bata

Bata je prostor plodnog zemljita ili nekog supstrata na kome se

gaji povre, cvee, zainsko-lekovite vrste, batenske sorte voa i groa. Najee je to odvojeni proizvodni deo uz domainstvo (kujinska i
robna bio-bata ili kontejnerska bata u saksijama, sanducima i dr.) ili
poljoprivredni prostor njiva. Pored toga bata moe biti zatiena (razliiti oblici) kao i bata u kui (kujna, terasa, soba) tzv. domaa zimska
bata, ili u koli, vrtiu odnosno slobodnom prostoru deija bio-bata.
Specifina je dekorativna bio-bata.

Bata porodice Lelea Torak, 2007

Kujinska bata je male povrine (do 30 m2), i nalazi se blizu kue i

ona je deo porodine bate. Bogata je zainskim vrstama povra i drugog bilja koje domaici slui za spremanje dnevnih obroka. esto su to
9

Bio-bata u saksiji

Zimska bata

10

predbate (ispred kue) ili su u dvoritu blizu ulaza u kuu kada se kombinuju sa cvetnim vrstama
kao to su: eboj, karanfil, nona frajla, rua.
Najei tip bate je porodina bata veliine od 250 do 1.000 m2 (za jednog oveka za potronju povra u toku godine treba 100 m2). To je
intenzivna bata sa 2040 povrtarskih vrsta, zainskih i cvetnih (poneka voka i vinova loza kao
ardaklija ili palir). Smenom vrsta u toku godine,
zatim gajenjem meovitih vrsta, ostvaruje se visok prinos uz znaajno uee ljudskog rada.
Trina (robna) bata je najee vea od
1.000 m2, sa razliitim vrstama a prema zahtevu
trita: zelena pijaca, pijaca na kunom pragu,
pokretne prodavnice, marketi i megamarketi ili
drugi oblici prodaje. Sa poveanjem povrina
robna bata prerasta u njivsku proizvodnju uz
smanjenje broja vrsta u odnosu na batu i esto
uz specijalizaciju proizvodnje.
Bata moe biti sa ili bez nekog od oblika
zatiene bate (leja, tunel, plastenik, staklenik).
Broj vrsta, koliina i vreme proizvodnje povra
se poveava kada bata ima sopstveni zatieni
prostor. Tada je ciklus proizvodnje u potpunosti kontrolisan i ini celogodinju proizvodnju.
Zatienu batu ini vie istih ili razliitih oblika
zatienog prostora kao to su topla gnezda, leje,
razliiti tuneli, plastenici i staklenici. U ovoj bati
proizvodnja je veoma intenzivna i bez obzira na
vea ulaganja ostvaruje znaajnu dobit.
Bata u sobi, kujni, na terasi, koristi se za ga
jenje povra, zainskog bilja i cvea posebno u
toku zime. U sobi se povre gaji na prozoru (ka
skadne stelae, drvene posude i dr.). Prostor uz
prozor moe se koristiti 89 meseci (od X do VI),
sims, balkon, loa 56 meseci (od IV do X), ve
randa u prolee (IV i V) i u jesen (X-XI). Sims se u
prolee i jesen moe koristiti za gajenje lisnatog

povra (salate), zainskog bilja (peruna, miroi

je, korijandera, mladog crnog i belog luka). Leti
se uspeno moe gajiti paprika, mini paradajz,
krastavac. U kujni se uspeno gaje klijanci (lucer
ka, soivo, mungo pasulj, penica) u teglicama sa
malo vode ili u specijalnim posudama, ali je veoma korisno gajiti zainsko bilje (anis, bosiljak, ko
mora, slaica, kadulja, kim, miroija, estragon,
timijan, matinjak, origano, perun) koje se odmah svee koristi pri pripremi jela.
U nedostatku zemljita, bata moe biti u
saksijama, sudovima, sanducima (kontejnerski
tip bate) koje se postavljaju uz ogradu, uz zgradu, uz staze ili se na terasi u kontejnerima povre
gaji kao ist usev ili mean usev sa korisnim biljkama. esto batu ini jedna ili vie leja sa okvirom (od dasaka, oblica, cigala, kamenja, trske) razliitog oblika i veliine. Mini bate (autora Mela
Bartholomew (squore foot/garden) gde se na uokvirenoj leji povrine od oko 120 cm2 odvaja esnajest mini batenskih polja veliine 30x30 cm

Mini bata

Komunalna bata u Inuviku,

Kanada (2o iznad polarnog kruga)

11

i u njima se po principu bio-batovanstva gaji povre u toku cele godine.

Mini bata sa mini lejama postavljena na nosae, prilagoena je mogunostima hendikepiranih osoba.
U veim gradovima Evrope ali i ire podiu se gradske (komunalne)
bate po zajednikom optem projektu. To su male bio-bate na gradskom
zemljitu (otvorenom polju) sa puno dekorativnih elemenata za odmor i
rekreaciju, zatiene bate kakva je na primer komunalna bata u Inuvik-u
na dalekom severu Kanade (dva stepena iznad polarnog kruga).
U okviru porodine bio-bate, a zatim u vrtiima, kolama, javnom
prostoru namenjenom deci treba izdvojiti kutak zemljita, saksije, sanduie za deiju bio-batu. Tako prve korake u upoznavanju biljaka,
njihovog gajenja i odnosa sa i prema prirodi deca brzo i na zanimljiv
nain usvajaju i zapoinju da sami ureuju svoj svet bio-bate. Kroz taj
rad dete zavoli prirodu, rad sa biljkama i stie znanje kako moe upravljati rastom biljaka, potujui meusobnu zavisnost ivog sveta i ulogu
oveka u ouvanju ivotne sredine.

Povrtnjak deja Bio-bata

12

Dekorativna bata

Veliina, oblik i mesta za bio-batu za decu zavise od konkretnih

uslova. Skica prikazuje deiju bio-batu povrtnjak. U ovoj bati povre se gaji na batenskim lejama irine od 60 cm, a duine 100200 cm.
Staze izmeu leja su iroke oko 50 cm, a centralna 100 cm sa proirenim
sredinjim delom bate. Sve staze su malo utabane i zatravljene. Broj
leja zavisi od prostora i opredeljenja (ovde su grupisane po tri, zbog
plodoreda). Najbolji pravac leja i redova je severjug, jer su tada biljke
ravnomerno osvetljene u toku celog dana. U ovoj bati je kompostite
(humka komposta u senci drveta ili ispod drvene nadstrenice) i jedna
uzdignuta leja veliine prilagoene deijem uzrastu.
Mnoge povrtarske biljke su i ukrasne i njihovim pravilnim raz
metanjem bata postaje dekorativna. Tako vlasac ima prelepe svetlolju
biaste cvasti, pargla ima lepe crvene plodove i bunast izgled biljke,
ioka lep cvet, fizalis lep cvet i plod, bamija izrazito lepe ute cvetove,
mnogocvetni pasulj i vignja prelepu boju cvetova na visokom stablu, a
ukrasni kelj moe imati bele, ute, ruiaste ili ljubiaste sredinje listo
ve. Paradajz, posebno sorte mini paradajza kada se gaje u vidu palira,
kao i krastavac, dinja, lubenica, tikve, uz korist, daju i lep izgled bati.
13

Dekorativnosti doprinosi i kada se izmeu leja sa povrem, kao ivi

njaci ili posebne oaze gaje biljke prijatelji koje tite povre od tetnika
i bolesti, i biljke koje privlae (korisne) insekte koji unitavaju tetoine
povra i smanjuju tete na povru.
Dekorativna bata povra moe biti klasinog dizajna pravougaonog
ili kvadratnog oblika sa poljima povra oivienim stazama i dekorativnim
vrstama ili slobodnog stila polukrunog, krunog ili trouglastog oblika.
Bez obzira na oblik, na lejama klasinog batenskog tipa, zatim na uzdignutim lejama kao i okruglim ili lejama u obliku kljuaonice gaji se povre
i njihove biljke prijatelji. To sve daje i posebnu estetsku vrednost bate.

Povre u bati
Za ishranu je uvek bitno da je povre kvalitetno po obliku, boji, ukusu, mirisu i sadraju za ishranu najznaajnijih materija u skladu sa vrstom
ali i bez ostataka tetnih hemijskih supstanci i tetnih mikroorganizama.
Takvo kvalitetno i zdravstveno bezbedno povre (zdravo uobiajen
naziv kod nas) proizvodi se u povrtnjaku kao delu bate, ili je povrtnjak
glavni i jedini deo bate.
Povre je velika grupa jednogodinjih, dvogodinjih i viegodinjih
zeljastih biljaka koje se koriste za ishranu u sveem stanju, zatim kao
variva ili se prerauje u domainstvu i industriji. One su i lek i ukras. Pun
znaaj ima samo kvalitetno i zdravstveno bezbedno povre, koje se proizvodi ekolokim metodama.

14

Povre je za oveka izvor bioloki znaajnih materija, kao to su vitamini, mineralne materije, fitoncidi i dr. Tako vitamina C najvie ima u paprici i do 260 mg%, zatim u listu peruna, u lisnatom kupusu, luku vlacu, listu celera, koprivi, provitamina A (beta karoten) u mrkvi, muskatnoj
tikvi, tikvi peenki, paprici, listu peruna i celera, vitamina iz grupe B ima
u graku, belom luku, kupusnjaama. Seme i klijanci (duine 12,5 cm)
povra koji se koriste u ishrani (bamija, tikva, dinja, lubenica, krastavac,
paradajz, pasulj, kupus, rotkvica, kres salata) istiu se bogatstvom vitamina (meu kojima i vitamin E) kao i proteina.
Karfiol, keleraba, graak, boranija, spana i tikva bogati su kaliju
mom, list peruna, spanaa, blitve, graak, krastavac, beli luk fosforom.
Kalcijumom najbogatiji su boranija, spana, salata, blitva; natrijumom
blitva, cvekla, celer, spana, mrkva; magnezijumom graak i boranija, a
sadrajem gvoa istiu se celer i patrnak.
Neke vrste povra su znaajan izvor proteina (graak, boranija, lisnati kelj, kelj pupar, brokola), ugljenih hidrata (krompir, mrkva, cvekla, lukovi) i celuloze (paprika, kupusnjae, boranija, cvekla), odnosno balasnih
materijama bitnim za peristaltiku creva i prevenciju karcinoma.
Specifian znaaj imaju fitoncidi povra sa baktericidnim, fungicidnim i protistozidnim dejstvom (beli i crni luk, cvekla, rabarbara, paprika,
paradajz, rotkva), zatim bojene materije povra kao to je hlorofil (spana, kupus, list peruna, kopriva) betaini (cvekla) i karotinoidi (mrkva).
Fitoncidi povra ine osnovu nekih lekova u humanoj medicini, koriste
se u industrijskoj i domaoj proizvodnji biolokih sredstava za zatitu
bilja. Mnoge vrste povra su tradicionalna lekovita sredstva u narodnoj medicini. Danas se mnogi efekti povra na zdravlje oveka poznaju. Tako bojene materije, zatim saponini, fitosterini, flavonoidi, cistein,
tanin, fenoli, neka jedinjenja indola i dr. uz askorbinsku kiselinu i alfa
tokoferol spreavaju obrazovanje kancerogenih jedinjenja (nitrozamina
i nitrozamida) u ovekovom organizmu. Najznaajnije je uloga povra u
ouvanju zdravlja oveka i prevenciji mnogih obolenja. Poznata je uloga povra u prevenciji oboljenja krvnih sudova, srca, bubrega, oboljenja
debelog creva, prostate, ira na elucu i sl. Pored toga, povre je sirovina
za proizvodnju prirodnih boja, vitamina i razliitih eterinih ulja.
Smatra se da ovek treba dnevno da unese oko 400 g povra, pre
svega sveeg, a prednost ima grupa uto-zeleno-crvenih vrsta koje su
najbogatije bioaktivnim materijama.
15

Orijentacione godinje potrebe za povrem, prinos i potrebna povrina

povrtnjaka za etvorolanu porodicu
Povre

Lukoviasto
Crni luk
Beli luk
Praziluk
Krtolastokorenasto
Krompir, stari i mladi
Mrkva, perun, celer,
patrnak
Cvekla
Rotkva, rotkvica
Kupusnjae
Kupus
Karfiol
Kelj
Keleraba
Kelj pupar, brokola, ratan
Lisnato
Salata
Endivija, radi i dr.
Spana
Blitva
Plodovito
Paradajz
Paprika
Plavi patlidan
Krastavac
Tikvica
Lubenica, dinja
Mahunjae
Pasulj
Graak
Boranija
Bob
Viegodinje
Hren
pargla
Rabarbara
UKUPNO

16

Potrebno kg/
osobi za 1 godinu

Prinos kg/m2
oddo

Potrebno m2
oddo

Ukupno
m2

20,0 10,0
2,5 1,3
5,3 2,6

27,8 13,9

30,0

12,5
2,0 4,0
0,7 1,5
1,5 3,0
46
3,5 8,0

34,0 15,2

10,0

3,0 5,0

13,0 8,0

4,0
2,0

3,0 5,0
3,0 4,0
2,20
2,0 5,0
1,5 2,5
1,5 2,5
1,5 2,0
1,5 2,0
15,0
2,0 3,0
1,0 1,5
1,0 1,5
2,0 4,0
34,0
3,5 4,0
3,5 4,0
2,5 3,0
2,0 3,5
3,0 5,0
3,0 4,0
16,0
1,5 3,0
0,6 1,0
1,0 2,0
1,0 2,5
3,5
2,4 4,0
0,5 0,8
1,0 3,0

5,3 3,2
2,6 2,0

10,0
0,5
2,0

10,0
5,0
1,5
1,5
4,0
8,0
3,0
3,0
1,0
10,0
10,0
2,0
5,0
2,0
5,0
3,0
6,0
6,0
1,0
0,5
2,0
1,0
149,0

55,9 18,5

20,0 8,0
13,3 8,0
4,0 2,4
4,0 3,0
10,6 8,0

51,9 36,0

16,0 10,8
12,0 8,0
12,0 8,0
2,0 1,0

42,0 27,8

13,3 10,0
13,3 10,0
8,2 6,0
10,0 5,6
2,6 1,6
6,4 4,8

48,6 38,0

12,0 4,0
40,0 24,0
24,0 12,0
4,0 1,6

80,0 41,6

0,8 0,5
16,0 10,0
4,0 1,3
307 177

20,8
11,8

Povre moe da sadri nepoeljne i tetne materije za oveka. To su

redovni produkti metabolizma biljke (oksalati, nitrati i nitriti), ali i produkti razliitih izvora zagaenja kao to su ostaci tetnih pesticida, ubriva
i drugih tekih metala (olovo, kadmijum) tetnih materija. Meutim, to
je povre bogatije vitaminom C, beta karotenom, bojenim materijama
koje spreavaju u ovekovom organizmu redukciju nitrata u tetne nitrite, to su i posledice po zdravlje manje.

Bio-bata
Potreba za zdravim i zdravstveno bezbednim povrem i za ouvanjem ivotne sredine su osnova razvoja ekolokih - odrivih sistema poljoprivrede u koje spada i bio-batovanstvo. U bio-bati se primenom
biolokih, organskih mera i metoda uspostavlja (postepeno) prirodna
ravnotea i usklaen rast i razvoj odabranih vrsta i sorti povra.
Bata prerasta u bio-batu koja je zelena cele godine, kada se potuje proizvodni sklad i meuzavisnost biljaka, ivotinja i oveka koji u
batu unosi znanje, ljubav i panju. Prelaz od konvencionalne bate na
bio-batu odvija se postepeno menjanjem i prilagoavanjem naina
gajenja biljaka ekolokim principima uzajamne povezanosti u prirodne
bioloke cikluse.

Bio-bata porodice Lelea Torak, 2007

17

Korak po korak stie se do bio-bate gde je osnovni princip odravanje plodnosti zemljita i stvaranje uslova za rast otpornih zdravih biljaka
bez grubog naruavanja strukture i zemljine mikroflore. Bio-batovanstvo ukljuuje korienje organske materije, prirodnih mineralnih ubriva, zeleninog i mikrobiolokog ubriva u okviru plodoreda za odravanje i poveanje plodnosti zemljita. U bio-bati je obavezno kompostiranje svih organskih ostataka. Agrotehnike i higijenske mere, zatim izbor
vrsta i sorti su i osnova bioloke kontrole korova, bolesti i tetoina a bez
korienja sintetikih pesticida. Sistem meanih vrsta, pokrovnih biljaka, zeleninog ubriva, gajenje korisnih biljaka kao i mere za poveanje
broja korisnih insekata i ptica doprinose celovitosti sistema bio-batovanstva. To ukljuuje i estetsku hortikulturnu vrednost bio-bate. Svi ovi
bioloki principi primenjuju se i u zatienoj bio-bati.
Bio-bata je i svojevrstan dekorativni povrtnjak koji se bazira na
raznovrsnosti vrsta i sorti povra ije morfoloke razlike (oblik, visina, boja, cvetovi, plodovi) i razliiti periodi rasta i razvoja daju
estetski izgled bio-bate i kako poznati novinar Boidar Mandi,
po meni u najlepem tekstu o bati u listu Politika pored ostalog
pie Ponekad mi se ini da svoje tekstove ne piem ja, ve biljke
iznikle iz bate. Nazivao sam to floralna poezija. U povru koje
se neguje s ljubavlju, i bez hemijskog ubriva nalazi se radost.
Prirodni ukus hrane vea je dragost od same dragosti. Bata
je bata. Zlatno doba. Ja verujem jer (primeri to pokazuju) da
smo na putu zlatnog doba naih bio-bata.
Za razliku od kujinske bio-bate robna bio-batenska proizvodnja
zahteva zakonom odreen postupak inspekcije i sertifikacije. Na taj se
nain povre iz bio-bate razlikuje od povra iz drugih naina proizvodnje to se potvruje i viim cenama na tritu.
Bio-batovanstvo je intenzivno gajenje povra na malom prostoru
i to veeg broja vrsta i sorti, razliitih zahteva za uslovima uspevanja. U
bio-bati povre sa korisnim vrstama ine veliku biljnu zajednicu, gde primenjene agrotehnike i specifine hortikulturne mere, obezbeuju harmonian rast i razvoj, uz zadovoljavajui prinos i dobar kvalitet povra.
Bez obzira na veliinu, mesto i cilj, bata prerasta u bio-batu kada
se u njoj primene principi bio-batovanstva.
Prelaz iz klasine ka bio-bati je postepen, a duina tog perioda zavisi od plodnosti i stepena zagaenosti zemljita, vode i vazduha. Zato
je potrebno pre zapoinjanja rada znati osnovne karakteristike zemljita i
18

prostora (za zemljite uraditi hemijske analize plodnosti i ostataka pesticida i tekih metala). Najbolje je prelaz zapoeti u jesen. Posle skidanja prethodnog useva obavlja se, u zavisnosti od tipa zemljita, dublja (1825 cm)
ili plia obrada (1015 cm), a zatim se zemljite prekrije (nastire, maluje)
slojem 1020 cm organske materije (iseckana slama, trava, zdravi ostaci
leguminoza, kupusnjaa). Umesto toga mogu se uz povrinsku pripremu
zemljita posejati biljke koje se koriste kao zelenino ubrivo (ra, repice
i dr.). One se u prolee pokose i plitko zaoru a zemljite pripremi za setvu.
Posle setve ili sadnje cela leja se ponovo prekrije organskim malom. Kada
zemljite postane bogato organskom materijom, umesto dublje obrade,
primenjuje se samo rahljenje, to je i specifinost bio-bate. Rahljenjem
se (vile ili specifine maine) provetrava zemljite bez prevrtanja slojeva i
tako, slino prirodi, odrava bioloki sistem zemljita.
Za uspenost proizvodnje bitno je da se rastresanje zemljita, ubrenje organskim ubrivima, pre svega kompostom, (a prema zahtevu
biljaka) kao i malovanje, ponavlja pred poetak svake vegetacije bez
obzira na godinje doba. Bio-bata se moe proiriti i na travnjak. Deo
zelene povrine travnjaka prekrije se debljim kartonom, mal papirom
ili crnom folijom. Posle izvesnog vremena (zavisi od spoljnih uslova) trava se razlae i postaje korisna organska materija a zemljite se pripremi
za setvu.

Cvetni pojas u bio-bati (bata Z. Stojanov, 2006)

19

Bio-bata ima svoju mikroklimu koja zavisi i od njenog poloaja.

ak i kod najnepovoljnijeg poloaja moe se stvoriti mesto pogodno
za gajenje biljaka. Pogodna klima postie se pravilnim rasporedom
iblja, drvoreda i cvetnih vrsta. U bati pogodnu klimu moe stvoriti i
vetrobran (postavljen da titi od najeih vetrova) sainjen od prua i
drugog materijala, u ijem se zaklonu moe gajiti povre i cvee. Jedna
ili vie leja mogu se zatititi redovima visokih cvetnih vrsta ili palirom
visokog graka, boranije, kukuruza eerca. Uloga vetrobrana je i da osigura miran vazduh u blizini biljaka, to osigurava vie CO2 neophodnog
za fotosintezu. Najbolje je da zatitu od vetra ine vrste koje su i dobra
stanita za korisne ptice i insekte (glogovac, jarebika, brljan, bazga,
tisa i dr.) neophodne u biolokoj zatiti povra.
U bio-bati neophodni su zatitni, najee cvetni pojasevi oko
bate i oko leja zatim izmeu ili okolo biljaka koji privlae korisne insekte (esto tu prezimljuju) i tako omoguuju zatitu biljaka. Zatitni pojas ine samonikle i gajene biljke koje mirisom, bojom privlae korisne
insekte (bubamara, osice i sl.). Zatitni pojas ine jedno i viegodinje
vrste. Najbolja je smea biljaka koje cvetaju u toku cele vegetacije. Za
svaki region to su druge vrste (komora, miroija, kim, maslaak, neven,

Okrugle i obine leje , bata Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1999

20

kadifica, vlasac, kopriva, bulka, mak, uljana repica, dragoljub, heljda i dr.)
a posebno su pogodne kao meane vrste koje naizmenino cvetaju u
toku cele godine (npr. maslaak i vlasac; facelija i kamilica; neven i bosiljak; miroija i kopriva).

Batenske leje s okvirom

Specifinost bio-bate ini:

stalna smena povra u toku godine i zato je bata zelena cele godine
gajenje biljaka (prijatelja sa povrem u naizmeninim redovima
ili trakama, zatim kao ivinjaci ili oko jedne biljke ili grupe biljaka)
koje na razliite naine pomau povru: stimuliu rast (crni luk i
salata); privlae tetoine i patogene (dragoljub privlai lisne vai
a biljku neven "vole" gljivina oboljenja); spreavaju razvoj korova (usejana detelina izmeu redova kupusa titi od korova, a obogauje zemljite hranivima)
usejavanje ili sadnja u toku vegetacije povra (pokrovne biljke,
biljke za zelenino ubrivo, biljke koje privlae korisne insekte).
sadnja biljaka prijatelja kao ivice oko bate (stanita korisnih insekata i ptica).
21

U bio-bati povre se gaji na razliitim lejama ili ravnoj povrini. Leje

omoguuju dobro planiranje povrine, bre suenje ali i zagrevanje zemljita. Bitno je da one olakavaju rad u bio-bati a poloajem i ureenjem pospeuju rast i razvoj povra.
Leja je okruglog, zvezdastog oblika, ili je u obliku kljuaonice, etvorougla, a najee u porodinoj bati ona je pravougaonog oblika, irine
1,21,5 m, a proizvoljne duine (ne due od 40 m). Izmeu leja su staze
irine 5060 cm, s koje se obavljaju svi radovi na leji. Na veoj batenskoj
ili plasteninoj povrini pravi se vie leja. U bati pored eonih strana leja
ostavlja se iri put (12 m) za dovoz i odvoz materijala i biljaka. Povrina
leje je ravna, uzdignuta, udubljena ili produbljena. Oblik, povrina i veliina leje uslovljavaju raspored biljaka po visini, boji, vremenu cvetanja
i korienja.
Pravougaone leje su klasine batenske leje i postavljaju se u pravcu
severjug (u tom pravcu su i redovi biljaka), zbog ujednaenijeg i pravilnijeg osvetljavanja biljaka. Pre pravljenja leja oznae se staze. One se ne
kopaju, ve se samo ugaze (sabiju). Leja u bio-bati je uvek vee visine
od leje u obinoj bati zbog stalnog nastiranja i ubrenja organskim materijalom.
Batu mogu da ine leja sa okvirom gde se zemljite ograuje (daskama, opekom, pruem, trskom) u visini 2030 cm ili su ove leje vie i
od zemljinih smea. Veliina ali i oblik zavise od raspoloivog prostora.
Uzdignute leje su pogodne za vlana zemljita (bre se prosuuje zemljite) a udubljene ine osnovu za navodnjavanje sistemom fitarija.
Visoke leje mogu biti u obliku
humke, ili su etvrtastog, najee
pravougaonog oblika, ako imaju
okvir od daske, oblica, cigle, blokova. Visoke leje prave se od slojeva
zemlje, komposta i ostataka biljaka,
ijim razlaganjem se oslobaa toplota, (zemljite leje je prve godine za
58oC toplije od okoline bate) i tako
se stvara postepeno u toku 45 godina kvalitetna organska materija podloga kao kompost. Visoke leje znae
veu proizvodnu povrinu i pogodne su za male bate. Leje se duom
22

Pravilna batenska leja

stranom, postavljaju se u pravcu severjug, a za ranu proizvodnju treba

ih podizati na junoj (prisojnoj) strani bate. Visoka leja pravi se u kasnu jesen. Sa mesta gde se podie, skida se sloj od 10 do 15 cm s travom
(buseni se slau u blizini leje) ili se skida sloj najkvalitetnijeg batenskog
zemljita (25 cm), koji se koristi kao setveni sloj. Na zemljite se (dno visoke leje) postavlja iana mrea, a zatim se du sredinjeg dela polae
drenani sloj (irine i visine 4050 cm) od iblja, grana, stabla suncokreta
ili kukuruzovine. Preko drenanog sloja reaju se naizmenino buseni
trave, zemlje, vlanog lia, nerazloenog komposta uz blago sabijanje,
ravnanje povrine i obrazovanje humke. Gornji setveni sloj humke uvek
je smea batenske zemlje i komposta (1:1).
Kod visoke leje sa okvirom, izmeu okvira i slojeva zemlje i organske materije stavlja se folija. Na zemlju se postavlja iana mrea, a kao
drenani sloj koriste se otpaci od drveta, pomeani sa zemljom. Ostali
slojevi isti su kao kod leje u obliku humke. Visoka leja u obliku humke
irine je 180 cm, visine 100120 cm, a leja sa okvirom je iroka 120150
cm, visoka 7080 cm, a obe su proizvoljne duine. Setva ili sadnja u visokoj leji zapoinje u prolee kada se leja slegne, a zemljite zagreje. Prve
godine najbolje uspevaju vrste koje zahtevaju toplo zemljite (paprika,
lubenica, dinja, krastavac). Nadzemno sa okvirom (etvrtaste, pravouga23

one) omoguuju unoenje vee koliine organske materije ili zemljine

smee. Zato je zemljite plodno. Redovi povra su popreno u odnosu
na leju.
U bio-bati pored visokih leja koriste se i specifine ukopane leje.
Zemljite se iskopa dubine od 1 do 2 aova (3060 cm) i na dno se ubaci
sve ili polugoreli stajnjak koji slui za delimino zagrevanje zemljita a
pre svega za poboljanje njegove plodnosti i ishranu povra. Na stajnjak
se vrate slojevi iskopane zemlje. Ako je setveni sloj plitak, a zemljite
tee koristi se sistem dvostrukog kopanja (60 cm). Tada se setveni sloj
izbacuje na jednu, a donji sloj na drugu stranu. Pri punjenju leje prvo se
stavlja donji sloj zemlje, a zatim rastresiti gornji sloj. Na ovim lejama gaje
se vrste koje dobro koriste organsku materiju i koje zahtevaju toplije zemljite.
Povre se moe gajiti i na bankovima (greben). Brazdanjem povrine formira se banak pogodan za gajenje povra na teim, vlanim zemljitima jer se brazdanjem poveava povrina isparavanja za oko 30
odsto, to omoguuje brzo isuivanje zemljita. Povre se sadi ili seje na
grebenu (banku), a viak vode otie brazdama.
Bata i povrtnjak mogu imati razliit izgled. Ali najee du bate se
protee ira staza (12 m) oivena ukrasnim i korisnim biljem. Broj poprenih staza zavisi od eljenog izgleda bate. Sve staze treba da olakaju radove na leji. Uz ivice bate seju se i sade visoke vrste povra (palir
krastavaca, dinje, mnogocvetni pasulj), stone sorte groa (otporne sorte), voe (leska, malina, ribizla, ogrozd i sl.), ukrasno iblje ili rue.
U povrtnjaku povre se moe gajiti i na dve ili etiri vee parcele. Sa
etiri parcele u bati se uspostavlja tropoljni povrtarski plodored (jedna
parcela je za viegodinje povre ili za vrste koje se koriste kao zelenino
ubrivo). Parcele sa ili bez leja su rasporeene oko uzdunih i poprenih
staza. Povre se gaji u redovima koji su popreno postavljeni u odnosu
na centralnu stazu bate. Kujinska bio-bata (potager) moe biti etvrtastog ili krunog oblika, jednostavnih ili sloenih oblika (krug ili etvorougao se deli u vie geometrijskih ili slobodnih delova) sa lejama i stazama
oivienim korisnim vrstama, zatim razliitim oblicima potpora (paliri,
lukovi, krstae.
Pun estetski izgled povrtnjaku daje razliito povre kao na primer
redovi crvene salate koji se proteu ravno, vijugavo, figurativno kroz leju
zelene salate, zatim kruno gajene vrste kao na primer u sredini rabarbara (viegodinja vrsta) i oko nje kao ivinjak vlasac. Estetsko oblikovanje
24

Okrugla leja

bio-bate se zasniva na poznavanju biologije vrsta, zatim biljaka dobrih

suseda, korisnih vrsta, habitusa biljaka, boje, intenziteta rasta, vrste sorte. Bio-bata se uvek planira za vie godina (najmanje tri) prema principima intenzivnog povrtarskog plodoreda odnosno plodosmene.
Proizvodnom i estetskom izgledu bio-bate doprinosi i nain gajenja: u redove, pantljike sa 34 reda, u kuice, heksagonalnom setvom/
sadnjom (jedna centralna biljka) ili gajenjem u blokovima. To znai da se
u okviru batenske leje (irina 120 cm) povre seje ili sadi u blokovima
veliine oko 120x120 cm i tako se jedna vrsta gaji u 46 redova (po irini
i duini bloka). Gajenje u blokovima (kombinacija razliitih vrsta ili sorti)
spreava razvoj korova.
Optimalno korienje zemljita u bio-bati mogue je korienjem
razliite duine vegetacije gajenjem brzo i sporo rastuih vrsta, zatim
gajenjem prethodnih glavnih i naknadnih useva. Za batu zelenu cele
godine bitna je i setva/sadnja u intervalima 510 dana (razliite ili iste
sorte) to produava korienje povra.
Bio-batu obogauju biljke prijatelji, korisne vrste sa razliitim ali
pozitivnim uticajem na gajeno povre to je osnova za smanjenje intenziteta pojave bolesti napada tetoine i razvoj korova. Biljke prijatelji povra su grupa razliitih gajenih vrsta povra, cvea, aromatinih i
ratarskih vrsta koje sa povrem ine uspenu zajednicu. One se gaje uz
25

Bio-batu obogauju biljke prijatelji

redove povra, zatim oko jednog ili grupe povra, kao biljke zamke razbacane po bati, kao koridori irine 12 m i kao ivinjaci uz staze bate.
Zajednitvo useva poiva na meusobnom uticaju razliitih vrsta koja je
poznata u prirodi i ini osnovu fitozajednica i biodiverziteta.
Biljke prijatelji uspostavljaju prirodnu ravnoteu izmeu korisnih i
tetnih insekata, spreavaju razvoj bolesti a zbog zdruene setve i gustog sklopa spreavaju i razvoj korova. Tako one postaju i deo bioloke
zatite povra od bolesti, tetoina i korova, a istovremeno daju lep dekorativan izgled bio-bati.
U bate treba vratiti i nae stare vrste cvea: zevalica, lepa kata, bulka, suncokret, rezeda, eboj, prkos, nona frajla, neven, kadifica, dragoljub, narcis, lala, zumbul, ali gajiti i razliite rue, hrizanteme i dr. Cvee,
zainske i lekovite vrste (bosiljak, timijan, majoran, koriander, majina
duica, origano, kamilica, nana i dr), zatim vrste od kojih se prave domai pripravci za prihranjivanje i zatitu biljaka (buva, salvija, hajduka
trava, pelin, selen, neven, alfija i dr.), ukrasne trave i iblje ine batu lepom, korisnom i prirodnom. Takva bata doprinosi ouvanju starih vrsta
sorti i populacija.
26

Zatiena bio-bata
U organskoj proizvodnji zatieni prostor se ne sme pokrivati polivinilhloridnom folijom, a za zagrevanje se mogu koristiti alternativni
izvori energije, pre svega bio-energija ali i to uz znatnu utedu.
U okviru bio-bate podie se neki od oblika zatienog prostora. Za
kujinsku batu to je najee topla leja (za proizvodnju rasada i povra) ili manji tunel, a za robnu bio-batu to je vei plastenik (povrine
200300 m2). Proizvodnu zatienu bio-batu ini vie razliitih oblika
(korienje agrotekstila, niskih tunela, toplih leja, razliitih plastenika i
staklenika) zatienog prostora gde se odvija intenzivna proizvodnja po
organskim principima a u skladu sa ekolokim, proizvodnim i higijenskim principima i merama. Celokupni prostor zatiene bate se proizvodno, prostorno i estetski ureuje (vii objekti tite nie), postavljaju
se staze i zelenilo. Zatiena bata se titi od vetrova odgovarajuom
ogradom, drvoredom ili objektima. Uz odgovarajue prostore za smetaj materijala, za pakovanje i kratkotrajno uvanje proizvoda i dr. ova
zatiena bio-bata je najintenzivniji oblik proizvodnje povra.

Bio-bata sa plastenikom

27

Za ranu prolenu ili kasnu jesenju proizvodnju povra, u bio-bati se koriste obine
(proste) zatiene leje irine oko 150 cm i dui
ne 1520 m koje du obe strane imaju formira
ne grebene od zemlje (sa severne strane visine
oko 30 cm, a sa june oko 20 cm). Preko leje, na
slonjen na greben, postavlja se pokrivni materi
jal (agrotekstil, folija, staklo, asura), koji titi bilj
ke od izmrzavanja. Leja se danju zagreje, a nou
slabije hladi, to daje povoljnije toplotne uslove,
koji omoguuju za 1030 dana raniju prolenu,
odnosno za toliko kasniju jesenju proizvodnju.
Ovakve leje pogodne su i za gajenje sred
njoranog rasada i proizvodnju ranih rotkvica,
salate, mrkve i drugih vrsta koje ne zahtevaju
visoku temperaturu.

Proizvodnja rasada u toploj leji

28

Zatiena gnezda (ku

i
ce) su pogodne u
bio-bati a mogu da se prave uz pomo ablo
na koji se utisne u zemlju, ili se iskopaju. Pred
setvu ili sadnju povra gnezdo se napu
ni smeom zgorelog stajnjaka i zemlje,
ili komposta i zemlje (1:1). Gnezda ili
kuice mogu se kopati (veliina 3040
x 3040 x 3040 cm) u jesen ili prolee
i najee se koriste za proizvodnju lube
nica, dinja, tikava i krastavaca.
U topla gnezda se, 710 dana pre sadnje,
stavlja sloj sveeg stajnjaka koji se sabije (15 cm)
i smea zemlje i zgorelog stajnjaka (1:1), tako da
se zavre u obliku zdele ije su ivice 510 cm iz
nad povrine zemljita. Sve stajnjak na dnu kui
ce razlae se i oslobaa toplotu potrebnu za rast
biljaka.
Za ranu proizvodnju se iznad kuice, u zemlju
utisnu savijene ice ili prue koje se prekriva pla
stinom folijom (80x80 cm). Ona se zategne i u
osnovi zatrpa zemljom. Mogu se koristiti i zatitni
kalpaci (zvona) od hartije, plastine folije koje se
navuku na biljku i tako je tite od izmrzavanja.
Na pripremljenom zemljitu bio-bate mogu
se iskopati brazde, dubine oko 30 cm na rastojanju
70100 cm, a zavisno od vrste koja e se gajiti. U bra
zde se stavlja sloj (oko 15 cm) sveeg toplog stajnja
ka, a zatim sloj zemlje u koju se seje ili sadi.
Na povrinu zemljita pripremljenog za se
tvu stavlja se topao sve stajnjak u obliku tople
humke, dimenzija oko 30 cm, a preko njega sloj
zemlje (1015 cm). Vrh humke je u obliku zdele u
koju se seje ili sadi povre.
Korienje svih ovih oblika uz prekrivanje
agrotekstilom ili folijom omoguuje za 1530 da
na raniju prolenu, odnosno za toliko kasniju je
senju proizvodnju povra.

Jednostrana leja

a) okvir

b) prozor

29

30

Zatiena leja poznata kao topla leja, prikladna je za porodinu bio-batu, a u njoj se posle rasada moe gajiti povre, a kompost nastao posle
razgradnje koristi se (najbolje posle 36 meseci zrenja), kao organsko ubrivo. Leja se sastoji od trapa (kad je ukopana leja), okvira (rama) i prozora.
Ove leje mogu biti jednostrane kada je severna strana okvira 10 cm via
od june, to omoguuje nagib prozora ka jugu, i dvostrane - kada se du
leje nalazi greben-nosa na koji se naslanjaju prozori i ine krov na dve
vode. Jednostrana leja je najee irine metar i po, a dvostrana irine tri
metra, visine 3040 cm i duine 412 metara. Kod ukopanih leja okvir se
utiskuje iznad trapa. Prizemna leja je bez trapa i okvir je postavljen na
povrini zemljita, a kod nadzemnih leja organska materija za zagrevanje
slae se na povrinu zemljita i u nju se utiskuje okvir sa prozorima. Pone
kad se u proizvodnji koristi produbljena leja. To je dvostrana leja u kojoj
je posredini iskopan jarak irine oko 60 cm i dubine oko 80 cm. Tako pove
ana visina (od dna jarka do vrha grebena oko 160 cm) omoguuje usprav
no hodanje i nesmetano obavljanje radova i kada je leja zatvorena.
Trap leje dubok je 4080 cm, a irine i dubine koja odgovara okvi
ru leje. Najpovoljnije je da dno trapa bude iroko 110130 cm, a pri po
vrini 150 cm. Tako se kosinom stranica izbegava odronjavanje zemlje.
Okvir je pravougaonog oblika, utiskuje se u trap ili zemlju i slui kao
oslonac prozorima. Najee je napravljen od dasaka, ali moe i od be
tona, opeke, slame. Du bonih strana pregraen je letvom na svakih
100 cm. Razliita visina severne i june bone strane jednostranih leja
(razlika je 1015 cm) omoguuje nagib prozora ka jugu (stavljaju se dr
veni odbojnici da prozor ne klizi). Prozor ini drveni ili metalni ram pra
vougaonog oblika (150x100 cm), pregraen sa dve letve na tri polja (ako
se zastakljuje), sa lebovima u koje se rea staklo kao crepovi na krovu.
Staklo mora biti isto, bez mehuria, jer oni deluju kao sabirna soiva.
Umesto stakla, za prozore se koristi i plastina folija. Tada je ram laki
i umesto drvenih preaga iznad folija se zatee ica koja spreava stva
ranje koritaste povrine.
Najei oblik zatienog prostora su tuneli i plastenici prekriveni
plastinom folijom (polietilen (PE), poliamid, polivinil-acetat (EVA), poli
estar ploe (evalon i dr.), polikarbonati). Plastine folije proputaju sve
tlost kao i staklo, ali od vrste zavise toplotni i svetlosni uslovi. Tako folija
od polietilena, proputa infracrvene (toplotne) zrake i prostor se pod
njom, posebno nou, brzo hladi, to je nepovoljno. Ove folije i evalon
ploe proputaju ultraljubiaste zrake, to daje veu otpornost biljkama.
Proizvodnja u plasteniku, plastenik Merinkovi, Kovilj, 2006

31

vrst pokrovni materijal ima prednosti, posebno kada ima valovitu povr
ina koja daje difuznu svetlost, to je povoljno za biljke zbog potpunijeg
korienja svetlosti.
Bez obzira na veliinu, tuneli imaju konstrukciju nosaa polukrunog
oblika, prekrivenog plastinom folijom, agrotekstilom ili drugim materi
jalom. Nosai niskih tunela (visina 4060 cm, irina 50150 cm i duina
do 20 m) i poluvisokih tunela (visina 7090 cm, irina 23 m i duina do
20 m) izraeni su od luno savijene ice ili aluminijumskih cevi, visoki tune
li (visina do 360 cm, irina od 7,5 m i duina od 100 m) i blok-tipovi (spojen
vei broj tunela izmenjene krovne konstrukcije, bez bonih stranica, ali sa
nosaima postavljenim na 812 metara rastojanja) imaju noseu konstruk
ciju plastenika od odgovarajuih profila koji osiguravaju vrstinu objekta.
Nosai se ukopavaju u zemlju (1025 cm, zavisno od objekta) ili zabetonira
ju. Za niske i poluvisoke tunele koristi se folija debljine 0,10-0,20 mm, a za
vee objekte, osim folije koriste se i poliester ploe, polikarbami i dr.
Niski i poluvisoki tuneli provetravaju se podizanjem folije sa eonih
strana, a kasnije i sa bone june strane (severna je uvek 1015 cm ukopa
na u zemlju), dok se visokim i blok-sistemima plastenika otvaraju vrata,
boni prozori i krovni deo, uz korienje automatskog provetravanja.
Leje i tunel u bio-bati se zagrevaju organskom materijom (sve stajnjak, slama, strugotina), koja se stavlja u trap (sloj 4060 cm) ili rea i
sabija na povrini zemljita (2040 cm) ili se koristi bio-gas kao izvor toplotne energije. Najbolji je konjski stajnjak, zatim smea konjskog i gove
eg stajnjaka ili smea slame i goveeg stajnjaka. Za ranu proizvodnju
povra povoljnije je kada se zagrevaju zemljite i vazduh.

Savremeni oblici staklenika

32

Mogunost korienja leje

mesec

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

Topla leja
rani
rasad
kupusnj
aa i
salate

rasad
paradajza,
paprike,
plavog
patlidana

paradajz,
paprika
plavi
patlidan,
krastavac
paradajz,
paprika,
krastavac

dorastanje rotkvica
salata
salate,
marule,
karfiola
salata,
paradajz,
rasad
paprika,
rotkvice, paradajza,
spana, paprike, plavog meuusev celer
keleraba patlidana,
krastavca

rotkvica,
salata,
mladi
luk
dorastanje praziluka
i karfiola

salata, mladi luk i

dorastanje karfiola

Mlaka leja

33

Uspeh gajenja povra u zatienom prostoru zavisi od njegove gra

e i vremena korienja, odnosno uslova unutar zatienog prostora. Po
znavanje ovih uslova omoguuje njihovo bolje regulisanje i uspenije
korienje objekata, a u skladu sa zahtevom biljaka.
Najsloeniji oblik zatienog prostora je staklenik. Staklenik moe biti
jednostran, koji se podie uz zid ili kuu, sa jednom staklenom stranom i
krovom (pogodan za porodinu bio-batu), zatim pojedinani dvostrani i
najsloeniji oblik-blok-staklenika ija je povrina jednog bloka 0,51 ha. U
bio-bati esti su tzv. hobi staklenici (drvene ili metalne konstrukcije) male
povrine u kojima se proizvodi rasad a zimi unosi cvee.
Za rano gajenje povra, posebno otpornijih vrsta kao to su salata,
keleraba, rotkvica i kupusnjae, moe se koristiti neposredno pokrivanje
biljaka sa celom ili perforiranom PE folijom (sa 5001.000 rupa prenika
1 cm/1 m2) i agroteksil. Oni se postavljaju neposredno nad redove biljaka
(leje), zateu (ali dovoljno lako da se biljke razvijaju) i plitko ukopavaju
sa svih strana. Pod folijom, bez posebne konstrukcije povre dospeva
1015 dana ranije.
Orijentaciono vreme pokrivanja biljaka agrotekstilom
Vrsta povra

Pokrivanje posle setve

ili sadnje
p.II p.III
p.II p.III

5 10 dana pre berbe

5 10 dana pre berbe

Skidanje agrotekstila

Rotkvica
Salata
Motovilac
Spana
Ozima salata
Keleraba
Kineski kupus
Celer korena
Tikvice
Kukuruz eerac
Paradajz
Krastavac

Od poetka februara

Pre same berbe

p.III k.III
s.II p.III
k.III s.IV
p.III p.IV
p.IV p.V
p.IV s.IV
s.IV s.V

Mrkva

p.III k.III

Kupus
Krompir

k.II k.III
p.III

Pred berbu
5 10 dana pre berbe
Najkasnije do sredine maja
21 dan nakon setve
Kada je visina oko 50 cm
21 dan posle setve
2128 dana nakon setve
Sukcesivno sa vaenjem
(6080 dana)
Pri berbi
U cvetanju

p- poetak, s-sredina, k-kraj

34

ta treba povru
Za nesmetan rast i razvoj povra su neophodni plodno zemljite ili
kvalitetan supstrat (podloga) kao izvor hraniva i mesto rasta i aktivnosti
korena, zatim toplota, svetlost, voda, vazduh. Samo u optimalnim uslovima povre daje dobar prinos i kvalitet.

Za povre treba odabrati pogodno zemljite

Povre treba gajiti na zemljitu koje je najmanje od 100 do 500 m
udaljeno od puta. U blizini puta, zbog jakog saobraaja dolazi do nago
milavanja olova i dr. tetnih materija u povru, to je tetno za oveka.
Zato u cilju zatite, treba saditi ivu ogradu (divlja rua, ligustrum, leska,
bagrem, jorgovan, beli i crni glog, kleka, tisa) visoku 120150 cm. Ova
ograda je pogodna i za zatitu od vetrova i to hladnih koji oteuju toploljubive vrste, ali i svih jaih vetrova koji su nepovoljni za povre posebno za one vrste koje imaju dugo ili visoko stablo.
Za povre su najpovoljnija ravna zemljita, na kojima su ujedna
eni vlanost zemljita i svetlosni uslovi. Na talasastom tlu biljke
imaju razliite uslove za razvoj. Neravna zemljita su posebno ne
povoljna ako se primenjuje zalivanje brazdama (gravitaciono).
Za gajenje povra pogodni su blagi nagibi zemljita (12 do
najvie 5 ), jer omoguuju normalno oticanje suvine vode.
Vei nagibi su tetni jer prouzrokuju eroziju zemljita.
Juni (prisojni) poloaj je najpovoljniji za rano povre. Od najpo
voljnijeg junog poloaja mogu biti odstupanja u pravcu jugoi
stoka ili jugozapada. Na prisojnom, junom poloaju, za razliku
od severnog, osojnog poloaja, usled jaeg i dueg dejstva Sun
ca, zemljite se bre zagreje. To omoguava ranu prolenu obra
du zemljita i raniju proizvodnju.
35

 Povre moe da podnese i neto viu podzemnu vodu. Najvei

deo korenovog sistema povra rasprostire se u povrinskom slo
ju zemljita (3050 cm), pa zato povru pogoduju zemljita sa
viim nivoom podzemne vode (oko 80 cm od povrine tla). Na
lakim tipovima zemljita (peskovitim) nivo podzemne vode mo
e biti vii, i obrnuto - na teim tipovima zamljita nii.
Zakorovljena zemljita ne pogoduju gajenju povra. Korovi su iz
vor oboljenja i podloga za tetoine povra, iscrpljuju zemljite i
trae mnogo rada u bati. Zato pre poetka gajenja povra batu
treba oistiti od korova.
Meutim neeljene biljke u bati (divlje ili gajene vrste) mogu biti
i korisne: pokrivaju zemljite titei ga od erozije; bioloki su indikatori plodnosti zemljita; podstiu razvoj korisnih insekata. Bez obzira na
svojstva korova u bio-bati treba gajiti samo odabrane biljke meu kojima su pored povra i druge vrste (aromatine, cvetne, krmne) koje ine
uravnoteenu biljnu zajednicu i omoguuju da bio-bata bude intenzivna i privlana.

36

 Od tipa i plodnosti zemljita zavisi ranostasnost i rodnost povra. Za povre su najpovoljnija zemljita dobre strukture, bogata
humusom, srednje laka, odnosno srednje teka. Povru najvie
odgovaraju zemljita u kojima je sadraj humusa (organska ma
terija zemljita) vei od tri procenta. Razliito povre uspeva na
raznim tipovima zemljita. Na primer paprika, a posebno indu
strijska (zainska), dobro uspeva na lakim, peskovitim zemljiti
ma, a kasni kupus i na tekim zemljitima, kakva su smonica i rit
ska crnica. Zemljita dobre strukture omoguuju dobar rast i aktivnost korena. Organska materija u zemljitu bitna je za dobar
vazduni i vodni reim i za punu aktivnost mikroorganizama, a
postepena razgradnja omoguuje ujednaeniju ishranu biljaka.
Sadraj organske materije u zemljitu se poveava ubrenjem
organskim ubrivima, gajenjem pokrovnih vrsta, korienjem
zeleninog ubriva, malovanjem organskim malom i odgovarajuom obradom.
Plodno zemljite osigurava osnovna hraniva povra ali i druge materije. Prema zahtevu za makro i mikro elementima povre je raznovrsno
ali u celini je vei potroa azota i kalijuma, iji dobar odnos osigurava
prinos i kvalitet.
Laka zemljita pogodna su za rano gajenje. Za rano gajenje povra
pogodna su samo zemljita koja se u prolee brzo zagreju. To su laka, pe
skovita zemljita uz dobro ubrenje organskim ubrivima. Na taj nain
zemljite se bolje zagreje i due zadri toplotu. Peskovito zemljite se
bez stajnjaka brzo zagreje, ali i brzo hladi.
Osim fizikih i hemijskih svojstava, plodnost zemljita zavisi i od mi
krobiol oke aktivnosti. U zemljitu se nalazi i nekoliko miliona mikroorganizama na gram zemlje, a organska masa od 1 do 2 kg/m2 ukljuena je u
proces humifikacije i mineralizacije. To sve obezbeuje potrebna hraniva
za biljke. Neki od mikroorganizama sintetiu organsku materiju, drugi utiu na strukturu zemljita, neki razlau pesticide, a neki vezuju teke metale. Od posebnog znaaja su nitrogene (ive slobodno ili u simbiozi sa
leguminozama) bakterije, koje imaju sposobnost vezivanja azota iz vazdu
ha. Tako Bacterium rudicicola, koja ivi u kvricama na korenu leguminoza,
obogauje zemljite u toku godine sa i do 30 g azota/10 m2. Na bazi razliitih mikroorganizama stvorena je serija novih mikrobiolokih ubriva.
Od makrofaune zemljita, najznaajniju ulogu u odravanju plod
nosti zemljita imaju gliste, posebno kine gliste (u plodnijem zemljitu
37

vei je broj glista) koje deluju mehaniki, stvarajui bolje vazdune uslo
ve u zemljitu, a probavom biljnih ostataka, koje meaju sa zemljitem,
obogauju zemljite hranivima. Izmet glista u odnosu na okolno zem
ljite je od 5 do 7 puta bogatiji azotom, sedam puta fosforom, tri puta
kalijumom, dva puta kalcijumom i est puta magnezijumom.

Za proizvodnju povra vana je kiselost (pH)

zemljita
Zemljite moe biti kiselo, neutralno i alkalno. Kiselost zemljita se
odreuje hemijski (brzim poljskim ili laboratorijskim metodom), a moe
i po biljkama koje tu rastu. Tako na plodnim zemljitima rastu: velika
kopriva, podbel, repica, iak; na zemljitu sa puno azota rastu mala
kopriva, mijakinja, broika; na zemljitu male plodnosti (bez mnogo
humusa) rastu: hajduka trava, kiseljak; na nestrukturnom sabijenom
zemljitu rastu ljuti i bokvica; na beskarbonatnom zemljitu: divlja
mauhica, pasja kamilica i bela rada; na vlanim terenima rogoz i a; na alkalnim zemljitima rastu
avornjak, divlja alfija, veliki zvoni; na kiselom zemljitu rastu:
rastavi, kiseljak, nana, bokvica, dan i no; na
slabo kiselim
i neutralnim
kamilica,
bela rada, pirevina, detelina, kupina,
divlja rua.

Bellis perennis raste na beskarbonantnom zemljitu

38

Povre najbolje uspeva na zemljitu neutralne reakcije, a bolje pod

nosi kiselu nego alkalnu reakciju zemljita. Povremeno treba kontrolisati plodnost zemljita, jer nepravilna primena agrotehnikih mera, moe
naruiti svojstva zemljita. Sve mere popravke zemljita treba vriti uz
savet strunjaka.
Optimalna kiselost zemljita za povre
pH

3,54,0

4,14,5

4,65,2

5,36,4

6,57,4

7,58,0

pargla
Cvekla
Praziluk
Celer
Karfiol
Ren
Mrkva
Krastavac
Perun
Crni luk
Bundeva
Salata
Rabarbara
Paprika
Paradajz
Spana
Endivia
Rotkva
Krompir
Keleraba
Graak

Za povre su nepovoljni ostaci tetnih materija u zemljitu. Vee koliine ugroavaju ivot biljke a one koje biljka usvaja tetne su po zdravlje oveka. Nepravilna primena ubriva kao i pesticida uz druge zagai39

vae ostavlja posledice u zemljitu. Zato prelaz iz klasine u bio-batu i

tee due i postepeno, dok se primenom organskih metoda gajenja ne
uspostavi prirodna ravnotea, a zemljite postane batensko. Pri tome
sve mere (agrotehnike) koje ovek preduzima u bio-bati imaju za cilj:
odrati plodnost batenskog zemljita kao osnove uspene proizvodnje.
Batensko zemljite se odlikuje optimalnom strukturom (fizika svojstva
zemljita), sadrajem hranljivih materija (organski i mineralni sastav) i
mikrobiolokom aktivnou, a bez tetnih je materija.
U bati i zatienoj bati biljke se mogu gajiti i u razliitim supstratima
(u saksijama, kontejnerima) zemljita. Pored klasine domae smee koju
ini domai kompost (zgoreli stajnjak, glistinjak, kompost i drugi zgoreli
organski materijal), zatim batensko zemljite i ist reni pesak u odnosu
3:2(3):1, danas se u bio-bati koriste organske smee od belog i crnog treseta, od kompostirane organske materije i kokosovih vlakana uz dodatak
prirodnih mineralnih materijala kao to su zeolit, vermikulit, perlit, kvarcni
pesak. Za pojedine proizvodne programe smee treba da odgovaraju zahtevima biljaka. Supstrat uvek treba da ima optimalnu strukturu (da se
lako vlai i proputa vodu a da se sporo isuuje), pH vrednost oko 5,56,5,
a hraniva dostupna biljci. Brojnost gotovih organskih smea omoguuje
izbor prema nameni, biljnoj vrsti i nainu proizvodnje.

40

Svaka vrsta povra zahteva odreenu toplotu

za rast i razvoj
Prema potrebama za toplotom vazduha, povre se deli na grupu to
ploljubivih vrsta (paprika, paradajz, krastavac, lubenica, pasulj, tikva i
drugo) sa optimalnom temperaturom za rast od 22 do 25C, zatim na
grupu sa manjim potrebama za toplotom (crni i beli luk, praziluk, mr
kva, perun, cvekla, celer, graak, spana, salata) sa optimalnom tempera
turom za rast od 16 do 19 C, i grupu sa malim potrebama za toplotom
(kupusnjae, rotkva, rotkvica, repa, hren) sa optimalnom temperaturom
za rast od 13 C.
Povre u vreme nicanja, cvetanja, obrazovanja i zrenja plodova i
semena zahteva za 34 C viu temperaturu od navedenih.
Povre koje zahteva vie toplote za rast i razvoj (25 i 22 C) veoma
je osetljivo na niske temperature. To povre strada ve na slabom
mrazu od minus 0,5 C (krastavac, lubenica). Povre koje se razvija
i na nioj temperaturi dobro podnosi slabe mrazeve. U ovoj grupi
ima i ozimih sorti (luk, salata, spana). Mraz moe da oteti biljke.
Najee posledice srednje jakog mraza su smei rubovi listova ili
se javljaju ute mrlje. Neke biljke se regeneriu (pargla, paradajz,
krompir, crni luk).
Za najvei broj vrsta temperatura zemljita treba da je za 34 C
nia od temperature vazduha. Od zahteva biljke prema toploti za
visi vreme setve. U kontinentalnim uslovima biljke koje zahtevaju
viu temperaturu najee se gaje iz rasada (posebno za ranu i
srednjoranu proizvodnju) zatim se tite neposrednim pokrivanjem (agrotekstil) ili se gaje u tunelima od plastike (razliite veliine). Te vrste (paradajz, paprika, krastavac, boranija, lubenica)
zavravaju vegetaciju u vreme prvih jesenjih mrazeva. Po vremenu gajenja povre moe biti rano (ozime i prolene vrste i sorte),
srednje rano odnosno srednje kasno (prolena i rano letnja proizvodnja) i kasno (letnja i jesenja proizvodnja).

41

Povre zahteva odreenu jainu,

zatim kvalitet svetlosti i duinu dana
Najvie svetlosti potrebno je biljkama poreklom iz toplih regiona,
kao to su paprika, lubenica, paradajz. Te heliofilne vrste ne podnose za
senjivanje, a u zatienom prostoru mogu uspeno da se gaje samo u pe
riodu sa dosta svetlosti. Biljke koje zahtevaju manje svetlosti (mezofilne
vrste) bolje podnose zasenjivanje i gust sklop. Mnoge od njih, kao to su
mladi crni i beli luk, pargla, kiseljak i praziluk, mogu uspeno da se gaje
izmeu voaka ili na zasenjenim mestima. Za biljku je najznaajniji vidlji
vi deo spektra, tzv. fotosintetska aktivna radijacija, pri kojoj se normalno
odvija fotosinteza kao osnovni ivotni proces u biljci.
Zahtev biljke prema duini dana odreuje mogunost gajenja
povra na razliitim geografskim irinama, odnosno u odree
nom periodu godine. Biljke dugog dana donose cvet, seme, plod
(generativne organe) kada je duina dana etrnaest i vie aso
va. To su crni luk, kupus, mrkva, spana, salata. Prenoenjem ovih
biljaka u uslove kratkog dana ne dolazi do cvetanja, a na primer
crni luk ne formira ni normalnu lukovicu. Biljke kratkog dana cve
taju kada je dan krai od etrnaest asova. Takve su neke sorte
paradajza, paprike, krastavca, pasulja, plavog patlidana.
Biljka svetlost koristi u zavisnosti od veliine i oblika vegetacio
nog prostora, pravca sadnje i broja biljaka po jedinici povrine.
Za zdruenu i raniju berbu bolji je gui sklop (broj biljaka zavisi
od visine biljke i poloaja listova) ali su jestivi biljni organi (koren,
lukovica, plod) tada sitniji. Biljke sejane ili saene u redove iji je
pravac severjug, imaju ujednaeniju osvetljenost u toku celog
dana i daju vei prinos. Za pravilan rast biljaka najbolji su kvadrat
ni ili heksagonalni oblik vegetacionog prostora, ali iz praktinih
razloga (nega useva) pravougaoni oblik je najei oblik vegeta
cionog prostora. Posledice nedostatka svetlosti su nerazvijeni
listovi, biljke su slabe, smanjene otpornosti. One su odlina podloga za razvoj bolesti i napad tetoina. Kada se senke u bio-bati
ne mogu izbei bolje je gajiti lisnato i korenasto povre nego mahunjae i plodovito povre. Sunce moe izazvati oegotine a na
primer kod krastavca se javlja pegavost lista (list lii na papir).

42

Vlanost zemljita i vazduha

neophodna je biljci
u toku cele vegetacije
Visoka vlanost vazduha poveava opasnost
od mnogih bolesti i tetoina. Kod nekih vrsta
onemoguuje oplodnju (paradajz) i smanjuje
transpiraciju (gubitak vlage preko lista) biljke.
Drugim biljkama je za razvoj potrebna visoka re
lativna vlanost vazduha (krastavac, kupusnjae,
salata, spana).
Povre zahteva visoku vlanost zemljita,
jer obrazuje veliku organsku masu (listo
ve, stablo, plodove), koja sadri puno vo
de (7597 odsto, to zavisi i od vrste) a uz
to ima uglavnom plitak i slabije razvijen
korenov sistem. Koliina vode, vreme i na
in zalivanja zavise od vrste, sorte i naina
gajenja. Tako vie vode zahtevaju kasne
nego rane sorte, zatim vie vode treba pri
gajenju iz rasada i pri letnjoj setvi.
Neke vrste povra dobro usvajaju vodu i
intenzivno je troe (cvekla), druge vrste dobro
usvajaju vodu i ekonomino je troe (lubenica,
tikve, dinja, paradajz, paprika, pasulj, mrkva, per
un), ili slabo usvajaju vodu i neekonomino je
troe (kupusnjae, plavi patlidan, krastavac, rot
kvica, salata, spana), a neke slabo usvajaju vo
du, ali je troe (crni i beli luk).
Zahtev povra za vodom zavisi ne samo od vr
ste ve i od spoljanjih uslova. Zato za gajenje povr
a u bati vai osnovno pravilo da biljci treba obez
bediti stalno i dovoljno vode, i to u sloju zemljta
u kojem se razvija korenov sistem (2030 cm).
Zemljite nastrto (malovano) organskom materijom ili drugim materijalima bolje zadrava vlagu.

Odreivanje vlanosti zemljita

43

 Odreivanje vremena zalivanja u bati mogue je laboratorijski

ili vizuelnom metodom. Uzme se zemlja sa 1520 cm dubine i
gnjei vrsto u ruci, pokretima slinim kao prilikom mue krava.
Ako se ne obrazuje grudva, zemljite je veoma suvo i biljke su
oteene od sue. Ako se obrazuje grudva, ali nije vrsta, vreme
je za zalivanje, a ako se obrazuje vrsta grudva, zemljite je do
voljno vlano (7075% PVK). Pri pojavi kapi vode iz stisnute gru
dve, zemljite je suvie vlano i novo zalivanje bie potrebno tek
posle 710 dana.
U naim uslovima najvie vode zahtevaju, pa se i intenzivno na
vodnjavaju: paprika, plavi patlidan, paradajz (812 zalivanja), za
tim kupus, praziluk, celer i krastavac (68 zalivanja). Neto manje
vode zahtevaju crni luk, salata, rotkva, mrkva, boranija, tikvica
(46 zalivanja), a najmanje vode trae graak, krompir, spana, lu
benica, dinja (24 zalivanja).

Sistem kap po kap

44

 Kada list izgubi sjaj i poinje da vene biljka upozorava na nedostatak vode. Posle toga prestaje rast biljke. Tako na primer mladi
plodovi krastavca i tikava se sue od vrha. Listovi salate postaju
koasti, koren rotkvice i mrkve odrveni a neko povre neeljeno cveta (spana, salata, celer, cvekla). Na sui opadaju cvetovi i
mladi plodovi. Jasno, duga sua dovodi do smrti biljke. Posledice
sue su uvek manje na zemljitu dobro ubrenom stajnjakom, zatim malovanom zemljitu i pri redovnom zalivanju. U toku sue
spoljno tkivo povra otvrdne a ako se zatim obilno zalije (ili padne kia) zbog napona tkivo puca (raspucani plodovi, krtole, koren
glavice kupusa) ili plodovi kao kod krastavca postaju gorki. Zato
se uvek zaliva pre isuivanja zemljita.
Suviak vode u zemljitu znai manjak kiseonika to smanjuje i
onemoguuje rast i aktivnost korena a to znai i ishranu biljaka.
Slab porast i bledi listovi su prvi simptom suvika vode. U prekomerno vlanom zemljitu dolazi do estog truljenja korena. Dobra obrada i ubrenje organskom materijom ublaava posledice.

Za rast biljke, pored kiseonika, odluujui znaaj

ima sadraj ugljen-dioksida (CO2) u vazduhu
Ugljen-dioksid je osnovna materija od koje biljka stvara organsku
materiju u bati. Vazduh se moe obogatiti ugljen-dioksidom uno
enjem stajnjaka u zemljite, nastiranjem zemljita, ali i disanjem bilja
ka. U zatienoj bati primenjuje se gasovanje specijalnim aparatima. Na
gasovanje najbolje reaguje, salata, krastavac a zatim paradajz i paprika.
Koncentracija se poveava na 0,3-0,6 % (u vazduhu je prosean sadraj
CO2 0,03 %) a vee koncentracije mogu biti i toksine za biljku u fazi
rasta i razvoja. Za biljku su tetni gasovi koji nastaju radom industrijskih
objekata (azotni, sumporni) i sagorevanjem goriva u motorima.

46

bio-batovanstvo
Bio-batovanstvo je niz agrotehnikih i hortikulturnih mera koje, uz
poznavanje povra i drugih vrsta omoguuje proizvodnu, estetsku i ekonomsku funkciju bio-bate. Zato bio-batovanstvo objedinjujui biljni i
ivotinjski svet, ima i specifian izgled (dizajn) i ini osobenost poljoprivrednog pejzaa. Ta bio-bata nije preslikan deo prirode ve je rezultat
znanja, rada, mate i ljubavi pojedinca. Usklaen odnos povra i biljaka
prijatelja, insekata i drugog ivog sveta i specifino ureenje prostora,
stvara prirodnu harmoniju produktivnog i estetskog prostora bio-bate.
Bio-batovanstvo se bazira na intenzivnom povrtarskom plodoredu na bazi ega su usklaene sve agrotehnike i hortikulturne mere
a na principima intenzivne organske, batenske proizvodnje. To znai
usklaeno: vreme gajenja povra prema zahtevu povra, trita (potronje), usklaenosti arhitekture, habitusa boje biljaka i gustine sklopa a
na principima hortikulturnog ureenja bio-bate, bez obzira na njenu
veliinu i oblik.

Kupus kao drugi usev

47

Plodored je smena vrsta u prostoru i vremenu

U bati plodored omoguuje pravilno i racionalno ubrenje stajnjakom, smanjuje zakorovljenost, uva plodnost zemljita, spreava
pojavu istih bolesti i nagomilavanje tetoina. Nasuprot plodoredu,
ako se jedna ista vrsta gaji due godina na istom zemljitu (monokultura), dolazi do naruavanja strukture i plodnosti zemljita, poveava
se opasnost od korova, bolesti, tetoina i toksina koje lui koren. Povre razliito reaguje na gajenje u monokulturi. Tako praziluk nije osetljiv na monokulturu, ali ima jak uticaj na naknadnu kulturu, dok veoma
slab uticaj imaju kupusnjae.
Vrlo malu osetljivost na monokulturu imaju: praziluk, celer, salata
i paprika, srednju osetljivost: paradajz, karfiol, kupus, mrkva, krastavac,
crni luk i graak a visoku osetljivost: perun, cvekla i paprika.
Plodored se uspostavlja na osnovu vie faktora od kojih je veoma
znaajan odnos povra prema ubrenju stajnjakom i predusevu. U odnosu prema ubrenju stajnjakom povre delimo u tri grupe:
I grupa, vrste koje se obilno ubre stanjakom (vreaste vrste, kupusnjae, paradajz, paprika, plavi patlidan, celer, praziluk, beli luk).
II grupa, vrste sa manjim zahtevima za stajnjakom i gaje se druge
godine posle unoenja stajnjaka (korenaste vrste, crni luk, salata, spana, rotkva, rotkvica).
III grupa su vrste koje obogauju zemljite azotom (graak, boranija,
pasulj, bob).
U tropoljnom plodoredu prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe,
drugo polje iz II, a tree polje vrste iz tree grupe. Njihovom smenom
dobija se trogodinji ciklus gajenja povra. Na odvojenom delu bate
gaje se viegodinje vrste (pargla, rabarbara, vlasac, kiseljak i dr.).
Plodosmena (vremensko smenjivanje useva) i poljosmena (smena
useva u okviru polja sa jednom ili vie leja) zavisi od biolokih osobina
povra. Neko povre se uspeno gaji posle velikog broja vrsta (naroito
graak), a za neke je suen izbor preduseva.
48

Tropoljni povrtarski plodored

I polje

II polje

III polje

I godina

II polje

III polje

I polje
II godina

III polje

I polje

II polje

III godina

49

Izbor preduseva
VRSTA

dobar

PREDUSEV
zadovoljavajui

lo

Paradajz
Paprika

viegodinje trave, ozima

penica, graak, luk

kupus, mrkva

paradajz, paprika,
pl. patlidan, spana,
krompir, krastavac

Graak

penica, crni luk,

krastavac, kupus,
mrkva, paradajz

bostan, krompir

viegodinje trave,
boranija, graak

Crni luk

viegodinje trave,
ozima penica, graak

kupus, mrkva

crni i beli luk,

praziluk, rotkva

Mrkva,
ozima penica,
perun, celer vreaste vrste, graak

paradajz, paprika, mrkva, perun, celer,

kupus
patrnak

Vreaste
vrste

viegodinje trave,
leguminoze

kupusnjae

vreaste vrste,
paradajz, paprika

Kupusnjae

viegodinje trave,
leguminoze

paradajz, paprika

krastavac, tikve,
kupusnjae

Intenzivni plodored i meane vrste

su deo bio-batovanstva
Intenzivni plodored se oslanja na princip tropoljnog povrtarskog
plodoreda. Kod njega se u toku jedne vegetacione sezone ili godine,
na istom zemljitu uzastopno, ili istovremeno, gaji vie vrsta povra. To
znai da se odmah po skidanju jedne vrste seje ili sadi druga. Intenzivni
plodored je mogu zbog razliite duine vegetacije povra, razlika u zah
tevima za toplotom i otpornosti na niske temperature.
U intenzivnom plodoredu razlikujemo: predkulturu (najee neka
rana prolena ili ozima vrsta kao to su: salate, spana, rotkvica, graak,
rani krompir, mladi luk), glavnu kulturu koja ima najduu vegetaciju (pa
prika, kupus, crni luk) ili najvei prinosi i naknadnu kulturu koja se gaji
posle glavne kulture (salata, spana, mladi luk).
Neke biljne vrste imaju i nepovoljan efekat na povre. Tako miroiju
ne treba gajiti uz krompir, a crni i beli luk, vlasac i kineski vlasac nepovoljno deluju na rast i razvoj pasulja i boranije.
50

Dobri i loi susedi povra

Povre

Dobri susedi

Loi susedi

boranija, bob

cvekla, kupus, mrkva, karfiol, tikva, jagode,

kukuruz eerac, paradajz, tikve, bore

luk vlasac, beli luk

brokola

boranija, celer, kamilica, miroija, nana,

crni luk, origano, krompir, alfija, ruzmarin

salata, jagode,
paradajz

crni luk,
praziluk

cvekla, kupus, mrkva, salata,

krompir, jagoda, paradajz

graak, pasulj

celer

boranija, kupus poriluk, crni luk, paradajz

cvekla

kupus, keleraba

dinja

kukuruz, kikiriki, suncokret

graak

patlidan, mrkva, krastavac, salata,

rotkvica, spana, eerac, paradajz

kupus

boranija, cvekla, celer, kamilica, miroija,

menta, crni luk, origano, alfija, ruzmarin

groe, jagode,
paradajz

kelj pupar

boranija, celer, miroija, nana, krompir,

alfija, ruzmarin, kamilica

jagode

karfiol

boranija, cvekla, celer, kamilica, miroija,

nana, crni luk, origano, krompir, alfija,
rotkva, ruzmarin

jagode, paradajz

keleraba

cvekla, crni luk

boranija, paprika,
paradajz

krastavac

boranija, brokola, celer, kineski kupus,

salata, graak, rotkva, paradajz

alfija

krompir

boranija, kupus, salata, crni luk, petunija,

neven, rotkvica, kukuruz eerac

jabuka, tikvica,
paradajz

kukuruz

rotkva,
rotkvica

boranija, kupus, praziluk, lupina, lubenica,

krastavac, tikva
mrkva, majoran, selen, origano, crni luk,
bosiljak
pargla, kupus, mrkva, crni luk, perun,
graak, alfija, bosiljak
boranija, kupus, karfiol, krastavac, salata,
graak, tikva, paradajz

salata

cvekla, kupus, graak, rotkva,

jagode, crni luk, spana

spana

patlidan, kupus, celer, crni luk, graak,

jagode, salata

tikva

boranija, nana, rotkva,

kukuruz eerac

paprika
paradajz

keleraba, paradajz,
komora
krompir, komora
groe, izop

krompir

51

Meane vrste su specifinost bio-bate

Za bio-batu je karakteristino gajenje dve ili vie vrsta zajedno
kao meane vrste (konsocijacija useva) i to: red do reda, naizmenino
u istom redu, zatim cik-cak, heksagonalno i u krug. Osnov za uspeno
gajenje meanih vrsta je njihova meusobna trpeljivost (alelopatija). Po
znate uspene meane vrste su:
mrkva i crni luk;

salata i crni luk;

kukuruz i boranija odnosno pasulj;

pasulj sa celerom, kukuruzom, paradajzom, mrkvom, krastavcem,
dinjom i rotkvicom;

kukuruz sa boranijom, salatom, tikvama, lubenicama, krastavcem,
krompirom, dinjom;

kupus sa paprikom, paradajzom i crnim lukom;

praziluk i crni luk sa mrkvom, perunom, kupusom, plavim patlidanom, paprikom i spanaem.

52

Dobro je zajedno gajiti

Vrsta

Sa vrstama

Beli luk

paradajz, cvekla, mrkva, pasulj

Blitva

rotkva, rotkvica, mrkva, boranija

Celer

paradajz, pasulj, spana, salata, krastavac, boranija

Crni luk

crni luk, keleraba, beli luk, krastavac, boranija

Graak

rotkva, rotkvica, salata, kupusnjaa, mrkva, komora

Krastavac

crni luk, niska boranija, pasulj, celer, cvekla, salata, kupusnjae,

komora

Krompir

spana, keleraba, boranija

crni luk, cikorija, paradajz, rotkva, rotkvica, blitva, beli luk, graak,
vlasac
paradajz, celer, cvekla, rotkva, blitva, salata, krompir, krastavac,
Niska boranija
rotkvica
cikorija, spana, celer, rotkva, rotkvica, salata, kupusnjae,
Paradajz
mrkva, pasulj
Mrkva

Perun

paradajz, rotkva, rotkvica

Salata

crni luk, cikorija, paradajz, boranija, pargla, rotkvica, rotkva,

krastavac, komora, graak, pasulj

Spana

paradajz, pasulj, celer, rotkva, rotkvica, krompir

53

Kao meane vrste uspeno se gaje visoke i niske biljke, biljke duge
i kratke vegetacije, biljke slinih potreba prema toploti, vodi i svetlosti,
biljke plitkog i dubokog korena, bujne i manje bujne vrste, a najbitnije
je da su to vrste koje uspevaju jedna pored druge. Kao meane vrste
u bati se najee gaje biljke prijatelji koji meusobnim delovanjem,
(oblik, veliina, hemijske supstance) potpomau rast i razvoj odnosno
ine deo zatite povra od bolesti, tetoina i korova. Istovremeno gusta
masa biljaka titi zemljite od erozije.
Ne treba zajedno gajiti
Vrsta

Nemogui susedi

Visoka boranija, pasulj

crni luk, beli luk, graak, komora, vlasac

Graak

paradajz, pasulj, beli luk, praziluk, krompir, vlasac

Krastavac

rotkva, rotkvica

Krompir

paradajz, celer, cvekla, graak

Beli luk

niska ili visoka boranija, pasulj, graak

Praziluk

pasulj, cvekla, graak, boranija

Perun

salata, celer

Cvekla

praziluk, krompir, vlasac

Celer

krompir, mrkva, perun

Crni luk

boranija, pasulj

Niski pasulj

crni luk, vlasac, beli luk, graak, komora

Paradajz

krompir, komora, graak

Korisne vrste koriste se i kao deo eko-koridora u njivskoj organskoj

proizvodnji povrtarskih useva. Eko-koridori u njivi su stanita korisnih
insekata.
Poznat je primer pozitivnog efekta gajenja pasulja u usevu kukuruza. Kukuruz, pasulj i tikve primer su pozitivnih meusobnih odnosa i oni
su osnova prirodnih bata. Kukuruz stvara dobru mikroklimu za pasulj
koji kao leguminoza obogauje zemljite azotom a tikve sa drugim i polegljivim stablom ine dobar mal, uvaju vlanost zemljita i smanjuju
zakorovljenost. Uz ove vrste na severnom delu bate se gaji suncokret
kao zatita od vetrova i zamka za lisne vai.
54

iroku primenu u ekolokim metodama gajenja imaju dve ve poznate povrtarske vrste koje se vole. To su mrkva i crni luk. Mrkva svojim
mirisom i korenskim izluevinama odbija lukovu muvu, a crni luk mrkvinu muvu. Kao i druge korisne biljke prijatelji i ove dve vrste se odlikuju
visokim sadrajem eterinih ulja (mrkva sa azotom a crni luk sa sumporom) te se njihov meusobni uticaj bazira i na biohemijskim efektima.
Naizmenina setva dva do etiri reda mrkve i crnog luka mogua je u
njivskoj proizvodnji i zbog nekih zajednikih svojstava. Naime, obe vrste
imaju sitno seme, dugi period nicanja, a seju se u rano prolee.

Bio-batu obogauju biljke prijatelji,

korisne vrste
Gajenje biljaka prijatelja sem bioloke koristi u celogodinjoj kombinaciji povra, cvea i aromatinih vrsta daje ureenoj povrini bate i njive i poseban estetski izgled. To je znaajno za razvoj multifunkcinalnog
povrtarstva, gde bata postaje i mesto oputanja, odmora, edukacije,
jednostavno mesto povratka prirodi.

Kadifica titi paradajz

55

Biljke prijatelji deluju

Vrsta

deluju protiv

Beli luk

baktericid, fungicid, odbija mnoge tetoine

Bora

kupusara

Bosiljak

muva, komaraca

Buva

lisnih vai

Crni luk

mrkvine muve

ubar

pua

Dragoljub

crvenih i lisnih vai, kupusara, pua

Draguac

zemljinih tetoina

Hren

krompirove zlatice, pua, fungicid

Kadifica

nematoda

Luk vlasac

opti fungicid, protiv krastavosti jabuka,

protiv plesni vreatih

Majkina duica

kupusara, pueva

Maslaak

nematoda, rasteruje mrave

Menta (nana)

kupusara, lisnih vai

Miroija (kopar)

kupusara, privlai predatore lisnih vai

Mleika

rovaca

Mukatla

tetoine kupusa i krompira

Neven

nematoda, kupusara

Paprat

pua, mrava

Paprika

tetnih insekata

Paradajz

kupusara, tetoina pargle

Rabarbara

tetnih insekara

Slaica

pua

Timijan

tetoine kupusa

alfija (salvija)

pua, kupusara

56

Biljke prijatelji povra su grupa razliitih gajenih vrsta, povra, cvea, aromatinih i ratarskih vrsta koje sa povrem ine uspenu zajednicu.
Zajednitvo useva poiva na meusobnom uticaju razliitih vrsta koja je
poznati u prirodi i ini osnovu fitozajednica i biodiverzitet.
Biljke prijatelji pokazuju razliit uticaj.
Biljke zamke su veoma atraktivne za neke tetne insekte u povrtarstvu. Tako su bob, dragoljub i suncokret odlini domaini za crne,
crvene i zelene lisne vai, a ratan najvie privlai buva i tako titi druge
kupusnjae. Ove biljke posejane u bati smanjuju napad tetnih insekata i prave su zamke za tetoine.
Biohemijske supstance koje stvaraju i lue (korenom ili nadzemnim
delovima biljke) neke biljne vrste, odbijaju tetne zemljine i druge insekte i tako uvaju biljke susede. Tako kadifica lui tiofen koji odbija nematode. Kadifica i neven koriste se za bioloku dezinfekciju zemljita
(bio-fumigacija) u zatienom prostoru i bati. Setvom i gajenjem kadifice kao prethodnog useva, zemljite se isti od nematoda i nekih tetnih
gljivica (posebno znaajno za gajenje paradajza, luka i mrkve). Slian
efekat ima bela slaica koja je istovremeno i dobro zelenino ubrivo.
Najtipiniju alelohemijsku reakciju izaziva juglon koga stvara orah koji
spreava rast mnogih biljnih vrsta ispod njegove kronje. Za suzbijanje
korova koristi se zeleni mal od rai. Hemijske supstance rai spreavaju
prorastanje korova ali nisu tetne pri gajenju povra iz rasada.

Bosiljak titi papriku

57

Biljke prijatelji gaje se uz povre

Povre

Biljke prijatelji

deluje, utie

paprika

loboda, tir

privlai tetoine lista

kupus

paradajz

redukuje broj larvi kupusnog moljca

mrkva

crni luk, beli luk

odbija mrkvinu muvu

brokola

paradajz

odbija buva

kukuruz

boranija

privlai predatore tetoina lista

krastavac

brokola

odbija tetoine krastavca

plavi patlidan

neven

korenove izluevine, odbija nematode

krompir

buva

odbija tetoine krompira

paradajz

maslaak

korenove izluevine, deluje protiv

fizarijuma

mrkva, paradajz,
krompir

luk vlasac

odbija tetoine

kupus, krastavac

kamilica

poboljava ukus povra

kupusnjae

nana, miroija,
ruzmarin, kamilica,
alfija

bolji rast i vea otpornost

krompir

kopriva, ren

poveava otpornost na bolesti i ukus

mrkva, krastavac

rotkva

izaziva zbunjenost konfuziju insekata

krompir

pasulj

smanjuje broj krompirove zlatice

paradajz

kadifica

tera tetoine posebno zemljine

brokoli, tikve

dragoljub

protiv lisnih vai

paradajz

asparagus

protiv nematoda

paradajz,
hrizantema,
suncokret

kineski vlasac

pomae protiv gljivinih oboljenja i

smanjuje napad lisnih vai

kupus

celer

kopriva

uz povre

daje otpornost povru, odbija

pueve, poveava miris a ubrzava
kompostiranje

rua

beli luk ili vlasac

odbija lisne vai i poveava miris rua

58

Biljke intenzivnog rasta nadzemnih delova dobre su kao senovita

mesta a one koje dobro pokrivaju zemljite u povrtarstvu se koriste kao
zeleni mal ili se usejavaju izmeu redova povra inei zeleni pokriva
zemljita. Pored zatite zemljita od erozije i korova one su odlino zelenino ubrivo.
Korisne biljke su utoite za korisne insekte (bubamara, parazitna
osa i dr.) predatore koji su sastavni deo integralne i bioloke zatite povra. Svojom raznovrnou, mirisom, bojom cveta (neven, kadifica, facelija, miroija i dr.) i nainom gajenja u bati (u redovima leja, kao ivinjaci
ili kruno oko povra ili gajenje u grupama) doprinose raznovrsnosti
biljnog i ivotinjskog sveta bate i zatiti povra
Na batenskoj i visokoj leji veoma su uspene kombinacije vrsta ra
zliite duine vegetacije. U takvoj kombinaciji na leji se stalno smenjuju
povrtarske i zainsko-lekovite biljke i biljke za zelenino ubrivo. To znai da se u bio-bati moe istovremeno gajiti i vie vrsta povra sa ili bez
njihovog smenjivanje u toku godine.
Poznavanje svojstava biljaka da dobro ili loe uspevaju jedna pored
druge znaajno je ne samo u bati ve i na njivi. Tako na primer paprika
uz red paradajza uvek je slabijeg porasta od ostalog useva paprike. Ne
gativan efekat se u bati umanjuje razmakom izmeu leja.

Vreme i vrsta obrade u bio-bati prilagoeni

su intenzivnoj proizvodnji, vremenu i nainu
gajenja
Osnovni princip bio-bate je ouvanje fizikih, hemijskih i mikrobiolokih osobina zemljita. To se postie pravilnom obradom, unoenjem
organske materije i malovanjem (nastiranjem) zemljita. U pripremi
zemljita u bio-batovanstvu po potrebi se primenjuje i dublja obrada
(ienje terena, produbljivanje oraninog sloja, unoenje vee koliine
organskog ubriva), ali u redovnoj proizvodnji u plodnom batenskom
zemljitu, obrada je uvek plitka do 15 cm i to runa specifinim vilama ili
mehanizovano plug bez daske kultivator, freza) i uvek je bez prevrtanja
zemljita.
59

jesen

PROLEE

ILI

korak po korak do bio-bate

60

U zavisnosti od tipa zemljita, plodnosti i in

tenziteta gajenja, odnosno smene vrsta, bata se
obrauje u jesen ili pred smenu vrsta. Po pravilu,
ako se u jesen ne vri setva, zemljite se u jesen
prekopa uz unoenje stajnjaka, ili preore bez usi
tnjavanja. U toku zime zemljite se delovanjem
mraza usitini i dobro prokvasi. Na takvom zemlji
tu u prolee se vri povrinska priprema za se
tvu. Obrade u prolee i leto uvek su plie nego u
jesen (1015 cm) s tim da se zemljite odmah kul
tivira i priprema povrinski sloj (510 cm) za se
tvu. Na taj nain se na golom zemljitu spreava
gubitak vlage. U organskoj proizvodnji zemljite
je ili pod usevom ili je nastrto (malovano) organ
skom materijom (biljni ostaci, pokoena trava, sla
ma, stajnjak u sloju od 5 do 10 cm).
Pred setvu ili sadnju zemljite se usitni i izravna. Povre najbolje uspeva na ravnom zemljitu,
jer je tada usev ujednaen. Za ujednaeno nicanje
i ukorenjivanje povrinski sloj zemljita mora biti
rastresit, mrviast. Zbog toga u prolee, leto ili
jesen zavisno od vremena gajenja zemljite
se dobro pripremi, posebno na dubinu 510 cm.
Poslednje kultiviranje obavlja se neposredno pre
setve ili sadnje. Na rastresitom i suvom zemljitu
pre setve se primenjuje i valjanje, jer omoguuje
kretanje vlage ka povrini.
U bio-bati sa batenskim tipom zemljita
koje je stalno prekriveno organskom materijom
ne vri se prekopavanje, zemljite se ne prevre
ve samo rahlirastresa. Ako se na malu razviju
korovi, oni se pokose (pre cvetanja korova) i sa
njima se nastire zemljite. Rastrti materijal se po
stepeno razlae (miris umskog zemljita), poveavajui plodnost zemljita stvarajui kvalitetno
batensko zemljite.
Bez obzira na nain obrade, zemljite treba
to manje gaziti, sabijati. Zato je u bati najbolje

sve radove na leji obavljati sa staza. Povrinu leje treba povremeno rav
nati, jer se tada usev ujednaeno razvija.
U bio-bati retka je meuredna obrada (kultiviranje, okopavanje),
jer je zemljite prekriveno organskom materijom (trava, strugotina, slama, kompost). U takvoj bati smanjena je potreba za vodom, a zemljite
se titi od naruavanja strukture i erozije.
Za neke vrste u bati se obavlja meuredna obrada zemljita koja
omoguuje odravanje dobre strukture i bolji rast biljke. To je bitno jer
se povre esto navodnjava, tako da u zemljitu koje nije malovano dolazi do naruavanja vazdunog reima i stvaranja pokorica. Kod takvog
zemljita vri se praenje, kultiviranje, okopavanje i ogrtanje biljaka. Da
bi se razbila pokorica, zemljite se plitko obrauje, prai (23 cm) motikom, grabljicama ili runim kultivatorom. Dublja meuredna obrada
(58 cm), kultiviranje, se izvodi runo (motika, runi kultivator) ili mainskim kultivatorom. Okopavanjem se postie i obrada oko biljke, znai
u redu. Pravilo je da se posle kie ili navodnjavanja u bati meuredno
kultivira. Ako se biljke i prihranjuju, onda je sledei redosled mera nege:
prihranjivanje, navodnjavanje i kultiviranje. Sve to izostaje u bio-bati.
U toku vegetacije neke vrste se ogru. U bio-bati to je pre malovanja. Ogrtanjem se ubrzava rast dopunskih korenia (paradajz, krastavac), to omoguuje veu stabilnost i bolju ishranu biljke. Biljke se ogru
motikom, ali celi redovi se ogru mainski. Ogrtanje se obavlja samo ako
se usev navodnjava jer se ovom merom poveava povrina isparavanja,
pa ako nedostaje vode, to ima tetne posledice po biljku.

Rahljanje zemljita

Malovanje leje u jesen

61

Poveanje plodnosti zemljita

Zahtev povra za osnovnim hranivima, makroelementima, kao to
su azot, fosfor, kalijum i kalcijum, velik je, a zavisi od vrste, sorte i starosti
biljke. Mlade biljke i biljke sa plitkim korenom zahtevaju vie hraniva u
pliem, povrinskom sloju zemljita. Vrstama duge vegetacije (kupus, pa
prika, mrkva, paradajz i sl.) hraniva su potrebna u duem vremenskom
periodu.
Poznato je da povre zahteva dosta kalijuma (K2O). Meutim, vrste
koje obrazuju krupne listove (kupusnjae, salata) zahtevaju i vie azota
(N), a pri proizvodnji semena biljke trae vie fosfora (P2O5). Za najvei
broj posebno plodovitog povra, poeljan odnos N:K je 1:2.
Visoke koliine azotnih ubriva, negativno deluju na kvalitet povra
(dua vegetacija, povre se slabije uva, loiji ukus), a poveava se sadr
aj za oveka tetnih nitrita i nitrata, (NO2 i NO3). Visok sadraj nitrita u
organizmu moe izazvati methemoglobinemiju i obrazovanje kancero
genih nitrozamina i nitrozamida.
Prema zahtevima za hranivima povre je:
Veliki potroa

Srednji potroa

Mali potroa

paprika

pasulj

motovilac

paradajz

kelj pupar

radi

plavi patlidan

cikorija

karfiol

endivija

bob

graak

kelj

krompir

tikvice

krastavac

rabarbara

keleraba

patrnak

blitva

kupus

mrkva

crni koren

praziluk
crni i beli luk
cvekla

62

Mnogo nitrata nakuplja salata, spana, cvekla, rotkva, keleraba, blitva (moe imati preko 2.500 mg na 1 kg svee materije), neto manje (do
1.000 mg/kg1) mrkva, kupusnjae, boranija, a najmanje paradajz, papri
ka, krastavac, brokola, karfio
l, beli i crni luk (200500 mg/kg1), ali su veli
ke razlike i izmeu sorti. Nitrata je vie pri gajenju povra zimi. Pri uvanju
na viim temperaturama u povru se poveava sadraj nitrita. Najvie ni
trata povre u proseku sadri u jutarnjim asovima, a najmanje posle pod
ne (pogodno vreme za berbu). Koliina nitrata u povru moe se smanjiti
pravilnim izborom sorte, smanjenjem koliine azotnih ubriva (50100 g
na 10 m2), uz ostale optimalne uslove. Kod korenastih vrsta, sadraj ni
trata moe da se smanji ako se 56 sati pre vaenja podrije koren i tako
prekine usvajanje hraniva iz zemljita.
Orijentacione koliine ubriva u bio-bati
Potreba za
hranivima

Kompost
kg/10 m2

Leguminoze, salata, cikorija

Vrlo mala do mala

bez ubrenja

Crni luk, mrkva, cvekla, spana, krastavac,

rotkva, keleraba

Srednja do velika

1525

Celer, beli luk, praziluk, lubenica, paradajz,

dinja

Velika

2040

Vrlo velika

4060

VRSTA

Kupus, karfiol, brokola, paprika, krompir, tikva

Za normalan rast i razvoj povru su potrebni i mikroelementi. Tako

karfiol, kupus, celer, salata, graak, pasulj, paradajz, mrkva i cvekla jako
reaguju na nedostatak bora, a krastavac, crni luk, spana, salata, paradajz
i paprika osetljivi su na nedostatak mangana. Na nedostatak gvoa jako
reag
uju salata i spana, na nedostatak cinka pasulj, crni i beli luk, a na ne
dostatak molibdena karfiol, boranija, graak, paradajz, salata i spana.
Potrebna koliina hraniva odreuje se u zavisnosti od vrste koja
se gaji i od hemijskih karakteristika zemljita. Ocenu plodnosti zemlji
ta, pa prema tome i potrebu za hranivima, odnosno ubrivima, odreu
ju odgovarajue laboratorije. Ovakve analize neophodne su pre poetka
proizvodnje u bio-bati, a zatim posle svakih 56 godina. One omoguu
ju pravilnu i racionalnu primenu ubrenja i dobijanje zdravstveno bezbednog povra.
63

Osnov ubrenja u bio-bati je ouvanje i

poveanje plodnosti zemljita kao osnove za
optimalni rast i razvoj povra
U bio-batovanstvu bitno je poveanje organske materije (i humusa) u zemljitu koja utie na strukturu zemljita, hemijska svojstva,
brojnost i aktivnost zemljinih mikroorganizama. Stvaranjem aktivnog
batenskog zemljita osigurava se optimalna ishrana povra jer biljke
u bio-bati moraju biti u dobroj kondiciji, optimalno razvijene to znai
i otpornije na stres i oboljenja. Upravo ceo sistem proizvodnje od plodoreda do zatite u bio-bati je primena niza biolokih mera koje omoguuju harmonian rast povra, njegovu otpornost i produktivnost. U
okviru toga osnovnu ulogu ima organska materija zemljita odnosno
sistem ubrenja razliitim organskim ubrivima.
U bio-bati kao i u celoj organskoj proizvodnji
sva ubriva moraju biti iz ovog naina proizvodnjesopstvena odnosno certifikovana. To su
organska, organsko mineralna i dozvoljena
prirodna mineralna ubriva.

Zreli stajnjak

Batenski kompost

64

Z
goreli (zreli) stajnjak, pobluhumifikovana masa je osnovno organsko ubrivo u bio-batovanstvu. U sveem ili
nedovoljno zrelom stajnjaku mogu se
nai korovi izazivai bolesti i tetoine
ali i patogeni tetni po zdravlje oveka
(salmonella i escherichia), zatim ostaci
razliitih zagaivaa, pesticida i tekih
metala.
Sve stajnjak se uva odnosno zri u hrpama trapezastog oblika koje se pokrivaju
slamom. Od intenziteta sabijanja sveeg
stajnjaka i veliine humke zavisi brzina razlaganja (vie kiseonika bra mineralizacija).
Zrenje traje od 3 do 6 meseci. Zreo stajnjak je
jednolian, mrke boje na dodiru je mastan, sa
odnosom C:N od 17 do 20:1.

Stajnjak je smea izmeta domaih ivotinja i prostirke. Kvalitet stajnja

ka zavisi od vrste domae ivotinje, prostirke i starosti ubriva. Konjski i
oviji stajnjak pogodniji su za tea i hladna zemljita, jer su zbog veeg
sadraja suve materije topliji, a sadre i vie azota, fosfora i kalijuma. Go
vei i svinjski stajnjak sadri vie vode, hladniji su i kiseliji, pa se sporije
razlau. Zato su pogodniji za laka, peskovita zemljita.
Prosean hemijski sastav sveeg stajnjaka
Vrsta
stajnjaka

Organska Azot
materija
%
%

Fosfor Kalijum Kalcijum Godinja proiz

vodnja jednog
%
%
%
grla u kg

govei

15

0,30

0,28

0,14

0,28

6.00012.000

konjski

23

0,56

0,33

0,30

0,23

4.00010.000

oviji

29

0,62

0,30

0,15

0,40

500 1.000

svinjski

16

0,60

0,20

0,60

0,03

1.0002.000

osoka govea

1,6

0,15

1,55

0,01

oko 3.000

osoka konjska

1,5

tragovi

1,65

0,04

oko 4.000

12

1,6

0,13

1,85

0,01

400

0,8

0,15

0,8

1.500

1318

15

12

1,52

0,81,6

611

osoka ovija
osoka svinjska
ivinski

Od sveeg stajnjaka kompostiranjem ostaje 40 % kompostnog stajnjaka. Prosena vrednost takvog stajnjaka je 0,50 % N, 0,25 % P2O2, 0,60 %
K 2O i organske materije 20 %. Uz mikroelemente 1020 mg/kg
bora, 150200 mg mangana, bakra 1520 mg, cinka 7095 mg, molbdena 12 mg/kg i kobalta 13 mg/kg i biostimulatore kao to je kreatinin,
indol siretna kiselina i dr.
Orijentaciono se moe raunati da se sa 1520 kg stajnjaka (sve i
poluzgoreli) na 10 m2 obezbeuje oko 3,5 kg organske materije, zatim
80100 g azota, 4050 g fosfora i 100130 g kalijuma, a vreme razla
ganja je 23 godine. U prvoj godini se iz stajnjaka iskoristi 2035% azota,
2035% fosfora i oko 67% kalijuma.
Zgoreli stajnjak unosi se pred obradu u jesen, u prolee, odnosno u
leto, neposredno pre setve ili sadnje. U bio-bati stajnjak se rasprostire i
po povrini zemljita (14 kg na metar kvadratni) i uz neznatno rahljenje
(vilama). Tada ostaje kao mal (prostirka) na povrini zemljita.
65


ubrenje zgorelim stajnjakom moe biti po celoj povrini, zatim u redove ili kuice. ubrenje po celoj povrini je najbolje, jer
obezbeuje ravnomeran sadraj hraniva biljkama pod koje se u
bri i biljkama koje e se gajiti sledeih godina.

Kada se povre seje ili sadi na vea meuredna rastojanja (para
dajz, plavi patlidan), stajnjakom se moe ubriti u redu u brazde
koje su na rastojanju na kojem e se gajiti povre. Na dno brazde
stavlja se sloj stajnjaka debljine 1015 cm i zatim brazda zatvori
iskopanom zemljom. Ovim nainom se utedi oko treina stajnja
ka, ali je zemljite nejednako ubreno, to e se videti sledee go
dine po nejednakom razvoju biljaka.
Z
a vreasto povre ubrenje je u kuice. Na ovaj nain ubri se
povre koje se seje ili sadi na veem rastojanju i odstojanju. Ova
kvo ubrenje je povoljno za prvi usev, ali je nepovoljno za slede
i, jer je povrina neujednaeno poubrena. Meutim, utroak
stajnjaka je najmanji (uteda oko 70%).
Kuica se pravi tako to se na rastojanju na kojem e se sejati iskopa ja
ma (gnezdo) dubine, irine i visine po 30 cm. Za jednu kuicu upotrebljava
se 23 kg stajnjaka. Stajnjak se
dobro izmea sa donjom polo
vinom izbaene zemlje u odno
su 1:1, ako je stajnjak potpuno
zgoreo, odnosno 2:1 (dva dela
stajnjaka), ako je stajnjak poluzgoreo. Tom smeom se puni
kuica i zatim se gornjom polo
vinom iskopane zemlje dopuni.
Iznad povrine zemljita naini
se uzvienje u obliku zdele, pre
nika veeg od prenika jame.
Gornja ivica pravilno nainjene
zdele treba da je oko 5 cm via
od povrine zemlje, a dno zdele
treba da je u nivou zemljita.
Kada se koristi zgo
re
li
stajnjak, kuice se mogu pra
viti i u prolee 1012 dana pre
U domainstvu se sve kompostira
66

Vrea tikve titi kompost

setve, sadnje. Kad se koristi sve stajnjak, kuice se mogu praviti i u jesen.
Postupak je istovetan, jedino to se u jesen, umesto zdele, iznad povri
ne zemljita naini humka. Ovom humkom je obeleeno mesto za setvu
ili sadnju. U prolee se, pre setve ili sadnje, od humke naini zdela.
Za potrebe ranog gajenja povra u prolee se, radi zagrevanja
zemljita, na dno kuice stavlja sve, nezgoreli stajnjak. U tom sluaju
jama je 15 cm dublja, jer toliko iznosi i sloj sveeg stajnjaka koji sagore
vanjem oslobaa toplotu. Sloj sveeg stajnjaka treba ugaziti (sabiti) i tek
onda napuniti jamu kako je ve opisano.

Kompost je najee osnovno organsko ubrivo u bio-bati. Ono se
koristi kao ubrivo, zatim je sastavni deo zemljinih sistema, i materijal za nastiranje (malovanje) zemljita. U zavisnosti od materijala
koji se koristi za kompostiranje u bio-batovanstvu se koristi vie vrsta komposta: kompostni stajnjak, glistenjak, kompost od biljnog industrijskog otpada, gradskog smea a najee batenski kompost
nastao od zdravog organskog otpada iz domainstva i bio-bate.

Kompostiranje je mikrobioloki proces razlaganja razliite organske
materije (bez neorganskog otpada). Mesto kompostiranja je (kompostne hrpe, komposteri, sanduci, iani kontejneri) razliito, kao i
metode (sa ili bez dodavanja razliitih materijala za kompostiranje) a
u bio-bati ovaj mikrobioloki proces se obavlja na odvojenom i ureenom prostoru (mere higijene neophodne) u polu ili senci drveta ili
67

nastrenice. Opravdanost kompostiranja u domainstvu i bati je i u injenici da odrasla osoba stvara godinje 5060 kg organskog prehrambenog otpada a iz bio-bate 34 kg/m2
organske mase. To znai da etvorolana porodica stvara godinje 8001000 kg organskog
otpada to moe dati 350500 kg komposta.
Za kvalitetan kompost neophodno je koristiti
dobar, zdrav, isitnjen organski materijal, dovoljno
vlaan a sabijanjem se odreuje sadraj vazduha
(kiseonik) i odreuje brzina i smer fermentacije.
Batenski nain kompostiranja obavlja se u
kompostnim humkama, drvenim, plastinim ili
ianim komposterima.
Najee kompostiranje je u kompostnim
humkama. Visina humke za kompostiranje je od
50180 cm (nia humka - bra razgradnja), irina
do 150 cm i proizvoljna duina. Na povrinu za
kompostiranje prvo se stavlja (oko 10 cm) drenani sloj (granice, stabljike suncokreta ili kukuruzovina), a zatim se naizmenino rea sloj sveih ili
suvih organskih otpadaka i zemlje, a na dva tri mesta i sloj sveeg stajnjaka (za bru razgradnju) ili se
ubacuju odgovarajui preparati za kompostiranje.
Humka se zavrava zemljom. Cela masa mora biti
umereno vlana (zaliva se po potrebi) i neutralne
reakcije (dodaje se izmeu slojeva negaeni kre).
Gomila se ne sabija ili se blago sabija (od toga zavisi brzina razgradnje). Visoke humke se prelopataju svaka 23 meseca i kompost je gotov za 312
meseci. Bre kompostiranje je kada je humka nia
(50 cm). U kompostnu humku stavlja se iseckana
kopriva, preslica, kameno brano, aj od kamilice
ili biljka bio-komposter odnosno odgovarajui bioloki preparat sa smeom mikroorganizama.
U bio-bati moe se koristiti batenski preparat za kompostiranje smea kamilice, maslaka,
hajduke trave, odoljena, koprive, hrastove kore,
68

pelinjeg meda i mlenog eera. Suve biljke i hrastova kora isitne se,
proseju i zatim se izmea po jedna kafena kaika svake biljke, hrastove
kore i meavine mlenog eera i meda. Na jedan litar kinice (meka voda)
dodaje se pola kafene kaike praha ove smee, promuka se i ostavi da
odstoji 24 sata. Na humci komposta otvaraju se na svakih 3060 cm rupe
i sipa po 6 kaika preparata. Umesto toga mogu se u kompostnu humku
utisnuti (u dubinu od 30 cm) snopii kamilice, koprive, preslice, maslaka
i valerijane, i svaki sloj odnosno humka zaliva ajem od ovih biljaka. U biolokoj proizvodnji kompost se ne mea, ali, kada se dodaju gliste, dolazi
do meanja i bre mineralizacije organske materije.
Karakteristike nekih materijala za kompostiranje
Vrsta biljke

Odnos C/N

Sposobnost
razgradnje

kompostiranja

Listovi bukve,
hrasta i lipe

40 60

dobra

srednja

Listovi jasena

25 30

dobra

srednja

30

srednja

mala

Pokoena trava

15 25

dobra

dobra kada uvene

List i koren krompira

25 30

dobra

dobra kada uvene

Ostaci mahunjaa

45 50

dobra

vrlo mala

Slama

20 30

dobra

jako mala

Slama od penice

150

dobra

jako mala

Slama od jema

100

dobra

jako mala

Slama od zobi

50

dobra

jako mala

Slama od rai

65

dobra

jako mala

ubre kokoije

13 18

dobra

jako mala

ubre govee

20

dobra

srednje

ubre konjsko

25

dobra

dobra

Otpaci iz kuhinje

12 20

dobra

prevelika

Talog kafe

25 30

dobra

dobra

200 500

dobra

jako mala

30 40

dobra

srednja do velika

200 230

srednja

loa

Iglice bora

Karton
Granice
Strugotina jele

69

Nakon podizanja humke (odjednom to je bolje od postepenog,

kako pristiu otpaci) vrh humke treba pokriti slamom ili liem (510
cm debljine) ili nekim drugim materijalom (jutane vree i dr.) ili se poseje vreasto povre (tikve, krastavac) koje stvara dobru senku i tite
humku komposta. Najbolji oblik humke u letnjem periodu je trapezast,
a zimi trouglast (bolje ceenje vode). Ako je humka visoka i dugaka
(to nije dobro) neophodno je postaviti vertikalne cevi (ventilacija) na
meusobnoj udaljenosti od 150 cm zbog bolje prozranosti humke. Meanje (prevrtanje i prebacivanje na novo mesto) vri se kod visokih humki kada temperatura u kompostu padne na oko 40 oC (usporen proces
kompostiranja).
Materijali za kompostiranje
U kompost ne sme se stavljati:

Za kompostiranje treba koristiti:

Meso, riba, kosti, sir, masnoa, ulje

Kuhinjski otpad

Novinski papir i asopise

Kore i listovi voa i povra

Obojeno i lakirano drvo

Suva trava i lie

Izmet pasa i maaka

Korovske biljke bez semena

Osemenjen korov, papirne pelene

Usitnjene ljuske jajeta

Lie od oraha, bolesne biljke

Pokoenu travu

Plastika, metal, lekovi

Slamu i seno

Biootpad koji je bio u dodiru sa naftom,

Piljevinu

benzinom, uljanim i zatitnim bojama

Usitnjene granice drvea

Biljke tretirane pesticidima

Ostatak biljaka iz bate

Uvelo cvee

Komposter u bio-bati moe biti i od tri sanduka (daske). U prvi sanduk se stavlja poetni organski materijal (slojevito slagan) a zatim se on
u fazi usporene razgradnje prebacuje u drugi sanduk (prvi ponovo puni)
i pri kraju fermentacije prebacuje u trei gde kompost dozreva.
U dvoritu gde se kompostira samo kuhinjski organski otpad koriste
se specijalni metalni ili plastini komposteri gde se meanje mase vri
mealicama (pogon runi, mehaniki, solarne baterije i sl.) a uz dodatak preparata za kompostiranje brzo se dobija (1430 dana) kompost za
cvetne leje i saksije i proizvodnju rasada.
70

Mikrobioloki procesi pri kompostiranju obuhvataju etiri faze ija

duina trajanja zavisi od organske materije i veliine humke, odnosno
naina kompostiranja (humka, komposter). U prvoj fazi (zagrevanje)
koja pri dugom procesu kompostiranja traje 714 dana, zapoinje aktivnost mikroorganizama to se manifestuje sporim ili naglim poveanjem
temperature (jara dostie 6070 oC) a zatim se temperatura sputa na
oko 50 oC u toku narednih 714 dana. Posle toga zapoinje druga faza
kompostiranja sa intenzivnim oslobaanjem gasova i punom aktivnou mikroorganizama. Pri kraju ove faze temperatura opada na 25 do
30 oC, to je i temperatura komposta do kraja kompostiranja. U treoj
fazi organska materija je u velikoj meri razloena i mikrobioloki procesi se
postepeno stabilizuju; kompost dobija karakteristinu boju i odgovarajui odnos ugljenika i azota (C:N). Pri brzom kompostiranju (nia humka uz
preparate za kompostiranje) procesi su isti ali bri. Dobar odnos i kvalitet
organske materije (grupe zelenih materija koje obezbeuju N i mrkih
koje obezbeuju C) uz optimalan pristup kiseonika, omoguuje punu
aktivnost mikroorganizama. Rastresiti slojevi znae vie kiseonika i brzu
razgradnju, mineralizaciju, a jako sabijeni slojevi humke su bez dovoljno
kiseonika i tada su mikrobioloki procesi spori i idu u neeljenom pravcu.
Zato se pri kompostiranju moraju kontrolisati procesi (temperatura, boja
supstrata, miris) i po potrebi intervenisati. Po zavretku kompostiranja
humka komposta se mora zatititi od sunca (asure, grane, lie).

Usejana detelina je dobro zelenino ubrivo

71

Stanje komposta
(simptomi)

Uzrok

Reenje

SUV KOMPOST
(izostaje fermentacija,
pojavljuje se siva plesnivost unutar komposta)

- Usled samozagrevanja
komposta ili tokom
perioda suvog vremena
voda je isparila
- Mikroorganizmi su zaustavili svoju aktivnost

- Rastresati kompostnu
masu
- Dodati vodu (navlaiti)
- Dodati sveeg vlanog
materijala (kuhinjski
otpaci, usitnjena trava)
- Ponovo formirati kompostnu hrpu
- Pokriti kompost (lie,
suva trava, zemlja)

PREVLAEN KOMPOST
(nedostaje kiseonik,
osea se miris truljenja,
kompost dobija tamniju
smee-crnu boju)

- Due kino razdoblje na

nepokrivenom kompostu
- Dodavanje vee
koliine mekog, mokrog
materijala (svea trava,
kuhinjski otpaci)
- Premalo drvenastog
materijala (bogatog
ugljenikom)

- Rastresati
- Dodati suvog, tvrdog
materijala (opiljci drveta, slama, suvo lie)
- Pomeati sa suvim
zrelim kompostom ili sa
ostacima od prosejavanja komposta

NEPOTPUNA FERMENTACIJA KOMPOSTA

(mestimina i
neujednaena vlanost
komposta, aktivnost
faune lokalizovana samo
na pojedinim mestima)
NEUGODAN MIRIS
KOMPOSTA
(nedostatak kiseonika,
mestimino poveana
vlanost komposta)

- Kompost sadri previe

suvog i drvenastog
materijala
- Vea koliina teko
razgradivog materijala

- Dodati svee trave i

kuhinjskih ostataka
- Dodati ostatke od prosejavanja komposta
- Rastresti i izmeati
- Ponovo formirati hrpu

- Velik udeo sveeg,

mokrog materijala
bogatog azotom

-R
 astresti i promeati
-D
 odati suvog materijala
-P
 onovo formirati hrpu

NAIZMENINO SUVI
I MOKRI DELOVI
KOMPOSTA
(pojava plesni, usporena
fermentacija)

- Kompost nije dobro

izmean
- Nisu ispotovana
pravila odravanja
komposta

-R
 edovno kontrolisati stanje kompostne
gomile
-K
 od dodavanja novog,
sveeg materijala uvek
dobro izmeati
aramei, 2006

72

Kvalitetan kompost, bez obzira na nain kompostiranja, mora da ima

optimalan odnos ugljenika (C) koji je izvor energije i azota (N) koji je osnov
ni element ishrane biljaka. Kod izrazito visokog odnosa C/N malo je azota, a
kod niskog odnosa mnogo je azota koji moe da bude i tetan. Optimalan
odnos C/N je 25:1 do 30:1. Kompost sa visokim sadrajem ugljenika je ute
ili mrke boje, suv i kabast, a onaj sa visokim sadrajem azota je zelenkaste
boje, vlaan, ponekad i muljevit. Zelene sirovine (vlaan materijal sa viso
kim sadrajem azota) su trave, leguminoze, ostaci voa, povra, riba, ostaci
ivotinja, seme, a mrke (suv materijal bogat ugljenikom) su klip i stabljika
kukuruza, suncokret, slama, seno, drvena strugotina. Kompost je zavren za
312 meseci sa komposterima od 1530 dana.
Hemijski sastav razliitih vrsta komposta
Vrsta komposta

Sadraj u %
Organske materije

P2O2

K2O

Biljni

2030

0,20.4

0,15030

0,40,8

Komina

3040

12

0,50,8

1,52,5

Drvna industrija

4060

0,10,15

0,10,15

0,40,7

Komunalni mulj

4060

2,23,0

2,53,0

0,30,5

Dami R, Stevanovi, 2001

Hemijski sastav komposta zavisi od osnovnog materijala i najee

sadri 0,350,50 % azota, 0,20 % fosfora i 0,250,60 % kalijuma i slian
je zgorelom stajnjaku, prijatnog mirisa,mrke boje, rastresiti bez ostataka
(vidljivih) organskih materija, pH vrednosti 67,8 sa manje od 50 % vlage.
Pri korienju komposta nastalog gajenjem gljiva proizvodnja gljiva mora biti organska to ukljuuje i specifinu primenu mera zatite u
proizvodnji gljiva. Naime, kompost moe biti izvor zaraza kao to je novija pojava (kod nas) muice gljiva (Bradysia spp. Sciaridae) ije se larve
hrane micelijom gljive a u proizvodnji povra podgrizaju stabla rasada,
i hrane se korenskim dlaicama i korenom kao i ostacima organske materije u kompostu, a mogu biti i vektori gljive prouzrokovaa sive trulei.
Za suzbijanje skarida treba koristiti Bacillus thuringiensis var. isralieusis
(na primer domai preparat K. stop).
Danas se koriste i druga deklarisana organska i organsko-mineralna
ubriva kao to su kompost nastao radom glista (glistinjak), muva, zatim kompost iz biofermentacije drugih biljnih sirovina (kotice odnosno
73

komina groa), beli i crni treset, kompost u kombinaciji sa zeolitom. Njihova primena u bio-bati doputena je samo ako imaju organski sertifikat.

Specifian kompost je glistenjak. Poznato je da su gliste indikator dobre plodnosti zemljita. Samo na plodnom nezagaenom
zemljitu ima kinih glista. To je i osnov da se specifine kompostne gliste koriste za proizvodnju organskog ubriva glistenjaka. Glistenjak je bogat organskom materijom (i do 55 %), sadri
oko 2 % N, 1,2 % P2O5 i 1,3 % K2O kao i znaajne mikroelemente
(cink, bakar, mangan, gvoe). Glistenjak se koristi kao organsko
ubrivo ili u smei sa zemljom i to: za siromana zemljita jedan
deo glistenjaka prema 10 delova zemlje, a za plodna zemljita u
odnosu 1:6. Ove smee koriste se za uzgoj rasada i povra u batama i u zatienom prostoru. Kao ubrivo glistinjak se najee
koristi od 0,25 kg/m2.

ivinsko ubrivo je pre svega azotno ubrivo i koristi se u smei

sa zemljom (3:1), zatim kao dodatak pri kompostiranju biljnih ot
padaka, a ree isto (0,51 kg/m2) kao osnovno ubrivo (1520
dana pre setve). Sa rastvorom ovog ubriva (1 kg na 1015 vo
de) biljke se prihranjuju izmeu redova. Treba raunati da se od
jedne kokoke godinje dobija oko 6 kg ubriva, od patke oko
8 kg, a od guske oko 11 kg.

Suena krv

74

otano brano

Morska trava

Riba/krv/kost


Pepeo je organsko ubrivo bogato kalijumom i veoma pogodno
za kisela zemljita. Veoma je kvalitetan pepeo suncokreta i drvea
koji se koristi za prihranjivanje useva posebno pri pojavi nedostatka kalijuma.

Treset nastaje raspadanjem biljaka u zemljitu tokom dugog vre
menskog period
a i razliitog je kvaliteta. U proseku sadri najvie
azota (0,82,5%), a manje fosfora (0,050,25%) i kalijuma (0,25 do
0,5%). Danas se za ubrenje, a posebno za spravljanje hranljivih
smea koristi obogaen treset, koji sadri makro i mikroelemente
i veoma je pogodan za proizvodnju rasada povra. Koristi se 3 do
5 kg treseta kao organskog ubriva po kvadratnom metru.

Osoka je azotno-kalijumovo ubrivo. Sadri oko 0,10,5% azo
ta, 0,01% fosfora i 0,31% kalijuma i koristi se posle previranja, od
nosno kada izgubi neprijatan miris. Najbolje je da se koristi za u
brenje pre setve ili sadnje. Inae, osoku i fekalije ne treba koristiti
za prihranjivanje povra, jer treba imati na umu da se neprijatan
miris osoke prenosi na povre. Osoka se dodaje kompostnoj masi
(pri slaganju organske materije ili se zaliva cela humka).

Specifini oblik ubrenja je korienje tenih ubriva organskog
porekla (rastvori stajnjaka, ivinskog ubriva, komposta) kao i fermentisanog ekstrakta, oparka ili uvarka biljaka bogatih hranljivim
materijama i esto sa specifinim fitoncidnim efektom (fito-eko
preparati). Pored gotovih, ova ubriva se mogu spravljati i u domainstvu.
75

Tako se za ubrenje moe koristiti:

Oparak. Usitnjeni biljni delovi se prvo potapaju u hladnu vodu, a
zatim prelivaju kljualom vodom, i ostave da odstoje jedan dan; aj se
procedi i tenost koristi kao ubrivo.
Uvarak se dobija kuvanjem (2030 minuta), usitnjenih biljnih delova koji su prethodno, u toku 24 asa bili potopljeni u hladnoj kinici
(meka voda). Posle hlaenja uvarak se cedi.
Ekstrakt se moe dobiti i potapanjem iseckanih biljnih delova u
hladnu kinicu (meka voda) u toku jednog do tri dana. Posle tog perioda
tenost se procedi (da ne nastupi vrenje) i koristi.
Za fermentisani ekstrakt koriste se svei nadzemni delovi biljaka i
to 1 kg na 10 meke (kinice) vode ili 100300 kg suenih biljnih delova.
Fermentacija se vri u drvenoj ili emajliranoj posudi gde je voda do oko
5 cm ispod gornje ivice suda. Posle 24 asa zapoinje vrenje (to je toplije vrenje je bre i burnije) a za 1021 dan ekstrakt se moe koristiti kao
ubrivo (vie nema pene). U toku fermentacije, tenost se jednom do
dva puta dnevno promea, a svakih 56 dana dodaje se 50100 g zemlje
(poveava se sadraj mikroelemenata i neutralie se neprijatan miris).
Tena organska ubriva koriste se u preporuenom razreenju esto 1 litra na 520 kinice (meke vode) a za folijarno prihranjivanje i u
veem razblaenju (1:50) s tim da se pre prskanja procedi (u domainstvu napravljen ekstrat). Talog se moe koristiti kao mal materijal ili se
dodaje pri kompostiranju. Tenim biljnim ubrivom ubri se u jutarnjim
ili veernjim asovima, odnosno po oblanom vremenu. Ona se koriste
za prihranjivanje (izmeu redova i biljaka sistemom fertigacije kroz sistem za navodnjavanje i folijarno preko lista). Teno ubrivo od koprive
i gaveza moe se koristiti i u fazi vrenja ve posle tri dana, i to u razblaenju 1:50.

76

Recepti
Za tena ubriva koriste se valerijana, kopriva, maslaak, gavez,
komora, kamilica, kupusnjae i neven, odnosno biljke koje, osim hranljivih, sadre i specifine materije koje stimuliu rast ili imaju fitoncidna
svojstva.

Za podsticanje rasta plodovitog povra i voa koristi se teno
ubrivo od valerijane (ceen sok samlevenih cvasti u fazi otvorenih cvetova razredi se jedna kap u 1 kinice). To je dovoljno za
prskanje 10 m2. Sok od valerijane (Valeriana officinalis) dobra je
zatita od mraza. Kada se oekuje mraz biljke se predvee prskaju
razreenim sokom. Razblaen sok se koristi i za predsetveno tretiranje semena paradajza, mrkve, celera i luka kako bi bre nicali.
Potapanje semena traje 1015 minuta.

Mnogostruka je primena tenog ubriva od koprive (Urtica dionica). Koprivom se prihranjuju biljke u bati jednom nedeljno.
Za folijarno prihranjivanje koristi se fermentisan ekstrakt u razreenju 1:50. Za otklanjanje hloroze listova voa, biljke se prskaju jednom nedeljno pre cvetanja. Za prihranjivanje rasada
koristi se smea (1:1) tenog ubriva preslice i koprive u razreenju 1:20.

Teno ubrivo u vrenju od gaveza (Synophytum officinale) pogodno je za prihranjivanje saksijskog cvea. Cvee i ukrasne
biljke u bati prihranjuju se svakih dve nedelje rastvorom 1:35
delova kinice.

Fermentisani ekstrakt komoraa (gotov je za 34 dana) odlino je
azotnoubrivozaparadajz, celer i kupusnjae u razraenju 1:1020.
Rastvorom se prska zemljite uz biljku ili se vri folijarno prihranjivanje (1:50). Fermentisani ekstrakt komoraa (Foeniculum vulgare) u razblaenju 1:20 koristi se za ubrenje (jednom nedeljno).

Razblaenim sokom (1:5) od kamilice (Matricaria chamomilla) zaliva se kompost radi spreavanja trulenja, a oparak se koristi za
predsetveno tretiranje semena mahunjaa.

Tena ubriva od kupusnjaa, posebno od kelja, daju dobre
efekte kod pasulja, krastavca, tikve, krompira, paradajza i celera.
Ovaj ekstrakt (3 kg sveih listova na 10 kinice) dobija se za 14
dana i koristi se u razblaenju 1:10. Moe se koristiti u smei sa
ekstraktom koprive (1:1) i tada se smea razblauje 1:510.
77


Teno ubrivo od maslaka regulie rast biljaka i poboljava
kvalitet plodova, a dobija se za 14 dana. Njime se, kao i oparkom,
u prolee pre setve/sadnje zemljite zaliva bez razreenja (kao
i ekstraktima drugih biljaka) a u toku vegetacije razblaenim rastvorom 1:5.

Razblaen fermentisani ekstrakt nevena (Calendula officinalis) u
odnosu 1:1020 koristi se u proizvodnji paradajza i kupusa.

Tenim ubrivima od luka dodaje se zeolit ili teno ubrivo preslice to smanjuje miris, a uvek se koristi u razblaenju 1:10. Za
ubrenje se koriste i meavine tenih biljnih ubriva ali u razblaenju 1:510, a u sunom periodu 1:20. Veoma su dobre meavine: kopriva i preslica; luk i preslica; paradajz, luk i list breze
i koprive; hajduka trava, kamilica i preslica; gavez, kamilica i
preslica; kupus, preslica i kamilica; kopriva i kupus.

Kompostni ajevi dobijaju se aerobnom fermentacijom komposta uz razliite dodatke kao to su komposteri, ekstrakti biljaka,
humusne kiseline, morska trava. To je serija veoma korisnih tenih organskih ubriva meu kojima poseban znaaj imaju fito-eko preparati sa ulogom organskog stimulatora rasta i razvia
(kao ubriva) i kao deo bioloke zatite (bio-fito preparati).

Danas se u organskoj proizvodnji koristi itav niz gotovih, deklarisanih organskih ubriva:

Krmno brano (15 % azota, 1,3 % fosfora, 0,7 % kalijuma) koristi
se kao azotno ubrivo (1,5 kg na 10 m2) ili je dodatak pri kompostiranju a razlae se 34 meseca.
K
otano brano (3 % azota, 20 % fosfora i 2430 kalijuma) je dobro fosforno ubrivo (2,5 kg/10 m2) smanjuje kiselost zemljita,
razlae se 612 meseci.
R
iblje brano (10 % azota, 46 % fosfora) koristi se (2,5 kg na
10 m2) u proizvodnji rasada (efekat 68 meseci).

Granitni prah (35 % kalijuma, 67 % silicijuma, 19 minerala u
tragovima) je sporodelujue ubrivo pogodno za popravljanje
strukture zemljita (5 kg na 10 m2).
78


Guano (13 % azota, 8 % fosfora, 2 % kalijuma i 11 minerala u tragovima) posebno je pogodan za cvee (2,5 kg na 10 m2) i lukoviasto povre.
B
rano od kopita i rogova (14 % azota, 2 % fosfora) je azotno
ubrivo (2 kg na 10 m2), sporo se razlae (46 nedelja posle upotrebe) a efekat je dug (12 meseci).

Brano i rastvor morske alge ( 1 % azota, 12 % kalijuma i 50 mineralnih materija u tragu) je i prirodni hormon rasta, koristi se
(brano 0,5 kg na 10 m2) i za folijarno prihranjivanje.

Drveni pepeo (0,7 % fosfora, 620 % kalijuma, 2035 % kalcijuma)
je dobro kalijumovo ubrivo (0,5 kg na 10 m2) sa dugim efektom
i do 12 meseci.
K
ompost posle gajenja ampinjona (0,7 % azota, 0,3 % fosfora,
0,26 % kalijuma, visok sadraj organske materije) koristi se kao i
kompost.
P
ivska komina (0,5 % N, 12 % P, 0,5 % K) koristi se u koliini 11,5 kg,
a najbolje je koristiti za kompostiranje.
O
tpaci vune, tekstila se kompostiraju (315 % N, 0,510 % P,
0,112 % K) i koriste se u koliini od 0,25 do 0,5 kg/m2.
F

ino mlevena morska trava koristi se u predsetvenoj pripremi
zemljita ili kao rastvor za folijarno prihranjivanje ili se primenjuje
fertigacijom.

Kameno brano je praak, dobijen mlevenjem kamenja, najbolje
granita i bazalta. U kamenom branu visok je sadraj silikata (pre
ko 40%), kalijuma, magnezijuma i fosfora. Kameno brano grublje
strukture koristi se pri rahljenju zemljita, a biljka ga koristi tek po
to ga mikroorganizmi razloe (u toku 1 do 3 godine). Veoma fino
mleveno brano je bele boje, deluje masno i mekano i koristi se
za zapraivanje biljaka ili se rastvara u vodi i biljke se folijarno pri
hranjuju. Kameno brano poboljava strukturu, mikrobioloku ak
tivnost i vodni reim zemljita, ali je i neposredno ubrivo za biljke.
Za prihranjivanje se koristi od 200 do 300 g/m2 brana, zavisno
od potreba biljaka za hranivima i kvaliteta brana, zatim se moe
koristiti za praenje biljaka i za folijarno prihranjivanje (0,52%).
79

Kameno brano koristi se i pri kompostiranju. Na svaki sloj organ

ske mase posipa se oko 200 g/m2 kamenog brana. Ono se koristi i
za pripremu osoke (vezuje neprijatan miris) kao tenog ubriva.

Zelenino ubrivo ini zelena masa biljke koja se zaorava ili slui
kao mal. U bati je korienje ovog ubriva ogranieno smenom
povra u toku godine. Zato se za zelenino ubrivo u bati koriste
biljke koje brzo rastu. Kada ima potrebe gaje se kao prethodne
kulture, meukulture i naknadne kulture, a obavezno se gaje kao
meane vrste sa povrem, usejavaju se izmeu redova povra.
Zelenino ubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen, i to: ulja
na repica (3 g na 1 m2), smea maljave grahorice, inkarnatske deteline
i hibridnog ljulja u odnosu 3:2:2 (9 kg na m2), smea maljave grahorice
(20 g na m2), ozimi jeam i ta (10 g na m2). U prolee kao prethodna kul
tura moe se sejati smea obine grahorice (10 g na m2) i jarog jema (29
g na m2), zatim kokotac (draljika) (3 g na m2), lucerka (3 g na m2), lupina
(20 g na m2) i kadifica koja odlino dezinfikuje zemljite. Kao meukultu
re mogu se gajiti facelija, detelina, kupusnjae (2 g na m2), stoni graak
(15 g na m2).
U zavisnosti od uslova, biljke se posle 410 nedelja i najkasnije pred
setvu povra pokose i zaoru ili ostave kao mal na leji. Zelenino ubri
vo obogauje zemljite pre svega azotom iz zelene mase, a leguminoze
i azotom iz vazduha zahvaljujui delovanju kvrinih bakterija koje ive
na njihovom korenu i vre fiksaciju vazdunog azota.
Kao organsko zelenino ubrivo u bati se koriste i nadzemni delovi
graka, boranije, kupusnjaa, paprike. Ove vrste stvaraju veliku koliinu
zelenih delova (1520 kg na 10 m2) i njihovim zaoravanjem poboljava
se plodnost zemljita. Poseban znaaj ima nastiranje zemljita izmeu
redova povra sa zelenim delovima biljaka prijatelja kao to su kopriva,
rastavi, buva, koje uz funkciju ubrenja vre i zatitu useva od tetnih
insekata i patogena.

Bioubriva imaju veliki znaaj za bio-batu jer predstavljaju
prirodan proizvod i obezbeuju biljkama neophodna hraniva.
Ishrana biljaka neposredno je vezana za aktivnost zemljinih
mikroorganizama u zoni korenovog sistema povra. U ovom
sloju najvie je mikroorganizama koji vre azotofiksaciju, mobiliu fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum a izbacuju vitalne
hormone rasta, aminokiseline, enzime i dr. koji utiu na rast i
80

razvoj povra. Danas se primenjuju mikrobioloka ubriva koja

se zasnivaju na simbiozi mikroorganizama i biljke. Tako na korenu mahunjaa razvijaju se kvrice sa bakterijom (Rhizobum)
azotofiksatorom fiksiraju azot iz vazduha. Zato su mahunjae
(leguminoza) veoma dobri predusevi ali i zelenina ubriva.
Inokulacija semena ili korena sa sojevima kvrinih bakterija
specifinim za svaku vrstu utie na poveanje plodnosti zemljita i tako na prinos gajenih vrsta povra (preparati nitragin, azotofiksin). Simbiozna asocijacija izmeu biljaka i gljiva mikoriza
omoguuju veu aktivnost korenovog sistema biljke. Mikorize
rastvaraju tekorastvorljive fosfate i pomau usvajanju cinka,
bakra, sumpora, gvoa, bora, aluminijuma a istovremeno tite
biljku od fitotoksinih gljiva i tekih metala (poznato ubrivo
mikorizin). Slobodni mikroorganizmi (bakterije i gljive) razvijaju
se na korenu biljke bez promena na njemu. Kao mikrobioloka
ubriva danas se koriste smee bakterije koje pripadaju grupi
azotofiksatora i fosfomineralizatora (Slavol, Baktofil) u vidu tenosti. To omoguuje da se ova ubriva koriste u razliitim fazama porasta povra kao i pri razlaganju organske materije kompostiranju. Bakterijalna ubriva se mogu koristiti za inokulaciju
semena ili korena (umae se u itko blato sa bakterijama) koju
treba obaviti na mestu bez direktnog dejstva sunca; za tretiranje zemljita pre ili posle setve/sadnje; ubrenje u toku vegetacije. Uspeno korienje bakterijalnih ubriva je na strukturnom
zemljitu.

Gasovanje ugljen-dioksidom (CO2) primenjuje se u stak leni
cima i plastenicima. To se ini u toku sunanog, toplog dana
(oko podneva), poveanjem koncentracije ugljen-dioksida na
0,20,5 odsto, a objekt se dri zatvoren 24 asa da bi se pro
duilo povoljno delovanje ugljen-dioksida. Na taj nain dobija
se vei prinos i povre ranije sazreva. U bati koja je cele go
dine prek rivena organskim materijalom (mal), uvek je (zbog
razgradnje) povean sadraj CO2, to veoma povoljno utie na
rast biljke.

81

Organska ubriva nejednako deluju

na razliito povre
Organska ubriva utiu na bujniji rast i sonost povra. To je za ne
ke vrste pogodno (kupus, paprika), ali na vrste koje se moraju uvati u
toku zime, preobilno ubrenje organskim ubrivima nepovoljno deluje.
Uslovno razlikujemo tri grupe povra:

Povre koje se obilno ubri stajnjakom: paradajz, paprika, plavi
patlidan, krompir, kupusnjae (kupus, kelj, karfiol, keleraba i sl.),
vreasto povre (lubenica, dinja, krastavac, tikve), praziluk i celer;

Povre koje se ubri manjom koliinom ubriva gaji se druge go
dine posle unoenja organskih ubriva, korenasto povre (mr
kva, perun, patrnak), crni i beli luk, salata i spana;

Povre koje se gaji tree godine posle unoenja stajnjaka, a najee
se ne ubri organskim ubrivom, a to su: graak, boranija, bob.
Ovakav odnos prema organskim ubrivima omoguuje planiranje
bate i izbor vrste u toku tri ili vie godina.

U bio-bati se na bazi standarda organske poljoprivrede mogu koristiti samo prirodna mineralna ubriva (sirovi fosfat, tomasova
brana, kalijumove soli, guano, kreda, gips, dolomit, sumpor i dr.).
Prirodna mineralna ubriva koriste se u osnovnoj i predsetvenoj pripremi zemljita i za prihranjivanje. U praksi je uobiajeno da se za vrste
duge vegetacije polovina ukupne koliine potrebnih hraniva daje pred

Razliita mikrobioloka ubriva

82

se
tvu ili sad
nju, a prema
potrebi biljke se pri
hranji
vanjem proseno u razmaku
2030 dana. Povre kratke
vegetacije ubri se pred se
tvu ili sadnju (graak, salata,
spana), a po potrebi se prihranjuje svakih 710 dana.
U bio-bati sa brojnim vrstama i biolokom zatitom neophodno je odravati punu
kondiciju svake vrste i sorte.
Zato se primenjuje prihranjivanje folijarno (preko lista)
ili fertigacijom (sistemom
za zalivanje) svakih 710
dana i to sa tenim organskim ubrivima ili sa biljnim
nedostatak hraniva dovodi
pripravcima (domai ili kudo deformacije plodova
pljen), fito-eko preparatima
(humusin, aj ili ekstrakt koprive, valerijane i sl.). Jasno mogu se koristiti i dozvoljena mineralna i
organska ubriva. Na Zakon o organskoj poljoprivredi i regulativa EU
dozvoljavaju korienje sledeih organskih i mineralnih ubriva:
Stajnjak (sopstvena organska proizvodnja), sueno kokoije ubrivo (iz domae proizvodnje), kompost (sopstvena proizvodnja ili sertifikovan), osoka (teni stajnjak uz fermentaciju), treset, glina (perlit, vernukulit), supstrat posle proizvodnje gljiva, nuzproizvod biljne proizvodnje
(iz bio-bate i organske proizvodnje), morske alge, strugotina, drveni
pepeo, guano sirovi fosfat, aluminkalcijum fosfat, tomasovo brano, kalijumove soli, kalijum sulfat za Mg, prirodni kalijum karbonat, kalijum i
magnezijum karbonat, magnezijum sulfat, kalcijum hlorid, elementarni
sumpor, kameno brano (od bazalta kvarca, kalijumove gline, bentonit),
krenjak od koljki i algi, minerali kalijuma, mikroelement.
Povre brzo reaguje na nedostatak hraniva. Kada se na biljkama
pojave promene koje oznaavaju nedostatak makro ili mikroelemenata
treba ih na odgovarajue naine prihraniti. Zbog lake orijentacije, navo
dimo osnovne promene koje nastaju na biljci i mogunost delovanja u
bio-bati.
83

Promena na biljkama zbog nedostatka osnovnih hraniva

Nedostaje
element
Azot

Fosfor

Kalijum

Kalcijum

Promene

Mera

stariji listovi ute, zaustavlja se rast krvno brano, riblje brano,

guano ekstrakt, pepeo pri
ubrenju
tamnozeleni listovi sa ljubiastom uneti prirodni superfosfat,
nijansom, stariji listovi bledi,
ekstrakt guana, pri ubrenju
sparueni ranije
kompostom dodati pepela i
vie guana, kotanog brana ili
ribljeg brana
svi listovi mali sa utim obodom,
slab korenov sistem

dodati ekstrakt morskih algi,

dodati pepeo krea pri ubrenju
kompostom

biljka zaostaje u porastu, stablo

odrveni. Pri velikom nedostatku
odumiru koren i vrh stabla.
Na plodu paradajza javlja se crna
mrlja.

dodati u rastvor krea, vee

koliine kotanog brana, gipsa,
dolomita pri kompostiranju

izaziva hlorozu, ali nervatura lista dodati dolomit ili serpenit u

rastvor, dodati vie pepela,
ostaje zelena (prvo se javlja na
dolomita i stajnjaka
donjim
li
s
to
v
i
m
a).
Ka
s
ni
j
e
list
vr
l
o
Magnezijum
brzo odumire. Cvetanje se zaustav
lja, a cvetovi su svetle boje

Sumpor

Mangan
Bor

Gvoe

84

ljubiasti stari listovi, mladi listovi u rastvor dodati sumpora, gips

sitni, uti izmeu nervature
i ivinskog ubriva u sledeem
nervi na listu ute, a lisna povrina kompostiranju
ostaje zelena. U kasnijoj fazi javlja
ju se crvene pege odumrlog tkiva.
Oteenja poinju od vrha biljke.
ekstrakt morskih algi
odumire vrh stabla i cvetni
ekstrakt morskih algi
pupoljci, liska pocrveni, a lisne
drke su lomljive
ispoljava se hlorozom (utilom)
na dno posude sa hranivima
lista. Listovi postaju bledouti do staviti zarale eksere
beli, a pri duem nedostatku mrki
i odumiru.

Setva, sadnja
Povre se proizvodi setvom semena, sadnjom rasada (klasian, kalemljeni ili in vitro proizveden, zatim sadnog materijala (arpadik, krtole,
izdanci, delenjem bokora), kao i metodama dorastanja, pospeivanja i
naklijavanja (seme, ponik).
Seme u prometu ima naznaen kvalitet koji se odreuje u laborato
riji i poseduje sertifikat.
Seme paradajza, kupusa, krastavaca, dinje i lubenice ima najee
veliku klijavost (8095%), a seme crnog luka, mrkve, peruna i celera odli
kuju velike razlike u klijavosti (4580%), to zavisi od uslova proizvodnje
i uvanja semena.
Za setvu se koristi svee seme, odnosno u granicama u kojima za
drava klijavost. Treba znati da seme peruna, mrkve, plavog patlida
na, paprike i crnog luka zadrava klijavost dve-tri godine, seme kupusa,
rotkve, rotkvice, cvekle, salate i spanaa tri-etiri godine, a seme graka,
boranije, paradajza i krastavaca tokom 68 godina.
Od krupnoe semena zavisi koliina semena i dubina setve Vrlo
krupno i krupno seme (tikve, pasulja, graka, lubenice, krastavaca, dinje,
cvekle, spanaa, patrnaka) seje se na dubini 34 cm, srednje krupno (ku
pusnjaa, paradajza, paprike, crnog luka) na dubini 23 cm, a sitno i vrlo
sitno seme (mrkve, peruna, salate, celera) na dubini 0,51 cm. Na lakim
zemljitima seje se dublje, a na teim plie.
U bio-bati se koristi seme dobijeno u organskoj proizvodnji.

seme mrkve
seme peruna
seme rotkvice

seme tikve

seme muskatne tikve

85

Da bi bre i ujednaeno nicalo, seme se pre setve podgreva, kvasi i

naklijava i dr.

Podgrevanje semena krastavaca, lubenice, dinje, crnog luka i pa
radajza na temperaturi i do 60 C, uz stalno meanje, tokom tri
asa, omoguuje bre nicanje. Pri podgrevanju temperatura se
postepeno poveava.

Kvaenje se primenjuje za seme vie vrsta povra. Seme se kvasi
toplom vodom (oko 25 C). Seme u vreicama se potapa u vodu,
uz povremeno vaenje, dok ne nabubri.

Naklijavanje semena obavlja se izmeu dva sloja dobro navlae
ne tkanine i pri temperaturi oko 25 C. Seme se redovno vlai i po
vremeno mea, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje.
Kada se na manjem broju semenki (do 5 %) pojave klice, seje se.

Nakvaeno i naklijalo seme seje se samo u vlano zemljite
Seme povra se moe podvrgavati delovanju niskih temperatura
(od 1 do 3 stepena), ili se potapa u rastvor makro i mikroelemenata i ra
zliitih stimulatora, odnosno izlae dejstvu elektrine struje, ultrazvuka,

seme praziluka
seme glaviastog kupusa

seme graka

86

seme vrga

seme crnog luka

seme boranije

laserskih zraka, bioenergije i sl. Seme moe da se kvasi i rastvorom kom

posta (jedan deo komposta i est delova vode odstoji nedelju dana, za
tim se procedi).
P
ilirano (drairano) seme omoguuje preciznu setvu. Piliranje se
obavlja u specijalnim aparatima, i znai obmotavanje semena organ
skim i mineralnim materijama, pri emu se poveava njegov obim.
Posle piliranja seme se prosuuje 23 asa na temperaturi 3035 C.
Ovakvo seme se 13 dana pre setve navlai u vlanom pesku ili strugo
tini pri temperaturi 2025 C. Uvek ga treba sejati u vlano zemljite.
Posle setve ovakvog semena obavezno je zalivanje.

Seme povra moe se pred setvu zapraivati mikroelementima,
biostimulatorima. Seme vrste semenjae (mrkva, cvekla) se ska
rifikuje (oteuje se semenjaa) u pesku, ili se u platnenu kesu
stavi krupan mirgl papir i kesa se potresa. Za dezinfekciju seme
na se koristi oparak kamilice (potapanje 30 minuta), fermentisa
ni ekstrakt koprive i kalijumpermanganat (13 g u 10 vode).

Za batensko gajenje moe se koristiti i seme zalepljeno na
hartiju. Pojedine semenske kue u svetu pripremaju seme za
setvu u bati na taj nain to ga zalepe izmeu dve uske trake
tanke hartije. Ove trake sa semenom, razliite duine, savijene
su u kotur. Setva je jednostavna i mogua veoma rano u prolee
bez prosuivanja zemljita. Seje se na taj nain to se na elje
nom rastojanju otvore plitke brazde (14 cm) u koje se postavi
traka sa semenom u duini koja odgovara leji. Vrlo brzo hartija
se raspada i seme nie na eljenom rastojanju, onako kako je
zalepljeno na traci.
Ovako se seme moe pripremiti u toku zime u svakom domain
stvu. Iseku se trake hartije irine 12 cm i seme povra lepi na eljeno
rastojanje lepilom od brana, jaja ili tirkom, zatim se trake uviju i osta
ve do setve.

Tena setva (mehanizovana ili runa) omoguuje nesmetanu se
tvu naklijalog semena. Seme se naklijava u hranljivim materijama
u obliku gela i stavlja u polietilensku kesu sa otvorom u uglu, kroz
koji se istiskuje seme i gel (jasno da ima i odgovarajuih sejaica).
Seje se u prethodno napravljene i vlane brazde.

87

Povre se seje u redove, pantljike, kuice i omake


Setva u redove je najei nain setve, a omoguuje pravilan
razvoj biljaka. Moe biti runa, kada se seje iz ruke ili iz kesice, i
mainska setva, koja omoguava pravilan raspored biljaka na eljeno rastojanje u redu.

Setva u pantljike (trake) dvoredne, troredne, etvororedne ili
vieredne - u sutini je setva u redove. Pri tome je razmak izmeu
redova ui (1030 cm), a izmeu pantljika iri (3570 cm). Tako se
dobija staza sa koje se obavlja nega useva u redovima, odnosno
omogueno je korienje odgovarajue mehanizacije.
S
etva u kuice karakteristina je za krastavac, lubenicu, dinju, ti
kve, krompir, pasulj, paradajz. U kuice se seju 25 semenki, ili
sadni materijal zavisno od vrste, a posle nicanja biljke se proreu
ju i ostavlja jedna do dve u kuici.

Setva omake, iz ruke, po celoj povrini, najee se primenjuje
u gajenju arpadika ili rasada. Nije povoljna za rast biljaka zbog
neujednaene gustine i oteane primene mera nege.
Ako je setva runa, neophodno je markiranje leja. Obavlja se speci
jalnim markerom ili se du zategnutog kanapa provlai letva, motika. Za
mainsku setvu se oznai samo prvi red.
Najpovoljniji pravac redova je severjug, jer su tada biljke celog da
na ravnomerno osvetljene. Seme se posle setve prekriva zemljom i valja
(lopatom ili valjkom), da bi se uspostavila vrsta veza semena i zemlje.
Zatim se zaliva.
Vreme setve zavisi od vrste i naina proizvodnje. U bio-bati esto
se vreme setve (posebno u bio-dinaminoj proizvodnji) odreuje prema
lunarnom kalendaru po kojem su nekada obavljani svi poljoprivredni
radovi (na primer pasulj i kupus sade se kada je mlad mesec, krompir i
graak kada je zadnja etvrt itd.). Pored uticaja meseca, utvreni su i ko
smiki uticaji na rast i razvoj biljaka.
U bio-bati gde je u jesen zemljite rastreseno vilama i pokriveno
biljnim ostacima, u prolee se pokupe grubi ostaci i pred setvu zemljite rastrese. Posle uobiajene setve, seme se odmah pokriva proseja
nim kompostom, a zemljite naseckanim biljnim otpacima, kompo
stom ili tresetom.
88

Orijentaciona koliina semena potrebna za direktnu setvu

ili sadnju
Broj biljaka
na 10 m2

Potrebno semena ili

sadnog materijala
(g/10 m2)

Dubina setve
(cm)

Beli luk

300 800

500 1.500

57

Boranija

150 600

20 30

25

Celer

100 150

01

12

Cvekla

400 600

15 20

24

Crni luk iz:

arpadik

250 350

350 500

35

semena

500 1.000

58

23

za arpadika

400 2.000

80 100

23

10 11

34

35

400 1.000

150 200

35

Krastavac

50 240

28

24

Kupusnjae

20 120

1 1,5

0,5

6 10

24

35

1.200 1.500

28

1,5 3

Paradajz

30 250

24

1,5 3

Paprika

70 110

1,5 2,5

1,5 3

Perun

100 1.200

28

1,5 2

Rotkvica

600 1.000

46

12

Rotkva

46

10 15

24

Salata

80 100

12

12

1.200 1.500

20 40

25

46

36

35

Vrsta

Dinja
Graak

Lubenica
Mrkva

Spana
Tikve

89

Markiranje redova za setvu

Zajedno sa vrstama koje sporo niu (mrkva, crni luk) usejava se i ma

la koliina semena biljaka koje brzo niu (kupus, rotkvica). Ove biljke e
brzo nii, oznaiti redove i tako omoguiti praenje i kultiviranje pre ni
canja glavne vrste.
U povoljnim uslovima, graak, kupus, rotkvica i rotkva niu za 46
dana, tikve, krastavac, bob, paradajz, salata i spana za 58 dana, dinja,
kukuruz, cvekla i pasulj za 710, lubenica i plavi patlidan za 1014, luk,
mrkva, patrnak, paprika i perun za 1218 i celer za 1622 dana.
Povre se gaji i sadnjom vegetativnih biljnih organa. Tako se crni
luk proizvodi iz sitnih lukovica arpadika, beli luk iz delova lukovice-e
nova ili vazdunih lukovica. Krompir se proizvodi iz cele ili iseene krtole,
a hren iz dela korena reznice.
Deljenjem bokora razmnoava se rabarbara, reznicama stabla para
dajz i krastavac; a neke vrste se mogu razvijati na raun rezervnih delova
(pospeivanje, dorastanje) korena (radi, celer, perun) ili listova (karfiol,
praziluk, brokola).

Reznica rabarbare

90

Reznica pargle

Veina povrtarskih vrsta gaji se iz rasada

Proizvodnjom iz rasada povre na otvorenom prostoru dospeva me
sec-dva ranije. U zavisnosti od vrste povra, razlikuju se uslovi, nain proiz
vodnje, starost rasada. Rasad je mlada biljka sa 410 listova, razliite visine
u zavisnosti od vrste i proizvodnje ali sa dobro razvijenim korenom.
Osobine rasada
Duina rasadni
kog perioda (dana)

Vrste

Optimalna
temperatura (C)

Nain proizvodnje
rasada

3050

kupusnjae

124

sa pikiranjem ili bez

njega ili u saksijama,
kontejnerima

2030

salata
cvekla
crni luk

6070

praziluk
pargla

8090

rabarbara

2025

5070

krastavac
tikve
dinje
lubenice
boranija
paradajz
paprika
plavi
patlidan

saksije bez pikiranja

153

bez pikiranja
bez pikiranja

184

bez pikiranja,
ali u saksijama

sa pikiranjem i bez
njega u kontejnerima,
saksijama i bez njih

Rasad moe biti rani, srednjorani i kasni, a po nainu proizvodnje:

gusti rasad namenjen za gajenje srednjoranog i kasnog povra na njivi;
pikirani rasada gde se biljke presauju, pikiraju u fazi kotiledona ili pr
vog pravog lista (pikiranje se moe izvesti jednom ili dva puta). Ovo je
najei nain gajenja rasada za zatieni prostor i za ranu proizvodnju
u bati; kontejnerski rasad dobija se setvom u saksije, hranljive kocke,
difi saksije i u razliite kontejnere sa ili bez pikiranja.
91

Proizvodnja rasada u toploj leji je est nain proizvodnje za potrebe

sopstvene bio-bate. Kada se podie nova leja, sve radove kopanje, tra
siranje puta i pravljenje delova za leju treba obaviti u jesen. Petnaest
dana pre gajenja oisti se trap od odronjene zemlje, poprave ostali delo
vi leje i prilazi. Pri zagrevanju biotermikim materijalom (topao stajnjak),
u neposrednu blizinu leja dopreme se stajnjak i hranljivi supstrat. Za

Priprema tople leje

92

tople i mlake, ukopane leje, prvi posao je punjenje trapa. U trap se stav
lja 1015 cm izolaciono-drenanog sloja (kukuruzovina, suncokretova
stabljika), koji spreava gubljenje toplote, upija i zadrava suvinu vodu
u leji. Na ovaj sloj stavlja se sloj stajnjaka debljine od 30 do 60 cm (febru
ar-mart), izuzetno do 80 cm (januar). Ako se u leju slae topao stajnjak
(koji se pui), mikroorganizmi su aktivni i razlaganje je u toku i tada se
svaki sloj (2030 cm) ravnomerno sabija da bi se usporilo razlaganje (ga
enjem po dasci). Ako je stajnjak hladan on se, pre punjenja leje, izmea
sa toplim i ta meavina se dobro raelja i rastresito ubaci (odjednom)
u trap bez sabijanja.
Na ispunjen trap postavlja se okvir i leja zatvori prozorima i asurama.
U toku 46 dana rastresiti stajnjak se brzo zagreva. Tada se leja otvori i
stajnjak gaenjem ravnomerno sabija.
Posle unoenja stajnjaka postavlja se okvir (utiskivanjem noice okvi
ra u stajnjak), zatim se prozori i leja zatvore 34 dana. Za to vreme prove
rava se da li se leja greje i da li je zagrevanje ravnomerno. Ako je stajnjak
suv, treba ga zaliti vrelom vodom. U suvie vlaan stajnjak stavljaju se
komadi negaenog krea, koji oduzima vodu iz stajnjaka i gasi se, a time
istovremeno razvija toplotu. Ako stajnjak nije dovoljno topao, u njemu
se mogu rasporediti zagrejane opeke (cigle) ili topao stajnjak. Ako se ko
risti govei stajnjak, cela njegova povrina zalije se krenim mlekom ili
negaenim kreom i tako spreava razvoj gljiva.
U nadzemne leje stajnjak se slae na povrinu zemljita na isti nain kao i u ukopane leje U toku zime i ranog prolea, da bi se spreilo
hlaenje leja, sa svih strana se stavlja sloj slame (20 cm) i sabije.
Zemljina smea unosi se u leju tek kada se stajnjak zagreje. Za le
ju, kao i za sve ostale zatiene prostore, koristi se zemljina smea. Ona
mora biti plodna batenska zemlja bez korova ili se posebno priprema.
To moe biti i zemlja sa ledine, koja se tokom leta slae u gomile i tako
do prolea dobije dobru strukturu. (Ne treba koristiti zemlju na kojoj su
upotrebljeni herbicidi.) Zemlji se dodaje zgoreli stajnjak ili kompost, za
tim treset ili reni pesak. Stajnjak poboljava hranljivu vrednost, a pesak
i treset daju rastresitost smei. Najei odnos je 23 dela stajnjaka, 23
dela zemlje i deo treseta ili peska.
Za proizvodnju rasada mogu se koristiti i drugi odnosi smea: zgore
li stajnjak (50 %), zemlja (40 %) i strugotina (10 %); treset (90 %) i govei
stajnjak (10 %); treset (70 %) i strugotina (30 %), ali uz dodatak po kub
nom metru smee 300400 grama NPK ubriva. Za proizvodnju rasada
93

paradajza, paprike, krastavaca i salate pogodna je smea sastavljena od

7580 % komposta i 2025 % zeoplanta. ist treset ne treba koristiti,
jer se zbog njegovih fizikih svojstava veoma teko regulie pravilna vla
nost, a esto oskudeva u fosforu, to se odraava na rast rasada, poseb
no paradajza (dobija plavu boju). Kao supstrat se moe koristiti smea
glistenjaka i zemlje (1:610). Danas postoji niz gotovih supstrata namenjenih razliitim vrstama i nainima proizvodnje.
Zemljina smea se pre unoenja u leju ili tunel proreeta i sterilie
(dezin-fikuje). Najbolja je sterilizacija vodenom parom (oko 90 C), koja
se moe obaviti u svakom domainstvu, ili se vri solarizacija i biofumigacija.
Za gajenje rasada zemljini sloj je 1020 cm, a ako se gaji povre do
berbe, sloj je 25 cm. Povrina mora biti ravna (grabljama se poravna), jer
se u svako ulegnue nakuplja voda i biljke slabo rastu. Posle unoenja
zemljine smee leja se zatvara, stavljaju se prozori i asure i ostaje za
tvorena 34 dana. U otvorenim lejama, gde nema stajnjaka, priprema
se povrinski sloj zemljita unoenjem zgorelog stajnjaka ili komposta
(35 kg/m2), a po potrebi i manje koliine peska ili treseta. Setva ili sad
nja mogu zapoeti tek kada se zemljite zagreje. Leje se pripremaju
1215 dana pre setve.
Rasad u tunelu, plasteniku i stakleniku moe da se proizvodi na zem
ljitu objekta ili se u objekat unese zemljina smea odnosno supstrat
ili se rasad proizvodi u kontejnerima (postavlja se folija na zemljite

kontejnerski rasad

94

objekta ili na stolove i na foliju se reaju

kontejneri. U tunel bez grejanja unosi se
sloj sveeg stajnjaka (3040 cm) i pritom
ostave jedna ili dve staze du objekta.
Stajnjak se unosi u slojevima, ravnomer
no se rairi i sabije. Kad pone razlaganje
i zagrevanje stajnjaka, unosi se sloj zem
ljine smee, supstrata (1020 cm) koja
je ve sterilisana ili se sterilie u objektu.
Pri proizvodnji rasada u zemljitu objek
ta dodaje se 35 kg zgorelog stajnjaka
na 1 m2. Zatim se zemljite plitko obradi
(1020 cm) i povrina pripremi za setvu.
Pre setve formira se leja irine 120150
cm sa stazama izmeu leja, to omogua
va lake obavljanje radova. Leje se prave
u pravcu due strane objekta.
Za proizvodnju zasada seje se kvali
tetno i dezinfikovano seme. Za dezinfek
ciju semena koristi se fermentisani eks
trakt koprive ili oparak kamilice i bioloki
preparat. Radi spreavanja virusnog oboljenja kod paprike i paradajza, seme se
dezinfikuje potapanjem u dvoprocentni
rastvor masne sode u trajanju od 1020
minuta. Posle toga, seme se dobro ispere
vodom.
Rasad za svaku vrstu, u vreme sadnje,
mora biti optimalno razvijen, to omogu
uje brzo obnavljanje korena i dalji rast
biljke. Suvie mlad rasad brzo se uko
renjuje, ali sporije raste, dok suvie star
rasad sporije obnavlja korenov sistem i
zbog toga se izvestan broj listova sasui.
Zbog mogunosti gubitaka, prilikom ga
jenja nepikiranog rasada uvek se planira
2025 %, a pikiranog rasada 1015 % bilja
ka vie nego to je potrebno za 10 m2.

Difi saksije

95

Orijentacioni pokazatelji u proizvodnji rasada za batu

Vrsta

Setvena norma
g/ m2
sa pikiranjem

bez
pikiranja

68

0,81

10 12

vegetacioni
prostor
cm

Broj biljaka na m2

Broj dana u
proizvodnji rasada

bez pikiranja

u
saksiji

bez
saksije

8x8

100125 350600

6575

3545

46

6x6

170200 6001.200 6070

4555

8 12

1,54

8x8

160

400600

6070

5560

8 10

35

6x6

200250

400

4555

4050

8 10

45

5x5

400

3035

35

6x6

200250

400

4550

3540

Lubenica

610

10x10

100

2535

Dinja

35

8x8

100

2535

Krastavac

45

6x6

180

2535

Tikva

15

12x12

70

2040

Crni luk

12

2x2

2.500

5060

Praziluk

1012

2x2,5

2.000

5060

Cvekla

2025

4x4

660

6070

Celer

3x4

830

6070

Salata

56

23

5x5

150200

1.000

2040

2530

Paradajz
Paprika
Plavi
patlidan
Kupus rani
Kupus
kasni
Karfiol

96

sa pikiranjem

Vreme setve u leji i sadnje rasada povra u bio-bati

Nepikiran rasad
Povre

Paradajz rani
srednjorani

Pikiran rasad

Vreme
setve

Vreme
sadnje

Starost
rasada
(dana)

Vreme
setve

Vreme
sadnje

15.I10.II 5.IV30.IV

Starost
rasada
(dana)

80

1520.III 25.IV10.V

3550

110.II

1530.IV

6575

kasni

110.IV

10.V20.V

3540

jesenji

2530.V

15.VII

3540

srednjorana

515.III

125.V

5070

kasna

15.IV

1530.V

4555

1020.III

15.V1.VI

5070

115.II

1525.III

3540

1520.I

1525.III

60

2025.III

510.V

3540

3540

Paprika rana

Plavi patlidan
Kupus rani
srednjorani
kasni
Karfiol rani

5.V15.VI 15.VI25.VII

15.I10.II 1.V10.V

6075

1015.I

2025.III

65

kasni

25.V5.VI

510.VII

40

Salata prolena

1015.II

2030.III

3540

jesenja

5.VI5.IX

1015.X

3540

Krastavac

2530.III

110.V

35

Dinja

2530.III

110.V

35

Lubenica

115.II

110.V

35

Celer

115.II

1020.V

60

Setva moe biti mainska i runa. Za mainsku setvu koriste se

specijalne sejaice odnosno ureaji maine za usejavanje u kontejnere. Runa setva moe biti omake po celoj povrini i u redove. Za
setvu omake osnovno je da se seme raspe ravnomerno po povrini.
Pre setve u redove markerom se oznae redovi i zatim se runo seje.
Razmak redova je 510 cm (zavisno od vrste), a u redu 15 cm. Setva
97

u redove ima prednost jer se seme bolje rasporeuje. Posle setve naj
sitnije seme (celer) pok riva se slojem zemlje debljine 0,5 cm, seme
paradajza, paprike i slino slojem od 1,5 cm, a krupno seme (dinja,
lubenica, krastavac) slojem od 2,5 do 3 cm. Zasejana povrina se po
valja i dobro zalije. Da bi biljke bre nik le, zemljite se prek riva foli
jom. Setva moe biti u sanduie (veliine 50x30x5 cm), najee na
rastojanju oko 5 cm. Seme se posle setve prek riva zemljinim supstra
tom (12 cm) i zalije, a sanduci unose u toplu leju ili tunel. Da bi se
ubrzalo nicanje, sanduii se prek riju plastikom u vidu malog tunela.
Setva u kontejnere moe biti runa ili mehanizovana. Setva u saksije
i hranljive kocke primenjuje se za vrste koje slabije obnavljaju ko
ren. Koren rasada uzgajenog u saksiji ne ozleuje se pri sadnji. Kori
ste se saksije prenik a 510 cm.
Pored klasine smee (dva dela batenske zemlje, tri dela komposta
i jedan deo treseta ili renog peska) koriste se i gotovi supstrati. Danas se
uspeno koristi i zeolit kao komponentna smea. Najbolji rezultati ostva
ruju se smeama treseta (7580 %) i zeoplanta (2025 %), kao i smeama
komposta (7590 %) i zeoplanta (2025 %).
Kontejneri su tacne od stiropora, plastike ili specijalne hartije, naje
ih dimenzija 60x40x810 cm, sa okruglim ili kvadratnim udubljenjima
(elijama), razliitih veliina (27cm). elije se pune kvalitetnom zemlji
nom smeom, a zatim se obavlja runa ili mainska setva, uz zalivanje.
Kontejnerska proizvodnja moe da bude potpuno mehanizovana.
U toku proizvodnje rasada primenjuju se mere nege

Provetravanje regulie temperaturu i vlanost u zatienom
prostoru. U toploj leji i tunelu, posebno u onima sa stajnjakom,
stvaraju se tetni gasovi i vodena para. Previsoka vlanost vazdu
ha i jaka kolebanja temperature pogoduju razvoju gljiviniih
oboljenja i slabe otpornost biljke. Zato se zatieni prostor mora
svakodnevno provetravati. Kada su hladni i vetroviti dani, prove
trava se kratkotrajno u najtoplijem delu dana (1114 asova), a
tokom toplijih proletnjih dana provetrava se jae.
Za vreme toplog i tihog dana prozori na leji se podiu naizmenino
(unakrsno provetravanje), ali se uvek podie ona strana prozora koja je
suprotno od pravca vetra. Na tunelu se prvo otvaraju eone strane,
a za toplih prolenih dana i bona, juna strana, ili otvori za provetra
vanje.
98

Orijentacioni uslovi za proizvodnju rasada

Temperatura vazduha (C)
Vrsta

Temperatu
ra zemljita Duina
nicanja
posle setve
(dana)
(C)

Kupusnjae

20

4 6

Paradajz

25

Paprika

25 30

Plavi
patlidan

25 30

Krastavac
Salata

57 dana posle
nicanja
dan

no

Posle toga do kaljenja

sunan oblaan
dan
dan

no

6 10

6 10

14 18

12 16

6 10

67

12 15

8 10

20 22

16 18

8 10

8 1

18 20 15 18 22 25

18 20

20

25 30

46

16 18 14 16 20 22 18 20 15 18

20

36

12 13

68

20 22 18 20 14 16

Orijentacioni uslovi uspevanja rasada

Vrsta

Relativna vlanost vazduha (%)

Provetravanje

Kupusnjae

6070

jako

Paradajz

5060

jako

Paprika

6070

jako

Krastavac

8085

umereno

Salata

7580

jako

Regulisanjem temperature utie se na pravilan rast biljke. Neposred

no posle nicanja temperatura se sniava za 812 C u odnosu na opti
malnu temperaturu. Rasad se pre rasaivanja postepeno privikava na
spoljne uslove, to je kaljenje rasada. Kaljenje se sastoji u postepenom,
a zatim sve jaem provetravanju i sniavanju temperature i vode u zem
ljitu i vazduhu. Kaljenje poinje oko 14 dana pre rasaivanja.

Za normalan razvoj biljke potrebno je dovoljno vode. Voda za
zalivanje treba da je hemijski i bioloki ista, bez mnogo mineral
nih soli, temperature 1820C. Zaliva se ree, ali veim koliinama
vode (1012 l/m2), jer se tako prokvasi ceo hranljivi sloj i korenov
sistem. Nedostatak ili suviak vode moe se odrediti po boji lista
rasada. Usled nedostatka vode lie je tamnozeleno, a pri suviku
svetlozeleno.
99

U hladnim mesecima zaliva se svakog petog do sedmog dana, kada je

vreme sunano, u prepodnevnim asovima (oko 10 ili 11), to omoguuje
da se zatieni prostor ponovo zagreje. U toplijim mesecima zaliva se e
e, svaki drugi ili trei dan po podne (oko 16 asova). U to vreme tempera
tura vazduha je nia, isparavanje je slabije i gubitak vode manji.

Kvalitetan rasad treba da ima kratko, zbijeno i debelo stablo, razvijene krupne listove i jak, razgranat koren. Za ovakav rast bilj
kama treba obezbediti odgovarajui vegetacioni prostor (gustinu),
to se postie njihovim pravilnim rasporedom. Ako je gusta setva,
biljke se proreuju u fazi kotiledona (listii sa kojima biljka nie) ili
prvog pravog lista. Posle proreivanja rasad se zaliva.
Pikiranjem (presaivanjem) mlade biljke u fazi kotiledona ili prvog pravog lista regulie se gustina sklopa i proizvodi rani rasad. Pi
kira se najee u saksije ili kontejnere. Pre pikiranja pripremljena leja ili
tunel se provetre, zemljite se zalije, obelee se redovi, odnosno pripre
me saksije. Rasad se zalije i zatim paljivo vadi lopaticom da se korenov
sistem to manje oteti. Za pikiranje se uzima jedna po jedna biljka sa
to vie zemlje. Glavni koreni (najdui) se skrati na treinu, to potpo
mae rast bonih korenia.
Moe se pikirati pod prst ili malom sadiljkom (prut debljine 11,5 cm),
kojom se u zemljitu naini udubljenje. U udubljenje se postavi koren
biljke, sadiljka se koso zabada u zemljite, zatim ispravi i tako zemlja
priljubljuje uz koren. Na isti nain se sadi pod prst. Posle sadnje zemlji
te se sabije, poravna i zalije.
Posle pikiranja biljke se 34 dana dre u senci (ili se seni ceo pro
stor), da bi se spreilo suvino isparavanje, odrava se visoka relativna
vlanost vazduha (8590 %) a temperatura vazduha treba da je 56 C
nia od optimalne.

Pikiranje

100


Rasad treba prihranjivati. Najee se prvi put prihranjuje u fazi
dva lista, a sledei put u fazi 46 listova. Prihranjuje se tenim or
ganskim ubrivima i fito-eko preparatima izmeu redova, zatim
fertigacijom i folijarno. Prihranjuje se 24 puta. Ako je rasad izdu
en (ili kao meru borbe protiv mraza), biljke se u fazi 46 listova
prihranjuju 0,5-procentnim rastvorom prirodnog kalijumovog u
briva. Time se poveava vrstina stabla, razvija bolji koren i pove
ava otpornost biljke, posebno na niske temperature.

Zatita je obavezna mera nege. U gajenju rasada najee se pri
menjuju bio-fungicidi radi zatite od bolesti poleganja rasada i to:
Bac. subtilis i B. pumilis, bakarni preparat i fito-eko-preparati kao i
domai pripravci od koprive, maslaka, stolisnika ili belog luka.
Opte karakteristike standardnog rasada
Duina od
korenovog Teina biljke
(g)
vrata do vrha
lista (cm)

Starost
(dana)

Broj
listova

Kupus rani

5055

57

1215

58

Kupus kasni

3545

45

1520

810

Paradajz rani

6065

79

2535

1215

Paradajz srednjorani

4045

56

2025

816

Krastavac

2025

35

1520

1012

Celer

5060

46

1012

57

Luk

5060

34

1215

25

Salata

3035

45

1012

36

Paprika

5565

68

1525

810

Vrsta

Danas je iroko rairena proizvodnja kalemljenog rasada lubenice,

dinje, krastavca, paradajza, kupusnjaa, plavog patlidana i paprike. Iz
kalemljenog rasada razvijaju se snanije biljke jer su podloge vrste, sorte odnosno hibridi sa snanijim korenom poveane otpornosti na nematode (bitno kod paradajza) na stres. Postoji vie tehnika kalemljenja
101

(do robotizovanog postupka). Kod lubenice se

kao podloga koristi tikva nategaa, kod dinje
divlja tikva, kod paradajza novi hibridi podloge (nekad je to bio plavi patlidan), a tehnika
kalemljenja primenjuje se i kod paprike (hibridna podloga snooker), zatim kod krastavca, nekih kupusnjaa i plavog patlidana.
R
asad se u odreenoj fazi rasta i razvoja pre
sauje na stalno mesto, na otvoreno polje
ili u zatieni prostor. Vreme sadnje zavisi od
vrste povra i vremena setve. Rasad toplolju
bivih vrsta (paradajz, paprika, krastavac i sl.)
moe se rasaditi tek po prestanku opasno
sti od mraza (u kontinentalnim uslovima
krajem aprila ili poetkom maja), a rasad
otpornijih vrsta (kupusnjae) moe se saditi
ve oko 15. marta. Za kasno, jesenje gajenje
povra rasad se sadi u toku leta (kupusnjae
u julu) ili poetkom jeseni (septembar, okto
bar). Ozime vrste se sade u oktobru (salata).
Sadnja u zatienom prostoru obavlja se
prema cilju proizvodnje.

Kalemljenje u procep

102

Najpogodnije vreme za rasaivanje su oblani dani, odnosno pred vee. Za vreme velikih
ega ne treba rasaivati jer biljka isparavanjem
gubi vodu i esto propada.
Zemljite za sadnju se dobro pripremi 1015
dana pre rasaivanja, da bi se do sadnje sleglo.
Ako je zemljite suvo, pre sadnje se zaliva. Sadnja
na manjoj povrini moe biti runa, a na velikoj
mainska.
Za runu sadnju koristi se sadiljka kojom se u
zemljitu bue rupe. Biljke se sade na istu dubinu
ili neto dublje (vrste koje stvaraju dopunsko ko
renje) nego to su rasle. Ne treba drati snop rasa
da u ruci, jer se tako oteuje, ve se biljka po bilj
ka odnosno biljka sa zemljom vadi iz sandueta.

Kalemljenje

Prerastao, dugaak rasad sadi se ili dublje uz nonu sadiljku, ili koso u
prethodno iskopane jame.
Pre rasaivanja rasad u saksijama se zalije, vadi sa celim busenom
zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama i difi saksijama sadi
se sa saksijama.Tako se koren ne oteuje i u razvoju biljke ne dolazi
do zastoja.
Sadnja je pravilna ako se obezbedi vrsta veza korena i zemljita.
To se postie privlaenjem zemljita biljci, odnosno zalivanjem odmah
posle sadnje. Zalivanje mora biti obilno da bi se zemlja priljubila uz ko
ren. Povre proizvedeno iz rasada mora se redovno zalivati.

Prihranjivanje
Prihranjivanje biljaka omoguuje bolji porast i vei prinos. Ono se
obavlja u zavisnosti od vrste, sorte, naina i vremena gajenja. U bio-bati povre se prihranjuje tenim organskim ubrivom i to folijarno
ili zajedno sa zalivanjem (fertigacija) svakih 710 dana. Veoma dobro
je biljke prihranjivati rastvorom fermentisanog ekstrakta koprive. Uz
folijarno prihranjivanje vri se i tretiranje biolokim sredstvima za zatitu posebno fito-eko preparatima koji deluju preventivno, poveavajui otpornost.
103

Navodnjavanje
Navodnjavanje je obavezna mera u bio-bati i zatienom prostoru.
Po pravilu, svako povre u bati treba navodnjavati, jer usled nedostat
ka vode ne samo da se smanjuje prinos, ve povre brzo stari, plodovi i
listovi ogrube.
Koliina kvalitetne vode i uestalost navodnjavanja zavise od osobi
na zemljita, vremenskih uslova i vrste povra. U navodnjavanju povra
kojem je ovo redovna mera nege, polazi se od toga da je bolje navod
njavati ree ali obilnije (2030 l/ m2). Za zalivanje je najpogodnija topli
ja voda (koja odstoji). Zato je najbolja kinica, zatim tekua voda (reka,
kanala), manje je povoljna hladna bunarska voda, a najnepogodnija vo
da iz vodovoda (koja se hlorie). Zalivanje hladnom vodom (ispod 15
C) kao i zalivanje u toplim podnevnim asovima (1115 asova) izaziva
oteenje biljaka (posebno paprike, plavog patlidana, lubenice). Voda
za zalivanje ne treba da sadr`i vie od 0,10 do 0,15 % rastvorljivih soli, a
mora biti bez tetnih ostataka pesticida, tekih metala i drugih tetnih or
ganskih i neorganskih materija. Navodnjavanje moe biti: gravitaciono
(brazdama), potapanjem, oroavanje (vetaka kia) i mikrocevasto.
Za gravitaciono navodnjavanje koriste se brazde nainjene u pravcu
nagiba zemljita, a za potapanje pojedinih vrsta povra fitarije manje
povrine zemljita sa grebenima od zemlje to omoguuje da se due zadri posle potapanja useva. Za ovakvo navodnjavanje neophodno je pret
hodno pripremiti zemljite. Uz to je potrebno vie vode, ali ona bre ispa
rava. I pored naruavanja strukture zemljita, ovaj nain navodnjavanja je
pogodan za biljke, jer se ne kvase listovi i koren dobija dovoljno vode.
Povre se navodnjava vetakom kiom. Ovo navodnjavanje omo
guuje preciznije odreivanje potrebne koliine vode, poveava vlanost vazduha i deluje osveavajue na biljke. Postavljanjem sistema cevi
ili jednostavnim zalivanjem kantom sa ruom, odnosno crevom sa raspr
skivaem (lako se i prenose), omoguuje se bre i jednostavnije zalivanje povra. Pri oroavanju ee se javljaju oboljenja povra.
Danas se najee navodnjava lokalno (mikrorasprskivai) oko biljaka u redu ili izmeu redova. Prvi sistem je bio navodnjavanje kapanjem
(kap po kap). Postavljenim sistemom plastinih cevi voda se razvodi
do svake biljke, a preko kapljaa voda do biljke dotie kap po kap. Ovaj
sistem omoguuje najveu utedu vode i biljka je najracionalnije koristi
ali zahteva istu vodu i zato se u okviru sistema postavljaju filteri. Mikro104

rasprskivaima se ublaava zaepljenje kapaljke. Zalivanje mikrokieljenjem izvodi se plastinim mikrorasprskivaima koji su razliitog oblika
i dometa (11,5 m u preniku). Kod biljaka koje se gaje gusto moe se
navodnjavati cela povrina uz odgovarajui raspored mikrorasprskivaa. Veoma pogodan sistem je mikrocevasto navodnjavanje. Umesto kapaljki ili mikrorasprskivaa nalaze se kratke tanke cevi preko koje voda u
vidu mlaza malog pritiska zaliva zonu oko biljke.
Bez obzira na sistem navodnjavanja voda mora biti ispitana hemijski
i mikrobioloki pogodna za zalivanje (I i II klasa).
Povre u hladnijim danima treba navodnjavati pre podne, a za to
plih letnjih dana posle podne ili u toku noi. Na taj nain se tedi voda
i biljka je manje podlona naglim promenama temperature, izazvanim
navodnjavanjem. Izuzetak je navodnjavanje oroavanjem, kada se biljke
osveavaju u toku arkih letnjih dana.

105

Nastiranje zemljita (malovanje)

Nastiranje (pokrivanje, malovanje) zemljita nekim materijalom
(slama, listinac, biljni delovi, treset, pleva, bela, prozirna i crna bio-razgradiva plastina folija, mal hartija, crni tkani materijal i dr.) je obavezna
mera u bio-bati. Ono ima za cilj spreavanje razvoja korova, poboljanje
vodnog i vazdunog reima u zemljitu, poveanje organske materije
zemljita uz manja kolebanja temperature zemljita, a omoguava i bolji
rad mikroorganizama. Sve to poveava plodnost zemljita i doprinosi
boljem rastu i razvoju biljaka, ranijem sazrevanju i veem prinosu.
Na pokrivenom zemljitu se smanjuje broj zalivanja, ali zbog spoljnjeg zagrevanja zemljita vea je opasnost od mraza. Zato se zemljite
za biljke osetljive na mraz pokriva, tek kad prestane opasnost od mraza.
Malovanjem se zemljite titi od erozije izazvane vetrom i kinim kapima ali se smanjuje i isparavanje vode.
Za malovanje se koriste razliiti organski i sintetiki materijali.
U bio-bati najbolja je iseckana slama kojom se u sloju od oko 10 cm

106

nastire zemljite. Usled rastresitosti slame (zbog vazduha kao izolatora)

temperatura zemljita ispod slame moe biti i 5 oC nia od temperature
zemljita bez slame. Slama zadrava vodu (oko 2,5 po m2), te se koliina vode za zalivanje mora podesiti prema ovome. Za nastiranje se
koriste i svi zdravi biljni otpaci (trava, delovi povra, lie), strugotina,
kompost. U bio-bati se koristi i nastiranje zemljita biljkama koje imaju
i efekat zatite od tetoina ili bolesti. Tako je kopriva odlian pokriva
kod svih vrsta povra jer obogauje zemljite hranivima. Listovi gaveza
koriste se u usevu paradajza kao dobar izvor kalijuma a biljka buva kao
zatita krompira i kupusnjaa. Organski materijal za nastiranje stavlja se
ili odmah po setvi (ako se redovi vide) ili sadnje, odnosno, kada su uoljivi redovi biljaka i posle ogrtanja kod vrsta gde je ova mera poeljna
(krompir, vreaste vrste). U toku vegetacije biljke se uobiajeno zalivaju,
prihranjuju a organski mal se postepeno razgrauje u odlino ubrivo.
Odlian mal materijal su i usejane biljke izmeu redova povra. Pored
poznatih meanih useva povra kao podusev moe se usejati facelija,
graak, grahorica, deteline, repice, slaice (ujedno su i biofumiganti).
Za malovanje moe se (na plodnom zemljitu) koristiti bela, tamna
a najee crna folija koja se razgrauje pod uticajem sunca, a u zemljitu podlee encimatskoj razgradnji.
107

Za nastiranje (malovanje) zemljita u bio-bati

prednost imaju organski materijali
Materijal

Osnovna korist

Kada se
primenjuje

Kako se
primenjuje
na zemljitu

Kompost

Poveava plodnost. Gu Pri sadnji i tokom

i korov. Greje zemljite cele godine

Zemljite pokriti jed

nom ili vie puta oko
biljke

Pokoena
trava

Obogauje zemljite
azotom i organskom
materijom

Pri sadnji i tokom

cele godine

U sloju od 14 cm
oko biljke (ne suvie
blizu)

Listinac
iseckani

Poveava plodnost i
obogauje zemljite
organskom materijom.
Dobro gui korov.
Regulie temperaturu
zemljita

Pri sadnji i kao

zimski pokriva

U sloju do 5 cm

Novinski
papir

Dobro gui korov.

Zadrava vlagu.

Pri sadnji

Poloiti list i uvrstiti

zemljom ili prekriti
organskim malom

Iglice bora

Dobro gui korov.

Deluje protiv gljivinih
bolesti

Pri sadnji i kao

zimski pokriva

U sloju do 5 cm,
ne koristiti za biljke
koje ne vole kiselo
zemljite

Slama

Obogauje zemljite.
Dobro gui korov.
Hladi zemljite

Pri sadnji i kao

zimski pokriva

U sloju oko 10 cm
oko biljke, i radove.
Najbolja je slama
ovsa

Strugotina,
iver drveta
i iseckana
kora

Dobro gui korov.

Hladi zemljite i
zadrava vodu

Pri sadnji i
tokom godine

Najbolje da se kompo
stira pre upotrebe.
Koristi se u sloju do
5 cm

Korienjem UV absorbujue folije za nastiranje smanjuju se uslovi

za nastanak sive trulei i fuzarnoznog uvenua. Crna mal folija spreava
razvoj korova, tedi vodu i omoguuje vie CO2 za biljku (kroz otvore uz
biljku). Folija je debljine od 15 do 30 mikrona, a kada ima fabriki nainje108

ne otvore (u zavisnosti od vrste na rastojanju 50x30, 60x40, 60x30 cm)

debljina je 20 mikrona. Crno-bela folija dobro odbija suneve zrake tako
da povre moe uspevati i toplijih dana. Srebrno-braon folija dobre je
provodljivosti a srebrna boja (lice folije) doprinosi smanjenju napada lisnih vai, bele muice i crvenog pauka jer reflektovana, difuzna svetlost
zbunjuje (repelentni uticaj) insekte (menja pravac leta). Crveno-braon
folija primenjuje se kod paradajza i salate jer dobro regulie temperaturu
a spektarski sastav difuzne svetlosti ubrzava zrenje (1014 dana ranije).
Mal papir je dovoljno elastian, najee irine 120 cm, nastire se
iz rolne (mainski ili runo) na zemljite, a rubovi (20 cm) prekriju se
zemljom. Mal papir je bez tetnih biolokih i hemijskih supstanci. Na
kraju vegetacije se raspadne i obradom ubacuje u zemlju, inei deo
organskog ubriva.
Pre nastiranja zemljite se na odgovarajui nain obradi, poubri i
zalije, a zatim se preko leje zategne folija ili mal papir i ukopa du ivica
leje. Nerazgradiva folija se posle ubiranja povra iznosi iz bate.

Zatita povra od tetoina, bolesti i korova

Bioloku kontrolu odnosno zatitu u bio-bati ine mere koje doprinose dobroj kondiciji i dobrom zdravstvenom stanju biljaka. U tome najznaajnije su preventivne mere (agrotehnike i mere higijene) a zatim
mere odbrane (bioloke, fizike i hemijske). Sve to omoguuje zatitu
povra do ekonomskog praga tetnosti.
P
reventivne i agrotehnike mere su: izbor parcela, izbor otpornih
sorti, sistem intenzivnog povrtarskog plodoreda sa odgovarajuom obradom zemljita ubrenjem i meanim usevima, kvalitetan
setveni i sadni materijal i optimalno vreme proizvodnje za datu vrstu i sortu.

U okviru agrotehnikih mera u bio-bati (bez obzira na veliinu i
tip) formiraju se cvetni pojasevi i zdruivanje useva (meanih vrsta) korienjem biljaka prijatelja (korisne, bio-biljke). U porodinoj
bio-bati zatitni pojas (eko-koridor) zamenjuje se bordurama (ivinjaci) cvetnih, zainskih i medonosnih vrsta. Oni kao i eko-koridori
imaju i funkciju privlaenja (kao stanita) korisnih insekata (predatora) odnosno mogu biti biljke zamke za bolesti i tetoine, kao
deo mera u biolokoj zatiti povra.
109

U robnoj bio-proizvodnji povra eko-koridor (zatitni pojas) je meavina jednogodinjih biljaka (seju se oko parcele kao i na svakih 50100 m
irine to odgovara radijusu kretanja korisnih insekata-predatora. Bitno je
da su to vrste koje naizmenino cvetaju jer tako privlae insekte, a ovi ptice. esto se u ovom eko-koridoru nalaze gnezda ptica i sklonita korisnih
ivotinja (je i dr.) i insekata (na primer pauk). Vrste za eko-koridor zavise
od regiona a esto su to meani usevi kamilice, facelije, maslaka, cikorije, origana, miroije, nevena, valerijane, bulke, kadifice, latirusa, hajduke
trave, deteline i dr. Kao ivinjaci ograda sade se vrste koje su dobra stanita korisnih insekata kao to su suncokret, lavanda, majkina duica, nana,
miroija, heljda, bore, dragoljub, neven, kadifica a za stanita korisnih
ptica sadi se glogovac, utika, jarebika, bazga, brljen, tisa.

Ve je istaknuto da su meane vrste (zdrueni usev) specifinost
bio-batovanstva. Uslov za uspeno gajenje meanih useva je njihova kompatibilnost tolerancija sa povrem.
U okviru biolokih mera zatite je gajenje biljaka prijatelja koji razliitim delovanjem posredno (poveanjem otpornosti povra) ili neposredno privlaenjem (na sebe) ili odbijanjem tetoina i izazivaa bolesti, smanjuju u znaajnoj meri opasnost za povre.
Zato je za dobro negovanu batu veoma znaajno poznavanje biolo
kih zakonitosti meusobnog odnosa pojedinih biljaka, biljaka i inseka
ta i ptica, i korisnih ivotinja.
110


Deo kontrole tetoina je prisustvo korisnih insekata. Oni su
pokazatelji nezagaenosti prirode, a istovremeno su korisni jer
unitavaju tetoine povra. Tako bubamara unitava lisne vai,
ime spreava i pojavu virusnih oboljenja (uvenue paprike, kra
stavca), uhola se nou hrani lisnim vaima; osa potajnica (lebde
a muva) polae jaja na lisne vai (jedna osa moe da uniti vie
od 1000 vai); gundelj i njegove larve hrane se tetnim larvama,
gusenicama i insektima, a pauk unitava muve, komarce; grinje
pljakai hrane se crvenim paukom. Za korisne insekte u bati
se gaje korisne biljke koje ih privlae. Tako ladole i angelika pri
vlae bubamaru, hajduka trava ose, pele i osu potajnicu. Za
privlaenje korisnih insekata gaje se u vidu ivinjaka (dva do tri
reda) kadifica, kosmos, miroija, suncokret (kao ograda), komora, heljda i dr.
U biolokoj kontroli zdravlja povra znaajno mesto imaju i male ivotinje npr. abe, jeevi, slepi mi ali i urke, morke (unitavaju krompirovu zlaticu) kao i ptice, posebno senice i detlii. Jedan par senica za
ishranu svojih mladih dnevno sakupi 300350 raznih gusenica. Zato u
bio-bati treba postaviti kuice za ptice. Neke ivotinje ali i ptice mogu
naneti i tetu u bio-bati. Tako rovca treba unitavati pomou toplog

Korisne biljke privlae predatore

111

stajnjaka (rovac se skuplja na stajnjak) ili obinim zalivanjem (vai i za

krticu) to se i primenjuje u lejama i plastenicima. Ricinus ali i kadifica
mirisom odbijaju krtice i slepo kue.


Mere higijene su bitan inilac zatite biljaka. One ukljuuju higijenu batovana od odee i obue do rukavica), orua odnosno njihovo pranje i dezinfekciju i uklanjanje obolelih delova ili
celih biljaka. Uvek treba imati u vidu da se izazivai bolesti kao i
tetoine lako prenose. Tako pred ulazom u plastenik neophodno je postaviti barijere sa dezinfekcionim sredstvom, a obolele
biljke se spaljuju (napraviti deo van bio-bate za spaljivanje).

ere odbrane ukljuuju fiziko-mehanike bioloke i hemijske

M
mere. Fiziko-mehanike mere obuhvataju: skidanje i spaljivanje jaja i gusenica i zaraenih biljaka, na veem povrtnjaku
koriste se maine usisivai npr. za skupljanje krompirove zlatice; barijere ili prepreke se koriste za spreavanje teta od tetoina. Od prepreka poznato je korienje folija za malovanje
zemljita i neposredno pokrivanje biljaka. Razliite ograde oko
bio-bate spreavaju ulazak ivotinja. Prepreke od razliitih suvih praiva (pepeo, silicijum, dijatomejska zemlja) koje se posipaju oko biljaka povreuju insekte ili deluju kao odbijajue
sredstvo (repelentno). Pepeo i dijatomejska zemlja spreava da
kupusna muva poloi jaja u zemlju. U bio-bati kupus se moe
zatititi od kupusne muve i malom od ter-papira. Klopke ili zamke koriste se za hvatanje insekata svodei njihov broj na nizak
nivo. Na obojene lepljive klopke zalepe se insekti. Tako utonarandaste klopke privlae mrkvinu muvu, uto-bele muice
lisne vai. Lepljive lovne klopke sa feromonima zbunjuju insekte, mujaci gube orijentaciju i ne mogu da pronau enku
za oplodnju. Svetloute posude sa vodom (uz dodatak sapuna
ili deterdenta) su klopke za lisne vai. Hranidbeni mamci koriste se da privuku pueve i pueve golae. U plitku posudu stavlja se pivo, razmuen kvasac ili mekinje i plitko ukopa u zemlju.
Privueni mirisom puevi se dave u klopci.

Od hemijskih mera odbrane koriste se ivi organizmi gljive, bakterije, virusi, nematode, insekti, grinje, pauci, zatim biopesticidi, hemijska
jedinjenja koje stvara ivi organizam (biljke, ivotinje i mikroorganizmi), kao i organske i neorganske materije iz prirode (ekstrakti biljaka).
112

iofungicidi spreavaju naseljavanje i patoloku aktivnost tetB

nih mikroorganizama. Najee se primenjuju preventivno uz
tena organska ubriva (folijarno) a koriste se i za tretiranje semena, zemljita i skladita. Tako se tretiranje semena povra i
korena rasada protiv gljivinih oboljenja vri preparatom kvantum-4.000. Baccilus subtillis koristi se za dezinsekciju semena
i korena, a protiv zemljinih patogena (Pithium Rhizo ctonia i
nematode). Za ovo se koristi i preparat bakterije Baccilus pumillis i dr.

Protiv izazivaa bolesti korena povra u bio-bati se koriste preparati na bazi gljivice Trichoderma. Tako se koristi preparat trihodeks koji
deluje na sivu trule, zatim poliversum protiv fuzarioznog i verizicioznog uvenua. Preparat serenade koristi se za folijarno tretiranje protiv
crne pegavosti i plamenjae. Preparat mukostop suzbija gljivina oboljenja povra.
U bio-batovanstvu esto se koriste bakterijski preparati u cilju
zatite od tetoina. Tako se varijeteti Bacillus Thuringiensis (najvie
korieni u svetu) koriste u vidu vie preparata kao npr. za suzbijanje
krompirove zlatice (B. th. var. Israelensis preparati i var. tenebruomis,
bactomos i dr. (novodor) zatim protiv povrtarske i ampinjonske muice a var. kurstaki (turicid, baktur i dr.) protiv larvi krompirove zlatice
i drugih gusenica. U ovu grupu spada i domai preparat Z-stop protiv
krompirove zlatice.
113

U biolokoj kontroli tetoina koriste se i virusi, na primer preparat

mamestrin za suzbijanje kupusne sovice.
Neki predatori i paraziti tetoina povra
tetoine

Predatori i paraziti

Lisne vai

Bubamara, muica galica, larva zlatooke, larve bubamare, parazitne osice,

matricariae

Leptirasta bela va

Parazitne osice, predatorska stenica

Kalifornijski cvetni trips

Grinje, stenice roda Orius

Crveni pauk

Predatorska grinja, Diptera-muica,

larve bubamare, grinja

Lisni mineri

Parazitne osice

Podgrizajue sovice

Parazitne osice

Larve Lepidoptera

Nematode, parazitne osice

Krompirova zlatica

Stenice

Povrtarske i ampinjonske muice

Nematode

Rovci

Nematode

Puevi roda Limax

Nematode

Dijatomejska zemlja je insekticid. To je otar prah, dobijen od ostataka koljki i algi. Tretiranjem biljaka (zajedno sa kalijum sapunom) one
se tite od gusenica. Insekticidni sapuni su specijalni rastvori masnih
kiselina koji paraliu i ubijaju lisne vai, grinje i bele muice. Sumpor se
koristi za suzbijanje grinja i buva. Nim ulje (ulje iz biljke Azadireachta
indica) je otrov i repelent protiv mnogih insekata kao i zemljinih tetoina. Rianin je insekticidni alkaloid (dobija se iz biljke Ryania speciosa),
kontaktni i stomani otrov protiv gusenica leptira i moljca. Nikotin je
izuzetno toksian za zemljine insekte i insekte koji grickaju (ne sme se
koristiti pred berbu). Protiv skakavca, rovca, larvi leptira gundelja, pueva koristi se preparat sa Nosema locustae a Baccilus popilliae koristi se
protiv zemljinih tetoina. Metaboliti Baccilus subtillis imaju antibakterijsko i antifungalno dejstvo (preparati vacilusin, deficidin, bacitracin,
bacilin).
114

U zatiti bilja koristi se i najfinije mleveno kameno brano. Biljke se

u poetku vegetacije zaprauju svakih 810 dana, a razvijene biljke sva
ke 23 nedelje. Za prskanje se koristi 0,52 % vodeni rastvor kamenog
brana. esto se ovom rastvoru dodaju ekstrakt i brano od algi i tada se
istovremeno vri i folijarno prihranjivanje biljaka. Kameno brano povr
inu lista i ploda ini vrstom, pa insekti ne mogu da prodru u biljku. Na
bazi kamenog brana razvijen je niz preparata za zatitu biljaka.
Primena bio-preparata zahteva mere predostronosti i primenu prema uputstvu proizvoaa.
Pored navedenih bio-pesticida za dezinfekciju semena kao fungicidi koriste se preparati na bazi bakra, masna soda (Na-hidroksid), sumporna kiselina, hipermangan, jak aj od kamilice. U toku vegetacije kao
fungicidi koriste se preparati na bazi sumpora i bakra (protiv gljiva i bakterija), propolis sapuni, kombinacije sumpora i bakra, zatim bordovska
orba, soda bikarbona (protiv gljiva), cink, magnezijum sulfat, mleko i
surutka (protiv gljiva i virusa). Kao insekticidi koristi se prirodni piretrin
(dobijen od biljke buva), deluje protiv muva, komaraca i drugih insekata, zatim kvasija, metaldehid (protiv pueva i odbija ptice), CO2 i N protiv
skladinih tetoina kao i kalijev sapun.

Dozvoljena sredstva u zatiti bilja (regulative EU) su azadirektin
(neem ulje), pelinji vosak, elatin, lecitin, vodeni ekstrakt duvana, biljna ulja, prirodni piretrin, kvazija, rotenon, mikroorganizmi,
bakar, kalijev sapun, kreni sulfat, parafinsko ulje, mineralna ulja,
kalijum permanganat.

Kadifica odbija nematode

115

Nematode predstavljaju veliku opasnost ako se ne primenjuje pravilna plodosmena. Pojava nematoda je najvea pri gajenju u monokulturi i esta je u zatienoj bati. Mere higijene, zdrav sortni i sadni materijal su osnova borbe protiv svih patogena pa i nematoda. Primena
zrelog komposta smanjuje broj nematoda. Naime u kvalitetnom kompostu nalaze se i odreeni toksini koji poveavaju brojnost bakterija i
gljivica kao i neke druge materije, koje deluju protiv nematoda. Pored
korienja nekih preparata (samleven litinski omota koljke i rakova)
koji poveavaju populacije specifinih gljivica koje razaraju nematode,
koriste se i biljke ije materije imaju jak nematocidni efekat (kadifica,
dragoljub, neven, repica, slaica). One se gaje kao predusevi ili kao meane vrste. Ulja nekih biljaka (drvo nim, karaja) zatim eterino ulje timol
i dr. daju dobar efekat u suzbijanju nematoda. Efikasan je metod borbe
gajenjem povra iz kalemljenog rasada gde su podloge vrste odnosno
sorte otporne na nematode.

Najee opte tetoine povra

Prisustvo larvi skoibube (iari) i larvi poljskog gundelja (gri


ce) prepoznaje se po rupiasto nagrizenim ili potpuno pregrize
nim biljkama, koje venu i sue se. Koren mrkve ili krtole krom
pira su kao iglom izbueni ili su pojedini delovi izgrieni. Ova
oteenja izazivaju slamastoute larve iari (injaci) dugake
do 25 mm, nalik na komadi ice, ili mlenobele larve mrke gla
ve (grice), dugake oko 50 mm i savijene u luk. U zemljitu ih
najvie ima posle gajenja strnih ita, na luceritima i ledinama.
Pre setve ili sadnje bata treba da se pregleda (iskopati na neko
liko mesta po jedan aov zemlje).
Za suzbijanje iara i grica koristi se macerat hajduke trave i oparak
crnog luka (tretirati u redove i zemljite izmeu biljaka) i preparati sa parazitnim osicama. Prirodni neprijatelji su i krtica, mi, ptice, a mogu se koristiti
biljni delovi kao mamci (krtola krompira) ili salata kao mamac biljka.

Izgrizotine na korenovom vratu i listovima koji lee na zemlji pra
ve gusenice podgrizajue sovice. One su boje zemlje, dugake
do 50 mm. Sovice se suzbijaju u veernjim asovima, im se pri
meti njihov napad. Dok su gusenice mlae, uspeno mogu da
se primene teni insekticidi, uz utroak vee koliine vode.
116

Sovice se mogu suzbiti maceratom

duvana i ika, fermentisanim ekstraktom
dragoljuba i uvarkom pelina, parazitnom
osicom, preparatima na bazi B. thurigiensis. Prirodni neprijatelji su kos, aba, krtice, imi.
U zatienom prostoru najee tetoine su crveni pauk, bela leptirasta va
i lisne vai.
Grinje mogu da se suzbiju prskanjem
vodom, jer ne podnose visoku vlagu, a
vano je i unitavanje korovskih biljaka u
zatiti se koristi fermentisani ekstrakt rastavia kao i piretrin (prirodni). Prskanjem
maceratom duvana i oparkom buvaa,
zatim orbom od krompira, kalijevim sapunom uspeno se smanjuje i napad trop
ske grinje (Phytoseilus persimilis). Uspeno se suzbijaju predatorskom grinjom i
larvama bubamare.
C
rveni pauk izaziva pojavu nepra
vilno rasutih belih pega na listu
kupusa, a na naliju, posebno du
nerava, javljaju se sitne, ukasto
zelenkaste do crvene grinje. Grinje
su veliine 0,50,75 mm zelene,
ute ili crvene boje. Usled sisanja
biljnih sokova, list prvo uti a zatim
se sui i otpada. Posebno su napad
nuti krastavac i paprika.
P
ri napadu bele leptiraste vai
(bela muica) donji listovi postaju
lepljivi, sivi a ponekad i crni. Na na
liju se nalaze beli krilasti insekti i
njihove zelenkastoukaste larve.
Naroito napadaju paradajz, kra
stavac i papriku.

Nematoda

Grica

iari

Krompirova zlatica

Buva

Gundelj

117


Preventivne mere su ist usev i objekat i okolina bez korova, gajenje belog luka uz paradajz, kao i korienje ekstrakta belog luka i
feromonskih klopki. iroka je primena male ose (Encarsia formo
sa), i predatorske stenice kao i prirodnog piretrina.
Napad lisnih vai u poetku izaziva kovrdanje vrhova biljaka i one
zaostaju u porastu. Listovi se sue i otpadaju. Donja strana lista, usled
obilne medne rose postaje sjajna i lepljiva. Vai prenose viruse (najvee
tete su na krompiru i paprici).
Njihovi prirodni neprijatelji su bubamara (treba gajiti ladole i ange
liku koji privlae buba maru), uhola, osa potajnica (privlai je hajduka
trava), a od biljaka buva, dragoljub, menta. Za zatitu moe da se koristi
macerat od koprive i kadifice, kao i fermentisani ekstrakt pelina, dragolju
ba i oparak maslaka i buvaa, piretrin kao i korisni insekti (bubamara,
parazitne osice, zlatooke, bogomoljka, grabeljive stenice).

Rovac prouzrokuje izgrizotine na korenu biljaka, koje venu i sue
se. Rovac je mrke boje, duine do 50 mm, sa prednjim nogama
podeenim za kopanje zemlje.

Za suzbijanje rovca, u jesen se, na vie mesta u bati, u jame du
boke oko 50 cm stavi sve stajnjak i pokrije tankim slojem zemlje.
Rovci, traei topla mesta za prezimljavanje, uvlae se u stajnjak.
U rano prolee vadi se stajnjak i rovci u njemu unitavaju. Rovac
ne podnosi mleiku. Za suzbijanje se koristi preparat na bazi nematoda.

Vie vrsta pueva tokom vegetacije nanose tetu povru. Puevi
unitavaju lisnu masu, pravei otvore razliitog oblika, a na listu
ostaju karakteristini srebrnastosivi tragovi. Puevi se unitavaju
samo ako ih je veliki broj.

Prirodni neprijatelji pua su aba, je, slepi, kos, vorak, ali i pitoma
patka. Vinogradarski pu je koristan jer jede jaja pua golaa. Neke
biljke, kao to su slaica, dragoljub, alfija, ubar, majkina duica,
ren i paprat, odbijaju pueve. Puevi se odbijaju nastiranjem zemlji
ta drvenom strugotinom, kamenim branom, kukuruznom prekru
pom, drvenim pepelom, kreom, otrim peskom uz povre treba
gajiti beli luk, a moe se koristiti fermentisan ekstrakt paradajza.
Puevi mogu da se primame do posuda sa slanom vodom ili sapu
nicom (gde se udave) pomou isitnjene salate, kupusom, krompi
rom ili fermentisanim testom. Omiljeni mamac je zamka sa pivom.
118

Pueve mami pivski kvasac. Posudice (ae od jogurta) uvee se na

pune pivom i ukopaju u zemlju, a puevi, privueni pivom, upadaju
u posude. Za suzbijanje pueva koriste se nematode.
Nematode se golim okom teko zapaaju jer su sitne, duine oko
milimetar. Kreu se zmijoliko u vlanoj sredini. Prouzrokuju zaostajanje
u rastu biljaka i njihovo propadanje. Izazivaju guke na korenu, deforma
ciju listova, trule stabla i korena.
U zatienom prostoru suzbijaju se solarizacijom zemljita, kao i ga
jenjem, kao predkulture ili kao ivinjaci ili uz redove povra, biljaka ne
ven, kadifica, maslaak, ili se zemljite zaliva fermentisanim ekstraktom
nevena. Koriste se i gljivice (Arthrobutrys irregularis).

Najee bolesti povra


Poleganje rasada je tipina bolest povra u zatienom prostoru.
Bolest moe da se pojavi i na njivi, posebno za vreme hladnog i
kiovitog prolea. Bolest izaziva vie gljiva (Pythium, Fusarium, Rhi
zoctonia i dr.) i razvija se na korenu, korenovom vratu i niim delo
vima stabla, koji postaju mrke boje, tanki i meki, pa biljke poleu i
propadaju. Bolest se javlja na gustom rasadu, pri visokoj vlanosti
vazduha, na zbijenom i kiselom zemljitu.
Preventivne mere su: dezinfekcija semena (kvantum i ekstrakt koprive) zatim dobro i redovno provetravanje. Zaraene biljke treba iupati,
zemljite posuti drvenim pepelom, preparatima bakra ili bakterijskim
preparatom (B. subtillis).

Uvenue i suenje najee izazivaju gljivice koje ive u zemljitu,
a prouzrokuju oboljenje korena, prizemnog dela stabla ili prodiru
u unutranjost biljke zbog ega venu i sue se. Za zatitu se koristi
preparat Trichoderima (trihodeks) ali su bitne preventivne mere:
plodored, dezinfekcija zemljita, zdrav sadni materijal.

Vei broj povrtarskih vrsta propada zbog plamenjae, pepelnice,
antraknoze i lisne pegavosti, koje izazivaju gljive (obavezna dezinfekcija semena hipermanganom ili preparatom kvantum) i bakterije.
Zatitu ini primena biopesticida i fito-eko preparata, zatim 0,5 %
rastvora sumpora kao i prskanje orbom stolisnika, rastavia, belog i crnog luka, ekstraktom maslaka i bordovskom orbom.
119

Buva odbija krompirovu zlaticu

slaak smanjuje napad fuzarijuma


Virusna oboljenja razvijaju
se u biljkama, stvarajui mo
zaine are, utilo, deformaci
ju listova i vrha stabla. Zati
ta je mogua preventivnim
merama u koje spadaju izbor
otporne sorte i zdravog setve
nog materijala, kao i uklanjanje korova i zaraenih biljaka.

Na povru se javljaju i nepa
razitne bolesti, kao posledi
ca poremeenih fiziolokih
procesa, visokih temperatu
ra, ozleda od grada i kie, ili
zbog mehanikih povreda.
Ova oteenja su esto ula
zna vrata za razvoj drugih pa
razitskih oboljenja.

Evo primera za tretiranje paprike i paradajza.

Broj i vreme tretiranja (folijarno) pri
prosenim meteorolokim uslovima

Naziv preparata koji se koristi za

rastvore za negu i zatitu

1. Tretman oko 8 dana posle rasaivanja

Allium sa Humisinom

2. Tretman 810 dana posle prvog prskanja

Allium sa Humisinom

3. Tretman 810 dana posle drugog prskanja Fito-Cuprol sa Humisinom

4. Tretman 1012 dana posle treeg prskanja

Roball sa Humisinom
(prskati samo ispod 25 oC)

5. Tretman 810 dana posle etvtog prskanja

Allium sa Humisinom ili Humisin

plusom

6. Tretman 810 dana posle petog prskanja

Allium sa Humisinom ili Humisin

plusom

7. Dalji tretman po potrebi u zavisnosti od

meteorolokih prilika

120

Ako je kino vreme, ponoviti tretman

kao pod rednim brojem 6
Zbog pojave lisnih vai ponoviti tretman kao pod rednim brojem 4

Specifinost u bio-bati je korienje industrijski ili u domainstvu napravljenih biljnih fito-eko preparata koji se primenjuju folijarno (preko lista). Ovi proizvodi deluju baktericidno i fungicidno ili
na razliite naine smanjuju napad tetoina. Najee se sastoje od
tenog organskog ubriva i ekstrakta jedne ili vie biljnih vrsta sa i
bez dodatka. Primena fito-eko preparata odrava dobru zdravstvenu
kondiciju biljaka stvarajui veu otpornost. Takva je i grupa fito-eko
proizvoda proizvoaa iz Subotice koju ini humus plus, allium (deluje preventivno protiv bolesti i odbija insekte), armora (preventivno sredstvo i odbija insekte), robal (protiv gljivinih oboljenja i lisnih
vai), urtikum(odbojno za insekte), fitokuprol (bakarni preparat i ekstrakt lekovitog bilja deluju protiv bolesti i lisnih vai). Primena biljnih preparata je uvek preventivna a tretiranje se vri po fazama rasta
i razvoja povra (svakih 710 dana).
Biljni proizvodi (fito preparati) mogu se napraviti u domainstvu.
aj se spravlja od sveih ili suvih delova biljke, koji se preliju kipuom vodom i aj odstoji 15 minuta. Zatim se procedi i ohladi.
orbe koje se pripremaju kada se isitnjeni delovi odgovarajue biljke preliju hladnom vodom i ostave 24 asa. Posle toga orba se kuva
1530 minuta, zatim se ohladi, procedi i tenost orba koristi se za
tretiranje (prskanje) najee razreena.
Macerat nastaje tako to se isitnjeni delovi biljke preliju hladnom
vodom (najbolje kinicom) i ostave da ostoje 24 asa. Macerat se procedi i tenost koristi.
Fermentisani ekstrakt nastaje kada se svei (najbolje) ili suvi biljni
delovi preliju hladnom vodom i ostave napolju sve dok ne zapone vrenje. Masa se u toku 712 dana povremeno mea. Fermentacija je zavrena kada biljni delovi padnu na dno posude, a tenost se izbistri. Ekstrakt
se obavezno razreuje pre tretiranja biljaka.
Za spravljanje pripravaka koriste se neke vrste povra zatim gajeno
i samoniklo, aromatino, lekovito i cvetno zainsko bilje. U bio-bati ove
vrste treba da imaju svoje mesto kao meani usevi sa povrem ili kao
ivinjaci ili leje istih useva.

121

Primena nekih domaih preparata u zatiti povra

Oboljenje

Sredstvo

Pauk

aj od nadzemnih delova krompira

Lisne vai

aj od maslaka, aj od buvaa

Grinje

aj od buvaa, macerat duvana

Insekta

aj od crnog i belog luka, orba od ploda paprike,

macerat kadifice

Lukova muva

aj od rabarbare, fermentisan ekstrat belog luka

Sovica

Macerat duvana, orba od pelina, macerat od ika,

fermentisan ekstrat dragoljuba

Kupusna muva

orba pelina, macerat paradajza

Kupusar

orba od paradajza, macerat od ika

Larva gusenica

Macerat bele rade

Lisne vai

Macerat koprive, fermentisan ekstrat pelina,

fermentisan ekstrat dragoljuba

Crvene (krvave) vai

Macerat od duvana

Nematoda

Fermentisan ekstrat nevena

Plamenjaa

aj od crnog luka

Plesan

orba od stolisnika
aj od crnog luka

Ra

aj i orba od stolisnika, orba od rastavia

Pepelnice

orba od rastavia, aj od belog luka

Neven odbija nematode i insekte

122

Recepti
Oparak (aj)
Od nadzemnih delova krompira
Deluje protiv pauka. 1,2 kg zelenih, mladih, nezaraenih nadzem
nih delova ili 0,60,8 kg zrelih nadzemnih delova biljke krompira, sitno
se iseku, preliju sa 10 tople vode i ostave da stoje 34 sata. Nakon toga
se procedi i koristi se svee pripremljen oparak uz dodatak 40 g sitno
iseckanog i rastvorenog sapuna.
Od crnog luka
Deluje protiv insekata, plesni, plamenjae. 200 g suvih listova luko
vice luka prelije se toplom vodom (40 C) i dri 45 dana, zatim procedi.
Prska se tri puta u intervalima od 5 dana ili se u kantu napunjenu do po
lovine ljuskama lukovice ulije 10 kipue vode, a nakon jednog dana se
procedi i zapremina razredi dvostrukom zapreminom vode.
Od maslaka
Koristi se za suzbijanje lisnih vai. 300 g iseckanog korena ili 400 g
sveeg lista prelije se sa 10 tople vode (40 C), dri 12 sata i procedi.
Koren maslaka treba uvati na hladnom mestu (u podrumu).
Od stolisnika
Deluje protiv plesni, ra. 800 g osuenog nadzemnog dela biljke (sa
kupljenog na poetku cvetanja) usitni se i prelije kipuom vodom, zatim
se doda vode do 10 i ostavi da stoji 36 ili 48 sati ili da kljua 30 min.
Od buvaa
Protiv lisnih vai i grinja. 300 g svee ili 30 g suve biljke , ubrane u
cvetanju, prelije se kipuom vodom i sud poklopi. Odstoji 1015 minuta.
Ohlaen oparak se procedi, razredi vodom u odnosu 1:3 i koristi.
Od belog luka
Protiv tetoina i pepelnice. 700 g belog luka prelije se sa 10 kipue
vode, poklopi, ostavi da odstoji i procedi. Razreen (1:3) koristi se za pr
skanje krastavaca protiv plamenjae, a nerazreenim se zemljite tretira.
Od rabarbare
Protiv lukove muve. 500 g svee biljke prelije se sa 10 kipue vo
de, ostavi se da odstoji, procedi se i koristi.
Od kamilice
ajna kaika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 kipue vode, posu
da se poklopi, ostavi da odstoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena.
123

Uvarak (orba)
Od pelina
Protiv lisnih gusenica, sovice, kupusne muve. 1 kg usitnjenih nad
zemnih delova biljaka, sakupljenih u vreme cvetanja, kuva se 1015 min
u maloj koliini vode, zatim se ohladi, procedi i razredi vodom 10 , uz
dodatak 40 g sitno iseckanog obinog sapuna.
Od paradajza
Protiv kupusara. 4 kg sveih, zdravih nadzemnih delova biljke i ko
rena prelije se sa 10 vode i kuva na umerenoj toploti 30 minuta, ohladi
se i procedi. Pre prskanja se razredi dvostrukom koliinom vode i doda
sapun (40 g na 10 uvarka).
Od paprike
Protiv razliitih insekata. 100 g sitno iseckanih plodova (ljute) pa
prike zalije se sa 1 vode i kuva 1 sat u zatvorenoj emajliranoj posudi, u
kojoj stoji dva dana. Zatim se uvarak procedi i uva u zatvorenoj flai na
tamnom mestu. Za prskanje protiv insekata uzima se 100 g rastvora na
10 vode uz dodatak 40 g sapuna.
Od rastavia
Protiv pepelnice i re. Jedan kilogram sveeg nadzemnog dela ili
150 g suve biljke rastavia ubranog u avgustu (bogat silicijumovom ki
selinom) prelije se sa 10 vode i posle 24 sata kuva 30 minuta, ohladi,
procedi i pre korienja razredi vodom u odnosu 1:5. Biljke se tretiraju
svake 23 nedelje, a pri jaem napadu svaka 3 dana. Prskaju se (po sun
cu) biljke i zemljite pored njih. Silicijumova kiselina rasporeuje se po
povrini lista, stvarajui skramu, to oteava infekciju.
Od stolisnika
Protiv plesni i re. 800 g osuenog nadzemnog dela biljke ubrane
u cvetanju prelije se sa 10 vode, ostavi da odstoji i polako se u toku
1530 minuta skuva, ohladi, procedi i direktno koristi.

124

Macerat
Od ika
Protiv kupusara i sovice. Treina kante (od 10 ) sitno seckanih listo
va dri se tri dana u 10 vode, zatim se procedi i koristi za prskanje.
Od belog luka
Protiv plamenjae. 3040 g belog luka samelje se i potopi u 10
vode, dobro promea i ostavi da stoji 24 asa, zatim se procedi. Ovim
rastvorom biljke prskati svakih 1015 dana.
Od krasuljka
Protiv larvi gusenica. Suvi list i cvast sitno se iseckaju i zaliju vodom
(1 kg na 10 vode), to stoji 12 sati, zatim se procedi. Pre prskanja rastvor
se razblauje tri puta.
Od koprive
Protiv lisnih vai i odlino ubrivo. Jedan kilogram koprive prelije
se sa 10 vode, odstoji 24 asa i procedi. Ovim rastvorom biljka se prska
jednom nedeljno, a pri jaem napadu svaka tri dana.
Od hajduke trave
Odbija insekte. 200 g suvog nadzemnog dela hajduke trave, ubra
ne u cvetu, prelije se sa 10 vode, ostoji 24 asa, procedi i razredi vodom
u odnosu 1:10.
Od kadifice
Protiv lisnih vai. Pola kante suvih biljnih delova kadifice u cvetu
prelije se sa 10 vode, odstoji dva dana, procedi i doda 40 g kalijumo
vog sapuna.
Od duvana
Protiv sovica, grinja i krvavih vai. 400 g sitno iseckanog suvog li
sta duvana ili duvanske praine prelije se sa 10 vode, odstoji 2 dana,
procedi, razredi u odnosu 1:2 i uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna, ko
risti se za prskanje biljaka.
Od paradajza
Protiv kupusne muve. aka lista paradajza potopi se u 1 vode, od
stoji 2 dana, procedi i koristi za prskanje kupusnjaa.
125

Fermentisani ekstrakt
Belog luka
Protiv mrkvine muve. Lukovica (3050 g) sveeg belog ili crnog luka
(zajedno sa suvim listovima) i 10 vode ostave se da fermentiu 3 nedelje.
Proceen ekstrakt se razredi vodom u odnosu 1:10 i njime zaliva zemljite
(protiv zemljinih tetoina i radi stvaranja otpornosti biljaka prema bole
stima), a pri razreenosti 1:20 koristi se za folijarno tretiranje.
Pelina
Protiv lisnih vai. 300 g sveeg ili 30 g suvog pelina, sakupljenog u
vreme cvetanja, i 10 vode, posle fermentacije (23 nedelje) u nerazre
enom stanju koristi se za prskanje biljaka.
Koprive
Jedan kilogram svee ili 200 g suve koprive sa 10 vode ostavi se u
drvenoj posudi da fermentie dve nedelje, uz dodatak ake kamenog
brana (koristi se za uklanjanje neprijatnog mirisa). Proceeni ekstrakt
se razredi vodom u odnosu 1:10 i koristi za zalivanje zemljita, a u odno
su 1:20 za folijarno prihranjivanje biljaka i dezinfekciju semena.
Maslaka
2 kg sveeg lista i cveta ili 200 g suvog maslaka potopi se u 10 vo
de i ostavi da odstoji 24 asa, pa se procedi. Nerazreeni ekstrakt (ist ili
uz dodatak ekstrakta koprive i rastavia) koristi se za ubrenje zemljita
u cilju poveanja otpornosti biljke, posebno paradajza.
Dragoljuba
Protiv sovica i lisnih vai. Jedan kg sveeg stabla, lista i cveta dra
goljuba prelije se sa 10 vode, fermentie 24 asa, procedi i razredi u
odnosu 1:5.
Nevena
Protiv tetoina, posebno nematoda. 12 kg nevena u cvetu preli
je se sa 10 vode, fermentie, procedi i razredi u odnosu 1:10. Prska se
zemljite.

Za zatitu povra od bolesti mogu da se koriste oparci i uvarci:
lista breze (1 kg na 10 vode) i paprati (5 kg na 10 vode), a pro
tiv tetoina list hrasta lunjaka (1 kg lista na 10 vode), zove (5
kg na 10 vode), miloduha (1 kg na 10 vode).
126

U bio-bati borba protiv korova vodi se preventivno (izbor parcele, plodored) primenom agrotehnikih
mera i mehanikim unitavanjem korova. Zakorovljenost se smanjuje malovanjem zemljita zatim gajenjem
meanih useva kao i pokrovnim usevima. Ovi usevi brzim porastom gue korove. Kao pokrovni usevi seju se
(unutar redova povra) grahorica i jedna od najboljih
vrsta koja zaustavlja rast korova - bela slaica.

Mehanika obrada smanjuje brojnost korova.
Ranija predsetvena priprema zemljita omoguuje klijanje korova. U bio-bati se mogu primeniti i
fizike mere borbe kao to je korienje plamena,
vrelog vazduha, kultivatora, motike i plevljenja.
Za njivsku proizvodnju koristi se drljaa ealj
pogodna za unitavanje korova i u uskorednim
usevima.

Solarizacija zemljita u bio-bati a posebno u zatienoj bio-bati je obavezna mera zbog intenziteta proizvodnje. Obraeno vlano zemljite leje
u toku toplih letnjih dana prekrije se prozirnom
PE folijom. Na taj nain se za 2030 dana zemljite
pod folijom zagreje, upari i izvri se dezinfekcija
i eliminisanje velikog broja korova. Za bio-dezinfekciju zemljita i bio-fumigaciju seju se kao
prethodne ili naknadni usevi vrste sa izraenim
efektom prema tetoinama i patogenima, kao
to su neke od kupusnjaa (Brassica juncea bela
slaica, B. napus, B. campestris, Raphanus sativus,
Sinapis alba) koje sadre glukozinolate (ljut ukus
koji spreava klijanje korova), zatim buva, kadifica, neven, dragoljub koje u znaajnoj meri smanjuju broj nematoda i izazivaa poleganja rasada
i plamenjae i rizoctonie. Ove vrste deluju kao
fumiganti korenskim izluevinama. Kada se gaje
za bio-fumigaciju one se pokose i unose u zemlju.
Najbolji efekat se postie ako se posle toga vlana
leja prekrije tankom PE folijom (biofumigacija traje 1520 dana).

Kadifica

Vlasac

Dragoljub

127

Zatita povra od niskih i visokih temperatura

jedna je od mera nege koja moe u pojedinim
godinama da ima odluujui znaaj u gajenju povra
Rano i kasno gajenje povra u bati uvek je vezano sa rizikom poja
ve kasnog ili ranog mraza. Zatita od mraza moe se postii sadnjom u
brazde, pokrivanjem agrotekstilom ili plastinom folijom, dimljenjem i
navodnjavanjem.

Da bi se zatitili od izmrzavanja, ozima salata i spana se sade ili
seju na kosinu brazde. Tako brazda baca senku na biljku i sprea
va brzo otapanje ledenih kristala nastalih dejstvom niskih tempe
ratura.

Prekrivanjem pojedinanih biljaka, redova ili leja agrotekstilom
ili plastinom folijom u vidu tunela ili bez nosaa, biljke se uspe
no mogu tititi od mraza jaine 4 C. Pre pokrivanja postavi se
nosa iznad biljke ili na odreeno rastojanje nad lejom, a preko
njega plastina folija koja se ukopa u zemlju. Nosai mogu biti od
prua, luno savijene ice ili PVC cevi. Za zatitu od mraza moe

128

Tekstil titi kelerabu

da se koristi perforirana (500 do 1.000 rupa na kvadratni metar)

polietilenska folija ili agrotekstil kojim se neposredno (bez kon
strukcije), posle setve ili sadnje, odnosno odrasle biljke, labavo
prekriva leja. Sve etiri strane folije ili agrotekstila se plitko (oko
10 cm) ukopaju, a perforacije (tkanje) omoguuju provetravanje,
zalivanje, prihranjivanje i zatitu povra.
Izuzetno se biljke mogu zatititi od mraza zagrtanjem zemljom. To
moe biti samo kratkotrajna zatita, jer biljke pod zemljom brzo ute i
uginu.

Dimljenje je veoma est nain zatite od mraza. Paljenjem sla
me, biljnih otpadaka i slinih materijala (mogu se preliti main
skim uljem), stvara se gust dim koji spreava gubljenje toplote
dejstvom mraza. Zatitni efekat dimljenja je slab, jer titi biljke sa
mo od slabog mraza (od 0,6 do 0,8 C).
Z
atita povra od mraza navodnjavanjem moe biti indirektna i
direktna. Pri indirektnoj zatiti zemljite se 23 dana pre pojave
mraza, a to su vedri i sunani dani, dobro zalije. Vlano zemljite
se sporije zagreva, ali prikupi vie toplote od suvog. Tu toplotu
ono zrai pri pojavi mraza i tako zatiuje biljku.
129

 Direktna zatita navodnjavanjem obavlja se u vreme trajanja mra

za. Mraz se javlja u ranim jutarnjim asovima, posle vedrih i hladnijih
dana. U tom periodu biljke se zalivaju rasprskivaima sa finim diznama.
Tako se zaliva malom koliinom vode, a u vidu sitnih kapi. Voda se pri
padu na biljku pretvara u led i oslobaa toplotu koja titi biljku od potpu
nog izmrzavanja. Zalivanje se ne sme prekidati dok traje mraz. Zaliva se
do jutarnjih asova kada mraz prestaje, odnosno kada se otopi ledena
kora na biljkama. Ovim nainom zalivanja mogu se tititi biljke od jakog
mraza, ak do 8 C.
Za povre su nepovoljne visoke temperature
U vreme visokih temperaturta smanjuje se stvaranje hraniva u biljci
i poveava njihovo troenje. Sve to oteava rast biljke. Uz to, jaka ega
moe izazvati oegotine na biljci. Najbolji nain zatite biljaka je osvea
vanje zalivanjem. Time se i vazduh rashlauje, a isparavanjem vode sa
biljke i iz zemljita troi se toplota. Gajenjem povra kao meanog useva,
biljke veeg habitusa (visine ili irine) tite osetljivo povre od visokih
temperatura.

130


Zatita od vetra bitna je za veinu povra posebno sa visokim i
polegljivim stablom. Blagi vetrovi pogoduju povru ali jaki topli
i hladni zaustavljaju ivotne procese, lome listove i stabla. Zato
bio-baza treba da je zatiena od dominantnih vetrova (ograda, sadnjom voa, setvom visokih biljaka kukuruz eerac i sl.).
Mnoge povrtarske vrste gaje se uz potporu (prue, visoke biljke,
palir i razliite konstrukcije) to pored stabilnosti za biljku olakava primenu mera nege i berbe, a batu ini lepom, a prostor
bate je dobro iskorien. Kukuruz i suncokret unutar redova vreastih vrsta slui i kao dobra potpora.

Berba i uvanje povra

Potpun uspeh u gajenju povra zavisi od pravovremene berbe. Povr
e se bere u najpogodnijoj zrelosti, s obzirom na nain korienja. Berba
ne sme kasniti, jer se zaustavlja dalji rast biljke. To je posebno izraeno
kod vrsta koje imaju postepeno zrenje (krastavac, paprika, paradajz i sl.)
plodova na biljci. Berba moe biti jednokratna i viekratna. Veina vrsta
donosi plodove, ili formira glavice postepeno. Zbog toga berba u vie
navrata omoguuje due korienje povra i osigurava kvalitet i vei pri
nos. Jednokratno se bere ili vadi samo pojedino povre (pasulj, crni luk,
krompir i dr.).
Posle branja povre treba brzo rashladiti (staviti u senku, nastrenicu, podrum), oprati hladnom vodom. Sortiranjem odbacuju
se neupotrebljive biljke, povre se isti i koristi u domainstvu ili
plasira na trite.
Moe se uvati samo zdravo, neoteeno i zrelo povre. Duina u
vanja zavisi od vrste (bolje se uva crni luk nego paradajz), sorte (bolje se
uvaju ljute sorte crnog luka od slatkih), naina proizvodnje (vodnjikavi
plodovi se loije uvaju) i od uslova uvanja, pre svega temperature, vla
nosti vazduha i prisustva kiseonika.
Posle berbe u povru se nastavljaju ivotni procesi, iako slabijeg
intenziteta.
Ono die i pri tome oslobaa toplotu i ugljen-dioksid, iz njega se
isparava voda, to dovodi do gubitk a u teini i smanjenja kvaliteta. Ne
ko povre ima sposobnost dorastanja (karfiol), odnosno dozrevanja
131

(paradajz, dinja). Svi ovi procesi su jai ako je vea temperatura ili povre
nije dovoljno zrelo. Zbog toga se svi naini uvanja, od onih u domain
stvu do uvanja u najsavremenijim spremitima i hladnjaama, oslanja
ju na regulisanje uslova uvanja.
U proseku najdue se povre uva na temperaturi od 0 do 4 C i vla
nosti vazduha od 85 do 90 %. Mrkva se uva najdue est meseci,
kupus i crni luk pet meseci, celer 35 meseci, karfiol 3040 dana, paprika
40 dana, krastavac 45 nedelja, zrela dinja etiri nedelje, salata, boranija
i poluzreo paradajz 34 nedelje, lubenica 13 nedelje, graak i nedozrela
dinja dve nedelje, zreo paradajz 10 dana.
Povre se moe uvati u podrumu, ostavi, trapu ili u specijalnom
spremitu, to je najsigurniji i najbolji nain.
Bez obzira da li se uva u podrumu, ostavi na podu ili u sanduku,
povre treba zatititi od izmrzavanja a u prostoriji i sloju povra omogu
iti stalno strujanje vazduha. Crni i beli luk najbolje se uvaju upleteni u
venac, gajbe se slau tako da izmeu njih a samim tim i unutar njih struji
vazduh.
Vea koliina povra uva se i u ukopanom ili nadzemnom trapu.
132


Ukopani trap je, kanal napunjen povr
em i prekriven najee slamom i zem
ljom. Temperatura u ovakvom trapu je
pod uticajem temperature okolnog
zemljita. U ukopanom trapu povre
se dugo i dobro uva. Najee dimen
zije ukopanog trapa su: irina 50100
cm, dubina 35100 cm i duina maksi
malno do 10 m. Ako se uva semenski
materijal ili mrkva, ukopani trap je manjih dimenzija.
U ukopanim trapovima najee se uva korenasto povre (mrkva,
perun, cvekla i krompir). Pri uvanju mrkve poeljno je da se izmeu
svakog sloja korena stavi sloj istog, umereno vlanog peska. Pesak spre
ava irenje bolesti, intenzivno isparavanje vode iz korena i preterano
zagrevanje povra u trapu.
Posle punjenja trapa povre se prekriva slojem slame. Kada tempe
ratura u trapu padne na nula stepeni, konano se pokriva sa vie slojeva
slame i zemlje. Debljina slojeva zavisi od jaine zime. Ako u toku uvanja
temperatura u trapu pone da se poveava ili dostigne +5 C, trap se
otvara i povre se mora upotrebiti.

Nadzemni trap predstavlja kupu pra
vilno reanog povra. U nadzemnom
trapu povre je izloenije kolebanju
spoljne temperature i zato se uva kra
e vreme nego u ukopanim. U ovakvim
trapovima mogu uspeno da se uvaju
kupus, cvekla, krompir.
Nadzemni trap se pravi na ocednom, rav
nom zemljitu, bez ostataka organskog porekla. Na dno velikog trapa se
postavlja horizontalna ventilaciona cev, a na svaka dva metra i vertikal
na. Ove cevi treba nainiti od materijala kojim se raspolae: kukuruzo
vina, stabljika suncokreta ili otpaci dasaka. Znaaj ventilacionih cevi je
jasan ako se uzme u obzir da, na primer, tona kupusa u toku 24 asa (pri
temperaturi +15 C) moe da oslobodi oko 1.000 kilokalorija toplote.
Dimenzije nadzemnog trapa su najee: irina 150200 cm, visina
75120 cm i duina 1020 m. Povre sloeno u kupe pokriva se tankim
slojem slame, a tek kada se trap dobro rashladi, prekriva se sa vie slojeva
133

slame i zemlje. Ako su veoma niske temperature, otvori ventilacionih cevi

se zatvaraju slamom. Ako se povea temperatura u trapu tokom uvanja,
dovoljno je osloboditi otvore ventilacionih cevi pa da se ceo trap provetri.
Optimalni uslovi za uvanje povra
Vrsta

Temperatura C

Relativna vlanost %

Duina uvanja

4,47,2

9095

1 nedelja

Cvekla

95

34 meseca

Kelj pupar

9095

35 nedelja

Kupus

9095

34 meseca

Kineski kupus

9095

12 meseca

Mrkva

9095

45 meseci

Karfiol

9095

24 nedelje

Perun

9095

34 meseca

Celer

9095

23 meseca

Kukuruz eerac

9095

48 dana

Krastavac

4,4 7,2

9095

1014 dana

Pl. patlidan

7,210,0

90

1 nedelja

Salata

95

23 nedelje

Beli luk

6070

67 meseci

Keleraba

9095

24 nedelje

Lubenica

4,410,0

8085

23 nedelje

Peurke

90

5 dana

Crni luk

6570

68 meseci

Arpadik

6570

68 meseci

Patrnak

9095

26 meseci

Graak mladi

9095

12 nedelje

4,410,0

9095

23 nedelje

Krompir rani

4,4

90

45 meseci

Krompir

4,4

9095

45 meseci

Paradajz zeleni

12,021,1

8590

714 dana

Paradajz zreli

7,210,0

8590

57 dana

Boranija

Paprika

134

Vlada Vozar sa obiljem povra na pijaci Moj sala u Novom Sadu

Najbolje se uva povre u odgovarajuim spremitima za odreenu

povrtarsku vrstu.
Bez obzira na nain i vreme korienja povra, u periodu od berbe
do trpeze moraju se primenjivati sve sanitarne mere i mere higijene. Veoma esto povre se naknadno (posle berbe) hemijski i mikrobioloki
zagadi. To su najee izazivai bolesti prljavih ruku (izazvani mikroorganizmima Salmonela i Escherichia coli) ali i mogui hemijski i mikrobioloki kontaminenti. Mikrobioloki procesi se ubrzavaju ako ubrano
povre due vreme stoji na suncu.
Pravilnom berbom, sortiranjem i hlaenjem omoguuje se kratkotrajno ili due uvanje povra. Kada se ono iznosi na trite mora uz zahtevani kvalitet, biti u odgovarajuoj ambalai. Ambalaa omoguuje
bolji transport, manja oteenja i ono to je bitno privlai kupca. ista i
odgovarajua za vrstu ali i sortu (po boji i obliku) omoguuje bolji plasman povra. Ne treba zaboraviti da se povre kupuje oima. Zato i povre iz bio-bate mora odgovarati standardima za datu vrstu i sortu. Jer
primenom svih mera i metoda u bio-batovanstvu povre je bez oteenja, zdravo a uz to pravog ukusa i mirisa za datu vrstu i sortu.
Iz bio-bate treba koristiti i sve korisne biljke (cvee, zainskolekovite vrste) svee ili sueno, a biljne ostatke (zdrave) treba kompostirati.
Tako bio-bata ostvaruje vei prihod, a to je najvanije daje i veu korist
bio-batovanu.
135

Intenzivno korienje batenskog zemljita

136