NSJSV

dokumenta

OBRAUN ZARADE I NAKNADE ZARADE U SKLADU SA NOVINAMA U ZAKONU O

RADU
Podseamo, u prolom broju (str. 40-41.) smo dali kratak osvrt na novine koje donosi
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 75/14 od 21.7.2014. g.),
koji je stupio na snagu 29.7.2014. god. osim odredaba koje dopunama lana 121. Zakona o
radu (Sl. glasnik RS, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), pored ostalog, uvode poseban
obrazac za obraun zarada i naknada zarada, a koje e se primenjivati poev od 29.8.2014.
god, do kada je trebalo da Ministar donese akt koj e urediti i sadraj ovog obrasca i samog
obrauna. (O tome emo pisati u narednom broju)
Napominjemo, preieni tekst Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/05, 61/05, 54/09,
32/13 i 75/14 u daljem tekstu: Zakon) nalazi se na naim elektronskim prirunicima, CD-u
za Raunovoe i CD-u za Poslodavce, kao i u njihovim internet verzijama, gde e takoe,
biti objavljen i pomenuti akt Ministra kao i struni komentari.
Podseamo, Zakonom o izmenama i dopunama propisana je dunost poslodavca da
pravilnik o unutranjoj organizacji i sistematizaciji poslova usaglasi sa odredbama ovog
zakona do 27.9.2014. god. Poslodavcima je ostavljena mogunost da sa zaposlenim koji su
zasnovali radni odnos sa 28.7.2014. god, zakljue ugovor o radu ili aneks ugovora u skladu
sa l. 8 ovog zakona, takoe, u roku do 27.9.2014. god, ili ako to ne uine, postojei ostaju
na snazi u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
ZARADE ZAPOSLENIH
Odredbama Zakona utvreno je pravo zaposlenog na odgovarajuu zaradu, koja se
utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i
ugovorom o radu. Zakonom su samo propisani osnovni elementi zarade, dok se optim
aktom odnosno ugovorom o radu za grupu poslova ili za pojedine poslove, blie ureuju
elementi na osnovu kojih se odreuje visina zarade zaposlenog.
U skladu sa lanom 33. Zakona, ugovor o radu izmeu ostalih obaveznih elemenata
treba da sadri: novani iznos osnovne (bruto) zarade na dan zakljuenja ugovora o radu;
elemente za utvrivanje osnovne zarade, radnog uinka, naknade zarade uveene zarade i
druga primanja zaposlenog; rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni
ima pravo. Meutim, ugovor o radu ne mora da sadri navedene elemente, pod uslovom da
su oni utvreni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom
poslodavca u skladu sa zakonom, u kom sluaju u ugovoru mora da se naznai akt kojim su
ta prava utvrena u momentu zakljuenja ugovora o radu. Ovo ne vai za novani iznos
osnovne zarade iz razloga to je zakonom utvreno da ugovor o radu mora da sadri
novani iznos (bruto) osnovne zarade na dan zakljuenja ugovora o radu.
Zarada se u smislu lana 104. Zakona sastoji od:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,
bonusi i sl.).
3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o
radu.
Ovako definisana zarada je bruto zarada koja u sebi sadri i doprinose i porez iz zarade
koje plaa zaposleni (tzv. Bruto 1). Prema tome, pod pojmom zarada u smislu Zakona o
raud, podrazumeva se bruto zarada koja u sebi sadri doprinose i poreze iz zarade koje
plaa zaposleni, tj. neto zarada uveana za pripadajue poreze i doprinose na teret

NSJSV

dokumenta

zaposlenog. Doprinosi koje plaa poslodavac na zaradu, nisu deo zarade zaposlenog, ve
deo troka poslodavca (tzv. Bruto 2). Pogledajte primer obrauna u tabeli koja sledi.
Bruto zarada osnovica za plaanje doprinosa (tzv. Bruto 1)
Doprinos za PIO
Doprinos za zdravstveno osiguranje
Doprinos za nezaposlenost
Ukupno doprinosi iz zarade
Osnovica za plaanje poreza na zaradu (bruto zarada-11.242 din)
Porez
Ukupno doprinosi i porez
Zarada bez poreza i doprinosa - NETO (ono to zaposleni dobija na ruke)
Doprinos za PIO
Doprinos za zdravstveno
Doprinos za nezaposlenost
Ukupno doprinosi NA zaradu
Troak poslodavca za zaposlenog
Odnos: troak poslodavca / NETO zarada zaposlenog
Optereenje poslodavca u % (koliko poslodavac plaa uz NETO zaradu)

14%
5,15%
0,75%
19,90%
10%

12%
5,15%
0,75%
17,90%

55.457,00
7.763,98
2.856,04
415,92
11.035,94
44.215,00
4.421,50
15.457,44
40.000
6.654.,84
2.856,04
415,92
9.926,80
65.383,80
1,63
63

Pod zaradom u smislu Zakona o radu, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim
primanja iz lana 14, lana 42. stav 3. ta. 4) i 5), lana 118. ta. 1-4), lana 119. lana 120.
ta. 1) i l. 158. ovog Zakona.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od: a) osnovne zarade; b)
dela zarade za radni uinak i c) uveane zarade.
Osnovna zarada
Zakonom nisu propisani elementi za obraun i isplatu osnovne zarade, ve se isti
utvruju optim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom o radu.
Osnovna zarada se odreuje na osnovu uslova, utvrenih pravilnikom, potrebnih za rad na
poslovima za koje je zaposleni zakljuio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvruju se organizacioni delovi kod
poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane strune spreme, odnosno nivoa
obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na odreenim poslovima koje zaposleni treba da
ispunjava za rad na odreenim poslovima. Napominjemo, ovim Pravilnikom ne utvruju se
koeficijenti posla (ili osnovna zarada), ve su isti predmet opteg akta i ugovora o radu.
Optim aktom u skladu sa lanom 107. Zakona, moraju se utvrditi elementi za obraun i
osnovne zarade. Ovi elementi nisu utvreni Zakonom i obavezno su predmet opteg akta
(kolektivnog ugovora, odn. pravilnika o radu). Najee se osnovna zarada definie kao
proizvod koeficijenta posla i vrednosti radnog asa i broja ostvarenih asova rada u mesecu.
U tom sluaju, optim aktom utvruju se pojedinani koeficijenti za sve zaposlene, vrednost
radnog asa, kao i da li se meseno osnovna zarada odreuje na osnovu ostvarenih sati
rada u mesecu ili prosenog broja asova rada u mesecu (174).
Osvnovna zarada moe da se utvrdi po grupama poslova (za tipine poslove ili za svaki
posao pojedinano) i moe se utvrditi na mesenom nivou ili po radnom asu.
Ukoliko se osnovna zarada dobija kao proizvod koeficijenta posla i osnovice, koeficijent
posla utvruje se u zavisnosti od posla koji zaposleni obavlja i njegovog znaaja za
poslodavca, sloenosti i odgovornosti. On moe u sebi da sadri i uslove rada, kao to su,
na primer, rad u smenama ili noni rad, ukoliko se radi o poslovima koje zaposleni

NSJSV

dokumenta

kontinuirano obavljaju u smenama ili nou. Ukoliko se rad u smenama i nou obavlja u
kontinuitetu, odnosno svakodnevno, treba ih vrednovati kroz osnovnu zaradu (posao uvara
ili inkasanta na putu). U tom sluaju u optem aktu, odnosno ugovoru o radu, treba naznaiti
da je smenski i/ili noni rad vrednovan kroz osnovnu zaradu. Takoe, uslovi rada mogu se
utvrditi i dopunskim koeficijentom. Npr. koeficijent posla uvara je 1, a nonog uvara ima
koeficijent 1,3 (osnovni koeficijent uvara je 1, a dopunski koeficijent za rad nou je 03,). U
ovom primeru nonog uvara rad nou bi bio vrednovan kroz osnovnu zaradu i ne bi
mogao dodatno da se uveava po osnovu uveanja zarade za rad nou, jer je ve
vrednovan kroz osnovnu zaradu.
Vrednosti radnog asa, tj. osnovica za obraun osnovne zarade, moe se utvrditi na
mesenom nivou ili po radnom asu. Ukoliko se utvrdi po asu, potrebno je utvrditi da li se
osnovna zarada obraunava na osnovu ostvarenih sati rada u mesecu ili prosenog broja
asova rada u mesecu (174). Ovo praktino znai, da e u prvom sluaju, kada se osnovna
zarada odreuje na osnovu prosenog broja asova rada (174) ona biti ista svakog meseca.
U drugom sluaju, kada se zarada obraunava na osnovu stvarnog broja sati rada u
mesecu, mesena osnovna zarada e varirati u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.
Ovo pre svega iz razloga to je razliit broj asova rada po mesecima (npr. jul 2014. god
ima 184 asova, a avgust 2014. god ima 168 radnih asova)
Napominjemo, ukoliko je za granu ili delatnost u kojoj poslodavac posluje zakljuen
poseban kolektivni ugovor, ili ukoliko je odlukom ministra proireno dejstvo kolektivnog
ugovora, tada poslodavca obavezuju elementi na osnovu kojih se utvruje osnovna zarada
utvrena tim kolektivnim ugovorom i ista se treba najmanje u toj visini obraunavati i
isplaivati. U tom sluaju, novani iznos osnovne zarade zaposlenog (koju poslodavac sa
zaposlenim ugovara u bruto novanom iznosu) ne moe biti nia od osnovne zarade za
poslove odnosno grupe poslova utvrene kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, niti od
minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom.
Osnovna zarada se moe ugovoriti u veem iznosu od iznosa osnovne zarade
utvrenog optim aktom, u skladu sa lanom 107. stav 4. Zakona. Znai da se ugovorom o
radu moe ugovoriti vea osnovna zarada odnosno koeficijent za obraun i isplatu zarade
i/ili osnovica za obraun i isplatu zarade, od osnovne zarade odnosno koeficijenta i/ili
osnovice koji su utvreni optim aktom poslodavca. Ova zakonska mogunost treba da
bude izuzetak, a ne pravilo i treba da se primenjuje restriktivno i sporadino, odnosno samo
u sluajevima kada postoje opravdani razlozi (npr. za sluaj angaovanja strunjaka kojeg
bi, prema nivou zarada kod poslodavca utvrenih optim aktom, bilo teko angaovati).
Radni uinak kao element zarade
Radni uinak se odreuje prema kvalitetu i obimu obavljenog posla, kao i odnosa
zaposlenog prema radnim obavezama. lanom 107. Zakona je precizirano da elemente za
utvrivanje zarade po osnovu radnog uinka, treba urediti optim aktom (kolektivnim
ugovorom ili pravilnikom o radu). U zavisnosti od poslova koje zaposleni obavlja, radni
uinak moe biti direktno ili indirektno merljiv. Naime, ukoliko se radi o poslovima na kojima
su utvreni standardi i normativi, radni uinak je merljiv. Meutim, na poslovima na kojima
se radni uinak ne moe meriti preko normativa i standarda, ocenu radnog uinka daje
neposredni rukovodilac i to: na osnovu ostvarenog obima planiranih poslova, kreativnosti,
kvaliteta, potovanja rokova i sl.
Radni uinak moe biti grupni i pojedinani. Grupni, odnosno kolektivni radni uinak se
vrednuje u situacijama kada se zbog prirode posla ne mogu meriti pojedinani radni uinci.

NSJSV

dokumenta

Kriterijumi za poveanje odnosno smanjenje zarade, po osnovu radnoguinka moraju biti

sadrani u optem aktu i ugovoru o radu. Zakonom nije utvrena obaveza obrauna i isplate
zarade po osnovu radnog uinka na mesenom nivou. Radni uinak na osnovu elemenata
utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu se moe meriti, ako za to postoje uslovi
(osnovi), na mesenom, estomesenom, godinjem ili u nekom drugom vremenskom
periodu, u zavisnosti od vrste posla i elemenata za njegov obraun utvrenih optim aktom.
Deo zarade za radni uinak se NE smatra novanom kaznom ili nagradom, ve
predstavlja zaradu koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad, s obzirom na kvalitet i obim
obavljenog posla, njegove rezultate rada i odnos prema radnim obavezama. Dakle, radni
uinak se odreuje prema kvalitetu i obimu posla koje zaposleni obavlja i na osnovu
elemenata koji su utvreni optim aktom odnosno ugovorom o radu. Na osnovu navedenih
elemenata poslodavac je duan da izvri obraun i isplatu zarade po osnovu radnog uinka,
to znai da se osnovna zarada zaposlenog moe uveati ili umanjiti samo ako zaposleni
(ne) ostvari radni uinak koji se utvruje na osnovu elemenata utvrenih optim aktom
odnosno ugovorom o radu.
Poslodavac ne donosi posebno reenje o uveanju, odnosno umanjenju zarade po
osnovu radnog uinka, ve se na osnovu ocene rezultata rada, koju daje neposredni
rukovodilac ili drugo lice u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu, utvruje ostvarena
zarada zaposlenog po navedenom osnovu.
Uveanje zarade
Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o
radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice;
2) za rad nou ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje
26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu kod poslodavca (dalje: minuli rad) najmanje 0,4% od osnovice.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i vei procenti od ovih utvrenih
Zakonom.
Pored navedenih, optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u
kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu, kao to je uveanje zarade po osnovu rada
u smenama, rada nedeljom i sl.
Ukoliko su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova (zaposleni radi nou na dan
dravnog praznika, na primer) procenat uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata
po svakom od osnova uveanja (u konkretnom primeru, najmanje 136% = 110%+26%), a
osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa zakonom,
optim aktom i ugovorom o radu.
Uveanje zarade za rad na dravni praznik
Dravni i verski praznici koji se praznuju u Republici Srbiji ureni su Zakonom o
dravnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (Sl. glasnik RS, br. 43/01, 101/07 i 92/11).
Dravni praznici su Nova Godina (1. i 2. januar), Dan dravnosti Srbije (15. i 16.
februar), Praznik rada (1. i 2. maj), Dan pobede (9. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom
radu (11. novembar). Ovi praznici se praznuju neradno, a u sluaju da jedan od datuma
kada se slave ovi praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana, osim
u sluaju Dana pobede (9. maj), koji se, i inae praznuje radno.

NSJSV

dokumenta

Verski praznici koji se praznuju u R. Srbiji bez obzira na versku pripadnog su 7. januar,
to jest prvi dan pravoslavnog Boia, kao i pravoslavni Vaskrnji praznici, poev od Velikog
petka zakljuno sa drugim danom Vaskrsa (od petka do ponedeljka naredne sedmice).
Pored navedenih verskih praznika, koji su neradni dani za sve zaposlene u R. Srbiji,
zaposleni zavisno od verske pripadnosti imaju pravo da ne rade u dane svojih verskih
praznika. Tako na primer, katolici i pripadnici drugih hrianskih verskih zahednica imaju
pravo da ne rade na prvi dan Boia i u dane Uskrnjih praznika, poev od Velikog petka
zakljuno sa drugim danom Uskrsa, prema svom verskom kalendaru. Takoe, zaposleni
pravoslavci imaju pravo da ne rade na prvi dan krsne slave, zaposleni pripadnici islamske
zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, a zaposleni
pripadnici Jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura.
U sluaju da verski praznika pada u dan nedeljenog odmora zaposlenog, za razliku od
dravnog praznika, NE pomera se dan praznovanja na prvi naredni radni dan. Dakle, nema
neradnog ponedljeka, ako, na primer, prvi dan krsne slave pada u nedelju.
Kada priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad,
privredna drutva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, mogu da
rade i u dane dravnih i verskih praznika koji se praznuju u R.Srbiji. U tom sluaju zaposleni
koji zbog potreba procesa rada kod poslodavca rade u dane navedenih praznika, ostvaruju
zaradu, ukljuujui i pravo na uveanu zaradu, u smislu lana 108. Zakona, u zavisnosti od
rasporeda njihovog radnog vremena. Ostali zaposleni koji neradno proslavljaju dane
praznika, primaju naknadu zrade i to samo za dane koji padaju u dane koji su prema
rasporedu radnog vremena radni dani za zaposlenog.
Zaposleni koji zbog potreba procesa rada kod poslodavca rade u dane navedenih
praznika, imaju pravo na uveanu zaradu u zavisnosti od rasporeda njihovog radnog
vremena, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u visini 110%
od osnovice odnosno osnovne zarade po satu i to za svaki sat rada na dan praznika koji je
neradni dan. Npr. u sluaju zaposlenog na koga se primenjuju odredbe kolektivnog ugovora,
svaki sat rada na dan dravnog i verskog praznika koji je po zakonu neradan dan, bio bi
plaen, tj. uvean za 150% jer je toliko npr. propisano pomenutim ugovorom a ne 110%.
Uveanje zarade za rad nou
Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o
radu i to za rad nou, samo ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade
najmanje 26% od osnovice.
Optim aktom kod poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom
o radu, mogu se predvideti i vei procenti uveanja (na primer 45%).
Kada zaposleni radi na poslovima na kojima se rad stalno obavlja nou (npr. pekar ili
burekdija koji stalno radi od 22:00 do 06:00 asova) tada rad nou treba da se vrednuje
kroz osnovnu zaradu i u tom sluaju zaposleni nema pravo na uveanje zarade po
navedenom osnovu. Obrnuto, ukoliko se radi o pekaru ili burekdiji koji po pravilu radi danju,
a samo u sluaju poveanog obima posla radi i nou, za sate nonog rada ovaj ima pravo
na uveanje zarade za rad nou i to najmanje u visini od 26% od osnovice.
Napominjemo, u lanu 108. stav 1. taka 2) Zakona, poev od 29.7.2014. god. obrisane
su rei i rad u smenama a dat je osnov u stavu 4. istog lana, da se optim aktom i
ugovorom o radu utvrdi uveanje zarade za rad u smenama.

NSJSV

dokumenta

Uveanje zarade za prekovremeni rad

Za prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na uveanje zarade, koje, saglasno lanu
108. stav 1. taka 3) Zakona, iznosi najmanje 26% od osnovne zarade zaposlenog.
Prekovremeni rad moe se uvesti samo izuzetno, i to u sluaju vie sile, iznenadnog
poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku
zavri posao koji nije planiran. Prekovremeni rad NE moe da traje due od osam asova
nedeljno, to znai da zaposleni ne moe da radi due od 12 asova dnevno ukljuujui i
prekovremeni rad. Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno
vreme ne moe da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije
drugaije odreeno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Zakonom je utvreno da zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uveanje
osnovice (osnovne zarade po satu) od najmanje 26%, dok se optim aktom kod poslodavca
(kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom o radu mogu predvideti i vei
procenti uveanja zarade. Tako, na primer, moe se utvrditi da zaposleni po osnovu
prekovremenog rada ima pravo na uveanje osnovne zarade od npr. 45%. Ovo znai da,
ukoliko sat redovnog rada kota 100 dinara, sat prekovremenog rada po Zakonu kota 126
dinara, odnosno 145 dinara u sluaju zaposlenog iz primera.
Uveanje zarade po osnovu minulog rada
Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu po osnovu minulog rada u visini utvrenoj
optim aktom i ugovorom o radu i to najmanje 0,4% po svakoj godini provedenoj na radu
kod poslednjeg poslodavca. Pri obraunu minulog rada rauna se i vreme provedeno u
radnom odnosu, kod poslodavca prethodnika iz lana 147. Zakona, kao i kod povezanih lica
sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Za razliku od dosadanjeg reenja, kojim je bilo predvieno da se za obraun minulog
rada uzimaju sve godine zaposlenog provedene u radnom odnosu, u vaeem reenju
Zakona, tj. od 29.7.2014. godine, obraun uveanja zarade po osnovu minulog rada, vri se
samo na osnovu vremena provedenog kod poslednjeg poslodavca. Prilikom obrauna,
rauna se i vreme provedeno u radnom ondosu kod poslodavca prethodnika iz lana 147.
Zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. Dakle, zakonom je
jasno utvreno koje su to godine koje se uzimaju za obraun minulog rada i nije ostavljen
prostor da se optim aktom ili ugovorom o radu, moe utvrditi drugaiji period ili perioda
propisanog u Zakonu.
Ukoliko je odredbom opteg akta (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovora radu,
na drugaiji nain ureen period na osnovu kojeg se rauna uveanje zarade po osnovu
minulog rada (npr. sve vreme provedeno u radnom odnosu), takva odredba je suprotna
zakonu i ne primenjuje se, ve se primenjuje direktno odredba lana 108. Zakona o radu.
Meutim, saznali smo da postoji mogunost da Ministarstvo zauzme drugaiji stav po tom
pitanju.
Meutim, ovo se ne odnosi na visinu procenta na osnovu kojeg se obraunava minuli
rad po godini rada kod poslodavca on moe biti utvrnei u istom, ali i u veem procentu od
zakonom propisanog procenta (0,4%). Kako je Zakonom predvieno da se prilikom
obrauna minulog rada svaka godina vrednuje najmanje 0,4% proizilazi da se optim aktom
ili ugovorom o radu, moe utvrditi i u veem procentnom poenu. Prema tome, odredbe
opteg akta i ugovora o radu, kojima se utvruje vei procenat (0,5% po godini rada kod
poslodavca ili vie) nisu u suprotnosti za Zakonom i primenjuju se i dalje.

NSJSV

dokumenta

Ostala uveanja zarade

Poev od 29.7.2014. godine, iz lana 108. stav 1. taka 2) Zakona, izbrisan je zakonski
osnov za uveanje zarade po osnovu radau smenama, kada takav rad nije vrednovan pri
utvrivanju osnovne zarade. Meutim, osnov da se uveanje za rad u smenama utvrdi
optim aktom i ugovorom o radu, dat je u lanu 108. stav 4. Zakona. Ovo praktino znai da,
ukoliko je odredbom opteg akta i ugovora o radu, utvreno pravo zaposlenog na uveanje
zarade za rad u drugoj smeni od 5%, kao i uveanje za rad u treoj smeni od 45%, odredba
se primenjuje i nije u suprotnosti sa zakonom.
Znai, Zakonom je i dalje ureeno, lanom 108. stav 4, da se optim aktom i ugovorom
o radu mogu utvrditi i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu,kao
to je uveanje zarade po osnovu rada u smenama, rada na dan nedeljnog odmora, rada na
visini i slino.
Naknada za rad direktora
U skladu sa lanom 48. Zakona, utvreno je da direktor, odnosno drugi zakonski
zastupnik poslodavca (dalje: direktor) moe da zasnuje radni odnos na neodreeno ili
odreeno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, to znai da direktor ima prava
na zaradu, naknadu zarade i druga novana primanja u skladu sa tim zakonom.
Navedenim lanom je utvreno da se meusobna prava, obaveze i odgovornosti
direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ureuju ugovorom, odnosno da se
istim utvruje pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti direktora.
Novana naknada na koju ima pravo direktor, shodno ugovoru o meusobnim pravima,
obavezama i odgovornostima direktora, od 29.7.2014. god, nema karakter zarade. Ova
izmena u lanu 48. stav 5. Zakona, utie na drugaiji tretman novane naknade diretkora
koji nije u radnom odnosu u smislu poreskih propisa. Naime, navedena novana naknada
od 29.7.2014. god, sada predstavlja drugi prihod, u smislu poreskih prihoda, tako da je i
poreska osnovica i poreska stopa na ovo primanje direktora drugaija u odnosu na
dosadanje reenje.
Minimalna zarada
Minimalna zarada ima karakter zarade
Poev od 29.7.2014. god. izmenjen je koncept dotadanje minimalne zarade, tj.
izmenjeni su lanovi 111-113. Zakona o radu. Ovim izmenama zakona, za razliku od
prethodno vaeeg reenja, utvreno je pravo zaposlenog na minimalnu zaradu za
standardni uinak i vreme provedeno na radu, a ne za puno radno vreme kao to je to do
sada bilo ureeno.
Takoe, precizirano je da se minimalna zarada na koju zaposleni ima pravo utvruje u
brutoiznosu tj. da u sebi sadri pripadajue poreze i doprinose. U konkretnom primeru, ovo
znai da za zaposlenog koji je ugovorio zaradu u oktobru 2014. godine u visini minimalne
zarade, novani iznos osnovne zarade u ugovoru o radu (to je u konkretnom sluaju
minimalna zarada) treba da iznosi 28.582 dinara (23 radna dana u oktobru x 8 asova rada
= 184; minimalna neto zarada je 21.160 din (184x115); a minimalna bruto zarada iznosi
(21.160-1.124,2)/0.701 = 28.581,74 din, to se zaokruuje na 28.582 din.).

NSJSV

dokumenta

Primer obrauna poreza i doprinosa na minimalnu zaradu za 23 radna dana (184 asa)
Bruto zarada-osnovica za plaanje doprinosa
Doprinos za PIO
Doprinos za zdravstveno
Doprinos za nezaposlenost
Ukupno doprinosi IZ zarade
Osnovica plaanja poreza na zarade (bruto zarada 11.242 din)
Porez
Ukupno doprinosi i porez
Zarada bez poreza i doprinosa NETO (zaposleni nosi kui)
Doprinos za PIO
Doprinos za zdravstveno
Doprinos za nezaposlenost
Ukupno doprinosi NA zaradu
Troak poslodavca za zaposlenog
Odnos: Troak poslodavca / NETO zarada zaposlenog
Optereenje poslodavca u % (koliko jo poslodavac plaa uz NETO zaradu)

14%
5,15%
0.75%
19,90%
10%

12%
5,15%
0,75%
17,90%

28.582,00
4.001,48
1.471,97
214,36
5.687,82
17.340,00
1.734,00
7.421,82
21.160,00
3.429,84
1.471,97
214,36
5,116,18
33.698,18
1,59
59

Novina je i to da se odredbama iz lana 111-113 Zakona o radu uvodi institut minimalne

cene rada, kao jedinice za obraun minimalne zarade, tako da se minimalna zarada
odreuje na osnovu (proizvoda) minimalne cene rada i vremena provedenog na radu
(ostvarenih asova rada). Minimalna cena rada, po radnom asu utvruje se u neto
iznosu, odnosno bez poreza i doprinosa, odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog
za teritoriju R. Srbije, odnosno odlukom Vlade kada Socijalno-ekonomski savet u utvrenim
rokovima ne donese istu.
Zakonom je predvieno da minimalna cena rada, ne moe biti nia od minimalne cene
rada koja je utvrena za prethodnu kalendarsku godinu. Poslodavac je duan da minimalnu
zaradu isplati zaposlenom u visini koja se odreuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni
rada koja vai za mesec u kojem se vri isplata. Minimalna cena rada po satu od 29.7.31.12.2014. god. iznosi 115,00 dinara (neto) po radnom asu.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uveanu zaradu (za rad na dan
praznika koji je neradni dan, za rad nou, za prekovremeni rad i po osnovu minulog rada),
a osnovica za obraun uveane zarade je, u tom sluaju minimalna zarada. Takoe, ima
pravo na naknadu trokova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa
zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac je duan da zaposlenom isplati zaradu u novcu i da mu dostavi obraun.
Odredbom lana 110. Zakona, propisano je da se zarada isplauje u rokovima
utvrenim optim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput meseno, a najkasnije do
kraja tekueg meseca za prethodni mesec. Zarada se isplauje samo u novcu, ako
zakonom nije drugaije odreeno. S tim u vezi je lanom 45. Zakona utvreno da radni
odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja i da ugovorom
o radu sa ovim zaposlenim moe da se ugovori isplata dela zarade i u naturi za
obebzeivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeivanje stanovanja ili ishrane.
Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se
obavezno obraunava i isplauje u novcu utvruje se ugovorom o radu i ne moe biti nie

NSJSV

dokumenta

od 50% od zarade zaposlenog. Meutim, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu

zarade, poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarada isplauje u novcu.
Odredbom lana 121. Zakona utvreno je da je poslodavac duan da zaposlenom
prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obraun. Od 29.7.2014. god. od
kada su u primeni nove izmenjene odredbe Zakona o radu, obraun na osnovu koga je
isplaena zarada odnosno naknada zarade u celosti moe se dostaviti zaposlenom u
elektronskoj formi, ali samo kada je zarada, odn. naknada isplaena.
Obavezu dostavljanja obrauna zaposlenom u skladu sa navedenim lanom Zakona,
poslodavac ima i za mesec za koji nije izvrio isplatu zarade, odnosn naknade zarade, i to
najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec. U tom sluaju, poslodavac je duan da
zaposlenom dostavi i obavetenje da isplata zarade, odnosno naknada zarade nije izvrena
i razloga zbog kojih nije izvrena isplata.
Jedna od najvanijih izmena Zakona o radu, koje su u primeni od 29.7.2014. god, je ta
da obraun zarade i naknade zarade koje je duan da isplati poslodavac u skladu sa
zakonom,predstavlja izvrnu ispravu. Da bi zaposleni mogao da trai prinudno izvrenje
zarade /naknade zarade, potrebno je da budu ispunjeni uslovi utvreni Zakonom. Takoe,
da bi zaposleni na osnovu podataka iz obrauna zarade/naknade zarade, mogao da
pripremi predlog za izvrenje, a na osnovu istog da sud donese reenje o izvrenju,
potrebno je da obraun zarade/naknade zarade (tzv. obraunski listi) bude
standardizovan. Zbog toga je lanom 121. st. 8. Zakona i utvreno da sadraj obrauna
zarade, odn. naknade zarade treba da propie ministar pravilnikom, koji, meutim, nije
objavljen do momenta pripreme ovog broja asopisa.
NAKNADA ZARADE
Za vreme kada ne radi, tj. odsustvuje sa rada iz opravdanih razloga, tj. zbog korienja
godinjeg odmora, plaenog odsustva, odsustva sa rada zbog privremene spreenosti za
rad do 30 dana, odsustva sa rada bez krivice zaposlenog, prekida rada do kojeg je dolo
naredbom nadlenog dravnog organa i u drugim sluajevima utvrenim zakonom,
zaposleni ima pravo na naknadu zarade.
Do izmena, tj. zakljuno sa 28.7.2014. god, naknada zarade iz lanova 114-117. Zakona
o radu, obraunavala se na osnovu prosene zarade u prethodna tri meseca, a od
29.7.2104. god. visina naknade zarade obraunava se na osnovu prosene zarade u
prethodnih 12 meseci.
Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan,
godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa,
odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana, za vreme prekida
rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog i dr, utvruje
se u visini ili u odreenom procentu od prosene zarade isplaene u prethodnih 12 meseci
pre meseca u kome je zaposleni zapoeo da koristi odsustvo sa rada, u skladu sa optim
aktom i ugovorom o radu.
Kako je nain utvrivanja visina naknade zarade propisan Zakonom o radu, optim
aktom i ugovorom o radu, visina naknade se ne moe utvrditi na drugaiji nain od reenja
ureenog u Zakonu.
Odredbe opteg akta i ugovora o radu, u kojima je utvreno da se naknada zarade
obraunava na osnovu tromesenog proseka zarade zaposlenog, suprotne su zakonu i ne
primenjuju se od 29.7.2014.g.

NSJSV

dokumenta

Meutim, procenat za odreivanje visine naknade zarada iz lanova 115. i 116. Zakona,
u optem aktu i ugovoru o radu moe biti i vei od onog koji je utvren kao najmanji u
Zakonu i takve odredbe kolektivnih ugovora (ili pravilnika o radu) i ugovora o radu se i dalje
primenjuju, jer nisu u suprotnosti za Zakonom. Npr. prema lanu 115. Zakona, zaposleni
ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene
spreenosti za rad do 30 dana, ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili
povredom van rada, najmanje u visini od 65%. Ukoliko je u optem aktu utvreno da za ovaj
sluaj zaposlenog pripada 70% naknade zarade obraunate na osnovu godinje (tj.
dvanaestomesene) zarade zaposlenog, odredba je u potpunosti usklaena sa ovim
zakonom.
Naknada zarade obraunava se na osnovu prosene zarade u prethodnih 12 meseci. U
obraun naknade zarade ulaze samo primanja koja imaju karakter zarade, a NE ulaze
naknade zarade isplaene u tom dvanaestomesenom periodu.
Primanja koja jesu zarada, odnosno imaju karakter zarade su:
- isplaena osnovna zarada po satu;
- deo zarade po osnovu radnog uinka (stimulacije i dr.);
- uveanje zarada isplaenih u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika,
nonog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, minulog rada i drugih uveanja
propisanih optim aktom poslodavca;
- zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,
bonusi i sl.);
- druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak,
dodatak za odvojeni ivot);
- ostala davanja zaposlenima koja imaju karatker zarade.
Imajui u vidu da je osnovica za obraun naknade zarade zarada, isplaene naknade
zarada (za vreme plaenog odsustva, bolovanja, godinjeg odmora i dr.) ne ulaze u osnov
za obraun naknade zarade, ve samo isplaene zarade. Znai, osnovica za obraun
naknade zarade ini iskljuivo (prosena) zarada zaposlenog koju je ostvario u prethodnih
12 meseci koji prethode mesecu u kojem odsustvuje sa rada.
U osnovicu za obraun naknade zarade ne ulaze primanja: iz lana 14; lana 42. stav 3.
ta. 4) i 5), lana 118. ta. 1)-4), lana 119, lana 120. taka 1) i lana 158. Zakona o radu.
Novana primanja zaposlenog iz Zakona o radu, koja nemaju karakter zarad:
- naknada trokova za dolazak i odlazak sa rada (l. 118);
- dnevnice za slubeni put u zemlji i inostranstvu (l. 118);
- naknada trokova i prevoza na slubenom putu u zemlji i inostranstvu (l. 118);
- smetaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom
obezbedio smetaj i ishranu (l. 118);
- naknada za korienje slubenog automobila u slubene svrhe;
- otpremnina pri odlasku u penziju, ili u sluaju tehnolokog vika (l. 119. i 158);
- naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti zaposlenog ili lana ue porodice
zaposlenog (l. 119);
- naknada tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja (l. 119);
- poklon deci zaposlenog do 15 god. ivota za Boi i Novu Godinu, do neoporezivog
iznosa (l. 119);
- premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje (l. 119);
- kolektivnog osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih
bolesti i hirurkih intervencija (l. 119);

10

NSJSV

dokumenta

- jubilarna nagrada (l. 120);

- solidarna pomo (l. 120);
- uee zaposlenog u dobiti (l. 14);
- naknada trokova za upotrebu sredstava za rad i drugih trokova rada (l. 42. st. 3.
ta. 4) i 5)).
Pored gore navedenog i druga primanja zaposlenog iz radnog odnosa, kao to je
naknada tete za neiskorieni godinji odmor (lan 76. Zakona) i naknada tete zbog
nezakonitog prestanka radnog odnosa (lan 191. Zakona), nemaju karakter zarade, iako se
visina istih utvruje na osnovu podataka o visini zarade zaposlenog.
Da bi se obraunavala naknada zarade za sate kada zaposleni odsustvuje sa rada
(zbog odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora,
plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog orana), neophodno je
izraunati prosenu zaradu u prethodnih dvanaest meseci, i to po satu. Za to je potreban
podatak o ukupno ostvarenim (efektivnim) satima rada (redovni, prekovremeni, noni, kao i
sati rada na dan praznika) u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kome je zaposleni
zapoeo da koristi odsustvo sa rada.
U sluaju da je zaposleni radi manje od 12 meseci pre zapoinjanja korienja naknade
zarade, naknada zarade obraunava se na osnovu zarade koja je isplaena u navedenom
periodu. Npr. ukoliko je zaposleni radio 6 meseci, a ne svih prethodnih 12 meseci (bio je na
duem bolovanju, zaposlio se pre 6 meseci kod poslodavca i sl.), naknada zarade
obraunava se na osnovu zarade koju je zaposleni ostvario za 6 meseci rada i na osnovu
efektivnih sati rada u tih 6 meseci.
Ukoliko zaposleni u prethodnih 12 meseci nema zaradu ni za jedan mesec (npr.
pripravnik koji je tek poeo da radi, porodilja se vraa posle godinu i po dana odsustva,
zaposlenom je mirovao radni odnos i sl.), a po nekom od osnova iz Zakona ima pravo na
naknadu zarade ba u prvom mesecu rada, naknada zarade obraunava se na osnovu
osnovne zarade zaposlenog utvrene u ugovoru o radu, uveane za minuli rad.

Autor:
Danijela Rajkovi, rukovodilac Grupe za zarade i plate u javnim slubama, Sektor za rad,
Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike,
Beograd, jul 2014. godine.

11