STRUKTURA pakla

PREDVORJE PAKLA bezvoljnici / straljivci

Ovde su bezvoljnici oni koji ne zasluuju ni pohvalu ni pokudu nee ih ni raj ni pakao;
kao da nisu ni bili. Oni su potpuna negacija ivota. (Dante preko Vergilijevih rei izraava
prezir pema onima koji se za ivota nisu opredelili ni za koga, ni za zlo ni za dobro. Pesnikov
aktivistiki duh najstroe osuuje moralnu mlitavost, bezvoljnost, ravnodunost prema bitnim
ivotnim i drutvenim problemima.)
Takva dua smrt ne moe da spozna
a ivot njen slepi takva je nesrea
da sve je bolje nego ta sudbina grozna.
Sa njima su i aneli koji su ostali neopredeljeni u sukobu izmeu Boga i Lucifera.
Ovde se Danteu uini da je prepoznao papu elestina V onog koji se posle pet meseci
odrekao svog poloaja: videh i poznah i onu senu / to je kukaviki visok in odbila... pa ga
je nasledio papa Bonifacije VIII, koga Dante posebno ne voli...
Goli su, uzdiu i plau a podbadaju ih rojevi muica i osa. (Due su sauvale zemaljski
izgled i trpe kao da imaju telo...) Lica su im krvlju iarana a ona je pomeana sa suzama i
jedno i drugo kaplje na noge gde ih crvi siu...
Ovde nema ni jedne zvezde.

Od predvorja do limba pesnici stiu na Haronovom amcu preko reke Aheront. (Harona,
mitolokog kormilara, Dante je pretvorio u avola, i za razliku od Vergilija u Eneidi, on istie
snagu njegove figure, energinost i otru re njegovu.) Haron ima obraze pokrivene gustom
dlakom (kao zver) i oi zakrvavljene od avolskog besa. On prvo odbija da preveze Dantea,
jer je iv, ali ga Vergilije opominje da je to nebeska volja.
Haron due u un zbija popu stada, / svaku koja okleva udara veslom k'o magare.
U ugrejanoj zemlji stvorila se para, a od nje vetar koji, da bi se probio iz Zemljinih ponora,
potresa donje slojeve i postaje olujom iz koje sevaju munje i gromovi... Od silne svetlosti i od
straha, Dante gubi svest. Budi ga straan udar groma. Stigli su do prvog kruga pakla.

PRVI krug pakla: LIMB nekrteni (due pravednika koji nisu krteni) i roeni pre
Hrista
Njih mori enja da vide Boga i uzdiu. ... bol bez muenja ti siromasi oseali... Oni nisu
podvrgnuti mukama, ali ni ne uivaju u blaenstvu. (I Vergilije je ovde!)
Ovde su:
-

pravednici koji nisu mogli da se spasu jer nisu bili krteni Adam, Avelj, Noje,
Mojsije, David, Avram...

Aheront reka u severnoj Grkoj koja je na nekoliko mesta ponirala u zemlju, zbog ega se verovalo da vodi
u Donji svet. Kod Homera i Vergilija ovo je glavna reka u Hadu, a njene pritoke su Kokit, Stiks i Flegeton. Kod
Dantea se u Aheront ulivaju reke Stiks (sa pritokom Kokit rekom plaa) i Piriflegetont (reka vatre).

Haron u posthomerskim mitovima, stari laar koji amcem prevozi due umrlih preko voda koje teku oko
Donjeg sveta. On je mrk i zloudan; odbija da preveze due nesahranjenih (pa one, ekajui, 100 godina lutaju
po obalama reka u Podzemlju), a ive prevozi samo sa dozvolom bogova. Kao dokaz da takvu saglasnost imaju,
moraju pokazati zlatnu granu, kakvu je Eneja dobio od Sibile.

Limb u rimokatolikoj teologiji mesto u kome do poslednjeg suda borave due pravednika koji su umrli pre
Hrista i dece koja su umrla nekrtena.

veliki ljudi antike 1.pesnici etiri velike seni: Homer (kao kralj ide... ma u ruci
ima...), Horacije, Ovidije i Lukan (tako videh da se skupi... lepa kola najveeg meu
svima, / koji kao orao nad drugima slavi tj. Vergilije ... pa sam esti bio meu takvim
umovima); a potom Dante ide sa njima do nekog zamka koji je opasan sa sedam
zidova, prolazi kroz sedam kapija i doe na travnjak gde vidi: 2. mitske likove:
Elektra, Hektor, Eneja itd. 3.dravnike: Cezar, Brut itd. 4.filozofe: Sokrat, Platon,
Heraklit, Zenon, Demokrit itd. 5.naunike: Ptolomej, Euklid, Hipokrat itd.;

znameniti arapski filozofi i uenjaci: Averoes...

Kurcijus: Danteu je potreban susret sa antikim pesnicima i prijem u njihov krug. Oni
moraju da legitimiu njegovo pesniko poslanstvo. Tih est pesnika su sjedinjeni u idealnu
zajednicu: lepu kolu nadvremenog autoriteta, iji lanovi imaju isti rang. Tih est autora su
izbor iz antikog Parnasa. To to ih Dante ujedinjuje u jednu kolu znai reprezentativan
izraz srednjovekovne slike antike. Danteov susret sa lepom kolom zapeauje recepciju
latinske epike u hrianski spev o Stvaranju sveta.
1. Homer kao uzvieni predak nije za srednji vek bio neto vie od velikog imena. Jer,
srednjovekovna antika je latinska antika. Ali, to je ime moralo da se pomene bez
Homera ne bi bilo Eneide; bez Odisejevog putovanja u Had ne bi bilo Vergilijevog,
samim tim ni Danteovog. Homer je samo primus inter pares (prvi meu jednakima).
2. Vergilije
3. Horacije predstavnik rimske satire. Ona srednjem veku slui kao lekovita moralna
propoved. Danteova Komedija je, pored ostalog, i kritika vremena.
4. Ovidije Metamorfoze daju kosmogoniju i kosmologiju koje su se podudarale sa
savremenim platonizmom. Osim toga, one su i romaneskno napeti repertoar mitologije
Who is who za mitoloke likove. Sem toga, sve te mitoloke prie su imale i svoj
alegorijski smisao Ovidije je, dakle, bio i riznica morala.
5. Lukan virtuoz strave i patosa, ali i poznavalac podzemnog sveta i njegovih vetica i
aveti. Uz to on je bio istorijski izvor za rimski graanski rat. On velia Katona kojeg
Dante postavlja za nadzornika u podnoju Brega istilita.
6. Stacije pesnik epa o tebanskom bratoubilakom ratu koji se zavrava hvalospevom
Eneidi. Pria o Tebi je bila omiljena knjiga srednjeg veka, popularna kao svet kralja
Artura.

DRUGI krug: razvratnici

Na ulazu u drugi krug pakla stoji sudija Minoj. On svakoj dui odreuje mesto muenja
uvrui rep onoliko puta koliko eli da nesrenik sie ((niz levak pakla)). (Dua se prvo
ispovedi, pa uje kaznu, pa se sputa.) I Minoj eli da sprei Dantea da ue, ali ga Vergilije
odvraa.
Stigoh na mesto gde ne svetle dani
to rie kao more u oluji

Parnas:
1. visoka gora u Grkoj na kojoj je, po verovanju starih Grka, stanovao Apolon, bog umetnosti, sa muzama
2. preneseno svi pesnici neke zemlje, nekog naroda

Kosmogonija nauka o postanku i razvoju nebeskih tela i njihovih sistema, naroito Sunevog sistema; razne
ideje, predstave, mitovi o postanku sveta.

Kosmologija uenje o kosmosu, svetu kao o celini i zakonima koji vladaju u njemu.

Zapazi: Dok su prva petorica u Limbu, Stacije je u istilitu! (Peti krug rasipnici.)

Minoj mudri i strogi mitski kralj na Kritu, slavan za ivota po svojim zakonima i pravednosti. Vergilije ga je
u Eneidi smestio u podzemni svet kao jednog od trojice sudija, dok je Dante od njega nainio demona koji sudi
na ulazu u pravi pakao.

(...)
Paklena oluja tu veno bruji
nosi due u svome vrtlogu...
(...)
uju se krici, pla i stenjanjem
kletve svakojake upuuju bogu.
De Sanktis: Pakao je u poetku neodreen, bez obrisa; krug, mesto, nita drugo rekao bi
ovek da je to prazna priroda, kad je ne bi ispunjavali venost, mrak, smrt i oaj.
Prvo podruje gornjeg Pakla obuhvata grenike puti, sladostraa. Tu su greni ljubavnici,
osueni da ih veno nosi i baca paklena oluja (vrtlog koji vitla duama), koja kao da
simbolizuje strast koju su za ivota oseali. U jatu grenih dua vidimo slavne ljubavnike iz
mita i literature: Semiramidu , Didonu, Kleopatru, Helenu (koja, s vatrom u telu, toliko zla
dozva), Ahila, Parisa i Tristana. Posle tih legendarnih figura, koje pisac ne pokuava da
individualizuje, pojavljuju se Paolo i Franeska.
Kurcijus: jasan je izbor ovih sedam linosti za egzemplarne predstavnike sladostraa.
(Vergilije poimence nabraja vie od hiljadu njih, ali Dante nam saoptava ovaj niz od sedam
imena.) Semiramida je prva, jer carstvo Asiraca pripada svetskoj istoriji, razdoblju koje je bilo
jo pre trojanskog rata. Didona kao vergilijevska heroina nije smela izostati. Kleopatra je
dostojna pomena zbog svoje veze sa Cezarom. Helena, zahvaljujui obradi Homera u
srednjevekovnoj knj. tradiciji. Itd. Na kraju Dante trai i dobija obavetenje o dva druga
imena Paolu i Franeski pa tako dobijamo simbolian broj devet.
Paolo i Franeska de Rimini Oni i u paklenom vihoru lete neodvojivi. Na Danteov poziv
izleu iz jata dua... Dante od Franeske saznaje da ispata zbog ljubavi:
Ljubav to nikome ko voli ne prata to je,
Pa i mene takvom snagom zavrti
Da, kao to vidi, jo ne naputa srce moje.
Dante pita i dobija odgovor na to kako su se spojili... Najzanimljiviji trenutak njihove
zabranjene ljubavi nam je dat: kako su postali svesni svojih oseanja...
Jednog dana, zabave radi, itasmo o Lanselotu kako ga je ljubav skolila; bili smo sami, niko
na nas nije motrio. Nekoliko nas je puta to itanje prinudilo da ukrstimo poglede i promenimo
boju lica; ali samo nas je u jednom trenutku savladalo.
(...)
Kad proitasmo da na eljeni osmeh usana
Poljubac spusti taj vitez zaljubljeni,
Ovaj to me nee napustiti nijednoga dana
Na usne mi poloi poljubac ostraeni.

Semiramida vavilonska kraljica. Prialo se da je ivela u nedoputenoj ljubavi sa sinom i da je takav odnos
dozvolila zakonom /dala da se taj postupak sankcionie zakonom (?).

Didona legendarna kartaginska kraljica, erka tirskog kralja Bela. Novi kralj Tira je ubio Didoninog mua i
hteo da se domogne njegovog bogatstva, a ona je, sa blagom i nekoliko pristalica, pobegla u Libiju. Tamo je
podigla Kartaginu. Po Eneidi, Eneja je, tokom svojih lutanja, voen Venerom, naiao na Didonin dvor, gde
pripoveda svoje pustolovine, a kraljica se, po boginjinoj volji, u njega zaljubljuje, zaboravivi da se pokojnom
muu zaklela na vernost. Jupiter alje Merkura Eneji sa nareenjem da nastavi put ka Italiji. Poboni i svoje
misije vazda svesni Eneja ovo poslua, a naputena Didona nagovetava kartaginsku osvetu Enejinim potomcima
i na lomai se probada njegovim maem.

Kleopatra egipatska kraljica. Bila je ljubavnica Cezarova i Antonijeva. Kada ju je Oktavijan zarobio, pustila
je da je ujede otrovna zmija nije htela da je Oktavijan ivu odvede u Rim kao zarobljenicu.

Tristan i Izolda na putu za dvorac kralja Marka, popili su ljubavni napitak namenjen kralju i njegovoj
buduoj eni Izoldi i ostali vezani do smrti uprkos svim preprekama na koje su nailazili.

Zajedniko itanje vitekog romana, uzajamni pogledi zbog njegovog sadraja, bledilo zbog
udnje i strepnje da ne odaju sopstvenu elju, provala nezadrive strasti u poljupcu... Turobni
mrak pakla za trenutak je osvetlila ljudska toplina...
Paolo uti i plae dok Franeska pripoveda... Dante pred njihovim jadom pada u nesvest...
Strast i tragika: Odbiti Paola ili se prepustiti ulnoj i nedozvoljenoj ljubavi?
Smisao ove epizode se ne iscrpljuje u opiu duevnog stanja likova ni Franeskine strasti, ni
Danteove zbunjenosti, nego se on nalazi u dramatinosti susreta due koju je pobedio greh sa
duom koja tei greh da savlada...
U prikazu ene izlazi se iz sholastikih apstrakcija i ovladavamo stvarnou. ena vie nije
Beatrie, tip to su ga stvorili trubaduri, kolebljiv izmeu ideje i stvarnosti tu ena dobija
karakter, strast, bogatu i ivahnu linost. To je svet velike poezije epopeje i tragedije.
Ova epizoda jasno pokazuje novinu Danteovog prikazivanja oveka i njegove sudbine. U
svet mrtvih ulaze Danteovi savremenici , koji nemaju ulogu alegorijskih otelovljenja grene
strasti ve su u potpunosti individualizovani, uverljivi likovi. De Sanktis Franesku naziva
prvom enom modernog sveta. Dante o njenom udesu govori bez hrianskog moralizma.
Kurcijus: pojavljivanje Franeske i Paola pokazuje eksplozivni prodor istorije u epski,
mitoloki, filozofski svet srednjeg veka.

TREI krug: prodrljivci

Kerber, pas sa tri glave od kojih svaka laje, i repom i kosom nainjenom od zmija, bdi nad
prodrljivcima. Oni su potopljeni u blato i ibaju ih prljava kia (vena, prokleta, ledena i
teka), sneg i grad. Sve je prljavo i smradno. Kerber prodrljivce upa, odire im kou i kida ih
pandama i zubima.Vergilije ovom udovitu crvenih oiju, prljave crne brade i velikog
trbuha, baca u usta blato i dok ga on prodire uvodi Dantea u njegovo kraljevstvo.
...pseto koje laje to gladno je,
pa se smiri kada zalogaj baci pred ludu,
jer samo da dere ono namerno je...
Duhovi lee na zemlji. Jedna se dua uzdie i obraa Danteu to je ako, Firentinac, koji
otkriva Danteu, na njegovo pitanje, buduu sudbinu Firence u vreme borbe izmeu Crnih i
Belih kada je pala krv 1. maja 1300. godine. (Crni prvo budu prognani a potom se uz pomo
pape Bonifacija VIII vrate i prognaju neke Firentince, meu njima i Dantea.)
Dante pita Vergilija hoe li muke osuenih biti vee posle Sudnjeg dana i dobija potvrdan
odgovor, jer to je neto savrenije, ono utoliko vie osea i bol i radost.

ETVRTI krug: tvrdice i rasipnici

Pluton, straar etvrtog kruga, ljuti se kada vidi Dantea i Vergilija, pa priziva Sotonu.
Vergilije ga smiri pominjui arhanela Mihaila (koji je kaznio pobunjene anele). Na ove rei
Pluton padne na zemlju... (Dante Plutona prikazuje kao avola koji ima vuji lik i glas.
Vuica, kao alegorija pohlepe, jedna je od tri zveri sa poetka...)
Rasipni i tvrdice su osueni da veno jure svojim polukrugom tako da se na jednom i drugom
kraju tog svoga polukruga sastaju, pa se vraaju natrag grudima valjajui, uz urlike, teke
terete. Pri svakom susretu prebacuju jedni drugima greh zbog koga pate:
Zato uva? i Zato baca zlatnike?
Meu tvrdicama su popovi, pape i kardinali. Dante se ali Vergiliju da ne moe nijedno lice
da prepozna. Vergilije kae:

Franeska je iz porodice koja je vladala u Raveni, a njen dever Paolo iz porodice koja je vladala u Riminiju.
Uhvativi brata i enu u nedoputenoj ljubavi, Malatesta, Franeskin mu, ubio ih je oboje, verovatno 1285.
godine. (Mu je, po Franeskinim reima, u Kaini I pojasu IX kruga pakla gde se nalaze izdajice roaka.)

ivot njihov, to ga greh blati,

Zamraio je lik greniku svakome...
Vergilije ne eli da troi rei na ove grenike...
Pesnici ovde razgovoraju o boginji sree. Srea je, po Danteu, nebeska, aneoska
inteligencija, neumoljivi izvrilac boanske bolje, kojoj ljudi ne mogu da izmaknu. Ona nije
ni slepa ni prevrtljiva.
PETI krug: naprasiti i lenjivci
Peti krug je u movari Stiks, koja okruuje uareni grad Dis. U gornjim delovima i na
povrini movare kanjeni su naprasiti, a u njenim dubinama, pod povrinom, dave se
lenjivci. I jedni i drugi su, dakle, blatnjavi i goli... Prvi se tuku (glavom, rukama, nogama) i
kidaju jedno drugom meso zubima, a drugi jadikuju i uzdiu al njihove se rei ne uju jasno
jer su pod povrinom, a uzdasi njihovi stvaraju mehure na povrini movare...

Od petog kruga do grada Disa

Na obali Stiksa postoji kula na kojoj se pojavljuju dva svetla. Ona najavljuju gradu Disu
dolazak Vergilija i Dantea. Iz Disa se vidi trei plamen koji potvruje da je obavetenje
primljeno. Pesnici preko Stiksa idu barkom demona Flegije.
Firentinac Filipo Arenti, naprasnik (pripadao je Crnima u Firenci, a Dante Belima),
blatnjava dua, pokuava da ue na amac, ali ga Vergilije odbija. Sada Vergilije grli Dantea i
ljubi ga: Duo ponosita, ona to te rodi blagoslovena bi... Dante kae da se nada da e videti
kako Arenti tone u movari. Tako i bi a Arenti pone sam sebe zubima da kida...
Dante je uplaen kada im se obrate avoli ispred grada, govorei da Dante ne moe da eta
po mrtvim kraljevstvima... Kae Vergiliju: Ne ostavljaj me... tako samog ti... Hoe da se vrati,
ali ga Vergilije hrabri...
Poto su izali iz barke, demoni pokuavaju da im, na kapiji, spree ulazak u Dis, grad
mrtvih (grad pun prokletih dua i avola). Vergilije pokuava da ih nagovori, oni mu zalupe
vrata. Vergilije se trudi da sakrije svoj nemir (zbog nedolaska nebeskog izaslanika) pred
Danteom, da se on ne bi uplaio... Tei Dantea da je on ve dolazio ovde, te da zna put do dna
pakla. (Erihta, arobnica koja je znala da vraa due u njihova tela, jednom ga je nagnala,
proklevi ga, da izvue jednu duu iz Judinog kruga...)
Na jednoj kuli grada se pojave Erinije (tri paklene furije oblivene krvlju, mladih tela i sa
zmijama umesto kose koje grebu svoje grudi noktima, udaraju se akama i viu) i prizivaju
Meduzu protiv dvojice pesnika. Vergilije kae Danteu da sakrije lice da ga Meduzin pogled
ne bi skamenio, a onda i svojim rukama pokrije Danteove oi.
Na povrini Stiksa se pojavljuje nebeski oslobodilac on hoda po Stiksu, a pete su mu suve,
a due bee pred njim. Ovaj aneo (boji poslanik) tapiem (palicom) otvara vrata Disa i grdi
avole (Zato se opirete, troei snagu, volji iji cilj nikada spreen ne moe biti...), pa se
vraa odakle je doao, ne progovorivi ni re sa Vergilijem i Danteom: liio na oveka koga
mori drugih briga jato...
***
Ovde je predeo ureeniji Disov grad. Potom demoni postaju avoli, groteskna bia,
ovekolikiji, okrutniji, zainteresovaniji, opasniji. Prostor je sve neureeniji. Na kraju su

Ovi znaci podseaju na ondanje vojne obiaje...

Flegija zapalio hram u Delfima jer mu je Apolon osramotio erku. Dante ga je pretvorio u demona koji
prevozi due preko movare i simbolino predstavlja bes koji ne preza da se usprotivi i boanstvu.

Meduza jedna od tri Gorgone, jedina koja je bila smrtna. Persej joj je odsekao glavu kojom je mogla da
pretvori u kamen svakog koga pogleda.

demoni giganti. Prostor se suava nestaje u nesagledivom bezdanu, bunaru, jami, rupi
oblik levka ili vrtloga.
Izokrenuta priroda, unitena u Disovom gradu. Priroda je liena svog ivota, svog neba, svog
svetla, puna tuge i bola, zajedno sa vrlinom otila je i lepota koja je bila njeno lice. Vide se
gorui grobovi, jezera krvi, stabla koja plau i govore: sve je to priroda koju je grenik
iskvario, izokrenuo. Ove slike deluju na vie ula: zvuk, vizija, miris, hladnoa, bol.
Opisi su kratki slike samo na trenutak bljesnu, brzo se smenjuju. Dante ne eli da deluje na
matu, ve da potrese savest!!!
***

ESTI krug vrata grada Disa jeretici i epikurejci (po tadanjem znaenju, protivnici
tumaenja o besmrtnosti due)

Jeretici lee u goruim grobovima. Epikurejci lee u otvorenim grobovima.

Farinata jeretik (+ politiki protivnik Danteov, jedan od najpoznatijih voa Gibelina).
Uzdie se, odjednom, u potpunoj tiini, iz uarenog groba. Viri do pojasa i obraa se Danteu
javio se jer je prepoznao po govoru Toskanca. Ovde poinje dijalog meu politikim
protivnicima najpre otar i odbojan, a zatim sve ljudskiji i pun razumevanja ovo sugerie
Danteova vest o patnjama Farinatine porodice i o porazu njegove stranke. Farinata doputa da
je svojom politikom praksom mogao biti tetan voljenom gradu. Uzvien stil njegovog
govora, rodoljublje, psiholoki uverljiva udnja da u toj pustoi progovori sa ivim
ovekom... Farinata se iz groba uzdie poput spomenika i vidljiv je u celoj svojoj fizikoj i
moralnoj veliini. Posle jetkog Danteovog odgovora na Farinatinu izjavu da je dva puta
pobedio gvelfe, i tenzije koja je nastala u ovom sukobu, majstorskim kontrapunktom se
prekida ova epizoda sa Farinatom i umee se nova posveena motivu roditeljske ljubavi.
Razgovor prekine Kavalkante dei Kavalkati otac pesnika Gvida Kavalkantija, Danteovog
najboljeg prijatelja iz mladosti. Dante vidi samo njegovo tuno lice jer, za razliku od Farinate,
on klei u grobu. On prvo pogledom trai nekoga a onda pita Dantea zato Gvido ne putuje sa
njim (Zato si bez sina moga?), a kad iz Danteovog odgovora pogreno shvati da mu je sin
mrtav, padne natrag u raku, kao da je drugi put umro. (Kako neto kasnije saznajemo, Dante
se zamislio kako to da mrtvi ne znaju sadanjost, kad znaju daleku budunost, pa je zato
oklevao sa odgovorom i time ostavio Kavalkantea u uverenju da je Gvido mrtav.)
Farinata nastavlja razgovor sa Danteom. Tuni meuprizor kao da je delovao na blai ton u
priznanju gibelinskog poraza: vie od paklenih muka Farinatu boli neuspeh njegove stranke i
progonstvo njegove porodice. U sveanom stilu Farinata prorie Danteu da e biti prognan.
Objanjava kako due znaju daleku budunost, a ne znaju sadanjost o tome mogu da
saznaju samo od novodolih... U Farinatinim reima na kraju saoseanje je prevladalo
sarkazam jer e se obojica izjednaiti u sudbini. Vrhunac Farinatine reakcije je u bolnom
seanju na bratoubilaku bitku kod Montapertija, kada se kao prognanik morao boriti, ali se
nakon pobede jedini usprotivio zakljuku istomiljenika koji su hteli da do temelja razore
Firencu. Farinatine rei su pune ponosa i tuge rodni grad je zaboravio njegovu zaslugu.
Dante poruuje Kavalkanteu preko Farinate da mu je sin iv...
Vergilije die prst i kae Danteu da dobro slua:
Kad bude kraj one iji sjaj vredi
I to sve vidi i na sve pazi
Ona e tvoj ivotni put da odredi. (Beatrie)

Verovatno zbog svoje senzualistike teorije saznanja i hedonistike etike koja ideal dobrog ivota vidi u
duevnom miru i zadovoljstvu...

Vergilije i Dante sedaju na grob pape Anastazija da bi se iza poklopca tog groba privikli na
smrad. Ovde Vergilije objanjava Danteu kako su smeteni grenici u paklu tj. koje vrste
grenika se nalaze u krugovima koji slede...

SEDMI krug prvi deo / pojas: nasilnici protiv blinjeg svoga

uvar je Minotaur, simbol bestijalnosti. (Sin Pasifajin, pola ovek, pola bik.) Njega Vergilije
razbesni pominjui Tezeja, koji ga je ubio, a onda kae Danteu: Tri ka prolazu, lake je
proi kada ga bes zanese.
Vergilije objanjava Danteu kako je ovde sada vea strmina nego kad je pre bio al onda je
Isus doao i oteo due iz limba, pa je prilikom silaenja u limb izazvao potres...
Ovi nasilnici su uronjeni u Flegetont, reku kljuale krvi. Krvava reka u kojoj kljua onaj to
je / nad blinjim znao da se iivljava. U reci su tirani potopljeni do ela u reku krvi (Dionisije
Sirakuanin, Atila koji je spalio Italiju sve do Rima u V veku, Pir II koji je pobedio
Rimljane uz teke sopstvene gubitke...) ubice potopljene samo do vrata, razbojnici su u
najpliem delu...
Na obalama Flegetonta su kentauri, koji jure i gaaju strelicama nasilnike kada pokuaju da
se uzdignu iz vrele kriv, i njihov voa Hiron...
Na Vergilijevu molbu, Hiron odreuje Nesa , jednog od kentaura, da prenese Dantea na
drugu obalu reke u drugi pojas sedmog kruga. Dok idu du obale / u toku prelaenja reke
(?), kentaur im objanjava ko je sve u reci...

SEDMI krug drugi deo: nasilnici protiv sebe samih (samoubice i raspikue)
Samoubice se pretvorene u tamna stabla sa iskrivljenim deblima i otrovnim trnjema, a
rasipnici goli jure kroz ovu umu, gonjeni i razdirani od gladnih kuja / opora krvoednih
pasa. Ovaj mrani krajolik je nastanjen harpijama (tri udovita sa enskom glavom i telom
ptica, sa krilima i kandama.)
Pesnici idu kroz udnu umu sa iskrivljenim deblima umu samoubica, i Dante na
Vergilijev nagovor lomi jednu granicu. Na ovo ikne crna krv iz drveta i drvo, u kome je
zatoena dua dela Vinje, poinje da govori: Zato me kida ti?...
Pjer dela Vinja samoubica. Politiar (kancelar Fridriha II) i pesnik sicilijanske kole. Na
Vergilijevo obeanje da e Dante o njemu obnoviti uspomenu u svetu ivih dela Vinja pria
svoju sudbinu: Pao je u nemilost, zatvoren i oslepljen. (Bludnica zavist iji pogled uvek bdi /
nad carskim dvorovima, ta pokvarena / propast od koje boluju dvorovi svi / sve uzbuni protiv
mene...) U oekivanju nasilne smrti, ubio se razbivi glavu o zid. Njegova dua je zarobljena u
drvetu koje krvari, a Harpije mu lome granje. (Dante ne proputa da izrazi potovanje
uspomeni velikog gibelinskog vladara, ali implicitno projektuje (?) i sopstveni udes
nepravedno osuenog prognanika, koji je i sam upoznao tuu zavist i spletke.)
Posle Sudnjeg dana, samo due samoubica nee moi da se vrate u svoja tela:
Kao i druge due, poi emo ka naim telima,
Ali ne zato da se spoje sa naim duama,
Jer nije pravo da se ima to se samom sebi uzima.
Mi emo tada, u ovim alosnim umama,
Da ih poveamo, svako na trn najljui...

Nes kentaur koji je prenosio putnike preko jedne reke u Grkoj. Dok je prenosio Heraklovu enu Dejaniru,
pokuao je da je napastvuje, a Heraklo je, uvi njene krike, strelom smrtno ranio Nesa. Umirui, Nes je, da bi se
osvetio, rekao Dejaniri da e muevljevu ljubav zauvek sauvati ako mu bude dala da obue koulju natopljenu u
njegovoj, Nesevoj, krvi. Godinama kasnije, kad se pobojala da e je Herakle napustiti, Dejanira je postupila po
Nesovom savetu i Herakle je umro u stranim mukama. (Otuda se izraz Nesova koulja upotrebljava za fatalan
poklon.)

SEDMI krug trei deo: nasilnici protiv boga, hulitelji. Nasilnici protiv prirode.
Nasilnici protiv zanata (zelenai).
Pesnici stiu do peare (uarenog peska) na koju padaju ognjene pahuljice, veni ar. Od
ovoga se pesak pali udvostruujui bol grenicima... (Svuda je pesak, nema ni jedne biljke.
Ovu pustaru opasuje uma....) Tu hulitelji lee na leima, nepokretni, sodomisti neprestano
tre i zelenai sede pogureni, zgrbljeni. Zelenai sede na ivici ponora, pod vatrenom kiom i
uzalud se tite rukama. Svi su goli, sve ih kanjava vatrena kia, i svi pokuavaju da se
odbrane neprestano otresajui ar koji pada po njima:
Rukama su na sve strane mahali svi
Da se zatite od bola to zadaje uareni kam:
Isto tako leti rade psi,
as njukom, as repom kada ih grizu
Buve, muice i obadi zli.
Kapanej hulitelj prezirao bogove. Jedan od sedam grkih kraljeva koji je opsedao Tebu.
Dok je juriao na zidine, hulio je na Zevsa izazivajui ga da spase grad. Zevs ga je ubio
munjom na gradskim zidinama. I u paklu on je ohol, pun prezira i ljutine. Vergilije mu kae da
je zbog te oholosti i kanjen...
A nema kazne vee od one koju
Tvoj bes moe tebi samome da zada.
Vergilije savetuje Danteu da pazi kuda gazi treba da hoda du ruba ume, da ne stane na
uareni pesak...
Vergilije objanjava Danteu da reke i jezera u paklu nastaju od suza koje teku iz tela statue
Starca na Kritu simbola ljudske istorije. (U peari tee reica??) Vergilije poinje priu o
Kritu na kome je nekada vladao Saturn, dok je jo trajalo zlatno doba. (U hrianskom
smislu, ovo oznaava stanje nevinosti.) Tu je statua Starca koji gleda prema Rimu (Rim kao
nada oveanstva). Glava mu je od zlata, ruke i grudi od srebra, pojas od bakra, a nodole je
sve od gvoa, osim desne noge koja je od gline. Svaki deo ima svoje raspukline, osim onog
od zlata. Iz ovih pora liju suze i padaju na zemlju i stvaraju reke Hada: Aheront, Stiks i
Flegetont koji se slivaju u jednu Kokit.
Bruneto Latini Danteov prijatelj i uitelj. Politiar i pisac. Dante daje svedoanstvo o
voljenom majstoru umetnosti. Latini je sodomist besomuno juri po peari. Bruneto mu se
obrati a Dante isprva ne moe da ga prepozna njegovo lice je spreno... a zatim kae: jor
Bruneto, vi tu...? Dante ga zove da sednu i popriaju, ali Bruneto bi, ako bi stao, bio kanjen
da sto godina mora da stoji te ne bi mogao kretanjem da se zatiti od vatre, ko to kolko-tolko
moe sada. Zato moraju da hodaju dok priaju... Bruneto predskazuje Danteu da e se
mrnja njegovog rodnog grada okrenuti protiv njega (ponovo e ga prognati) i Dante sveano
obeava da e to zapisati u svom pamenju i tako sauvati. Bruneto mu prorokuje i da e
uploviti u slavnu luku. Na Danteovo pitanje ko su najpoznatiji stanovnici ovog dela pakla,
Bruneti kae da su to uglavnom svetenici i pisci... Na kraju Bruneto preporuuje Danteu
svoje glavno delo Trezor reima: U njemu jo ivim... Zatim se Bruneti okrete i polete niz
polje trao je brzo kao trka koji u Veroni biva nagraen zelenom ojom: ali je izgledao u
juriu tome / kao onaj to pobeuje, a ne onaj izgubio to je.
Eliot: Opisujui Bruneta koji, tako nisko pao, tri kao pobednik (Danteove rei), Dante u isti
mah karakterie i samu kaznu.
Kurcijus: Dante Latiniju iskazuje u paklu najlepu poast ovim stihovima.

Zelenai ne potuju biblijsku naredbu (?) da ovek treba da radi i da u znoju lica svoga jede hleb svoj...
Dante je Bruneta Latinija upoznao u franjevakom manastiru Santa Kroe gde se kolovao. Latini ga je tu
poduavao i savetovao. Bio je gvelf... Samo je Dante zabeleio da je Bruneto bio sodomist.

Dvojica pesnika stiu do ivice ponora niz koji tee krvava reka (?) i Dante skida ue koje ima
oko pasa i daje ga Vergiliju, poto ga je u klupe svio... Vergilije, stojei dalje od ivice, baca
u ponor ue i poziva udovite Geriona. Najavljuje Danteu da e se uskoro pojaviti
stvorenje najgore.
... kunem se itaocima,
elei da moje delo traje kroz vekove budue,
da videh...
(...)
kako se neka prilika...
grozna da i najhrabrijem zastane dah u grudima...
Gerion se penje. Gerion je olienje prevare, licemerja. On ima lice potenog oveka (i glatku
kou lica), telo zmije (prekriveno ploicama i kvrgama), kande lavovske, rep korpije.
(Dakle, on ima jedno telo, a vie priroda.) Dok se Vergilije pogaa sa njime da ih odnese do
dna pakla, Dante prepoznaje zelenae po porodinim grbovima koji se nalaze na torbama to
im vise oko vrata. Jedan se obraa Danteu, kazavi da jedva eka da i njegov komija uskoro
doe ovde... Dok pria, on krivi usta i plazi se...

Prelazak iz sedmog u osmi krug

Na leima ovog repatog i leteeg udovita, sputaju se do 8 kruga. Dante se penje sa
strahom na Gerionova lea, a Vergilije ga vrsto dri (iako je Dante hteo uitelja ga zamoli da
ga snano zagrli, glas ga je izdao, ali ga je Vergilije sam obgrlio). Uitelj seda pozadi, da
Gerionov rep ne bi mogao da dodirne Dantea... Dok putuju Dante osea strah koji poredi sa
strahom Faetona i Ikara dok mu se topio vosak koji je drao perje. Kad ih Gerion spusti na
dno, kao strela odjuri dalje...
OSMI KRUG: JARUGE u ovom krugu pakla ima 10 zlih jaruga. Ovde su: kradljivci,
varalice, krivokletnici, lopovi. Ovde je namenio mesto papi Bonifaciju u bunaru, da dubi na
glavi dok mu pre stopala. Menja se:
-

priroda

demon i ovek ljudsko lice nestaje

slike gadost

stil nii ton

Naelo zlih jaruga: pretvaranja oveka u ivotinju i obrnuto

Nema velikih linosti. Manje individua NEMO STADO. Odisej retko veliki lik u
Jarugama. Pretvoren u plamen zajedno sa Diomedom.
Komika prikazivanje mana i poroka. Karikatura:
-

arobnjaci kojima su glave okrenute za 180 stepeni pa im suze padaju meu guzove
umesto na grudi.

avoli se plaze svom voi koji prdi

poreenje due koje bee od _______ sa abama.

Ali, Dante se ne zadrava na ovome, ne ruga se ne podie do protivuzora - NEMA

SMEHA. Karikatura ubija samu sebe izazivajui tezu (?) UZVIENOST KOMINOG.

Faeton sin Helija. Jednom je dobio dozvolu da upravlja oevim kolima, ali nije znao da upravlja, pa se
sruio pogoen Zevsovom munjom Zevs ga je kaznio jer je sagoreo sazvea, a trag tog dogaaja je Mleni
put.

Jaruge su koncentrino poreane oko dubokog bunara, koji se nalazi u sredini okrugle
poljane. (Dante poredi jaruge sa jarkovima (?) koji opasuju tvravu.) Od ivice
poljane do bunara vode mostovi preko svih jaruga. Sve je sive boje i sve je od
kamena.

OSMI krug prva zla jaruga: podvodai i zavodnici

Njih biuju rogati avoli. Ovde je Jason, fala bogu.

OSMI krug druga zla jaruga: laskavci

Laskavci su zaronjeni u ljudsku neist (potopljeni u izmet) i sami sebe udaraju.
Videh jednog tako umazanog govnima
Da se nije znalo je li pop ili pripada obinom svetu.
Ovde je Taisa zavodnica, hetera, poudna; laskala je ljubavnicima; grebe se u govnima,
prljava i raupana. as une, as ustane.
To je Taisa, kurva koja je ovim reima
Svome ljubavniku kada zapita: Jesam li po volji
Tebi i mio? odgovorila: Neizmerno, u srcu i mislima!

OSMI krug trea zla jaruga: simonijaci oni koji trguju crkvenim dobrima i
slubama
Simonijaci su kanjeni tako to vise strmoglavce u malim bunarima iz kojih im vire noge, a
mui ih vatra koja im lie stopala.
Kao to gore stvari masne od ulja,
Pa plamen samo po povrini gori,
Tako i njih ovde od prstiju do peta vatra ulja.
(Kao to su u ivotu preokrenuli crkvene zakone i kao to su bili pohlepni na zlato koje je iz
zemlje, tako su sada naopako zabiti u upljine kamena, a tabani im gore.)
Dante govori o izgledu ovih bunara tako to ih poredi sa posudama / udubinama krstionice u
crkvi San ovani u Firenci koje su isto tako jednake veliine i okrugle... Pominje da je jednu
takvu posudu razbio pre nekoliko godina da bi spasio ivot detetu koje je upalo u nju, i brani
se od sumnji da je iz drugog razloga tu posudu razbio...
Dantea do bunara Vergilije nosi, ne sputa ga...
Ovde Dante sree papu Nikolu III, koji od Dantea pomisli da je stigao papa Bonifacije VIII,
koga oekuje...
Dante pominje viziju korumpiranog paganskog Rima koju je dao Jovan Bogoslov u svojoj
Apokalipsi. Tu ovaj govori o Rimu kao o velikoj bludnici. Dante kae da nema razlike
izmeu pagana i simonijanaca... Obraa se Konstantinu, koga krivi to je papi Silvestru dao
dominaciju nad Rimom. (Re je o legendi...)
(Dante simonijance smatra krivcima zla u drutvu svojeg doba oni su podmiivanjem i
meusobnim svaama postali krivi za anarhiju u savremenom svetu. Prema pesnikovom
miljenju red i pravda mogu da zavladaju ako svetovna vlast pripada caru, i ako se crkvenim
poslovima bave samo dobri i nepodmitljivi.)

Taisa uvena grka hetera, poznata iz Terencijeve komedije Evnuh.

Dobili ime po haldejskom arobnjaku Simonu koji je, po legendi / prema Bibliji?, hteo da kupi od apostola
tajnu pravljenja uda. Po njemu je dobila ime SIMONIJA prodaja svetenikih inova i indulgencija u
srednjem veku.

Vergilije je zadovoljan zbog Danteovih rei. Nosi ga, s lakoom, do vrha grebena koji vodi u
etvrtu jarugu. Tu ga paljivo spusti.

OSMI krug etvrta zla jaruga: vraevi i arobnjaci/ lani proroci?

Oni su osueni da hodaju natrake, sa glavom okrenutom naopako, pa im suze teku niz lea.
(Izoblieni glava im je okrenuta, pa im je lice na leima.)
Jer napred da vide njima je zabranjeno... tj. greh je videti ono to Bog nee da ljudi vide, pa
su zato vraevi, koji su hteli da vide daleko unapred, primorani sada da gledaju zauvek
unazad, odvraeni od svog cilja...
Ovde je Tiresija za koga Dante prepriava legendu po kojoj je jednom oinuo dve zmije u
toku parenja i pretvorio se u enu... Posle sedam godina naao je te dve iste zmije u istom
poloaju i oinuo ih ibom, pa tako povratio svoj izgled mukarca.
Jutro je drugog dana otkad su pesnici poli u pakao... Pesnici priaju o onome to za moju
pesmu vano nije... ((Intima.))

OSMI krug peta zla jaruga: varalice

Ovde crna smola kljua i u njoj se kuvaju, dave varalice, odnosno podmitljivci, koji za
novac ili neku drugu korist izdaju interese zajednice ili svoga gospodara.
I kao to iz vode u nekoj barutini
Vire abe sa glavom napolju napola,
A noge i telo skrivaju u dubini,
Tako svuda vire grenici puni bola...
Dante sveprisutnost smole poredi sa zimskim danima u venecijanskom brodogradilitu kada
svuda kljua dim od smole jer se trulo drvo zatiuje katranom i pukotine na brodu se
zapuavaju... (Poreenje koje je zapravo kontrast (smola: u brodogradilitu vrednost,
radinost, ivot. U paklu kljua i zamenjuje more a gore je sluila za zatitu brodova.)
Oko ove jaruge obilaze avoli, rairenih krila, lakonogi i zli, sa kukama da dohvate svakoga
ko se pomoli iz te vreline da bi se ohladio:
Skriven treba da plee tu,
Tako da ako moe, jo neto zgrabi prevarama...
Dante poredi ovu sliku sa slikom iz kuhinje avoli potapaju grenike kao to kuvarevi
pomonici potapaju meso viljukama u kotlu da ne bi isplivalo na povrinu...
Vergilije trai od avola da im omogue da prou bez problema. Zlorepi, voa ovih avola,
daje im pratnju od 10 avola (imena: Gazimraz, Palokrili, Bradokovrdavi, Rioludi...), ali ih
upuuje sa lanim obavetenjem ka nepostojeem mostu. Trapavko (jedan od avola) objasni
pesnicima da ne mogu dalje jer je most preko este jaruge sruen. Zato treba da idu du
bedema kako bi doli do drugog mosta nad estom jarugom, ali im tu sprema prevaru, jer su i
drugi mostovi nad estom jarugom srueni (od potresa koji je nastao kada je Hrist siao u
limb), pa e pesnici morati da siu na dno este jaruge a zatim da se penju na sledei, sedmi
bedem.
Vergilije hrabri Dantea:
Neka te time ne zastrauju
Pusti ih neka samo ree, po svom obiaju...

Poreenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba. avoli guraju due u
smolu kao to kuvar potapa meso u lonac. Soko ganja divlju patku.

Varalice varaju i u paklu: varalice se diu iz vrele smole da se ohlade i zaranjaju natrag im
vide avole. Izvesni ampola de Navara, koga varalice primete u ovoj akciji pa ga
izvuku na obalu da mu oderu kou, vara avole obeavajui im da e, ako ga malo
ostave na miru, izvesti na povrinu sedam varalica. Meutim, prevari ih...
(Poreenje bekstva ovog varalice pred avolima sa slikama iz ivotinjskog sveta:
Isto tako se ponaa divlja patka kada
Soko je ganja, pa ona zaroni sred movara,
A on se vrati u vis ljut i umoran tada.)
Dva avola se od besa zbog varaliinog bekstva pobiju i upadnu u smolu:
Vrelina ih je odmah razdvojila
Ali da uzlete bio je pokuaj nemogui,
Jer su se od smole slepila njihova krila.
Drugi avoli
Pruie vile ka dvojici u katranu
Koji su ve speeni bili u tom kalu...
Dante se boji da e avoli eleti da se osvete i zaista, avoli kreu pretei ka pesnicima, ali
Vergilije uzima Dantea u naruje
Kao majka koja iznenada probuena ustaje
I vidi da je okruena plamenovima,
Pa uzima sina u naruje, bei i ne staje,
Brinui toliko o njemu tada
Da samo u koulji ona ostaje...
i spusti se, nosei ga na grudima, sa njime u estu zlu jarugu u kojoj zlokande nemaju vlast.

OSMI krug esta zla jaruga: licemeri

Licemeri su pokriveni spolja pozlaenim kabanicama, a iznutra nainjenim od tekog
olova: Oh, tekog li plata za vena vremena! (Kao to su im rei spolja zlatne, a kriju teret
olovo zlih posledica lai.) Hodaju u krug plaui, spori zbog tekog tereta...
Ovde pesnicima Katalano dei Katalani, bolonjski gvelf, jedan od osnivaa napola vojnikog
Reda vitezova blagoslovene / blaene device Marije, otkriva da su svi mostovi nad estom
jarugom srueni i da treba da se ide uz kameni odron da bi se iz nje izalo.
Ovde je i Kajafa, veliki svetenik koji je na veu svetenika i fariseja zakljuio da treba
razapeti Hrista... (Jevanelje po Jovanu). On je razapet na tri koca i cvili... Lei sa raspetim
udovima i po njemu hodaju...
Vergilije se mrti dok ne stignu do sruenog mosta odakle mogu da krenu u sedmu jarugu:
U doba izmeu januara i februara
Kada...
Slana na zemlji i povrh prvih trava
Nalikuje svome belom zimskom bratu,
Ali njena belina se kratko zadrava,
Seljak kome zalihe hrane nestaju u vajatu,
Ustaje, gleda i vidi njive svoje,
Kako se bele, pa se, nesrean, pljesne po vratu,
Vraa u kuu i tu alosne pesme poje
...
a onda opet izae i nade mu se nove roje...

Ovaj monako-vojniki red vitezova se vremenom tako iskvario da je narod njegove pripadnike nazivao
fratrima-veseljacima.

... pa tap uzima i io

tera ovce iz tora na panjake zelene.
Tako je mene voa uplaio
Kada ga videh da mrti elo onako,
A isto tako me je brzo iz nevolje izbavio...
Vergilije savetuje Dantea da se ne preputa malodunosti:
Ne sme biti trom i iznemogao,
ree uitelj, jer taj se jo ne rodi
to je, sedei na perju, do slave stigao...
...
Zato, ustani, savladaj umor nezdravi
Sa duhom koji do pobede stie na kraju
...
Mnogo tee stepenice tebe ekaju...
...
Ustadoh tada pokazujui se vrlo snaan,
Iako se nisam ba tako oseao,
Pa rekoh: Hajde, jak sam i odvaan.

OSMI krug sedma zla jaruga: lopovi

Lopovi tre goli i uplaeni meu mnotvom otrovnih zmija koje ih mue (probadaju im
bubrege repovima i glavama...), a neki se stalno pretvaraju u zmije i obrnuto. Toliko su
smeani grenici i zmije da se ne moe prepoznati ko je ko...
Slepie se i smeae njihove boje u trenu tom
Pa nisu vie znali ni ko su ni ta su,
Kao to se deava sa belom hartijom
Kada pone da gori, pa je smee boje,
Jer jo crna nije, a ni nalik belom.
Vani Fui ovek-zmija. Kradljivac; pria kako je pokrao bogatu riznicu (svetinje) crkve
Svetog Jakoba u Pistoji, a onda za to optuio drugog oveka. Tuni stid to ga je Dante video.
(Stid = unutranji rascep.) Fui prorie Danteu izgnanstvo da bi mu se osvetio to ga je
video tako ponienog: Ali, da ne bi, u mojoj muci, moglo da traje / tvoje uivanje... (...) To
rekoh ba da bih ti bol zadao sada! Fui pokazuje ipak bogu. Zmije kanjavaju Fuija
(jedna mu se smota oko vrata, a druga mu vee ruke), to je Danteu toliko drago da bi mogao i
da se sprijatelji sa zmijama. Kae da ak ni Kapanej nije tako hulio na Boga... Za Fuijem
kree Kako, udovie, uveni kradljivac stoke, sin Vulkanov.
Kako je Dante ovde sreo pet lupea, potomaka najuglednijih firentinskih porodica, on se
sarkastinom apostrofom obraa rodnom gradu. U toj invektivi se sukobljavaju njegovi
oseaji moralista i politikog prognanika sa njegovom ljubavlju prema Firenci.

OSMI krug osma zla jaruga: zli savetnici

Svaki od zlih savetnika je umotan u plamen koji ga svuda prati, kao to je, dok je bio iv,
svoje savete uvijao u la. / Zli savetnici su skriveni u plamenu jer su tajno obavljali zlodela.
Kanjeni su vatrom jer su rasplamsavali strasti; jezik im je bio otar, pa se plamen to ih
obavija zavrava iljatim vatrenim jezicima.
Odisej i Diomed. Vergilije ih navodi kao neprijatelje Troje (predaka Rimljana). Posebno
pominje njihova zajednika (ne)dela:
-

prevaru sa Trojanskim konjem,

lukavstvo pomou koga su prepoznali Ahila skrivenog u Tetidinim haljinama da ne bi

iao u rat u kome e poginuti

i krau Paladijuma / Paladiona legendarne statue Palas Atine u Troji, trojanske

svetinje od koje je zavisila sudbina Prijamovog grada, jer ga niko nije mogao osvojiti
dok je statua u njemu.

Vergilije govori sa ovim grkim junacima a Danteu kae da uti...

Odisej pria kako je krenuo u Donji svet:
... Naputajui
Kirku koja me onako zatvori,
Vie od godinu dana...
(...)
ni nenost prema sinu, ni samilost sveta
prema starome ocu, niti ljubav moja
koja je za Penelopu trebalo da cveta,
nisu mogli da savladaju elju koja
me je vukla da upoznam svet celi...
i nagovorio svoje drugove da sa njim idu:
... nemojte vi nikada
da odustanete, sunev pratei trag,
da svet bez ljudi ne vidimo sada.
(...)
niste vi roeni da ivite kao skotovi,
ve da vas vrlinom i znanjem miluje vetar blag.
Tako su proli Gibraltar
Gde Herkul postavi one stubove ije
Granice nijedan ovek nije smeo da pree...
Evocirajui svoju poslednju pustolovinu, ton kratkog govora mornara podie do patetine
kulminacije predoujui im da se ovek od ivotinje razlikuje upravo po tome to je smisao
njegovog ivota initi dobro i spoznati istinu, i istiui beskrajne mogunosti saznanja.
Oduevljen pristanak Odisejeve druine je izraen u slici ludog leta koji nagovetava
konanu katastrofu (brodolom i pogibiju u okeanu). Njihova tenja je uzviena, ali uzaludna i
luda jer se protivi Bojim zakonima...
Dok je u prethodnim pevanjima Dante superiorno prezirao niske i podle kanjenike, ovde
ponovo, kao u razgovoru sa Franeskom ili Farinatom, pokazuje sloenija oseanja
potovanje prema velikih duhovima antike koji su pogreno upotrebili svoj dar.
Drugi zli savetnik je Gvido da Montefeltro. On je dao lo savet papi Bonifaciju VIII, zato to
mu je ovaj obeao oprotaj grehova. Ali, kad je umro, saznao je da se oveku ne moe
oprostiti greh ukoliko se nije uistinu pokajao: oprotaja nema onome ko se ne kaje, / niti
kajanje sa zlom ide pod ruku. (Ne vredi mu papin oprotaj greha.) Montefeltro proklinje papu
(neka ga zlo prati) zato to ga je vratio na ivotni put koga je pokuao da se odrekne naime,
Montefeltro je bio od roenja ne slian lavu, ve sam na delu na lisca liio. Ipak, pokajao se i
zamonaio kod franjevaca, ali ga je papa pozvao da mu da savet u vezi sa pokoravanjem
Palestrine, italijanske oblasti:
Ali, poglavar novih fariseja
Dok je ratovao oko Laterana,
Ali ne protiv Saracena ili Jevreja,
Kao da nije imao neprijatelja osim hriana...

Uporedi Makijavelija!

OSMI krug deveta zla jaruga: sejai nesloge i izme

Sejai nesloge su iseeni i osakaeni kao to su za ivota razdvajali svojim zlim
delovanjem one koji bi trebalo da budu sloni. avo ih ranjava maem jer nae se rane nama
uvek zatvore / pre nego opet stanemo ispred njegovog maa (nakon to obiu ceo krug):
- Onima koji su uneli smutnju meu zemaljske voe raseene su glave.
- Onima koji su zavadili roake odseene su ruke
- onome ko je pobunio sina protiv oca odseena je glava.
Ovde su osnivai sekti... Dante razgovara sa Muhamedom (osnivaem islamske religije,
piscem Kurana). Muhamed rasporen vidi se kako nastaje govno u elucu. Telo se
dezintegrie a scena je, paradoksalno, sve telesnija.
Ni bure kada mu spadne duga ili deo dna polukruni;
Ne raspada se kao jedan koga sam ugledao
Raseenog od brade do mesta gde puta smrad kuni;
Izmeu nogu sveanj creva mu ispao,
Srce, plua i jetra su mu visili i sa svim tim
eludac u kome postaje govno sve to bi progutao.
(...)
... i rukama raepi raseene grudi,
pa ree: Sada vidi kako se ereim!
Dante na kraju susree provansalskog pesnika Bertrana de Borna. On nosi svoju odseenu
glavu (kao neku lampu) drei je za kosu: Sam je sebi tako svetiljka bio... Objanjava
pesnicima da je ovako kanjen zato to je podsticao Henrika, nastarijeg sina engleskog kralja
Henrika II (vladao u 12. veku) na mrnju protiv oca.

OSMI krug deseta zla jaruga: krivotvorci falsifikatori metala ili alhemiari;
krivotvorci osoba (oni koji su se lano predstavljali), novca i rei (laovi)
Za svaki greh Dante navodi kaznu koja je u najveoj suprotnosti sa uivanjem zbog koga se
grei...
Alhemiari su kanjeni boleu, jer su u ivotu bili moralno bolesni. Ko to su izopaili zlato
(?), tako je njihovo telo izopaeno gubom i ugom. (... pomou alhemije metale krivotvorio...
kao majmun dobar imitator prirode bio.) Niko od ovih grenika ne moe da ustane ve se
kreu potrbuke ili lee jedan preko drugog.
Oni koji su se lano predstavljali su svoje grehe poinili leei, pa zato moraju da ispataju
beei i greili su ustima, pa moraju da grizu... (Re je o aniju Skiki dei Kavalkantiju,
Firentincu iz 13. veka, koji se preruio u izvesnog Donatija, lagao u krevet i odglumio ga da
bi izdiktirao lani testament...)
... ni u Tebi ni u Troji punoj sjaja,
ne bi takvog besa da grize zveri uplaene
ili da udove ljudske erei i razdvaja,
kao to videh dve blede i gole sene
koje su ujedale i brzo trale...
(Ovaj pakleni prizor poredi sa Hakabinim krikom kada je ugledala mrtve Poliksenu i Polidora,
svoju decu...)
Od mitskih likova koji su se lano predstavljali Dante pominje Miru, erku kiparskog kralja
Kinira, koja se zaljubila u svog oca, pa se preruila da bi ga na greh navela...
Falsifikatori novca su bili edni blaga, pa su sada edni vode. Tu je majstor Adam iz 13. veka
koji je kovao lani zlatni novac (sa tri karata bakra umesto iz zlatnih poluga) i zbog toga
zavrio na lomai... Sad ima vodenu bolest (od koje su mu nateeni udovi) i edan je:
Splet potoia koji je uvek tekao

Niz breuljak... pa se ka Arnu sliva,

...
uvek mi je pred oima, ali to zalud ne biva
jer mi ta slika jo vie grlo sui...
Laovima glava gori u groznici. Meu njima su Putifarova ena koja je okrivila Josifa (a u
stvari je ona njega htela da zavede) i Grk Sinon koji je laima naveo Trojance da dovuku u
grad drvenog konja.
Sinon i majstor Adam se tuku i svaaju ko je gori zlikovac... Kunu jedan drugog...
Vergilije prekoreva Dantea, ali ga i tei da e biti uz njega kad god zaluta:
...Samo ti gledaj,
ali ja sam ve poeo i da se ljutim.
...
okrenuh se ka njemu pun takvoga srama
da jo uvek pamtim prekor onaj.
...
hteo da se izvinim, pa sam to inio
utei, ali mi se inilo da to dovoljno nee biti.
...
seti da sam uz tebe ja uvek tu,
ako ti se opet desi da zaluta nekuda
...
Sluanje takvih svaa pristaje ljudima niskih pobuda.
(...)
...ugrizom bol zadade,
tako da mi se obrazi zarumenee od stida,
a zatim mi on i lek dade.
Dante ovo poredi sa Ahilovim kopljem koje je prvim udarcem ranjavalo, a drugim leilo
ranu...

Prelazak iz osmog u deveti krug: Giganti

Na ivici osmog kruga se silazi u ogromni i duboki bunar u kome je deveti krug. U bunaru do
pojasa stoje strani i ogromni giganti. Oni su oholi, borili su su protiv Boga (Zevsa), pa su
zato osueni da budu uvari najdubljeg pakla.
Kroz duboki bunar pesnike prenosi div Antej. Antej hvata Vergilija, a ovaj Dantea uzima u
vrsti zagrljaj...

DEVETI krug Kokit izdajnici

Dno devetog kruga je debeli led paklene reke Kokit. Dno devetog kruga je podeljeno na
etiri pojasa: Kainu, Antenoru, Tolomeu i Judeku.
Izdajice su kanjene u ledu, zamrznuti su u ledenom Kokitu suprotno vatrenoj ljubavi
blienjega je hladno, proraunato izdajstvo. (Ljubav je nagraena na najviem nebu, a
izdajstvo kanjeno u najdubljem paklu.)
Kao to aba, da bi kreketala u zoru,
Podigne glavu, pa viri iz vode...
...
tako su pomodrele, bez moi da se oslobode,
sve do grla bile ukopane u ledu seni
i cvokotale zubima kao to kljunom klepeu rode.
...
Svaka je pognute glave zurila u sjaj ledeni...

Dante, da bi predstavio debljinu leda, pominje reke Dunav i Don koje nikada nisu bile tako
ledene i planinu Tovarnik (Fruka gora) koja, da se na ovaj led sruila, ne bi ga razbila.
Danteu nedostaje jezika da opie najstranije zlo: BUNAR IZDAJICA ovek-ivotinja
postaje led, fosil, okamenjeno bie. Pokret se zaustavlja, suze lede, ivot nestaje. Smrdljive
vode zlih jaruga hlade Luciferova krila. Hladan predumiljaj nedostatak savesti.

DEVETI krug Kaina prvi pojas: izdajnici rodbine

Izdajice rodbine plau, a mraz im ledi suze.
Dvojica se sudaraju glavama, puni besa. Jedna od glava je ostala bez oba uveta, zbog
hladnoe... To su braa Aleksandar i Napoleon, sinovi Alberta di Mangona. Jedan je bio
gvelf, drugi gibelin. Dolo je do sukoba i brat je ubio brata, ali su obojica umrla u toj borbi.
Ovaj je pojas, naravno, dobio ime po Kainu... Dante vidi hiljadu lica koja je mraz zaledio...

DEVETI krug Antenora drugi pojas: izdajnici otadbine (ili stranke)

Ovde je Ganelon, poznati izdajnik iz Pesme o Rolandu.
Grof Ugolino i nadbiskup Rueri. Dve glave izviruju iz leda, a via besno grize potiljak
nioj, kao da jede hleb... (Poreenje koje je zapravo kontrast Hleb: Tidej jede glavu svoj
neprijatelja kao hleb. Hleb je hrana, toplina, ivot vs. jedenje krvnikove glave u ledu pakla.)
Sa hrane uasne usta je podigao
Onaj grenik istei je kosama
Sa glave onog kome je potiljak grizao.
Stravian prizor dvojice ljudi, Ugolina i njegovog nekadanjeg muitelja Ruerija, koji su u
venosti pakla ujedinjeni uzajamnom mrnjom. Dante ih poredi sa Tidejom i Melanipom.
Grof Ugolino je pripadao veoma monoj pizanskoj porodici sa mnogo feudalnih poseda.
Italijanski gradovi toga vremena bili su poprite politikih borbi dveju stranaka gvelfa i
gibelina. Ugolino je kao naelnik Pize predao Firenci, Luki i enovi koje su htele da
napadnu Pizu, po nekoliko katela (zamaka, tvrava), a da bi sebi osigurao vlast, bio je
spreman da pomae gvelfima u njihovom nastojanju da zavladaju gradom. Voa gibelina,
Rueri, koji se pretvarao da je Ugolinov prijatelj, oduzme mu vlast i zatvori ga sa dvojicom
sinova i dvojicom unuka u kulu (pizanski toranj gladi) gde su svi poumirali od gladi. Dante
je Ugolina smatrao izdajnikom domovine i zato ga stavlja u pakao, ali ga zbog njegovih patnji
i saaljeva, te mu u paklu daje ulogu Ruerijevog muitelja.
Mrnja i e za osvetom jae su od patnje, pa Ugolina to podstie da obnovi seanja, makar
pri tome morao plakati, kao to je to uinila i Franeska. Dok su njena seanja protkana setom
za izgubljenom sreom, Ugolinova su puna oaja, jada. Dok je Franeska sa Paolom i u paklu

Antenor Trojanac koga Homerove pesme prikazuju kao mudrog oveka i dobrog govornika. On je predloio
da se Jelena vrati Grcima i sklopi mir. Moda je iz toga proisteklo miljenje da je Antenor izdao domovinu.

Trijumf Saracena je posledica izdaje Ganelona, Rolandovog ouha, koji se o zasedi dogovorio sa saracenskim
kraljem Marsilom iz Saragose. Karlo osveuje svog neaka Rolanda pobivi Saracene i kaznivi izdajnika
Ganelona.

Poreenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba.

Tidej antiki mitski junak, jedan od sedmorice koji su pokuali da osvoje Tebu. Smrtno ga je ranio Tebanac
Melanip. Umirui, Tidej je u besu stao da grize Melanipovu odrubljenu glavu, koju su mu drugovi doneli.

Gvelfi od nemake rei Velfen partija osnovna u Nemakoj, posle smrti Henrika V, kao podrka
naslednicima Gvelfa od Bavarske sa naklonou ka politici sporazumevanja sa papom. Stvorena kao opozicija
partiji Gibelina koja je nastala u to vreme. U vreme Fridriha Barbarose ona je oznaavala partiju pristalica pape,
odnosno anticarsku partiju. Kasnije, sa novim politikim promenama imena gvelfa i gibelina oznaavala su
pripadnike dve suprotstavljene politike grupe u bilo kom gradu. Oko 1300. godine dolo je do rascepa u
gvelfskoj stranci u Italiji podelila se na dve frakcije. Bele i Crne. Ovi drugi su se oslanjali na podrku
Bonifacija.

vezana neraskidivim sponama ljubavi, Ugolino e veito gristi potiljak svojeg neprijatelja.
(Dante daje presudne trenutke u traginog zgodi junaka.)
Ugolinova pria je bogata detaljima: skuen tamniki prostor, sporo i teskobno odmicanje
vremena; bleda svetlost koja obasjava lica koja pate; deije rei patetinog prizvuka;
Ugolinova nemo da im pomogne; umiranje dece i Ugolinovo teturanje po njihovim
leevima...
I ja uh kako su donja vrata zakucavali
Na uasnoj kuli, pa sam pogledao
U lice moje sinove, ali re nismo progovarali.
U srcu sam se skamenio, ali nisam plakao,
Ve su plakali oni...
(...)
A kada je traak svetlosti bele
U bolnu tamnicu uao i ja ugledao
Da se sa moga na njihova etiri lica slutnje sele,
Obe ruke sam od bola zagrizao...
(...)
... kao to mene gledaju oi tvoje,
gledah svu trojicu kako umiru, jednog po jednog...
Dante Pizu naziva novom Tebom, jer je razdiru graanski sukobi. Ugolinova povest je
izazvala gnev prema neovenosti Pizanaca...
***
Grof Ugolino ovek u akciji kakav jeste otvoreno srce Adamovih potomaka. Najava
modernog sveta.

DEVETI krug Tolomea trei pojas: izdajnici svojih prijatelja i gostiju

Ove izdajice lee u ledu na leima. Njima je telo ivo, a dua im je ve mnogo godina u
paklu. ((I onima koji su na zemlji kao ivi, dua je ve u paklu, a nad telom im vlada avo.))
... kad zajee
trube izdajstva, dua se sjuri u pakao
pre nego to joj Atropos nit ivota presee...
Ovde Dante proklinje enovu jer je sreo Branka d'Oria koji je ubio svog tasta i celu njegovu
pratnju pozvavi ih na raak...

DEVETI krug Judeka etvrti pojas: izdajnici svojih dobrotvora i Lucifer

Ovaj pojas je dobio ime po Judi. Tu su, pod dubokim ledom, izdajnici svojih dobrotvora.
Neke due lee, neke stoje ispod ledene kore, neke su naopake, neke na nogama, neke s
licem ka stopalima savijene kao luk...
Usred ledenog dna koje je u sredini zemaljske kugle (sredite Kokita je ujedno i sredite
Zemlje), nalazi se Dis, odnosno Lucifer. Ime Dis je Dante dao po uzoru na Vergilija koji je
tako nazvao vladara pakla. Iz leda se vidi Luciferov gornji deo tela, a noge se proteu u drugu
polovinu Zemlje.
Lucifer ima tri lica jer oponaa sveto trojstvo. Ruan je kao to je bog lep, taman kao to je
Bog svetao, nekada najlepi aneo, sada najgroznija nakaza. Njegova tri lica imaju razliite

Ptolomej lik iz Biblije koji je pozvao u goste imuna Makabejca i njegova dva sina, a onda, posle gozbe,
naredio da ih ubiju.

Atropos jedna od tri parke iji je zadatak bio da presee nit ivota i tako razdeli duu od tela.

boje: prednje lice je crveno jer je na toj strani kanjen Juda zato to je poinio izdajstvo iz
ljutine. Drugo lice je crno zato to je Brut ubio Cezara iz gluposti. Tree lice je beliastouto
zato to simbolizuje nemonu zagrienost koja je navela Kasija na izdaju i ubistvo. (Ova tri
grenika Lucifer melje zubima...) Pod svakom glavom Lucifer ima golema krila njihovo
gibanje proizvodi hladan i otar vetar. (Satana je nepokretan: rtva i krvnik u isto vreme.
Slika greha, a ne linost. Kao nekakva maina, mehanizam.)
Ljutnja, glupost i zagrienost su izvori najteeg greha i vode u Luciferove eljusti.
Lucifer plae jer iako je zli aneo i mui druge i njega mui alost to je tako duboko pao: niz
tri brade, mlaz suza i slina se slivao.
Dante Lucifera naziva i Belzebub (avo).
Vergilije vodi Dantea do izvora greha da sazna kuda vodi grean ivot.

Prelazak iz Pakla u istilite

Vergilije, koga je Dante zagrlio, sputa se sa Danteom niz Luciferovu dlaku u drugu
polovinu Zemlje (juna polulopta) i tu izlaze, kroz peinu u kojoj tee potok (svei potoi),
na povrinu druge polovine planete. Tu ponovo vide zvezde: kroz jedan otvor okrugao / kuda
izaosmo da opet ugledamo zvezde.
(Na sredini puta, kod avolovih bedara, pesnici su u sreditu sile tee celog svemira, pa
Vergilije mora da se preokrene, a zatim se uspinje uz Luciferove noge.)

Juda Iskariot uenik Hristov, izdao je Hrista za 30 srebrnjaka.