BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA KONTROLA I REVIZIJA

Mentor: Dr. Mile Samardi

Simi

Student: Jelena Doci

Mr. Filip Dimitrov

indeksa: 2K1/0014/14

Broj

Beograd
2015

SADRAJ
1. Uvod(Bajka o raunovodstvu)....2
2. Istorijat.....4
3. Mesto I uloga kontrole I revizije u sistemu poslovanja......4
4. Termin kontrole I revizije........6
5. Subjekti revizije...........6
6. Proces kontrole I revizije........6
7. Izrada plana revizije...6
8. Sprovoenje plana revizije.7
9. Revizija bilansnih pozicija.8
10. Revizorski dokazi...8
11. Greke I nepravilnosti....9
12. Revizija finansijskih izvetaja..10
13. Revizorski izvetaj.10
14. Revizorsko miljen........10
15. Nezavisna kontrola I revizija.11
16. Revizorske kue.11
17. 4 velike revizorske kue.11
18. Komora revizora....12
19. Interna kontrola..13
20. Revizija I kontrola u bankarskom sistemu....13
21. Kontrola I revizija u javnom sektoru.....14
22. Dravna revizorska institucija...15
23. Revizijski stabdardi, zakonske regulative.....15
24. Meunarodna kontrola I revizija....16
25. Zolupotrebe u revizorskoj struci....16
26.Zakljuak 18
26. Literatura....19

1. UVOD

U Italijanskom gradu Sijeni,iveo je momak po imenu Sero.Sero je od oca nasledio grnarsku

radnju.Kako je odmalena gledao oca,ve je poznavao grnarstvo i bio vrlo vet grnar,pa je
samim tim imao dosta kupaca.
Jednog jutra u radionicu ue mladi po imenu Mario.eleo je da kupi vaznu,ali nije imao novaca
da je plate.Dogovorie se da Mario plati vaznu za deset dana.Sero nije smatrao da ima razloga
da zapisuje,jer je jo mlad i pamenje ga jo dobro slui.Nakon deset dana Mario je doneo novac
Seru.Poee i drugi kupci da kupuju na poek.Mario ni dalje nije video potrebu da zapisuje
svoje dunike.
Nakon deset dana doao je neki drugi mladi u radnju i doneo pare koje je dugovao sedam
dana,Sero je shvatio da je zaboravio na dug.Uvideo je da ga je pamenje izdalo.Tada je odluio
da pone da zapisuje.Uzeo je svesku poeo i nju da belei ta je kome dao na veresiju.Kada bi
muterija dola da donese novac,pred njom bi precrtavao njeno ime i dug u svesci.
Tako je nastala prva knjigovodstvena evidencija.
Jednog dana u radionicu je dola Serova devojka lkoja je bila ljuta na njega jer je zaboravio da
je njoj tog dana roendan.Sero odlui da u svesku upisuje sve,a ne samo ono to je vezano za
posao.
Kao to smo ve rekli na junak bio je vet majstor i trgovac,pa je kupaca samim tim bilo vie,a
ssveska postajala sve deblja,a sadraj u njoj sveopirniji.Pravila se guva u radnji,dok je on
traio dunike i precrtavao ih ponaosob.Sve je to izazivalo nervozu i kod kupaca i kod Sera.
Jednog dana Mario je doao kod Sera u radionicu trei da utvrde visinu njegovog duga.Sero
uze knjigu,pero i papir.Na vrhu papira napisao je njegovo ime i poe da iz knjige prepusuje
promene koje su vezane za Maria.Prva promena je bila kada je Mario uzeo robu na poek od
sera.Nakon toga promena gde je Mario vratio dug Seru.Taj iznos Sero je upisao ispod
prethodnog i od njega ga oduzeo.Sledeu promenu gde je Mario opet uzeo robu od Sera upisao
je ispod izraunatog salda i sabrao sa njim.I tako do kraja knjige,dok nisu sve isitali i izraunali
koliki je Mariov dug.Nesvesni da su,upravo,izmislili knjigovodstveni raun(stepenasti oblik
rauna)rastae se zadovoljni poslom koji su uradili.
Nakon toga je Sero pravio ovakve preglede i za druge kupce,pa se prouo i kao dobar
raunovoa.
Nakon svae izmeu dva Serova kupca,uvidelo se da Serov pregled nije sveobuhvatan,te da se
nigde nije videlo koliko je neki kupac tano od Sera robe od njega kupio,samim tim se nije
moglo uoiti koliko je kupac uslovno reeno velik.
Pade mu napmanet da pair podeli na dve stranice,te da na jednoj strani unosi promene koje
dovode do poveanja kupevog duga(kada kupac uzme robu),a sa druge strane sva poveanja

kupevog duga(kada kupac plati robu).Tako nastade dvostrani knjigovodstveni raun i otuda kod
knjigovodstvenog rauna duguje na levoj,a potrauje na desnoj strani.
Do godine se na junak oeni.Miraz koji je mlada unela u svoj novi dom uloen je u
radionicu.Ubzo shvatie da pozitivan rezultat na kraju godine nije realna pokazatelj poslovnih
aktivnosti.Morao se nai nain da se utvrdi koliko je ulog mlade uticao na sam rezultat
poslovanja.Poveanje koje je bilo rezultat Serovog rada se morao knjiiti na posebnom
pregledu.Tada nastade bilans uspeha.
Sero uz pomo knjigovoe rei da ralani reun Kapitala na dva rauna,to i uradie.Podelie
Kapital na reun kapitala i raun rezultata.Na raun rezultata poee da knjie sva poveanja i
smanjenja neto imovine u toku godine(prihode i rashode)koji nisu posledica dodatog
kapitala(mladinog miraza).
U toku daljeg rada Sero i njegov raunovoa dou do zakljuka da bi mnogo bolje bilo da raun
rezultata razdvoje na najmnje dva rauna-jedan na kome bi se knjiile promene koje dovode do
poveanja neto imovine(taj raun nazvae Prihodi)-drugi na kome bi se knjiile promene koje
dovode do smanjenja neto imaovine(ovo nazvae raun Rashoda).
Uvidevi da postoje razliite vrste rashoda i prihoda oni reie da ih jo ralane.Tako ih
kompletirae,te knjigovoa uze i na poslednjoj strani ispisa spisak rauna i tako nastade Kontni
plan(Kontni okvir).
Sero i njegov raunovoa zakljuie da je kod evidentiranja odnosno knjienja najvanije da
odrede koji raun duguje,koji potrauje,njihove iznose,opis i datum promene.Kako bi bilo to
preglednije iscrtae kolone za datum,broj rauna,naziv promene odnosno opis promene,dugovu
stranu i potrnu stranu.Tako nastade dnevnik glavne knjige.
Sa ovim izumima Serov posao je cvetao,godine su prolazile,Sero i njegova porodica otvorili
su tri eliliane u tri razliita grada,sa sreditem u jednoj firmi gde su zaposlili uvene
raunovoe,koje su napravile kontni okvir,izabravi raune,dadoe im imena i numerike oznake.
Zarad lake kontrole sva tri preduzea su koristila isti kontni okvir,ovu ideju su kasnije preuzele i
mnoge drave,pa su propisale kontne okvire za sva svoja preduzea na svojoj teritoriji.
Sve nastale promene evidentiraju se u poslovnim kniigama na osnovu urednih i verodostojnih
knjigovodstvenih isprava i dokumenata, koji su dokazi o nastanku, karakteru i verodostojnosti tih
transakcija i poslovnih dogadjaja. Primjenom propisanog kontnog plana podaci o poslovnim
dogadjaima i transakcijama se u poslovnim knjigama evidentiraju kao promene vrednosti i stanja
pojedinih kategorija imovine, obaveza i kapitala pravnog lica, te kao njegovi prihodi, rashodi,
finansijski rezultat i njegova raspodjela. Menadment savremenog privrednog drutva suoen je
sa potrebom donoenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim
delom odluke koje menadment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u
raunovodstvenom informacionom sistemu. Sistem internog nadzora koji ukljuuje sve mere
3

panje usmerene na spreavanje greaka prekomernih trokova i prevare, proverava i obezbeuje

pouzdanost informacija. Kljuni zadatak internog nadzora jeste da kontrolie sve delove
preduzea da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na poetku poslovnog perioda,
kao i da o tome podnose informaciju menadmentu privrednog drutva. U uslovima delovanja
sila slobodnog trita pojaava se uloga internog nadzora.Za pojaano interesovanje za
uspostavljanje internog nadzora razlog vie su i prisustvo nelojalne konkurencije, poveane
korupcije i erozije poslovnog morala. Strukturu sistema internog nadzora ine, u prvom redu,
interna kontrola i, s druge strane, interna revizija
2. ISTORIJAT
Nastanak revizije u velikoj meri je odreen nastankom i razvojem raunovodstva i
knjigovodstva. Evidentiranje transakcija se pojavljuje jo u kulturama drevnih naroda Egipta,
Grke i Rima, a cilj im je bio da se zadri seanje na poslovnog partnera. Knjigovodstvo, kao
pomoni mehanizam za postizanje profita i bogatstva, u to vrijeme, nije bilo poznato.
Ideja ostvarivanja to veeg profita prvi put se javlja krajem srednjeg vijeka pojavom velikih
trgovakih kua u Veneciji, Firenci i Pizi, tako da su se osnove sistema dvojnog knjigovodstva
prvi put pojavljuje u Italiji.
Industrijska revolucija koja je poela u Velikoj Britaniji 1780.godine, dovela je do pojave
velikih industrijskih preduzea sa sloenom birokratskom strukturom, zatim do traenja spoljnih
izvora finansiranja, razvoja menadmenta i razdvajanja funkcija upravljanja i vlasnitva u
preduzeima. Ovi dogaaji su doprinijeli stvaranju zahteva za to kvalitetnijom
raunovodstvenom funkcijom u preduzeu, kao i velikom potranjom za uslugama strunjaka iz
oblasti raunovodstva. Tada se javlja i potreba za revizijom izvetaja o bonitetu preduzea i
finansijskih izvetaja namenjenih eksternim korisnicima, to se smatra poetkom nastanka
moderne revizije.
Pojava prvih drutava raunovoa u Velikoj Britaniji, sve vei stepen razdvajanja
vlasnike funkcije od funkcije upravljanja, poveanje kompleksnosti preduzea, kao i pojava
finansijskih skandala, doveli su do ubrzanog razvoja revizorske profesije.
3. MESTO I ULOGA KONTROLE I REVIZIJE U SISTEMU POSLOVANJA
Osnovna svrha revizije poslovanja fokusirana je na kritiku procenu uspenosti, koja na
dokumentovan nain daje uvid o poslovanju. Na toj osnovi revizor ispituje ispravnost
poslovanja organizacione jedinice poslazri od potovanja zakonskih propisa pa do definisanja
ostvarenog uspeha.
Obzirom da postoje tri aspekta ispitivanja (kontrola, revizija I analiza), zajedniko za sve
aspekte je cilj koji se odnosi na saznanje o stanju I poslovanju organizacije. Steenim saznanjem
o (ne)uspenosti poslovanja, revizor donosi sud o ekonominosti, efikasnosti I efektivnosti
poslovanja, nakon ega daje preporuke za poboljanje poslovanja.
Najtei deo zadatka za revizora predstavlja usmeravanje organizacije na poboljanje
poslovanja, ukoliko je u posmatranom periodu ostvaren negativan rezultat.
U tom sluaju, revizor najee vri dodatne testove I pronalazi adekvatne mere koje bi dovele
do mogueg poboljanja poslovanja I o tome obavetava upravu. Nakon sastavljenog izvetaja o
4

reviziji, krajnji cilj revizora je da usmeri organizacionu jedinicu na poboljanje poslovanja

korienjem odredjenih mera koje su vezane za iskorienje raspoloivih resursa I poveanje
ekonominosti.
Bitno je naglasiti da revizor koristi razliite kriterijume (u formi pitanja) za procenu kako bi
doao do saznanja o ostvarenom rezultatu poslovanja.
Neka od pitanja su:
*Da li su ljudski, finansijski I materijalni resursi ekonomino iskorieni
*Da li osoblje radi pounim kapacitetom
*Da li odabrana sredstva (inputi) predstavljaju najekonominiji nain troenja javnog
novca
*Da li se rukovodee aktivnosti sprovode u skladu sa propisanom politikom I principima
*Da li pogon efektivno koristi postojeu opremu
*Da li je sigurnost zaposlenih radnika ugroena pogonom
*Da li su metode rada najracionalnjie
*Da li su aktivnosti u entitetima vlasti konzistentne sa utvrenim ciljevima
*Da li su javne usluge kvalitetne I isporuene na vreme
*Kako obezbediti prave resusrse po najpovoljnijim cenama, itd
Odgovorom na data pitanja dolazi se do zakljuka da li organizacija moe biti efikasnija I
efektivnija, I ukoliko za to postoji mogunost revizor sugerie upravi o eventualnim
poboljavanjima poslovanja.
4. TERMIN KONTROLA I REVIZIJA
Kao aktivnost revizija se pojavljuje u vreme ranog Vavilona jo 3.000 godina p.n.e., kao i u
drevnoj Grkoj i Rimu, odakle i potie naziv revizija. Naziv revizija potie od latinske rei
revisio to na naem jeziku znai ponovno vienje, ponovno gledanje, pregled, obnova
procesa, poslednji pregled sloga pred tampu .Na engleskom jeziku revizija se kae audit, to
potie od latinske rei audire = uti ili sluati.
Originalno znaenje rei auditor u engleskom jeziku znai slualac, nadzornik,
pregleda rauna, revizor poslovnih knjiga i iz toga je izveden pojam audit (revizija). Korienje
rei slualac dolazi iz vremena kada se poela razvijati revizorska profesija koja se vrila tako
to su revizori sasluavali zemljoradnike o ostvarenom prinosu od zemlje i od stoke. Na osnovu
sasluanja i dobijenih izjava tadanji revizori su utvrivali poreske obaveze.
Moderna revizorska praksa vodi porijeklo iz kotske od polovine 19. veka. Do kraja 18. i
poetka 19. veka preduzea su bila organizovana kao mala preduzea i kao samostalni ili
udrueni preduzetnici, a nagli tehnoloki i industrijski razvoj polovinom 19. veka doprineo je
razvoju modernog trita i komunikacija, to je dovelo do pojave velikih preduzea i
kompanija.
5. SUBJEKTI KONTROLE I REVIZIJE
U lanu 10. Zakona o Dravnoj revizorskoj instituciji navedeni su, u ukupno 13 taaka,
subjekti kod kojih DRIS moe da vri reviziju.
5

Izmeu ostalih, to su:

Direktni I indirektni korisnici budetskih sredstava
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
Budetski fondovi
Narodna banka Srbije u delu koji se odnosi na korienje javnih sredstava I na
poslove sa dravnim budetom
Javna preduzea
Politike stranke
Korisnici sredstava EU, donacija, itd
U protekle dve godine DRIS je obavljala iskljuivo reviziju zavrnog rauna budeta Republike
Srbije I zavrnog rauna Narodne banke Srbije.
Posle izvrene revizije,svakom revidiranom subjektu se dostavljaju izvetaji u skladu sa
postupkom koji je utvren Zakonom.

6. PROCES KONTROLE I REVIZIJE

Revizija u standardnim okvirima se odnosi na razumno uverenje revizora na osnovu koga
on izraava miljenje o FI i njihovoj usklaenosti sa propisanim standardima i okvirom za
finansijsko izvetavanje.
Bez obzira ta je osnovni cilj revizije i ta revizor treba da dokae, proces revizije se vri
po strogo definisanoj metodologiji.
Proces revizije traje dui vremenski period i obuhvata vie meusobno povezanih faza.
Poinje ak i pre prihvatanja angamana (klijenta), kada revizor pone prikupljati informacije o
potencijalnom klijentu da bi odgovorio na pitanje treba li da prihvati mogui angaman ili ne.
Proces revizije odvija se u etiri osnovne faze:
1. prihvatanje klijenta (pretplaniranje),
2. planiranje revizije,
3. provoenja revizije i
4. zakljuivanje revizije i izdavanje revizorskog izvjetaja (procena i izvjetavanje)

7.IZRADA PLANA REVIZIJE

Planiranje nastupa nakon to se steknu osnovna saznanja o klijentu, uslovima pod kojima
se obavlja kontrola i nakon to se upozna raunovodstveni sistem i sistem internih kontrola
klijenta.
U okviru ove faze revizorska firma utvruje nivoe rizika angamana i nivoe znaajnosti,
na osnovu ega se izrauje program revizije u kome su definisani: priroda posla koja e se
obavljati, terminski raspored aktivnosti i obim revizijskih postupaka da bi se sakupili potrebni
dokazi.Revizor treba da izabere potrebne revizore,utvrdi nezavisnost,prikupi informacije o
klijentu,proceni podobnost revizije I revizorski rizik,utvrdi preliminarni nivo rizika
kontrole,proceni verovatnou greaka I prevara,utvrdi povezane stranke,sprovede analitike
postupke.
6

8.SPROVODJENJE PLANA REVIZIJE

Ova faza podrazumeva prikupljanje i ispitivanje dokaza, kao i ispitivanje svih kontrola na
koje se revizor oslanja. Revizor vri testove kontrole na osnovu kojih treba da stvori razumno
uverenje da se interne kontrole, na kojima se revizija zasniva, zaista primenjuju.
Dokazni testovi treba da daju dokaz o potpunosti, tanosti i valjanosti podataka koje je generisao
raunovodstveni sistem.
Tokom sprovoenja revizije prikupljanje dokaza revizor vri putem: testova ispitivanja
bilansnih pozicija i transakcija i testova analiza znaajnih koeficijenata i trendova, ukljuujui i
proveru neuobiajenih fluktuacija pojedinih stavki.
Revizor treba da prikupi dovoljno revizijskih dokaza provoenjem ispitivanja usklaenosti i
dokaznih postupaka, kako bi na osnovu toga mogao izvui razumne zakljuke na kojima e
zasnivati svoje miljenje.
Postoji dva osnovna tipova revizorskih testova:
*Testovi kontrole-sadre postavke usmerene na procenu uinkovitosti oblika rada interne
kontrole.
-Dokazni testovi-izvravaju se kako bi se otkrile znaajne greke na nekom raunu bilansa,vrsti
poslovnog dogaaja I komponentama finansijskog izvetaja.
9.REVIZIJA BILANSNIH POZICIJA
Revizija se obino zasniva na pokazateljima bilansa tj. finansijskih izvjetaja
-

bilans sadri najvanije novane pokazatelje poslovanja

bilans je po svom obliku grupisanja i primjeni raunovodstvenih standarda prikladna
podloga za analizu

Revizija bilansa obino obuhvata:

- formalnu ispravnost bilansa
- materijalnu ispravnost stvarnog sadraja bilansa
Formalno ispitivanje bilansa
Ovom metodom elimo ispitati:
-

da li je bilans sastavljen u skladu sa postojeim naelima bilansiranja

da li je bilans sastavljen u skladu sa postojeim pozitivnim propisima
da li postoji raunska saglasnost podataka bilansa sa ostalim raunovodstvenim
informacijama

Materijalno ispitivanje bilansa

-

ima vei znaaj od formalnog ispitivanja bilansa

mnogo je tee provodivo u praksi
7

podrazumeva da su svi elementi finansijskih izvjetaja tani i prethodno provereni

problem procene i otpisa (da li je formalno ili materijalno ispitivanje)
materijalna neispravnost se obino vee za namerno prikazivanje neistinitog stanja u
bilansu (pa je to tee otkriti)
namerno neistinito prikazivanje ima nameru dovesti korisnike FI u zabludu i zbog toga je
obino sankcionisano zakonima
Objekti analize bilansa
objekti su sredstva i izvori, prihodi, rashodi i rezultat
iskazivanje u novcu je nuno zlo i moe predstavljati problem prilikom promene
vrednsoti novca
za svaku analizu potrebno je odrediti odgovarajue metode
rezultat svake analize je sinteza
10.BILANS STANJA,BILANS USPEHA
Bilans stanja I bilans uspeha predstavljaju dva od etiri(bilans stanja,bilans uspeha,bilans
novanih tokova I napomene)oblika finansijskih izvetaja.
Bilans stanja predstavlja pregled imovine,obaveza I kapitala na odreni dan odnosno u
odreenom momentu.
Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda,rashoda I rezultata ostvarenih u odreenom
vremenskom period.
Revizija ne moe dati odgovore na sva pitanja pa se koristi analiza bilansa odnosno bilansnih
pozicija.Revizija bilansa se obino zasniva na pokazateljima bilansa,bilans sadri najvanije
novane pokazatelje poslovanja.
Bilans je po svom obliku grupisanja I primeni raunovodstvenih standard prikladna podloga za
analizu.

11.REVIZORSKI DOKAZI
Revizorski dokazi su informacije koje formiraju osnovu koja podrzava nalaze revizora,
zakljucke I preporuke. Oni se sastoje od odredjenih informacija koje su prikupljene I koriste se
za testiranje kriterijuma procene, a kasnije I za podrsku revizorskih nalaza. Sav posao mora da se
isplanira iz perspective sticanja dokaza potrebnih da se utvrde nalazi koji zadovoljavaju krajnji
cilj revizije.Izbor, ispitivanje I procena revizorskih dokaza su kima svake revizije.
Revizorski dokazi mogu biti kategorizovani kao:
*Fizicki dokaz koji se pribavlja neposrednim nadgledanjem ljudi, zgrada, dogadjaja, itd.
*Dokazi na osnovu svedocenja koji su pribavljani kroz ispitivanja, razgovore I upitnike
*Dokumentovani dokazi koji sadrze sve vrste pisanih dokumenata, npr. Istrazivacka dokumenta,
zapise, statisticke podatke, itd.
8

Metodi prikupljanja podataka mogu biti veoma opseni.U eksternoj reviziji uinka revizor moe
da eli da prui optu sliku o situaciji u celoj zemlji,ili celokupnom stanovnitvu.Od velike je
vanosti da revizori I rukovodstvo,kritiki procene kvalitet revizorskih dokaza prikupljenih
tokom posmatranja objekata revizije.
*Relevantni dokazi su dokazi koji nose jasne I logike odnose sa objektima revizije,revizorskim
pitanjima I kriterijumima procene.Vaan aspekat koje je relevantan jeste,da ukoliko je objekat
revizije tekua aktivnost,dokaz koji se koristi da se postigne zakljuak ne sme biti zastareo.
Ukoliko nisu dostupni skori dokazi revizor treba da bude u stanju da opravda zato su istorijski
jo uvek relevantni.
*Dovoljni dokaz predstavlja kvantitet revizorskog dokaza koji je potreban da se potkrepi
revizorski nalaz.Na odluku o tome da li je dokaz dopvoljan koliinski e uticati njegov kvalitet.
Revizorski timovi bi trebalo da prikupe dovoljno dokaza da ubede das u njihovi nalazi I
preporuke dobeoosnovani.
*Pouzdan dokaz je dokaz koji e voditi do doslednih nalaza ukoliko se ista situacija ponovi u
istom okruenju od strane razliitih revizora koji koriste iste metode I podatke.Stoga bi revizori
trebalo da se potrude da njihovi metodi budu jasno opisani I generalno prihvaeni.
12.GRESKE I NEPRAVILNOSTI
Revizor treba proceniti rizik da e greke i nepravilnosti uzrokovati nastanak materijalnih
greaka u finansijskim izvjetajima. Na temelju te procene revizor treba osmisliti reviziju koja e
dati razumno uverenje u vezi sa otkrivanjem greaka i nepravilnosti koje su vane za finansijske
izvetaje.
Greke se definiu kao nenamerni krivi iskazi, ili propusti iznosa ili objava u finansijskim
izvetajima.
Nepravilnosti se odnose na namerne krive iskaze, ili propuste iznosa ili objava u finansijskim
izvetajima.
Nepravilnosti obuhvataju prevaru uprave, koja se odnosi na lano finansijsko izvetavanje, a
ono vodi ka pogrenim finansijskim izvetajima i proneveri koja se odnosi na neovlaeno
pripisivanje imovine.
Revizor treba imati dunu panju i profesionalni skepticizam kako bi postigao razumno
uverenje da e se znaajne greke i nepravilnosti otkriti. Profesionalni skepticizam znai da
revizor treba ostati objektivan i nepristrasan, pretpostavljajui da uprava nije ni iskrena, ni
neiskrena.
Ako revizor sumnja ili otkriva nepravilnosti, treba razmotriti ima li to znaajan efekat na
finansijske izvetaje i koje su njene potencijalne posledice na druge delove revizije.
Nezakonite radnje. Pojam nezakonite radnje odnosi se na povrede zakona ili dravnih propisa.
Mogu se razlikovati nezakonite radnje koje imaju neposredan i znaajan uticaj na finansijske
izvetaje i one koje imaju znaajne, ali posredne uinke. Revizor treba uzeti u obzir zakone i
propise koji su optepriznati, te imaju neposredan i znaajan uticaj na odreivanje iznosa u
finansijskim izvetajima.
13.REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA
Revizija finansijskih izvetaja utvruje jesu li ukupni finansijski izvetaji sastavljeni
9

objektivno i realno u skladu sa odreenim kriterijumima.

Revizija finansijskih izvetaja podrazumeva ispitivanje finansijskih izvetaja radi utvrivanja da
li oni istinito prezentuju finansijske podatke u skladu sa navedenim kriterijumima. Kriterijumi
mogu biti opteprihvaeni raunovodstveni principi (Meunarodni raunovodstveni standardi IAS, Meunarodni standardi finansijskog izvjetavanja - MSFI ), kao i drugi kriterijumi, principi
i smernice.
Revizija finansijskih izvetaja vri se u est glavnih faza, a to su:
1. obavljanje predrevizijskih radnji prihvatanje klijenta,
2. planiranje revizije,
3. razmatranje interne kontrole,
4. obavljanje dokaznih testova,
5. dovravanje revizije i
6. izdavanje izvjetaja.

14.REVIZORSKI IZVESTAJ
Revizor vri analizu i procenu prikupljenih dokaza i poslednji put prouava FI sa aspekta
prikupljenih dokaza. Revizor takoe razmatra ta se desilo od kad su poslovne knjige zakljuene,
da vidi ima li ikakvih naknadnih dogaaja koji mogu uticati na finansijske izvetaje.
Na osnovu provedenih radnji revizor formulie revizorsko miljenje koje iskazuje u obliku
izvjetaja o obavljenoj reviziji.
Revizorski izvestaj mora da bude odgovarajuci I jasan za razumevanje. Potrebno je da se ispune
sledeci standardi:
*PRAVOVREMENOST
*KOMPETENTNOST
*TACNOST
*KRAJNJI CILJ I LOGICNOST
*JASNOCA

15.REVIZORSKO MILJENJE
Izvetaj (miljenje) revizora moe biti:
pozitivno miljenje (bez rezervi, ili bez kvalifikacija, ili nekvalifikovano miljenje), to
znai da su finansijski izvetaji klijenta tani i da ne sadre materijalno znaajne greke
modifikovano ili miljenje sa rezervom, (sa kvalifikacijom ili kvalifikovano), znai da
revizor izraava povoljno miljenje o FI, ali uz odreene rezerve (modifikacije) koje
mogu biti materijalne, ali ne i fundametalne.
negativno miljenje, to znai da su su finansijski izvetaji klijenta netani i da sadre
materijalno znaajne greke
uzdrano miljenje, odnosno revizor odbija da izrazi miljenje, pri emu mora dati
10

jasna i detaljna obrazloenja. Ovaj tip miljenja obino opisuje uslove kada revizor ne
moe da izvri reviziju u obimu koji mu daje mogunost da formira miljenje o FI.
16.NEZAVISNA KONTROLA I REVIZIJA
Uloga nezavisne kontrole I revizije je da pomou dokaza pribavljenih na osnovu precizno
sprovedenih postupaka I zakljuaka utvrdi da li su finansijski izvetaji koje subjekt peikazuje
daju istinitu I objektivnu sliku, I da li su pripremljeni u skladu sa relevantnim raunovodstvenim
I drugim standardima.
Nezavisna revizija se jo naziva I "revizija korporacija".Njena obeleja su "nezavisni",ili
"eksterni",ili "ovlaeni" kao I umereno uveravanje u istinitost I objektivnost raunovodstvenih
izvetaja pos vim bitnim pitanjima.
Miljenje nezavisnog revizora omoguuje I internim I eksternim korisnicima polazne podatke za
donoenje razumnih logiikih odluka,zasnovanih na informacijama o finansijskim parametrima,u
koje spadaju finansijska pozicija,likvidnost.
Nezavisna revizija se deli u tri grupe:
*Revizija finansijskih izvetaja se primenjuje na komplet raunovodstvenog izvetaja(bilans
stanja,bilans uspeha,izvetaj o novanom toku)i izraavanje miljenja o njima.
*Revizija usaglaenosti ima za cilj da utvrdi nivo usklaenosti sa politikama,zakonom kao I
drugim dravnim propisima.
*Revizija poslovanja je sistematizovan I struan uvid u celokupne aktivnosti sa ciljem ocene
efikasnosti korienja resursa.
Dravna revizija se odnosi na reviziju javnih rashoda.nju obavljaju Vrhovni revizori,a izvetaj
podnose Parlamentu.
17.REVIZORSKE KUCE
Revizorske firme koje ne pripadaju Velikoj etvorci obino ine veliki broj samostalnih
revizorskih firmi u pojedinim zemljama, mada postoje i srednje revizorske firme koje su
organizovale kancelarije na regionalnom nivou i zapoljavaju veliki broj revizora.
Pored usluga revizije, revizorske firme se sve vie bave i pruanjem drugih usluga, kao
to su:
- raunovodstvene i knjigovodstvene usluge,
- poreske usluge,
- finansijske usluge,
- savetodavne i konsalting usluge za menadment, organizaciju procesa poslovanja,
raunovodstvene i informacione sisteme i drugo.
Najvaniu imovinu svake revizorske kue ine ljudski resursi,koji poseduju specifina znanja I
kvalifikacije za obavljanje razliitih poslova iz oblasti revizije.
Do pre dvadesetak godina Zakon o reviziji je bio regulisan das u nezavisni revizori pruali samo
usluge revizije.

11

18.VELIKE REVIZORSKE KUCE

Velike revizorske firme su se poele razvijati u zadnjih stotinjak godina. One imaju veliki
uticaj na meunarodnu reviziju zbog njihovog angamana u velikom broju zemalja i zbog
njihovog lanstva u veini profesionalnih raunovodstvenih i revizijskih udruenja. Veliina
revizorskih firmi utvruje se na osnovu: broja klijenata, broja zemalja u kojima rade i u kojima
imaju svoje kancelarije, te ostvarenih prihoda.
Spajanjem i reorganizacijom velikih meunarodnih revizorskih firmi njihov broj se
mijenja ( Velika petorka, Velika estorka).
Ove firme imaju na milijarde dolara godinji prihod a u posljednje vrijeme, Veliku etvorku
ine: Deloitte & Touche, Ernest & Young, KPMG i Pricewatherhouse-Coopers
19.KOMORA REVIZORA
Komora ovlaenih revizora osnovana je Zakonom o raunovodstvu I reviziji radi
unapreenja I razvoja raunovodstvene I revizorske profesije, primene meunarodne
raunovodstvene I revizorske regulative I harmonizacije sa tom regulativom, zatite opteg I
pojedinanog interesa obavljanu poslova u toj oblasti, organizovanja u pruanju usluga u ovoj
oblasti, sprovoenja ispita za sticanje profesionalnog zvanja, davanja I oduzimanja licenci za
obavljanje poslova revizije finansijskih izvetaja, kao I radi ostvarivanja drugih ciljeva iz oblasti
raunovodstva I revizije.
lanovi Komore su ovlaeni revizori koji su zaposleni u preduzeu za reviziju I
ovlaeni interni revizori, kao I preduzea za reviziju.
Organi Komore jesu Skuptina, Savet, Nadzorni odbor o Disciplinska komisija.
Osnovni interes ove profesije I glavni zadatak Komore je da kontinuirano unapreuje
delatnost raunovodstva I revizije u skladu sa Zakonom o raunovodstvu I reviziji I
meunarodnim standardima.
Pojedini poslovi koje je do sada obavljala Drava, povereni su u nadlenost Komori ovlaenih
revizora.
U okviru poverenih poslova Komora prevashodno obavlja sledee:
*Donosi program po kome e se vriti obuka I ispitivanje kandidata I izdaje sertifikate za
sticanje profesionalnih zvanja ovlaeni revizor I ovlaeni interni revizor
*Utvruje pravila za kontinuirano profesionalni usavravanje, u skladu sa meunarodnim
zahtevima za profesionalni osposobljavanje I u skladu sa Zakonom o raunovodstvu I
reviziji
*Propisuje uslove za sticanjem produavanje I oduzimanje licenci za obavljanje poslova
revizije ovlaenim revizorima za rad na poslovima revizije finansijskih izvetaja
*Idaje, produava I oduzima licence za obavljanje poslova revizije finansijskih izvetaja
ovlaenim revizorima I void registr izdatih licenci ovlaenim revizorima za obavljanje
poslova revizije finansijskih izvetaja
*Vodi register izdatih sertifikata za profesionalna zvanja
*Utvruje kriterijume I vri nostrifikaciju profesionalnih zvanja stenih u inostranstvu
Ministarstvo finansija vri nadzor nad radom Komore u izvravanju ovih poverenih poslova.
12

20.INTERNA REVIZIJA
Interna revizija je aktivnost nezavisnog i objektivnog uveravanja i savetodavna aktivnost,
dizajnirana tako da povea vrednost i unapredi poslovanje organizacije. Ona pomae
organizaciji da ostvari svoje namere tako to na sistematian i ureen nain pristupa proceni i
unapreenju efektivnosti procesa upravljanja rizicima, kontrolnih procesa i procesa upravljanja
organizacijom.
- Institut internih revizora, 1999. Interna revizija je nezavisna funkcija unutar preduzea koja ispituje I procenjuje njene aktivnosti.
Delokrug rada interne revizije je vaan I sa stanovita revizije finansijskih izvetaja.to dokazuje
postojanje Meunarodnog standard revizije 610 "Korienje rezultata rada interne revizije"
21.REVIZIJA I KONTROLA U BANKARSKOM SISTEMU
Narodna banka Srbije utvruje i objavljuje listu spoljnih revizora koji mogu vriti reviziju
finansijskih izvetaja banke. Kriterijumi koje spoljni revizor mora da ispuni da bi se naao na
listi su sledei:
*da ispunjava uslove koji su za preduzee za reviziju propisani zakonom kojim se
ureuju raunovodstvo i revizija,
*da ima najmanje estoro zaposlenih koji imaju profesionalno zvanje ovlaenog revizora
i licencu za rad na poslovima revizije finansijskih izvetaja, od kojih najmanje troje ima
najmanje tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije finansijskih izvetaja banaka,
*da ima najmanje 20 zaposlenih u organizacionom delu u ijem su delokrugu poslovi
revizije,
*da u prethodnih pet godina nije brisan s Liste na osnovu take 5. stav 4. Odluke o
spoljnoj reviziji banaka.
Spoljni revizor koji je na listi ne moe u istoj godini obavljati reviziju finansijskih izvetaja
banke i pruati joj konsultantske usluge, niti moe obavljati reviziju za poslovnu godinu u kojoj
joj je pruao ove usluge. Banka ne moe imenovati spoljnog revizora iji je prihod od revizije te
banke u prethodnoj godini vei od polovine njegovih ukupnih prihoda. Spoljni revizor moe kod
banke obavljati najvie pet uzastopnih revizija redovnih godinjih finansijskih izvetaja. Spoljni
revizor ne moe obavljati reviziju finansijskih izvetaja banke za poslovnu godinu u kojoj je
njegov zaposleni bio privremeno angaovan u toj banci, ili je u banci privremeno angaovan u
vreme obavljanja revizije. Ako reviziju izvri spoljni revizor koji nije na listi, odnosno ako je
revizija izvrena suprotno Zakonu o bankama i drugim propisima, Narodna banka Srbije nee
prihvatiti izvetaj o reviziji.
Izvetaj o reviziji sadri:
13

 izvetaj i miljenje spoljnog revizora,

finansijske izvetaje koji su bili predmet ispitivanja i ocene (bilans stanja i bilans uspeha,
izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki aneks, kao i
napomene uz te izvetaje),
pismo o prezentaciji finansijskih izvetaja, i
analize i priloge.
Banka je duna da Narodnoj banci Srbije izvetaj o reviziji dostavi zajedno s pismom
rukovodstvu koje je spoljni revizor dostavio banci posle zavretka revizije, i to najkasnije u roku
od 120 dana posle zavretka poslovne godine na koju se izvetaj o reviziji odnosi.
Banka je duna da, najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja izvetaja o reviziji, objavi:
kompletan izvetaj spoljnog revizora na svojoj internet prezentaciji i da ga zadri na toj
prezentaciji do objavljivanja izvetaja za narednu poslovnu godinu, i izvetaj u skraenom
obliku u dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije.
22.KONTROLA I REVIZIJA U JAVNOM SEKTORU
Javni sektor moe da se posmatra kao odnos principala (poverenika) i agenta
(zastupnika). Slubenici, koji deluju kao zastupnici principala, moraju periodino da polau
raune za upotrebu tih sredstava, o nainu na koji upravljaju tim sredstvima, kao i o meri/obimu
u kojoj su ciljevi javnog sektora ispunjeni, svom principalu.
Efikasna aktivnost revizije umanjuje rizik koji je svojstven odnosu principala i zastupnika.
Principal se oslanja na revizora da mu obezbedi nezavisnu, objektivnu procenu tanosti
finansijskih izvetaja i da o njemu da izvetaj o tome da li agent koristi sredstva u skladu sa
namerama principala.
Potreba da tree lice proveri pouzdanost (kredibilitet) finansijskog izvetavanja o ostvarenim
rezultatima, usklaenosti i drugim pitanjima, proistie iz nekoliko inilaca koji su svojstveni
odnosu izmeu principala i agenta. To su:
1. Hazardni moral konflikt interesa: agenti mogu da koriste svoja sredstva i autoritet i da stiu
koristi za svoj raun/svom interesu, pre nego za raun/interes principala.
2. Udaljenost: Poslovanje moe da bude fiziki odvojeno od neposrednog nadzora principala.
3. Sloenost: Principal ne mora da poseduje strune sposobnosti koje su potrebne za nadzor nad
aktivnostima.
4. Mogunost nastanka greke: Greke mogu da budu skupe ako agenti upravljaju velikim
iznosima sredstava i ako su odgovorni za programe koji mogu da utiu na ivot i na zdravlje
stanovnitva.

23.DRZAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

14

Dravna revizorska institucija je najvii organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji,
osnovana je 2005. godine Zakonom o Dravnoj revizorskoj instituciji.
Dravna revizorska institucija je samostalan I nezavisan dravni organ.
Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti Institucija je odgovorna Narodnoj skuptini Republike
Srbije.
Poslove iz svoje nadlenosti obavlja na osnovu Ustava Rpublike Srbije, Zakona o Dravnoj
revizorskoj instituciji I Poslovnika Drzavne revizorske institucije koji u skladu sa Zakonom,
blie ureuje nain I postupak po kome Institucija vri svoju nadlenost revizije, nain
obezbeivanjam javnosti rada, odluivanja I druga pitanja utvrena Zakonom koja su od znaaja
za rad Institucije.
Institucija ima predsednika, potpredsednika, Savet, revizorske slube I pratee slube.
Revizorskim slubama rukovode vrhovni dravni revizori. Poslove revizije ovabljaju dravni
revizori (dravni revizor I ovlaeni dravni revizor)
Delokrug I nain obavljanja poslova slubi Institucije, unutranja organizacija I sistematizacija
radnih mesta blie se ureuju aktom Institucije Pravilnikom u unutranjoj organizaciji I
sistematizaciji radnih mesta, koji na predlog predsednika Institucije donosi Savet.
Dravni revizori I drugi zaposleni duni su da potuju I dosledno primenjuju Zakon o dravnoj
revizorskoj instituciji,standard revizije INTOSAI (Meunarodna organizacija vrhovnih
revizorskih institucija)
24.REVIZIJSKI STANDARDI, ZAKONSKE REGULATIVE
Revizijski standardi su osnovna pravila koja se koriste prilikom revizije finansijskih izvetaja.
Standardi sadre uputstva za provoenje postupka revizije, izraavanje miljenja i izdavanje
izvetaja o provedenoj reviziji. Revizijski standardi nemaju snagu zakona ali se redovno
primenjuju kao pozitivna revizorska praksa, a pravila koja revizori primjenjuju na
meunarodnom nivou su Meunarodni revizijski standardi (MRS), koji slue kao okvir za izradu
nacionalnih revizijskih standarada.
Najpoznatiji nacionalni revizijski standardi su ameriki revizijski standardi poznati pod nazivom
Opteprihvaeni revizijski standardi (GAAS)
Prvi opti GAAS standard od revizora oekuje kompletnost,odnosno neophodno posedovanje
formalnog znanja iz oblasti raunovodstva I revizije.
Drugi opti GAAS od revizora oekuje da bude nepristrasan I bez predrasuda u odnosu na
finansijske izvetaje I ostale informacije koje su vezane za predmet revizije.
Trei opti GAAS standard revizije tie se zahteva da revizor mora da poseduje tkz.dunu
profesionalnu panju.Ovaj kvalitet revizora podrazumeva doslednu primenu svih optih GAAS
standard,kao I svih saoptenja o standardima revizije.
Opteprihvaeni revizijski standardi su nacionalni standardi revizije u SAD. Razvijeni su od
strane AICPA (Ameriki institut ovlaenih javnih raunovoa), a klasifikuju se u tri grupe:
1. opti standardi-odnose se na strunost, nezavisnost i dunu savesnost revizora
2. standardi obavljanja revizije i
3. standardi izvetavanja.

15

25.MEDJUNARODNA KONTROLA I REVIZIJA

Meunarodna federacija raunovoa (IFAC) ima za cilj da razvija i unapreuje
raunovodstvenu profesiju koja bi bila sposobna da u javnom interesu prua usluge visokog
kvaliteta. Zbog toga je IFAC osnovao Odbor za meunarodne standarde revizije koji ima zadatak
da razvija i izdaje standarde i saoptenja o reviziji.
Meunarodni standardi revizije sadre osnovne principe, postavke i smernice koje slue kao
osnov i vodi za provoenje revizije. Ovi standardi nemaju intenciju da derogiraju zakonsku
regulativu u zemljama lanicama, ali kada nacionalna regulativa nije u saglasnosti sa ISA,
organizacije lanice IFAC-a, po osnovu obaveza iz lanstva, moraju ih primjenjivati.
Meunarodni standardi revizije (ISA) su brojano oznaeni i razvrstani u sljedee grupe:
1) uvod (oznake 100-199),
2) odgovornosti (200-299),
3) planiranje (300-399),
4) interna kontrola (400-499),
5) revizijski dokaz (500-599),
6) korienje rada drugih (600-699),
7) zakljuci revizije i izvjetaji (700-799),
8) posebna podruja (800-899),
9) povezane usluge (900-999).
Svaka od ovih grupa sadri u sebi dva ili vie meunarodnih revizijskih standarda zajednikog
sadraja
26.ZLOUPOTREBE U REVIZORSKOJ STRUCI
Revizijska profesija, iako visoko organizovana, sa izuzetno razvijenom tehnikom I
metodologijom rada, dobro obuenim kadrovima koji se permanentno edukuju, stalno se susree
sa novim izazovima I sa novim skandalima. Razapeta izmeu rizika kojima je izloena I potrebe
da bude konkurentna I efikasna, svaka revizijska firma stalno ivi pod visokim pritiskom. S
druge strane oekivanja javnosti su esto neralna jer se naalost esto puta pokazalo da pozitivno
revizorsko miljenje ne znai I da je klijent zaista poloio ispit (a snjim I revizor). Sluaj sa
skandalom koji je izazvao pad ENRON-a uSAD I njegovog revizora Arthur Andersena je samo
jedan u nizu slinih, ali manjih, koji su ponovo bacili mrlju najire javnosti na ovu profesiju.
Dnevna tampa, struni asopisiI internet stranice su pune analiza uzroka I posledica kao I
preporuke a koje mere jo treba da se preduzmu kako bi se slini sluajevi spreili u
budunosti.Trite priznaje dobitnike i gubitnike ali ne i varalice. Potroai I investitori kao I
zaposleni I poreski obveznici trebaju jake zakone I jaka pravila ponaanja koja e garantovati da
su njihova ulaganja zatiena. Zbog toga je potrebno uiniti sve da se vie ne pojavi ni jedan
ENRON kreiranjem pravila da se nadziru I psi uvari te da se uzvrati udarac.
Meunarodni komitet za revizorske prevare definisao je tipove prevara:

16

*Investicione prevare-u vezi sa akontacijama,provizijama,prevare pri avansnim

plaanjima,prevare prilikom prodaje inostranog zemljita,berzanske prevare,blagajnike
prevare,neosnovano dobijanje franiza
*Bankarske I Finiansijske prevare-otkrivanje I dokazivanje prevare u
osiguranju,hipotekarne prevare,prevare sa ekovima,prevare sa kreditnim karticama,zadravanja
transfera
*Direktorske I Kompanijske prevare-steajne prevare,posrednike prevare,prevare u
prodajnim transakcijama,prevare obrauna plata,prevare sa zalihama,prevare dugog opstanja
firme
*Pomorske prevare-smanjenje zapremine,prevare u obraunu pomorskih tarifa
*Kompijuterske prevare-prevare sa kompijuterskim prekidima
Da bi se spreili slini dogaaji u budunosti potrebno je obezbijediti sledee:
1. Zabraniti velikim revizijskim firmama da se bave konsultantskim poslovima
Revizori su javni psi uvari koji mnogo vie novaca zarauju prodajom konsultantskih usluga
svojim klijentima nego od vrenja revizije. Stoga je potrebno da se zabrani obavljanje
nerevizijskih poslova revizijskim firmama.
2. Zatvoriti vrata prelascima I rotirati revizora.
ENRON-ov finansijski sektor je bio krcat pun ranijih Andersenovih revizora. Bilo bi potrebno da
se zabrani revizoru da se zaposli kod svog biveg klijenta najmanje dve godine posle revizije.
Osim toga, bilo bi potrebno rotirati revizijske firme najmanje svakih sedam godina tako da bi
klijenti mogli imati koristi od sveih pogleda na njihovo poslovanje.
3. Uspostaviti nezavisnu regulatornu I nadzornu agenciju za revizijsku profesiju
Kreirati nadzornika nad psima uvarima sa velikom snagom radi spreavanja ilegalnog ili
neetikog ponaanja.
4. Prekinuti sa praksom finansijskog konflikta interesa
Propisima se treba osigurati da lanovi upravnih odbora, finansijski analitiari, bankari I agencije
za rangiranje preduzea I banaka nemaju takve finansijske konflikte interesa koji ih spreavaju
da ne obavljaju ispravno svoj posao.
5. Zaepiti sve rupe u zakonu
ENRON I sline kompanije su koristile rupe u raunovodstvenim zakonima takoda su svoje
obaveze drale sakrivenim u raznim vanbilansnim evidencijama,off-shore partnerskim
kompanijama I sl. To im je omoguavalo da u svojim finansijskim izvetajima prikazuju to god
im je volja.

ZAKLJUAK
Revizija danas predstavlja obavezni deo zakonodavstava svih zemalja sveta.
Svaka kompanija koja dri do ispravnosti poslovanja I Iskoriavanja svih pogodnosti koje
revizorski standardi nude bi uvela obavezu revizije raunovodstvenih iskaza i bez zakonske
regulative. Revizija omoguava svim zaintersovanim licima (vlasnicima, menaderima,dravi)
da imaju sigurnost u iskaze koje primaju od odnosnih kompanija I na osnovu njih donose svoje
budue odluke. Kao I obezbediti odgovarajuu saradnju unutar privrednog subjekta.
17

LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.

REVIZIJA I KONTROLA Doc. dr Milanka Aleksi

http://www.apeironni.eu/lycboardclient/Default.aspx?DepartmentID=9&NewsID=14657
KLJUCNI ASPEKTI REVIZORSKOG IZVESTAJA Dragana avi
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2008/2.20.pdf
ULOGA I ZNAAL REVIZIJE POSLOVANJA U PRIVATNOM I JAVNOM SEKTORU
Zbornik radova Ekonomskog fakulteta, 2012, 6, srt. 365-375, Vesna Bogicevic
18

19