Tehnoloske Operacije SKRIPTA

DEFINICIJA OSNOVNIH POJMOVA
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA
Ovaj pojam podrazumeva dobijanje, u irem obimu, materija, odnosno proizvoda, koji poseduju
vei stepen korisnosti za oveka u odnosu na polazne materije, ili dobijanje i takvih materija
koje u prirodi uopte i ne postoje.
Komentar: iri obim. Obim, koji prevazilazi potrebe individue ili manje grupe potroaa (naprimer
zadruge). Proizvoa i potroa ne dolaze u neposredni kontakt, ve posredstvom trgovine.
Proizvodnja je serijska i standardizovana.
Komentar: vea korisnost. Sirovina se radom oplemenjuje, tj. preiava, oblikuje i kombinuje u cilju
pogodnije upotrebe, specifinije upotrebe, ili vremenski i prostorno odloene upotrebe.
Komentar: nove materije. Na primer sintetski materijali (kao to su najlon, lekovi, sintetske smole),
koji u prirodi kao takvi ne postoje, ve se proizvode sintezom iz prostijih materija. Dobar je primer
penicilin, koji postoji i kao prirodni proizvod metabolizma mikroorganizama, a i kao sintetski proizvod.
Ovaj drugi, ipak ne predstavlja prostu kopiju prirodnog proizvoda, ve, sa aspekta korisnosti za
oveka, njegovu poboljanu modifikaciju, koje u prirodi nema.
TEHNOLOGIJA (gr.: , - nauka o vetinama, zanatima)

Pod tehnologijom se podrazumeva postupak proizvodnje neke vrste robe, tj., skup uslova i
radnih faza koje treba ostvariti, da bi se od date sirovine dolo do eljenog proizvoda.
Tehnologija obuhvata celokupno teorijsko znanje kao podlogu za praktinu realizaciju
odgovarajueg postupka.
INENJERSTVO (neolat.: ingenium - duh, dar, otroumlje)
Ovaj pojam obuhvata praktinu realizaciju postupaka za dobijanje odreenih proizvoda, na
osnovu usvojene tehnologije: projektovanje, proraunavanje i konstruisanje aparata, maina i
opreme pomou kojih se mogu ostvariti uslovi diktirani tehnologijom proizvodnje, kao i nain
povezivanja pomenutih ureaja, u cilju celishodnijeg izvoenja pojedinih faza postupka.
Komenar: Inenjerstvo, izmeu ostalog, obuhvata i materijale za izradu opreme, cene, snabdevanje
sirovinom, energijom, tehnolokom parom i vodom, probleme skladitenja sirovina i gotovih proizvoda,
pratee ureaje za preiavanje otpadnih voda, gasova i sl.
TEHNOLOKE OPERACIJE
To su pojedine fizike radne faze tehnolokog postupka koje po svojoj prirodi ili u smislu
organizacije proizvodnje predstavljaju relativno nezavisne, zaokruene celine. Tehnoloke
operacije su osnovne gradivne jedinice, ijim se razliitim kombinovanjem mogu ostvariti razliiti
UVOD
tehnoloki postupci. Stoga se one u hemijskom inenjerstvu prouavaju nezavisno od

materijala, koji se u njima obrauje. Njihova fundamentalna osobina - elementarnost, sadrana
je u engleskom izrazu: unit operations (pojedinane operacije).
Komentar: po svojoj prirodi. Unutar svake pojedinane operacije dejstvuje odreen skup zakonitosti
nezavisno od materijala koji se u njoj obrauje. Taj skup fizikih zakonitosti i razlikuje jednu operaciju
od druge.
Komentar: u smislu organizacije. Pri klanju ivotinja u objektima industrije mesa postoji, izmeu
ostalog, niz faza rasecanja trupa i razdvajanja njegovih sastavnih delova na komercijalne komade.
Ove se radnje, po zakonitostima koje u njima vladaju, ne razlikuju u tolikoj meri da bismo ih svrstali u
posebne operacije, pa ipak, to se upravo ini, jer ih na liniji klanja sukcesivno obavljaju razliiti, za
datu operaciju posebno obueni radnici.
Industrijska proizvodnja, za razliku od zanatske ili laboratorijske, uvek je u krajnjoj liniji

podvrgnuta zakonima ekonomije, to znai da je osnovna svrha proizvesti jedinicu koliine
proizvoda uz to manji utroak: investicija, energije, sirovina i radne snage.
1) Investicije. One obuhvataju: cenu ureenja lokacije pogona sa odgovarajuim
saobraajnicama, cenu ureaja, aparata i opreme za neposrednu proizvodnju, cenu
graevinskih objekata (pogonskih, upravnih zgrada i objekata drutvenog standarda), cenu
prateih objekata (bunari za vodu, energana, toplana, sistemi za preiavanje otpadnih voda i
gasova i sl.), razne poreze, takse i doprinose.
2) Energija. Neophodna je za sav transport materijala kroz pogon, za napajanje maina i
ureaja, za obezbeivanje komfornih uslova rada. Utede se mogu postii racionalnim
korienjem energije koja se, shodno konkretnom tehnolokom postupku, stvara u pogonu kao
nuzproizvod.
3) Sirovina. Potrebno je ostvariti maksimalno iskorienje sirovine, to se postie njenim
pravilnim izborom, i usvajanjem takvog tehnolokog postupka, kojim e se otpad svesti na
minimum.
4) Radna snaga. Ovo je znaajna stavka u trokovima, na koju najvie utie sama organizacija
proizvodnje (kontinualnost ili diskontinualnost postupka). Po pravilu, kontinualni, automatizovani
postupci, troe malo radne snage, ali zahtevaju mnogo investicija, i obrnuto.
SISTEMATIZACIJA TEHNOLOKIH OPERACIJA
Svrstavanje razliitih tehnolokih operacija u pojedine, po nekom naelu srodne grupe, moe se
izvesti na razliite naine.
Sistematski nauni pristup operacijama usredsreuje se na najnii nivo fizike aktivnosti molekul, odakle izvodi dalekosene zakljuke u pogledu brzine odvijanja procesa, bitnih po
operaciju. Pokazuje se, naime, da se kretanje molekula odvija prema jedinstvenim
zakonitostima, bez obzira da li molekule u konkretnoj situaciji smatramo nosiocima mehanike
energije, toplotne energije, ili mase. Stoga se prenos pomenuta tri svojstva prouava kroz
zakone koji opisuju kretanje molekula kroz prostor, to je predmet interesovanja dela hemijskog
inenjerstva, koje se bavi fenomenima transporta.
Drugi pristup, primereniji praksi, oslanja se na podelu tehnolokih operacija, koja je u hemijskom
inenjerstvu tradicionalna. Shodno skupu zakonitosti, dominirajuih u pojedinoj operaciji, ona se
svrstava u grupu mehanikih, toplotnih ili difuzionih operacija. Ovakvim sistematizovanjem se u
odreenim sluajevima svesno ini greka jer se neke od operacija mogu svrstati u vie od
UVOD
jedne grupe. Razlozi za ovo su uglavnom subjektivne prirode - operacija se svrstava esto u
saglasnosti sa njenim aspektom, koji nam je u datoj situaciji znaajniji.
Primera radi, nie su navedene neke tipine operacije.
MEHANIKE: Transport vrstog materijala, fluida, gasova, meanje, sitnjenje, filtracija,
taloenje, centrifugiranje.
TOPLOTNE: Proizvodnja toplote, transport toplote, hlaenje, pasterizacija, uparavanje.
DIFUZIONE: Suenje, destilacija, salamurenje, dimljenje, rastvaranje, luenje, ekstrakcija.
Stroga definicija termina "tehnoloka operacija", koja podrazumeva odvijanje samo fizikih
promena, teko je odriva u sluaju obrade biolokog materijala. Dok se posle neuspene
obrade nekog neorganskog materijala operacija sa istim materijalom moe ponoviti, to s
biolokim materijalom nije mogue jer se u njemu i tokom obrade odvijaju spontane hemijske,
biohemijske i mikrobioloke promene tako da po izlasku iz operacije nemamo vie materijal istih
osobina. Kada se radi o proizvodnji namirnica, takav materijal, neuspeno obraen tokom
odreene operacije, moemo samo preraditi u proizvod nieg kvaliteta.
NEKE ZAKONITOSTI U INENJERSTVU
Kroz sve tehnoloke postupke, sastavljene od niza radnih faza - tehnolokih operacija, provlae
se neke zajednike zakonitosti, bez obzira na vrstu sirovine koja se u postupku obrauje.
ZAKON O ODRANJU MATERIJE
Rezultati savremene fizike (nuklearne reakcije, fizika astronomija, itd.) dovode nas do
zakljuka da ukupan iznos materije u jednom izolovanom sistemu ostaje uvek konstantan,
nezavisno od procesa koji u njemu protiu.
Komentar: Pod materijom se podrazumeva sveukupnost mase i energije sistema. Izolovani sistem je
deo prostora, omeen nepropusnom granicom, koji ne razmenjuje ni masu ni energiju sa okolinom.
U praktinom ivotu, u kojem ne dolazi do interakcija visokog intenziteta u materiji, tj., ne dolazi
do primetne transformacije mase u energiju i obrnuto, ovaj se zakon razbija na: zakon o
odranju mase i zakon o odranju energije. Primenjeni na tehnike discipline, oni nose naziv:
materijalni i energetski bilans, i simboliki se mogu prikazati izrazima:
M dovedeno M odvedeno = M akumulirano
Edovedeno Eodvedeno = Eakumulirano
Razlika izmeu ukupno dovedene mase (ili energije) u sistem, i ukupno odvedene mase (ili
energije) iz sistema, jednaka je koliini mase (ili energije) koja se u sistemu akumulira. Drugim
reima, kada posmatramo neki sistem, svu njegovu masu, odnosno energiju moramo
posmatrati kroz atribute: dovedeno, odvedeno, akumulirano. Masa, odnosno energija ne mogu
se u sistemu stvoriti neznano otkuda, niti iz njega nestati bez traga.
UVOD
Materijalni i energetski bilans pogona omoguuju nam ekonomino voenje tehnolokog

postupka kroz minimizaciju otpadnog materijala, odnosno neiskoriene energije.
RAVNOTENO STANJE I KINETIKA PROCESA
Prema koncepciji o energetskom stanju materije, njeno spontano kretanje se odvija uvek u
smeru snienja energetskog potencijala. To znai da je za kretanje materije neophodno
postojanje barem dva razliita energetska stanja, bilo jednovremeno, bilo u vremenskom sledu.
Razlika u energetskom potencijalu ova dva stanja i predstavlja pogonsku silu procesa kretanja
materije.
Komentar: Ovde pod materijom podrazumevamo sveukupnost njenih vidova, koji se, u specifinim
sluajevima razliito ispoljavaju. U tom smislu kretanje materije moe biti: kretanje makrotela pod
uticajem zemljine tee, pri emu pogonska sila u ovom sluaju predstavlja razliku energetskih
potencijala gravitacionog polja ili prostiranje toplote, pri emu pogonsku silu predstavlja razlika
temperatura ili kretanje elektrona kroz provodnik, gde pogonsku silu predstavlja razlika elektrinih
potencijala.
Univerzalni zakon kinetike procesa tvrdi:

= k =
1k
pri emu je:
fluks nekog svojstva materije (mase, toplote, elektriciteta i sl.);

pogonska sila (visinska razlika, razlika pritisaka, temperaturna razlika,
razlika elektrinih potencijala);
1/ - otpor prenosu datog svojstva (otpor trenja, toplotni otpor, elektrini otpor
provodnika).
Dakle, brzina kretanja materije izmeu dva energetska stanja je proporcionalna pogonskoj sili, a
obrnuto proporcionalna otporu. Kada pogonska sila postane jednaka nuli, kretanje materije
prestaje. Kaemo da je dostignuto ravnoteno stanje. No, ovo stanje moe biti stanje dinamike
ravnotee, pri emu kretanje prestaje samo u makro smislu, dok na molekulskom nivou i dalje
traje, ali jednakim intenzitetom u oba smera, tako da je neto-fluks jednak nuli.
Tehnolozi-praktiari su posebno zainteresovani da obrade sirovinu u to kraem roku, to znai
da u industriji postoji tenja da se svi procesi vode daleko od ravnotenog stanja, tj. uz
maksimalnu pogonsku silu. U industriji namirnica, meutim, to esto nije mogue, zbog
specifinosti, odnosno osetljivosti materijala koji se obrauje.
STACIONARNOST PROCESA
Pod stacionarnim procesom podrazumevamo takav proces, kod kojeg se parametri tokom
vremena ne menjaju. Odatle sledi da se ni pogonska sila procesa tokom vremena ne menja, pa
ni fluks materije - proces se neprekidno odvija jednakim intenzitetom. Takav je, na primer,
proces razmene toplote izmeu dva tela konstantnih temperatura.
Suprotno tome, kod nestacionarnog procesa se pogonska sila tokom vremena menja, pri emu
ta promena moe slediti neku zakonitost ili biti sasvim sluajna. Primer takvog procesa je
hlaenje trupa koji je neposredno po klanju goveeta unet u hladnjau konstantne temperature.
Temperatura trupa tokom hlaenja stalno opada po odreenoj zakonitosti, sve dok ne dostigne
temperaturu hladnjae. Treba naglasiti da istovremeno opada i razlika temperatura trupa i
UVOD
hladnjae (pogonska sila procesa prenosa toplote), sve do momenta dok ne postane jednaka
nuli, a proces dostigne stanje ravnotee.
KONTINUALNOST I DISKONTINUALNOST POSTUPAKA
Ova podela se odnosi na organizaciju proizvodnje.
Kod diskontinualnog postupka, sve se njegove radne faze (operacije) odvijaju na jednom mestu
(u jednom ureaju), ali u vremenskom redosledu jedna iza druge. Takav postupak je najee i
nestacionaran.
Kod kontinualnog postupka, sve operacije koje ga sainjavaju odigravaju se jednovremeno, ali
na razliitim mestima u prostoru. Takvi postupci su obino najveim delom i stacionarni.
Diskontinualni postupci se odvijaju u arnim ureajima (u jednom momentu se obrauje jedna
odreena koliina materijala - ara), a kontinualni u protonim. Diskontinualni postupci se
esto mogu izvesti uz jednostavnije ureaje i u manjim pogonima, no utroak radne snage je
kod njih u naelu visok. Stoga savremena tehnologija tei kontinualnim postupcima, iako su oni
investiciono znatno skuplji zbog potrebe za visokim stepenom automatizacije. Naravno konaan
izbor za dati pogon se moe napraviti samo po kompleksnom sagledavanju svih ekonomskih
inilaca.
PARALELNO I REDNO VEZANI PROCESI
Ukupna brzina skupa paralelno vezanih procesa jednaka je zbiru brzina pojedinih procesa. Na
primer, ukupna brzina punjenja bazena iz tri slavine jednaka je zbiru brzina punjenja bazena iz
svake pojedinane slavine. Slino tome, ukupan protok koji ostvaruje sklop od dve paralelno
vezane crpke jednak je zbiru protoka koji ostvaruje svaka crpka pojedinano.
Ukupna brzina skupa redno vezanih procesa ne moe biti vea od brzine najsporijeg meu
njima. U stvari, brzina pomenutog najsporijeg procesa i odreuje ukupnu brzinu itavog skupa,
bez obzira na to koliko mogu biti brzi procesi koji su s njim vezani u niz. Ova zakonitost je od
izuzetnog znaaja za proizvodnju koja se realizuje u obliku proizvodne linije, tj. kao niz
tehnolokih operacija koje slede jedna drugu. Neophodno je da se pojedine operacije tako
dimenzioniu da nijedna od njih nema znatno manji kapacitet obrade od ostalih, jer e se inae
obrazovati tzv. usko grlo, koje e koiti celokupnu proizvodnju: ispred njega e se materijal
nagomilavati, to zahteva dodatne investicije za interna skladita, a iza njega e ureaji raditi
smanjenim kapacitetom, to je apsolutno nerentabilno.
GRKI ALFABET
Grko slovo
veliko
malo
Ime slova
alfa
beta
gama
delta
epsilon
(d)zeta
eta
teta
jota
kapa
lambda
mi
ni
ksi
omikron
pi
ro
sigma*
tau
ipsilon
fi
hi
psi
omega
*/ Prvi simbol se pie na poetku i u sredini rei, drugi na kraju rei.
REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA
Fizika, kao nauna disciplina, predstavlja jednu konzistentnu logiku celinu u kojoj su pojmovi i
zakonitosti meusobno tesno povezani i oslanjaju se jedni na druge. Ipak, slino drugim
disciplinama, i u osnovama fizike lee izvesni pojmovi koje je nemogue definisati svoenjem
na jednostavnije pojmove - njih prihvatamo aksiomatski. U tom smislu moemo rei da nas
naa ula obavetavaju da materijalni svet poseduje neke karakteristike koje smo u mogunosti
da razlikujemo, ali ne i da definiemo, a koje nazivamo: prostorom, inercijom i trajanjem. Za
manipulisanje ovim trima veliinama uspostavljeni su fiziki pojmovi: duine, mase i vremena.
Iz njih je mogue izvesti sve ostale veliine na kojima poiva celokupna fizika.
Sledi kratak pregled fizikih veliina, najee korienih u okviru kursa TEHNOLOKE
OPERACIJE, uz neophodna objanjenja, potrebna za pravilno shvatanje njihove sutine.
Duinom (l) utvrujemo meusobno rastojanje (poloaj) tela u prostoru.
w=
l
l l
= 2 1
2 1
Pod brzinom (w) podrazumevamo promenu poloaja nekog tela u prostoru koja se odvija u
toku nekog intervala vremena.
Pri ravnomernom pravolinijskom kretanju (koje se odvija konstantnom brzinom), telo u jednakim
vremenskim intervalima menja svoj poloaj za isti iznos duine.
Ako je pravolinijsko kretanje neravnomerno, dakle ako telo prelazi u jednakim vremenskim
intervalima razliite duine, brzina mu se takoe stalno menja. Ovo daje povoda za definisanje
fizike veliine ubrzanja koje predstavlja upravo promenu brzine sa vremenom:
a=
w w2 w1
=
2 1
Ubrzanje moe imati negativnu vrednost onda kada brzina tokom vremena opada. Dakle, fiziki
je ispravno rei "negativno ubrzanje", ali fizika veliina "usporenje" ne postoji.
Telo se moe kretati ne samo pravolinijski, ve i du zakrivljene putanje. Specijalan sluaj
takvog kretanja koji je s tehnikog aspekta zanimljiv jeste kruno kretanje telo se kree po
periferiji kruga. Ako se telo po krunici kree ravnomerno, onda, kao i kod pravolinijskog
kretanja moemo definisati njegovu (u ovom sluaju konstantnu) ugaonu brzinu ():
pri emu predstavlja centralni ugao, koji prebrie radijus-vektor u vremenskom intervalu .
Ako je kruno kretanje neravnomerno, pa telo kreui se po krunici prelazi u jednakim
vremenskim intervalima razliite duine krunog luka, tada opet po analogiji sa pravolinijskim
kretanjem, imamo ugaono ubrzanje ():
Kod krunog kretanja se esto operie i sa perifernom (tangencijalnom) brzinom definisanom

preko duine krunog luka koju telo prelazi u jedinici vremena. Bez izvoenja, veza izmeu
tangencijalne (Vt) i ugaone brzine je:
Vt = r
pri emu je r - poluprenik obrtanja tela.
Ukoliko je ugaona brzina konstantna, iz gornjeg izraza sledi da je konstantna i tangencijalna
brzina. Meutim, ako se uzme u obzir da je brzina vektorska veliina, potpuno odreena
intenzitetom, pravcem i smerom, odmah se uvia da je pri konstantnoj ugaonoj brzini samo
intenzitet tangencijalne brzine zaista konstantan, dok se njen pravac i smer stalno menjaju
pratei promenu poloaja tela na krunici, odnosno omotavajui se oko centra rotacije. Iz ovoga
sledi da postoji promena pravca tangencijalne brzine, usmerena prema centru, to omoguuje
da se definie centripetalno (ka centru) ili radijalno (du radijusa) ubrzanje (r):
ar = Vt = r 2 =
Vt 2
r
Shodno I Njutnovom zakonu (zakonu inercije), svako telo ostaje u stanju mirovanja ili
ravnomernog pravolinijskog kretanja, sve dok mu neka sila to stanje ne promeni. Sam pojam
sile, koja oito predstavlja uzrok promene kretanja tela, definisan je II Njutnovim zakonom
(zakonom sile):
F = ma
Sila, kao fizika veliina, predstavlja koncepciju koja je shvatljiva samo kroz njeno dejstvo.
Naime, tek kada uoimo da se telo mase "m" kree ubrzanjem "a", tada zakljuujemo da na
njega deluje sila koja je (prema II Njutnovom zakonu) brojno jednaka proizvodu mase i
ubrzanja. Koncepcijom sile se objanjava delovanje jednih tela na druga. Sila je vektorska
veliina.
Ponekad izgleda da sila na telo deluje statiki, odnosno, ne ubrzava ga (npr. dejstvo sila pritiska
unutar gasnog rezervoara), no u takvim sluajevima uvek postoji i druga sila ili sile koje
ponitavaju dejstvo prve sile. U navedenom primeru to bi bile meumolekulske sile zida gasnog
rezervoara koje se suprotstavljaju silama unutarnjeg pritiska gasa. Sila je vektorska veliina, pa
se slaganje vie sila vri geometrijski. Ako se vie sila koje deluju na telo ponitavaju
(uravnoteavaju), telo nee promeniti svoje stanje (i dalje e mirovati ako je bilo nepokretno ili
e nastaviti da se kree prethodnom ravnomernom brzinom du prave linije) ponaae se kao

da na njega sile ne deluju.
Neodvojiv od pojma sile je i pojam pritiska (p), tj. sile svedene na jedinicu povrine (S):
p=
F
S
Kada se radi o pritisku unutar vrstog tela, onda govorimo o naponu (u materijalu).
Pojam rada (A) se u mehanici definie promenom poloaja tela pod dejstvom neke sile i
izraava proizvodom te sile i rastojanja:
A = F l
Ako sila na telo deluje "statiki" (ne proizvodi promenu njegovog poloaja), ne vri se mehaniki
rad, kao to i proizlazi iz gornjeg izraza. Isto tako, uzevi u obzir vektorski karakter i sile i
duine, mehaniki rad je jednak nuli ako sila ili bar njena komponenta ne deluju u pravcu
kretanja, to proizlazi iz osobina tzv. skalarnog proizvoda dva vektora. Na primer, Mesec
permanentno krui oko Zemlje velikom brzinom, pri emu na njega dejstvuje sila tee
(uravnoteena centrifugalnom silom), ali se pri tome ne vri nikakav rad, jer su pravac dejstva
sila i pravac kretanja normalni jedan na drugi, pa nijedna njihova komponenta ne deluje u
pravcu kretanja.
Da bi bio opaen, rad uvek mora biti izvren, aktuelizovan. Meutim, ako neko telo poseduje
mogunost da izvri rad, ali ga jo ne vri, kaemo da ono poseduje odreeni iznos energije.
Tipian primer je gas sabijen u rezervoaru koji bi po oslobaanju mogao da izvri rad. Nije teko
zakljuiti da su rad i energija dva aspekta jedne te iste fizike veliine koju mi, zbog pogodnosti
manipulacije, razvrstavamo u dva razliita pojma. Energija tela se uostalom i meri radom koji to
telo moe da izvri, jer drugaije energija tela ne bi ni mogla biti opaena.
U mehanici se razlikuju dva vida energije: potencijalna (energija tela u stanju mirovanja) i
kinetika (energija tela u kretanju).
Pod potencijalnom energijom tela (Epot) se u uem smislu podrazumeva njegova energija
poloaja u gravitacionom polju jer ono padanjem pod dejstvom zemljine tee moe da izvri rad:
E pot = m g h = G h
pri emu je m - masa tela, g - zemljino ubrzanje, h - preeni put pri padanju, a G - teina tela.
Kinetika energija (Ekin) tela koje svojim zaustavljanjem moe da izvri rad izraava se kao:
Ekin =
m w2
2
gde je m - masa tela, a w - njegova brzina.

Osim ova dva opta vida mehanike energije, esto se govori i o toplotnoj, elektrinoj, hemijskoj
i drugim vrstama energije. Bez obzira na to, mora se imati na umu da je energija kao pojam
jedinstvena, a da pobrojani izrazi predstavljaju samo nazive za njene razliite vidove koji su iz
10
praktinih razloga uvedeni u pojedinim naunim i tehnikim disciplinama. Izmeu svih vidova
energije postoji ekvivalentnost i u realnom svetu oni stalno prelaze jedan u drugi.
Pod snagom (N) se podrazumeva koliina rada koja se moe izvriti (E) tokom odreenog
vremena (), odnosno sam izvreni rad (A) u tom vremenu ():
N=
Ovaj pojam je vaan za proizvodnju jer nije bitno samo da li ureaj moe uopte da obavi posao
za koji je namenjen, tj. moe li da izvri odreenu koliinu rada, ve je takoe bitno, ako ne i
vanije, za koje vreme to moe da uradi. S tim u vezi treba se setiti razmatranja o redno
vezanim procesima, kod kojih se snaga pojedinih maina mora na odgovarajui nain uskladiti
da ne bi dolo do stvaranja "uskih grla" u proizvodnoj liniji.
*****
Fizika tela poseduju odreena svojstva, koja moemo izdeliti na ekstenzivna (direktno
srazmerna veliini uzorka) i intenzivna (nezavisna od veliine posmatranog uzorka).
Ekstenzivna svojstva su, na primer, zapremina, masa, teina materijala, a u intenzivna bismo
mogli svrstati: taku topljenja, koeficijent toplotne provodljivosti, povrinski napon, koeficijent
viskoziteta, itd. Intenzivno svojstvo se moe dobiti iz ekstenzivnog, kada ekstenzivno svojstvo
svedemo na jedinicu koliine materijala. Tako dobijeno svojstvo se ponekad naziva
"specifinim". Uz ekstenzivna svojstva idu atributi: "manji" i "vei", a uz intenzivna: "nii" i "vii"!
Gustina ili zapreminska masa () predstavlja masu jedinine zapremine materijala:
m
V
Specifina teina () predstavlja teinu jedinine zapremine materijala:
G m g
=
= g
V
V
gde je g - ubrzanje zemljine tee.

Obe pomenute veliine su specifina, dakle intenzivna svojstva.
Specifina zapremina (vs) se izraava recipronom vrednou zapreminske mase ili specifine
teine materijala. I ona je specifino, znai intenzivno svojstvo:
vs =
V
m
vs =
V
G
Relativna gustina ili relativna specifina teina ( dtt21 ) je broj koji nam kae koliko je puta
odreena zapremina neke materije tea, ili ima veu masu, od iste zapremine standardne
materije:
11
Gx
d =
t1
t2
V = x = g x = x
Gs
v g s s
V
gde t1 oznaava temperaturu pri kojoj se vri merenje nepoznate materije X, a t2 je temperatura
merenja standardne materije S. Na primer, d 420 = 1,4600 znai da je nepoznata materija, merena
pri 200 C, 1,4600 puta tea od standardne materije, merene pri 40 C. Ova veliina nema
dimenzija jer predstavlja odnos istorodnih veliina. Za tenosti se kao standardna materija
obino uzima voda pri 40 C, a za gasove: vazduh, vodonik, ugljendioksid pri 00 C ili 200 C.
Vana osobina tenih i gasovitih materijala (fluida) je viskozitet. On je posledica privlanih
(kohezionih) sila koje vladaju izmeu molekula fluida i opaa se kao otpor dejstvu sile koja
pokuava da mu promeni oblik ili da ga pokrene. Ovu pojavu, tzv. unutranjeg trenja u fluidu
kvantitativno je opisao Njutn svojim zakonom viskoziteta:
F = S
w
X
Dakle, sila unutranjeg trenja (F) je proporcionalna povrini dodira dva sloja fluida (S) i razlici
brzina ta dva sloja (w), a obrnuto proporcionalna njihovom rastojanju (X). Koeficijent
proporcionalnosti u ovom izrazu () naziva se koeficijentom dinamikog viskoziteta i
predstavlja karakteristiku materijala. Njegova reciprona vrednost (1/) naziva se koeficijentom
fluidnosti (teljivosti).
Pored koeficijenta dinamikog viskoziteta, koristi se i koeficijent kinematskog viskoziteta ():
g
=
U navedenom Njutnovom zakonu viskoziteta koeficijent dinamikog viskoziteta je osobina

materijala koja zavisi iskljuivo od temperature i pritiska, i to tako da s temperaturom koeficijent
viskoziteta tenosti opada, a gasova raste, dok se dejstvo pritiska na viskozitet tenosti, a i
gasova (do pritiska od oko 10 bara) moe u tehnikim proraunima zanemariti. Kada se realni
fluid u pogledu viskoziteta ponaa na takav nain, kaemo da spada u grupu njutnovskih
fluida. Ovde spadaju uglavnom voda, jednostavne organske tenosti, gasovi i razblaeni
rastvori. Meutim, kod nekih fluida, tzv. nenjutnovskih fluida, koeficijent viskoziteta ne zavisi
samo od pomenuta dva parametra, ve i od brzine kretanja, trajanja kretanja itd. Neki fluidi su u
stanju mirovanja veoma viskozni, ali pri produenom meanju postaju znatno teljiviji. U ovu
grupu spadaju koncentrovani rastvori, suspenzije, emulzije, pulpe, a naroito sistemi kod kojih
se dispergovana materija sastoji od dugih, razgranatih molekula. Bioloke smee su takve
tenosti, a i mesno testo je takav fluid.
*****
Protok materijala predstavlja koliinu materijala koja protekne u jedinici vremena kroz
posmatrani presek sistema. Kada se radi o tenostima i gasovima, koji obino protiu kroz
cevovode, najee se protok izraava kao zapreminski protok (V):
V =
12
= S w
gde je S - povrina poprenog preseka sistema, a w - srednja brzina kojom fluid protie kroz
njega.
Protok se moe izraziti i kao maseni (m), odnosno kao teinski protok (G):
m =
V
= S w
G =
V
= S w
Izmeu razliito izraenih protoka vai sledea veza:

G = g m = V
m = V
*****
Od fizikih veliina koje tretiraju toplotne pojave, vaan pojam je toplotna energija tela ili
njegova koliina toplote (Q). Ova veliina je vezana za pojedina fizika tela, ali je ona mogu
meusobno razmenjivati. Koliina toplote koju neko telo sadri predstavlja ukupan zbir kinetike
i potencijalne energije njegovih molekula. Kao i drugi vidovi energije, ona je ekstenzivno
svojstvo, pa se koliine toplote dva ili vie tela mogu jednostavno sabirati. Druga jedna funkcija
energije molekula, koja je intenzivno svojstvo, jeste temperatura tela (t). Nju moemo uslovno
predstaviti kao "koncentraciju energije molekula tela" jer prema naem fiziolokom oseaju
predstavlja stepen zagrejanosti tela. Kao to koncentracija smee dva rastvora nije jednostavan
zbir njihovih koncentracija, tako i temperatura dva tela, dovedena u meusobni kontakt (npr.
temperatura dve tenosti koje se meaju), nije jednostavan zbir njihovih prvobitnih temperatura.
Ova dva tela u kontaktu izmenjuju energiju svojih molekula (toplotu), sve dok im se
"koncentracije energije" (temperature) ne izjednae. Dakle, razlika u koncentraciji toplotne
energije dva tela (razlika njihovih temperatura) predstavlja pogonsku silu procesa prenosa
toplote, a sama toplota, ponavljamo, nije nita drugo do jedan vid energije.
Specifina toplota tela ili specifini toplotni kapacitet (c) tela je koliina toplote koju jedinoj
koliini tela treba dovesti ili od nje odvesti, da bi joj se temperatura promenila za jedan stepen
temperaturne skale. Specifina toplota se obino izraava kao masena koliina toplote, tj.
jedinica koliine tela je jedinica mase. Kod gasova je to obino jedinica zapremine.
U delu fizike koji se bavi toplotom postoji niz pojmova i termina koji vode poreklo iz vremena
kada je toplota smatrana fluidom koji, pod dejstvom razlike temperatura, prelazi s tela na telo.
Tako je, svojevremeno, definisan i pojam termike provodljivosti materijala (), koji je
potpuno analogan pojmu koeficijenta fluidnosti u mehanici fluida. Termika provodljivost
materijala je intenzivno svojstvo i predstavlja koliinu toplote, koja se u jedinici vremena provede
kroz jedininu povrinu materijala, na jedininu udaljenost, pod dejstvom jedinine razlike
temperatura.
Analogno (masenom, zapreminskom, teinskom) protoku materijala, definie se i termiki
protok ili termiki fluks (Q) kao koliina toplote koja u jedinici vremena pree s tela na telo:
Q =
13
Specifini termiki fluks (q) je termiki fluks sveden na jedinicu povrine kroz koju se toplota
prenosi:
q =
Q
Q
=
S
S
*****
Od fizikih parametara bitnih za difuzioni prenos mase sigurno najznaajnije mesto pripada
koncentraciji. Ona je intenzivno svojstvo i pokazuje koliko se neke odreene materije nalazi u
jedininoj koliini neke sredine. Moe se izraziti na razliite naine, npr. kao molarna
koncentracija broj molova neke supstance u jedininoj zapremini neke sredine. Veoma esto
se koncentracija izraava i u procentima (%) koji oznaavaju koliko se delova (masenih,
teinskih, zapreminskih, molskih) nalazi u 100 istih takvih delova smee. U vezi sa ovim treba
pomenuti i nain izraavanja sastava smee preko udela. Udeo komponente je broj koji nam
kae koji deo smee otpada na uoenu komponentu. Dok se procenti komponenata neke
smee dopunjavaju do 100, njihovi udeli se dopunjavaju do jedinice. Analogno razlikujemo
masene, teinske, zapreminske, molske udele. Na primer, zapreminski udeo kiseonika u
vazduhu je 0,21 a njegov zapreminski procenat je 21%.
Brzina difuzije molekula definisana je I Fikovim zakonom:
nA
= DAB S
C A
X
Broj molova komponente A (nA) koji prodifunduje u vremenu kroz povrinu S na rastojanje X
proporcionalan je razlici koncentracija komponente A (CA) s dve strane povrine. Koeficijent
proporcionalnosti u gornjem izrazu (DAB) naziva se difuzionim koeficijentom i karakteristika je
sistema u kome se difuzija vri. U gornjem primeru je pretpostavljeno da se smea sastoji samo
iz dve komponente: A i B, pa stoga i difuzioni koeficijent nosi takvu oznaku.
*****
Unutar ove sasvim kratke rekapitulacije fizikih pojmova i zakonitosti potrebnih za kurs
TEHNOLOKE OPERACIJE treba pomenuti i Klapejronovu jednainu ili jednainu idealnog
gasnog stanja. Jednaina stanja materije po definiciji predstavlja matematiko-fiziki izraz koji
povezuje veliine stanja, tj. fizike parametre koji u potpunosti odreuju stanje materije. Svaka
od brojnih poznatih jednaina stanja zasniva se na odreenom teorijskom modelu koji u veoj ili
manjoj meri odraava stvarnost, u zavisnosti od svrhe za koju je sainjen. Tako se i
Klapejronova jednaina oslanja na model idealnog gasnog stanja, prema kome se molekuli
gasa aproksimiraju materijalnim takama (koje imaju masu, ali ne i zapreminu) izmeu kojih ne
deluju nikakve sile ni privlane ni odbojne. U realnosti takvo stanje ne postoji, ali mu se realni
gasovi mogu veoma pribliiti ako se nalaze pri temperaturama, znatno iznad njihovih taaka
kondenzacije, i pod ne suvie visokim pritiscima. Za tehnike proraune, koji se uvek obavljaju
uz prihvatanje odreene greke, aproksimiranje realnog stanja gasa njegovim idealnim stanjem
esto je dozvoljeno, naroito zato to su tada prorauni mnogo jednostavniji.
14
Klapejronova jednaina povezuje: pritisak (P), temperaturu (T), zapreminu (V) i broj molova (n)
gasa:
pV =
m
RT
M
pV = nRT
gde je m - masa, a M - molarna masa gasa, dok je R - univerzalna gasna konstanta.

U uslovima kada se moe prihvatiti vaenje modela idealnog gasa, iz Klapejronove jednaine
proizlazi da su koncentracije komponenata u gasnim smeama, izraene preko zapreminskih
udela, molskih udela ili udela parcijalnih pritisaka, meusobno brojno jednake, to takoe
uproava proraune.
Zapreminski udeo komponente u smei je kolinik parcijalne zapremine komponente i ukupne
zapremine smee. Parcijalna zapremina komponente u smei je zapremina koju zauzima ista
komponenta kada se nalazi pod pritiskom i pri temperaturi smee. Parcijalne zapremine
komponenata se dopunjuju do zapremine smee.
Molski udeo je odnos broja molova komponente i ukupnog broja molova smee.
Udeo parcijalnog pritiska je kolinik parcijalnog pritiska komponente i ukupnog pritiska smee.
Parcijalni pritisak komponente je pritisak, koji bi komponenta ispoljavala kada bi se sama
nalazila u zapremini smee, pri istoj temperaturi. Parcijalni pritisci komponenata se dopunjavaju
do ukupnog pritiska smee.
SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA FIZIKIH VELIINA
Tehnika je prvenstveno praktina disciplina, iji je zadatak da znanja iz fundamentalnih nauka

primeni u praksi. Stoga se tehnikim proraunom uvek dobija neki konkretan rezultat, izraen
kao snaga nekakve crpke, prenik nekog cevovoda, temperatura nekog fluida i slino. Sasvim je
oito da takav proraun takoe mora poi od konkretnih vrednosti zadatih parametara, a tada
nije svejedno da li je, na primer, gustina neke materije izraena u gramima po litru, ili u tonama
po kubnom metru. Drugim reima, kod svakog prorauna se mora operisati sa jedinicama
fizikih veliina koje se meusobno slau.
Kvantitativni iznos mera bilo koje fizike veliine sastoji se iz dva dela: jedinice koja je
odabrana kao standard za uporeivanje konkretne fizike veliine i broja koji pokazuje
kvantitativni odnos konkretne merene veliine prema standardu, tj. jedinici.
mera = broj x jedinica
Ako kaemo da masa nekog tela iznosi 15 kg, to u gornjem smislu znai da je ona 15 puta vea
od standarda koji je odabran za merenje mase, tj. od 1 kg.
I sama jedinica neke fizike veliine poseduje dva bitna aspekta: kvalitativni, iz koga
neposredno sagledavamo o kakvoj vrsti se fizike veliine radi i kvantitativni, koji ukazuje na
veliinu standarda. Kvalitet odreene jedinice (njena fizika sutina) iskazan je kroz njene
dimenzije, a ove su odreene prirodom fundamentalne zakonitosti koja je iskoriena za
definisanje posmatrane fizike veliine. Na primer, ako je brzina u mehanici definisana izrazom
brzina = put/vreme [L/]
onda e dimenzija brzine biti uvek odreena odnosom neke duine i vremena (ili simboliki:
L/). Na ovom primeru se vidi da dimenzije brzine ne zavise od veliine standarda (jedinice), koji
je odabran za merenje brzine. U tome se i sastoji nepromenljivost kvaliteta fizikih veliina.
Nasuprot tome, kvantitativni aspekt jedinice fizike veliine je u potpunosti uslovljen formalnom
konvencijom. Dakle, veliina standarda za merenje neke fizike veliine je stvar dogovora,
tradicije, zakonskih propisa itd. Na primer, ukoliko neko telo prevali put od 1 km za vreme od 1
sata, onda je njegova brzina:
v = 1 km/1 h = 1 (km/h)
no, ako isti preeni put izrazimo u metrima, a vreme u sekundama, onda je brzina:
v = 1000 m/3600 s = 0,278 (m/s)
SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA
16
Vidimo da kvantitativni iznos brzine neposredno zavisi od kvantitativnog aspekta odabrane

jedinice za njeno merenje. Kada e se koja jedinica izabrati kao standard zavisi od konkretnog
problema, odnosno uobiajenosti u odredjenim naunim ili tehnikim oblastima.
Gornji primer takoe pokazuje da pisanje brojne vrednosti nekog rezultata tehnikog
prorauna, uz izostavljanje jedinice merenja fizike veliine koju rezultat predstavlja, nema
smisla. Odmah treba istai da u izvesnim sluajevima izgleda da neka fizika veliina nema
dimenzija, tj. da predstavlja ist broj. Na primer, apsolutna vlanost vazduha (H), definie se
kao koliina vodene pare (u kg), koja dolazi na 1 kg suvog vazduha. Stoga bi formalno
apsolutna vlanost bila bezdimenziona veliina:
H (kg/kg) = H (-)
Meutim, ako je tako napiemo, zamagliemo fiziku sutinu (kvalitet) apsolutne vlanosti, pa
zato pisanjem istiemo da se radi o odnosu jedne komponente (vodene pare - VP) prema
drugoj (suvom vazduhu - SV):
H (kg VP/kg SV)
Slinu situaciju imamo kada koncentraciju komponente u smei izrazimo u procentima.
Procenat neke komponente u smei je po definiciji broj delova komponente (masenih, teinskih,
zapreminskih ili molskih) koji se nalazi u 100 delova (masenih, teinskih, zapreminskih ili
molskih) smee. Dakle, radi se o koliniku istorodnih veliina, pa se njihove jedinice mogu
formalno skratiti. Da fizika sutina takvog naina izraavanja koncentracije ne bi bila
zamagljena, uz broj koji predstavlja procenat neke komponente smee, dodaje se simbol " % ",
pa se ak, u odreenim sluajevima, da bi se izbegla dvosmislenost, pie i: vol.% ili zapr.%,
odnosno te.%, odnosno mol.%, jer je uobiajeno da " % " bez dodatne oznake predstavlja
maseni %.
*****
Ve je pomenuto da postoji odreen broj fizikih veliina koje nije mogue svesti na
jednostavnije, pa ih prihvatamo bez definicije aksiomatski. One stoje u vezi s naim
neposrednim opaanjem prirode putem ula. Praksa pokazuje da je broj ovih aksiomatski
prihvaenih, tzv. osnovnih fizikih veliina, pa i njihovih dimenzija, mali i tano odreen. Tanije,
iz tri osnovne fizike veliine i njihove tri dimenzije mogu se uz korienje fizikih zakonitosti
izvesti sve druge dimenzije, odnosno veliine. Ta tvrdnja se zasniva na injenici da su objekti i
pojave materijalnog sveta povezani meusobno nizom zakonitosti, te da svi skupa ine jednu
logiku, neprotivrenu celinu. Stoga ne izgleda neobino to se za osnovne mogu odabrati bilo
koje tri veliine, no u praksi se koristi samo nekoliko kombinacija, iz kojih se izvode odgovarajui
sistemi dimenzija. To su:
1) ML sistem, u kome su osnovne dimenzije za masu, duinu i vreme;
2) FL sistem, u kome su osnovne dimenzije za silu, duinu i vreme; i
3) MFL sistem, sa dimenzijama mase, sile, duine i vremena kao osnovnim dimenzijama.
Prva dva od pobrojanih sistema spadaju u tzv. konzistentne sisteme jer sadre tano potreban
broj osnovnih dimenzija za definisanje dimenzija svih ostalih fizikih veliina, dok je trei
17
nekonzistentan, jer sadri vie osnovnih dimenzija nego to je potrebno. Razlog za postojanje
nekonzistentnih sistema je ustaljena inenjerska praksa da se veliine, vezane neposredno za
silu, izraavaju jedinicom sile (a ne svode na jedinice mase, duine i vremena posredstvom II
Njutnovog zakona), a one, vezane za masu, jedinicom mase. Upotreba ovih sistema je bila
veoma rairena u inenjerskoj praksi, pa se oni esto nazivaju i inenjerskim sistemima.
Na osnovu pomenutih sistema dimenzija razvijeno je vie sistema jedinica, od kojih se neki
znatno ee upotrebljavaju od drugih. Meu njima su najvaniji:
MEUNARODNI SISTEM JEDINICA (SI)
On je zasnovan na ML sistemu dimenzija i sadri sledee osnovne jedinice (za mehanike
veliine): za masu kilogram (kg); za duinu metar (m); za vreme sekund (s). Prihvaen je
na XI Generalnoj konferenciji za mere i teine, oktobra 1960. godine. Skraenica SI se izvodi od
poetnih slova francuskog naziva (System International).
FIZIKI SISTEM (CGS)
Takoe se zasniva na ML sistemu dimenzija. Osnovne jedinice u ovom sistemu su: za masu
gram (g); za duinu santimetar (cm); za vreme sekund (s). Koristio se u najveoj meri u
fizikim naukama, odakle mu i naziv. Skraeni naziv se izvodi iz poetnih slova osnovnih
jedinica.
TEHNIKI SISTEM (TS)
Spada u FL sisteme dimenzija. Osnovne jedinice u varijanti ovog sistema, ija je upotreba
rairena u kontinentalnoj Evropi, jesu: za silu kilopond (kp); za duinu metar (m); za vreme
sekund (s).
Sistem, analogan tehnikom, koji se koristi u Velikoj Britaniji i zemljama koje spadaju u njenu
sferu uticaja, ima osnovne jedinice: za silu funta sile (lbf, prema engl. pound-force ili libraforce); za duinu stopa (ft, engl. foot); za vreme sekund (s). To je tzv. engleski gravitacioni
sistem.
Od 1. januara 1981. godine je zvaninim propisom (Sl. list SFRJ, br. 13/76 i 74/80) predvieno
da se u naoj zemlji u javnom saobraaju koristi iskljuivo Meunarodni sistem jedinica, ime
se (tadanja) SFRJ prikljuila svetski rairenom pokretu za unificiranjem jedinica mera.
Poslednje izmene i dopune Zakona o mernim jedinicama i merilima mogu se nai u
Slubenom listu SRJ, br. 80 od 4.11.1994. godine. Budui da veterinari, naroito oni koji ele da
rade u oblasti higijene i tehnologije namirnica animalnog porekla, treba da komuniciraju sa
zvaninim organima i institucijama, neophodno je da se temeljno upoznaju sa ovim zakonski
propisanim sistemom jedinica. S druge strane, poto se u obilju starije literature koriste i drugi
sistemi jedinica, u PREGLED-u koji sledi su obuhvaene i odabrane jedinice iz CGS, odnosno
Tehnikog sistema, kao i odgovarajue anglo-saksonske, odnosno vansistemske jedinice, ija
je upotreba odobrena ili u obinom govoru rairena.
18
MEUNARODNI SISTEM JEDINICA

-PREGLEDNeki bitni lanovi ZAKONA O MERNIM JEDINICAMA I MERILIMA
lan 8
Pod upotrebom mernih jedinica i merila u javnom prometu, prema ovome zakonu, podrazumeva
se upotreba tih jedinica i merila u radu odnosno u poslovanju organizacija udruenog rada i
drugih samoupravnih organizacija i zajednica, drutvenih organizacija i udruenja graana,
organa i organizacija drutvenopolitikih zajednica te radnih ljudi koji samostalno obavljaju
delatnost linim radom sredstvima u vlasnitvu graana i radnih ljudi koji linim radom
samostalno u vidu zanimanja obavljaju odreene profesionalne delatnosti.
Organi, organizacije, zajednice i radni ljudi iz stava 1 ovog lana moraju upotrebljavati merne
jedinice i merila odreena ovim zakonom i u procesu rada odnosno u svom unutranjem
poslovanju.
lan 10
Sistem meunarodnih mernih jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji sastoji se:
1) od osnovnih mernih jedinica,
2) od izvedenih mernih jedinica.
Osnovne merne jedinice i veliine na koje se te jedinice odnose i oznake mernih jedinica jesu:
Veliina
duina
masa
vreme
jaina elektrine struje
termodinamika
temperatura
svetlosna jaina
koliina materije
Osnovna merna
jedinica
metar
kilogram
sekunda
amper
kelvin
Oznaka
candela
mol
cd
mol
m
kg
s
A
K
Izvedene merne jedinice formiraju se od osnovnih mernih jedinica pomou algebarskih izraza
upotrebom matematikih simbola mnoenja i deljenja.
U Popisu mernih jedinica, koji je odtampan uz ovaj zakon i njegov je sastavni deo, odreeno je
ta se podrazumeva pod pojedinim mernim jedinicama iz stava 1. ovog lana.
U Popisu mernih jedinica navedene su i merne jedinice koje se mogu upotrebljavati iako ne
pripadaju Meunarodnom sistemu mernih jedinica.
19
lan 11
Merne jedinice moraju se upotrebljavati u javnom prometu pod nazivima i skraenim oznakama
koji su odreeni ovim zakonom.
lan 12
Izuzetno od odredbi lana 10. ovoga zakona u prometu robe i drugim odnosima sa
inostranstvom mogu se upotrebljavati i merne jedinice koje su upotrebi u pojedinoj stranoj
dravi.
lan 13
Izuzetno od odredbi lana 8 ovog zakona promet pojedinih vrsti robe se moe obavljati i bez
upotrebe mernih jedinica, a na nain uobiajen u trgovini odnosno na nain uobiajen u
pojedinim krajevima u prometu robe na trnicama (npr. prodaja robe na komad, u svenjevima i
slino).
lan 53
Do 31. decembra 1980. mogu se upotrebljavati merne jedinice koje ne pripadaju
Meunarodnom sistemu mernih jedinica to su navedene u glavi IV. Popisa mernih jedinica.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, u pojedinim podrujima (vazduni promet, pomorski
promet, elezniki promet i sl.) mogu se upotrebljavati merne jedinice koje ne pripadaju
Meunarodnom sistemu mernih jedinica i posle 31. decembra 1980. ako je upotreba takvih
jedinica predviena posebnim meunarodnim konvencijama i meunarodnim ugovorima to ih
je potpisala Savezna Republika Jugoslavija.
Savezno izvrno vee odreuje koje se merne jedinice to ne pripadaju Meunarodnom sistemu
mernih jedinica i nisu navedene u glavi II. i IV. Popisa mernih jedinica mogu upotrebljavati i
posle 31. decembra 1980.
lan 56
Na dan stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o mernim jedinicama i merilima
(Slubeni list FNRJ, br. 45/61 i Slubeni list SFRJ, br. 12/65 i 37/73).
lan 57
Ovaj e zakon biti objavljen u Slubenom listu SFRJ, a stupie na snagu 1. jula 1976.
Komentar: Kako proizlazi iz lana 10 Zakona, Meunarodni sistem jedinica spada u
nekonzistentne sisteme, jer se zasniva na ak 7 osnovnih jedinica. Ovaj je
kompromis morao biti uinjen zbog tenje ka univerzalnosti prihvatanja u to veem
broju zemalja, jer je bilo nerealno oekivati da se, naprimer, elektrine ili svetlosne
veliine izraavaju u mehanikim jedinicama (kg, m, s).
20
Decimalne merne jedinice

Vrednost konkretne fizike veliine moe da varira u veoma irokom rasponu, pa bi bilo krajnje
nepraktino da se, na primer, rastojanje izmeu nebeskih tela i prenici molekula mere istom
jedinicom metrom. Stoga su uvedeni konvencijom utvreni prefiksi mernih jedinica i njihove
oznake koji odgovarajuu jedinicu uveavaju, odnosno umanjuju 10n puta. Na taj nain nastaju
decimalne merne jedinice.
U narednoj tabeli su navedeni nazivi i oznake za prefikse, odgovarajui dekadni mnoitelji i
ilustrativni primeri upotrebe nekih decimalnih mernih jedinica.
Dekadni
mnoitelj
1018
1015
1012
Prefiks
Oznaka
eksa
peta
tera
E
P
T
109
giga
106
103
102
101=10
100=1
10-1
10-2
mega
kilo
hekto
deka
deci
centi,
santi
mili
mikro
nano
piko
femto
ato
M
k
h
da
d
c
Jedna svetlosna godina iznosi 9460

Tm.
Udaljenost Zemlje od Sunca je 149,5
Gm.
Snaga elektrana se meri megavatima.
Kilogram, kilometar.
Hektolitar, hektar.
Dekagram.
Decilitar, decimetar.
Centimetar, santimetar.
n
p
f
a
Milimetar, miligram.
Mikrometar, mikrogram.
Nanometar, nanosekund.
Pikofarad, pikogram.
-
10-3
10-6
10-9
10-12
10-15
10-18
Primer
Decimalne merne jedinice se mogu obrazovati samo od jedinica SI, navedenih u popisu, kao i
od sledeih: litar, teks, bar, wattsat, elektronvolt, voltamper i var.
Decimalna merna jedinica za masu se dobija stavljanjem prefiksa ispred oznake za gram (1 g =
0,001 kg = 10-3 kg).
Za obrazovanje decimalne merne jedinice se moe upotrebiti samo jedan prefiks (ne moe
milimikron).
Prefiks i naziv jedinice se piu kao jedna re (ne kilo-gram, niti kilo gram, ve kilogram). Ovo
vai i za oznake prefiksa i merne jedinice (ne k-g, niti k g, ve kg).
Izloitelj (eksponent), koji se stavlja samo na oznaku merne jedinice, odnosi se na celu
decimalnu jedinicu. Oznake mernih jedinica se piu bez take na kraju.
21
POPIS NEKIH MERNIH JEDINICA MEUNARODNOG SISTEMA

Poto e POPIS koji sledi, sadrati i paralelne jedinice iz CGS, odnosno Tehnikog sistema
mera, a i neke vansistemske, odnosno esto koriene anglosaksonske jedinice, potrebno je u
pogledu ovih poslednjih istai da se ponekad ista jedinica razlikuje po vrednosti, u zavisnosti od
toga da li dolazi s britanskog ili sa amerikog kulturnog podruja. Takvi e sluajevi u ovom
tekstu biti oznaeni indeksima: GB, odnosno USA. To se u praksi ne ini i zato predstavlja
problem, zbog ega se i insistira na univerzalnoj primeni Meunarodnog sistema jedinica u
meunarodnom saobraaju. Napomenimo da je SSSR ozvaniio primenu ovog sistema jo
1961. godine, iako na ruskom kulturnom podruju takoe postoji autohtoni sistem mera (vrsta,
pud, hvat, itd.), ne manje komplikovan od anglosaksonskog.
1) Duina
Jedinica za duinu je metar (oznaka: m). Metar je osnovna jedinica SI. Metar je duina, jednaka
1.650.763,73 talasnih duina zraenja u vakuumu koje odgovara prelazu izmeu nivoa 2p i 5d
atoma kriptona 86.
Komentar: Izmeu 1889. i 1960. godine je vaila definicija tzv. prametra (rastojanje
izmeu dva zareza na tapu od legure platine i iridijuma, koji se uva u
Meunarodnom institutu za mere i tegove u Sevru, kraj Pariza). Prema prametru, kao
primarnom standardu, kalibrisani su sekundardni i tercijarni standardi za upotrebu
irom sveta. Pored oite komplikovanosti takve operacije, ona jo uvek nije
garantovala tana merenja duine u odreenim oblastima. Iako je prametar
konstruisan od specijalne legure s minimalnim koeficijentom termikog irenja i uvan
u uslovima konstantne temperature, pritiska i vlanosti, tako strogi uslovi nisu mogli
biti ostvareni kod sekundarnih i daljih standarda. Problem je postao naroito akutan
kada je trebalo tano meriti veoma male duine. Stoga je i odabrana nova definicija
metra koja s jedne strane garantuje nepromenljivost duinskog standarda u velikoj
veini fizikih i hemijskih uslova, a s druge omoguava lako reprodukovanje u iole
opremljenijim laboratorijama, tako da otpada potreba za primarnim standardom.
Tehniki sistem:
1m
CGS-sistem:
1 cm = 10 m
Od vansistemskih jedinica koje se ne smeju koristiti, ali se mogu nai u starijoj literaturi,
pominjemo 1 mikron (oznaka: 1 ) koji odgovara 1 mikrometru (1 m), i 1 angstrem (1 ) koji
predstavlja 0,1 nanometara (0,1 nm). U atomskoj fizici se koristio i 1 milimikron (1 m) koji
odgovara 1 nanometru (1 nm).
Anglosaksonske jedinice:
milja (mile)
jard (yard)
stopa (foot)
in, col (inch, Zoll)
1 mi. = 1.760 yd. = 1.609 m

1 yd. = 3 ft. = 0,9144 m
1 ft. = 12 in. = 0,3048 m
1 in. = 2,54 cm
22
2) Povrina
Jedinica za povrinu je kvadratni (etvorni) metar (oznaka: m2). Kvadratni metar je izvedena
jedinica SI. Kvadratni metar je povrina kvadrata, kome je stranica duga 1 m.
Tehniki sistem:
1 m2
CGS-sistem:
1 cm2 = 10-4 m2
Vansistemske jedinice:
ar:
hektar:
1 a = 100 m2
1 ha = 100 a = 104 m2
Komentar: Naziv ar nije sistemski. Pravilan naziv bi bio hekto-kvadratni metar.

Takoe, hektar je 10 kilo-kvadratnih metara, a njegov naziv i oznaka su izvedeni
kombinovanjem sistemskog prefiksa i vansistemske jedinice.
Anglo-saksonske jedinice:
kvadratna milja (square mile)
kvadratni jard (square yard)
kvadratna stopa (square foot)
kvadratni in (square inch)
1 sq. mi. = 2,589 Mm2

1 sq. yd. = 9 sq. ft. = 0,836 m2
1 sq. ft. = 144 sq. in. = 0,0929 m2
1 sq. in. = 6,54 cm2
3) Zapremina
Jedinica za zapreminu je kubni metar (oznaka: m3). Kubni metar je izvedena jedinica SI. Kubni
metar je zapremina kocke, ija je ivica duga 1 m.
Tehniki sistem:
1 m3
CGS-sistem:
1 cm3 = 10-6 m3
litar
mililitar
1 l = 1 dm3
1 ml = 1 cm3
Komentar: Sufiksom NTP, odnosno prefiksom N, oznaava se zapremina merena

pod normalnim uslovima temperature i pritiska (00 C i 101.325 Pa). Znai, 350
m3NTP ili 350 Nm3 nekog gasa predstavlja njegovu zapreminu merenu pod
normalnim uslovima. itaj: 350 normalnih kubnih metara.
kubni jard (cubic yard)
kubna stopa (cubic foot)
kubni in (cubic inch)
1 cu. yd. = 27 cu. ft. = 0,764 m3

1 cu. ft. = 1.728 cu. in. = 0,0283 m3
1 cu. in. = 16,39 cm3
23
Anglosaksonske mere za tenost:

galon (Imperial gallon)
galon (U.S. gallon)
1 gal.GB = 4,544 l
1 gal. US = 3,785 l
Anglosaksonske mere za rastresite materijale:

buel (bushel)
buel (Winchester bushel)
1 bu.GB = 36,367 l
1 bu.US = 35,238 l
4) Povrinski ugao (ugao u ravni)

Jedinica za povrinski ugao je radijan (oznaka: rad). Radijan je izvedena jedinica SI. Radijan je
ugao u ravni izmeu dva poluprenika koji na krugu isecaju luk duine jednake polupreniku (1
rad = 1 m/1 m = 1).
5) Prostorni ugao
Jedinica za prostorni ugao je steradijan (oznaka: sr). Steradijan je izvedena jedinica SI.
Steradijan je jednak prostornom uglu kupe sa vrhom u sreditu lopte, koji na povrini lopte
zahvata povrinu jednaku kvadratu poluprenika lopte (1 sr = 1 m2 /1 m2 = 1).
6) Masa
Jedinica za masu je kilogram (oznaka: kg). Kilogram je osnovna jedinica SI. Kilogram je masa
meunarodne pramere kilograma.
Komentar: Meunarodnu prameru je sankcionisala 1889. g. Prva generalna
konferencija za tegove i mere, i ona se uva u Meunarodnom institutu za tegove i
mere u Sevru kraj Pariza. Ovaj standard je ozvanien kada i ranija definicija metra
(videti: Duina), no za razliku od njega, i dalje je ostao u upotrebi jer masa ne varira
u zavisnosti od fizikih uslova merenja, a hemijski uticaji se mogu svesti na minimum.
Tehniki sistem:
1 t.j.m. = 1 kps2m-1 = 9,81 kg
CGS-sistem:
1 g = 10-3 kg
Komentar: Poto je u Tehnikom sistemu jedinica za silu osnovna jedinica, jedinica

za masu se mora izvesti iz nje preko I Njutnovog zakona. Oznaka t.j.m. je skraenica
od naziva: tehnika jedinica mase. Ta jedinica se jo oznaava i kao hyl, odnosno
kao techma.
1 t = 103 kg
tona
funta (libra avoirdipois)
unca (ounce)
1 lb. = 16 oz. = 0,4536 kg

1 oz. = 28,35 g
24
Komentar: Bukvalni prevod naziva za funtu bi glasio: teinska funta. Ona spada u
tzv. trgovaki sistem. Postoje jo i monetni i apotekarski sistem sa svojim "funtama",
koje se brojano razlikuju od trgovake.
7) Duinska (linijska) masa
Jedinica za duinsku (linijsku) masu je kilogram po metru (oznaka: kg/m ili kgm-1). To je
izvedena jedinica SI. Kilogram po metru je duinska (linijska) masa homogenog tela, jednolike
povrine preseka, ija je masa 1 kg, a duina 1 m (1 kg/m = 1 kg/1 m).
8) Povrinska masa
Jedinica za povrinsku masu je kilogram po kvadratnom metru (oznaka: kg/m2 ili kgm-2). To je
izvedena jedinica SI. Kilogram po kvadratnom metru je povrinska masa homogenog tela,
jednolike debljine, ija je masa 1 kg, a povrina 1 kvadratni metar (1 kg/m2 = 1 kg/1 m2 ).
9) Zapreminska masa (gustina)
Jedinica za zapreminsku masu je kilogram po kubnom metru (oznaka: kg/m3 ili kgm-3). To je
izvedena jedinica SI. Tu zapreminsku masu ima homogeno telo, ija je masa 1 kg, a zapremina
1 m3 (1 kg/m3 = 1 kg/1 m3). Zapreminska masa i gustina su ekvivalentni termini.
Tehniki sistem:
1 t.j.m./m3 = 1 kps2m-4 = 9,81 kg/m3
CGS-sistem:
1 g/cm3 = 103 kg/m3
1 g/l = 1 kg/m3 (kod gasova)

1 t/m3 = 103 kg/m3 (graevinarstvo)
1 lb./cu. ft. = 16,028 kg/m3
10) Vreme
Jedinica za vreme ili interval vremena (trajanje) je sekunda (oznaka: s). Sekunda je osnovna
jedinica SI. Sekunda predstavlja trajanje 9.192.631.770 perioda zraenja koje odgovara prelazu
izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.
Komentar: Razlozi za ovakvu definiciju sekunde su isti kao i za definisanje duinske
jedinice, metra.
11) Frekvencija (uestanost)
Jedinica za frekvenciju je hertz (herc) (oznaka: Hz). Hertz je izvedena jedinica SI. To je
frekvencija periodine pojave, ija perioda traje 1 sekundu (1 Hz = 1/1 s = 1 s-1).
12) Brzina
Jedinica za brzinu je metar u sekundi (oznaka: m/s ili ms-1). To je izvedena jedinica SI. Brzinu
od metra u sekundi ima telo koje pri jednolikom kretanju prelazi udaljenost od 1 metra za vreme
od 1 sekunde (1 m/s = 1 m/1 s).
25
13) Ubrzanje
Jedinica za ubrzanje je metar u sekundi na kvadrat (oznaka: m/s2 ili ms-2). To je izvedena
jedinica SI. Ubrzanje od 1 metra u sekundi na kvadrat ima telo kome se tokom 1 sekunde brzina
jednoliko promeni za 1 metar u sekundi:
1 m/s
(1 m / s 2 =
)
1s
14) Ugaona brzina
Jedinica za ugaonu brzinu je radijan u sekundi (oznaka: rad/s ili rads-1). To je izvedena jedinica
SI. Ugaonu brzinu od 1 radijana u sekundi ima telo koje jednoliko rotira i za vreme od 1 sekunde
se okrene za ugao od 1 radijana oko svoje nepomine ose rotacije (1 rad/s = 1 rad/1 s).
Komentar: Pun krug (1 obrt) ima 2 = 6,28 radijana. Ugaona brzina se izraava i u
obrtima u minutu (oznaka: o/min ili min-1).
15) Ugaono ubrzanje
Jedinica za ugaono ubrzanje je radijan u sekundi na kvadrat (oznaka: rad/s2 ili rads-2). To je
izvedena jedinica SI. Ugaono ubrzanje od 1 radijana u sekundi na kvadrat ima telo, koje rotira
oko nepomine ose i kome se ugaona brzina menja tokom 1 sekunde za 1 radijan u sekundi:
(1 rad/s 2 =
1 rad / s
)
1s
16) Zapreminski protok

Jedinica za zapreminski protok je kubni metar u sekundi (oznaka: m3/s ili m3s-1). To je izvedena
jedinica SI. Homogeni fluid koji ravnomerno protie kroz posmatrani presek, tako da u 1 sekundi
protekne 1 kubni metar, ima zapreminski protok od 1 kubnog metra u sekundi (1 m3/s = 1 m3/1
s).
17) Maseni protok
Jedinica za maseni protok je kilogram u sekundi (oznaka: kg/s ili kgs-1). To je izvedena jedinica
SI. Homogeni fluid koji ravnomerno protie kroz posmatrani presek, tako da u 1 sekundi
protekne 1 kg fluida, ima maseni protok od 1 kilograma u sekundi (1 kg/s = 1 kg/1 s).
18) Sila
Jedinica za silu je newton (njutn) (oznaka: N). To je izvedena jedinica SI. Njutn je sila koja telo
mase 1 kg, ubrzava za 1 m u sekundi na kvadrat (1 N = 1 kg1 m/s2).
Tehniki sistem:
kilopond
1 kp = 9,81 N
CGS-sistem:
dyn
1 dyn = 10-5 N
26
funta sile (pound-force)
1 lbf = 0,4536 kp = 4,45 N
Komentar: 1 kp je sila kojom Zemlja privlai telo mase 1 kg. Poto Zemljino ubrzanje
iznosi 9,81 m/s2, otuda gornji odnos izmeu kiloponda i njutna. Izmeu funte mase i
kilograma postoji isti odnos kao izmeu funte sile i kiloponda: kilopond je teina
kilograma mase, a funta sile je teina funte mase. U ruskoj literaturi se kilopond
oznaava irilinim kgs (kilogram sile).
19) Pritisak (napon, naprezanje)
Jedinica za pritisak je pascal (paskal) (oznaka: Pa). To je izvedena jedinica SI. Pritisak od 1
paskala proizvodi sila od 1 njutna koja je ravnomerno rasporeena i deluje upravno na ravnu
povrinu veliine 1 kvadratnog metra (1 Pa = 1 N/1 m2).
Tehniki sistem:
1 kp/m2 = 9,81 Pa
CGS-sistem:
1 dyn/cm2 = 0,1 Pa
tehnika atmosfera
bar
fizika atmosfera
milimetar ivinog stuba
milimetar vodenog stuba
1 at = 1 kp/cm2 = 98,1 kPa

1 bar = 105 Pa
1 atm = 1 At = 101.325 Pa = 760 mmHg =
= 10.330 mmVS = 1,033 at
1 mmHg = 1 Torr = 133.322 Pa = 1/735,6 at =
= 1/760 atm = 13,6 mmVS
1 mmVS = 1mmH2O = 9,81 Pa =
= 10-4 at = 1/10.330 atm
funta po kvadratnom inu
(pound per square inch)
1 psi = 1 lbf./sq. in. = 6,89 kPa =

= 51,71 mmHg = 0,070 at
Komentar: Oznaka za tehniku atmosferu moe imati sufiks a ili (poetna slova
nemakih rei: absolut i ber) kojima se oznaava apsolutni pritisak, odnosno
natpritisak (pritisak iznad atmosferskog). Dakle pritisak od 15 ata odgovara priblino
(jer se tehnika i fizika atmosfera malo razlikuju) pritisku od 14 at. Isto tako,
jedinica psi moe imati sufikse a i g (poetna slova engleskih rei absolute i gage), sa
istim znaenjem kao gore. Dakle, pritisak od 12 psia oznaava apsolutni pritisak,
meren od vakuuma (P=0), a pritisak od 12 psig je natpritisak meren poev od
atmosferskog pritiska. Poto u praksi veoma esto merimo ba natpritisak, i
instrumenti su odgovarajue kalibrisani. Kada manometar koji meri natpritisak
izloimo atmosferskom pritisku, on e pokazivati P0, dok e manometar koji meri
apsolutni pritisak, pokazivati oko 1 at (ili oko 98 kPa, odnosno neto vie od 14 psi).
27
20) Dinamiki viskozitet

Jedinica za dinamiki viskozitet je paskalsekunda (oznaka: Pas). To je izvedena jedinica SI.
Paskalsekunda predstavlja dinamiki viskozitet homogenog fluida koji struji laminarno, u kome
izmeu dva ravna paralelna sloja, meusobno udaljena 1 m, pri relativnoj brzini slojeva od 1
m/s, nastaje naprezanje na smicanje od 1 paskala
(1 Pa s =
1 kps/m2 = 9,81 Pas
Tehniki sistem:
CGS sistem:
1 Pa 1 m
)
1 m/s
poaz
1 p = 0,1 Pas
Komentar: Najvei broj podataka o dinamikom viskozitetu koji se nalazi u prirunoj

literaturi, izdatoj pre obavezne primene SI, izraen je u CGS-sistemu i to u
centipoazima (cp). Razlog za ovo je sasvim praktine prirode: voda pri 200 C ima
dinamiki viskozitet 1 cp, to znai da se i viskoziteti vodenih rastvora (mleko!) kreu
u blizini te vrednosti.
21) Kinematski viskozitet
Jedinica kinematskog viskoziteta je kvadratni metar u sekundi (oznaka: m2/s ili m2s-1). To je
izvedena jedinica SI. Kinematski viskozitet od 1 kvadratnog metra u sekundi ima homogeni fluid,
iji je dinamiki viskozitet 1 paskalsekunda, a zapreminska masa mu je 1 kilogram po kubnom
metru
(1 m 2 /s =
1 m2/s
Tehniki sistem:
CGS-sistem:
1 Pa s
)
1 kg/m 3
stoks
1 St = 10-4 m2/s
Komentar: Iz istih razloga kao kod dinamikog viskoziteta najea jedinica u starijoj
literaturi je centistoks (cSt).
22) Energija, rad, koliina toplote
Jedinica za energiju, rad i koliinu toplote je joule (dul) (oznaka: J). To je izvedena jedinica
SI. Dul je jednak radu koji izvri sila od jednog njutna, kad se njena napadna taka pomeri u
pravcu i smeru sile za jedan metar (1 J = 1 N1 m).
Kao izvedene jedinice za energiju, rad i koliinu toplote, mogu se upotrebljavati i svi umnoci
koji nastaju:
- od mernih jedinica za silu i duinu (Nm);
- od mernih jedinica za snagu i vreme (Ws).
Tehniki sistem:
kilopondmetar
1 kPm = 9,81 J
CGS-sistem:
erg
1 erg = 10-7 J
28
vatsekunda
vatas
kilovatas
kalorija (mala)
(kilo)kalorija (velika)
1 Ws = 1 J
1 Wh = 3,6 kJ
1 kWh = 3,6 MJ
1 cal = 4,1868 J
1 Cal = 1 Kcal = 4,1869 kJ
Britanska toplotna jedinica
(British thermal unit)
1 Btu = 1 B.Th.U. = 1,055 kJ
Komentar: Kalorija i kilokalorija su jedinice koje su ranije veoma iroko koriene u

kalorici (nauci o toploti), pa se mnogobrojni podaci iz ranije literature mogu nai
izraeni u kalorijama, odnosno kilokalorijama. Kalorija je koliina toplote, potrebna da
se jednom gramu vode povisi temperatura sa 14,50 na 15,50 C. Kilokalorija je 1000
puta vea jedinica. Britanska toplotna jedinica je definisana na analogan nain: to je
koliina toplote, potrebna da se jedna funta vode zagreje za jedan stepen po
Farenhajtovoj skali.
Izraavanje koliine toplote u kalorijama, a mehanikog rada (mehanike energije) u dulima
navodilo je na pomisao da se radi o razliitim fizikim veliinama. Uvoenjem dula kao
jedinstvene jedinice ovaj problem je prevazien.
23) Snaga, energetski, odnosno termiki protok (fluks)
Jedinica za snagu, energetski, odnosno termiki protok je watt (vat) (oznaka: W). Vat je
izvedena jedinica SI. Vat je snaga, kojom se obavi rad od 1 dula u 1 sekundi (1 W = 1 J/1 s).
Kao izvedene merne jedinice za snagu mogu se upotrebljavati i svi kolinici koji nastaju od
mernih jedinica za energiju, rad i koliinu toplote, i od merne jedinice za vreme.
Tehniki sistem:
1 kPm/s = 1/102 kW
CGS-sistem:
1 erg/s = 10-7 W
konjska snaga
1 KS = 735,5 W
24) Termodinamika temperatura

Jedinica za termodinamiku temperaturu je kelvin (oznaka: K). Kelvin je osnovna jedinica SI.
Kelvin je termodinamika temperatura, jednaka 1/273,16 termodinamike temperature trojne
take vode.
Komentar: Na ovaj nain se definicija temperature izvlai iz osnovnih zakona
termodinamike, prema kojima postoji apsolutna nula temperaturne skale.
Temperatura trojne take vode je temperatura na kojoj su led, voda i vodena para u
termodinamikoj ravnotei, i nalazi se veoma blizu 00 C. Ova fizika konstanta je
odabrana stoga to je voda od primarnog znaaja za oveka, kako u biolokom, tako
i u tehnikom smislu. Gornja definicija, na taj nain znai da 1 K predstavlja 1/273,16
29
deo temperaturnog intervala izmeu apsolutne nule i trojne take vode. Raniji naziv
za termodinamiku temperaturu je bio apsolutna temperatura.
Vansistemske jedinice: stepen Celzijusa ili centigradski stepen
10 C
Komentar: Za razliku od termodinamike temperaturne skale, zasnovane na

pretpostavci o postojanju apsolutne nule, Celzijusova temperaturna skala se zasniva
na podeli intervala izmeu taaka mrnjenja i kljuanja vode pod normalnim pritiskom
na 100 jednakih delova. Budui da je veoma rairena u praksi, pri definisanju
termodinamike temperature se vodilo rauna da jedinica mere, bar kao temperaturni
interval, ostane ista.
10 C = 1 K (kao temperaturni interval)
Za meusobno preraunavanje temperatura, izraenih u stepenima celzijusa i kelvinima slue
sledee relacije:
t (0 C) = T (K) - 273,16
T(K) = t (0 C) + 273,16
10 F
stepen Farenhajta
Komentar: Skala po Farenhajtu, koja se u velikoj meri jo i danas koristi u Velikoj

Britaniji i SAD, tako je konstruisana da voda, prema njoj, mrzne pri 320 F, a kljua pri
2120 F. Ovaj temperaturni interval, koji odgovara 1000 C, izdeljen je na 180 jednakih
delova. Stoga (kao temperaturni interval) vai sledee:
10 F = 1/1,80 C = 1/1,8 K
Za meusobno preraunavanje temperatura izraenih u stepenima Farenhajta i Celzijusa slue
sledee relacije:
9 0
t ( C) + 32
5
5 0
t ( 0 C) =
t ( F) -32
9
t ( 0 F) =
25) Masena koliina toplote

Jedinica za masenu koliinu toplote je dul po kilogramkelvinu (oznaka: J/(kg.K) ili Jkg-1K-1). To
je izvedena jedinica SI. Dul po kilogramkelvinu je masena koliina toplote homogenog tela,
mase 1 kilogram, u kome dovoenje koliine toplote od 1 dula proizvodi povienje
termodinamike temperature za 1 K
1J
1 J/(kg K) = 1 kg 1 K
Komentar: Masena koliina toplote se moe smatrati specijalnim sluajem fizike

veliine: specifinog toplotnog kapaciteta i to onda kada se za jedinicu koliine tela
30
uzme jedinica mase. Uobiajeni raniji naziv za specifini toplotni kapacitet tela je
specifina toplota.
Specifina toplota se moe odreivati pri konstantnom pritisku (cp) ili pri konstatnoj
zapremini (cv). Te dve vrednosti za isto telo nisu jednake, a njihova razlika naroito
dolazi do izraaja kod gasova. Pri konstantnoj zapremini se toplota dovedena gasu
troi na poveanje njegove unutranje energije, to se manifestuje povienjem
pritiska. Pri konstatnom pritisku se gas pri zagrevanju iri, pa se dovedena toplota
troi ne samo na poveanje unutranje energije gasa, ve i na vrenje mehanikog
rada protiv okoline. Stoga je cp > cv. Za gasove u idealnom stanju vai:
J
mol K
gde je R univerzalna gasna konstanta. Odavde se univerzalna gasna konstata moe definisati
kao rad irenja 1 mola idealnog gasa pri zagrevanju za 1 K.
Cp = C v + R
U zavisnosti od toga, ta se upotrebi za merenje jedinice koliine tela, imamo, na primer:
kcal
kcal
cal
kJ
, 3
, 0 ,
0
kg C m K g C mol 0 C
itd.
Kombinovanjem odgovarajuih anglosaksonskih jedinica, dobijaju se, na primer:
Btu
Btu
,
0
lb F cu.ft.0 F
26) Termika provodljivost
Jedinica za termiku provodljivost je vat po metarkelvinu (oznaka: W/(mK) ili Wm-1K-1). To je
izvedena jedinica SI. Termiku provodljivost od 1 vata po metarkelvinu ima homogeno telo, u
kome razlika termodinamike temperature od 1 kelvina u dvema paralelnim ravnima, povrine 1
kvadratnog metra, koje su na meusobnom odstojanju od 1 metra, stvara termiki protok od 1
vata
1 W/m 2
=
1
W/(m
K)
1 K/ 1 m
1
kcal
W
= 1,163
0
m K
m h C
31
27) Koliina materije

Jedinica za koliinu materije je mol (oznaka: mol). Mol je osnovna jedinica SI. Mol je koliina
materije sistema koji sadrava onoliko elementarnih estica, koliko ih ima u 0,012 kilograma
ugljenika 12.
N a p o m e n a: Kada se upotrebljava mol, treba navesti elementarne estice koje mogu biti
atomi, molekuli, joni, elektroni i druge estice, ili odreene skupine tih estica.
Komentar: Gornja definicija ustvari tvrdi da je 1 mol jedinica za merenje koliine
materije, jednaka Avogadrovom broju estica: 6,0251023.
28) Molska masa
Jedinica za molsku masu je kilogram po molu (oznaka: kg/mol ili kgmol-1). To je izvedena
jedinica SI. Molsku masu od 1 kilograma po molu ima homogena materija iji 1 mol ima masu
od 1 kg (1 kg/mol = 1 kg/1 mol).
Komentar: Relativna molekulska masa predstavlja odnos mase nekog molekula i
mase 1/12 atoma ugljenika 12. Stoga je, na primer, relativna molekulska masa
molekula azota jednaka 28, a njegova molska masa: 28 kg/mol.
29) Koncentracija materije (molaritet)
Jedinica za koncentraciju materije (molaritet) je mol po kubnom metru (oznaka: mol/m ili
molm-1). To je izvedena jedinica SI. Koncentracija komponente u homogenoj smei iznosi
1 mol/m, ako u 1 kubnom metru smee ima 1 mol komponente
(1 mol/m3 = 1 mol/1 m3).
N a p o m e n a 1: Mogu se upotrebljavati i izvedene merne jedinice za veliine koje nisu
izriito navedene u ovome popisu, ako su nastale prema stavu 3. lana 10 ovoga Zakona.
Posebni nazivi i oznake za pojedine izvedene merne jedinice, navedene u ovome popisu, mogu
se upotrebiti za jednostavnije izraavanje drugih izvedenih mernih jedinica.
N a p o m e n a 2: Oznake svih mernih jedinica se piu uspravnim slovima latinice. Umnoak
dve merne jedinice se obeleava takom kao simbolom mnoenja. Taka se moe izostaviti
kada je oznaka takva da ne moe doi ni do kakve zabune.
Ako merna jedinica nastaje meusobnim deljenjem dve merne jedinice, moe se kao simbol
deljenja upotrebiti kosa crta (/), vodoravna crta (-) ili se mogu upotrebiti eksponenti s negativnim
predznakom. Ne treba u istom redu upotrebiti vie od jedne kose crte. Ako su merne jedinice
sloenije treba upotrebiti eksponente s negativnim predznakom ili zagrade.
32
Merne jedinice izvan SI koje se mogu upotrebljavati

1) Za duinu
- morska milja = 1852 m. Moe se koristiti samo za itraavanje udaljenosti u pomorskom i
vazdunom prometu.
2) Za povrinu
- ar, hektar.
3) Za zapreminu
- litar.
4) Za ugao u ravni
- pun ugao = 2 rad.
- prav ugao (oznaka: L) = /2 rad.
- stepen (oznaka: 0) = (1/90)L = (/180) rad.
- minut (oznaka: ') = (1/60)0 =(/10800) rad.
- sekund (oznaka: '') = 1/60)' = (/648000) rad.
- gradus ili gon (oznaka: g) = (/200) rad.
5) Za masu
- tona.
- jedinica atomske mase (oznaka: u) je jednaka 1/12 mase atoma nuklida
vrednost: 1 u = 1,6610-27 kg. Moe se upotrebljavati samo u hemiji i fizici.
12
C. Priblina
6) Za duinsku (linijsku) masu

- tex (teks) - (oznaka: tex) = 1 g/km = 10-6 kg/m. Moe se koristiti samo za odreivanje duinske
mase tekstilnog vlakna i konca.
7) Za vreme
- minut (oznaka: min) = 60 s.
- sat (oznaka: h) = 3600 s.
- dan (oznaka: d) = 86499 s.
- sedmica, mesec i godina gregorijanskog kalendara.
8) Za brzinu
- vor = morska milja na sat = 0,514 m/s. Moe se koristiti samo u pomorskom i vazdunom
prometu.
9) Za pritisak
- bar (oznaka: bar) = 105 Pa.
33
10) Za energiju, rad i koliinu toplote

- wattsat (oznaka: Wh) = 3,6 kJ.
- elektronvolt (oznaka: eV), jednak je kinetikoj energiji koju zadobije elektron prelazei potencijalnu razliku od 1 volta u vakuumu. Priblina vrednost: 1 eV = 160210-19 J. Moe se koristiti
samo u specijalizovanim podrujima.
11) Za snagu
- voltamper (oznaka: VA) = 1 W. Moe se koristiti samo za izraavanje prividne snage
naizmenine struje.
- var (oznaka: var) = 1 W. Moe se koristiti samo za izraavanje jalove (reaktivne) elektrine
snage.
12) Za temperaturu
- stepen Celzijusa (oznaka: 0 C).
MEHANIKE OPERACIJE
Pojam fluida
Efekat izlaganja tela dejstvu sila koje izazivaju unutranja naprezanja moe biti dvojak. Ukoliko
su veze izmeu molekula tela srazmerno jake, preovlaujue spoljne sile e u nekom trenutku
dovesti do njihovog raskidanja, a telo e se raspasti - materijal prska i lomi se. Ako su, pak
meumolekulske veze srazmerno slabe, telo e se pod dejstvom spoljnih sila deformisati promenie oblik ili i oblik i zapreminu teei da smanji naprezanje. Ovaj se proces naziva
teenje, a tela koja se tako ponaaju zovu se jednim imenom fluidi.
Otru granicu izmeu "jakih" i "slabih" meumolekulskih veza nije mogue tano povui jer ona
zavisi od niza spoljnih inilaca. Tela koja obino smatramo vrstim, pod odreenim okolnostima
bi mogla "tei" i obratno, no u uem smislu, pod fluidima se podrazumevaju takva tela, koja
nedvosmisleno teku ve pod uticajem sile zemljine tee. To su, pre svega, tenosti i gasovi, ali i
razna testa, paste i pulpe koje se sreu pri preradi biolokog materijala.
U pogledu reakcije na dejstvo pritiska, fluidi se dele na gasovite (stiljivi - menjaju i oblik i
zapreminu) i na kapljiaste (nestiljivi - praktino menjaju samo oblik). Obe grupe spadaju u
realne fluide.
Nasuprot njima, idealan fluid (neviskozan, nestiljiv fluid) predstavlja teorijski model pogodan
za mnoga razmatranja u mehanici fluida. Najee se za opisivanje neke pojave u prvoj
aproksimaciji koristi koncepcija idealnog fluida, a potom se rezultat, u zavisnosti od konkretne
potrebe, prilagoava realnim fluidima.
Osobine fluida
Zapreminska masa (gustina) i viskozitet su osnovna svojstva fluida.
Zbog razlike u jaini meumolekulskih sila, gustina kapljiastih fluida je u naelu oko 1000 puta
via od gustine gasovitih fluida. Ona se za tenosti kree u intervalu od oko 700 do oko
1500 kg/m3, a za vodu i vodene rastvore tipina vrednost je 1000 kg/m3. Za gasove pod
normalnim uslovima gustine se kreu u intervalu od oko 0,1 do oko 10 kg/m3, a tipina vrednost
za vazduh je oko 1,34 kg/m3.
Teni fluidi se s tehnikog stanovita mogu smatrati nestiljivim, to znai da pritisak nema
uticaja na njihovu gustinu. S druge strane, pod dejstvom poviene temperature sve tenosti se
ire, pa im shodno tome opada gustina. Vrednost koeficijenta termikog irenja zavisi u najveoj
meri od prirode tenosti, pa vrednosti gustine tenosti pri razliitim temperaturama treba
potraiti u odgovarajuim tablicama iz prirune literature.
MEHANIKE OPERACIJE - POJAM FLUIDA
35
Ukoliko su uslovi takvi da gasove moemo predstaviti modelom idealnog gasa, onda primenom
Klapejronove jednaine dolazimo do jednostavnih izraza za izraunavanje promene gustine
gasova sa pritiskom i temperaturom:
P
=
0 P0
T0
=
0 T
Istovremeno dejstvo pritiska i temperature menja gustinu gasova na sledei nain:
P1 T0
=
0 P0 T
Dejstvo pritiska na viskozitet tenih fluida je zanemarljivo, a isto vai i za gasovite fluide do
umerenih pritisaka. S druge strane, uticaj temperature na viskozitet je znaajan, i to takav da
kod kapljiastih fluida on opada, a kod gasovitih raste s temperaturom. Razlog ovome treba
traiti u razliitoj jaini meumolekulskih sila kod tenosti i gasova. Povienje temperature uvek
izaziva poveanje brzine kretanja molekula poveanje njihove kinetike energije, to se, s
jedne strane, manifestuje u poveanom broju meumolekulskih sudara, a s druge, u poveanju
njihovog meusobnog rastojanja (sva tela se pri zagrevanju ire!). Kod tenosti, gde su
meumolekulske sile srazmerno jake, efekat meusobnog udaljavanja molekula ima
neposredan uticaj na slabljenje veza izmeu njih i konsekventno, na snienje viskoziteta. Kod
gasova su, meutim, ove sile praktino zanemarljive, pa poveanje broja sudara meu
molekulima ima odluujui uticaj. Povean broj sudara znai i ei kontakt meu molekulima u
slojevima fluida razliite brzine, to u makro-smislu rezultuje u porastu viskoziteta.
Vrednosti koeficijenta dinamikog viskoziteta tenosti kreu se u intervalu od jedne do nekoliko
mPas (viskozitet vode pri 200 C je 1 mPas), dok su za gasove vrednosti tipino oko 50 puta
nie (vazduh, pri 200 C, ima viskozitet od 0,018 mPas).
Slika 1
Nomogram za odreivanje vrednosti viskoziteta tenosti i gasova pri
razliitim temperaturama.
MEHANIKE OPERACIJE - POJAM FLUIDA
36
Uticaj temperature na viskozitet je sloena funkcija, nepogodna za izraunavanje u praksi.

Stoga su vrednosti viskoziteta tenosti i gasova sreene u prirunoj literaturi, u obliku tzv.
nomograma.
Komentar: Nomografija ( - zakon; - pisanje) je matematika disciplina,
koja koristi grafike metode za prikazivanje veze meu razliitim veliinama, naroito
meu onima koje su u funkcionalnoj vezi. Nomogram je grafiki prikaz takve veze,
odakle se srazmerno jednostavno moe dobiti vrednost traene veliine u zavisnosti
od zadatih parametara.
Nomogram za viskozitet fluida (slika 1) sadri pravougaonu mreu s koordinatama X i Y,
smetenu izmeu vertikalnih osa, na koje su nanete vrednosti temperature i viskoziteta.
Nomogram prati i odgovarajua tabela (nije prikazana), u kojoj je svakom fluidu pridruen par
vrednosti X,Y. Postupak odreivanja viskoziteta fluida je sledei.
1. U tabeli se nau vrednosti X i Y za zadati fluid;
2. U koordinatnoj mrei se obelei odgovarajua taka sa koordinatama X i Y;
3. Lenjirom se spoji taka (X,Y) sa zadatom temperaturom na levoj osi;
4. Vrednost koeficijenta dinamikog viskoziteta fluida pri zadatoj temperaturi oitava se u
preseku lenjira s desnom osom.
Kod smee tenosti biolokog porekla viskozitet je obino sloena funkcija sastava i ne moe se
lako izraunati preko izraza objavljenih u literaturi. Na primer, mleko je disperzija masnih
kapljica u vodenom rastvoru mineralnih soli, eera i belanevina. Ove supstance razliito utiu
na viskozitet, tako da pri 200 C viskozitet vode iznosi 1 mPas, obezmaenog mleka
1,79 mPas, a punomasnog mleka (sa oko 3,5% mlene masti) 2,127 mPas. Pri jednakom
ukupnom sastavu mleka i sama veliina kapljica mlene masti ima uticaja na viskozitet (slika 2).
Slika 2
Promena viskoziteta homogenizovanog
mleka pri skladitenju, prouzrokovana
aglomeracijom kapljica mlene masti.
STATIKA FLUIDA
Ovaj deo mehanike fluida se bavi dejstvom sila na fluid u stanju mirovanja. Budui da se fluid ne
kree, sile (teina fluida, spoljni pritisak) ne vre rad, ve utiu samo na iznos njegove energije.
Stoga kaemo da statika fluida prouava energetsko stanje fluida u miru.
Ukupna mehanika energija fluida u stanju mirovanja sastoji se od potencijalne energije i
energije pritiska, koje su povezane izrazom, poznatim kao osnovna jednaina hidrostatike.
Smisao ove fundamentalne relacije moe se objasniti razmatranjem sistema prikazanog na
slici 3.
Slika 3.
Otvoreni sud u kome tenost miruje nalazi se na odreenoj visini iznad podloge 0-0. U tenosti
su oznaena dva preseka (i i j), paralelna s podlogom. Sve take preseka i nalaze se na istoj
visini (hi) i zato imaju istu potencijalnu energiju presek i je jedna ekvipotencijalna ravan. Iznad
preseka i se nalazi odreena koliina tenosti, ija teina, zajedno sa atmosferskim pritiskom
(Pa), rezultuje u pritisku (Pi) na ravan i:
Pi = Pa +
Gi
V
S zi
= Pa + i = Pa +
= Pa + zi
S
S
S
(1)
gde su Gi i Vi ukupna teina, odnosno zapremina tenosti iznad ravni i, je specifina teina
tenosti, a S povrina poprenog preseka suda.
estica fluida, mese m, teine G i zapremine V, koja se nalazi u preseku i, ima ukupnu
mehaniku energiju:
Ei = E potencija ln a + E pritiska = m g hi + Pi V
(2)
38
Kada ukupnu energiju estice svedemo na jedinicu njene teine, dobijamo:

Ei
P
= hi + i
(3)
Jednakim razmatranjem za presek j dobija se:

Ej
= hj +
G
Kada u izraze (3) i (4) unesemo izraz (1):
Pj
(4)
Ei
P + zi
P
= hi + a
= hi + z i + a ;
G
Ej
G
= hj +
Pa + z j
= hj + z j +
Pa
(5)
ouavamo da su oni meusobno jednaki:

hi + z i = h j + z j
(6)
odakle sledi da je ukupna jedinina mehanika energija fluida jednaka za preseke i i j. S

obzirom na to da su preseci i i j proizvoljno izabrani, isti zakljuak vai i za bilo koji presek u
sudu. Prema optem obliku osnovne jednaine hidrostatike:
E
P
= h + = const.
G
(7)
ukupna energija fluida u miru je po jedinici njegove teine konstantna, iako odnos njegove
potencijalne energije i njegove energije pritiska zavisi od poloaja u odnosu na podlogu.
Komentar: Podloga na slici 3 predstavlja tzv. referentnu ravan, tj. ekvipotencijalnu ravan u odnosu na
koju merimo potencijalnu energiju taaka posmatranog sistema. (U mehanici fluida ekvipotencijalna
ravan je uvek paralelna zemljinoj povrini.) Apsolutni iznos potencijalne energije tela u gravitacionom
polju nas ne zanima jer uvek razmatramo samo razliku u potencijalnoj energiji izmeu dve take (dva
preseka sistema). Referentna ravan se moe postaviti proizvoljno (ak i iznad suda na slici), ali je
najpraktinije da se postavi u najniu taku sistema. U razmatranom primeru tome bi odgovaralo dno
suda.
Komentar: Svaki lan osnovne jednaine hidrostatike predstavlja energiju po jedinici teine fluida
(J/N). Poto dul predstavlja Nm, ona se moe izraziti i kao Nm/N. Ako formalno skratimo njutn u
brojiocu i imeniocu, ostae samo jedinica duine m. Zbog toga u inenjerskoj praksi pomenuti
lanovi osnovne jednaine hidrostatike nose naziv visine. Dakle, lan potencijalne energije se naziva
visina potencijalne energije ili geometrijska visina, ili geodetska visina, a lan energije pritiska visina
statikog pritiska ili jednostavnije visina pritiska. Uprkos tome, nikako ne treba zaboraviti da je
pomenuto skraivanje jedinica samo formalno i da se sutinski uvek radi o energiji po jedinici teine
fluida.
Jednu od primena osnovne jednaine hidrostatike nalazimo kod pijezometra ( pritisak;

mera): prave, vertikalne, na vrhu otvorene staklene cevi pomou koje se moe meriti
statiki pritisak u fluidu.
U takama A i B horizontalnog cevovoda, ispunjenog fluidom (slika 4), postavljeni su
pijezometri. Usled pritiska Pa, odnosno Pb u takama A i B, tenost se u pijezometrima die do
39
odgovarajuih nivoa a i b: zbir atmosferskog pritiska i hidrostatikog pritiska tenosti u svakom

od pijezometara odrava ravnoteu odgovarajuem pritisku u osi cevovoda.
Slika 4.
Osnovna jednaina hidrostatike vai za svaki od dva pijezometra:
P
PA
+ hA = a + (hA + z A ) ;
P
PB
+ hB = a + (hB + z B )
(8)
odakle se dobija:
zA =
PA Pa PA Pa
=
;
zB =
PB Pa PB Pa
=
(9)
Ukoliko nas zanima razlika pritisaka u takama A i B, ona se moe dobiti direktno iz razlike
visina nivoa u pijezometrima:
z = z A z B =
PA PB
(10)
Razlika nivoa tenosti u pijezometrima brojano je jednaka razlici visina pritiska u takama A i
B, to i predstavlja izvesno opravdanje za upotrebu termina "visina". Kao najjeftiniji ureaj za
merenje pritiska, pijezometar se najee koristi za praenje njegove promene du nekog
hidraulikog sistema.
Komentar: Pijezometrom se ne moe meriti pritisak gasovitih fluida, to je oigledno iz same njegove
konstrukcije.
Komentar: Ista razlika nivoa u pijezometrima ne znai automatski i istu razliku pritisaka ova druga
zavisi i od specifine teine fluida. Vai i obrnuto: pri proticanju razliitih fluida cevovodom ista razlika
pritisaka e dati drugaiju razliku nivoa u pijezometarskim cevima.
Komentar: Kada se radi o protonim, osnosimetrinim sistemima, kao to je cevovod sa slike 4, sve
visine (pijezometarska visina, visina u odnosu na referentnu ravan) se raunaju od teita preseka
sistema; u prikazanom primeru to je osa cevovoda.
40
KINEMATIKA FLUIDA
Ova oblast mehanike fluida prouava brzinsko polje u fluidu ne zalazei u uzroke njegovog
kretanja, odnosno u sile koje pri tome dejstvuju. Najznaajniji njeni rezultati sadrani su u
jednaini kontinuiteta, koja predstavlja zakon o odranju mase primenjen na mehaniku fluida.
Prema slici 5, na kojoj je prikazan segment horizontalnog cevovoda, jednaina kontinuiteta tvrdi
da su maseni protoci fluida u presecima 1 i 2, meusobno jednaki:
m 1 = m 2
(11)
Drugim reima, pri proticanju fluida od preseka 1 do preseka 2 masa fluida ne moe nestati
neznano kud, niti se ni iz ega moe stvoriti, to i jeste tvrdnja zakona o odranju mase.
Kada se radi o nestiljivim fluidima, izraz (11) vai uvek. On vai i za stacionarno strujanje
stiljivih fluida. Meutim, ako stiljivi fluid struji nestacionarno, to znai da mu se protok s
vremenom menja, ta promena e se uvek pre osetiti u preseku 1 nego u preseku 2. U ovom
sluaju se jednaina kontinuiteta potvruje tek ako se izjednae proseni maseni protoci,
mereni u duem intervalu vremena.
Slika 5
Izraz (11) se moe dodatno razviti ako fluid struji pod izotermskim uslovima, tj. ako su
temperature u presecima 1 i 2 jednake. U tom sluaju je i gustina fluida du cevovoda
konstantna ( 1 = 2 ), pa iz:
1 V 1 = 2 V 2
dobijamo
V 1 = V 2
(12)
Dakle, za izotermsko strujanje fluida, pored konstantnosti masenog protoka, vai i konstantnost
zapreminskog protoka du celog cevovoda.
41
Uzevi u obzir da je V = w S , gde je w - brzina fluida, a S - povrina poprenog preseka

cevovoda, prema slici 5 sledi:
w1 S1 = w2 S 2
w1 S 2
=
w2 S1
(13)
Brzina strujanja u pojedinim presecima sistema obrnuto je proporcionalna povrini tih preseka.
Ako je presek cevovoda krunog oblika, kao na slici 5, izraz (13) se moe i dalje razviti:
w1 d 2
=
w2 d1
(14)
gde su d1 i d2 - prenici odgovarajuih preseka.

Izrazi (13) i (14) imaju veoma iroku primenu u mehanici fluida uprkos ogranienjima u pogledu
stacionarnosti i izotermnosti strujanja, odnosno stiljivosti fluida.
42
DINAMIKA FLUIDA
Dok je statika fluida prouavala energetsko stanje fluida u mirovanju, dinamika fluida se bavi
energetskim stanjem fluida u kretanju.
Svako telo koje se kree pored drugih vidova energije sadri i odreeni iznos kinetike energije.
Isto tako, i estica fluida mase - m, teine - G i zapremine - V, koja se nalazi na visini - h iznad
referentne ravni, ukoliko je izloena pritisku - p i kree se brzinom - w, ima ukupnu mehaniku
energiju:
E = E potencija ln a + E pritiska + E kineticka
E = m g h + p V +
(15)
m w2
2
Svoenjem ukupne energije estice na jedinicu njene teine, dolazimo do Bernulijeve

jednaine:
E
p w2
= h+ +
= const.
G
2g
(16)
koja tvrdi da je ukupna mehanika energija fluida u kretanju konstantna i da se sastoji od

potencijalne energije, energije pritiska i kinetike energije. Bernulijeva jednaina, kako se vidi,
predstavlja proirenje osnovne jednaine hidrostatike, a obe su izraz zakona o odranju
energije, primenjenog na mehaniku fluida.
Slino sluaju kada je fluid mirovao, sve njegove estice i pri kretanju odravaju istu ukupnu
energiju, dok se menja samo odnos izmeu pojedinih njenih vidova. Fluid moe sticati brzinu
(kinetiku energiju) na raun padanja s neke visine (smanjenja potencijalne energije) ili usled
dejstva pritiska (pada energije pritiska).
Na primer, u sistemu sa slike 6 na narednoj strani, ukupna energija fluida u presecima 1 i 2 je
jednaka:
2
p w
p
w
h1 + 1 + 1 = h2 + 2 + 2
2g
2g
(17)
ali se ve pomou jednaine kontinuiteta moe zakljuiti da su njegove brzine, znai i kinetike
energije fluida u dva preseka, razliite.
43
Slika 6
Poto je cevovod horizontalan (potencijalna energija fluida je u oba preseka ista), gornji izraz se
svodi na:
2
2
2
2
p1 w1
p
w
p
p
w
w
+
= 2 + 2 i dalje 1 2 = 2 1
2g
2g
2g 2g
odakle se vidi da je protiui od preseka 1 do 2 fluid zadobio odreeni iznos kinetike energije,
ali na raun pada energije pritiska, tako da je ukupna energija ostala konstantna.
Ovaj primer daje povoda da se uoi vano pravilo: na mestima u strujnom sistemu gde fluid
poveava brzinu, dolazi do pada pritiska, i obratno!
Iako to nije posebno naglaeno, gornje razmatranje se odnosilo na idealni fluid, dakle takav koji
struji bez trenja. Kod realnih fluida, meutim, jedan deo energije se pri strujanju troi na
savlaivanje sila trenja i prelazi u toplotu, tako da je ukupan iznos mehanike energije u
preseku 2 manji nego u preseku 1. Isto tako, izmeu dva preseka moe postojati crpka koja e
fluidu stalno predavati odreeni iznos energije u jedinici vremena. Kada se sve uzme u obzir,
Bernulijeva jednaina dobija oblik:
2
2
p w
p
w
h1 + 1 + 1 + E f12 = h2 + 2 + 2
2 g
2 g
(17)
koji se naziva Energijska jednaina. Izraz (17) je najoptiji oblik energetskog bilansa realnog
fluida pri strujanju i stoga ima najiru primenu.
Komentar: Kao kod osnovne jednaine hidrostatike, tako i u Bernulijevoj, odnosno u Energijskoj
jednaini svaki lan predstavlja energiju po jedinici teine fluida. Zbog formalnog skraivanja jedinica
ovi lanovi u inenjerskoj praksi nose naziv "visina". Uporedo s visinom pritiska i visinom potencijalne
energije koje su pomenute u STATICI FLUIDA, sada za lan kinetike energije (w2/2g) imamo naziv
visina brzine ili visina dinamikog pritiska, za energiju crpke (E) visina dizanja crpke, a za lan
energije gubitaka (f1-2) visina gubitaka. Recimo uzgred da visina dizanja crpke i fiziki predstavlja
visinu do koje crpka moe da potisne tenost, a da se visina gubitaka u odreenim sluajevima moe
neposredno predstaviti razlikom nivoa u pijezometarskim cevima postavljenim u dva uoena preseka.
44
ISTICANJE FLUIDA
Fluide se unutar pogona moe transportovati na razliite naine, pa ipak, ako to dopu[ta
tehnoloki proces, transport pod dejstvom gravitacije je sigurno najekonominiji. Na primer, vrlo
je pogodno ako je u mlekari sabirni rezervoar za mleko tako postavljen da se iz njega mleko
moe slobodnim isticanjem distriburati u sve faze obrade. Zbog toga se problematika isticanja
tenosti iz rezervoara obrauje kao posebna operacija. Osnovna pitanja koja se ovde
postavljaju odnose se na inioce koji odreuju brzinu, odnosno protok tenosti pri isticanju, kao i
na vreme pranjenja rezervoara. Proces isticanja moe biti stacionaran i nestacionaran. Prvi
sluaj je jednostavniji i stoga pogodan za razumevanje principa isticanja, dok drugi vie
odgovara realnim uslovima.
STACIONARNO ISTICANJE
Uslovi stacionarnosti isticanja bie zadovoljeni ukoliko se parametri koji odreuju brzinu isticanja
ne menjaju tokom procesa, to znai da e i brzina isticanja biti konstantna. Takvi uslovi se
ostvaruju samo ako se u rezervoar (slika 7) stalno doliva tenost u takvoj koliini da njen gornji
nivo ostane neizmenjen. Opisana situacija je u praksi veoma retka, ali se mnoge realne situacije
mogu priblino svesti na nju. Na primer, ako se iz rezervoara u kratkom vremenskom intervalu
istae samo srazmerno mala koliina tenosti, moe se smatrati da to praktino nee uticati na
opadanje nivoa u njemu. Ta pretpostavka je jo opravdanija ako je povrina poprenog preseka
rezervoara velika.
Slika 7
Kod isticanja pod dejstvom zemljine tee dolazi do stalnog pretvaranja potencijalne energije u
energiju pritiska i energije pritiska u kinetiku energiju. Stoga se za opisivanje isticanja moe
iskoristiti energijska jednaina. Prema slici 7, presek 1 je odabran u ravni gornjeg nivoa tenosti,
a presek 2 u ravni bonog otvora pri dnu rezervoara kroz koji tenost istie, jer je pritisak (Pa) u
ta dva preseka poznat. Referentna ravan je postavljena tako da potencijalna energija preseka 2
bude jednaka nuli, to uproava razmatranje. Shodno ovome, za realni fluid vai:
2
P w
P w
h1 + 1 + 1 f12 = h2 + 2 + 2
2g
2g
45
Prema slici 7 je h1 = H ; h2 = 0 i P1 = P2 = Pa , pa sledi:

2
P w
P w
H + a + 1 f12 = 0 + a + 2
2g
2g
2
to sreivanjem daje:
w2 w1
= H f12
2g
(18)
Brojilac na levoj strani predstavlja razliku kvadrata brzina fluida u otvoru i u ravni nivoa. Poto
su prema jednaini kontinuiteta brzine fluida obrnuto proporcionalne povrinama poprenih
preseka kroz koje fluid protie, a popreni presek rezervoara (1) je mnogo vei od poprenog
preseka otvora (2),
onda vai: S1 >> S1 i w1 << w2 , pa je
2
w2 w1
w
2
2g
2g
(19)
Na primer, ako je prenik rezervoara 1 m (100 cm), a prenik otvora 5 cm, to odgovara nekoj
realnoj situaciji, onda je:
2
5
2
2
2
w1 =
w2 = 0,0025 w2
100
To znai da zanemarivanjem brzine fluida u ravni nivoa inimo greku od 0,25%, to je u
tehnikim proraunima doputeno.
Uvoenjem aproksimacije (19) u izraz (18) i njegovim naknadnim preureivanjem dobijamo
brzinu isticanja realnog (r) fluida kroz otvor:
(w2 )r =
2 g (H f12 )
(20)
Uz isti postupak, za idealni fluid (id) bi se dobio izraz:
(w2 )id
= 2 gH
(21)
lan energije gubitaka sada ne postoji jer je idealni fluid neviskozan struji bez trenja.
Poredei izraze (20) i (21) uoavamo da pri istom nivou u rezervoaru realni fluid postie manju
brzinu u otvoru jer se deo potencijalne energije tenosti utroio na savlaivanje trenja. Odnos
brzine isticanja postignute u realnim uslovima u odnosu na idealne naziva se brzinskim
koeficijentom:
=
(w2 )r
(w2 )id
= 1
f12
<1
H
(22)
Njega nije jednostavno izraunati u svakom konkretnom sluaju, ve se koriste neke usvojene
prosene vrednosti, dobijene na osnovu brojnih laboratorijskih eksperimenata. Tako za veinu
46
tenosti po osobinama bliskih vodi, dakle i za vodene rastvore, srednja vrednost brzinskog
koeficijenta iznosi 0,97, to znai da se pri isticanju proseno oko 3% energije utroi na trenje.
Posle ovoga, brzina isticanja realnog fluida prema izrazu (22) postaje:
(w2 )r = (w2 )id
= 2 gH 0,97 2 gH
(23)
Slika 8
Ako ovako izraunatu brzinu pomnoimo povrinom poprenog preseka otvora, dobiemo
protok znatno vei od protoka koji bi bio izmeren u praksi. uzrok ovome je pojava kontrakcije
mlaza. Na slici 8, koja predstavlja okolinu otvora rezervoara sa slike 7, vidi se da tenost u otvor
ulazi konvergentno. Zbog sopstvene inercije, estice tenosti slede konvergentne putanje i iza
otvora, to ima za posledicu suenje poprenog preseka mlaza na veliinu Sk. Brzina w2
(potpuna konverzija potencijalne energije u kinetiku) zapravo se javlja u ovom, najuem
preseku, tako da se tana vrednost protoka dobija iz:
V = w2 S k
(24)
Poloaj i veliinu preseka Sk je, naalost, teko odrediti u pojedinanoj konkretnoj situaciji, pa se
kao i kod brzinskog koeficijenta koristi prosena vrednost tzv. koeficijenta kontrakcije mlaza:
=
Sk
= 0,65
S2
(25)
Kombinovanjem izraza (23), (24) i (25), dobija se:

V = (w2 )r S k = 2 gH S 2 = S 2 2 gH
(26)
Proizvod brzinskog koeficijenta () i koeficijenta kontrakcije mlaza () se naziva koeficijentom

isticanja (); njegova vrednost je za tenosti bliske vodi 0,62.
Izraz (26) vie ne sadri nijednu veliinu koja opisuje osobine tenosti, ve samo geometrijske
parametre: visinu nivoa tenosti i povrinu poprenog preseka otvora. To navodi na zakljuak
da e, bez obzira na osobine, sve tenosti pod istim uslovima isticati istim protokom. Ispravnije
bi bilo rei: sve tenosti bliske vodi isticae slinim protokom. Kod tenosti koje se znatno
47
razlikuju od vode (naroito po viskozitetu), i koeficijent isticanja e se znatno razlikovati od

navedene prosene vrednosti, pa e i ostvareni protoci biti drugaiji.
Komentar: Energijsku, odnosno Bernulijevu jednainu u praksi treba posmatrati kao izraz koji
povezuje energiju fluida (potencijalnu, kinetiki energiju i energiju pritiska) u dva preseka sistema.
Preseke treba tako birati da se na osnovnu poznatih parametara moe izraunati onaj nepoznati.
Komentar: Izrazi (23) i (26) imaju tipian oblik, koji se veoma esto sree u tehnici. Kao to je ve
ranije naglaeno, teorijsko razmatranje nekog fenomena se obino prvo izvodi na jednostavnijem
modelu (u ovom sluaju, na modelu idealnog fluida), pa se potom dobijeni rezultat prilagoava realnoj
situaciji. Kod isticanja se brzina u otvoru najpre izraunava za idealni fluid, a zatim se uvoenjem
korekcionih koeficijenata (brzinskog, kontrakcije mlaza i isticanja), dobijenih na osnovu obimnog
eksperimentalnog materijala, prilagoava realnom stanju.
NESTACIONARNO ISTICANJE
U primeru, prikazanom na slici 8, stacionarnost uslova je odravana stalnim nadoknaivanjem
istekle tenosti. U realnim situacijama (slika 9) to nije sluaj, pa e se njen nivo smanjivati, to
e posledino izazvati i stalno smanjenje protoka kroz otvor.
Slika 9
Kada je rezervoar iz koga tenost istie cilindrinog oblika (S1=const.), metodama
diferencijalnog i integralnog rauna se moe dobiti vreme potrebno da se nivo tenosti spusti sa
zadate poetne vrednosti hp na zadatu krajnju vrednost hk:
=
2 S1
S2 2g
h p hk
(31)
I za druge oblike rezervoara kod kojih se presek S1 menja tokom vremena, na primer, za sferni
ili rezervoar u obliku poloenog cilindra, dobijaju se slini, ali sloeniji izrazi.
Ne zalazei u detalje metoda diferencijalnog i integralnog rauna pomou kojih se takva reenja
dobijaju, istaknimo da je na osnovu izraza (31) mogue predvideti vreme istakanja odreene
zapremine tenosti iz rezervoara sa slike 9, to je s gledita prakse od jedinog znaaja.
MERENJE BRZINE I PROTOKA FLUIDA
Da bi se tehnoloki proces odvijao optimalnim reimom, neophodno je da se u kritinim

takama pogona prate tokovi materijala i da se po potrebi intervenie. Stoga operacija merenja
protoka i(ili) brzine fluida zauzima posebno mesto unutar mehanike fluida. U zavisnosti od
principa rada i konstrukcije samih ureaja, sve metode za ovu svrhu su svrstane u nekoliko
grupa.
1. Direktna merenja
Zasnivaju se na fundamentalnoj zakonitosti kojom je protok definisan:
V =
pri emu se protekla zapremina (V), odnosno interval vremena () direktno mere kalibrisanom
posudom (menzurom), odnosno hronometrom.
2. Dinamika merenja
Kod ovih merenja se registruje promena pritiska koja se javlja kao posledica proticanja fluida
kroz odgovarajui ureaj. Konkretni aparati kojima se merenje vri obuhvataju: priguna merila,
Pitotovu i Pitot-Prandtlovu cev.
3. Povrinska merenja
Ostvaruju se u ureajima kod kojih se u zavisnosti od protoka menja povrina poprenog
preseka strujanja. Najee korieni aparati iz ove grupe su: rotametri i prelivi.
4. Protona merenja
Ureaji pomou kojih se ovakva merenja vre poseduju rotor ija se brzina obrtanja menja u
zavisnosti od protoka fluida. Predstavnici su: anemometar, vodomer i gasni sat.
49
DIREKTNA MERENJA
Ovakva merenja se retko vre u industrijskoj praksi, izuzev u sluajevima kada je potrebno
izbadariti neki drugi ureaj pomou koga se protok meri posredno.
DINAMIKA MERENJA
Princip metode
Primer, iskorien pri tumaenju Bernulijeve jednaine, moe se pogodno upotrebiti za
objanjavanje principa izvoenja dinamikih merenja. Dakle, prema ranijoj slici 6, ako kroz
cevovod protie idealan fluid, za preseke 1 i 2 se moe postaviti Bernulijeva jednaina:
h1 +
P1 w12
P
w2
+
= h2 + 2 + 2
f 2g
f 2g
pri emu indeks "f" kod specifine teine oznaava da se radi o fluidu. Poto je cev horizontalna
(h1 = h2), sledi:
w22 w12 P1 P2 P
=
=
2g
f
f
(32)
Takoe, prema jednaini kontinuiteta je:

w1 =
V
S1
w2 =
V
S2
(33)
Smenom (33) u (32) imamo:

V
S2
V

S1 = P
f
2g
1
1
2
2
S
S1
P
=
V2 = 2
f
2g
i konanim preureenjem:
P
f
=
1
1
S 22 S12
2g
V =
2g
f
1
1
2
2
S 2 S1
P = K P
(34)
dobijamo izraz koji prikazuje zavisnost protoka od razlike pritisaka u presecima 1 i 2. Metoda
se, dakle, svodi na merenje razlike pritisaka izmeu dva, po povrini razliita preseka sistema,
nakon ega se preko izraza (34) dolazi do traene vrednosti protoka.
50
Komentar: Veliina K iz izraza (34) je sastavljena od apsolutnih konstanti (2, g),

relativnih konstanti geometrijskih karakteristika sistema (S1, S2), i promenljive
veliine specifine teine fluida (f). Ako se u jednom sistemu merenje protoka
odabranog fluida vri pri konstatnom pritisku i temperaturi, onda K za takav sluaj,
postaje konstanta.
U praktinoj primeni izraza (34) od znaaja je i nain na koji se vri registrovanje pritisaka u
presecima 1 i 2. Teorijski najjednostavniji sluaj je primena manometara (mehanikih,
elektrinih i sl.), pomou kojih se pritisak direktno oitava. Tada izraz (34) ostaje neizmenjen. U
praksi je takvo reenje esto skupo, pa se pribegava merenju pritiska pomou pijezometara.
Kombinovanjem izraza (10), koji povezuje razliku nivoa u pijezometrima (z) s razlikom pritisaka
(P) i izraza (34):
V =
2g
f
1
1
2
2
S 2 S1
2g
f P =
1
1
2
2
S 2 S1
Z = K 1 Z
(35)
dobijamo zavisnost protoka od razlike nivoa u pijezometrima, pri emu konstanta K1 sada ne
zavisi od osobina fluida. Ovo je veoma pogodna okolnost, jer e jednak protok uvek izazvati istu
razliku nivoa, bez obzira na fluid koji kroz sistem protie.
Drugo pogodno reenje je primena diferencijalnog ili U-manometra, kojim se meri razlika
pritisaka izmeu dva preseka. Diferencijalni manometar je jednostavan ureaj: staklena cev,
savijena u obliku slova "U", ispunjena manometarskom tenou, specifine teine m, iji se
kraci vezuju za preseke cevovoda, izmeu kojih se meri razlika pritisaka. Analizom
hidrostatikog pritiska u kracima ovakvog manometra, moe se doi do veze izmeu merene
razlike pritisaka i registrovane razlike nivoa u manometru:
P = m
(36)
Komentar: U izrazu (36) figurie apsolutna vrednost razlike specifinih teina jer
manometarska tenost moe biti specifino kako tea, tako i laka od fluida. U prvom
sluaju U-manometar se postavlja ispod cevovoda s kracima uvis, a u drugom
iznad cevovoda s kracima nadole.
Kombinovanjem (36) i (34)
V =
2g
f
2g
m
1
f
m f P =
Z = K 2 Z
(37)
1
1
1
1
S 22 S12
S 22 S12
dobijamo izraz slian izrazu (35), s tim to sada veliina K2 zavisi od osobina, ne samo fluida,
ve i manometarske tenosti. K2 je uistinu konstanta samo za odreeni par: fluid
manometarska tenost.
51
Priguna ploa (prigunica, dijafragma)

Ovo je najjednostavniji predstavnik prigunih merila, koja svoj zajedniki naziv duguju
terminologiji iz prakse: kada pritisak fluida, pri strujanju kroz suen presek, naglo opada, kae
se da se "pritisak priguuje".
Priguna ploa se ugrauje u cevovod normalno na pravac strujanja (slika 10), tako da je fluid
prinuen da struji kroz centralno postavljen otvor u njoj, pri emu dolazi do naglog pada pritiska.
Slika 10
Prigunica je jednostavan i jeftin ureaj, moe se po potrebi na licu mesta izraditi od lima i lako
ugraditi u cevovod bez veih konstruktivnih zahvata. Pritisak u irem preseku (presek samog
cevovoda) meri se na udaljenosti od oko jednog prenika cevovoda ispred prigunice na
mestu gde strujnice fluida jo uvek nisu poremeene njenim prisustvom, a pritisak u uem
preseku, na udaljenosti od oko jedne polovine prenika cevovoda iza prigunice. Analogno
isticanju iz rezervoara, i ovde se javlja fenomen kontrakcije mlaza: najui presek strujanja nije u
samom otvoru ploe, ve iza njega, na mestu koje se naziva vena contracta.
Opta zavisnost protoka od razlike pritisaka (izraz 34) u presecima krunog oblika 1 i 2, moe
se izvesti i za prigunu plou, pri emu se, ovoga puta za realni fluid, dobija:
2g
V = C pp
P
f
d12
4
4
d1
1
d0
(38)
Koeficijent Cpp se naziva: konstanta prigune ploe i, analogno koeficijentu isticanja,

predstavlja korekciju izraza (34) (izvedenog za idealni fluid) pri primeni na realne fluide, zbog
ega je njena vrednost uvek manja od 1. Ona zavisi od veliine energetskih gubitaka, poloaja i
prenika venae contractae faktora, koji se menjaju s protokom, pa se stoga obino dobija
eksperimentalnim putem. Tek pri dovoljno visokim protocima Cpp dostie konstantnu vrednost:
0,62. I opet je upadljiva analogija s prosenom vrednou koeficijenta isticanja, to je samo
posledica injenice da su isticanje kroz otvor rezervoara i strujanje fluida kroz otvor prigunice
dve pojave, podvrgnute identinim zakonitostima.
52
Venturi-merilo
Glavna prednost prigunice jednostavnost konstrukcije, predstavlja istovremeno i njen najvei
nedostatak. Nagla promena pravca strujanja pri prolasku kroz suenje izaziva snane
turbulencije u fluidu, to dovodi do znatnih energetskih gubitaka. Oni se mogu umanjiti
posebnim profilisanjem otvora u razliite oblike mlaznica, no zaista efikasno reenje predstavlja
Venturi-merilo (slika 11), iji profil prati prirodan tok strujnica, spreavajui stvaranje vrtloga.
Slika 11
Nagib izvodnice ulaznog konvergentnog dela prema osi cevovoda je 25-300, a divergentnog
izlaza (difuzora) oko 70. Zbog takve konstrukcije ne dolazi do kontrakcije mlaza, pa su poloaj i
veliina najueg preseka identini s presekom 2.
Na Venturi-merilo se moe neposredno primeniti izraz (38), pri emu Cpp postaje Cv
konstanta Venturi-merila, a o prednosti ovog reenja govori podatak da Cv tipino ima
vrednost 0,98, to znai da energetski gubici iznose 2%.
Venturi-merilo je, meutim, skup ureaj, a njegovo postavljanje u cevovod je skopano s
tekoama. Ipak, njegove prednosti nadmauju njegove nedostatke, zbog ega je ono jedan od
najpopularnijih ureaja za merenje protoka, uopte.
Pitotova i Pitot-Prandtlova cev
Ako se donji kraj pijezometarske cevi okrene ususret
strujeem fluidu, dobija se tzv. Pitotova (itaj: pitoova)
cev (slika 12, B).
Neka su i pijezometarska i Pitotova cev uronjene u fluid
do jednake visine, pri emu A i B oznaavaju preseke
njihovih otvora.
Slika 12
Kada se fluid ne kree, njegov nivo je u obe cevi isti i

jednak visini statikog pritiska. Pri uspostavljanju
protoka nivo u Pitotovoj cevi raste, jer fluid, utiui u
njen otvor, gubi brzinu, pri emu se njegova kinetika
energija transformie u dodatnu energiju pritiska. U
stanju dostignute ravnotee, brzina fluida u taki B je
nula, a visina fluida u Pitotovoj cevi jednaka je visini
dinamikog pritiska, tj. zbiru visine statikog pritiska i
visine brzine.
53
Shodno tome, iz Bernulijeve jednaine, postavljene za preseke A i B, uzevi u obzir da je:

h A = hB ; w B = 0
dobijamo visinu brzine kao razliku visine dinamikog i statikog pritiska:
PA w A2 PB
+
=
f 2g f
w A2 PB PA
=
2g
f
Preureivanjem gornjeg izraza se dobija brzina fluida u funkciji razlike pritisaka izmeu Pitotove
i pijezometarske cevi:
wA = 2 g
P
f
(39)
Rezultat (39), dobijen za idealni fluid, praktino vai i za realne fluide, jer su energetski gubici
izmeu bliskih preseka A i B, zanemarljivi.
Razliku pritisaka u izrazu (39) moemo, posredstvom odnosa (10), dovesti u direktnu vezu s
razlikom nivoa fluida u cevima:
w A = 2 g z
(40)
ili je meriti uz pomo diferencijalnog manometra (izraz 36):

wA = 2 g
m
1 z
f
(41)
Ova poslednja varijanta se najee primenjuje, pri emu se koristi tzv. Pitot-Prandtlova cev,
koja, kao jedinstvenu konstrukcionu celinu, sadri i Pitotovu i pijezometarsku cev (slika 13).
Pomou nje se meri, na primer, brzina vazduha u ventilacionoj mrei ili na razliitim mestima u
komori za hlaenje, a izmeu ostalog, ona slui i za merenje brzine aviona u odnosu na okolni
vazduh.
Slika 13
54
Prednost Pitot-Prandtlove cevi su male dimenzije (ak do veliine injekcione igle), i shodno
tome zanemarljiv otpor strujanju, a nedostatak: potreba za finom, znai skupom obradom i
problemi vezani za tanost postavljanja u pravac strujanja fluida.
Sa slika 12 i 13 je oito da se brzina, izmerena Pitotovom i Pitot-Prandtlovom cevi, odnosi samo
na onu strujnicu fluida koja neposredno nailazi na usta cevi. Za razliku od situacije kod
prigunica, gde celokupna koliina fluida, prolazei kroz centralni otvor, izaziva skupni efekt koji
odgovara prosenoj (srednjoj) brzini po preseku cevovoda, Pitotova, odnosno Pitot-Prandtlova
cev mere lokalnu brzinu u jednoj taki preseka, iz koje se ne moe neposredno dobiti podatak o
protoku.
Ne zalazei na ovom mestu u detaljnija objanjenja, pomenimo samo da se lokalna brzina,
izmerena u razliitim takama preseka cevovoda kroz koji struji fluid, menja tako, da je uz sam
zid praktino jednaka nuli, dok u osi cevovoda ima maksimalnu vrednost. Odnos srednje brzine i
pomenute maksimalne brzine zavisi od tzv. reima strujanja fluida, i kree se u granicama od
0,5 do 0,81 , to znai da je principijelno mogue, da se iz podatka o maksimalnoj brzini,
dobijenoj pomou Pitot-Prandtlove cevi, postavljene u osu cevovoda, izrauna srednja brzina, a
potom i protok.
Diferencijalni ili U-manometar
Za merenje razlike pritiska kod dinamikih metoda vrlo esto se koristi diferencijalni
manometar, to zahteva razumevanje principa njegovog rada.
Na slici 14 je prikazan diferencijalni manometar, ispunjen manometarskom tenou, specifine
teine m, s kracima vezanim za preseke 1 i 2 cevovoda, gde vladaju pritisci P1 i P2 u fluidu,
specifine teine f.
Slika 14
Pri uspostavljenoj ravnotei, krake manometra moemo posmatrati kao uravnoteene terazije:
ukupan pritisak na referentnu ravan iz levog kraka, mora biti jednak ukupnom pritisku iz desnog
kraka:
Plevi = Pdesni
P1 + f h1 + m z 1 = P2 + f h2 + m z 2
P1 P2 = m ( z 2 z1 ) + f (h2 h1 )
Prema slici 14 vai:
55
h2 h1 = z1 z 2 = ( z 2 z1 )
pa je:
P1 P2 = m ( z 2 z1 ) f ( z 2 z1 )
P1 P2 = ( m f )( z 2 z1 )
i konano:
P = ( m f ) z
(42)
Pri ovom razmatranju je pretpostavljeno da je m > f, no moe biti i obrnuto. U takvom sluaju
se diferencijalni manometar postavlja u okrenutom poloaju iznad cevovoda, a izvoenje,
analogno gornjem, daje:
P = ( f m ) z
(43)
Pod osetljivou bilo kog mernog ureaja podrazumeva se veliina otklona "kazaljke" na skali
koja odgovara jedininoj vrednosti merene veliine. Kod U-manometra, "kazaljka" je razlika
nivoa u kracima z, a merena veliina razlika pritisaka P.
Preureenjem (42) ili (43), dobija se:
z
1
1
=
=
P m f
m f g
(44)
odakle se vidi da osetljivost U-manometra raste kada se vrednosti specifine teine (ili gustine)
manometarske tenosti i fluida pribliavaju jedna drugoj.
Kada se radi o merenju razlike pritiska u vodenim sistemima ( 1000 kg/m3), tada se za
manometarski fluid obino bira neka organska tenost, nemeljiva s vodom (hloroform, =
1490 kg/m3; ugljentetrahlorid, = 1590 kg/m3). Ako postoji potreba za poveanom osetljivou,
tada se koristi neko parafinsko ulje, gustine to bliskije gustini vode ( = 900 1100 kg/m3).
Paradoksalno zvui, ali postoje situacije u kojima je poeljno da se osetljivost diferencijalnog
manometra smanji. To je sluaj kada su merene razlike pritiska visoke, pa bi ureaj morao imati
veoma duge krake. Ovo se prevazilazi tako to se kao manometarska tenost iskoristi iva
tenost, najvie poznate gustine ( = 13.600 kg/m3).
Kod merenja razlike pritisaka u gasovima, osetljivost U-manometra opada za priblino tri reda
veliine, jer su manometarske tenosti uvek oko 1000 puta gue od gasova. U takvom sluaju,
zanemarivanjem gustine fluida u odnosu na gustinu manometarske tenosti, izraz (44) postaje:
z
1
P m
(45)
Ovo je neugodna okolnost, jer se, kako je ve istaknuto, Pitot-Prandtlova cev, u kombinaciji sa
U-manometrom, iroko koristi ba za merenje brzine gasova. Zbog toga se pribegava posebnoj
konstrukciji U-manometra kojom se osetljivost vetaki poveava.
56
Na slici 15 je prikazan jednokraki, kosi diferencijalni manometar, iji je levi krak predstavljen
posudom irokog preseka, a desni je u obliku kose, izduene kapilarne cevi. Zbog velike razlike
u povrini poprenih preseka krakova, pomeranje manometarske tenosti se praktino u
potpunosti odvija u desnom kraku, pri emu se razlika visina u krakovima oitava kao duina:
l = (1 / cos ) z
Slika 15
Naredna tablica predstavlja teorijsko poveanje osetljivosti kosog U-manometra u zavisnosti od
ugla nagiba () kapilarnog kraka prema vertikali.
()
Relativna osetljivost
0
1
45
1,41
60
2
80
5,5
90
Praktina granica nagiba je oko 750 jer tada na poloaj meniska manometarske tenosti u
kapilari poinju znaajno da utiu povrinski napon, istoa tenosti i istoa zida cevi.
POVRINSKA MERENJA
Kod ureaja iz ove klase, promena protoka izaziva proporcionalnu promenu povrine poprenog
preseka strujanja koja se meri posredno.
Rotametar
Ovo je jedan od najpopularnijih ureaja za merenje
protoka jer je rad s njim veoma komforan. Rotametar
(slika 16, a) se u principu sastoji od vertikalne cevi, oblika
izvrnutog, izduenog konusa, u kojoj je smeten cilindrini
plovak. Rotametar se u cevovod postavlja vertikalno, s
protokom fluida usmerenim navie. Kada se fluid ne
kree, plovak miruje u svom najniem poloaju,
zatvarajui potpuno presek cevi. Na njega tada deluju:
sila tee G i potisak fluida Fpot (Arhimedov zakon!). U
trenutku uspostavljanja protoka plovak se neznatno
pomera i fluid poinje da struji kroz stvoreni uski,
prstenasti presek. Visoka brzina fluida koja se u njemu
Slika 16
javlja izaziva i veliku silu trenja Ftr koja zajedno s
potiskom prevazilazi teinu plovka (G), pa se ovaj zbog toga poinje da kree navie. Poto je
cev konina, pri ovome presek oko plovka postaje sve iri, to smanjuje brzinu fluida u njemu i
silu trenja, sve dok se ne postigne stanje ravnotee sila (slika 16, b). Tada e se plovak
zaustaviti i nastaviti da lebdi na nekoj visini. Zbog postojanja kosih lebova po gornjem obodu
plovka, on pri tome rotira, odakle i naziv celom ureaju. Menjanje protoka uvek izaziva
57
poremeaj ravnotee sila, pa e se plovak pomerati do uspostavljanja novog ravnotenog

stanja. Plovak, na taj nain, predstavlja kazaljku rotametra; stoga je cev snabdevena skalom na
kojoj se moe oitati njegov poloaj, odnosno direktno odgovarajui protok fluida.
Glavna prednost rotametra je velika fleksibilnost primene: kombinovanjem cevi razliitih preseka
i plovaka razliite veliine i teine, moe se ostvariti veoma irok dijapazon merenja protoka,
zbog ega ih proizvoai najee isporuuju u kompletima. Rotametri imaju gotovo linearnu
skalu i omoguuju direktno oitavanje protoka. Izazivaju neznatne energetske gubitke fluida.
Rotametri su nepogodni za merenje protoka mutnih ili intenzivno obojenih rastvora, a odreene
probleme predstavlja i njihova ugradnja u postojee cevovode.
Prelivi
Slika 17
Ovi ureaji se sastoje od sanduka, otvorenog s gornje strane,

ija jedna stranica ima urez odgovarajueg oblika. Tompsonov
preliv (slika 17) ima trouglast urez. U sanduk fluid utie kroz
njegovu gornju stranicu, a istie kroz boni urez, pri emu se
poloaj nivoa ita mernom letvom koja je vertikalno pomina u
jarmu, uvrenom nad sandukom. Promena dotoka izaziva
promenu nivoa, to dovodi istovremeno i do promene povrine
poprenog preseka isticanja tako da se ubrzo uspostavlja novo
stacionarno stanje. Merna letva za odgovarajui preliv moe
biti direktno kalibrisana u jedinicama za protok. Ureaj je oito
jednostavan i jeftin. U zavisnosti od veliine i oblika ureza,
njime se moe pokriti veoma irok dijapazon protoka. Njime se
ne mogu meriti protoci gasovitih fluida.
PROTONA MERENJA
Veina ureaja ovoga tipa se sastoji od kuita s rotorom koji prima deo kinetike energije fluida
pri njegovom prolasku kroz kuite. Brzina rotora se registruje posredstvom spregnutog brojaa.
Izuzetak je anemometar, kod kojeg se rotor direktno postavlja u struju vazduha.
Protona merila registruju ukupno proteklu koliinu fluida. Da bi se dobio podatak o trenutnom
protoku, potrebno je postupiti kao u sluaju direktnih merenja.
To su kompaktni ureaji, skupe izrade. Povremeno se moraju badariti.
REIM STRUJANJA FLUIDA
Otkrie diferencijalnog rauna tog monog matematikog aparata, omoguilo je kvantitativno

opisivanje mnogih pojava iz fizike, hemije, termodinamike, itd. u vidu zakonitosti izraenih preko
tzv. diferencijalnih jednaina.
Diferencijalna jednaina, po svojoj prirodi, opisuje pojavu u optem, elementarnom vidu, a
njenim reavanjem (integrisanjem) za razliite konkretne uslove teorijski se moe dobiti niz
izraza koji su sasvim upotrebljivi u praksi. Ispostavlja se, meutim, da se samo mali broj
diferencijalnih jednaina moe analitiki reiti, pa se stoga, naroito u poslednje vreme, sve vie
pribegava dobijanju numerikih reenja uz pomo elektronskih raunara.
Prirodno je stoga da je tehnika, kao prevashodno praktina disciplina, koja uvek daje prednost
jednostavnijem, makar i manje tanom reenju, razvila sopstvene pribline metode za
prevazilaenje ovakvih situacija.
Jedna od njih, dimenziona analiza, istovremeno je i jedini alat primenljiv u situacijama kada
dodue poznajemo veliine koje u nekoj pojavi uestvuju (npr. temperaturu, viskozitet, pritisak,
vreme), ali nemamo nikakvu poznatu vezu izmeu njih (dakle, ni diferencijalnu jednainu). Ne
zalazei u detalje same metode, pomenimo jedino njen osnovni princip: matematiki izraz koji
opisuje vezu izmeu fizikih veliina mora biti dimenziono homogen. Polazei od ovoga, veliine
za koje na osnovu eksperimenta znamo da su za neku pojavu relevantne, mogu se povezati u
upotrebljivu relaciju samo na osnovu analize njihovih fizikih dimenzija. Ako se ipak pokae da
to nije mogue, imamo nesumnjiv dokaz da pri ispitivanju pojave nisu uzeti u obzir svi fiziki
parametri koji je sutinski odreuju. U tom smislu dimenziona analiza predstavlja izvanredno
sredstvo za usmeravanje eksperimentalnog istraivanja.
Kod druge metode teorije slinosti, pretpostavlja se da je na osnovu eksperimentalnog
istraivanja utvren skup diferencijalnih jednaina, dakle, skup veza izmeu fizikih parametara
bitnih za neku pojavu. Tada je, primenjujui osnovni (malo uproen) stav teorije slinosti, da su
dva sistema slina ukoliko se pojava u njima odvija istim intenzitetom, mogue, na osnovu
malog laboratorijskog ureaja na kojem je pojava ispitana, konstruisati daleko vei industrijski
ureaj, bez reavanja pomenutog skupa diferencijalnih jednaina.
Pojam slinosti fizikih fenomena
Slinost dva sistema (naprimer laboratorijskog modela i industrijskog ureaja) podrazumeva
prvo geometrijsku slinost, tj. sisteme istog oblika s jednakim korespodentnim uglovima, pri
emu su odgovarajue linearne dimenzije proporcionalne u jednakom iznosu. Ako sistemi
sadre fluid u kretanju, tada se moe govoriti i o slinosti brzinskog polja, tj. o kinematskoj
slinosti, to podrazumeva da su brzine u odgovarajuim takama dva sistema jednake po
pravcu i smeru, a proporcionalne po intenzitetu. Na analogan nain se moe razmatrati i
59
slinost polja sile dinamika slinost, ili slinost temperaturnog polja temperaturna slinost
sistema, pri emu od konkretne situacije zavisi kakva slinost sistema je relevantna za datu
pojavu.
Kriterijumi slinosti strujanja
Kada se razmatra pojava strujanja fluida u sistemima u gornjem smislu, tada se govori o
hidrodinamikoj slinosti. Jasno je da izmeu dva slina sistema mora najpre postojati
geometrijska slinost, a zatim i slinost brzinskog polja kinematska slinost. Ova druga
slinost je, meutim, samo posledica hidrodinamike slinosti sistema, ba kao to je svako
kretanje fluida samo posledica sila koje na njega dejstvuju. Na tanak iseak fluida u strujnom
sistemu sa slike 18 dejstvuju u optem sluaju sledee sile:
FP sile pritiska;
Fi sile inercije;
Ftr sile trenja;
FG sila zemljine tee.
Da je cevovod zakrivljen, fluid bi pri kretanju trpeo i dejstvo
centrifugalne sile, pa bi se i ona morala uzeti u obzir.
Da bi neki drugi sistem bio hidrodinamiki slian sistemu sa
slike 18, morao bi da zadovolji sledee uslove:
Slika 18
a) jednakost nagiba cevovoda: geometrijska slinost; b) jednakost pravca dejstva odgovarajuih

sila i proporcionalnost intenziteta odgovarajuih sila u istom iznosu: dinamika slinost.
Naprimer, odnos sile pritiska i sile trenja morao bi biti jednak u oba sistema (meutim, to se ne
odnosi na apsolutne iznose sila pritiska, trenja itd. u dva sistema). Tada e automatski biti
ispunjena i kinematska slinost.
Dakle, kod dva hidrodinamiki slina sistema se podrazumeva da su odnosi meu silama koje
na fluid deluju u svakom od sistema jednaki. Ovi odnosi su dobili naziv: kriterijumi
hidrodinamike slinosti. Svaki od njih nosi posebno ime, izvedeno od imena naunika koji ga je
prvi uveo u praksu:
Ojlerov kriterijum:
Eu =
FP
Fi
Re =
Rejnoldsov kriterijum:
Frudov kriterijum:
Fr =
Fi
Ftr
Fi
FG
Kriterijumi slinosti su bezdimenzioni: brojna vrednost im ne zavisi od apsolutne veliine

sistema ili intenziteta sila, to znai da je mogue zamisliti beskonano mnogo hidrodinamiki
slinih sistema raznih veliina, s razliitim fluidima, u kojima ovi kriterijumi imaju istu vrednost.
60
Rejnoldsov ogled i reim strujanja

Kao to se inae u nauci esto dogaa, teoriji slinosti su prethodila obimna empirijska
saznanja. Najznaajnije meu njima je sigurno tzv. Rejnoldsov ogled koji se i danas koristi za
oigledno prikazivanje pojava povezanih s reimom strujanja fluida.
Iz donjeg dela rezervoara A na slici 19 izlazi horizontalna
staklena cev D. Kroz rezervoar je do ulaza u cev sputena
kapilara B, iji je otvor smeten tano u osu cevi C i kroz nju
se moe kontrolisano putati obojena tenost (metilensko
plavo). Horizontalna cev C se zavrava ventilom D, ijim
otvaranjem se regulie protok tenosti iz rezervoara kroz cev.
Slika 19
Pri srazmerno niskom protoku tenosti kroz cev C e boja

dozirana kroz kapilaru obrazovati tanku neprekinutu nit koja
e du ose cevi neometano putovati zajedno s tenou, ne
meajui se s njom (slika 20, A). Poveavanje protoka e
izazvati najpre lelujanje i kidanje obojene niti (slika 20, B), a
potom i jasno vidljive vrtloge (slika 20, C), iji intenzitet raste
sve dok se boja, neposredno po ulasku u cev, skoro trenutno
ne proiri na itav presek cevovoda (slika 20, D).
Slika 20
Na ovaj nain je Osborn Rejnolds (Osborn Reynolds), 1883. g. utvrdio trenutak kada jedno
mirno (laminarno) strujanje prelazi u vrtlono (turbulentno) strujanje. Izvodei ogled s
tenostima razliite specifine teine i viskoziteta, sa cevima razliitog prenika i uz razliite
brzine strujanja, utvrdio je da se vrtlozi poinju obrazovati tek kada izvesna kombinacija fizikih
veliina koje karakteriu fluid i sistem dostigne odreenu brojnu vrednost.
Ta kombinacija je, njemu u ast, nazvana: Rejnoldsov broj:
Re =
d w
d w d w
=
g
gde su d prenik cevovoda; w brzina strujanja u cevi; gustina, g specifina teina,

dinamiki, a kinematski viskozitet fluida.
61
Komentar: Ovo nije teko razumeti ako se pomognemo jednom medicinskom

analogijom. Poviena telesna temperatura, ubrzano disanje, znojenje itd. su simptomi
koji mogu ukazivati na razliita oboljenja. Tek odreena kombinacija simptoma - tzv.
sindrom, ukazuje na tano odreeno oboljenje. U tom smislu, Rejnoldsov broj treba
razumeti kao "sindrom".
Nije teko utvrditi da je gornji izraz bezdimenzion, kao i to da je brojilac proporcionalan
inercionim silama u fluidu, a imenilac sili trenja. Ustvari, Re-broj, empirijski utvren od strane
Rejnoldsa, ne predstavlja nita drugo do odnos sile inercije i sile trenja u fluidu.
Svojim eksperimentom Rejnolds je utvrdio da se prvo obrazovanje vrtloga u cevi zapaa pri
kritinoj vrednosti Re-broja od 2320, a kasnijim eksperimentima drugih istraivaa ova vrednost
je viestruko potvrena. Na taj nain, kritina vrednost Re-broja jasno razgraniava oblasti dva
razliita reima strujanja.
Pri Re<2320, to se u nekom konkretnom cevovodu dogaa kada su brzine strujanja niske,
dominantan uticaj ispoljavaju sile viskoznog (molekulskog) trenja izmeu pojedinih slojeva
fluida. Slojevi se popreno ne meanju, nema vrtloenja oni mirno klize jedan du drugoga.
Stoga se ovaj reim naziva laminarnim (lamina, lat. ploica, sloj) ili viskoznim. S poveanjem
brzine rastu i inercione sile u sistemu, pa je dovoljan mali poremeaj strujanja izazvan, na
primer, spoljnim vibracijama, da doe do poprenog pomeranja slojeva i konsekventnog
zadiranja jednih u druge. Rezultat su vrtlozi, ija koliina i intenzitet su to vei, to je vea brzina
strujanja, sve dok se pojedinani slojevi fluida potpuno ne izgube, a intenzivno vrtloenje ne
obuhvati celokupan presek cevovoda, kada reim nazivamo razvijenim turbulentnim
(turbulentus, lat. nemiran, buran) ili razvijenim vrtlonim. Ovo se dogaa tek pri Re>10.000, dok
u oblasti Re-brojeva izmeu 2320 i 10.000 kaemo da je reim preobraajan: laminarno
strujanje moe skokovito da pree u turbulentno i obratno, vrtlozi jo nisu sasvim razvijeni, a
strujanje je nestabilno.
Znaaj Rejnoldsovog eksperimenta ne lei samo u oiglednom prikazivanju postojanja razliitih
reima strujanja, ve upravo u injenici da se pomou Re-broja moe kvantitativno izraziti
intenzitet pojava koje se pri strujanju odvijaju. Postojanje takvog kvantitativnog kriterijuma
reima strujanja omoguava kvantitativan pristup i drugim procesima i fenomenima koji
neposredno zavise od reima strujanja, a to su, na primer, gubici energije pri strujanju, razmena
toplote izmeu fluida i zida cevovoda, difuzioni procesi u strujeem fluidu, itd.
Primena kriterijuma hidrodinamike slinosti
Rejnoldsovim eksperimentom je pokazano da se Re-broj koji po definiciji predstavlja odnos sila
inercije i sila trenja u fluidu moe izraziti u, za praksu upotrebljivijem obliku, kroz neposredno
merljive parametre strujanja:
Re =
d w
g
Isto je mogue i za druga dva pomenuta kriterijuma:

Eu =
P
w2
Fr =
w2
lg
kojima treba dodati i tzv. kriterijum homohronosti, da bi pojava strujanja bila u celini opisana:
62
Ho =
w
l
U gornjim izrazima P predstavlja razliku pritisaka pod kojom fluid struji, specifinu teinu,
gustinu, a koeficijent dinamikog viskoziteta fluida; g je ubrzanje zemljine tee, vreme,
a l tzv. karakteristina linearna dimenzija sistema.
Na ovaj nain se mogu iz eksperimentalno merenih fizikih veliina izraunati brojne vrednosti
svakog od pobrojanih kriterijuma.
Shodno teoriji slinosti, izmeu kriterijuma slinosti (X1, X2,..., Xn) koji odreuju neku pojavu
postoji funkcionalna zavisnost i to takva da se obino jedan od kriterijuma moe izraziti u funkciji
ostalih:
X 1 = K X 2a X 3c ... X nm
gde K, a, b,..., m predstavljaju konstantne koeficijente.
Kod pojave strujanja ova kriterijalna jednaina ima najee sledei oblik:
Eu = K Ho a Re b Fr c
pri emu je ovde Ojlerov kriterijum izraen u funkciji ostalih jer u njemu figurie razlika pritiska
parametar od posebne vanosti za inenjerske proraune.
Nije teko zapaziti da u gornjem izrazu svaki od kriterijuma reprezentuje jednu podgrupu
parametara koji, svi zajedno, karakterizuju strujanje fluida. U odreenim konkretnim situacijama
neki od parametara igraju sasvim podreenu ulogu, pa uticaj kriterijuma koji ih reprezentuje
postaje zanemarljiv i kriterijalna jednaina se uproava.
Tako, na primer, kriterijum homohronosti Ho, jedini sadri vreme kao parametar, to ukazuje
na injenicu da je on znaajan u situacijama kada se pojava tokom vremena menja, tj. kada je
strujanje nestacionarno. U sluaju stacionarnog strujanja, Ho se stapa s konstantom K, pa
kriterijalna jednaina postaje:
Eu = K ' Re d Fr e
Isto tako, relativni znaaj kriterijuma Re i Fr zavisi od toga koje su sile uzrok kretanja fluida. Kod
prirodnog strujanja, na primer, pri zagrevanju tenosti u sudu, iskljuivi uzrok kretanja je sila
gravitacije, pa u kriterijalnoj jednaini zaostaje jedino kriterijum Fruda koji sadri ubrzanje
zemljine tee:
Eu = K '' Fr f
Nasuprot tome, ako je strujanje izrazito prinudno, tj. izazvano posredstvom snane crpke ili
mealice, uticaj sile gravitacije postaje zanemarljiv:
Eu = K ''' Re g
63
Praktina vrednost postojanja kriterijalnih jednaina ogleda se prvenstveno u injenici da su

kriterijumi slinosti koji u nju ulaze, bezdimenzioni, to znai da kriterijalna jednaina zadrava
svoj oblik i brojane vrednosti koeficijenata bez obzira na veliinu sistema na koji se primenjuje.
Ovo svojstvo i omoguuje projektovanje industrijskih ureaja na osnovu saznanja prikupljenih
kroz eksperimentisanje na laboratorijskim modelima.
Prva faza postupka, dakle, obuhvata teoretsku analizu problema koja rezultuje u postavljanju
kriterijalne jednaine, pri emu su brojane vrednosti koeficijenata u njoj nepoznate. Potom se
eksperimentisanjem na malom laboratorijskom modelu i menjanjem razliitih parametara koji
ulaze u kriterijume slinosti prikupljaju podaci iz kojih se izraunavaju brojane vrednosti
pomenutih koeficijenata. Na taj nain kriterijalna jednaina postaje u potpunosti odreena, to
omoguuje da se sada na osnovu nje konstruie vei industrijski ureaj.
Gornji, ovde uproeno prikazan postupak, naziva se u inenjerstvu skeil-ap (scale-up, eng.
uveavanje) i predstavlja vrlo moan alat pri projektovanju.
U prethodnom izlaganju je uveden pojam karakteristine linearne dimenzije sistema koji zahteva
dodatno objanjenje.
Ve je naglaeno da je za postojanje hidrodinamike slinosti dva sistema neophodan
preduslov njihova geometrijska slinost, odnosno jednakost oblika i proporcionalnost
odgovarajuih linearnih dimenzija. Budui da je svejedno koja e linearna dimenzija biti
odabrana za poreenje dva slina sistema, ovo se utvruje konvencijom za pojedine tipske
situacije. Na primer, pri opisivanju strujanja fluida u cevi je dogovoreno da to bude prenik cevi
d, pa ova linearna dimenzija ulazi u sve odgovarajue kriterijume (Re, Fr, Ho) kao
karakteristina. U sluaju meanja fluida se obino kao karakteristina linearna dimenzija
sistema bira prenik mealice, a pri strujanju vazduha oko avionskog krila to moe biti, na
primer, debljina ili duina profila krila.
Oigledno je da izbor karakteristine linearne dimenzije sistema u razliitim tipskim situacijama
niukoliko ne menja sutinu pojave strujanja: nju i dalje odreuje isti skup diferencijalnih
jednaina, odnosno isti skup sila, izraen kroz kriterijume hidrodinamike slinosti. I dalje e
odnos sila inercije i sila trenja odreivati prelazak iz laminarnog u turbulentni reim, ali e
kritina vrednost Re-broja pri ovom prelazu biti direktno zavisna od uinjenog izbora. Ovo se,
naravno, odnosi i na brojne vrednosti koeficijenata u kriterijalnim jednainama.
Sumirajui dosadanje razmatranje moe se zakljuiti da u svim situacijama pojavu strujanja
odreuju isti kriterijumi slinosti, pri emu Re-broj ima posebnu vanost kao kvantitativni
kriterijum reima strujanja. S druge strane, karakteristina linearna dimenzija sistema se za
odreene tipske situacije bira dogovorom (konvencijom). Ovo ne vai samo za dosad pomenute
kriterijume, ve predstavlja opti princip. Stoga je u prirunoj literaturi, gde se navode konkretne
kriterijalne jednaine, uvek precizno naznaena linearna dimenzija, koja je u pojedinim
sluajevima karakteristina.
GUBICI ENERGIJE PRI STRUJANJU FLUIDA
Potencijalna mehanika energija i(ili) energija pritiska koje fluid u nekom trenutku poseduje
proizvee njegovo kretanje ukoliko mu se to omogui. Pri tome, ako se radi o idealnom, dakle
nestiljivom i neviskoznom fluidu, ukupan iznos njegove energije se nee menjati. Kod realnog
fluida, meutim, uvek su pri strujanju prisutne sile trenja, kako izmeu pojedinih slojeva fluida
koji teku razliitim brzinama, tako i izmeu fluida i nepokretnih zidova sistema. Molekuli razliitih
brzina se sudaraju meusobno, a i s molekulima zida, razmenjujui energiju; zbog toga se deo
kinetike energije molekula fluida transformie u energiju vibracije molekula zida toplotu koja
nepovratno odlazi u okolinu. Kod strujanja realnog fluida se suoavamo, dakle, s gubljenjem
dela mehanike energije fluida i potrebom da se taj gubitak nadoknadi posredstvom neke crpke
ukoliko elimo da kretanje fluida odrimo.
Efekat trenja na pretvaranje dela kinetike energije fluida u toplotu je prikazan na slici 21.
Dok u sluaju idealnog fluida (slika 21, A) pomeranje klipa izaziva jednako ubrzanje estica
fluida po celom preseku cevovoda, kod realnog fluida (slika 21, B) se uspostavlja u laminarnom
reimu tzv. parabolini profil brzina. U osi cevovoda, gde je uticaj trenja o nepokretni zid
najmanji, registruje se i najvea brzina wo, a poev od nje, pa do zida, brzina opada po zakonu
parabole, da bi uz sam zid dostigla vrednost nula.
Slika 21
Slika 22
65
Pri poveanju protoka se ovakav parabolini profil izduuje, brzina u osi cevovoda raste, sve
dok lokalni Re-broj u osi cevovoda ne dostigne kritinu vrednost i na tom mestu ne pone
obrazovanje vrtloga (slika 22, A). Pri tome dolazi do kvalitativne izmene profila brzina. U osi e i
dalje biti maksimalna vrednost, ali se brzine u zoni vrtloga turbulentnom jezgru, nee znaajno
razlikovati upravo stoga to estice dolaze u mnogo ei meusobni kontakt tokom vrtloenja i
imaju priliku da izmene i ujednae svoje iznose kinetike energije. Brzine izvan ove oblasti su
manje od kritine, pa je strujanje i dalje laminarno. U tom laminarnom graninom sloju se
zadrava parabolini raspored brzina. Dalje poveanje protoka (slika 22, B) nee kvalitativno
izmeniti sliku, osim to e turbulentna zona biti sve ira, a laminarni granini sloj sve tanji.
Komentar: Postojanje laminarnog graninog sloja pri turbulentnom strujanju fluida
du vrste povrine ima izuzetan znaaj ne samo u hidraulici, ve jo i vie kod
procesa prenosa toplote i mase. Stoga navodimo jednu definiciju koja ga
karakteristino predstavlja: "granini laminarni sloj predstavlja onu debljinu fluida uza
zid u kojoj brzina opadne za 99% svoje vrednosti u osi." To znai da se u
turbulentnom jezgru brzine razlikuju za najvie 1%.
Slika 23
Komentar: Kod razmatranja ureaja za merenje protoka fluida, reeno je da PitotPrandtlova cev meri lokalnu brzinu u osi cevovoda, pri emu je naznaeno da, u
zavisnosti od reima strujanja, postoji precizan odnos izmeu nje i srednje brzine
strujanja, iz koje se moe izraunati protok. Sada postaje jasnije zato je u
laminarnom reimu odnos izmeu srednje i maksimalne brzine 0,5, a u turbulentnom
(gde su brzine ujednaenije) 0,81. Pri prelasku iz jednog u drugi reim, ovaj odnos se
menja kontinualno, kako je prikazano na slici 23.
Pomou dijagrama sa slike 23 moe se iz srednje brzine (preko Resr gornja kriva)
izraunati maksimalna brzina u osi ili iz maksimalne brzine u osi izraunati srednja
brzina (preko Remax donja kriva).
66
Analizirajui gubitke mehanike energije fluida prouzrokovane trenjem, na osnovu gornjeg

prikaza se zakljuuje da oni neosporno zavise od reima strujanja i da moraju biti vei u
turbulentnoj oblasti zbog dodatnog trenja izmeu vrtloga. Kvantitativan pristup ovom problemu
nudi eksperimentalni materijal prikupljen jo u prolom veku i iskazan kroz Hagen-Poazejev
(Hagen-Poiseuille) zakon viskoznog strujanja:
V =
p d 4
128 l
(46)
koji tvrdi da je zapreminski protok fluida (V) koji struji laminarno kroz horizontalnu cev krunog
preseka proporcionalan razlici pritiska na krajevima cevi (p) i etvrtom stepenu prenika (d), a
obrnuto proporcionalan dinamikom viskozitetu fluida () i duini cevi (l).
Na takvu horizontalnu cev jednolikog preseka moe se primeniti Bernulijeva, odnosno
energijska jednaina, odakle sledi da su gubici jednaki padu energije pritiska:
f12 =
(47)
Kombinujui izraz (47) s Hagen-Poazejevim zakonom (46), preko nekoliko algebarskih

transformacija se dolazi do izraza za gubitke energije pri laminarnom strujanju fluida:
f12 =
64 l w 2
l w2
w2

=
= pod
Re d 2 g
d 2g
2g
(48)
Ovako iskazani gubici se nazivaju podunim gubicima da bi se istakla priroda njihovog nastanka
trenje fluida o zidove cevovoda, pri emu koeficijent nosi naziv jedininog koeficijenta
podunog trenja, jer se odnosi na jedinicu duine cevovoda, za razliku od pod ukupnog
koeficijenta podunog trenja.
Ukazujemo da izraz (48) jasno razgraniava pojedinane faktore koji utiu na gubitke: reim
strujanja, dimenzije cevovoda i iznos kinetike energije fluida. Ovakav isti pristup se primenjuje i
na vrtlono strujanje, pri emu ne moemo oekivati da reim strujanja ima isti funkcionalni
uticaj na gubitke jer prisustvo vrtloga kvalitativno menja situaciju.
Dok je za laminarno strujanje vailo:
=
64
Re
Re < 2320
(49)
za turbulentno strujanje, ova funkcija ima sledei oblik:

=
0,32
Re 0, 25
Re > 2320
(50)
Obe zavisnosti su prikazane na dijagramu (slika 24), pri emu izraz (50) vai za tzv. glatke cevi.
Ispostavlja se, naime, da unutranja strana cevovoda u optem sluaju nije glatka, to je
posledica kako nesavrene obrade, tako i korozije. Ispupenja i udubljenja na povrini zida cevi
ne utiu na strujanje u laminarnoj oblasti, ali u turbulentnom reimu izazivaju dodatna vrtloenja,
i uveavaju gubitke. Rastojanje izmeu dna udubljenja i vrha uzvienja (slika 25) se naziva
67
apsolutna rapavost () cevi i izraava u milimetrima, dok je relativna rapavost (n) definisana
odnosom apsolutne rapavosti i prenika cevi:
n=
(51)
Slika 24
Za glatke cevi n=0, kako je i oznaeno na slici 24, a na
slici 25 (levo) je prikazan iseak zida rapave cevi, gde
se na njegovoj unutranjoj povrini jasno zapaaju
ispupenja i udubljenja.
U tablici koja sledi navedena je primerna apsolutna

rapavost za cevi od nekoliko vrsta materijala.
Slika 25
Apsolutna rapavost cevi od razliitog materijala

Vrsta cevi
Staklene cevi
Beavne mesingane, bakarne i olovne cevi
Nove eline beavne i pocinkovane cevi
Nove cevi od livenog gvoa
Stare cevi od livenog gvoa
Apsolutna rapavost, (mm)

0
0,01 0,05
0,1 0,2
0,3
>0,86
68
Poveanje rapavosti ne samo da uveava jedinini koeficijent podunog trenja, ve i slabi

njegovu zavisnost od Re-broja, tako da kod veoma rapavih cevi, dostie gotovo konstantnu
vrednost. U takvim sluajevima je i pri relativno malim Re-brojevima ceo presek cevovoda
zahvaen vrtlozima turbulentni reim je potpuno razvijen, a dalje poveanje protoka ne stvara
nove vrtloge, ve samo intenzivira rotaciju postojeih. Identina situacija se javlja na
elementima armature: spojevima, ventilima, slavinama, krivinama, ravanjima, mernim
instrumentima, itd. na mestima na kojima fluid naglo menja pravac i brzinu strujanja. Na
takvim mestima je profil brzina veoma izoblien ona daju efekat kao i veoma rapave cevi i
pri malim brzinama na njima se stvara intenzivna turbulencija. To daje povoda da se definiu
tzv. mesni ili lokalni gubici energije, a analogija s rapavim cevima nudi i nain njihovog
izraavanja:
w2
fm = m
m = const.
(52)
2g
Koeficijenti mesnih otpora (m) eksperimentalno su odreeni za veinu tipskih situacija i mogu
se nai u prirunoj literaturi, ali se oni ee izraavaju preko tzv. ekvivalentne duine cevovoda
(le), tj. duine konkretnog cevovoda koja bi proizvela iste podune gubitke kao i predmetni
mesni otpor:
l w2
w2
f =m
= e
(53)
2g
D 2g
U narednoj tablici su navedeni neki tipini mesni otpori i ekvivalentne duine cevovoda koje im
odgovaraju, iskazane kao n prenika cevovoda.
Koeficijenti mesnih gubitaka energije
Vrsta mesnog otpora
Koleno od 900
Rava
Ventil, normalni
Ulaz iz rezervoara u cev
Naglo proirenje
d/D = 1/4
d/D = 1/2
d/D = 3/4
Naglo suenje
D/d = 4/1
D/d = 2/1
D/d = 4/3
Obrtni mera protoka
n = le/d
30 50
60 90
100 120
20
30
18
7
15
12
7
200 300
Pri izraunavanju mesnih gubitaka treba voditi rauna jo o

jednom detalju. Ukoliko je gubitak izazvan promenom preseka
strujanja, koeficijent mesnog otpora se uvek vezuje za veu
brzinu. Na primer, za sluaj sa slike 26 vai:
w12
fm = m
2g
Slika 26
(54)
Svi koeficijenti mesnih gubitaka koji se odnose na sline

sluajeve, pa i oni iz gornje tablice, izraunati su uz uvaavanje
ovog principa.
69
Rezimirajui sve to se tie izraunavanja gubitaka energije pri strujanju fluida dolazi se do
opteg izraza:
2
l + l e w 2
l
w
=
f12 = + m
d
2g
d
2g
(55)
Njegovo korienje zahteva poznavanje geometrije cevovoda, karakteristika fluida i protoka,

odakle se moe izraunati Re-broj. Uz pomo prirune literature tada je lako doi do podataka o
koeficijentima trenja.
Ekvivalentni prenik cevovoda
U dosadanjem razmatranju strujanja u cevima se podrazumevalo se da su one krunog
preseka, pri emu je za karakteristinu linearnu dimenziju biran prenik cevi. Ovo, meutim, ne
mora uvek da bude sluaj jer ventilacioni vodovi ili slivni kanali, na primer, najee nisu
krunog preseka. Da bi se razmatranja vezana za reim strujanja mogla primeniti i na takve
situacije, dimenzije vodova iji presek nije kruan se prevode na prenik ekvivalentne cevi
krunog preseka takve u kojoj e se strujanje odvijati istim intenzitetom. To znai da se u
konkretnoj posmatranoj cevi i u njoj ekvivalentnoj cevi krunog preseka registruje isti reim
strujanja, isti Re-broj i isti odnos sila inercije prema silama trenja. Takve dve cevi imaju isti
hidrauliki radijus koji se definie kao odnos tzv. ivog preseka cevovoda S (preseka koji je
stvarno ispunjen fluidom) i okvaenog obima O (obima cevovoda koji je u kontaktu sa fluidom):
rh =
F
S
i = Re
O Ftr
Nije teko uoiti da je ivi presek proporcionalan masi fluida, dakle inercionim silama u njemu,
dok sile trenja dejstvuju faktiki samo na mestu kontakta fluida i zida po okvaenom obimu.
Za cev bilo kog preseka vai:
rh =
S
O
(56)
S druge strane, ako je cev krunog preseka i potpuno ispunjena fluidom, imamo:
d 2
d
rho = 4 =
d
4
(57)
Ukoliko su gornje dve cevi ekvivalentne, hidrauliki radijusi su im jednaki:
rh = rho
pa dolazimo do izraza za ekvivalentni prenik cevi krunog preseka:
de = 4
S
O
(58)
70
Nie su izraunati ekvivalentni prenici za nekoliko tipinih situacija.

Kruni prsten anulus. Ovakav oblik preseka strujanja je est sluaj kod izmenjivaa toplote tipa
"cev u cev".
( D 2 d 2 )
4
de = D d
S=
O = ( D d )
Slika 27
Kruni vod, delimino ispunjen fluidom. Tipian kanalizacioni vod.

d 2
S=
(
sin )
8 180
180
d e = d (1
sin )

O=
d
360
Slika 28
Vod kvadratnog preseka, potpuno ispunjen fluidom. Tipina ventilaciona mrea.

S = a2
de = a
O = 4a
Slika 29
Vod kvadratnog preseka, delimino ispunjen fluidom.

S = ab
O = a + 2b
4ab
de =
a + 2b
Slika 30
71
Vod pravougaonog preseka, potpuno ispunjen fluidom. Kanal ventilacione mree.

S = ab
2ab
d e=
a+b
O = 2(a + b)
Slika 31
Kanal trougaonog preseka
S = h 2 tg
d e = 2h sin
Slika 32
O=
2h
cos
Kanal, nepravilnog oblika.
Slika 33
Pod pretpostavkom da je presek kanala prikazan u razmeri

1:n, ivi presek se izmeri planimetrom, a okvaeni obim
kurvimetrom, instrumentima za merenje povrine, odnosno
duine krivih linija.
Dobijeni ekvivalentni prenik se pomnoi razmerom n.
Ekvivalentni prenik dobijen na opisani nain preko hidraulikog radijusa moe se koristiti u
svim izrazima koji se tiu reima strujanja pri izraunavanju kriterijuma slinosti, gubitaka, itd.
Meutim, za izraunavanje srednje brzine iz odnosa protoka i poprenog preseka cevovoda
mora se koristiti stvarna povrina preseka.
Hidraulika karakteristika cevovoda i proraun snage crpke
Jedan od tipinih problema koji se javlja u praksi jeste
izraunavanje snage crpke koja se u cevovod ugrauje
u cilju transporta fluida kroz njega.
Postavljanjem energijske jednaine za situaciju sa slike
34, pri emu presek 1 odgovara nivou tenosti u
rezervoaru 1, a presek 2 se nalazi na izlasku iz cevi u
rezervoaru 2, i njenim preureivanjem, dolazi se do
izraza za potrebnu visinu dizanja crpke:
w22 w12
E = (h2 h1 ) + ( ) + ( ) + f12
2g 2g
p2
Slika 34
p1
(59)
72
odakle je oigledno da se energija crpke (E) troi na:

podizanje fluida;
savlaivanje razlike pritiska u rezervoarima;
ubrzavanje fluida;
nadoknaivanje svih gubitaka energije u sistemu.
Zavisnost ove potrebne koliine energije od protoka u datom sistemu, naziva se hidraulika
karakteristika cevovoda, ili, inenjerskim argonom reeno "zahtev mree" za energijom jer
uistinu predstavlja onu energiju koju mrea "zahteva" da bi se fluid kroz nju kretao odreenim
protokom.
Menjanje protoka u cevovodu sa slike 34 se moe izvesti regulisanjem otvora ventila V, ime se
menja njegov mesni otpor.
Uzevi u obzir da je brzina sputanja nivoa u rezervoaru 1 mnogo manja od brzine isticanja
fluida iz usta cevi u rezervoaru 2 (w1<<w2), izraz (59) postaje:
p
w22
w22
l
E = h +
+
+ ( + m )
d
2g
2g
(60)
odnosno
E = h +
w22
l
(1 + + m )
2g
d
(61)
Kada se brzina u cevovodu (w2) izrazi preko protoka:

w2 =
V
S
dobija se izraz:
E = h +
+ V2
l
+ m
d
2 gS 2
1+
(62)
odnosno:
E = a + b V2
(63)
pri emu je:

a = h +
= const.
l
1 + + m
d
b=
const.
2 gS 2
za datu situaciju u pogonu
za visoke Re-brojeve
Iz izraza (63) se vidi da je hidraulika karakteristika cevovoda priblino kvadratna funkcija

protoka, to omoguuje analizu nekoliko takvih karakteristika, prikazanih na slici 35. Ukoliko, na
primer, karakteristika 1 odgovara situaciji sa slike 34, onda e poveanje visinske razlike
73
izmeu rezervoara, odnosno poveanje razlike pritisaka u njima, izazvati translatorno

pomeranje krive do karakteristike 2. Nagib krive se ne menja, jer se ni otpori u cevovodu nisu
promenili.
Ako se sada delimino zatvori ventil V, to e uticati
upravo na promenu nagiba karakteristike (karakteristika
3) jer su se otpori u mrei poveali.
Na slici 35 je prikazano i to da je pri navedenom
menjanju parametara za ostvarenje nekog konstantnog
protoka Vi potrebna progresivno vea koliina energije
(E3>E2>E1).
Slika 35
Kada se na osnovu poznate hidraulike karakteristike

cevovoda i zahtevanog protoka doe do podatka o
potrebnoj visini dizanja crpke, tada se moe izraunati i
snaga crpke. Budui da visina dizanja (E) predstavlja
energiju koju crpka ugrauje u fluid po jedinici njegove
teine, a da kroz crpku u jedinici vremena protekne G
teina fluida, snaga crpke je:
J N J
N s = s = W
N T = E G
(64)
Ta snaga je teorijska jer crpka, kao i svaka druga realna maina, ne moe da transformie
elektrinu energiju u mehaniku bez gubitaka koji nastaju kao posledica trenja fluida, trenja u
leitima, elektrinog otpora elektromotora i sl, tako da je realna snaga koju crpka stvarno
povlai iz elektrine mree uvek neto vea:
N R > NT
(65)
Odnos teorijske snage koju crpka predaje fluidu i realne snage koju stvarno troi naziva se
ukupni koeficijenat korisnog dejstva ove maine:
NT
<1
NR
(66)
Koeficijent korisnog dejstva se esto izraava i u procentima. Za dati tip crpke odreenog
proizvoaa ovaj parametar se navodi u prospektnom materijalu da bi kupac mogao da naini
pravilan izbor pri nabavci.
Svodei prethodno razmatranje, zakljuujemo da postupak prorauna snage crpke obuhvata:
a) izraunavanje potrebne visine dizanja na osnovu tehnolokog zadatka i hidraulike
karakteristike sistema u koji se crpka ugrauje;
b) izraunavanje teorijske snage crpke: N R =
NT
Dobijeni rezultat za realnu snagu crpke se uvek zaokruuje na viu vrednost, shodno
asortimanu koji se nudi.
UREAJI ZA TRANSPORT FLUIDA
Fluidi se kroz pogon mogu transportovati bilo prirodnim putem (na primer, slobodnim padom),
bilo prinudnim (uz pomo neke crpke). Transport slobodnim padom, iako u eksploataciji
najjeftiniji, zahteva poseban razmetaj ureaja u pogonu, to esto nije mogue i istovremeno
ne dozvoljava potpunu kontrolu procesa. S druge strane, kod prinudnog transporta se relativno
lako mogu postii visoki protoci uz fleksibilnu regulaciju, ali je takav transport i veliki potroa
energije. Stoga se problemu transporta posveuje posebna panja, a naroito ureajima iji
pravilan izbor esto moe da donese znatne utede.
Prema prirodi fluida koji se transportuje, ureaji se dele na: crpke (za transport tenosti) i
ventilatore, duvaljke i kompresore (za transport gasova).
Prema nainu dejstva razlikujemo tri grupe maina:
a) Ureaji sa obrtnim elementom rotorom ija se kinetika energija rotacije prenosi na fluid
transformiui se u njegovu energiju pritiska (centrifugalna crpka, centrifugalni ventilator,
centrifugalni kompresor).
b) Ureaji koji rade na principu potiskivanja odreene zapremine fluida (klipna crpka, klipni
kompresor, membranska crpka, zupaste crpke).
c) Ureaji koji rade uz pomoni fluid (ejektor, injektor, pulzometar, mamutska crpka).
Od svih pobrojanih ureaja, u industriji uopte, a u prehrambenoj industriji posebno, najeu
primenu imaju ureaji centrifugalnog tipa (crpke, ventilatori i kompresori), a zatim ureaji s
klipovima (klipne crpke i kompresori). Zbog toga e njima biti posveeno i najvie panje, mada
neka razmatranja koja se odnose na njih vae i za sve druge pomenute ureaje.
Centrifugalna crpka
Glavni element ove crpke (slika 36) je rotor (A) s lopaticama koji je smeten unutar nepokretnog
kuita statora (B). Kada se kuite ispuni tenou i rotor stavi u pogon posredstvom
spoljnog elektromotora, lopatice zahvataju fluid i dovode ga u rotaciono kretanje, zbog ega on
pod dejstvom centrifugalne sile klizi du njih u smeru od osovine ka obodu kuita. Pri spadanju
s lopatica i udaru o obod statora fluid naglo gubi brzinu kinetika energija koju je zadobio
rotacijom prelazi u energiju pritiska i fluid pod dejstvom tog pritiska biva potiskivan iz crpke.
Poto fluid na taj nain naputa crpku, istovremeno se u centru kuita stvara vakuum koji
usisava nove koliine fluida kroz vod postavljen bono na kuite.
75
Slika 36
Slika 37
Pri spadanju s rotora i koenju fluid naglo menja pravac, to

izaziva lokalne energetske gubitke ija veliina zavisi od
nagiba lopatica. Ako su one savijene unatrag (slika 37a), ta
promena je manja, manji su i gubici, ali je i ostvareni pritisak
manji takva crpka se koristi za ostvarivanje visokih protoka
uz savlaivanje umerene razlike pritisaka. Nasuprot tome, ako
su lopatice savijene unapred (slika 37b), ostvaruje se visok
pritisak, ali je zbog visokih gubitaka velika i potronja energije.
U praksi se obino nalazi kompromisno reenje, pa su
lopatice u naelu blago savijene unatrag.
Savremene centrifugalne crpke obezbeuju vrlo irok dijapazon kapaciteta: 10 do

100.000 l/min, pri emu postiu pritiske i do 10 bara, odnosno visine dizanja do 100 m.
Rotor crpke nije vezan za pogonski elektromotor direktno, ve preko reduktora mehanikog
ureaja pomou koga se broj obrtaja crpke moe stupnjevito regulisati. Od broja obrtaja (n)
zavise njen kapacitet (V), visina dizanja (E) i potronja snage (N), pri emu su veoma korisne
sledee relacije:
V 2 n2
=
V 1 n1
E 2 n2
=
E1 n1
N 2 n2
=
N1 n1
koje se s dovoljnom tanou mogu koristiti unutar promene broja obrtaja od 20-30%.
Za svaku crpku proizvoa isporuuje (u vidu dijagrama ili tablice) tzv. karakteristiku
centrifugalne crpke koja se odnosi na optimalni broj obrtaja crpke, ali esto i na iri opseg broja
obrtaja. Tipina karakteristika centrifugalne crpke (slika 38) nije nita drugo do zavisnost visine
dizanja crpke (E), njene potronje snage (NR), i ostvarenog stepena korisnog dejstva () od
kapaciteta, tj. zapreminskog protoka (V) koji crpka ostvaruje.
76
Slika 38
Kako se vidi sa slike 38, kinetika energija crpke se uvek deli na energiju pritiska (visina dizanja
E) i kinetiku energiju fluida (protok V): to je protok vei, visina dizanja je manja i obrnuto. Pri
tome, s protokom potronja snage stalno raste, a stepen iskorienja prolazi kroz svoju
maksimalnu (optimalnu) vrednost.
Slika 39
Pitanje performansi crpke koja se ugrauje u neki konkretan cevovod svodi se na istovremeno
analiziranje karakteristike crpke i hidraulike karakteristike cevovoda, to rezultuje u odreivanju
tzv. radne take crpke (slika 39). Ukoliko je energija koju crpka isporuuje fluidu (iskazana kroz
visinu dizanja E) razliita od energije koja se tokom proticanja kroz cevovod troi, protok e se
smanjivati ili rasti sve dok se ne uspostavi ravnotea izmeu isporuke i potronje energije. Ova,
tzv. radna taka sistema crpka-cevovod, nalazi se u preseku karakteristika crpke i cevovoda i
njom je istovremeno odreen i protok u sistemu. Poloaj radne take se moe menjati
promenom otpora u cevovodu, npr. deliminim zatvaranjem nekog ventila (slika 39, 0 u 1) ili,
pak, promenom broja obrtaja crpke (slika 39, 0 u 2). Ovakvim se postupcima istovremeno
menjaju i aktuelni protok i aktuelna visina dizanja crpke. Jasno je da se na ovaj nain regulacija
rada crpke moe izvoditi u irokom opsegu protoka, ali treba voditi rauna o tome da se radna
taka ne udaljava previe iz oblasti maksimuma koeficijenta iskorienja (slika 38) jer u tom
sluaju njen rad nee biti ekonomian.
77
Centrifugalni ventilator
Slino transportu tenosti, u prehrambenoj industriji znaajnu ulogu igra i transport gasovitih
fluida i to u svome najosnovnijem vidu kao ventilacija svih prostorija u kojima se vri obrada
proizvoda. Isto tako, transport vazduha je osim pomenutog higijenskog, takoe i od tehnolokog
znaaja, posebno u prostorijama u kojima se vri konzervisanje i skladitenje proizvoda
primenom niskih temperatura. U takvim sluajevima brzina kretanja vazduha u velikoj meri utie
na brzinu hlaenja, pa konsekventno i na osobine, odnosno odrivost proizvoda.
Centrifugalni ventilator se po nainu dejstva ne razlikuje bitno od centrifugalne crpke. Ventilator
je, meutim, znatno veih dimenzija od crpke iste snage jer je gustina gasova oko 1000 puta
manja od gustine tenosti. Njegova najira primena je u ventilacionim mreama pogona jer
upravo ventilatori ovakve konstrukcije omoguuju postizanje relativno visoke razlike pritisaka,
potrebne za savlaivanje otpora u ventilacionoj mrei i ostvarivanje potrebnog tempa izmene
vazduha u prostorijama. Centrifugalni ventilatori su jeftinije konstrukcije od centrifugalnih crpki,
ali im je zato i koeficijent korisnog dejstva nii (oko 0,5 u odnosu na oko 0,9 kod centrifugalnih
crpki).
Ukoliko ventilator ne mora da ostvaruje visoku razliku pritisaka, ali treba da transportuje velike
koliine vazduha (to je ba sluaj u rashladnim komorama hladnjaa, gde se cirkulacija vri
unutar prostorije), pogodnije je koristiti posebnu konstrukciju, tzv. aksijalne (ili propelerne)
ventilatore. Kod njih je rotor oblika elise (propelera) direktno vezan za osovinu elektromotora
koji se nalazi u kratkom, otvorenom cevastom kuitu. Struja vazduha je usmerena du ose,
odakle i naziv ovom tipu ventilatora (aksijalni - osni). Otpor koji lopatice i motor suprotstavljaju
strujanju vazduha je nizak, tako da je i koeficijent iskorienja vii; ostvarene razlike pritisaka su
male, ali to, s obzirom na podruje primene, nije od znaaja.
Kod transporta gasovitih fluida ventilatorima postignute razlike pritisaka su u naelu znatno
manje od razlika pritisaka koje ostvaruju centrifugalne crpke. One se kreu do 0,1 bara, pa se
stoga moe aproksimativno smatrati da se vazduh ponaa kao nestiljiv fluid. To umnogome
olakava proraune ventilacionih sistema.
Postupak izraunavanja potrebne snage ventilatora je u potpunosti analogan izraunavanju
snage crpke, s tim to se "visina dizanja" koja je kao pojam neprihvatljiva kod gasovitih fluida,
ovde izraava kao maksimalna razlika pritisaka, koju ventilator treba da ostvari.
Postavljanjem energijske jednaine za sluaj transporta gasa sa mesta A na mesto B, imamo:
hA +
PA
P w2
w A2
+ E f AB = hB + B + B
2g
2g
(67)
Ako je zadatak ventilatora upravo ventilacija prostorija, tj. izvlaenje zagaenog vazduha u
okolinu, osnovna pretpostavka je da u prostoriji (A) i van nje (B) vlada atmosferski pritisak.
Ventilacioni sistem se ponaa kao da je ceo potopljen u fluid (vazduh), pa se na njega moe
primeniti osnovna jednaina hidrostatike:
hA +
Smenom u izraz (67), dobijamo:
PA
= hB +
PB
(68)
78
w2
wA2
+ E f AB = B
2g
2g
(69)
Popreni presek ventilacione mree je obino jednolik, pa su uz pretpostavku o nestiljivosti

vazduha brzine na ulazu i izlazu iz nje (wA i wB) jednake. Izraz (69) tada postaje:
E = f AB
(70)
odakle se vidi da se energija koju ventilator predaje vazduhu troi samo na savlaivanje
hidraulikih otpora u mrei.
Visinu dizanja E izraavamo kao visinu pritiska P/, pa izraz (70) konano postaje:
P = E = f AB
(71)
Gubici energije fAB u ventilacionoj mrei se izraunavaju na ranije opisan nain, preko Re broja.
Potrebna snaga ventilatora, kao i kod crpke, dobija se iz izraza:
P
NR =
NT
E G
E V
P V
(72)
Na ovom mestu treba pomenuti da i centrifugalni ventilator poseduje svoju karakteristiku koju
isporuuje proizvoa i da se postupak odreivanja njegove radne take pri ugradnji u mreu ne
razlikuje od postupka opisanog kod centrifugalne crpke.
Kako je ve reeno, zadatak ventilatora naroito u industriji mesa nije samo ventilacija, ve
vrlo esto cirkulacija vazduha u zatvorenoj prostoriji, tipino rashladnoj komori, odnosno tunelu
za smrzavanje mesa. Ovakve situacije su mnogo sloenije za proraun zbog esto nedovoljno
definisanih tokova vazduha u prostoriji i lokalnih promenljivih otpora, pa se potrebna snaga
ventilatora najee izraunava uz pomo empirijskih podataka.
Klipna crpka
Iako su centrifugalne crpke zbog svojih dobrih
osobina praktino najvie zastupljene u industriji,
ipak su se u odreenim oblastima zadrale i
klipne crpke, a naroito tamo gde je potrebno
postii veoma visoke pritiske. Ovo se posebno
odnosi na operaciju homogenizovanja mleka, gde
je potrebno potiskivati mleko kroz usku kapilaru u
cilju razbijanja kapljica mlene masti.
Na slici 40 je prikazana klipna crpka tzv. prostog
dejstva. Rotaciono kretanje toka zamajca (g) se
preko sistema poluga i ukrsne glave (e,f) pretvara u linearno, naizmenino kretanje klipa. Klip
(d) klizi unutar cilindra (c), pri emu se odvija sledei proces:
Slika 40
79
pri hodu klipa sleva udesno se u cilindru stvara razreenje (vakuum), to izaziva automatsko
zatvaranje potisnog ventila (b) i otvaranje usisnog ventila (a); tenost se usisava u cilindar;
proavi kroz krajnji desni poloaj, klip poinje kretanje zdesna ulevo; usisni ventil (a) se
zatvara, a potisni (b) automatski otvara, tako da se tenost potiskuje u smeru strelice.
Ovakvo kretanje klipa i tenosti se naizmenino ponavlja pri svakom obrtu zamajca (g).
Slika 41
Slika 42
Dijagram protoka merenog u potisnom vodu

(slika 41) ukazuje na veoma neravnomeran i
neefikasan rad crpke fluid se potiskuje samo
tokom jedne polovine obrta zamajca. Da bi se
ovaj nedostatak makar delimino prevaziao,
konstruisane su klipne crpke dvojnog dejstva
(slika 42) kod kojih se tenost potiskuje prilikom
kretanja klipa u oba smera. Dijagram protoka
takve crpke je prikazan na slici 43A. Ostvareni
protok je ravnomerniji, ali jo uvek s jakim
oscilacijama, pa se esto dve crpke dvojnog
dejstva spreu pod uglom od 900 u paralelan rad i
vezuju za isto vratilo. Dijagram protoka ovako
kombinovane crpke, meren u zajednikom
potisnom vodu, mnogo je ravnomerniji (slika 43B).
Oito je da se ovakvo sprezanje moe izvesti u
razliitim kombinacijama, na primer, tri paralelno
vezane crpke dvojnog dejstva, razmetene pod
uglom od 1200.
Teorijski kapacitet klipne crpke prostog dejstva
lako se izraunava preko izraza:
Vs =
F S n
60
(73)
gde je Vs sekundni protok; F povrina ela

klipa; S hod klipa; n broj obrtaja
vratila (o/min).
Za crpku dvojnog dejstva, kapacitet je dvostruko
vei.
Slika 43
Ako je klipna crpka konstruisana da umesto

tenosti potiskuje gas, onda se radi o klipnom
kompresoru. U ovom sluaju glavni zadatak
kompresora nije transport gasa, ve povienje
njegovog pritiska, odnosno njegove energije.
Klipni kompresor se po konstrukciji ne razlikuje
bitno od klipne crpke.
80
Slika 44
Kao i druge maine, nijedan od pomenuta dva tipa crpki ne radi

u potpunosti efikasno. Kod centrifugalne crpke su gubici
uglavnom izazvani trenjem fluida o lopatice rotora i obod statora,
a u manjoj meri nastaju i zbog promene smera kretanja fluida pri
spadanju s lopatica. S druge strane, postojanje otrih oscilacija
brzine predstavlja glavni izvor gubitaka kod klipne crpke. esto
tenost u cilindru zbog sopstvene inercije nije u stanju da prati
brzo kretanje klipa, otkida se od njegovog ela i ponovo udara o
njega velikom snagom, prouzrokujui tako, osim gubitaka
energije, i eroziju mehanikih delova. Oscilatorni rad klipne
crpke, naroito kod onih brzohodnih, izaziva mehanike vibracije
koje nepovoljno deluju na spojeve armature i cevovoda,
prouzrokujui zamor materijala i prevremeni remont postrojenja.
Osim toga, ako su u domenu zvunih frekvencija, vibracije
veoma pogoravaju uslove rada u okolini.
Uzrok najveeg dela jakih vibracija (hidraulikih udara u sistemu) je nestiljivost tenosti. Ovaj
problem se delimino prevazilazi tako to se tenost vetaki ini stiljivom kroz ugradnju
kompenzacione komore (slika 44) s vazdunim mehurom koji se pri naizmeninom kretanju
klipa skuplja i iri, i kao elastina opruga amortizuje vibracije.
Razlika u principu rada centrifugalne i klipne crpke odreuje i njihova dobra, odnosno loa
svojstva, kao i podruje primene.
Centrifugalne crpke su pri istom kapacitetu kompaktnije i manjih dimenzija od
klipnih.
Centrifugalne crpke se preteno koriste za postizanje visokih protoka, a klipne za
postizanje visokih pritisaka.
U cilju postizanja viih protoka obe vrste crpki se mogu povezivati u paralelan
rad.
U cilju postizanja viih pritisaka centrifugalne crpke se mogu povezati u seriju, a
klipne ne mogu.
Centrifugalna crpka radi gotovo beumno, dok klipna crpka izaziva bune
vibracije.
Nehermetina konstrukcija (bez ventila) centrifugalne crpke je i razlog to ona pri poetku rada
mora biti ispunjena ("poplavljena") tenou. Ako se u kuitu nalazi vazduh, onda ona poinje
da radi kao veoma neefikasan ventilator i nije u stanju da stvori u usisnom vodu vakuum,
dovoljan za povlaenje tenosti. Tog problema kod klipne crpke nema, upravo zbog postojanja
ventila, pa se velike centrifugalne crpke koje zbog svog poloaja u pogonu nisu stalno
poplavljene, esto snabdevaju malom, paralelnom klipnom crpkom iji je jedini zadatak da pre
poetka rada ispuni ovu tenou. Alternativa je da se u usisni vod ugradi jednosmeran ventil
koji e spreiti da tenost po prestanku rada istekne iz crpke i tako omoguiti njeno nesmetano
ponovno ukljuivanje.
81
Membranska crpka
Za potiskivanje korodivnih fluida, kao to su mineralne kiseline i
alkalije, konstruisane su specijalne varijante klipnih crpki, tzv.
membranske crpke (slika 45), kod kojih je materijal od koga je
crpka napravljena zatien od kontakta s fluidom. Slian zahtev
postoji i kod potiskivanja biolokih i prehrambenih materijala
mleka, piva, rastvora koji ne smeju biti kontaminirani uljem (od
podmazivanja klipa), niti esticama metala.
Klip svojim kretanjem pokree radnu tenost (ulje, voda), koja
preko membrane (c) stavlja u pokret fluid (b). Pri tome su
elastina membrana i svi delovi koji dolaze u dodir s fluidom
prevueni ili nainjeni od otpornog materijala (na primer,
plastine mase) koji ni na koji nain ne reaguje s fluidom.
Slika 45
Zupasta crpka
U ureaje koji rade na principu potiskivanja fluida spadaju i
brojne konstrukcije zupastih crpki (slika 46) kojima je
zajedniko postojanje para meusobno uzubljenih zupanika, s
dva, etiri, osam i vie zubaca. Zupci se okreu u kuitu u
suprotnim smerovima, potiskujui fluid du oboda. Ovakve crpke
se grade za viskozne fluide mleko, pivo, ulje; jednostavne su i
mogu postii pritiske do 100 bara. Kapacitet im se kree u vrlo
irokom opsegu, a mogu se izraivati od veoma razliitih
materijala, pa i od materijala otpornih prema korodivnom dejstvu
fluida.
Slika 46
Ejektor/injektor
Od ureaja za transport fluida koji koriste pomoni fluid ovo
je najjednostavniji jer nema pokretnih delova, pa se stoga
esto koristi u industriji, iako mu je efikasnost relativno
niska, a ostvareni pritisak nizak (slika 47). Sam naziv
ureaja zavisi od toga da li ovaj slui za crpenje tenosti iz
nekog rezervoara (ejektor) ili za ubacivanje tenosti u
njega (injektor).
Kroz cev (a) se potiskuje pomoni fluid (komprimovani
vazduh, vodena para) velikom brzinom. U suenom
preseku (b) se pomoni fluid ubrzava, pa njegov pritisak
Slika 47
zato opada na vrednost niu od atmosferskog. Zbog
nastalog vakuuma u kuitu u njega se pod dejstvom atmosferskog pritiska potiskuje fluid iz
donjeg rezervoara kroz cev (c) i dalje izbacuje kroz difuzor (d) u gornji rezervoar. (Na ovome
principu rade i laboratorijska vodena vakuum-crpka, razni atomizeri za rasprivanje boje i
parfema, "flit" itd.)
82
Poto se esto kao pomoni fluid koristi vodena para, mana ureaja je to to se fluid koji se
transportuje mea s kondenzovanom vodom i zagreva. I pored toga, na ovakav ureaj emo
esto naii u proizvodnji mleka ili mesnog ekstrakta i svuda gde je tenost povremeno potrebno
ubaciti u neki aparat iz iscrpsti iz njega. U cilju postizanja viih pritisaka ovakvi ureaji se mogu
povezati u seriju.
Komentar: Na primeru ejektora sa slike 47 se najbolje moe objasniti neto to
inae vai za sve crpke. Ako je u donjem otvorenom rezervoaru voda (=1000
kg/m3), postavlja se pitanje na koju visinu ejektor moe da je "povue"? Drugim
reima, koliko moe da bude dugaka cev c?
Treba uoiti da pomoni fluid, istiui kroz sueni presek b, stvara u kuitu vakuum
pritisak nii od atmosferskog. Ako je atmosferski pritisak 1 bar, najvei vakuum
(negativni pritisak) u kuitu koji se teorijsiki moe ostvariti je -1 bar (tada je apsolutni
pritisak u kuitu 0 bara). Prema tome, tenost iz donjeg rezervoara kroz cev c ulazi
u kuite pod dejstvom razlike pritisaka 1-0=1 bar. Meutim, tom pritisku se
suprotstavlja hidrostatiki pritisak (teina) stuba vode. Kada stub vode u cevi c
poraste toliko da njegov hidrostatiki pritisak dostigne vrednost od 1. bara, tenost e
se u njoj zaustaviti. Jednostavnim raunom se dolazi do cifre od priblino 10 m.
Dakle, bez obzira na vrstu i snagu crpke, ona ni teorijski ne moe da "usisa" vodu s
vee dubine od 10 m. U praktinim uslovima je ta visina i znatno manja.
Ako se radi o crpenju tenosti koje su specifino tee od vode, maksimalna visina
usisavanja je takoe manja proizvod iz gustine i visine tenosti ostaje konstantan.
S druge strane, od vrste i snage crpke iskljuivo zavisi visina na koju crpka moe da
POTISNE tenost. Uostalom, podseamo da je kod centrifugalne crpke ve reeno
da ona tipino treba da bude uvek poplavljena jer stvara slab vakuum, ali kad jednom
usisa tenost, moe da je potisne i na visinu od 100 m.
Optimizacija transporta fluida
Kako je dosada vie puta naglaeno, osnovna pitanja koja interesuju strunjaka pri transportu
fluida, su:
1) Da li se transport postojeim sredstvima moe izvesti?
2) Koliko to kota?
Odgovor na prvo pitanje je dat kroz postupak
izraunavanja karakteristike cevovoda i
proraun potrebne snage crpke, a drugo se
svodi na problem optimizacije ukupnih trokova
transporta koji se sastoje od kapitalnih ili
investicionih trokova i direktnih pogonskih
trokova. Investicioni trokovi obuhvataju
nabavnu cenu svih ureaja (crpki, ventilatora,
kompresora) za transport, kao i cenu
materijala, odnosno izrade cevne mree, a u
pogonske ulazi cena energije potrebne za
transport, kao i cena odravanja celog sistema.
Slika 48
83
U nekoj konkretnoj situaciji tehnoloki uslovi procesa

pritiske na njegovim krajevima i protok kroz sistem
Meutim, energetski gubici izazvani trenjem i lokalnim
brzine u njemu, pa se promenom prenika cevovoda,
neposredno moe uticati.
diktiraju prostornu geometriju cevovoda,

to su faktori van domaaja optimizacije.
otporima u cevovodu zavise od kvadrata
a samim tim i promenom brzine, na njih
Kako se vidi sa slike 48, poveanje prenika cevovoda (D) pri nekom konstantnom protoku
izaziva smanjenje brzine u njemu, to vodi manjim energetskim gubicima i konsekventnom
opadanju pogonskih trokova (Tp). Meutim, s poveanjem prenika cevovoda raste i koliina
materijala za njegovu izradu, to izaziva porast investicionih trokova (Ti). Ukupni trokovi
eksploatacije cevovoda (Tu) predstavljaju aditivnu funkciju investicionih i pogonskih trokova i s
poveanjem prenika cevovoda oni prolaze kroz minimum kome odgovara neki optimalni
prenik cevovoda Dopt.
Veliina optimalnog prenika zavisi pre svega od veliine protoka, a zatim i od ekonomskih
pokazatelja: cene elektrine energije i materijala cevovoda, trokova montae, odravanja i
amortizacije pogona itd. Ovi faktori su promenljivi, ali je odnos meu njima takav da se mogu
izvui opti zakljuci o optimalnoj brzini transporta fluida.
Za transport tenosti se preporuuju brzine od 1-3 m/s, a za transport gasova oko 10 m/s.
Dakle, za zadati protok se bira takav prenik transportnog cevovoda da se u njemu ostvare
navedene optimalne brzine transporta.
Treba naglasiti da su ove preporuene optimalne vrednosti samo pribline jer su rezultat
razmatranja samo gubitaka mehanike energije. U drugim situacijama, npr. kod transporta
pregrejane vodene pare visokog pritiska koja slui kao nosilac toplote, optimalna brzina
transporta se kree i do 50 m/s. Nju diktiraju toplotni gubici koji rastu obrnuto proporcionalno
brzini transporta.
RELATIVNO KRETANJE FLUIDA I TELA
Transport fluida kroz cevovode, na ta se troi odreena koliina energije, samo je specijalan
sluaj optijeg fenomena relativnog kretanja fluida i tela. Pri tome je sa stanovita zakonitosti
koje upravljaju ovom pojavom svejedno da li se radi o kretanju tela razliitog oblika kroz miran
fluid ili strujanju fluida oko nepominih tela bitno je jedino postojanje relativnog kretanja
izmeu fluida i tela. U industriji mesa i mleka moe se nai i jedno i drugo: na primer, pri
rashlaivanju ivotinjskih trupova vazdunom strujom ili dimljenju proizvoda fluid se kree oko
nepominih tela, dok kod operacija razdvajanja faza (taloenje estica u fluidu, centrifugisanje,
izdvajanje mlene masti iz mleka) imamo obrnut sluaj.
Pri kretanju fluida du povrine tela koje miruje (slika 49),
javljaju se energetski gubici u njemu na potpuno analogan
nain kao i pri strujanju fluida kroz cevovod. Oni su u oba
sluaja prouzrokovani trenjem fluida o vrstu, nepokretnu
povrinu i promenom pravca i(ili) smera strujanja fluida.
Shodno tome, na pijezometrima, postavljenim
neposredno ispred i iza tela (slika 49) koje se nalazi u
struji fluida e se registrovati razlika visina pritiska koja
odgovara gubicima energija fluida. Ti gubici se mogu
izraziti preko kinetike energije fluida na poznat nain:
Slika 49
f =
p
w2
=
2g
Prikazani izraz takoe omoguuje da se izrauna sila kojom fluid pri tome dejstvuje na telo, to
je, naroito u operacijama taloenja estica u fluidima, posebno interesantno. Imajui u vidu da
se sila dobija kao proizvod pritiska i povrine, navodimo bez dokazivanja da se sila trenja
izmeu fluida i tela moe dobiti kao proizvod razlike pritisaka s dve strane tela i povrine tela,
projektovane normalno na pravac strujanja (A na slici 49).
Dakle, sila trenja je:
Ftr = p A = A
w2
2g
ili
Ftr = A
w2
2
Relativno kretanje fluida i tela
75
Ukupni koeficijent otpora se pri razmatranju relativnog kretanja fluida i tela oznaava sa CD i
naziva koeficijent otpora usled trenja i oblika, tako da gornji izraz postaje:
w 2
Ftr = A C D
2
Komentar: Ovakvo oznaavanje potie iz aerodinamike koja se samostalno razvijala
kao posebna disciplina dinamike fluida.
Za geometrijski dobro definisana tela koeficijenti CD su eksperimentalno utvreni i prikazani u
strunoj literaturi, obino u zavisnosti od Re-broja, pri emu se kao karakteristina linearna
dimenzija tela koristi prenik tzv. ekvivalentne sfere, odnosno sfere koja ima istu zapreminu kao
i telo nesferinog oblika. Postupak je potpuno analogan pristupu koji se primenjuje na cevovode
preseka razliitog od krunog. Na primer, za cilindar prenika d i visine l:
Vekv.sf . = Vcil ;
De3 d 2
=
l;
6
4
De = 3
3 2
d l
2
Koeficijent otpora usled trenja i oblika CD ne zavisi meutim samo od reima strujanja oko tela,
tj. samo od Re-broja: dva tela istog ekvivalentnog prenika nee u optem sluaju imati jednake
koeficijente CD. Razlog za ovo lei u injenici da spoljne povrine dva tela iste zapremine ne
moraju biti jednake, a upravo se one nalaze u kontaktu s fluidom, pa e vea povrina izazvati i
vee trenje. Ova se razliitost uzima u obzir definisanjem tzv. faktora sferinosti tela:
=
S ekv.sf .
S tela
Slika 50
Za sferno telo je, naravno, = 1, a za sva ostala: < 1. Na primer, za kocku je = 0,806. to
je telo manje sferino, to mu je povrina vea u odnosu na ekvivalentnu sferu, pa je prirodno i
otpor pri istom Re-broju vii. Dakle:
76
C D = f (Re, )
Na slici 50 je gornja zavisnost prikazana za razliite vrednosti faktora sferinosti . Kao kod
strujanja u cevovodima, i ovde se moe razlikovati vie reima strujanja. Laminarni reim se
odrava do Re = (0,1 2), preobraajni od Re = 2 do Re = 1000, a razvijeni turbulentni za Re >
1000. U laminarnom reimu se koeficijent otpora usled trenja i oblika za sferu moe prikazati
izrazom:
CD =
24
Re
to u stvari predstavlja posledicu Stockesovog zakona laminarnog kretanja sfere kroz fluid,
utvrenog empirijskim putem.
Komentar: Kretanje sfere kroz fluid laminarnim reimom je od izuzetne vanosti pri
razmatranju taloenja estica, s obzirom da se u nedostatku podataka o stvarnom
obliku estica one najee aproksimiraju sferama.
U oblasti razvijenog turbulentnog kretanja fluida oko tela (Newtonov zakon, empirijski utvren
ranije), CD ima konstantnu vrednost koja je, na primer, za sferu jednaka 0,44. Iznad Re =
100.000 koeficijent otpora se naglo menja zbog promena u graninom sloju fluida, ali je ta
oblast od interesa samo za aeronautiku.
Treba uoiti da postoji analogija izmeu analitikih izraza koji opisuju jedinini koeficijent
podunog trenja u cevovodu: = f(Re) i koeficijent otpora: CD = f(Re), to je oito posledica istih
zakonitosti koje deluju u oba sluaja. Razlike meu njima se javljaju u razliitoj apsolutnoj
vrednosti Rekr (2320 prema 0,1 2), emu uzrok treba traiti u razliito definisanoj
karakteristinoj linearnoj dimenziji dva tipa sistema, odnosno u razliitom obliku povrine na
kojoj fluid trpi trenje.
Taloenje estica u fluidima
Operacija taloenja (izdvajanja) estica iz fluida ima primenu kod
preiavanja gasova i industrijskih otpadnih voda. Zakonitosti koje se u
njoj sreu su neophodne i za razumevanje procesa izdvajanja mlene
masti. Operacija je pogodna jer ne zahteva utroak energije, s obzirom da
se odvija pod dejstvom gravitacije.
Na sfernu esticu, koja se taloi u fluidu (slika 51) dejstvuju tri sile: njena
teina Fg, usmerena nanie; sila potiska Fpot, usmerena navie i sila
trenja o fluid Ftr, usmerena navie.
Slika 51
Komentar: Sila potiska se javlja kao posledica Arhimedovog zakona: "na svako telo
potopljeno u tenost deluje sila potiska jednaka teini istisnute tenosti".
Teina i potisak zavise iskljuivo od gustine tela i fluida i ne menjaju se tokom procesa
taloenja, dok sila trenja, kako je gore pokazano, zavisi od kvadrata brzine. Kada pone da
pada kroz fluid, estica se kree ubrzano jer sila tee prevazilazi zbir sile potiska i sile trenja
77
(koja je na samom poetku jednaka 0). Kako raste brzina taloenja, tako raste i sila trenja sve
do momenta kad zbir potiska i sile trenja ne poniti teinu estice. Tada je rezultanta svih sila na
esticu jednaka nuli i ona nastavlja da pada ravnomernom brzinom koju je u tom trenutku
dostigla stacionarnom brzinom taloenja (w0). Ta se brzina moe izraunati upravo iz uslova
da je zbir svih sila na esticu jednak nuli:
F =0
FG Fpot Ftr = 0
Ako je: gustina estice; f gustina fluida; d prenik estice; w0 stacionarna brzina
taloenja, g gravitaciono ubrzanje, V zapremina estice, m masa estice, a mf masa
istisnutog fluida, onda se gornji izraz moe napisati:
m g m f g = Ftr
ili
V g V f g = Ftr
i dalje
2f w02
d 3
d 2
( f ) g = C D
=0
6
4
2
odakle se dobija:
w0 =
4d f g
3 f C D
Ako se estica taloi laminarno, onda je CD = 24/Re, pa se zamenom u gornji izraz dobija:
w0 =
d 2 f g
18 f
to vai za Re < (0,1 2).

Ako se estica taloi turbulentno, CD = const, pa je:
w0 =
d f
d f
4g 1
=K
3 CD
f
f
to vai za 1000 < Re < 100.000.
78
Na slici 52 je grafiki prikazana promena brzine

taloenja estica s porastom njihovog prenika.
Uoava se da izmeu laminarnnog i turbulentnog
reima taloenja postoji postepen prelaz.
Slika 52
Iz gornjih izaza se moe zakljuiti da brzina taloenja

zavisi direktno od prenika estica (turbulentni reim),
odnosno od kvadrata njihovog prenika (laminarni
reim), to znai da u istom disperzionom sistemu
krupnije estice mogu da se taloe turbulentno, a
sitnije laminarno. Taan prenik estica koji
razgraniava ove dve oblasti taloenja se moe
izraunati iz gornjih izraza, ali je za praksu dovoljna i
iskustvom utvrena procena da e se estice
prenika manjeg od 100 m taloiti najverovatnije
laminarno, pri emu se i nesferne estice u ovoj
proceni aproksimiraju sfernim.
Komentar: U dosadanjem razmatranju se implicitno pretpostavljalo da je > f, to

ne mora uvek da bude sluaj. Na primer, pri izdvajanju mlene masti < f, pa
kapljice mlene masti putuju navie. Zbog toga je u gornjim izrazima upotrebljena
apsolutna vrednost razlike gustina, tako da njen znak ne utie na rezultat.
Do sada razmatrana brzina stacionarnog taloenja estica se odnosila na tzv. slobodno
taloenje, odnosno na taloenje u razreenim disperzijama gde su estice meusobno udaljene
u toj meri da kretanje jedne nema uticaja na kretanje druge. Bez obzira na koncentraciju,
estice pri svom kretanju nanie uvek ispred sebe istiskuju ekvivalentnu zapreminu fluida koji se
kree navie.
U razreenoj disperziji (slika 53 a)
prostor izmeu estica kroz koji fluid
struji je veliki, pa je i brzina fluida navie
odgovarajue niska, tako da se moe
zanemariti. Kod gue disperzije, pak
(slika 53 b), ovaj prostor se suava, tako
da i brzina fluida kroz njega raste i vie
nije zanemarljiva. Poto je za silu trenja
od znaaja relativna brzina izmeu fluida
i estice, proizilazi da se stvarna (tzv.
brzina stenjenog taloenja) dobija kao
razlika brzine slobodnog taloenja i
brzine fluida. Oito je da je efekat
stenjenog taloenja proporcionalan
Slika 53
koncentraciji estica i da je u jednoj
disperziji koja se taloi on sve izrazitiji to taloenje vie odmie. Za praktine proraune je,
meutim, esto dovoljno da se upotrebi gruba procena:
w0,stesnjeno =
w0,slobodno
2
Stenjeno taloenje estica se moe oekivati, ukoliko je meusobno rastojanje meu njima
manje od 20 prenika estica.
79
***
Kako je napred pomenuto, operacija taloenja nalazi jednu od glavnih primena pri preiavanju
otpadnih voda klanine industrije. injenica je da je jedan od osnovnih aspekata klanice kao
objekta onaj sanitarni, pa je razumljivo da klanica ne sme predstavljati izvor zagaenja okoline,
to se posebno odnosi na problem otpadnih voda. U odreenim sluajevima je ovo pitanje
delimino reeno organizovanjem efikasnijeg iskorienja organa, krvi itd, tako da se ukupna
koliina otpadaka smanjuje. Gde to nije sluaj, mora se obratiti posebna panja i spreiti
isputanje otpadnih voda direktno u rene tokove i jezera.
Velika koliina otpadnog organskog materijala predstavlja pogodan supstrat za razvoj aerobnih
mikroorganizama koji, razgraujui ga, sniavaju sadraj kiseonika u prirodnim vodotokovima i
na taj nain onemoguuju ivot viim organizmima. Zadatak preiavanja otpadnih voda iz
prehrambene industrije je, stoga, kontrolisana razgradnja organskog materijala bilo hemijska,
bilo mikrobioloka pre isputanja otpadnih voda u prirodne tokove ili, pak, koncentrisanje i
uklanjanje najveeg dela organskog materijala. Ovakvi postupci, pored efekta zatite okoline,
imaju i oigledan ekonomski znaaj jer se prikupljeni organski materijal velikim delom moe
preraditi u ubrivo, stonu hranu, tehniku mast i sl.
Otpadne vode iz klanica sadre proteinski materijal: estice tkiva, krv, itd, zatim mast i estice
masnog tkiva, kao i druga oneienja: fekalije iz stonih depoa, sadraj digestivnog trakta
stoke, itd. Najjednostavnije preiavanje se odvija u prostranim i plitkim bazenima kroz koje
otpadna voda lagano protie omoguujui masti da ispliva na povrinu, a proteinskom materijalu
da se istaloi na dno, odakle se oboje kontinualno udaljavaju.
Budui da organski materijal moe biti veoma fino dispergovan u vodi i da razlike u gustinama
vode, masti i hidriranih proteina nisu velike, brzina taloenja moe postati veoma niska, to za
efikasno preiavanje zahteva veoma velike bazene i nizak protok vode kroz njih. U cilju
poveanja efikasnosti se stoga pribegava razliitim nainima ubrzanja ove operacije. Na primer,
bazeni se esto aeriraju, pri emu kapljice masti adheruju na povrini mehuria vazduha i brzo
zajedno s njima isplivavaju na povrinu. estice proteina koje su obino u obliku koloidnog
rastvora, aglomeriraju dodatkom elektrolita koji ponitava naboj na povrini koloidnih estica
omoguujui tako njihovo meusobno slepljivanje i bre taloenje. Ako se za tu svrhu upotrebi
neki amfoterni elektrolit (aluminijum- ili gvodje-sulfat), on u slabo alkalnoj sredini hidrolizuje
obrazujui voluminozan pahuljast talog odgovarajueg hidroksida koji, kreui se ka dnu
bazena, zahvata i estice organskog materijala.
esto se otpadnim vodama u bazenima dodaju i adsorbensi (treset, aktivni ugalj, aktivna glina)
koji osim to mehaniki ubrzavaju taloenje, na svojoj visokorazvijenoj povrini adsorbuju i
rastvorene materije i mikroorganizme, tako da je posle obrade njima voda istija i ugodnijeg
mirisa.
***
Taloenje estica nalazi specifinu primenu kod operacije preiavanja dima za dimljenje
proizvoda od mesa i mleka.
Sam dim, koji se dobija na razliite naine kontrolisanom pirolizom drveta, predstavlja veoma
sloen aerosol sastavljen od vie hiljada organskih i neorganskih jedinjenja u vidu pare, kapljica
ili vrstih estica. Neka od ovih jedinjenja imaju korisnu ulogu: fenoli uglavnom suzbijaju
patogenu mikrofloru poveavajui odrivost, a karbonili (aldehidi, ketoni, organske kiseline) se
80
vezuju za sastojke mesa ili sira doprinosei razvijanju karakteristine arome i boje ovih
proizvoda, zbog ega su oni tako cenjeni na tritu. Meutim, niz sastojaka dima nije poeljan,
a neki od njih su visokotoksini ili ak kancerogeni. U ovu grupu spadaju policiklini aromatski
ugljovodonici, ugljovodonici uopte, a, pepeo.
Ispostavlja se, ipak, da su korisna jedinjenja uglavnom i lakoisparljiva, tako da se preteno
nalaze u gasnoj fazi, a da su nepoeljne materije koncentrisane uglavnom u tzv. estinoj fazi
dima. Iz ove injenice proistie logino i nain preiavanja dima koji se u svim sluajevima
svodi na to potpunije uklanjanje estica iz njega.
Gotovo uvek primenjivan metod je "pranje dima", odnosno proputanje dima kroz vodenu
zavesu, koja mehaniki zahvata estinu fazu, naroito hidrofilne estice neorganskog pepela.
Pri ovome se dim hladi, pa iz gasne faze dodatno kondenzuju tetne materije, no voda
delimino uklanja i korisne rastvorljive materije, kao npr. organske kiseline.
Dugaak put kretanja dima kroz dimovode pre njegovog kontakta s proizvodima od mesa ili
mleka omoguuje da se analogno zadravanju otpadne vode u bazenima staloi najvei broj
estica i dim istovremeno ohladi do temperature pogodne za operaciju dimljenja, pa ipak, ni
jednim od dva postupka se iz dima ne mogu odvojiti one najstitnije estice.
U modernim postrojenjima se za tu svrhu,
dodue retko, koristi tzv. elektrofiltar. On se u
principu sastoji od niza paralelno povezanih
uspravnih ploa, izmeu kojih su na bliskom
odstojanju postavljene vertikalne tanke ipke ili
ice (slika 54). Ploe su elektrino uzemljene, a
ice pod negativnim potencijalom od vie
desetina hiljada volti. Ovako visoka razlika
potencijala izaziva tzv. udarnu jonizaciju
vazduha: joni koji u maloj koliini uvek postoje
u vazduhu kreu se ka razliito naelektrisanim
elektrodama i sudaraju s neutralnim atomima
izazivajui nove parove jona, a rezultat je
lanana reakcija, poznata kao "jonska lavina".
Slika 54
Ukoliko izmeu elektroda struji dim, joni e se
na svom putu sudarati i sa esticama dima,
lepiti na njihovu povrinu, te e i one sada pod dejstvom elektrinog polja putovati ka
elektrodama, tamo se neutralisati i slivati niz njih. Na ovaj nain je mogue ukloniti preko 90%
kondenzovane faze dima.
Dok je kod gravitacionog taloenja pogonska sila procesa bila konstantna veliina, kod
elektrofiltra njenu ulogu preuzima napon izmeu elektroda koji se u principu moe po elji
menjati: to je napon vii, taloenje je bre, pa i filter moe biti manji, znai jeftiniji. No ovde
postoji ogranienje jer se pri povienju napona poveava i rizik od stvaranja varnice izmeu
elektroda (probojni napon suvog vazduha se kree negde oko 30.000 V/cm), to bi veoma brzo
dovelo do njihovog unitenja ili izazvalo eksploziju postrojenja (smea ugljovodoninih para i
estica s vazduhom je eksplozivna).
Iako je efikasnost preiavanja dima pomou elektrofiltra visoka, ipak se on retko sree u
industriji mesa i mleka, kako zbog visokih investicija u opremu, tako i zbog potrebe za
specijalizovanim kadrom za opsluivanje.
81
Centrifugisanje
Kako je ve kod razmatranja elektrofiltra pomenuto, brzina gravitacionog taloenja je u
potpunosti odreena osobinama disperzionog sistema: prenikom estica, gustinom estica i
fluida, odnosno viskozitetom fluida. Na ove faktore se u cilju ubrzanja operacije taloenja moe
uticati samo u ogranienoj meri, na primer, promenom temperature koja sniava viskozitet fluida
(ako se radi o tenosti). To je meutim pri primeni na bioloke sisteme, rizino. Pri izdvajanju
mlene masti se ak tei da se operacija obavi pri to nioj temperaturi da tokom nje ne bi dolo
do nepoeljnih encimatskih i mikrobiolokih promena.
Efikasniji put ubrzanja procesa taloenja je u naelu onaj koji se primenjuje kod elektrofiltra:
zamena konstantne gravitacione sile pogonskom silom na koju se moe uticati po elji. Ovo se
moe postii i mehanikim sredstvima centrifugama, u kojima se taloenje izvodi u
centrifugalnom polju pod dejstvom centrifugalnog ubrzanja:
2n
ac = r = r
60
Taloenje se efikasno ubrzava poveavanjem poluprenika obrtanja (r) i ugaone brzine (),
odnosno broja obrtaja (n), pa se stoga operacija razdvajanja faza centrifugiranjem, esto naziva
i "forsiranim taloenjem".
Efekat centrifuge se procenjuje tzv. faktorom razdvajanja Kr koji predstavlja odnos postignutog
centrifugalnog ubrzanja prema gravitacionom:
Kr =
ac r 2
=
g
g
Kod savremenih ultracentrifuga koje rade s preko 100.000 o/min, centrifugalno polje je preko
milion puta jae od gravitacionog, tako da se pomou njih mogu razdvojiti ne samo suspenzije i
emulzije, ve izdvojiti i bakterije, virusi, elijski homogenat, ak i razdvojiti makromolekulska
jedinjenja prema molekulskoj masi.
Centrifuga se u naelu sastoji od vertikalnog cilindrinog rotora koji se posredstvom spoljnog
pogona obre unutar nepominog kuita statora. Disperzija se u centrifugu uvodi
kontinualno, a iz nje se kontinualno izvodi i barem jedna razdvojena faza. Ukoliko se radi o
centrifugi za razdvajanje suspenzija, onda ona moe raditi kao filtraciona ili kao talona. U
prvom sluaju je obod rotora perforiran i na njemu je zategnuto filtraciono platno. Tena faza
prodire kroz platno na kome zaostaju vrste estice. U sluaju talone centrifuge vrsta faza se
taloi po obodu rotora koji nije perforiran. U oba sluaja se centrifuga mora povremeno
zaustavljati da bi se talog uklonio.
Proces taloenja u centrifugi je komplikovan kako zbog same konstrukcije ureaja, tako i zbog
mogue sloenosti disperzionog sistema, pa e nadalje biti izloeni samo osnovni pojmovi i
principi prorauna kapaciteta centrifuge koji mogu posluiti za kvalifikovano procenjivanje
potreba i izbor iz komercijalnog asortimana.
Naredni postupak dobro ilustruje opti tehniki pristup jednom fundamentalnom problemu,
istiui u prvi plan injenicu da je tehnika prevashodno praktina disciplina zainteresovana za
jednostavniji, makar i manje taan rezultat.
82
Osnovna pretpostavka za analizu rada centrifuge je da se

estice u njoj taloe laminarno. To proizilazi iz injenice da
problem nisu krupne estice, ve upravo one sitne, ije bi
gravitaciono taloenje zahtevalo prostrane, ekonomski
neopravdane bazene i(ili) dugo vreme izvoenja operacije.
Shodno tome, ako je brzina taloenja estice, pod dejstvom
gravitacionog ubrzanja (g):
w0, g =
d 2 f
18 f
onda je ona, pod dejstvom centrifugalnog ubrzanja (ac),

jednaka:
Slika 55
w0, g =
d 2 f
18 f
ac =
d 2 f
18 f
r 2
Iz izraza se vidi da brzina taloenja estice varira od poluprenika obrtanja (r) koji se pri
kretanju estice menja od r1 do r2 (slika 55). Sada se uvodi aproksimacija, uobiajena za
tehnika razmatranja, da se estica tokom celog puta taloenja kree nekom srednjom brzinom:
w0,c =
d 2 f
18 f
rsr 2
koja odgovara srednjem polupreniku rotacije:

1
rsr = (r1 + r2 )
2
U rotor centrifuge sa slike 55 se disperzija kontinualno uvodi (A) i iz njega izvodi (B). estica
uvedena kod A se kree zajedno s tenou ka B i istovremeno taloi du radijusa. Koliki e put
do oboda rotora pri tome prei zavisi od njenog vremena zadravanja koje je odreeno
odnosom korisne zapremine rotora (Vc) i zapreminskog protoka disperzije (V):
=
Vc
V
Da bi se estica potpuno staloila, ona mora da tokom vremena zadravanja u centrifugi pree
put od r1 do r2. Meutim, u normalnim disperzijama nikada se ne pojavljuje samo jedna, ve pre
itav spektar veliina estica, to znai da su njihove brzine taloenja u centrifugi vrlo razliite.
Najkrupnije estice e se staloiti neposredno po ulasku u rotor, dok e one najsitnije prei tek
mali deo puta do oboda rotora tokom vremena zadravanja, tako da e ih struja tenosti izneti iz
centrifuge. Utvrivanje veliine estica koje e se u datoj situaciji staloiti ili biti iznete iz rotora
predstavlja sloen teorijski problem s malo izgleda za pronalaenje egzaktnog reenja. Da bi se
ova situacija prevazila i na taj nain ipak omoguilo procenjivanje efikasnosti taloenja, uvodi
se nova aproksimacija kroz pojam tzv. kritinog prenika estice, tj. estice koja tokom vremena
zadravanja pree tano polovinu puta du radijusa. U nedostatku bolje pretpostavke se smatra
da e se sve estice prenika veeg od kritinog staloiti, a da e sve estice iji je prenik
manji od kritinog biti iznete s tenou iz centrifuge. Na taj nain, kritina estica predstavlja
83
najsitniju esticu koja e pod datim uslovima da se zadri u centrifugi, reju efikasnost rada
centrifuge.
U praksi se, meutim, pored odreenog stepena efikasnosti neke maine, postavlja i pitanje
njenog kapaciteta. U ovom sluaju to se odnosi na koliinu neke disperzije koju je centrifuga u
stanju da tokom odreenog vremena obradi. Do ovog podatka se moe doi na sledei nain.
Brzina taloenja kritine estice prenika dc je:
(w ) =
d c2 f
0 ,c
18 f
2n
rsr
60
S druge strane, njena brzina se kao i svaka druga brzina moe izraziti iz odnosa puta
taloenja i vremena zadravanja:
r2 r1
(w0,c ) = V2
c
V
Izjednaavanjem desnih strana dva gornja izraza i reavanjem po V (kapacitetu centrifuge) se
dobija:
V =
d c2 f
18 f
rsr
2n
Vc
r2 r1
60
Mnoenjem i deljenjem gornjeg izraza s gravitacionim ubrzanjem (g) izraz se moe logino
grupisati u dva dela:
V =
d c2 f g
18 f
rsr
2n
Vc
= (w0, g ) 2
(r2 r )1 g
60
U prvom delu se odmah prepoznaje brzina laminarnog taloenja kritine estice u gravitacionom
polju, dok drugi deo izraza () sadri samo karakteristike centrifugalnog ureaja i naziva se
Amblerovom karakteristikom centrifuge. Na taj nain, kapacitet centrifuge je prikazan kao
proizvod dva inioca: osobina disperznog sistema i osobina centrifuge.
Izvedeni izraz omoguava reavanje tipinog praktinog problema: kako za zadati disperzioni
sistem, zadatu efikasnost razdvajanja i zadati kapacitet ureaja odabrati odgovarajuu mainu?
Rezultat e biti iskazan kroz brojnu vrednost Amblerove karakteristike:
=
V
2 (w0, g )
Iz gornjeg izlaganja je jasno da istu brojnu vrednost Amblerove karakteristike moe imati niz
centrifuga razliitih konstrukcija i dimenzija. Postupa se tako to se iz prospektnog materijala
bira ona centrifuga koja ima barem traenu vrednost ili vrednost veu od nje. Na taj nain se
obezbeuju barem traeni stepen efikasnosti razdvajanja i traeni kapacitet obrade.
***
84
U industriji mesa i mleka su zastupljenije centrifuge za razdvajanje emulzija, tzv. separatori, ija
je konstrukcija, bez obzira na proizvoaa, veoma slina. One rade kontinualno. Zbog precizne
izrade i specijalnog materijala (nerajui elik), to su skupi ureaji. Na slici 56 je ematski
prikazan vertikalni presek jednog takvog separatora.
Rotor separatora je sastavljen od niza kupastih
diskova (tanjira) velike povrine sa otvorima koji
svoje obrtno kretanje putem trenja prenose na
tenost. Emulzija se dozira kroz uplju osovinu
odozgo i u kuite separatora ulazi pri dnu. Pri
radu separatora celo kuite je ispunjeno
tenou koja se potiskuje navie i istovremeno
rotira. Pri tome se ona u centrifugalnom polju
postepeno raslojava, tako da se tea faza
nakuplja u blizini periferije kuita, a laka oko
osovine. Zahvaljujui prelivnoj brani (D), ove dve
faze se posebno izvode iz kuita (A i B).
Pri separaciji mleka ili mesnog bujona emulzija
sadri i vrste estice oneienja, kolonije
bakterija, grudvice tkiva, pa se takve estice,
budui krupne, brzo nakupljaju kod najudaljenijih
Slika 56
taaka kuita (C). Smo kuite je tako izvedeno
da se u toku rada njegov gornji deo moe malo razmai od donjeg, to rezultuje u automatskom
izbacivanju taloga pod dejstvom pritiska koji u kuitu vlada.
Filtracija
Ova operacija se sree kod linije prihvatanja mleka, u procesu proizvodnje mesnog ekstrakta
(bistrenje bujona) i u procesu proizvodnje jestive masti (ceenje masti od zaostalog tkiva). Iako
je u svim sluajevima sutina filtracije uklanjanje suspendovanih materija iz tenosti, tehniko
izvoenje ove operacije se veoma razlikuje u zavisnosti od viskoziteta tenosti i koliine,
odnosno osobina taloga.
Kod ceenja mleka koje je srazmerno niskog viskoziteta ovo se veoma jednostavno izvodi:
preko suda s perforiranim dnom i filtracionim platnom na njemu mleko se usled sopstvene
teine vrlo brzo cedi, pri emu mala koliina prisutnih neistoa zaostaje na platnu. Postupak,
iako primitivan, u ovakvim sluajevima je sasvim efikasan.
Za viskoznije fluide, kao to su mesni bujon ili topljena mast, naroito ako sadre dosta taloga,
potrebno je primeniti znatan pritisak da bi tenost iole prihvatljivom brzinom prodrla kroz uske
pore izmeu estica taloga. Filtracija se tada izvodi u posebnim ureajima iji je predstavnik tzv.
komorna filtar-presa (slika 57) i esto, zbog snienja viskoziteta, na toplo.
Na slici 57 A je prikazan popreni presek prvog i drugog lista prese (a). Kako se vidi, listovi koji
su po povrini iljebljeni, prekrivaju se filtracionim platnom (b), reaju u slog naizmenino sa
odstojnicima (d) i sve se zajedno pritee (Slika 57 B). Suspenzija se kroz uplju osovinu koja
prolazi kroz sve listove dozira u prostor izmeu listova. Tenost se pod dejstvom pritiska cedi
kroz platno u lebove i odvodi izvan prese kroz slavine (c), dok talog zaostaje u prostoru izmeu
listova. Ovakvih listova moe biti naslagano i 100 komada, tako da se u jednoj presi dostiu
povrine filtracije i do 200 m2. Presa radi pod pritiskom do 15 bara. Pogodnost ovakve
85
Slika 57
konstrukcije se ogleda u tome to je izborom dovoljnog broja listova lako postii zahtevani
kapacitet filtracije. Osim toga, ukoliko se filtraciono platno na nekom od listova procepi (to se
odmah zapaa po zamuenju filtrata), dovoljno je zatvoriti slavinu na tom listu i nastaviti s
radom uz neto smanjen kapacitet. Filtar-presa radi diskontinualno: kada se nakupi suvie
taloga, ona se mora rasklapati i istiti, ali ovaj nedostatak nije suvie bitan jer su i procesi
proizvodnje mesnog bujona, odnosno topljenja masti, uglavnom diskontinualni.
Meanje fluida
Operacija meanja se izvodi iz dva osnovna razloga:
- radi mogenizovanja meavine;
- radi dovoenja fluida u intenzivno vrtlono kretanje, ime se ubrzavaju mnogi procesi
(rastvaranje, ekstrakcija, prenos toplote, prenos mase itd.)
Bez obzira na krajnji cilj, operacija meanja predstavlja prenos mehanike energije s rotora
mealice na fluid koji se dovodi u kretanje, s njega dalje na nepokretne zidove suda u kome se
meanje vri i konano s njih u okolinu u vidu izraene toplote. Oevidno je da mealica mora
troiti odreenu koliinu energije u jedinici vremena da bi savladala silu inercije fluida, kao i sile
trenja koje se javljaju izmeu mealice i fluida, fluida i zida suda, i unutar samog fluida. Stoga
jedan od tipinih prorauna pri operaciji meanja predstavlja proraun snage mealice za date
uslove meanja.
Iz onoga to je ve poznato o energetskim gubicima pri kretanju fluida proizilazi da i utroak
snage na meanje mora zavisiti od reima strujanja fluida pri meanju, a kriterijum ovog reima
je opet Re-broj. Ovaj se kriterijum, meutim, razliito definie u zavisnosti od geometrije
sistema.
Opta definicija Re-broja je:
Re =
l w
86
gde je l karakteristina linearna dimenzija sistema, w brzina strujanja fluida, gustina, a

viskozitet fluida. Kod meanja se za karakteristinu linearnu dimenziju bira prenik mealice
(d), a brzina je logino periferna brzina fluida na obodu mealice (wper). Odavde:
Re me =
d w per
d (r ) d (d n ) d 2 n
=
gde je r poluprenik mealice, a ugaona brzina mealice.

S prenikom i brojem obrtaja mealice je mnogo lake operisati u praktinom radu nego s
poluprenikom i ugaonom brzinom, pa je Reme stoga tako i definisan.
Snaga mealice se u odreenim sluajevima ne troi samo na savlaivanje sile trenja i inercije
fluida, ve i na poveanje njegove potencijalne energije, tj. na rad protiv sile zemljine tee. To
su sluajevi kada se u sudu za meanje stvaraju virovi i talasi. Ovu pojavu uzima u obzir
kriterijum Fruda, koji je analogno Re-broju kod meanja definisan na specifian nain:
Frme =
n2 d
g
Konano, primenom teorije slinosti je utvreno da kriterijalna jednaina iz koje se moe

izraunati snaga mealice ima sledei oblik:
K N = f (Re me , Frme )
gde KN predstavlja kriterijum snage mealice koji je definisan sledeim bezdimenzionim
izrazom:
KN =
N
n3 d 5
gde N predstavlja snagu mealice.

U zavisnost kriterijuma snage mealice od
Reme i Frme ulaze i tzv. simpleksi, tj. odnosi
pojedinih geometrijskih dimenzija sistema u
kojem se meanje vri, pa kompletan izraz
glasi:
K N = f (Re me , Frme , 1 , 2 ,...)
Eksperimentalna istraivanja izvedena u
laboratorijskim i poluindustrijskim ureajima
usmeravaju se na odreene tipove mealica i
sudova za meanje, tako da se gornja relacija
ipak uproava jer za isti tip mealice i suda
simpleksi predstavljaju konstantnu veliinu. U
takvim sluajevima, gornja funkcija dobija
praktiniji oblik:
Slika 58
87
b
K N = const Re ame Frme
Relacija se dalje uproava ako se u sud za meanje ugrade odbojnici (slika 58 A) ili se
mealica postavi ekscentrino (Slika 58 B), tako da se sprei stvaranje vira i intenzivno
talasanje. Tada vrednost kriterijuma Fruda postaje konstantna, odnosno snaga mealice
postaje funkcija samo Re-broja:
K N = const ' Re cme
Tipian izgled ove zavisnosti je prikazan na slici 59. Odmah se moe uoiti njena slinost sa
zavisnou jedininog koeficijenta podunog trenja ili zavisnou koeficijenta otpora usled
oblika i trenja (kod taloenja) od Re-broja. Slinost nije sluajna jer su fundamentalne
zakonitosti koje izazivaju gubitke energije u sva tri sluaja iste. Kod meanja se, meutim,
prelaz iz laminarnog u turbulentni reim odvija pri Reme = 30-50, to je posledica specifinog
definisanja Reme i izbora karakteristine linearne dimenzije sistema.
Ukoliko je Reme>105, reim postaje automodelan, tj. KN postaje konstantno, bez obzira na
Reme. Sile viskoziteta u ovoj oblasti imaju samo podreen znaaj, reim je u toj meri
turbulentan da poveanje brzine meanja vie ne izaziva stvaranje novih vrtloga, ve samo
ubrzanje rotacije postojeih. Poto je efikasnost meanja u najveoj meri povezana s
"rastavljanjem slojeva fluida" i obrazovanjem novih vrtloga, proizilazi da pod ovim uslovima
poveavanje snage mealice nee proizvesti odgovarajui porast efikasnosti meanja.
Slika 59
***
U industriji mesa i mleka su naalost retki fluidi ija se svojstva mogu lako definisati to se u
prvom redu odnosi na plastine materijale, kao to su mesno testo ili maslac. U takvim
sluajevima gornje relacije su samo ogranieno primenljive jer teko uopte moemo govoriti o
reimu strujanja u dosadanjem smislu. Svrha operacije meanja u tim sluajevima nije samo
homogenizovanje materijala (kod mesnog testa), niti samo homogenizovanje emulzije mastvoda (kod maslaca), ve i odreena mehanika obrada koja se sastoji od gnjeenja, rastezanja,
usitnjavanja.
88
Ve u mainama namenjenim prvenstveno za usitnjavanje mesa (vuk, kuter) jednim delom ili u
potpunosti dolazi i do homogenizacije materijala, a ako to nije sluaj, materijal se dodatno
obrauje u specijalnim mainama (gnjetelice). Poto je glavni aspekat ovakve operacije
dobijanje kvalitetnog mesnog testa, drugi aspekat potronja energije, dobija sekundarni
znaaj, iako ovakve maine u naelu troe veliku koliinu energije. Prilikom izbora jedne od
moguih maina ovakve namene uvek je prvi kriterijum kvalitet obrade i tehnoloke mogunosti
ureaja, a tek onda dolazi na red pitanje potronje energije. Isto se odnosi i na ureaje koji
pospeuju raspodeljivanje sastojaka salamure po komadima mesa (tambleri, masir-kade).
U ureaje za meanje moemo ubrojati i koloidne mlinove kojima je svrha da posebno dobro
usitne materijal, ali koji ga istovremeno i homogenizuju. U principu se njihov radni deo sastoji od
dve vrste paralelne povrine koje se velikom brzinom kreu jedna u odnosu na drugu. U uzan
zazor izmeu njih se ubacuje materijal koji se pod dejstvom jakih smicajnih sila raskida u manje
estice i mea.
Homogenizacija mleka, takoe, predstavlja operaciju meanja, a sastoji se u potiskivanju mleka
velikom brzinom kroz usku kapilaru. U kapilari se postie visok Re-broj i jake turbulencije koje
izazivaju intenzivnu rotaciju kapljica mlene masti, zbog ega se one pod dejstvom
centrifugalne sile razbijaju u manje kapi. Ovako homogenizovano mleko (ako je i sterilisano)
moe se znatno due skladititi od nehomogenizovanog jer se mlena mast koja je sada u
obliku veoma finih kapljica daleko sporije izdvaja iz njega.
TOPLOTNE OPERACIJE
Prenos toplote
Dve osnovne fizike veliine koje odreuju razmenu toplote izmeu dva tela su: koliina
toplote i temperatura. Dok koliina toplote koju telo poseduje pretdtavlja prost zbir kinetike
energije svih molekula tela, temperatura je odraz intenzivnosti njihovog kretanja. Dva tela u
fizikom kontaktu razmenjuju energiju (toplotu) sve dok se intenzivnost kretanja njihovih
molekula (temperatura) ne izjednai. Kaemo da je temperaturna razlika dva tela pogonska
sila za razmenu toplote meu njima. Toplota spontano prirodnim putem, uvek prelazi s tela
vie na telo nie temperature.
Proces razmene toplote je stacionaran kada u jednakim intervalima vremena s tela na telo
prelazi jednaka koliina toplote, pa toplotni protok nije funkcija vremena:
dQ
= const.
d
dQ
f ( )
d
Primer je kuni hladnjak u kome se automatski odrava konstantna temperatura, pri emu se
on nalazi u okolini u kojoj se temperatura menja malo ili nimalo. U ovom sluaju,
konstantnost pogonske sile (razlike temperatura) uslovljava konstantnost toplotnog protoka iz
okoline u hladnjak.
Proces razmene toplote je nestacionaran ukoliko se toplotni protok menja tokom vremena:
dQ
const.
d
dQ
= f ( )
d
Takvu situaciju bismo imali i u gornjem primeru ako bi se temperatura okoline znatno menjala
u toku dana.
Kao i kod drugih vidova energije, pri razmeni toplote izmeu nekog tela i okoline vai poznati
toplotni bilans:
Qdovedeno Qodvedeno = Qakumulirano
Ukoliko je dovedena koliina toplote vea od odvedene, akumulacija je pozitivna telo se
zagreva, a ako je situacija obrnuta, akumulacija je negativna telo se hladi.
Koliina toplote koju treba dovesti ili od tela odvesti, da bi mu se temperatura promenila za
jedinicu temperaturne skale, naziva se toplotnim kapacitetom tela:
TOPLOTNE OPERACIJE - Prenos toplote
90
C=
Q
t
Specifini toplotni kapacitet (specifina toplota) pretstavlja toplotni kapacitet sveden na

jedinicu koliine tela. Kad se koliina tela meri masom (SI-sistem), imamo tzv. masenu
koliinu toplote:
c=
Q
Q
=
m t m T
Na osnovu gornje definicije se moe izraunati koliina toplote koju primi telo mase "m",
masene koliine toplote "c" ako mu se temperatura promeni od t1 do t2:
Q = m c (t 2 t1 )
Ako dva tela razmenjuju toplotu, tj. prvo telo odaje koliinu -Q1 (zato je predznak negativan),
a drugo prima tu istu koliinu toplote +Q2 (zato je predznak pozitivan), onda vai:
Q1 = +Q2
ili
Q1 + Q2 = 0
Oba tela zajedno moemo posmatrati kao jedan izolovan sistem koji ne razmenjuje toplotu sa
okolinom, ve se toplota samo unutar njega preraspodeljuje, teei ravnotenom stanju. To
stanje se ostvaruje kada tela masa m1 i m2, specifinih toplota c1 i c2, i poetnih temperatura t'
i t" dostignu konanu temperaturu tx. Ova temperatura se lako moe izraunati primenom
toplotnog bilansa:
Q1 + Q2 = 0
m1 c1 .(t 't x ) m2 c2 .(t ' 't x ) = 0

Gornja razmatranja o toplotnom kapacitetu vae ukoliko pri razmeni toplote u sistemu ne
dolazi do faznih transformacija (rastvaranja, isparavanja, topljenja itd.). Najvanije
transformacije ove vrste su povezane s promenama agregatnog stanja i to poto govorimo
o namirnicama iji je glavni konstituent voda pre svega, s promenama: led-voda i vodapara (slika 60).
Slika 60
Na dijagramu je pretpostavljeno da se ledu

ohlaenom ispod take mrnjenja (taka a)
konstantno dovodi toplota dok se sav na kraju ne
prevede u pregrejanu paru (taka f). Uoljivo je da
zavisnost temperature sistema od koliine
dovedene toplote pretstavlja izlomljenu liniju s dva
platoa. To su podruja u kojima istovremeno
postoje dva agregatna stanja: led + voda (b-c),
odnosno voda + para (d-e). U ostalim delovima
dijagrama postoji samo jedno agregatno stanje: led
(a-b), voda (c-d), odnosno para (e-f).
Kada se ledu dovodi toplota, ona se troi na

intenziviranje vibracije molekula u njegovoj kristalnoj reetki, to se opaa kroz povienje
njegove temperature (a-b), sve do dostizanja take topljenja (tt), kada vibracije postaju tako
91
intenzivne da zapoinje raskidanje meumolekulskih veza. Posle toga se dovedena toplota

troi na dovravanje ovog procesa, zbog ega temperatura ne raste (b-c) sve dok sav led ne
pree u vodu. U tenoj vodi molekuli imaju mnogo veu slobodu kretanja u odnosu na
molekule u kristalnoj reetki leda, upravo za onoliko koliko je energije (Lt) bilo potrebno da se
kristalna reetka razori. Dalje (c-f) se proces analogno ponavlja: dovedena toplota izaziva
ubrzanje kretanja molekula porast temperature tene vode do take kljuanja (ti, taka d),
kada molekuli, prelazei u paru (d-e) potpuno raskidaju privlane meumolekulske sile i
zadobijaju potpunu slobodu kretanja. Nakon toga, dalje dovoenje toplote izaziva samo
poveanje brzine molekula pare i njena temperatura raste (e-f).
Ceo proces se moe i obrnuti ako se poe od pregrejane pare i sistemu oduzima (od njega
odvodi) toplota.
Uoljivo je da je u temperaturnim intervalima u kojima postoji samo jedno agregatno stanje
(led, voda ili para) svaka razmena toplote sa okolinom praena promenom temperature
sistema. Stoga se, u takvim sluajevima, razmenjena toplota naziva osetnom. Nasuprot
tome, kada su u sistemu prisutna dva agregatna stanja (led + voda, led + para ili voda +
para), toplota dovedena iz okoline se troi na raskidanje meumolekulskih veza ili se
proizvodi pri njihovom obrazovanju i odvodi u okolinu, a temperatura sistema se ne menja
dok se ovaj proces ne zavri. Stoga se takva razmenjena toplota naziva latentnom ili
skrivenom toplotom.
Toplota potrebna da se jedinina koliina tela prevede iz jednog agregatnog stanja u drugo je
konstantna i karakteristina za svaki materijal jer direktno zavisi od jaine meumolekulskih
sila u njemu. Tako je pri topljenju leda, odnosno pri isparavanju vode, potrebno sistemu
dovesti latentnu toplotu topljenja Lt = 334 KJ/kg, odnosno latentnu toplotu isparavanja
Li = 2259 KJ/kg. Ako se, pak, voda mrzne u led ili para kondenzuje u vodu, ekvivalentne
koliine toplote se iz sistema oslobaaju i u ovom sluaju nazivaju: latentna toplota
mrnjenja, odnosno latentna toplota kondenzacije. Dakle, da bi led preao u vodu, potrebno
je uloiti onoliko energije koliko se oslobodi kada se voda smrzne u led. Slino vai i za
procese isparavanja/kondenzacije.
Uzevi u obzir i mogunost postojanja faznih transformacija u izolovanom sistemu u kome
dva tela izmenjuju toplotu, toplotni bilans takve razmene je:
Q1 + Q2 + L = 0
gde trei lan pretstavlja algebarski zbir toplotnih efekata svih faznih transformacija, koje se
tom prilikom odigravaju. lanovi u gornjem izrazu su pozitivni ako se toplota apsorbuje, a
negativni ako se oslobaa.
Kada je re o namirnicama, posebno o mesu, odmah se mora istai da voda koju ono sadri
ima preovlaujui uticaj na njegove termike karakteristike, prvenstveno zbog svoje relativne
koliine (oko 75% supstance mesa), a i zbog injenice da su i specifina toplota vode
(4,184 kJ/kgK) i specifina toplota leda (2,092 kJ/kgK) znatno vee od specifine toplote
suve supstance mesa (0,837 kJ/kgK).
Na osnovu reenog se specifina toplota mesa iznad njegov e take mrnjenja moe
prikazati formulom:
cm = 3,3472
%vode
= 0,8368
100
(kJ / kg K )
92
Ako se meso nalazi ispod temperature mrnjenja, deo vode e prei u led, pa gornji izraz
prestaje da vai. Kao kod svih rastvora, ni tena faza mesa se ne mrzne otro, ve u irokom
temperaturnom intervalu od oko -10 C do oko -610 C tako da u tom intervalu u mesu uvek
postoji meavina vode i leda, razliitog odnosa. Za grube termodinamike proraune sa
smrznutim mesom (t < -200 C), moe se usvojiti da je oko 90% vode prelo u led, pa bi izraz
za specifinu toplotu takvog mesa bio:
cm = 1,4644
%vode
+ 0,8368
100
(kJ / kg K )
pri emu ovde, kao i gore, "% vode" oznaava ukupnu vodu, dakle zbir koliina vode i leda.
Latentna toplota topljenja leda, odnosno smrzavanja vode iznosi 334,4 (kJ/kg), pa se toplota
smrzavanja moe analogno prikazati formulom:
Qsmrz. / odmrz. = 334,4
%vode
100
(kJ / kg )
Treba istai da specifina toplota leda iznosi oko jedne polovine specifine toplote vode, to
znai da pri zagrevanju smrznutom mesu bre raste temperatura, nego mesu iznad take
mrnjenja. To se, meutim, u praksi ne zapaa jer se tokom zagrevanja smrznutog mesa ono
istovremeno i otapa apsorbujui u tom procesu znatnu koliinu toplote, tako da u zbirnom
efektu, odmrzavanje mesa predstavlja dugotrajan proces i stoga (ali ne samo zbog toga),
trajan problem u industriji mesa.
Mehanizmi prenosa toplote
S teorijskog stanovita postoje tri osnovna mehanizma razmene toplote koje, meutim, u
praksi teko moemo zapaziti u istom vidu. Najee su sva tri mehanizma istovremeno
zastupljena, a u pojedinim situacijama je jedan od njih dominantan, to umnogome olakava
proraune.
Osnovni mehanizmi su:
1) Kondukcija ili provoenje
Svodi se na razmenu kinetike energije izmeu pojedinanih, slobodno difundujuih (gas,
tenost) ili oscilujuih (vrsto telo) molekula u direktnom kontaktu. Stoga se naziva i
molekulski prenos toplote.
2) Konvekcija ili meanje
estice materije (s mnogo molekula) se kreu kroz prostor pod dejstvom mehanike sile,
nosei sobom toplotnu energiju sadranih molekula.
3) Radijacija ili zraenje
Prenos se ostvaruje s molekula na molekul putem emitovanja i apsorpcije elektromagnetskih
talasa.
93
Sloeni mehanizmi su:

1) Prelaz toplote
Oznaava razmenu toplote izmeu fluida i vrste povrine. Sastavljen je od kondukcije i
konvekcije.
2) Prolaz toplote
Oznaava razmenu toplote izmeu dva fluida razdvojena vrstim zidom. Sastoji se od
kondukcije i konvekcije.
Prenos toplote kondukcijom
U vrstim telima su molekuli rasporeeni po vorovima kristalne reetke na meusobnom
rastojanju koje je odreeno jainom meumolekulskih sila, odnosno prirodom supstance. Oni
osciluju oko svojih ravnotenih poloaja sa amplitudom i uestanou proporcionalnim
temperaturi tela. Ako se molekulima u jednom podruju tela povisi kinetika energija
oscilovanja (temperatura), njihovo intenzivnije oscilovanje e se mehaniki preneti na
susedne molekule, sa ovih na sledee itd, doi e do prenosa kinetike energije molekula
kroz telo protoka toplote, pri emu molekuli zadravaju svoja mesta u kristalnoj reetki). Da
bi do prenosa energije dolo, oigledno je da molekuli moraju stupati u meusobne fizike
kontakte. Brzina prenosa toplote kroz telo zavisi od veliine i mase pojedinih molekula, kao i
sila koje meu njima vladaju, i karakteristina je za svako telo. Kod fluida su meumolekulske
sile mnogo slabije nego u vrstom telu, tako da se molekuli kreu haotino u svim pravcima,
meusobno se sudarajui i izmenjujui kinetiku energiju. Pri uslovima izjednaene
temperature, molekuli fluida se nalaze u stanju dinamike energetske ravnotee, ali kada se
u jednom podruju povisi temperatura, ravnotea se remeti. Molekuli s vikom kinetike
energije se sudaraju s drugim, sporijim molekulima i predaju im jedan deo te energije, pa se
tako, u makro-smislu, kroz fluid prenosi toplota. Treba zapaziti da se ovde radi o mirnom
fluidu kod kojeg u uobiajenom smislu nije mogue primetiti bilo kakvo kretanje. Ono se
odvija iskljuivo na molekulskom nivou. Kao kod vrstih tela, i ovde brzina prenosa toplote
zavisi od brzine, mase i dosega molekula, to je uslovljeno prvenstveno prirodom fluida.
Praktino ist fenomen kondukcije moemo ostvariti
unutar vrstih tela, ali ponekad i u fluidima ako su
okolnosti takve da je spreeno njihovo kretanje. Ovo se
dogaa, na primer, u tankim slojevima fluida izmeu dve
vrste povrine gde je zbog visokog trenja kretanje fluida
veoma usporeno ili ak onemogueno, ili u pojedinim
kapima ili mehuriima fluida, "zarobljenim" vrstom
povrinom (na primer, u elijskom tkivu miia ili u
porama izolacionih materijala).
Fenomen iste kondukcije se moe zapaziti i u debljim
slojevima fluida, npr. u sudu iji se sadraj hladi kroz dno.
Slika 61
Tu, zbog posebnog rasporeda temperatura najgui
slojevi se ve nalaze pri dnu nema pogonske sile za prirodno meanje usled razlike u
gustinama.
Prenos toplote kondukcijom se opisuje Fourrierovim (Furijeovim) zakonom (slika 61):
94
Q = F
t
x
q =
t
x
Toplotni protok kroz ravan zid je proporcionalan povrini zida (F) i razlici temperatura s dve
strane zida (t), a obrnuto proporcionalan debljini zida (x). Termin "zid" se moe shvatiti i
doslovce, na primer, kao zid od metala, betona i sl, ali i kao sloj fluida.
Koeficijent proporcionalnosti () se naziva termikom provodljivou i, poto pretstavlja
karakteristiku materijala, utvruje se eksperimentalnim putem. U tabeli koja sledi je navedena
termika provodljivost za nekoliko materijala znaajnih za industriju namirnica.
Termika provodljivost nekih materijala
Materijal
Zapreminska masa
(kg/m3)
Termika provodljivost
(W/mK)
Aluminijum
Bakar
elik
Nerajui elik
2700
8800
7850
7900
203,5
384
46,5
17,5
Beton
2300
1,28
Azbest
Viniplast
Izolaciona opeka
Penoplast
Staklena vuna
Pluta, ploa
600
1380
600
30
200
100
200
300
0,151
0,163
0,116 0,209
0,047
0,035 0,070
0,042
0,052
0,063
Vazduh
Voda
Led
0,026
0,47 0,70
2,33
Materijali ija je provodljivost manja od 0,23 (W/mK), uslovno se nazivaju izolacioni

materijali. U starijoj literaturi se mogu nai vrednosti za termiku provodljivost (koeficijent
termike provodljivosti) materijala izraene u (kcal/mh0 C). Pretvaramo ih u SI-jedinice
mnoenjem faktorom 1,163.
Iz tabele se uoava da su termoizolacioni materijali obino porozna tela koja unutar svoje
strukture sadre imobilizovane mehurie vazduha. Poto je vazduh mnogo loiji toplotni
provodnik od vrstog materijala, proizilazi da je materijal utoliko bolji izolator, ukoliko je
porozniji. To se jasno vidi na primeru ploa od plute, ija se provodljivost sa snienjem
zapreminske mase pribliava provodljivosti vazduha. vrsti materijal u izolaciji igra samo
mehaniku ulogu da odri mehurastu strukturu, a izolacione osobine skoro iskljuivo zavise
od osobina vazduha. Vrlo ubedljiv dokaz ove postavke je injenica da porozan materijal
sainjen od srebrnog praha (najboljeg poznatog provodnika toplote) ima osobine toplotne
provodljivosti sline ploi od presovanih opiljaka plute.
95
Meso moemo smatrati aglomeratom kapljica vodenih rastvora i masti u matrici sastavljenoj
od elijskih opni. Egzaktno izraunavanje njegove termike provodljivosti na osnovu osobina
pojedinanih istih komponenata bi bilo veoma sloeno, pa se u praksi postupa na nain
slian postupku kod izraunavanja specifine toplote mesa: smatra se da je termika
provodljivost mesa aditivna funkcija termikih provodljivosti pojedinanih komponenata (to je
samo delimino tano), pri emu i ovde najveu ulogu igra sadraj vode. Shodno tome,
navodimo jedan izraz za termiku provodljivost mesa iznad take mrnjenja:
= 0,34
%vode
+ 0,26
100
(W / m K )
U smrznutom mesu provodljivost naglo raste jer stvoreni led (vidi navedenu tabelu) ima oko 4
puta viu provodljivost od vode. Budui da se udeo smrznute vode menja s temperaturom,
navodimo samo izraz u kome se predpostavlja da je oko 90% vode u mesu smrznuto, dakle
za temperature, nie od -200 C:
= 1,90
%vode
+ 0,26
100
(W / m K )
Upotrebna vrednost navedenih izraza je ipak ograniena jer vea koliina masti, odnosno
masnog tkiva ili kostiju moe imati znatnog uticaja.
Za praktine ciljeve Fourrierov zakon glasi:
q =
t1 t 2
t1 t 2 t1 t 2
=
R
/
gde su t1 i t2 temperature s dve strane zida, je debljina zida, termika provodljivost zida,
a R toplotni otpor zida, prema optem izrazu za kinetiku procesa. Ovakav pristup nam
omoguuje lake razmatranje sloenijih sluajeva kondukcije.
Na primer, kod ravnog zida povrine F, sastavljenog iz vie
slojeva razliitih materijala razliite debljine i razliitih
termikih karakteristika (slika 62), ukupan toplotni protok se
moe izvesti na bazi izraza za jednoslojan zid, primenjujui
princip ukupne brzine serijski vezanih procesa. Polazei od
osnovne pretpostavke da toplotni protok kroz svaki sloj mora
biti jednak (uslov stacionarnosti procesa), proizilazi da je
ukupni toplotni otpor vieslojnog zida jednak zbiru toplotnih
otpora pojedinih slojeva:
Slika 62
1 2 3
+ +
1 2 3
t t
t1 t 2
q = 1 2 =
1 2 3
Rz
+ +
1 2 3
Rz = R1 + R2 + R3 =
Temperature na granicama pojedinih slojeva se dobijaju, takoe, iz uslova da toplotni protok

kroz svaki sloj mora biti jednak:
96
t ' = t1 q
t ' ' = t 2 + q
3
3
1
1
ili
t ' ' = t 'q
2
2
Kod vieslojnog zida je vano uoiti vezu izmeu toplotnog otpora svakog sloja i pada
temperature u njemu. Za svaki sloj vai:
q =
t1 t '
R1
q =
t 't ' '

R2
q =
t ' 't 2
R3
Izjednaavajui desne strane gornjih izraza dobijamo produenu proporciju:
(t1 t ') : (t 't ' ') : (t ' 't 2 ) = R1 : R2 : R3

Drugim reima, pad temperature u pojedinanim slojevima je proporcionalan njihovim
toplotnim otporima. Vai i obrnuto: to je vei toplotni otpor sloja (manja provodljivost), u
njemu se oekuje vei pad temperature.
Kod provoenja toplote kroz jednoslojan i vieslojan ravan
zid je povrina kroz koju se toplota provodi (F) bila
konstantna za svaku stranu svakog zida. Kada je, pak, zid
zakrivljen ili predstavlja, na primer, segment cilindrine
povrine cevi ili kotla, tada povrina kroz koju toplota prolazi
postepeno raste od unutra ka spolja (slika 63). Stoga toplotni
otpor cilindrinog zida opada od unutarnje ka spoljnoj
povrini, a temperaturni profil u zidu nije linearan, ve
predstavlja logaritamsku funkciju iji nagib opada ka spoljnoj
povrini.
Slika 63
Ne zalazei u postupak izvoenja, navodimo izraze:
za jednoslojan:
Q =
vieslojan cilindrini zid:
Q =
t1 t 2
d
1
ln 2
2L
d1
t1 t 2
n
1
d
1
ln i +1
2L 1 i
di
gde su t1 i t2 temperature s dve strane cilindrinog zida, L je njegova duina, termika

provodljivost materijala zida, d1 i d2 prenik krivine unutarnjeg, odnosno spoljnog zida, dok
se di i di+1 odnose na prenik krivine unutarnje i spoljne strane svakog pojedinanog sloja
vieslojnog zida.
Temperature na granicama pojedinih slojeva se izraunavaju kao i kod ravnog vieslojnog
zida, tj. iz uslova da je toplotni protok (Q) kroz svaki sloj jednak.
97
Prenos toplote konvekcijom

Fenomen prenosa topote meanjem estica materije po samoj svojoj prirodi moe biti
ostvaren samo kod fluida. Ovde se izuzima specijalni sluaj meanja praha vrstog
materijala, kod kojeg je prenos toplote ostvaren komplikovanom kombinacijom konvekcije i
kondukcije.
Dok se kod kondukcije toplote u nepokretnom fluidu toplota prenosila sa jednog na drugi
molekul, a sam proces bio ogranien uestalou njihovih meusobnih kontakata, prenos
toplote konvekcijom nema ta ogranienja. Naime, masa se kroz prostor moe preneti
proizvoljnom brzinom u zavisnosti od raspoloivih mehanikih sredstava.
Jednostavnije reeno, kada se na povrinu hladne vode paljivo unese odreena koliina
tople vode, ona e se pod dejstvom jake mealice veoma brzo raspodeliti po celoj
raspoloivoj zapremini suda, tako da e posle vrlo kratkog vremena svuda biti konstantno
poviena temperatura. Takvo izjednaavanje temperature u odsustvu meanja, dakle
konduktivnim putem, trajalo bi neuporedivo due.
Iz gornjeg primera sledi zakljuak: brzo izjednaavanje temperature oznaava da je proces
prenosa toplote u posmatranom sistemu brz i obratno: postojanje temperaturnih razlika u
sistemu otkriva postojanje visokih toplotnih otpora izmeu pojedinih taaka sistema.
U tehnici je u naelu povoljno da se svi procesi, pa i procesi prenosa toplote intenziviraju.
Stoga se pri prenosu toplote kroz fluide uvek gde je to mogue radije koristi konvekcija, nego
kondukcija, pri emu se istovremeno vodi rauna i o utroku energije potrebne za meanje
fluida. Zato je uvek poeljnije da se meanje izvede bez upotrebe mehanikih sredstava
samo pod dejstvom razlike u gustini fluida prouzrokovane najee temperaturnim razlikama
u njemu. Takva se situacija ostvaruje kod tenosti u sudu koja se zagreva kroz dno: topliji
(rei) slojevi se podiu ka vrhu, ustupajui mesto hladnijim (guim) slojevima koji padaju ka
dnu suda. Uspostavlja se strujanje iji je intenzitet srazmeran temperaturnoj razlici dna i vrha
suda. Tokom zagrevanja se ova razlika smanjuje, pa i intenzitet meanja, odakle je oito da
ovakav proces prenosa toplote prirodnom konvekcijom ima ozbiljnih ogranienja. Stoga se u
situacijama gde je potrebno prenos toplote uiniti intenzivnijim i uopte, podlonijim regulaciji,
uvodi prinudno, mehaniko meanje, pa se proces prenosa toplote u takvim uslovima naziva
prinudna konvekcija.
Prenos toplote radijacijom
Na temperaturama iznad apsolutne nule (-2730 C) molekuli svih tela sadre odreeni iznos
kinetike energije koja se manifestuje kroz brzinu njihovog translatornog kretanja ili kroz
intenzivnost njihovog rotiranja, odnosno oscilovanja, u zavisnosti od toga da li se radi o
gasovima, tenostima ili vrstim telima.
Kada se telo nae u sredini nie temperature, energija njegovih molekula se smanjuje jer se
prenosi na molekule okoline, pri emu se ova razmena energije moe dogoditi u direktnom
sudaru dva molekula (kondukcija) ili putem emitovanja, odnosno apsorpcije
elektromagnetnog talasa (radijacija).
Komentar: Iz kursa Fizike je poznato da estice na molekulskom, odnosno
atomskom nivou ne mogu izmenjivati proizvoljne pojedinane koliine energije,
ve samo u porcijama - kvantirano. Dakle, ni brzina, odnosno intenzivnost rotacije
ili oscilovanja molekula ne mogu da se menjaju kontinualno, ve samo skokovito.
98
Pri takvoj diskretnoj promeni molekul moe da smanji svoju energiju emitovanjem
kvanta: elektromagnetnog talasa tano odreene talasne duine koja odgovara
promeni energije molekula. Identinu energiju elektromagnetni talas moe preneti
na drugi molekul koji mu se nae na putu.
Pri uobiajenim temperaturama i u normalnim situacijama udeo energije prenesen zraenjem
je beznaajan (prema Stefan-Bolcmanovom zakonu on raste sa etvrtim stepenom apsolutne
temperature), a postaje preovlaujui tek pri visokim temperaturama. Stoga je proces
prenosa toplote radijacijom za oblast tehnologije namirnica od manjeg interesa. Ipak treba
obratiti panju na situacije u kojima su ostali oblici prenosa toplote efikasno suzbijeni, pa
zraenje dobija srazmerno znaajniju ulogu. Takav se sluaj moe javiti iznenaujue u
objektima u kojima se meso hladi, odnosno uva u ohlaenom ili smrznutom stanju.
Prelaz toplote
Od mnogobrojnih sluajeva prenosa toplote konvekcijom za praksu je od posebne vanosti
specijalan sluaj razmene toplote izmeu fluida i vrste povrine. Takav proces je
kombinacija kondukcije i konvekcije i nosi naziv prelaz toplote.
Razmotrimo situaciju u kojoj se zagrejani fluid kree
odreenom brzinom du nepokretne vrste povrine koja
ima niu temperaturu od fluida (slika 64). Od ranije je
poznato da pri dovoljnoj brzini kretanja u cevi ili oko vrstih
tela fluid struji turbulentno. Usled velikih razlika u brzini
susedni slojevi se, prevladavajui sile viskoziteta,
razdvajaju i snano vrtloe pojedine estice koje su na
poetku razliitih temperatura brzo izmenjuju mesta, to
dovodi do gotovo trenutnog izjednaenja temperature
tipina slika brzog, konvektivnog prenosa toplote. U blizini
nepokretnog zida, meutim, brzina fluida zbog trenja naglo
Slika 64
opada, sile viskoziteta preovladavaju i obrazuje se ve
poznati laminarni granini sloj. Budui da ovde nema
poprenog meanja, nema vrtloga, toplota se kroz njega na zid prenosi istom kondukcijom.
Uzevi u obzir da je kondukcija spor molekulski mehanizam, nije iznenaujue to se u
graninom sloju opaa nagli pad temperature. Dakle, shodno slici 64, sloeni mehanizam
prenosa toplote, nazvan prelaz toplote, sastoji se od dve serijski vezane faze: konvektivnog
(vrlo brzog) prenosa toplote iz turbulentnog podruja do graninog sloja i konduktivnog
(sporog) prenosa toplote kroz granini sloj do zida. Poto je konduktivna faza uvek mnogo
sporija od konvektivne, ona i odreuje ukupnu brzinu prelaza toplote, a oito je da je
praktino sav toplotni otpor prelazu toplote skoncentrisan u graninom sloju. Stoga se brzina
prelaza toplote moe svesti na brzinu provoenja kroz granini sloj:
q = F
f
t f tz
sl
gde je F povrina zida; f termika provodljivost fluida; sl debljina graninog sloja

fluida; tf temperatura u turbulentnom podruju fluida, a tz temperatura zida.
Problem prelaza toplote bi ovakvim razmatranjem bio sveden na ve obraeni sluaj
kondukcije kroz jednoslojni zid, kada bi debljina graninog sloja bila poznata i konstantna.
Ona se, meutim, menja s reimom strujanja, a u sluaju prenosa toplote, i sa temperaturnim
99
poljem. Stoga se kolinik termike provodljivosti i debljine graninog sloja fluida povezuju u
jedinstvenu veliinu koeficijent prelaza toplote (), koji se odreuje eksperimentalnim
putem. Na taj nain gornji izraz prelazi u tzv. Newtonov zakon prelaza toplote, utvren
empirijskim putem:
q = F t f t z
Komentar: U dinamici fluida, gde se radilo o brzinskom profilu fluida koji struji uz
zid cevi, bilo je rei o laminarnom graninom sloju da bi se istakao reim strujanja
u njemu za razliku od strujanja u turbulentnom podruju. U nauci o toploti govori
se o termikom graninom sloju jer se radi o karakteristikama temperaturnog
profila. Analogno definiciji laminarnog graninog sloja (ona debljina sloja fluida u
kojoj brzina opadne za 99% svoje vrednosti), debljina termikog graninog sloja se
definie kao debljina sloja fluida uz zid u kojoj se registruje 99% temperaturne
razlike izmeu fluida i zida. Laminarni i termiki granini sloj su analogne veliine,
a njihove debljine su grubo proporcionalne, ali nisu jednake.
Koeficijent prelaza toplote je za razliite tipine situacije eksperimentalno utvren i uz pomo
teorije slinosti iskazan u prirunoj literaturi kroz razliite kriterijalne jednaine. Poto se ovde
radi o toplotnoj slinosti koja je izmeu ostalog zavisna i od hidrodinamike slinosti sistema,
pored poznatih, pojavljuju se i neki novi kriterijumi. Najee se koriste:
l
Cp
Pr =
l w
Re =
Nu =
Gr =
g l3 2
t
2
kriterijum Nusselta koji definie prelaz toplote

izmeu fluida i vrste povrine;
kriterijum Prandtla koji definie osobine fluida;
kriterijum Reynoldsa koji definie uslove strujanja
kod prinudne konvekcije; i
kriterijum Grashoffa koji definie uslove strujanja
kod prirodne konvekcije.
U gornjim izrazima predstavlja koeficijent prelaza toplote; je termika provodljivost fluida;

je dinamiki viskozitet fluida; Cp predstavlja molarnu specifinu toplotu fluida pri
konstantnom pritisku; je gustina fluida; je koeficijent termikog irenja fluida; w je brzina
fluida; t je razlika temperatura u fluidu, a l je karakteristina linearna dimenzija sistema. Kao
i obino, pobrojani kriterijumi su povezani kriterijalnom jednainom koja se zbog potrebe
odreivanja koeficijenta prelaza toplote prikazuje kao zavisnost kriterijuma Nusselta od
drugih kriterijuma slinosti:
Nu = K Re a Gr b Pr c
U nastavku je u cilju ilustracije prikazano nekoliko konkretnih izraza zasnovanih na gornjoj
kriterijalnoj jednaini koji se primenjuju na razliite tipine situacije prelaza toplote koji su od
znaaja za industrijsku primenu.
Sledi izraz koji vai za prelaz toplote s fluida koji struji kroz cev na unutarnji zid cevi, pri Re >
10.000:
Nu = 0,021 l Re Pr
0 ,8
0 , 49
Pr

Prz
0 , 25
100
gde je l popravni koeficijent ija vrednost zavisi od odnosa duine i prenika cevi; on uzima
u obzir poremeaj reima strujanja izazvan mesnim otporom ulaza u cev. Fizike
karakteristike fluida koje ulaze u sastav kriterijuma biraju se za srednju temperaturu fluida,
osim za kriterijum Prz, kod koga se biraju za temperaturu zida.
Za gasove, uz korienje koncepcije o idealnom gasnom stanju, gornja formula se
uproava, pa za vazduh ona glasi:
Nu = 0,018 l Re 0,8
Kada je Re < 10.000, odgovarajua formula za vazduh izgleda:
Nu = 0,129 l Re 0,33 Gr 0,1
Iz poreenja s prethodnom formulom se vidi da je opao uticaj kriterijuma Re koji definie
uslove prinudne konvekcije i istovremeno porastao uticaj prirodne konvekcije obuhvaene
kriterijumom Grashoffa.
Izrazi, koji vae za prelaz toplote sa spoljne povrine cevi na okolni vazduh:
za prirodnu konvekciju:
Nu = 0,46 Gr 0,25
za prinudnu konvekciju (200 < Re < 200.000):
Nu = 0,21 Re 0,65 (koridorni raspored)
Nu = 0,37 Re 0,8 (ahovski raspored)
gde je koeficijent ija vrednost zavisi od ugla koji ini osa cevi s pravcem strujanja
vazduha. Poslednja tri izraza zapravo vae za snop cevi koje mogu biti rasporeene direktno
jedna iza druge u smeru strujanja vazduha (koridorni raspored) ili "cik-cak" (ahovski
raspored). U turbulentnom reimu situacije nisu jednake jer kod koridornog rasporeda
prisustvo jedne cevi remeti obrazovanje graninog sloja na narednoj cevi niz tok.
U tabeli koja sledi su date okvirne vrednosti koeficijenata prelaza toplote za tipine situacije.
Tipini koeficijenti prelaza toplote
Tipina situacija
gasovi prirodna konvekcija
gasovi pridnudna konvekcija
(W/m2K)
do 10
do 100
organske tenosti
voda
50 1500
200 10.000
voda koja kljua
500 10.000
voda koja se kondenzuje

organske pare koje se kondenzuju
4000 15.000
500 2.000
101
Budui da su voda, vodeni rastvori i vodena para najei nosioci toplote u industriji, u tabeli
se nalaze i odgovarajue vrednosti za koeficijente prelaza toplote. Uoljivo je da se
maksimalne vrednosti ostvaruju pri kljuanju vode, odnosno kondenzaciji vodene pare.
Prelaz toplote pri kljuanju vode
Pri kljuanju vode uestvuju razliiti mehanizmi prenosa, ali se on fenomenoloki ipak tretira
kao prost prelaz toplote. Na slici 65 su prikazane razliite faze ove pojave uz predpostavku
da se voda nalazi u kontaktu s horizontalnom vrstom povrinom preko koje se vri
zagrevanje. U prvoj fazi, kada je razlika temperatura vrste povrine i vode mala (t je od oko
0,1 do oko 10 C), usled zagrevanja dolazi do prirodne konvekcije; kako temperaturna razlika
raste, tako se i strujanje ubrzava, debljina termikog graninog sloja smanjuje, a koeficijent
prelaza toplote raste.
Slika 65
Kada t dostigne vrednosti izmeu 1 i 100 C, dolazi do izdvajanja gasova rastvorenih u vodi,
kao i pojedinih mehurova pare koji se obrazuju na grejnoj povrini. Mehurii se naglo otkidaju
od grejne povrine razbijajui granini sloj uz nju i isplivavaju dovodei tenost u intenzivno
meanje, zbog ega koeficijent prelaza toplote naglo raste. Ova se faza naziva mehurastim
kljuanjem. Kada s daljim porastom temperaturne razlike izdvajanje mehurova postane toliko
intenzivno da je cela grejna povrina potpuno prekrivena njima, koeficijent prelaza toplote
naglo poinje da opada jer je tenost od povrine sada odvojena neprekidnim filmom pare
koja je znatno loiji toplotni provodnik od vode. Ova se faza naziva filmskim kljuanjem. S
daljim povienjem temperature grejne povrine u odnosu na vodu film pare postaje sve deblji,
a prelaz toplote sve sporiji, ali njegovo usporavanje ne ide tako brzo kako bi se na osnovu
debljine stvorenog filma pare oekivalo. Temperatura grejne povrine je u ovoj oblasti ve i u
apsolutnom smislu visoka, pa znaajan deo toplote s grejne povrine na vodu poinje da se
prenosi mehanizmom zraenja. Stoga stvarna situacija u ovoj fazi odgovara punoj liniji na
dijagramu, a ne isprekidanoj koja prikazuje hipotetiku situaciju kada ne bi bilo prenosa
toplote zraenjem. Dakle, formalno se celokupni fenomen tretira kao prost prelaz toplote, pa
su i podaci u dijagrami iskazani na taj nain.
Iako gornji prikaz daje samo kvalitativnu sliku fenomena kljuanja, ipak se namee zakljuak
da povienje temperature grejne povrine u cilju intenziviranja kljuanja ima smisla initi
samo u fazi mehurastog kljuanja. Dalje povienje temperature grejaa izaziva obrnut efekt
ulazak u fazu filmskog kljuanja i snienje koeficijenta prelaza toplote.
102
Prelaz toplote pri kondenzaciji vodene pare

Kako je ve naglaeno, voda i vodena para su osnovni nosioci toplote u industriji kako zbog
raspoloivosti, tako i zbog dobrih toplotnih osobina ovog radnog medijuma. Meu tenim
fluidima, voda po svom toplotnom kapacitetu stoji na samom vrhu, to praktino znai da se
toplom vodom moe preneti vie toplote, nego istom koliinom veine drugih zagrejanih
tenosti. Pa ipak, kad uporedimo koliinu toplote koju pri kondenzovanju oslobodi 1 kg
vodene pare (2260 kJ), s koliinom toplote koju preda 1 kg tene vode pri hlaenju od 1000 C
do 200 C (334 kJ), oito je da vodenoj pari kao nosiocu toplote treba dati prednost gde god je
to mogue. Stoga se mnogi ureaji konstruiu namenski za zagrevanje vodenom parom, a
fenomenu kondenzacije vodene pare na vrstoj povrini posveuje posebna panja. U ovom
smislu se razlikuju dva, s gledita industrijske prakse znaajno razliita tipa kondenzacije
pare: kapljiasta i filmska kondenzacija (slika 66). Ako je neka (hladna) vertikalna povrina po
svojoj prirodi hidrofobna, tj. voda je ne kvasi, tada e molekuli pare na njoj kondenzovati u
kapi koje za nju ne prianjaju (slika 66 a). Kapi e pod dejstvom gravitacije spontano spadati s
povrine oslobaajui je za pristup novih koliina vodene pare. U sluaju da je povrina
hidrofilna, tj. voda je kvasi, obrazovane kapi e se zadravati na povrini i meusobno spajati
sve dok se na povrini ne obrazuje kontinualan film kondenzata koji se lagano sliva niz
povrinu (slika 66 b). Nove koliine vodene pare se nee kondenzovati na slobodnoj povrini
zida, ve na spoljnoj povrini sloja kondenzata i uveavati njegovu debljinu, a osloboena
toplota kondenzacije e na svom putu do vrste povrine morati da savlada dodatni toplotni
otpor, izazvan laminarnim slojem vode. Oito je s gledita brzine prenosa toplote filmska
kondenzacija nepovoljniji sluaj, pa se stoga tei da se povrine za toplotnu izmenu s
kondenzujuom vodenom parom uine vetaki hidrofobnim da se "zamaste". To se
postie specijalnom pripremom povrine: nanoenjem tankog sloja silikonskih premaza.
Na ovom mestu treba pomenuti jo jedan
detalj koji je vezan za prelaz toplote pri
kondenzaciji vodene pare. Voda iz koje se
dobija vodena para sadri izvesnu koliinu
rastvorenih atmosferskih gasova koji se pri
kljuanju izdvajaju i meaju s vodenom
parom. Kada se takva smea dovede do
povrine za toplotnu razmenu, onda para
kondenzuje i kondenzat se sliva niz
povrinu, a atmosferski gasovi zaostaju u
njenoj blizini. Budui da pod ovim uslovima
ne kondenzuju, oni se u inenjerskoj praksi
nazivaju permanentnim gasovima. Poto
nove koliine vodene pare stalno stiu na
Slika 66
povrinu, a kondenzat se stalno odvodi,
koncentracija permanentnih gasova raste i vremenom stvara gasoviti sloj kroz koji para mora
da prodifunduje da bi stigla do vrste povrine, to usporava celokupan proces prelaza
toplote. Da bi se ova pojava predupredila, ceo ureaj se povremeno produvava vodenom
parom, kako bi se nagomilani permanentni gasovi ispustili u atmosferu. Iz istog razloga se
kondenzat najee recikluje ponovo u parni kotao, ime se problemi vezani za permanentne
gasove eliminiu.
PROLAZ TOPLOTE
Ovaj termin je u tehnici rezervisan za razmenu toplote izmeu dva fluida kroz vrstu povrinu
koja ih razdvaja. Shodno slici 67, to je sloen proces, sastavljen od vie redno vezanih procesa:
prelaza toplote s prvog fluida na povrinu zida, kondukcije kroz zid i prelaza toplote sa zida na
drugi fluid. Uzevi u obzir ono to je reeno kod prelaza toplote, prolaz toplote se formalno
definie izrazima:
Q = F K (t f 1 t f 2 )
q = K (t f 1 t f 2 ) =
t f1 t f 2 t f1 t f 2
=
1
R
K
gde se K naziva koeficijent prolaza toplote, a R predstavlja ukupan otpor prolazu toplote. Poto
su toplotni otpori vezani serijski, ukupni otpor predstavlja zbir pojedinanih toplotnih otpora:
R=
1 1 z 2 1 z 1
= + +
= + +
K 1 z 2 1 z 2
Kao kod svih serijski vezanih procesa, na ukupnu brzinu

procesa utie svaka od povezanih faza. Stoga se prolaz
toplote moe intenzivirati ubrzanjem jednog ili drugog
prelaza toplote (s fluida na zid ili sa zida na fluid) i
ubrzanjem provoenja kroz zid. Svaki od prelaza se
intenzivira kada se smanji debljina graninog sloja, a to se
postie poveanjem brzine fluida du povrine, dok se na
provoenje moe uticati izborom materijala zida i
smanjenjenm njegove debljine. Budui da su pojedinane
faze prenosa toplote ovde vezane serijski, na ukupnu brzinu
procesa najvie utie ona najsporija, pa e intervencija na
njoj biti i najefikasnija. U tom smislu se obino moe
Slika 67
zanemariti toplotni otpor zida ukoliko je zid od metala visoke
termike provodljivosti. Tada se nosiocima praktino
celokupnog toplotnog otpora mogu smatrati termiki granini slojevi fluida, iako otpor u njima ne
mora biti ravnomerno raspodeljen. Tipinu, svima blisku situaciju predstavlja radijatorski
element za zagrevanje prostorija. Poto je on smeten u tzv. miran vazduh, koeficijent prelaza
toplote s te strane je vrlo nizak (do 10 W/mK), a ako kroz njega struji kondenzujua vodena
para, sa unutarnje strane je koeficijent prelaza toplote veoma visok (4000 15.000 W/mK). U
takvom sluaju, praktino sav toplotni otpor potie od graninog sloja sa strane vazduha, pa se
jedino intervencijom na toj strani moe postii efikasno intenziviranje ukupnog procesa prelaza
toplote.
Prolaz toplote - toplotni izmenjivai
104
Toplotni izmenjivai
Prolaz toplote je glavni mehanizam koji se
sree kod klasinih ureaja za razmenu
toplote toplotnih izmenjivaa. Na slici 68
je prikazan najjednostavniji primer takvog
ureaja: izmenjiva tipa "cev u cev".
Shodno nazivu, on se sastoji od dve cevi
razliitog preseka koaksijalno postavljene
jedna u drugu. Fluid koji odaje toplotu se
naziva i "zagrevni" ili "hlaeni", a onaj koji
je prima "grejani" ili "rashladni". Koji e
Slika 68
od dva fluida biti usmeravan kroz unutarnju
cev, a koji kroz anularni prostor izmeu
cevi zavisi od toga ta nam je zadatak: da zagrevamo odreeni fluid ili da ga hladimo. Ako, na
primer, treba da vodenom parom zagrevamo (pasterizujemo) mleko, tada emo topliji fluid
vodenu paru, usmeriti kroz unutarnju cev. Tako e toplotni gubici biti manji jer se povrina
spoljne cevi kroz koju toplota odlazi u okolinu nalazi na nioj temperaturi na temperaturi
hladnijeg fluida (mleka). Ako, pak, mleko treba da posle pasterizacije rashladimo vodom, onda
emo hladnu vodu propustiti kroz unutarnju cev, a njega kao topliji fluid opet usmeriti kroz
anularni prostor jer e tako deo njegove toplote odlaziti u okolinu.
Deo povrine unutarnje cevi koji je u
kontaktu sa oba fluida predstavlja povrinu
za razmenu toplote. Tokom strujanja kroz
izmenjiva, temperature oba fluida se
menjaju: topliji se hladi, odajui toplotu, a
hladniji zagreva, primajui je. Takoe, deo
toplote odlazi u okolinu kroz zid spoljne cevi
koji je u kontaktu sa spoljnim vazduhom.
Ako sa th oznaimo temperaturu hladnijeg
fluida, a sa tt temperaturu toplijeg i
indeksima "1" i "2" oznaimo njihove ulazne,
odnosno izlazne temperature, dijagram
promene temperature du povrine za
toplotnu razmenu bi izgledao kao na slici 69.
Pri tome, gornji dijagram predstavlja sluaj
izmenjivaa sa suprotnostrujnim tokovima
(fluidi du grejne povrine struje jedan u
susret drugom), a donji sluaj izmenjivaa s
paralelnim tokovima (fluidi du grejne
povrine struje u istom smeru).
Slika 69
Proraun toplotnog izmenjivaa se svodi na izraunavanje veliine povrine za toplotnu
razmenu potrebne da se u odreenom vremenu obavi zadata razmena toplote. Ova povrina se
nalazi iz izraza za prolaz toplote:
105
Q = K F t
F=
Q
K t
Toplotni protok kroz povrinu za toplotnu razmenu Q, tzv. toplotno optereenje izmenjivaa,
nalazi se iz uslova tehnolokog zadatka. U tom smislu moraju biti poznati maseni protok,
specifina toplota i poetna, odnosno krajnja temperatura barem jednog od fluida, na osnovu
ega se iz toplotnog bilansa biraju, odnosno odreuju parametri drugog fluida:
Q = mh c h t 2h t1h + Qgub = mt c t t1t t 2t
gde Qgub predstavlja gubitke toplote u okolinu.

Sa dijagrama na slici 69 se vidi da se du povrine za toplotnu razmenu u toplotnim
izmenjivaima ne menjaju samo temperature fluida, ve i njihova razlika, koja predstavlja
pogonsku silu za razmenu toplote. Egzaktan proraun bi zahtevao da se u svakom delu
toplotnog izmenjivaa uzme u obzir ova promenljiva razlika temperatura, ali nije teko pokazati
da se moe operisati i sa srednjom vrednou ove razlike. Tzv. srednja logaritamska razlika
temperatura fluida u izmenjivau se izraunava preko izraza:
t =
t1 t 2
t
2,3 log 1
t 2
gde t1 predstavlja veu, a t2 manju razliku temperatura izmeu dva fluida na krajevima
izmenjivaa. Ako je t1/t2 < 2, izraz se uproava:
t =
t1 t 2
2
tj. postaje srednja aritmetika vrednost.

Prema tome, kada se izvri opredeljivanje za smerove strujanja fluida u izmenjivau, lako se na
osnovu poetnih i krajnjih temperatura fluida izraunava srednja logaritamska (ili srednja
aritmetika) razlika temperatura.
Koeficijent prolaza toplote K se moe i izraunavati na osnovu osobina fluida i reima strujanja
uz korienje odgovarajuih kriterijalnih jednaina, ali se to najee ne ini jer se pri proraunu
izmenjivaa obino unapred opredeljujemo za neki odreeni tip konstrukcije i proizvoaa, koji u
svom prospektnom materijalu nudi izmenjivae raznih veliina, zajedno sa odgovarajuim
vrednostima koeficijenata prolaza toplote.
U pogledu izbora smera fluida u izmenjivau treba naglasiti da su izmenjivai sa
suprotnostrujnim tokom efikasniji: pri istom toplotnom optereenju suprotnostrujni izmenjiva
zahteva manju povrinu za toplotnu razmenu jer mu je srednja logaritamska razlika temperatura
(pogonska sila) vea u odnosu na izmenjiva s paralelnim tokovima.
Kada se kao grejni fluid koristi kondenzujua vodena para, tada je temperatura sa strane pare
svuda u izmenjivau jednaka (slika 70), pa smer toka fluida koji se njome zagreva nije bitan.
106
Budui da su ovakvi ureaji u industriji tipini,

na slici 71 je prikazana ema jednog takvog
"cevnog predgrejaa".
U predgreja se grejani fluid uvodi preko bone
kape koja raspodeljuje fluid u snop paralelnih
cevi. Ista takva kapa s druge strane prikuplja
zagrejani fluid i izvodi ga iz izmenjivaa. Kape
se pri remontu mogu skinuti sa izmenjivaa, to
omoguuje ienje ili zamenu pojedinih cevi iz
snopa. Para (grejni fluid) se s obzirom da u
Slika 70
ovom sluaju njen smer nije bitan uvodi oko
sredine izmenjivaa normalno na pravac cevi na kojima se kondenzuje, a stvoreni kondenzat se
istae s dna. Na gornjem kraju omotaa predvien je i otvor za povremeno isputanje
permanentnih gasova.
Slika 71
Izmenjiva ovakvog tipa moe biti dug i vie metara, s povrinom za toplotnu razmenu reda
veliine 100 m2.
UKUVAVANJE
Parametri vodene pare

Ve je naglaeno da je vodena para jedan od najomiljenijih nosilaca toplote u industriji kako
zbog svoje sveprisutnosti i niske cene, tako i zbog visoke latentne toplote koju moe da
oslobodi na grejnim povrinama prilikom kondenzacije. Meutim, u razliitim toplotnim
operacijama je isto tako vano pri kojoj se temperaturi ta toplota oslobaa. Pri normalnom
atmosferskom pritisku voda kljua na 1000 C i takoe pri istoj temperaturi kondenzuje iz pare
u tenost. Zbog toga se vodena para koja kondenzuje pri 1000 C ne moe upotrebiti za
ukuvavanje vodenih rastvora jer oni (pod atmosferskim pritiskom) kljuaju pri temperaturama
viim od toga; da bi dolo do prenosa toplote s kondenzujue pare na tenost koja se
ukuvava, izmeu njih mora postojati pozitivna temperaturna razlika. U takvim situacijama
koristimo vodenu paru povienog pritiska ili tenost koja se ukuvava izlaemo vakuumu.
Komentar: Napon pare tenosti (pa i vode) je onaj parcijalni pritisak pare koji se
nalazi u ravnotei s povrinom iste tenosti (vode). Napon pare tenosti
eksponencijalno raste s temperaturom, a temperatura pri kojoj napon pare tenosti
dostie spoljni pritisak se naziva takom kljuanja tenosti. Stoga, to je vii (nii)
spoljni pritisak, via je (nia je) i taka kljuanja tenosti. Pod takom kljuanja
tenosti u uobiajenom smislu se podrazumeva temperatura pri kojoj napon pare
tenosti dostie normalan atmosferski pritisak (1 bar). U sledeoj tabeli su
navedene pribline take kljuanja (kondenzacije) vode pri razliitim pritiscima.
P (bar)
tklj (0 C)
1
100
2
120
4,7
150
10
180
15,4
200
40
250
Pod terminom vlana vodena para se podrazumeva vodena para na taki

kljuanja. Nasuprot tome, suva vodena para oznaava vodenu paru iznad take
kljuanja nju je potrebno ohladiti do take kljuanja da bi postala "vlana". Ona
se naziva i pregrejana vodena para.
Duplikator
Jedna od zastupljenijih opercija u prehrambenoj industriji je ukuvavanje (koncentrovanje)
rastvora, na primer, pri dobijanju mesnog ekstrakta ukuvavanjem bujona (supe).
Najjednostavniji ureaj u kojem se ovo moe izvesti je tzv. duplikator kazan s dvostrukim
zidom (slika 72). U kazan se stavlja ara rastvora koji treba ukuvati, a u dvostruki zid se
uduvava vlana vodena para povienog pritiska. Korienje pare povienog pritiska je
neophodno za ostvarivanje efektivne temperaturne razlike izmeu kondenzujue pare u
Ukuvavanje
108
omotau i rastvora u kazanu. Poto je

temperatura vodenih rastvora pri atmosferskom
pritisku via od 1000 C, a s koncentrovanjem
rastvora raste, u cilju odranja konstantne brzine
ukuvavanja je potrebno da se para u omotau
kondenzuje pri temperaturi koja je barem 200 C
via od temperature kljuanja rastvora. Stoga se
esto koristi para od 2-4 bara (t.k. = 1200 1430
C), ili ak od 10, odnosno 40 bara (t.k. 1800 C,
odnosno 2500 C). Duplikator zbog poveanja
gustine rastvora mora biti snabdeven mealicom.
Proces
ukuvavanja
u
duplikatoru
je
diskontinualan.
Slika 72
Normalni ukuva s cevima
Savremeni ureaji za kontinualno
ukuvavanje su tipa tzv. normalnog
ukuvaa (normalizovanog, tipiziranog
ukuvaa), koji je ematski prikazan na
slici 73. U njega se rastvor uvodi
kontinualno, a koncentrat takoe
kontinualno istae iz njega. U donji
segment koji je slian bavi s cevima
pruenim od jednog do drugog
danceta, pri emu je centralna cev
znatno ira od ostalih, uduvava se
zagrevna para pod pritiskom, a iz njega
kondenzat i permanentni gasovi stalno
odvode. Povrina cevi u ovom
segmentu predstavlja povrinu za
toplotnu razmenu (jer je s jedne strane
u kontaktu s kondenzujuom parom, a
s druge s rastvorom koji se ukuvava).
Pri putanju tzv. primarne pare u
"bavu" oko cevi, rastvor koji ispunjava
cevi se zagreva i to bre u uskim
cevima jer je kod njih odnos povrine
(kroz koju se dovodi toplota) i
zapremine (koliine tenosti koju treba
zagrejati) vei u odnosu na iroku
centralnu cev. Kad rastvor u njima
prokljua, mehurovi se naglo probijaju
navie ubrzavajui strujanje rastvora u
cevima, to poveava koeficijent
prelaza toplote sa zida cevi na tenost.
S obzirom da cevi ukuvaa mogu biti
duge i 10 metara, meavina stvorene
pare i rastvora u njima pri svom
Slika 73
Ukuvavanje
109
kretanju navie dostie takvu brzinu da mlazevi snano izbijaju kroz gornju povrinu tenosti
u ukuvau. Stoga je, da tenost ne bi bila ponesena parom, u gornjem delu ukuvaa
predvien odbojnik koji kapi vraa u rastvor. Stvorena sekundarna para se izvodi kroz kapu,
a tenost se kroz centralnu cev vraa u donji deo ukuvaa. Na taj nain rastvor vrlo brzo
cirkulie i intenzivno se uparava.
Sekundarna para osloboena iz rastvora nosi veliku koliinu toplote (latentna toplota
isparavanja) koju bi mogla osloboditi pri ponovnom kondenzovanju. Ona se ipak ne bi mogla
upotrebiti za zagrevanje rastvora jer je iste temperature kao i rastvor. Meutim, ako se uvede
u drugi ukuva kao primarna para, pri emu se rastvor u drugom ukuvau stavi pod snien
pritisak, onda e on kljuati pri nioj temperaturi, a izmeu uvedene pare i rastvora e se
ostvariti dovoljna temperaturna razlika za efikasan prenos toplote. Na slian nain se moe
dodati i trei ukuva koji radi pod jo niim pritiskom, a zagreva se tercijarnom parom iz
drugog ukuvaa. Time se ostvaruje tzv. baterija ukuvaa, iji je jedan primer prikazan na
slici 74. Ovakvom konstrukcijom se potvruje na prvi pogled pardoksalna injenica da se
jednim kilogramom primarne pare moe ispariti vie kilograma vode iz rastvora.
Slika 74
NESTACIONARNI PRENOS TOPLOTE
Dosad smo vie puta naglasili tenju da se u industrijskim uslovima procesi izvode kontinualno,
to obezbeuje jeftiniju i sigurniju proizvodnju. To, meutim, zahteva da se sve faze procesa ili
veina njih odvijaju u stacionarnom reimu. Naalost, odreene operacije se zbog prirode
materijala koji se obrauje ne mogu izvesti na taj nain. Tu spadaju naroito operacije hlaenja i
smrzavanja, odnosno odmrzavanja mesa (u trupovima, polutkama, komadima) i termika
obrada (pasterizacija, sterilizacija) konzervi. S obzirom da su pobrojane operacije od naroitog
znaaja za higijenu i tehnologiju namirnica, ovde e biti izneti neki principi nestacionarnog
prenosa toplote, iako samo u osnovnom vidu.
Problem nestacionarnog prenosa toplote postaje jasniji kroz razmatranje tipinog procesa
termike obrade konzervi od mesa, kvalitativno prikazanog na slici 75. Same konzerve,
smetene u odgovarajue kontejnere (korpe), nalaze se u autoklavu koji se puni vodom i
zagreva vodenom parom povienog pritiska, tako da se toplota na konzerve prenosi preko
okolnog medijuma vode. Na slici 75 je sa tm oznaena temperatura vode, pri emu se uoava
period zagrevanja, period toplotne obrade i period hlaenja, dok kriva tc predstavlja temperaturu
u termikom centru konzerve, u tzv. hladnoj taki koja je esto bliska njenom geometrijskom
centru. Upadljivo je da temperatura konzerve konstantno zaostaje za temperaturom okolnog
medijuma, pri emu oblik krive tc zavisi od niza faktora, kao to su oblik i veliina konzerve,
priroda njenog sadraja, postojanje ili odsustvovanje cirkulacije okolnog medijuma i drugih. Za
ispravnu primenu principa higijene i tehnologije mesa je, meutim, od izuzetne vanosti podatak
koliko je koja temperatura delovala na sadraj konzerve jer od toga zavise kako higijenska
ispravnost, tako i kvalitet proizvoda.
Pri nestacionarnoj razmeni toplote izmeu okolnog
fluida i tela se susreemo sa sloenim mehanizmima:
konvekcija kroz okolni fluid, prelaz toplote sa ili na
spoljnu povrinu tela, i prenos toplote izmeu povrine i
centra (hladne take) tela koji moe biti isto
konduktivan ako je telo vrsto ili konduktivnokonvektivan ako je telo poluteno ili teno. Bez obzira
na oblik, taka u kojoj e se temperaturne promene
najkasnije zapaziti (hladna taka) nalazi se u blizini
centra, ose ili sredinje ravni tela, dakle na mestu koje
je najudaljenije od njegove spoljne povrine kroz koju
Slika 75
se toplota razmenjuje. Imajui ovo u vidu, stvarni oblik
tela se aproksimira pravilnim geometrijskim formama ploom, cilindrom, sferom, kako bi se
razmatranja pojednostavila, a dobijeni zakljuci uoptili preko primene kriterijalnih jednaina.
Nestacionarni prenos toplote
111
Za nestacionaran prenos toplote su karakteristini sledei bezdimenzioni kriterijumi toplotne

slinosti:
t t
= c0 0
tc t0
bezdimenziona temperatura, gde je tc temperatura u centru, osi ili sredinjoj ravni tela; tc0 je tc
na poetku procesa, a t0 je temperatura okoline;
a
Fo = 2
kriterijum Fourriera (Furijea) ili bezdimenziono vreme, gde predstavlja vreme;

karakteristinu linearnu dimenziju tela, pri emu je:
a=
c
koeficijent temperaturne provodnosti koji karakterie termike osobine tela, u kome je
termika provodljivost; c specifina toplota, a gustina tela; i

Bi =
kriterijum Biota (Bioa) koji karakterie uslove prelaza toplote na spoljnoj povrini tela, gde je
koeficijent prelaza toplote.
Komentar: Poto su geometrijska tela pomou kojih se stvarna tela modeliraju
simetrina i problem nestacionarnog prostiranja toplote je simetrian, pa se za
karakteristinu linearnu dimenziju tela bira poludebljina (ploe), ili radijus (cilindra,
odnosno sfere).
Zavisnost temperature centra tela od vremena se sada moe iskazati kriterijalnom jednainom
tipa:
= f (Fo, Bi )
iji se konkretni oblici mogu nai u odgovarajuim prirunicima. Na slici 76 je prikazana takva
zavisnost za tela razliitih oblika pri jednakim uslovima prelaza toplote na povrini (Bi=const.),
odakle se odmah uoava vana injenica da centar tela utoliko bre reaguje promenom
temperature, ukoliko je vei odnos njegove spoljne povrine i zapremine.
Slika 76
112
Vrednosti ovog odnosa za tela sa slike 76 nalaze se u sledeoj tabeli.

Odnos povrine i zapremine tela sa slike 76
Beskonana ploa, poludebljine
Beskonana kvadratna greda, debljine 2
Beskonaan cilindar, radijusa
Kocka, ivice 2
Cilindar, prenik=visina=2
Sfera, radijusa
1/
2/
2/
3/
3/
3/
Karakteristian je isti odnos povrine i zapremine za tela kod kojih ne dominira nijedna
dimenzija, odnosno, kod kojih dominiraju jedna ili dve dimenzije.
Raspodela temperature u samom telu, meutim, zavisi od kriterijuma Bi, za koji je gore
predpostavljeno da je konstantan. Pogodno je da na primeru beskonane ploe koja se hladi u
fluidu temperature t0 razmotrimo dva karakteristina sluaja (slika 77).
Slika 77
a) Bi>100
Ovo je sluaj kada je prelaz toplote s povrine tela na fluid mnogo bri od dovoenja toplote iz
unutranjosti tela na povrinu. Provoenje kroz plou predstavlja praktino celokupan toplotni
otpor tako da menjanje uslova prelaza toplote na povrini nema nikakvog uticaja na brzinu
hlaenja. Hlaenje se moe ubrzati samo snienjem temperature fluida (poveanje pogonske
sile) ili smanjenjem debljine ploe (poveanje odnosa povrine i zapremine).
b) Bi<0,1
Prenos toplote kroz plou je mnogo bri od prelaza toplote sa spoljne povrine na fluid tako da
je u svakom trenutku temperatura u svakoj taki ploe praktino jednaka. Brzina hlaenja se
moe poveati ili smanjenjem debljine ploe ili, efikasnije, brom cirkulacijom fluida du
povrine, to ubrzava prelaz toplote na fluid.
Realni sluajevi se nalaze izmeu dva opisana granina sluaja. Tako se na proces hlaenja u
optem sluaju, moe uticati:
113
promenom temperature medijuma;

regulisanjem cirkulacije fluida;
izborom debljine ploe.
Potpuno analogno razmatranje vai i za cilindar, odnosno za sferu. Kod realnih tela, meutim,
ovi principi mogu posluiti samo kao polazna teorijska osnova. Na primer, govei trup se shvata
kao cilindar, ali se stvarna brzina njegovog hlaenja mora izmeriti eksperimentom. To pogotovu
vai za termiku obradu konzervi iji je sadraj esto u termikom pogledu nedovoljno definisan,
pa se stoga pri pasterizaciji ili sterilizaciji kontrola temperature vri rutinski stalnim praenjem
preko termopara zabodenog u centar konzerve.
Pomenimo jo da se gornja razmatranja znatno komplikuju u situacijama kada tokom razmene
toplote dolazi do promene faze u telu, kao to je sluaj kod procesa smrzavanja ili odmrzavanja
mesa. Obrazovanjem leda se oslobaa, a pri njegovom topljenju apsorbuje znatna koliina
toplote, to se odraava ne samo na oblik krive hlaenja, ve i na ukupno trajanje procesa.
Termoizolacioni materijali
U odeljku o provoenju toplote smo ve prikazali vrednosti termike provodljivosti razliitih
materijala i ukazali na osnovne karakteristike onih materijala koji se uslovno nazivaju
termoizolacionim. Praktino korienje ovih materijala u pogonima prehrambene industrije za
izolaciju cevi, aparata, zidova hlaenih prostorija, itd. namee, meutim, jo niz zahteva.
Shodno tome, neki hipotetiki optimalan izolacioni materijal treba da poseduje sledee
karakteristike:
nisku toplotnu provodljivost;
nisku zapreminsku masu;
nizak toplotni kapacitet;
laku obradivost;
visoku mehaniku vrstou;
trajnost;
nepropusnost za vazduh i vodenu paru;
netoksinost;
nezapaljivost;
ekonominost.
Pobrojani parametri se nalaze u takvoj komplikovanoj meusobnoj vezi da nije mogue unapred
odabrati najbolji materijal, ve je za svaki konkretan sluaj potrebno izvriti celovitu analizu. Ve
je pomenuto da su termoizolacioni materijali uglavnom porozna tela jer su mehurii vazduha koji
su u njima imobilizovani glavni nosioci toplotnog otpora. Takvi materijali mogu biti oblikovani u
ploe presovanjem sitnih poroznih estica (npr. plute) ili su u obliku praha, namenjenog za
nasipanje izmeu dva sloja zida (npr. drveni opiljci). to je nia gustina takvog izolacionog sloja
i to su sitnije estice koje ga obrazuju, termoizolaciona svojstva su bolja. Naravno da
sniavanje gustine nasutog sloja ili presovane ploe ima svoje granice jer mehanike osobine
takvog materijala naglo opadaju i on postaje potpuno neupotrebljiv za ugradnju.
Termoizolacioni materijali se prema svom poreklu mogu podeliti u vie klasa:
Materijali biljnog porekla: pluta, drveni opiljci, strugotina, opiljci drvenog uglja. Ovi materijali su
jeftini, osim plute koja, meutim, ima izuzetna termoizolaciona svojstva. Svi se mogu primeniti u
obliku nasutog sloja unutar dvostrukog zida, ali se to izbegava jer je sloj mehaniki nestabilan i
usled upijanja vlage se vremenom slee. Stoga se presovanjem uz dodatak veziva od njih
114
obrazuju ploe koje se lako obrauju i lako postavljaju. Osnovni nedostatak ovih materijala je
zapaljivost.
Materijali mineralnog porekla: staklena vuna, azbestna vlakna i razne porozne industrijske
ljake. Mogu se koristiti u obliku nasutog sloja i u obliku presovanih ploa. Nezapaljivi su, jeftini i
dobri izolatori. Montaa je oteana iz zdravstvenih razloga (silikoza, azbestoza), a kad su u
sloju, sleu se usled upijanja vlage. Za azbest je utvreno da ima i kancerogeno dejstvo. Iz
pomenutih razloga, ovi se materijali sve vie naputaju.
Materijali sintetskog porekla: stiropor, moltopren, penuavi polivinilhlorid, itd. To su suneraste
plastine mase koje se u procesu proizvodnje ekspandiraju: prilikom ovravanja, u njih se
uduvava ili se u masi spontano generie gas koji se zadrava u obliku sitnih mehuria. Gotov
proizvod tako zapravo predstavlja ovrslu penu plastine materije teorijski gledano, idealan
izolator. Plastina masa ovde predstavlja samo vrstu matricu u kojoj su imobilizovani gasni
mehurii. Stoga su ove mase veoma lake: kubni metar stiropora, na primer, ima masu od samo
oko 30 kg. Izvanredni su izolacioni materijali. Njihova niska gustina i laka obradivost omoguuju
jednostavnu ugradnju, njihova vodonepropusnost je prihvatljiva, ali im je glavni nedostatak
zapaljivost, pri emu mnogi od njih obrazuju toksine gasove.
Ve je pomenuto da mehanizam prenosa toplote zraenjem koji je u apsolutnom smislu
dominantan tek pri visokim temperaturama, moe postati znaajan i pri niskim temperaturama
ukoliko su drugi mehanizmi prenosa toplote efikasno suzbijeni. Takav sluaj upravo postoji pri
izolaciji zidova hladnjaa, pa i o izolaciji od zraenja iz okoline treba voditi rauna. Pri tome se
treba podsetiti da su tamna tela dobri apsorberi (i emiteri) zraenja, a svetla imaju osobine
reflektora, tj, da upadno zraenje odbijaju (vraaju) u okolinu. Najbolji reflektori su bela,
visokopolirana tela, naroito uglaane metalne povrine. Ova se osobina koristi tako, to se u
dvostruki zid hladnjae smeta naguvana aluminijumska folija koja se po osobinama pribliava
idealnom reflektoru. Na taj nain se svako zraenje koje iz okoline upada u hladnjau ovim
slojem efikasno vraa u nju. Nedostatak aluminijumske folije je to je skupa, pa se ponekad u
istom cilju umesto nje ugrauje tzv. izofleks, materijal koji se sastoji od vie slojeva guverirane i
delimino slepljene tanke plastine folije. Reflektujue osobine ovog materijala su dobre, difuzija
vlage kroz njega je praktino onemoguena, njegova ugradnja je laka, a sam materijal je jeftin.
PROIZVODNJA HLADNOE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI
Konzervisanje prehrambenih proizvoda hlaenjem u savremenoj industriji zauzima kljuno

mesto. Ovaj sistem konzervisanja u prvom redu omoguava da se vremenski razdvoji proces
klanja stoke od procesa prerade, a zatim, da se snabdevenost trita uskladi s potrebama
potroaa. On omoguuje takoe stvaranje rezervi lako kvarljivih jestivih artikala. Konzervisanje
hrane niskim temperaturama je izuzetno pogodno i stoga, to se na taj nain hrani ne dodaju
nikakvi hemijski agensi (konzervansi) koji su esto faktori rizika ljudskog zdravlja.
Kao to je iz termodinamike poznato, toplota se prirodnim putem, dakle spontano, uvek prenosi
s tela vie, na telo nie temperature. Iz ovoga sledi da svaki obrnut proces prenosa toplote s
hladnijeg na toplije telo pri emu hladno telo postaje hladnije, a toplo jo toplije nije spontan,
ve prinudan proces.
Ovom problemu se moe prii preko mehanike analogije: tenost spontano istie iz vieg u nii
rezervoar, ali je obrnuti proces prinudan i zahteva upotrebu crpke i ulaganje rada. Na isti nain
toplota e prei s hladnijeg na toplije telo samo uz utroak odgovarajue koliine rada, zbog
ega se rashladni ciklusi koji to omoguavaju nazivaju "toplotnom pumpom". Drugim reima, u
neku rashladnu komoru za uvanje namirnica ija je temperatura nia od temperature okoline,
toplota e spontano prodirati, a zadatak toplotne pumpe je da je stalno vraa u okolinu. Na
ovom principu radi kako hladnjak u domainstvu, tako i velika industrijska hladnjaa. Svi
rashladni ureaji za svoj rad koriste odreeni fluid, tzv. rashladni ili radni medijum, ije su neke
osobine bitne za upotrebu u procesu hlaenja.
Izmeu molekula realnog gasa stalno dejstvuju privlane kohezione sile. Ukoliko pod odreenim
okolnostima one preovladaju, gas kondenzuje u tenost, a viak kinetike energije njegovih
molekula se oslobaa kao latentna toplota kondenzacije. Naravno da je za ponovno prevoenje
tenosti u gas potrebno izvriti ekvivalentan rad protiv sila kohezije, dakle tenosti dovesti
latentnu toplotu isparavanja. Na poetak kondenzacije gasa kljuni uticaj imaju temperatura i
pritisak: s povienjem temperature, zbog intenzivnijeg termikog kretanja molekula, jaaju i
odbojne sile meu njima, pa je potreban sve vii pritisak za prevoenje u teno stanje, sve do
momenta dostizanja tzv. kritine temperature gasa, iznad koje to vie nije mogue, bez obzira
na visinu primenjenog pritiska. Granini pritisak, pri kojem gas jo uvek moe kondenzovati na
kritinoj temperaturi, naziva se kritini pritisak. Obe pomenute veliine su karakteristike
odreenog gasa. Treba pomenuti da je u fizikoj hemiji usvojeno da se gas, kada se nalazi
ispod svoje kritine temperature, dakle, gas koji bi mogao da kondenzuje pod dejstvom pritiska,
naziva parom tenosti.
Kao to je reeno, prilikom kondenzacije para se oslobaa, a pri isparavanju tenosti se troi
srazmerno velika koliina toplote po jedinici mase radnog medijuma, to je s tehnikog aspekta
povoljna okolnost u operacijama kao to je hlaenje, u kojima je razmena toplote intenzivna.
Stoga se praktino svi rashladni ciklusi projektuju tako da kondenzovani (dakle, teni) radni
116
Hlaenje
medijum, isparavajui pri nioj temperaturi i pritisku, oduzima toplotu od objekata koje je
potrebno hladiti, a da se ta toplota ponovo iz njega oslobaa u okolinu u postupku naknadne
kondenzacije pri vioj temperaturi i pritisku.
Ukoliko jedna ista koliina radnog medijuma krui po zatvorenoj konturi, naizmenino prolazei
kroz procese isparavanja i kondenzacije, radi se o zatvorenom rashladnom ciklusu. Nasuprot
tome, kod otvorenog rashladnog ciklusa jednom kondenzovani fluid isparavajui vri hlaenje i
nepovratno odlazi u okolinu.
Na slici 78 je prikazan upravo takav jedan otvoreni ciklus.
U elinoj boci (A) se pod pritiskom nalazi
radni medijum u tenom stanju pri temperaturi
okoline, dakle, znatno ispod svoje kritine
temperature. Kada u boci ne bi bio povien
pritisak, medijum bi naglo ispario jer se
ponaa kao pregrejana tenost. (Kao kada bi,
na primer, u elinoj boci drali vodu pri
1200 C.) Pri otvaranju ventila (B) pritisak u
boci naglo opada, zbog ega tenost naglo
poinje da kljua. Budui da je za svako
isparavanje potrebno tenosti dovoditi toplotu,
a ona zbog termike izolacije zidova boce ne
moe tom brzinom da se nadoknauje iz
okoline, u radnom medijumu dolazi do
Slika 78
unutranje preraspodele energije: jedan
njegov deo isparava troei toplotu ekvivalentnu latentnoj toploti isparavanja koja se oduzima
od preostale koliine tenog medijuma, zbog ega temperatura tenosti poinje da opada,
oslobaajui sve hladniju paru. S obzirom da napon pare tenosti opada s temperaturom,
tenost e se naglo hladiti sve dok njen napon pare ne dostigne spoljni (atmosferski) pritisak.
(Ona se tada nalazi na svojoj normalnoj taki kljuanja.) Dalje tenost nastavlja da mirno kljua
pri konstantnoj (niskoj) temperaturi brzinom koju odreuje brzina prodiranja toplote kroz izolaciju
u bocu, a para iste temperature odlazi preko cevi (C) u rashladnu komoru (D), hladi namirnice
(F) i odlazi u okolinu (E).
Komentar: Opisani poetni proces naglog isparavanja, koji se odvija praktino bez
razmene toplote sa okolinom, naziva se adijabatski proces.
Komentar: Napon pare tenosti predstavlja parcijalni pritisak pare koja se nalazi u
ravnotei sa slobodnom povrinom tenosti. Napon pare je eksponencijalna funkcija
temperature (slika 79). Taka kljuanja tenosti (tk) je temperatura pri kojoj napon
pare tenosti dostie spoljni pritisak. Obino se pod takom kljuanja podrazumeva
taka kljuanja pri atmosferskom pritisku. U zatvorenom sudu tenost se moe
zagrejati do temperature (tp), vie od take kljuanja pri atmosferskom pritisku, pri
emu napon pare (pp) takoe postaje vii od atmosferskog. Kae se da je takva
tenost pregrejana. Pri otvaranju suda doi e do burnog kljuanja i istovremenog
hlaenja tenosti sve dok napon pare ne opadne na vrednost spoljnog pritiska (ps),
ba kao i kod opisanog otvorenog rashladnog ciklusa.
Hlaenje
Slika 79
117
Otvoreni rashladni ciklus oevidno poseduje nizak

stepen ekonominosti jer se radni medijum
nepovratno gubi. Osim toga, medijumu se
postavljaju i specifini zahtevi jer dolazi u direktan
kontakt s proizvodom i isputa se direktno u
atmosferu, pa se u ovakvim ciklusima najee
koristi teni ugljendioksid. Ciklus se moe
pokazati i srazmerno ekonominim ako se
primenjuje u privremenim operacijama, na primer,
prilikom transporta namirnica na kraa rastojanja,
vozilima koja nisu specijalno opremljena za tu
svrhu.
Mnogo efikasniji je zatvoreni rashladni ciklus koji se najee realizuje kao kompresioni
rashladni ciklus (slika 80).
Kompresioni rashladni ciklus se sastoji iz etiri glavna dela: kompresora (A), kondenzatora (B),
regulacionog ili redukcionog ventila (C) i isparivaa (D) koji se smeta u rashladnu komoru (E),
gde se uvaju namirnice (F). Pobrojani ureaji su povezani cevovodom u zatvorenu konturu, pri
emu je deo cevovoda izmeu ventila i isparivaa dobro termiki izolovan od okoline.
Kompresor i ventil dele ciklus na grane: visokog (A L B L C) i niskog (C L D L A) pritiska. Uloga
kompresora je da transportuje radni medijum iz zone niskog u zonu visokog pritiska, a ventila
da ga spontano proputa iz zone visokog u zonu niskog pritiska. Kondenzator i ispariva
predstavljaju toplotne izmenjivae u kojima se odigrava promena agregatnog stanja radnog
medijuma. Pri tome se u kondenzatoru izdvaja njegova latentna toplota kondenzacije (Lk) i
odvodi u okolinu rashladnom vodom ili vazduhom (G), dok se u isparivau, obratno, za njegovo
isparavanje troi ekvivalentna koliina toplote latentna toplota isparavanja (Li) koja se oduzima
od namirnica (F).
Slika 80
Princip rada ciklusa je sledei. Kompresor usisava gasoviti radni medijum i sabija ga
poviavajui mu na taj nain temperaturu i pritisak. (Mi zapravo elimo da mu povisimo samo
pritisak, ali se zbog adijabatskog procesa sabijanja deo energije kompresora neminovno troi i
na povienje temperature gasa.) Vru, sabijen radni medijum se potiskuje u kondenzator, gde
se hladi cirkulacijom rashladne vode. Da bi uopte mogao da se prevede u tenost, on se
najpre mora ohladiti ispod svoje kritine temperature, a zatim jo onoliko koliko je potrebno da
ga postojei pritisak prevede u teno stanje. to je pritisak vii, gas e lake prei u tenost.
118
Hlaenje
Kondenzovan, dakle, tean radni medijum se potom proputa kroz ventil u zonu niskog pritiska.
Pri tome se neposredno iza ventila odvija proces adijabatskog isparavanja uz unutranju
preraspodelu energije radnog medijuma, ba kao kod otvorenog rashladnog ciklusa, to ima za
posledicu njegovo naglo hlaenje. Smea male koliine pare i velike koliine preostale tenosti
sve sada ohlaeno do niskih temperatura potiskuje se u ispariva, gde se dovrava
isparavanje tenosti na raun toplote koja se oduzima od namirnica. Ventil (C) se naziva
regulacionim jer se njime kontrolie koliina radnog medijuma koja odlazi u ispariva i time
regulie intenzitet hlaenja, pri emu se vodi rauna da ispariva nikada ne ostane suv. Ventil je
i "redukcioni" jer redukuje sniava pritisak radnog medijuma.
Komentar: I kondenzator i ispariva su u stvari toplotni izmenjivai. Ako se kroz
ventil proputa samo mala koliina radnog medijuma, ona e potpuno ispariti ve na
samom ulazu u ispariva, tako da e veliki deo njegove povrine za toplotnu razmenu
ostati neiskorien ispariva e raditi neefikasno, a namirnice e se sporo hladiti.
Kaemo da je ispariva suv (iznutra). Ukoliko se, pak, kroz ventil proputa prevelika
koliina radnog medijuma, on nee potpuno ispariti u isparivau, ve e se delimino
tean vratiti u kompresor i dalje u ciklus neiskorien. Zbog toga ventilom uvek
treba regulisati koliinu proputenog radnog medijuma tako da ispariva po celoj
svojoj unutarnjoj povrini ostane "vlaan".
Iz razloga koji e biti kasnije izneti u rashladnim ureajima industrije mesa se kao radni medijum
gotovo iskljuivo koristi amonijak. Stoga su na slici 80 navedene primerne temperature i pritisci
koji se mogu registrovati na karakteristinim mestima rashladnog ciklusa uz ovaj medijum.
Iz celokupnog gornjeg prikaza mogue je izvesti nekoliko zahteva koje dobar radni medijum
treba da ispuni:
poeljno je da poseduje visoku kritinu temperaturu kako bi se uz pomo srazmerno niskog
pritiska mogao prevesti u teno stanje;
poeljno je da ima to viu latentnu toplotu isparavanja jer to znai da e jedinina masa
rashladnog medijuma oduzimati veu koliinu toplote pri isparavanju;
poeljno je da ima to manju specifinu zapreminu u parnom stanju jer se tada uz istu masu
fluida u ciklusu smanjuju dimenzije ureaja;
treba da omogui da pritisak u isparivau bude neto iznad atmosferskog jer je lake boriti se
s prodiranjem radnog medijuma u okolinu, nego s podsisavanjem vazduha i vlage koju on nosi u
ciklus;
konano, radni medijum ne treba da bude toksian, zapaljiv ni korodivan.
Sve pobrojane zahteve teko da moe da ispuni samo jedan fluid, pa se stoga u praksi koristi
vie fluida, svaki sa svojim prednostima i nedostacima. U tabeli, prikazanoj u nastavku je dat
pregled nekih njihovih bitnih osobina.
Hlaenje
119
Karakteristine osobine nekih rashladnih medijuma

Osobina
CH3Cl
NH3
Medijum
SO2
CO2
Latentna toplota isparavanja

Li pri 100 C (kJ/kg)
415
1300
394
Taka kljuanja pri 1 bar (0

C)
-24
-33,3
260
CCl2F2
Freon-12
159
CHClF2
Freon-22
214
-10
-80
-30
-41
Specifina zapremina
100 C (m3/kg)
pri
0,241
0,418
0,33
0,014
0,078
0,066
Pritisak konenzovanja
250 C (bar)
pri
4,76
9,19
2,94
64,6
5,55
9,7
Kritina temperatura (0 C)
143
133
157
31,3
111,7
96
Kritini pritisak (bar)
67
115
74
74,5
39,8
48
Zapaljivost
da
da
ne
ne
ne
ne
nema
eterian
eterian
da/ne
ne
ne
Miris
eterian
Korodivnost
da/ne
tipajui zaguljiv
da
da
Uloga kompresora kod kompresionog rashladnog ciklusa se svodi na transportovanje

rashladnog medijuma iz zone niskog u zonu visokog pritiska, pri emu se troi odreena
koliina mehanikog rada. Meutim, za obavljanje pomenutog zadatka ne mora se uvek
upotrebiti kompresor. To ima odreenih prednosti jer se time izbegavaju trokovi odravanja i
podmazivanja kompresorskog ureaja, kao i trokovi za elektrinu energiju kojom se on napaja.
Jedan takav pristup koji iskljuuje primenu kompresora ostvaruje se kod apsorpcionog
rashladnog ciklusa koji je konstruktivno potpuno analogan kompresionom ciklusu, osim to je
kompresor zamenjen apsorpciono-desorpcionom jedinicom (slika 81). Njeni glavni delovi su:
apsorpcioni (A) i desorpcioni (D) sud, crpka (C) i ventil (V). Radni medijum (amonijak) se uvodi
u apsorpcioni sud (A) s vodom (koja se hladi cirkulacijom vodovodne vode). Pri tome se
amonijak potpuno rastvara (apsorbuje) u vodi, a zatim se takav koncentrovani, vodeni rastvor
amonijaka pomou male centrifugalne crpke (C) prebacuje u desorpcioni sud (D). Kroz zmijastu
cev u njemu cirkulie vodena para koja stalno zagreva dovedeni rastvor, isterujui amonijak iz
njega. Poto parcijalni pritisak amonijaka nad rastvorom direktno zavisi od temperature, to znai
da u gasnoj fazi desorpcionog suda (D) vlada znatno vii pritisak, nego u apsorpcionom sudu
(A). Voda, osloboena amonijaka, vraa se u apsorpcioni sud (A) pod dejstvom ove razlike
pritisaka preko ventila (V), gde ponovo apsorbuje amonijak koji dolazi iz isparivaa.
Komentar: Gasoviti amonijak se izuzetno dobro rastvara u vodi gradei
amonijumhidroksid. Njegova rastvorljivost, meutim, jako zavisi od temperature.
Tako, na primer, pri 00 C se u 100 g vode rastvara 89,9 g amonijaka, dok se u 100 g
vode od 960 C rastvara samo 7,4 g amonijaka. Na taj nain ga je u apsorpcionom
sudu lako "uhvatiti" u hladnu vodu, a zatim ga u desorpcionom sudu "isterati iz nje.
Parcijalni pritisak gasa nad rastvorom je direktno proporcionalan temperaturi.
Oigledan i moda duhovit (ali ipak taan) primer daje istovremeno otvaranje dve
boce piva - jedne nehlaene i druge hlaene.
120
Hlaenje
Slika 81
Prednosti apsorpcionog ciklusa u odnosu na kompresioni su znatno manji utroak mehanike
energije i nie investicije jer je kompresor obino velik i skup ureaj. S druge strane, u
apsorberu i desorberu se troe velike koliine hladne vode i pare, tako da ukupan ekonomski
efekat ipak govori u prilog kompresionog ciklusa, pa se u industriji on i ee koristi.
U hladnjaama su kompresori esto povezani paralelno u baterije kako bi se mogla to bolje
regulisati proizvodnja hladnoe. Isparivai rashladnog ciklusa se mogu nalaziti direktno u
komorama s proizvodom i to je ekonominije reenje jer su tako toplotni gubici najmanji, a
omoguuje se rashlaivanje proizvoda do niih temperatura. Ponekad, meutim, moe biti
pogodnije da se "hladnoa" do rashladnih komora dovodi preko prenosnika specijalnog
tenog fluida koji se u procesu prenoenja "hladnoe" ne smrzava. On se obino naziva "sola".
U tu svrhu mogu posluiti vodeni rastvori neorganskih soli: NaCl, KCl, CaCl2 ili etilalkohol,
etilenglikol i sl. Poto je u tom sluaju za odvoenje toplote iz hladnjae potrebno ostvariti
razliku temperatura izmeu hladnjae i sole, i izmeu sole i radnog medijuma u isparivau, i pri
tome savladati dva puta toplotne otpore u izmenjivaima, efikasnost procesa prenosa toplote je
smanjena. Pogodnost ovakvog postupka se s druge strane ogleda u lakoi distribucije
rashladnog sredstva cevovodima koji ne moraju biti posebno obezbeeni za rad pod povienim
pritiskom, niti posebno zaptiveni jer je sola znatno manje toksina od amonijaka.
DIFUZIONE OPERACIJE
Na poetku ovog kursa, pri diskusiji o podeli operacija, naznaeno je s jedne strane da su
molekuli nosioci odreenih svojstava: mehanike energije, toplote, odnosno mase i s druge da
je podela operacija u grupe: mehanike, toplotne i difuzione izvrena upravo na osnovu ovih
svojstava. Svrstavanje neke pojedinane operacije u jednu od tri pomenute grupe zavisi, dakle,
od konkretnog aspekta pojave kome u datom sluaju pridajemo vanost. Na primer, operaciju
destilacije tenosti moemo oznaiti kao toplotnu operaciju ukoliko razmatramo njen energetski
bilans jer je izvesno da se pri kljuanju i kondenzaciji toplota intenzivno razmenjuje. Ali, ako pri
destilaciji tenosti svoju panju usmerimo na istou razdvajanja pojedinih frakcija i na uslove
koji to odreuju, onda destilaciju smatramo difuzionom operacijom.
U svakom sluaju, bez obzira na aspekat koji u datom trenutku posmatramo, prenos datog
svojstva (kinetike energije, toplote, odnosno mase) kroz prostor je uslovljen kretanjem
molekula, kao nosilaca datog svojstva i zakonitostima koje na to kretanje utiu. Stoga nije
neobino to su izrazi, koji se odnose na prenos mehanike energije, toplote, odnosno mase
formalno veoma slini. Dva od njih smo ve upoznali:
Njutnov zakon viskoziteta:
dw
dx
Ftr = S
(prenos mehanike energije)
Furijeov zakon provoenja toplote:

Q = S
dt
dx
(prenos toplote)
a sada im pridruujemo i trei:

I Fikov (Fick) zakon difuzije:
n i = D S
dCi
dx
(prenos mase)
gde nti oznaava molarni protok komponente "i" kroz povrinu S, na udaljenost dx, pod dejstvom
razlike koncentracija komponente "i" dCi.
Difuzione operacije
122
Dok je kod prenosa mehanike energije pogonska sila bila razlika brzina pojedinih slojeva
fluida, a kod prenosa toplote razlika temperatura, kod prenosa mase pogonska sila je razlika
koncentracija.
Koeficijent proporcionalnosti D u I Fikovom zakonu naziva se: koeficijent difuzije komponente u
smei. Budui da se molekuli posmatrane komponente pri difuziji sudaraju ne samo
meusobno, ve i s molekulima drugih vrsta, brojna vrednost difuzionog koeficijenta zavisi od
prirode svih komponenata. To izmeu ostalog znai da koeficijent difuzije, na primer,
ugljendioksida kroz vazduh nije isti kao kod difuzije ugljendioksida kroz vodonik. Stoga se uz
brojnu vrednost koeficijenta difuzije u prirunoj literaturi uvek navodi i medijum kroz koji se
difuzija vri.
I Fikov zakon, ba kao Furijeov i Njutnov, odnosi se na molekulski prenos mase difuziju,
dakle, na prenos kod koga molekuli zahvaljujui svom neprekidnom haotinom kretanju i
meusobnim sudarima menjaju mesta u prostoru, pri emu je transfer mase u makro-smislu
samo posledica injenice da su se molekuli posmatrane komponente koji su na poetku
preovlaivali u jednom delu, tokom difuzije rasprostrli ravnomerno na celokupni raspoloivi
prostor. Oni ni tada ne prestaju da se kreu i izmenjuju mesta, ali se u makro-smislu vie ne
moe zapaziti nikakva promena koncentracije: kaemo da je uspostavljeno stanje dinamike
ravnotee.
Primerne vrednosti difuzionih koeficijenata u dvokomponentnim smeama
Smea
gasovita
CO2 N2
tena
etanol voda
vrsta
Al Cu
molarni odnos
5:95
50:50
95:5
t (0 C)
0
D (cm2/s)
0,144
25
25
25
1,1310-5
0,9010-5
2,2010-5
20
1,310-30
Brzina difuzije je srazmerna pokretljivosti molekula, pa stoga temperatura na njih ima pozitivan,
a pritisak negativan uticaj. Ipak, najjai uticaj ispoljavaju meumolekulske sile, to je posebno
uoljivo kada se razmatra difuzija u sistemima razliitog agregatnog stanja.
Iz prikazane tabele se pored ostalog vidi da u dvokomponentnoj smei etanol voda vrednost
difuzionog koeficijenta moe znatno da varira u zavisnosti od procentualnog sastava smee jer
se time menja relativna jaina meumolekulskih sila. Ovakav sluaj je prilino est, naroito u
viekomponentnim sistemima.
Kao kod prenosa toplote provoenjem (molekulskim mehanizmom), i prenos mase difuzijom je
spor proces. On se zapaa u mirnim fluidima i u vrstim telima. Tipian primer iz industrije
namirnica je prodiranje sastojaka salamure ili sastojaka dima u unutranjost komada mesa, za
ta je potrebno znatno vreme. Mogunosti intenziviranja ovog procesa iste su one, koje
ubrzavaju proces provoenja toplote, a proizilaze iz analiziranja izraza za Furijeov, odnosno
Fikov zakon: difuzija je upravo proporcionalna povrini kroz koju se vri i razlici koncentracija
difundujue komponente, a obrnuto proporcionalna rastojanju. U konkretnom sluaju
salamurenja ili dimljenja komada mesa, ti procesi e bre tei ukoliko je komad tanji i vee
povrine, odnosno ako su salamura ili dim koncentrovaniji.
Difuzione operacije
123
Kod fluida se, meutim, masa, analogno toploti, moe prenositi i konvektivnim putem. I u ovom
sluaju to je neuporedivo bri proces od molekulskog prenosa mase difuzije. Naravno, ba
zato to je brz, konvektivni prenos mase je manje interesantan on ne stvara probleme u
praksi. Daleko znaajniji je tzv. proces prelaza mase koji oznaava razmenu mase izmeu
vrste povrine i fluida. I u ovom sluaju, svi oni hidrodinamiki faktori koji su kroz reim
strujanja fluida uticali na prelaz toplote, utiu i na prelaz mase: uz vrstu povrinu se javlja
laminarni granini sloj kroz koji se masa prenosi mehanizmom molekulske difuzije, pa se stoga
u oblasti prenosa mase on naziva difuzioni granini sloj.
Na slici 82 je prikazan koncentracioni profil na graninoj povrini kristala koji se rastvara u
meanom fluidu.
Karakteristino je postojanje difuzionog graninog sloja
debljine , u kome dolazi do naglog pada koncentracije, i
koji predstavlja praktino sav difuzioni otpor prenosu mase.
Analogno prelazu toplote, i prelaz mase se moe opisati
izrazom:
D
n = k c S (C1 C2 ) = S (C1 C 2 )
Slika 82
pri emu kc koeficijent prelaza mase zavisi od debljine

graninog sloja jednako kao i koeficijent prelaza toplote:
intenziviranjem reima strujanja uz povrinu sloj se stanjuje
i prelaz mase, odnosno rastvaranje kristala, ubrzava.
Pomenimo samo informacije radi da se vie puta pominjana slinost izmeu diferencijalnih
jednaina koje opisuju toplotne i difuzione pojave, a koja proizilazi iz jedinstvenosti nosilaca ovih
pojava molekula koji se kreu odraava i u modelovanju difuzionih procesa preko teorije
slinosti na nain, veoma blizak modelovanju toplotnih pojava. Naime, kod difuzionih procesa se
koriste difuzioni kriterijum Nuselta (NuD) i difuzioni kriterijum Prandtla (PrD), u kriterijalnim
jednainama, veoma slinim onim koje se koriste za proces prenosa toplote.
Komentar: Kada se kristal neke soli ostavi dovoljno dugo u ogranienoj koliini
rastvaraa, on e se rastvarati sve dok se rastvor ne zasiti. Koncentracija soli u
rastvoru je tada u ravnotei s koncentracijom soli u vrstoj fazi kristalu, ali te
koncentracije ne moraju u optem sluaju biti jednake. Izmeu njih pri nekoj
temperaturi postoji konstantan odnos, tzv. konstanta ravnotee. U ovom smislu,
koncentracije C0 i C1 sa slike 82 nisu jednake, ali su u ravnotei: K = C0/C1, pri
t=const. Situacija je potpuno analogna sluaju ravnotee izmeu tenosti i njene
zasiene pare.
Efekat intenziviranja reima strujanja fluida na brzinu procesa prenosa mase na vrstu povrinu
moe biti razliit, u zavisnosti od toga da li je bri transport mase do povrine ili od povrine ka
unutranjosti vrstog tela. Kod procesa salamurenja, na primer, difuzija sastojaka salamure kroz
meso je vrlo spor proces koji zato odreuje ukupnu brzinu salamurenja, to znai da ubrzanje
cirkulacije salamure oko komada mesa nema nikakvog efekta. Stoga se salamurenje i vri u
mirnom fluidu uz samo povremeno meanje. S druge strane, ubrzavanje difuzije kroz meso se
postie razliitim tehnikama. Na primer, meso se esto "masira", to u njegovoj elastinoj
strukturi izaziva konvektivne mikro-tokove koji bre raspodeljuju salamuru. Jo ee se
salamura posebnim ureajima, tzv. pikl-injektorima (pickle-injector), direktno ubrizgava u
unutranjost komada mesa, umesto da se komadi izlau sporoj difuziji salamure preko spoljne
povrine.
Difuzione operacije
124
Suenje
Od svih procesa prenosa mase najveu vanost u industriji namirnica ima transport vode i
vodene pare upravo stoga to je glavni sastojak namirnica voda. Ona igra odluujuu ulogu u
odranju prirodnog kvaliteta namirnica, ali predstavlja i potencijalnu opasnost jer pospeuje
razvoj mikroorganizama, zbog ega se u cilju produenja trajnosti mnogi proizvodi u veem ili
manjem stepenu sue. Ovaj proces je zbog osetljivosti biolokog materijala veoma delikatan, pa
mu se u svim sluajevima mora posvetiti duna panja.
Slika 83
Osnovne karakteristike procesa suenja poroznog vrstog materijala prikazane su na slici 83,
kao gubitak mase materijala tokom vremena (slika 83 a), odnosno kao zavisnost brzine suenja
od vremena (slika 83 b). U poetnoj fazi suenja (A-B), nakon kratkog nestacionarnog perioda,
uoava se linearan gubitak mase (slika 83 a), odnosno period konstantne brzine suenja
(slika 83 b), posle ega brzina suenja progresivno opada (B-C). Ako pomenuto porozno vrsto
telo predstavimo ematski kao vrstu poroznu matricu ispunjenu vodom (slika 84 a i b), onda
ovakvo ponaanje moemo objasniti na
sledei nain. Na poetku, povrina
materijala je vlana (slika 84 a), tako da se
isparavanje vode vri direktno u okolni
vazduh mehanizmom prelaza mase. Dokle
god je povrina vlana, njena veliina se ne
menja i brzina isparavanja je konstantna
(uporedi sliku 83). Ubrzanje strujanja
vazduha u ovoj fazi ubrzava i isparavanje jer
se time stanjuje difuzioni granini sloj.
Tokom daljeg isparavanja, meutim, sadraj
vode u materijalu opada i slobodna povrina
tenosti se povlai u unutranjost vrste
Slika 84
matrice (slika 84 b). Sada vodena para,
stvorena na povrini tenosti, treba da prodifunduje kroz pore do spoljne povrine tela i dalje u
vazduh. Ovaj proces je spor u odnosu na proces isparavanja s povrine i sve je sporiji kako
suenje vie odmie jer se slobodna povrina vode povlai dublje u materijal, a put difuzije se
poveava. Shodno tome, ukupna brzina isparavanja stalno opada (B-C, slika 83). Na nju vie
nema uticaja intenziviranje cirkulacije vazduha du povrine jer difuzija kroz pore, kao sporiji od
dva serijski vezana procesa, odreuje ukupnu brzinu procesa isparavanja.
Difuzione operacije
125
Pri suenju mesa i proizvoda od mesa gornja razmatranja vae u optim crtama, s tim to treba
imati u vidu da se tokom procesa javlja i niz dodatnih komplikujuih faktora: proteinska matrica,
tokom suenja, menja svoj oblik, saima se, pa je difuzija vodene pare iz unutranjosti ka
spoljnoj povrini oteana. Zbog toga suenje mora da se izvodi veoma paljivo da ne bi dolo
do lokalnog povrinskog presuivanja obrazovanja kore, pri emu unutranjost ostaje
prekomerno vlana i podlona kvaru. U ovom smislu treba imati na umu da je razlika
koncentracija vodene pare u telu koje se sui i okolnom medijumu pogonska sila suenja i da je
njenim regulisanjem mogue da se brzina procesa isparavanja kontrolie, pa e stoga nadalje
biti obraeni osnovni pojmovi koji se tiu tzv. vlanog vazduha medijuma u kome se suenje
odvija.
VLAAN VAZDUH
Atmosferski vazduh, pored osnovnih komponenata (kiseonik, azot i male koliine vodonika,
ugljendioksida i plemenitih gasova), moe sadrati i promenljivu koliinu vodene pare. U
procesima koji se tiu vlaenja i suenja materijala ili kondicioniranja prostorija, ova njegova
karakteristika je bitna, pa takav vazduh nazivamo vlanim, za razliku od suvog vazduha koji ne
sadri vodenu paru. Navedena terminologija istie injenicu da se u pomenutim procesima
sastav vazduha menja samo zbog promenljive koliine vodene pare u njemu, dok ostale
komponente zadravaju konstantan meusobni odnos. Stoga i doslovce moemo smatrati da se
u ovom smislu vlaan vazduh sastoji iz samo dve komponente: vodene pare i suvog vazduha.
Koliina vodene pare koju vlaan vazduh sadri, izraava se kao tzv. apsolutna vlanost, tj. kao
broj kilograma vodene pare koji dolaze na jedan kilogram suvog vazduha, dakle kao maseni
odnos dve komponente:
kg vodene pare
H
kg suvog vazduha
Pomenuti nain izraavanja, iako na prvi pogled neuobiajen, ima praktinu vrednost koja ga
opravdava. Naime, pri procesima kondicioniranja (podeavanja temperature i vlanosti)
vazduha, na primer, u nekoj hali gde radnici obavljaju odreene radne operacije, koliina suvog
vazduha je nepromenljiva veliina odreena biolokim zahtevima, dok su koliina vlage u njemu
i temperatura faktori komfora i mogu se menjati u odreenim granicama. Stoga se i u proraunu
sve svodi na koliinu suvog vazduha, kao kljunu.
Koliina vodene pare koju moe u sebe da primi 1 kg suvog vazduha nije neograniena. Ako
suv vazduh dovedemo u kontakt sa slobodnom povrinom vode, ona e isparavati u njega, sve
dok parcijalni pritisak pare nad vodom ne dostigne njen napon pare. Napon pare, tj. parcijalni
pritisak pare koja se nalazi u termodinamikoj ravnotei s tenom vodom je rastua,
eksponencijalna funkcija temperature sistema (slika 79), to znai da i apsolutna vlanost
zasienog vazduha raste s temperaturom na slian nain. Vazduh u kojem je parcijalni pritisak
pare jednak naponu pare sadri maksimalnu koliinu pare pri datoj temperaturi i naziva se
zasienim, za razliku od nezasienog vazduha, u kojem je parcijalni pritisak pare nii od napona
pare. Treba rei da je pod odreenim uslovima mogue da vazduh sadri i vie pare nego to
odgovara vlanosti u stanju zasienja i tada vazduh nazivamo presienim. Takva stanja su,
meutim, metastabilna, pa mali poremeaj u sistemu dovodi do nagle kondenzacije vika
vodene pare koja se pojavljuje kao magla ili rosa, a vazduh se vraa u stabilno stanje zasienja.
Podatak o apsolutnoj vlanosti nekog vazduha jednostavno izraava koliinu pare u njemu, ali
ostaje nepoznato u kojoj meri je takav vazduh zasien. Naime, pri istoj brojnoj vrednosti
Vlaan vazduh
127
apsolutne vlanosti vazduh moe biti nezasien, zasien ili presien, to zavisi od njegove
temperature. Dakle, podatak o apsolutnoj vlanosti nam ne saoptava ono to je znaajno s
tehnikog aspekta: da li takav vazduh uopte moe da primi u sebe vodenu paru i koliko nje ako
ga upotrebimo za suenje nekog vlanog materijala. Da bi se prevazila ovakva nedoumica,
uveden je jo jedan nain izraavanja vlanosti vazduha u obliku relativne, odnosno
procentualne vlanosti.
Relativna vlanost vazduha, pri odreenoj temperaturi se definie kao odnos njegove apsolutne
vlanosti i apsolutne vlanosti zasienog vazduha pri istoj temperaturi:
H
=
Hz
t = const.
Ako relativnu vlanost izrazimo kao procentualni deo vlanosti pri zasienju, dobijamo
procentualnu vlanost:
H
(%) =
Hz
100
t = const.
Dakle, ako kaemo da je neki vazduh 50% zasien, to znai da on u sebe pri istoj temperaturi
moe da primi jo toliko vodene pare koliko ve sadri.
Merenje vlanosti vazduha se moe vriti na vie razliitih naina. Meu najpopularnije i iroko
rasprostranjene ureaje namenjene za ovu svrhu spadaju razne vrste higrometara. Svi se oni
baziraju na principu uspostavljanja ravnotee izmeu vlage iz vazduha i vlage nekog
standardizovanog higroskopnog materijala ije se odreene osobine mere. Moda je
najpoznatiji tzv. higrometar s dlakom. On sadri prirodnu dlaku ili nit od vetakog materijala,
zategnutu oprugom izmeu dva fiksirana oslonca. Izduenje niti koje je proporcionalno vlanosti
meri se pogodnim mehanizmom. Drugi, savremeniji ureaj sadri foliju od higroskopnog
materijala smetenu izmeu dve metalne ploice, tako da ceo sklop predstavlja elektrini
kondenzator. S promenom vlanosti higroskopne folije menja se i kapacitet kondenzatora koji
se registruje elektrinim putem.
Iako popularni, opisani ureaji imaju ozbiljne nedostatke. Osobine higroskopnih materijala se
mogu znatno i nepovratno izmeniti pod uticajem razliitih isparenja koja se adsorbuju na njima,
zbog ega ove ureaje treba esto proveravati (badariti) ako se koriste u uslovima gde su
takva isparenja mogua. Stoga e u daljem tekstu biti opisane dve fundamentalne metode koje
istovremeno predstavljaju i referentne metode za kalibrisanje svih drugih ureaja za merenje
vlanosti vazduha. One se u industriji i dalje esto koriste jer su jednostavne i jeftine.
U cilju razumevanja principa ovih metoda i naina njihovog korienja, neophodno je da se
upoznamo s dijagramom stanja vlanog vazduha ili psihrometrijskim dijagramom (
grki, hladan) koji je prikazan na slici 85.
Vlaan vazduh
128
Slika 85
Psihrometrijski dijagram je pravougli koordinatni sistem u kome svakoj taki odgovara jedno
stanje vlanog vazduha odreeno s dve koordinate: temperaturom (apscisa) i apsolutnom
vlanou (ordinata). U dijagramu postoje etiri grupe linija koje povezuju neka karakteristina
stanja vlanog vazduha i olakavaju praenje razliitih procesa u njemu. Vertikalne linije su
izoterme; one povezuju stanja vazduha iste temperature, a razliite apsolutne vlanosti.
Horizontalne linije povezuju stanja vazduha iste apsolutne vlanosti, ali razliite temperature; to
su linije konstantne apsolutne vlanosti. Dakle, horizontalno kretanje kroz dijagram odgovara
procesima promene temperature vazduha pri istoj apsolutnoj vlanosti, a kretanje po vertikali
odgovara vlaenju ili suenju vazduha pri konstantnoj temperaturi. Linije iz tree grupe
(eksponencijalnog oblika) povezuju stanja vazduha s konstantnom relativnom vlanou (npr.
30%, 40% itd.). Jedna od njih ( = 100%) se naziva linija zasienja. Ona deli dijagram na
podruje nezasienog i podruje presienog vazduha. etvrta grupa kosih linija predstavlja linije
tzv. pseudo-adijabatskog zasiavanja vazduha ili kratko pseudo-adijabate ija e uloga kasnije
biti objanjena. Stvarni dijagram vlanog vazduha sadri i druge parametre, ali je on na ovom
mestu pojednostavljeno prikazan u cilju lakeg razumevanja.
Metoda take rose
Taka rose vazduha je parametar koji se koristi u inenjerskoj terminologiji pri poreenju
uzoraka vazduha razliite vlanosti. To je po definiciji ona temperatura pri kojoj u procesu
hlaenja vazduh upravo postaje zasien. U tom trenutku poinje izdvajanje vlage u vidu magle
ili rose na okolnim vrstim povrinama. to je nia taka rose vazduha, on je suvlji
(nezasieniji). Na slici 86 je uproeno prikazan psihrometrijski dijagram, pri emu je takom A
oznaen vazduh apsolutne vlanosti HA i temperature tA. Njegova procentualna vlanost je
odreena odnosom:
H
= A 100
H z t
A
Vlaan vazduh
129
Kada
takvom
vazduhu
sniavamo
temperaturu (A B), njegova aktuelna
apsolutna vlanost (HA) se ne menja, dok
hipotetika vrednost apsolutne vlanosti pri
zasienju (Hz) opada. Shodno tome,
procentualna vlanost vazduha () raste sve
do zasienja (taka B), kada pri nekoj
temperaturi (tB) aktuelna apsolutna vlanost
postaje jednaka vlanosti pri zasienju (HA =
HB = Hz). Ta temperatura predstavlja taku
rose vazduha. Treba zapaziti da taka rose ni
u kom sluaju nije jedina temperatura pri kojoj
vlaga kondenzuje iz vazduha jer ako bismo
Slika 86
hlaenje nastavili (B C) kreui se du
linije zasienja, vlaga bi i dalje kondenzovala,
a vazduh, iako stalno zasien, u apsolutnom
smislu bi sadravao sve manje vodene pare. Uoimo da je, na osnovu eksperimentalno
izmerene temperature vazduha i njegove take rose mogue da se u psihrometrijskom
dijagramu odredi taka koja predstavlja njegovo prvobitno stanje, a to znai, da se odredi i
njegova vlanost. Postupak je obrnut onom, opisanom pri hlaenju vazduha: od take rose (tB)
na apscisi se kreemo uvis po izotermi do preseka s linijom zasienja (B), a zatim horizontalno
udesno do preseka sa izotermom koja odgovara poetnoj temperaturi vazduha (taka A, tA).
Ureaji za eksperimentalno odreivanje take rose
Neposredni zadatak ovakvog merenja je da se vazduh ohladi u blizini neke vrste povrine do
take rose i da se u momentu oroavanja pomenute povrine registruje njegova temperatura.
Jedan od najjednostavnijih ureaja koji to omoguuje je prikazan na slici 87.
Slika 87
U metalnom sudu (A) se nalazi neka lakoisparljiva tenost (D),

najee etar, u koju su uronjeni termometar (B) i cev (C).
Spoljna povrina suda je posrebrena i polirana. Tokom merenja
kroz cev (C) se uduvava vazduh koji, prolazei u mehurovima
kroz etar, odnosi njegove pare u okolinu, prinuujui ga tako na
neprestano i brzo isparavanje. Poto je proces brz, toplota
potrebna za isparavanje se uzima od tenosti, zbog ega se
ona hladi, hladei istovremeno i termometar, sud i tanak sloj
vazduha uz spoljnu povrinu suda (E). Kada se taj sloj vazduha
ohladi do take rose, na uglaanoj spoljnoj povrini suda e se
pojaviti zamagljenje. Temperatura na termometru tada
odgovara taki rose.
Komentar: U opisanom eksperimentu se podrazumeva da je temperatura kugle

termometra jednaka temperaturi tankog sloja vazduha uz spoljnu povrinu suda, to
je tano samo ako su toplotni otpori izmeu te dve take zanemarljivi. Stoga je jasno
da sud mora biti od materijala visoke toplotne provodljivosti, dakle od metala. U
praksi se i pored toga javljaju male temperaturne razlike, pa se zbog poveanja
pouzdanosti merenja eksperiment izvodi vie puta, najpre hladei ureaj do pojave
zamagljenja, a potom putajui ga da se spontano zagreje do nestanka zamagljenja,
uvek registrujui odgovarajue temperature, iz kojih se izraunava srednja vrednost.
Vlaan vazduh
130
Metoda suve i vlane kugle (psihrometrijska metoda)

Kada se preko slobodne povrine vode kree struja nezasienog vazduha, voda e isparavati u
njega teei da ga zasiti. Intenzitet tog isparavanja u prvom redu zavisi od stepena
nezasienosti vazduha: to je vazduh suvlji, isparavanje je intenzivnije i obrnuto. Pri isparavanju
se, meutim, troi toplota, tako da se istovremeno odvijaju dva procesa: transport toplote iz
okoline na povrinu vode i isparavanje s vodene povrine u vazduh. Na poetku je pogonska
sila za transport toplote (razlika temperatura vazduha i vode) minimalna, a pogonska sila za
transport mase (razlika koncentracija vodene pare nad povrinom vode i u vazduhu)
maksimalna), pa se praktino sva nedostajua toplota potrebna za isparavanje oduzima od
same vode, zbog ega se ona hladi, a s njom i tanak sloj vazduha uz samu povrinu. Sa
opadanjem temperature tog sloja vazduha raste i stepen njegovog zasienja, to smanjuje
brzinu transporta mase (isparavanja), sve dok on ne postane potpuno zasien. U tom trenutku
se brzina dotoka toplote iz okoline upravo izjednaava s brzinom isparavanja, pa temperatura
vode prestaje da opada jer se dalje isparavanje odvija uravnoteeno iskljuivo na raun
toplote dovedene iz okoline. Ovakav proces je pseudo-adijabatski jer se, barem u opisanoj
poetnoj fazi odvija skoro bez razmene toplote sa okolinom.
Slika 88
Slika 89
Na slici 88 je prikazan opisani proces u uproenom psihrometrijskom dijagramu. Vazduh A i

vazduh B u poetku imaju istu temperaturu (tsk), pri emu je vazduh B zasieniji (HB > HA). Oni
se u procesu pseudo-adijabatskog zasiavanja hlade do temperatura twk(a) i twk(b), pri emu se
uoava da se kod suvljeg vazduha A javlja vea temperaturna depresija jer je u njemu i
isparavanje intenzivnije. Temperature tsk (temperatura vazduha) i twk (temperatura vazduha
posle pseudo-adijabatskog zasiavanja) su eksperimentalno merljive veliine, te se na osnovu
njih, uz pomo psihrometrijskog dijagrama, moe odrediti poetno stanje vlanog vazduha. Na
primer (slika 88), polazei od twk(a) penjemo se izotermom do preseka s linijom zasienja, a
onda se vraamo pseudo-adijabatom do preseka sa izotermom temperature tsk (taka A).
Psihrometar sa suvom i vlanom kuglom
On se sastoji od dva termometra (slika 89), od kojih jedan meri aktuelnu osetnu temperaturu
vazduha (tsk), a kugla drugog je umotana u vlanu gazu, tako da on meri snienu temperaturu
izazvanu isparavanjem vode (twk). Za ispravne rezultate vazduh treba da struji nekom
minimalnom brzinom oko vlane kugle. Stoga, ako se ovakav psihrometar koristi za povremeno
odreivanje vlanosti vazduha u nekoj prostoriji, onda se termometri smetaju na pogodan ram
s rukom, kao na slici 89, tako da se u trenutku merenja on moe brzo okretati, obezbeujui
potrebno strujanje vazduha.
Tehnoloke operacije - vebe
Veba 1 - MATERIJALNI BILANS

Zadatak 1
Mleko se tipizira na Xc (%) mlene masti.
a)
U kojem odnosu treba pomeati mleko A sa Xa (%) masti, i mleko B, sa Xb (%)
masti, da bi se dobilo tipizirano mleko?
b)
Koliko je potrebno obezbediti mleka A i mleka B dnevno, za proizvodnju od
1000 kg/dan tipiziranog mleka?
Reenje:
a)
Materijalni bilans ukupnog mleka:

(1)
MC = M A + MB
Materijalni bilans masti u mleku:
(2)
XC MC = X A M A + X B M B
Iz jednaine (1) unesimo Mc u jednainu (2):
X C (M A + M B ) = X A M A + X B M B
(3)
Podelimo jednainu (3) sa Mb:

M
M
X C A + 1 = X A A + X B
MB
MB
(4)
i reimo je po odnosu y=Ma/Mb:

y=
b)
M A XC X B
=
MB X A XC
(5)
Materijalni bilans ukupnog mleka:

(6)
1000 = M A + M B
i odnos masa jednog i drugog mleka:
MA
MB
Reavajui ove dve jednaine po Ma i Mb dobijamo:
(7)
y=
M B = 1000
1
1+ y
(8)
M A = 1000
y
1+ y
(9)
Raunski primer:
za polazne vrednosti: Xa=4,0%; Xb=2,7%; Xc=3,2%; Mc=1000 kg,
dobijaju se sledei rezultati: y=0,6250; MA=384,62 kg; MB=615,38 kg.
Zadatak 2
Koliko se od M (kg) mleka, sadrzaja masti X (%), moze dobiti:
a) pavlake Mp (kg), sa Xp (%) masti,
b) maslaca Mm (kg), sa Xm (%) masti,
ako, pri dobijanju pavlake, odnosno maslaca, zaostala voda (mlaenica) sadrzi Xv
(%) masti?
Reenje:
a)
Ukupni materijalni bilans:

Materijalni bilans masti:
Izrazimo Mv iz (1) i stavimo u (2):
Reimo (3) po Mp:
b)
Identinim rezonovanjem:
M = Mp + M v
(1)
X M = X p M p + Xv Mv
(2)
X M = X p M p + X v (M M p )
X Xv
Mp = M
X p Xv
(3)
Mm = M
X Xv
Xm Xv
Raunski primer:
za polazne vrednosti: M=5 kg; X=3,2%; Xp=20%; Xm=83%;
Xv=0,1%, dobijaju se sledei rezultati: Mp=0,7789 kg; Mm=0,1870 kg.
(4)
(5)
Zadatak 3
Ako pomeamo Vb (ml) benzola, gustine b=0,88 g/ml, sa Vh (ml) hloroforma,
gustine h=1,49 g/ml, koji je procentualni maseni sastav rezultujue meavine?
Reenje:
Masa upotrebljenog benzola:
M b = Vb b
(1)
Masa upotrebljenog hloroforma:
M h = Vh h
(2)
M = Mb + Mh
(3)
Mb
100
M
M
X h = h 100
M
(4)
Ukupna masa meavine:
Xb =
Sadraj komponenata u masenim %:
Raunski primer:
Za Vb=Vh=50 ml, dobija se: Xb=37,13%; Xh=62,87%.
Zadatak 4
Tokom skladitenja, govea polutka, poetnog sadrzaja vode Xp (%), izgubi
putem kala m (%) mase.
Koji je krajnji sadrzaj vode u polutki, Xk (%)?
Reenje:
Ukupni bilans mase:
Bilans vode:
M p = Mk +
m
M p
100
m
Mp
100
m
M k = M p 1
100
m
m
X p M p = X k M p 1
M p
+ X
100
100
X p M p = Xk Mk + X
Izrazimo Mk iz (1):
i unesimo ga u (2):
(1)
(2)
(3)
(4)
Posle skraivanja Mp i uzevi u obzir da je X=100% (procenat vode u istoj

vodi!), dobijamo:
X k = 100
Raunski primer:
za Xp=67% i m=5% dobija se Xk=65,26%.
Xp m
100 m
(5)
Zadatak 5
Kada u Mp (kg) mesnog testa, u kojem je sadraj kuhinjske soli Xp (%),
dodamo Vr (l) rastvora NaCl, sadraja soli Xr (%), gustine r (g/ml), koliki e biti
sadraj soli Xk (%) u rezultujuoj meavini?
Reenje:
M p + Vr r = M k
(1)
Bilans soli:
X p M p + X r Vr r = X k M k
(2)
Mk iz (1) smenimo u (2):
X p M p + X r Vr r = X k M k
(3)
X p M p + X r Vr r
(4)
Bilans ukupne mase:
Xk dobijamo reavanjem (3)

Raunski primer:
Xk=1,445%.
Xk =
M p + Vr r
za Mp=100 kg; Xp=1%; Vr=2 l; Xr=20%; r=1,2 g/ml, dobijamo:
Zadatak 6
Mp (kg) mesnog ekstrakta, sadraja suve supstance Xp (%), uparava se do
sadraja suve supstance Xk (%).
Koliko se, pri tome, upari vode (kg)?
Reenje:
Ukupni bilans mase:
Bilans suve supstance:
M p = Mk + Mv
(1)
X p M p = Xk Mk + Xv Mv
(2)
Poto je sadraj suve supstance u istoj vodi jednak nuli, poslednji lan izraza
(2) otpada, pa je:
Mk = M p
Unoenjem (3) u (1) dobijamo:
Raunski primer:
Mv = M p
Xp
Xk
Xk X p
Xk
za Mp=1000 kg; Xp=3% i Xk=80%, dobija se Mv=962,5 kg.
(3)
(4)
Zadatak 7
Vp (l) mesnog ekstrakta, sadraja suve supstance Xp (mas. %), i gustine
p=1,05 kg/l, ukuvava se na 1/10 svoje zapremine. Ako je gustina koncentrovanog
ekstrakta k=1,2 kg/l, koliki je sadraj suve supstance u njemu, Xk (mas. %)?
Reenje:
1
9
V p k + V p
10
10
(1)
1
V p k
10
(2)
Bilans ukupne mase:
Vp p =
Bilans suve supstance:
X p V p p = X k
Posle skraivanja i preureivanja jednaine (2):
X k = 10 X p
p
k
Raunski primer:
za Vp=1000 l; Vk=(1/10)Vp; Xp=3%; p=1,05 kg/l; k=1,2 kg/l,
dobija se Xk=26,25%.
(3)
Zadatak 8
Slanina, sa Xs/m (%) masti, i Xs/v (%) vode, topi se u cilju dobijanja masti.
Ako u zaostalim varcima sadraj masti iznosi X/m (%), koliko se masti
Mm (kg), a koliko varaka M (kg) moze dobiti topljenjem Ms (kg) takve slanine?
Reenje:
Ms = Mm + M + Mv
(1)
X s/m M s = X m/m M m + X /m M + X v/m M v
(2)
Bilans ukupne mase:

Bilans masti:
Poto je sadraj masti u istoj masti 100%, a sadraj masti u vodi koja
isparava 0%, onda izraz (2) postaje:
Bilans vode:
X s / m M s = 100 M m + X / m M
(3)
X s/v M s = X m/v M m + X /v M + X v/v M v
(4)
Poto je sadraj vode i u otopljenoj masti i u varcima 0%, a sadraj vode u

istoj vodi iznosi 100%, onda izraz (4) postaje:
Stavljanjem Mv iz (5) u (1) dobijamo:
X s / v M s = 100 M v
(5)
X s/v M s
100
(6)
Ms = Mm + M +
Reavanjem sistema jednaina (3) i (6) po nepoznatama Mm i M, dobijamo:

M = Ms
100 X s / m X s / v
100 X / m
100 X s / v 100 X s / m X s / v
M m = M s
100 X / m
100
(7)
(8)
Raunski primer:
za Xs/m=91%; Xs/v=3%; X/m=15%; Ms=100 kg dobijaju se sledei
rezultati: M=7,06 kg; Mm=89,94 kg.
Zadatak 9
Otpadne vode iz klanice, koje se stvaraju u koliini od V (m3/dan), gustine
(kg/l), sadre Xbp (%) belanevina i Xmp (%) masti. Ako se u bazenima za
preiavanje otpadnih voda dnevno sakupi Mm (t) masti i Mb (t) belanevinskog
taloga, kakav je kvalitet preiene otpadne vode - Xbk (%) i Xmk (%), i kolika je
efikasnost preiavanja u odnosu na mast m (%), a kolika u odnosu na belanevine
b (%)?
Reenje:
Bilans ukupne mase:
M p = M k + (M m + M b )
(1)
Odavde je:
M k = V (M m + M b )
(2)
X mp V = X mk (V M m M b ) + 100 M m
(3)
Uz (2) je:
Bilans masti (na dan):
Bilans belanevina (na dan):
X bp V = X bk (V M m M b ) + 100 M b (4)
Reavanjem jednaina (3) i (4) po Xmk, odnosno po Xbk, dobijamo:

X mp V 100 M m
X mk =
V Mm Mb
X bk =
X bp V 100 M b
V Mm Mb
Efikasnost taloenja definiemo kao procenat staloene komponente u
odnosu na ulaznu, pa je:
m =
M m 100
100
X mp V
b =
M b 100
100
X bp V
(5)
(6)
(7)
(8)
Raunski primer:
za V=450 m3/dan; =1,05 kg/l; Xbp=2%; Xmp=2%; Mm=4 t; Mb=8 t,
dobijaju se sledei rezultati: Xbk=0,315%; Xmk=1,183%; b=84,66%; m=42,33%.
10
Zadatak 10
Meavina za kobasice sadri Xp (%) vode. Koliko vode treba dodati u Mp (kg)
takve meavine, da bi sadraj vode u njoj porastao na Xk (%)?
Reenje:
Bilans ukupne mase:
Bilans vode:
M p + Mv = Mk
(1)
X p M p + 100 M v = X k M k
(2)
Zamenom Mk iz (1) u (2) i reavanjem po Mv dobijamo

Mv = M p
Raunski primer:
Xk X p
100 X k
za Mp=60 kg; Xp=75%; Xk=76% dobija se Mv=2,5 kg.
(3)
11
Zadatak 11
Koliki je maseni odnos azota i kiseonika, a koliki maseni % svakog od njih u
vazduhu, ako je zapreminski sastav vazduha: 21 zapr.% kiseonika i 79 zapr.%
azota?
Reenje:
Poto vazduh moemo smatrati smeom idealnih gasova u kojoj su
zapreminski % komponenata brojno jednaki njihovim molskim %, za osnovu
obrauna emo uzeti 100 molova vazduha.
U 100 molova vazduha ima:
21 mol x 32 g/mol =
79 mol x 28 g/mol =
Ukupno:
672 g kiseonika
2212 g azota
_____________
2884 g vazduha
Odavde je:
maseni % kiseonika = (672/2884) x 100 =
maseni % azota = (2212/2884) x 100
=
Ukupno
=
Maseni odnos azota i kiseonika = 2212/672
23,30%
76,70%
100,00%
3,29
Veba 10 - Prenos toplote

Zadatak 1
Izraunati toplotni protok u kontejner dimenzija 2 x 2 x 4 m ako su mu zidovi
od elinog lima debljine 5 mm (=45,5 W/mK), a temperature spoljne, odnosno
unutarnje strane zida su: 240 C, odnosno 40 C.
Reenje:
F
(t s tu )
F = 2(ab + bc + ab ) = 2(2 2 + 2 4 + 2 4) = 40 m 2
46,5 40
Q =
(24 4 ) = 7440000 W = 7,44 MW
0,005
Q =
Zadatak 2
Vrata hladnjae, dimenzija 3,5 x 2 m, sastavljena su od dve table elinog
lima debljine 1 cm, izmeu kojih je sloj od 10 cm plute. Ako su temperature spoljnih
povrina vrata: 400 C i +100 C, izraunati toplotni protok kroz vrata (=46,5 W/mK;
plute=0,05 W/mK).
Reenje:
Q = F
50
t
= (3,5 2)
= 175 W = 629 kJ / h
0,01 0,1
i
2
+
46,5 0,05
i =1 i
n
Zadatak 3
Betonski zid hladnjae (betona=10 cm; betona=1,28 W/mK) ozidan je sa
unutarnje strane izolacionom opekom (opeke=12 cm; opeke=0,2 W/mK). Ako je
temperatura spoljne povrine zida +170 C, a unutarnje 180 C, kolika je temperatura
na dodirnoj povrini betona i opeke?
Reenje:
Osnovni uslov za stacionarnost
je jednakost toplotnih protoka
kroz oba sloja:
Odavde je temperatura u
dodirnoj taki betona i opeke:
(Q )beton = (Q )opeka
F
(t s t X ) = F o (t X tu )
b
o
1,28
0,2
t s + o tu
17
18
b
o
0,1
0,12
tX =
=
= 12,97 0C
b o
1,28 0,2
+
+
0,1 0,12
b o
Zadatak 4
Kroz elinu cev (elika=46,5 W/mK), prenika 50 mm, debljine zida 3 mm i
duine 40 m vodi se para temperature 1000 C iz kotlarnice u pogon. Ako je
temperatura unutarnjeg zida cevi jednaka temperaturi pare, a spoljnog zida jednaka
temperaturi okoline (200 C), koliki su asovni toplotni gubici u okolinu (Q)? Ako se
para vodi kroz cevovod protokom od 100 kg/h i ako je njena latentna toplota
kondenzacije Lpare=2262 kJ/kg, koliki njen % e se kondenzovati tokom transporta?
Na koju vrednost e se smanjiti toplotni gubici i % kondenzata, ako cev izolujemo
slojem azbesta (azbesta=0,15 W/mK), debljine 5 mm, a kako e se ove vrednosti
promeniti, ako je debljina azbesta 1 cm?
Reenje:
a)
Gubici:
Q =
t
d
1
ln s
2L
du
100 20
1
50
2,3 log
2 3,14 46,5 40
44
= 7300000 MW =
= 26280 mJ / h
Ukupna toplota koju nosi para:
(Q ) pare = m Lkond = 100 2262 = 226000 kJ/h = 226 MJ/h

Zakljuak: U neizolovanoj cevi e se kondenzovati sva para (100%).
b)
Gubici:
Q =
100 20
= 16614 J/s =
1
50
1
60
1
ln +
ln
2 3,14 40 46,5
44 0,151 50
= 16,614 J/s = 59,81 MJ/h

Procenat kondenzata:
(%kond .) =
c)
Gubici:
Q =
Q
59,81
100 =
100 = 26,46%
(Q ) pare
226
100 20
= 9012 J/s =
1
50
1
70
1
ln +
ln
2 3,14 40 46,5
44 0,151 50
= 9,01 kJ/s = 32,44 MJ/h

Procenat kondenzata:
(%kond .) =
Q
32,44
100 =
100 = 14,36%
(Q ) pare
226
Zadatak 5
Ako je betona=1,28 W/mK, a azbesta=0,15 W/mK, koliki je odnos toplotnih
protoka u oznaenim smerovima na slici (Q1/Q2) pri istoj razlici temperatura s dve
strane tela u oba pravca?
Reenje:
Paralelno vezani otpori:

Q 1 = Qa + Qb = F t + F t =
a b
=
Serijski vezani otpori:
Q 2 =
a 2 a b
a
+ t = (a + b )t
2 a
2
a
Fa ,b t
2a t
a 2 t
=
=
1
1
a b a / 2 a / 2
+
+
+
a
b
a b
a b
Odnos traenih protoka:

a
(a + b )t 1
1
1
2
Q 1 / Q 2 =
= (a + b ) + =
2a t
4
a b
1
1
+
a b
2
2
(
(
a + b )
1,28 + 0,151)
=
=
4 a b
4 1,28 0,151
= 2,65
Zadatak 6
Cilindrini zid neke keramike cevi je dimenzionisan unutarnjim i spoljnim
prenikom, du=0,2 m; ds=0,3 m. Ako je temperatura unutarnje strane cevi, tu=00 C, a
spoljne ts=200 C i ako je termika provodljivost materijala cevi =0,2 W/mK, odrediti
temperaturu u sredini debljine zida cevi.
Reenje:
Toplotni protok kroz jednu polovinu debljine zida je jednak toplotnom protoku
kroz drugu polovinu debljine zida:
Q =
ts t X
t X tu
=
1
d
1
d
ln s
ln X
2L d X
2L d u
Odavde je:
ds
ts t X
dX
=
d
t X tu
ln X
du
ln
Medjutim : d X =
1
(d u + d s ) pa, zamenom :
2
2d s
2 0,3
ln
ts t X
du + d s
0,2 + 0,3
=
=
= 0,8176
+
0,2 + 0,3
d
d
t X tu ln u
s
ln
2d u
2 0,2
ln
t s t X = 0,81706 t X 0,81706 tu
tX =
t s 0,81706 t s 20 0,81706 0
=
= 11,01 0C
1,81706
1,81706
Komentar: Raspored temperatura zavisi samo od dimenzija cevi, ali ne i od termike

provodljivosti materijala. Znai, isti bi se rezultat dobio sa bakarnom, kao i sa keramikom cevi.
Veba 2 - Dimenzije i jedinice (1)

Zadatak 1
Duinu L = 20 yd 2 ft 1 in izraziti u metrima, odnosno u milimetrima.
Sluei se konverzionim faktorima iz predavanja "Meunarodni sistem
jedinica", piemo (kada se sve jedinice skrate, dobijamo rezultat u metrima):
L = 20 yd 0,9144
m
m
m
+ 2 ft 0,3048 + 1 in 0,0254 = 18,923 m = 18923 mm
yd
ft
in
Zadatak 2
Duinu L=15 m izraziti u jardima (yd), stopama (ft) i inima (in).
L = 15 m
L=
1 in
= 590,55 in
0,0254 m
590,55 in
49 ft
= 49,2126 ft =
+ 2,55 in = 16 yd + 1 ft + 2,55 in
in
ft
12
3
ft
yd
Zadatak 3
Izraunati povrinu valjka, visine h=3 ft i prenika d=2 in u m2.
Povrina valjka se sastoji od dve povrine osnove i povrine omotaa. Osnove
su krune. Za razliku od matematike, gde se krug definie poluprenikom
(radijusom), u tehnici se krug najee definie prenikom jer se u praksi u stvari
uvek meri prenik.
d 2
S = 2
+ (d )h
4
Postoje dve mogunosti: a) raditi u anglosaksonskim jedinicama, pa konani
rezultat pretvoriti u metrike jedinice; b) pretvoriti polazne podatke odmah u metrike
jedinice i sva izraunavanja vriti s njima. Za nas je pogodniji drugi nain.
h = 3 ft 0,3048
m
= 0,9144 m
ft
d = 2 in 0,0254
m
= 0,0508 m
in
(0,0508) 2 3,14
S = 2
+ (0,0508 3,14) 0,9144 = 0,149985 m 2
4
Zadatak 4
Izraunati zapreminu valjka, visine h=70 cm i prenika d=51 cm u kubnim
stopama.
Izraunaemo sve u metrikim jedinicama, pa rezultat pretvoriti u
anglosaksonske jedinice.
V =
d 2
0,7 2 3,14
h =
0,51 = 0,142997 m 3
4
4
1
m3
0,0283
cuft
= 5,049 cuft
Zadatak 5
Izraunati maseni protok tenosti (kg/s), ako je data gustina tenosti
(=0,9 g/ml) i njen zapreminski protok (V=4 cuft/s).
Po definiciji je:
G = V
Pretvaramo ulazne podatke u metriki sistem:

g
kg
ml
kg
10 3
10 6 3 = 900 3
ml
g
m
m
cuft
m3
m3
V = 4
0,0283
= 0,113268
s
cuft
s
= 0,9
i zamenom u gornji izraz dobijamo
kg
m3
kg
G = 900 3 0,113268
= 101,9412
s
s
m
Zadatak 6
Iz cevi krunog preseka, prenika d=20 mm, istie voda (=1 kg/l) masenim
protokom m=15 lb/s. Izraunati srednju brzinu isticanja vode w (m/s).
V
(m / )
= 2
S (d / 4)
Pretvaramo polazne podatke u metriki sistem:
Po definiciji je: w =
d = 20 mm 10 3
m = 15
m
= 0,020 m
mm
lb
kg
kg
0,4536
= 6,804
s
lb
s
i zamenjujemo u definicioni izraz:
=1
kg
l
kg
10 3 3 = 1000 3
l
m
m
kg
s
kg
1000 3
m
m
w=
= 21,6578
2
s
(0,020 m) 3,14
4
6,804
Zadatak 7
Data je brzina w=70 mph. Izraziti je u km/h, odnosno u m/s.
Oznaka "mph" znai "miles per hour" - milja na sat.
w = 70 mph = 70
mi
km
1 h
m
m
km
1,609
= 112,63
1000
= 31,28611
h
mi
km
h 3600 s
s
Zadatak 8
Za koje vreme (h, min, s) e se isprazniti rezervoar zapremine 1000 gal (USA),
ako se pranjenje vri kroz cev prenika d=25 mm, brzinom 2 m/s?
Vreme pranjenja rezervoara je:
=
V
V
V
=
= 2
V S w d
w
4
Pretvaramo polazne podatke u metriki sistem:

V = 1000 galUSA 3,785 10 3
d = 25 mm 10 3
m3
= 3,785 m 3
galUSA
m
= 0,025 m
mm
Zamenjivanjem u gornji izraz dobijamo:

3,785 m 3
=
= 3855,369 s = 1 h + 4 min + 15,37 s
(0,025 m) 2 3,14
m
2
4
s
Veba 3 - Dimenzije i jedinice

Zadatak 1
Meavinu tri komponente: A (2,2 lb), B (6,8 oz) i C (18 cuin), pri emu je c=7
lb/cuft, izraziti u masenim procentima. Koliko je potrebno pomeati kg komponenata
A i B, i ml komponente C da bi se dobile 3,5 lb smee?
a)
Mase sve tri komponente se pretvaraju u iste metrike jedinice (kg):

kg
m A (kg ) = 0,4536 m A (lb) = 0,4536 2,2 = 0,99792 (kg )
lb
kg
m B (kg ) = 0,02835 m B (oz ) = 0,02835 6,8 = 0,19278 (kg )
oz
lb 1 cuft
kg

mC = VC = 7
0,4536 VC (cuin) =
lb
cuft 1728 cuin
= 7
1
0,4536 18 = 0,03308 (kg )
1728
Odavde se procentni sastav dobija lako:

M = m A + m B + mC = 0,99792 + 0,19278 + 0,03308 = 1,22378 (kg )
(%) i =
mi
0,99792
100 pa je : % A =
100 = 81,54%
1,22378
M
0 ,19278
%B =
100 = 15,75%
1,22378
0,03308
%C =
100 = 2,70%
1,22378
b)
Za obrazovanje M=3,5 lb (1,5876 kg) smee istog procentnog sastava
postupak je obrnut:
(%) i
M (kg )
100
81,54
1,5876 = 1,2945 (kg )
100
15,75
1,5876 = 0,2500 (kg )
mB =
100
2,70
1,5876 = 0,0429 (kg )
mC =
100
m
mC (kg )
ml
1 lb
28316,8
=
VC (ml ) = C =
C
cuft
lb 0,4536 kg
C
cuft
0,0429
1
=
28316,8 = 382,6 (ml )

7
0,4536
mi =
pa je :
mA =
Zadatak 2
Izraunati gustinu amonijaka pri temperaturi t=800 C i pritisku P=6 ata, ako
smatramo da se ponaa kao idealan gas. Molska masa amonijaka je 0,017 kg/mol, a
univerzalna gasna konstanta R=8,314 J/mol K.
Pretvaranje pritiska i temperature u SI-jedinice:
P ( Pa) = 98100 P (ata ) = 98100 6 = 588.600 ( Pa)
T ( K ) = 273 + t ( 0 C ) = 273 + 80 = 353 ( K )
Primenjujui jednainu idealnog gasnog stanja (Klapejronovu), dobijamo:
N
kg
P 2 M
m
588600 0,017
mol
m
kg
= =
=
= 3,41 3
V
8,314 353
J
m
R
T (K )
mol K
Zadatak 3
Vodena para, pritiska P=36 at i temperature t=1700 C, istie iz cevi prenika
d=6 mm, brzinom w=40 m/s. Koliki je njen maseni protok M (kg/s), ako smatramo da
se ponaa kao idealan gas? Molska masa vode je 0,018 kg/ml, a univerzalna gasna
konstanta R=8,314 J/mol K.
Najpre pretvaramo polazne podatke u SI-jedinice:
P ( Pa) = 103125 + 98100 P (at) = 103125 + 98100 36 = 3634725 (Pa)
T (K)=273+t ( 0C) = 273 + 170 = 443 (K)
d (m) = 0,001 d (mm) = 0,001 6 = 0,006 (m)
a potom se izraunavaju gustina, zapreminski i maseni protok:
=
P M 3634725 0,018
kg
=
= 17,76 3
R T
8,314 443
m
m3
d 2
0,006 2 3,14
V =
w =
40 = 0,00113
4
4
s
kg
M = V = 17,76 0,00113 = 0,020
s
Zadatak 4
Uporediti pritiske P1=7 at i P2=100 psia.
Oba pritiska pretvaramo i istorodne (SI) jedinice:
P (Pa)=P(ata) 98100 = [1,033 + P(at)] 98100 = (1,033 + 7 ) 98100 = 788037 ( Pa)
P (Pa)=P (psia) 6890 = 100 6890 = 689000 ( Pa)
Oigledno je P1>P2.
Zadatak 5
Na manometru koji je otvoren prema atmosferi oitavamo pritisak od 10 psi.
Radi li se ovde o apsolutnom pritisku, natpritisku ili je manometar pokvaren?
Pritisku od 10 psi odgovara pritisak od 68900 Pa.
Ako manometar meri apsolutni pritisak, morao bi da za atmosferski pritisak
pokae vrednost blisku 100000 Pa.
Ako manometar meri natpritisak, morao bi - kada je otvoren prema atmosferi da pokazuje vrednost blisku nuli.
Poto manometar pokazuje vrednost 68900 Pa, oigledno je da je pokvaren
(neko ga je moda ispustio na zemlju).
Zadatak 6
Koja sila deluje na kap ulja prenika d=0,9 mm koja se nalazi u rotoru
centrifuge i rotira ugaonom brzinom =4000 o/min na rastojanju od ose obrtanja
r=15 cm? Gustina ulja je 0,9 g/ml.
Radijalno (centrifugalno) ubrzanje koje deluje na kap ulja:
2
2
2 3,14 4000
m
aC = r 2 = r
= 0,15
= 26292 2
60
60
s
Masa kapi ulja je:
d 3
0,9 10 3 3,14
m = V =
= 900
= 343,36 10 9 (kg )
6
6
Sila koja deluje na kap ulja:
FC = m a C = 343,36 10 9 26292 = 0,0090 ( N )
Zadatak 7
Koliki rad treba uloiti da bi se M=5 tona mleka ispumpalo na visinu H=5 m?
Koliku snagu treba da ima odgovarajua crpka, ako navedeni posao treba da se
obavi za =5 min?
Rad se troi na savlaivanje sile tee i mleku se podizanjem poveava
potencijalna energija:
A = G H = M g H = 5000 9 ,81 5 = 245250 (J) = 245 (kJ)

Snaga crpke je po definiciji rad koji crpka moe da obavi u jedinici vremena:
N=
A 245 (kJ )
=
= 0,82 (kW )
5 60 ( s )
Zadatak 8
Koliku toplotnu snagu treba da ima rashladna baterija u hladnjai da bi se
A=50 juneih polutki, svaka mase M=126 kg, rashladilo od t1=370 C do t2=40 C tokom
=36 h? Cmesa=0,7 kcal/kg 0 C.
Reenje se dobija na osnovu jednostavnog energetskog bilansa:
Ukupna koliina toplote koju treba odvesti od mesa:
Q = A M C (t1 t 2 ) = 50 126 0,7 (37 4) = 145530 (kcal) = 609305 (kJ)
Toplotna snaga baterije:
N=
Q
kJ
609305
=
= 4,70
= 4,70 (kW )
36 3600
s
Zadatak 9
U maini za sitnjenje mesa se mea Mm=30 kg mesa (Cmesa=0,7 cal/g 0 C)
temperature tm=300 C, sa Ml=2 kg leda temperature tl=00 C. Latentna toplota topljenja
leda je r=80 cal/g. Cvode=1 cal/g 0 C. Kolika e biti krajnja temperatura meavine?
Pretvaranje specifine toplote i latentne toplote u SI-jedinice:
J
J 3 g 3 kcal cal
= 4186,8
C
10 10
C 0
kg
K
kcal
kg
cal
g C

J
J 3 g 3 kcal cal
r = 4186,8
10 10
r
kcal
cal g
kg
kg
Odavde
J
C mesa = 2930
0
kg C
J
r = 334944
C vode = 4187
0
kg C
J

kg
Toplotni bilans meanja mesa sa ledom.

Prilikom meanja meso odaje toplotu i hladi se; led tu toplotu prima i topi se, a
zatim se nastala voda zagreva sve dok se njena temperatura i temperatura mesa ne
izjednae (tx):
M m Cm (t m t x ) = M L rL + M L CV (t x t L )
tx =
M m Cm t m + M L CV t L M L rL
M m Cm + M L CV
Poto je temperatura leda jednaka 00 C, izraz se pojednostavljuje:

tx =
M m C m t m M L rL 30 2930 30 2 334944
=
= 20,44 ( 0 C )
M m C m + M L CV
30 2930 + 2 4187
Zadatak 10
Elektrini greja je uronjen u V=8,6 l vode, temperature t1=200 C. Koliko e
elektrine energije biti utroeno u trenutku kada voda dostigne temperaturu t2=750 C,
ako gubici toplote u okolinu iznose 20% od ukupno utroene energije i koliko e
vremena za ovo biti potrebno ako je snaga grejaa N=800 W? Cvode=1 cal/g 0 C.
Moe se smatrati da je V (l) vode brojno jednako M (kg) vode.
Pretvaranjem specifine toplote u SI-jedinice dobijamo Cv=4186,8 J/kg 0 C.
Korisno upotrebljena energija se troi na zagrevanje vode:
E korisno(kJ) = M V CV (t 2 t1 )/ 1000 = 8,6 4186 ,8 ( 75 20 )/ 1000 = 1980,4 (kJ)
Poto se u okolinu gubi 20% ukupne energije, korisno utroena energija
predstavlja 80% od ukupne energije. Odavde sledi:
Eukupno(kJ) =
100
100
E korisno =
1980 ,4 = 2475,5 (kJ)
80
80
Iz ukupne energije i snage grejaa dobijamo:
N=
Eukupno
J
Eukupno (kJ ) 1000
kJ = 2475,5 1000 = 3094 (s) =
(s ) =
N (W )
800
= 0 h + 51' + 34,3' '
Zadatak 11
U 1 l vode se rastvara A=1 ml koncentrovane sumporne kiseline (=1,84 g/ml).
Ako je toplota rastvaranja sumporne kiseline u vodi H=20 kcal/mol, a poetna
temperatura vode t1=200 C, kolika e biti konana temperatura rastvora? Kolika je
koncentracija konanog rastvora u %? Cvode=1 cal/g 0 C.
Poto je molekulska masa sumporne kiseline 0,098 kg/mol, preraunavamo
ulazne podatke u SI-jedinice, smatrajui da je specifina toplota dobijenog rastvora
jednaka specifinoj toploti vode:
kcal
J
H rast .
4186,8
J
mol
kcal 20 4186,8
=
= 854449 (J/kg)
H rast . =
0,098
kg
kg
0,098
mol
kcal
J
J
J
= C R 0 4186,8
C R
= 4186,8
kcal
kg K
kg K
kg C
Toplotni efekat rastvaranja se troi na zagrevanje ukupne mase rastvora:
VSK SK H rast . = (M V + VSK SK ) C R (t 2 t1 )
t 2 = t1 +
VSK SK H rast .
10 6 1840 854449
= 20 +
= 20,38 ( 0 C )
6
(M V + VSK SK ) C R
(1 + 10 1840) 4186,8
Koncentracija dobijenog rastvora:

(%) SK =
VSK SK
10 6 1840
100 = 6
100 = 0,184%
VSK SK + M V
10 1840 + 1
Zadatak 12
Koju koncentraciju ima rastvor dobijen meanjem V1=2 l rastvora NaCl
(X1=0,2%) i V2=3 l rastvora NaCl (X2=1%)? Koji je molaritet dobijenog rastvora?.
Molska masa NaCl je 0,0585 kg/mol. Gustinu svih rastvora, s obzirom da su
razreeni, smatrati jednakom gustini vode.
X smee Vsmee = X 1 V1 + X 2 V2
X smee =
X 1 V1 + X 2 V2 0,2 2 + 1 3
=
= 0,68%
V1 + V2
2+3
Ako X oznaava maseni %, tj. X stotih delova smee, onda X stotih delova
kilograma predstavlja (po masi) X/100 kg soli. U kubnom metru (1000 kg) rastvora
koliina je 1000 puta vea: 10X kg soli. Molaritet takvog rastvora je onda:
(10 X (%)) kg3
mol
m = 10 0,68 = 116,24 mol
C 3 =
3
0,0585
kg
m
m
0,0585
mol
Veba 4 - Statika, kinematika, dinamika fluida, ureaji za

merenje brzine (protoka)
Zadatak 1
U metalnom, zatvorenom tanku se
nalazi ohlaeno mleko (=1.030 kg/m3).
Nad povrinom mleka vlada atmosferski
pritisak, pa=1 bar. Kroz cev 'a', sputenu do
dna tanka, potiskuje se komprimovani
vazduh. Koliki je nivo mleka u rezervoaru
(h), kada se na manometru M uspostavi
stacionarni pritisak od 1,15 bara?
Reenje
U poetku je mleko na istom nivou u
cevi kao i u rezervoaru. Kada vazduh
pone da se uduvava u cev 'a', pritisak na
manometru raste, a nivo mleka u cevi
poinje da se sputa. Kada taj nivo
dostigne donji, otvoreni kraj cevi, vazduh e slobodno izlaziti kroz njega, a pritisak na
manometru se vie nee menjati. U tom trenutku postoji ravnotea izmeu pritiska
vazduha i zbira hidrostatikog pritiska mleka u tanku i atmosferskog pritiska.
PM = Pa + h
h =
Zadatak 2
PM Pa
1,15 10 5 1 10 5
= 1, 48 m
=
1030 9 ,81
Ploasti izmenjiva toplote se sastoji od n=21 ploe, duine L=1 m i visine

h=0,5 m; kroz zazore izmeu ploa naizmenino struji mleko, dovedeno cevnim
vodom 50, odnosno pregrejana vodena para. Zazor izmeu ploa je =3 mm.
Kolika mora biti brzina strujanja mleka u dovodnom cevnom vodu, da bi vreme
zadravanja mleka u ploastom izmenjivau iznosilo =1 s, to je u ovom sluaju
optimalno za njegovu sterilizaciju?
Polazi se od jednakosti protoka u cevnom vodu i izmenjivau (jednaina
kontinuiteta). Ukupna povrina poprenog preseka za proticanje mleke je:
S uk =
21 1
n 1
(h ) =
(0,5 0,003) = 0,015 m 2
2
2
Brzina mleka du izmenjivaa:
w izm =
L 1
= =1 m / s
1
Zapreminski protok mleka u izmenjivau:
V = S uk w izm = 0,0151 = 0,015 m 3 / s

Odavde je brzina mleka u cevnom vodu:
w cv =
V
0,015
=
= 7,65 m / s
Scv 0,152
4
Napomena: primer je uproen jer se ne uzima u obzir promena gustine

mleka u izmenjivau zbog zagrevanja.
m = const ali V const , jer const
Zadatak 3
U zatvorenom sudu, prikazanom na
slici, mleko se nalazi do visine od
h1=1,0 m od dna suda. Ako je gustina
mleka, =1.030 kg/m3, a visina
izlazne cevi iznad nivoa mleka,
h2=1,5 m, koliki je pritisak vazduha (p)
potrebno primeniti, da bi mleko
poteklo kroz izlaznu cev?
U momentu kada mleko dostigne visinu izlazne cevi, prema osnovnoj

jednaini hidrostatike vai:
p
p
+ h1 = a + h1 + h 2
Isto se dobija posmatranjem ravnotee pritisaka na nivou tenosti u

rezervoaru, kao kod diferencijalnog manometra:
p = pa + h 2
Odavde:
p = p a + g h 2 = 1,013 10 5 + 1030 9,81 1,5 = 116,39 kPa
Zadatak 4
Iz gornjeg, otvorenog rezervoara, voda istie
u donji zatvoreni rezervoar. Nad slobodnom
povrinom vode u gornjem rezervoaru vlada
normalni atmosferski pritisak, (pa), a u
donjem rezervoaru je natpritisak,
pm=30 mmVS. Zanemarivi gubitke i
kontrakciju mlaza pri isticanju, izraunati
brzinu isticanja vode iz cevi u donji rezervoar.
H=4,5 m; =1000 kg/m3. Izraunati
zapreminski protok kroz cev, ako je prenik
d=10 mm.
Reenje:
Postavljamo Bernulijevu jednainu za sledee preseke: nivo vode u gornjem
rezervoaru (1), i izlaz iz cevi u donjem rezervoaru (2):
p1 w12
p 2 w 22
h1 + +
= h2 + +
2g
2g
p1 = p a ;
H+
p 2 = pa + p m ;
p a p a + p m w 22
=
+
2g
Poto je, prema slici:
h1 = H;
h 2 = 0;
w1 0
onda je:
Sreivanujem se dobija:
p
30 9,81
w 2 = 2g H m = 2 9,81 4,5
= 9,37 m/s
1000 9,81
g
Konano, traeni protok je:

V =
,
d2
0,012 314
w2 =
9,37 = 0,000736 m 3 / s = 0,736 l / s
4
4
Zadatak 5
U cevovodu sa slike, prenik ireg segmenta je
d1=30 mm, a ueg, d2=2 mm. Ako voda protie
kroz cevovod protokom od V=0,05 l/s, a u irem
delu cevovoda vlada natpritisak, P1=40 at, kolika
je njena brzina u preseku 2 (w), a koliki je
pritisak (P)?
Brzinu u preseku 2 dobijamo iz jednaine kontinuiteta:
V =
d 22
w
4
w=
4 V
4 0,05103
=
= 15,92 m/s
d 22 (2 103 )2 3,14
Pritisak u preseku 2 dobijamo iz Bernulijeve jednaine:
P1 w12 P2 w 22
+
= +
2g 2g
P2
(w
=P +
2
1
w 22
2
zbog ega nam je potrebna i brzina u preseku 1:

2
d
2
w1 = w 2 = 15,92 = 0,0707 m/s
30
d1
Konano, pritisak u preseku 2 je:
P2 = (1,013 + 40 0,981) 105 +
(0,0707
15,92 2 1000
= 3,9 10 6 Pa
2
Zadatak 6
U cevovod sa sledee slike, kroz koji struji voda odreenim protokom,
postavljena je priguna ploa, kao i Pitot-Prandtlova cev u osu voda, obe vezane za
diferencijalne manometre, ispunjene ivom. Prenik cevovoda je D=50 mm, prenik
otvora prigune ploe d=25 mm i konstanta prigune ploe je Cpp=0,65. Pod
opisanim uslovima se na diferencijalnom manometru, vezanom za prigunu plou
oitava razlika nivoa od H=70 mmHg.
Kolika je tada razlika nivoa na diferencijalnom manometru, vezanom za PitotPrandtlovu cev, h? Strujanje je takvo da je odnos izmeu srednje brzine u cevovodu
i maksimalne brzine u osi cevovoda, jednak 0,81.
Protok kroz prigunu plou je:
V = C pp
4
2
2 g m 1 H
f
4
D
1
d
Srednja brzina (iz protoka) je:
w sr =
Maksimalna brzina (u osi voda) je:
w max =
V 4 V
= 2
S
D
w sr
0,81
(2)
(3)
Ona se dobija merenjem pomou Pitot-Prandtlove cevi:
w max =
2 g m 1 h
f
(4)
Reavanjem jednaine (4) po h, i daljim uvoenjem jednaine (3) dobija se:
h =
w 2max
w sr2
=
2g m 1 0,812 2g m 1
f
(5)
Uvoenjem jednaina (2) i (1), jednaina (5) postaje:
2g m 1 H
2
C
f
C pp
h =
4
m
D
0,81
2g
1
1
d
f
2
pp
70
0,65
= 3 mmHg

4
0,81 50
1
25
H
4
D
1
d
Veba 5 - Reim strujanja fluida

Zadatak 1
Kako se, u cevnoj mrei, prikazanoj na
slici, kroz koju protie vazduh, menja
Re-broj?
Treba nai odnose: Re(B)/Re(A) i
Re(C)/Re(B), tj. utvrditi kako na
promenu Re-broja utie promena
prenika cevovoda, a kako promena
temperature fluida.
Podaci: tA = tB = 20 0C; tC = 100 0C; 20 = 0,017 mPa.s; 100 = 0,020 mPa.s

20 = 1,205 kg/m3; 100 = 0,947 kg/m3
V(A) = const.
Odnos Re-brojeva u presecima B i A:
d w B B
4 V
2
d wB
B
d d2 d D
Re(B)
D
=
=
=
= =
Re(A) D w A A D w A D 4 V
D d
d
2
A
D
Odnos Re-brojeva u presecima C i B:
d w C C
w C 100
4 ( V )100
2
Re(C )
w

C
100
=
=
= C 100 20 = d 100 20 =
4
(
)
d
w
w
V
20 100
Re( B)
w B 20 100
B
B
20
B
20
20
B
d2
=
( V )100 100 20 TC 100 20 273 + 100 0,947 0,017

= 0,8504
=
=
273 + 20 1,205 0,020

( V )20 20 100 TB 20 100
Komentar:
Promena Re-broja sa promenom preseka je nezavisna od fluida, koji struji
kroz cevovod.
Nasuprot tome, promena Re-broja s povienjem temperature zavisi od fluida:
kod gasova se gustina i viskozitet tako menjaju da Re-broj obavezno opada; kod
tenosti njihova promena s temperaturom proizvodi suprotan efekat, pa u
konkretnom sluaju Re-broj moe da opada, raste, ili da ostane praktino
neizmenjen.
Zadatak 2
Kroz pravu, horizontalnu cev, konstantnog krunog
preseka, sa slike, protie fluid u smeru strelice,
masenim protokom od 5000 kg/h, pri emu se na
pijezometarskim cevima, meusobno udaljenim za L,
javlja razlika nivoa od h. Koliko e se puta poveati
razlika visina fluida u pijezometrima, ako maseni
protok fluida poveamo 20 puta?
Podaci: D = 120 mm; f = 1500 kg/m3; f = 7 mPa.s
Postavljanjem Energijske jednaine za preseke 1 i 2, dolazi se do zakluka da
je pad visine pritiska prouzrokovan iskljuivo podunim gubicima energije. Ako se
razlika visine pritiska meri pijezometrima, onda je ona direktno jednaka razlici visina
fluida u njima:
h = f1 2 =
L w2
D 2 g
Ako se protok povea 20 puta, imaemo analogan izraz:

2
L w
( h )20 = ( f1 2 )20 = 20 20
D 2 g
Relativno poveanje razlike visina u pijezometrima je:

2
( h ) 20 20 w 20
2
=
= 20 20
h
w
poto je presek cevi konstantan, a fluid nestiljiv (w20 = nw).

Koeficijenti podunog trenja zavise od Re-broja, koji moramo nai:
w=
mh
5000
=
= 0,081911 m / s
2
D
(120 10 3 )2 314
,
3600
f 3600
1500
4
4
Re =
D w f 0,120 0,081911 1500

=
= 2106
f
7 10 3
Reim je laminaran, pa:
64
64
=
= 0,030389
Re 2106
w 20 = 20 w = 20 0,081911 = 1,63822 m / s
Za 20 puta poveani protok:
Re 20 = 20 Re = 20 2106 = 42120
Reim je turbulentan, dakle:
20 =
0,32
= 0,022337
42120
( h )20
0,22337
= 400
= 294
h
0,030389
Konano:
Zadatak 3
Prav, otvoren kanal, glatkih zidova i pravougaonog preseka slui za odvoenje

otpadne vode. Kolika je njegova maksimalna propusna mo (m3/h)?
Podaci:
Duina kanala, L = 100 m; irina kanala, a = 40 cm; Dubina
kanala, b = 20 cm; Nagib kanala je 1%; f = 1050 kg/m3 ; f = 1,2 mPa.s
Razmiljanje:
Kanal e proputati najvie otpadne vode, kada je
ispunjen do vrha. Poto mu je nagib 1% od duine, to znai da je ulazni kraj za
0,01100 = 1 m vii od izlaznog. Fluid je nestiljiv, kanal je jednolikog preseka, pa su
brzine na oba kraja jednake. S obzirom da je otvoren, pritisak je svuda jednak
atmosferskom.
Postavljanjem Energijske jednaine za krajeve kanala, dolazimo do zakljuka
da se voda kroz njega kree slobodnim padom, tj. da se smanjuje samo potencijalna
energija fluida, i to na raun gubitaka pri strujanju:
h = f1 2
L w2
=
d e 2g (1)
Iz ove jednaine treba odrediti brzinu strujanja.
Ekvivalentni prenik kanala:
de = 4
0 , 4 0,2
S
ab
=4
=4
= 0, 4 m
0, 4 + 2 0,2
O
a + 2b
Kada unesemo poznate veliine u jednainu (1), dobijamo:

1=
100 w 2
0, 4 2 9,81
ili
w 2 = 0,07848
(2)
Jedinini koeficijent je funkcija Re-broja, koji zavisi od brzine. Poto je brzina

ba ono to treba izraunati, moramo izraunavanje poeti nekakvom
pretpostavkom, koju emo posle proveriti.
I pretpostavka: strujanje je laminarno
=
64
64 f
64 1,2 10 3 0,000183
=
=
=
Re d e w f 0, 4 w 1050
w
Unoenjem u jednainu (2) dobijamo
0,000183 2
w = 0,07848
w
w = 428,85 m / s
Oevidno je da je ovakva brzina krajnje neverovatna, naroito u laminarnom

reimu (brzina zvuka u vazduhu je oko 340 m/s). Re-broj to i potvruje:
Re la min arno =
0, 4 428,85 1050
= 1,5 10 8
3
1,2 10
II pretpostavka: strujanje je turbulentno (glatke cevi):
0,32
(Re)
0, 25
0,32
d e w f
0, 25
0,32
0,4 w 1050
3
1,2 10
0, 25
0,013156
w 0, 25
Unoenjem u jednainu (2) dobijamo:
0,013156 2
w = 0,07848
w 0 , 25
w1,75 = 5,96534
Reavanjem dobijamo logiki prihvatljiv rezultat:
Re-broj to potvruje:
Konano, traeni protok:
Re turbulentno =
w = 2,7747 m / s
0, 4 2,7747 1050
= 971145
1,2 10 3
Vh = S w = 0,2 0, 4 2,7747 3600 = 799,1
m3
h
Veba 6 - Gubici pri strujanju fluida

Zadatak 1
Pri nekoj temperaturi, voda struji kroz
cevovod sa slike u smeru strelice. U presecima
1, 2 i 3 su postavljeni pijezometri, a izmeu
preseka 2 i 3 je ugraena priguna ploa.
Odrediti koeficijent mesnog otpora
prigune ploe iz sledeih podataka:
L1-2 = 1 m; L2-3 = 0,2 m;
D = 50 mm; d = 30 mm;
h1 = 120 cm; h2 = 118 cm; h3 = 107 cm;
Vs = 1 l/s.
Postavljanjem Energijske jednaine za preseke 2 i 3, utvrujemo da se
energetski gubici nadoknauju iskljuivo na raun energije pritiska. Oni se sastoje od
podunih i mesnh gubitaka. Poto se visina pritiska meri pijezometarskim cevima,
onda je:
h23 = f 23
2
L
w
h23 = 23 + m
D
2g
2 gh23
L
m =
2 3
2
w
D
pri emu je:
w=
(1)
Vs
4V
= 2s
S D
U jednaini 1 ne poznajemo koeficijent podunog trenja; zato treba iskoristiti

podatak o padu pritiska na delu cevovoda u kojem postoje samo poduni gubici.
Postavljanjem Energijske jednaine za preseke 1 i 2:
h1 2 = f1 2 =
L1 2 w2
D 2g
2 gh1 2 D
=
w2 L1 2
(2)
Zamenjivanjem jednaine 2 u jednainu 1 dobijamo:

m =
2g
L23
h
2
3
1
2
w2
L1 2
(3)
Ovakav rezultat bi bio i konaan, kada ne bismo nita znali o prirodi mesnih
gubitaka. Meutim, poto se ovde radi o suenju (priguna ploa), tada se, po
konvenciji, koeficijent mesnih gubitaka uvek vezuje za veu brzinu. Dakle, ne za
srednju brzinu u cevovodu (w), ve za brzinu kroz otvor prigune ploe (wpp).
Bez obzira na konvenciju pri izraavanju, lokalni gubitak energije na prigunoj
ploi ima jednu te istu vrednost: Dakle, vai:
f pp
w2pp
w2
=m
= pp
2g
2g
pp = m
w
pp
odakle sledi :
(4)
Zamenom u jednainu 3 dobijamo:

pp =
2g
w2pp
L
h23 h1 2 23
L1 2
(5)
gde je
w pp =
4Vs
d 2
Konano, zamenom konkretnih vrednosti, dobijamo:

w pp =
4 10 3
= 1,4154 m / s
0,032 3,14
pp =
2 9,81
1,4154 2
0,2
(1,18 1,07 ) (1,20 1,18) 1 = 1,038
Pitanje: Da li je za ovaj proraun bitna priroda fluida koji protie kroz sistem?
Zadatak 2
Kroz cevovod prenika 50 mm i normalni ventil
ugraen u njemu struji voda temperature 200 C.
Ventil je potpuno otvoren. Na 1 m ispred i iza
ventila postavljene su pijezometarske cevi. Pri
nekom konstantnom protoku, u njima se voda
podie do visine: h1 = 157,2 cm i h2 = 60 cm. U
centar cevovoda je takoe postavljena, paralelno
osi voda, Pitot-Prandtlova cev, spojena sa ivinim
U-manometrom na kojem se moe oitati razlika
nivoa ive hHg = 24,2 mm. Pretpostavljajui da je
cev glatka, treba izraunati koeficijent mesnog
otpora ventila i njemu ekvivalentnu duinu cevovoda.
Podaci: f = 1000 kg/m3; f = 1.10-3 Pa.s; Hg = 13600 kg/m3
Postavljanjem Energijske jednaine za preseke u kojima su pijezometri,

dobijamo:
f12 = h1 2
2
L12
w
= h1 2
v
D
2g
2 gh1 2
L
v =
1 2
2
w
D
odakle :
U ovom izrazu je potrebno odrediti koeficijent podunog trenja preko Re-broja,

za ta je, opet, potrebno prethodno odrediti srednju brzinu u cevovodu. Pitot-Prandtlova cev daje podatak o maksimalnoj brzini u osi cevovoda:
Hg
13600 g
wmax = 2 ghHg
1 = 2 9,81 0,0242
1 = 2,4459 m / s
1000
Naimo Remax:
Re max =
D wmax f
f
0,05 2,4459 1000

= 124000
1 10 3
Kada je Re>100000, vai:
w
= 0,81
w max
Re = Re max
pa je
w = 0,81 w max = 0,81 2, 4459 = 1,9812 m / s
w
= 124000 0,81 = 100440
w max
Koeficijent podunog trenja u turbulentnom reimu je:

0,32
= 0,017975
100440
2 9,81 (1,572 0,60)
1+1
v =
0,017975
= 4,1396
2
1,9812
0,05
=
Vrednost je prihvatljiva, jer se prema podacima iz literature, mesni otpor

normalnog ventila kree izmeu 3 i 5.
Naimo i ekvivalentu duinu cevovoda:
L w2
w2
= e
2g
D 2g
0,05
D
Le = v = 4,1396
= 11,52 m
0,017975
fv = v
Veba 7 - Transport fluida

Zadatak 1
Iz otvorenog rezervoara A se neka organska tenost (=1500 kg/m3)

prebacuje crpkom u rezervoar B, u kojem vlada natpritisak, pm=4 bara, kroz cev
prenika d=150 mm i duine l=35 m. Odrediti protok organske tenosti kroz cev (V),
snagu crpke (NR) i pad pritiska u sistemu, izazvan hidraulikim otporima (pgub), ako
su ostali podaci: h=0,7; l=0,03; =7,2; h=5 m; E=55 m.
Postavljamo Energijsku jednainu za preseke u rezervoarima A i B (nivoi
tenosti):
p
w2
p
w2
hA + A + A + E f AB = hB + B + B
2g
2g
Poto je: hB=hA+h i PB=PA+Pm, a wA je malo i priblino jednako wB,
dobijamo visinu gubitaka:
pm
p
= Eh m
E f AB = h +
f AB
Pad pritiska izazvan hidraulikim gubicima je:

p gub = f AB = (E h ) pm =
= (55 5) 1500 9,81 400000 = 335750 Pa
S druge strane, gubici su izazvani podunim i mesnim otporima, ija je
vrednost poznata:
2
2
w L
V
L
f AB = + m
= + m
d
2g d
2 gS
Stoga, nalazimo protok iz prethodnog izraza uzimajui u obzir da je popreni

presek (S) cevovoda krug, prenika d:
V =
E h
d
4
2
2g
pm
L
+ m
d
400000
0,15 3,14
1500 9,81
=
= 0,099 m 3 / s
2 9,81
35
4
0,03
+ 7,2
0,15
55 5
Snaga crpke:
N T G E V g E 0,099 1500 9,81 55
=
=
=
=
0,7
= 114462 W = 114 kW
NR =
Zadatak 2
Kroz cevovod, duine L=1500 m protie voda, temperature 100 C
(=130610-6 Pas; =999,7 kg/m3), protokom od Vs=8,83610-2 l/s. Prva treina
cevovoda je unutarnjeg prenika d1=50 mm, a ostale dve treine su prenika
d2=150 mm.
Odrediti: a) reime strujanja u ovom cevovodu; b) ukupan pad pritiska za ceo
cevovod.
Za svaki deo cevovoda vai:
p gub =
w 2 L
2
d
Brzine u dva dela cevovoda:

w1 =
4V 4 8,836 10 2 10 3
=
= 0,045 m/s
d12
0,052 3,14
2
d
50
w2 = w1 1 = 0,045
= 0,005 m/s
150
d2
Odgovarajui Rejnoldsovi brojevi:
d1w1 0,05 0,045 999,7
=
= 1722
1306 10 6
d w
150 0,005
= 574
Re 2 = Re1 2 2 = 1722
d1 w1
50 0,045
Re1 =
Reim strujanja je u oba dela cevovoda laminaran:

1 = 64 / 1722 = 0,0372
2 = 64 / 574 = 0,1115
Padovi pritiska u dva dela cevovoda:

(p gub )1 =
999,7 0,0452
500
0,0372
= 376,5 Pa
2
0,05
(p gub ) 2 =
999,7 0,052
1000
0,1115
= 9,3 Pa
2
0,15
(p gub )1
(p gub ) 2
376,5
= 40,5
9,3
Pad pritiska za ceo cevovod:

(p gub ) ukupno = 376,5 + 9,3 = 385,8 Pa
Zadatak 3
Koju snagu troi ventilator, kapaciteta 110 m3/min, koji savlauje ukupnu
razliku pritisaka od 85 mmVS, uz koeficijent korisnog dejstva od 47%?
NR =
P Vs
=
(85 9,81)
0,47
110
60 = 3253 W = 3,25 kW
Zadatak 4
Centrifugalni ventilator pri n=960 o/min transportuje 3200 m3/h vazduha uz
utroak snage od 0,8 kW, ostvarujui pri tome razliku pritisaka od 44 mmVS. Ako se
broj obrtaja povea na n1=1250 o/min, kako e se izmeniti kapacitet, razlika pritisaka,
odnosno potronja snage? Izraunati i koeficijent korisnog dejstva ventilatora.
Koeficijent korisnog dejstva:
3200
(44 9,81)
P Vs
3600 = 0,4793
=
=
N
800
Koristimo formule, koje vae unutar promene broja obrtaja od 30%:
n
1250
Vs1 = Vs 1 = 3200
= 4166,7 o/min (+30%)
960
n
P1 E1 E1
=
=
Po{to je :
onda vazi :
P E
E
2
n
1250
P1 = P 1 = 44
= 74,6 mmVS
960
n
3
(+70%)
n
1250
N 1 = N 1 = 0,8
= 1,77 kW
960
n
(+120%)
Zadatak 5
Potrebno je da se prostorija,
dimenzija 10x5x5 m, provetrava
intenzitetom od 4 puta na sat pomou
ventilacione mree prikazane na slici.
Izraunati potrebnu snagu ventilatora iz
sledeih podataka:
=19610-4 mPas; =1,2 kg/m3; =0,53
Vod je kvadratnog preseka stranice
20 cm. Koeficijenti mesnih otpora su:
ulaza=0,5; izlaza=1; kolena=1,19.
Sekundni protok:
Vs =
4 V prostorije
3600
4 (10 5 5)
= 0,2778 m/s
3600
Postavljamo energijsku jednainu. Preseci A i B su daleko od ulaza i izlaza - u

njima su brzine praktino jednake nuli. Vai i osnovna jednaina hidrostatike.
PA wA2
P w2
+
+ E f AB = H B + B + B
2g
2g
wA wB
HA +
PA
P
= HB + B
pa je :
P
E=
= f AB odakle je : P = f AB
HA +
S druge strane,
ukupni gubici
u mrei su:
+ m
f AB =
de
L = 3 + 7 + 7 + 3 = 20 m
4 a2
= a = 0,2 m
4a
m = ulaz + izlaz + 2 koleno = 0,5 + 1 + 2 1,19 = 3,88
de =
Vs 0,2778
=
= 6,945 m/s
a2
0,2 2
d w 0,2 6,945 1,2
Re = e
=
= 85033
196 10 4 10 3
0,32
=4
= 0,0187
85033
w=
(turbulentno)
Izraunajmo ukupne gubitke:

f AB
20
6,9452
= 0,0187
+ 3,88
= 14,136 m
0,2
2 9,81
Ukupni pad pritiska u mrei je:

P = f AB = g f AB = 1,2 9,8114,136 = 166,4 Pa
Konano, snaga ventilatora je:
N=
P Vs 166,4 0,2778
=
= 87,2 W
0,53
Ovu vrednost zaokruujemo na 100 W.
Veba 8 - Taloenje estica

Zadatak 1
Kvarcni pesak, gustine =2650 kg/m3, pri 200 C se taloi u vodi. Nai najveu
esticu kvarca (d), koja se jo uvek taloi laminarno, i izraunati stacionarnu brzinu
njenog taloenja (w0).
Iz odgovarajueg prirunika nalazimo gustinu i viskozitet vode pri zadatoj
temperaturi: f=1 mPa.s
f=1000 kg/m3
Uslov za laminarno taloenje je:
Re =
d w0 f
0,1
jer je Re kr = 0,1 do 2
Brzina taloenja je nepoznata, ali je jasno da se estice koje zadovoljavaju

gornji uslov taloe laminarno, pa na njih moemo primeniti izraz za laminarno
taloenje:
w0 =
d 2 ( ~ f ) g
18 f
Unoenjem brzine laminarnog taloenja u gornji uslov, dobija se:

d 2 ( ~ f ) g
18 f
f
0,1
Reavanjem ovog izraza po preniku, dobijamo:

1,8 2f
1,8 10 3
d 3
=
= 48,110 6 m = 48,1 m
( ~ f ) f g (2650 1000)1000 9,81
3
Brzina taloenja ove estice je:
(48,110 ) (2650 1000) 9,81 = 2,08 m/s = 2,08 mm/s

=
6 2
w0
18 10 3
Zadatak 2
U menzuru je usuta emulzija male koliine hloroforma u vodi, pri 200 C, do
visine od H=10 cm. Za koje vreme () e se emulzija izbistriti, ako su najsitnije
estice hloroforma: a) 10 mm; b) 1 mm?
Podaci: vode=10-3 Pa.s vode=1000 kg/m3
hl=1489 kg/m3
Taloenje traje onoliko, koliko je potrebno najsitnijoj estici da prevali najdui

put, tj. od gornjeg nivoa emulzije pa do dna menzure (10 cm).
a) Pretpostavimo da je taloenje laminarno:
d 2 ( hl vode ) g 10 5 (1489 1000 ) 9,81

=
= 2,67 10 5 m/s
w0 =
3
18 vode
18 10
2
Proveravamo pretpostavku:
Re =
d w0 vode
vode
10 5 2,67 10 5 103
=
= 0,000267 < 0,1
10 3
Poto je pretpostavka ispravna, onda je vreme taloenja:
H
0,1
=
3752 s = 1 h 2 min 32 s
w0 2,67 10 5
b) U ovom sluaju, budui da su estice deset puta manje, taloenje je sigurno

laminarno i promena vremena taloenja je izazvana samo veliinom estica, pa vai:
2
d
10
b = a a = 3752 = 375200 s = 4 dana 8 sati 13 minuta 20 sekundi
1
db
Zadatak 3
Kroz horizontalni cevovod, kvadratnog preseka, stranice a=40 cm, struji dim,
protokom od 40 l/min. Odrediti duinu (L) cevovoda tako da se u njemu staloe i
najmanje estice dima ija je veliina d=5 m.
Podaci:
vazd=1,2 kg/m3;
est=1100 kg/m3
vazd=196.10-7 Pa.s
Pretpostavljamo da je taloenje laminarno i izraunavamo brzinu taloenja

najmanje estice:
w0 =
d 2 ( ~ f ) g
18 f
d 2 ~ g 5 10 6 1100 9,81
=
=
18 f
18 196 10 7
= 7,65 10 4 m / s = 0,765 mm/s
Proverimo pretpostavku:
Re =
d w0 f
5 10 5 7,65 10 4 1,2
= 2,34 10 4 < 0,1
7
196 10
Pretpostavka je u redu - taloenje je laminarno.

Vreme taloenja najsitnije estice du visine (stranice) horizontalnog kanala:
a
0,4
=
= 523 s
w0 7,65 10 5
Za to isto vreme, estica prelazi duinu kanala (L), kreui se sa strujom dima,
horizontalnom brzinom w:
40 10 3
L = w = 523 602 = 2,18 m
0,4
Zadatak 4
Kroz talonu komoru sa slike
protie otpadna voda pri 200 C koja
u razreenoj suspenziji sadri
priblino sferine estice organskog
materijala, dimenzija od 10 do
100 m i gustine =1,1 g/cm3.
Dimenzije komore su: duina, L=1
m; visina, H=0,4 m; visina, h=0,35
m; irina, b=0,4 m. Viskozitet
otpadne vode je mv=10-3 Pa.s.
a) Odrediti kapacitet ove talone komore kada ona radi sa 100% efikasnosti.
b) Odrediti efikasnost rada komore, kada je protok otpadne vode Vs=1 l/min.
a) Najdue vreme zadravanja estice u komori je jednako vremenu taloenja:
zadr = tal =
H h L
=
=
w0
w
Odavde je:
S druge strane:
gde je w0 - stacionarna brzina taloenja, a

w - horizontalna brzina putovanja estice.
w = w0
L
H h
V = w( H h)b = w0
L
( H h)b = w0 Lb
H h
Brzina taloenja najsitnije estice, uz pretpostavku o laminarnosti taloenja:
w0 =
d 2 ( ~ f ) g
18 f
Provera Re-broja:
(10 ) (1100 1000) 9,81 = 5,45 10

=
5 2
18 10
Re =
m/s
10 5 5,45 10 6 1000
= 5,45 10 5 < 0,1
10 3
Poto je pretpostavka u redu, dobijamo traeni kapacitet:

V = w0 Lb = 5,45 10 6 1 0,4 = 2,18 10 6 m 3 / s = 0,007848 m 3 / h = 7,848 l / h
b) estica, koja e se, pri zadatom protoku, jo uvek zadrati u komori, treba
da ima brzinu taloenja:
10 3
V
w0 = = 60 = 4,17 10 5 m / s
Lb 1 0,4
Provera Re-broja za najveu esticu (100 m) daje vrednost Re=0,0545<0,1,
to znai da se sve estice u suspenziji taloe laminarno. Otuda, koristei izraz za
laminarno taloenje, poznajui brzinu taloenja, traimo prenik estice, koja se tom
brzinom taloi:
18 f wo
18 10 3 4,17 10 5
d=
=
= 27,7 10 6 m = 27,7 m
( ~ f ) g (1100 1000) 9,81
Zakljuujemo da e se u komori staloiti estice ija je brzina taloenja vea
od gore izraunate, tj. estice veliine od 100 do 27,7 m.
Veba 9 - Pretvaranje jedinica i toplotni bilans

Zadatak 1
Specifina toplota vode je 1 kcal/kg0 C. Izraziti je u: a) J/gK; b) BTU/lb0 F.
Reenje:
a)
kcal
kJ
J
J
4,184
= 4,184
= 4184
0
kg C
kg K
kg K
gK
b)
kcal
1 BTU
kJ
kg 1 0C
BTU
=
1
4
,
1868
0
,
4536
=1 0
0
0
kg C
1,055 kJ
kcal
lb 1,8 F
lb F
Zadatak 2
Toplotni fluks iznosi 17 kW. Izraziti ga u kcal/h.
Reenje:
Q = 17kW = 17
kJ
1 kcal
s
kcal
3600 = 14617
s 4,1869 kJ
h
h
Zadatak 3
Taka topljenja benzola je 5,50 C, a taka kljuanja 80,10 C. Izraziti ih u 0 F.
Kolika je temperaturna razlika: tk-tt u 0 F?
Reenje:
a)
b)
9
tt = 5,50 C = 5,5 + 32 = 41,90F
5
9
t k = 80,10 C = 80,1 + 32 = 176,180 F
5
t = 80,1 C 5,5 C = 74,6 C 1,8
0
0
0
F
= 134,280 F
C
Zadatak 4
Termika provodljivost nekog materijala je: =75 kcal/mh.0 C. Izraziti je u SIjedinicama.
Reenje:
kcal
J
1 h 0C
W
= 75 0 = 4186,8
= 87,225
mh C
kcal 3600 s K
mK
Zadatak 5
Telo, mase m=10 kg, temperature 750 C, uroni se u 20 l vode, temperature
22 C. Posle dostizanja toplotne ravnotee temperatura sistema je tk=320 C. Koliki je
toplotni kapacitet tela, a kolika njegova masena koliina toplote? Smatrati da je
sistem toplotno izolovan od okoline.
0
Reenje:
Toplotni bilans:
mtela ctela (ttela t X ) = mvode cvode (t X tvode )
Reavamo ga po ctela:
ctela =
Toplotni kapacitet tela:
kJ
Ctela = mtela ctela = 10 1,946 = 19,46 0
C
mvode
t t
20
32 22
kJ
ctela X vode =
4,184
= 1,946 0
mtela
ttela t X 10
75 32
kg C
Zadatak 6
U runom friideru je smeteno 10 kg leda od 00 C. Ako je protok toplote iz
okoline u friider, Q=0,5 kW, koliko e vremena biti potrebno da se temperatura u
friideru popne na 100 C? Latentna toplota topljenja leda je Lleda=334,4 kJ/kg.
Specifina toplota vode je cvode=4,18 kJ/kg0 C.
Reenje:
Vreme procesa:
Iz
Q =
dobijamo :
Q
Q
Toplota koja prodire u friider otapa led i nastalu vodu zagreva do tk:
=
mL LL + mL cvode (t k t L ) 10 334,4 + 10 4,18 (10 0)

=
=
Q
0,5
= 7524 s = 2 h 5 min 24 s
Zadatak 7
Na 100 kg mesnog testa, sadraja vode 62% i temperature 320 C, doda se
2,4 kg usitnjenog leda. Kolika e temperatura meavine biti pri uspostavljanju
toplotne ravnotee? Koliki e biti % vode u meavini? Latentna toplota topljenja leda
je Lleda=334,4 kJ/kg, a specifina toplota vode je cvode=4,18 kJ/kg0 C.
a)
Specifina toplota mesnog testa:

ct = 3,3472
X
kJ
62
+ 0,8368 = 3,3472
+ 0,8368 = 2,912 0
100
100
kg C
mL LL + mL cvode (t X t L ) = mt ct (tt t X )
Zatim se iz toplotnog bilansa:
dobija konana temperatura meavine:

mt ct tt + mL cvodet L mL LL
=
mL cvode + mt ct
tk =
=
100 2,912 32 + 2,4 4,18 0 2,4 334,4

= 28,27 0C
2,4 4,18 + 100 2,912
b) Krajnji sadraj vode se dobija iz bilansa ukupne mase i bilansa vode

M ukupno = mt + mL = 100 + 2,4 = 102,4 kg
X
62
mt + mL =
100 + 2,4 = 64,4 kg
100
100
M vode
64,4
Xk =
100 =
100 = 62,89%
M ukupno
102,4
M vode =
Zadatak 8
U hladnjau se unese 100 juneih polutki, svaka mase od 150 kg. Ako je
sadraj vode u njima 67%, koliko e vremena biti potrebno da se one ohlade od
polazne temperature 370 C do temperature hladnjae 40 C ako je snaga rashladnog
ureaja komore 105 kJ/h?
Reenje:
Iz
Vreme procesa:
c = 3,3472
Specifina toplota mesa polutki:

Izraunavanje vremena
procesa:
Q =
dobijam o:
Q
Q
67
kJ
+ 0,8368 = 3,079 0
100
kg C
n m c (t p t k ) 100 150 3,079 (37 4 )

=
=
Q
105 / 3600
= 54868 s = 15 h 14 min 28 s
Zadatak 9
Ako je specifina toplota vode cvode=4,184 kJ/kg0 C, a specifina toplota
peska, cpeska=1,923 kJ/kg0 C, kolika je specifina toplota vlanog peska u kome ima
30% vode?
Reenje:
Specifina toplota mokrog peska se dobija po pravilu aditivnosti:

c=
X i ci 30
kJ
100 30
4,184 +
1,923 = 2,6013 0
=
100
100
100
kg C

Tehnoloske Operacije SKRIPTA

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnoloske Operacije SKRIPTA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DEFINICIJA OSNOVNIH POJMOVA

TEHNOLOGIJA (gr.: , - nauka o vetinama, zanatima)

tehnoloki postupci. Stoga se one u hemijskom inenjerstvu prouavaju nezavisno od

Industrijska proizvodnja, za razliku od zanatske ili laboratorijske, uvek je u krajnjoj liniji

NEKE ZAKONITOSTI U INENJERSTVU

Materijalni i energetski bilans pogona omoguuju nam ekonomino voenje tehnolokog

Univerzalni zakon kinetike procesa tvrdi:

pri emu je:

fluks nekog svojstva materije (mase, toplote, elektriciteta i sl.);

*/ Prvi simbol se pie na poetku i u sredini rei, drugi na kraju rei.

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

Kod krunog kretanja se esto operie i sa perifernom (tangencijalnom) brzinom definisanom

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

e nastaviti da se kree prethodnom ravnomernom brzinom du prave linije) ponaae se kao

gde je m - masa tela, a w - njegova brzina.

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

Specifina teina () predstavlja teinu jedinine zapremine materijala:

gde je g - ubrzanje zemljine tee.

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

U navedenom Njutnovom zakonu viskoziteta koeficijent dinamikog viskoziteta je osobina

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

Izmeu razliito izraenih protoka vai sledea veza:

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

REKAPITULACIJA NEKIH FIZIKIH POJMOVA

gde je m - masa, a M - molarna masa gasa, dok je R - univerzalna gasna konstanta.

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA FIZIKIH VELIINA

Tehnika je prvenstveno praktina disciplina, iji je zadatak da znanja iz fundamentalnih nauka

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Vidimo da kvantitativni iznos brzine neposredno zavisi od kvantitativnog aspekta odabrane

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

MEUNARODNI SISTEM JEDINICA

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Decimalne merne jedinice

Jedna svetlosna godina iznosi 9460

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

POPIS NEKIH MERNIH JEDINICA MEUNARODNOG SISTEMA

1 mi. = 1.760 yd. = 1.609 m

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Komentar: Naziv ar nije sistemski. Pravilan naziv bi bio hekto-kvadratni metar.

1 sq. mi. = 2,589 Mm2

Komentar: Sufiksom NTP, odnosno prefiksom N, oznaava se zapremina merena

1 cu. yd. = 27 cu. ft. = 0,764 m3

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Anglosaksonske mere za tenost:

Anglosaksonske mere za rastresite materijale:

4) Povrinski ugao (ugao u ravni)

1 t.j.m. = 1 kps2m-1 = 9,81 kg

Komentar: Poto je u Tehnikom sistemu jedinica za silu osnovna jedinica, jedinica

1 lb. = 16 oz. = 0,4536 kg

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

1 t.j.m./m3 = 1 kps2m-4 = 9,81 kg/m3

1 g/cm3 = 103 kg/m3

1 g/l = 1 kg/m3 (kod gasova)

1 lb./cu. ft. = 16,028 kg/m3

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

16) Zapreminski protok

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

1 lbf = 0,4536 kp = 4,45 N

1 at = 1 kp/cm2 = 98,1 kPa

1 psi = 1 lbf./sq. in. = 6,89 kPa =