Svet Ronjenja Jan-Mar - 2008

Impresum:
Izdava: PRINT ART, Panevo

Glavni odgovorni urednik:
Janez Kranjc
Zamenik glavnog urednika:
Dragan Gagi
Tehniko ureenje:
Ivan Bilikov
Direktor marketinga:
Ivana Orlovi
Filmovanje:
Error design, Beograd
tampa:
PRINT ART, Panevo
Saradnici:
Milorad ukni, Boana Ostoji, Rajko Bulaji, Vlatko Taleski, Aleksandra Komarnicki, eljko Dragutinovi, Mirko
Bevenja, Marija Jevtovi, Vladimir ao, Zoran Radoii,
Slobodan Baranjin, Dragan Peraevi, Slobodan Savatovi,
Ivan Uroevi, Ivan Marinkov, Goran Petrovi
Kontakt:
ronilackisvet@yahoo.com
+381 63 770 66 70
Naslovna strana:
foto: Slobodan Nikoli (na slici Aleksandar Jovanovi)
CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka
Srbije, Beograd
RONILAKI SVET
ISSN 1452 - 1091
COBISS.SR - ID 123507980
asopis Ronilaki Svet se delimino

finansira sredstvima iz budeta
Republike Srbije - Ministarstvo
omladine i sporta
In Memoriam
www.sopas.org.yu
25. februara 2008. godine, preminuo je u 82. godini bivi predsednik SOPAS (1976-1979)
Boidar Leki PAJA.
Roeni Beograanin, Dorolac, oficir iz prve klase vojno-pomorske akademije, kapetan fregate u penziji.
Na elo SOPAS-a doao je u pravom momentu, kada je ronjenje u Srbiji bilo u velikoj krizi.
Svojom bespotednom borbom u organima Saveza ronioca SFRJ, SOFK-i, Narodnoj tehnici,
Ministarstvu odbrane, komandi ratne mornarice i svim drugim, gde se govorilo i odluivalo
o ronjenju u Srbiji, uo se njegov glas. Njegov autoritet, njegov uroeni arm, beogradskog
mekera, otvarao je sva vrata. Uspeo je da za par meseci srpsko ronjenje dovede do pozicije
relevantnog aktera u Savezu ronilaca SFRJ. Organizovao je osnivanje ronilakih klubova du Dunava shvatajui znaaj ronjenja u odbrani zemlje. Organizovao je prve ronilake centre u kojima
se okupljali lanovi klubova iz Srbije, gde su se odravali kursevi za sva ronilaka zvanja o troku Saveza. (Srebrno jezero
1977., Borsko jezero 1978. i otok Premuda 1979. godine). Poten i principijelan, pre vremena je napustio mesto Predsednika
SOPAS, ali uvek nam je bio na raspolaganju svim svojim potencijalom. Imao sam sreu da mu budem najblii saradnik u
danima kada je vodio SOPAS, pa dajem sebi pravo da mu u ime svih ronilaca Srbije i onih koji su ga znali ali i onih koji danas
sluaju o njemu, uputim rei zahvalnosti i potovanja: Dobro ti more na Admirale.
Zoran Radoii
www.sopas.org.yu
Vesti iz SOPAS-a
Odrana redovna godinja

Skuptina
Redovna godinja Skuptina nacionalnog

ronilakog Saveza odrana je 29. marta 2008.
godine, u sali za konferencije na sportskom
centru Tamajdan. Od 14 klubova koji su platili
lanarinu (a samim tim dobili pravo odluivanja i glasanja), prisutno je bilo 12 ovlaenih
delegata iz isto toliko klubova. Radno predsednitvo je vodilo Skuptinu u sastavu Boana
Ostoji (Predsednik Saveza), Zoran Radoii i
Dragan Peraevi. Na samom poetku odata je
poast minutom utanja nedavno preminulom
Boidaru Lekiu Paji.
Obueni ronioci
Tokom 2007. godine prema evidenciji Nastavne komisije SOPAS-a
obuen je sledei broj ronilaca:
- P1 kategorija 157
- P2 kategorija 17
- P3 kategorija 11
Nakon toga, prisutnima se obratila Predsednica Saveza gospoica Boana Ostoji sa
4 Ronilaki svet januarmart 2008.
izvetajem o radu za 2007. godinu. Zatim je sledio detaljan finansijski izvetaj za proteklu godinu, a potom plan rada za 2008. Sa panjom je
sasluan izvetaj predsednika Nastavne komisije, Valerija Ljubiia koji je govorio o licenciranju instruktora i aktuelnoj problematici u vezi
sa tim. Takoe je istakao problem nedostatka
detaljne evidencije P3 ronilaca u klubovima, jer
su upravo ti ronioci nosioci budueg razvoja.
Na sveukupno odobravanje je naila najava
novog seminara ronilakih instruktora, koji bi
imao radni karakter i tokom kojeg bi se dopunio UZOR kompletnim programima ronilakih
specijalizacija. Pripreme za to su uveliko u toku.
Milorad ukni je podneo saet izvetaj
o prologodinjem Festivalu podvodnog filma u Beogradu, sa naglaskom na znaaj koji
Festival ima na popularisanje naeg ronjenja
u svetu.
Na kraju, pod takom razno, analizirano je ne odravanje kursa za instruktore M1.
Konstatovano je da je manjak zainteresovanih
kandidata za specijalistiki deo kursa bio glavni
problem. Takoe, Valerije Ljubii je sugerisao
da se instruktorski kurs ne bi trebao odravati
ee od jednom godinje, ali ni ree od jednom u tri godine. Klubovi koji ele da orga-
nizuju instruktorski kurs trebaju da podnesu

zahtev Nastavnoj komisiji SOPAS-a.
Predrag Radifovi informiso je prisutne da
je u toku priprema materijala za prvi od ronilakih udbenika u izdanju SOPAS-a. Materijal
bi trebao da bude dostavljen nastavnoj komisiji
do poetka leta.
Velika Plana, 22.mart 2008.

3. Balkanski festival
Mart je oigledno mesec festivala. Trei put za redom u Velikoj Plani odran je
Balkanski Festival podvodnog filma. Raniji revijalni karakter je ove godine pretvoren
u takmiarski. Pristiglo je 27 filmova od kojih je 8 prikazano u sali Doma Kulture u
Velikoj Plani. Pobedio je film Dejana Stoilovia Mree, drugo mesto je pripalo filmu Miodraga Lakia Dunavski demoni dok je tree mesto pripalo filmu ovek od
vode autorskog tandema Ivana Orlovi Kranjc i Janez Kranjc.
Panevo, 22-28. mart 2008.

5. Meunarodni festival podvodnog filma i izloba
podvodne fotografije
Panevaki festival iz godinu
u godinu sve vie upotpunjuje i
poboljava svoj program. Ovogodinja izloba podvodne fotografije okupila je autore sa raznih
strana sveta. U Galeriji savremene umetnosti svoje radove su
izloili Miro Andri (Hrvatska),
Slavica Kaelan (Crna Gora),
Borut Furlan (Slovenija), Abdul
M. Mohamed (Egipat) i domai
autori Duan Varda, Vladimir
Radni, Dejan Mati, Ivana Orlovi Kranjc, Goran Koevski i Janez Kranjc. Izlobu je otvorio gradonaelnik Paneva Sran Mikovi, koji tom prilikom naglasio da
mu je izuzetno drago to je festival u mnogome postao gradska manifestacija, koja
ima tradiciju i ambicije da traje jo dugi niz godina. Selektor izlobe Zoran Rubinjoni
objasnio je izbor radova koji su izloeni i pozvao sve prisutne da zajedno zavire ispod
povrine vode.
Iste veeri samo sat vremena kasnije, u Kulturnom Centru Paneva poele su i
video projekcije. Mnogobrojnoj publici obratio se ura Bokovi (Predsednik KPA
Panevo) koji je i zvanino otvorivi festival, rekao da mu je drago to projekcije u
Panevu zapoinju filmom panevakih autora Janeza Kranjca i Ivane Orlovi Kranjc
- ovek od vode . Svi ovi dogaaji bili su upotpunjeni i izlobom deijih crtea
Podvodni svet dejim okom. Klubu podvodnih aktivnosti Panevo sve pohvale za
organizaciju cele manifestacije.
Statika
Kup Villa Breg 2008
www.sopas.org.yu
Prijavljivanje P3
Jo jednom je naglaeno da je prijavljivanje kursa za ronilaku kategoriju P3 obavezno. Ubudue, Nastavna
komisija e biti primorana da kurseve
koji nisu blagovremeno prijavljeni SOPAS-u i na ijem zavrnom delu nije
prisustvovao delegat saveza - smatra
neregularnim!
Takoe se obavetavaju svi klubovi da do 5.maja 2008. godine dostave Nastavnoj komisiji spiskove ronilaca P3 kategorije koji rone kod njih u
klubu!
KPA Bela Crkva je ove godine ponovo organizovao Otvoreno prvenstvo Vojvodine
u ronjenju na dah (statika apnea) u prelepom ambijentu Vile Breg u Vrcu. Takmienje
se odvijalo prema AIDA pravilima koje je sprovodio Aleksandar Karjuk. Sam bazen je
dubine 1.5 metar a temperatura vode je bila 26 stepeni. Sve u svemu idealni uslovi za
odravanje takmienja. Nagrade za najbolje je su obezbedili Vila Breg i Polar Sub.
Napravljeni su sledei rezultati. Meu mukarcima najdue je dah zadrao Branko Petrovi (Apnea Tim Beograd) 6.41, zatim Marko Arsenijevi (S.D.T. Svet Ronjenja) 5.04, dok
je trei Andri Ivan (Apnea Tim
Beograd) 4.58. U enskoj konkurenciji prvoplasirana je bila Miri
Isidora (DPA Sombor) 3.34, druga Tijana Zec (Apnea Tim Beograd) 3.10, a trea Slavica Turk
(S.D.T.Svet Ronjenja) 3.00.
U ekipnom plasmanu redosled najbolja tri tima je sledei:
Apnea Tim Beograd, S.D.T. Svet
Ronjenja, KPA Bela Crkva.
januarmart 2008. Ronilaki svet 5
Mares noviteti
I dalje vrhunski ...

Nemo EXCEL
Popularni ronilaki kompjuter Nemo se
popeo na sledeu stepenicu svoje evolucije. Pod
imenom Excel krije se najkompletniji kompjuter u klasi sat-kompjuter. Dovoljno je elegantan
da bise mogao nositi i kao modni detalj, a opet
savreno funkcionalan i za najkomplikovanija
ronjenja. Ovaj model ima sve funkcije originalnog Nemo raunara sa nekoliko vanih novina.
Najvanije je da se unutar kompjutera nalaze
vajcarske high-tech komponente, koje mogu
uspeno odolevati i najteim uslovima rada. Novost je i mineralno staklo na displeju koji je izuzetno kontrastan i itljiv, kako na jakom suncu,
tako i pod vodom. Kuite je tanko, ali izuzetno
vrsto i kompaktno. Mogue ga je nabaviti sa
standardnom i proirenom narukvicom.
Nemo AIR
Sve osobine starog Nemo Wide kompjutera, plus integrisano merenje potronje vazduha litrama po minuti. Zadran je vrhunski itljiv displej, a
dizajn je kao i uvek, kompaktan, ergonomian i sa puno stila. Sa integrisanom kontrolom potronje vazduha, ovaj raunar omoguava maksimalno
iskorienje bottom time-a tokom zarona. Opcionalno se moe dodati i kompas. Ovaj proizvod e se nai u prodaji tokom prolea 2008. godine. Moe
se oekivati detaljan test u nekom od narednih brojeva naeg asopisa.
Puck
Potpuno nov kompjuter, idealan za ronilake centre. Iako u skromnom kuitu, ovaj raunar sadri kompletan RGBM algoritam. Na displeju se lako oitavaju krupni brojevi, a svetlo
se takoe jednostavno ukluuje. Konstruisan
je tako da se moe nositi i na levoj i na desnoj
ruci. Oni koji vie vole konzole, mogu ga lako
i brzo uklopiti u sistem instrumenata. Funkcije
se kontroliu i podeavaju jednim dugmetom,
pomou kojeg se i kreete kroz menije.
Izdvajamo
Nagrada asopisa Tauchen
Najuticajniji ronilaki asopis, nemaki Tauchen je sedmi put uzastopno kompaniji Mares dodelio laskavu titulu najboljeg proizvoaa ronilake opreme. Ovaj put nagrada se odnosi na kategoriju BCD, iako je
Mares imao i visoke nominacije i u kategoriji regulatora i ronilakih kompjutera. Nagradu je primio Duan
Runjaji (Mares Sales Director). Ovo priznanje je logian sled dogaaja, obzirom na viegodinja istraivanja, inovacije, poboljanja i originalne patente koji su izali iz Mares laboratorija. Da podsetimo samo
na air trim sistem i Dragon koncept. Ako tome dodamo kvalitetne materijale, perfektnu finalnu obradu i
nenadmaan dizajn postaje jasno zato Mares proizvodi ve godinama osvajaju nagrade.
INFO:
CALYPSO GROUP
011322 22 32; 063 309 007
calypso@eunet.yu
dardne veliine su od 5-10L u zavisnosti od gasa i namene. Na bocama su samo veliki brojevi sa MOD-om (granina dubina disanja)
i mali stiker sa analizom gasa. Pune su obino blago negativno a
prazne blago pozitivno plovne. Ovako konfigurisan ronilac se moe
bez problema kretati - roniti sa dvobocnikom i sa do 3 deko/stage
Tehniko ronjenje - oprema (1)
Bez alata ...

U
ovom serijalu do sada smo se ve upoznali sa osnovama tehnikog ronjenja i putem kojim treba krenuti da bi
se stiglo do ultimativnog cilja. Posebno smo obratili panju na

obuku najbitnije, a nekada i najslabije karike u lancu, samog ronioca. Meutim u dananjem svetu u kome su granice u svim aspektima ivota, a
tako i u ronjenju dovedene do ekstrema, oprema koja se upotrebljava ima
izuzetan znaaj. U nekim sportovima bolja oprema dovodi do odluujuih desetinki na takmienjima, dok kod nas ronilaca ona ponekad moe
predstavljati granicu izmeu ivota i smrti.
U ovom i narednom broju opisaemo blie opremu koje se moe
kvalifikovati kao podobna za tehniko ronjenje. Kako smo mi u RK
Triton pobornici DIR konfigurisanja opreme (o ovome je vie pisano u R.S. april-jun 2006.) opisaemo delove opreme koji su konfigurisani na ovaj nain. Za one koji nisu pristalice DIR-a opte odlike
opreme se nee mnogo razlikovati od onih ovde opisanih.
Zbog ekstremnih uslova u kojima ronimo (peine, duboke olupine, dekompresija, hladnoa i dr.) svi sistemi koji su esencijalni za
preivljavanje se dupliraju. Ovde se misli na izvore gasa, regulatore,
sisteme za plovnost pa sve do lampi, instrumenata itd. Hteo bih da

istaknem neke opte smernice koje oprema i konfiguracija moraju da
ispune. Pod to spada: pouzdanost, mali otpor vode, jednostavnost,
upotrebljivost, performanse, servis i naravno cena. Za ozbiljnog ronioca cena i ne predstavlja prevelik problem iz prostog razloga to cena
vrhunske moderne rekreativne opreme nije mnogo nia nego cena
sigurne i pouzdane opreme pogodne za tehniko ronjenje. Iz iskustva
znamo da ljudi esto potroe velike sume novca kupujui najbolje
da bi na prvim asovima naprednog ronjenja shvatili da ova oprema
ne odgovara i mora biti rekonfigurisana ili jo gore zamenjena. Poeemo sa opisom opreme komad po komad.
Rezervoari za vazduh - ronilake boce

Boce koje koristimo (ovo se pre svega odnosi na ronjenje gde je
potrebna termalna protekcija) su eline. Kao to ste videli na mnogim slikama, one su udvojene. Razlog ovome je sa jedne strane vea
koliina potrebnog gasa, a sa druge strane osiguranje od gubitka
boce. Uz pomo podvodnih skutera vet ronilac moe transportovati i do 9 (3 pakete od 3boce) stage/deko boca. Naravno, u koliko
sve nije konfigurisano po propisu oigledno je da je ovaj zadatak
nemogue izvriti. Ovo je samo jedan primer ta je sve uz dobru
obuku i vebu mogue. Proizvodjai kao Luxfer ili Catalina su danas
najrasprostranjeniji.
Wing je standard
BCD u tehnikom ronjenju treba da bude wing tipa. U rekreativnom ronjenju se sreemo sa takozvanim jacket sredstvima za
odravanje plovnosti koji pored toga slue i za noenje boce. Ovaj tip
BCD je udoban i jednostavan za rukovanje ali njegove performanse
u tehnikom ronjenju nisu zadovoljavajue. Stabilnost pod vodom
je loa, poloaj - tz. trim je teko postii, nisu dovoljno robusni i
proizvode veliki otpor pri plivanju. Iz tog razloga koristimo wing
tip BCD-a koji bocu dri kao ponton. Moe biti konstruisan kako za
dvobocnik tako i za mono bocu. Obino se sastoji iz spoljne robusne
vree i unutranje koja dri gas. Kapacitet plovnosti se kree od ca.
12 do 25 kg. Montira se navlaenjem na rafove dvobocnika, a preko njega na iste rafove se montira elina ploe sa oprtaima.
Ploa je od nerajueg elika ili aluminijuma (zavisno od potrebne teine) sa standardnim rasponom rupa za prirafljivanje boca i
predstavlja osnovu za vezu izmedju ronioca, boce i opreme.
Oprtai su tako upleteni u plou da se sastoje iz jednog dela.
Na sebi imaju 5 elinih alki za kaenje opreme i elinu nalu koja
se kad je zatvorena nalazi sa desne strane. Dve alke se nalaze levo i
desno na grudima, jedna na levom kuku i po jedna na meunoniku
napred i nazad. Na ovaj nain se obezbeuje neunitiva konstrukcija
(koja moe bukvalno veno trajati) izuzetnih osobina. Distribucija
teine je idealna (elina ploa tei ca. 3 kg znai manje tegova na
pojasu) komore za plovnost se nalaze izmedju tela ronioca i paketa
sa bocama, ime je prednji deo ronioca slobodan i wing zatien,
stabilnost je odlina i imamo idealnu platformu za kaenje i transport sve neophodne opreme.
Danas mnogi proizvoai proizvode ovaj osnovni deo opreme.
Najpoznatiji su Halcyon i njegovi klonovi (jeftiniji a ne nuno gori),

OMS, Dive Rite i drugi. Najvei apsurd je da se ove konstrukcije
primenjuju dug niz godina i da danas razvojem tehnikog ronjenja
doivljavaju drugu mladost.
ime diu tehniari?

celokupnog gasa u sluaju kvara na vratu boce, prvom stepenu ili
crevima. Boce su iz ovog razloga povezane mostom koji na sebi
ima ventil za izolaciju leve i desne strane. Paket je ukruen elinim
elnama i uz pomo rafova privren za plou. Na bocama nema
izmi niti zatitne mree. Izbegnuti su svi delovi koji mogu vriti
bilo kakvu opstrukciju. Standardna veliine su 2x12L a za posebne
svrhe se koriste i paketi do 2x20L. Kako razliite boce imaju drugaije plovne karakteristike preporuujemo da se prilikom odabira obratite naim instruktorima za savet. Najpoznatiji proizvodjai danas su
Faber, Euro Cilinders, Heiser ...
Deko ili stage boce (boce u kojima se nosi deko, travel ili dodatni
bottom gas) su uvek aluminijumske (zbog karakteristika plovnosti)
i opremljene delovima koji omoguavaju noenje pod vodom. Stan8 Ronilaki svet januarmart 2008.
Regulatori su jo jedna oblast gde cena nije presudna ve pre

svega treba napraviti pravi izbor. Set regulatora za tehniko ronjenje se sastoji iz niza specifinih komponenti koje se sklapaju (nalik
kompjuterima). Kupovina kompletnog regulatora nije pravi izbor.
Potrebna su vam dva prva i dva druga stepena. Creva su posebnih
duina (prilagoena naoj konfiguraciji). Crevo primarnog drugog
stepena je dugo 210 cm. Crevo backup regulatora (koji se nosi oko
vrata) 56-60cm i creva manometra i inflatora takodje po 56 cm. Prvi
stepen treba da sa DIN prikljukom, jednostavan sa dobrim rasporedom creva i odgovarajuih performansi. Drugi stepen treba da
bude takozvana downstream konstrukcija, da su pouzdani i laki za
odravanje. Mogunost otvaranja bez alata je izuzetno bitna. Nudi
se niz proverenih modela, a najee dolaze od proizvoaa kao to su Apeks i Scubapro. Specifinim
konfigurisanjem postie se da u sluaju kvara jednog regulatora (i time zatvaranje njegovog izvoda sa
boce), drugi obezbedjuje gas za disanje i nain za odravanje plovnosti (wing i suvo odelo su na razliitim izvodima - bocama). Primarni regulator na dugom crevu montira se na desni izvod nosi
se odozdo preko grudi oko glave pa do usta. Time drugi stepen dolazi sa desne strane, crevo ne
smeta i moe se u svakom trenutku predati paru u out of air situaciji. Drugi stepen na sebi ima
karabin i kad god nije u ustima vezuje se za desnu alku na grudima. Backup regulator polazi
sa levog izvoda sve vreme visi na lastiu oko vrata i u svakom trenutku je lako dostupan i ne
smeta. Wing je inflatorom vezan za desni izvod (primarni regulator). Suvo odelo u koliko
se ne koristi dodatna Argonska boca puni se sa levog izvoda (backup regulatora). Manometar takoe polazi sa levog izvoda i karabinom je vezan za alku na desnom kuku kako ne bi
bio na smetnji. Na gore naveden nain postignuti su naini obezbeenja usluaju kvara na
regulatorima, crevima ili bocama-ventilima. Ova konfiguracija regulatora se moe koristiti i
sa mono bocom sa duplim izvodom. Funkcija dugog creva od 210 cm je da se jednostavno
paru obezbedi izvor gasa (znai imamo jo jedan nain obezbeenja, naeg partnera), i da u
sluaju restrikcija ronioci mogu roniti jedan za drugim. Ovo sa stanovita rekreativaca moda izgleda nepotrebno ili komplikovano, ali je tehniko ronjenje bez dugog creva nezamislivo
(sem ako se ne roni solo, ali to je druga pria).
U sledeem broju obradiemo termalnu protekciju, lampe, ABC i dodatnu opremu, a kazaemo i
neto vie o procedurama kojima je ova oprema prilagoena. Na tehnikim kursevima u Tritonu se
iscrpno radi na poglavlju oprema i pored teorije ovo poglavlje se obrauje i kroz Workshop.
Vie o navedenoj opremi moete videti i na www.triton-ast.co.yu pod linkom triton & DIR oprema a za kurseve se informisati na 064 11 88 995.

M.Bevenja/V.Taleski
Noviteti
Uwatec
Galileo Sol
I dalje se okree
Pie: Slobodan Boban Baranjin

I2 CEDIP
uveno ime za odgovarajui proizvod.
zmisliti i napraviti zaista nije lako, ali kau oni koji se time bave,
dati mu ime, to je tek problem. U ovoj najnovijoj tehnolokoj spravici
izgleda da su objedinjena mnoga savremena dostignua koja bar u
ovom trenutku potpuno pristaju imenu uvenog naunika.
Johnson Outdoors pod kojim ve godinama posluje Scubapro Uwatec, sredinom prolog leta izbacio je na probirljivo mokro trite, svoj najprestiniji ronilaki raunar Galileo Sol. Kad pogledam unazad, veliko je
zadovoljstvo bilo ne tako davne 1995. koristiti tada uveni a sada ve penzionisani Aladin Air X. Tradicija se nastavlja pa je kuni donator (moja
biva devojka) omoguila i ovu tehnoloku migraciju.
Na prvi pogled odmah se uoava da je Uwatec ovim modelom odustao od decenijama cementirane doktrine da korisnik nema ta da trai
oko baterija, ve da je to stvar fabrike. Sada je to pravilo izmenjeno u nau
korist, te se specijalno dizajnirana baterija moe promeniti u sopstvenoj
reiji uz adekvatnu panju. Neponovljiva je tuga bivih vlasnika Air X
raunara kojih smo se liavali samo iz razloga to nismo mogli da zamenimo bateriju a ni fabrika to nije radila. Trajali su godinama (zavisno do
broja zarona) a transmiter i due, taman koliko je bilo potrebno da tehnoloki budu prevazieni, a proizvoa je nudio korektan otkup prilikom
kupovine novijeg modela. Poteno, mada nije bilo korektno kada su nam
raunari izdisali im je kapacitet dugogodinje baterije padao ispod 45%
o emu nije bilo informacija, ali za utehu nikada se to nije dogodilo tokom zarona jer je tako bilo predvieno pohranjenim algoritmom. Pre par
godina, prilikom boravka u Scubapro fabrici poloio sam na poveu gomilu legendarnog Air X, mada bih ga rado gledao i sada makar na zidu.
Aladin Air ZO2 koji je doao kasnije, kao i dva neponovljiva Aladina Pro
i dalje slue ali ovo je neto drugo.
Galileo Sol se odlikuje poveim LCD ekranom koji nam daje mogunost da odaberemo jedan od tri ponuena sadraja, zavisno od toga ta
od parametara elimo da pratimo tokom zarona. Srednjim od 3 upravljaka tastera lako se menja eljeni sadraj ekrana. Puni ekran, klasini
i trei najoskudniji ali zato sa najveim brojevima i slovima to je lepo
prihvaeno od strane ronilake gerijatrije kojoj su ruke okraale. Da, i ja
sam se ovome smejao pre mnogo godina, itao polemike na forumima,
ali stiglo je bre nego to sam oekivao i to nas eka sa malim izuzetcima.
Deluje banalno ali nije, jer ne videti otro instrumente moe biti uvod u
neto to niko od nas ne eli.
Ceo ekran je preko opcija personalizacije mogue okrenuti naopako
za 180 tako da funkcionalnim tasterima pristupamo palcem koji su okrenuti ka nama i bolje uoljivi, stvar prilaza i praktinosti. Moemo birati
jedan od 6 svetskih jezika, odrediti veliinu rada za obraun kao: respiratorni, srani, iskljueno, uvek najvei ili uvek najmanji.
Svojevremeno uvoenjem temperature kao faktora podhlaivanja u
proraun nainjen je veliki iskorak. Meutim to nas nije odvelo dalje od
zadatih parametara unetih u raunar da ima posla sa apsolutno zdravim
ljudskim biem, mladim, visokim i lepim koje je po mogustvu odsluilo i vojni rok. Sada zahvaljujui saradnji sa poznatom Finskom firmom
Polar, Galileo Sol obrauje i podatak o sranom ritmu dobijenom sa
transmitera koji se stavlja na grudi ispod ronilakog odela. Ta naprava je
ve dugo poznata nadvodnim sportistima. Otkucaji srca sa unapreenim
proraunima o padu pritiska tokom disanja gasa, daju mnogo stvarniju
individualnu sliku o roniocu koji ga koristi. Samim tim je unapreen relacioni odnos ovek-raunar, naravno u nau korist. Taj algoritam je pod
nazivom ZH-L8 ADT MB PMG pohranjen u procesor koji nam pomae
u individualizaciji prorauna. I dalje radi sa 8 tkiva (L8) ali je adaptibilan (ADT), sa proraunom moguih mikromehuria (MB) i algoritmom
za vie razliitih nitrox meavina (PMG). Omogueno je biranje da li e
srani ili pluni rad biti dominantan u proraunu, a mogue je odabrati
da raunar uzima za obraun onaj manje povoljan podatak. Sve ovo je je
u cilju to realnijeg prikupljanja ulaznih pokazatelja za proraun dekompresije a samim tim i velike individualizacije raunara ka korisniku.
Interesantno za naprednije ronioce jeste da ovaj raunar moe ostvariti radio komunikaciju sa ak 4 transmitera, omoguen je rad sa vie
gasova, oitavanje preostalog vremna za koritenje odreene boce ili preostalog no-stop vremna koje god da je manje. Na primer 3 transmitera
mogu davati podatke o nekoj od vaih razliitih nitrox meavina, dok etvrti moe da bude na boci vaeg uenika ili para radi praenja njegovih
podataka na vaem raunaru. Pod vodom je mogue oitavanje podataka
za sve gasove koje eventualno nosimo i to: pritisak gasa u boci, procenat
kiseonika, PPO2 i MOD. To su oitavanja za 3 boce: T1 (prvi tank), T2

i TD (boca za dekompresiju). Sa etvrtog transmitera koji se nalazi kod
para ili uenika, moe se videti samo pritisak u boci. Proraun se bazira
na prvu bocu i disajni medij ali se moe prebacivati, zata je predvieno
30 sekundi za prelazak na drugi. Prelazak izmeu disanjih medija moe
biti programiran automatski ili se izvesti runo tokom ronjenja.
Raunar preko 120m dubine prelazi u isto instrumentalni reim bez
prorauna i po tvrenju konstruktora moe da radi do dubine 330m. U
tom instrumentalnom reimu, moemo oitavati trenutnu dubinu vreme trajanja ronjenja, pritisak u boci, topericu u minutima i satima, max
postignutu dubinu tokom tog zarona, brzinu izrona u metrima/minuti,
proseno postignutu dubinu i puls u koliko je aktivan Polar dava na grudima. Takoe u tom reimu moemo videti i pritiske u bocama T1, T2 i
TD a verovatno i TB. Alarmi su kao i kod ranijih Uwatec modela zvuni
ili simboli ali se mogu podesiti i kao natpisi.
Postoji mogunost pohranjivanja linih podataka korisnih u sluaju nezgode do 20 linija podataka, kao i raznih natpisa za bliu komunikaciju sa parom tokom zarona. Infracrveni port preko programa Smart
Trak omoguava komunikaciju sa PC raunarom kao i reprogramiranje
preko interneta naprednijim verzijama programa, tako da bar za neko
vreme ne moramo kupovati noviji raunar. Preko istog programa moe
se upravljati i mnogim drugim funkcijama raunara to je kod Uwateca
do sada bilo malo zastupljeno ili bolje reeno nezamislivo. Sve pomenute mogunosti su se do sada u potpunosti kosile sa filozofijom koju
je fabrika godinama zastupala, poevi od zamene baterija do biranja
jednog od 6 ponuenih MB (mikro mehurii) algoritama obeleenih sa
L0 (bazni) do L5 (najstoiji).
Korisnik kao i do sada zadaje pritisak rezerve koji e raunar uzeti
kao polazite prorauna ronjenja. Zatim moemo menjati PPO2 od 1,00
do 1,60 bar to se svakako odmah odraava na MOD proraun. Takozvani
Safety Stop Timer moe se kontrolisati da bude iskljuen, da bude automatski ili da ga mi setujemo, a duina trajanja se bira od 1 do 5 minuta.
Maksimalni PPO2 se moe iskljuiti ili ograniiti na vrenosti izmeu 1,20
i 1,60 u skokovima po 0,05bar.
Nitrox Reset Time je funkcija kojom moemo takoe upravljati i to
da bude iskljuena potpuno ili da se raunar sam resetuje od 1 do 48 sati
u skokovima po 1 sat. Ovo je mogunost da ukoliko imamo setovanu
koncentraciju kiseonika veu od 21% (ronjenje sa Nitrox) raunar sam
vraa obrauna na vazduh posle zadatog vremena. Korisna funkcija za
zaboravne ali je treba uvaiti i voditi rauna o njoj.
Postoji i mogunost izbora vode u kojoj ronimo, naime setujemo slatku ili slanu vodu te na taj nain raunar uzima u obzir onu minimalnu
razliku u gustini vode koja je itekako vazna za visinska ronjenja. Pogreno
setovanje daje greku oitavanja dubine 3%. Primer, na dubini od 30m
u slatkoj vodi, raunar setovan za slanu vodu davae 29m, dok raunar
setovan za slatku vodu u moru e pokazivati 31m .
Jedna od veoma suptilnih funkcija na koju moemo uticati, jeste
resetovanje desaturizacije. To je u stvari ponitavanje svih predhodno
memorisanih zapisa o koliini azota u naim tkivima, tako da naredno
ronjenje raunar obraunava bez dodataka i tretira ga kao ronjenje
bez ponavljanja, kao smo totalno desaturisani. ta je svrha ove funkcije? Ovo daje mogunost da se raunar moe dati drugom roniocu u
koliko on nije imao saturisanog azota odnosno nije ronio tokom proteklih 48 sati. Uwatec strogo skree panju da resetovanje ove funkcije
moe imati teke posledice i dovesti ak do smrtnog ishoda, u koliko
se sluajno aktivira bez valjanog razloga i sa puno panje. Kao prevenciju sluajne aktivacije, da bi se funkcija aktivirala potrebno je uneti
sigurnosni kod, tek nakon toga funkcija desaturacije se smatra resetovanom. Do sada je uvek bila pria da je raunar personalni instrument ba zbog memorisanja koliine azota u organizmu saturisanog
prilikom predhodnih zarona, te ga zbog toga ne treba nikome davati
ili razmenjivati raunare. Barem ne tokom tekue ronilake ekskurzije. Ali se moe ustupiti drugom roniocu u koliko ga mi ne koristimo
tokom par dana na kontinuirano korienje. Zar ne drue Jovane, pa
makar i sinu?
U nekim okolnostima postoji potreba da se alarmi ne oglaavaju zvuno ve samo grafiki, pa ih moemo kontrolisano iskljuiti setovanjem takozvanog Silent Mode, ali opet uz upotrebu trocifrenog sigurnosnog koda.
Ronjenje sa vie od jedne gasne meavine kod Galileo Sol podrazumeva ronjenje sa vazduhom i nitrox meavinama koje su poreane tako
da u prvoj boci T1 imamo vazduh kao najniu koncentraciju O2, u T2
Nitrox50 a u TD 100% O2 za dekomresiju. Redosled je uvek takav da prvo
idu nie koncentracije O2 u T1 pa raste koncentracija O2 u T2 ka najvioj
u TD. Za ovakav obraun mora se aktivirati opcija PMG Predictive Multi Gas algoritam. Raunar uzima u obzir samo gasne meavine u bocama
koje su setovane sa ON u O2 meniju. Shodno tome imamo prikaz za svaku bocu posebno: pritisak, koncentraciju O2, parcijalni pritisak PPO2 i
Maksimalno Operativnu Dubinu MOD. Postoje razne mogunosti pa ak
i prelazak na disanje siromanije smee O2 tokom zarona kako bi se dobila vea MOD ako je to potrebno. Sve ovo su glavne novine ovog modela
raunara ali potrebno im je posvetiti daleko vie prostora i preporuuju se
viim kategorijama zahtevnijih ronilaca. Ronjenje u MPG modu iziskuje
pored dodatnih boca za druge gasne meavine Nitroxa kojih moe biti i
vie od jedne po meavini, dublje poznavanje teorije, dobru obuenost
i pouzdano razlikovanje regulatora sa koga se odreni gas udie. Svaka
greka u pogledu uzimanja pogrenog regulatora, prevremen prelazak na
drugi gas i slino, moe uzrokovati teke posledice ili imati fatalni ishod.
Za korienje ovih mogunosti Galilea Sol, potrebno je dokupiti jo 2
transmitera a elimo li da zavirimo u parovu bocu, treba nam jo jedan.
Transmiteri nisu jeftini a kada ih ve pominjem i u njima sami moemo
zameniti bateriju kada za to doe vreme. Uparivanje Galilea Sol sa svakim
od njih jeste posebna procedura, ne mnogo komplikovana.
Digitalni kompas koji po tvrdnji proizvoaa moe da radi u bilo kojoj poziciji to je velika prednost u odnosu na isto digitalni programski
kompas Scubapro koji sam koristio pre desetak godina. Postoje i memorijske mogunosti korienja odreenih pravaca kretanja.
Dive Log je veoma pregledno reen, grafikon ronjenja sa grafikonom
sranog rada je lepo vidljiv. iroki gumeni kai prijatno i sigurno dri na
ruci povei Galileo Sol instrument koji ima nezavisno osvetljenje LCD
ekrana koje nije neto spektakularno ali je u potpunom skladu sa energetskim zahtevima celog ureaja u odnosu na bateriju. I pored mogunosti
zamene van servisa i fabrike, svakako da ne elimo da je menjamo nepotrebno esto.
Sve ostale tehnike detalje koje nisam ni pomenuo, kao altimetar,
mogunost zadatog setovanja parcijalnog pritiska kiseonika od 1,2 do 1,6
Bar, planer ronjenja, podeavanje nitroxa od 21% do 100%, moete pronai na nekoj od brojnih internet stranica.
Lini doivljaj je svakako najbitniji, jer ovo je samo jedan od raunara
na svetskom tritu, ni najbolji ni najskuplji, moda samo jedan od novijih.
Jedan od onih koji nas onakvi kakvi jesmo podrava u proraunima dok
smo pod vodom i dopunjuje na nezamenjljivi lini raunar izmeu uiju.
Zahvaljujem mojoj bivoj devojci na razumevanju unapreenja ronilakog sporta u porodici a i ire.
kontakt i informacije:
ScubaBo@gmail.com
Stanovnici mora
Jastog
Stidljivi
crveni vitez
A
ko ste tokom zarona videli duge antene kako vire

iz strme, strme hridi onda ste imali sreu da naeg junaka
vidite u prirodnom okruenju. Za one manje srene, jer ne

rone, najea asocijacija na ovog morskog lepotana je restoran, tanjir
i limun. Ve sam nain pripremanja ovog lepog raka brutalan je i nekako
tuan. Procenite sami... recepti obino poinju ovako:
Jastoga treba pripremiti odmah DOK JE IV. KAD VODA PROKLJUA UBACITE JASTOGA, A NARAVNO PRE KUVANJA PODVUCITE MU REP I ZAVEITE NOGICE, JER MOE SE DESITI DA
ISKOI IZ LONCA prosto ga razumem ko normalan i iv ne bi iskoio
iz lonca kljuale vode.
Naalost ova lepa bia jednako brutalno se i jedu. Naime, jedete ih
tako sto im LOMITE OKLOP I KOMADATE NOGICE.
Pa dobro krenuli smo malo naopako. Poeli smo sa priom o njegovoj
tunoj smrti tj. kuvanju. Hajde da ispriamo priu o njegovom ivotu, koji
je i bez nas, ljudi, sasvim dovoljno komplikovan.
Pie: Aleksandra Komarnicki

Foto: Janez Kranjc,
Ivan Uroevi, Duan Varda
Na junak pripada zglavkarima (Arthropoda) koji ine najraznovrsniju i najobimniju grupu ivotinja na svetu (ak ivotinjskog sveta).
Arthropoda-e naseljavaju sva stanita morsku i slatku vodu kopno pa ak
i vazduh. Osnovna karakteristika zglavkara je heteronomna segmentacija tela. Kod zglavkara se segmenti jasno morfoloki razlikuju. Telesni
segmenti se grupiu u dva ili tri telesna regiona. Nain ivota zglavkara uslovio je pojavu lokomotornih organa, koji su obezbedili efikasne i
brze pokrete, npr. pri lovu, bekstvu, odbrani i sl. Pored segmentacije tela
oni imaju segmentisane i ekstremitete (noge). lanci-segmenti nogu su
meusobno pokretno zglobljeni (gr. arthron = zglob; podos =noga).
Zglavkari se dalje dele na subphilum-e, a jedan od njih su upravo
Crustacea (rakovi). Danas ima oko 35 000 opisanih vrsta rakova, koje su
prilagoene na ivot u vodi, sa malim brojem vrsta Isopoda i Decapoda,
koje ive na kopnu. Ovom subphilum-u pripadaju i najkrupniji primerci
zglavkara, kao to su Jasus huegeli i Homarus americanus ija se veliina
kree i do 60 cm duine. Pseudocarcinus gigas ima karapaks-oklop irok
oko 40 cm, a Macrocheira kaempheri - paukolika kraba iz Japana moe
imati raspon ekstremiteta

i do 3,60 metara. Za sve rakove
zajedniko je da imaju dva para antena, ravaste ekstremitete, diu krgama i
da su, uglavnom, akvatine ivotinje. Ovaj subfilum obuhvata devet klasa: Cephalocarida, Branchiopoda, Ostracoda, Mystacocarida, Copepoda,
Branchiura, Cirripedia, Remipedia i Malacostraca.
Klasa Malacostraca obuhvata preko 22000 vrsta. Tu spadaju najkrupniji rakovi, mada ima i sasvim malenih vrsta. Imaju stalan broj segmenata, osam torakalnih i est ili sedam abdominalnih. Najbrojniji red (sa
oko 10000 vrsta) je Decapoda i kod njih je glaveni i grudni deo spojen u
jednu celinu koja je prekrivena karapaksom-oklopom. Prva tri para torakalnih ekstremiteta funkcioniu kao delovi usnog aparata tj. uestvuju
u pridravanju hrane i nazivaju se maksilopede. Na junak pripada redu
desetonoaca (Decapoda), jedan je od najveih rakova Jadranskog mora
dostie duinu i do 50 cm, a teina moe biti ak 5 kg, mada su takvi kapitalni primerci danas prava retkost.
Jastog pripada porodici Palinuridae koja se od ostalih rakova razlikuje po
tome to nemaju velika kljeta. U Jadranu ive dve vrste velikih dekapodnih
rakova: hlap (Homarus gammarus) i jastog (Palinurus elephas(vulgaris)).
Jo dve vrste jastoga ive u zapadnom Mediteranu Palinus regius - zelenkasti
jastog i Palinus mauretitanius - vatreno crveni jastog.
hridinasta dna puna rupa i procepa za uvlaenje i skrivanje. Jastogu najvie prijaju poloaji koji su okrenuti prema jugu, gde je
more bistrije, dublje, a salinitet vei..
Socijalne su ivotinje, ali taj njihov drutveni ivot i dalje nije
dovoljno prouen. Deava se da po neki ivi usamljenikim ivotom.
Najee ih sreemo na dubinama 20 do 80 m, tokom zime vuku ga
dubine i moemo ga sresti i do 160 metara. Prosean dan jednog Jastoga i nije ba mnogo zanimljiv, uglavnom ga provodi, kao i veina
nonih hm...rakova u krevetu tj. skriven u rupi. A kada padne
no akcija poinje.
Nou, izlazi u lov ... kao i veina noobdija, a glavna hrana
su mu ribe i bodljokoci ali ne ustee se ni od glavonoaca
pa ak pregrize i po nekog uginulog zglavkara ili ribu. Zvui
grozno i sigurno nama to izgleda nejestivo, ali iz njegovog
ugla to je uteda energije, jer mrtav obrok ne bei, a na dasa
ne voli mnogo da se cima i juri. U ovakve etnje i lov najvie
voli da ide u vreme punog meseca.
Mresti se hladnijem delu godine pri kraju jeseni i tokom
zime i tada se okuplja u vee grupe. Polno su zreli pri duini oko
21 cm to odgovara uzrastu 4-5 godina. enke su po pravilu vee
od mujaka i manji broj puta se presvlae, to je vrlo neobino za
enke, priznaete?
U vreme parenja i mujak i enka jastoga imaju tvrd oklop, dok kod
hlapa u vreme parenja enka ima mek oklop, tj. presvlai se. etiri nedelje
pred parenje jastozi se presvlae - nabacuju svadbeno odelo. Kad je enka
nabaci nove svadbene krpice, u stvari novi oklop i proceni da je spremna za parenje poinje da alje posebne zvukove (stridulacija) mujaku.
Mujak pronalazi raspevanu enku polae spermatofore - paketie spermatozoida ispod polnog otvora enke, a ona 10 dana posle izbaci jaja.
Meutim, spermatozoidi su u paketiima i da bi oplodnja bila mogua
enka mora da pocepa paketi malenim kljetima petog para nogu hodalica. Zanimljivo je da se veliina pri kojoj su enke sposobne da proizvedu
jaja menja sa geografskom irinom i temperaturom. Broj jaja koji e enka
proizvesti zavisi od njene veliine pa tako sitnije enke proizvode manji
broj jaja, a krupnije vie. Nakon oplodnje, enka nosi oko 30.000 jaja
zalepljenih za stomak kojima treperenjem, obezbeuje dovoljnu koliinu
kiseonika u vodi. Inkubacija traje kod jastoga 3 do 9 meseci, a kod hlapa
10 do 11 meseci pa i due, to zavisi od temperature morske vode. Izleganje mladih, tj. u sluaju jastoga larvi, traje 3 do 5 dana, kod hlapa ova
faza traje i do tri nedelje. Dekapodni rakovi zatim prolaze kroz nekoliko
larvalnih stadijuma. Na junak kao sasvim malena larva prolazi ak kroz
deset razliitih stadijuma, dok njegov roak hlap prolazi kroz etiri. Ovaj
planktonski ivot jastoga, jer on tako ivi dok je larva, traje oko 6 meseci
(nekad i malo krae), dok hlap tako ivi samo jedan mesec. Kad dospeju
u poslednji larvalni stadijum rakovi prelaze na sedentarni nain ivota.
Padaju na dno, jer ve su solidno oteali, i trae pogodno mesto za skrivanje. Nakon toga njihov rast odreen je ritmikom presvlaenja oklopa
koga odbacuju u trenutku kad postane tesan. Presvlaenje je pod hormonalnom kontrolom.
Morski oklopnik
Telo naeg junaka prekriveno je mnogobrojnim otrim izraslinama
od kojih su najuoljivije one iznad oiju.. Antene su hrapave, duge i prevazilaze duinu samog tela koje je uglavnom rumenkasto braonkasto dok
su noge tamno bordo ili zagasito ljubiaste sa utom linijama po sredini
i na zglobovima.
Jastoge moemo videti od Norveke na severu, pa sve uz zapadnu
obalu Irske, zapadnu i junu obalu Britanskih ostrva i dalje na jug do
Azorskih ostrva u zapadnom Sredozemlju u Egejskom i naravno u Jadranskom moru. Ovaj lepi rak rasprostranjen je, na nau sreu, skoro po
itavom obalnom podruju Jadrana na delovima daljim od obale gde je
dno kamenito i ljuturasto - koralno. Najprivlanija su mu tvrda, strma
Ronioci iz Bele Crkve u pretrazi
Za deset dana izvaena
dva automobila
onioci iz Kluba podvodnih aktivnosti Bela Crkva poznati su
Oklop koji je hitinske prirode sa vie ili manje inkrustriranim neorganskim solima predstavlja monu zatitu unutranjih delova tela, a
slui i kao oslonac miiima i ostalim mekim delovima tela, tako da se
naziva egzoskeletom. Oklop koji naeg junaka titi od brojnih predatora, na neki nain je i ograniavajui faktor. Kod jastoga, kao i kod svih
rakova, oklop se ne moe iriti pa je presvlaenje nuno da bi rak mogao
da raste. Naime, usled rasta i razvijanja tela koje ne prati isti takav rast
hitinskog omotaa tj. oklopa, kao i svi drugi rakovi i jastog je primoran
da se presvlai tj. da odbaci stari oklop i dobija novi, koji je u poetku
veoma mekan a jastog je teko pokretan pa je tada najranjiviji. ivot
naeg jastoga menja se u ovo osetljivo doba presvlaenja. Naime, on
tada smanjuje unos hrane ili ak potpuno prestaje da se hrani, to je i
normalno jer ve ga stee oklop, smanjuje sve aktivnosti i trai skrovito
mesto u stenama, jer bez oklopa i onako mekan on je pravi delikates za
grabljivice: hobotnice, murine itd... Ovo je najosetljivije doba i glavni uzrok prirodnog mortaliteta rakova. Ceo ciklus presvlaenja je pod
uticajem dva hormona koji ga inhibiraju, odnosno podstiu. Regulacija
ova dva hormona odreuje uestalost presvlaenja. Presvlaenje je ee
dok su rakovi mlai i manji. Razdoblje izmeu presvlaenja zavisi od
raznih faktora i varira meu vrstama rakova i unutar same vrste jastoga.
Nova kutikula je neposredno nakon presvlaenja meka i elastina, to
omoguuje rast i izduivanje organizma. Ovi lepi rakovi proseno se
presvlae dva puta godinje pri emu poveaju obim za 2-2,5 cm svaki
put tj. 4-5 cm godinje.
Ko vreba jastoga?
Jastog ima brojne predatore. Dok je mali napadaju ga razne ribe, a
od glavonoaca najvei neprijatelji su mu hobotnice. Da cela pria bude
jo komplikovanija, na jastog nije samo lep nego je i prava poslastica za
gurmane. to nas nekako vraa na priu sa poetka o nainu kuvanja ovih
lepih rakova.
Dekapodni rakovi predstavljaju morske organizme od velikog ekonomskog znaaja. Ekonomska vanost pojedinih vrsta, kao na primer
naeg junaka, nije zasnovana na koliinama ulova, ve na ceni koju on
postie na tritu. Nestabilna svetska proizvodnja ove vrste raka temelji
se, naalost, na izlovu prirodnih populacija. Nepregledne mree koje se ne
vade iz mora i bacaju neplanski, vaenje malih primeraka, nepotovanje
lovostaja su faktori koji dovode do izlovljavanja ovih lepotana, i nikako se
ne slau sa teorijom i praksom odrivog ribolova. Danas se usavravaju
metode kontrolisanog gajenja jastoga, meutim potekou i dalje predstavlja komplikovani larvalni period.
Sve ovo dovelo je do toga da kad zaronimo sve ree viamo malo
krupnije odrasle primerke ovih lepotana. U Boki je jastog skoro skroz
nestao, danas ga gotovo jedino moemo nai na izlazu iz zaliva, u olupinama potonulih brodova i na mestima koja jo nisu pronali ribolovci i
nesavesni ronioci.
Pa, gurmani sledei put kad pomislite da prezalogajite jastoga pomislite na taj komplikovani ivot sa 10 larvalnih stadijuma, sva ona mukotrpna presvlaenja i skrivanja od brojnih predatora Zar mu ve nije
dovoljno teko?
Ronioci, sledei put kad spazite te antene to vire budite savesni. On
je lep tu gde je. Pustite ga da se krije danju a lovi nou.
u ovom delu Vojvodine kao vrhunski

znalci i poznavaoci mutnih banatskih voda. To
su nedavno potvrdili uspenim pronalaenjem
i vaenjem, dva putnika automobila koji su u
kratkom vremenskom roku zavrili ispod povrine kanala Dunav-Tisa-Dunav. Most preko
pomenutog kanala umalo je bio koban za vozaa Forda Fieste koji se kretao iz pravca Kovina
ka Beloj Crkvi 24. februara 2008. godine. Izgubivi kontrolu nad vozilom probio je zatitnu
ogradu i uleteo u vodu. Poslednjim atomima
snage, voza je uspeo da se izvue iz potopljenog auta i da se domogne povrine. Nekoliko
dana kasnije ekipa ronilaca u sastavu Peraevi,
Savatovi i Jankulov je pokuala da locira potonulu Fiestu, to im je nakon izvesnog vremena
i polo za rukom. Automobil je pronaen na
dubini od deset metara. Pretragu

je oteavala nikakva vidljivost, ali
su veti ronioci i pri laganoj struji
i temperaturi od svega est stepeni
uspeli da za zadnju gredu vozila
veu konop, a kasnije i sajlu. Uz pomo dizalice, lagano su ga podigli
sa dna i privukli obali.
Tano deset dana kasnije 4.03.
2008. godine, ronioci su ponovo
imali posla. Na putu izmeu mesta
Uljma i Straa, voza Golfa 2 je proao pored mosta i niz nasip uleteo
u kanal DTD. Naalost, nije uspeo
da ispliva i njegovo telo je pronaeno 50 metara nizvodno, nekoliko dana kasnije.
Belocrkvanska ronilaka ekipa koja se dala u
pretragu (Dragan Peraevi, Slobodan Savatovi i Aleksandar Kraun) je tek nakon dva sata
uspela da oznai traeni potonuli objekat, koji
leao na 4 metra dubine u samoj blizini obale.

Posao je oteavala jaka struja, a ronioci su uspeli da Golfa zakae za zadnju lep kuku, te da
ga traktorom izvuku na obalu.
Ronioci iz Bele Crkve koji su uestvovali
u ovim pretragama, pokazali su da majstori
svoga zanata, ali se nadaju da e potreba za
njihovim angaovanjem na ovakvim zadacima
biti to manja.
Olupine hrvatskog podmorja
Teretnjak
TETI
S
putajui se krivudavim putem od Visa ka Komii, jed-
na od prvih stvari koja upada u oi su dva ostrvceta nedaleko od

desne punte Komike vale Mali i Veli Barjak, udaljeni nekoliko
stotina metara od obale. Mali Barjak, sa svetionikom koji danas upozorava
brodove na svoju nisku siluetu, poslednje je poivalite jedne od najee
ronjenih olupina na Jadranu teretnog broda TETI. Stari Italijanski parobrod je u vreme potonua 1930. godine bio ve uveliko spreman za zasluenu penziju, jer je bio napravljen 1883. godine u Americi. U noi 23.05.1930.
po orkanskom jugu, usled loe vidlivosti Teti se nasukao na hridi Maloga
Barjaka. Nekoliko trenutaka kasnije, brodska sirena je poslala pozive u pomo. U oblinjoj Komii, nekolicina ribara se uputila u pomo veslajui
dve milje kroz olujno more do nasukanog broda koji se svakog asa mogao
prelomiti pod teretom granitnih kocki za puteve. Vezavi konop za brod,
spasioci su jednog po jednog lana posade prebacili na gajetu i potom u
sigurnost. Poto je akcija skromnih ribara predvoenih lukim kapetanom
bila pravi podvig, italijanski kralj je ubrzo poslao zahvalnicu graanima
Komie. U toku sledeih meseci, teko oteeni Teti, polako je nestao ispod
povrine mora. Danas, Teti je jedna od najomiljenijih olupina za ronjenje
na Jadranu, kako zbog jako pristupane lokacije, tako i male dubine i izuzetne vidljivosti. Olupina broda dugaka je oko 70m i moemo je uslovno
podeliti na tri dela. Prvi, najplii se nalazi na dubini od 10-18m, sastoji se
od kobilice i rebara sa brodskom oplatom koja je po pravilu dom kirnji.
Drugi se nalazi na dubini od 18-25m gde moemo videti kotlove i klipove
parne maine ispod kojih obitava nekoliko velikih hlapova. Trei, koji se nalazi na dubini do 34m, najomiljeniji je zbog kormila obraslog sundjerima i
nekolicine pripitomljenih ugora koje su voditelji ronjenja toliko razmazili
da izlaze iz svojih skrovita i njukaju ronioce u potrazi za hranom koju
im redovno donose. Treba pomenuti i noni zaron na ovoj olupini, koji je
mnoge ronioce ostavio bez daha zbog estih vianja zubataca i anpjerina
kako spavaju ispod oplate ovog jedinstvenog lokaliteta
Ivan Uroevi
CMAS M1, SDI OWI
info: +381 65 613 57 06
+385 99 680 46 64
Foto reportaa
Trening sa ampionom
Hurgada, Egipat, mart 2008.
oznato je da Crveno More prua

odline mogunosti za trening freediver-a u dubinskim disciplinama. Na
otvorenom moru ispred Hurgade, tokom marta meseca trenirao je ovek koji je prvi uspeo
da pree nezamislivu granicu od 200 metara.
Tanije 209,6 metara. Oni koji prate ronjenje na
dah odmah e znati da se radi o neverovatnom
Patriku Musimuu. Na licu mesta sasvim sluajno zatekla se i Boana Ostoji, koja specijalno za na asopis pria kako je bilo druiti se i
trenirati sa ampionom.
Patrik i ja se odavno poznajemo i ve neko
vreme pravimo planove o zajednikim treninzima. Sada smo konano sve uspeli da uklopimo i proveli smo fenomenalnih desetak dana
trenirajui na Crvenom Moru. Re je zaista neverovatnom freediver-u. Imala sam tu sreu da
sam i ja probala i mogu vam rei da je izuzetno bolna, dok se ne naviknete.

Ovo ne pokuavajte bez prethodne obuke. Sve vreme je bio prisutan tim
sigurnosnih ronilaca i pomonog osoblja. Zauvek e mi ostati u pamenju
scena na 100 metara dubine, gde sam naravno sa opremom oekivala Patrikov silazak. Kada se rampa zaustavila, nisam odolela da ga ne dodirnem, a
on se samo nasmeio i lagano krenuo u izron - pria Boana Ostoji.
Kako ekskluzivno saznajemo, ovog prolea oekuje se dolazak Patrika Musimua u Beograd. Tom prilikom trebao bi da odri mini seminar i
edukativni trening za zainteresovane apneae.
ronim i sa Pipinom i sa Pelizarijem, ali Patrik

Musimu je zaista neto do sada ne vieno.kae Boana Ostoji.
Da podsetimo, Patrik Musimu je zadivio
ronilaku javnost projektom Ultimate Dive
koji je trajao skoro tri godine. Cilj je bio prelazak barijere od 200 metara. Nakon gomile
administrativno politikih peripetija, Egipatska vlada je konano odobrila projekat i pisanje
novog poglavlja u ronilakoj istoriji je poelo.
U junu 2005. godine krenula je serija ronjenja
koja je kulminirala zaronom na 200, a par dana
kasnije i na 209.6 metara.
Svaki dan smo isplovljavali na otvoreno
more i trenirali dva-tri sata pre podne i isto toliko popodne. Oigledno je da se Patrik priprema
za ponovno obaranje rekorda. I dalje primenjuje
svoju jedinstvenu tehniku potapanja sinusa, koju
Vremeplov
Istorija moderne pomorske diverzije
Potapanje broda
Viribus Unitis
ekonvencionalni rat na moru moe se pratiti jo od vremena Asiraca i Feniana pa preko Grka i Rimljana kada su
koriene improvizovane, mada primitivne, diverzije na moru.
Podvodni napadi postali su realnost u Srednjem veku na Mediteranu. ak
je i Leonardo da Vinci u svom Atlantic Codex-u iz 15. veka, pisao o upotrebi sistema za disanje pod vodom u vojne svrhe. Tehnika je postala efikasnija sa pojavom ljudi aba i sa razvojem sudova sa komprimovanim
vazduhom u 19. veku.
Poetkom moderne pomorske diverzija nedvosmisleno se moe smatrati napad na komandni brod Austrougarske mornarice Viribus Unitis
u Puli, 31. oktobra 1918. godine. To je ujedno bio i najvei gubitak na
Jadranu u toku Prvog svetskog rata, delimino i zato to su i Italija i Austrougarska monarhija izbegavale da se upuste u otvoreni sukob na moru
i drale svoje brodove usidrene u lukama i zatiene komplikovanim sistemima prepreka. Austrougarska je na samom poetku rata u pokuaju
blokade Crnogorske obale prepadnuta od strane Francuske i Engleske
flote to ju je kotalo gubitka lake krstarice Zenta. Sredinom 1918. admiral Horti je u pokuaju da konsoliduje mornare koji su iz dosade ve
poeli da se bune, ali i da prekine blokadu Otrantskih vrata, poslao flotu
na jug. Meutim, nakon napada Italijanskih torpednih amca i potonua
Szent Istvn-a, kompletna flota je vraena u luke da bi se izbegao jo vei
debakl.
Italijani su od 1915. kada su zaotrili svoje odnose sa Nemakom i
Austro-Ugarskom, razvijali ideje kako da potope najbitnije Austro-Ugarske brodove ba u luci Pula gde su ovi bili usidreni. U prvo vreme su za
to razvijali motorne torpedne amce (MAS - Motoscafo Armato di Siluri) ak i sa elektrinim motorima (radi beumnosti) ali je Austrougarska
mornarica izumela sistem prepreka to je onemoguilo ulazak ovih amaca unutar luka. Bilo je potrebno novo reenje. Italijanski inenjer Attilio
Bisio smislio je novi tip torpednog amca sa gusenicama koji je vie liio
na tenk iz tog vremena.
Grillo crte
Do marta 1918., izraena su ukupno 4 amca (Grillo, Cavalletta, Locusta i Pulce). amci su pokretani sa dva elektromotora od po 5ks i imali
su gusenice sa kukama i iljcima koje su sluile za savladavanje prepreka.
Bili su dugaki 16m i iroki 3,1m sa gazom od 70cm. Maksimalna brzina
po mirnom moru iznosila je 4v sa autonomijom od 30nm. Nosili su dva
torpeda, po jedno sa svake strane.
U periodu od 8. aprila do 13. maja 1918. izvedeno je 6 napada ovim
amcima ali bez velikog uspeha. Raloga za neuspeh bilo je puno, od loeg
mora do loe navigacije. Najuspeniji napad na brodove usidrene ispred
Pule izveden je amcem Grillo (cvrak) i izveo ga je mornariki kapetan
mignatta crte
Pie: Rajko Bulaji
Pellegrine sa jo tri lana posade. I ovaj pokuaj je propao jer je amac sa

izvriocima otkriven prilikom forsiranja prepreke zbog buke koju je pravio.
Pellegrine je sa svojom posadom ostatak rata proveo u zarobljenitvu.
Ideja da se napadnu brodovi u Puli nije prestajala da
bude interesantna pa je tako i
mornariki porunik Raffaele
Paolucci, hirurg pri mornarici, doao na ideju da se doveze torpednim amcem ispred
Pule i da upliva u luku vukui za sobom sa minu. Plan je
bio da nakon 3 km plivanja,
zakai minu za oplatu broda
i da se onda brzo udalji na
obalu gde bi saekao da ona
eksplodira. Nakon eksplozije bi nastavio ka otvorenom
moru gde bi okrenut leima
ka luci, signalizirao motornom amcu da ga pokupi.
Paolucci je u tajnosti trenirao
porunik Raffaele Paolucci
plivajui nou ispred Venecije
dok nije postigao kondiciju da ispliva 5 milja bez stajanja. Sledei korak
bio je da pliva i za sobom vue kanister sa oko 150kg vode koji je trebalo
da simulira minu koju je planirao da postavi ispod nekog od neprijateljskih
brodova. U maju 1918. siguran u svoju sposobnost da izvri plan, predloio ga je svojim pretpostavljenima koji su mu odobrili da nastavi treninge
mada po svemu sudei nisu verovali u uspeh te akcije.
Inenjer Raffaele Rossetti, pomorski oficir, jo je krajem 1915. predloio svojoj komandi smeo
i za to vreme neverovatan
plan da napad na luku Pula
izvede tako to bi sa jo jednim pratiocem na torpedu,
ujahao u luku i postavio
eksploziv ispod nekog od
brodova. Iako nije naiao
na odobravanje, i uz velike birokratske potekoe,
sredinom 1917. poeo je
sa izgradnjom potpuno
novog sredstva za prevoz
diverzanata jahaeg torpeda, koristei neeksplodirani torpedo koji je pronaao na obali. Od prolea
do leta 1918. nakon niza
poboljanja i novih biroInenjer Raffaele Rossetti
kratskih potekoa, nastao
je modifikovani torpedo nazvan Mignatta (pijavica). Bila su izraena dva
razliita modela, S1 i S2.
U julu 1918., kapetan korvete Constanzo Ciano (komandant odreda

MAS) je organizovao sastanak na kome su se sreli major Raffaele Rossetti i
porunik Raffaele Paolucci. Konano je dato zeleno svetlo za njihov poduhvat samo to je Rossetti umesto iskusnog mehaniara kako je u poetku
zamiljao, za pratioca dobio porunika Paolucci-ja.
Rossetti i Paolucci su vebali plivanje i vonju torpeda u okvirima vojnog brodogradilita u Veneciji. Paolucci je kasnije pisao: morali smo da
budemo u vodi, pripijeni uz mainu koja se sporo kretala i da je upravljamo svojim telima a povremeno i vuemo za sobom... privikli smo se da
prelazimo preko manjih prepreka i mrea... navikli smo se da boravimo
obueni, u vodi bez prestanka po 6 ili 7 sati, i da prolazimo neprimeeni
pored straara postavljenih du venecijanskih dokova... prolazili bismo
du celog doka bez da nae prisustvo bude otkriveno bilo od straara, bilo
od njihovih oficira koji su znali za nae pokuaje. Saradnja se pokazala
upenom, i posle zavrene serije testova i modifikacija, Mignatta je bila
spremna za akciju.
Nakon tri meseca obuke, tokom noi 31.oktobra 1918. dvojica diverzanata i Mignatta S2 dovezeni su torpednim amcem MAS 95 na 5 milja
od ulaza u Pulsku luku. Obueni u vodonepropusna gumena odela (bez
ikakvih ronilakih aparata!), Rossetti i Paolucci su uli u vodu, popeli se
na svoju Mignattu i krenuli da izvre sabotau na Austrougarskim brodovima.
Bilo je tano 22:13 kada su se noeni plimom, njih dvojica uputili ka Puli. Potopili su Mignattu toliko da su im samo glave virile iznad
povrine vode. Sve je teklo po planu i po Rossetti-jevoj raunici, trebalo je
da u roku od 5 sati postave eksploziv i da se vrate do amca koji ih je ekao
usidren ispred ulaza u luku.
Kada su prili luci, Rossetti je zatvorio dovod vazduha koji je pokretao
propelere i dalje su nastavili da se kreu u potpunoj tiini. Reflektori sa
osmatranica su bacali snopove svetla iznad njihovih glava tako da nisu
bili otkriveni. Bilo je tano 22:30 kada su stigli do prve prepreke, napravljene od praznih metalnih buradi izmeu kojih je bilo razapeto jako
elino ue. Kako nisu mogli da podrone prepreku, saekali su pogodan
momenat i prevukli svoje vozilo preko nje sve vreme se plaei da ih struganje metala o metal ne oda kod straara. Paolucci je kasnije pisao:Posle
velikog napora, proli smo prepreku i tada sam osetio da me je neko
uhvatio za ruku. Okrenuo sam se i video gde Rossetti pokazuje na tamni obris koji nam se pribliavao. Bila je to Austrougarska podmornica
na izlasku iz luke u vonji bez svetala i kojoj je samo toranj virio iznad
povrine vode, potpuno nesvesna njihovog prisustva.
Nakon ponovnog startovanja motora, diverzanti su prili do lukobrana koji je titio unutranji deo luke. Dok je Rossetti ekao u senci lukobrana, Paolucci je otplivao napred da bi naao najlaki ulaz u luku. Umesto toga, naiao je na sledeu prepreku, kapiju napravljenu od balvana
sa zailjenim elinim ipkama. Paolucci se vratio i izvestio Rossetti-ja o
onome to je video ali je ovaj ipak odluio da se nastavi sa akcijom. Poela
je i oseka tako da su sada morali da se bore i sa strujom vukui Mignattu
ka potopljenoj kapiji.
Poela je da pada ledena kia i dok su diverzanti sa naporom prebacivali svoje vozilo preko kapije, buka koju su pravili bila je prikrivena
ledenim kapima koje su padale na povrinu vode. Bilo je tano 01:00, i u
vodi su bili ve 3 sata a da jo uvek nisu stigli do svog cilja. Ispred njih je
stajao brod na kome su se videla crvena svetla odajui straarske pozicije.
Potopivi Mignattu nastavili su pored broda nadajui se da je put pred
njima konano slobodan.
I dalje vozei protiv struje, iznenadili su se kada su naili na sledeu
prepreku, protivpodmorniku ianu mreu na kojoj su visile mine. Proli
su pored mree i prili usidrenim brodovima. Konano su njihovi napori
urodili plodom, bilo je tano 03:00 sati i pred njima se nalazio najvei
brod carstva, bojni brod Viribus Unitis. Brod je stajao najblie obali i odabran je za primarnu metu. Ledena kia je i dalje padala a iznad njih je
poinjalo da se razdanjuje.
U toku prilaska brodu, Mignatta je iznenada poela da tone i dok
je Paolucci grevito pokuavao da je odri na povrini, Rossetti je uspeo
da nae ventil koji se otvorio i da ga zatvori i tako sprei dalji odvod
vazduha. Ovaj dogaaj Paolucci je kasnije okarakterisao kao najgori za sve
vreme akcije. Nakon odmora, krenuli su du leve strane broda. Rossetti
je otkaio jedan od kanistera sa TNT-om i prikaio ga na oplatu broda,
izmeu etvrtog i petog 150mm topa. Bilo je tano 04:45. Tajmer za aktiviranje 170kg eksploziva, bio je podeen na 06:30.
Kada su se udaljavali od broda, neko od straara je video srebrni trag
mehuria vazduha koje je Mignatta ostavljala za sobom. Diverzanti su
probali da okrenu vozilo ka obali gde su mislili da e lake utei ali je sa
Viribus Unitisa sputen amac sa mornarima u vodu da ih uhvate. Rossetti je brzo podesio tajmer i na drugom kanisteru i otkaivi ga prvo, prepustio struji oseke, a zatim je otvorio ventile na Mignatti da bi je potopio.
Mornari su uhvatili diverzante i odveli ih na brod gde su ovi uli
okantnu vest da je u toku noi brod preao u ruke Narodnog Vea
Slovenaca, Hrvata i Srba, poznatog i kao Junoslovenskog vea. Na brodu
su bili mornari i oficiri koji su izrazili elju da napuste Austrougarsku
mornaricu i koji su uglavnom bili junoslovenskog porekla, meu njima
i njihov komandant, Janko Vukovi - Podkapelski.
U 06:00 Rossetti je rekao kapetanu Vukoviu da je brod u opasnosti i da bi trebalo da spaava ljude. Nije eleo da daje druga objanjenja.
Kapetan je ne gubei vreme, svojoj junoslovenskoj posadi na tenom
nemakom naredio da se spasava ko moe jer je brod miniran. Posada je
u panici krenula da naputa brod, ula se lupnjava vratima, poluobueni
ljudi su trali palubom i skakali sa ivice broda u vodu. Tada je Rossetti
upitao kapetana da li se i njih dvojica, mislei na sebe i Paolucci-ja, mogu
spaavati to je ovaj odobrio. Njih dvojica su skoili u vodu ali su ih tamo
ubrzo pokupili besni mornari i vratili na brod. Bilo je tano 06:20. Na
palubi, Rossetti i Paolucci su se nali okrueni gnevnom posadom koja
je urlajui pokuavala da izvue od njih priznanje gde je eksploziv postavljen i da li je uopte postavljen. Rossetti je vikao traei za sebe i svog
saborca status ratnog zarobljenika. Kapetan Vukovi je odreagovao i uzeo
ih u zatitu.
U 06:30 jo uvek se nita nije dogodilo. Rossetti i Paolucci su se gledali
u neverici ne znajui ta da misle i apatija je poela da ih obuzima. Na
brodu se polako uspostavljao red. Mornari koji su bili u amcima, poeli
su polako da se vraaju na brod. U 06:44 ula se slaba eksplozija sa desne
strane broda a za njom se uzdigao visok stub vode koji je u pada poprskao
palubu. Rossetti i Paolucci su iznova traili dozvolu da napuste brod. Kapetan Vukovi se rukovao sa njima i pokazao im konopac kojim su mogli
da se spusta sa broda dok je mornarima na jednom od amaca u vodi dao
znak da ih pokupe.
brodogradilitu Ganz&Danubius koje nije bilo predvieno za izgradnju

ovako velikog broda i on je na kraju zavren sa manjom tonaom od
ostalih pa samim tim i nedovoljno izbalansiran za dati dizajn to e se
pokazati kobnim par godina kasnije kada se nakon pogotka torpedom
zbog teine topovskih kupola prevrnuo tako da i danas lei naopake
na dnu Jadrana. Iz fabrike Skoda iz Pilsena isporuene su prvi put u svetu
trostruke 305mm topovske kupole dajui brodovima mono naoruanje
od po 12 takvih topova na palubi.
1925 dok je Prinz Eugen dodeljen Francuskoj i potopljen je kao brod

meta 1922. Iako je Vee SHS kao nekakva prethodnica Kraljevine SHS
etri dana imala vlast nad celokupnom flotom, budua drava u raspodeli
nije preterano znaajno profitirala. Izmeu ostalog dobila je nekolicinu
torpednih brodova, remorkera, brodove za prevoz vode i nafte kao i radionicu i razne druge olupine! Zanimljiva naoj ronilakoj populaciji moe
biti torpiljerka 76T (koja je bila prisutna prilikom potapanja Szent
Istvan-a i iji su mornari jedini uoili italijanske torpedne amce MAS15 i MAS-21) i koja je u staroj Jugoslaviji nosila naziv T1. Italijani su je
preuzeli 1941. da bi nakon kapitulacije Italije 1943. bila vraena Kraljevini
Jugoslaviji, tj. njenom ogranku na Malti. U novoj Jugoslaviji (Demokratskoj FNRJ) 1945. dobija naziv Golenica, i bila je u slubi do 1955.
nakon ega je izbaena iz plovnog sastava sve do 1959. kada je potopljena
u uvali anjic (ne treba je meati sa patrolnim brodom PBR 512 koji lei
neto dalje od nje).
Istorija pomorske diverzije zakljuak

Major Raffaele Rossetti, porunik Raffaele Paolucci kao i kapetan Pellegrine sa svojim motornim amcem Grillo, zapoeli su priu o modernoj
pomorskoj diverziji. Ispriana danas, skoro ceo vek nakon to se desila, ova
pria ne gubi na znaaju i aktuelnosti. Akcije ovog tipa i danas se uvebavaju i predstavljaju neke od osnovnih taktika pomorske diverzije. Iako je
uspeh ovih ljudi bio izvanredan, niko se nije ozbiljno bavio razvojem ovog
vida mornarice, osim Italijana naravno, sve dok u 2. Svetskom ratu ovi nisu
ponovo zadali velike gubitke saveznikim brodovima u Mediteranu.
Mignatta (pijavica)
potonue Viribus Unitis-a art
Poto su ih izvukli iz vode, Rossetti i Paolucci su se okrenuli i posmatrali Viribus Unitis kako se sve vie izvija i polako tone. Paolucci je kasnije
napisao:Kada je voda dola do nivoa palube, brod se potpuno prevrnuo.
Video sam velike topovske kupole koje su poigravale kao igrake... Video
sam oveka koji je plivao ka vrhu kobilice. Bio je to Kapetan Vukovi. Poginuo je kasnije nakon to se isupao iz vodenog vrtloga i zaplivao ka obali
kada mu je na glavu pao drveni bim.. Oko 07:00 za oko 15 minuta, Viribus
Unitis je potonuo i za sobom povukao preko 300 lanova svoje posade.
Rossetti i Paolucci su kao ratni zarobljenici odvedeni prvo na Tegetthof a zatim i na brod bolnicu da se oporave. Tamo su i uli da je drugi
kanister sa eksplozivom koji su otkaili neposredno pre zarobljavanja, eksplodirao uz bok trgovakog broda Wien i potopio ga.
Tri dana kasnije, 4. Novembra 1918. Italija je potpisala primirje sa
Austrougarskom i narednog dana Italijanska flota je zauzela Pulu a Rossetti i Paolucci su osloboeni. Diverzanti su odlikovani zlatnim medaljama za hrabrost dok je Rossetti 650000 lira dobijenih kao nagradu za svoje
zasluge od Italijanske vlade predao udovici kapetana Vukovia, opisujui
poginulog kapetana kao ratnog protivnika koji mu je u trenutku svoje
smrti pokazao primer velikodune humanosti. Taj novac je upotrebljen
da se osnuje fond za udovice i majke ostalih rtava rata.
Viribus Unitis
(lat: zdruenim snagama moto cara Franca Jozefa I)
Austro-Ugarski bojni brodovi (Dreadnoughts) graeni su izmeu

1910. i 1915. godine u cilju sputavanje Italijanske ekspanzije na Jadranu.
Dizajnirao ih je inenjer Karl Popper. Tri broda, Viribus Unitis, Tegetthof i Prinz Eugen izgraena su u brodogradilitu Stabilimento Tecnico u
Trstu dok je etvrti, Szent Istvan da bi se zadovoljila maarska osetljivost
(kao i ideja o zdruenim snagama), izgraen u Rijeci u maarskom
Viribus Unitis je porinut 20. juna 1911. a u slubu je uao u oktobru

1912. godine. Vei deo rata je proveo u Pulskoj luci, kao i ostali brodovi
njegove klase, iako su u toku rata u nekoliko navrata pravljeni ambiciozni
planovi za njihovu upotrebu. 24. maja 1915. Viribus Unitis je izveo jedno
od retkih isplovljavanja i bombardovao Ankonu. 10 juna 1918. bio je na
elu flote koja je po komandi admirala Hortija trebala da izvri deblokadu
Otrantskih vrata, ali je ta avantura prekinuta nakon uspenog napada dva
Italijanska torpedna amca i potonua broda Szent Istvan u blizini ostrva
Premude, kao i injenice da je samo srea spasila Tegetthof jer je jedno od
torpeda upuenih ka njemu zakazalo a drugo se zaglavilo u cevi.
Karakteristika svih ovih brodova bila je mala debljina podvodnog
oklopa to je kompenzovano spremitima za ugalj postavljenim uz bokove broda tako da ona predstavljaju dodatnu zatitu. U vreme eksplozije na
Viribus Unitisu, spremita za ugalj su bila prazna i nisu pruila potrebnu
zatitu i uinila eksploziju podnoljivijom tako da ni pumpe niti vodonepropusna vrata, za koja nije sigurno ni da su bila zatvorena, nisu mogli da
spree potapanje broda.
Nakon to su etiri dana po potonuu Italijani uli u Pulu, njihovi ronioci su locirali olupinu broda i uz pomo eksploziva isekli i na povrinu
izneli neke njegove delove. Do sredine pedesetih godina prolog veka, na
dubini od 15m, mogao je da se vidi glavni jarbol Viribus Unitisa. Na dnu
jo uvek stoje delovi broda koji ne remete plovidbu drugim brodovima.
Za kraj treba napomenuti da su preostala dva austrougarska bojna
broda zavrila neslavno, Tegetthoff je dobila Italija koja ga je isekla 1924-
Karakteristike broda:
Deplasman
20000t/21600t
Duina preko svega
152,2 m
irina
27,3 m
Brzina
20,3 v
Radijus pri brzini od 10v sa 2000t uglja
4200 nm
Posada
1087
Naoruanje:
Topovi:
12x305mm

(etiri kupole sa po tri topa)

12x150mm

(boni topovi sa zaklonom)

18 x 66mm

(pojedinani topovi)
lansiri za torpeda:
4 x 533mm
*Poredjenja radi, najvei brodovi bive JRM - raketne fregate (veliki patrolni
brodovi), dugaki su 91.8m, iroki 11.6m, sa deplasmanom 1492t i razvijaju
brzinu od 22v sa dizel motorima tj. 27v sa gasnim turbinama dok im je
radijus dejstva 1800nm!
Mignatta je bila napravljena po uzoru na ak i za to vreme zastareli tip torpeda pogonjenog iskljuivo komprimovanim vazduhom (cold air torpedo) pomou ekspanzionog
gasnog motora konstrukcije Schneider. Za pokretanje
su sluila dva mala propelera koja su se okretala u suprotnim smerovima ime je kompenzovan pojedinani moment
rotacije pa krilca za stabilizaciju na kraju aparata nisu bila
neophodna. Sud sa vazduhom komprimovanim na 205atm
bio je smeten u sredinjem delu ureaja i redukovan je
na 130-150atm. Pri brzini od 2vora autonomija je iznosila
10nm. Centralni deo ureaja u kome su se nalazili boca sa
vazduhom, motor i izduv motora bio je obloen drvetom i
uvren bakarnim obujmicama. Aparat je bio ukupne duine 8 metara, prenika 60cm, teio je 1.5 tonu i mogao je
da nosi dva oveka. Diverzanti su mogli da zajau torpedo
jedan iza drugog ali bi se prilikom kretanja deavalo da torpedo zauzme takav poloaj pri kome bi se drugi ovek nalazio u vodi do gue pa su zato vie voleli da sede sa strane
i da se dre za specijalno napravljene ruke. Aparat nije
imao kormilo ve se skretanje vrilo naginjanjem ili izbacivanjem ruku i nogu upravljaa u stranu u koju su eleli da
vre skretanje. Brzina kretanja je regulisana poveanjem
ili smanjenjem protoka vazduha ka ekspanzionom motoru.
Ureaj je imao i ventile kojima je bilo mogue podeavati
dubinu kretanja. Na prednjem delu su bile privrene dve
mine nainjene od vodootpornih kanistera sa po 170kg
TNT eksploziva. Rossetti je predvideo da se mine okae o
4m dugaak konopac koji bi za oplatu broda bio prilepljen
snanim magnetom
(otuda naziv pijavica). Tempirni aparat
se mogao podesiti sa
maksimalno 6 sati zadrke.
U Arsenalu u Veneciji postoji maketa Mignatte od neih
30cm duine dok se
u pomorskom muzeju u La Speziji kod
enove moe videti
model u prirodnoj veliini i to u istoj vitrini sa
svojim naslednikom iz
drugog svetskog rata
Maiale(svinja).
Sve vezano za ovaj dogadjaj moe se i danas prepoznati: nerazumevanje odgovarajuih komandnih struktura, izuzetno naporan i specifian trening, razvoj i izrada specijalnih sredstava i opreme pa sve do toga
da na kraju priprema do akcije moda i ne doe ili da ova zbog nekog
propusta u potpunosti propadne. Danas skoro da i ne postoji zemlja
koja nema jedinicu zasnovanu na ovim principima, ak i kada te zemlje
nemaju more kao to je na primer sluaj sa Austrijom. U osnovi, ove
jedinice su predviene da deluju u priobalnom pojasu i osposobljene su
podjednako dobro za podvodne, nadvodne, zemaljske kao i vazdune
akcije. Standardna obuka danas predvia sve mogue naine ubacivanja
diverzanata meutim, ronjenje i dalje ostaje sr njihove obuke pa ak
i kada se zona dejstva kao u sluaju amerikih SEALsa prebacuje par
hiljada kilometara u kopno.
JRM je imala dosta sluha za
ovaj specijalan vid dejstava tako
da je 19. februara 1960. u upi
tivatskoj formiran 82. Pomorski
Centar, koji je ubrzo po osnivanju zbog neodgovarajuih uslova
mada ne i bez simbolike, premeten na ostrvo Sveta Katarina u
Pulskom zalivu, nedaleko od mesta gde je potopljen Viribus Unitis. Od 1977. do 1991, jedinica je
bila stacionirana u Divuljama kraj
Splita, da bi nakon secesije Hrvatske konano bila vraena u Bokokotorski zaliv gde je i ostala do raspada
Dravne zajednice Srbije i Crne Gore. Za to vreme standardizovana je
obuka koja je podrazumevala osim ronjenja i vonju ronilica, amaca i
kajaka, duge mareve sa preivljavanjem kao i ubacivanje padobranima
ili bilo kojim drugim sredstvom koje je vojska posedovala. Pripadnici su
prolazili obuku u korienju razliitih vrsta naoruanja i sredstava veze.
Jedinica je imala brodove posebno napravljene za svoje potrebe. Ronilice
za jednog ili dvojicu diverzanta bile su iz domae proizvodnje i prodavane
su izmeu ostalih i vedskoj. Takoe u zemlji su pravljene i diverzantske
podmornice, specijalna minska oruja, raketni bacai za daljinsku diverziju, aparati za disanje i jo mnogo toga. Ono to se nije pravilo u zemlji
nabavljalo se u inostranstvu. Jedinica je imala visok stepen obuenosti i
visok moral to je u prvim danima rata u Splitu i dokazala. injenica je
da se o ovoj jedinici malo pisalo tako da postoji veo tajne to nekima daje
za pravo da sumnjaju u njen kvalitet dok drugi ispredaju bajke. Moda je
bolje da tako i ostane, zarad i jednih i drugih.
su bile hard boots i odlino su se pokazale dok

smo etkali po ljunkovitoj obali. U peraja su
ulazile lako i vrsto. Ostalo je jo samo da se
razmahnemo ...
Test:
BARE Trilam HD Tech Dry
Elegantno i suvo
Pod vodom
Ulazak u vodu je praen uobiajenim laganim stiskom uz karakteristino utanje vazduha, koji potisnut, izlazi kroz ventil na rukavu.
Na rukama smo imali BARE neoprenske
Vetrovit dan i jezero Ada Ciganlija ija je temperatura bila skromnih 9 Celzijusa, davali su uslove u kojima bi suvo ronilako
odelo Bare Trilam HD Tech Dry trebalo da pokae i dokae sve svoje kvalitete i mane. Iako smo se trudili ovo drugo nismo
mogli ba da pronaemo ...
a obali Savskog jezera sa velikim interesovanjem razgledali smo

dve potpuno nove igrake, koje nam
je uvoznik ronilake opreme Bare, preduzee Polar Sub ustupio za testiranje. Ve na
prvi pogled videlo se da je u pitanju vrhunski
proizvod u ije su nastajanje bili ukljueni i
moderni dizajneri, savremeni materijali i vrhunska tehnologija.
Iako dolazak ronilaca uvek privlai panju,
ovaj put je to bilo jo izraenije jer je veliki broj
etaa zastajkivao da vidi ljude u crnom koji
e kao ostati suvi posle ronjenja.Osnovna ideja
ovog testa je bila proba kako e se ovo odelo
ponaati sa jednim klasinim setom rekreativne opreme, a kako u kombinaciji sa DIR konfiguracijom. Test ronioci su bili Janez Kranjc
(CMAS M1) i Vladimir ao (PADI DM).Takoe, jedan od ronilaca je imao Bare pod odelo
od tinsulejta, a drugi pamunu trenerku (zbog
provere stvaranja kondenzata).
Ako je ziper srce suvog odela, ventili za

upumpavanje u pranjenje vazduha su nesumnjivo mozak. Moda ovo poreenje i nije naj-
jasnije, ali sa BARE ventilima nema nejasnoa.

Ventil na grudima je postavljen na pravom mestu, ni previsoko ni prenisko. Odlian detalj je
to to moe da se rotira pun krug, pa ronioci

inflatorsko crevo mogu da konektuju prema
linim afinitetima. Veza inflatorskog creva i
ventila se ostvaruje jednostavno i to je najvanije, veoma je pouzdana. Ventil za isputanje
rukavice od 5 mm koje se zavravaju veoma visoko na podlaktici. Sa unutranje strane dlana

ojaane su kevlarom. Moda meni savreno pristaju, ali tek po isteku pedesetog minuta ronje-
tinsulejta je bio vlaan, ali spolja. Ovaj materijal

odvlai vlagu od tela i izbacuje je napolje. Sam
ronilac je bio potpuno suv.
Zakljuak se na kraju namee sam po sebi.
Trilam HD TECH DRY je proizvod visoke klase koji e sa svojim karateristikama dugo
ostati u vrhu. Na ovakav model odela moemo
biti samo naviknuti ili ne. Iako je re o poslednjoj rei tehnologije, ovo odelo mogu koristiti i
rekreativci (sa zavrenom odgovarajuom obukom) ali i najzahtevniji speleo, dubinski, ronioci
koji se bave podvodnim radovima, istraivai pa
i sledbenici DIR filozofije ronjenja. Njegove performanse ni jednog trenutka ne dolaze u pitanje,
a privikavanje na neto dobro je lako. Trenutno.
Za dodatne informacije, fotografije i miljenja redakcija vam stoji na raspolaganju.
ronilackisvet@yahoo.com
Korisna adresa:
http://www.sub.polargroup.co.yu/
J.Kranjc
V.ao
foto: Dejan Slavkovi
Sam svoj majstor

Proizvoai ovog odela kao jednu od glavnih njegovih prednosti istiu to to se ronilac
moe samostalno obui. Dupli ziper koji polazi od ramena, preko grudi ronioca, sve do
kuka to zaista i ini moguim. Meutim, da
biste uopte uspeli da se uvuete u ovo odelo,
morate striktno pratiti uputsva proizvoaa.
Dakle, navlaite nogavice, zatim leva ruka, pa
desna i na kraju glava. Ukoliko pokuate da
izmenite redosled ostajete zaglavljeni (provereno!). Uz navedeni redosled, vrlo lako i brzo
ete biti u odelu. Par podesivih tregera e vam
omoguiti dranje odela dok ga jo uvek niste
sasvim obukli.
Provlaenje glave kroz vratnu manetnu
obavite paljivo, jer je lateks veoma tanak ali
prua, u pravom smislu rei, savreno zaptivanje, bez neugodnog stezanja vrata. Isto vai i za
manetne na rukama. I kod ronilaca sa tanjim
zglobovima sigurno spreavaju prodor vode.
Zatvaranje odela se obavlja duplim rajsferlusom, koji predstavlja pravo malo remek delo.
Glavno zatvaranje obavlja ziper blii telu, a zatim sledi jo jedan koji spreava svaki neplanirani kontakt sa glavnim rajsferlusom, tako da
su mehanika oteenja tokom zarona svedena
na domen teorijske fantastike.
suvinog vazduha je takoe odlino pozicioniran. Ne smeta pri oblaenju BCD-ja i njegova
funkcija se moe podeavati.
U odelo je integrisan ATR sistem koji prilagoava oblik odela vaem telu. Veoma ko-
risnim su se pokazala ojaanja na kolenima i

podkolenicama, koja su izuzetno vrsta ali ne
i kruta. Na butinama se nalaze veliki depovi
koji se sigurno zatvaraju. U njih moete smestiti neto sitnog ronilakog pribora. Zanimljive
su flerescentne oznake na odelima. Obzirom da
se ovaj model pravi iskljuivo u crnoj boji, ova
svetlucanja su dobrodola.
Nogavice se zavravaju opciono, vrstim
ili mekim izmicama. Na naim test odelima
nja osetio sam dolazak hladnoe. A to se tie

temperature samog tela, mogli smo jo dugo
bez ikakvih problema - kae Janez Kranjc.
Drugi ronilac, Vladimir ao koji na sebi imao
DIR konfiguraciju komentarie: Oseaj ronjenja u ovom odelu je fascinantan. Izbalansiranost u gram, nema suvinog vazduha, jer ventil
za isputanje radi odlino.
Gledano sa strane sticao se utisak da ova
dva ronioca u ovim odelima rone godinama, a
ne prvi put. Pokreti na suvom ili i pod vodom,
prema njihovim reima su laki i nesputani. Kao
da umesto suvih odela nose malo deblje ukavce. Jedina vidljiva razlika videla se nakon zavretka ronjenja, kada su ronioci otkopali odela.
Naime, ao je da podsetimo namerno obukao pamunu trenerku
ispod odela. Zbog stvaranja kondenzata, nastala tenost je skliznula
do kolena koja su bila
vlana. Kranjc je nosio
pododelo od tinsulejta.
I tu je dolo do pojave
kondezacije (ali manje). Kombinezon od
Apnea
Beograd 2008.
Najvee apneako takmienje u Srbiji okupilo je veliki broj takmiara. Napravljeni dobri rezultati i oboren jedan nacionalni
rekord. Orgnanizacija odlina.
ebruar je rezervisan za najvei apneaki dogaaj u

Srbiji. Otvoreno prvenstvo Srbije u ronjenju na dah u organi-
zaciji AIDA Srbija, ove godine po organizaciji nije zaostajalo za

najjaim takmienjima u svetu. Sve je funkcionisalo kao podmazano. U
subotu od ranog jutra na zatvorenom bazenu SC Tamajdan bilo je vrlo
ivo. Prijavljivanje je ilo brzo, bez nepotrebnog zadravanja. Takmienje
je otvorio Predrag Radifkovi, podpredsednik AIDA Srbije. Na zvaninom brifingu sudije su jo jednom podsetile takmiare na najbitnija pravila i podeeno je oficijelno vreme. Da sve protekne prema AIDA pravilima pobrinule su se sudije Damir Deti (CRO), Marko Kleoni (CRO),
Petar Bojovi (SRB) i Aleksandar Karjuk (SRB).
Fotografije: Dejan Slavkovi, Dragan Gagi, Janez Kranjc
nekoliko navrata i sigurnosni ronioci su imali posla, jer je bilo nekoliko black-out -a, ali bez ozbiljnijih posledica. U dinamici sa perajama,
meu mukarcima najvie je preronio Jure Dai (150metara), pa Robert Horvat (136) i Aleksandar Jovanovi (131). Meu enama prva
je bila Jarmila Slovenikova (120), zatim Magda Mila (90) i Darja
Subotin (86).
Kada su se sabrali svi poeni najuspeniji ronilac je bio Andrea Richichi (Italija), na drugom mestu Robert Horvath (Maarska) i treeplasirani
Aleksandar Jovanovi (Srbija). U enskoj konkurenciji prvo mesto ubedljivo Jarmila Slovenikova (eka), druga Magda Mila (Hrvatska) i trea
Darija Subotin (Srbija).
U konkurenciji timova redosled najbolje tri ekipe je sledei: Deep Star
(Srbija), RK Geronimo (Hrvatska) i S.D.T. Svet Ronjenja (Srbija).
Kao i obino prva na programu je bila statika. Atmosfera je bila
vrlo mirna i oputajua tako da su takmiari mogli bez problema da se
koncentriu. Najbolji meu mukarcima su bili Andrea Richichi (7.13),
Marko orevi (6.02) i Tadej ilec (5.33). Moramo da naglasimo da je
vremeni italijan sve oduevio svojim nastupom.
Meu enama najbolje vreme je imala Jarmila Slovenikova (4.27), pa
zatim Magda Mila (4.17) i Darja Subotin (3.21). Nakon statike usledila je
pauza, da bi se takmiari odmorili i pripremili za popodnevni nastavak.
Takmienje u dinamici uvek donosi najvie uzbuenja. Paralelno
su startovala po dva takmara prema unapred definisanoj satnici. U
Zanimljivo je bilo i u dinamici bez peraja gde je Andrea Richichi

preronio fenomenalnih 117 metara, to je bilo dovoljno za prvo mesto.
Iza njega sa preronjenih 105 metara bez peraja plasirao se Duko Ormanovi. Ovim rezultatom Ormanovi je oborio lini rekord iz Atine 2007.
godine kada je bez peraja izronio 100 metara. Tree mesto je osvojio
Tadej ilec sa 86 metara. U enskoj konkurenciji prvoplasirana je bila
Nadeda iri.
Iskustva
Kako postati instruktor,
na Floridi?
F
lorida Keys. Doputovao sam

ovde iz kontinentalnog New
York-a. Na Floridi sam ve bio nekoli-
ko puta ali nikada nisam posetio Keys. Ovde ne

dolazi ako ne namerava da peca ili da roni.
Ja nisam doao da pecam. Kraj je septembra.
Raunam da su prole paklene letnje vruine.
Vrata aerodroma u Majamiju se otvaraju i shvatam da mi je raunica loa.
Dvadeset minuta kasnije kombi me istovaruje na rent-a-car parkingu na ijem
asfaltu bi verovatno moglo da se ispri
jaje. etri kikirikija i asa soka od paradajza iz stomaka, podseaju me da to
i nije tako loa ideja. Ubacujem svoju
glomaznu ronilaku torbu u mali Shevy. Klima na maksimumu, latino muzika na radiju, komad puta predamnom i
Majami koji neboderima ljati u retrovizoru. Pojas obale se postepeno suava
i ubrzo vozim pojasom peska tek neto
irim od dvosmernog puta. Sa leve i
desne strane - okean, mutno-zelenkast,
nekako razoaravajue ne-tropski.
Desetak minuta kasnije i nekoliko elegantnih mostova dalje, plavetnilo puca
oko mene. alim to nisam poneo Beech Boys CD i Kokomo. Sad klinci misle: O emu ovaj pria?.
Keys su grupa od 1700 ostrva koja se nalaze 25 km juno od Majamija. Najjunije ostrvo Key West se nalazi svega 150 km od Kube.
Prvi panski avanturisti su stigli na ove obale u
esnaestom veku u potrazi za zlatom i izvorom
venog ivota. Ostrva su uglavnom bila izolovana i nepristupana sve do dvadesetog veka kada
su, u zamahu nove turistike industrije, povezana
serijom mostova. Stiem u Isla Morada to naknadno saznajem, znai Purpurno Ostrvo. Ovde
sam da zavrim PADI instruktorski kurs. Stigao
sam dva dana ranije - da se aklimatizujem i (nedaj
Boe) malo odmorim. Smetam se u ronilakoj
kui gde me doekuju Mike i Kristen, instruktori
u lokalnom centru Rainbow Reef. Mike je u profesionalno ronjenje pobegao iz betonske dungle
ikaga i kancelarijskog posla. Kristen je lokalna
devojka. Kua je u leernom neredu ronilake
opreme. Dobijam svoju sobu i istu posteljinu ta e vie? Raspakujem se na brzinu i kreem u
potragu za hranom. Nekoliko milja prema jugu
nailazim na riblji all you can eat restoran. Unutra - glomazni stolovi prepuni ribe, dinovskih
kraba, sveih ostriga, gambora i ostalih neprepoznatljivih mrtvih morskih stvorenja. Umro sam i
stigao u raj 45 minuta i 27 dolara kasnije krenuo sam u etnju diui donekle oteano.
U blizini se ljuljukaju desetine gusto zbijenih modernih ribarskih brodova u iekivanju turista koji su spremni da plate $700-$1000
dnevno za ansu da ulove kapitalnu sabljarku ili
tunu. Kasnije su mi objasnjavali da je Isla Morada svetski centar sportskog ribolova.
Ovde ljudi dolaze da pecaju ili rone, a u

sledeih par dana sam shvatio i zato. Prelepe
peane plaze karakteristine za Floridu ovde
jednostavno ne postoje. Priobalje je prekriveno
krljavim rastinjem sa ponegde tankim pojasom tvrdog utabanog peska. Dobro je to me je
devojka u poslednjem trenutku ispalila, jer mislim da ne bih mogao da podnesem dve nedelje
zvocanja ( kako bre nema plae?!!)
Sledeih nekoliko dana prolazi u mukotrpnoj nastavi, uenju i vebama u bazenu. Koa
me svrbi koliko mi se roni. Strpljenje nije jedna
od mojih vrlina.
Manati ili Dugong

Tih dana sam doiveo i jedan fantastian susret tree vrste. U okviru prostora gde se odravao
kurs nalazi se mala laguna sa nekoliko vezova za
brodove. Dok sam se etao tuda za vreme pauze,
primetio sam grupicu turista koja je posmatrala
neto u vodi. Pribliio sam se u ugledao neto to
je liilo na nilskog konja. Manati je vodeni sisar
karakteristian za podruje Floride. To jedan

dobroudni biljojed koji je na listi ugroenih vrsta. Teko su uoljivi jer im se iznad vode izdie
samo blaga oblina lea, tako da stradaju od brzih
plovila kojih ovde ima izuzetno mnogo. Ubrzo
su pristigli i ostali kursisti. Mike je uzeo crevo
sa vodom i stao da prska po vodi. Objasnio mi
je da Manati, iako ivi u morskoj vodi, pije slatku vodu. Njemu je zvuk tekue vode kao ubor
hlanog izvora ednom putniku. I zaista, Manati
je ubrzo zauzeo nepogreivi kurs ka
nama. Iz vode se pomolila glava slina
morovoj. Uzeo je kraj creva u usta u
poeo da pije. Iskoristio sam tu priliku
da ga pogladim po ledjima i monom
repnom peraju. Koa mu je bila poput
tvrde gume. Kada se napio, ovaj neni
din koji moe dostii teinu do 1500
kg je poeo da sisa prste na mojoj
aci. Oseao sam grebuckanje i golicanje ronatih dlaica koje mu slue
za uvlaenje hrane u usta. Mike me je
upozorio da ne guram saku suvie duboko gde se nalaze moni kutnjaci. Na
instruktor je napravio par slika mobilnim telefonom i trenutak se zavrio.
Manati je nastavio da se naslauje morskim algama u laguni, a mi smo krenuli
nazad u uionicu. Neto je je ipak bilo
drugaije: prijatno ispunjenje u grudima od ovog
neobinog susreta i jedinsvena mentalna slika
koju u poneti sa sobom.
vodenu struju. Olupina se nalazi na dubini od

40m ali je paluba na 33m, to znai zaron solidne
duine sa bocom od 12L NITROX-a kojom sam
opskrbljen. Skaemo u vodu i kreemo niz konop.
Zahvaljujui fantastinoj vidljivosti olupina se vidi
ve sa povrine. Kraj konopa je vezan za jarbol.
Sputam se prvi do nekadanje osmatranice pored jarbola i zastajem da osmotrim oko sebe. Malo
me iznenauje jato barakuda preko metar duine
tik pored mene. Lebde bespomino, sve okrenute u istom pravcu, otvorenih usta prepunih iglastih zuba kao dobermani na strai. Odmeravam
ogromni trup broda ispod sebe i unapred sam
zahvalan to e i sledei zaron biti ovde, jer bi zaista bilo teko obii sve u jednom ronjenju. Dajem
se u pretragu. Novosteena instruktorska kategorija mi omoguava da ronim neovisno od ostalih,
pa kreem da se zavlaim po unutranjosti olupine. Unutra, jata raznoraznih riba se prepliu u
konstantnom vrtlogu. elim da to bolje istraim
ovu fanscinantnu olupinu ali stalno zastajkujem
ometen raznovrsnou ivota koji buja na ovom
vetakom grebenu. Neprestano se obazirem oko
sebe ne bih li spazio neku od vie vrsta ajkula za
koje su nam rekli da znaju da poseuju ovo mesto. Naalost, nita. Vreme protie brzo kao i na
svakom dobrom zaronu, i 40 minuta kasnije smo
na povrini razmenjujui iskustva. Jedna od stvari
koje volim u vezi ronjenja je euforija posle dobrog
zarona, koja ne jenjava ni posle tolikih godina i
stotina zarona. Posle pauze, drugo ronjenje prolazi u manje-vie istom ritmu.
Sledeeg dana okean je neto uznemireniji. Probijamo se kroz talase do nae destinacije,
olupine USS Spiegel Grove. To je nekadanji
brod amerike mornarice koji je namerno potopljen 2002. godine. Namena mu je bila lansiranje amfibijskih desanta. Olupina je obeleena sa
nekoliko velikih bova po kojima vidim da se radi
o ogromnom brodu. Brifing. Olupina lei na dubini od 41m. Duine je 155.5 a irine 25.5 metara. Interesantno je da je prvobitno olupina leala
na boku ali su je konstantne jake struje tokom 3
godine uspravile u potpuno vertikalan poloaj.
Zvui neverovatno da vodena struja moe da u
toj meri pomeri tako veliku masu metala.
Ovoga puta je grupa manja, samo drutvo sa
kursa, ukupno petorica. Skaemo i brzo zaranjamo jer su talasi veliki a struja jaka. Minut kasnije
padamo na ostatke velikog krana za koji je vezan
konop. Ispod zjapi crno grotlo ogromnog tovarnog prostora. Odmeravam ovu grdosiju i shvatam
da dva ronjenja nisu ni blizu dovoljna da se ona
istrai. Kratki dogovor, proveramo vreme i instrumente i rasturamo se svak na svoju stranu. Pravim
krug po ogromnom krmenom prostoru koji je
nekada sluio za sletanje helikoptera i lansiranje desantnih amaca. Susreem se sa ogromnom
kernjom (Grouper). Nezainteresovana, verovatno
navikla na svakodevne susrete sa roniocima, lenjo
se zapuuje u unutranjost olupine kroz jedna od
otvorenih vrata. Kreem se za njom. Ne bei od
mene ali odrava pristojnu distancu od 4-5 metara. Prolazimo kroz pravi lavirint hodnika i soba u
kojima je gubim nekoliko miuta kasnije. Nalazim
put do prostranog komandnog mosta. Kroz prozorske otvore bez stakla posmatram grupu ronilaca sa drugog ronilakog broda koja se vrzma oko
pramca. Pravim bri krug oko pramca jer me eka
dugo plivanje uz struju prema krmi. Ova olupina
nije toliko bogata ivotom kao Duane jer je na
dno dospela znatno kasnije i nije toliko obrasla,

ali to nadoknauje svojom impozantnou. Desetak minuta kasnije stiem do podnoja krana koji
se uzdie iznad mene kao tamni napusteni soliter.
Vazduh mi je pri kraju pa se diem do konopa i
posmatram kako se ostali okupljaju ispod mene.
Izron se oduio jer smo upali u lepu dekompresiju te izranjam sa svega desetak bara u boci. Na
povrini, brod poigrava na sve veim talasima. Nevoljno odluujemo da drugi zaron obavimo na koralnom grebenu Molasas Reef koji je blie obali
gde je mirnije. Nekih sat vremena kasnije kreemo
u zaron na novoj lokaciji. Ribice, koljkice, raii i
ostali arenoliki tropski ivalj. Srce mi je ostalo na
Spiegel Grove-u. Poslednje veeri sedimo na tremu
i pijuckamo hladno pivo i vino. Obeavamo jedni
drugima ponovno vienje i da e me posetiti u
mom ronilakom centru u Baru.
Sledeeg jutra dok ja vozim ka aerodromu,
moji novi prijatelji kreu u jo jedan ronilaki
radni dan.
eljko Dragutinovi
PADI OWSI
info@divemontenegro.com
A sada - ronjenje!
Nedelja popodne. Dva dana ispita su zavrena.
Proslavljamo u lokalnom popularnom baru Sharkeys. Pivo i rebarca na rotilju. Instuktorska diploma u depu i pomisao na dva dana slobodnih
ronjenja predamnom, prijaju mi vie od hrane.
Sledeeg jutra sam na palubi ronilakog broda
Tropical Explorer sa arenolikom grupom ronilaca: Amerikanci, Nemci, veani Destinacija je olupina Duane, brod obalske strae koji je
namerno potopljen 1987. godine. Duine je 99.5 a
sirine 12.5 metara. U Americi se inae praktikuje
potapanje isluenih brodova radi formiranja neke
vrste vetakog koralnog grebena, to podstie
razvoj podvodnog sveta. To u isto vreme daje
veliki podstrek lokalnom ronilakom turizmu.
Nakon 45 minuta vezujemo se za bovu na lokaciji. Kapetan dri brifing. Upozorava nas na jaku
Ronilaki
globus
Tekst i foto: Ivan Marinkov
Florida
Poslednja faza ledenog doba pre 100.000
godina uticala je na promenu nivoa vode u junom delu Severne Amerike. Tada se formirao
arhipelag danas poznat kao Florida Kiz. Lepoti
ovih ostrva, osim toga to su okruena Atlanskim okeanom sa jedne i Meksikim zalivom
sa druge strane, doprinosi prijatna klima iji se
uticaj oseti mnogo vie na Karbima nego samoj
Floridi. Trei po veliini i bogatstvu ivi koralni greben na svetu nalazi se ba ovde i protee
se do poslednjeg ostrva Ki Vest. Zbog toga, a i
zbog odline putne mree, ako se zateknete nekim sluajem u ovom delu sveta, sasvim sigurno
moete biti na najlepim lokacijama za samo
nekoliko sati vonje. Ma koliko da ste iskusan
ronilac, neobian svet podvodne flore i faune
ovog arhipelaga oarae vas i jo vie zaintrigirati. Korali izgraeni kolonijama organizama
hiljadama godina proizvode kalcijum karbonat
i formiraju itave podvodne gradove naseljene
razliitim stanovnicima. No, da biste to sve proverili, treba zaroniti i iskusiti to zadovoljstvo. S
obzirom na neiscrpan izvor predivnih lokacija
za ronjenje odlucio sam da krenem od poetka i
ovog puta prikaem nekoliko najatraktivnijih na

prvom setu ovih ostrva.
Don Penekamp je prvi podvodni nacionalni park u Americi i sigurno najinteresantnije mesto na ostrvu Ki Largo. Sam park je pod
zatitom drave i u okviru parka organizuju se
razliite aktivnosti, kao to je obilazak akvarijuma (200m3), vonja kajakom ili kanuom, dahovanje, ronjenje i svakako za turiste najatraktivniji izlet brodom prilagoenim za panoramsko
razgledanje podvodnog sveta. Ronilaki centar
organizuje ronjenja na najbogatijim koralnim
grebenima ovog ostrva. Centar je opremljen
kompletnom ronilakom opremom koja se moe
iznajmiti ili kupiti. Usluga je dobra i akcenat je
preteno na ponudi novijih modela ronilake
opreme i naravno, fotoaparata za jednokratnu
upotrebu. Katamaran duine dvadesetak metara
vozi vas na poziciju kroz prelep movarni deo
ostrva gde se mogu videti razne ptice, kornjae i
aligatori. Plan ronjenja pravi se u toku vonje, a
s obzirom na ne tako zahtevno ronjenje, traje veoma kratko. Uglavnom moete roniti u paru, ili
zatraiti vou ronjenja sa maksimalnim trajanjem od sat vremena. Bogatstvo podvodnog sveta
je neogranieno, pa je svaki momenat ronjenja
interesantan. S obzirom na malu dubinu prvog
ronjenja, a i prilino komercijalnog stava posade,
nakon samo pola sata pauze i vonje brodom do
nove lokacije spremni ste za naredno ronjenje.
ivi svet koralnog grebena ovog eko-parka broji
preko 400 razliitih vrsta kao to su: ajkule, barakude, kornjae, morske rae, jastozi, krabe, riba
aneo, klovn, morske zvezde, krastavci i druge.
Na 35 km od Ki Larga nalazi se Islamorada,
ostrvo koje je nekad bilo poznato po izgradnji,
spaavanju i rekonstrukciji brodova, lovcima
na morske sunere i prirodnom leglu kornjaa.
Danas ovo ostrvo nudi najatraktivnije lokacije za
ribolov. Ronilaki centar Ki Dajvs nalazi se u
okviru Bud n Marys marine ija dva ponosna
vlasnika poseduju preko 100 brodova i amaca
razliite namene. Ronilaki centar raspolae
sa dva broda, opremom za iznajmljivanje,
ronilakom radnjom i veoma aurnim osobljem
koje vam je na usluzi tokom celog izleta. Ronilake ture uobiajeno ukljuuju dva ronjenja na
odabranim lokacijama. Dogovor oko izbora pozicije je mogu, a sve zavisi od vremenskih uslova i podvodnih struja koje su esto veoma jake.
Svakako najbogatija lokacija po ivom svetu je
Krater Rif koja je interesantna i po sferinoj
konfiguraciji dna nastaloj nakon udara meteora.

Poseta olupini Igl zbog svoje sloenosti zahteva
rezervaciju, a zbog trokova prevoza najmanje 6
iskusnih ronilaca. Ovaj brod je potopljen pre
20 godina i danas spada meu najlepe olupine
na svetu. Ostale lokacije, kao to su Blu Parot,
Aligator Rif i Trio i mnoge druge, prepune
su biljnim i ivotinjskim tropskim vrstama. Susreti sa manjim ajkulama, elegantnim raama i
zdepastim kornjaama nisu neuobiajeni. Pauza
izmeu ronjenja je takoe kratka i okrepljeni
sveim voem ubrzo ste na poziciji novog podvodnog iznenaenja
Svaki uron u skladan i sebi svojstven

podvodni svet ovog ogromnog koralnog
spruda sa jasnim pravilima i zakonima predstavlja poseban doivljaj. Prirodan lanac Florida Kiza od preko 6000 povezanih koralnih
grebena predstavlja ivotno stanite, zaklon
i hranu nebrojenim vrstama podvodnog ivog sveta. Iako je izraen veoma komercijalni
pristup ronjenju, stotine profesionalnih ronilakih turistikih centara du ovih prelepih
ostrva pruie vam mogunost da zaronite
na najlepim lokacijama, a da se pritom oseate veoma bezbedno i ugodno.
Ronjenje u nuklearnom reaktoru
i mokra odela. Problem u korienju te opreme jeste to ta odela tite telo

ronilaca od hladne vode, meutim u nuklearnom ronjenju i nuklearnim
postrojenjima voda nije uopte hladna, ona dostie toplotu i do 38 stepeni
po Celzijusovom termometru. U tom sluaju maksimalno vreme koje ronilac sme provesti ispod vode je nekih 45 minuta. Prava opasnost ronjenja
u ovako toploj vodi jeste zamor koji se javlja relativno brzo i mogunost
toplotnog udara. Zbog tako velike toplote svaki nuklearni ronilac bi trebao
nositi odela napravljena od vulkanizovane gume, koja ih odrava suvima,
a koja se nose i pri ronjenju u zagaenim vodama. To su takozvana hladna
odela koja su prvobitno dizajnirana za etnju po svemiru 1960 tih, odelo u
svoj komplet ukljuuje i specijalnu kacigu koja titi glavu. Odela su napravljena od dakrona -sintetikog tekstilnog vlakna sa malim cevima uivenim
u unutranjost odela. Ove cevi omoguavaju hladnoj vodi da cirkulie i
tako odravaju temperaturu tela ronioca mnogo niom od vode koja ga
okruuje. Sa ovakvim odelima, ronilac moe podneti maximalnu toplotu
od 49 stepeni Celzijusa. Ova oprema moe biti i do dva puta tea od uobiajene opreme koju koriste rekreativni skuba ronioci.
U drutvu
atoma
uklearni reaktor je postrojenje u kome se odvija

kontrolisana nuklearna lanana reakcija. Toplota se
proizvodi u nuklearnoj fisiji u unutranjosti reaktora. Kada je

relativno veliko fisiono jezgro atoma (obino uranijum 235 ili plutonijum 239) udareno neutronom, formira dva ili vie manjih nukleusa kao
produkte fisije, oslobaajui energiju i neutrone. Novonastali neutroni
dovode do dalje fisije i nastanka nuklearne lanane reakcije. Kada se nuklearna lanana reakcija kontrolie, energija koja se oslobodi moe da se
iskoristi za zagrevanje vode, proizvodi se para koja pokree turbinu koja
ide do generatora elektrine energije. Vano je napomenuti da nuklearna
eksplozija podrazumeva nekonstrolisanu lananu reakciju, dok u reaktoru nije mogue dostii ovaj nivo.
Jedna od osnovnih primena nuklearnih reaktora jeste primena u proizvodnji elektrine energije, ali pored toga postoje i reaktori za istraivanja koji se dele po svojim funkcijama, u proizvodnji radioizotopa koji se
koristi u industrijske i medicinske svrhe, zatim u oslobaanju neutrona iz
centra reaktora u eksperimentalne svrhe i u cilju obrazovanja i poduavnja buduih nuklearnih fiziara.
Trenutno svi nuklearni reaktori sveta su bazirani na fisionoj reakciji i smatraju se relativno bezbednim prozvoaem elektrine energije sa
minimalnim kratkoronim zagaenjima ivotne sredine. Postoji i druga
strana, a to su ekoloki krugovi, koji se sa time ne slau ve izraavaju
zabrinutost za nuklerani otpad.
U glavnom svaki reaktor radi na principu goriva u tvrdom stanju, na
principu tenog ili gasovitog goriva i svaki bez obzira na razliku u primeni, u svojoj konstrukciji sadri sledee delove: jezgro reaktora sa nuklearnim gorivom i moderatorom, reflektor neutrona, koji okruuje jezgro
reaktora, provodilac toplote, sistem regulacije fisione reakcije kao zatita
od havarije, zatita od radijacije i sistem daljinskog upravljanja.
Nuklearni reaktori se razlikuju i po visini. Mogu biti od 10 do 21 metra
visine i 4 do 7 metara irine. Dimenzije zavise od tipa tehnologije. Tokom
Pie: Marija Jevtovi
operacije, kipui vodeni reaktori-stabilizatori su ispunjeni sa oko 60.000

galona vode, koja cirkulie i tako hladi gorivo, a takoe se pretvara u paru,
koja pokree turbine. Reaktori koji su pod pritiskom dre 35.000 galona
vode tokom operacije. Kada se reaktori iskljue zbog dopunjavanja i odravanja, posude i sekundarni bazeni ili upljine, rezonatori su ispunjeni sa
vie od 500,000 galona vode, koji nastavljaju sa hlaenjem reaktora, a koji
takoe slue i kao osigurai protiv radijacije. Za rad u jednom ovakvom
nuklearnom postrojenju potrebe zaposlenih variraju, od strunjaka za nuklearnu fiziku do strunjaka za tehniko ili nuklearno ronjenje.
Veina ljudi se na poetku svoje ronilake karijere odlui za rekreativno ronjenje, a posle odreenog vremena neki od njih poele da sve vie
napreduju u tom sportu, a kod nekih to i prevazilazi sam hobi i pretvara
se ronjenje u komercijalne svrhe. Svetu su danas potrebni profesionalni
ronioci. Mone kompanije ih trae kako bi bile u mogunosti da odravaju neke od 442 nuklearna reaktora u svetu. Osim toga oni rade i na
odravanju mostova i tankova za vodu, protiv razliitih spoljnih uticaja.
Naftne industrije ih takoe trebaju kako bi popravljali platforme koje su
stradale od uragana. Ali to jo uvek nije puno uticalo na poveanje plate roniocima. Prosena ronilaka godinja plata je oko 30 000$ godinje.
Ronioci sa iskustvom sertifikovani za specijalan posao mogu zaraditi i
do 100 000$ godinje. Priobalni ronioci mogu zaradti vie, ali zato moraju neko vreme iveti na brodu. Meutim da bi neko postao nuklearni
ronilac, jedna od vaniji stvari jeste da ima zdravo i jako srce. Potrebna
je biografija koju proverava nadlena policija. Mora se podvri testu droge i alkohola i mora proi psiholoku evaluaciju. Ovi kriterijumi, kao i
ronilaki sertifikat i specijalna obuka, koja ukljuuje mnogo sati truda i
uenja se zahtevaju od svih radnika. Kada neko ispuni sve ove uslove, jo
uvek je neophodno da pre ulaska u nuklearno postrojenje, proe detektor
za bombe, metal i na kraju kao poslednji stepen sigurnosti, pokazuje svoju klju-karticu, pomou koje se otvaraju vrata.
Pre svakog posla postoje i razne vebe u vidu simulacije rada na reaktoru pod vodom, kako bi se ronilac pripremio, osetio ta znai raditi
na reaktoru i navikao da radi brzo i skoncentrisano. Grupa koja kree u
akciju mora imati potpuno i detaljno znanje o lokaciji na kojoj roni, poslu
koji treba obaviti, dubini na kojoj e raditi, toploti vode kao i o nivou
radijacije. To bi bio ekvivalent brifingu u skuba ronjenju, osim to u nuklearnom ronjenju taj brifing moe trajati i po nekoliko sati.
Meu atomima
Nuklearni ronioci mere zadatke ne samo po minuti, nego i po miliminuti, to je mera za izloenost radijaciji. Prema institutu za nuklearnu energiju, maximalna izloenost radijaciji je 300 miliminuta, meutim prema
statistikama, deava se da ronioci budu izloeni i do 450 tokom nekog projekta. Najvea godinja izloenost jednog ronioca radioaktivnom zraenju
je 2 000 miliminuta i to je granica koja je postavljena od strane veine kompanija. Individualnim roniocima drava dozvoljava izloenost i do 5.000
miliminuta godinje. Kada dou blizu granice izloenosti, ti ronioci se u
potpunosti udaljavaju od bilo kakvog izvora radijacije. Zbog ovakvih stvari
ovaj posao je plaen mnogo bolje nego neki drugi, manje rizini poslovi.
Pre nego projekat krene, tehniari izmere nivo radijacije u bazenu.

Sami ronioci na sebi nose gomilu dozimetara. Privrenim na kolenima,
na rukama, grudima, leima, stopalima, kako bi se pratila izloenost radijaciji. Kada su ronioci na dnu i rade svoj posao, tehniari paljivo prate
Voda kao tit

Kad je u pitanju rizik koji svakodnevno doivljavaju u svom poslu, neki
nuklearni ronioci tvrde kako i ne misle toliko o riziku, posebno tokom akcije. Ako se nekom i desi neka omaka, da isklizne sa poloaja ili neto drugo,
to naravno moe imati svoje posledice, najbitnije i najsigurnije je da u tom
trenutko ronilac ostane pribran, hladne glave i skoncentrisan na posao, jer
na povrini postoji itava vojska strunjaka koji prate ta se deava sa roniocima pod vodom. Prati se stepen izloenosti njihovog tela i rad koji se obavlja u tom trenutku. U svakom trenutku spremni su da odreaguju tako to e
ronioca brzo izvui na povrinu. Ovo izvlaenje se radi pomou specijalnih
platnenih nosiljki koje su privrene za odelo ronioca. Na prvi znak nevolje i problema, zaron se prekida i ronioca izvlae napolje. A i sama injenica
da se voda ponaa kao tit protiv radijacije, doprinosi smirenosti i oputenosti radnika, zbog toga se moe raditi unutar samog jezgra reaktora.
to se tie opreme, ponekad je to improvizacija i experimentisanje, pa
se, usluaju ronjenja u nezagaenim vodama, koristi obina skuba oprema
kompletan zaron i realno stanje radijacije koja se oitava na kompjuterima.

Moe se desiti da hladno odelo negde pukne, proputajui vodu, koja pokvasi dozimetar, koji posle kvaenja ne daje prave informacije o stepenu
izloenosti radijaciji, u tom sluaju se ronilac odmah izvlai van vode. Od
ivotnog znaaja je da vreme koje se dole provede bude to krae. To se postie detaljnim planiranjem cele akcije i kasnijim pridravanjem tog plana
Na kraju svakog zarona, tehniari isperu vodom ronice i njihovu
opremu. Paljivo se proverava nivo radijacije mernim instrumentima.
Zatim sve obriu sa specijalnim jastuiima koji slue za proveru zagaenosti. Celi proces moe uzeti i do pola sata.
Iako se nuklearno ronjenje ne moe nazvati najoputenijim ronjenjem,
ipak ono to je fantastino i neuporedivo sa ronjenjem u otvorenim vodama, sa ime se slae veina nuklearnih ronilaca, je neograniena vidljivost.
Kada se dovede u pitanje sigurnost u ovakvim uslovima, nuklearni
ronilac Valance, kae: Ne mogu da se setim ni jednog smrtnog sluaja
ronioca unutar nuklearnog reaktora, ali znam za najmanje osam njih koji
su stradali radei izvan reaktora na turbinama i cevima. Najvea opasnost
nije unutar reaktora ve izvan njega.
Podvodni ribolov
Drvene
Puke
Bez alata, nema ni zanata poznato je odavnina. Podvodni ribolovac Goran Petrovi je to na vreme shvatio i odluio da
uzme stvar u svoje ruke. Rezultat toga rada su efikasne drvene puke za podvodni lov, pred kojima i kapitalni primerci postaju
sigurna meta.
eogradski ronilac Goran Petrovi je svoje veliko iskustvo
u podvodnom ribolovu i strast prema ovom sportu pretvorio u

neto opipljivo. Vetinu u obradi drveta iskoristio je za pravljenje drvenih puki lastikara. Puke koje su izale iz njegove radionice
znaajno odskau od puaka pravljenih u velikim serijama brendiranih
proizvoaa. Sa Goranom Petroviem smo razgovarali u februaru 2008.
godine. Specijalno za Ronilaki Svet, Goran pria o motivima koji su ga
naveli da se okrene proizvodnji, tehnikim detaljima i planovima
Da krenem u pravcu samogradnje navelo me jednojulsko prepodne na
lovnom podruju Valdanos, 2005. godine. Lov na eku podrazumeva da lovina nae lovca, pa je tako mene na nekih 18 metara dubine naao trofejni
gof od 40 kilograma. Bio sam opremljen sa Omerovom karbonkom 96 cm
i jednim parom guma. Sa ovom pukom sam do tada imao uspeha pri lovu
zubatca i manjih gofova do 10 kilograma. Tog dana se u meni sve okrenulo.
Zamislite moje razoarenje kada pogodite gofa sa otprilike dva metra udaljenosti od vrha strele, a on nesmetano nastavi da krstari plavim dubinama
jer strela nije uspela ni da proe kroz telo a kamoli da se otvore pera. To je za
mene bilo poprilino frustrirajue iskustvo, pogotovo ako se zna da se takvi
trofejni ulovi ukazuju moda jednom u ivotu. Ipak, to je prolost. Zahvaljujui ovom doivljaju okrenuo sam novu stranicu
u podvodnom lovu. Sada imam svoju drvenjau. kae Goran.
Lovina je sve mudrija, dri na lovca na odstojanju, svaki suvian pokret je dodatno uznemirava pa ono to se pre desetak godina lovilo
standardnim pukama od 100 cm sada je prosto
nemogue. Stvari su se popravile sa drvenjaom od 126 cm.Precizni hici strelom do nekih
5 - 6,5 metara su na nisku ovoga lovca reali
sve vee i mudrije predatore. Tako su prolog
leta meu trofejima zavrili zubatac od preko 9
kilograma i gofoviod 12 i 16 kilograma.
Paljiva izrada
Telo puke se sastoji od kombinacije lameliranog drveta (tik, iroka, mahagoni) od

pet do sedam slojeva, koji su slepljeni pod presom.Zavrna obrada je odraena vieslojnim
epoksidnim smolama firme West Sistem. Finalna zatita je uraena lakom koji titi od tetnih UV zraenja. U paleti puaka koje Goran
pravi su modeli duine od 80 cm do 130cm.
Duina puke se rauna od prve rupe za gume
do zadnjeg zareza na ipki. Ergonomske drke
mogu biti za levake i denjake. Takoe, mogu
biti premazane slojem tanke gume radi boljeg
leanja u aci. Puke su opremljene mehanizmom za okidanjekoji je takoe Goranov proizvod, izraen od visokokvalitetnog kiselootpornog inoxa
ispoliranog do visokog sjaja.
Trenutno, u ponudi su dve vrste mehanizma za okidanje: dvodelni
klasini i trodelni koji moe da izdri silu od tri ili vie guma preseka
19mm, a da sila okidanja ostane oko 2 kilograma. Svaki mehanizam je
istestiran na suvom pre ugradnje i okidanje je natelovano da bude 2 kilograma pri sili od oko 200 kila koji deluju na ipku. U praktinom smislu
to je daleko vie guma nego to se koristi u praksi. Kuite mehanizma
je montirano u puku preko etiri prohromska vijka a sa gornje, vidljive
strane presvueno crnom folijom radi spreavanja eventualne refleksije
svetlosti i bolje kamuflae. U proseku izbalansirana puka sa mehanizmom je teka od 1500 do 2450 grama za duu puku.
Na to ide dodatna oprema: muline sa kvalitetnim i izdrljivim konopom od 1,5-2mm i predvezom od nekoliko metara najlona, ipke od 7
mm duine u zavisnosti od puke, kao i tri gume debljine 16 ili 19 mm.
Ukupna masa kompletne puke kree se od 2500 do 4000 grama.
Sve puke su neutralno balansirane sa blago teim vrhom. Pri dugotrajnom povrinskom pretraivanju terena ne zamara ruku lovca i pravo
je uivanje loviti sa njima. To znai da puke zapravo lebde i ne menjaju svoju plovnost na razliitim dubinama. Pokretljivost puke direktno
zavisi od njene duine, a domet od preseka ipke
i koliko guma je montirano na puku.Poto oblik
puke podsea na sipinu kost, vertikalna pomicanja su malo oteana a horizontalna su odlina.U
ronjenju vertikalna pomicanja se poboljavaju
ako okreete puku koso i tako je dovodite do
povoljnog momenta za hitac po visini. Od vrha
zapremina je smanjena na najmanju meru upravo zbog pokretljivosti.
Sve puke imaju tri rupe za gume, a u zavisnosti od vrste lova stavlja se jedna ili vie guma.
Napete gume su priljubljene uz telo puke. Svaka od njih ima na telu svoje mesto, a vibracije
prilikom pomicanja tokom lova su minimalne.
Navoji za montiranje mulinea, branika obaraa,
stabilizatora trzaja kod veih puaka su uraeni
u epoxy verziji dodavanjem posebnih filera koji
su za tu svrhu namenjeni i samim tim je ouvana struktura drveta i izolovana od navoja prohromskog vijka.
Jedini nedostatak pukama je ime, pa bih
cenjene itaoce zamolio za pomo oko krtenja. kae Goran Petrovi. Svoje predloge moete poslati na e-mail adrese: gorandv@cg.yu i
gorandv@drenik.net

Svet Ronjenja Jan-Mar - 2008

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Svet Ronjenja Jan-Mar - 2008

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svet Ronjenja Jan-Mar - 2008

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Impresum:

Izdava: PRINT ART, Panevo

asopis Ronilaki Svet se delimino

Odrana redovna godinja

Redovna godinja Skuptina nacionalnog

Nakon toga, prisutnima se obratila Predsednica Saveza gospoica Boana Ostoji sa

4 Ronilaki svet januarmart 2008.

nizuju instruktorski kurs trebaju da podnesu

Velika Plana, 22.mart 2008.

Panevo, 22-28. mart 2008.

I dalje vrhunski ...

6 Ronilaki svet januarmart 2008.

januarmart 2008. Ronilaki svet 7

Tehniko ronjenje - oprema (1)

Bez alata ...

se stiglo do ultimativnog cilja. Posebno smo obratili panju na

sisteme za plovnost pa sve do lampi, instrumenata itd. Hteo bih da

Rezervoari za vazduh - ronilake boce

Najpoznatiji su Halcyon i njegovi klonovi (jeftiniji a ne nuno gori),

ime diu tehniari?

Regulatori su jo jedna oblast gde cena nije presudna ve pre

10 Ronilaki svet januarmart 2008.

Pie: Slobodan Boban Baranjin

uveno ime za odgovarajui proizvod.

12 Ronilaki svet januarmart 2008.

kiseonika, PPO2 i MOD. To su oitavanja za 3 boce: T1 (prvi tank), T2

januarmart 2008. Ronilaki svet 13

ko ste tokom zarona videli duge antene kako vire

vidite u prirodnom okruenju. Za one manje srene, jer ne

Pie: Aleksandra Komarnicki

imati raspon ekstremiteta

januarmart 2008. Ronilaki svet 15

Ronioci iz Bele Crkve u pretrazi

Za deset dana izvaena

onioci iz Kluba podvodnih aktivnosti Bela Crkva poznati su

16 Ronilaki svet januarmart 2008.

u ovom delu Vojvodine kao vrhunski

dubini od deset metara. Pretragu

leao na 4 metra dubine u samoj blizini obale.

januarmart 2008. Ronilaki svet 17

Olupine hrvatskog podmorja

putajui se krivudavim putem od Visa ka Komii, jed-

na od prvih stvari koja upada u oi su dva ostrvceta nedaleko od

18 Ronilaki svet januarmart 2008.

januarmart 2008. Ronilaki svet 19

20 Ronilaki svet januarmart 2008.

januarmart 2008. Ronilaki svet 21

oznato je da Crveno More prua

sam i ja probala i mogu vam rei da je izuzetno bolna, dok se ne naviknete.

ronim i sa Pipinom i sa Pelizarijem, ali Patrik

Istorija moderne pomorske diverzije

Pie: Rajko Bulaji

Pellegrine sa jo tri lana posade. I ovaj pokuaj je propao jer je amac sa

U julu 1918., kapetan korvete Constanzo Ciano (komandant odreda

brodogradilitu Ganz&Danubius koje nije bilo predvieno za izgradnju

1925 dok je Prinz Eugen dodeljen Francuskoj i potopljen je kao brod

Istorija pomorske diverzije zakljuak