I

U ZAMKU
r

Broj 6 0 1
Z A B A V rU I R O M A IM I

F.E STO IM
' ' I S D IIM A R A

IM O V A
s e r ija

x-noo
sveska
S

1 0 7 9 .

F.Eton

LUIM U Z A M K U D U H O V A
.Eksbraja

O O S PO O S C A EV^GLII^JA

ROTO BIBLIOTEKA

O d g ovo rn i urednik

SRBOUUB BUBAN]
Recenzent: JOVAN CANADANOVI
Korektura temparije Dnevnik"
Tehniki urednik: SLAVKA BOSNJAKOVI
Tira: 100.000 primeraka

O v o tz d a n je o s lo b o e n o je o s n o v n o g i p o s e b n ih p o re z a na p r o m e i a k to m S e k re ta r ija ta za o b ra z o v a n je
n a u k u * k u ltu r u S A P V o ;vo < lin e . Dr 4 1 3 -1 1T o d 3 ;a n u a ra 1973 g o d in e

Izdaje i tam pa N ovinsko-izdavako p re d u A e ~DNEVN1K, Bulevar 23 o kto b ra 31 B roj irorauna: 65700-603-6350 OOUR NOVINSKO-IZDAVACKO ODEU'ENJE
Glavni i o d g ovo rn i urednik DUAN STANOJEV

FREDERiK E'ION

1
Mildred Arkrajt je sedela pred
velikim ogledalom drei jednom
rukom svoju gustu, kestenjastu
kosu iza glave malo nagnute na
levu stranu. Iako joj je bilo samo
dvadeset i devet godina, ona je sve
ee procenjivala svoj izgled. Os
motrila je lepo izvajano lice, pa po
to ne nae nikakav znak promene,
Mildred zadovoljno spusti kosu. Po
to pregleda ruke, ona njima opipa
prvo izduena i obla bedra, pa zanjiha duge noge posmatrajui ih u
ogledalu. Duboki izrez haljine od
tampane svile otkrivao je oblinu
grudi. Ona ih dodirnu dlanovima
da proceni jesu ii jo uvek vrste i

stoje ili dovoljno visoko, sada. kada

su bez prslueta
Jo uvek... a ipak... ree
ona samoj sebi sumnjiavim gla
som, kao da nije sigurna ta da zak
ljui.
Ona pomisli da je jo uvek lepa,
ali paljivim ispitivanjem svog tela
otkrivala je nemile promene. Beonjae oiju nisu vie bile onako i
ste, ve su dobijale jedva primetnu
utu boju. Koa na elom telu jo
uvek joj je biia bez i jedne bore, ali
slutio se jedan novi, tanki sloj ispod
nje. To jedva primetno zadelDljanje
koe, lako crvenilo kapaka i pro
mene na beonjaama oiju, za koje
bi se svak zakleo da su najlepe
koje je video, otkrivali su da Mild-

red ne odbija mnogo uivanja, poev od dugih sedeljki uz pie pa do

estih ljubavnih avantura.
Kucanje na vratima tre je iz
misli o tome i ona spusti skut ha
ljine.
- Da! Uite! doviknu iako je
znala da u stan bez zvonjenja na
ulazu, sem njenog brata, niko ne
moe da ude.
Henri Arkrajt ue smrknut i bez
pozdrava sede u jednu od dve naslo
njae pred irokim krevetom svoje
sestre. Tako sedei mogao je da je
vidi samo ako pogleda preko svog
desnog ramena, ali video ju je u dru
gom ogledalu, od tri koliko ih je bilo
u sobi. Pogleda levo i u treem ogle
dalu opet je video njen lik.
- Ova tvoja ogledala... - ree s
uzdahom koji je znaio nezado
voljstvo.
- Ima ljudi kojima se svia ono
to vide u njima - ree devojka prekorno. - Zato si doao, kad zna
da sam ovde?
- Zbog tebe sam 1 doao. Treba
da razgovaramo. Mi smo brat i se
stra. ..
- Jesmo, ali svako brine o sebi.
Jasno si mi ve vie puta kazao da
me nee pomoi, ako ostanem bez
sredstava za ivot. Ja ti verujem.
- ini mi ^e da ta upozorenja
nisu bila dovoljna.
- Jesi li doao da mi dri mo
ralne pridike?
- Ne... - ree Henri Arkrajst
gladei svoje okruglo, roavo lice.
- Meutim, tvoj nain ivota...
- . . . Tie se samo mene! - pre
kide ga sestra. - O tome smo ve
govorili mnogo puta i ti zna da
neu trpeti tvoje tutorstvo, iako si
stariji od mene.
- Ali. M ildred!... Tvoj nain i
vota ima posledice...
- Da. ti si politiar i smeta ti
razvratni ivot tvoje sestTre - opet
ga prekide Mildred. - Sad alim
to sam ti dala klju svog stana. Ui
nila sam to da ti olakam... Moda
sam ti ga uzalud dala, jer nisam
nala tragove boravka neke ene.

- Ja sam uljudan brat i pazio

sam... Ne volim o tim stvarima da
raspravljamo - nastavi njen brat.
- - Video sam sino kola u koja si
ula. Taj ovek, koji te je odvezao,
ne zasluuje tvoju panju...
- Ali mi se svia njegov glas upade ona i poe glasno da se
smeje.
- Je li istina ono to o tvom pevau apuu u dvorcu?
- Nisam ula da neto govore o
Lorensu.
*
- Neko mu je rekao: -Sluajte,
Lorense, vi ste prg,vi idiot! Ovaj,
umesto da se uvredi, samo je upi
tao: A moj glas? Svi su uutali, jer
nije bilo ta da se kae. Glas mu je
zaista divan - ispria Henri A r
krajt.
- Nikad vie ne priaj tu alu,
jadni moj. glupi brate! Toliko nezna
nja mnogo je i za jednog konzerva
tivnog politiara To je anegdota
dvojice ruskih humorista...
- Iz principa ne qitam ruske pis
ce! - upade Ijutito Henri Arkrajt.
- I nisam doao k tebi da mi se
podsmeva, nego da te upozorim.
Tvoj nain ivota ne smeta samo
mom uspehu, nego verujem da e te
i stric iskljuiti iz nasledstva.
- Onaj ovekomrzac. neenja,
mranjak i podlac?
- Nepodnoljivo je da to kaer*o
svom stricu, ije bogatstvo moe da
te spase! On je nasledni aristokrata
i to je veliki kapital...
- Nada li se da e ti, pored
svih mukih roaka, postati eri A r
krajt. Istina, ta titula je steena po
sumnjivim okolnostima, jer zna se
da je na pradeda Norman bio obi
an krijumar u Saseksu. Kakvi
smo mi onda aristokrati? upita
Mildred i ustade.
- S tobom se ne moe razgovara
ti! - uzviknu Henri.
- Na mene se ne moe vikati! naljuti se devojka. Zbog tvog poli
tikog uspeha i nasledstva od
strica ja neu ni u manastir, ni u
odvratni brak sve dok sam poeljna
i lepa!

- Niko te ne tara na apstinen

ciju. ali ti se daje svakom mu
karcu, koji se nade uz tebe... - zau
sti pomirljivije Henri.
- Odlazi i;f mog stana, ti konzer
vativna njuko! Znam ja i ta ti ra
di. Odlazi!... 1 vrati mi kljueve
mog stana! - vikala je Mildred Arkrajt.
On naglo ustade, baci joj kljueve
na pod i izide Ona je ila za njim
viui. Posle noi provedene s pevaem kasno je ustala, to je bio osnov njenog nezadovoljstva. Mala
pogoranja njenog izgleda, koja je
primetila, poveala su njeno ne
zadovoljstvo. Uz sve to doao joj je
brat da je mui svojim primedbama na njen nain ivota. Sve to
ju je izazvalo da vriti tako da se
moglo uti na ulicu.
- Sve to e te jednom skupo sta
ti! - uzviknu Henri sa stepenita.
Ona zalupi vrata i vrati se u
svoju spavau sobu. Baci se na kre
vet i zaplaka. Ramena su joj se
tresla dok je jecala. U jednom tre
nutku do njene svesti probi se neki
zvuk, kao da su neka vrata lupnula.
Mildred Arkrajt pomisli da se vra
tio Henri i Ijutito se okrenu podi
gavi gornji deo tela jednom ru
kom.
- Zar treba da te gonim bati
nom?! uzviknu ona mislei da se
vratio njen brat.
Suze u oima su joj smetale da
dobro vidi, pa ih brzo ubrisa, jer
uini joj se da su na vratima dva
oveka. Tek tada strah joj iskrivi
lice, jer bili su dvojica i bili su joj
nepoznati. Jedan je drao u ruci
neobino oruje s dve iroke cevi.
- Ko ste vi?... ta hoete?...
Kako ste uli? - pitala je drhtei.
Nepoznati ovek s orujem u ruci
nije odgovarao. On samo pode dva
koraka blie.
- Ne! - vrisnu Mildred Arkrajt.
- Uzmite nakit.,. I inite od mene
ta hoete, ali sklonite oruje..,
R iflem en - strelac (engl), ovde nadimak.

Iz jedne cevi blesnu plamen i ona.

oseti udar u grudi. Instiktivno se
baci prema ubici, da mu izbaci
oruje iz ruke. !z druge cevi pucanj
joj raznese lice i ona pade nazad
skliznuvi niz ivicu kreveta.
Pourimo! Taj vrag se uje su
vie jako! opomenu ubicu r egov
pratilac.
Zloinac gurnu pod koni kaputi oruje nainjeno od lovake
puke, kojoj su skraene cevi i odseen kundak. Nekoliko trenutaka
zbunjeno je gledao unakaenu
rtvu, a onda potra za svojim sauesnikom. Na stepenitu sretoe
jednu enu, koja ih uplaeno po
gleda.
Ko su ti ljudi? uli su se puc
nji! viknu neko sa treeg sprata.
Ubica izvue oruje, ali se seti da
ga nije napunio i pouri napolje. S
prozora zgrade'neko je vikao upo
zoravajui na dva oveka koji bee.
Ubici iskliznu skriveno oruje. On
htede da se vrati, ali onaj drugi uzvi
knu:
Ne vraaj se! Idemo!
Utrae u parkirani automobil i
odmah krenue iza ugla. Za njima
je trao jedan policajac maui ne
kim papirom.
Dobro je to smo uprljali broj
na kolima, jer sada bi ga policajac
upamtio ree voza.
Ispalo je sve tako glupo. Riflmen' je rekao da se iz kratea puc
nji slabo uju, a grunulo je kao
top... Do avola, pa ja sam okrva
vio kaputi... Pljusnulo je iz nje...
- priao je ubica.
Prestani! Zlo mi je od svega!
Hevli Brud i 'Berns Ekert su bili
sreni lupei, a sada... ree vo
za Berns Ekert.
Ne moe se sa Fiflmenom na
kraj... I pazi, nikad ne spominji nje
govo ime, dok ne bude siguran da
je mrtav. A ni tada... Moram sklo
niti ovaj okrvavljeni kaputi go
vorio je Hevli Brud
Skrenuu u onu jednosmernu
ulicu. Prolaz izmeu parkiranih

kola je uzan, pa niko nee videti

kad izbaci kaputi - posavetova
ga Ekert.
- Da bacim i kljueve? - upita
Brud. - U depu su mi, ali ne mogu
da ih uzmem, jer slila se krv na
njih...

~ Baci sve, ako nema kakav

papir, ili neto s tvojim imenom 'ree Ekert.
- Nita sem kljueva... Jue sam
kaputi kupio kod staretinara u
istonom delu grada - govorio je
ubica kao da osea potrebu da ne
prekidno govori.
- Baci sad! Usporiu - ree
Ekert.
Kad usporie, smanjeni zvuk
rada motora i otvaranje vrataTjinie da do njih dopree zvuci si
rene policijskih kola. Ekert dade
gas i dok je skretao u bonu ulicu,
ugleda da u prethodnu ulaze polisijska patrolna kola. Zato skrenu
ka Kromvel Rodu i umea se u
mnotvo vozila, poveze dalje na za
pad. pa tek kasnije skrenu na jug
prema Temzi.
- Umakli smo! - objavi ko
nano Brud.
- Nisam uzalud dve godine vozio
taksi - 'osmehnu se Ekert.
- Hoemo li sada po novac?
- Hoe li nam ga dati?
- R if... On dri re. Istina, plaa
malo, a li...
- Nije rekao kad i gde emo do
biti one dve hiljade - ree Ekert. Je li tebi ta rekao?
- Kad obavimo posao, treba da
saekamo u mom stanu i novac e
dospeti. Nakupovaemo hrane, pia
i cigareta, pa emo ekati -- odgo
vori Brud.
On opipa ponaraslu bradu i os
motri rukave koulje. Na desnom
rukavu nae krvavu mrlju, pa ga
zasuka brzim pokretima, kap da
time brie neprijatne tragove Za
suka i drugi rukav, pa potrai ciga
retu.
- Daj i meni jednu - zatrai
Ekert. - Vozim i mislim kako je
6

uvek dobro onemoguiti itanje

broja kola.
- Ti si, uopte, jedan pravi lupe.
I jo napreduje! Sad si i ubica ree Brud.
- Ja ubica?! - zapanjeno upita
Ekert. - Ipak... Da, sad jesam i ja.
iako sf ti pucao.
- Bili. smo zajedno. Ko zna koji
od nas je pucao?
- Znand... Niko, razume se, sem
mene.
- To je kao da smo oba pucali...
Uvek mogu da kaem da si ti pu
cao A ti moe.. . .
~ Molim te. Hevli. uuti ve jed
nom! Zato eprka po osetljivim
mestima?
- Zlato to sam ubio onu devojku...
,
- Smiri se' ovee! Nije ni meni
lako... Nikad nisam ni povredio
oveka. a sam sam... Prokleti R i...
Rekli smo da nikad neemo spome
nuti njegovo im 6 - sad te mnogo
govorio Berns Evert.
Nekad
sam matao da
postanem plaeni ubica, ali da to
radim stalno i esto. To se dobro
plaa:.. Ali sada... Gadan posao gunao je Hevli Brud/
Kad preoe Temzu preko Lon
don Brida. osetie da im je lake.
Na Bromondsi stritu zaustavie i
svratie da kupe to im treba, pa
nastavie junim krunim putem
do Eltama i skrenue ka Beksilu.

Kliv Braun. -inspektor Skotland

Jarda, stigao je u stan ubijene Mildred Arkrajt jedan sat posle ubistva.
Bilo je jedanaest asova i dvadeset
minuta i on pomisli da ni toga dana
nee stii na veeru s porodicom,
jer otkrivanje ubice zahtevae
mnogo posla. Meutim, iznenadio
ga je izvetaj policiskog narednika
iz patrole koja je uestvovala u go
njenju ubice. Narednik sa jo jed
nim policajcem prolazio je ba u to
vreme ulicom koja je sekla Emporer Gejts. Bili su zaustavili patrolna

kola i jedan policajac je dotrao do

njih i kazao im ta se dogaa. Dok
su oni neko vreme uspeno gonili
automobil kojim su beali ubica i
njegov pratilac, primetili su da je
neto ispalo, ili baeno. Zaustavili
su se i nali okrvavljenu konu
bluzu.
- Moda su zbog tog zaustavlja
nja uspeli da nam umaknu, ali nije
bilo uzaludno. Oito je da koni kaputi pripada ubici, jer u njemu
smo nali kljueve ulaznih vrata
ove kue. koja ima vratara. Sad ve
znamo i ime vlasnika automobila
- ree narednik.
- Kojeg automobila? - upita
pomalo zbunjeno inspektor Braun.
- Pa automobila kojim su pobegli zloinci - odgovori smrknuto
policajac, jer je pomislio da inspek
tor ne prati paljivo njegov raport.
- Pre zloina ubice su ostavili auto
mobil na mestu gde nije dozvoljeno
jer u blizini nije bilo drugog mesta
da parkiraju. Deurni policajac u
ovom kraju naiao je i zabeleio
broj da odm ah'kazni prekritelja,
ako doe dok je on u blizini, ili da
podnese prijavu o parkiranju na
zabranjenom mestu, Zabeleio je i
to da su tablice toliko prljave da se
broj jedva video iz neposredne
brzine.
- Moda ja automobil ukraden
- primeti inspektor.
- Ne verujem, jer pripada sum
njivom tipu. Zove se Barns Ekert i
ivi u Beksliu. Ve sam zatraio od
tamonje policiske stanice da ga nji
hovi ljudi potrae. Rekli su da ga
znaju. Ve je osuivan za krau i
provale, ali ude se da je umean u
ubistvo jo uvek smrknutog iz
raza lica ispria narednik.
- Vi ste zaista brzo i dobro radili
- ree inspektor zadovoljno.
Hteo je a se, ipak, naali na ra
un sporosti u trci po londonskim
ulicama, ali ga prekide zvonjenje
telefona.
- Ovde je i oruje kojim je
ubistvo izvreno. .. - zausti nared
nik.

- Vas trae, gospodine narednie - prekide ga jedan od lanova

istrane grupe, koja je bila dola s
inspektorom.
- Cim zavrite, le moe da se
odnese - ree inspektor ?raun i
stade uz prozor da razmisli o tome
ta sada da preduzme.
Iz misli ga tre povratak nared
nika, koji uzviknu;
- Ubica je uhvaen i odmah je
priznao. Ima sauesnika i oba su
zateeni s kovertom u kojoj su bile
dve hiljade funti. Priznali su da je to
nagrada za zloin...
- Sve mi je to neobino - pre
kide ga inspektor. Suvie brzo otkri
vanje ubice u ovakvom -sluaju...
Da nije greka?
- Sluajno poznajem narednika
stanice u Beksliu i znam a nije
povran. Ubica je kazao kojim oru
jem je izvrio zloin. Priznaete da
nije lako pogoditi da je devojka ubi
jena skraenom lovakom pukom.
Uz sve to samo ubica zna a mu je
ispala i da je hteo da je uzme, ali ga
je sauenik pourivao.
- A ko je ubica? upita inspek
tor.
- Tu moda poinje ono to ste
oekivali. Prvo je reeno da je
ubica Hevli Brud. Njegov je koni
kaputi, a na rukavu koulje na
ene su mrlje krvi... On je priznao
ubistvo, ali i Barns Ekert tvri da je
ubica - ispria narednik i sam
gubei nau da e sve biti tako jed
nostavno.
Dva sata kasnije bilo je jasno a
tekoe poinju. Od stanara u kui
saznalo se ko je bila ubijena. Pre
pucnjeva ona se s nekim svaala.
Sused sa sprata iznad stana ubi
jene rekao je a je s njom bio njen
brat Henri Arkrajt. Kad su kasnije
odjeknuli pucnji, s.vedok je iziao
na stepenite i video ubice. Meu
njima nije bio Arkrajt. Neobrijani
ubica, to je odgovaralo opisu Hevlia Bruda, nanianio je neobinim
orujem, ali nije pucao.

Zato inspektor Braun zatrai da

mu dovedu prvo Bruda. Brzo je zabeleio osnovne podatke sumnji
vog, a onda ga upita;
- Jesi li ubio Mildred Arkrajt?
- Jesam - potvrdi Brud.
- Jesi li je poznavao?
Nisam.
- Pa zato si je ubio?
- Morao sam... A i plaeno mi je
da to uinim.
- Ko ti je platio?
- Ne znam - odgovori Brud.
Inspektorova pitanja su bila sra
unata da se utvrde dokazi i da se
brzinom zloinac onemogui da
smiljeno lae. On to nije ni poku
ao. Priao je da se nalazi malo
ispred, i desno, od svog sauesnika
Ekerta. Opalio je u devojku i ona se
bacila k njemu. Tako ga je okrva
vila. Pucao je i drugi put...
Meutim, na ista pitanja iste od
govore dao je i Barns Ekert. Potvr
dio je da je on ubio Mildred A r
krajt. Stajao je malo napred i malo
desno od svog sauesnika Bruda.
Jedina razlika bila je u tome da je
prvi pucanj ispaljen u trenutku kad
je devojka krenula k njemu, pa ju je
udar bacio prema Brudu. On ju je
odgurnuo i tako okrvavio koni
kaputi i ruku.
- Pucao sam iz druge cevi i ona
je pala. Bio sam zgroen i bacio
sam oruje, ali Hevli ga je uzeo i
poao za mnom tvrdio je na
kraju Ekert.
Inspektoru je bilo jasno da su se
dogovorili da tako postupe i stvore
smetnju sudu da izree razliitu i
najotriju kaznu neposrednom izvriocu zloina. Zato e biti vrlo teko
utvrditi ko je zaista ubica. Meu
tim, njega to nije zabrinjavalo. Bilo
je oito da je neko naruio ubistvo,
ali ubice o tome nee nita da kau.
Inspektor ih supci i pokua da pro
nae neki novi dokaz, jer je iz is
kustva znao da su ovako zajedno
zloinci manje oprezni.
- Ko vam je platio za ubistvo?
- Ne znamo - odgovori Brud.
8

- Ko vam je predloio da ubi

jete? pitao je dalje inspektor
Braun.
Posrednik odgovori sada
Ekert.
- Kako mu je ime?
- Mi to ne znamo - odgovori
Brud.
- Da ga vidimo, poznali bi ga. ali
0 njemu nita drugo ne znamo dodade Ekert.
- Poznajete li Henrija Arkrajta,
brata ubijene? - upita inspektor.
- Ne! - uglas odgovorie oba zlo
inca.
- A ako se dokae suprotno? Ja
ve imam neto ree inspektor.
- Niti imate, niti moete imati
neki dokaz da poznajemo tog A r
krajta ree prezrivo Hevli Brud.
Ekert je klimao glavom.
- Inspektor je uzalud opet ispitivao
svakog posebno. Svaki od njih je
priznavao ubistvo. Jedino to je
Braun zakljuio iz dugog i iscrpljujueg ispitivanja bilo je to da oba
zloinca menjaju izraz lica kad je
re o posredniku, odnosno oveku sa kojim su se dogovorili o
ubistvu. Bio je uzalud prikriven
strah. Inspektor je pokuavao pretnjama. obeanjima i iscrpljivanjem,
ali zloinci su uporno odbijali bilo
ta da kau o naruiocu ubistva.
Ostavljajui pomonike da ispi
tuju zloince, inspektor Branu je oti
ao kui, vie zato da se pred e
nom opravda to je i te veeri za
kasnio na dogovorenu veeru, nego
to je bio gladan.
Vraajui se u Skotland Jard po
mraku Braun dUlui da odmah ode
1 ispita Henrija Arkrajta. Dok je
ispitivao ubice, inspektorovi pomo
nici su pronali londonsku adresu
brata ubijene devojke. Njegov sobar je kazao da gospodin Arkrajt
nije u gradu ve je jo u podne oti
ao kod svog strica u zamak kod
Northolda.
II
Visok-i prosed mukarac, kao ka
ljeni elik modrih oiju, snanog.

ali vitkog teia stajao je neko vreme

na terasi dobro ureene i velike
kue smetene u sredini negovanog
vrta. Junsko sunce je ve poinjalo
prijatno da greje. ovek se okretao
kao da osmatra svud okolo. Pogled
mu je dopirao do Uksbrida na za
padu i Northolda na istoku. Obrise
Londona i naselja u daljoj okolini
skrivali su zeleni breuljci, drvor
edi, umarci i laka izmaglica, koja
je oznaavala da e dan biti topao.
U jednom trenutku on zau ko
rake iza sebe i okrenu se lakim i
brzim pokretom. Njegovo lice se
razvue u osmeh prema eni koja
mu je prilazila obuena u dugu ha
ljinu od lake i skoro prozirne tka
nine.
- Ne moe da se navikne na
jutarnje lenarenje - ree on idui
joj u susret.
- I ne treba odgovori nasmejana plavua crnih oiju i vitkog
tela - Hou da idem na spavanje
kad i ti i da ustajem u ito vreme
kad i gospodin moj tobonji mu
Frenk Beverid.
Hej! uzviknu mukarac i
stavi joj dva prsta na usne. - M o
ra da pazi ta govori, jer nikad
se ne zna ko moe da nas uje.
Ovde nismo sami. Posluga se kree
oko nas, a svi vrsto veruju da si ti
ledi Dudi Beverid...
Trudim se da budem oprezna,
ali navikla sam na drugaiji nain
ivota ree ena i stade uz tobo
njeg Beverida.
On je uze u zagrljaj i njihove usne
se spojie. Dugo su stajali tako pod
jutarnjim suncem. Gubei dah prekidoe poljubac. - Ovih dvadeset
dana moda su najlepi u mom i
votu, a ipak mislim da je ovaj izu
zetno lep. Uvek sam elela da
!)udmo sami, slobodni i izvan
opasnosti. Ni samoj sebi to nisam
ijnznavala, ali ponekad sara elela
ila ni Sam ne bude s nama. A jutros
sam nestrpljiva da ga vidim - ree
.'.ena.
Bila
je to slavna naunica
Dejn Vitington, a mukarac koji ju

je drao u naruju bio je Donald

Sikert, ovek o kome je bilo do
voljno rei Lun, kralj ponoi. Pod
tim nadimkom bio je slavan i kao
naunik' i kao avanturista i kao
nemilosrdni neprijatelj zloina.
Donald Sikert 1 Dejn Vitington
su ovde bili od polovine maja. a to
kako su se nali u ulozi pukovnika
Frenka Beverida i njegove su
pruge ledi Dudi bilo je pria za
sebe. Lun i Dejn su se njome bavili
kroz svih dvadeset proteklih dana,
jer je on morao da ispria sve to je
lepoj naunici bilo neophodno da
uverljivo igra ulogu Dudi. Pre pet
godina Donald Sikert je u Severnoj
Irskoj, u Beifastu, sluajno upoznao
oveka fiziki sasvim slinog sebi.
Bio je to tada major u ovom delu
Velike Britanije punom nemira. Jo
pre nekoliko godina major Frenk
Beverid bio je osumnjien i suen
za krau i prodaju oruja nepozna
tim krijumarima. Bio je i osuen,
iako su dokazi bih neuverljivi. na
deset godina zatvora i gubitak asti
i ina u vojsci. Ba te godine otkri
veni su stvarni krivci i majoru je
vraen in, a da bi nepravda prema
njemu bila to manje bolna i unapreen je u vii in.
Lun je bio u prilici da pomogne
Beveridu u jednom trenutku pukovnikovog duevnog rastrojstva,
pa je oficir jo neko vreme ostao u
vojnoj slubi. Po prirodi astan o
vek, on nikad nije zaboravio uslugu
koju mu je uinio Donald Sikert
spasavajui ga od ludila. I sam Lun
je ukazao veliko poverenje svom
novom prijatelju i ispriao mu ko
je i kako ivi, stalno progonjen.
- Imam veliku kuu blizu Lon
dona. Idite i ivite u njoj - predlo
io je pukovnik.
Donald Sikert se zahvalio i
uverio pukovnika da je to nemo
gue, jer brzo bi se radoznali susedi
potrudili, da otkriju ko je novi sta
novnik na imanju pukovnika Bever
ida.

 Mene tamo znaju samo kao

mladia, a nas dvojica slini smo
skoro kao blizanci. ivite tamo pod
mojim imenom predloio je
uporni pukovnik.
Lun ni to nije prihvatio. Kasnije
se sredoveni neenja Beverid za
ljubio u jednu mulatkinju sa Bahamskog ostrva Nju Providans.
Kad se spremao da se oeni, svi p ri
jatelji su poeli da ga izbegavaju.
Bili su to veinom engleski aristo
krate i Beverid je bio ogoren. Tih
dana sreo je Luna u Londonu.
Istina, on nije prepoznao Donalda
Sikerta, ali ovaj jeste njega, pa mu
se javio. Proveli su zajedno dva
dana. Pukovnik se dugo alio Lunu.
Hou sve da prodam i da se
odselim u Kanadu. Odbio sam i
vojnu penziju, jer morao bih da odr
avam vezu s Ijiidima koje vie ne
podnosim ispriao je pukovnik.
Lun se oprezno raspitao za cenu
pukovnikovih dobara.
Sad kad odlazim i iz Irske i iz
Velike Britanije, a nenameravam
da se bilo kad vratim, vi bi mogli da
ivite pod mojim imenom. Pribaviu vam sva dokumenta, dau vam
potpuna uputstva kako da uspeno
igrate moju ulogu, pa ete se moi i
oeniti, kao da sam to ja lino smejui se rekao je pukovnik.
Lun je eleo da pomogne nesrenom i usamljenom oveku, i predlo
io je da kupi sva Beveridova do
bra, pa onda moe da prihvati i
mogunost da se krije pod pukovnikovim imenom. Ponudio mu je tro
struku cenu od one koja je mogla
da se postigne kod drugih. Pukov
nik se usprotivio pa je Lun morao
da ga odvede u svoje tajno skrovite i da mu pokae dragocenosti i
zlato izvaeno iz potopljenih galija.
Tek tada je pukovnik prihvatio
novu Lunovu pomo i bogat otiao
iz Londona.
Lun je, probe radi, po nekoliko
dana proveo na imanju kod Northolda, u nekoliko navrata. Naao je
odlinog majordoma i unajmio do
10

bro odabranu poslugu. Prihodi od

imanja, jer bilo je obradive zemlje i
vinograda s druge strane uzviice,
mogli su da zadovolje potrebe odr
avanja kue i trokove za poslugu.
Lun je sve ostavio za sluaj nude,
jer jo nije bio odluio da napusti
skrovite u samom Londonu.
Za to vreme pukovnik se razoa
rao u svoju lepu mulatkinju, jer je
nala ljubavnika. Razboleo se i
neko vreme je lutao svetom. Pisao
je Lunu kao roak Bil, ali nije
prihvatio njegov poziv da se vrati u
London i da ivi na svom imanju.
Donald Sikert se nadao da e ga
ipak ubediti, ali tada je dolo tuno
pismo. Pukovnik je pisao:
Potovani i dragi prijatelju.
Ostali ste jedini ovek kome e
lim da se obratim u asu kad napu
tam ovaj tuni, neprijatni ivot...
Opirno je objanjavao sva svoja
razoaranja i sve uzroke svoje reenosti da umre. Nije eleo da ivi da
lje. Da je Lun ranije shvatio kud sva
ta razoaranja vode pukovnika, oveka jo u snazi da se raduje ivotu,
on bi ga naao i ohrabrio. Naao bi
nain da ga oduevi za neku oblast
nauke, ili pomoi ljudima. Ve i svo
jim prijateljstvom skrenuo bi ga s
traginog puta.
Ono to je pukovnik uinio otkri
valo je duevnog bolesnika. Da bi
sakrio svoj nestanak i omoguio
jedinom iskrenom prijatelju da ivi
pod njegovim imenom, on je unitio
sva svoja dokumenta i kupio staru
grobnicu na groblju kod Lozane u
Svajcarskoj. Malo groblje je bilo na
padini iznad jezera, a grobnica je.
bila neobina. Izgradio ju je neki
stranac u obliku male kapele. U
samu grobnicu ulazilo se iz te kape
lice, pa je vlasnik mogao da je poseuje pre nego to bude sahranjen.
Grobnicu je pronaao preko jednog
oglasa. Kupio ju je zadnjim parama
i napisao Lunu;
... ifra, koju vam aljem, omoguie vam da iz banke u Lozani uz
mete sve moje stvarice i rukopis

istorijata moje porodice, koja se

gasi mojom smru. Moje telo bie u
grobnici pod kljuem sve dok vi ne
odobrite da se ulaz zauvek zazida.
Zahvaljujui vama, jer snabdeli ste
me novcem za ceo ivot, mogao
sam ovde sve da uredim tako da
niko ne gura nos u moje tajne...
Lun je otputovao ii Lozanu i sve je
naao onako kako je uredio pukov*
nik. Jadnog Frenka Beverida, s i
jim dokumentima je Lun i doputo
vao u vajcarsku, naao je mrtvog
u grobnici. Bilo je sve uinjeno tako
da se nikad ne sazna tajna tog oveka. ako je Lun ne otkrije. Donald
Sikert je prisustvovao zaziivanju
grobnice, uzeo kljueve i pukovnikove stvari i platio za trajno odra
vanje grobnice. Tako je zauvek
obezbedio da tiinom bude prekri
vena tajna tog nesrenika.
U London se Donald Sikert vratio
kao pukovnik Beverid. Pribavio je
lane dokumente za Dejn Vitiimton na ime Dudi Halkomb i njih
dvoje su se venali.
- Je li nae venanje lano? *pitao je Lun u ali.
- Za mene nije. ali za tebe jeste
- smejui se rekla je Dejn. - Kad
god zaeli, moe da kao masku sa
sebe strese ime Frenk Beverid.
- 1 ti isto - primeti Lun.
-- Ali ja ne elim - smejala se
Oboje su mogli tako da se ale.
jer njihova ljubav je ve desetinu
godina bila sve vea i sve lepa. N i
kakva brana veza ne bi mogla ni
da je pojaa, ni da je oslabi. Razumevanje, poverenje i odsustvo oseanja vlasnitva bili su osnov tog
odnosa. Istina, nije lako razumeti to
da je jednom Lun pristao da se
Dejn uda, pa ju je primio kao da se
nita nije dogodilo kad je ona uvidela da ne moe bez njega. Prialo
56 o Lurovim avanturama sa ne
kim enama. Dejn je primeivala
da se on svia enama, ali joj to nije
smetalo, niti je htela da o tome raz
milja Kad jo) se Lun alio na to da

se oveku moe dogoditi da pogrei, ona je veselo rekla:

- Najbolji nain da se odupre
nekom iskuenju jeste da mu podlegne, savetuje francuska knjiev
nica Milin Sandrel.
Lun je. davno shvatio da je Dejn
izuzetna i dragocena ena ne samo
zbog svojih uspeha u nauci i zbog
svoje blistave lepote, ve i zbog svo
jih shvatanja ivota. Nosila je u sebi
stotine enskih likova i umela je da
pri svakom susrebu bude nova, dru
gaija i draa. Venanje je za nju
bila formalnost, vana za druge, ali
ne i za nju samu. Navikla se da
bude samostalna, pa je tu svoju
samostalnost pretvorila u jo jednu
vrstu sponu sa slavnim nauni
kom, neobuzdanim pustolovom.
- Ne znam kako bih se oseao
da smo venani, ali ovako sam
uvek siguran da smo zajedno samo
zato to e volimo - govorio je Lun.
- Ima u tome neega - naalila
se Dejn Vltington i svom licu dala
vragolasti izraz ljupke zavodnice.
Ona je volela ne samo Donalda
Sikerta nego i nain na koji je on
iveo. Vplela je sve njegove prijate
lje i sve to je on voleo. Istina, Lun je
osvajao srca mnogih ljudi i moda
je Dejn bila tako roena, vaspitavana i tako je samu sebe izgradila
da voli samo oveka velikih ljuds
kih vrednosti. A Lun je bio takav
ovek. Sa njim je ivot bio uzbudljiv,
iako opasan; veseo, iako skriven;
ugodan, iako neizvestan. Dejn je
bila uzbuena i novim preokretom.
Lun je odluio da ivi u novoj, veli
koj kui, koja je bila izgraena kao
dvorac. Malo dalje izabrao je mesto
za novu kuu, koju je eieo da iz
gradi. Bila je to jedna mala, ali
stara uma u kojoj su rasli hra
stovi, jaseni i breze. Nalazila se
blizu poploanog puta, koji je delio
imanje od susednog. Lun je znao
samo to da breuljak odmah iznad
puta uz umicu skriva zamak u
kome ivi eri Arkrajt. Upoznavanje
sa susedima ostavio je za kasnije,
11

jer proieni dani sa Dejn bili su

suvie dragoceni da bi ih gubio u
neem drugom. To, u stvari, i nije
trebalo da ima formu upoznavanja,
jer su susedi poznavali jo odnedavno Frenka Beverida. Kao o fi
cir, Beverid je bio nedrueljubiv,
jer njegovoj prirodi nije odgovarao
odnos u toj sredini, koja je dano
nono merila ko je vaniji i aristokratskiji aristokrata u oficirskom
serklu. Naklapalo se o tome ko je u
boljoj akademiji uio i ko je pripa
dao kojoj gardi. Tako ni penzionisani, odnosno lani pukovnik Be
verid nije morao da se plai tih
susreta. Meutim, pravi Frenk Be
verid je bio vrlo dobar sused i Lun
je morao da zapamti mnogo imena
i mnoge detalje o njima, da bi mo
gao da opstane pod novim imenom.
Njegovo razmiljanje o svemu
tome prekide Dejn izjavom da je
gladna i da bi mogli da krenu na
doruak.
Mislio sam da saekamo... go
spodina Gibnja - odgovori Lun
smejui se novom imenu Samjuela
Makfersona. - On svakog asa
treba da stigne.
Idem ja da se obuem, pa emo
se nai u trpezariji - ree Dejn
ba u trenutku kad na putu izmeu
drvea odjeknu sirena velikog
krajslera, koga je vozio Samjuel
Makferson.
Majordom, koji je znao da dolazi
pukovnikov narednik nade se
odmah pred ulazom. Meutim, Lun
i Dejn iznenadie majordoma svo
jim ponaanjem. Oni protrae po
red njega i zagrlie glomaznog oveka koji izie iz automobila.
Jesi li zapamtio kako se zove i
da si moj verni narednik? upita
Lun Makfersona.
Dik Gibni, na vaem raspolaga
nju, pukovnie! - 7 uzviknu niornar
eretski.
Gospodin pukovnik apnu
mu Lun smejui se.
A to ja jednom nisam dobio
makar in kapetana? - takoe
12

tiho upita mornar. - Ima me dosta,

umem da psujem za itav bataljon,
sto mu mareva, i iskusan sam.
Mogao bih da komandujem korpu
som.
- Objasniu ti sve uz doruak apnu mu Lun i povede gosta.
Predstavi mu svog majordoma i
uvede ga u kuu. Uzgred mu pred
stavi i poslugu, jer se vrtlar pojavi
iza ugla, a jedan mladi i dve devojke naoe se u holu.
- Nekad je bio dovoljan Dik
Gibni. a sad opor posluge - primeti Makferson.
- Upoznae jo i nau odlinu
kuvaricu - ree Dejn.
Povedoe ga u sobu odreenu za
njega, pa ga za asak ostavie da se
spremi za doruak, a i njih dvoje su
morali da se drugaije obuku.
- Priajte mi o svemu ree
mornar kad sedoe za trpezarijski
sto pokriven belim aravom i skupocenim posuem.
Moraemo se zadovoljiti optim obavetenjima, jer posluga
prislukuje - odgovori mu Lun
tiho.
- Sto mu muka. izgleda da ne
vredi iveti kao bogata ree
Makferson i navali na jelo. jer je
bio ve dobro ogladneo.
Posle doruka izioe u etnju i
tek tada Lun slobodno poe da ob
janjava Makfersonu zato mu nije
dao vei in u vojsci.
- Morao bi uglaeno da post
upa, teno i bez psovki da govori i
da zna stotine besmislenih pravila
ponaanja ree Lun. Ovako,
kao narednik, nisi obavezan sve da
zna, a inae si javio da e ostati
blizu svog broda. Meutim, mogao
si da dovede Brendu.
- Uz nju ne bih mogao da budem
narednik. Ona me zna kao kape
tana broda i smatra da vredim ko
liko dobar admiral - alio se Mak
ferson, ali dodade da je hteo da
prvo sve sam osmotri, to ne isklju
uje skoru posetu Luna i Dejn nje
govoj Brendi.

 I otii emo. da zna ree

Dejn otkidajui jedan cvet i stavlja
jui ga mornaru u zapuak.
Tako stigoe do umice i Lun
poe da pria Makfersonu o svom
planu da ovde izgradi najmoder
niju poljsku kuu. koja e posred
prostorija za stanovanje imati ra
dionice i laboratorije.
Sve e biti povezano zatvore
nim krugom televizijskih i zvunih
ureaja. Zagrevae se sunevom
energijom, a gorive elije stvarae
elektrinu struju tako da ne mis
limo hoe li se neko uditi zbog ve
like potronje priao je Lun.
Dugo je slikao kuu svojih snova,
lepu, istu, bezbednu. Ba kad je
pokazivao gde e izgraditi veliki
bazen za kupanje, iako e kua
imati pod krovom drugi, mali ba
zen i staklenu batu. iznenada se uz
njih nae ovek prosede brade i u
tamnom odelu. Drao je u ruci tap
sa, srebrnom, pseom glavom umesto drke.
Ako me ne varaju moje stare
oi. to gospodin pukovnik Beverid
izlae nekakav plan kao na ratnom
polju - ree neoekivani gost.
eajui se fotografija i uputstava dobijenih od pukovnika. Lun
pogodi da je to eri Mark Arkrajt.
Poe mu u susret i predstavi mu
Dejn kao svoju suprugu Dudi, a
Makfersona kao svog narednika,
koga veoma voli i koji je doao u
goste. Rukujui se sa Dejn eri
potvrdi Lunovu pretpostavku da je
Arkrajt.
Uinilo mi se da ste govorili o
nekim planovima ree on oslo
njen o svoj tap.
Da - potvrdi Lun. - Nameravam da ovde izgradim novu kuu. a
u onom delu bazen.
Zar vam vaa kua. koja je
malo manja od mog dvorca, nije
dovolma? upita eri Arkrajt.
ak je i velika, ali elim da iz
gradim i novu. Hou neim da ispu
nim vreme, a nauka postavlja nove
zahteve kad je re o stanovanju
odgovori Lun.

Dejn i Makferson se udaljise li

vadom.
- Poto smo sami, dragi moj susede, moram da vas podsetim da
postoji ugovor o tome da vlasnici
ovog imanja nee ei ovu umicu,
niti e bilo ta menjati u delu od
?avoja tamo na kraju do vaeg p ri
laza ovom putu, pa dve stotine jardi
u dubinu. Taj ugovor je uvek pot
ovan, a vi znate da on postoji
ree Arkrajt.
- Hteo sam pre toga da s vama
razgovaram - ree Lun neodre
eno.
- Zato niste dolazili, a ovde ste
ve vie od dvadeset dana? upita
starac ne ba vedro.
- Zgreio sam, znam ree Lun.
- Doputovao sam sa enom i bio
mi je potreban odmor, a nameravao sam da vas i posetim i pozo
vem.
- Ispalo je da sam ja u prednosti
- osmehnu se Arkrajt. - etao
sam na ovu stranu ba zato da pozo
vem na veeru vas i vau divnu,
mladu enu.
- Nadam se da niste ve odredili
to vee jer na gost narednik Gibni
tek to je doputovao - ree Lun.
- Neka se narednik odmori.
Odmah kaem da bih bio spreman
da pozovem i njega, ali vi znate...
- Naravno... Gibni je jednosta
van, priprost ovek i esto mu se
omakne i gruba psovka.
- Eto... Tamo e biti i vie dama,
a inae ne bi eleo da vas stavim u
nepovoljan poloaj u svojoj kui nastavi eri Arkrajt ne vodei
mnogo brige o tome ta kae. I
jo neto: ne pristajem da me odbi
jete, jer imam priliku da vas upoz
nam sa mojim roacima. Veeras
imam veliko drutvo, pa vas obave
zujem da nam se prikljuite. Jesmo
li, saglas'ni?
- Vama ne mogu nita da odbi
jem - ree Lun.
- I ne pokuavajte osmehnu
se eri Arkrajt i ode mahnuvi Dejn
s puta.
13

Lun ispria ta. je razgovarao s

njim dok u se Dejn i Makferscn
bili udaljili. Nije pomenuo to da
Arkrajt nije pozvao Makfersona,
ali mornar sam ree:
- Ne elim da se muim s tim
Arkrajtima. Mene opravdajte kako
bilo. Inae sam hteo da vas zamo
lim da mi dopustite da gledam utak
micu bezbola, koja je na programu
veeras.
- Postaje uglaen momak
ree Dejn.
- Kakav sam ti ja momak, devojice? Zagazio sam u petu deceniju,
pet mu Icontitenata oko kojih sam
straio te mnoge godine - ree
Makferson.
- Ali to su najbolje godine ree Lun.
- I jesu, da zna - ree mornar.
- Ne bih se menjao ni s mnogo mla
im, s tobom na pri'mer.
Dejn se smejala na sav glas ra
dosna to je opet tu stari, dobri Sem
i to vidi Luna vedrog u- drutvu
svog druga.
Onda, nas dvoje moramo
uvee susedu - ree Lun.
- Neka vam je bog na pomoi,
sto mu vrajih utogljenih aristo
krata! - uzviknu mornar.
- Mnogo ta ovek mora da
istrpi - ree Lun.
Posle etnje oni se povukoe u sa
lon na spratu pogodan za razgo
vore, jer Lun ga je ve bio opremio
tako-da odmah otkrije ako je neko
od posluge u blizini. Osetljivi ur
eaji su davali signal im bi neko
poao k spratu, a tako isto pokazi
vali su da ii se neko nalazi u okol
nim prostorijama.
Tako osamljeni njih troje su raz
govarali o planovima. Matali su o
budunosti, a pri tome potiskivali
bojazan od mirnog ivota ovde. Na
viknuti na putovanja i uzbudljive
doivljaje udeli su za prostranst
vima i promenama.
- Nije ovo vana luka ree
Makfersonu. Ugodno je da s vre
mena na vreme doete, ovamo, ali
14

stalno... Pa to bi znailo da se i ja
smirim pre vas, a ja hou jo (^a plo
vim oko sveta.
- Covek svuda moe lepo da ivi,
samo ako ume ree Lun vedro.
- Ti ume - nasmeja se M akfer
son. Evo, neka ja nisam Samjuel
Makferson, nego stvarno neki tamo
Dik Gibni, ako ti i ovde ne nae
neku guvu.
- Ve sam u guvi odgovori
Lun, Eri Arkrajt, potomak krijum
ara iz Saseksa, ve mae nekim
ugovorom koji mi zabranjuje da
gradim kuu.
- Ponesi malo onog sredstva
koje unitava papir. Ba bih voleo
da se Arkrajtovi papiri pretvore u
prah - predloi mornar.
- Sve e se srediti - ree Dejn
- Vano je da smo mi na okupu i
sreni.
- Ja bih bio sreniji da smo
ovako zajedno na brodu i da plo
vimo okeanom ree mornar.
- Vreme je da nekud zaplovimo
sloi se Lun.
Poto ruae zajedno, rastadoe
se radi popodnevnog odmora. Pred
vee Lun i Dejn sedoe u kola i
krunim putem obidoe breg koji je
zaklanjao dvorac. Naoe se pred
neobifiom graevinom sa etiri
kule na uglovima. Glavni ulaz je
nekad bio visoko iznad zemlje, pa
su k njemu vodila dvoja stepenita
izmeu kojih je bio probijen tunel
za prolazak automobila u dvorite
zamka.
- Neko je osmatrao - ree
Dejn. - Eno otvaraju se vrata za
prolaz.
Lun poveze i oni se naoe u neve
likom dvoritu u kome je bilo parki
rano desetak automobila.
Na unutranjem stepenitu doe
im u susret lino eri Mark Arkrajt i
odmah tihim glasom ree;
- Prvo muenje poinje. itava
bulumenta mojih roaka eka da
vas upozna. To ne moemo izbei.
- I ne elimo - ljupko ree
Dejn. Poaeni smo vaim pozi

vom i time to emo upoznati vae

roake.
Domain joj samo namignu i uze
je pod ruku. Lun je iao s njene
desne strane i tako ih Eri Arkrajt
povede na neobino visoko uzdig
nut prvi sprat zamka da je izgle
dalo da je najmanje trei s obzirom
na broj stepenika. Uvede ih u pro
strani salon grupice vodei ih od
grupice do grupice, predstavi im
prvo Morin Vol, svoju sestru, koja
je bila udovica. Uz nju su tog tre
nutka bile jo Glorija Arkrajt, ena
Dona Arkrajta, koji je opet bio sin
Rona Arkrajta, Markovog brata, a
zatim Iris Frirnont i Lauru Cesterton. Arkrajt ree da je Iris ki nje
gove umrle sestre Nensi Frimont, a
Laura esterton ki njegove druge
sestre, koja je tu i koju im je prvu
predstavio.
I
nehotino
Dejn
i
Lun radoznalo osmotrie Morin, jer
njen izgled bi svakoga naveo da
pomisli kako su majka i ki vrnja
kinje.
- Imao sam dva brata. Mlai,
Herb, je umro, a stariji, Ron, treba
svakog asa da stigne. Imam ivog i
brata od strica. Zove se Aribald i
treba da doe veeras, Ili sutra. Od
dve sestre ovu koja je iva ve ste
upoznali. Prlmetio sam da vas je
zaudio njen izgled. To je rezultat
itave serije hirurkih intervencija
amerikih lekara. Priznaete da su
veti smejui se priao je najsta
riji ivi Arkrajt vodei ih ka grupi
mukaraca, koji su se smejali i osvr
tali se da se iznova uvere da li ih ko
slua.
Bila su etvorica.
- Upoznajte naeg porodinog
lekara, gospodina eldona - poe
Mark Arkrajt. - Moj roak Henri
Arkrajt Zapamtite to ime, jednom
e biti uveno, jer postie uspehe
kao politiar. A ovaj momak to se
najglasnije smejao zove se Ben Fri
mont. Na lep nain upozoravam sve
ene da ga se uvaju...
- Ali, ujae! - uzviknu Frimont
toboe uvreden, ali ve traei mo

gunost da stane blie Dejn Vitington.

- Tako gospodo, imali ste ast da
upoznate nae najvanije susede,
ledi Dudi i ser Frenka Beverida...
O umalo me ovaj moj vraji sestri
nije omeo da predstavim i Dona...
Don Arkrajt, sin mog brata Rona.
Njegovu suprugu Gloriju ve ste
sreli-.. - gpvorio je Eri Arkrajt.
Njegove rei prekide dolazak
grupe gostiju, koji odmah ugledae
domaina i prioe. Domain se
rukova s priolicama i odmah
napomenu da ne zna ko se od njih
zna sa susedima, ali e ih predsta
viti. Prvo prie Kendans Luison, a
zatim njen mu Sten, pravni savetnik i advokat Erla Arkrajta, pa i ost
alih lanova porodice. Sledeli su
Sibila Arkrajt i njen otac Ron, a na
kraju Aribald Arkrajt.
- Plaio sam se da nee doi ree Eri Mark Arkrajt.
- Ni za ta na svetu ne bih propu
stio da doem osmehnuvi se
ree ezdesetogodinji Aribald
kao da nije razumeo ironiju doma
ina.
U jednom trenutku Dejn i Lun se
naoe u prilici da neto kau
jedno drugom, a da to niko ne uje.
- Da li si zapamtio ko je ko
ovde? - tiho upita ona.
- O nekima sam sluao od pakovnika, ali niko nije hteo da pita
da li sam ga zaboravio. Mislim da
u ipak morati da nainim crte
porodinog stabla Arkrajtovih odgovori Lun.
Prekide ih dolazak dostojanstve
nog oveka u crnom odelu, belom
prsluku i s belim rukavicama. No
sio je veliki srebrni posluavnik s
aperitivima. Domain mu dade
znak da poslui prvo Luna i Dejn,
pa i sam prie. Uzimajui aicu
pia Eri Arkrajt predstavi i oveka
koji je posluivao:
- Bazil Piler je vie lan nae
porodice nego to je lan posluge.
On je odrastao u naoj kui i radio
je ovde. Imao je sreu da dobije na
15

lutriji premiju od pola miliona

funti, ali nije otiao od nas. Istina,
nema nikakvih obaveza, ali on na
ovakvim skupovima dobrovoljno
ponudi aperitiv, potara se o piu.
Poto se nisam enio, esto sam
usamljen ovde. Bazil mi je kao sin i
drug.
- Hvala, moj lorde - dostojanst
veno se pokloni Piler i odnese posluavnik na sto kod zida.
Odmah zatim prie domainu i
neto mu ree.
- Zovu nas za sto. gospodo! ree Eri Arkrajt glasno.
Ka trpezariji krenu prvi. U hodu
se nae pored Henrija Arkrajta i
zastade.
- Vidim da nije dola Mildred, a
obeala je. Da li si bio s njom da
nas? - upita kuckajui prstom lulu
koja je virila iz Henrijevog depa
na grudima.
Henri je uze i stavi u unutranji
dep i odgovori:
- Video sam je, ali smo se posva
ali i otiao sam pre nego je rekla
da li e doi.
- Ako si kriv. idi sada i telefo
nom proveri je ii u svom stanu i
hoe li doi - ree Eri i produi
vodei goste ka trpezariji, koja je
bila na drugoj strani prostranog
hola.
III
Inspektor Kliv Braun doveze se
do pred zamak i zaustavi se da ga
osmotri. Njegovu panju privlaili
su zidovi visoko podignutih temelja,
sa kojih su se dizale etiri ugaone
kule. Bilo je oito da je zamak izgra
en u doba kad su se jo uvek gra
dile prave male tvrave, zbog ega
je kralj morao da zabrani njihovu
dalju izgradnju, ali to je bio ujedno i
period kad su nastajali neutvreni
dvorci namenjeni uivanju i udob
nostima.
l.C ock n ejf - stanovnik istonog Londona, p ri
padnik niih, siromaS.nih slojeva U p otreb
ljava se i u pogrdn om smislu za Londonca
koji netano izg o v a ra p ojedine konsonante.
pa taj g o v o r podsea na pren em agan ie ra zm a
en og d eteta (prim . p revodioca)

16

Kapija na novom tunelu ispod zi

dova temelja bila je zatvorena i in
spektor pozvoni. Stie mladi i
upali svetla, pa otvori samo jedno
krilo kapije.
- elim da uem - ree inspek
tor.
- Koga da najavim? - upita
momak.
Inspektor Braun je bio umoran i
nezadovoljan proteklim danom, pa
ga mladievo pitanje naljuti.
- Otvorite tu kapiju, mladiu,
ako neete da vam izvuem ui! Ja
sam inspektor Skotland Jarda i e
lim
unutra!
podviknu on
smrknuto.
U tom trenutku mladi naglo zat
vori i u se zveket poluge, kojom
mladi u\rsti kapiju.
- Hej! viknu inspektor i opet
pritisnu zvono.
Kroz prozori na kapiju momak
doviknu:
- Niste pozvani i ne moete auto
mobilom unutra! Penjite se stepeni
tem i pozvonite gore, pa e vas obavestiti ta mogu da uine za vas.
- Budalasta momka, moj lorde!
- uzviknu inspektor i htede da se
prepire kroz prozori, ali ve se
ulo kako mladi otra u dubinu
dvorita.
Svaki inspektorov susret s aristokratijom donosio mu je po neku
neprijatnost. Roeni kokni' Braun
se nikad nije pom irio s mnogim
pravilima
ponaanja
naroito
medu aristokratima. Deavalo mu
se da zaboravi titule i da se po
greno ponaa tako da ga je esto i
posluga gledala s prezirom. Sada je
morao da se popne uz stepenite
visoko desetak jardi, jer je poi
njalo iz nekadanjeg opkopa oko
zamka. On Ijutito pozvoni i saeka
Prolo je nekoliko minuta i on poe
da zvoni bez prekida.
Konano vrata se otvorie i na
njima se pokaza ovek u crnom
odelu i s belim rukavicama na r u
kama.

- Vratar i posluga su kod dvori

nog ulaza, a vi ste nestrpljivi. ta
elite? - ree Bazil Piler.
- Ja sam inspektor Skotland
Jarda, Kliv Braun i elim da odmah
vidim Henrija Arkrajta...
- Mislite na gospodina Henrija
Arkrajta? - upade mu u re Piler i
podie glavu zauzimajui nadmen
stav.
- A ti, ko si? - Ijutito upita in
spektor i odmah se pokaja to nije
uspeo da se uzdri.
Piler popravi bakenbarde. koje je
negovao i u kojima je bilo sedih,
iako je imao etrdeset i tri godine.
- Mislim da se nikad nismo
upoznali, a jo manje zbliili - ree
nakon toga i uuta.
Inspektor uzdahnu i jedva se
uzdravajui ree:
- Mislim da formalnosti nisu
vane, gospodine...
- Piler... Bazil Piler!
- Pripadate li posluzi? - upita
inspektor.
- Vie me smatraju lanom...
Meutim, to za vas nema vanosti,
gospodine inspektore...
- Braun... Kliv Braun!
~ Izvolite, gospodine inspektore
Braune'^ upita sada Piler jo
uvek stojei ukrueno.
- Pozovite mi odmah gospodina
Henrija Arkrajta.
- Uite u hol i saekajte. Ne
znam da li e moi da vas primi, jer
u toku je porodina veera s roa
cima i najintimnijim prijateljima
ree Piler i ukloni se s vrata da
propusti neoekivanog gosta.
- Neka me primi odmah.. Ne,
jo bolje neka odmah doe jer radi
se o ubistvu...
- Kakve veze moe imati ser
Arkrajt s ubistvom'^! zapanjeno
lipita Pile)'.
Pozovite ga, gospodine Piler,
ako ne elite neprijatnosti. Zbog
loga to mi smetale morao bih a
otvorim istragu protiv vas. Smetate
mi da odmah vidim oveka vanog
%a razjanjenje zloina ree in

spektor ve uivajui u uznemireno

sti biveg sluge
- A ko je ubijen, ako smem da
pitam,
gospodine
inspektore
Braun? - upita Piler.
- Da ste sluali poslednje vesti
ve bi znali. Gospoica Mildred
Arkrajt ubijena je pre podne u
svom londonskom stanu. Zato treba
da vidim njenog brata, gospodina...
govorio je Braun.
- O!... Pa to je... O! Trim! - zbu
njeno je mucao Bazil Piler gubei
dostojanstveno dranje.
On otra nespretno se zanosei.
U trpezariji zatrai dozvolu da
neto saopti erlu Arkrajtu i ovaj
mu dade znak da saeka.
- Dame i gospodo, nastavite ve
eru i oprostite mi to u.izai koji
trenutak - ree eri Arkrajt.
Piler mu u dnu trpezarije ispria
ta je uo od inspektora, koji trai
Henrija.
- Jesi li negde video Henrija
upita eri. Ve smo uznemireni i
zbog njegovog zakanjenja, a sad
taj zli glas... To je nepodnoljivo.
~ Ne znam gde je gospodin
Henri. Video sam kad je otiao u
severnu kulu. jer tamo je telefon
kojim je mogao da razgovara bez
opasnosti da ga ko uje odgovori
Piler.
- Zato misli da je eleo da ga
niko ne uje? upita eri Arkrajt.
- Cesto je imao neto da zameri
svojoj sestri, pa se uvek trudio da
niko ne moe da prislukuje - ob
jasni Piler
IJ tom trenutku ue se uzbueni
glasovi iz kuhinje. Njih dvojica pourie da vise ta se dogaa. Hodni
kom je trao momak iz posluge.
- Mrtav je. . Kod treeg vinskog
bureta! vikao je uzbueno.
- Ko je mrtav? - upita Piler i
uhvati momka kao da ovaj bei.
- Gospodin Henri A.rkrajt lei
mr tav - odgovori momak hvata
jui dah.
Inspektor Braun iz hola bee uo
povike 1 kjenuo da sam uje ta se
17

dogaa, pa je sada stajao iza doma

ina.
- Ko ste vi? - tre se eri Arkrajt.
Braun mu odgovori i zatrai da
odmah svi odu na mesto nesree,
jer jo nisu znali kako je Henri stra
dao. Izraz Arkrajtovog lica bio je
vie radoznao nego uasnut kad je
saznao za smrt Mildred i Henrija.
Tako se gasilo potomstvo njegovog
najmlaeg brata po ocu, Herba. Mis
lei o tome pratio je one koji su sila
zili u podrum niz stepenite kod severne kule.
- Sta je mogao da radi u vins
kom podrumu? upita inspektor.
- Nikad tamo nije odlazio, jer ne
pije alkohol, a mirisi u vinskom po
drumu izazivali su mu uvek mu
ninu. To znam, jer sam ga jednom
naterao da ide sa mnom i pogleda
kako je podrum ureen. Moda je
primetio kradljivca - odgovori
Arkrajt zastavi na odmoritu.
- Kog kradljivca? - upita in
spektor stojei nekoliko stepenika
nie i okrenuvi se ka odmoritu.
- Ve dva meseca, s vremena, na
vreme, primeeno je da neko krade
najbolja pia iz podruma.
- Da li se podrum zakljuava?
- A, ne! - uzviknu eri Arkrajt. Takva je tradicija. Zato niko ne
pamti da je video klju stare brave
na vratim a kroz koja emo ui. I
nikad nije nestala ni boca pia, a
da to nije bilo poznato posluzi.
Samo posluga je donosila pie.
- Duhovi... Pria se da su Rodolfini tako... - zausti Bazil Piler.
- Ne govori gluposti, sinko! prekide ga eri Arkrajt. - Moj deda
eri Norman se prilikom kupovine
imanja obavezao da nee govoriti
nita o dogaajima za koje se u
dvorcu meu poslugom znalo i da
nee progoniti duhove.
- Duhove?! - zaueno uzviknu
inspektor.
- Da... oni se s vremena na
vrem e pojavljuju i uju. To je ue
stalo zadnja dva meseca. Ne bih
18

vam o tome govorio, ali vi ete u

istrai meu poslugom uti neto o
tome. Duhovi su duhovi i o tim pri
ama ne treba voditi rauna ob
jasni eri Arkrajt i stade pred te
kim hrastovim vratima, iji gornji
deo je bio polukruan. Piler pouri
da ih sasvim otvori, jer bila su
samo malo odkrinuta. Prvi ue in
spektor i ugleda niz od dvanaest
buradi na desnoj strani i redove
polica s bocama pia na levoj. Kod
treeg bureta videlo e telo Henrija
Arkrajta, jer momak koji je dolazio
da uzme pie bio je ostavio sva tri
svetla upaljena.
Inspektor zaustavi Arkrajta i Pilera da ostanu kod prvog bureta, a
sam prie leu. Proveri da li je
Henri zaista mrtav i, kad se u to
uveri, poe da trai uzrok njegove
smrti. Nae ranu na potiljku rtve,
za koju se nije moglo sumnjati da je
nastala padom ili udarom o pod, ili
neki drugi predmet, jer imala je
pravilan oblik krsta. Bilo je oito da
su ivice udarne povrine predmeta
bile zaobljene, jer lobanja je bila po
lomljena, a koa nad njom lake
povreena.
- Ostaviemo lekaru i drugim
strunjacima da utvrde kakvim je
to krstom usmren - primeti in
spektor ustajui i traei kakav
trag u blizini.
- Krstom?! - uzbueno-upita Pi
ler.
- Da, povreda ima oblik krsta potvrdi mspektor.
- Pa tako su. pria se umirali
Rodoifini... ote se Pileru, koji se
seti gospodareve zapovesti da ne
govori o davnim vlasnicima zamka.
- Opet, ti... - prekori ga eri A r
krajt.
Inspektor ree da svi napuste
podrum i da paze da ne izbriu ne
hotino neki trag. pa upita gde je
telefon da pozove pomo.
Eri Arkrajt je morao da obavesti
sve prisutne na veeri o traginim
dogaajima i zamoli iz da ostanu
za stolom dok ne doe policija. I h-

spektor mu je rekao da e doi in

spektor mesne policije iz Uksbrida kao predstavnik nadlenih vla
sti za ovaj ki'aj, ali istrana ekipa
ddiazi iz Skotland Jarda, je se radi
0 novom zloinu, koji je verovatno
povezan sa onim u Londonu.
Prvo stigoe inspektor Uri Tarner i dva policajca iz Uksbrida, a
tek sat i po kasnije i ekipa iz Skot
land Jarda. Inspektor Tarner bio je
upadljiv ovek, jer je nosio guste
brkove, a na levom oku je imao
r.eku manu, jer ga je. skoro stalno
drao zatvoreno, kao ovek koji ni
ani. Samo kad bi se neem udio,
ili kad bi se trgao, otvaralo se i to
levo oko. im je stigao, on predloi
inspektoru Braunu da odmah
obave deo posla. Do dolaska grupe
iz Londona oni su za veinu prisut
nih u dvorcu utvrdili kiid su se kre
tali i s kim su bili u vreme smrti
Henrija Arkrajta.
Sistemom eliminisanja sa liste
sumnjivih prvo su skinuti, susedi
Dudi i Frenk Beverid.
Od njihovog dolaska ni trenu
tak se nismo odvajali posvedoi
eri Arkrajt.
Da su susedi izvan svake sumnje
izjavie i svi ostali. Dalje ispitivanje
oslobodi sumnje jo dve treine
onih u trpezariji i polovinu posluge.
Za kritino vreme vrst alibi nisu
imali momak koji je naao le, neka
danji sluga Bazil Piler i vrtlar, koji
je imao skroman stan u dnu un
utranjeg dvorita, kod podnoja
june kule. Od onih koji su veerali
u trpezariji izlazili su na krae
vreme Ron Arkrajt, njegova sestra
Morin Vol, porodini lekar Seldon,
Iris Frimont i Aribald Arkrajt.
Tako je spisak sumnjivih ostao su
vie veliki.
Da li je u zamku boravio jo
neko, sem onih koje smo videli ovde
1 meu sakupljenom poslugom?
upita inspektor Uri Tarner i na asak mu blesnu levo oko.
Niko, siguran sam u to! uzviknu eri Mark Arkrajt.

- Ima li zamak tajnih prolaza,

kakve imaju skoro uvek ovakve gra
evine? - upita inspektor Kliv
Braun.
- Postojao je jedan takav prola^z,
ali ga je namerno potpuno razruio
i zazidao jo moj deda jer nije vie
bilo potrebno da se tunel odrava.
Taj prolaz je u nekom sluaju mo
gao da poslui za ulaz neeljenih
posetilaca, pa je iskoriena izgrad
nja prolaza za automobile da se
onaj nepotrebni tunel zatrpa. Zem
lja iz jednog odnoena je u drugi
objasni eri A rkrajt
Istranoj ekipi nije uspelo da ot
krije bilo kakav trag, koji bi ukazao
na ubice. Inspektor Braun j'e i poje
dinano razgovarao sa svim stanov
nicima i gostima zamka. Nasluao
se pria o duhovima u zamku, ali ih
je potiskivao i traio stvarne inje
nice. Dok je razgovarao sa Frenkom Beveridom inspektor upita:
' - Da li vi to zapaate, gospo
dine pukovnie? - upita inspektor.
- Obina radoznalost uinila je
da celo vreme ove neprijatne noi
razmiljam o ubistvima, ali nita
nisam zakljuio - odgovori Lun. Recite mi neto vie o ubistvu u Lon
donu.
Inspektor mu ispria sve to je
smatrao vanim
- Znai da se ubice plae naru
ioca zloina vie nego dugogodi
nje robije - pri meti Lun.
- Oni to i kau - ree inspektor.
- Izvan zapisnika Brud je kao u
ali rekao da otkrivanje naruioca
znai sigurno smrt. Kad sam mu
rekao da e u svakom sluaju odle
ati u zatvoru, a do tada opasnost
od tog oveka moe da nestane, od
govorio je da zatvor nije nikakva
zatita.
- Bie vam teko, gospodine in
spektore - i'ee Lun. - Ovde su
umeani i duhovi, a sumnjivih ima
mnogo.
- Zato i vi pominjeto duhove?
- Jer sam veeras uo neobine
glasove dok smo ekali da doe
19

vaa istrana grupa. Prisutni su

govorili o duhovinna u zamku kao o
neem suvie dobro poznatom i
stvarnom.
- Zbunjuje me to to kaete. ta
sf' ili? upita inspektor.
- Prvo se uo neobian zviduk
u pet navrata i u jednakim razma
cima. Zatim daleki vrisak, koji se
pretvorio u smeh i zamro kao tektanje hijene odgovori Lun.
- Verujete li vi u postojanje du
hova, gospodine pukovnie?
upita inspektor.
Lun odmahnu glavom, ali ne stie
da neto kae. Inspektor se ukoi i
unezvereno pogleda oko sebe, odne
kud su dobipirali nejasni krikovi
od kojih je kosa polazila uvis i koa
se jeila. Povremeno ih je nadjaa
vao zvuk udaljenog gonga, pa se
sve zavri sablasnim smehom.
- Prola je pono... Vreme du
hova... A li Henri Arkrajt ubijen je
rano - zbunjeno ree inspektor.
- Mislim da bi trebalo detaljno
pretresti zamak i pretraiti svaki
kutak. Moda negde postoje' tajni
prolazi, koje koriste tobonji du
hovi i iz kojih su doli da ubiju Arkrajta - ree Lun.
Inspektor potvrdi svoju saglasnost nemim klimanjem glave. To
bonji pukovnik Beverid dobi odo
brenje da se sa suprugom vrati svo
joj kui, ako ne eli da prenoi
ovde.
- Vi ste van svake sumnje i neu
vas uznemiravati bez nude zak
ljui inspektor. Otpratiu vas do
izlaza, a onda nameravam da se
vratim u London. Zapeatili smo
neke prostorije i zamolili da sem
vas niko ne naputa zamak.
Lun ode u salon i izmeu dremljivih i umornih ena pozva Dejn da
krenu kui. Iz sobe za puenje doe
eri Mark Arkrajt i usprotivi se nji
hovom odlasku nudei im sobu za
spavanje. Lun ree da zbog gosta,
koji je ostao u njihovoj kui, eli da
se vrati. No je lepa i mesec jo sija,
pa im je lako da odu.
20

- Onda, doite nam i bez poziva

ee - zakljui Arkrajt.
- Svakako emo se nai i u na
oj kuci, im prou ovi teki tre
nuci. Veoma nam je ao to se dogo
dilo sve to... govorio je Lun.
Prekide ga vrisak u blizini. Dola
zio je kroz niz vrata otvorenih
prema podnoju istone kule. Iz
malog salona bila su otvorena
vrata prema trpezariji, a iz ove sledee, koja su vodila u sobu ureenu
za gledanje televizije i sluanje ra
dija. Tamo je bio postavljen i jedan
klavir s ormanom punim nota. Sve
to registrovao je inspektorov mo
zak dok je osmotrio sobu iz koje je
doao vrisak.
uo je slabo jeanje, koje se pret
vori u umno, ali teko disanje. In
spektor skoi do reda fotelja i iza
zadnje nae isprueno telo Dona
Arkrajta.
- Lekara! Naite lekara! - uzviknu inspektor.
- Na lekar je otiao pre vie od
jednog sata - ree policjajac koji
bee dotrao ba nekoliko trenu
taka pre toga.
- Tu je porodini lekar! Mislim
da se zove doktor Seldon - ree
inspektor.
Drao je podignutu glavu Dona
Arkrajta, ije naoari u tamnom
crnom okviru behu skoro spale.
Braun ih namesti levom rukom, pa
dade znak da niko ne ulazi dalje od
vrata s kojih su provirivale glave
domaina i gostiju. Dr eldon stie
zadnji i probi se ka inspektoru.
Pomae mu da na trosed u uglu
smeste ranjenika.
- Povreda na glavi u obliku
krsta - zakljui lekar.
- Udarac je pogodio vie nego
kod Henrija ree inspektor osvetlivi teme elave rtve.
Don Arkrajt je imao golo i
sjajno teme i u naknadu* za izgub
ljenu kosu nosio je potkresanu
bradu i duge, oborene brkove. Sada
e niz brkove slivalo tanak mlaz

krvi. Telo nesrenika se zgri i

smiri.
Um ire... On je umro,.. - uzbu
enim glasom, ali tiho saopti dr
Seldon.
O !... Moj jedini sin! uzviknu
Ron Arkrajt bolnim glasom i pored
inspektorove zabi ane probi se do
mrtvaca.
Klee uz trosed i zagnjuri glavu
na grudi mrtvog sina.
Ubili.,.. Znam da su oni... Osvetiu - bile su rei koje je inspektor
razumeo od svega to je prigueno
rekao otac ubijenog.
Glorija Arkrajt, obuena u dugu
crvenu haljinu s razrezom na boku,
bila je sve do tog trenutka nesvesna
ta se dogodilo. Tek videi svekra
kako klei ona otkri da je ubijen i
njen mu. Nije mu videla glavu, jer
joj je smetao Ron, ali je po neemu
prepoznala Donove noge. Utrala
je uz vrisak i proverila je li rtva
zaista njen mu.
O, moj lorde'.... - ree pravei
pokret kao da e kleknuti da se
moli i pade onesveena.
U tom trenutku stie inspektor
Uri Tarner, koji bese otiao da raz
govara s poslugom. On zamoli sve
prisutne da se povuku, postavi svog
policajca na strau i htede da opet
nekud ode.
Hoete li do telefona? upita
Inspektor Braun.
Tarner potvrdi da to namerava.
ali Braun mu dade znak da ostane.
Pre bi stigli momci iz nae sta
nice ree Tarner.

Potrebna
je
svestranija
istraga, pa je bolje da odmah po
zove pojaanje iz Skotland Jarda.
Traiu potrebne vetake. Verujem
da e odobFiti dolazak helikopte
rom objasni inspektor Braun.
Tarner se sloi i malo kasnije
Braun ga obavesti da e specijalna
brigada Skotland Jarda stii vrlo
brzo, jer no je vedra i pogodna za
letenje helikoptera.
1 Titula lord upotrebljava se i u znaenju Isus
Hristos i bog.

Dok ste vi telefonirali, ja sam

posmatrao okolo. Plaim se da ni
ovog puta nema korisnih tragova
ree inspektor Tarner.
U tom momentu domain upita
ta da rade svi oni koji ve teko
stoje na nogama i da li gosti iz susedstva mogu da odu.
Gospodin pukovnik Beverid i
njegova supruga mogu da odu, a
cstali neka se smeste tako da budu
u veim grupama, jer ovo je drugo
ubistvo ovde u toku nekoliko a
sova. Svakoj grupi pridruie se po
jedan policajac, ili ja i gospodin Tar
ner. To se odnosi i na poslugu odgovori inspektor Braun.
Odmah zatim inspektor Braun
otprati tobonjeg pukovnika i nje
govu suprugu. Saekao je dok
sednu u automobil i izvezu se izvan
zamka. Tada poe da se penje uz ste
penite iz dvorita i u jednom tre
nutku pogleda uvis u elji da osmo
tri spolja krov i kule zamka. To mu
spase ivot, jer odozgo je pravo na
njega padao nekakav predmet. On
odskoi i potee pitolj.
Na stepenitu se rasprte etvrta
sti predmet od kamena. Inspektor
potra napred, pojuri hodnikom
prizemlja, uspe se na sprat i uzvera
sa uz strme drvene stube u potkrov
lje. Proe kroz niska vrata na
ispust nad stepenitem. Tu utvrdi
da je kameni predmet bio deo krov
nog ureaja za hvatanje kinice i
njeno odvoenje do rezervoara u
dvoritu. Ve odavno zamak je
imao vodovod i ureaj nije bio u
upotrebi. I bez depne lampe, zbog
meseine, Braun utvrdi da je ka
men pao malo ukoso i pogodio mesto dalje od onog na koje bi udario
slobodnim padom.
U tom trenutku stie inspektor
Tarner i provue se na krovni
ispust,
- ta se dogaa? - upita.
- Duhovi... Jedan je hteo da me
ubije ovakvim koritasto isklesanim
kamenom dok sam se peo stepeni
tem odgovori inspektor Braun.
21

- Moe li biti da je kamen slu

ajno pao? - upita Tarner.
- Nema vetra, a pad nije bio ver
tikalan. Pogledajte i sami odgovori
Braun.
Njih dvojica opet uoe na pra
njavi tavan i osmotrie tlo osvetljavajui depnim lampama praSinom
pokrivene hrastove podove tavana.
-- Nema nita sem naih tragova
zakljui Tarner.
- Duhovi ne ostavljaju tragove
gorko se osmehnu inspektor
Braun,
- Bilo bi dobro da to pre obezbedimo sve prisutne u zamku, jer pla
im se da se ne dogodi jo koji zlo
in ree inspektor Tarner kad se
naoe u hodniku na spratu.
- Ne vidim nain da otkriiemo
ubicu - ree inspektor Braun sled ei'svoje misli. U ovom sluaju
imaju alibi svi koji su bili sumnjivi
u sluaju smrti Henrija Arkrajta.
- Da, posluga je bila na okupu i
pod prismotrom mojih ljudi, a do
maini i gosti zajedno u salonu i
sobi za puenje - potvrdi inspek
tor Tarner i na asak otvori levo
oko.
Dok su silazili stepenitem sa
sprata, zau se cviljenje slino
onom koje proizvode metalni tokovi na nepodmazanim osovinama.
Nisu mogli da zakljue iz kog
pravca dolazi taj zvuk, jer uli su ga
kao da dolazi odjednom iz u krug
postavljenih
zvunika. Cviljenje
zameni ljudski glas, koji je vritao
izgovarajui samo ponavljano; I-ii-i.. .
Tarner se strese, a Braun se zau
stavi. Oslukivao je neko vreme i
pogleda 'u tavanicu. Gore je uo
tranje, pa obine korake. To isto je
uo i inspektor Tarner. Braur; niu
dade znak da ga sledi pa skide ci
pele brzim pokretom i potee pi
tolj. Isto uim i Tarner.
Oni neujno utrae stepenitem
i poee da istrauju. Sve prostorije
i prolazi bili su otkljuani, pa su bez
sm.etnji prolazili, a'i nisu naH na
tragove ni ljude. Pred jednom, gravi22

rom na poetku hodnika kod proi

renja za
stepenite
inspektor
Braun naglo stade.
- Gledaj! - uzviknu pokazujui
ono to je bilo na graviri.
Video se jaha na snanom ko
nju, iza koga su stupala dva peaka
s helebardama na ramenima: Ja
ha je bio u srednjevekovnom
oklopu i pored maa o pojasu mu je
visila naroita ratna sekira, iia
otrica je bila zatiena konom
oblogom, slino sekirama savremenih vatrogasaca. Tupa strana, od
nosno uice sekire bilo je ono to je
privuklo inspektorovu.panju.
Oruje kojim su izvrena
ubistva ree on stavljajui vrh
prsta na crte sekire, koja je u isto
vreme bila i neka vrsta topuza.
Uice su imale oblik zaobljenog
krsta. Udarac tim orujem morao
je da ostavi trag na mestu udarca,
koji bi bio istovetan sa smrtonos
nim povredama na glavama ubije
nih.
- Pie da je to baron Rodolfin u
godini 17-32. - ree inspektor Tar
ner.
- Valjda nije stigao u dvadeseti
vek sa svojim glavolomom u obliku
krsta!? - uzviknu Braun.
Tarner ne ree nita i levo oko
mu se jo jae zatvori. Njih dvojica
se na kraju hodnika dogovorie da
zatrae da se svi prisutni podele u
samo tri grupe, u dve domaini i
gosti i u jednu posluga. Kad zatrai
ie da se takve grupe stvore, in
spektor Braun upita:
- Jesu li svi ovde?
- Moj jadni brat Ron je uz svog
mrtvog sina ree eri Mark Arkrajt.
- Ne znam kud je nestao Artur
ree zabrinuto Morin V'ol.
- Ko je Artur? - upita inspek
tor znajui da je to jedan od njena
dva sina, ali ne znajui koji od njih
- Moj mlai sin, slikar odgovo i podmladena majka.
- Zna li ko gde je on"' Je ii ga ko
video? -- upita inspektor Tarner

prisutne i svog uniformisanog poli

cajca koji je stajao uz vrata.
Ja sam video kad je otiao u
dvorite do svog automobila. Ponu
dio sam se da ga pratim, ali on je
odbio, jer kako je rekao, trebalo je
samo da uzme svoje cigarete
ree Bazil Piler.
Prvi osumnjieni, pomisli inspek
tor Braun.
Hajdemo zajedno da ga potra
imo obrati se glasno kolegi Tar^
neru. Ostale molim da se ne uda
ljavaju.
U tom trenutku zau se brujanje
helikopterskog motora nad zam
kom. Spusti se malo kasnije na li
vadu
blizu
dvorca.
Inspektori
Braun i Tarner pourie do parkira
nih automobila, jer bilo je vremena
da potrae nestalog Vola dok se
istrana ekipa i specijalna grupa
iskrcaju.
Znali su da postoji opasnost da je
Artur Vol jo jedna rtva neuhvat
ljivih ubica, ali su bili zapanjeni
onim to su videli. Artur Vol leao
je vrata probodenog strelom.
Ovo prelazi svaku meru
ree Tarner. Tu iznad parkira
nih automobila je sveana dvorana
ukraena starim orujem. Ne bih se
zaudio da je upotrebljen luk sa
zida u toj dvorani.
Tim orujem treba znati pogo
diti cilj - ree Braun.
Da Ron Arkrajt nije u drutvu
mog oveka tamo kod ubijenog
Dona, pomislio bih na njega
ree Tarner.
O n 'je, istina, pretio osvetom
ubici, ali ne verujem da bi ve sada
ubio. I zato misli da bi on mogao
biti ubica? upita inspektor
Braun.
Ron Arkrajt je pre dvadeset
godina bio prvak Uksbrida u gaa
nju lukom i strelom. Znam to, jer u
sportskom drutvu stoji njegova fo
tografija uz pehar, koji je osvojio i
poklonio drutvu objasni inspek
tor Tarner.

Nije bilo vremena za dalji razgo

vor, pa pourie da otvore kapiju
istranoj grupi. Kad se na elu pri
dolih ljudi vratie u zamak odmah
se uputie ka mestu na kome je u
sobu za televizijski aparat i radio
leao ubijeni Don Arkrajt. U novoj
ekipi pristigloj iz Londona bilo je
opet nekoliko ljudi koji su se bili
tek vratili iz zamka, pa su usput
ispriali ostalima o ublstvu Henrija
Arkrajta. Novo ubistvo je bilo vee
iznenaenje, a sadanja vest i o tre
em ubistvu ve je zabrinjavala i
zbunjivala i ogrubele policijske
strunjake.
To je pravi pokolj. Neko hoe
da uniti Arkrajte ree jedan od
njih.
Zadnja jrtva nije Arkrajt. ve
samo roak ree inspektor
Braun ba kad stigoe do vrata
sobe u kojoj je bio le Dona A r
krajta.
Ve potresen trostrukim ubistvom u zamku inspektor Braun se
tre i prisloni se uz dovratak, jer
video je nepomina tela policajca i
Rona Arkrajta na podu.
Paljivo da ne unitimo kakav
trag - opomenu neko.
Izmeu prisutnih probi se policij
ski lekar i prie prvo uniformisanom policajcu, koji je leao blie.
Uskoro se podie i objavi;
Samo je onesveen! Nita tra
gino!
Ode do Rona Arkrajta i odahnu,
jer i ucveljeni otac je bio samo onesveen. Kad ih osvestie on ree:
Sedeo sam tu uz svog nesrenog i jedinog sina. Bio sam pognuo
glavu i lice oslonio na dlanove... Od
tog trenutka ne znam ta se doga
alo. Oseam samo bol na potiljku.
Lekar napipa bolnu vorugu i
upozori povreenog da kae ako
oseti muninu, ili tee posledice. jer
povreda glave je opasna.
Policajac ree da je posmatrao
pokunjenog Rona Arkrajta i tada je
osetio udarac. Pomutila mu se svest
1 nije video, ali nije odmah pao.
23

- M ora da me je neko udario i

po drugi put, jer tada sam izgubio
svest zakljui on.
Lekarski nalaz potvrdi da su bila
dva udarca. Jedan po temenu, a
drugi po potiljku. Policajac je bio
odloio svoj lem i tako olakao
uspeh napadau, a moda i sebi spasao ivot, jer zloinac bi ga morao
ubiti u nemogunosti da ga onesvesti.
Inspektor Braun pouri do tele
fona i u imeniku potrai broj kue
pukovnika Beverida. Javi se nepoz
nat glas i ree da pripada posluzi.
- Mogu li da dobijem pukovnika
Beverida, jer vrlo je vano. Dogo
dilo se jo jedno ubistvo u zamku
Arkrajtovih. Ovde je inspektor
Braun.
- Nadam se da gospodin Beverid j,o ne spava, jer stigao je pre
pola sata i otiao na poinak. Pokuau da ga obavestim - odgovori
Beveridov momak.
Inspektor Braun nije sumnjao na
pukovnika, ali je bio obavezan da
sa njega otkloni moguu sumnju.
Nakon tri minuta javi se Beverid.
Inepektor mu ispria ta se dogo
dilo i odmah dodade:
- Nisam zvao da proverim gde
ste vi bili pre etvrt ili pola sata,
kad se zloin dogodio, nego da vas
obavestim, jer besmislena ubistva
se nastavljaju, a i vi ste bili u
drutvu Arkrajtovih, Niko ne zna
ko bi mogao da bude sledea rtva,
pa vas molim da brinete o svojoj
bezbednosti.
- Ne bi mi smetalo ni da ste proveravali moj alibi. Rado u razgova
rati s vama o svemu, kad naete
vremena za to. Hvala na obavetenju i brizi - zakljui Lun.
Vrativi se ka ekipi inspektor
Braun ispria kome je telefonirao i
dogovori se sa inspektorom Tarnerom da celu istragu prepusti eki
pama Skotland Jarda, to ovaj rado
prihvati.
- Ne zavidim vam, potovani pri
jatelju - ree na kraju Tarner i
povue se sa svoja dva policajca.
24

rv
Popononi sati pretvorili su se u
pravu moru, koja je pritiskivala sve
prisutne. Pla, uzdasi i apat ome
tali su da se uju pozivi policijskih
eksperata, koji su hteli da odmah
utvrde bar neke injenice o tome
gde se ko od prisutnih nalazio u tre
nucima ubistava, pa su oni morali
da ponavljaju i trae. ene i devojke su plakale pred islednicima.
Mukarci su bili rasejani i ni u ta
vie nisu bili sigurni. Svako je pri
ao o tome da je oaloen i duboko
potresen.
Konano, inspektor Braun je mo
rao da odobri odlazak na odmor
svih prisutnih. Odredio je strae i
zahtevao da e gosti smeste u dve
velike sobe u koje e se doneti po
trebna posteljina za improvizovane
leajeve, a i nekoliko kreveta. Pos
luga je upuena da se smesti u
svoju trpezariju i sobu za boravak.
Eri Arkrajt ne ree nita o smetaju posluge, ali nije mogao da
prihvati neudoban smetaj za sebe
i goste.
Ja imam oruje i spavau u
sobi gde sam navikao. Do moje na
lazi se soba u kojoj moja sestra
spava kad god je ovde. Bie tako i
ovog puta. Nikakva straa nam nije
potrebna - ree on odluno.
Inspektor je bio nemoan da u
tome sprei domaina, ali na svoju
ruku odredi straara pred te dve
sobe. Sad i ostali gosti zatraie da
se iskoristi pogodnost smetaja u
est malih soba za goste, koje su se-nalazile izmeu severne i istone
kule,
Svi smo izmueni nesrenim
dogaajima i tugom, pa nam je po
treban odmor - ree Ron Arkrajt.
- U sobi sa mnom moe da se sme
sti jo i Aribald.
Vrlo rado u biti uz tebe, Rone
- ree stari udovac.
On je celo vreme bio usamljen,
jer bio je i najdalji roak meu pri
sutnima.

- Ja bih volela da budem sa Sibilom - ree uplakana ena Dona

Arkrajta.
Odmah zatim inspektor ree da
e za sebe uzeti jednu od soba u sre
dini i napravi plan smetaja. Uslov
da prihvati smetaj prisutnih u tih
est soba bio je da se one prvo do
bro pregledaju.
- Sve imaju eline reetke na
prozorima i vrsta vrata - ree eri
Arkrajt. Hajdemo Morin. Neka
nam se pridrui i Laura.
Inspektor ne ree nita dok njih
troje ne odoe, a onda zamoli ostale
da saekaju da se sobe pregledaju.
- Poveemo i nekoga od pos
luge da proveri rublje na kreve
tima - ree on na kraju.
- Te sobe su uvek ureene, a na
roito prilikom dolaska vie gostiju
- ree Ron Arkrajt.
- Ipak. dozvolite nam da pregle
damo sobe - moleivim glasom
ree inspektor Braun.
Odmah zatim on izide sa neko
liko lanova ekipe. Saopti im da
na najbri mogui nain postave
prislune ureaje i da ih poveu sa
sobom broj etiri raunajui s leva
od prvog kupatila.
- Za to vreme ja u dobiti saglasnost za tu maru zakljui i ode do
helikoptera da se poslui radio ve
zom i od glavnog deurnog u Skotland Jardu zatrai odobrenje.
Kad se vraao, mladi tehniar
mu predloi da se i u sobe erla A r
krajta i njegove sestre Morin stave
buve.
- Uiniu to sam pod izgovorom
"da elim da vidim kako su obezbeeni njih troje u zapadnom delu
zamka - ree inspektor.
Tehniar mu predade dve hra
pave kuglice, koje su se lepile za
svaku podlogu. Inspektor ih stavi
na kou prstiju leve ruke i pouri
da uini ta treba. Eri Arkrajt i dve
ene mu dozvolie da pregleda
vrata, prozore i nametaj u so
bama. On iskoristi priliku i u obe
sobe na pogodnim mestima postavi
dve buve.

Nekoliko minuta kasnije on u

etvrtoj sobi niza odreenog za go
ste isproba funkcionisanje prislunih ureaja. Dva tehniara zau^ee
mesta kod ureaja za snimanje
eventualno zanimljivih razgovora.
Svaki ureaj imao je po etiri trake
i mogao je da snima etiri razliita
razgovora. Sa treim ureajem, ko
jim e posluiti lino inspektor
Braun mogli su da sluaju i sni
maju na dvanaest kanala. Poto su
svi prisutni bili smeteni u devet
prostorija, tri buve su bile postav
ljene da love u prizemlju, na
spratu i na tavanu. Ureaji su bili
povezani sa prijemnicima straara,
pa su tehniari mogli da pojaaju
primljene zvuke i da ih prenesu na
te prijemnike. Sistem signala je bio
dobar i Braun konano odahnu.
Mogao je da dopusti odmor u asu
kad se na istoku nasluivala zora.
On ode do gostiju i saopti:
Svi moete na odmor! U prvoj
sobi od levog kupatila smestie se
Iris i njen brat Ben...
A li... Mi nismo navikli! upade Ben Frimont.
- U ovakvim trenucima elim da
sam s bratom. Neu ti smetati. Bene
- pouri da ga nagovori Iris.
On slee ramenima i jedva se
uzdra da se ne osmehne.
- U drugoj sobi spavae go
spoda Glorija i gospoica Sibila. Do
njih e biti gospoda Ron i Aribald
Arkrajt, a etvrtu sobu uzeo sam za
sebe, da budem svima to blie nastavi inspektor da daje raspored.
U petoj sobi odmorie se doktor
Seldon i gospodin Robert Vol, a u
estoj, koja je do drugog kupatila,
gospodin i gospoa Luison.
Svi su bili na izmaku snage i niko
nije prigovarao. Posluga je ekala
da im donese torbe i kofere i tako
cela povorka krenu ka sobama.
Kad se svi smestie i posluga ode u
posebne prostorije, inspektor na
ugovoreni nain kucnu na vrata
svoje sobe i tehniari mu otvorie.
Braun odmah stavi slualice i
25

isproba ukupni prijem i posebne

kanale. Proveri kako rade tehni
ari, koji su sedeli za stolonvi s odo
bravanjem klimnu glavom. Zatim
ukljui signale sa straarima, koji
su po dvojica bjli odreeni da osigu
ravaju erla Markrajta i njegovu se
stru sa kerkom na jednom, pos
lugu na drugom i ovih est soba na
treem mestu
Jo jednom inspektor proveri
jesu li tehniari dobro uredili ceo
sistem. To je bilo jedino ime je bio
zadovoljan od trenutka kad je po
eo istragu.

Zato? Zato su mi ubili sina?

- bolnim glasom ree Ron Arkrajt
ne uspevajui da se smiri na kre
vetu.
K q ga je ubio? upita Aribald Arkrajt. - Ja sam zbunjen.
Rone... Toliko ubistava...
Kad bih znao ko je ubica, ve
bih neto uinio s tekim uzda
hom ree Ron.
Ne govori tako... Naroito ne
pred drugima, jer ve se apue o
Arturovoj smrti od strele...
Zar niko ne zna da gaa lu
kom i strelom, sem Rona Arkrajta?!
Pa mene su onesvestili. Niko ne
moe da me sumnjii za ubistvo
sina moje sestre!
Sumnje poinju od njih. Robert
Vol je, pria se. u Sjedinjenim Dra
vama bio u slubi podzemlja, pa je
nastavio i ovde da se via na sum
njivim mestima i sa sumnjivim lju
dima. Moda je on odluio da
ukloni sve roake...
ta?! poskoi Ron Arkrajt.
Ti si bio uz svog jadnog sina,
pa nisi mogao sve da uje - odgo
vori Aribald. Sumnja se na
mnoge, ali smatra se da je najopas
niji Robert Vol. Istina i ubijeni Artur je u najmanju ruku ovek bez
morala. .On je slikar, ali uiva u
razvratu. Video sam fogotrafije
ena, na ijem golim telima je sli
kao, rukom...
26

- Ali zato bih ga ja ubio?

- Pretio si. a sumnje...
- Ne padajmo u intrige!
- Ako si me tako razumeo... Ja
jesam ve skoro star, jer zagazio
sam u ezdesetu godinu. Jesam i si
romaan. ali intrigant i ubica ni
sam. ..
- Bolje je da uutimo, jer ovako
potreseni mogli bismo da kaemo
jedan drugom i ono to ne elimo
zakljui Ron Arkrajt.
- Pokuaj da spava, draga
ree advokat Sten Luison svojoj
eni.
- Boli me glava i loe se oseam.
ali ne mogu da spavam u ovoj memIjivoj sobi odgovori ona.
- Sve sobe. koje se retko upotreb
ljavaju, imaju svoj ustajali miris, u
kome se osea bud. Ipak, ova soba
je i suva i bez suvie neprijatnih
mirisa.
- Zato nismo lepo otili kui?
- Dogodila su se tri ubistva, a ja
sam porodini advokat...
- Nisam primetila da se tako
ponaa veeras.
- Pa dok se ne zavri istraga i
dok niko nije izriito osumnjien,
svi smo sumnjivi. Zato nisam mo
gao nita da preduzmem kao advo
kat, a nisam mogao ni da traim da
odemo.
- Ti, naroito... Znam da nisi
mogao. Sad e da pone zavirivanje
u svaki ugao.
- Uuti, molim^te! M oji rauni
nisu sasvim isti, ali nisu ni takvi
da bih ubijao zbog njih. Policija
nee ulaziti u to jesam li malo vie
iskoristio svoj poloaj >orodinog
advokata. Nju interesuje samo ko je
etvorostruki ubica.
- Zato etvorostruki?
- Pa ubijena je prvo M ildred...
zausti advokat.
- Ne misli valjda da sam toliko
glupa? Znam ko je sve ubije, ali
ne znam zato bi sve te zloine po
inila ista osoba prekide ga
Kendans. To je ak i fiziki nemo
gue, jer ubice Mildred Arkrajt su u
zatvoru. Oni nisu m ogli...

- Sad ti veruje da ja nisam spo

soban da mislim i pamtim. Rekao
sam u optem smislu o etvorostrukom utaici. Ubistvo Mildred je naru
eno. Verujem da je isti ubica ili
izvrio, ili opet, naruio i ostala
ree advokar,,
- Zbog toga e nas drati na oku.
Advokati su esto umeani u takve
stvari.
- Da... I ustanovie da je gospo
din Sten Luison zamutio neke tro
kove erla Arkrajta, ali vie e mi
smetati kad ponu da zaviruju oko
tebe...
- Sta oko mene? To je neka
vrsta bolesti. Nikad nisam uzela
neto od velike vrednosti. To me ti
proglaaa kieptornankom! - lju
tite ga prekide Kendans.
- Iznervirana si i umorna, pa
zbog toga brza
na svau. Znamo
jedno drugo i oko toga ne treba da
se svaamo. Moramo znati kako da
se ponaamo pokua da je smiri
advokat.
Uutae pokuavajui da spa
vaju.
- Veruje li ti da duhovi mogu
ovako da ubijaju? - upita malo
kasnije Kendans.
- Duhovi ne postoje - odgovori
dremljivim giasom Sten Luison.
- A sve ono to smo uli? Milioni
ljudi znaju da duhoyi postoje, a
mnogi su ih videli. Samo ti ne ve
zuje da postoje. Hajde, objasni one
zvuke i smeh, one jezive zvuke...
- Ostavi duhove i spavaj. Ve su
i oni otili u krevet.
- Duhovi u krevet?!
- Pa gde bi drugo spavali?
- Duhovi su u grobovima. Oni
otuda dolaze - tvrdila je Kendans
jo upornije - Eno, neto se uje!
- Do nae sobe je kupatilo i
neko je bio u njemu. U hodniku je
straa i sve je mirno. Spavaj smi
renim glasom ree Sten Luison.
- Ne. ja ne mogu da spavam dok
stalno neto pucketa, cvili i apue.
- Moda razgovaraju doktor eldon i Robert Vol u drugoj sobi...

Hajde, prei u moju polovinu kre

veta ree advokat u nadi da e
smiriti enu i spavati koji sat.
- Da imamo decu, ja ne bih ni
bila veeras ovde apnu njegova
ena.
Pokua) da spava - skoro
apatom ree Sten Luison.

- Ben, zatvori oi dok se spre

mim za spavanje ree Iris Frimont.
- Zar ne smem da vidim koliko
mi je lepa sestra? - upita Ben Frimont.
- Nemogu si! Ugasiu svetio dodade Iris i neobian osmeh joj
iskrivi lice.
- Neu te gledati dok se presvla
i, Mej - ree Ben. - Ali kad legne tu blizu mene...
- ta si to rekao! Koje ime si
pomenuo? - uzbueno upita Iris.
- ula si ti sasvim lepo, devojko.
Svui se i lezi, pa da o svemu poraz
govaramo, gospoice Mej Nalan mirno ree Ben Frimont i radoz
nalo pogleda devojku.
Ona ga je nekoliko trenutaka gle
dala ukoenim oima, a onda joj
lice oive i po njemu se razli najvragolastiji osmeh koji je mogao da se
zamisli u takvom trenutku.
- Dakle, tako... A mogu li i dalje
da te zovem po imenu? - upita ona
ve vladajui sobom.
- Da, Mej - prihvati Frimont.
Ona obuena sede na krevet po
red njegovog i neko vreme ga je
posmatrala kao da razmilja ta da
uini.
- Svui se, ugasi veliko svetio i
smesti se u krevet posavetova je
Frimont.
- Ovde s tobom, najveim zavod
nikom, koji se ikad naao u ovom
zamku?!
- Ne zagoravaj ivot inspek
toru Braunu i ostalima, jer morala
bi da objasni zato bei od svog
brata, a malo pre si sama dovela
sebe u ovaj poloaj. Dozvoli da na
27

pomenem to da ti nee biti ravo ree Ben Frimont i dohvati je za

ruku.
Ona se nije opirala dok ju je priv
laio k sebi, niti kad je poeto da je
svlai.
- Zaista si lepa, Mej - ree on
okreui njeno lice prema svom.
- I ti si divan... Milo mi je... ma
kar propala...
On joj ne dade da govori zatvara
jui joj usta poljupcima.
Zar neemo prvo da se objas
nimo? - uspela je da upita.
Posle apnu Ben Frimont.
Moda tek posle ruka, kad se povu
emo na popodnevni odmor.
O! izusti ona u jednom tre
nutku.

- Sta se to uje? - upita Sibila

Arkrajt svoju snahu. - Mislila sam
da spava, pa sam utala i sama
zbunjena tim to sam ula... Eto, jo
uvek se uje - ree Glorija Arkrajt.
- Tamo su brat i sestra... To se
duhovi poigravaju s nama - upla
eno ree Sibila.
Zar misli? ... Cini mi se da
sam ula jecaje i krike... uje li?

Moda gubim pamet zbog

svega ovoga to se dogaa apnu
Sibila.
ujemo isto... Obe dobro znamo
ta to moe da bude, a obe ne sa
njamo. .. A ipak. nemogue je...
Moda ve haluciniramo... Ne u
jem vie - uzbueno je aputala
Glorija.
Oslukivale su neko vreme. Glo
rija Arkrajt nije mogla da razume
samu sebe, jer ubijeni mu nije se
tako rei ni ohladio, a nejasni zvuci
izazivaju u njenim mislima ero
tine slike. Pomisli nije li poela da
ludi. elela je da bude s nekim mu
karcem.
- Ovog trenutka mislim o ne
kom prokletstvu, koje mora da
imamo mi Arkajtovi u svojoj krvi.
Zamisli, ubijen mi je brat... Mrtvi
su dva roaka i Mildred, s kojom
28

sam se slagala... A ja sada mislim o

mukarcu ree Sibila.
- Nije istina! Ako sam i varala
Dona on je sam bio kriv.. Ali sada
da ja mislim na mukarca... To je
uvreda! skoro plaui ree Glo
rija.
- ta ti je, Glorija! Pa nisam re
kla da si ti mislila na muki zagr
ljaj, nego da sam ja to elela, a da
nas sam izgubila roenog brata,
brata i sestru od strica i brata od
tetke. To sam ja rekla - moleivim
glasom ree Sibila.
- Oh!... Sve je to uasno!... Sad
sam svesna da si ti to rekla o sebi,
ali i ja sam isto mislila, pa mi se ui
nilo da govori o tim mojim mis
lima prihvati Glorija objanje
nje.
- Umorne smo i preplaene... Ja
se bojim... Sva ta grozna ubistva...
Ko je ubio Dona? Kome je mogao
toliko da smeta?
Ja sam mu sestra i ne krijem da
je besmislica ubiti Dona. Nije voleo da radi, nije zavrio kolu i od
njega nikad nita ne bi bilo. Ti si ga
uzela, jer mladi i veseli Arkrajt, koji
je imao tada i kosu na temenu, nije
bio neprikladan mladoenja... govorila je tiho Sibila kao da poverava neku tajnu.
- Znam... Kao budui naslednik
titule i velikog imanja mogao je da
bira devojku. Moja nesrea je to to
je izabrao mene - prekide je Glo
rija. - Primetila sam i to da inspek
tor izuzetno briljivo proverava
moj alibi. Ja sam sumnjiva!
- To ti se uinilo. Zato bi ti bila
sumnUva?
- ena je uvek sumnjiva u slu
aju neobjanjene smrti njenog
mua. Ti dobro zna da su moja dva
brata osuena zbog krijumarenja,
a trei je u takvom drutvu da se
uvek oekuje njegovo hapenje
zbog neke prljavtine ili krivice. Ni
sa jednim ne odravam nikakve
veze od kad sam se udala, ali... Ali
ja sam sumnjiva! - aputala je Glo
rija Arkrajt i njen glas se ugui u
jecanju.

Sibila ju je umirivala i opet ree:

Ne shvatam sva ta ubistva.
Ako je zbog nasledstva, onda je to
uasno, a bie jo strasnije.
Zato bie? Zar moe da
bude gore od ovog? upita Glorija
briui suze.
Ko je ubio tako drsko, pred
oima policije, etiri budua naslednika, on e ubiti jo mnoge. Ja se
plaim odgovori Sibila.
Znai da je za sada siguran je
dini eri Arkrajt, jer treba smanjiti
broj naslednika dok je on iv. On e
naslediti i sve to ostaje iza Henrija
i Mildred, a i sve to ima tata Ron i
mi ostali, ako nestanemo svi troje
- glasno razmiljajui ree Glo
rija.
Kako si dola do toga? Ja ni
sam ni pomislila neto slino. Pa
sada je stric Mark najsumnjiviji.
On nas je sakupio ovde u svom
zamku. On zna sve tajne zamka, a
ima ljude. Taj ukrueni Bazil Piler,
koji nie i gde ga niko nije posejao... On je meni i pre bio sumnjiv,
ali sada kad pomislim da sumnja
dotle ide prvi osumnjieni moe da
bude sam ika Mark, Piler postaje
jo sumnjiviji - odgovori Sibila
spustivi glas.
Pitau te neto... Ako ne eli,
ne treba da odgovori, ali te molim
da moje pitanje ostane naa tajna.
Mogu li da raunam na to? upita
Glorija.
Pitaj slobodno. Ja znam da u
tim. To sam i tebi dokazala. Niko od
mene nije saznao za tvoje veze sa
Arturom Evlingom.
Istina je... Bila sam ti uvek zah
valna i nikad to neu zaboraviti.
Zato sam ti se uvek poveravala i ti
si mi najmilija od svih Arkrajta.
Spomenula sam to samo da
bih te podsetila da moe da pita
sve to hoe i mnogo ta da mi poveri.
Onda u da pitam... Je li istina
da je Bazil Piler vanbrani sin erla
Arkrajta? Pre neto to odgovori
znaj da mi je to priao moj jadni

Don - ree tiho ali jasnim glasonl

Glorija Arkrajt.
- To svi znaju, ali svi ute, jer se
plae strica - odgovori Sibila. Jo kao devojica prislukivala
sam jednu svau mog oca i strica
Marka. Otac mu je prebacivao zbog
vanbranog deteta i to ga dri u
zamku. Eri je pobesneo i pretio da
e jednom, ako se naljuti, javno priz
nati Pilera, pa e imati neposred
nog naslednika i za titulu i za bo
gatstvo.
Sve je tako prljavo i zarnreno
iza onoga to mnogi ele da pokau
uzdahnu Glorija.
- Napolju je ve svanulo. Poku
ajmo da spavamo predloi Si
bila.
Pokuajmo sloi se Glorija i
uuta. ali nije mogla da spava, iako
ju je snaga izdavala.
Uzalud je i Sibila utala i pokua
vala da misli na neto lepo. U sredi
te njenih misli i sanjarenja probi
jali su se strah i uasni dogaaji u
toku proteklog dana i ove mune
noi.

Poto se u sobi za dnevni bora

vak posluge smestio Bazil Piler. os
tali su se radije stesnili u posebnoj
trpezariji za osoblje. On ih je prez
rivo gledao s troseda kroz otvorena
vrata. Sluao je razgovore i aputa
nja
- Ja sam ga videla. kunem se u
svoje dete - rea mlada kuvarica.
- Isus... Kunem se. pravi Hrist!
Duga.
svetlo-kestenjasta
kosa,
brada, izvijene obrve, sve kao na
ikonama.
- I ta je bilo? Ranije si priala
kako je taj tvoj Hrist nosio korpu s
bocama pia - smejui se ree mla
di zavijen u ebe i sklupen pod
stolom.
- Imao je korpu, ne poriem.
- Huli, devojko! dobaci vrtlar.
- Ba dobra devojka s detetom dobaci neko iz mraka.
29

 Bio je obeao da e me uzeti, a

onda se utopio u Temzi branila
se devojka.
I ja sam video duha. ali ovaj je
bio drugaiji: mlad, s trorogim crve
nim eirom ukraenim nojevim
perjem. Na njemu je bilo odelo gar
diste s dva reda zlatnih dugmadi na
grudima, koja su spajali zlatni i
riti. U rukama je imao dugu, dugu
staru puku - priao je mladi.
-- Prestanite! Mi se plaimo
ree jedna od dve sobarice.
Xegnite uz mene, pa ete zabo
raviti strah alio se erlov voza
automobila.
Uutite tamo! uzviknu Bazil
Piler. - Sutra vas oekuju poslovi,
pa treba spavati.
Neko zviznu u znak protesta zbog
njegovih rei.
Neko e mi za dobru napoj
nicu kazati sutra ko je zvidao, pa
u ga imati u vidu zapreti Piler.
Kao da se svi zamislie nad ovom
pretnjom, jer razgovor prestade, a
apat se uo jo samo kratko
vreme. Posluga nije bila oaloena
linim gubicima, pa je lake savla
dala uzbuenja i iskoristila priliku
za san.
Laura, idi ti i lezi. a ja u da os
tanem jo malo s Markom - ree
Morin Vol svojoj kerci.
Laura estferton odmah poslua i
uvijajui svoje vitko i privlano telo
pode ka krevetu u susednoj sobi.
Dok je prolazila kroz vrata, eri
Mark Arkrajt ju je zamiljeno posmatrao. Njena majka ustade i zat
vori vrata, pa se vrati k bratu.
Laura lakim skokovima potra
nazad ka zatvorenim vratima i do
bro ih osmotri. Na donjem delu su
bila malo iskrivljena i kroz otvor je
mogla najbolje da uje razgovor. .
Sta se ovo dogaa, Mark? Reci
mi, jer ti zna... Ti moe da pogo
di ta je uzrok svom tom uasu.
Ubili su mi sina. Zato? pitala je
uzbuena Morin Vol svoga brata.
30

- Mnogo toga je zagonetno

ree on. - Ja znam zato su nestali
Mildred, Henri, Don i Artur. Znam
i to da se nee zavriti na tome...
- ta?! - skoro jauknu Morin.
- Zar ne moe nita da uini da
prestanu ta besmislena ubistva?
- A ta bih mogao? - Neko, ili
vie njih, stoji izs, svega...
- Ali zato Mark? - prekide ga
Morin.
- Moje bogatstvo.. Taj, ili vie
tih gadova, hoe ovaj zamak. ima
nja i bogatstvo u novcu i akcijama
odgovori eri Arkrajt i uzdahnu.
- To je monstrouzno... Neverovatno! To je bezumlje i ludilo kao
da kuka govorila je Morin Vol hva
tajui se dlanovim.a za lice.
- I uzaludno... Sva ta ijbistva su
uzaludna, jer krivci ne znaju da
niko nee naslediti nita. Ja sam
veeras hteo da to objavim, ali sada
se ne usuujem, jer ubili bi ga...
- Valjda ne misli?: - tre se
Morin. Ali on... Mark, zaboga bio
je...
- Bio je moj sluga, ali je moj sin i
ja u ga javno priznati. Bazil Piler
bie Bazil Arkrajt, eri Arkrajt. On
to zasluuje - odluno ree eri A r
krajt.
- Ali on je... On nee da se eni.
- Htela si rei da je i on kao ja,
zar ne?
- Nisam to rekla i ne elim da te
uvredim bilo im. Ti si moj stariji
brat i ja...
- Verujem ti, M orin... A sada me
sluaj dobro. im policija dozvoli,
idi iz zamka. Odvedi Lauru i
Robe rta...
- Ali Mildred je ubijena izvan
zamka To znai da nigde nismo si
gurni.
- Zatitite se i skrivajte. Radite
ta znate. Moda je najbolje da se
Robert vrati u Sjedinjene Drave, a
vi da odete s njim bar na neko
vreme.
- Oh, Mark, to je nemogue.
Robert bi propao tamo. Na njega su
baene neopravdane sumnje i proteran je. Nikad ne moe da se vrati

u Ameriku oajnikim glasom

ree Morin.
- Ja sam ti rekao ta mislim. To
je bio moj prvi savet...
- Sad se plaim i tog drugog
planim glasom ree Morin Vol i
pritisnu oi dlanovima.
- Mora se savladati... Tvoja be
smislena ljubav prema doktoru eldonu, oveku skoro dvadeset go
dina mlaem od tebe i oenjenom...
- Ne govori mi to. Mark! tiho
ali oajnikim glasom zavapi M o
rin. - Ja sam postigla... On ne do
vodi vie svoju enu ovamo... Bila
bih srena ovih dana da nisu po
ela ta uasna ubistva... Grejdi je
spreman, oseam to svojim srcem,
da se rastane od ene. Nas dvoje bi
bili...
- Ako ne prima moj savet, onda
prestanimo da govorimo o tome
grubo je prekide eri Arkrajt.
Tebi je pedeset godina. Zaustavila
si da kae da bi vas dvoje bili
sreni, ili da bi bili skladan par. Pa
to su obine gluposti. Ako si zategla
kou na telu nisi isterala godine...
- Neu vie da te sluam!
vrisnu Morin. Svi ste vi Arkrajti
okrutni i puni mrnje!
- A ti nisi Arkrajt? - upita eri
smejui se i ustajui.
Morin takode ustade, osmotri ga
kroz suze i jecajui ree:
- Uvek sam oseala da me
mrzi, M ark... Samu sebe sam uveravala da greim to u to verujem.
Sad znam da se nisam varala. Ti
mrzi svakoga. Mislim da uiva u
tome to je dolo do pravog pokolja
medu tvojim roacima... Ti mrzi i
titulu erla, pa je ostavlja kopilanu
Bazilul... Mrzi sve ljude...
- Jadnice... prekide je Eri A r
krajt. - Tako te je razgoropadila
istina o tvojim godinama i tvojoj
zakasneloj, besmislenoj ljubavi s
tim bednim ovekom...
- Ali tvoja mrnja...
- E, to je istina. Nikoga ne volim,
jer nisam naao valjan razlog za to.

Zbog toga se nisam nikad oenio,

iako sam voleo razvrat i orgije.
- Odlazim ... Bolje da nismo ni
razgovarali - slomljeno ree M o
rin.
- ekaj. Upozoravam te da ne
govori ni sa kim o onome to su
moje tajne. Ne spominji Bazila Pilera i moje namere, ako eli da i
vi. .. Ako eli da ive Robert i
Laura...
utau, jer te se plaim,
M ark... Tvoja mrnja je prokletstvo
Arkrajta... utau, kunem ti se. Preklinjem te da mi veruje, jer Robert
i Laura su sve to imam ree ona
povlaei se unazad.
Laura pobee u krevet i spusti
lice na jastuk. Kad Morin lee. ona
joj apnu:
- Majko, dugo si ostala. ini mi
se da va razgovor nije bio prija
tan. ..
- Spavaj Laura... Bio je to ruan
razgovor... Spavaj!
Laura pokua da spava, ali bila je
suvie uzbuena i stanje u koje je
zapadala bilo je vrsta bunila. U jed
nom trenutku sanjala je sebe golu
na velikom posluavniku. Nosio ju
je Brazil Piler popravljajui njen
poloaj jednom rukom. udila se
kako mu to uspeva kad mora da je
nosi. Trgla se iz tog sna i dugo nije
mogla da prestane da misli o biv
em sluzi dobitniku na lutriji i
buduem erlu Arkrajtu.

Dr eldon je odjednom postao

nespretan i zbunjen. Naviknut da
se kree u drutvu onih koji su ga
rado primali pre svega zbog nje
gove veselosti i njegove sposobno
sti da nasmeje i uveseli prisutne,
sada nije znao kako da se ponaa.
Pored toga naao se u sobi s ove
kom koga je slabo poznavao i koji
je bio sin ene koja ga je volela. On
sam nije to nazivao ljubavlju. Go
spou Vol upoznao je kao paci
jenta. Shvatio je tada kakav lek e
blagotvorno delovati na udovicu, pa
31

ju je ohrabrio mnogim pohvalama

na raun njenje lepote i vitalnosti.
Tako je dolo do njihovog zbliava
nja, koje je dr eldonu odgovaralo.
Ponekad se sa Morin nalazio ovde,
a ponekad u njenom stanu u Lon
donu. Svoju enu En retko je i pre
toga dovodio u zamak, a od tre
nutka uspostavljanja ljubavne veze
sa Morin trudio se da je dri to da
lje od Arkrajta i njihove rodbine.
Dok je noas razmiljao o svemu,
pitao se da li Robert Vol zna za nji
hovu vezu. Poto se sam odmah
spremio za spavanje, kroz polusputene kapke posmatrao je Vola.
Robert je bio plav ovek, ije zelene
oi, zdravi zubi, pravilne crte lica i
preplanula koa su inile celinu
koja je uzbuivala ene. One su ga
smatrale izuzetno lepim mukar
cem. Meutim, kruile su prie o
njegovom neugodnom karakteru.
Lako ga je obuzimao bes, koji ga je
dugo drao u tom neprijatnom sta
nju. Dugo i s prekidima je studirao
istoriju umetnosti, a posle se njome
nije bavio. To je doktor Seldon uo
od Robertove majke, koja se u tre
nutcima razneenosti alila svom
ljubavniku. Priala je i o sumnjama
da je Robert sklon nasilju i nezako
nitim postupcima. Plaila se da ne
postane zloinac.
Poto se svue Robert Vol lee i
stavljajui ruke pod glavu zagleda
se u jednu taku na suprotnom
zidu. Trebalo je da on ugasi svetio,
ili da o tome pita doktora eldona,
ali on je samo zurio i utao.
Hoemo li da ugasimo svetio?
- upita lekar posle nekoliko mi
nuta utanja.
U mraku je jo gore... Zar vi
moete da spavate'^ - ree Robert
muklim glasom.
Treba da pokuamo, ako niste
raspoloeni za razgovor - pomir
ljivo ree Seldon.
Hm!... Vi ste jedna gnjida, dok
tore uvredi ga Vol bez vidljivog
razloga. - Sigurno se sada seate
32

kako ste ovako leali uz moju

majku.
- Sta vam je, ovee?!... To to
ste rekli nije lepo.
- A lepo je to vi zavodite staru
enu? Pravite budalu od nje, a i od
nas. njene dece - Ijutito ree
Robert Vol i okrenu se ka lekaru.Njegove zelene oi su se smanjile
zbog izraza mrnje.
- Nije trebalo da uzmemo zajed
niku sobu - ree doktor Seldon
ne nalazei bolji odgovor.
- A s kim sam mogao da se smestim?
- Bilo s kim od vaih roaka.
- Ni sa jednim od njih ne bih
mogao da spavam, jer bih mislio da
li e mi prerezati grlo i nai neki
alibi, kakav je naao Ron Arkrajt
kad je ubio Artura.
- Ali Ron je bio onesveen.,. I
zato bi ubio vaeg brata.
- Zar nije pretio? Zar nije strelac s lukom? Zar je dovoljan alibi to
to je policajac bio onesveen?
- Ali i Ron je povreen zbu
njeno ree lekar.
- To ste vi utvrdili? A zar nije
mogao da udari glavom o bilo ta?
- Ne znam ta da kaem.
- Ja znam... Da su duhovi onesvestili policajca, oni bi uinili ono
to su uinili sa Ronovim sinom.
- Ja ne znam ta da mislim.,.
- Vi i ne treba da mislite o tome.
Dosta vam je da sanjarite o lanoj
lepoti moje majke i njenoj okrpljenoj koi.
- Zato lana? Vaa majka je
lepa 1 to niko ne moe da porekne!
- O, bedni arlatanu! Idiote bez
vrednosti! Tobonji aljivina, ovek od duha, koji zna samo da os
voji bednu staricu!
- To su uvrede i ja ih neu trpeti!
- viknu lekar i ustade.
- Idite do avola! - uzviknu
Robert Vol.
Dr Seldon je u urbi jedva uspeo
da se obue.
Inspektor Braun, koji bee uo
ovaj uni i neprijatni razgovor.

brzo izae iz svoje sobe i nae se u

hodniku, kao da je zbog nesanice
iziao da se proeta u blizini straara. Tako ugleda dr Seldona kad
izie iz sobe i poe mu u susret.
- Zar ni vi ne moete da spa
vate? - upita inspektor.
- U toj sobi ne mogu - ree
smrknuto lekar.
- Zato?! - toboe zaueno
upita inspektor.
- Ne elim da govorim o tome.
Dovoljno je rei da sam imao nepri
jatan razgovor sa Robertom Volom. Nas dva smo u istoj sobi odgovori lekar.
- Vratite se u sobu i ne razgova
rajte s njim - ree inspektor.
- Ne mogu... On me je uvredio
na najgori nain - odgovori lekar.
- Ja u ga opomenuti i bie mi
ran - ree inspektor.
- Molim vas pustite me da os
tanem ovde gde sam sada. Ne mogu
da prihvatim da se opet vratim u tu
sobu - usprotivi se odluno dr eldon,
- Onda hodite za mnom. Smestiete se nekako uz ekipu iz Skotland
Jarda. Nai ljudi su u velikom sa
lonu - nade inspektor jedino reenje.
Dok su ili hodnikom, lekar
upita:
- ta mislite da preduzmete, go
spodine inspektore?
- Ne razumem pitanje.
- Posle tri ubistva ovde. treba
uiniti neto... Ako ne znate ko su
ubice. .
- Zato mislite da su ubice, a
ne samo jedan ubica?
- Ni sam ne znam odgovori
eldon. Udarci glavolomom,
strela... Ne umem da objasnim, ali
imam nejasno predoseanje da je
vie zloinaca.
- I ja, doktore osmehnu se in
spektor. - Ali ta vi mislite o duho
vima? Verujete li u duhove?
- Ne znam ta da kaem...
- Ni ja - osmehnu se inspektor
Braun.
2 X - 100 (601)

Cim je bio siguran da je lekar u

bezbednosti, on se vrati u svoju
sobu i namesti slualice. Dremao je,
ali njegov mozak je registrovao
svaku re razgovora koji bi mu se
uinili zanimljivim. Kad se sve u
zamku utia, sunce je bilo izgrejalo.
Inspektor Braun se osvei hladnom
vodom po licu i stavi drugi par slu
alica. koje su sluile za sluanje
magnetofonskih snimaka onih raz
govora koje nije sam pratio u toku
ostatka noi i u toku jutra.
Tehniari su spavali sedei u sto
licama i s glavama na stolu, pored
ureaja.
- Nita... Apsolutno nita izvesno... Suvie sumnji - aputao je
inspektor kao da pred sobom ima
nevidljivog sagovornika.

Zabrinut i umoran inspektor Kliv

Braun je etao velikim holom
zamka oekujui odgovor iz Skot
land Jarda. Bez obzira na injenicu
da su tri ubistva ostala sasvim ne
razjanjena. on je predloio da svi
prisutni u zamku odmah otputuju
svojim kuama. To se odnosilo i na
erla Arkrajta i na poslugu. Eri
Mark Arkrajt imao je veliku kuu u
Londonu, pa je mogao da odvede i
svu poslugu iz zamka.
U devet sati i trinaest minuta tele
fon zazvoni i inspektor Braun otra
do njega i brzo zgrabi slualicu.
- Inspektor Braun!.,.
- Ovde je glavni inspektor javi se sagovornik. Ne bez poverenja u vae procene prouili smo
predlog, ali nismo mogli da ga usvo
jimo. To bi bio izuzetak, zbog koga
bismo imali neprilika u javnosti.
Ve su se probile vesti i trai se da
policija radi bre i bolje...
- Ali ovde svakog trenutka moe
da doe do novih zloina - upade
inspektor Braun.
- Ipak... Da ne mislite kako smo
ovde ravnoduni na vae predloga i
sumnje, aljemo vam pojaanje. Mis
lim da e est policajaca, uz sve
33

ljude koje sada imate tamo, biti do

voljno da obezbede prisutne - na
stavi mirnim glasom glavni inspek
tor.
- Ipak, smatram da je ovde
opasno stanje. Ne mogu da drim
desetak gostiju i svu poslugu pod
straom. Na to nemem ni prava ni
mogunosti - jo jednom pokua
Braun da se suprodstavi odbijanju
datog predloga o iseljenju iz zamka.
Nastavite upornu i bru
istragu, pa e biti i uspeha zakIjui glavni inspektor.
- Gospodine glavni inspektore,
ne bih se usprotivio da poaljete
nekog sposobnijeg da rukovodi
istragom. Ja bih se trudio da mu
pomognem to vie mogu - u znak
protesta ree inspektor Braun.
- Nemamo sposobnijeg od vas,
Braune - malo povienim glasom
odgovori glavni inspektor. - Poto
vas je odbijanje predloga tako pogo
dilo, moram vam rei da ga nisam
ja odbio. Naprotiv, na nadlenom
mestu sam to izneo i kao svoj predlog. Bilo je smeha.,. Skotland Jard
bei od duhova iz starog zamka...
Tri ubistva pred nosom ljudi iz Skot
land Jarda, a nijedan ubica nije uh
vaen. .. Nema ak ni osumnjienih.
Te i takve rei bacili- su mi u lice. Pa
ta sad da radimo, Braune?
- Sad sam vas dobro' razumeo,
gospodine glavni inspektore. Uiniu to se moe. Oekujem pojaa
nje, koje ste najavili zakljui in
spektor Kliv Braun.
Tako je poeo drugi dan u zamku
pun slutnji, nepoverenja i straha.
Porodice ubijenih traile su da im
se omogui prenoenje mrtvih u
kapele. Bilo je onih koji su eleli da
otputuju zbog neodlonih poslova i
onih koji su iz straha traili da im
se dozvoli odlazak. Inspektor Braun
je morao da bude odluan, pa i
grub. Tako uzbuen greio je u go
voru i postupcima tako da je uo
kako mu iza lea govore da je pro
stak i neznalica, obian kokni bez
trunke ugladenosti. Jedino ohrabre34

nje bio je dolazak est odabranih

policajaca, koji su umeli ne samo
da stoje na strai, nego i da istra
uju.
Sasluanja su tekla dosta brzo i
inspektor je ve pred podne imao
sve zapisnike. Pokupio ih je i otiao
da ih proita i da neke detalje uporedi s onim to je bilo zabeleeno
na megnetofonskim trakama prislunih ureaja.
- Prenesite svima da ostanu na
okupu - ree policijskom nared
niku toki-voki vezom.
- Pokuao sam a to ostvarim i
pre ovog vaeg upozorenja, ali to je
vrlo teko. Protestvuju... Neko hoe
da se presvue, drugi da proeta, a
trei da se vrati u svoj krevet - po
ali se narednik.
Inspektor Braun razmisli neko
liko trenutaka i zakljui:
- Onda neka se niko ne udaljava
iz zamka, a vi i vai ljudi otvorite
dobro oi.
- Trudimo se, gospodine inspek
tore. Ima jo neto... Ljudi iz
istrane ekipe ele da se vrate u
London, jer su poslovi zavreni obavesti narednik.
- Oekuju se nova ubistva i niko
iz ekipe ne moe da ode! Ijutito
uzviknu Braun.
- Stvarno mislite tako?... To je
prosto...
- Narednie, izmaklo mi je to o
novim ubistvima, ali niko ne moe
da ih iskljui s obzirom na protekle
dogaaje.
Ljudima iz istrane
grupe kaite da ne moemo odbiti
ljubazni poziv erla Arkrajta da mu
budemo gosti na ruku. Posle ruka
helikopter e odneti sve one koji su
zavrili svoj posao ovde - zakljui
inspektor i jedva se opet usredsredi
na dokumente rasute po stolu. ,
Lomei se u kukovima Laura Cesterton je ila hodnikom ka veli
kom salonu. U susret joj je dolazio
Bazil Piler drei se dostojanstveno.
- O, Bazile osmehnuvi se
ree Laura i stade. Zar se ne sea kako smo esto razgovarali

kad sam bila devojica, pa i kad

sam odrasla,.,
Bilo je... ta sam ja tu mo
gao?. .. Nikad nisam... mucao je
Bazil Piler kao da se davi
Je li stvarno bilo istina da si
pre devet godina bio zaljubljen u
mene? upita ona i uze ga pod
ruku.
ion je oseao njeno telo uz svoje i
nije mogao da zaustavi drhtanje
To ;e pitanje koje mi je teko...
Zbog vas sam.,
- Pa bih smo tu. Zato nikad nisi
rekao? - neodreeno ga ohrabri
Laura.
- Kako sam mogao, gospodo esterton?!... Ja sam bio sluga...
Ne samo sluga...
- Zbog vas sam hteo da se ubi
jem, gospoo.
Oslovljavaj me sa Laura, kad
ja tebi kaem Bazil. Ako si nekad
bio sluga, sada si ravan svima
nama ohrabri ga ona i ne puta
jui mu ruku izokrenu se. da se
nade naspram njega.
To nije mogla da uini, a da se nji
hova tela ne nau jedno uz drugo.
Bazil Piler je bio bled uzdrhtao i
nemoan da dugo ostane na no
gama.
Vi se... Ti se, Laura, ruga sa
mnom - ree on tiho.
- Zar je mogue da tako misli?!
uzviknu ona iznenaeno
- Tako... - jedva izusti Piler,
ije dostojanstvo je sasvim bilo ne
stalo.
- Onda treba da razgovaramo.
Naimo se za deset minuta gore u
osmatranici severne kule. Nju je
ujak lepo uredio i bie nam pri
jatno - apatom mu je govorila uz
uho.
U jednom trenutku ona neho
tino usnama odir-nu njegov vrat
ispod uha i oh sklopi oi da u sebi
zadri taj trenutak. Ona brzo ode, a
on potrai najbliu stolicu u ma
njem holu kod severnog stepenita.
Sedeo je zatvorenih oiju i seao se
kako je poela njegova ljubavna

patnja. Nije to bilo pre devet, nego

pre deset godina. Iznenada je uao
u sobu gospoe Vol, koja je u
zamku bila u gostima kod svog
brata. Sa njom je bila dola i Laura,
kojoj je tada bilo sedamnaest go
dina, Poto ga ]e Morin bila poslala
da joj neto donese, on nije ni poku
cao. Zastao je iznenaen prisust
vom njene keri, koja se zabavljala
probanjem majine odee. Bila je
obukla svileni ogrta, koji se nosio
povrh veernje haljine. Oko vrata
joj je bio veliki krzneni ovratnik, a
na glavi eir s nojevim perjem,
- Oprostite - rekao je zbunjeno,
a oi su mu blesnule divljenjem.
Cek 3 ,j, Os.karel uzviknula je
devojka sluzi. Pogledaj kako sam
obuena. Jesam li lepa?
Vi ste.,. najlepa... jedva je
rakao Bazil Piler.
Tada mu je bilo trideset i tri go
dine i razumeo se u to ta znai
lepa devojka. I ranije je hvatao sebe
u mislima o mladoj i vitkoj Lauri,
koja bi ponekad zastala pred njim i
udno ga gledala. Onako obuena,
Laura je digla obe ruke da popravi
veliki eir i zagladi nojevo perje
na njemu. U tom trenutku otvorio
se ogrta i njeno- telo se ukazalo
golo u svoj lepoti mladosti i bogato
prirodnim darovima privlanosti.
Ona je shvatila ta se dogodilo, ali
nije pokrila telo,
- A sada? Jesam li i ovako lepa?
- pitala je onom ljupkom drskou
za koju se ne zna da li je treba osu
diti ili prihvatiti kao hir mladosti,
I tada je Bazil Piler uzdrhtao od
uzbuenja kao danas kada je sus
ret s tom enom potisnuo strah,
brige i zle slutnje Od tog dana pre
deset godina Bazil Piler nikad nije
zaboravio vienu sliku. On nije bio
ogranien, pa ak ni priglup. Dosta
je itao i znao. U njemu je buknula
ljubav prema Lauri, ali bez osnova i
nade. Mnogo puta pitao se nije li to
samo lepa strast. Sumnjao je u
svoj razum. Pitao se zato je voli. Je
li slika njenog golog tela izazvala
35

ai nesiuceni poar r.elle, koju ie on

inat.rao Jjubavliu?
OoK ;e sedeo oiizu stepeiustA sei';ao se kako ie stajao naspram selianinaestogodinje devojke skupliajuci hraorost da poe k njoj. Tada ie
Cuo glasan poziv. Zvaia ga je go
spoda Morin, jer ioi se uriio. Gias
;e ula i Laura, pa je pobegia u
drugu sobu i zakljuala se da je
majka ne vidi u svojoj odei. I da
nas, deset godina posle tog neobi
nog doivljaja. Bazil Piler je bio uz
buen kao da se sve to dogodilo pre
jedne minute.
Iz matanja ga tre lupkanje pot
petica. Laura Cesterton je urila
osvrui se.

- Uspela sam da iimaknem neprimeena. Policajac je tamo apnu ona pokazujui niz hodnik
prema velikom holu.
Ona uze za ruku Pilera i on kao
opsednut ustade i poe za njom. Ili
su paljivo da se ne uju njihovi ko
raci i brzo stigoe do ulaza na sprat
severjne kule. Teka hrastova vrata
su bila odkrinuta i pokazivala su
udobne starinske naslonjae, jedan
orman i obloene klupe za odmor.
~ Zatvori L spusti polugu apnu Laura.
Piler poslua i okrenu se, pa os
loni lea na vrata, kao da ih podu
pire protivu neijeg pokuaja da
prodre ovamo. Laura ga je gledala,
pa lomei se u struku koraknu'k
njemu. Ovi mu ruke oko vrata i po
nudi usne. On se nije usuivao da je
poljubi, jer duboko u njemu ivela
je poniznost sluge pred gospodari
com.
- Hajde... oslobodi se... - apnu
ona i pritisnu svoje usne na nje
gove.
Pipala je njegove prosede bakenbarde, kao da uiva u njihovom
postojanju. Posle toga ona ga t^ovue ka klupi.
- M oram da ti priznam... Ja
sam te uvek volela. Udala sam se za
doktora estertona zato to su to
eleli moji. Sad vie neu da te e36

Um, nego da budem tvoja. Ukloniemo mog mua. ili u se rastati i

biu tvoja. Hoe ii, Bazile? - govo
rila ie uzbuenim giasom.
- Sve to T,i eli.. U'iniu sve,
:er zbog tebe tugujem deset godina
- odgovori on s divljenjem gleda
jui njeno io uvek mlado i svee
lice.
Mekoliko trenutaka bio je veseo,
a onda mu tuga smrai lice.
- Nee nam dozvoliti. . Tvoja
majka nikad ne bi pristala - ree s
gorinom. Jedino da pobegnemo.
Ako hoe, pobegnimo odmah.
- Ne moemo dok se ne razjasne
ubistva - ree Laura. - Bili bismo
sumnjivi i policija bi nas nala ma
kar na kraju sveta.
- Istina j e . A ja bih i tako...
Umro bih za tebe. Laura - ree Pi
ler oseajui udarce u grudima.
To je srce u uzbuenju uspora
valo ritam i s mukom savlaivalo
teinu krvi odbeglu iz lica i s povr
ine celog tela.
- ivi za mene!
- Mogu li? Smem Ii ja to? Si
gurno zna da sam ja dete bez oca.
bivi sluga...
- To je greh drugih! Oni e to
ispraviti. Zna li ti zato te eri Arr
krajt tako titi i podrava?
- Bio sam mu veran sluga...
- Ne. Oskare, nije samo to... Ti si
mu najblii, jer si njegov vanbrani
sin. On e da te usini i bie njegov
naslednik ree Laura motrei
promene na Pilerovom licu.
On je utao neko vreme, dok su
mu se po licu javljale .krupne
grake znoja.
- Sili? upita tiho i lice mu
dobi tuan, moleiv izraz.
- To je istina, znam! Udau se za
tebe i biemo sreni odgovori
Laura. Obeaj m i... Daj svoju re
da e me uzeti.
- Kunem ti se. Laura! - uzviknu
on i prui ruke k njoj.
Ona mu se primae i poe da mu
razvezuje kravatu. On nije uspevao
da savlada drhtanje ruku i ras-

kopa njenu bluzu, pa mu ona pomoe i ohrabri ga izazovnim osmehom. U tom trenutku osetie da
vie nisu sami u vidikovcu na kuli.
Neije ruke ih zgrabie i pritisnue
_im neto na lice. Pokuae da se
brane, ali prvo je trebalo doi do
daha, a s njim se svest mutila. Poslednje to je Laura zapazila pre
nego se onesvestila bilo je lice mu
karca s bradom i dugom kosom
koja je padala niz ramena.

Ben Frimont i Iris behu ustali zad

nji. Poto su se spremili, neko
vreme su ostali s veinom gostiju u
salonu. Razgovori su bili tuni. Go
vorilo se o etiri sahrane, koje
treba da budu u istom danu.
Naimo neki kutak i razgova
rajmo o neem veselijem apnu
Iris Benu u uho i znaajno mu stee
miicu.
- Nestrpljiva si da nastavimo
razgovor od protekle noi? upita
Ben Frimont.
Ona klimnu glavom u znak da je
tako.
- Hajdemo - ree ona ponovo.
Uputiemo se u biblioteku. Iza
ormana je kapak, kroz koji se moe
stii na sprat. Tamo je pranjavo
spremite starih knjiga, ali odatle
moemo u bilo koju sobu, ili na vidi
kovac jedne od etiri kule. To su
nekad bile osmatranice, pa su ure
ene - tiho joj predloi Ben.
Ona ustade i njih dvoje uoe u
biblioteku koja je bila uz veliki sa
lon. Ben je odvede do pokretnih lestava i njih dvoje ih odgurae u zad
nji odeljak. Kapak nije bio skriven i
sliiio je nameni o kojoj je govorio
Ben. On ga sada podie i provue se
kroz njega, pa doeka Iris i izvue
je na sprat.
Malo kasnije naoe se u kuli, ali
ovde su bile samo hrastove, neobloene klCtpe. Zato Ben povede svoju
lanu sestru, odnosno novu prijate
ljicu, u jednu sobu ureenu za dui
boravak gostiju. Imala je malo do-

graeno kupatilo i orman s piem,

Ben nade bocu dina i ae, pa nali
1] is i sebi. Ona popi samo malo, ali
on ispi odjednom i natoi ponovo.
- Priaj mi kako si otkrio ko
sam - ree Mej Nalan.
- ZaKasneia gria savesti poe Ben Frimont. Zna se da
svoju sestru nisam video skoro dva
deset godina. Meutim, to nije
istina. Pre etiri godine imao sam
vremena i novaca, pa sam odluio
da je potraim, bio sam uo da je u
Plimutu, pa ak i to da se bavi pro
dajom ljubavi.
- Ali ona se krila pod lanim
imenom - primeti Mej Nalan.
- Tada nisam to znao. I sigurno
da pod imenom izi Tiverten nikad
ne bih naao svoju sestru. Meutim,
upoznao sam devojku poznatu pod
nadimkom Osica...
- Marsa Brud? - iznenaeno
upita Mej.
- Da, upoznao sam je i veto ispi
tivao. ..
- Ona je jedno vreme bila trei
lan naeg saveza.
- Sve znam nastavi Ben.
Ona mi je pokazala moju sestru i
tebe. Danima sam lutao Plimutom.
Nisam se brijao i tako zaputen iz
gledao sam drugaije. Pratio sam
vas i jednom sam doao u vau
sobu. Bio je to tajni bordel, ali se
tamo lako stizalo. Naao sam Iris
bolesnu. Ti si htela da prenoim s
tobom, ali ja sam pobegao.
- Bilo je slinih dogaaja, ali seam se ba toga - ree Mej Nalan.
- Kad sam kasnije uo da se
moja sestra vraa, poeleo sam da
joj pomognem. Spremao sam se za
to i smislio sam dugu priu o njenoj
tobonjoj nesrenoj veridbi. Godi
nama je bila vie mrtva nego iva i
sada se oporavljena vraa svojima.
Kad sam video tebe, shvatio sam
ta se dogodilo. Htela si da iskori
sti priliku i da nastavi ivot kao
Iris Frimont zavri priu Ben.
- Zato me nisi optuio za prevaru i oterao? upita Mej Nalan.
37

- Suvie si lepa da bih mogao da

te oteram - osmehnu se Ben. Pored toga, mi smo po neem
slini...
- I ti si kao mukarac jedan od
najlepih - prekide^ga Mej.
- To je sve to nii je ostalo. N i
sam uspeo da osvojim bogatu lepoticu, a rune nisam podnosio... I
tako jedina nada mi je bila to da eri
Arkrajt, brat moje umrle majke,
napusti ovaj nezgodni svet i ostavi
roacima ono to ima, jer nema
dece. Nije se nikad enio - priao
je dalje Ben.
- O Arkrajtim a znam sve. jer mi
je tvoja nesrena sestra sve priala.
Ona me je i navela na pomisao da
uzmem njeno ime, jer je jednom re
kla da o njoj niko nije brinuo, pa je
niko i ne zna. M ogla bi ti da ode i
kae da si Iris i svi bi pomislili da
je tako rekla je u ali. Mnogo mi je
govorila i o pravilima ponaanja, a
i sama sam odrasla u kui svetenika, gde je ponaanje bilo vano ,
priala je Mej Nalan.
- Sad sve zna i moemo da se
vratimo k ostalima, jer traie nas
- ree Ben.
- ta e biti sa mnom? - upita
Mej.
- ta bi bilo?
- Ako policija otkrije moj pravi
identitet, postau sumnjiva i za
ubistva, a svakako u stradati zbog
prevare i falsifikata.
- Ja te neu otkriti. Kad bude
mogla pobegni i postani opet Mej
Nalan.
- To vie ne mogu - zabrinuto
ree Mej. Iris i ja smo bile sline.
Potkupljeni lekar je izdao umrlicu
na ime Mej Nalan i ja sam zvanino mrtva. Postoji grob u PJimutu
na kome pie moje ime. Svuda sam
proglaena mrtvom.
- Onda ivi kao Iris. Cuvaemo
tajnu. Za ostali svet biemo brat i
sestra. Nee nam biti teko da ti
naemo mua, jer si iz ugledne po
rodice Frimont, a roaka jednog
erla. Imae lanog brata, a pravog
38

ljubavnika - smejui se izloi Ben

svoj predlog.
S tobom je uzbudljivo i kad
mata - ree Mej.
- Idimo dole, a o svemu emo
matati kad prou sve ove neprijat
nosti - zakljui Ben i propusti devojku ispred sebe.
Ona oseti da su je neije ruke
uhvatile preko pojasa i lica. Poz
nala je miris hloroform a i poku
ala da ne die, ali kad je to morala
da uini brzo je izgubila svest.
- Naite ih odmah! Kako ste
smeli dozvoliti da se udalje? Ijutito ree inspektor Kliv Braun kad
je saznao da niko ne zna gde su
Laura Cesterton, Iris Frimont, njen
brat Ben i dobitnik Bazil Piler.
Policajci poee pretres i malo
kasnije proiri se tuna vest o no
vim uasnim zloinima.
- U osmatranici severne kule,
gde je bilo-ureeno za odmor uz lep
vidik, lei mrtav va sluga Piler obavesti inspektor erla Arkrajta.
Ovaj se spusti na stolicu, bled, po
tresen i slomljen. Pokri lice rukama
i tiho progovori:
- On nije bio sluga... Ubili su i
njega, prokleti bili!
- Ko ga je ubio? - brzo upita
inspektor.
- Kad bih ja to znao... - izusti
eri Mark Arkrajt i ustade.
Ukruenog tela i nesigurnim ho
dom on ode u svoju sobu i tamo se
zatvori. Inspektor postavi strau.
Ba u tom trenutku javie da je
naena jo jedna rtva. U jednoj
sobi na spratu leao je mrtav, ma
em skoro odseene glave, nesreni
zavodnik Ben Frimont,
- Sta je s gospoom Cesterton 1
gospoicom Frimont? - pitao je
inspektor.
Niko nije znao odgovor. Zaarani
zamak je skrivao mnoge tajne, od
kojih je neke prislukivanjem in
spektor ve otkrio, a neke naslutio.

Meutim, mnoge tajne su ostale

dobro skrivene.
Svi su zaboravili ruak i traili
su samo pie da ublae strah. Unezvereni gosti i posluga stajali su sa
kupljeni u grupe. Inspektor Braun
je obavestio o svemu glavnog in
spektora, koji se sada sloio da se
preiveli uklone iz zamka. Radi tra
enja nestalih poslao je naroito
obuene pse, ali oni su lutali zavodeni mnotvom izukrtanih tra
gova Iris i Laure.
U esnaest asova posle podne
odneti su leevi, a ivi su napustili
zamak pod zatitom policije.
Inspektor Tarner je uinio us
lugu kolegi Braunu i isposlovao da
policija iz Uksbrida preuzme
spoljnu strau zamka, a svi ulazi su
zatvoreni i zapeaeni.
Odlazei, inspektor Braun je sa
dve stotine jardi posmatrao kobni
zamak. Bio je stigao do mesta sa
koga se video vrh krova kue pu
kovnika Beverida. Tog trenutka
Braun odlui da ode do tog stasitog,
uravnoteenog pukovnika, koji mu
se svideo im ga j4 upoznao.
VI
Zatekao ih je u etnji ravnom i sit
nim cveem ukraenom livadom,
koja se ve mogla kositi. Donald
Sikert je ba u tom trenutku obja
njavao Samjuelu Makfersonu da je
jo davno ova livada negovana tako
da su se uhvatili .trave koje rano
zrevaju. Takav senokos je dobar, jer
se seno osui ba u vreme kad je
najmanje kie.
- Otkud ti sve to zna, milion mu
cvetia? - smejao se mornar gleda
jui kako Dejn sa ugaene stazice
bira najlepe divlje cvetove.
Ona mi je objasnila. Biolog
odgovori Lun i mrdnu obrvama.
Inspektor ih ugleda iz svog auto
mobila, pa sirenom skrenu panju
na sebe. Odmah zatim on izide iz
kola, koja ostavi u hladu velikog
hrasta na ivici umice kod puta. Po
trai stazu prema njima, da ne gazi

travu. Lun i Makferson mu pooe

u susret.
Pazi da ne zaboravi da si moj
narednik Dik Gibni upozori Lun
mornara. uvaj se psovki, jer
pola sveta zna tvoje morske kletve.
I da se uvam kad prelazim
ulicu? 1 da perem ruke, zar ne?
toboe Ijutito ree mornar.
Dejn se okai o mornarevu ruku
i oni tako svi pridoe inspektoru.
Predstavie mu svog narednika i
inspektor ga radoznalo pogleda.
Dakle, uhvatili ste malo vre
mena da svratite ree Lun i po
kaza rukom pravac ka kui, to je
znailo poziv.
Tek sad nemam vremena
odgovori inspektor.
I slubena poseta moe da se
pretvori u prijateljsku ree Lun.
Pogreno ste me razumeli. Uopte se ne radi o slubenoj poseti.
Prosto sam utuen dogaajima i
bila mi je makar za trenutak po
trebna mirna luka, razumevanje i
prijateljska re objasni inspek
tor Braun. U zamku je sve polo
naopako.
Ispriaete nam ono to sma
trate da treba kad se malo odmo
rite. Izgledate umorno i mi kao do
maini moramo vam makar i na
metnuti malcf odmora ree
Dejn.
Koliko mrtvih? - upita Mak
ferson, ime neprijatno iznenadi
Luna i Dejn.
Inspektor ga s osmehom pogleda
i ree:
Volim neposrednost, jer olak
ava posao i zbliava ljude. Mora
da smo u dui slini, iako snagom
ja nisam dorastao vama, gospodine
Gibni.
Mornar bee shvatio pogreku,
ali ponovi svoje pitanje na nov,
malo uglaeniji nain:
Trebalo je da pitamo kako da
razumemo vae rei da je u zamku
sve polo naopako i da nema kak
vih novih neprilika. Meni se inilo
jednostavnije da pitam ima li jo
mrtvih, jer i onako ih je bilo mnogo.
39

 u pravu ste, gospodine Gibni.

Ja sam iz istonog dela Londona,
pa volim neposredan razgovor. A
sad da odgovorim na vae pitanje:
dva mrtva i dve dame su netragom
nestale
odgovori inspektor
Braun.
Vrlo neprijatno - ree Lun. Meutim, imam pravo da vam dam
jedan savet.
Rado u ga uti.
Idemo da popijemo aj...
I neto uz aj, jer nisam ni vee
rao, ni dorukovao, ni ruao, jer
dogaaji su to onemoguili - isko
risti inspektor pravo neposredno
sti i iskrenosti steeno trenutak
ranije u dijalogu sa tobonjim na
rednikom.
Uvek se nae neko hladno pile
i dobrih kolaa. Ali to nudim samo
za poetak ree Dejn. Kao
domaica insistiram da se okrepite
i estito odmorite. Ostaete i na ve
eri. ..
To bi bilo ve suvie ree in
spektor.
Naprotiv, to bi bilo mudro
ree Lun. Ba u interesu istrage
vi morate da se odmorite, pa da na
stavite posao. Pored toga ima jo
neto za razmiljanje...
Sudei po prvom vaem savetu
mislim da u posluati sve koje mi
budete dali -upade inspektor
Braun.
Tako je. mome, sto mu i
slino... ree mornar i prijatelj
ski potape inspektora po ramenu,
zbog ega ovaj umalo ne sede u
travu.
Dok je donet aj, a i u toku uine,
inspektor ispria ta se sve dogo
dilo.
Onda je dobro to ste svratili
- ree Lun. - Imam razloga da
vara predloim da nas trojica u
toku noi tajno posetimo zamak.
O'? - ote se inspektoru uzvik
iznenaenja.
Dakle, imala sam pravo kad
sam rekla da morate ostati na ve
40

eri - ree Dejn. A sada, poto

ste odbili jo jednu olju aja, po
ite na odmor. Dik e vam pokazati
sobu.
Inspektor Braun je jedva drao
otvorene oi, pa je samo zahvalno
pogleda. Malo kasnije vrsto je spa
vao u kui iji gost je bio prvi put.
ali u kojoj se oseao bolje nego bilo
gde.
Tri sata spavanja dovoljno su osveili inspektora Brauna i on je s
interesovanjerti pratio izlaganje
pukovnika Beverida. Lun je na sto
pred inspektora bio otvorio knjigu
planova mnogih evropskih zamkova. koje je potisnula upotreba
baruta kad je re o gradnji novih,
ali koji su se odrali vekovima u
mnogim zemljama,
Zapaa se da su zamkovi imali
najee okrugle i estougaone
kule. Cetvorougaone su znatno
rede, ali ih ima. Takve su i etiri
kule zamka Arkrajtovih. A sada
neto veoma zanimljivo - priao je
Lun. - Ovde imamo opis i crte
zamka Trojentajn u Austriji. Ovaj i
mnogi drugi zamkovi imali su i
tajne prolaze za sluaj opasnosti.
Poimo od pretpostavke da i u
zamku Arkrajtovih postoje tajni
prolazi...
Od nje smo i polazili primeti inspektor Braun. Nai naj
bolji strunjaci su pregledali svaku
stopu zamka, a u podrumima su i
kopali i buili.
- Onda se radi o duhovima ree Lun skrivajui osmeh u uglo
vima svojih pravilno izvajanih i
punih usana.
- Dotle ve ne idem - nasmeja
se inspektor. U duhove ne
verujem. ali ne mogu da otkrijem
ubice. Oito je da ima znakova da
su se u trenucima zloina u zamku
nalazili i ljudi o kojima nismo
znali...
Inspektor ispria sve to se ulo
u razgovoru posluge zamka o duhu
s likom Hrista i mladom gardisti u
zlatom izvezenoj uniformi i s crve
nim trorogim eirom.

- Da nastavimo o zamku Trojentajn - ree Lun. - Taj zamak je

lukavo projektovan. Sastoji se od
samo jedne etvorougaone kule
opkoljene dvostrukim zidom. Naprijatelj, koji bi je napao, morao je da
osvoji prvu. visoko podignutu ka
piju. Kad proe kroz nju, ili probije
prvi zid na nekom drugom mestu,
mora da optri itavo utvrenje, jer
samo tako stie do druge kapije na
unutranjem zidu. Kad i to osvoji,
nade se pred vratima kule, ali ona
su dignuta kojih petnaest jardi od
podnoja. Do njih se stie samo u
korpi vuenoj vitlom.
- Neki starinski lift - primeti
inspektor.
- Ba tako potvrdi Lun.
Nepijatelj osvoji i ta visoka vrata,
upada u kulu i... kula je prazna. Ni
traga od branilaca, koji su do pre
kratkog vremena gaali strelom, ili
pukom. Kud su nestali?! Napada
uzalud rije zemlju, ne nalazi pro
laze. M inira spoljne zidine i.otkriva
krune tunele, ali nema prolaza
napolje iz kruga utvrenja. Bili su
duhovi, jer tako su nestali, pomisli
napada.
- Ve sam nestrpljiv da mi otkri
jete reenje zagonetke ree in
spektor zurei u crtee zamka, koje
nije dobro razumeo.
- Tajni prolaz poinje gore. na
vrhu kule i ugraen je u zidove. Svi
trae izlaz iz podruma, podzemlja i
oko spoljnih zidina, a niko na vrhu
kule - odgovori Lun. - To se vidi
na ovom crteu. Prolaz je uzan, ali
dovoljan da kroz njega proe i gojazan ovek. Ide dijagonalno i koso
kroz zidove. Koraa se po ispu
stima od kamena, koji se pomeraju
polugom. To ini onaj koji zna tajnu
postupka. Kameni blokovi padnu u
ljebove i prolazi su zatvoreni do
duboko u zemlju a onda odvode iz
van zidina.
- Ali Henri Arkrajt je ubijen u
vinskom podrumu - primeti in
spektor.
- Ubica je imao priliku da sie.
izvri zloin i opet stigne na vrh

kule. N i tamo prolaze nije lako

nai. Moda su graditelji bili veoma
vesti. M i se i danas divimo gradite
ljima egipatskih piramida.
- To je istina.
- Dozvolite mi da kaem jo
samo to da sam jutros prouio
mnoge planove i proitao desetine
stranica na kojima se govori o zamkovima. Mislim da mi je to koristilo
- ree Lun.
- ta ste otkrili? - slabo prikri
vajui nestrpljenje upita inspektor
Braun.
- Utvrdio sam da je zamak A r
krajt izgraen tako da ini prelaz
dva reenja u tree. Po tome to
ima etiri kule nalik je na zamak
Taterol u Linkolajeru. koji je iz
graen u prvoj polovini petnaestog
veka i austrijskog zamka Trojentajn objanjavao je Donald Sikert.
M ornar Makferson je sedeo.u
tei. ali je briljivo pratio svaku re
svoga druga.
- Zato ja volim brodove upade on iznenada. - Tu nema
vrdanja. Ko je na brodu, on je tu. Ko
nije, sto mu... on je u moru...
Lun ga pogleda znaajno, a in
spektor Braun s uenjem.
- Dobra ideja toboe oduev
ljeno ree Lun. Poeemo od
pramca 1 jarbola.
- Ne razumem ree inspektor.
- Ni ja prihvati Samjuel Mak
ferson.
- Dobre stare vojnike ale
ree Lun i pokupi crtee i knjige.
Dejn ih doeka u trepezariji i
veera poe u vedrom raspoloe
nju. Inspektor Braun pomisli kao je
meu ovim divnim ljudima i sam
postao drugaiji. Tamo meu Arkrajtima bio je smrknut, zabrinut i
mrzovoljan. Ovde je poinjao jas
nije da misli. Bolje se oseao i nje
gove nade su jaale. Snudi se tek
pri pomisli da nema pravo da iz
lae opasnosti ove divne ljude. To i
glasno ree.
- Nas dvojica smo stari vojnici
umiri ga Lun.
41

- Dobri vojnici... ovaj i onaj...

Sputaj!... - upade mornar i za
plete se izbegavajui psovke i svoju
uzreicu sputaj sidro, koje je
bila samo jedna od mnogih mor
narskih potapalica u govoru.

Inspektor Braun nije dobro razumeo zahteve pukovnika Beverida,

ali je prihvatio da ih izvri. Odve
zao se do zamka i sa policijskom
straom utvrdio dogovor da ona ost
ane kod glavnog ulaza i da se ne
pojavljuje na drugoj strani.
- I ako ujete glasove, pa ak i
dozive u pomo iz zamka, inite se
gluvi i ostanite napolju - upozori
ih Braun.
Voa policijske patrole na strai
ipak ode do svojih kola i radio ve
zom potrai inspektora Tarnera.
Obavesti ga o neobinim zahtevima inspektora Brauna i zatrai
miljenje.
- Ne treba ti miljenje. Smatraj
izriitim nareenjem zahteve Skotland Jarda. Inspektor Braun radi
svoj posao i niko od nas ne treba da
mu smeta - Ijutito odgovori Tarner.
Inspektor Braun je na svom dep
nom prijemniku pratio razgovor i
bio je zadovoljan. Pouri nazad i na
zavoju skrenu u zaklon od iblja.
Tamo su ga s ugaenim svetlom svo
jih kola ekali Lun i mornar
Makferson.
- Sve je ureeno - obavesti ih
inspektor.
- Sad nastavljamo peice. Ima
dosta, opreme, koju treba da prene
semo. Vi uzmite uad i ovaj instru
ment ree Lun i preko inspekto
rove glave stavi smotane konopce
tako da se sloie na rame i preko
grudi.
Inspektor bez protivljenja uze i
kockastu kutiju s instrumentima
kome nije mogao ni da nasluti namenu i koji je bio teak vie od tri
deset funti. Zaudi ga to to je na
rednik poneo itavu hrpu metalnih
42

poluga, talpi i sipki. Taj teret nije

mogao biti laki od sto pedeset
funti, ali tobonji Dik Gibni ga je
lako nosio. Pukovnik je o rame sta
vio kaie tri vojnike torbice, kakve
su se upotrebljavale jo u prote
klom drugom svetskom ratu, a u
obe ruke je drao po jedan koferi.
- Za ovakav posao treba mnogo
stvarica - ree Lun.
Pretpostavljam da ste slubovali u
specijalnim jedinicama, gospodine
pukovnie tiho ree inspektor
Braun.
Pogodile
ste,
gospodine
Braune - odgovori Lun i dade
znak da ga svi slede.
- Zar nije bilo bolje da smo se
odluili za glavni ulaz? upita in
spektor.
- Ako se u zamku neko skriva,
on ulaz drai na oku. im bi nas primetio, uzalud bismo mi traili, ma
kar i nali, tajne prolaze, jer bi zloi
nac pobegao, ili bi nas iznenadio
nekom zamkom. Ovako treba mi
njega da iznenadimo objasni
tiho Lun.
- Vidim da moram vama prepu
stiti inicijativu u svemu, pa molim
samo odgovor na jo jedno pitanje
- ree Braun.
- Pitajte - sloi se Lun.
- Da li ste i vas dvojica naoru
ani? - upita inspektor.
- I to jo kako! odgovori tobo
nji pukovnik Beverid. Nared
nik. .. Pretpostavljam da ete zabo
raviti ovo to u vam rei. Dakle,
narednik Gibni nikud ne ide bez
svoja dva stara kolta, kojima po
gaa bez promaaja i na sto jardi.
Ja imam svoj pitolj. Neka vas ne
iznenadi neobino dejstvo, ako
doe do upotrebe. To oruje pozna
jemo samo mi koji smo sluili u spe
cijalnim odredima. Ono je jo uvek
vojna tajna. U sutini, pitolj je
skoro obian, ali dodatkom arera
moe da se napuni i sa trideset me
taka. A mo tog oruja skrivena je
u municiji.

- Oprostite zbog mojih pitanja

- ree Braun. - Nije trebalo tako
opirno da objanjavate.
- To sam namerno uinio, jer i
inae sam mislio da vam govorim o
svom oruju - odgovori pukovnik.
Moe doi do toga da vam kaem
neko neobino upozorenje, koje
morate prihvatiti ma koliko bilo
udno. Tako, na primer. ako kaem
da ne diete vi zaustavite odmah
disanje. To je zbog brzog dejstva
gasa neke baene bombice, ili ispa
ljenog kuruma. Moe da bude'
nuno da zatvorite vrsto oi i ne
gledate neko vreme. To je potrebno
da privremeno ne oslepite zbog
jarke svetlosti koju e stvoriti kurum iz istog pitolja. Uopte, ima
trenutaka kad morate posluati i
ne znajui zato.
- Sluao sam dosta o tome da
vojska ima ve i takva oruja
kakva upotrebljava samo Lun, kralj
ponoi - ree inspektor.
- A sada idemo do mesta koje
sam odredio za osmatranje ree
Lun kao da je preuo Braunovo uporedenje.
Pooe koso strminom i ubrzo
zadoe u staru umu. koja je pokri
vala breg iznad dvorca. Pazei da
se ne spotaknu o neku ilu, ili otpalu granu ipak brzo stigoe do
podnoja ume i pred njima se
ukaza tamna gromada zamka.
- Moramo ui pre nego izie
mesec. Istina, sa zapada se navlae
oblaci i moglo bi nas obradovati
runo vreme - ree Lun tiho.
- Obradovati?! - zaudi se in
spektor.
- Najvie bi nam odgovarala
kia s grmljavinom - odgovori
Lun. - A sada malo- upozorenje;
usredsrediemo svu panju na zamak. Odavde vidimo severnu,
istonu i zapadnu kulu. Juna je na
drugoj strani. Na jugoistoku je poli
cijska straa, a prema jugu etvrta
kula. Mi odavde ne vidimo ni junu
kulu, ni ulaz, ni strau.

- Poinjem da shvatam. Ovo je

jedna od taaka koja daje mogu
nost da osmotrimo tri kule i dve
strane zamka - apnu inspektor.
- Tano - potvrdi tobonji pu
kovnik. - Vi ete, Braune, osma
trati zapadnu kulu, koja je na kraju
desno. Severnu kulu u sredini osmatrau ja, a istonu, levo od nas Sa...
narednik Gibni.
Samjuel Makferson se bezglasno
smejao Lunovoj greci. Umalo je
pomenuo ime Sam. ali se na vreme
trgao.
- Sto... ili manje - ree M akfer
son zaustivi neku psovku i naglo
zakljui reenicu.
- Ima i sto deset - ree Lun.
- O emu govorite? - upita
Braun.
- O daljini. Vojnik mora tano
da zna udaljenost do osmatranog
objekta - odgovori Lun.
- A ta mi moemo da primetimo osmatrajui kule ovako po
mraku? upita Braun.
- Moda nita odgovori Lun.
Ako se i na trenutak primeti
svetio na kulama, ili ugledamo ne
koga iza stakla na prozorim a...
- Sta kaete?! - upade inspek
tor. Za svetio, ako bi se pojavilo,
razumem, videli bismo ga. Ali da
odavde iz mraka kroz stakla na pro
zorima, u zamraenim prostori
jama zamka ugledamo nekoga...
- Zato da ne? - osmehnu se
Lun i otvori jedan od dva svoja
koferia. - Ako se naoarima za
no mogu videti avioni iznad
oblaka, zato da ne bismo mi videli
na sto jardi od sebe ivog oveka?
On izvadi tri ureaja s draima
za glavu i jedan .postavi na glavu
inspektora tako da naoari sline
dvogledima dobro lee uz lice. Ob
jasni inspektoru Braunu kojim nazubljenim kruiima da none naoari prilagodi osobenostima svog
vida, a zatim ukljui elektrine bate
rije.
- Vidim ... Ja vidim nametaj i
suprotne zidove u sobama gde nisu
43

ostali na\TJeni zastori! - oduev

ljeno ree inspektor.
- A sada molim tiinu i paljivo
posmatranje. Ne moramo da u
rimo, jer oblanost se brzo pove
ava ree Lun.
Tri osmatraa dugo nisu nita
primetili, a onda Lun ree;
~ Pogledajte severnu kulu. koju
ja osmatram!
- Neko slabo svetio... Rekao bih
da je depna lampa... Nestalo je! uzbueno potvrdi inspektor.
- Tako svetle duhovi ree
Makferson. Oni su protruli od
dugog boravka u memljivim tajnim
hodnicima zamka, pa isputaju onu
svetlost koja se vidi oko trulih
klada u umi i u movarama.
- Protruli duhovi?' - ote se
Braunu.
- Da... Ovi u zamku mora da su
protruli... ovaj i sve tako - potvrdi
mornar nesrean zbog toga to ne
sme da psuje na svoj nain, jer si
gurno ne postoji inspektor Skotland Jarda koji ne bi prepoznao
psovke.
Lun nije mogao da se ne smeje,
pa upozori:
- Osmatrajte, jer trebalo bi da
opet primetimo svetio, ili same du
hove.
utali su neko vreme, a onda in
spektor Braurruzviknu:
Video sami... Duga kosa,
brada... Izgled Isusa... Ba tako ga
opisuje posluga, jer neko ga je vi
ao.
- Video sam ga i ja. Meni vie
lii na hipija. Da, to je bio hipi duh
alio se Makferson.
- Osmatrajte sada svak svoj deo
zamka ree Lun.
Nije prolo ni deset minuta, Lun
opet primeti jedva vidljivo svetio u
prizemlju zamka, koje je odavde iz
gledalo kao trei sprat zbog visoko
dignutih temeljnih zidova. Pamtio
je raspored prostorija koje je video
prilikom posete prethodne veeri,
ali i detalje plana zamka koji mu je
pokazao inspektor Braun. Tajanst
44

veni ovek s bradom i dugom ko

som lutao je po zamku. Konano,
Lun opet primeti svetio na severnoj
kuli.
Vraa se u svoj podzemni svet
- ree Lun. - Oblaci obeavaju
kiu, to ne bi bilo prijatno ako nas
zatekne dok visimo na zidinama.
Da visimo?! zaudi se in
spektor.
Treba da krenemo ree Lun
i zatrai da mu se vrate none naoari.
Stavi ih u koferi, koji sakri u
iblje.
Ima pogodno mesto za ulazak
ree Lun. Dok smo osmatrali,
video sam s ove strane, na petnaest
jardi od tla, jedan otvor s reet
kama.
Mislim da niste u pravu upo
zori ga inspektor Braun. Taj ot
vor i ja znam. Nekad, je sluio kao
pomona vrata, kroz koja se spu
tala i dizala korpa za ljude. Ceo
ureaj je bio isti kao na glavnom
ulazu, samo znatno manji. Posle su
vitla uklonjena, a prolaz zatvoren
spolja olovom zalivenom reetkom,
a iznutra tekim hrastovim vra
tima okovanim i dobro zakljua
nim.
Ukloniemo prepreke - ree
Lun.
On prvi krenu. Brzo stigoe pod
zidine zamka.
Dajte mi konope - apatom
zatrai Lun od inspektora.
Kad ih dobi Lun na kraj tankog
konopa veza elini predmet slian
sidru. Odmae se nekoliko koraka
od zida i zamahnu. Baeno sidro
pogodi reetku, ali pade nazad.
Mislio sam da e taj teki pred
met zazvoniti na reetki apnu
inspektor Makfersonu.
Obloen je slojem gume ob
jasni mu mornar.
Za to vreme Lun ponovo baci si
dro. Ovoga puta ono se zakai za
reetke. Vukui konopac na sve
strane Lun isproba da li je dobro
uvren. Posle toga otvori onaj

drugi koferi i iz njega uze dva

predmeta slina' rukavicama koje
rn)se gnjurcl za rad u velikoj dubini.
Bile su IO rukavice za penjanje u?
ue. ler su titile dlanove i siste
mom stezaljki hvatale konop tako
da nije mogio biti klizanja.
Inspektor je s divljenjem gledao
kako se pukovnik brzo penje uz
ue. On se dohvati reetki i poe da
vue ue, za koje narednik ve bee
vezao koferi i jednu od pukovnikovih torbi. Prema deliu vedrog
neba inspektor je video kako pukov
nik iri neko platno. Tek kad na
krajevima ugleda plaviaste odbleske, on pogodi da je pukovnik
tim platnom skrivao svetio ureajg,
za seenje metala. Malo kasnije na,
zemlju pade i muklo lupnu komad
reetke u obliku krsta.
Poto otvori prolaz kroz masivnu
reetku, dovoljan da kroz njega
proe i glomazni Samjuel Makferson, on se provue do vrata. Svojim
kalauzom za teke starinske brave
on otkljua okovana vrata i oproba
da ih otvori. Za to vreme Makferson donjim krajem konopa veza u
kvadrat postavljene ipke s mre
om. Natovari poluge i ostalu
opremu, pa talasanjiem konopa
dade Lunu znak da vue.
- To je suvie teko - primeti
inspektor.
- Smem li neto da vam kaem,
ali onako od srca i bez uvijanja? upita Makferson.
- Kaite, gospodine Gibni - ve
dro apnu inspektor.
- Samo Dik.., Ako moe Dik?
- Naravno. Dik. Od sada sam za
tebe samo Kliv.
- Odlino mome! A sad u ti
rei ono to sam eleo.
- Sluam.
- Prestani da se iuava, da
zapitkuje, sumnja i misli da nas
dvojica nismo o svemu razmislili.
Ukratko, ne meaj se kad rade
strunjaci. L... O vaj... pukovnik je
maestro svoga posla... pukovnikog - iskali Makferson svoje neza

dovoljstvo zbog prisustva ienog

ovakvog amatera.
- Potrudiu se. Dik bez uv
rede rece inspektor. Nisam navi-,
kao da radim sa ljudima kakvi ste
vas dvojica.
- U redu! A sada se spremi da re
pukovnik podigne ' gore Sedi u
mreu - zakljui Makferson.
-Z a r e moi?! - ote se opet in
spektoru.
- Misli, moe li te izvuj ru
kama?
- Da.
- Mogao bi. ali nee. Ima mali
ureaj na principu koturae, koji u
beskraj vue. Pukovnik njime moe
da digne do hiljadu funti.
- A konop? Vrlo je tanak..,
- Konop moe da izdri i dve hi
ljade funti - umiri ga mornar.
Lun ponovi operaciju izvlaenja i
uskoro se tri neobina posetioca
zamka naoe u prostranom holu.
Popee se do severne kule i s nje
nog vrha Lun spusti ue s korpom.
Sedeo je u njoj. a Makferson ga je
polako sputao i premetao po
spoljnom zidu. Inspektor Braun se
udio ta to rade neobini pukov
nik i narednik, ali je morao da uti
drei u ruci spreman pitolj za
odbranu. jer bio je odreen da obezbeuje istraivanja.
Dok je Lun elektronskim instru
mentom ispitivao spoljnu povrinu
kule. poe da pada kia. Zatrai da
ga mornar podigne vie, ali je ostao
na kii, koja mu je natapala odelo.
Njih trojica su zaista bili slini sa
blastima. jer radili su tako tiho da
nisu uli pokrete jedan drugog.
- Trebalo je da ispitam i deo zi
dova s obe strane, ali kia smeta, a
iz daljine se uje grmljavina, pa bi
moglo da zagrmi i ovde, Osvetljavanje nebeskim blic lampama mi ne
odgovara - apatom i vedro ree
Lun. Dosta je to smo nali ovaj
jedan ulaz.
- Nali ulaz?! - ote se inspek
toru.
- Tiho - apnu mu Lun i povede
ga iz kule u hodnik.
45

Makferson ih je sledio. Zaustavie se tek kod udubljenja uz sred

nji prozor kroz koji su dopirali
blesci munja. Grmljavina se bliila i
Lun u udubljenju navue unutra
nji zastor. Tako se .naoe zaklo
njeni od evenutalnih pogleda iz
zamka, a osvetljavale su ih munje
tako da su u tim trenucima mogli
da vide jedan drugog. Lun uz inspektorovo lice stavi nekakav lepIjiv predmet, od koga je vodila
tanka nit do kuglice, koju on stavi u
inspektorove uho, Makferson isti
takav ureaj sam namesti uz svoje
lice. Isto uradi i Lun.
Inspektor je u uhu osetio golicanje. jer jasno je uo apat pukov
nika i narednika. Odmah je shvatio
emu slui minijaturni ureaj.
- To je naroiti primopredajnik
- autao je tobonji pukovnik. uemo se i kad smo udaljeni je
dan od drugog.
Nisam znao da se vojnici slue
ovako savrenim sredstvima. Ne
shvatam zato ih ne nabavi i poli
cija ree Braun.
To je zanimljivo pitanje, ali ost
avimo ga za drugi put ree Lun.
- Sad u vam izloiti ono to je
vano o prolazima iz kula i verovatno vie drugih prostorija.
On objasni da su graditelji znali
svoj posao, pa su uske prolaze u zi
dovima prikrili unutranjim pre
gradama. dimnjacima i oblogama.
Zato ih policijski eksperti nisu ot
krili. Vanu ulogu u svemu igrala je
i psihologija ljudi. Tajne ulaze u
tajne hodnike vekovima su ljudi
gradili uz samo tlo, ili u svojoj v i
sini. Skrivali su ih slikama, ormanima, ogledalima, pokretnim oblo
gama i na hiljadu drugih naina,
ali retko se dogaalo da ih postave
na nepristqpana mesta.
- Ovde u zamku Arkrajt tajni
prolazi su na tavanicama, iznad
vrata, iznad prozora i ko zna gde,
ali uvek gore. iznad oveije glave
- zakljui Lun.
46

- I tako duh pada s neba i

pravo na vrat. Ili samo otkrine
kapak i mlatne te neim po glavi alio se mornar.
- Koliko god se ti alio, Dik. ipak
to se uklapa
ree inspektor
Braun.
- O, pa vi ste se u mojoj odsutno
sti lepo zbliili ree Lun.
- Da. gospodine pukovnie odgovori tobonji narednik da bi
tim svojim odstojanjem ukazao i
inspektoru da je pukovnik neto
drugo i da se s njim ne moe biti na
ti.
Lun nije hteo da mu protivrei.
pa zakljui:
- Grmljavina moe da nam kori
sti, pa treba da krenemo.
On ih povede nazad do severne
kule. Makferson stade uz vrata, a
Lun na njegova ramena. Malom
depnom lampom osvetljavao je zid
nad vratima. Vrlo brzo otkri da se
ukrasna obloga, koja je ila od
poda do vrha vrata, moe odmai
Iz nje su virili klinovi, kojima je hra
stova daska bila privrena, pa je
izgledalo da je toga trenutka na
silno otkovana. Lun nade ljeb i
postavi dasku tako da se ona pret
vori u male merdevine, jer su kli
novi sluili da se na njih stane. Lun
snano potisnu zid nad vratima i
itav blok se zaljulja, ali se vrati na
svoje mesto. Lun ga opet potisnu i
osvetli otkriveni prolaz sa strane.
Provue se pridravajui jednom
rukom kameni blok.
Inspektor je zaueno gledao ta
se dogaa. Kameni blok je morao
biti teak nekoliko stotina funti, a
pukovnik ga pom era rukom.
- Sad ete i vas dvojica - ree
Lun. - Vratite oblogu u sedite, a ja
u vam spustiti lestve. Imam ih
ovde.
Dok se inspektor peo, on primeti
da je blok kamena nad vratima obeen o metalne nosae, koji su omo
guavali da se lako potisne. Poluge
su odravale blok na ivinim ljebovima tako da se ne primeti sastav.

 Nemam ... Hajde da izbrojimo,

Isti prolaz i prema kuli i
prema hodniku zakljui on od
jer je zatvoreno.
mah.
Laura neujno pokrenu glavu i
Tano potvrdi Lun. Zanim
ugleda dva mukarca, koji su za sto
lom na dohvat ruke o d .nje igrali
ljive su ovde poluge za prekretanje.
domine. U tom trenutku zau se
To je primenjena geometrija. Zamis
lite kocku koja visi as o jednoj, a
neiji uzdah uz njeno uho i ona se
as o drugoj gornjoj ivici. Tu se jav
nehotino okrenu. Do nje je leala
Iris Frimont.
lja otpor pri prenosu teita i otpor
Bude se nae devojke! usklitee. Poluge klize i lako pomeraju
knu jedan od dvojice mukaraca.
teite te-kog bloka pod malo jaim
pritiskom ruke. Meutim, ako je taj - O, to je lepo. Izgubio sam igru
domina, ali moja plavua e me
pritisak drugaiji od pritiska ruke,
uteiti ree drugi.
izazvan recimo promajom, ili na sli
Oni se digoe iza stola i stadoe
an nain, utvrdiva ne dozvoljava
da se blok pomeri.
pored irokog leaja, na kome su
Nisam jak u tim stvarima
bile Iris i Laura.
ree Braun.
Sta se dogodilo?... Gde sam ja?
Sve je nainjeno da bude
upita Iris gledajui Lauri u oi i
trajno, jer je od bronze. Uz to je reeizbliza kao da e zapoeti svau.
To bih i ja volela da znam .. Pi
nje genijalno. Ko ga patentira, obotaj ove duhove ovde odgovori
gatie se - ree Lun.
Kad bih ja umeo to da uinim
Laura.
- ree Makferson.
Mukarci se glasno zakikotae.
Ovakvih prolaza ima u zamku
Duhovi... Opipljivi duhovi!
vie. Moda ak ne desetine. Mi
smejao se i dalje onaj s dugom ko
sada treba da istraimo sve to. som i bradom. Imaete prilike da
moemo - ree Lun.
se uverite.
Ja treba da sakrijem opremu
Ko ste vi? upita hrabro Iris.
- ree Makferson.
Ja sam Lord. sa velikim L. Lord
To u uiniti ja ree Lun.
i u smislu bog i Isus i gospodar
Vas dvojica ostanite tu. iako je
odgovori dugokosi. Nas dvojica
tesno.
smo se ve nagodili. Ti si moja, a viOdmah zatim Lun se spusti i po
Ijasta gospoa Laura pripae
trai pogodno mesto da skloni ko
njemu. Njega zovemo Al. pa je i
nope, poluge i ostalu za dalje istrai
vama dovoljno da znate to ime.
vanje nepotrebnu opremu.
VII
Prvo do njene svesti dopre gla
sovi pa je odmah zatim poela da
osea telo. Laura Cesterton otvori
kapke i ne pokreui se oslunu.
Trebalo je da i on uzme jednu
od ovih iz dvorca ree muki
glas,
Poludeo je zbog pukovnikove
ene - odgovori drugi.
Moda je trebalo da idemo s
njim.
Ne. nije. Okupie momke napo-
Iju i zgrabie je, pa e je sam dovui
ovam o... Stavljaj, ima trojku..,
Ima li. ili nema?

Golobradi je i bukvalno bio skoro

golobrad. Bio je obrijan, ali na dob
rom svetlu se inae videlo da ima
retku bradu. Laura ga je posmatrala prvo sa strahom, a onda strah
poe da slabi. Taj mladi mukarac
je bio stasit i lep. Njegove crne oi,
pravilan nos. pune usne i rumena,
mlada koa inili su da njene misli
napuste strah i krenu negde drugo.
Al je sada bio gologlav i njegova
gusta, crna kosa sijala je pod svetlom svojim tamnim odblescima.
ta se dogodilo sa mnom? upita Laura Cesterton ve na nov
nain gledajui u oi nepoznatog.
47

- Starkelja je ostao gore u kuli

- odgovori Al. - On vie nije
meu ivima.
- Mrtav? Ubijen? - upita p ri
lino mirno Laura.
- Moralo je da bude tako. Zabo
ravi ga.
- Ali kako sam se ja nala ovde?
I gde smo sada?
- Ja sam te doneo na rukama.
Nisi teka.
- Gde smo? - ponovi Laura pita.r
nje.
- U tajnom sklonitu zamka odgovori Al milujui joj kolenb
ispod dugog skuta haljine.
Lord je ve svlaio Iris i ona se
nije opirala. Kad se nade gola, ona
upita;
- Ima li pia?
- Sta zaeli. Istina, u svim bo
cama je omalilo, ali uvee u otii
da popunim rezerve - odgovori
Lord.
Donese joj bocu viskija i ona otpi
iz nje.
- Ruke su mi umrljane zemljom.
teta to nemamo kupatilo - ree
ona liznuvi vlane usne.
- Ovde sve imamo - ree nasmejani Lord. - Uredili smo tri pro
storije i jedno kupatilo. Ovo je naj
bolje skrovite koje sam ikad imao.
Idemo zajedno.
Dugokosi Lord brzo svue odelo i
uze Iris za ruku. Al tek tada poe da
svlai Lauru.
- Ne volim da drugi gledaju
moju devojku - ree.
- Ali ja sam udata ena - ree
Laura.
- Za mene je to isto... Ti si sad
moja.
- Koliko ti je godina?
- Svi misle da nemam ni dvade
set, a imam dvadeset i sedam.
- ta radi ovde u podzemlju?
- Goni me policija, a ovde sam
siguran. Kad zavrimo veliku igru,
podeliemo novac i selimo se u
Junu Ameriku. Tamo je sve pri
premljeno- odgovori Al i nekud
otra.
48

Vrati se i uze Lauru za ruku.

- Kupatilo je slobodno - apnu
joj uz uho.
Ona u prolazu dodirnu pero na
crvenom trorogom eiru.
- Zato si tako obuen? upita.
- Igram ulogu duha - odgovori
Al. - Slinu odeu nosio je neki
kadet Arkrajt, ili neki raniji vlasnik
zamka. Dik igra ulogu Hrista...
- Lord je Dik?
- Da, ali ne pominji to ime. jer
trebalo bi da krijemo ko smo.
- Sami ste ovde?
- Imamo efa.,. On je video si
no enu pukovnika iz susedstva.
Otiao je da je otme i dovede
ovamo. Imaemo tako svi po jednu
- objanjavao je Al podeavajui
toplotu vode na tuu.
- Kako se zove ef? - upita
Laura.
- Zovemo ga Pi, a kad smo sami
i Pit. Pravo ime mu ne znamo ni ja
ni Lord. On dri sve veze u Londonu
1dalje... Ima telo kakvo nisam slu
tio da postoji.
- Svia li ti se?
- Lepa si Laura.

Otmiari su bili razvratni momci,

a to je prvih nekoliko sati zabav
ljalo Lauru i Iris. Zatraile su da
jedu, a onda su pile preko mere.
Meutim, sati su sve sporije proticali. Uzalud su se svi etvoro skup
ljali u jednom odeljku. Prva zadrema Iris. a onda i Laura. Prav
dale su se time to nisu dovoljno
spavale prole noi i to su mnogo
pile.
- Onda spavajte - ree Lord i
odmah nekud ode.
Vrati se s lancima za vezivanje
nogu. Okovi kijocnue oko enskih
lanaka na jednoj i metalnih alki u
zidu na drugoj strani.
- Zar ete nas vezivati uvek? upita Iris.
- Moramo, jer tako je naredio
ef. Vi same ne bi umele da iziete

iz naeg lavirinta, ali ipak... malo se snebivajui odgovori Al.

- On kao da se stidi, ali izgled
vara. Taj momak je ubio vie ljudi i
ena nego to ima prstiju na ru
kama i nogama zajedno smejui
se ree Lord.
U tome sam iza tebe
smrknuto ree Al.
Strah se opet useli u due ena i
one, iako pospane, nisu mogle da
spavaju. Zloinci opet uzee do
mina.
- A pie? Nismo ili da se snabdemo - ree Al.
- Idem ja ustade Lord. - Kad
Pi dode traie i pie i jelo. Ti bi
mogao da pripremi neto toplo.
- Staviu dva smrznuta pileta da
se peku, ali vie ne raunajte na
mene kao kuvara. Tu su devojke i
neka kuvaju,
- To kai efu - odgovori Lord i
izie.
Vrati se nakon etvrt sata s puno
korpom pia.
- Napolju se sprema nevreme
ree redajui boce na policama.
. - Nas se to ne tie. Ovde smo u
sigurnosti i iniamo pia i hrane, ali
bih propao od dosade da se nismo
odluili da dovedemo devojke ree Al prevrui domine i sprema
jui ih za novu igru.
Neko vreme govorili su samo ono
to je zahtevala igra. Odjednom se
trgoe, jer zau se prodorni pisak.
- Neko prodire ovamo! - uzviknu Lord.
- Moda je grmljavina ukljuila
signal ree Al.
j- Grmi ve itav sat, pa zato bi
signal proradio tek sada? - ree
Lord i proveri pitolj, a onda iz dru
gog odeijka donese dve stare sten
mainske puke.
Jednu dade mladom drugu i njih
dvojica izioe.
- Idi dole i ukljui signal opo
mene, za Pita. On e doi od ume,
pa treba da zna - ree Lord. - Ja
u ekati na prolazu prema naem
sklonitu.

- Vratiu se brzo. Smeta grmlja

vina, pa ne ujemo ako neko dolazi
- ree Al.
- Upaliu svetio na prilazu pa
niko nee moi da prie neprimeen - odgovori Lord i u mraku na
pipa prekida.
Svetiljka je bila slaba i pokrivena
prainom, ali je dobro osvetilila
podzemni hodnik, koji je malo dalje
skretao pod pravim uglom. Zaklo
njen za ivicu podzemnog zida Lord
je ekao s uperenom mainskom
pukom.
Tragovi pokazuju da su korieni
svi hodnici, ali neki vie - ree
Donald Sikert inspektoru Braunu i
tobonjem naredniku.
- Kad sam sve ovo video, postalo
mi je jasno zato niko nije otkrio
prolaze - ree Braun.
- Ni ja nisam nikad video neto
tako staro i davno izgraeno, a
tako savreno - ree Lun.
Osvetljavao je vodoravne hod
nike, pa podie svetio ka jednom
prilazu oblika cevi.
- Iz svake kule moe da se stigne
ovde dole, a isto tako i iz nekoliko
prostorija - ree Lun. - Jo ud
nije je to to su tobonji duhovi mo
gli da kroz skrivene otvore uju i
vide ta se dogaa u velikom holu,
salonu, trpezariji i mnogim drugim
prostorijama. Znai da je stvorena i
odstupnica iz zamka, ali glavni cilj
je bio tajno osmatranje ljudi nasta
njenih u njemu.
- Pria se da je zamak izgraen
po kraljevoj elji, ali kao zamak
nekog markiza, koji je bio u slubi
dvora. Mislim da je zamak podmet
nut kralju kao tajno sastajalite, a
neko je uredio sve tako da ga piju
nira - ispria Braun.
- Krenuemo tamo kud vode
najmnogobrojniji tragovi ree
Lun. Budimo oprezni.
On poe napred, a Makferson ga
pusti nekoliko koraka, pa tek onda
krenu. I Braun malo zastade. Svi su
bili uzbueni otkriem i onim to je
tek trebalo da otkriju.
49

u jednom trenutku Lun naglo za

slade i ugasi svoju depnu lampu.
Isto uinie i Makferson i Braun.
Tek tada primetie da iz hodnika,
]^ ji je skretao desno, dopire svetio.
Lun krenu napred neujno Premesti pitolj u levu ruku, a desnom iz
vadi iz depa meki predmet oblika
male banane. Prinese ga zubima i
izvue vrsti koni, koji je osloba
ao gas iz mehura. Na uglu baci
predmet du hodnika.
Lord primeti neiju ruku u
magnovenju i neki predmet kako
prolete ispod svetiljke. Pomisli na
runu granatu, ali uzalud se ukruti
oekujui eksploziju. Nita se nije
dogodilo i on nastavi da motri ugao
hodnika. U tom trenutku stie A1 i
dodirnu mu rame.
- uje li ta? - apnu.
- Neto im a... Moda je bio neki
insekt oko svetla - odgovori Dik i
ukloni kosu, koja mu je smetala sa
leve strane lica.
Prenu se kad ugleda kako A1
pade na tlo, jer bio je stao blie gasnoj bombici.
- ta?!... AIL.. - izusti Dik i
oseti elju da i sam legne uz mladog
druga.
Odmah zatim izgubi svest i prst
mu se zgri oko oroza mainske
puke. Kurumi pogodie onesveenog Ala u vrat i rame.
Kad Lun stie, A1 je bio mrtav. On
dade znak Makfersonu da se po
brine za uspavanog Hrista i pode
dalje. M ornar uze gangstera u na
ruje i ponese ga dalje. Inspektor
uze mainsku puku i pogleda je
pod lampom.
- Stara, ali ispravna ree.
- Vidi se po tom momku na tlu
- ree mornar.

Otkrivanje tajnih prolaza i po

dzemnih hodnika u zamku, spaava
nje Iris Frimont i Laure Cesterton,
zarobljavanje jednog uspavanog
zloinca i smrt drugog u tim trenu
cima izgledali su kao potpun uspeh.
50

Oduevljeni Tnspektor Kliv Braun

bio je nestrpljiv da pone ispitiva
nje uhvaenog gangstera i spasenih ena.
Ostanite da ih uvate, a nas
dvojica idemo da naemo izlaz ree Lun.
Kakav izlaz?! zar nismo?... zausti iznenaeno inspektor i
uuta.
Tek u tom trenutku razumeo je
da otkrie nije potpuno. Tajni pro
lazi iz zamka su i stvarani da se iz
njega moe neprimeeno izai i ui.
Dakle, ostalo je pitanje gde je izlaz i
koje tajne treba da se obelodane na
tom putu.
Voleo bih da mogu s vama ree Braun. teta je to nismo
poveli nekoliko mojih momaka.
Tvoji dustabanlije su ve oku
ali svoje vetine podsmehnu mu
se mornar.
Istina je, narednie - sloi se
Braun. Jedino bi sada bili ko
risni da priuvaju lepotice i ubicu.
Posle bi brbljali o vojnim taj
nama - dodade mornar.
S obzirom da je to narednik
spomenuo, zamoliu vas odmah,
gospodine Braune da p sredstvima,
tehnikim izumima i upotrebljenom oruju nita ne govorite ni u
svojim izvetajima Skotland Jardu
ni u razgovorima. Jednostavno, is
koristili ste nau ideju da tajno
nou uemo i proverim o da li su
korisne knjige o tajnim prolazima
u zamkovima. ak bi meni i nared
niku Gibniju bilo drago da nas ne
spomenete izloi Lun pazei da
razgovor ne uje niko drugi.
Ne mogu se hvaliti tuim zaslu
gama, gospodine pukovnie pri
meti inspektor.
Razumem vae- moralne oba
veze, ali napominjem da ih imate i
prema nama nastavi Lun. Mi
ne elimo javne pohvale, koje bi
izazvale juri mnotva novinara, a
moda i osvetu podzemlja. Vano je
ta je postignuto, a ne kako je to ui
njeno. Poneto moe da se preuti.

 Sve to kaete ima osnova. Da

jem vam re da u utati o vama i
tehnikim sredstvima koja ste upotrebili.
Makferson je ve izviao u bli
zini, pa kad ga Lun na,de, nastavie
zajedno.
Tajni prolazi u zamku su bili
dobro skriveni, a izlaz u polju, ili
gore u umi mora da je obezbeden
na neki drugi nain ree Lun zau
stavljajui Makfersona da se posavetuju. Uvek pomislim ta bih
uradio da mora sauvati tajnu iz
laza Dobro bih ga prikrio i teh
niki zatitio. Prva zatita su nepro
bojne prepreke, a druga eksploziv,
ili visoki napon...
Njegovo razmiljanje izreeno
apatom, ali ujno uz pomo ur
eaja prekide eksplozija i podrhta
vanje tla pod njihovim nogama. Iz
vlanog hodnika pred njima dopree dim i ljuti miris izgorelog eks
ploziva.
Eto, neko je zaruid izlaz ree Lvjn i ode malo dalje napred.
Vrati se i njih dvojica zajedno
nastavie da se povlae traei naj
blii prekida da isprobaju ima li
svetla. Tako Lun otkri starinske, ali
sigurne ureaje za uzbunu. Laina
pauina bila je obeena o svod hod
nika. Trebalo je znati to mesto pa
da se ona ne dodirne. Lf protivnom,
vetaki izraena pauina imala je
i malo vrih niti, koje iupaju
minijaturni ep u zidu tunela ugra
ene bakarne cevi ispunjene vo
dom. Kad vazduh najednom mestu
pone da prodire u tanke bakarne_
cevi, iz njih, zbog nestanka va-
kuuma, pone da istie voda. Ona
puni posudu, koja pretegne i oglasi
se zvono. Na taj starinski ureaj sa
zvono opremljenim klatnom da
dugo zvoni u novije vr:eme mogao
je da se prikljui i elektrini signal.
U tom trenutku dotra inspektor
i uzviknu:
Nekakvo zvono ne prestaje da
zvoni u prvoj prostoriji sklonita, a
upaljena je i crvena signalna lam
pica na zidu obavesti ih on.

Imali smo sreu. Neko je ekao

da ukljuimo ureaje, pa da nas raznese paljenjem eksploziva. Meu
tim, nas dva smo zastali da razmis
limo i da se dogovorimo. Da nije
bilo tako, sada bi bili duboko i zauvek pokopani - objasni Lun.
Hoe li eksplodirati neto i
tamo gde su ene i vezani gang
ster? upita inspektor.
Veruj em da nee - odgovori
Lun. Logika govori da su mini
rani samo izlazi dalje od zamka, ili
samo ovaj jedan, ako ih nema vie.
U samom zamku prolazi se zatva
raju pokretanjem jednog kamenog
bloka, koji spadne i stvori mesto za
drugi i tako itav jedan strmi deo
tunela biva ispunjen kamenom. Ve
sam otkrio itav sistem i znao bih
da uspostavim prolaz ponovo i kad
bi se svi zaruili.
Ja vam se divim. Bez vas se ni
ta ne bi otkrilo - ree inspektor.
- Vi biste bili dostojan protivnik
Luna, kralja ponoi.
Onda da zajedno pokuamo da
uhvatimo tog avanturistu - upita
Donald Sikert?
Mogao bih da se lano odue
vim vaim predlogom ali ja to ni
sam u stanju gospodine Sikerte iznenada ree Braun.
Makferson podie pesnicu i uzvi
knu:
avoli na tebe tovarili ugalj za
svoje paklene vatre! Sto mu grom o
va! Milion mu mina i pauina!...
Lun zakloni inspektora i upita:
Kad ste posumnjali?
Posmatrao sam vas... Sluajno
uporeenje nateralo me je da bolje
otvorim oi i ui osmehnu se
Braun. Samjuel Makferson se
jedva uzdrao od psovki, pa je jed
nom nehotino zaustio da izgovori
va nadimak.
1 ta sad? - upite Lun.
Nita otkrio sam svoje karte
ba sada i ovde, jer drugaije bi bilo
nepoteno. Uvek sam mislio da oni
koji vas progone gree veoma
mnogo. Ja ne elim da igram u nji
hovom kolu.
51

- T .me Krite zakletvu polic,aica.

mnoga '^areaenia svoan eiova
siuDene ooaveze
- iJ pror.ivnom bih Krio moraine obaveze, ^azio ivoie principe
. ^;ostao ieanaK zloincima kou su
ovih aana uDiiaii. Ja znam da se
-,ondonu i na ostrvima r.isu odrali
riumovi maiiie ni veiike gang
sterske banae ba zato to ste one
naivee, im su nastale vi na neki
nain gurnuli u propast - objasni
Braun mirno svoj stav.
- Takvog te volim, mome, mog
mi broda i svih mi morskih talasa
na kojima se ljuljao! - uzviknu
mornar, zgrabi inspektora Brauna
i podie ga.
Kad ga spusti, ovaj se jedva odra
na nogama: Kad je doao do daha,
tiho ree:
- Mislio sam da je kraj... mili
jardu mu tajnih prolaza u zamkovim a...
- Ti ga sad pretera nasmeja
se mornar inspektorovom poku
aju da oponaa njegove psovke.
Lun ih je gledao s osmehom, ali
mislio je o neem drugom. Bilo mu
je ao to je tog trenutka propala
mogunost da mirno ivi pod ime
nom zauvek nestalog pukovnika
Beverida. U njemu se ni za trenu
tak nije javila misao da onemogui
inspektora Brauna. Za to su post
ojala tri naina. Prv'i je bio uklanja
nje tog oveka, ali to bi bilo ubistvo,
a Lun nije bio zloinac. Radije je
mnogo puta rizikovao i svoj ivot,
pa esto i ivot Dejn i Makfersona,
da ne poini zloin. Oh je u ivotu
prekrio neke zakone i navukao na
sebe mrnju, progone i pretnje vla
sti, ali u krajnjem odmeravanju pra
vednosti i uvanja moralnih prin
cipa pokazivalo se da nikad nije
zgreio.
Drugi nain da se izbrie inspektorovo otkrie bilo je da mu se iz
brie pamenje. To nije moglo da se
uini bez tete za tog oveka. Lun je
drogu svesti upotrebljavao samo
kad se to moralo, ili na zloincima
52

najgore vrste, a unitavao :e pame

nje samo onima icoji su co mnogoicruko zasiuzili inspektcr e, po
svemu 5 uaeci. bio poten covek. aii
nije '.'lio parnecnc.) t iscfa.viti .mu mojiunosr. aai^dnorn poscae riekome
ge je i ko je Lan. i.iudi se rnenjaju
pod pritiskom.
Trei nain bio le rla Braun
postane elan Lunove grupe, u kojoj
bi se izgradila njegova svest o
vrhunskim vrednostima pravog pri
jateljstva i vernosti. Lun je davno
resio da bez velike nude ne proi
ruje krug onih kojima ukazuje
puno poverenje i koje je mnogo
puta proverio. U najblie spadali su
samo Dejn i Makferson. Za njim
nije bilo nikakvih tajni. Malo dalji
bio je reporter Artur Markin,
koga Lun namerno nije opterei
vao punim poverenjem, jer to je
moglo da ga uniti. U taj krug spa
dali su detektiv Pipin, Makfersonova Brenda Lendon, mornar RO
Ha i ena slavnog reportera Meri
Markin. Svi oni mogli su da ga po
zovu i da uspostave na neki nain
vezu sa njim, ali nisu mogli da ga
izdaju ni kad bi hteli. Istina, svi su
mnogo puta potvrdili ne samo
svoju vernost tom izuzetnom oveku, nego su vie puta za njega rizikovali i svoj ivot. Ipak, suvie je
bilo Lunovih progonitelja i oprez
nost nije smela da oslabi.
Lin je i u samom Skotland Jardu
imao prijatelja. Jedan od njih, koji
je uivao znatno poverenje kralja
ponoi, bio je inspektor Mark Gudi.
Sada je Kliv Braun trebalo da bude
drugi.
- .lesi li odluio o sudbini poli
cijskog pacova? - smejui se upita
Makferson.
- Jesam - odgovori Lun. - Pomagaemo mu dok otkrije zloince,
koji su krivi za smrt est nedunih
ljudi.
- Noas sam dugo razmiljao
ta da uradim - ree inspektor
Braun. Mogao sam da utim do
kraja i da u sebi uvam tajnu ko je

pukovnik Beverid. Ipak, nisam

imao pravo da tako postupim. Sada
vi sami odluite... Znam da je kua
u kojoj ivite lep kutak za miran i
vot. a ime pukovnika Beverida odli
an paravan. Sada sam sve to ugro
zio.
- Moda ste ugrozili samo sebe
primeti Lun. Najlake je da vi
nestanete, a ini da ostanemo gde
jesmo.
- Nisam ba tako naivan mo
mak - nasmeja se Braun. Veoma dobro znam da ste i zloin
cima davali ansu da se odbrane.
Meni,od vas ne preti nikakva opas-.
nost. Teko bi me ubili i da sam potegnem oruje na vas.
Makferson se zbunjeno ekao
po potiljku.
- Nezgodan si momak, Klive, tri
sta mu jada! Ti, stonogo jedna! progunda.
- Dakle, u svemu smo se razumeli ree Lun. A sada na po
sao. Treba da ispitamo uhvaenog
momka i nahranimo adaju javno
sti nekim uspehom, jer tampa, ra
dio i televizijske mree juriaju na
Skotland Jard. Glavni inspektor se
sigurno ve skriva, a svi vani
momci povlae se u ilegalnost.
- Znam da je tako, iako nisam
video nijedne novine, niti sam uklju
ivao prijemnik ree inspektor
Braun.
Odmah zatim dadoe se na po
sao. Ono to su uli od Iris i Laure
nije bilo znaajno. Jedini podatak
koji bi moda mogao da bude va
an bilo je ono o oveku s nadim
kom Pi, ili Pit.
Uhvaeni Lord je zurio u lisice
na svojim rukama.
- Kako se zove? - upita ga in
spektor Kliv.
- Ne znam odgovori ovek
koji je zaista podseao na Hrista,
kako su ga mnogi slikali.
- Zato si ubio Ala?
- Ja?!... A1 ubijen?!
- Da, ti si ga ubio.
- La! Nee vam uspeti...

- Dodi da pogleda - pozva ga

inspektor. - Ispraznio si arer
svoje mainske puke u momku, pa
si pao uz njega.
- ta se dogodilo? Ko me je onesvestio?
- Ne postavljaj pitanja, nego od
govaraj. Doi! naredi mu Braun i
odvede ga do mrtvog gangstera.
Dik klonu i spusti se na koleno.
utao je neko vreme, a onda se
okrenu k inspektoru i upita-.
- Da li mi vi ozbiljno optuujete
za njegovu smrt?
- Da - potvrdi mirno inspektor.
, - Imam i dva ugledna svedoka. To
su pukovnik Beverid i narednik
Gibni.
- Nisam ga ja ubio. Poslao sam
ga da ukljui posebni signal za opo
menu, jer trebalo je da se vrati na
ef. A1 mi je priao i neto se dogo
dilo... Ne znam ta - ispria ganster.
- Saznau ja kako se zove i sve
to treba. Poto si jedini ivi zloi
nac u naim rukama, na tebe pa
daju svih pet ubistava izloi in
spektor.
- Znam... Govoriu - prihvati
zloinac.
Lun, Makferson i inspektor su ga
sluali dok je govorio o sebi. Zvao
se Dik Mielson i mornar primeti
da s imenjaci. Gangsterov nadi
mak Lord nastao je iz ale zbog nje
govog izgleda, kojim je podseao na
ikone s Hristovim zamiljenim li
kom. Nasledio je znatno bogatstvo,
ali kao plejboj brzo ga je rasturio.
Da bi se domogao novca, pokuao
je da osnuje novu versku sektu, ali
bio je suvie lep pa je izazivao od
bojnost mukarca i naklonost ene.
Zapetljavao se s prvim lanicama
sekte i jedva se spasao od njihovih
mueva, ili prijatelja. Pokuao je da
vara i stradao je. Umean je u tri
ubistva i morao je da se skriva.
- Tada se pojavio P i,.. Upoznao
sam ga i poverovao da sam spasen... 1 evo gde sam stigao zak
ljui Dik Mielson.
53

- Koga od est ubijenih si ti smakao? upita Lun.

- Onoga u podrumu - odgovori
Mielson. - Zove se Henri Arkrajt.
Sticajem okolnosti ubio sam i Frimonta.
Ti zna imena vih ubijenih
primeti inspektor.
Svih - potvrdi zloinac.
Dugo smo izuavali ceo poduhvat.
Znam sve Arkrajte i njihove ro
ake.
- Ko je ubio ostale? - upita Lun.
- Dona Arkrajta je ubio Pi. a
ostalu dvojicu A1 - odgovorio M i
elson popravljajui kosu vezanom
rukama.
Vratimo se malo na podatke
ree inspektor Braun. - Ko je Al?
- Ime mu je Albert Rakston... poe da pria Mielson.
Iako je izgledao mlai od dvade
set godina, Rakston je imao punih
dvadeset i sedam, Bio je glumac, ali
je propao i otputen zbog prodaje
marihuane, koju je kupovao od
amerikih vojnika u Belgiji. Uhva
en je jednom prilikom i osuen na
samo tri meseca, ali to je bilo do
voljno da se upozna s nekoliko zloi
naca, Konano se sprijateljio s Mielsonom i pridruio bandi koju je
vodio Pi.
- A ko je Pi? - upita inspektor
Braun.
Moraete da mi poverujete da
to ne znam - odgovori Dik Mielson. On je vodio sve poslove do
ovog najveeg.
Kojeg? Na koji posao misli
upita Lun.
Likvidacija naslednika lorda
Arkrajta i njega samog. Pi, koga
smo intimno vali i Pit. ima s nekim
od Arkrajtovih roaka plan da
uklone sve naslednike, pa kad taj
ostane zadnji i sve dobije, uzeemo
mu koliko zakljuimo da je pravo.
To je veliki posao, jer lord Arkrajt
je vrlo bogat - objasni Dik Miel
son.
Uzalud su ga ispitivali da kae s
kojim Arkrajtom, ili roakom A r
54

krajta je stvoren taj pakleni plan.

Nije umeo to da kae.
- Takva stvar se ne poverava. Pi
je opasan i oprezan. Nikad nam
nije saoptio ni svoje ime. On ima
jo mnogo ljudi, ali mi ih ne znamo.
Znamo neke i mogli bismo da ih
smaknemo, ako Pi naredi. 1 nas
znaju neki. Pi je to otvoreno go
vorio, da obezbedi sebe - ispria
gangster.
- Gde je Pi sada*> - upita inspek
tor Braun.
- Ne znam. Cuo sam eksploziju,
to znai da je bio u blizini i sada je
nestao - odgovori Mielson.
- Zato je izlazio? - upita Lun.
- Da
dovea'e
vau
enu,
pukovnie zlobno se smejui od
govori zloinac. - Mi smo doveli
ovde dve, a on je prole noi video
vas i vau enu, pa je zaeleo da je
ima. Zvao nas je da je vidimo kroz
skrivene otvore...
Lun se ukrutio i nekoliko trenu
taka je sedeo nepomian. Ipak se
savlada i ree:
- G ovori... govori dalje!
- Nema dalje... Mi smo se zabav
ljali i ekali da se vrati. Opomenuo
nas je signal da je neko uao u neki
deo podzemnih prolaza i hodnika,
pa smo pourili da vidimo ko je. Al
je otrao da upozori efa... Ostalo
znate - ispria Mielson.
- Inspektore Braune, molim vas
da odete i pozovete policajce sa
strae da vam pomognu - ree
Lun. - Verujem da bi trebalo poz
vati i pojaanje, da se ovde sve
ispita. Dok se vi vratite. Sam i ja priuvaemo uhapenog.
- Odlazim! - uzviknu inspektor
u urbi.
Kad se Braun udalji. Makferson
upita:
- Nee li on ipak odluiti da uz
poziv strae poalje Skotland Jardu
i obavetenje ko smo mi?
- Verujem da nee. ali radi sigur
nosti prikaio sam mu >stenicu.
Sluau ta govori - umiri Lun
mornara.

- Ali ja bih ipak otiao iz ove jaz

bine - ree mornar. Zabrinut
sam zbog Dejn, iako znam da je
oria uvek oprezna, a uz to oprem
ljena da se odupre napadu.
- Moraemo da pourimo, ali
sada treba da proverim ta o svom
efu stvarno zna uhvaeni monriak
- ree Luri.
Uhapeni ubica je sa strahom gle
dao kako mu Lun prilazi s tankom
iglom za injekcije, koja je umesto
prica imala meku ampulu.
- Hoete li da me ubijete? upita drhtei Mielson.
- uti, propali bogotvorcu, jer
ako te odalamim, zaboravie sve
injekcije sveta pripreti mu mor
nar.
Lun se namesti pred zarobljeni
kom i gledajui ga u oi poe da
govori. I nehotino Mielson mu je
iao na ruku, jer je u Lunovim
oima traio odgovor na svoje sum
nje.
- Govorie istinu... To je neo
phodno. .. Samo istinu o svemu to
zna... govorio je Lun hipnotiui
zloinca.
Injekcija je brzo delovala i osla
bila volju ubice, pa je podlegao hip
nozi. Meutim, Lunov pokuaj da
sazna neto vie bio je uzaludan.
Dik Mielson stvarno nije znao ko
je Pi, odnosno Pit, niti gde se skriva
i kako bi mogao da ga pronae. Po
to oslobodi ubicu hipnoze, Lun na
stavi da slua prijem onoga to pre
nosi minijaturni ureaj podmetnut
inspektoru Braunu. Nije bilo nieg
sumnjivog.
- Zato ne krenemo, do avola!
- nestrpljivo ree Makferson. Ne podnosim pomisao da taj Pi
moda ba sada napada Dejn.
- Ni ja nisam ravnoduan ree Lun smrknuto.
- Oprosti... Eh, kad zgrabim jed
nom toga Pi! ree Makferson.
Uskoro se vrati inspektor dovo
dei dva policajca. Jednog zadra
sa sobom, a drugog posla da po
mogne Lunu I Makfersonu da po

kupe opremu i mirno napuste zamak. Policajac nije ni slutio koga

prati, jer smatrao je da su to pukov
nik i narednik iz susedstva.
Dok su Lun i Makferson urili da
nau Dejn, nebo se izvedrilo i oni
ugledae i helikopter, koji se spu
tao pored zamka.
VIII
Iako je s osm ehom ' ispratila tri
mukarca, Dejn Vitington je ostala
tuna. Do jue joj se inilo da je za
nju i Luna mogu miran ivot bez
opasnosti i borbi. Njegov odlazak
ove noi u jednu od novih avantura
opet ju je osvestio Ona je jo pre
vie godina prihvatila Luna takvog
kakav je. Cak je bila sigurna da je i
njihova ljubav zaeta, i postojala
sve vra i svestranija, samo zato
to je Lun bio takav i to su zajedno
mnogo puta stajali pred smru.
Penzionisani pukovnik... stari
narednik... supruga Frenka Beverida, pomisli ona s tugom. Sve je
to samo kratak san.
Da bi odagnala sumorne misli,
ona ode u biblioteku da potrai
neku knjigu. Sluajno nae knjiicu
izbora i proze Gijoma Apolinera.
Seala se nekoliko jednostavnih
pesama, koje slikaju oseaje bola i
radosti ivota ovog francuskog pesnika poljskog porekla. Znala je Apolinerov uticaj na savrmeno pesnitvo ne samo u Francuskoj, jer on
je po njenom shvatanju bio prethod
nik kubizma i nadrealizma. Lista
jui knjiicu izbora proze, ona se
podseti da ju je ve jednom itala.
Naslov Kralj-Luna izmami joj
osmeh. Primeti da je neko ^itajui
podvlaio redove. Imati Kleopatru
da s njom ivi! Ta reenica bila je
podvuena, a na belini je neko dopi
sao: Ima i neto bolje. Bile su pod
vuene i magine rei ablanatanalba i onorarono, koje se mogu
jednako itati i s leva i s desna. Zna
cima uzvika na margini bili su oblo
eni delovi teksta u kojima je pisalo
da je Anatana princ pakla, a Kokha55

bil zapovednik trista ezdeset i pet

hiljada anela...
Gijom se podsmevao, ali ovde
alegorije i satire dobijaju drugaiji
smisao, pomisli ona i ostavi kniicu. Htela je da potrai neto p ri
kladnije za to. vee, ali je prekide
kucanje na vratima. Vratar se po
javi i obavesti je da gospodin in
spektor ben Felon sa nekoliko poli
cajaca u pratnji trae gospodina
pukovnika.
- Rekao sam im da nije ovde, ali
oni su onda molili da naem vas. .
- ree on na kraju.
- Gde su oni sada? - prekide ga
Dejn Vitington
- Ostali su u holu kod glavnog
ulaza - odgovori vratar.
- Kai da ne zna gde sam rece Dejn i htede brzo da ode u
svoju sobu.
2 elola je da svojim primopredajnikom pozove Luna i da ga obave
sti ta se dogaa, ali vrata se otvorie i kroz njih ue snaan ovek s
natuenim eirom na glavi i naoanm a koje popravljaju vid nou,
to Dejn zakljui po boji stakla. Iza
njega su stajala dva policajca u uni
formi i naoruani.'
- Gospoo Beverid, ja sam in
spektor policije Ben Felon. Poite s
nama - ree ovek s naoarima i
eirom.
Obojena stakla dozvoljavala su
da se vide njegove oi, i Dejn se iz
nenadi to u inspektorovom po
gledu ima toliko drskosti, cinizma i
neskrivene poure. Osetila je opas
nost koju nije mogla da odredi i ko
joj nije mogla da se suprotstavi.
Ovde u biblioteci nije imala pri
ruci nikakvo oruje, a daleko je bio
i njen minijatirni, ali snani primopredajnik kojim je mogla da dozove
i upozori Luna.
- ekajte me u holu, jer idem da
se obuem ree Dejn i rukom
1. E ngleska trad icija je n alagala d a policajac
nosi sam o palicu. Tek s velik im porastom zlo
in a u V. B ritan iji j^ lic a jc i su sve eSe naoru
ani v a tren im orujem.

56

pokaza niz telo da inspektor vidi a

je u kunoj haljini.
- Ne treba ti druga haljina ree grubo ovek koji se do tog tre
nutka predstavljao kao inspektor.
Dejn odmah shvati da se taj ovek lano predstavio.
Na kraju biblioteke bila su po
mona vrata, koja su vodila u zad
nji hodnik, i Dejn pokua da se
otrgne, nameravajui da pobegne
na tu stranu.
- Ne pravi gluposti - uzviknu
lani inspektor, vrsto je drei jed
nom rukom i zamahnuvi drugom.
Oamari je i povue je za sobom.
Vratar nasrnu na zloinca, ali ona
dva uniformisana gangstera priskoie i udracima ga onesvestie, a
onda ga vrsto vezae i gurnue iza
fotelje u uglu.
- Ko ste vi? - upita Dejn.
- Ne pitaj mnogo, gospodo! Ja
nisam doao da molim milost, nego
da inim ono to hou - odgovori
napada.
- Svakog asa treba da naiu
moj mu i jedan pravi inspektor ree Dejn.
- Sve to me zanima saznao sam
od tvog vratara, lepa moja. A bolje
je da pukovnik ne naie, jer moji
momci, koji ekaju kod ulaza, ne
znaju za salu. Njima bi odgovaralo
da ubiju pukovnika i opljakaju
kuu - govorio je napasnik vukui
Dejn za sobom, dok su je dva laha
policajca pratila.
- Pa zato ne opljakate kuu ?
- upita Dejn.
- Prava enska radoznalost' uzviknu lani inspektor. Ja elim
neto drugo, a ne mali lupeki plan.
Za ovakvu enu pukovnik e dati
sve to ima u kui i u bankama...
- Dakle, otmica radi uene zakljui Dejn.
- Ne samo radi uene smejui
se odgovori napada.
Niko od posluge se nije pojavio ni
u hodniku ni u holu, pa Dejn zak
ljui da su lani policajci oterali u
krevet sve koji bi bili radoznali.

Otmiar u graanskoj odei veza

Dzejn i ree:
- Ne pokuavaj da se otme ili
da zove u pomo jer biu grub. Ne
bi vredelo da ti to lepo lice pret
vorim u nakaznu, krvavu obrazinu.
- Zato me plaite tim jezivim
pretnjama? - upita Dejn.
- Strah je koristan. Uvek mi je
pomogao. Strah e i tebe naterati
ne samo da se umiljava kao
maka nego da mi ljubi ruke i
noge. ako zaelim odgovori otmi
ar i dovede je do malih kola u
senci drvea.
Dejn ue u mini mori, a otmi
ar mahnu jednom od svojih ljudi u
policijskim
uniformama.
Ovaj
prie i sae se do sputenog stakla.
- Vi idete u sklonite i sakrijte
uniforme. Ja nastavljam sam, jer
ispalo je sve lako i brzo ree
lani inspektor.
Odmah zatim on poveze kola do
umice kod puta, i tu se zaustavi.
ekao je da tamni kamionet s fur
gonom nestane u noi. Kia bee
prestala, ali jo uvek je bilo
mrano, jer oblaci i isparenja nisu
dozvoljavali da zbog izlaska meseca bude svetlije. Ipak otmiar po
veza oi Dejn i zapreti joj da ne
pokua ukloniti povez.
- Kud me vodite? - upita Dejn
Vitington.
- Znae uskoro, lepotice. Nee
ti biti ravo. ako bude imala pa
meti odgovori otmiar.

osvrui se na sve strane, iako u

ovo doba deponiju smea nije niko
imao razloga da doe. Pored toga,
koliba je zaklanjala automobil od
pogleda iz daljine, pa je u nudi
ovaj izlaz mogao da se koristi i da
nju.
ulo se kako se okreu zupanici
ureaja. Jedan deo zida se pomeri i
stvori se prolaz dovoljan da u njega
uu mala otmiareva kola. On ih
pokrenu, i kad se naoe u udubljenju, otmiar vrati zid.
- Zato smo opet stali? - upita
Dejn.
Vonja je zavrena. Sad
emo... zausti otmiar da joj od
govori, pa naglo prekide i runo
ospova.
- ta se dogaa? upita Dejn.
- Umukni! viknu otmiar i
brzo proveri veze na njenim ru
kama, a onda joj veza i noge.
S pitoljem u rukama, otmiar Pi,
jer to je bio on, stigao je u podzem
lje zamka: potra podzemnim hod
nikom. U jednom trenutku zastade
i ugasi svetio, jer bee uo bliski ra
fal mainske puke. Puzajui, stie
do zavoja hodnika i ba tada
ugleda ljude koji su nosili usprav
nog Mielsona. Pi proveri ureaje
za obezbeivanje, pa se povue
oekujui eksploziju, koja e poko
pati svakog ko krene dugim po
dzemnim hodnikom k njemu.
Kad odjeknu eksplozija, Pi se
glasno nasmeja i vrati se ka Dejn. -

Na krunom putu prema zamku

otmiar ugasi svetla i skrenu na
zaputenu stazu, kroz iji ljunak
su virili komadi kamena. Na kraju
staze bila je oronula koliba, kojoj se
jedva prilazilo, a iza nje uvala koja
je sluila za odbacivanje smea iz
zamka. Staza pored kolibe s gornje
strane prema usponu bila je ograni
ena grubo izgraenim zidom od
kamena. Kod tog zida otmiar zau
stavi kola. Iz kola uze kolenastu po
lugu, kakvim su se nekad palili
automobili, pa je uvue u jednu up
ljinu zida. Okretao je polugu brzo.

- Udesio sam ih - ree ulazei

u kola.
- Koga ste udesili? - upita
Dejn.
- Neko je provalio u moje skloni
te u podzemlju zamka Arkrajtovih.
Bila je postavljena zamka od serije
mina. ula si eksploziju odgo
vori zloinac.
Dejn je neko vreme utala, jer bi
moda glasom otkrila strah zbog
onoga to je moglo da se dogodi
Lunu, Makfersonu i inspektoru
Braunu.
57

- Moramo u London - ree ot

miar. - to pre odemo, biemo si
gurniji.
- Znai da su vai planovi osuje
eni - ree Dejn.
- Ne ba mnogo. Inae mi je do
sadilo da ivim pod zemljom kao
krtica. estoro
Arkrajtovih je
mrtvo, a ostale u ja ve pronai ree Pi.
- Znai li to da ste vi ubili pet
ljudi u zamku? - upita Dejn.
- Bolje je da na to ne misli i da
nita ne pita odgovori zloinac.
Sad nije vezivao oi Dejn, nego
otvori izlaz, izveze svoja mala kola i
vrati ogromni zidni blok na mesto.
Gurnu polugu u kola i poveze se
prema istoku. Na mnogim mestima
oblaci su se razilazili i na meseini
Dejn je mogla da vidi daleko. Prepoznade prilaz Vembliju, to joj
potvrdi tabla uz drum. Od tog tre
nutka Pi je vozio stalno prema
istoku. Na poliici mini morisa
drao je dugi no i pretio zaroblje
nici da e je proburaziti pri prvom
pokuaju da mu napravi neku ne
priliku.
Ona je znala da takav ubica ne
preti uzalud.

Donald Sikert je bio potiten

zbog otmice Dejn Vitington vie
nego ikad ranije. Doga,dalo se da
Dejn bude u veoj opasnosti, ali
nikada Lun nije toliko okrivljavao
samog sebe. Imao je bezbedno i do
savrenstva dovedeno sklonite u
Londonu, znao je da opasnosti vre
baju sa svih strana i njega i Dejn.
a ipak je pokuao da ivi ivotom
mirnog vlasnika kue na malom
imanju izvan grada. Tako se naao
ovde, u blizini kobnog zamka A r
krajtovih. Zloini u susedstvu tre
balo je da probude njegovu oprez
nost, ali on nije preduzeo nita da
obezbedi sigurnost voljene ene u
trenucima svoje odsutnosti.
O svemu tome govorio je Samjuelu Makfersonu.
58

- Milioni ive bez straa, oruja i

obezbedenja - ree mornar. - Ko
je mogao i da pomisli da bi Dejn
mogla da bude rtva otmiara?
- Znam da je sada besmisleno
prebacivati sebi zgog greaka koje
sam poinio ree Lun.
- Taj otmiar bi ve mogao da
pone da drhti od ponrisli ta e mu
se dogoditi kad se nae na dohvat
moje pesnice. Riblja kuga. milion
mu mrtvih riba, zasluio je da ga ...
- Ijutito je brundao Samjuel Makferson.
- Uzalud se ljutimo i grizem o prekide ga Lun. - Treba da kre
nemo.
- Ali kuda? - tre se mornar.
- Treba otkriti ko je Pi, odnosno
Pit.
- Ali niko to ne zna. I sam si re
kao da tobonji duh Mielson
stvarno ne zna ko je i gde se moe
nai taj Pi-Pit.
- Moda neto znanju ona dva
momka, koji su ubili Mildred Arkrajt ree Lun.
- A li oni su u zatvoru, a ni poli
cija nije uspela da izvue od njih ko
ih je poslao da ubiju tu devojku
primeti mornar sasvim logino.
- Mislim da bi ih' jae zaslepila
tvoja
pesnica
nego
policijska
lampa uperena u njihovo lice
osmehnu se Lun.
- O, samo da ih se domognem!
Molie da kau sve to znaju.
- Takvi e pre umreti nego iz
dati efa kojeg se plae, jer ovako
im ostaje nada da e iveti. a ako
propevaju, sigurno e umreti. Ba
tine ne bi pomogle ree Lun.
- Znam da ve kalkulie koje
sve sastojke da sloi u rvoj koktel
od koga e im spasti na nulu raspo
loenje da se opiru. Ispovedae se
kako nije ni jedan vernik u samrt
nom asu u bojem strahu od pakle
nih muka. dvanaest mu krugova
pakla!
- Zato ba dvanaest? - upita
Lun.
- Tako je najlake. Dvanaest
meseci. pa treba i toliko pakleni

krugova, da ne bude dosadno, a da

se zna red. Ne bi vredelo da neko s
ovog sveta krene u pakao i kad
tamo stigne, da ne zna kog datuma
je poeo da se pri, i kada izlazi dva
naest miliona godina, na koliko je
osuen - alio se mornar u elji da
makar na trenutak popravi Lunovo
raspoloenje.
Donald Sikert je razmiljao o ot
mici. Ono to je saznao od uhvae
nog duha Mielsona upuivalo je
na obinu, odvratnu poudu jednog
zloinca, koja je postala osnovni
razlog otmice. TakaV gangster, ka
kav je Pi, nije glup da ne spoji
ugodno sa korisnim i ne zatrai ot
kup za Dejn. Znao je da zloinac
nee uspeti da izvri nasilje nad
Dejn, jer ona je uvek imala sigu
ran nain da ga onemogui, ali uto
liko vie joj je pretila opasnost od
smrti. Nezadovoljni i razoarani
ubica moe odmah posegnuti za
orujem i ubiti tu divnu enu.
Lun je nemono stiskao pesnice,
kad ga tre zvonjava telefona. On
podie slualicu i javi se kao pukov
nik Beverid.
- Ovde inspektor Braun - uo
se glas iz slualice.
Poto mu Lun saopti da je Dejn
nestala, inspektor upita moe li ta
da pomogne.
- Moete - odgovori Lun. Sada
je veoma vano da preutite moju i
narednikovu ulogu u otkrivanju
tajni zamka.
- Prihvaeno! To sam i sam mis
lio da uinim, jer nestanak gospoe
Beverid obavezuje policiju. Zloi
nac bi mogao da se osveti vama na
taj nain to bi poinio zloin nad
njom - ree inspektor Braun.
On je telefonski razgovor vodio
tako kao da i ne sluti ko se krije iza
imena Frenk Beverid. - ta ste sve otkrili tamo?
upita Lun.
- Kad smo se ve jednom nali
unutra, za nae eksperte vie nije
bilo tajni. Podzemna skrovita i pro
lazi su zaista neto neobino.

Postoje i dva izlaza. Jedan je zaruen eksplozijom koju je izazvao Pi,

a drugi je bio tajna za sebe. Prolaz
iz istone kule vodi u podzemni hod
nik koji nema nikakve veze s prola
zima iz ostalih kula i polaznih ot
vora. Njegov izlaz je u umici na
vaem imanju, odmah kod puta.
To znai da je za taj prolaz
znao eri Arkrajt - ree Lun.
Iznenaen sam tom vaom
tvrdnjom - ree inspektor uzbue
nim glasom - Kako ste doli do
tog zakljuka?
Zato vas on udi? upita
Lun umesto da odgovori.
udi me jer je taan, ali vi ni
ste m ogli... Ne shvatam kako ste
doli do njega - odgovori inspek
tor.
Rekli ste da je prolaz povezan
tunelom koji vodi do umice na
mom imanju ree Lun.
Tano potvrdi inspektor.
Lun tada ispria o svom prvom
susretu s erlom Arkrajtom, koji se
odmah usprotivio gradnji u umi
pored puta. Sada postaje jasno za
to je eleo da sprei gradnju, koja
je mogla da otkrije tajnu prolaza iz
podzemnog hodnika.
- * A na osnovu ega vi tvrdite da
je eri znao tajnu tog skrivenog iz
laza iz zamka? - upita Lun.
On ga je koristio i ostavio je
tragove na mnogim predmetima
Otisci na depnoj lampi ostavljenoj
u samom strmom prolazu u kuli su
njegovi. Naeni su i otisci nogu,
koji odgovaraju njegovoj obui. Na
kraju, u nekoj vrsti podzemne sobe
naeno je vie predmeta koji su pri
padali vlasniku zamka. Jedna nje
gova lovaka puka, lovako odelo i
oprema, krevet sa posteljinom, za
koju posluga tvrdi da je pripadala
spavaoj sobi erla Arkrajta, i
mnogo toga ne dozvoljava nikakve
sumnje u tom pogledu. Verujem da
eri Arkrajt sve to nee ni pokuati
da porekne - iscrpno objasni in
spektor.
Kakvi su vam dalji planovi? upita Lun.
59

- Poto je sada jasno ko su

ubice, treba da upotpunimo sve do
kaze. Nali smo glavolom sa zna
kom krsta, okrvavljeni ma i luk sa
strelama istovetnim onoj koja je
pogodila Artura Vola, kao i vie
drugih predmeta korisnih da se
dokae krivica ubica. Jedino ostaje
da naemo oveka koji se skriva
pod nadimkom Pi, odnosno ^it
odgovori inspektor
- On je oteo Dejn i svaki trag
elim i ja da sledim ree Lun.
- Ako bih ita otkrio, javiu vam
odmah. Nadam se da e se otmiar
javiti vama i tada treba pokuati
da se neto nasluti, ili otkrije
predloi inspektor.
- Vi biste mogli da mi pomog
nete. Ima mnogo osnova da pretpo
stavljam da bi me ta vaa pomo
brzo dovela do zloinca, ali nisam
siguran da ete mi je pruiti... kao da se ustee, govorio je Lun.
- Ne verujem da postoji neto u
mojoj moi to ne bih uinio za vas.
Vi ste pomogli meni i sami ste upali
u nepodnoljiv p^oloaj - prekide
ga inspektor. - Cak i meni je teko
da mislim na nasilje koje taj mnogo
struki ubica eli da izvri nad nesrenom enom.
- Ako ste spremni da mi porfSognete, sastanimo se to pre da se do
govorim o predloi Lun.
- Dolazim podzemnim hodni
kom. koji vodi do vae ume. On je
dugaak skoro itavu milju, ali stii
u pre nego kolima zaobilaznim
putem. ekajte me u umi pa mo
ete pogledati i gde je izlaz - ree
inspektor.
- Zar neete uvati tajnu tog iz
laza? - upita Lun.
- Ne od vas... pukovnie - odgo
vori inspektor.
Lun i Makferson se sloie da se
inspektoru moe verovati. Zato
odmah izidoe i uputie se k umi.
Kad je inspektor uo ta Lun
predlae, bio je iznenaen i naao
se u neprilici. utao je neko vreme
razmiljajui, a onda zakljui:
- Obeao sam i uiniu!
60

Treba da pogledaju ubijenog

zloinca Alberta Rakstona - obja
njavao je inspektor Braun preko
posebne radio veze Skotland Jarda.
Neophodno je da vide i uhvae
nog Dika Mielsona. Poto je Mielson ve upuen tamo. izvrite suoenje. Moda e Brud i Ekert popu
stiti kad se uvere da je banda uni
tena.
U Skotland Jardu su se suprot
stavljali dovodenju ubice Mildred
Arkrajt u Uksbrid, ali inspektor
Braun je bio uporan. Da nije otkrio
podzemne prolaze zamka i uhvatio
jednog ivog zloinca, ne bi mu
uspelo da isposluje dovoenje zloi
naca u mrtvanicu u Uksbrid.
Ovako, inspektor Braun je imao
pravo i na nove pokuaje.
Dobro, aljemo ih sedmicom
prihvati glavni inspektor.
U deset asova ekau ih kod
mrtvanice. Moete li poslati jako
obezbeenje? upita inspektor
Braun.
Ve i sama kola su dovoljno
obezbeenje, a pored vozaa poslau i dva sigurna momka odgo
vori glavni inspektor.
Na putu za Uksbrid inspektor
Braun svrati do Luna i obavesti ga
ta je isposlovao.
Nisam mogao da utvrdim ko
jim putem e stii i kako da se pra
tioci savladaju. Sedmica su kola s
jakim oklopom i ojaana nekom
vrstom kaveza za uhapene, koji se
automatski zakljua u sluaju opas
nosti. Automatski se alju i signali
za pomo, a veza sa tim kolima, dok
su u pokretu, ne prekida se ni tre
nutka. ak i sa aparatima za reza
nje metala nije mogue brzo odve
sti uhapene - objanjavao je in
spektor.
Onda ih treba zgrabiti kad
budu dalje od tih kola, ree Lun.
- Vi ste uinili ono to smo traili.
Naa je briga kad i gde da poku
amo. Vano je da znamo da e mo
rati da uu u mrtvanicu.

Posle tog razgovora inspektor se

odveze prema Uksbridu. Na putu
ga prestigoe Lunova brza kola,
koja su sve vreme bila u garai, pa
ih inspektor nije poznavao. Jo
manje je mogao da prepozna ljude
u njemu, jer Lun bese promenio
svoj i Makfersonov izgled.

Kad ih uvedoe u mrtvanicu,

Brud i Ekert su jedva stajali na no
gama, jer ih je hvatao san. Cele pro
tekle noi agenti Skotland Jarda
nisu ih ostavljali da spavaju makar
i jedan trenutak. Tako ie bilo i pre
thodne noi. Svako novo ubistvo u
zamku imalo je odjek u istranom
zatvoru, jer agenti u ispitivali
Bruda i Ekerta ta znaju o ubije
nom i ko moe biti ubica.'
- Ne znamo nita o tim prokle
tim Arkrajtima! - ponvaljale su
ubice.
- Treba spreiti nova ubistva.
Vas dvojica ste poeli seriju zlo
ina, pa treba da nam kaete neto
vie o svemu govorili su agenti i
sami umorni, iako su se smenjivali.
Sada pred lesom Aiberta Rakstona oni nisu pokazali ak ni
obinu radoznalost.
- Da li ste ga viali ranije? upita inspektor Braun trzajui li
sice na rukama vezanih ubica, da
ih probudi.
- Nikad... - jedva ree Eket.
I - A ti, Brude?
- Nikad!
- Javljaju mi da niste prepoznali
ni onog s dugom kosom i b r^ o m , a
to je la. Vi ste iz iste bande i mo
rate se znati - nasumce je govorio
inspektor.
Ostavite nas... Ve nismo u stanju*da mislimo. Moda bismo neto
znali kad se naspavamo - ree
Brud.
- Njihova sanjivost je zarazna ree policajac u pratnji zloinaca.
- Spavao sam protekle noi, a
sada odjednom...

Nije stigao da zavri, ier <x^i mu

se sklopie. Isto se dogodi Inspek
toru Braunu, drugom pollcaicu, oveku koji je radio u mrtvanici, kao
i obojici zloinaca. Silo ie nepri
jatno videti kako kionue preko iz
vuenog nosaa i lea na niemu. Iz
gledalo je da se uspavani- wesno
opustie i ispruie po betonskom,
od jutarnjeg pranja jo mokrom be
tonu.
U tom trenutku iz bonog hod
nika naie visok mukarac, vukui
naroita kolica s nosilima za leeve.. On ih privue do Ekerta i
Bruda. Ba kad je na nosila stavljao
prvog, kroz glavni ulaz stie kru
pan ovek s bradom i najeenim
brkovima. Bradati je bio Samjuel
Makferson i ekao se oko nosa, jer
su ga lani brkovi i brada golicali.
On pomoe Lunu da smesti i dru
gog uhapenog, pa povue kolica.
Lun mu je pomogao pokazujui kud
da skrenu prema hodniku, koji vodi
do prostorije za utovar i istovar
mrtvaca na zadnjem delu zgrade.
Ovuda je bio zabranjen prolaz svim
ivim posetiocima, to je pisalo na
jednoj upadljivo postavljenoj tabli.
- Nije lepo to prolazimo ovuda
a nismo mrtvi - ree mornar.
- Pourimo, jer moe doi do uz. bune - ree Lun. - Kako je bilo s
m o r^ o m u kolima?
- Drao je za pola ina sputeno
staklo, pa sam mu po planu tuda
gurnuo reklamu za cirkus. im ju
je pogledao klonuo je na sedite i
zaspao. Srea je da voza nikad ne
spusti glavu na upravlja, jer podsvesno zna da bi ukljuio sirenu.
Ovako... - priao je Makferson.
- Ko ste vi?! - iznenaeno vi
knu jedan momak koji je dolazio iz
pravca
prostorije
za
utovar
mrtvaca.
- Evo propusnica - ree Mak
ferson i pokaza mu pesnicu, koju
momak zbunjeno pogleda.
Udarac nije bio suvie jak, ali
momak bi pao kao zgromljen da ga
mornar nije prihvatio za revere
radne bluze i polako spustio na tle.
61

Njih dvojica uvukoe uspavane

zloince u velika Lunova kola i brzo
ih izvezoe.
- Pa ti vozi u pogrenom prav
cu! - ree Makferson, koji je sedfeo
izmeu uspavanih ubica.
- Za svaki sluaj skrenuemo na
sever, pa emo onda u grad - ob
jasni Lun.
v - A ako nas neko trai tamo u
Beveridovoj kui?
- Dao sam posluzi potrebna
uputstva, a ujedno u oba telefonska
aparata stavio sam primopredajne
ureaje, koji e ve kod zvonjenja
dati signal nama u skrovitu. uemo svaku re objasni Lun.
- Nije mi krivo to se vraamo u
sklonite. Onako se oseam otkri
ven tamo u kui meu poslugom,
koja ne sme da zna ko sam. Ne vo
lim ni miris policijske uniforme ree mornar.
- Mi emo biti bezbedni, ali
Dejn... - ree Lun tuno.
- Moda e ovi momci znati ko
je Pi - pokua da ga uiei M akfer
son.
Lun i Makferson bili su nestrp
ljivi da otponu ispitivanje Ekerta i
Bruda, ali su morali da puste zlo
ince da odspavaju, jer za poetak
su im bili potrebni svesni i spo
sobni da rasuuju. Upotreba tricijanoaminopropena imala je mnogo
nedostataka, jer suavala je ne
samo volju, nego i svest. Sposobnost
razmiljanja i zakljuivanja je pod
uticajem te droge i njenih dodataka
bila smanjena. ekajui da prote
knu bar tri sata od trenutka kad su
zloinci uspavani, Lun i Makferson
su ruali i pripremili se za eventu
alno brzo dejstvo bilo gde u gradu.
Opijeni i uspavani gasom u
mrtvanici, Ekert i Brud su ostali
neprobueni zbog umora i nespavanja. Moda se ne bi probudili jo
nekoliko sati da ih Makferson nije
dobro prodrmao.
- Listajte ljigavi sinovi zubate
ajkule! vikao je mornar. Treba
da odluite kud plovite, jer morem
62

lai zahvatie vas orkani, milion

mu gluvih utopljenika!
Oni su ga neko vreme unezvereno gledali. Tada ue Lun.
- Gde smo mi? - upita Berns
Ekert.
- Na dobrom mestu da se pret
vori u repatog avola! - odgovori
mu Makferson,
IX
Vonja severnim delom grada tra
jala je due nego to se Dejn Vitington nadala. Otmiar Pi je neko
vreme utao, a onda je u Islingtonu
pitao da li Dejn zna gde se nalaze.
- Poznajem London - odgovori
ona kratko.
- Pa gde smo sada? -- proveravao je Pi.
- Izlazimo iz Islingtona - odgo
vori Dejn.
Poto je jo na poetku vonje, pri
zastojima zbog semafora ili zakre- nih puteva i ulica, otmiar vie
puta zapretio otetoj eni da uti i
da ne pokua skrenuti neiju pa
nju na sebe. sada je u takvim prili
kama iskosa posmatrao lik svoje
rtve. Neko vreme njegov pogled je
izraavao grubu nadmo, neskrivenu poudu i bezrazloni podsmeh. Meutim to su due bili jedno
pored drugoga u kolima, zloinac je
polako menjao i smisao onog to je
govorio i nain na koji je gledao
Dejn. kao da je na njega uticalo
zraenje neobine lepote otete
ene.
- to vas due gledam, sve vie
se divim vaoj lepoti ree on u
jednom trenutku.
Dejn ne odgovori nita, ali primeti da joj se otmiar obraa pri
stojnijom reenicom. Mala kola preoe nadvonjak ispred Lajtona i
uskoro izioe iz grada kreui se
prema Romfordu.
- Kuda me vozite? - upita
Dejn.
- Imam poljsku kuu, koju retko
koristim, ali koja je dobro ureena
odgovori otmiar.

- Kod Romforda? - upita Dejn.

- U neku ruku... Nije vano da
znate tano mesto. Nije mi milo ni
to to znate kud smo proli. Morau
da vam veem oi im se pribliimo
cilju.
- To me ohrabruje.
- Zato?
- To to skrivate mesto ka kome
me vodite znai da ima ansi da ost
anem iva.
- To je tano potvrdi otmiar,
- A kakve su vae namere?
upita Dejn.
Pi se nasmeja i odgovori:
- Oteo sam vas zato to ste mi se
svideli. Uivau u vaoj lepoti.
- Nasilno?
- Neete moi da se suprodstavite, pa je mnogo bolje da saraujete. Kad mi dosadite, pustiu vas
uz otkup.
- Bolje je za vas da me pustite
odmah ree Dejn ozbiljnim gla
som. Moda biste uspeli da nestanete... Istina, ja ni sama u ,to ne
verujem. Poinili ste zloine i stradaete.
- To su moje brige samouvereno se osmehnu Pi.
- Pustite me da mirno odem
ponovi Dejn.
- Nisam lud! Takva lepota... V i
dim ve sve ono to emo doiveti.
- Ne vidite vi nita!
- Vidim... Svlaim vas, milu
jem. ..
- A moji nokti?... Braniu se
svim sredstvima.
- Bie uzaludno. Savladao sam i
mnoge grube momke samo svojim
rukama i pesnicama. Mogu da upotrebim pie i droge. Za desetak
dana jeete mi iz ruke - smejui
se ree Pi.
- Moda sam ja opasna ree
Dejn. - Umem da zaaram ljude.
- Ja sam duh iz podzemlja. aro
lije ne utiu na mene prede na
alu i zloinac.
- Predlaem jednu pogodbu
ree Dejn.

S vama nije dosadno primeti Pi uz osmeh. Radoznao sam

da ujem pogodbu.
Izloiu vam predlog kad stig
nemo u kuu odgovori Dejn.
Ve smo blizu. Pokriu vam oi
i staviti naoari, jer ne elim da vi
dite gde je moja poljska kua
ree otmiar.
On zatim nade kutiju, i po jedan
kruni flaster s jastuiima stavi
na jedno, pa na drugo njeno oko.
Boja lepljive tkanine je bila vrlo
slina boji koe, i kad joj je stavio
tamne naoari, nije se moglo ni sa
dva jarda primetiti da joj je onemo
gueno da gleda. Tako oslepljenu
otmiar je uvede preko nekoliko
stepenika, pa hodnikom, kroz jedna
vrata. ula je kako ih zakljuava.
Kad joj dozvoli da sama odlepi fla
ster, ona ugleda prigueno svetio
stojee lampe i nametaj prostra
nog budoara. Uz krai zid bio je
okrugli krevet s mnotvom onih
korisnih, ali i nepotrebnih ureaja
u okvirima.
Soba sladostrasnika zak
ljui Dejn glasno.
Svia li vam se ovde? upita
otmiar.
Zavisi ree Dejn neodre
eno. A sada da se objasnimo
oko predloga o nagodbi...
Sluam, iako sam gladan i
jedva ekam da odem na ruak.
A ja?
Doneu vam sve to treba. Bie
vam lepo, ovde, ako niste glupi i
ako se ne opirete.
To nije glupost, nego neto
drugo, to vi ne razumete.
Moda bih razumeo. Objasnite
ta mislite.
Nasilje moe trenutno da vas
zadovolji. Pravog uivanja nema
ako ono nije obostrano. Verujem da
vam vaa nasilnika priroda nije
dala priliku da to saznate.
Znam o tome vie nego to mis
lite. Moda sam zato i greio... N i
sam nikad bio siguran da me neka
ena voli - iskreno ree otmiar.
63

- A li doiveli ste da i ena uiva

u nekim prilikama dok je s vama?
- N i to... Uvek su bile zaplaene... Tako sam iveo. Mislio sam
da je silovanje osveta enama, ali to
se svetilo meni.
- Mislim da smo se razumeli ree Dejn. - Sad emo se razumeti i oko one pogodbe.
- Predloite je ve jednom nestrpljivo ree otmiar, ali se osmehnu da ne pogora stvorenu at
mosferu.
- Moram poneto da objasnim,
pa molim malo strpljenja - na
stavi Dejn. - ena je osetljiva,
komplikovana u oseanjima...
Ja nikada ne bih podnela da me
zagrli ovek kome ne znam pravo
ime i sve o njemu.
- Ve slutim tekoe - primeti
Pi.
- Otkloniemo ih - nastavi
Dejn. Ispriajte mi o sebi sve, ali
sasvim iskreno, jer osetila bih lai.
- Smetae vam moji gresi
osmehnu se gangster.
- Moda nee... Ili ak, napro
tiv. .. Moda mi se svia ovek koji
je hrabar, moe da ubija i slino.
Moda sam se zato udala za pukov
nika. ..
- Moda... Ipak, moje im e...
- Da kaem do kraja - ree
Dejn. - Slobodno mi kaite ime i
ispriajte pravu istunu o sebi. Pri
ajte mi o svojim ljudima i vezama,
o ubistvima i zloinima, o plano
vima... Kad sve saznam, verujem
da e se izmeniti moj odnos prema
vama. Moda u poeti da vas obo
avam. Moda u postati vaa robi
nja i gospodarica...
- A posle? Zar da celog veka
strepim od tebe? prekide je otmi
ar.
- Toga nee biti, jer ja ne mogu
dugo da ivim. Imam poetak bole
sti raka, iako sam sada u punoj
snazi. Mogu da uivam jo dva do
tri meseca, a onda'...
- Sta emo onda?
- Mora mi dati re da nee
pustiti da ivim dalje i da se muim.
64

- Mnogo trai. Zar ja da ubijem

iz milosra? Pa mene bi muila savest jednog pravog ubice i voe
bande - smejui se ree Pi.
- Govorim ozbiljno. Hou da
znan^sve o tebi, jer onda mogu po
kuati da se sjedinim s tobom Pi.
On primeti da ga oslovljava na
dimkom, to je znailo da ve poku
ava da bude intimnija s njim. Nije
mogao da nasluti kakvu enu je
napao i oteo.
- Ima jedna smetnja ree on.
- Koja? - upita Dejn.
- Ja sam oprezan i ne bih mo
gao da ti verujem u asovima kad
nismo zajedno. M orao bih da te ve
zujem i drim na mestu sa kog ne
bi mogla ni da pobegne, ni da ne
koga pozove u pomo - objasni
on.
- Ima li takve mogunosti?
- Imamo - potvrdi otmiar.
- Onda nema ni te smetnje osmehnu se Dejn.
- Jesi li svesna na to se obavezu
je? - upita on.
Dejn potvrdi klimanjem glave i
izrazom lica, a onda zakljui:
- Znam da me neko vrem e nee
naputati, jer uivae u mom pri
sustvu i svemu ostalom,
- A onda? Sta onda?
- Morae da ispuni obeanje,
ako nisi najgori ovek na zemaljs
koj kugli.
- Morau, ali ne zato da ne bu
dem najgori - glasno se nasmeja'
zloinac.
- Onda priaj, Pi - umilnim gla
som ree Dejn i namesti se u fote
lji da ugodnije sedi.
Igrala se svojim prstenom na
ruci. On joj se osmehnu i tog tre
nutka izgledao je preobraen u
obinog oveka punog enje. Ode
do ormana i donese bocu viskija,
pa nali i sebi i njoj. Odmah zatim
poe da govori;
- Nadimak Pi, koji si ula u kui
od rnojih momaka, dolazi od mog
imena Piter Celsi...
Ukratko opisa nesreno detinjstvo u kui s ocem. pijanicom i

majkom, koja )e bila ena sumnji

vog nuMrala Pokuao je da ui
kotu, aii skondcU oko oca i majke
su ga onemoguili u tome. Jednog
deJca ie ranio noem i bio je u
popravnom internatu. Posle je po
ela ona nesrena kola zloina po
zatvorima. Imao je dvadeset i jednu
godinu kad je ubio prvog oveka U
tridesetoj godini postao je strah i
trepet p<xizemtja Londona. Ubio je
mnogo vie suparnika u zloina
kim poduhvatima nego mirnih gra
ana To mu je pribavilo ugled.
- Sada mi je etrdeset i jedna
godina, bogat sam i ivim kako
hou - ree on u Jednom trenutku.
- Pa zeiSto nastavlja zloinake
poslove?! - zaueno upita Dejn.
- Uivam u njima - odgovori
Piter Celsi. - To je kao uivanje u
nekom sportu. Kombinuje, smi
lja i uzbuuje se u lovu na ljude...
- A. tako - ree Dejn kao da je
sve razumela. - Zato ste napali
Arkrajte?
To je duga pria, aii kazau ti ono
najvanije - nastavi Celsi. - Upoz
nao sam Hoberta Vola pre tri go
dine. kad sam iao u ikago da us
postavim Jednu vezu s Kanadom.
Prole godine proteran je iz Sjedi
njenih driava pod optubom poreskih prevara. ali u osnovi zato to se
sumnjalo da je opasan gangster.
Sreo sam ga sluajno u Londonu i
primio ga u svoju bandu. Kasnije
sam saznao da mu je majka sestra
erla Arkrajta Prema tome, Flobert
Vol je jedan od naslednika starog
bogataa. Zato ne bi bio jedini?
- Poinjem da shvatam - ree
Dejn Vitington. - Kad ste post
avili takvo pitanja, odgovor je do
ao sam od sebe.
- Tano! - potvrdi gangster. Postojale su i povoljne okolnosti.
Jo pre odlaska u Sjedinjene
drave Robert je saznao da jedan
stari sluga zna tajnu podzemlja
zamka. Poto je bio spreman na
sve, iako je iz aristokratskih kru
gova, on je odveo starca u umu i
3* X - 100 (601)

tamo ga muio sve dok mu nije ovaj

otkrio tajnu prolaza iz zamka. Sta
rac je umro, a Robert Vol je utao.
Kad smo odluili da poubijamo A r
krajte. smislili smo i igru duhova.
Doveo sam u zamak dva svoja o
veka, a i sam sam uivao u toj avan
turi.
- To je... Ne nalazim rei - zastade Dejn. jer umalo joj se ote da
kae kako je to grozno. - To je tako
uzbudljivo!... Velianstveno!
E>obro smo se zabavljali, ali
nekim udom inspektor Braun je
otkrio prolaze u podzemne hodnike
i katakombe. Sreom, moj preiveli
ovek ne zna ulog^u Roberta Vola.
niti ko sam ja - hvalisao se dalje
Celsi. dok mu je lice bilo ozareno
zadovoljstvom.
Dakle, pomisli Dejn. zloinac jo
ne zna ulogu tobonjeg pukovnika
Beverida Ona smognu snage da
gangstera, s tobonjim odobrava
njem, pomiluje po ruci.
- Sad bi bilo najbolje da odem i
donesem ruak. Postoji, nedaleko,
jedan restoran iz kog mi donose
hranu, kad naruim - ree Celsi.
Zato ne narui telefonom? upita Dejn.
Ti si videla telefonski aparat,
ali on ne radi jer se ceo sistem pro
iruje i privremeno nemam vezu.
Otii u da naruim redovno dono
enje hrane i svega to treba. Ra
doznao sam i da proitam sve no
vine - zakljui gangster i ustade.
Uze Dejn za ruku i odvede je u
hodnik, a onda uz jedne stepenice
pod krov. Tamo ugledae veliku
metalnu kocku, na ijem zidu su
bila ugraena nova, takoe me
talna vrata.
- To je ranije bio rezervoar za
vodu, ali je postao nepotreban kad
je dobijen prikljuak na vodovod objasni Piter Celsi. - Tada sam se
dosetio da rezervoar pretvorim u
oklopljeno skrovite. Najbolji maj
stori su u rezervoar ugradili obloge
od azbesta i zvunu izolaciju. Unutra je udoban leaj, svetio, kabinica s tuem i sve to je potrebno
65

za ugodan ivot. Tamo je i prenosni

televizijski prijemnik, radio-aparat,
jedan stari ali ouvani gramofon, i
polica sa pedesetak knjiga.
Cemu je trebalo da poslui sve
to? - upita Dejn.
Bilo je nekoliko otmica, a tamo
sam drao ljude koje sam ispitivao.
Neka vrsta ugodnog zatvora. Pos
toji sistem okulara za gledanje spoIja ta se dogaa unutra. Ugraena
je naroita stolica za samovezivanje. Kad zatvorenik sedne na nju,
sklope se utvrivai i veu ga
vrsto da bih ja mogao da uem
bez opasnosti objasni gangster.
Ureeno s puno mate - primeti Djen.
Ima ventilaciju za dovod istog
vazduha, ali mogu da pustim i plin
iz boce...
Tako moe zatvorenik da
umre i u snu? upita Dejn kao da
je oduevljena tom mogunou.
Gangster potvrdi.
To je divno! Tvoja sam PiterL..
Upravo, biu tvoja kad mi sve ispri
a i kad sagledam svu tvoju velii
nu! - uskliknu ona.
On je paljivo uvede u neobinu
metalnu eliju, koja je bila pro
strana kao manja soba. Ve dok su
se peli stepenitem, a jo vie sada
u neobinom sklonitu, Dejn je
imala prilike da napadne zloinca.
Uvebana za borbu uz upotrebu
mnogih vetina i zahvata karatea,
diu-dicu i jo nepoznatog sistema
olbio, koji je Lun usavrio, Dejn je
imala dosta izgleda da iznenadnim
napadom odmah onesposobi otmi
ara. Meutim, ona je poela jednu
igru, opasnu ali vrednu truda. elela je da to vie sazna o gangsters
koj banci Pitera Celsija.
Izgledi na uspeh bili su veliki, jer
Dejn je imala nono ensko
oruje; lepotu i privlanost. Uzdala
se i u svoj prsten u sluaju najvee
opasnosti. Njime je mogla da uniti
protivnika, ili sebe. O svemu tome
razmiljala je poto je Celsi bee
ostavio i zakljuao.
66

Vratio se s hrpom novina, koje je

i Dejn mogla da prelista. Jo uvek
nisu bile objavljene vesti o obra
unu u zamku Arkrajt. Zato gang
ster ukljui televizijski prijemnik.
utei je gledao emisiju najnovijih
vesti. Reporteri su bili prodrli u
podzemlje zamka, snimili mrtvog
gangstera Alberta Rakstona i uhap
enog Lorda Dika Mielsona. Od
jednom, Celsi se tre.
- Tamnu senku na uspeh poli
cije bacila je otmica uhapenih
ubica Mildred Arkrajt. Oni su oteti
silom i sredstvima kakva primenjuje Lun, kralj ponoi govorio je
spiker.
Na ekranu se videla mrtvanica
u kojoj je otmica izvrena, prika
zani su hodnici kojima su ubice od
vedene, i policajci koji su bili rtve
uspavljujueg gasa.
- Otkud Lun, prokleti krvnik?!
uzviknu zloinac.
- Ja nisam tako razumela spi
kera - ree Dejn. - On je rekao
da je to bilo u stilu Luna, kralja po
noi, ali nije tvrdio da je Lun oteo
ubice.
- Ja sada verujem da jeste... Taj
ovek je napast za sve nas. Ve godi
nama niko nije uspeo da ujedini
snage londonskog podzemlja, jer
Lun se iznenada meao u igru. Zato
mi nemamo svoju monu organiza
ciju, iako imamo vie ljudi nego
ikoji grad na svetu. Stotine hiljada
odmetnika od zakona i njihovi pri
jatelja. stotine hiljada ljudi koje bi
lako mogli da poveemo u monu
vojsku, a mi nemamo vrhovnog
efa. Nemamo kuma. kao m afija...
Ja sam radio u senci. ali eto dogo
dilo se da Lun poinje i protiv mene
priao je elsi padajui u vatru.
Tre se na zvuk zvona i iznenada
uze Dejn za ruku. Vetim pokre
tom joj na desnu ruku stavi elini
okov s dugim lancem, koji je vodio
iza onog okruglog kreveta.
- Oprosti, opreznost - ree on i
izide.

Vrati se s korpama u kojima su

bile inije s jelom i kutije s voem,
salatom i slatkiima.
Otpustio sam momke, jer
mogu uzeti korpe i posude kad do
nesu veeru. Biemo mirni ovde ree on polazei ka trpezariji,
Dejn je razgledala elini okov
izraen izvan serije i za naroite
potrebe. Preko tri jarda dug lanac
omoguavao joj je pokrete u krugu
kreveta. Bilo je oito da je zloinac
izradio okove i lanac ba da bi olak
ao sebi nasilje nad enama. Ona
pomisli da moda postoji okov i za
drugu ruku, pa ga potrai na dru
goj strani kreveta. Bio je tamo, i
Dejn stie da razgleda kraj lanca
uvren za glomaznu elinu alku
u zidu. Bila je to naroita brava
koju je otkljuavao isti ili klju sli
an onom koji otkljuava spoj
okova iza ake.
- Moemo da ruamo! - objavi
otmiar prilazei Dejn.
On otkljua bravu okova na ruci
zarobljenice i razmiljajui zastade.
- Nadam se da ti nee pasti na
pamet da pokua bekstvo u trenu
cima kad te ostavljam odvezanu, jer
brzo poteem, a ni u krevetu nisam
bez oruja. Nosim i no. a nepogre
ivo pogaam njime i na daljinu.
Jo bre ga zarijem u neije telo upozori je smrknuto.
Ona mu se osmehnu i ree:
- Zato bih beala?
-N adam se da si iskrena,
- Mogu da ti pruim dokaze, Kazau ti kod kojeg lekara su izvetaji
o mojoj bolesti. Nee biti teko da
se domogne nalaza, snimaka i sa
mog lekara. Tada e verovati da
sam ti rekla istinu - izmiljala je
Djen.
- Proveriu to prvom prilikom, a
do tada ne treba da te ljute mere
opreznosti. Da sam ih zanemari
vao. odavno bih bio pokojnik ree Piter elsi malo vedrije.
Uz ruak. Djen je uspela da ga
sasvim odobrovolji. Vedrim razgo
vorom, dobro prikrivenim laska

njem i podsticanjem njegove sujete

navela ga je da pria o sebi. ne skri
vajui nita. Bilo je trenutaka kad
se Djen iskreno iznenaivala zloi
nakoj genijalnosti Pitera elsija,
On je bio ovek sa jedanaest lica.
Umeo je da se maskira tako da ga
je teko prepoznati, a njegove
maske su bile prilagoene za primenu i kroz dui vremenski period.
Pod nekoliko imena i izgleda on je
bio rentijer, vlasnik akcija, izvoznik
opreme i privatni detektiv; pod dru
gim imenima bio je poznat samo
posveenima u londonskom po
dzemlju. a pod svojim pravim ime
nom takoe je iveo kao gangster.
Pitera Celsija plaili su se mnogi
pojedinci i itava banda. On je to
koristio takvom vetinom da su po
injali da ga priznaju kao korisnog
efa i zatitnika.
Slao sam uhapenima pomo
u zatvor i nalazio im branioce
priao je elsi. Uveo sam obiaj
da svi pomau ostarele lanove
bandi. Pripremio sam mnoge po
duhvate, pri kojima sam povezivao
vie samostalnih pojedinaca, ili
vie grupa. Stvarao sam utisak po
veane sigurnosti za sve grupe koje
su mi odane, ali nisam im nita oti
mao. Za one koji su me gledali po
preko i koji su smerali da mi se odu
pru imao sam smiljene kazne. Biti
protivnik Pitera elsija znai smrt!
To je itava diplomatija! uskliknu Dejn.
Nije lako stvoriti sve ono to
sam ja stvorio - prihvati zloinac
pohvalu.
Ne razumem jedino to to se
izlae i neposrednim poslovima i
vezama s ljudima. To je opasno, a
moe sve da prenese na svoje
ljude - primeti Dejn. -- Ti si uest
vovao u ubistvima...
Da, bilo je to mnogo puta potvrdi elsi ne slutei da time
uvruje njenu reenost ne samo
da brani sebe nego i da kazni tog
monstruoznog zloinca.
67

- Sam si doao i po mene. a mo

gao si da poalje samo svoje ljude
- ree Dejn.
- Najsigurniji sam da e sve ii
kako valja kad sam ja na poslu. Da
sam bio u zamku kad je policija ot
krila tajne prolaze, ne bi sigurno
poginuo Rakston i ne bi bio uhap
en Mielson...
- Ipak, mnogo rizikuje - upade
Dejn.
- Istina je... Ponekad i ja razmi
ljam na taj nain, ali zaelim akciju,
pobedu, nadmo... Sve to elim da
osetim i doivim. Meni nije do
voljno da sam bogat i u sigurnosti
- zamiljeno i dremljivim glasom
odgovori Celsi.
Neprospavana no i preobilan
ruak inili .su svoje. On predloi
da odu na odmor.
- Ja se ne oseam dobro i volela
bih da me odvede gore u skrovite.
Tamo mi ne stavlja okove, pa
mogu da se uredim i sve to treba, a
da te ne budim - predloi ona.
Celsi klimnu glavom i odvede je u
potkrovlje. I njoj je bio potreban
odmor, pa je brzo usnula. Kad se
probudila bilo je vee, ali Celsi se
nije pojavio. Kad je to potrajalo do
blizu ponoi Dejn poe da razmi
lja ta bi bilo da zloinac ode nekud
i da strada. Odmah otera sliku umi ranja od gladi u ovom elinom
zatvoru. Uspelo joj je da opet utone
u san.
- Zahvalna sam ti na postupku
- ree Dejn - Oseala sam se
veoma slabo. Valjda je to zbog neprospavane noi, straha i uzbue
nja.
- Sada si dobro? - upita Piter
Celsi i lukavo se osmehnu.
Ona potvrdi da joj je dobro, i
htede da se presvue, u zaklonu iza
ormana. On joj ree da nije po
trebno, jer je u celoj kui ve toplo,
od sunca, koje pee od jutra. Bilo je
devet sati, i Dejn sakri uzbuenje.
Znala je da e se sve dogoditi od
mah, toga jutra, ali nije slutila pod
kojim okolnostima e to biti.
68

Kad dorukovae, Celsi je odvede

u sobu s okruglim krevetom i ree
joj da legne na njega. Iznenada joj
stavi okov na desnu ruku, pa onda i
na levu.
- Sta ini?! - uzviknu Dejn.
- Opreznost je majka sigurnosti,
kae stara mudrost - ree zloi
nac. - A sada, gospoice Vitington,
priaj ti meni sve to zna.
- Sta si to rekao? - upita Dejn,
kao da ne veruje u ono to je ula.
- Trebalo je sino da doem po
tebe, ali neto me je nateralo da raz
mislim - poe da govori zloinac,
svlaei odeu sa sebe. - Svako
zna da treba dobro poznavati pro
tivnika. Tog pravila sam se uvek
drao. Poto sam pretpostavljao da
e mi Lun jednom biti protivnik,
paljivo sam pratio sve to je o
njemu pisano tokom ovih petnaest
godina. Sino sam otiao u grad. i
kao iskusni privatni detektiv, preli
stao neka godita novina. Naroito
sam pazio na ono to se odnosi na
Dejn Vitington...
- Ne vredi da pria gluposti ree Dejn.
- Naao sam i jednu fotografiju,
objavljenu u Tajmu - nastavi
mirno Celsi, zavravajui svlaenje.
Sada sam siguran, ali pokazau
ti da znam da radim. Utvrdio sam
da si bila tri puta ranjena, i znam u
koji deo tela. Sad u to proveriti...
- Govori uzalud, jer ja to ne po
riem. .. prekide ga Dejn.
- Ti priznaje?! zaueno ree
Celsi.
- Ja sam Dejn Vitington
potvrdi ona.
- Onda je pukovnik glavom Donald Sikert.
- Jeste.
- On je pomogao inspektoru
Braunu da otkrije prolaze u po
dzemlje zamka?
- Jeste opet potvrdi Dejn.
- udio sam se uspehu policije,
ali sada me nita ne udi. Lun je
majstor za sklonita, tajne prolaze i
mnogo ta dri.jgo.

 On e nai i tebe ree Dejn.

To su tvoje prazne nade. Niko
ne zna za ovo moje skrovite. Kua
se vodi na moje nekompromitovano ime. Nikad me nee nai.
Saznae za ime Piler elsi, a
onda...
Brud i Ekert znaju da sam im
ja naredio da ubiju Mildred Arkrajt, pa e morati da nestane i nesreni Piter elsi. Pre toga, poigrau
se malo s tobom i Luno'm. Morae
da plati za ono to ostane od tebe
zakljui elsi i grubo cepajui
odeu s Dejn. poe da trai tra
gove rane na njenom levom ra
menu i desnom bedru.
Pokajae se zbog ovoga
ree Dejn.
On se smejao, pa lee uz nju
preko njene ispruene leve ruke, na
kojoj je imala prsten.
Ne pokuavaj da se brani, jer
skratiu lance, pa nee moi ni da
mrdne ree on i stavi ruku na
njeno telo.
Ona pritisnu dlan svoje leve ruke
na njegova leda i pomeri ga. elsi
se tre zbog lakog uboda, a onda
mu grevi prooe kimom, pa preoe u ruke i noge.
ime si me ubola? - upita on
i oi mu Ijutito sevnue.
Sad ti je kraj odgovori
Dejn. Istina, ivee jo neko
vreme i moi e da se uzaludno
kaje.
Otrov?... Neka otrovna igla?...
Sta je to sa mnom? prestravljeno
je pitao zloinac,
Prsten na mojoj ruci. odgo
vori Dejn. Ispod dijamanta ugra
en je smrtonosni ureaj s naroi
tim nervnim otrovom, koji pogaa
centre voljnih pokreta tela. Auto
nomni
nervni
sistem
ostaje
poteen. Disae i ivee, ali us
koro nee moi ni da govori. Ve
ne moe da pokrene ruke i noge.
Ne mogu... Nee se ni ti spa
sti: .. Niko... nnne zzna... g-g-d-e...
1. R iflm en - strelac (engl.)

A -a... hteo je da kae elzi da je i

ona osuena na smrt, jer niko nee
doi da je spase, a vezana mora
umreti.
Meutim, paraliza je postajala
sve potpunija i zloinac je postao
sasvim nepokretan. uo je i video,
ali nije mogao da govori, jer organ
govora nije autonoman.
Dejn je uspela da izvue levu
ruku ispod paralisanog oveka, te
ga okrenu tako da je ne gleda svo
jim ukoenim oima. Odmah zatim
pokua da se oslobodi. Razgledala
je bravu, trzala lance i smiljala
kako da se spase, ali sati su prola
zili bez rezultata.
Bliila se no kad su Lun i Makferson zavril ispitivanje Bruda i
Ekerta. Zloinci nisu izdrali, i, oslo
boeni dejstva droge, ponovili su
svoje prie. Govorili su istinu, ali
ona nije bila dovoljna da se Dejn
brzo oslobodi. Trebalo je nai Pitera elsija, u lavirintima londons
kog podzemlja. Na tom putu vre
bale su mnoge opasnosti i stajale
mnoge prepreke, ali Lunu je najvie
smetalo to je vreme odmicalo.
O prstenu Dejn Vitington Lun je
znao, jer sam ga je prepravio, ali
ba taj prsten ga je plaio. Moglo je
da se dogodi da ga ne moe upotrebiti da
paralite
neprijate
Srii'uvek je mogla da ubije samu
sebe.
A nikakvog vreg traga do nje
nije bilo. Lun je pamtio motive
ubistva u zamku Arkrajt, i to je za
sad bio jedini trag koji je mogao da
ga dovede do tajanstvenog Pitera
Smita, koga je podzemlje poznavalo
i pod nadimkom Riflmen' Ko je od
Arkrajtovih sa elsijem skovao
pakleni plan? To pitanje Lun je
mnogo puta postavio sebi, i ve je
izdvojio nekoliko imena. ezdeseto
godinji Aribald Arkrajt je osiro
maio, gubei nasledstvo na kocki i
kladei se. Svi roaci su se potsmevali njegovim uzaludnim pokua
jima-da probudi ljubav Morin Vol i
da se oeni udovicom koja bi ga
izdravala. Oajan to Morin voli
69

doktora Seldona, mogao je doi na

suludu ideju da uniti sve Arkrajtove i njihove naslednike, pa da
onda, kao jedini preiveli, nasledi,
osam godina starijeg od sebe, erla
Arkrajta.
Ve pri razmiljanju ko bi mogao
da bude drugi sumnjivi, Lun otkri
mnoge tekoe da stvori verovatan
zakljuak. Morin Vol, njena ki i
dva sina otpadali su, s obzirom da
je jedan od njih, Artur Vol, ubijen.
Zar bi on izgubio ivot da je neko
od te porodice bio u savezu s ubicama?
Ipak, prolost Roberta
Vola, oveka proteranog iz Sjedi
njenih Drava zbog sumnje da je
bio gangster, nije mogla da ga oslo
bodi sumnje.
Po logici porodinih veza, iz reda
sumnjivih trebalo je iskljuiti i
Rona Arkrajta, jer u borbi za nasledstvo on ne bi ubio svog sina, ija
ga je smrt bolno pogodila. Po istom
pravilu, iz spiska sumnjivih trebalo
je brisati Ronovu ki Sibilu i snahu
Gloriju.
Lun pomisli da bi sumnja morala
da se proiri i na samog erla
Marka Arkrajta, koji je sakupio
roake, tako da je stvorio uslove za
ubistva, da nije ubijen i erlov vanbrani sin Bazil Piler.
Ubijene je trebalo iskljuiti iz
reda sumnjivih za savez s duho
vima koji su ih ubili. Bilo je teko
nekog poginulog osumnjiiti ma
kar i za smrt Mildred Arkrajt.
Iris Arkrajt, za koju je inspektor
Braun otkrio da se stvarno zove
Mej Nalan, nalazila se u zatvoru,
iako to nije bilo objavljeno.
Brani par Luison bio bi sumnjiv
samo da je ubijen eri Arkrajt. Dok
tor eldon nije imao razloga da eli
smrt svim roacima erla Arkrajta,
sem ako se nije nadao da sve bo
gatstvo nasledi Morin, a onda on,
kao njen budui mu. Bila je malo
osnova da se istraga usmeri prema
tom oveku.
Poto zakljui da je teko ikoga
od ivih roaka erla Arkrajta oslo
70

boditi sumnje, Lun odlui da prvo

ispita Aribalda Arkrajta, a onda
Roberta Vola.
Usamljen, pritisnut strahom, ne
samo za svoj ivot nego i za svoju
budunost Aribald Arkrajt je sve
tee trpeo siromatvo. Cas je pomi
ljao kako da se spase i od opasnosti
i od siromatva, a as udiuivao da
nikoga ne via i da ne izlazi. Neko
liko puta je pomiljao i na samoubistvo, ali sve jasnije mu se ukazi
vala njegova nemo da to uini. I on
je razmiljao o tome ko je glavni
krivac za sva ta ubistva. To ga podseti da bi trebalo da bude spreman
za odbranu u sluaju da i njega
neko hoe da ubije. Nae svoj mau
zer kalibra trideset osam i stavi ga
u dep pantalona Drei ruku na
drci pitolja, oseao je da ga mo
gunost odbrane tim orujem smi
ruje.
Iz svog malog, zaputenog stana
u Eglbert Stritu, na Primroz Hilu,.
izie u sumrak. eleo je da poseti
Morin Vol, pod izgovorom da se
raspita o sahrani njenog sina.
Presecajui park, Aribald A r
krajt se nekoliko puta osvrnu, jer
uinilo mu se da ga neki ovek
prati. Strah mu skoro posee
noge, i pouri ka zapadnom izlazu
iz parka. F>ree Redlet plac i zae u
Akacija Roud. Osvrtao se, ne bi li
video nepoznatog, ali u mnotvu
prolaznika nije mogao da ga ot
krije. Tako stie pred kuu Morin
Vol. Ba u tom trenutku u mnotvu
prolaznika ugleda Morin. koja zau
stavi jedan taksi. Arkrajt pritra i
zadra vrata taksija, pa se obrati
svojoj rodaki:
Doao sam k tebi, Morin. Mogu
li da te pratim?
- Ui - prihvati ona.
Ne elim da ti smetam, ve da
ti pomognem, ako mogu. Znam da
treba pripremiti sahranu tvog sina
- ree Aribald Arkrajt.
- Sahrana treba a bude sutra.
Uz pomo Laurinog mua. Robert.

Laura i ja smo sve uredili. Meutim,

ja se ne oseam doboro, i idem da
prenoQim kod Laure i Feliksa. Ot
prati me do tamo, pa se vrati istim
taksijem, jer oni stanuju daleko
odgovori Morin Vol.
- Znam gde stanuju - ree Aribald Arkrajt, iskosa posmatrajui
igru svetla na jo uvek lepom licu
ene.
Nije znao ta jo da kae, i utao
je nekoliko dugih minuta vonje.
Tada se usudi da upita:
- Morin, reci mi da li zna neto
o tome ko je kriv za sva ta ubistva?
' Bogatstvo... Novac... jedva
izusti ona.
- To je tano, ali koji ovek, ili
ena, hoe taj novac?
- Svi! Ja, ti, Ron, naa deca...
- Ali, M orin!...
- Ne govori mi nita o tome! uzviknu ona i obrisa suze koje joj
pooe. Jo svemu tome nije
kraj... Uasno mi je i kad pomislim.
Njene rei ga podsetie na sopstvena razmiljanja, pa se nehotino
osvrnu. Tada primeti da su blizu
stana doktora estertona, na Cemberlajn Roudu.
- Ui u s tobom na trenutak, da
pozdravim Lauru i Feliksa - ree
on, pomaui Morin da lake izide.
Ona plati taksi u oba pravca i
ree vozau da malo saeka njenog
saputnika. Aribald nije ni poku
ao da se usprotivi tome to ona
plaa, ve samo isturi lakat, da ga
ona uhvati pod ruku. Bio je uzbu
en milju da e jednom ona shva
titi prilike, i da e se udati za njega.
Stan Laure i Feliksa estertona
zauzimao je prizemlje i sprat polo
vine jedne vrlo lepe kue s dva
ulaza. Morin zastade na stazi oivie
noj cveem.
- Ne shvatam... U kui je mrak,
a vrata su otvorena - ree i stee
Aribaldov lakat.
- Moda su u sobama ije svetio
ne vidimo ree on i blago je po
vede napred.

U tom trenutku iz kue istra vi

sok ovek i sudari se s njima. Ari
bald i Morin padoe, a visoki
posrnu preko njih i otra dalje.
- Rone! Vrati se, Rone! To si ti!
uzbueno je vikala Morin, poku
avajui da ustane.
Visoki zastade i vrati se izmeu
dbunova rua. Osvrnu se i ree:
- Jeste, to sam ja... Nisam kriv...
Njih je ubio neko drugi... Laura i
Feliks su mrtvi.
- To si ti^uinio. Rone... Zato?
Zato, brate*'ubico?! plaui je
govorila Morin.
Aribald potee pitolj, no Ron to
primeti, pa odgovori istim pokre
tom. Oba pitolja planue u isti
mah, ali Ronov nastavi da puca.
Aribald Arkrajt je promaio, i
sada se svalio u nisko cvee iza
grm a belih rua.
- Ne Rone! uzviknu Morin i
podie ruke kao da se titi.
Tek tada Ron shvati da na tom
uasnom putu nema zaustavljanja,
i opali dva preostala metka u glavu
svoje sestre. Tog trenutka i sam
oseti kao da mu se glava raspue,
pa se svali uz ubijenu sestru.

Inspektor Braun podie slualicu,

i, posle prvih rei koje je uo, uzbu
eno ustade.
- Dolazim odmah! - uzviknu. To je strano i tragino!
- Pucnji su privukli prolaznike,
pa nisam mogao da uem u kuu ree Lun. - Zato ne znam ta se
tamo dogodilo.
- A kako to da ste se nali na
mestu tragedije? - upita inspek
tor.
- Pratio sam Aribala Arkrajta
i Morin Vol - objasni Lun i spusti
slualicu.
Uniformisani policajci su ve bili
stavili lisice Ronu Arkrajtu i uli u
kuu. U sobi za dnevni boravak
nali su Lauru i njenog mua, ubi
jene tekim predmetom. Nije bilo
tragova borbe, pa se moglo pretpo
staviti da je ubica bio u drutvu ubi
71

jenih, koji nisu oekivali napad.

Ubica je moda bio sam sa jednom
od rtava, pa kad )u )e usmrtio, sae
kao je drugu.
- Ja sam nateo otvorena vrata.
Uao sam, i upalio svetio. Video
sam da su Laura i Feliks ubijeni, pa
sam hteo da pobegnem, svestan da
e sumnja pasti i na mene. Bili su
jo topli - izjavi Ron Arkrajt.
- Ali, zato si pucao u sestru i
roaka? pit*M) je inspektor
Braun.
- Aribald je prvi potegao... A i
strah da u biti nevin optuen... jedva odgovori Ron.
- Bie teko dokazati to to
tvrdi. Bolje je da prizna sve lepo i
da kae prave razloge - ree in
spektor.
- Nisam ubio Lauru i Feliksa!
Nisam! oajniki je poricao
okrivljeni.
- Pa zato si doao? - upita in
spektor.
- Pozvao me je doktor Feliks Cesterton. Od trenutka kad se oenio
Laurom, Feliks i ja smo se sprijate
ljili. On me je posle podne pozvao
da se posavetujemo o neemu. Re
kao je da e doi Morin, ali da je
mo] brat eri Mark odbio da dode.
Mislio sam da treba obaviti dogo
vor o redosledu sahrana, pa nisam
mnogo pitao - objanjavao je Ron
Arkrajt.
I pored toga to je izvrio dva
ubistva, koja niim ne moe da
opravda, pogotovo to se radilo o
njegovoj sestri i roaku, Ron A r
krajt se iznenadi kad mu inspektor
saopti da je uhapen.
- Ja nisam zloinac!... Dogodilo
se tako... Uasna nesrea... - go
vorio je sve slabijim glasom i sve
jae se tresui.
Ni.ie mogao da se kree, i poli
cajci su mui ali da ga vuku do auto
mobila.
Inspektor Braun pozva Skotland
Jard i zatrai da se uspostavi jako
obezbedenje oko preivelih iz klana
Arkrajtovih, jer ostalo ih je svega
72

etvoro: eri Mark A rk r^ t, Ronova

ki Sibila Arkrajt i ajcgova snaha
Glorija, i na kraju Robart Voi, zad
nji preiveli od poroioe.
- Imamo U taCiM) culrese? upita glavni tnspdrtor. feto je bio
znak da se BrMUKiv predlog prih
vata.
Braun ponovi adrese etvoro i
vih i jo jednom izrazi zabrinutost
da e se pokolj nastaviti.
Istragu usmeravam prema
Robertu Volu. Otkrio sam da je
imao neke veze i u k>ndonskom po
dzemlju - ree na kraju Braun.
- $voje sumnje dobro skrivajte
- opomenu ga glavni inspektor. Javnost vam ne bi oprostila ako
pogreno optuite oveka da je
ubio brata, sestru i zeta.
- A ako jeste?
- Dokaite prvo... 1 jo neto,
Braune - nastavi glavni inspektor.
- im budete mogli, doite k meni.
Obavezan sam da ujem vae obja
njenje o nestanku pukovnika Beverida i otmici njegove ene. Isto tako,
neobine su prie o tome da se umeao Donald Sikert. Opis pukov
nika i njegove ene. jo kad se doda
izgled tog narednika... Zar vas to
ne podsea na Luna? Postoje sum
nje da ste svesno saradivali s kra
ljem pom oi...
- Dakle, treba da se opravdam,
zar ne? - upita Braun.
- Znate vi ta treba - neodre
eno odgovori glavni inspektor.
Tek to Braun spusti slualicu i
opet pogleda ka sobi u kojoj su bili
leevi Laure i Feliksa estertona.
telefon ponovo zazvoni.
- Ovde pukovnik Beverid javi se ve poznati glas.
- Milo mi je to vas ujem, ali ne
bih voleo da vas vidim - odgovori
Braun.
- Zato - upita Lun.
- Pre nekoliko minuta pozvao
me je glavni isnepktor da porazgo
varamo o sumnjama da je ona dva
zloinca od mene oteo, i opet mi ih
vratio, izvesni gospodin s kojim

sam u dosluhu - odgovori Braun.

- Ne verujem da imam drugi izlaz
nego da priznam da sam bio zaslepIjen ugledom pukovnika Bevsrida
i onim to je on uinio da se tCkriie
trag do zloinake bande Kasno
sam saznao za sumnje, pa tek sada
shvatam da one imaju osnova.
- Razumeo sam vas, gospodine
inspektore. Nadam se da se ne
emo slubeno sresti - ree Lun. A sada treba da vam saopfttim jo
neto.
- Sluam vas vrlo paljivo - s
osmehom ree inspektor Braun.
- Mislim da je zloinima kraj nastavi Lun. - Znam krivca, koji je
stvorio savez sa Riterom elsijem.
- elsi... To ime nije mi poznato.
Mogue je da je Pi ba taj Piter
Celsi. Dik Mielson ga je dobro opi
sao. Pokrenuu sve snage da se
Celsi nade - ree inspektor uzbu
eno. - A ko je eleo da se oslobodi
svih Arkrajta i njihovih roaka.
- Moda e vas iznenaditi, s obzi
rom na poslednje dogaaje, ali za
mene nema dvoumljenja - odgo
vori Lun. - Glavni krivac je Robert
Vol.
- Dokazi? Makar jedan dokaz
da ga uhapsim - ree Braun.
- Ne^reduzimajte nita. Makferson mu je na tragu, a ja u mu se
odmah pridruiti. Imaete ga us
koro u rukama, ali nee biti osuen
- ree Lun.
- Ali zato? Ubica svoje poro
dice i roaka...
- Sve e biti objanjeno. Sada
urim - zakljui Lun i spusti slua
licu.

Iako se Lun bio uputio da nae

Aribalda Arkrajta i da ga ispita,
smatrao je pukom sluajnou to
to ga je video kako odlazi preko
parka, i to ga je sledio. Nesrena
sluajnost bilo je i to to su Morin i
Aribald sreli Rona, i to je on, izbe
zumljen strahom, ubio roenu se
stru i roaka.

Po&to je onesvestio Rona i pozvao

policiju, Lun ie morao da napusti
mesto etvorostrukog zloina Pitao
se ko je kriv za ve te dogaaje. Je h
Ron Arkrajt glavni zloinac? I po
red oite Ronove krivice, Lun nije
mogao da prihvati zakljuak da je
samo on kriv. Da li je Ron u vezi jo
sa nekim od lcunova klena? I ko bi
mogao to da bude?
t
Lun je izabrao Aribalda A r
krajta kao prvog koga treba da
ispita, a onda je na red trebalo da
doe Robert Vol. Zato odlui da
potrai povratnika iz Sjedinjenih
Drava. Poto se Makferson javi iz
Ridents parka, Lun ga posla da
potrai Vola i da ga zadri, ili od
vede, uspavanog, u sklonite. Na
kon etvrt sata Makferson uzbu
eno javi pomou radio-primopredajnika;
- Vol je doao svojim kolima
ba kad sam stigao pred kuu nje
gove majke. Izgledao je sumanuto...
- Da nije pijan? - upita Lun.
- Mislim da nije - odgovori
Makferson.
- ekaj me tamo, dolazim.
- Kasni - odgovori Makferson.
- Odavde vidim Vola kako za
gleda svoja kola. Ja sam mu, za
svaki sluaj, izbuio gume, ali uzee
taksi, ili neka druga kola.
- Ne naputaj ga, i odravajmo
vezu, jer kreem u tom pravcu!
zakljui Lun.

Beei prema istonom delu

grada, u taksiju iji se voza obave
zao samo da ga odveze do Severnog
krunog puta kod Njuhema, Robert
Vol je bio u neobinom stanju polusvesti. Kad je voza zaustavio, i
upozorio putnika da dalje ne moe
da vozi, on je to jedva razumeo.
- Molim vas da iziete - ree
voza osvrui se, nee li ugledati
negde policijsku patrolu, koja bi
mu pomogla u sluaju potrebe.
- Vozite dalje... Platiu koliko
hoete... Ja sam m orao... Laura je
znala da poznajem elsija...
73

- Ja vas ne razumem, gospodine

- ree voza otvorivi malo svoja
vrata, kako bi mogao da umakne,
za sluaj nude.
- Evo vam pedeset funti... Odvezite me do Rom forda... Majka je
saznala, i ja sam hteo i nju da uutkam. Zar sam mogao da podnesem
taj glupi sud porodice. I nisam je
naao kod kue. Sakrila se. lukava
starica u lanoj koi!... A to vi ne
vozite? Evo, pedeset funti za vonju
- govorio je Vol.
- Molim vas da izidete, jer ja ne
mogu dalje. Ve sam imao nepri
lika kad sam vozio ovamo - odgo
vori voza.
- Voziu ja - ree Robert Vol
upirui prst u pravcu vozaevog
lica.
Voza je shvatio da ima posla s
opasnim ovekom, koji je ili pod uticajem droge ili mu je pomuen um.
Ali, zakasnio je da pobegne iz kola.
Vol je u ruci imao predmet slian
velikoj olovci, iz koga u vozaevo
lice suknu mlaz neke tenosti. Vo
za se uhvati rukama za lice i svali
se kroz ve otvorena vrata taksija.
Vrisnuo je od bola, i straha da e
oslepiti.
Vol izie i krenu ka vozaevim
vratima, kad se uz njega stvori Samjuel Makferson.
- ta se ovde dogada? - upita
mornar prilazei, spreman da upo
trebi svoju ogromnu pesnicu, ili da
potegne jedan od dva svoja glo
mazna kolta.
- Ne smetajte m i... urim da ga
naem... Majku nisam uspeo da
naem, a sad e biti oprezna... Mo
ram da nestanem - govorio je
Robert Vol drei ruku ispruenu
prema mornaru.
Makferson
nije
primetio
olovku, i prilazio je spreman da
odgovori na svaki drugi napad, ali
ne i na iznenadni i nevidljivi mlaz
tenosti iz neobinog oruja. Hteo
je da zamahne pesnicom, ali stigao
je samo da ruku skrene ka svom
licu, i velikim dlanom pokrije ve
74

zaslepljene oi. Bol je bio ogroman,

kao da su oi krenule da provale
glavu i prou kroz mozak, pa iziu
na potiljak. Ipak, uspeo je da dru
gom pesnicom zagrabi ka kolima,
ali ona je skliznula po ve zatvore
nim vratima.
Lun je uo jauke vozaa, pored
koga je sedeo Samjuel Makferson i
muklo jeao.
- Same! Javi se Same! - zvao je
Lun.
- Oslepeo me je... Ne znam gde
sam... Bolovi su uasni - jedva iz
govori mornar.
- Kako se to dogodilo pitao je
Lun. ve razmiljajui kakva je po
mo potrebna.
- Drao je ispruenu ruku... Od
jednom mi je nevidljivi mlaz teno
sti jurnuo u lice... Slepilo i bol!
- Zna li gde si sada?
- Na ulici koja izvodi na Nord
Serkjular Roud kod june ivice Forest Gejta... Taksi je stao izmeu
dva platana...
- Ne krei se. ako si zatien od
vozila...
- Jesam... Ko ste vi?... Ostavite
me ovde...
- Da li neko hoe da ti po
mogne? - upita Lun. zbog nerazum
ljivih Makfersonovih rei.
- Policijska patrola odgovori
neiji glas. - Sta se ovde dogodilo?
- Oteo mi je automobil i oslepeo
me je nekim orujem - ree voza
taksija.
Pozvaemo hitnu pomo.
Treba vam isprati oi i lice. Zloi
nac je upotrebio kemikal mejs ree policajac.
Lun postade oprezan, ali morao
je da pomogne Makfersonu, i zato
ubrza vonju. Imao je sree, jer od
mah nae mesto na kome se mor
nar nalazio. Zaustavi pred policaj
cem i upita moe li da pomogne.
- Mogli biste, gospodine. Ova
dva oveka su oslepljeni naroitim
orujem, ali to e proi kad im se
prui lekarska pomo. Jedno ispira
nje sredstvom protivu kiseline i

odmor od nekoliko dana. pa e biti

sve u redu ree policajac, zadovo
ljan to ne mora da zaustavlja
drugi automobil ili da ide peice do
prvog telefona i pozove hitnu po
mo.
- Unesimo ih u moja kola ree Lun, i prihvati Makfersona.
- Mogu da idem... Samo me
vodi... Ve mi je malo lake - ree
mornar.
Oba policajca prihvatie vozaa
taksija, i uvedoe ga, pa se jedan
smesti pored njega, a drugi na sedite pored Luna. On ree da je naj
blia bolnica na kraju Aldersbruk
Rouda. Dok su se vozili, policajac je
portvovanom dobrovoljcu priao
da je prvi povreeni voza taksija,
a ovaj snani je samo sluajni pro
laznik.
- Ve po mirisu sam prepoznao
ime ih je zloinac oslepeo i onespo
sobio - ree policajac. - To je
oruje izmiljeno za zatitu od napa
daa i otmiara. Proizvodi ga amrika fabrika Smit i Veson, koja
proizvodi i revolvere...
Stigao je da za nekoliko minuta
vonje ispria Lunu da nemaka
policija upotrebljava to sredstvo,
ali da se javnost tome protivi. Kemikal mejs sme da se upotrebi s me
tar odstojanja; s manjeg rastojanja
nanosi teke povrede.
- I dok je nemaka policija
opremljena tim orujem, a mi samo
poinjemo da isprobavamo nje
govu sposobnost, zloinci ga ve
imaju zakljui policajac.
Voza taksija ispria kako je iz
gledao razbojnik koji ga je zaslepio
i oduzeo mu taksi.
- Sastaviemo zapisnik u bol
nici, a javiemo otuda i o otmici vo
zila. Poto kaete da je otiao
prema istoku, nee -biti teko nai
vaa kola, jer tamo se retko viaju
takva zakljui policajac.
U bolnici deurni lekar ispra oi
i lice vozau i Makfersonu, i zak
ljui da e morati da ostanu u bol
nici. Poto sasluae vozaa taksija.

policajci potraie Makfersona, ali

ovaj nije bio vie u svojoj sobi. Nije
nigde bilo ni uslunog ljubaznog
oveka koji se ponudio da preveze
povreene. Policajac pozva Skotland Jard i izvesti ta se dogodilo.
- Jeste li zabeleili broj kola tog
oveka? - upita deurni inspektor
u Skotland Jardu.
Koristei elektronski mozak, on
zatrai obavetenje o vlasniku tog
vozila. Dobi odgovor da su kola sa
tim brojem unitena u jednom sao
braajnoj nesrei pre tri godine, a
vlasnik je tom prilikom izgubio i
vot.
- Raspitajte se o tom duhu zakljui inspektor Ijutito, i prekide
vezu.
Zbunjeni policajci se pogledae.
- Kazaemo da je to bio Lun.
kralj ponoi - ree mladi, smejui
se.
Stariji je zurio u njega nekoliko
trenutaka, a onda ree:
- Tvoja glupa ala bi mogla, slu
ajno, da bude istina!
Kad su desetak minuta kasnije
izvestili o svojoj sumnji, deurni in
spektor ih je povezao sa inspekto
rom Braunom.
- Ostavite se glupih ala. momci!
- uzviknu Braun. - Noas u Lon
donu moete sresti na stotine ljudi
iji bi opis mogao da odgovara
Lunu i Makfersonu.
- Onda mi ne moemo nita da
uinimo ree policajac.
- I ne treba - ree inspektor
Braun. - Taj ovek i glomazni pro
laznik ve su nam se javili. Ja preu
zimam sve to dalje sledi. Vi samo
podnesite izvetaj o otetom taksiju
i povredenom vozau. Mi ve
znamo ko je zloinac.
- Zar znate?! - zaudi se polica
jac.
Veza se prekide. Lun se javio in
spektoru Braunu i rekao mu ta se
dogodilo. Stotine policijskih patrola
na ulicama motrile su traei oteti
taksi, a desetine policijskih automo
bila jurile su ka Romfordu. Barkingu, Ilfordu...
75

XI

Prvi dan i no proli su u uzalud

nim pokuajima Dejn.Vitington da
se oslobodi okova. Od paralisanog i
nepokretnog elsija poinjao je da
se iri zadah. Njegove oi zraile su
strahom i mrnjom. Dejn je znala
da je on svestan svega to se do
gaa. ali ne moe da olaka sebi ni
obinom psovkom.
Pokuavajui da nogama dohvati
elsijevu odeu, umalo nije polo
mila desnu ruku. Izgulila je kou
iza aka i namuila se trzajui
lance, u elji da ih istrgne iz zida.
Zato ju je e brzo poela da mui.
U okviru okruglog kreveta nala je
samo boce alkohola.
Bar neu umreti trezna mis
lila je s tugom.
A zloinac je zurio svojim ukoe
nim oima. Samo pokreti trepavica
govorili su da je iv i budan. Dejn
mu zakloni lice jastucima, jer sme
tao joj je da razmilja. Konano zak
ljui da je i razmiljanje nekorisno,
pa ukljui televizijski program, jer
tasteri svih ureaja su joj bili na
dohvat ruku. ili nogu. Na televizijs
kom programu u jednom trenutku
behu reklame za deje igrake.
Jedna od njih preporuivala je delove za pravljenje prijemnika.
Dejn pomisli da bi od televizijskog
i radio-aparata mogla da konstruie primopredajnik, kojim bi
traila pomo, ali nije imala nikak
vog alata, jer da ga je imala, njime
bi prekinula okove.
To je ipak neto! uzviknu
ona prema elsiju. Primopre
dajnik, ne mogu da nainim bez
alata, ali moda e mi uspeti da otkinem neke elove koje u onda
pretvoriti u materijal za pravljenje
kalauza... To je bolje, jer i da imam
primopredajnik, ne bih mogla da
kaem Donaldu gde se nalazim...
Ipak, uhvatiu se u kotac s tim lan
cima!
Izgledalo je da je mrnja u oima
paralisanog zloinca postala vea.
Dejn uze jednu bocu viskija i po
76

lako mu nali malo alkohola u usta.

Po kretanju grkljana, zakljui da on
guta. Iako su joj ruke bile vezane,
mogla je da mu podigne glavu, da
mu pie ne bi otilo u plua.
- Treba da ostane iv, jer je
vano da otkrije sve svoje zloine
- govorila mu je.
On je gutao pie, i njoj se uini da
se neko zadovoljstvo za trenutak
pojavilo u njegovom ukoenom po
gledu. Znala je da e dejstvo otrova
polako poputati. Za nekoliko dana,
ako bi preiveo. mogao bi da se
spase smrti. Meutim, do tada umree od ei. Alkohol e pojaati
paralizu, pa nee moi da guta. To
se odmah potvrdi.
Dejn opet naini zaklon od ja
stuka i posteljine, pa se dade na po
sao. Uspelo joj je da bocom pia raz
bije staklo na skali radija. Tako je
rukom dospela do unutranjosti
aparata. Iskljuila je struju i kidala
sprovodnike. Mnogobrojnim previjanjem na obe strane uspela je da
odlomi jednu metalnu poluicu. a
lila je to nije mogla da privue pa
nju momaka iz restorana, koji su
dolazili s hranom jo prvog jutra,
jer soba u kojoj je bila nalazila se
na drugoj strani kue. Uzalud je iz
sve snage zvala u pomo. Iako tada
nije uspela, s vremena na vreme je
dozivala, pa je sve to poelo da se
pretvara u nesnosni komar. Zbog
ei. morala je da pije pomalo alko
hola.
Bliio se kraj druge noi kad je
uspela da otkljua levu bravu. Nada
se vratila, iako je videla da bi bilo
bolje da je otkljuala desnu, jer bi
onda mogla da dosegne elsijevu
odeu, u kojoj je bio klju. San ju je
savladao pre nego to se oslobodila,
ali budunost joj vie nije izgledala
uasna.
Trgao ju je zvuk zvona sa ulaza,
koje je imalo dvojnika u hodniku
pred sobom, da bi se ulo i ovde.
Ona je uzalud zvala u pomo ita
vih desetak minuta, a onda radosno
uskliknu:

- Cuo je! Dolazi!

Pomislila je da to dolazi Lun. Sve
njene nade bile su povezane s Donaldom Sikertom, Znala je da su on
i Makferson ivi i da ine sve da je
nau, jer radio i televizijske stanice
govorile su da se u dogaaje umeao kralj ponoi.
- Ima li koga? Razbio sam vrata!
Hej, Piteru! vikao je neko.
Dejn se ukoi, jer postade
svesna da je to neko od Celsijevih
ljudi. Kad se vrata otvorie, ona pre
pozna Roberta Vola, koji joj je bio
predstavljen kod erla Arkrajta, u
zamku lanih duhova.
- O, gospoa Beverid i moj p ri
jatelj!... Hej, Piteru! - uzviknu Vol
s vrata.
Tek tada Dejn shvati da njegov
pogled nije obian. Oi su mu bile
mutne od nespavanja, a odelo izgu
vano.
- On se opio. Pustite ga neka
spava - ree Dejn.
- Ali, gleda... On trepe oima
- primeti Vol.
- On spava otvorenih oiju ree Dejn.
- To je drugo... O, pa vi imate
bocu pia! - odjednom ivnu Vol.*- Smem li?
- Samo pijte, gospodine Vol.
Ima ovde jo - odgovori Dejn.
- Dobro je to sam ga pronaao
- poe Vol da govori apatom. Stvari su pole kako ne valja...
Ubio sam Lauru i Feliksa, ali majka
mi je umakla... A ubiemo mi njih
sve, zar ne, gospoo?
- Vau majku i koga jo? upita Dejn.
- Prvo nju, jer otkrila je a sam
ja radio sa Piterom - odgovori
Robert Vol.
- Laura i Feliks su vam sestra i
zet?
- Da, o njima govorim... Feliks
je iziao da donese pie i led iz hlad
njaka, a ja sam ovom polugom uda
rio Lauru po glavi - ree Vol i
pokaza alatku za skidanje guma sa
automobila. - Pala je bez rei, a ja

sam udarao jo, i jo... A onda sam

se sakrio iza vrata, i kad je Feliks
uao, ja po glavi...
Stanite asak, gospodine Vol!
Veoma sam edna. Molim vas da mi
donesete au vode prekide
Dejn njegovu uasnu priu.
Ovde uasno smrdi! - ree
Vol ustajui i vraajui polugu za
skidanje automobilskih guma u
unutranji dep sakoa.
To je istina... Piter se opio, i to
je njegova nezgoda - ree Dejn. Najbolje je da odemo u drugu sobu.
Hajdemo prihvati Robert
Vol.
Uzmite klju iz njegovog odela
pa mi skinite lanac ree Dejn.
A zato vas je vezao?
Tako... Piter je pomalo perver
zan. .. Voli da vee. i onda pije gleda
jui. ..
A, tako... Da ga probudim?
Ne sada!
Dobro, kasnije. Moram da saz
nam ta on misli o svemu zak
ljui Vol i pretrese depove Celsije
vih pantalona.
Nae kljueve i kleknu da otk
ljua bravu kod zida.
Bolje je da mi skinete okov s
ruke, jer mi smeta - ree Dejn.
A, nikako! Ba mi se svia da
vas drim na lancu. Ja u i vas
posle da ubijem - ree Vol kao da
to nije nikakva pretnja, nego neto
uobiajeno.
Dejn se jedva uzdra da mu ne
kae da je lud. Umesto toga, uzvrati
smehom, i ree:
Odvedite me iz ove smrdljive
sobe! Vi ste moj hrabri vitez!
Da, tako je... Vitez koji umire
od gladi! Beao sam i muio, se, tra
ei ovu kuu - ree Vol luaki
se smejui.
On odvede Dejn u kuhinju. Ne
isputjui lanac, pratio je kako ona
otvara kutije kolaa, stavlja aj i
trai konzerve u ormanu.
Koga jo hoete a ubijete? upita Dejn.
77

- Prvo majku, a onda dolaze Ron

i Aribald Arkrajt, pa Sibila i Glorija Arkrajt, i na kraju Iris Frimont.
Kad to bude ureeno, dolazi na red
ujak eri Arkrajt s uivanjem nabroja Vol.
Vol nije znao da je njegova
majka ve mrtva.
- Dosta ste ih ubili - primeti
Dejn, skrivajui jezu.
- Devet! Upravo, to nije sve moja
zasluga. Ja sam samo sad morao da
uklonim Lauru i Feliksa.
- Sa Feliksom, to je deset mrtvih.
Sluala sam vesti na radiju, a priao mi je i elsi ree Dejn, u e
lji da sazna to vie od ovog oveka
pomerene pameti.
N i ova nije znala da su Morin i
Aribald poginuli od Ronove ruke.^
- O, pa to je tano! - obradovao
se Vol, i ispi au dina, pa
prstima uze komad unke iz kon
zerve.
- Kako ste stigli ovamo? - pi
tala je dalje Dejn.
- Peice odgovori Vol.
- A gde su vam kola?
- Gume su ispustile. Uzeo sam
taksi, ali posle taj momak nije hteo
da vozi. Ha! Ba sam ga iznenadio
kemikal mejskom. Stigao sam vo
zei taksi do Romforda, pa sam ga
svalio na mutnu vodu kod ustave
na potoku. Dugo niko nee moi da
ga nae - ispria Robert Vol s
ponosom.
- Srea vaa to ste znali gde je
ova kua primeti Dejn.
- Uvek sam bio lukav. Piter me
je ovamo dovodio vezanih oiju, ali
ja sam mu jedno vee stavio
sredstvo za uspavljivanje u aj, pa
sam izaao, i otkrio gde se nala
zimo Ipak, jedva sam po mraku na
ao kuu.
- Kako ste uli?
- Moja svemona poluga je bila
tu kucnu se Vol po depu sakoa
1 Q ueen s eviden ce slobodnije prevedeno,
znai: svedoenje za kraljicu. Potkazivau se
garan tu je da e biti poteen, ako izda ostale
zloince.

7B

na levoj strani grudi. - Sad imam

sklonite... O, pa ja moram da pro
budim Pitera. Moja majka treba da
nestane!
Moda je ve obavestila p oli
ciju - ree Dejn, i paljivo je gle
dala zloinca.
- Zar je mogue?!... Moda je
ste. . Sakrie me Piter!
Ali propae vam nasledstvo.
Uzalud tolika ubistva, ako se ot
krije vaa krivica.
- Zar">... O, jeste... Idem da pro
budim Pitera. Neka on nade majku
i neka izvidi da li sam otkriven ree Vol i iznenadi Dejn naglim
zatvaranjem brave na kraju lanca
za metalnu cev vodovoda, iza sla
vine u kuhinji.
Ostavio je otvorena vrata, pa je
Dejn ula kako Vol vie elsiju
da se probudi. Drmusao ga je i
zvao, dok ga nije uhvatio luaki
bes. Onda je poeo da ga amara.
Dejn ga je uzalud preklinjala da
ostavi nepominog zloinca.
Sve moram sam.,. On samo
gleda i zuri ree Vol kad se vra
tio u kuhinju.
Dejn zaokupi njegovu panju pri
jom o bunkeru pod krovom, gde bi
mogao da se skriva. Na kraju ga
pozva da mu pokae sklonite.
Ne treba sad. Moram da pou
rim. Promeniu odelo. Ima ih vie u
Piterovim ormanima. Maskirau
se, i otii. Znam da Piter ima mori,
skriven u garai.
- Vodite i mene - ree mu
Dejn.
- A, to nikako. Ostaete ovde, da
kaete Piteru... Ali, ni to nije dobro.
Piter bi mogao da me skine kao
opasnog svedoka. Bolje je da ja bu
dem kvins evidans.' Proi u s neko
liko godina robije, a elsi i njegova
banda bie uniteni.
Dejn Je znala ta misli ludi
ubica, im eli da se zakloni za insti
tuciju kvins evidans. Sudija ima
pravo da za optuenog potkazivaa
trai primenu izuzetnog britanskog
pravnog postupka, koji ne postoji u

obialim zemljama sveta. Istina, u

praksi se potkazivai zatiuju uz
pomo policije, ali samo u Velikoj
Britaniji vai Yueens evidence.
Vol je u svojim pomuenim mis
lima traio izlaz ne sagledavajui
osnovanost.
Dejn odlui da iskoristi Volovu
pomuenost.
Ja u ti u svemu pomoi
ree. Nagodimo se, i bie sve u
redu.
O emu da se nagodimo?!
zaudi se Vol.
Neka treina nesledstva p ri
padne meni, i ja u ti pomoi ree Dejn.
Kako? - upita Vol.
Vezaemo Celsija, a ja u otii
u grad i doveu tvoju majku. Ti e
se sporazumeti s njom oko svega...
Ne znam da li bi uspelo.
Ako ne uspe, onda emo i nju i
Pitera... Ve i sam zna.
Znam... Ipak... Nikako ne
mogu sve to da sredim u glavi.
Lako je nastavi Dejn suge
stivno. Ako ne pristane, optuiemo je da je ubila Lauru i Feliksa.
Ja u svedoiti, jer ionako nemam
drugi izlaz.
Stvarno bi pristala da to ui
ni? upita Vol.
ta bih drugo? Ako ne ui
nim, ti e mi se osvetiti.
Da, ja bih te ubio. Mene nisu
mogli da uhvate ni u Sjedinjenim
Dravama, a ubio sam tri oveka i
etiri ene... Sedam, da ubio sam
sedam osoba.
Cim dobijemo nasledstvo, otputovaemo u Australiju. Moj otac
tamo ima farmu sa pedeset hiljada
ovaca.
Koliko vredi jedna ovca?
Trideset funti.
Pa, to je milion i pet stotina hi
ljada funti! Ti si bogata!
Ne ja, ve moj otac. On ne da
svoj novac dok je iv. Imam dve se
stre i jednog brata...
Ja u ih ukloniti! 1 tvog oca!
Tako bi ve moglo ree
Dejn. - Ja u pomoi tebi ovde, a

ti meni u Australiji. Pa ako i ne

uspemo ovde, u Australiji hoemo.
A zato biste vi meni pomogli?
- sumnjiavo upita Vol.
Pa, vi ste najlepi mukarac
koga znam - odgovori Dejn.
Nije se plaila da e te rei izaz
vati sumnju, jer Robert Vol je zai
sta bio lep ovek. Zelene oi svetlele
su mu kao tirkizi, a plava kosa, gu
sta i malo talasasta, da se preliva
pod svetlom kao metal, ukraavala
mu je pravilno lice. Imao je zdrave i
snano bele zube.
Sa enama sam uvek lako izla
zio na kraj. Jedino su postajale ne
mogue kad sam hteo da ih napu
stim. Zato sam morao da uklonim
neke od njih... Ranije sam to inio
dak spavaju... A moja sestra je gle
dala. kao da sam ja onaj duh u
zamku... Sedi, Roberte. rekla je,
mislei da ja i ne slutim ta ona
zna...
Ostavimo to! ree Dejn.
Sada treba da se okupa i obue.
Vodiu i tebe ree. Vol, i od^
jednom mu oi jae zasvetlee. Vezau te za slavinu kade, pa emo
zajedno...
Bolje da ja ovde spremim ru
ak.
Zar ne eli da se kupamo za
jedno?! A rekla si da sam najlepi
mukarac - ree Vol udnim gla
som, i iznenada brinu u pla.
Niste me razumeli ree
Dejn, nesigurna ta bi trebalo da
uini.
Nagle promene raspoloenja bile
su opasne. Kao to se iznenada ras
plakao, Vol odjednom i prestade
da jeca, i ustade. Smeio se. briui
suze.
Sada sam se setio ta treba da
inim ree odlunim glasom.
Moram da uklonim sve koji me
znaju. Prvo u elsija! Onda dolazi
ti...
Povedi i mene u sobu kod Cel
sija - prekide ga Dejn. - elim
da vidim kako postupa.
79

- Ba bih voleo da gleda - ree

Vol, i otkljua bravu na kraju
lanca.
Drei lanac u ruci, propusti
Dejn ispred sebe. Ona se okrenu
ba kad je on stavio ruku u dep sa
polugonn. Moda je hteo samo da je
ima u ruci kad stignu do paralisanog zloinca, ali Dejn to nije mo
gla da zna. Zato odlui da prekine
opasni boravak uz poludelog ubicu.
- Znate ii da me jo niste polju
bili - ree mu. i priblii mu se, tako
da im se tela dodirnue.
- Stvarno? - upita on. i luaki
se nasmeja.
Dejn podie ruku, s prstenom
nametenim za ubod. pa mu je stavi
oko vrata Kad je pritisnula iglu.
tako da se otrov iscedi u ranicu, on
se tre. Ruka mu poe u dep. i iz
vue polugu, ali nije stigao da
udari Dejn se ote. I povue ga.
tako da pade licem na tepih.
Bila je sad slobodna, i elela je da
to pre obavesti Luna.
Dok se kupala i oblaila, ula je
nekoliko puta zujanje helikoptera u
vazduhu, ah tek kad se to nastavi
suvie dugo, izie da pogleda. Ui
nila je to neoprezno, jer iz helikop
tera je ugledae Ona to nije znala
sve dok se pred kuom ne zaustavie policijska kola. Kad upadoe u
kuu, jedan policajac ree:
- Sreom, nai ljudi iz helikop
tera su vas primetili, i javili su nam
da ima nekog u kui za koju smo
mislili da je prazna.
Drugi policajac upita
- Jeste li ih vi ubili, gospoice
Vitington?
- Za koga me vi smatrate? Ja nisam Vitington. ve Dudi Beverid. I
nikoga nisam ubila. Otmiar i nje
gov ludi prijatelj su samo paralisani - ree Dejn. - Piter Celsi je
ve dugo u tekom stanju, i treba ga
hitno preneti u bolnicu.
- Sve emo urediti, gospoice
Vitington - osmehnu se policajac.
Uzalud poriete svoje ime.
Upravo to to ste rekli potvruje ko
80

ste. jer znamo ko se krio iza imena

pukovnika Beverida. Gospodin
Donald Sikert je prihvatio sve nae
uslove. samo da organizujemo ve
liku poteru...
- Ne razumem ree Dejn. ali
lice joj se ozari, jer je zapazila da
policajac o Lunu govori s potova
njem, i obradovala se kad je ula da
je Donald prihvatio sve uslove
samo da je spase.
- Zahtevao je da se istrae sve
kue u trouglu koji zatvara linija
Ongar - Kanej i Roding River sa
Temzom, i pristao je da svedoi o
svim dogaajima, ako vas prona
emo - objasni policajac.
Uskoro stigoe bolnika kola, po
paralisane zloince. U njima je bio i
lekar. koji proceni da se Piter Celsi
ne moe spasti. Dejn mu ree koji
nervni otrov je upotrebljen. i kako.
- Pokuaemo sve. ali samo za
ovog mlaeg ima nade - ree le
kar.
On
odmah
ubrizga
elsiju
sredstvo za jaanje rada srca i ne
koliko ampula tenosti. za ishranu
putem krvotoka.
Koliko je bila ponosna zbog Lunove spremnosti da se rtvuje za
nju. jo vie je bila zabrinuta zbog
toga. Postoje mnoge optube protiv
Luna. kojima ga terete za prekraje
zakona dok je vodio ne privatni
rat, ve privatno rat drutva pro
tiv zloina. Najverovatnije. bie
uhapen i ucenjivan od svih onih
koji ele njegove pronalaske i tajne.
- Oh! Zlo mi je! - uzviknu Dejn
kad iznesoe paralisane zloince.
Zajedno sa Lunom uestvovala je
u pokuajima da se ovlada auto
nomnim nervnim sistemom. Ono
to je njemu uspevalo u velikoj
meri. ona je postizala delimino.
Ipak, bilo je to dovoljno za ovakvu
priliku. Rad njenog srca se uspori,
a ona poblede, i klonu na fotelju.
Lekar pritra, opipa joj puls, i oslunii rad srca.
- Ima opasan srani napad!
uzviknu, dajui znak policajcu da

prie. - Srce joj jedva radi. Dau

joj injekciju, a vi pozovite kola
hitne pomoi.
Policajac poslua. Poto trenutno
u sobi nije bilo policajaca, Dejn ot
vori oi i tiho ree:
- Doktore, ispunite mi jednu e
lju. .. Moda je poslednja...
- Hou, dajem re - odgovori
lekar.
Dejn mu kaza jedan telefonski
broj i zamoli ga da onome ko se
javi kae sve to je ovde video.
Neka kae i da je ona bolesna, i gde
je smetena.
- Dali ste mi re, i znam da ete
je odrati, ali vas molim da to ui
nite tako da niko ne zna zakljui
Dejn.
- Oslonite se na mene potpuno. 1
ne brinite nita. Dau vam injek
ciju, i oporaviete se vrlo brzo ree lekar.
- Biu vam zahvalna ... elim da
znam vae ime - tiho ree Dejn.
Lekar se osmehnu i pokaza nat
pis na depu bele bluze; dr R alf Barington.
- Hvala, doktore Baringtone ree Dejn, i sklopi oi.
Uskoro stigoe druga kola hitne
pomoi, i odvezoe Dejn u najbliu
bolnicu, koja se nalazila u Barkingsajdu. Dok su lekari zbunjeno pregle
dali elektrokardiograme i osluki
vali neobino spor rad srca Dejn
Vitington, ona je mislila samo o
tome da li e uspeti da ih uveri da
je teko bolesna, i da li e dr Barington odrati obeanje.

- Kako je zdrava kad je u bol

nici?! - zaudi se mornar.
- Lekarima to tako, izgleda, ali ja
znam o emu se radi - ree Lun. Pre pola noi bie ovde s nama,
zdrava i dobro raspoloena. Zlo
inci su uhvaeni. Istina, Piter elsi
je umro pre nego je stigao u bol
nicu. Ubistva se nee nastaviti, i mi
moemo mirno da zaboravimo sve
to dogaaje, koji su bili runi i ne
prijatni.
- A ti, naravno, nisi lud da odri
re, i svedoi pre sudom - primeti
Makferson.
- Znam da te to mui, ali neu
pogaziti re. Svedoiu. i dozvoliu
da me ispituju o svemu to ele
ree Lun.
- Hajde, dovedi Dejn, a onda
emo videti! Moda neto da te
sprei, pa nee biti kriv to ne mo
e da odri re - odgovori Mak
ferson.
- Moram odmah da te umirim
- osmehnu se Lun. - Ja u svedoiti, ali uz pomo televizijskih ur
eaja. Sudije e me videti i uti, a i
ja njih. Snimiemo iskaze, i napra
viti zapisnike. Ja u ih potpisati i
poslati...
- Ti si obeao da e lino svedoiti pred sudijama?
- Tano potvrdi Lun.
- Tako, dakle! Lino e svedoiti,
ali ne mora biti tamo i telom. Milion mu televizijskih zvezda, rado
u te gledati u toj emisiji!
- Koja je samo za zatvoreni krug
gledalaca - prekide ga Lun, i izie.

Do avola, elim da idem, ma

kar video samo stoti deo onoga to
treba. A vidim samo malo mutno i
iskrivljeno, hiljadu mu slepih ma
ia, koji e progledati i brzo naotriti nokte! gunao je Samjuel
Makferson.
- Ostani tu. Same. i ekaj da progleda kao pravi maak - rados
nim glasom ree Lun. Vano je
da je Dejn iva 1 zdrava,,,

Do pred pono Lun je prikupljao

podatke o bolnici, rasporedu soba, i
svemu to ga je zanimalo, a onda se
odveze u Barkingsajd, Ue u Hatlej
aveniju, i nade mesto da parkira
kola, kod samog ugla. Pelce proeta Arsherst Drajvom, i nade se
pred ulazom u bolnicu. Tamo su sta
jala jedna policijska kola. Poto je
bilo toplo, voza je sedeo uz otvoren
81

prozor. Lun mu prie i ree da mu

je zlo, pa moli pomo.
- Sednite tu na stepenik, a ja u
odmah da otrim gore ree poli
cajac i izie iz kola.
Uze pod ruku nemonog stranca,
u stvari maskiranog Luna. Do
vede ga do stepenita, i otra u bol
nicu. Malo kasnije stie deurni lekar, i odmah zakljui:
- Srce. Moramo pozvati bolni
are, da ga unesemo, jer ne sme se
kretati. Srce je oslabilo - ree lekar i neprimetno dade policajcu
znak da starac umire. Ostau uz
njega, a vi naite nekoga s nosi
lima.
Policajac otra, a malo kasnije
vrati se sa nosilima, i jo jednim po
licajcem.
- Gore je samo jedna bolni
arka. spremna da odmah krene,
pa sam joj kazao ta se dogaa.
Ona e uiniti to treba, a mi smo
doneli nosila, pa emo vam pomoi
- ree drugi policajac.
- Zar ste smeli da ostavite svoju
bolesnicu? osmehnu se lekar.
- Sve je mirno - odgovori poli
cajac.
- Pa. ja sam vam rekao da straar nije ni potreban. Ona ne moe
da se kree, a niko ne zna da je
ovde - ree lekar.
- Naredili su - ree policajac, i
prihvati ruice nosila.
Oba policajca se zadihae, nosei
bolesnika do lifta, pa ga otpratie
do etvrtog sprata. Na izlazu iz lifta
doeka ih bolniarka, koja je dogu
rala bolesnika kolica. Spustie no
sila na kolica.
- Ja ostajem tu, pred njenim vra
tima - ree policajac koji je do
tada uvao Dejn Vitington.
- Mogu li ja da se vratim dole?
upita voza policijskih kola.

Lekar ne stie da odgovori, jer se

zanese. Bolniarka se uhvati za
njega, i zajedno skliznue na tlo. Po
licajci jurnue k njima, ali i oni izgubie svest.
Lani starac hitro ustade s nosila,
otvori sobna vrata i utra. Dejn je
bila spremna da krene. Lun je
zagrli.
- Idemo, mila moja - apnu joj,
dok su mu oi blistale zbog sree.
Uoe u lift, i naoe se kod vratarskog pulta. Vratar im dade znak
rukom da ekaju, i krenu k njima.
Lun mu pokaza jedan papir. im ga
pogleda, vratar poe da se ljulja.
Lun ga pridra, i odvue ga iza
pulta. Dejn ve bee otvorila vrata,
i njih dvoje istrae.
Dok su se vozili prema Sitiju,
Dejn je pitala ta radi Makferson i
kako je.
- Sprema plan za plovidbu to
kom letnjih meseci. Zove i nas odgovori Lun.
- Prihvatamo li? - upita Dejn.
- Jedna polovina nas prihvata
osmehnu se Lun.
- I druga dodade Dejn, i stavi
ruku na Lunovo rame.
On je vozio, priajui joj o bri
gama i dogaajima. Ona je tek tog
trenutka saznala za smrt Volove
majke i Aribalda Arkrajta. kao i
za hapenje Rona Arkrajta.
- Sve sam ti ispriao, da to pre
nestane potreba da govorimo o tim
zloinima ree Lun.
Kad Lun zaustavi kola u garai,
kroz koju je postojao tajni prolaz
do sklonita, Dejn ree:
- Tako sam srena s tobom!
- A kako tvoje srce? - upita je
Lun. - Mogu li da ga oslunem?
- I vie od toga
Dejn.

Kraj

82

odgovori

. E K S B R A J A

GospoliGa Evelina

I
Gledali smo se u oi, ni jedan ni
drugi nije prvi hteo da skrene po
gled. Primeujem kako mu preko
lica prelazi senka zlovolje, kao
kada oblak pree preko polja, na
avgustovskom suncu On sigurno
ne voli moje dranje, a.ja elim da
mu pokaem, i to odmah, da ne
treba da me smatra istim kao to
su mangupi iz njegove pratnje.
Znam da je ono to inim puno rizi
ka, jer mi moe rei da se vratim
odakle sam doao, a ja ve rnesecima oekujem ovaj trenutak, trenu
tak u kome u sresti Fransoa Trefaja, kralja marseljskog podzemlja.

iji je izlaz iz zatvora, pre nepune

godine, proslavljen na nain koji e
se pamtiti u analima kriminalaca.
Trefaj se odluuje i pita, skoro
zabavljen;
- Cini mi se da ima odvanosti?
Sleem ramenima:
- Ja sam ovek, a pravi ovek se
nikad ne boji drugog oveka.
- Cak ni od mene?
- Ni od vas.
Posmatra me, neodluan:
- uo sam da si legionar?
- Do poetka ove godine.
- Zato legija?
- Da ne bih liio na druge. Indo
kina u osamnaestoj, to elii karak
ter, a Alir je bio dobar test.
83

- Sta zna da radi?

- Samo da ubijam.
On uzdie i kae oporim glasom:
- Proveo sam pet godina u tenari.., Pet godina... To je dugo.
- U to ne sumnjam.
Zatresao je glavom.
- Ne. ne zna. Treba probati. To
je stvar koja se ne zaboravlja i koju
treba naplatiti onome koji je za to
kriv, ako eli da zadri veru u
sebe. Razume?
- Mislim, da.
- Oenjen si?
- Ne.
- ivi sam?
- Da.
- Sasvim sam?
- Prijatelji?
- Ne.
- Zato?
- Ne znam.
- Znai, niko se nee zabrinuti
zbog tvog nestanka ako napusti
Marselj na dva-tri meseca?
- Niko.
Lano veselim, licemernim to
nom me pita:
- Ne dosea se razloga zbog
koga sam te pozvao?
- Pretpostavljam da ste hteli da
me upoznate.
- U redu, ali zato?
- Da vidite da li sam sposoban
da izvrim zadatak koji elite da mi
poverite.
- Koja vrsta zadatka?
- Ubistvo.
- Jel ti smeta?
- Ba me briga.
Zautao je za trenutak, a zatim je
ustao iz fotelje i otiao do ormaria
odakle je doneo flau i dve ae
koje je napunio. Pruio mi je jednu.
- Moe piti, taj je od boljih.
Pijemo. Kad smo ostavili ae,
zapitao je:
- Kako se zove?
- Pjer Kuve, etrdeset godina...
bivi narednik. Prestar za va po
sao?
- Naprotiv. Treba da uliva poverenje, da ne privlai panju. Ako
84

uspe, nee vie morati da brine

za budunost. Ima roditelje?
Da sam imao roditelje, ne bih
proveo vie od dvadeset godina u
legiji.
Nisi osuivan?
Ni jedanput.
Da skratimo, nepoznat si i poli
ciji i zloincima?
Nepoznat.
Mislim da si stvarno ovek
koji mi treba.
On sigurno eka da ja pitam ne
to o toj famoznoj misiji. Ja utim.
Opet je on taj koji prekida tiinu.
Tip koji me je poslao na pet
godina, glavni komesar or Vasen
otiao je u penziju. Neu postati
ono to sam bio dok je on iv.
Ja u ga ubiti.
Pogledao me je i zakljuio:
Mislim da e ga stvarno ubiti.
Unapred ti kaem hvala. to se tie
novca, imae ga mnogo vie nego
to e ti trebati, a kada zavri po
sao, doi e kod mene, pa emo raz
govarati o tome.
Ustao je.
Sada e te moj zamenik An
Basno upoznati sa problemom. Napred, prijatelju. Nestrpljivo u e
kati da se vrati.

Ana Basnoa sam odmah omrznuo. To je tip oveka koji instink

tivno mrzim. Mali, mrav, elastian
i crn, izgleda kao guter, ima nje
gov hladan pogled i - pretpostav
ljam - brze reflekse. On prezire
snagu i odbacuje vatreno oruje. Za
njega postoji samo no. uo sam da
se njime slui sa majstorstvom koje
plai i najokorelije. Ako ga ja ne vo
lim, njemu sam antipatian. Kvit
smo. Uao je u sobu u kojoj me je
Trefaj ostavio. Odmah je otvorio
karte.
Izgleda da si ostavio dobar uti
sak na gazdu. ao mi je, jer, da ne
krijem, ne svia mi se.
U poverenju, ni ti meni.
Kiselo se nasmejao.

 utoliko bolje. Tako smo nai

sto. Nadam se da nee uspeti, pa
u imati to zadovoljstvo da te eliminiem.
Grei, Basno, uspeu i zau
zeu tvoje mesto pored Trefaja
kada tebe poaljem da se pridrui
onima koji sigurno nisu posebno
ponosni to su te doneli na ovaj
svet.
Pozeleneo je. Po pokretima adamove jabuice konstatujem da je
ovo teko progutao. Glas mu je
postao malo grublji.
- Kada doe trenutak, brzo u
da te ekspedujem.
- to se mene tie. takve kao ti
treba pregaziti petom. A sada, ta
ima da mi kae sem ovih smenih
pria?

Volim Marselj nou. Kada je lepo.

uvek proem kroz Staru Luku da
stignem do svoje sobe. koju mi iz
daje jedna stara udovica u ulici
Obeliska, nedaleko od Pradoa. To je
miran kvart, za koji policija nije
posebno zainteresovana. Volim da
stanujem na mirnim mestima gde
izgleda da sam ono to elim da
budem, a ne ono to sam stvarno. U
stvari, ja sam malograanin, i ako
sam odluio da se pridruim lju
dima u senci. to je zato to znam da
je u mojim godinama skoro nemo
gue smestiti se meu one koji ive
po mom ukusu.
Sa penzijom narednika ne mogu
izigravati neradnika a jo manje se
oeniti. Ona treba da predstavlja
pomo, ali za koji posao? Ne znam
nita da radim. Dvadeset godina
ratovanja ili vojnih vebi nisu pre
poruka ni za kakav posao sem
vojske. No. kako ipak elim da vo
dim lak ivot, a da se ne dosaujem,
posle demobilizacije sam ostao u
Marselj u. Prvo. zato to sam navi
kao na Sredozemlje, zatim jer u
Marselju imam najvie ansi da
sretnem nekog ko e mi ponuditi
dobro plaen posao koji ne trai

mnogo znanja. Poeo sam da obila

zim none baroVe gde se moe sre
sti krem marselj skog oloa. Nisam
se isticao, naprotiv. Napredovao
sam malim koracima, razgovarao
sa jednim, odgovarao drugom, ni
kad nita nisam pitao. Onda se de
silo ovo pre tri dana, kod Memena. Jedan mravi tip se pribli
io stolu gde sam sam pio. Naslonio
se na stolicu i pogledao me.
- Legionaru, moemo li da poraz
govaramo?
- Ne mrzim drutvo.
Seo je.
- Traite posao?
- DA.
- Koje vrste?
- Najskuplje.
- Znate li ta to znai?
- Nikad ne govorim a da ne
znam ta kaem.
*
- Treba vam lova?
- Ne jo.
- A?
- Nisam jo pojeo ono to mi je
drava dala kao nagradu za izvesne usluge.
- Znai, spreman na sve?
- Pod uslovom da zadrim jednu
ansu.
- ansu?
- Da u se izvui.
- Gde vas moe nai?
- Ovde sam svako vee.
Nasmeio se.
- Oprezan, zar ne?
- Da nisam bio stalno takav, sad
ne bih bio ovde.
Otiao je bez rei i bez pozdrava.
Video sam ga jue uvee. Pitao
me je:
- Poznajete li Fransoa Trefaja?
- uo sam za njega.
- To je jedan od velikih.
- Tako priaju.
- Hoete li da radite za njega?
- Zato da ne.
Poveo me je da vidim gazdu.

Ako volim Staru Luku. to nije

zbog slikovitosti i arenih snova
koje prua stidljivima i naivnima.
85

kakav sam i ja bio, ve zbog toga

to njene prljave vode simbolizuju
moj upropaeni ivot i sve izgub
ljene godine. eleo sam da odem
dalje od mola koji je. titio luku od
otvorenog mora. Zamiljao sam da
svet mene eka. Zaleteo sam se, sa
veseljem u srcu i eljom za ivotom.
Posle dvadeset godina vratio sam
se na obalu sa koje sam otiao kao
one olupine sa kojima se talasi za
bavljaju. Pa. zato ne Trefaj i nje
govi mangupi?
Basno i ja smo se hladno pozdra
vili, a zatim me je upoznao sa pos
lom i sa detaljima koji su mogli da
mi ga olakaju. Tako sam saznao
da je moja budua rtva, or Vasen, poreklom vajcarac i da se vra
tio u svoj rodni kraj, selo Overnije,
pored Neatela, da proivi svoje
poslednje godine ivota. Basno mi
je rekao da mi je rezervisana soba
u hotelu Lepi horizont i da tamo
idem kao predstavnik jedne marseljske kue koja proizvodi sapune
i sredstva za ienje. Saznao sam
da or Vasen, iju su mi sliku po
kazali stanuje u ulici La Ro, da voli
duge etnje i da svako vee poseuje malu kafanu u kojoj igra par
tiju karata. Kada likvidiram Vasena, treba da ostanem jo mesec
dana u selu kako ne bih izazvao
sumnju. Preduzete su sve mere
opreznosti kako bih mogao odgo
voriti na eventualna pitanja lo
kalne policije.
Pre nego to smo se rastali, An
je dodao:
- Biu u Overnijeu tano za me
sec dana. Ako nisi obavio posao,
pobrinuu se za tebe.
- A to znai?
- Ubiu te.
- Ali u tom sluaju biemo dvo
jica, drugaru.
- Vara se. Kad ja ubijem, niko
me ne vidi.
II
Izaao sam iz voza u Overnijeu, u
suton rane jeseni, iji je mir reme
tilo samo pucanje petardi koje bi
86

trebalo da plae ptice u vinogra

dima. Po uputstvu jednog radnika,
stepenicama sam se uspeo skoro
direktno do hotela Lepi horizont.
Sa terase sam mogao da bacim po
gled na selo ijeg sam jednog sta
novnika trebao da ubijem. Selo mi
se odmah svidelo, i im sam predao
kofer, krenuo sam, drugim stepeni
cama, u Overnije. Stare kue i
uzane ulice podseale su me na gra
dove koje su dekorateri rekonstruisali za filmove o srednjem veku. Uz
uivanje koje sam oseao javljala
se i briga. Vie bih voleo manje p ri
jatan okvir za moj gadan posao.
Poelo mi je nedostajati snage za
posao, a nisam poeo ni prve pri
preme.
Za veerom sam, bez imalo
dvoumljenja, odgovorio na pre
cizna ili zavijena pitanja koja mi je
moj domain postavljao o meni i
mom poslu, a kada sam se popeo u
svoju sobu, ve sam pripadao tom
selu ije sam krovove mogao posmatrati sa prozora, kao i jezero u
daljini koje mi je davalo iluziju da
sam na morskoj obali.

Probudio sam se u punoj formi, u

sunano nedeljno jutro. Veran svo
jo j ulozi bolesnika koji se opoi'avlja,
ostao sam u krevetu i traio da mi"
donesu doruak u sobu. Oko pola
jedanaest sam izaao iz hotela, ali
sam prethodno sa gazdom popio
au belog overnijskog vina, ija su
me bistrina i bo]a oarali.
Oseao sam se veoma prijatno i
sreno dok sam se etao po selu, i
inilo mi se da se nalazim u nekom
dekoru iz snova Ulice su imale na
zive po pesnicima, a dugo sam sta
jao pored jedne fontane koja je iz
gledala kao da je doneta iz drugog
vremena i da je tu zaboravljena.
Kako sam se penjao prema ulici
Pakot, pomeao sam se sa vernicima koji su ili u crkvu. Zato sam
sa njima uao u boju kuu, kada
u boga nikad nisam verovao?

Moda sam nesvesno eleo da se

uvrstim meu metane, iji sam oz
biljan i miran izgled poeleo a da
toga nisam ni bio svestan. Svi su iz
gledali kao da vode miran ivot, bez
neizvesnosti. Tano suprotno od
mog. Ovo je za mene bila slika za
branjenog sveta, te ene koje su ile
odmerenim koracima i drale za
ruke ljude pomalo ukruene u svo
jim nedeljnim odelima. Velika me je
gorina ispunila na pomisao da je
sve ovo moglo da bude a da nije ni
kad bilo. Cinino sam se zapitao
kakva bi bila reakcija ovog mirnog
stada da sam sada istrao ispred
njih, rairio ruke i poeo da viem:
Ja vas ne poznajem, rii vi mene
ne poznajete. Znajte da sam doao
medu vas jedino zato da ubijem jed
nog od vaih, nekog koga nisam ni
kad video, protiv koga ne oseam
mrnju. Ubiu ga jer sam se obave
zao da u to uiniti, i ne mogu dru
gaije.
Mislili bi da sam lud. Razdvojili
bi se kada bi stigli do mene, i kada
bi proli, ja bih opet bio sam kao i
uvek...
Uao sam za njima u crkvu.

Nisam je odmah primetio. Stao

sam pored vrata levo. Bila je uda
ljena desetak metara od mene,
skoro u mojoj visini. Video sam je iz
profila. Strogi kostim ju je verovatno stario, ali davao sam joj naj
vie trideset godina. U kosi je imala
nekoliko sedih vlasi. Divne oi. koje
sam otkrio kada se okrenula
prema meni; visoka i punaka.
Lepa. Nisam sluao ta je pastor
govorio; razmiljao sam kakav bi
bio moj ivot da sam za druga imao
enu kao ovu od koje nisam mogao
da odvojim pogled. Pokreti vernika
su me trgli iz ovog srenog sna.
Kada je nepoznata prola ispred
mene. krenuo sam za njom. Svaki
as se zaustavljala da pozdravi
jedno, da porazgovara s drugim.

Tako sam saznao da je neudata i da

se zove Evelina. Iao sam za njom,
silazio glavnom ulicom, kada je na
glo skrenula desno, u jednu uliicu
gde nisam smeo da je pratim; ula
je u jednu kuu koju sam zapamtio.
Posle ruka raspitao sam se kod
gazde Lepog horizonta. To je bio
debeo ovek koji je pre dvadesetk
godina doao iz Valea, i koji se jo
uvek oseao pomalo strancem u
ovom kantonu. Nije imao mnogo
prijatelja, a strano je voleo da
pria.
- Da li poznajem gospoicu Evelinu? Pa, naravno! udna devojka...
Pria se da ima para... U svakom
sluaju ima lepe parcele vinograda
u ovom kraju. Zato se nije uda
vala? To ba ne znam. Istina je da je
do prole godine ivela sa svojom
starom mamom. Sada je slobodna,
ali moda nije navikla na slobodu,
zar ne? A zatim ima onih koji zato to je travarka - apuu da
poznaje razne vrste biljaka. Da je
malo vetica... Gluposti! Gospoica
Evelina je osoba koju ja potujem.
Svojim ajevima me je izleila od
bolova u pluima. To su stvari koje
se ne zaboravljaju, gospodine!
U toku poslepodneva proetao
sam putevima koji prolaze kroz vi
nograde. Proao sam kroz selo i,
poteno reeno, poeo sam se dosa
ivati. Oko est sati uao sam u
malu kafanu gde su stari i mladi
igrali karte. Seo sam za jedan sto.
Kada sam popio prvu au belog
vina, osvrnuo sam se po prostoriji i
odmah prepoznao svoju rtvu,
ora yasena. Na njega sam bio
zaboravio... Liio je na svoju sliku.
Po nainu igranja videlo se da je to
miran ovek, siguran u sebe. Jedan
od jaih koji e mi zadati dosta
muke. U odnosu na njega imao sam
jednu veliku prednost! Poznavao
sam ga a on mene nije. Trebalo je
da umre on kako bih ja iveo.
Ustao sam rano posle dosta ne
mirne noi, i reio da napravim
dugu etnju, poto mi je peaenje
87

do sada uvek pomagalo u razmilja

nju.
Jedan kamiondija me je uzeo u
kamion na putu za Montmolin, i
neto kasnije me je ostavio na
kraju ume. za koju je rekao da se
zove uma dame Otenet. Ime iz
bajke. Kao da su se ljudi i stvari do
govorili da me zatvore u neto nest
varno i izvan vremena. Zahvatio
me je bes i, im je kamion zamakao,
krenuo sam. otrim korakom, u et
nju bez cilja.
Poeo sam da se sreujem dok
sam napredovao izmeu drvea.
Zaboravio sam na udnu sredinu
koju je moja fantazija inila jo udinijom, i pokuao sam da razmi
ljam o tome kakav e biti moj ivot
pored Fransoa Trefaja. kome u,
sigurno, po povratku u Marselj pos
tati desna ruka. Lep ivot, sa mnogo
para, lepih devojaka. kolima...
Prava ansa koju neu propustiti.
Izgubio sam oseaj vrem.ena i
prostora, i uskoro sam morao priz
nati da sam se izgubio.
Bio sam ljut! Ko je to video! Oh.
stvarno je bilo potrebno da to pre
zavrim sa Vasenom. ako nisam eleo da postanem sasvim izlapeo. i
kao da je bilo dovoljno da samo
pomislim na njega da bi se materijalizovao. or Vasen se pojavio
preda mnom. sa tapom u jednoj
ruci i krpom u drugoj.
- Gospodine, vi ste se izgubili?
- Izgleda.
- Kuda ste krenuli?
- Nikud. etam se. Stanujem u
Overnijeu.
- Znam. Video sam vas jue
uvee u kafani. Traim peurke ije
branje, zajedno sa pecanjem na je
zeru, i uvee s partijom karata ine
prijatnim dane penzionera.
Koraali smo zajedno. Smatrao
sam, da bih uklonio mogue nepoverenje da treba da mu ispriam
da inae ivim u Marselju, kojim se
poslom bavim, i razlog mog bo
ravka u selu. Rekao mi je da poz
naje taj veliki grad, ali nita vie.
88

Pitao me je kakvi su moji utisci o

Overnijeu i, na moje veliko iznena
enje, uo sam sebe kako govorim
o Evelini. Primetio sam da se nas
rnejao.
- Vrlo prijatna osoba. Uopte
nije komplikovana... Jednostavna
je, kao i one trave koje prodaje. Uo
stalom, nisam ba siguran da je sa
nama.
- Molim?
- Govorim o trenucima kada iz
gleda. da je odsutna, mada je tu. Ima
se utisak da je na drugom mestu.
Verovatno je zbog toga poneka bu
dala i proglasila veticom. Imamo i
takvih, znate...
Puteljcima koje poznaju, samo
metani Vasen me vratio u hotel na
ruak. Nije mi predloio da se po
novo vidimo.
Mada nisam hteo da priznam,
ova jutarnja etnja me je umorila.
Otkad sam izaao iz legije, nisam
odravao kondiciju. Zato sam posle
ruka otiao da se odmorim i. sredi
nom poslepodneva. krenuo sam u
obilazak Overnijea. Kada sam sti
gao do uliice gde je Evelina stano
vala. bez razmiljanja sam krenuo
tuda. Posle nekoliko koraka stigao
sam do kue u koju sam video da je
ula. Na zidu je bio natpis: Evelina
Hub, travarica. Gurnuo sam vrata.
Prvo, nisam video nita. Zatim
sam osetio udne mirise, koji su vla
dali u polumranoj prostoriji. Miris
koji je bilo nemogue definisati, a
koji se sigurno sastojao od mirisa
svih biljaka koje su bile zatvorene u
teglama na policama to su pokri
vala tri do etiri zida.
- Dugo vam je trebalo...
Dah mi se presekao. Videvi me
iznenaenog, nasmejala se.
- eleli ste da me vidite, zar ne?
- Izvinite, gospoice, ali...
- Znate, gospodine, mi u Overni
jeu nismo nita gluplji od ostalih, a
otkako ste me videli u crkvi, eleli
ste da saznate ko sam. Da li se va
ram?

Ona mi se pomalo podsmevala.

Nasmejao sam se.
- Pa, ne.
- A sada, ta mogu uiniti za
vas?
- Priznajte mi da li ste stvarno
vetica?
Dugo me je gledala pre nego to
je odgovorila mirnim glasom.
- Neki kau da jesam, a neki da
nisam.
k
Vratio sam se te veeri, kao i su
tradan i sledeeg dana, u uliicu,
bez nekog posebnog razloga. Evelina se nije ljutila zbog ovih poseta
koje, u stvari, nita nije opravdalo
sem moje elje da ponovo vidim tu
udnu devojku, da joj govorim, da
provedem sa njom koji trenutak.
Cesto su nae razgovore preki
dale muterije koje, kada se radilo
o jadima suseda, glasno govore, ali,
kada se radi o njihovim nesreama,
apuu. U tim beskonanim aputa
njima samo je poneka re dolazila
do mene: srebrna alhemija, pepeo,
matinjak, valerijan, blaen...
Gledali su me sa prebacivanjem.
Smetao sam. Sati koje sam provo
dio sa Evelinom otkrivali su mi svet
za koji do sada nisam poznavao
tihi svet gde se vie papue no to
se govori, svet organienog hori
zonta, ali svet gde su svi izgledali
sreni. Ovi ljudi su me podseali na
ribe koje plivaju bez uma. i lepom
akvarijumu.
Pitao sam je da li e moje posete
izazvati prie. Evelina mi je, bez uz
buenja, odgovorila:
- utae jer znaju da poznajem i
biljke od kojih se umire, i zato to
me se svi pomalo boje. Ne smeju da
me kritikuju jer se plae neke tajne
osvete.
- Kako to?
- Znam neke meavine koje iza
zivaju infarkt miokarda i druge
koje izazivaju bolesti jetre i bu
brega, koje su neizleive. U stvari,
mislim da znam toliko da bi u to i
drugi verovali.

- Pomalo me plaite...
- Nemate ega da se bojite, a da
jem vam re da jo nikoga nisam
ubila.
Evelina mi je postala zabava koja
mi je prekraivala vreme. Ponekad
bih, posle posete, mislio kako bih i
ja imao takvu enu da sam iveo
kao i ostali ljudi. No. nita nije vredelo kao sloboda. udio sam se da
tako lepa devojka nije nala onoga
sa kime bi sagradila zajedniki i
vot, ali kako ne volim pitanja, ni
sam ih ni postavljao. U toku naih
razgovora priala mi je o svom i
votu u Overnijeu, neto sivo, uskogrudo, prigueno. udio sam se da
se zadovoljila da ivi tako povu
eno, a ona mi je odgovorila da ne
treba verovati izgledu i da prava
bogatstva nisu ono to svi mogu videti. Mislim da sam joj priao o raz
nim etapama svog ivota da bih je
malo ponizio. Sasluala me je, a
onda sa osmehom zapitala.
- I ta vam je to donelo? ? - Bar
uspomene.
- Zar mislite da treba ii tako
daleko da bi se one sakupile?
Ne volim da neko ne veruje u ono
to je bila osnova mog ivota.
Travarica je poela da me zama
ra!
Mom prijateljstvu sa Evelinom se
udno pridruila i sve vea simpa
tija ora Vasena, a to mi se nije
nimalo svialo, jer je inilo moj za
datak jo teim. Skoro svakog dana
smo izlazili zajedno, ili da idemo u
etnju ili da pecamo na jezeru.
Jedne veeri, kada sam legao, primetio sam kalendar na zidu i zak
ljuio da je prolo mesec dana kako
ivim u ovom tako mirnom seocetu.
or Vasen i ja smo se etali kroz
umu kada sam mu iznenada re
kao:
- Kada sam stigao ovamo, nisam
mislio da e mi se mesto tako svideti.
- Sami sebe stalno iznenau
jemo.
89

Napravili smo jo nekoliko ko

raka u tiini kada sam ga zapitao:
- Vi dobro poznajete gospoicu
Hub?
- Dosta dobro.
- ta mislite o njoj?
- Teko mi je da odgovorim.
- Zato?
Nasmejao se.
- Zato to je Evelina moja ne
aka, kerka moje sestre.
III
Ovo mi se nije svialo. Zato je
Evelina preutala da je Vasenov
rod? Oseao sam neku zamku. N i
sam razumeo Evelinin stav. ali sam
znao da treba da se uvam. U
stvari, oseao sam boJ koji sam
mogao izbei da sam nastavio da
ivim sam, a samoa je bila moja
sudbina. Jedini lek je bio da to pre
likvidiram Vasena, kao to mi je to
i bio zadatak. Ali, sada kada sam
znao ta povezuje Vasena i Evelinu,
zar nije bilo opasno ostaviti iza
sebe jednu tako pametnu enu koja
bi mogla, po potrebi, predstavljati
vrlo opasnog svedoka optube?
Te noi sam se vraao u hotel
okolo. Ulicom Pakot. Bilo je jako
mrano. Stigao sam do raskrsnice
kada sam iz mraka uo:
Zdravo, legionaru!
Polako sam se okrenuo i video da
mi se pribliava An Basno.
Sea li me se, legionaru?
Tada sam primetio da sam bio
zaboravio Ana, i, evo, svet bitangi
ponovo se javljao njegovim prisust
vom.
Glupo sam zapitao;
U kom si hotelu odseo?
Podrugljivo se nasmejao.
Ne misli, valjda, da u sa onim
to treba da uradim da se zabav
ljam i popunjavam hotelske liste?
Ne, ja sam samo jedan Bruno Ma
leno, radnik. Ne brini za mene. A ti?
Sta ja?

Onaj Vasen, koji gazdu tako

interesuje, jel mrtav?
Ne jo.
90

Trebalo bi pouriti drugaru.

Znam, ali ima komplikacija.
Da ujem.
Objasnio sam mu moj odnos sa
Evelinom i s njenim ujakom.
Je li to neka romansa, legio
naru?
udilo bi me!
Znai, zbog sigurnosti, trebalo
bi ih oboje likvidirati.
Mislio sam na to,
Ali to ti smeta?
Besno je uzdahnuo.
Dobro... Ja sam dobar momak,
pa u se pobrinuti za ovu curu, i
posle nee rei da nisam drugar?
Posle ovih rei nestao je u mraku,
a ja nisam ni pokuao da ga zadr
im.
Veoma sam se udno oseao, i fi
ziki i psihiki, kada sam sutradan
oko sedam sati ujutru sa Vasenom
otiao na partiju pecanja, za koju
smo se dogovorili nekoliko dana
ranije.
Polako sam manevrisao veslima.
Kada smo stigli na mesto koje je iza
brao moj mentor, uvukao sam vesla
i upalio cigaru, dok je Vasen bacao
udicu u vodu. Naravno, mogao sam
ga jednim udarcem gurnuti u vodu
i ostaviti ga da se udavi, a ja da se
udaljim. Samo, to mi se nije svialo.
Moje utanje ga je zaintrigiralo,
tako da me je zapitao:
Neto nije u redu?
Trgao sam se.
ta^.. ah, da... neke nepri
like. ..
Velike?
Jako.
Mogu li vam pomoi?
Ne.
Nisam valjda mogao da ga zamo
lim da mi pomogne da ga ubijem!
teta... ?
Hoete da mi pomognete, a ne
znate ni ko sam.
Vasen je odgovorio, ne podiui
glas:
.- . . .bivi legionar, dobro
ocenjen, dvadeset godina slube, devet
rana, mnogo medalja, dve poh
vale. ..

- V i... Vi znate sve?

- Kao to i vi znate ta sam bio
ranije i ta sam radio u Marselju...
Imali ste izvesno ponaanje i oprez
po kojima sam razumeo da vam ni
ta od moje prolosti nije nepoz
nato, to je ve dosta udno, ali za
to ste izbegavali da spominjete
moje bive funkcije u Marselju?
Tako sam zakljuio da ste zbog
mene doli u Overnije... Da li se
varam?
Potpuno obeshrabren, odgovorio
sam bez razmiljanja:
- Ne.
- Poznajete me?
- Ne.
- Da li bi ja trebalo da vas pozna
jem?
- Ne.
- Ako se nikad nismo videli, niti
imali zajednikog posla, vae pri
sustvo se moe objasniti jedino
time da vas je neko poslao u O ver
nije. Tano?
- Tano.
- Moete misliti, kada mi je Evelina priala o vaim estim posetama, da sam se raspitao. Imam jo
puno dobrih prijatelja u Marselju,
onih koji su sa mnom radili. Tako
sam saznao sve to mi je bilo po
trebno.
Tip je postao jako opasan za
mene. Trebalo je sve srediti to pre,
a Basno e se pobrinuti za trava
ricu.
- ivite u Marselju bez obaveza i
bez posla. Nemate privatne svojine.
Treba da naete posao. No, jedino
mesto kuda ste ili redovno je kod
Memena. gde se okupljaju la
novi bande Fransoa Trefaja, koji je
skoro izaao iz zatvora. Znai, mo
glo se pretpostaviti da elite da za
raujete s druge strane zakona.
Jedne veeri, dostavlja je video jed.nog Trefajevog oveka za vaim sto
lom. Sledee veeri ste otili sa
njim. Nije trebalo biti mnogo pame
tan, pa pogoditi da ste bili kod
gazde. injenica da ste posle nasta
vili da navraate kod Memena, i

da ste pili u drutvu sa ljudima koji

vas do tada nisu zapaali, ukazuje
da ste se dogovorili sa Trefajom, da
od tada pripadate njegovoj bandi.
Logino?
Logino.
Iznenada, nestajete, a nikom
ne ostavljate adresu. Doli ste u
Overnije, selo o kome u Marselju
sigurno mnogo ne govore. Zato
Overnije, kada to nikako nije intere
santno mesto za neku bitangu, sem
to u njemu ivi ovek koji je poslao
Fransoa Trefaja u zatvor, na pet
godina. Dobro poznajem Trefaja.
To je ovek pun mrnje, koji ne
oprata. Znai, mogu sa puno prava
da zakljuim da ste vi tu zbog os
vete po nalogu moje rtve. Trefaj
vas je poslao ovamo da me ubijete,
zar ne?
Da, ali me nemojte odati, jer je
ovde ubica iz bande, koji je spre
man da napadne vau neaku!
Zar stvarno nameravate da
me ubijete?
Ne znam... ne znam vie... To
je moj zanat...
Jo ga moete promeniti. Nije
kasno.
Kada sam oko deset sati krenuo
da vidim Evelinu, bio sam resio da
obavim svoj zadatak. U mojim godi
nama se ovek vie ne menja...
Polako sam silazio ka zaspalom
gradiu. Nita ne deluje sa vie poverenja od zaspalog sela. Ko bi od
spavaa i pomislio da se smrt, u
mom obliku, eta pod njihovim
prozorima? Da li je Vasen, koji je
pripremao svoje udice za sutranji
lov, stvarno verovao u opasnost? A
Evelina...
Ne znam da li je na mene uticala
atmosfera zaspalog sela, tiina ili
miris berbe koji se oseao u uliici,
ali sam se oseao savladan udnim
i ludim mislima. Zato ja nisam
mogao da uivam u obinom i m ir
nom ivotu kao stanovnici Overnijea? Zato nisam mogao da volim i
da budem voljen, da osnujem poro
dicu?
91

Usporio sam korak. Vie nikog

nisam eleo da ubijem. Nisam vie
prihvatao ni da Basno sredi Evelinu.
Evelina... Ritam mojih koraka
odgovarao
je
slogovima
ovog
imena. E-ve-li-na...
Boga mu! Pa ja je moda volim?...
Evelina me je primila kao i uvek.
Jo jednom sam se divio njenoj m ir
noi koja je tako prijatno delovala
na mene. U jednom momentu sam
izaao, i kada sam se vratio, nisam
mogao da verujem svojim oima:
Evelina, ukoena od straha, gledala
je Ana koji je sedeo na mestu na
kome sam ja malopre sedeo. Imao
je no u rukama.
Dobro vee, legionaru.
Basno je izgledao vrlo zadovoljan
sobom.
Da li si joj rekao?
Ne.
Nalazim da je jako mirna...
Hoe li ti da joj kae, ili u ja?
Objasni joj ti.
U redu sedite, gospodo.
Evelina je posluala. Izgledala je
potpuno obeshrabrena.
Gospoo, ao mi je vas, jer ste
mi simpatini. Na alost, posao mi
ne dozvoljava da budem sentimen
talan.
Ja... ne razumem.
Strpljenja, sve e vam biti jas
no! Tip koga ovde vidite nije uopte
ono to mislite.
A h ...
To je jedan mangup koji je do
bio novac da ubije jednu osobu koja
ivi u Overnijeu.
Pjer! On lae, zar ne?
An me je gledao s podsmehom.
Odgovori joj legionaru.
U pravu je, Evelina. Molim vas
da mi oprostite.
Skupila se na stolici.
A najgore jo ne znate, devojko!
Trgla se.
Ima i goreg? ta moe biti
gore?
92

Jo kako! Zamislite da ak ni
re nije odrao! Nije ubio, a ja ga
sada sumnjiim da vie ni nee da
ubije tog oveka!
Oh sva srea!
A, ne! Jer sada u ja da preuz
mem posao i morau i vas da ubi
jem.
Molim?
Ne mogu u takvoj vrsti posla
ostaviti svedoka...
Evelina je prinela ruke grudima
kao da se titi.
y i . .. vi hoete... da me ubijete?
ao mi je, ali moram, zar ne?
Evelina je otvarala i zatvarala
usta, gledala nas je oima progo
njene zveri. Ja sam gledao Ana,
ekajui trenutak kada u imati
najvie anse da skoim na njega.
Evelinom sam bio pomalo razoa
ran. Znam da nije veselo'umreti, i
to na takav nain. No, mislio sam
da je jaa. Jeala je:
Ja... ja... o svemu... ne znam
nita!
Basno se graciozno naklonio.
Vidim ... na alost, uvek nevini
plaaju... To je stari zakon koji mi
ne moemo izm eniti...
Ovo vie nisam mogao da podne
sem. Sada sam znao da volim Evelinu, da neu ubiti Vasena, da ne e
lim da napustim Overnije. ekao
sam trenutak da skoim na Ana.
Neto je u mom dranju to otkrilo.
Pre nego to sam predvideo njegov
pokret, Basno je skoio na mene i
stavio mi no pod grlo:
Uini jedan pokret i gotov si!
Izvadio je kanap iz depa i pruio
ga Evelini.
Zaveite mu ruke, i to vrsto!
Mlada ena je posluala i An je
izjavio da je zadovoljan.
Sada i noge.
Kada je i ovo bilo gotovo, ubica je
izjavio:
A sada smo doli do najnezgodnijeg dela mog zadatka...
Evelina se izmakla, sa isprue
nim rukama.
Ne! Ne! Neu!
Budite pametni!

- Imajte milosti... Sluajte me...

Kada bih se obavezala da ubijem
oveka koga je on trebao da ubije?
Jadna Evelina,.. Nije znala o
kome se radi.
- Objasnite ta ste mislili!
Brzo je odgovorila:
- Ne znam ko je rtva, i ne tie
me se. ali ako ga Pjer ne ubije, ja u
samo me ostavite da ivim!
- Stvarno?
- Da. Ne elim da umrem!
- Naravno, razlog je dobar, ali
ne znam da li mogu da verujem da
neete pobei.
- Dau vam u zalogu sav svoj
nakit.
- Nakit? Koliko vredi?
- Pedeset ili ezdeset hiljada fra
naka.
- Kako u dokazati da vam ih
nisam ukrao?
- Potpisau da vam ih dajem za
dug jednog prijatelja u Francus
koj. .. Pjera, na primer.
- U redu... Idemo po nakit i pri
bor za pisanje. Rok za ispunjavanje
naeg ugovora je do sutra uvee. A
sada. idem sa vama.
Izali su. i vrlo brzo se vratili.
Basno je nosio kutiju koju je stavio
na sto pre nego to ju je otvorio, te
je pregledao sadraj dok je Evelina
pisala obeanu priznanicu. Pruila
je pismo gangsteru i naivno zapi
tala:
- Hoete li mi sve vratiti?
- im eliminiete dotinu osobu.
- Ko je to?
- or Vasen.
Na moje veliko uenje, Evelina
je bila mrtva hladna. I nezainteresovana i to potpuno.
- Dobro ga poznajem to je moj
ujak. Okrenula se prema meni:
- To nije vie mlad ovek, pa
nee biti jako teko.
Izazvan ovolikim cinizmom, eks
plodirao sam:
- Vi ne znate ta govorite!
- U svakom sluaju, ako poslu
am ovog gospodina, ni vi ni ja ne
emo umreti.

An je zakljuio:
- Evo jedne koja se razume u
ove stvari!
Cuo sam Evelinu kako odgovara:
- Imam poverenja u vas.
S pravom, mala moja. Odvezaete
ovog glupog legionara za pet mi
nuta. Do vienja sutra uvee.
- Zar neemo nazdraviti?
An se nasmejao.
- Vi ste pravi fenomen!
- Sta ete popiti?
- Imate apstinta? *
- Naravno.
- Pravog?
- Pravog.
- Posle nekoliko minuta. Evelina
se vratila. Nosila je ae i flae. Izvinila se:
- Ima ga jo samo malo... Na
dam se da e biti dovoljno? Sa va
om dozvolom, ja u popiti neto
blae.
Napunila je ae i video sam, sa
odvratnou, da podie svoju au
prema Basnou i kae:
- iveli!
An je uinio isto i popio sadraj
iz ae. zatvorio no i rekao:
- Videemo se sutra, i hvala na
piu. Do vienja, legionaru.
Ustao je, i odmah posrnuo. Uhva
tio se za sto. Na licu mu se videlo
ogromno iznenaenje.
- Boe, ta mi se deava? Vie
nemam nogu!
Dok se on borio protiv nevidlji
vog neprijatelja, video sam kako se,
u trenutku, Evelina menja. Vie nije
bila zaplaena stidljiva devojka.
Ponovo je postala jueranja Eve
lina, ona koju sam voleo. Nasmeila
mi se i rekla:
- uli ste ve, Pjer, da poznajem
specijalne biljke.
Zaplaenih oiju, obliven hlad
nim znoje, An je dahtao:
- ta... ta... ovo... znai.,.?
Nemilosrdno, Evelina mu je odgo
vorila:
- Da vie nikog neete ubiti, da
niko nee umreti sem vas!
93

- Drhtavom rukom. An je poku

ao da iz depa izvadi no. ali nije
uspeo jer je pao na pod. nagla
vake. Evelina se nadnela nad telo.
- Gotovo je... Sad emo ga izneti
napolje i lekari e zakljuiti da je
umro od kapi. ili neto slino.
Dok je sekla konopce, zapitao
sam je:
- Znali ste, Evelina?
- Da.
- Od kada?
- Ujak me je obavestio.
- I...
- I. ta?
- Zato se i mene niste oslobo
dili. kao to ste njega sredili?
Iznenaeno me je pogledala.
- Ali, Pjer. jer vas volim i jer vi
mene volite.
Telo Ana Basnoa su berai ot
krili rano izjutra, pored fontane.
Lekar je zakljuio da je on umro od
infrakta. Kako je u odelu naen no
vac, a odelo bilo uredno, ovo je bila
jedina mogua hipoteza. Sahrana
je obavljena o troku pptine. Sutra
dan posle sahrane, or Vasen je
otputovao u Marselj gde je eleo

uz pomo svojih bivih kolega da

obavi jedan razgovor sa Fransoom
Trefajom.
IV
Evelina i i ja smo se venali kra
jem oktobra. Sada ivimo u Overnijeu. Vasen se vratio iz Marselja za
svatove i obeao mi je da mi Trefaj
nee vie smetati.
Sa Evelinom ivim mirnim ivo
tom, bez ijednog oblaka. Najzad
sam pronaao svoj put. Ponekad,
kad se setim prolosti, ini mi se da
je neko drugi - neka vrsta brata
blizanca - proiveo dvadeset go
dina u legiji. Uvee sedim na stolici
na kojoj sam bio privezan, i posmatram svoju enu. Kad vidim kako
pomera one tegle, neto me trecne
u srcu. Nadam se da joj neu nikad
dosaditi. Za ostalo... MEKTUB! kao
to smo govorili, pred odlazak u
borbu.
Bavim se vinogradom, pecam na
jezeru, okopavam ga sa ujakom
Vasenom i elim da se sve tako na
stavi u ovom mirnom seocetu gde
se nikad nita ne deava.
Preveo: Mitan Cveji

P A N J A ! S V E S K A B R O J 602

MAJK SAMS JE BIO MLAD

ZATO JE JEDNOGA DANA NAPUSTIO DENBURG POT
ANSKOM KOCIJOM I POVEZAO SE SAMO DO KARBODIJEVOG RANCA. SLEDEE STANICE, NIKO NIJE ZNAO
UZBUDUIVU PRICU O KAUBOJIMA I NJIHOVIM ZGO
DAM A I NEZGODAMA CiTAJTE U NAOJ SLEDECOJ
SVESCI KOJA NOSI NASLOV BACI GVODE
94

nnjLPJi uuBnvni
ROmROI
5VT5K KnJitvno/ri
NIP DNEVNIK
OOUR NOVINSKO-IZDAVAKO ODEUENJE

Iz tampe ]e Izalo novo kolo:

ovani Verga - ORENICA
Jedan roman za
or Sand - MALA FADETA
samo 20 dinara
F]odorDosto|mrsW > GAZDARICA
Komplet
Hamza Humo - GROZDANIN KiKOT
96 dinara,
Aleksal Tolst<4 - HROMI KNEZ
Tomas Majn RId - KVARTERONKA
od 6 svezalca
NIP DNEVNIK. OOUR Novinako-izdavako odeljenia
(Prodaja) 21000 NOVI SAD, Bulavar 23. oktobra 31

3X

PORUDBENICA
Ovim neopozivo poruujom komplet Ljubavnih romana STAZE
(Ime I prezime)

(Zanlman|e)

(Potanski broj I mesto)

(Ulica I broj)

(Svojeruni potpis)

...
95

ROTO BIBLIOTEKA
ZABAVNI ROMANI - NOVA SERUA X -

100

589 Lone Liberti

Dek Slejd

VELIKI GAZDA DEK

LASITEROV OBRAUN

590 F. Eton
Dems Jaf
Henrl Slesar

LUN KRALJ PONOI

SEDMt GUTLJAJ
USLUNA KONOBARICA

591 G .F. Unger

Dord G. Gilmen
592 RIngo Hariken
Al Mlls

PLEHANA ZVEZDA
UNAKRSNA VATRA
ODJAI, BENE
TRI MRTVAKA KOVEGA

593 Gordon F. Uvalde

G. F. Unger

NE DIRAJTE DEJVIJA
POSLEDNJI OKRAJ
OVEK BEZ POREKLA
DVOJNIK U BEKSTVU

594 T, V. Olsen
Red Kllf

ODMETNICI
JAHA SMRTI

595 Lin Vestland

Lon Liberti
596 BUl Bacn T<eli Kevin

DO POSLEDNJEG METKA,
TIGAR IZ IKAGA

597 Li Flore'n
Mat Dehju

OSVETNICI
OKRAJ U BIG MALU

598 Bret Halidej

Hol Vorner

PETI DAN
NAVARO
IZMEU DVE VATRE
SNAGA MRNJE

599 Noel Lumis

Don Vejn
600 B e rtA rtu r
Rejmond endier

ZASEDA U MESEEVOM PROLAZU

UCENJIVAI NE PUCAJU
LUN U ZAMKU DUHOVA
GOSPOICA EVELINA

601. F. ETON
S. EKSBRAJA

PRETPLATA
Godlinla pretplata, za 48 svesaka, iznoci za naiu zemlju 432
dinara, a za druge zemlje 1008 dinara.
Pretplatu treba poslati uputnicom, sa naznakom ZA SERUU
ZABAVNIH ROMANA I navodei broj sveske od koje pretphita tee,
na adresu: NIP DNEVNIK, Novi Sad, iro raun 65700-603-6350; za
pretplatu Iz Inostranstva devizni raun 65700-620-21-3200.

ZABAVHI ROMANI

BACI
GVOiflE
B IL I B A R N
, Z A B A V M I R O M A rM I

1g

O ItM A P A

s edea sveska