
smislu to su sve povrede nastale u toku sportske aktivnosti (potres mozga, prelom nosa), a u
uem smislu to su povrede lokomotornog sistema.

2.UESTALOST SPORTSKIH POVREDA

Sportske povrede u pojedinim sredinama zauzimaju i 10-15% od ukupnog broja

povreda. Pre 70 godina one su zauzimale 1% svih povreda. Jedan podatak pokazuje da se u
Engleskoj deava godinje 1,5 milion sportskih povreda, koje onemoguuju privremeno sportsku
aktivnost. Svaka deseta od ovih povreda povlaila je i privremenu radnu nesposobnost. Moe se
sa verovatnoom prihvatiti da se od ukupnog broja sportista u toku godine povreuje svaki peti i
privremeno onesposobljuje.
Prema ivotnom dobu, najvei broj povreda otpada na najzastupljeniju grupu izmeu
20-30 godina (50%), zatim na grupu ispod 20 godina(oko 20%), zatim na dobnu grupu izmeu
30-40 godina(oko 15%), od 40-50 godina (oko 5%). Ovo miljenje danas ve moe da trpi
korekture u osnosu na starije dobne grupe, s obzirom na sve veu zastupljenost i popularnost
rekreativnog sporta.
Najee povreeni region u sportista je koleno. Ako se povrede kolena oznae sa (100),
onda je na drugom mestu natkolenica(80), skoni zglob (75), rame(50), aka i prsti(45),
glava(45), lice(40), stopalo(25), list(25), prepona (25), lea (25), lakat(15),golenjaa (15), runi
zglob (15), kuk (10), karlini greben (10), Ahilova tetiva (10), trbuni zid (4), zadnjica(4), peta
(4), vrat (4), zubi (4) itd. U nekim izvestajima daje se vea uestalost povreda ruku i lea.
Povrede organa spadaju svakako meu najtee. One su na sreu retke kao sportske povrede i
njihovo urgentno zbrinjavanje pripada delokrugu hirurgije.
to se tie ugroenosti pojedinih sportista, nije mogue dati jedan uproten pregled.
Poetnici, neiskusniji, neoprezni, premoreni, netrenirani sportisti, sa manjkavom samokontrolom,
slabom kontrolom trenera i sudija,bie ee povreivani u svakoj sredini, naroito na
neadekvatnim borilitima i bez zatitne opreme. Izvesni povrniji utisci o vulnerabilnosti
pojedinih sportskih disciplina, nisu uvek pravo merilo i za odreivanje stepena rizika.

3.VRSTE POVREDA

Bez obzira na teinu povreda u sportu, one se mogu podeliti na endogene i egzogene.
Endogene povrede predstavljaju anatomske i fizioloke promene tkivnih struktura,
prvenstveno zbog premora i prenaprezanja. One nekad rezultiraju neposrednom
simptomatologijom (akutno), a nekad tek posle dugotrajnijeg, ponavljanog naprezanja
(hronino). Akutna simptomatologija nastaje zbog rastezanja mekih struktura, ili naprotiv
ultrafiziolokih miinih kontrakcija. Hronina simtomatologija rezultira iz kumulativnog
delovanja, kada usled ponavljanih naprezanja dolazi do zatajivanja strukturalnog prilagoavanja.
Zbog toga, tkiva nisu u stanju da stalni, ponavljani i prekomerni pritisak ili naprezanje pokriju
pregraivanjem. Kao primeri za akutnu endogenu povredu mogu da poslue rupture miia
uzrokovane snanim, iznenadnim kontrakcijama, akutne miine distenzije(istegnua) ili neki
avulzioni prelomi. Kao primeri za hroninu endogenu simptomatologiju mogu da poslue rupture
tetiva na kliznom putu ramena, rupture Ahilove tetive, prelomi zamora, sindrom bolnih prepona i
brojni enteziti.
Egzogene povrede nastaju delovajem spoljnih sila ili agenasa. Ove povrede u sportu
ee i po prirodi mogu biti tee, jer su izazvane mnogo snanijim insultima, bilo da se radi o
direktnim ili indirektim mehanikim dejstvima, termikim oteenjima i hemijskim agensima. To
su prema tome insulti koji deluju na sportistu izvan njegovog tela.
Po svojoj prirodi, povrede su silom uzrokovani prekidi kontinuiteta ili promene
strukture bilo koje telesne povrine, unutranje ili spoljne. Takva definicija obuhvata efekte svih
oblika sila i drugih dejstava i podrazumeva ceo dijapazon povreda, od najjednostavnijih
ogrebotina koe, da potpunog razaranja ili gubitka nekog dela tela.
S obzirom na ouvanost konog i sluznikog pokrivaa, povrede se dele na zatvorene i
otvorene. One mogu biti razliitog stepena i obima. Posebna karakteristika otvorenih povreda je
u tome, to one predstavljaju i ulazna vrata za spoljnu infekciju, posebno anaerobnu (tetanus).
Delovanjem mehanikih agenasa dolazi do povrede koe, potkonog tkiva, krvnih sudova,
ivaca, kostiju, zglobova, ako se radi o direktnim delovanjima. Delovanjem indirektinih
mehanizama dolazi do povreda miia, ligamenata, kostiju i zglobova. Priroda zatvorenih
sportskih povreda bila je dugo vremena nejasna, jer je najvei broj meu njima leen
konzervativno, pa promene nisu mogle da budu verifikovane niti makroskopski, niti histoloki.
U veeni sportskih povreda, bilo endogenih ili egzogenih, karakteristine promene
mogu se ematizovati u 4 osnovna stanja:

(a)
(b)
(c)
(d)

Oteenja tkiva
Krvavljenje(hemoragija, hematom)
Reaktivno zapaljenje
Fibroza ili osifikacija

S obzirom da se najvei broj sportskih povreda lei konzervativno, poznavanje sutine

pojedinih faza je od najveeg znaaja za prihvatanje i razumevanje bazinih principa leenja
sportskih povreda. Ovi principi imaju prvenstveni cilj da spree ili da to vie smanje reakcije na
inicijalnu traumu i time obezbede osnovni uslov izleenja povreenog sportiste. Prema tome
znaaj velike hirurgije u leenju sportskih povreda i u odnosu na osposobljenje povreenog
sportiste, nije u prvom planu, s obzirom da velike povrede, koje zahtevaju velike hirurke
intervencije, najee urokuju i kraj takmiarske aktivnosti.

4. POVREDE MIIA

Miino tkivo predstavlja osnov fiziologije sporta, ali isto tako ono je i centralni
problem sportskog traumatizma. Miii savlauju gravitaciju i inercione sile pri pokretima. ine
oko 40% ukupne telesne teine, a kod jako muskuloznih ljudi i kod atleta, vie od 50% telesne
teine.
U skeletnim miiima, uzetim kao celina, ostvaren je kompromis izmeu zahteva za
velikom brzinom pokreta, zahteva da se ostvari to vea sila ili obim pokreta, finoa i perfekcija
pokreta i potrebe da se utrosak energije pri tome vri na ekonomian nain. To je ostvarljivo
kako odreenom strukturom pojedinih miia i svojstvima njihove kontrakcije, tako i odreenim
anatomskim rasporedom i kontrolom velike preciznosti irine od strane nervnog sistema.
Miii se sastoje iz miinih vlakana koja imaju sposobnost kontrahovanja. U prugastim
vlaknima najvaniji sastavni deo predstavljaju miofibrili, takozvana kontraktilna vlakna, od
kojih zavisi kontraktilnost miia. Ona su obavijena mreastim kolagenim vlaknima vezivnog
tkiva i udruuje se u miine snopie. Takvi snopii su povezani rastresitim vezivnim tkivom u
manje i vee miine snopove. To rastresito vezivno tkivo, koje obavija i spaja miina vlakna i
miine snopove, prestavlja unutranji perimizijum miia. On je od velikog znaaja za
unutranju mehaniku miia, jer omoguava laka meusobna pomeranja miinih snopova,
njihovo lako klienje jednih preko drugih, bez poremeaja grae miia.
Miina vlakna koja inervie jedno motorno vlakno ine motornu jedinicu. Miii koji
vrlo brzo reaguju i ija je kontrola veoma precizna, imaju u svakoj motornoj jedinici veoma mali
broj miofibrila. Sumacija kontrakcija motornih jedinica kao i velika brzina takvih
kontrakcija,takozvana sumacija valova, predtsavljaju osnovnu karakteristiku miine aktivnosti.
Motorna vlakna za vreme mirovanja dovode miiu stalne nadraaje minimalnog intenziteta, koji
izazivaju izvesnu blagu zategnutost. Ta zategnutost miia u miru naziva se miini tonus.
Povredom ivca mii gubi tonus i sposobnost kontrakcije i postaje mlitav i oduzet.

4.1. Kontuzije miia sa hematomima

Najee se javljaju kao kontuzije velikih miia kao to je kontuzija glutealne

muskulature ili m.quadricepsa ili kontuzije m.deltoideusa.
Fizikalna terapija zavisi od toga da li se radi o akutnoj fazi povrede ili o terapiji koja se
ordinira posle tri i vie dana kada govorimo o subakutnoj fazi povrede.
Akutna faza. Ova faza podrazumeva ordiniranje fizikalne terapije neposredno posle
povrede ili u prva tri dana posle povrede. Neposredno posle povrede neophodno je zapoeti sa:
1. Krioterapijom i to 7 do 10 minuta vriti masau ledom, lakim krunim pokretima na
mestu povrede, bez velikog pritiska na samu povreenu povrinu miia a potom staviti
pakovanje od antiflogistine kreme i lako utopliti povreeni deo. Prva dva dana masau
ponavljati na svakih 6 do 8 asova. Ako nema mogunosti za aplikaciju leda mogu se na
povreeno mesto staviti smrznute poveske koje treba da se dre od 20 do 30 minuta a
potom staviti pakovanje i utopliti povreeno mesto.
2. Magnetoterapija i to impulsno magnetno polje koje se aplikuje sa frekvencijom od 20
Hz, indukcijom od 40 Gausa i u trajanju od 20 minuta. Impulsno magnetno polje se moe
aplikovati tako to se oboleli deo stavi u centar magnetnog polja, sigmu ili se antene
postave preko obolelog mesta, vodei rauna o odnosu polova magneta. Uvek se
postavlja pozitivan pol naspram negativnog, na samo mesto povrede ili kontuzije.
Postavljanje magneta moe biti longitudinalno, jedan iznad drugog, ili popreno, jedan
prema drugom. Ako se radi o kontuziji u predelu grudnog koa ili leda onda se magneti
postavljaju paralelno sa kimenim stubom tako da magnetno polje obuhvati mesto
kontuzije. Vreme trajanja jedne terapije je 20 minuta a u seriji treba da bude aplikovano
10 do 20 terapija, pri emu se efekat oekuje ve posle pete terapije. Aplikacija se moe
vriti i dva puta dnevno sa razmakom od najmanje osam asova izmeu terapija. Primena
magneto terapije nije kontraidikovana kod male dece s tim to treba u vreme aplikacije
pojedine terapije smanjiti na 10 minuta.
3. Ultrazvuk terapija. Primena ultrazvune masae se vri sondom od 3 MHZ jer se tako
dobija vei efekat na povrini aplikacije. Sama aplikacija traje 5 minuta. Najbolje je
aplikovati sa sondom ultrazvuka za skeniranje ali naalost mali broj ultrazvunih aparata
ih imaju. Aplikacija skenirajueg ultrazvuka ima prednosti jer zahvata veu povrinu
povreenog dela tela i izleenje se javlja mnogo ranije. Jaina je oko 0,5 W/cm2.
Aplikacija se vri deset dana u seriji i posle serije se pravi pauza od najmanje 7 dana.
Vano:
5

Ne aplikovati kod dece koja su u periodu rasta da ne bi dolo do negativnog efekta na zone
rasta kostiju;
Pri aplikaciji dobro namazati gelom povrinu na kojoj se nalazi ultrazvuna masaa jer se pri
prekidu kontakta sa gelom prekida i emitovanje ultrazvunih talasa;
Sonda ultrazvuka mora da prijanja na povrinu na kojoj se vri aplikacija ultrazvuka i rad
mora biti spor, kontinuiran sa zahvatanjem cele povreene povrine.

Subakutna faza. Kombinovan fizikalni tretman u ovoj fazi u svom redosledu treba da
bude sledei:
1. Diadinamine struje. CP-RP oblik irokim ploastim ili velikim oljastim elektrodama,
Trajanje aplikacije po tri minuta sa promenom pola za svaku alikaciju. Vano:
Dobro nakvasiti sunere pri aplikaciji
Maksimalno u seriji osam aplikacija jer dolazi do adaptacije nervnih zavretaka
na dejstvo DD struja.
2. Laser. Aplikovati po celoj povrini, sa trajanjem aplikacije na pojedinanu taku po 5
minta, sa parametrima od 400 Hz uestalosti, i jaine od 10W, sa impulsnim tokom.
Vreme aplikacije lasera na povrini gde je povreda ne treba da bude due od 30 minuta.
Aplikacija se moe u toku dana ponoviti najvie dva puta sa vremenskim razmakom od
najmanje 10 asova.
3. Hidro kupke, smenjujue kupke sa tuem hladno-toplo u trajanju od po 5 minuta za svaku
promenu toplote vode. Ukupna aplikacija je 30 minita i serija ima i do 10 aplikacija. Kod
hematoma posle kontuzije pozitivni rezultati se mogu oekivati ve posle dva dana a pun
oporavak je nakod dve nedelje. Dozvoljena fizika aktivnost dozirana do granice bola se
predlae od 6-7 dana po povredi, zavisno od veliine hematoma.

4.2. Rupture miia

Rupture miia nastaju kada jaka sila direktno deluje na miina vlakna i tada dolazi do
prekida miia na samom njegovom telu, kao i u situacijama kad jaka sila pri velikom istezanju
deluje indirektno i tada prekid miia dolazi na nivou tetive ili tetivnog pripoja. U nekim
sluajevima moe doi i do akumulacije sitnih istezaja ili delovanja sila kada dolazi do prekida
miia, po miljenju bolesnika, iz istog mira.
Ako je ruptura lakeg stepena dolazi do otoka i izliva. Usled pokidanih miinih vlakana
smanjuje se kontraktilnost miinih vlakana, tako da pri njihovom istezanju dolazi do bola.
Hematom koji nastaje je intramiini i on se u najveem procentu sluajeva spontano resorbuje.
Meutim u miiu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajuih oiljaka i te promene dovode
do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. To mesto u miiu predstavlja taku manjeg otpora i
prilikom sledee povrede moe doi do rupture na istom mestu.
U praksi se najee viaju parcijalne rupture jer su potpune ruprure miia relativno
retke. U trenutku same povrede dolazi do jakog bola koji pacijenti opisuju kao probadanje noem
i potpune nemogunosti funkcije tog dela miia. Palpatorno se moe osetiti otok, bol i lako
udubljenje na predelu rupture. Kod pregleda treba biti paljiv da ne bi promakle parcijalne
rupture miia koje se javljaju u dubljim slojevima miia to se relativno tee uoava i
dijagnostikuje.
Najefikasnija dijagnoza koja moe precizno da utvrdi stepen rupture i njeno mesto kao i
veliinu hematoma je ultrazvuna dijagnostika koja je ne samo korisna za utvrivanje dijagnoze
ve i za praenje stepena oporavka. Fizikalna terapija zavisi od toga da li se radi o rupturi ili
parcijalnoj rupturi, kao i od toga da li se radi o terapiji koja se daje ako bolesnik ima gips ili je
operisan.
Posebno je vano da li se radi o terapiji kod vrhunskog sportiste ili rekreativca.
Kombinacija fizikalnih agenasa se razlikuje u zavisnosti od ovih inilaca.

5. POVREDE TETIVA
7

Biomehanika tetiva. Termin tetiva treba uzeti u njenom irem smislu tendoaponeurotine insercije miia. U stvari, uloga tetivnih aponeuroza je da transmituju
maksimalnom efikasnou sile koje se razvijaju na skeletnim polugama. Mogu se razlikovati
proksimalne i distalne miine insercije. Proksimalne insercije su uglavnom iroke i da bi se
uspostavili centri elementarne gravitacije blizu trupa, miine mase su skoncetrisane
proksimalno. Postoje 4 tipa insercije : 1)Direktno mesnatim vlaknima sa irokim udubljenim
povrinama(m.illiacus, m. Gluteus) 2) Aponeurotinim listovima na povrini kosti, manje ili vie
izboenim grebenima(linea asprera za vastus medialis i vastus lateralis) 3) Mesnatim vlaknima
pomeanim sa aponeurotinim vlaknima, kod mnogih miia irokih insercija 4) Tetivama
uglavnom snanim i kratkim ( na tuberu ossis ischii duga glava bicepsa, semimembranosus,
semitendinosus, koji se pripajaju zajedno).
Distalne insercije su uvek aponeurotine ili tetivne jer je miinu snagu potrebno preneti
na daljinu. Aponeurotine insercije, najee kao pojaanja traktusa na primer fascia lata
Maissiati, kao terminalna tetiva na tibiji. Zavrne aponeuroze se produuju tetivom bilo direktno,
bilo posle formiranja jednog posebnog aponeurotinog sistema, manje ili vie kompleksnog kao
naprimer tetiva kvadricepsa ili Ahilova tetiva.
Kalibar tetiva. On je proporcionalan snazi miia: to je mii snaniji ima veu tetivu.
Tetiva kvadricepsa ima najvei presek, jer je kvadriceps najsnaniji mii tela zbog ega tetiva
nije dua od 2-3 cm. Ahilova tetiva je dua, ali neto slabija, pa joj struktura biva nadopunjena
elastinou koja joj omoguava amortizaciju ekscesivnih optereenja. Na aci tetive fleksora su
nekoliko puta vee od ekstenzora, jer stezanje pesnice i hvat ake zahtevaju veu snagu no to je
potrebna ekstenzorima za aktivno opruanje prstiju i za pripremu hvata.
Elastinost tetiva. Postoje dve vrste elastinosti. Fizika elastinost koja se procenjuje
na osnovu elastinosti svakog tetivnog vlakna za sebe i ona je linearna, jer su sva vlakna tetive
paralelna i iste duine. Svako poveanje tenzije uzrokuje isto produenje do krajnjeg optereenja
i rupture.
Strukturalna elastinost zavisi od rasporeda vlakana a naroito njihove, ponekad
nejednake, duine. Ovo se posmatra na Ahilovoj tetivi, na primer, gde vlakna prolaze jednom
spiroidnom putanjom u odnosu na osovinu tetive.

5.1. Tendinitis i tendosinovitis

8

Tendinitis je zapaljenje tetive iji uzrok moze biti razliite etiologije. U uskom
patoanatomskom smislu tendinitis podrazumeva zapaljenje tkivnog tela i njegove ovojnice. U
praksi je teko klinikim pregledom odrediti ist tendinitis koji podrazumeva zapaljenje tetive,
njenih opni, i periostalnog dela kosti na kome se sama tetiva pripaja. U ovu grupu bolesti bi
spadao i Morbus schlatter to je u patohistolokom smislu bolest insercije m.quadricepsa koja se
javlja kod mladih u periodu rasta. U praksi je zapaljenje tetive ako je zahvaen njen pripoj za
kost oznaeno u ranijim nomenklaturama kao tendoperiostitis a danas je prihvaeno da se radi o
entesitisu. Ako se pak zapaljenje lokalizuje na mestu gde tetiva prelazi u mii onda se radi o
miotendinitisu. Moe se desiti kod jakih trauma, da doe do naslaga kalcijuma u tetivi i tada se
govori o tendinitis occificanis u.
Klinika slika ovog patolokog stanja uvek poinje bolom koji se prostire du tetive
koja je zahvaena zapaljenjem. Bol je u poetku tek naznaen da bi sa upotrebom miia iz dana
u dan bio sve jai i praktino onemoguavao pokret. To se manifestuje palpatornom zategnutou
tetive koja vremenom usled fibrozne promene vlakana postaje krta, a degeneracija dovodi do
pojave fibroznih voria u njoj. U klinikoj slici se moe javiti i otok tetive koji se prostire u
celoj regiji koja obuhvata dati mii i datu tetivu.
Osnovni problem koji fizikalna terapija treba da otkloni su bol, otok sa
zapaljenskom reakcijom, ogranienost pokreta i smanjena elastinost, odnosno krtost
tetive. Najee se kod sportista i rekreativaca javlja tetivna degeneracija kod poremeaja statike
ekstremiteta. Treba imati na umu da prektino svi miii u organizmu imaju mogunost da se
degenerativno promene u smislu tendinita pa tako u nekim retkim sluajevima imamo prilike da
se sretnemo sa tendinitom i entensitom m. Rectus abdominalis a ili m. Pectoralis maior a ili
m. Rhomboideus a.
Kombinovana fizikalna terapija predstavlja kombinaciju sledeih fizikalnih agenasa :
1. Infraru. solux lampom. Na 50 cm postaviti lampu od tetive, najbolje da pacijent
lei na boku pa da mu se lampa ordinira u nivou Ahilove tetive na 50 cm od noge u
trajanju od 15 minuta. Ova terapija je uvodna terapija u sledee terapije i ima za cilj
da dovede do lokalne hiperemije. Serija moe imati od 10 do 15 aplikacija.
2. Elektroforeza lekova i to kalijum jodida ili thiomucase. Lek se aplikuje na gazu koja
je prethodno natopljena fiziolokim rastvorom i koja se postavlja po duini tetive
koja se lei. Gaza koja je natopljena lekom prijanja na tetivu po celoj duini tetive,
tako da je ona svojom duom stranom na Ahilovoj tetivi a svojom kraom stranom
prema ukljevima. Debljina gaze treba da bude najmanje 2 cm. Ako se aplikuje KJ
onda njegova aplikacija ide preko katode i koristi se rastvor od 1 do 5% kao i
rastvor thiomucase koji se aplikuje isto sa negativnog pola. U sluaju aplikacije
nekog drugog leka mora se precizno znati pol aplikacije leka.Indiferentna elektroda
9

3.

4.

5.

6.

7.

8.

se stavlja na petu ili na stopalo sa prednje strane. Duina aplikacije elektroforeze je

20 minuta pri jednoj aplikaciji. Intenzitet galvanske struje je u proseku od 0,25 do
0,30 mA na cm2. Tako da se za KJ aplikacija 80 do 100 mA min za thiomucas u
150 do 200 mA/min. Komntraindikacije su :
Metal u polu galvanske struje
Alergija na lek koji se aplikuje
Smanjena senzitivna osetljivost ili analgezija u predelu aplikacije
elektroforeze
Magnetoterapija. Aplikuje se tako to se jedna antena stavlja na samu Ahilovu
tetivu a druga na predeo donje treine podkolenice na nivou miia ekstenzora. Ako
se aplikuje impulsno magnetno polje vri se aplikacija sa frekvencom od 6 do 10 Hz
indukcijom od 25 Ga i u trajanju od 15 minuta. Aplikacija se moe ponoviti u toku
jednog dana posle pauze od 8 do 10 asova. Serija treba da imam minimum deset
pojedinanih aplikacija a po potrebi se jedna serija moe produiti i na do 20
terapija. Uvek treba da ide, u redosledu aplikacije fizikalnih agenasa, pre
laseroterapije, jer ona pospeuje efekat laseroterapije.
Laseroterapija. Laser se aplikuje du tetive tako to se radi sa sondom koja je
promera od 0,25 cm2. Mesto aplikacije je Ahilova tetiva od nivoa pripoja za petnu
kost pa celom duinom gde je zahvaeno zapaljenje. Sonda lasera se postavlja na 2
cm duz tetive i medijalno i lateralno prema aleolarnoj kosti. Koriste se kontinuirani
ili diskontinuirani tok lasera i to sa frekvencijom od 4000 Hz i snagom od 10 ili 12
W a u trajanju od 3 do 5 minuta po taki. Ako se koristi laser koji skenira onda se
aplikuje na celoj Ahilovoj tetivi po polju u veliini od 10 cm2 od petne kosti po
duini tetive.
Interferentne struje. One se aplikuju sa frekvencijom od 50 100 Hz dok se
elektrode postavljaju sa obe strane petne kosti i iznad Ahilove tetive. Aplikacija se
vri 20 minuta u seriji od 10 aplikacija. Radi se o tetrapolarnoj aplikaciji.
DD. Ove struje s aplikuju oljastim elektrodama i to oblik CP u trajanju od 1,5
minuta sa promenom pola. Elektrode u obliku sundjera se moraju odbro pokvasiti u
fizioloki rastvor temperature od oko 40 stepeni C. U seriji ima osam aplikacija.
Eksponencijalne struje. Ova terapija ima za cilj da povea trofiku m.
Gastrocnemius a i da sporo ali sigurno povea elastinost Ahilove teive. Koriste se
sa parametrima koji su za zdrav mii i to : trajanje impulsa 10 ms, pauza od 20 ms i
modulacijama od 20 u minutu. Aplikacija se vri bipolarnom tehnikom tako to se
aplikuju elektrode sa gazama koje su natopljene u fizioloki rastvor na telo
m.gastrocnemius a da bi se dobila ekstenzija stoplala. Aplikuje se 15 minuta tako
to se posle 10 vezanih kontrakcija i pauza smenjuje pauza od 1 minuta. Ukupno se
aplikuje 10 puta od deset kontrakcija sa pauzom od 1 minuta izmeu kontrakcija.
Peloido i parafinoterapija. Aplikacija peloidnih pakovanja ili parafina se vri tako
to se zagrejana masa oblikuje na plastinoj povesci prema obliku tetive i njenoj
duini. Zagrejan parafin ili peloid se formira pravougaono i obavija se oko Ahilove
10

tetive. Preko peloida se stavi topla vunena ili pamuna poveska i tako uvijena noga
ostane oko 40 minuta. Potom se povez skine i moe se nastaviti sa vebama ili
nekom drugom terapijom.
Kontraindikacije:
Otvorene rane i proirene vene koje su kod ena dosta este

Nabrojani agensi treba da se kombinuju u leenju ovih bolesti i predlog kombinacija

agenasa da bi se dobio najbolji i najbri efekat je sledei:
Prva serija od 10 terapija:
1.
2.
3.
4.
5.

IR
DD
Elektroforeza
Magnetoterapija
Laser terapija

Druga serija od 10 terapija:

1.
2.
3.
4.

Interferentne struje
Magnetoterapija
Eksponencijalne struje
Hidrokinezi u bazenu

Trea serija od 10 terapija ako se radi o hronionoj zadebljanoj Ahilovoj tetivi:

1. Peloido ili parafinoterapija
2. Eksponencijalne struje
3. Aktivne vebe za m.gastrocnemius i m.tibialis anterior kao i vebe istezanja
stopala

5.1.1.Osifikantni tendinitis

11

Predstavlja taloenje kalcijuma u tetivi. Javlja se veoma retko, obino posle teih
trauma. Potrebno je radi donoenja dijagnoze uraditi i biopsiju da bi se precizno utvrdila
dijagnoza i da se ne bi napravila greka u sluaju nekog tumora jer rendgenski snimak nije
dovoljan za donoenje dijagnoze. Fizikalna terapija obuhvata kombinaciju:
1. IR i elektroforezu KJ
2. Laseroterapiju koja se aplikuje na isti nain kao kod klasinog tendovaginitisa
Ahilove tetive ali se poveava snaga na 16, 18 ili 20 W. Kod aplikacije se vodi
rauna da ona bude precizno na samom mestu kalcifikacije koja se palpira u
tetivi. Daje se impulsni laserski snop sa frekvencijom od 4000 Hz.
3. Ultrazvuk. Ova terapija se aplikuje sa impulsnim ultrazvukom i to jaine od 0,5
do 3 W po cm2 sa trajanjem aplikacije od 5 minuta. Koristi se sonda od 1 MHZ.
Aplikacija svih ovih terapija se vri u seriji od 10 sa pauzom od 7 dan pa se
zatim ponavljaju jos po dve serije iste tarapije.

5.1.2. Tendinitis m.deltoideusa

Istegnue ili zapaljenje tetive m.deltoideusa javlja se najee na prednjoj glavi

m.deltoideusa koja je najizloenija povredi pri padu kod skijaa, kod bacaa ako su nedovoljno
zagrejani i kod rekreativaca koji rade na jaanju miia ruku koristei razne sprave za jaanje.
Osnovni savet u ovim situacijama je da bolesnik treba da prekine sa aktivnou koja je dovela do
istegnua da aplikuje neposredno po povredi krioterapiju i da zapone to pre sa kombinovanom
fizikalnom terapijom.
Kombinovani fizikalni tretman je isti po svom programu kao to je opisan kod tendinita
uopte ali je postavljanje elektroda specifino posebno kod elektroforeze lekova i postavljanje
sonde za laser.
1. Elektroforeza. Elektroda sa lekom se postavlja na prednju glavu m.deltoideusa a
indiferentna elektroda ili na nadlakat ili u predelu skapule.
2. Laseroterapija. Take na kojima se aplikuje laser se nalaze u predelu glave
hmerusa na tuberositas humeri i lasertoterapija se aplikuje du tetive na po 2 cm
razmaka
3. Magnetoterapija. Magneti se postavljaju na glavu humerusa popreno, jedan
magnet sa prednje strane a drugi na zadnju glavu deltoideusa. Bolesnik treba da
lei na leima ili da bude u sedeem poloaju naslonjen na naslon stolice
4. Peloido i parafinoterapija. Pacijent se postavlja u leei poloaj pri emu ruku
maksimalno odrui do granice bola i peloid ili parafin se postavlja na predeo
celog ramena zahvatajui sve tri glave miia do njegovih pripoja na humerusu.
12

5. Elektrostimulacija se vri bipolarnom tehnikom sa aplikacijom gaza iroko na

m.deltoideus, na samo telo miia, zahvatajui tri glave miia.
6. Diadinamine struje. Najefektnije je aplikovati ovu elektroterapiju sa takastim
elektrodama na samu tetivu miia koja je zahvaena otokom ili bolom.
7. Interferentne struje. Da bi dobili najbolji efekat elektrode se postavljaju na
koren ramena i na gornji okrajak nadlaktice da bi se interferentna struja dobila u
samom ramenu.

5.1.3. Tendinitis miia ekstenzora prstiju

Veoma esto su tetive ruja zahvaene zapaljenjem koje moe da bude razliite
etiologije. Najee ono nastaje usled preoptereenja tetive ili neadekvatne imobilizacije.
Ukoliko je otok tetiva izraen u predelu ruja, potrebno je u nekim sluajevima postaviti gipsanu
longetu koja ne dozvoljava da se vri pokret u zglobu ruja.
Fizikalni tretman zapoinjemo po skidanju imobilizacije. Treba sprovesti sledeu
terapiju:
1. IP, u trajanju od 15 minuta na 30 cm od ake. Najbolje je da pacijent sedi i da
mu ruka bude oslonjena na sto ili krevet, tako da bude potpuno relaksiran i da
strana ekstenzora bude usmerena prema lampi. Serija uobiajeno ima 10
pojdinanih aplikacija.
2. Elektroforeza KJ se aplikuje tako to se gaza sa lekom stavlja po duini tetiva
na 5 cm na aci i donjem delu podlaktice. Anoda koja je indiferentna elektroda
se stavlja na palmarnu stranu ake.
3. Impulsno magnetno polje ima dobar efekat na smanjenje bola i otoka. Najbolje
je staviti podlakticu u kotur unutar koga pulsira magnetno polje. Vreme
aplikacije i trajanje kao i paramettri impulsnog magnetnog polja su isti kao i kod
prethodnih tendinita.
4. Laser biostimulativni se aplikuje direktno na tetive sa sondom promera oko
1cm2. Aplikuje se 5 minuta po taki sa svim ostalim karakteristikama kao kod
svih tendinita.
5. DD. Najbolje je aplikovati sa ploastim elektrodama, veliine oko 10cm2 tako
to se elektrode stavljaju popreno na tetive i na palmarni deo. Aplikuje se CP i
LP oblik sa promenom pola stuje i trajanjem od 5 minuta.
U retkim sluajevima tendinitis prelazi u hronini. To je obino u onih bolesnika koji
imaju u toku procesa rada stalno provocirajui faktor koji dovodi do hroniciteta procesa. U ovoj
fazi bolesti najadekvatnije je da se ordinira lokalno peloid ili parafinoterapija. Peloid se aplikuje
u predeo ruja sa obe strane ruja. Peloid se nanosi direktno na kou preko plastine folije u vidu
13

iroke trake. Parafin se nanosi ili pomou gaza ili sa etkom tako da se pomou etke nanose
slojevi parafina jedan preko drugog da bi bio sloj debljine oko 2 cm. I prafin i peloid treba da
stoje najmanje 30 minuta na aci da bi se dobio dobar toplotni efekat. Ove terapijske procedure
su uvod u kinezi tretman s kojim treba ii postepeno da ne bi dolo do recidiva.

5.1.4.Plantarni fascitis

Pod ovim terminom podrazumevamo bol koji se javlja na plantarnoj fasciji u predelu
medijalnog dela stopala na mestu pripoja plantarne fascije na kalkaneus. U klinikoj slici je
tipino da se bol sporo razvija, posebno kod trkaa, dogera ili atletiara koji u poetku svoje
tegobe minimiziraju da bi se javili lekaru kada se bol pojaa, sa posebnom jainom u zoru i posle
treninga. Ako bol prelazi u hronini stadijum, proiruje se sa stopala i na potkolenicu i moe da
se javi peckanje i utrnulost u peti jer oteena fascija komprimira nervnu granicu za m.abductor
digiti minimi.
Leenje je prvenstveno fizikalno. Iskustvom je utvreno da elektroforeza lekova nema
efekat. U prvoj akutnoj fazi bola treba aplikovati masau ledom u trajanju od 8 do 10 minuta
lokalno na plantarnu fasciju posle ega treba utopliti taj deo prirodnom tkaninom. Po aplikaciji
krioterapije indikovano je lokalno aplikovanje magnetoterapije, lasera i interferentne struje.
Magnetoterapija. Aplikuje se frekvencijom od 40 Hz indukcijom od 50Ga i trajanjem
od 15 minuta postavljajui magnete na stopalo popreno. Ima do 20 aplikacija u seriji.
Laseroterapija. Aplikuje se frekvencijom od 3000-3660 Hz sa snagom od 8-12 w i
trajanjem od 5-8 minuta po taki. Aplikacija se vri sa sondom da bi se zahvatila povrina celog
podruja koje je zahvaeno bolom i otokom. Serija moe da ima do 15 aplikacija.
Interferentne struje. Aplikuju se frekvencijom od 100Hz. Dve male elektrode promera
oko 5 cm se aplikuju na petu a dve na vrh stopala. Vreme trajanja aplikacije je 20 minuta.
Poboljanje koje se manifestuje u vidu smanjenja bola treba da se oseti posle etvrte ili pete
aplikacije. Fiziku aktivnost, tranje i nastavak treninga dozvoljavamo posle prve serije od 10
fizikalnih procedura i to uz savet da se potuje pravilo dobre obue i tranje na mekoj podlozi da
ne bi dolo do ponovnog fascita. U malom broju sliajeva moe doi o hroninog fascita
plantarne fascije. To se javlja obino kad pacijent ne potuje predloene savete u vezi sa obuom,
stepenom napora koji je predloen i najee se javlja kod dogera koji nestrpljivo posle povrede
ele da nastave sa svojom rekreacijom. Fizikalna terapija u tim sluajevima predstavlja
dugotrajan proces koji se sprovodi u ambulantama i u kui bolesnika i predlae se peloido ili
parafinoterapija uz obavezna vebe istezanja miia stopala. Potrebno je objasniti bolesniku da
ako doe estih recidiva, zapaljenja ove fascije, ona moe da fibrozno zadeblja i da izvri
14

pritisak na nerve stopala te da se klinika slika razvije u smislu neuralgije stopala to zahteva
dodatni fizikalni tretman i dodatno produno vreme do izleenja.

5.2.Ruptura tetive
5.2.1. Ruptura Ahilove tetive

Ova ruptura je najea ruptura koja se javlja u praksi fizijatara. Iako se o ovoj povredi
zna jo iz medicinskih zapisa iz 16.veka, njeno mesto u leenju u zadnjim decenijama zauzima
kvantitativno visok stepen, jer je zbog velike sportske aktivnosti ruptura Ahilove tetive esta i
sree se u svim uzrastima. Najee se javlja kod skijaa, tenisera i gimnastiara ali se praktino
moe javiti u bilo kojoj sportskoj aktivnosti. Uestalost ove pojave je vea kod muskaraca i to
oko 3 puta. S obzirom na silu istezanja koja deluje na stopalo koje je fiksirano, vri se prekid
tetive suprotno od dominantne strane tela. Deavaju se i obostrane rupture ali su one ree. Kod
sredovenih rekreativaca kod kojih je histoloki analizirana ruptura Ahilove tetive utvreno je da
postoji degeneracija tkiva tako da se u ovih pacijenata ruptura moe javiti pri relativno lakom
naporu. Kod mladih ljudi nema histoloke degeneracije na tetivi.
Postoje mnogi radovi koji dovode u vezu upotrebu steroida i ucestalost ruptura tetiva u
sportista. Ruptura moe biti totalna ili parcijalna i fizikalna terapija je praktino istakod obe.
Fizikalna terapija zavisi od toga da li je bolesnik operisan, da li je pod gipsom i da li je leenje
iskljucivo konzervativno.
Fizikalni tretman kod rupture Ahilove tetive postoperativno: ako bolesnik ima gips
indikovana je magnetoterapija. Pacijentovu nogu treba postaviti u sigmu. Trajanje aplikacije je
15 minuta, frekvenca je 7 Hz i indukcija je 25 Ga. Terapija treba da ima u seriji do 20 aplikacija
sa predlogom da se terapija aplikuje dva puta dnevno sa razmakom od 8 10 asova izmeu
terapija.
Ako se aplikuje elektromagnetna terapija sa magnetima koji su sa dva pola onda se
aplikacija vri postavljanjem magneta popreno uz Ahilovu tetivu. Ostali parametri su isti.
Preko gipsa se aplikuju interferentne struje i to sa 4 elektrode u trajanju od 20 minuta i
u seriji do 20 puta. Potrebno je aplikovati male elektrode veliine od 5 cm2 i frekvence od 100
Hz. Aplikacija se vri na koi pravei prozore na gipsu pri emu naravno nema smetnji u funkciji
samog gipsa.
Laseroterapija. Ako je u predelu same rane ostavljen prozor od gipsa onda se na samom
mestu gde je izvrena operacija lokalno aplikuje laseroterapija du samog reza i sa trajanjem od
pet minuta po taki terapije sa frekvencijom od 400 do 1000 Hz a snagom od 10 w/cm2. Serija

15

treba da ima najmanje 10 terapija a moe se slobodno produiti do 20 da bi se dobio pun

oporavak.
Fizikalna terapija kod bolesnika koji imaju gips longetu koja se moze skinuti pri
fizikalnom tretmanu treba da bude sledea:
1. Elektroforeza KJ. Trajanje aplikacije je 20 minuta. Gazu sa lekom postaviti
paralelno sa rezom a drugu gazu postaviti na petu. Serija terapije ima do 20
aplikacija. Uobiajeno je 10 aplikacija u seriji.
2. Diadinamike struje. Ordiniraju se kao kombinacija CP, MF I LP aplikuju se
tako to se postavljaju ploaste elektrode na samu Ahilovu tetivu. Aplikacija
traje od 1,5 2 minuta po obliku struje, sa primenom pola. Serija ima 8 terapija.
Moe se ponoviti posle pauze od 7 do 8 dana.
3. Magnetoterapija. Aplikacija se vri na isti nain i sa istim parametrima kao to
je naznaen u prethodnom sluaju.
4. Laseroterapija. Sonde u obliku pisaljke promera od 1-3 cm2. Vreme aplikacije
po taki je 5 minuta i potrebno je da se sonda postavi direktno na Ahilovu tetivu.
Serija ima deset aplikacija a po potrebi moe da se nastavi do 20 aplikacija.
Potrebno j napraviti pauzu.
5. Ultrazvuk se ordinira sa sondom od 1MHZ koja se aplikuje kontinuirano uz
vrenje masae na nivou m.gastrocnemiusa iznad mesta gde je pukla tetiva.
Trajanje aplikacije je 5 minuta se serijom od 10 pojedinanih aplikacija.Panja:
ako je bolesnik u periodu rasta ne treba vriti ovu aplikaciju.
6. Elektrostimulacija se vri postavljanjem elektroda na m.gastrocnemius i
stimulacijom sa srednjom jainom da bi se dobila srednje jaka kontrakcija
miia. Mogu se aplikovati i koh-zove struje na isti nain bipolarnom tehnikom.
Trajanje aplikacije je 20 minuta, moe se aplikovati i kod dece. Serija ima 10
20 pojedinanih aplikacija. Ako se radi o pacijentima koji imaju hronini oblik
rupture to se tretira kao hronini tendinitis Ahilove tetive te im se aplikuje
fizikalna terapija koju smo ve opisali. Praktino sve tetive mogu da se prekinu.
Obrazac za njihovo leenje je identian s tim to se vodi rauna o nainu
aplikacije elektroda da bi se dobio to bolji efekat.

5.5.2.Ruptura m. Biceps brachii

Po uestalosti javljanja drugo mesto kod ruptura zauzima ruptura m.biceps brachii. Ova
ruptura predstavlja relativno lak problem u fizikalnoj praksi, mnogo laki nego prethodno
opisana ruptura Ahilove tetive. Fizikalni tretman je sledei:
16

1. Magnetoterapija se aplikuje stavljanjem antena lokalno na mii koji je

rupturiran i to pozitivan pol na samu tetivu a negativan pol drugog magneta na
samo telo miia. Parametri i trajanje terapija su isti kao i kod drugih ruptura.
2. Laseroterapija. Sondom promera od oko 2cm2. Aplikuje se na mestu tetive
pratei tetivu sve do trbuha miia. Aplikacija po taki traje pet minuta a u seriji
ima 10 aplikacija.
3. Interferentne struje sa frekvencijom od 100Hz. Elektrode se postavljaju dve na
koren a dve na trbuh miia da bi se efekat struja dobio na mestu rupture. Vreme
trajanja aplikacije je 20 minuta. Ako se radi sa dve elektrode onda se obe
elektrode postavljaju popreno u odnosu na mesto prekida tako da se dobija
efekat na mestu povrede.
4. Elektrostimulacija se vri na m.biceps brachii parametrima za zdrav mii ali se
ne insistrira na jaini kontrakcije ve kontrakcija treba da bude samo naznaena.
Potreba za ovom stimulacijom je pre svega u njenom efektu na poveanje trofike
povreenog mesta. Ako se stimulacija radi aparatima novije tehnologije onda je
vreme trajanja stimulacije dva puta po 6 minuta a ako se radi sa apratima starijeg
tipa onda su impulsi trajanja od 10 ms, pauza u trajanju od 20 ms i modulacije
od 24 u minuti.
5. Ultrzvuk. Ako postoji hematom u misiu potrebno je da se aplikuje i stabilan
odnosno kontinuirani ultrazvuk na mestu hematoma u trajanju od 5 minuta sa
sondom od 1 mHz i snagom od 0,5 w/cm2 . Potrebno je naglasiti da kod
hroninih tendinita, zatim u leenju ruptura koje su dugotrajnije i potpune ili pak
kod leenja potpunih ruptura potrebno je aplikovati i hidroterapiju koja se
aplikuje kao hidromasaa ili kao opta hidroterapija. Kod aplikacije podvodne
masae potrebo je vriti masau sa pritiskim od 1 atmosfere tako to se vodeni
mlaz aplikuje od pete do glutealnog dela. Trajanje masae je najmanje deset
minuta. Moe se progresivno poveavati do trajanja od 20 minuta. Kod
utreniranih osoba pritisak se moe poveati svakoga dana za po pola atosfere.

6. POVREDE KOSTIJU

Lokomotorni sistem je sastavljen od kompleksa kostiju, zglobova i ligamenata, miia i

tetiva, ivaca i krvnih sudova, potkonog tkiva i koe. Od sklopa ovog sistema, njegovog

17

razvoja, rasta i funkcije zavisi stav oveka, njegova lokomocija i svrsishodni pokreti neophpdni
za svakodnevne zadatke koje namee ivot.
Lekar mora dobro poznavati normalnu anatomiju i fiziologiju kotano zglobnog i
miinog sistema da bi mogao restaurirati maksimum snage i funkcije kada je taj sistem oteen
usled povrede.
Prelom kostiju je potpun ili nepotpun prekid kontinuiteta kotanog tkiva prouzrokovan
silom koja prevazilazi granicu njegove prirodne elastinosti. vrstina i otpornost kotanog tkiva
moe biti smanjena usled prisustva nekih patolokih procesa u organizmu ili na samoj kosti
(infekcija, tumori).
Ako je kost normalne grae prelom prouzrokuje sila dosta velikog intenziteta. Takva
sila moe biti usmerena direktno na kost kada prelom nastaje na mestu njenog dejstva. Ukoliko
sila dejstvuje indirektno njena transmisija prenee je do take najmanjeg otpora u kojoj nastaje
prelom. Indirektni prelom je posledica rezultante sila traume i elastinog otpora pogoenog
segmenta ekstremiteta.

6.1. Vrste preloma butne kosti

Prelomi butne kosti su teke povrede esto praene stanjem oka usled lezije okolnih
mekih tkiva i gubitkom velike koliine krvi. Fragmenti kostiju mogu biti znatno dislocirani pod
dejstvom snane muskulature to dovodi do naknadnog oteenja tkiva u reim slucajevima i do
povrede veih krvnih sudova i ivaca. Prema tome koji je segment ove najdue kosti prelomljen
govorimo o:
1. O prelomima trohanterinog predela
2. O prelomima dijafize butne kosti
3. O suprakondilarnim tj interkondilarnim prelomima

6.1.1.Prelomi butne kosti u predelu trohantera

Prelomi u ovom delu femura kod osoba preko 60 godina starosti su dosta esti. Pri tome
u 4 puta ei kod osoba enskog pola. Mehanizam preloma je direktan udar u predelu velikog
trohantera na primer pri padu ili pad sa saplitanjem sa snanim natezanjem proksimanog okrajka
18

femura. Prelom je najee kominutivan i praen gubitkom velike koliine krvi to je jedan od
uzroka visokog procenta smrtnosti. Prognoza u pogledu zarastanja preloma je dobra.
Klinika slika. Postoji izraen deformitet sa rotacijom noge upolje koja je vea nego
kod preloma vrata butne kosti. Aktivni pokreti nisu mogui, podizanje noge od podloge i postoji
jako izraen hematom proksimalnohg okrajka femura. Prelomi ove regije su ei kod starijih
osoba za razliku od preloma vrata butne kosti zbog izraene ostoporoze u tom zivotnom dobu.
Dijagnoza se odreuje rendgenolokim snimkom proksimalnog okrajka femura.
Neoperativno leenje - Leenje trakcijom. Intertrohanterni prelom bez dislokacije ili sa
neznatnom dislokacijom tako da kolodijafizalni ugao femura nije poremeen, transtrohanterni
prelomi sa velikom kominucijom kod kojih solidna fiksacija nije mogua, prelomi kod mladih
osoba u dobrom optem stanju i prelomi kod starih osoba u izrazito loem zdravstvenom stanju
kod kojih operacija ugroava ivot uspeno mogu da se lee neoperativno. U tom cilju sprovodi
se kutana trakcija po Bucku ili Russellu ili osalna trakcija preko Kirschnerovog ili
Steinmannovog klina uvdenog kroz tuberositas tibije ili distalni okrajak femura.
Operativno leenje. Interna fiksacija stabilnih intertrohanternih i transtrohanternih
preloma deje odline rezultate bez obzira na metod koji se primenjuje i osteosintetski materijal
koji se koristi. Mautim nestabilni prelomi zahtevaju poseban tretman. Prelom mora da se
pretvori u stabilan a potreban je i odgovarajui osteosintetski materijal. Ako nestabilni prelom
zbrinemo na uobiajeni nain kao da je u pitanju stabilni tada nastaju komplikacije kao to su
penetracija klina u glavu i acetabulum, savijanje i lomljenje klina zbog kolapsa frakture,
probijanje klina groz gornji pol glave i vrata butne kosti, lomnjenja rafova i njihovo ispadanje
zajedno sa ploom koja se odvaja od dijafize femura.

6.1.2.Subtrohanterni prelomi femura

Zahtvataju proksimalnu treinu dijafize femura od malog trohantera do na 5 cm distalno

od njega. Mogu biti udrueni sa prelomom dijafize femura, koso spiralnim ili leptirastim treim
fragmentom ili sa prelomom velikog trohantera. Nisu esti ali su praeni komincijom i velikom

19

dislokacijom fragmenata usled dejstva pelvitrohanterine muskulature pa je repozicija veoma

oteana a poloaj posle repozicije teko se odava.
Dijagnoza. Kliniki postoji deformitet proksimalnog dela femura, bol i ispad funkcije.
Rendgenski snimak potvruje prelom i daje vie podataka o tipu preloma.
Leenje. Neoperativno leenje koristimo ako operativno ne moe da se sprovede iz
vitalnih indikacija. U tom sluaju koristi se kutana ili transosalna trakcija. Ako opte stanje
bolesnika zadovoljava dobra i stabilna fiksacija daje najbolje rezultate. Omoguena je rana
mobilizacija bolesnika i njegovo oslobaanje od dugog leanja u postelji.

6.1.3.Prelomi dijafize femura.

Prelomi dijafize femura se sreu ee kod mlaih osoba. Obino su izazvani silom koja
direktno deluje na dijafizu femura pri emu najee nastaju popreni i kominutivni prelomi ili
pod dejstvom indirektne sile i tada nastaju kosi i spiralni prelomi dijafize femura. Ovi prelomi su
praeni znatnom dislokacijom fragmenata i manje ili vie izraenim stanjem oka koji je
prouzrokovan oteenjem kotanog i mekih tkiva natkolenice tj.usled bola i gubitka krvi.
Dijagnoza. Kliniki postoji deformitet, bol, nemogunost aktivnih pokreta, krvni podliv
i krepitacija koji se mogu osetiti pti paljivoj palpaciji ili pri postavljanju privremene transportne
mobilizacije. Dijagnoza se potvruje rendgenskim snimkom u dva pravca. Mora se prikazati
zglob kuka i zglob kolena. Time se odreuje tip i nivo preloma.
Leenje moe biti neoperativno i operativno. Na izbor metode leenja preloma femura
utiu tip i nivo preloma, stepen kominucije, starosti i opte zdravstveno stanje povreenog.

6.1.4.Suprakondilarni prelom femura

Ovaj prelom se tesko reponira, repozicija jo tee odrava zbog tendencije distalnog
fragmenta da se pod dejstvom miia gastroknemiusa ije se tetive pripajaju a femoralnim
20

kondilima sa zadnje strane dislocira unazad i na dole. Otre ivice dislociranog fragmenta mogu
da povrede krvne sudove i ivce u zatkolenoj jami a povreda moe nastati i pri prenoenju i
transportu bolesnika.
Leenje. Veina ovih preloma se lei osalnom trakcijom preko tuberositas tibije
inicijalni 3-4 nedelje pa se nastavlja gipsanom ortozom sa zglobom u kolenu. Ako se u toku
leenja trakcijom konstatuje pomeranje distalnog fragmenta unazad uvodi se dodatna trakcija
preko igle uvede kroz distalni fragment femura ime se postie repozicija. Ako to ne uspeva ili
ako se ne moe sprovesti balansirana osalna trakcija vri se otvorena repozicija i fiksacija
kondilarnom klin ploom i zavrtnjima.

6.1.5.Interkondilo-suprakondilarni prelom

Ovi prelomi mogu biti u obliku slova T i U. Nastaju najee u saobraajim udesima i to
kod direktnog eonog sudara vozila. Dolazi do uzdunog delovanja sile na koleno i na femur
to uzrokuje prelom u subkondilarnom delu. Distalni okrajak dijafize femura se esto uglavi
izmeu kondila poveavajui njihovu dislokaciju.
Dijagnoza. Deformitet kolena je oigledan kao i veliki femur. Jak bol i nemogunost
aktivnih pokreta uvek postoje. Manipulacija povreenim delom nije dozvoljena jer moe da
prouzrokuje leziju neurovaskularnih elemenata u zatkolenoj jami. Rendgenski snimak u dva
pravca utvruje tip preloma i stepen dislokacije.
Leenje ovih preloma je teko, a dalja funkcija zgloba kolena je neizvesna. Posledice u
vidu stalnih bolova umanjuje funkcije i reumatske artoze su teke. Neophodno je fragmente to
bolje reponirati kako bi se ouva kongruentnost zglobnih povrina. U veini sluajeva ovo je
mogue postii otvorenom repozicijom i fiksacijom fragmenata kondilarnom ploom i
zavrtnjima. Ako je kominucija preloma velika pa je zbog toga solidna fiksacija ploom i
zavrtnjima nemogua izvri se fiksacija kondila spongeoznim zavtnjima pa leenje nastavi
kontinuiranom osalnom trakcijom preko tuberositas tibije.

Povrede meniskusa
Povrede meniskusa kolena je najea povreda u sportsko - medicinskoj praksi.
Mehanizam povrede meniskusa je sloen. Najee do povrede dolazi usled delovanja sila
rotcije, fleksije, ekstenzije, abdukcije i kompresije. U sutini radi se o otrim snanim
21

iznenadnim rotacijama, direknim udarima, obuzdavajuim pokretima zadnje medijalne kapsule i

to usled zatezanja semimembranozusa ili prednje lateralne kapsule pri fleksiji tibije i kretanju
femura
napred,
odnosno
pri
forsiranoj
fleksiji
kolena.
Meniskalna pukotina moe biti:

longitudinalna

horizontalna

kosa

radijalna

Povrede mogu biti jedna od ovih bazinih pukotina ili kombinovane

Longitudinalna pukotina meniskusa je karakteristina da se nalazi vertikalno na povrini plato
tibije i javlja se najee kod mladih osoba. Najee se javlja u sportu. Javlja se kao kompletna
ili nekomletna povreda meniskusa i paralelno se prua dugom ivicom meniskusa i razdvaja
cirkumferencijalna vlakna. Pukotina sreemo i du periferije meniskusa ili usamom sredinjem
delu.
Horizontalna pukotina karakteristina je za starije osobe sa degenerativnim promenma na
meniscusu. Poloaj pukotine je paralelno sa gornjom i donjom povrinom meniskus. Kada doe
do povrede postoji mogunost podele meniskusa na dva dela gornji i donji.
Klinika slika
Klinikom slikom dominiraju razliiti simptomi. Sama inicijalna povreda praena je izlivom koji
sportista ne mora odmah da primeti ve sutra dan. Bol je konstantan i prisutan je du medijalnog
ili
lateralnog
dela
zglobne
pukotine
kolena.
etri osnovna simptoma povrede meniskusa su:

bol

otok

nestabilnost

blokada

Nestabilnost se karakterie intermitentnim promenama (na jednom meu oseti nestabilnost da bi

sutra dan imao utisak da je sve uredu, lokalizovana je izmeu femura i tibije (interponira). Ova
nestabilnost se razlikuje od nestabilnosti izazvanom ligamentarnim lezijama kolena.
Blokada koje su izazvane lezijom meniskusa obino su hronine prirode, traju po nekoliko
22

minuta i ne mogu se rasteratiti obinim pokretom. Javljaju se usled rupture meniskusa i u obliku
su
drke
na
korpi.
Kidanje hrskavice kolena obino je izazvano jakim iskretanjem ili silovitim udarcrm u koleno.
Do povrede dolazi u hrskavici meniskusa, jednoj od dve polukrune trake elastinog tkiva, koje
su smetene pored tibije u zglobu kolena. Od simptoma javlja se bol u zglobu, koleno moe da se
ukljeti ili kleca, moe se uti krckanje i javiti otok. Uz kidanje hrskavice (povrede meniskusa)
esto se javlja i kidanje ligamentarnog aparata. Povrede meniskusa javljaju se u ragbiju, fudbalu,
skijanju, borilakim sportovima. U novije vreme, sa pojavom artroskopije, povrede hrskavice
kolena brzo se reavaju i sportisti se vraaju na teren u najkraem vremenskom periodu.
Netipini znakovi povrede meniskusa su:

postraumatski izliv koji moe da se javi i kod rupture

zglobne
aure,
kod
oteene
veze
pri
intraartikularnim prelomima

recidivirajui izliv nakon fizikog optereenja, esto

iste simptome sreemo i kod nespecifinog sinovitisa,
hondropatije, reumatske bolesti i slino

karakteristian bol u zglobu pri duem hodanju ili

prisilan poloaj kolena u duem vremenskom
intervalu (sedenje u kolima) ova pojava pre moe da
nam lii na hondropatiju

atrofija prednje i medialne grupe miia natkolenice

radiografski snimak u etiri pravca, ali ovaj nalaz retko ukazuje na povredu meniskusa

Dijagnoza
Dijagnoza postavljanja povrede meniskusa je dosta jednostavna i pored dobre uzete anamneze
(koja je i najznaajnija), fizikalnog pregleda, artografije i artroskopije kao i testovi Murray test,
De Palma test, Stewart test, Appley test, Payerov znak, mnogo pomau u dijagnostike svrhe
povrede
meniskusa.
Mc Murray test se izvodi tako to pacijent lei naleima. Ispitana noga je savijena je u kuku i
kolenu a peta dodiruje butinu. Ispitiva jednom rukom obuhvata stopala a drugom koleno. Rotira
stopalo u polje, potkolenicu abdukuje i koleno ekstendira. Ako pod rukom oseti preskok
najverovatnije
se
radi
o
rascepu
medijalnog
meniskusa.
De Palma test (kompresivni test) izvodi se sa kolenom u punoj ekstenziji, potkolenica se aducira
za ispitivanje medijalnog meniskusa. Ekstenzioni test se izvodi kada je koleno u ekstenziranom
polaaju, koleno se se forsirani dovodi u hiperekstenziju, ako je meniskus povreen javlja se bol
na
zglobnoj
liniji
povreene
strane.
23

Stewart test se izvodi tako to sportista stoji sa stopalima i potkolenicama u potpunoj unutranjoj
rotaciji, a posle toga potpuna spoljna rotacija. Ako se bol pojava u ispitivanom kolenu pri
unju u unutranjoj rotaciji, ukazuje na mogunost povrede unutranjeg meniskusa. U sluaju
suprotne
rotacije
govorimo
o
najverovatnijoj
povredi
lateralnog
meniskusa.
Apley test sportista lei potrbuke sa kolenima flektiranim pod uglom od 90. stepeni a
natkolenicom fiksiranom za leite. Ispitiva sa obe ruke pritisne na potkolenicu i rotira stopalo
naizmenino unutra i u polje menjajui stepen fleksije. Ako uoimo preskok ili se sportista ali
na bol radi se o leziji meniskusa. Drugi deo testa se izvodi se u istom poloaju, s tim to ispitiva
povlai potkolenicu navie, a butina je vrsto pritisnuta za podlogu. Ako se pojavi bol dok se
stopalo
rotira
upolje
i
unutra
ukazuje
na
ligamentarnu
leziju.
Payerov znak ispitaniku izazovemo maksimalnu fleksiju, javlja se bol u zadnjem delu zgloba
medijalno
ili
lateralno
zavisno
od
povrede
meniskusa.
Artografija jo uvek ima znaaja kao pomona dijagnostika mera, naroito ako je u pitanju
lezija
posteromedijalnog
dela
kolena.
Artroskopija se dugo koristila u dijagnostike svrhe kod lezija meniskusa, danas se koristi u
operativne svrhe u reavanju povreda meniskusa.
Leenje
Dosadanja iskustva kod potpune ekstrakcije meniskusa, nisu dali dobre rezultate. Istraivanja
Johansona i saradnika ukazuje da oko 60% svih praenih ekstrakcija meniskusa nisu bila
uspena. Iz tog razloga prelo se na sasvim novi nain leenja i operativnih zahvata gde je
artroskopija dobila vodee mesto, a uspenost operacije i povratka na sporski teren je preko 95%.

24

Teniski lakat (epicondylitis lateralis humerii)

Lakat je sloeni zglob formiran spojem triju kostiju humerusa, nadlaktice i ulne i radijusa podlaktice.
Kotane kvrge sa unutranje i spoljanje strane zovu se epikondili. Prisutni su
ligamenti, tetive i burse. Funkcija fleksora lakta je da pomae u savijanju runog
zgloba i skupljanju prstiju.

este povrede
Od povreda karakterisine za lakat su: subluksacije, luksacije, prelomi
olekranona, prelomi glave radijusa prelomi usled udara u prolazu(Sideswipe
prelomi), prelom dijafize ulne udruen sa dislokacijom glavice radijusa
(Monteggia), fractura radii loco typico, povredi mekih tkiva, povrede u predelu
glavice radijusa, kontuzije radijalnog ivca, ulnarni neuritis, povreda ularnog kolateralnog ligamenta,
hiperekstenzione povrede lakta, burziti u predelu lakta i pozne posledice povrede lakta.
Povreda najee nastaje usled stalnog ponavljanja pokreta kod tenisera, veslaa i igraa golfa. Najee je
ova povreda izazvana nepravilno izvedenim udarcem, ili zbog nedovoljno razvijenih miia ekstenzora.
Moe da se javi i kod: karatista, kuglaa, dizaa tegova i sl.. Bol se javlja sa unutranje strane lakta i izaziva
ograniene pokrete.

Teniski lakat
Teniski lakat je upala tetive koja povezuje miie ekstenzore sa spoljanjim epikondilom. To su dugi miii
sa spoljne strane podlaktice koji pomau da se otvori i ispravi aka i runi zglob. Uzrok povrede moe biti i
u teniskom reketu koji slui da do minimuma smanji silu koja se prenosi na ruku prilikom udarca, ako je
poremeen balans u grifu dolazi do optereenja koje je najvie usmereno prema laktu. Zato kod izbora
reketa treba obavezno konsultovati struna lica (trenere). Mehanizam povrede je vezan za miie koji se
pripajaju na lateralnom epikondilu humerusa a to su: m. ekstenzor carpi radialis longus i brevis, m.
ekstenzor carpi ulnaris, m. ekstenzor digitorum, m. ekstenzor digiti minimi, m. supinator i m. anconeusu.
U tenisu posebno vanost kod bekhend udarca imaju miii m. ekstenzor carpi radialis longus i brevis. Pri
udarcu lopte dolazi do napetosti ekstenzornih miia podlaktice. Svaki takav udarac u obliku mikrotraume
zavrava se na gornji pripoj tih miia i posle estih ponavljanja mikrotraumatko delovanje dovodi do
entenzita. urkovi i saradnici 1982.god. teniski lakat oznaavaju kao radijalni epikondilitis a sree se i
van sporta kod domaica, ofera autobusa i kovaa.

Simptomi

25

Simtomi su: jak bol koji se iri sa spoljne strane lakta, moe da se iri i niz podlakticu. Znatno ograniava
pokrete rukovanja, dranje olje za kafu, okretanje kvake i sl. Ova povreda nastaje usled stalnog
ponavljanja pokreta, najee nepravilno izvedenog bekhenda, slabe tehnike prilikom servisa i slabo
razvijeni ekstenzorni miii. Javlja se kod tenisera, dizaa tegova, kuglanju, skijanju, kunim poslovima i
kod
direktnog
udara.
Prevencija za pojavu teniskog lakta: sutina ove povrede je u izboru reketa koji u nekim svojim
elementima izaziva konstatne mikrotraume koje vremenom dovedu do entenzitnog optereenja i povrede
koje sportistu eliminie sa sportskog terena. Da bi se to spreio neophodno je da reket bude
napanovan - zategnutost ica na reketu, profilu tenisera, reketa mora da bude po izboru tenisera, teina
reketa mora da bude optimalna, grif mora biti adekvatan ruci tenisera, pokreti reketom moraju biti
pravilni, izbegavati stereotipnost u igri, nain dranja reketa, stil i tehnika izvoenja udarca (ravni udarci,
spin udarci i slino) koji ako se ne izvode pravilno mogu izazvati mikrotraume na ekstenzornim pripojima
lakta.

Kako se lei teniski lakat

Leenje je u principu konzervativno. U prvoj fazi preporuujemo mirovanje
do dve nedelje kada paralelno radimo fizikalni tretaman (laser, ultrazvuk,
magnetno impulsno polje i diodinamik), u sluaju da sportista ne prihvata
mirovnje indikovana je stavljanje gipsane imobilizacije od dve nedelje. Ako
ni ovo ne smiri akutne traume indikovano je infiltracija hidrocortizonskih
preparata sa mogunou ponavljanja najvie jo jednom ili dva puta. Ako svi
postupci ne daju dobre rezultate indikovana je hiruka intervencija.

26

7. ZAKLJUAK

Veliki je broj povreda koje se deavaju tokom procesa vebanja u fizikoj kulturi, sportu
i rekreaciji. Njih e sve vie biti samo zato to se moderni ljudi sve vie odaju vebanju i raznim
rekreativnim aktivnostima. Oni imaju i sve vie vremena za to. Jasno je da je preventiva veoma
vana i da se dobrom organizacijom i obavetavanjem moe znatno da uini. Meutim pored
svega toga deavae se lake, tee i smrtonosne povrede. Da bi se pomoglo povreenom
neobino je vana prva pomo. Nju treba da izvede prisutni na mestu povreivanja. Zato treba
znati ukazivati prvu pomo. Kako su nastavnici fizike kulture i treneri prvi na mestu povrede to
oni treba da se osposobe za to ukazivanje. Leenje i rehabilitacija povreenih odvija se u
zdravstvenim ustanovama. O tom procesu treba da zna svaki strunjak na polju fizike kulture
kako bi saraivao gde to zatreba.

27

8. LITERATURA

Klinika fizikalna terapija, Prof. dr sci med Dejan Mitrainovi,

Beograd

Povrede u sportu, Slobodan Apostolski; glavni urednik Dragoljub M.

Banovi Beograd : Medicinska knjiga, 1993

Sportske povrede i sportska oteenja, Dr Vojin N. Smodlaka, Beograd

1985.

http://www.stetoskop.info/

http://www.pansport.rs/

28