lf:

Naslov originala:
i\QtO'w"CE\ouC;;

ARIS TOTEL

<J>UOtKT) <XKp6aotC;;

Arestotelis Physica
recognovit brevique adnotat~one critica instruxit
W. D. Ross
Oxford University Press, 1977.

FIZIKA
Prevod, komentari i napomene
BLAGOJEVIC U. SLOBODAN

Izdavac
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR IVADINOVIC
Glavni i odgovorni urednik
VESNAJANnC
2006, PAIDEIA, za ovo izdanje

PAIDElA
,\

BEOGRAD,

2006.

FIZIKA I

,;8,

'., (
r,
"1'

I. ;... \..

...;...

".',:~~

CMrH.l{{_~({2q
B.6Pi,

62!Oq

FIZIKA I

184a

15

20

1 Poto u svakom istraivanju kod koga postoje nacela, uzroci ili elementi, znanje ili spoznaja slede iz poznavanja toga - jer verujemo da neto znamo onda kad smo
spoznali prve uzroke i prva nacela, i kad smo doli do
elemenata - ocigledno je da i u slucaju I nauke o prirodi
na)pre treba pokuati da se razgranici to to se tice nacela . Prirodni put ka tom je od onog to je nama poznatije i
jasnije ka on0111to je po prirodi poznatije i jasnije, jer
nije isto ono to je nama poznato i ono to je prostonaprosto takvo. Upravo zato nuno je napredovati na ovaj
nacin: od onog to je po prirodi I nejasnije ali je za nas
jasnije ka onom to je po prirodi jasnije i poznatije. Nama
je najpre u vecoj meri ocigledno i jasno ono to je p0111ea1102; kasnije na osnovu tog onima koji razdvajaju to lto

1 Svaka nauka za svoj "predmet" ima uzroke i nacela (1tepl ah(ac; Kal
opte mesto kod Aristotela: v.Metaph.1063b36, 1076b36, IO03b
16; An. Post. 78a 25), tako da je svaka na neki nacin arhe-Iogija i aitio'Iogija. To je za Aristotela sam pojam nauke, i iz tog pojma proizlaze projekti "pojedinacnih" nauka. Nacela "fizike" su tako tvar i oblik (i lienost),
jer to su i nacela onog to prirodno postoji /1;cDv c)nJOt1CcDv
1tpo'.YJ,lci'tWv,
v.Philop.3.23-24/, "uzroci" su pokriveni teorijom o cetiri uzroka, a "elementi" Im CYtotXEto:./ovdefiguriraju u smislu prirodnih elemenata, cetiri
prvobitna tela (zemlja, voda, vazduh, vatra), ali katkad i u smislu nacela
(a.pxaL tako su oblik, tvar i lienost "elementi" na I89bl6, ali se na l88b
28 razlikuju utoliko to se "elementi" ocigledno ogranicavaju na nacelo u
smislu tvari, a pod termin a.PX~, kad su stari fizicari u pitanju, stavlja
Aristotel i uzrok kretanja, na primer Ljubav i MInju kod Empedokla). U
kontekstu fizike a.PX~ i o:.t'ttOVsu gotovo sinonimi: za preklapanje nacela
i uzroka, v.Metaph.1013aI6: iOo:.XcDl;oe 1Cat:'ta 0:.1'&10,
J..eYE'to:.tnciV't(X.
yap 'ta o:.1'&to:.
a.px0:.1. U fizici vai i obrnuto, tj. da su sva nacela uzroci, i
otud sinonimija.
2 Prosto-naprosto (a1tJ..cDl;,syn.: po sebi, po prirodi) u suprotnosti prema
"nama" liJl.1tv, 1tpOl;iJl.lal;/. To "mi" je ovde prednaucna, nefilozofska svest kojoj je "ocito i jasno ono to je pomeano". Ovde se ta suprotnost
svodi na razliku izmedu apodiktickog i poducavajuceg vida saznavanja jer
u drugom se polazi od posledica ka uzrocima (od dima ka vatri, od Meseaf:txac;,

FIZIKA I

25

184b

15

je pomeano/ postaju poznati elementi i nacela. Zato treba napredovati od onog to je opte3 ka pojedinacnom.
Celina je I poznatija na osnovu opaanja, a opte jest
neto celo: to opte obuhvata mnotvo kao svoje delove.
Isto se I na neki nacin4 dogada i s imenima /ovowy.:r.a/ u
odnosu na odredbu, jer ono, na primer "krug", oznacava
neto celo i to na odredeni nacin, a njegovo odredenje
/6p1.(Jf..loC;/
vec deli na ono pojedinacno. I deca najpre sve
ljude nazivaju ocevima i sve ene majkama, a kasnije razlikuju jedne od drugih.
2 Nuno je da postoji ili jedno nacelo ili vie njih.
Ako postoji jedno nacelo, nuno je da ono bude ili nepo-

FIZIKA I

20

25
cevih mena ka sfericnom obliku Meseca; za ovaj dokaz sfericnosti Meseca, v.De Caelo 291bI8sqq.), a u prvom od nacela i uzroka, v.An.Post.L!.
Zato ovde "prvo" i "kasnije" treba shvatiti u vremenskom smislu.
3 Nauka za svoj "predmet" moe imati samo optost, i to je uobicajeno
Aristotelovo koricenje termina 1<:a.eOAO\J (primeri su brojni: v.De An. 417
b23, Metaph.l003al5, 1059b26, I060b20, etc.); ovde je medutim "optost"
uzeta u smislu neodredenosti. Aristotelovi primeri takve "optosti" potvrduju takvo tumacenje: nediferencirana opaajna celina je u tom smislu
neto opte (pribliava se "neto belo", to je potom "covek", medutim to
nije covek kao odredeni rod vec covek u smislu neodredenog pojedinacnog coveka, to je nii:kicovek a ne covek kao takav, i najzad to je Sokrat),
a slicno je i sa znacenjem i sa upotrebom reci koje najpre imaju istu neodredenost prazne optosti pre nego to im se znacenje odredi Ivia definitiva/. Otud veza ove "optosti" s tim pomeanim, slfvenim laVY1<:xu!J.E-

vovl.
4 "na neki nacin" upucuje na ograniceni domet ove analogije rec-znacenje
prema optost-diferencirana celina, jer delovi odredenja nisu delovi reci:
odredenje deli ono to je imenom oznaceno: 'tO imo 'toU QVO!J.a.'tOl; all!J. a.tVOIJ.VOV 8ta.tp1
6 6pw!J.Ol;, v.Philop.20 12. Odredenje je kod Aristotela shvaceno kao imenovanje u apofantickom smislu, tako da je ono davanje znacenja imenu umesto onog koje neposredno i tradirano (uobicajeno): pod "krugom" moe se podrazumevati ovo ili ono, ponajpre nita
odredeno, a odredenje smera na ejdetski smisao kruga. S druge strane,
analogija dri prepoznavanje lava.yvo:lpt01.l;! sutinsko i za jedan i za drugi fenomen.

185a

kretno, kao to kau Parmenid i Melis5, ili pokretno, kao

to misle fizicari, fizicari od kojih neki6 kau da je prvo
nacelo vazduh, a drugi da je to voda; ako pak ima vie
nacela, /tada je nuno da budu ili ogranicena ili neogranicena po broju; ako ih je ograniceni broj, ali vie nego
jedno, tada ih je ili dva7, ili tri, ili I cetiri, ili neki drugi
broj, a ako ih ima bezgranicno mnogo, tada je ili tako kao
to misli Demokrit8, tj. da postoji jedinstveni rod nacela
koja se razlikuju po oblicju, ili su ona razlicita po vrsti ili
su cak suprotna. Na slican nacin ispituju i oni koji se pitaju koliko ima bica. Oni ispituju ono prvobitno na osnovu
cega bica postoje, ispituju da li je to neto jedno ili mnotveno, te, ako je mnotveno, da li je ograniceno ili bezgranicno /po broju/, tako da I istrauju da li je nacelo,
odnosno element, neto jedno ili mnotveno.
to se tice istraivanja toga da li je bice jedno i nepokretno, ...to ne pripada istraivanju prirode. I Kao to
geometar nema vie ta da dokazuje onom koji uklanja
nacela /te nauke/, vec to pripada ili nekoj drugoj nauci, ili
onoj koja je zajednicka nauka za sva /nacelaf, tako ni

5 Jedno inepokretno, elejska teza o Bicu (parmenid, Melis, Zenon). Vec

u ovoj podeli Aristotel nagovetava da elejska teza nije fizicka, tj. da elejska "kola" (pored pitagorejaca) ne moe biti nazvana istim imenom cpu01.1<:01 (ili CPU01.0AOyOt) koje ostaje rezervisano za jonske "fizicare", te za
atomiste, Empedokla , i za Anaksagoru.
6 Vazduh: Anaksimen i Diogen iz Apolonije. Voda: Tales i Hipon.
7 Parmenid u "putu rrmjenja" Iv.Metaph.986a31-34/. Tri: niko poznat;
moda je ovde samo zbog logicke iscrpnosti, jer tri elementa su bila postavljana kao nacela do Empedoklovog uvodenja zemlje kao cetvrtog, ali
nikad zajedno voda, vazduh i vatra.
8 Atomi se razlikuju po "oblicju, poloaju i redu" Iv.Metaph.985bI5/, ali
su po Aristotelu identicni po rodu; '.'po vrsti razlicita a po broju beskonacna nacela", to bi se moglo odnositi na Anaksagoru (barem u Aristotelovom tumacenju).
9 Tj. poto nijedna posebna nauka ne dokazuje svoja nacela, to je zadatak
ili neke "vie" nauke", ili najzad one koja se bavi nacelima svih nauka.
Prvi slucaj je odnos geometrije i optike, ili aritmetike i geometrije, ili gramatike i metrike; drugi vodi do nauke o nacelima, tj. do prve filozofije

FIZIKA I

FIZIKA I

10

15

onaj koji govori o nacelima /nema ta da dokazuje nekom

ko uklanja nacela uopte/. Nema vie nacela, ako postoji
samo Jedno, i to Jedno u tom smislu. Nacelo je nacelo
neceg4, ili nekog /mnotval. I Slicno je zato ispitivati to
da li je bice jedno u tom smislu i raspravljati bilo koju
drugu tezu onih koji neto tvrde radi rasprave - takva je
na primer Herakleitova tezalO, ili teza onog' koji tvrdi da
je bice jedan covek - odnosno razreavati eristicki dokaz,
a upravo takva su oba dokaza, i Parmenidov i Melisov.
Oni zastupaju neto to je I lano, a uz to su i pogreno
izvedeni /Cl.CJ'\)').:ACytCJ'tot/; Melisov dokaz je prostiji 11 i u
sebi ne sadri nikakvu tekocu /CJ.:rr.C{Jtav/: kad se prihvati
jedna besmislica, sve ostalo sledi. Zato ga nije teko
reiti. Naa pretpostavka mora biti to da je sve, ili barem
neto od onog to postoji po prirodi, u pokretu. To je
ocito na osnovu navodenja /lo1c 't~C; Ena'YCl)'Y~c;/. Takode,
ne prilici razreavati sve /moguce krive dokaze/ vec I samo one koji su dodue lani ali se pokuavaju dokazati iz
nacela; sve koji to ne cine ne treba razreavati. Na primer,
zadatak geometra je razreavanje kvadrature kruga preko
odsecaka12,
ali ne i Antifontovog dokaza13. Premda ovi
dokazi nisu u vezi s prirodom, oni ipak na neki nacin

kao opte ontologije (projekt takve nauke moda je jasnije nego drugde
formulisan u Metaph.IV.3, posebno ib.1005 b8-II). No, ovo se moe odnositi podjednako i na dijalektiku, jer i ona "dokazuje nacela svega" Iv.
Top.U; Philop.27.11-18; Ross.4611.
10 Teza 16Eme;1 je "paradoksalno shvatanje nekog poznatog filozofa"
Iv.Top. 104bl91. Tako ovaj specificni hermeneuticki status imaju na primer Herakleitova teza da su suprotnosti isto, Zenonova da ne postoji kretanje, ili Anaksagorina da se sve krece; tu su i sofisticke "postmoderne"
teze da je sve lano, da je sve istinito, da nije moguce govoriti lano, da
nema protivrecja, da nije moguca predikacija (Gorgija, Protagora, Antifont, Antisten, Eutidem). Aristotel ima u vidu ove eristicke paradokse kad
"teze" pretplatonske fizike tumaci kao postavljene samo "rasprave radi".
11 Za Melisovu "grubost" v.Metaph.986b25.
12 V. dodatn'e napomene (d.n.), s1.39 (na kraju Phys.I).
13 V. d.n., st.40.
10

20

25

30

postavljaju pitanja iz oblasti fizike, te bi bilo dobro da o

njima I malo porazmislimo. Jer ovo ispitivanje ima filozofski znacaj.
Najzgodniji od svih je ovaj pocetak. Poto se o "bicu"
govori na mnogo nacina14, u kom smislu tada govore ti
koji tvrde da je sve jedno? Da li je sve bivstvo, ili kolicina, ili kakvoca, te opet da li je sve jedinstveno bivstvo,
kao jedan covek ili jedan konj ili jedna I dua, ili je pak
to neka jedinstvena kakvoca, kao to je to belo, toplo, ili
neto drugo tome slicno. Sve se to puno razlikuje, ali nije
moguce tvrditi /nita od toga/o Jer ako treba da bude i bivstvo i kakvoca i kolicina, bilo da je sve to odvojeno jedno
od drugog ili da nije, tada postoji mnotvo bica; ako je
pak sve kakvoca ili kolicina, bilo da bivstvo postoji I ili
da ne postoji, to je besmisleno, ako ono to je nemoguce
treba smatrati besmislenim. Nita drugo pored bivstva
nije odvojeno; sve se to govori o bivstvu u smislu podmeta. Melis tvrdi15 da je bice beskrajno. Znaci, bice je ne-

14 O "bicu': se govori na cetiri osnovna nacina: 1) bice u smislu prilucenosti l1\.aw. 0UJlI3EI31l1\.oe;l;
2) bice kao istinito; 3) bice u smislu rodova
kategorija; 4) bice kao delotvorno i kao moguce (za O\U cetverostruku podelu, v.Metaph.V.7; ib.1026a32-b2, 105Ia34-b2, 1089a26). Ova podela je
i sredinja struktura Aristotelove "prve filozofije" kao opte ontologije
koja i pocinje i zavrava pitanjem "ta je bice?", odnosno "ta je bivstvo?"
f'tt 'ta 6v, 'tOU-to E0U 'tle; 1'\ aV0la, v.ib.1028b4/. Kritika elejskog ucenja
o Bicu formulisana je ovde prvenstveno iz ugla podele "bica" na kategorije, tako da je njen rezultat uglavnom nita. Parmenidovo Jedno-bice ne
potpada ni pod jednu od kategorija koje Aristotelizdvaja. Isto vai i za
preostala Aristotelova razlikovanja.
15 V.Meliss.Fr.B2-5. Izvesno je da je Melis tvrdio bezgranicno st bica u
vremenu (uostalom, to je stav svih "fizicara", ukljucujuci tu i Aristotela),
jer da ono niti je nastalo niti se menja niti moe da propadne; no sa bezgranicnocu u prostornom smislu nije tako jednostavno. Za Melisa bice
nije telo, a buduci da je bez delova - jer, Jedno je - ne bi se Ono moglo
shvatiti ni kao neka anticipacija beskonacnog prostora Iv.id.Fr.9/. Melisov
govor o "velicini" bica Simplikije tumaci ispravno kao metaforicki govor:
velicina IJ.1E'YE6oc;l bica je njegova uzvienost 181apJ.1a/, jer bi velicina u
11

FIZIKA I

FIZIKA I

185b

10

15

ka kolicina, jer odredba beskrajnog pripada kolicini; bivstvo, kakvoca, ili I svojstvo ne mogu biti beskrajni, osim
po prilucenosti utoliko ukoliko su jo i neka kolicina uz
to lto jesu/. Odredba IAO"{09 beskonacnog ukljucuje u
sebe kolicinu a ne bivstvo ili kakvocu. Ako je dakle bice i
bivstvo i kolicina, tada je ono dva a ne jedno. Ako je pak
samo bivstvo, I tada nije beskrajno, niti uopte moe posedovati nekakvu kolicinu, jer linacel mora biti neka kolicina.
Takode, poto se i o samom "jednom"16, kao i o "bicu", govori na mnogo nacina, treba ispitati u kom smislu
oni tvrde da je sve jedno. Kae se da je jedno ono to je
neprekidno, ili ono to je nedeljivo, ili ono to ima jedno
te isto odredenje tastva, kao medovina i vino. Ako je
I neprekidno, tada je to Jedno mnohreno. Jer to neprekidno deljivo je u beskraj. Ovde postoji i tekoca u vezi
sa delom i celinom (moda ne za ovu odredbu vec sama
po sebi): da li je deo, odnosno ce lina, neto jedno ili mnotveno, te, ako je neto mnotveno, kako je mnotveno?
Ova tekoca tice se i delova koji nisu neprekidni 1fJ.~
O"uVEXc.Ov/:

I da li je svaki od njih, kao neto nedeljivo,

jedno sa celinom zato to su jedno sami sa sobom? Ako

prostornom smislu implicirala dimenziju (tO OlCX0TTlllO'.;
za 'to OlO'.PllO'.
u
ovom smislu, v.Long.12.1. 7: OlO'.p!lO'.
kao elevatio).
16 O "jednom" se govori na isto toliko nacina kao i o "bicu", jer "bice i
jedno su istovetni, tj, predstavljaju neku jedinstvenu prirodu" /v.Metaph.
1003b23, 1054al3/. I opet se i iz ove perspektive pokazuje da elejsko
Jedno ne odgovara nijednom od izdvojenih znacenja "jednog" kod Aristotela. Aristotel, dodue zaobilaznim putem, ipak dolazi do dimenzije elejskog ucenja kad kae da po njima zapravo ne sledi to da su sva bica Jedno
vec da su nita /v.inf.b24-25/, odnosno da Bice nije samo jedno vec i "jedino i samo" /llC>VOV,
v.Meliss.F.B8/. I Aristotelov pristup i "rezultat" imaju svoju paralelu u prvoj "hipotezi" Platonovog "Parmenida" IV.Plat.
Parm.137c4-142a8/; akosmizam elejaca konstatuje Aristotel vec kod Ksenofana kojeg ironicno naziva "prvi Jedna" 11tpcD't01; evl00'.1;, vMetaph.986b21/, jer da je "pogledao na celo nebo, pa rekao da je Jedno bog" Iv.ib.
lin.b24/.
12

20

25

30

je medutim, jedno kao ono nedeljivo, tada nece biti ni

kolicine ni kakvoce, niti ce bice biti beskrajno kako Melis
kae, niti ograniceno kao to Parmenid kae17. Jer granica
je nedeljiva a ne to to je ograniceno. Ako su sva bica
neto Jedno I u svojoj odredbi /1:4) A(yyU;/, kao to su to
ogrtac i plat, sledi da oni zastupaju Herakleitov stav18.
Tada ce se poistovetiti "biti dobar" i "biti zao", "biti dobar" i "ne biti dobar" - tako da ce isto biti dobro i ne-dobro, covek i konj, te se nece dokazivati to da su sva bica
Jedno l'tvl vec to da su I nita 1fJ.T]oEvl- i poistovetice se
to-biti-takvim i to-biti-tolikim. I oni docniji od tih starih
lfilozofa/ veliku su prainu dizali oko toga da im isto ne
bude istovremeno i jedno i mnotvo. Zbog toga su neki,
kao Likofron, uklonili to "jest", a drugi19 su preuoblicavali govor pa govorili ne da je covek beo vec da beluje
IAf..Af:UK.O'tml i ne da jest I etajuci leO"'tt J3a0i~Cl)vl vec
da eta, e da ne bi kako 'Jest" pripojili te tako ucinili jedno mnotvenim, kao da se o "jednom", ili o "bicu", govori

17 V. d.n.,st.40.
18 Herakleitov stav o jedinstvu suprotnosti iz koga Aristotel, sledeci i u
lome Platona, redovno izvodi zakljucak da je time negiran princip protivTecnosti Iv.Metaph.lO05a25, 101Oa13, et al.; Top. 159b3 II.
19 Likofron, sofist koji je problem predikacije "reio" tako to je ukinuo
kopulu, te je doputao samo stavove oblika "Sokrat jeste", gde "jeste" ima
egzistencijainu a ne kopulativnu funkciju, ili oblika "Sokrat beo" koje je
verovatno shvatao kao vieclana imena a ne kao stavove. Razlog za ovu
jezicku intervenciju hirurkog tipa bilo je to to umetanje kopule navodno
daje samostalno postojanje "predikatu" 11tp00'tteellevOv
iJ1tO'.p~tVOt~
&D0t 'tc9 AeuKc9,v.Philop.43.1O-12/; slicna motivacija postoji i kod drugog nacina izbegavanja kopule zamenjivanjem imenskog dela predikata
glagolom ulicnom glagolskom obliku (u prvoj strategiji izbegavanja izvetacenost je ocita i na srpskom; u drugoj situacija je obratna zbog redovnih participskih konstrukcija u grckom). Platon se podruguje Iv.Soph.
251 b-el onima koji da bi navodno reili problem odnosa jednog i mnotva
potpuno ukidaju predikaciju te doputaju samo stavove identiteta (covek
je covek, dobro je dobro). Kritika se verovatno odnosi na Antistena i na
,/lA,,/, enjegove sledbenike (Aristotel daje svoj doprinos kritici Anti
taph.1024b32; Filopon spominje i Menedeina iz Eretrije).

'"

"oeltTCJ

. . OIiPudO~It),~'

7:.

~.'}"''''
\ ~_l!&
(,
-~~"'/J
"0-;:,

FIZIKA I

FIZIKA I

186a

10

15

slUno u jednom smislu! Bica su mnotvena ili po odredbi

- na primer, razlikuje se biti beo i biti obrazovan, ali isto
je oba te je dakle jedno mnotvo - ili usled podele, kao
to je slucaj sa celinom i delovima. Tu I vec nisu znali ni
kud ni kamo, te se sloie s tim daje Jedno mnotvo - kao,
da nije moguce da isto bude i jedno i mnotveno, ukoliko
ovo nije suprotno! Jer, jedno jest i po mogucnosti i usvrhovljeno.
3 Ukoliko se tome prilazi s te strane, pokazuje se nemogucim da bica budu neto jedno. A ono na osnovu cega oni to dokazuju nije teko opovrci. I jedan i drugi, i
Melis i Pannenid, zakljucuju eristicki2.1 Ocigledno je da
Melis pogreno zakljucuje. On veruje da moe tvrditi to
da ako sve to je postalo ima neki pocetak, ono to nije
postalo nema. Potom, besmisleno je i to da postoji pocetak svega u smislu stvari 11:01) n~nlCX:toC;/ ali ne i vremena, te promene ne samo I prosto-naprosto vec i u smislu podrugojacenja,
kao da ne postoji nagla promena?21
Zatim, ako je jedno, zato je nepokretno?! Kao to se deo,
ova kolicina vode, krece u sebi iako je neto jedno, ...zato
to ne bi vailo i za Sve? Zatim, zato ne bi bilo podru-

20 U izdanju I.Bekkera ovde pre "ocigledno" stoji ponovljeni tekst sa 185

a9-l2.
21 a.epoo ~E'taI30A.~. Aristotel po smatra veci broj fenomena kao primere
"nagle" promene, tj. promene koja je z~ravo posledica nekog kumulativnog procesa koji joj prethodi - aepOl~c.o je prvenstveno i vezano za
predstavu sakupljanja, agregacije, gomilanja - ali nije identican sa promenom koja mu sledi (izvlacenje broda gde "jedna ruka" moe biti tas na
vagi, "deda za repu", erozivni procesi, pucanje stena usled urastanja korenja, smrzavanje vode koje je kumulativno u smislu hladenja ali se kao
smrzavanje dogada odjednom). Sve ove promene su zapravo nagle manifestacije "tihih" kumulativnih promena Iv.ib.253bI4-24/. U tome je i poenta ove primedbe Melisu: ono to se podrugojacava /'to a.A.A.OlO'u~Evovl
moe biti deljivo u beskraj, ali to ne znaci da je i podrugojacavanje takvo
vec se ono cesto dogada odjednom. Kumulativna promena nije zbir sukcesivnih promena, jer za polovinu vremena akumuliranja nije dolo do polovine promene, ni za cetvrtinu do cetvrtine, vec se moda nije promenilo
nita, tako da pro mena nema pocetak vec u prvom" akumuliranom" .
14

20

25

30

gojacavanja? No, ustvari Sve ne moe biti jedno ni po

vrsti osim u smislu onoga iz cega /potice/ - I u tom smislu i neki fizicari 22tvrde da je jedno, a ne onako /kao Melis/ - jer covek je po vrsti razlicit od konja, a suprotnosti
jedna od druge.
Isti dokazi vae i za Parmenida, a moda i jo neki
razlicit i osoben za njega. Opovrgavanje je s jedne strane
u tome to je/njegovo miljenje / lano, a s druge strane
to ne sledi lou cr'\)~nepaive1:at/. Lano je utoliko ukoliko I on veruje da se o "bicu" govori na jedan nacin dok
se govori na mnogo nacina, ane sledi I acr'\)~nEpaV1:09
zato to ako se uzmu u obzir, na primer, samo bele /stvari/, tada iako "belo" oznacava neto jedno, te bele Istvaril
nisu nita manje mnotvene, i nisu neto jedno. Jer to
njihovo belo nece biti neto jedno ni na osnovu neprekidnosti ni na osnovu odredbe. Jer "bice" se mora razlikovati za to belo i za to ga prima. U suprotnom nece postojati I nita odvojeno mimo belog. Belo se ne razlikuje od
toga cemu pripada ukoliko je odvojeno vec po svom bicu.
To Pannenid jo nije uvideo. Nuno je dakle, uzeti da
"bice" ne znaci samo neto jedno, cemu god da se pridaje,
vec i bice kao takvo 23 i jedno kao takvo. Jer prilucenost

22 V.184b17.
23 'ta OOEp ov je "bice u pravom smislu" ha 1(\)plc.of;;ovi, a to je bivstvo;
slicno tome "jedno kao takvo" je to brojcano jedno ha a.pte~c!3 ~vl. Smisao ove kritike Pannenidovog shvatanja bica je da Bice ne moe biti ni bivstvo ni prilucenost ukoliko se uzme kao bice kao takvo, a zadri se osnovni Parmenidov stav da "bice" ima jedno znacenje, te da ono to nije
bice (kao takvo) samim tim nije nita ('to oo.pc1 'to ov oVK ov dvat, v.
Philop.62.27-30: u tome je i "nekonk1uzivnost" Parmenidovog izlaganja
jer da prilucenosti nisu loVK oV'ta/ zato to nisu bivstva, ali da nije tacno
da nisu nita). Filopon ovaj Aristotelov argument povezuje sa Platonovom
kritikom Parmenida u "Sofistu" Iv.Plat.Soph.24ld,sqq.; 250d,sqq./ to bi
zapravo znacilo da se Aristotelova "prilucenost" nadovezuje na Platonovu
razliku, te da je prilucenost preformulacija razlike u okviru istog problematskog sklopa. To je i Aristotelovo saInorazumevanje (v.Metaph.1026b
21, i direktna referenca na "Sofista", na ib.lin.bI6).
15

FIZIKA I

FIZIKA I

,
,:1.
..

35
186b

10

15

se pridaje nekom I podmetu, tako da ono cemu je bice

prilucenost ne moe postojati (jer, razlicito je od I bica).
Znaci, ono ce biti neko nebice. Ukoliko dakle bice kao
takvo pripada necemu drugom, tada ovo nece postojati.
Samo bice nece biti neto, ako "bice" ne maci neto mnotveno u tom smislu da svako pojedino lod tog mnotva!
jest neto. No, njegova pretpostavka jest to da "bice" ima
jedno macenje. Ako dakle to to je bice kao takvo nije I
prilucenost vec je sve ostalo njegova prilucenost, zato
bice kao takvo pre omacava bice nego nebice. Jer ako
bice kao takvo treba da bude i belo, a bit belog /1;4) AE,\)K4) dvatl ne maci biti bice kao takvo - jer nije ni
moguce da bice bude njegova prilucenost; nita to nije
bice kao takvo nije neko bice - tada je belo nebice, i to ne
u smislu da je neko nebice vec da je nebice I u
potpunosti. Znaci, ono to je bice kao takvo, to je nebice,
jer istinito je reci da je " belo", a to omacava nebice.
Prema tome, i to "belo" maci bice kao takvo. Dakle,
"bice" ima mnogo macenja. Ukoliko je bice bice kao
takvo, tada ono ne moe posedovati ni velicinu, jer "bice"
/1;0dvatl razlicito je za svaki de024.
Ali, i na osnovu odredbe /1:4) AOyO)I ocito je da se

bice kao takvo deli na neto drugo I to je bice kao takvo.

Na primer, ako je "covek" neko bice kao takvo, tada je
nuDo da i "ivotinja" i "dvonoDo" budu neko bice kao
takv025. Jer ako nisu neko bice kao takvo, tada moraju

24 Za svaki deo, tj. za to to ima velicinu, za telo koje je bivstvo i za velicinu koja mu pripada: njihov nacin bica ho El~a.tl razlikuje se tako da
bice kao takvo, ako po pretpostavci ima samo jedno znacenje, ne bi moglo
imati velicinu, pa onda ne bi moglo biti ni ograniceno (Parmenid) ni bezgranicno (Melis).
25 Prethodni argument Iv.ib.186a22-b14 I bio je zasnovan na razlici bivstva i prilucenosti; ovaj ide korak dalje: samo bice kao takvo ho ooep ovi
nije jedno vec je i ono deljivo. Njegovi "delovi" su delovi njegovog odredenja koji opet moraju biti bivstva, no sad su to rodovi, odnosno "druga
bivstva". Zajedno sa prethodnim argumentom ovaj dovrava izlaganje
predikabilija (detaljna analiza u "Topikama", v.Top.II-VII), za koje je
16

.f
20

25

30

:2;:

35
187a

biti prilucenosti. Dakle, pripadaju ili coveku ili nekom

drugom podrnetu. Ali to je nemoguce! Prilucenim se
naziva ili ono to moe i da pripada i da ne I pripada
Inecemul, ili ono u cijoj odredbi se nalazi to cemu je ono
prilucenost.
Na primer sedenje, kao neto odvojeno,
Imore da pripada ili da ne pripada necemul, ali u
prcavosti postoji odredba nosa kome je, kaemo, prcavost
prilucena. Takode, Itakvo jel sve ono to se nalazi u
odredujucoj odredbi lEv 1:4) 6P101:1.l(4) ACtyO)I, ili sve ono
iz cega se ona sastoji: u odredbi svega to je takvo nije I
prisutna odredba celine, kao to u dvonoDom nije sadrana odredba coveka ili u belom odredba belog coveka.
Ako s tim tako stoji stvar, tj. ako je dvonoDo prilucenost
coveka, tada je nuDo da to bude neto odvojeno; prema
tome, bilo bi moguce da covek ne bude dvonoan, ili ce u
I biti i odredba coveka. Ali to je
odredbi dvononog
nemoguce! Jer dvonono je u odredbi coveka. Ako s druge strane dvonono i ivotinja jesu prilucenosti neceg
drugog, tj. ako nijedno ni drugo nije neko bice kao takvo,
tada bi i covek bio neka od prilucenosti neceg drugog. Ali
bice kao takvo ne more biti prilucenost necega, te njemu
treba pridavati love odredbel I i ono to se iz njih
Isastojil. Da li se onda Sve sastoji iz onog to je
nedeljivo? I Neki26 dopustie oba stava, i taj da je sve
jedno ako "bice" maci neto jedno, i taj da postoji nebice,

opet paralelna i utemeljujuca ontoloka struktura data u cetvero strukom

smislu bivstva looGta/: podmet, rod, optost, sutina Iv.Metaph.1028b3336/. Kao to se u prethodnom argumentu pokazalo da je Parmenidovo Bice van razlike bivstva i prilucenosti i van kategorijainog sklopa, tako se
sad pokazuje da nije ni bivstvo: nije podrnet jer nita mu se ne pridaje, nije optost ili rod jer nita pod njega ne potpada (nema svoje vrste), nije sutina ho 1;111v dvatl jer samo ne potpada pod neki rod niti mu pripada
razlika.
26 Atomisti, ali moda i Ksenokrat koji je uvodenjem nedeljivih linija pokuao da izbegne beskonacnu podelu pa time i Zenonove paradokse (za
argumente
Itotiv teorijeLin.insec.,passim.).
"nedeljivih linija", i za moguc istorijski oblik te
teorije, v.ps.fu1stot.De

17

FIZIKA I

FIZIKA I

10

15

i s druge strane Idokaz/ na osnovu dihotomije time to su

postavili nede1jive velicine. Ocigledno je to da nije istina
da nece postojati nikakvo nebice ako "bice" znaci neto
jedno, te ako nije moguce da I protivtvrdnje laV'tiljlamc;l
vae istovremeno, jer nita ne preci da nebice ne postoji
prosto-naprosto, ali da postoji neko nebice. Besmisleno je
tvrditi i to da ce Sve biti jedno ako pored samog bica ne
moe postojati neto drugo. Jer, ko razume samo bice ako
ga Ine razum el kao bice kao takvo?! Ako je tako, tada
opet nita ne preci da bica budu I mnotvo, kao to je i
recen027 Ocito je dakle, da je nemoguce da bice bude
jedno u tom smislu.
4 to se tice toga kako fizicari o tome govore, tu
postoje dva nacina. Jedni 28 smatraju da je podmet telo
koje je jedno, bilo da je to neko od tri losnovna tela! ili
neto drugo to je guce od vatre a finije od vazduha; I
sve ostalo proizvode na osnovu gustine i retkoce i tako
dolaze do mnotva - ovo su neke suprotnosti; uopte, to
su suviak i nedostatak, kao to Platon 29 navodi Veliko i

20

25

30

Malo; razlika je samo u tome to on sve to smatra tvatju a

Jedno oblikom, dok oni to Jedno koje je podmet smatraju
tvatju, a suprotnosti razlikama i I oblicima. - Drugi pak
smatraju da se iz Jednog u kome se nalaze suprotnosti te
suprotnosti i razlucuju, kao to Anaksimandar veli, i svi
oni po kojima je /bicel istovremeno jedno i mnotveno,
kao Empedokle i Anaksagora. Jer i ovi iz meavine razlucuju sve ostalo; razlika njihovih stanovita je u tome to
po jednom postoje periodi, a po drugom se to zbiva
jednom, i to po jednom ima bezbroj toga lto je u meavinil, homoiomere
i suprotnosti, a po I drugom samo
takozvani elementi 30. Cini se da Anaksagora veruje da ih
je u tom smislu bezbroj zbog toga to smatra da je istinito
zajednicko mnjenje svih fizicara da iz nebica nita ne postaje31 - upravo zbog toga u tom smislu govore da je sve
bilo I zajedno, da je takvo i takvo postajanje podrugoja-

pored sve raznolikosti svojih ucenja - po Aristotelovoj rekonstrukciji

istorije filozofije (ovde, i u Metaph.I.) - doli do dva tipa "uzroka", do
tvari i do uzroka kretanja koji su s pravom shvatili kao oblikovno nacelo.
30 Zato "takozvani"IKaAoUIlEVO'./?Elementi 1(J'tot'xjial za Aristotela su
pre radna hipoteza ontologije prirode nego to su poslednja grada l'\)ATjI
sveta. Elementi su nosioci i eksponenti suprotnosti koje su u opaanju
nesvodive jedna na drugu, a ne sami nesvodivi; Aristotel ih "konstruie"
iz kombinacija cetiri "prava" elementa",~. iz toplog, hladnog, suvog i vlanog, odnosno na osnovu razlika u temperaturi i agregatnom stanju (voda,
vazduh i vatra su zapravo fluidi): logicki odrive kombinacije ovih primarnih razlika daju cetiri para l(Ju~Eu~Eu;, v.De Gen.et Corr.330a30-b8/, i ti
parovi odrivih razlika (na primer, "voda" je hladno-vlal1o) su "takozvani
elementi", tj. prva i prosta tela. Po ovome bi pravi "elementi" bili prvobitna tvar !ti 1!:po)'tTj
'\)ATjI i elementarne, nesvodive suprotnosti, ejdopojeticka
razlika, dakle eidos kao takav Iv.Philop.94.14-16/ ..
31 Razliku izmedu oblika i tvari Aristotel ovde vezuje za razvoj filozofije
prirode, jer da je taj razvoj dosegao svoju svrhu u toj razlici: za sve fizicare nacela su suprotnosti, a suprotnost u svom cistom obliku svodi se na
protivrecje kao refleksiju suprotnosti u sebe, dakle na suprotnost bica i
nebica. No, kako Parmenidova zabrana iz "srca lepokruge Istine" ne moe
biti prekrena, a nacela jesu suprotnosti, nebice nije shvaceno kao cisto
Nita vec kao Razlika, kao Drugo l'to t'tEpovl ..

27 V.ib.186b14-33.
28 Voda (Iaies), vatra (Herakleit), vazduh (Anaksimen): to "to neto drugo guce od vatre a finije od vazduha" nije neposredno jasno na ta bi
trebalo da se odnosi: obicno se ovaj "srednji" bezimeni element pripisuje
Anaksimandru (v.Ross.482; Ross sumnja s pravom da je rec o Anaksimamiru); Filopon po inerciji navodi Anaksimandrovo ime ali uz napomenu
da mu tu zapravo nije mesto jer da po njegovoj teoriji sve ne nastaje iz tog
"meduelementa" na osnovu podrugojacavanja vec izdvajanjem onog to je
u njemu prisutno /v.Philop.87.7-8/, a da se u njemu kao bezgranicnom
nalaze sve suprotnosti (cime ga, uostalom, sasvim pribliava Anaksagori).
Aristotelovo kasnije spominjanje Anaksimandra Iv.lin.a211 ide u prilog
tome.
29 Platonovo "nenapisano ucenje" Im ciypaQla'.oOyIlO':ta.l;o Velikom i
Malom Aristotel govori opirnije u Metaph. 987b20-988a 17, ali takode:
ib.998blO, 1075a33, te u samoj "Fizici": 189b15, 192a?, 203a4-15, 206
b 17. Veliko i Malo ha !liya Kal 'ta Ilt KpOvl cine neodredenu diadu Itl
ciOpw'toc; ouo.c;/ koja se kao nacelo suprotstavlja Jednom; Aristotel ovu
suprotnost tumaci kao analognu svojoj nacelnoj suprotnosti tvari i oblika,
kao to i ucenja "fizicara" redukuje na tu suprotnost, jer oni su na kraju, i
18

I:

19

.f;.

FIZIKA I

FIZIKA I

35

187b

10

15

20

cavanje, a drugi uvode spajanje i razdv~anje; dodatni

razlog je taj to suprotnosti postaju jedna iz druge. Znaci,
postojale su Ijedna u drugoj/o Jer da ako je nuno da sve
to postaje postaje ili iz bica ili iz nebica, a nije moguce
da nastaje iz nebica - u toj tacki svi fizicari su istog
miljenja - tada, verovali su oni, po nunosti odmah sledi
ono preostalo /u pretpostavci/, tj. da sve postaje iz bica, tj.
iz onog to je vec prisutno u meavini, iz necega to je za
nas neopazivo usled I malenosti svoje mase. Upravo
zato oni tvrde da je sve u svemu pomeano zato to su
videli da sve iz svega nastaje. Ono to je postalo samo
izgleda razlicito, i kae se da je jedno drugacije od drugog na osnovu onog to u najvioj meri nadmauje /osta10/ usled svoje mnotvenosti u meavini beskrajno /mnogo delova!. U cistom stanju I ne postoji celina koja je
bela ili cma, ili slatka, ili meso, ili kost, vec ono cega
najvie sadri pojedinacna /stvarl to se mni prirodom te
stvari.
No ako je to to je beskrajno, kao beskrajno, nespoznatljivo, tada je ono to je beskrajno u svom mnotvu ili
velicini neka nespoznatljiva kolicina, a ono to je beskrajno u smislu vrste jest neka nespoznatljiva kakvoca. I
Bilo da su nacela bezgranicna po svom mnotvu ili u smislu vrsta32, nije moguce znati ono to iz njih sledi. Jer mi
smatramo da to to je sastavljeno spoznajemo na taj naci~tj. kad znamo to iz cega je i koliko je toga iz cega je.
Takode, ako je nuno da ono ciji deo moe biti koliki bilo
u smislu velicine ili malenosti i sanlO moe biti koliko
bilo -I mislim na neki takav deo na koji se, kao na neto
u njoj postojece /eV1YJ[CtPXov/ celina deli - i ako je nemoguce da ivotinja ili biljka bude bilo kolika bilo po velicini ili po malenosti, tada je ocigledno da ni neki, bilo koji,
njen deo ne moe biti bilo koliki. U tom slucaju ce i sa
celinom biti isto. A delovi ivotinje su meso, kost, itd.;
delovi biljke su /na primer/ plodovi. I Dakle, ocigled~o je

32 V.d.n.,st.41.
20

25

30

35

188a

nemoguce da meso, kost ili neto drugo, budu bilo koliki

po velicni, bilo to u smislu vece ili manje /velicine/. Takode, ako doista sve to je takvo postoji jedno u drugom,
i ako ne postaje vec se razlucuje kao neto to je u drugom, a naziva se po onom cega je najvie, i ako bilo ta
nastaje iz bilo cega - na primer, ako iz mesa nastaje I
voda razlucivanjem, i meso iz vode - a svako ograniceno
telo trpi unitenje od strane ogranicenog tela, tada je ocigledno da nije moguce da svako bude u svakom.Jer kad
se iz vode oduzme meso i kad iznova iz preostale !kolicine vode/ odvajanjem nastane druga !kolicina mesa!, tada,
cak i da je razluceno meso uvek sve manje, I ono ipak
svojom malenocu ne moe nadmaiti neku /odredenu/
velicinu. Prema tome, ako ovo razlucivanje moe prestati,
tada nece biti sve u svemu - jer u preostaloj vodi nece se
nalaziti meso - i ako ono ne moe prestati vec uvek mora
postojati odvajanje, tada ce iste ogranicene /kolicine/ biti
u nekoj ogranicenoj velicini beskrajno mnotvene, a to
nije inoguce. I Uz to, ako je nuno da svako telo postaje
manje ukoliko mu se neto oduzima, a kolicina mesa je
ogranicena, bilo po velicini ili po malenosti, tada je
ocigledno da se iz najmanje kolicine I mesa ne moe
razluciti nikakvo telo, jer u tom slucaju postojace manja
od te najmanje !kolicine mesa/o Takode, u telima koja su
beskrajna vec bi se nalazila beskrajna /kolicina! mesa,
krvi, ili mozga, a ne bi ukoliko su odvojena jedno od drugog, mada usled toga ne postoje nita manje, i svako od
njih je beskrajno /po kolicini/; I ali to je besmisleno. to
se pak tice tvrdnje da nikada ne moe doci do tog razlucivanja, ...to dodue nije receno sa znanjem, ali tacno je,
jer svojstva su neodvojiva. Ako su dakle, boje i stanja pomeani, i ako se razluce, tada ce postojati neko belo ili
zdravo koje nije nita drugo i ne pridaje se podrnetu.
Prema tome, ovaj Um33 koji zahteva nemoguce jest cudan

33 Aristotel Anaksagori inace prigovara da nije video velicinu nacela do

koga je doao: "kad je u tekoci /ci1l:OP~01l/ usled kog je razloga neto

21

FIZIKA I
10

15

20

I hoce da razlucuje, a to nije moguce uciniti

ni u smislu kolicine, ni s obzirom na kakvocu: s obzirom
na kolicinu to nije moguce zato to ne postoji najmanja
velicina, a s obzirem na kakvocu zato to su svojstva
neodvojiva. Time se ne shvata na pravi nacin ni nastanak
onog to je iste vrste. Jer postoji, s jedne strane, nacin na
koji se ilovaca deli u ilovacu, a s druge ne I postoji. I nije
tacno to da kao to opeke Inastajul iz kuce i kuca iz opeka
tako, u istom smislu, i voda i vazduh jesu ili nastaju jedno
iz drugog. Bolje je uzeti manje i ograniceni broj InaceiaI,
kao to Empedokle cini.
5 Upravo svi smatraju da su suprotnosti nacela. To
vai i za one koji tvrde da je I Sve jedno inepokretno
jer i Parmenid34 kao nacela postavlja toplo i hladno; on to
naziva vatrom i zemljom - i za one35 koji postavljaju

FIZIKA I

/c'J.:tooorj, jer

nuno, tada dovlaci Um, a inace pre u svemu drugom trai uzrok onog to
postaje nego u Umu" (v.Metaph. 985a 19-22; ib.988b8-11 : Anaksagora nije
video teleoloki potencijal u Umu). U oba ova aspekta kritike Anaksagore
Aristotel prati Platona /v.Plat.Paed.97b8-99d2/; ovde, u "Fizici", kritika je
"imanentna", odnosno cilja ne na ono to je Anaksagora mogao ili trebao
da vidi u Umu vec na ono to Um po njemu zaista cini, a to se pokazuje
besmisleno: deli u beskraj, i odvaja kakvoce od podmeta, dakle ne potuje
neke od temeljnih postavki Aristotelove filozofije prirode.
34 Parmenid kae jo i neto vie, naime da uredenje /8tciK:ooJlo~;/ sveta
pocinje od postavljanja suprotnosti ha.VO'.vtlCX, v.Fr.B8.55/, dakle upravo
od onog cemu je vodila Aristotelova "istorijska" ekspozicija nacela fizike
i od cega i on najzad zapocinje vlastitu arhe-logiju. Ono do cega fizicari
dolaze gotovo po instinktu i "vodeni samom istinom", Parmenid to formulie potpuno eksplicitno kao nuan pocetak (za "istinu koja prisiljava", v.
188b30). Ali Parmenid misli da suprotnocu mora zapoceti govor "smrtnika" o uredenju sveta, govor u kome ne moe biti istine; no i mimo toga,
njegova dva suprotstavljena "oblika" /JlOPcpcic;, 8ejlCXc;! su svetlost i
mrak/noc /cpcioc;, vU9', a ne "toplo i hladno", ili jo materijalnije, vatra i
zemlja, kao to to Aristotel tvrdi. Toplo i Wadno mogu se povezati sa Parmenidovim suprotnostima; pa i vatra u paru vatra-zemlja sa q,A.ayoC; cxieeptOv 1l:UP /v.ib.lin.56/, ali "zemlja" ne moe biti bez natezanja "noc" o
kojoj Parmenid govori.
35 Jonski fizicari: Tales, Anaksimen, Anaksimandar.
22

25

30

35

188b

retko i gusto, i za Demokrita koji postavlja puno i prazno

od kojih jedno smatra bicem a drugo nebicem; dodatne
razlike osnivaju se na poloaju, oblicju, i poretku, a to su
rodovi suprotnoste6: gore i I dole Isu suprotnosti/ poloaja, isto tako i ispred i iza, uglasto i bez uglova Isu suprotnosti/ oblicja, isto tako i pravo i zakrivijeno. Ocito je
dakle da, na neki nacin, svi smatraju da su suprotnosti nacela, i to je razlono. Nacela ne treba da poticu jedna iz
drugih niti iz neceg drugog, vec iz njih treba da potice
sve, a to pripada prvim suprotnostima: zato to su prve
I nisu iz nekih drugih, a zato to su suprotnosti nisu jedne
iz drugih.
Treba razmotriti kako s tim stoji stvar u samoj
odredbe7. Najpre treba shvatiti da nijednom bicu nije prirodeno delanje ili trpnja u odnosu na bilo koje ili od bilo
koga, te da ne postaje bilo ta iz bilo cega, o!;im ako se to
uzme priluceno.1
Jer, kako bi belo moglo poticati iz
obrazovanog osim ako obrazovano nije prilucenost onom
ne-belom ili crnom. Belo postaje iz ne-belog, i to ne iz
svega /ne-belogl I vec iz crnog ili iz onog to je izmedu, i
obrazovano ne nastaje iz obrazovanog, i osim toga ne na-

EVO'.vtlcov nuno je da suprotnosti budu ili u istom rodu, ili u

suprotnim rodovima, ili da same budu rodovi /v.Cat.14a19/; ukoliko su u
istom rodu, tada su suprotnosti ono to se u tom rodu najvie razlikuje
medusobno ha 1l:A.Et0"tCX a.A.A.~A.COV8tcxq,epovtCX, v.Cat.6a8, Metaph.
1054b32/. Ovde su suprotnosti u istom rodu mada Aristotelov izraz "rodovi suprotnosti" to ne govori. Za poredak hci~tc;! atoma ne navodi se u cemu je suprotnost poretka kod Demokrita (medutim, v.Metaph.985b 18).
37 Ovo zapravo znaci da je do nacela - mimo ekspozicije onog do cega
dovodi razvitak predplatonske fizike - moguce doci logicki /Em "toU
A.OyOtJ, EK: "toU A.OyOtJ/. To Aristotel i cini: ova nacela "slede" iz "najcvrceg nacela" filozofije, tj. iz principa protivrecnosti /v.Metaph.lO05b9-29/.
Njihovo istorijsko poreklo je u Platonovoj dijalektici eidosa. U protivrecju
je prirsutna suprotnost afirmacije odredenosti (eidos kao odredeno st sama
po sebi) i negacija iste odredenosti (1ienost kao odredena negacija), i mirovanje suprotnosti u istom, negacija same protivrecenosti (tvar koja nije
ni oblik ni lienost, i koja zato moe biti i jedno i drugo, tlo na kome je
protivrecnost uopte moguca, "bojno polje" suprotnosti).
36 yeVll

23

FIZIKA I

10

15

20

staje iz svacega vec iz neobrazovanog

ili eventualno iz
necega to je izmedu njih. Nita ni ne propada u prvo to
susretne, kao to belo ne propada u obrazovano, osim
moda I priluceno, vec u to ne-belo, i to ne opet u bilo
koje vec u crno ili u to to je izmedu njih; isto tako i
obrazovano propada u to to nije obrazovano, i to ne u
bilo koje vec u to neobrazovano ili u neto to je izmedu
njih. Slicno stoji stvar i kod svega ostalog38, jer i bica
koja nisu prosta vec I sloena stoje u istom odnosu. Samo
zato to nisu data imena suprotstavljenim
dispozicijama
/otaee(jet~/ostaje skriveno da se to dogada. Jer nuno je
da sve to je skladno nastaje iz neskladnog i neskladno iz
skladnog, i da propada skladno u nesklad, i to ne u bilo
koji vec u I suprotstavljeni. Nema nikakve razlike da li se
to kae za sklad ili za poredak, odnosno za sastav, jer ocigledno je da vai isti dokaz. I kuca, statua, i bilo ta drugo, postaje na slican nacin: kuca postaje na osnovu toga
to ovo /ili onoj nije pomeano vec razdvojeno na ovaj /ili
onaj/ nacin, a statua i ono to je uobliceno nastaju I iz
bezoblicnosti. Jedno od toga je poredak, a drugo je neki
sastav. Ako je to istina, tada bi sve to postaje postajalo,
odnosno sve to propada bi propadalo, ili iz suprotnog ili

38 Aristotel ovde govori o postajanju i propadanju, ali zapravo je rec o

kretanju i promeni uopte; postajanje i propadanje vezani su za bivstvo, i
u njemu Aristotel trai prvu suprotnost. Ova dva stava koje Filopon naziva aksiomama (v.Philop.lll.8: 1) ne moe trpeti bilo ta od bilo cega, niti
delati bilo ta na bilota; 2) ne postaje bilo ta iz bilo cega) slede iz
definicije suprotnosti kao najvece razlike u istom rodu: slatko ne postaje
iz belog niti moe da trpi neto od belog zato to nisu u istom rodu (jedno
je ukus a drugo je boja). Rod povezuje suprotnosti zato to su one zapravo
njegove Jiferencije, i kao suprotnosti su moguce samo na tlu njegovog
identiteta: kretanje je potvrdivanje /K:cx:tcX.<jxx0t!;/ ovog identiteta. Suprotnost postoji u najviim rodovima, u kategorijama kakvoce, tog prema-necemu, delanja i trpljenja, i tog gde. Time je ujedno dat i kategorijaIni
okvir za analizu kretanja. Ili je moda ta analiza u celini ono to formira i
taj o:k-viri samo ucenje o kategorijama bica. No, time je dat i osnov za temu suprotnosti kao takve, suprotnosti za koju ne postoji rod (ciji podrnet
nije rod).
24

FIZIKA I

25

30

35

189a

IOle,

u suprotno i u ono to je izmedu toga. A i to to je izmedu

potice iz suprotnosti: na primer, boje nastaju iz belog i
crnog. I Prema tome, sve to postaje po prirodi bilo bi ili
suprotno ili iz suprotnosti.
Dotle, gotovo do te tacke, slae se najveci broj drugih
/filozofa/, kao to smo i rekli ranije39. Svi oni postavljaju
elemente, ili ono to sami nazivaju nacelima, mada to
cine bez razumevanja; ipak, govore o suprotnostima kao
da I ih sama istina na to prisiljava. Razlikuju se po tome
to jedni uzimaju u obzir ranija, a drugi kasnija /nacela/,
tj. po tome to jedni govore o onima koja su spoznatljivija na osnovu razuma a drugi o onima koja su spoznatljivija na osnovu opaanja - jer jedni /navode kao nacela/
toplo i hladno, drugi vlano i su vo, a neki drugi, opet,
parno i nepamo,40 ili kao uzroke postllianja I navode Ljubav i Mrnju, a to se medusobno razlikuje na navedeni
nacin - tako da na neki nacin govore i isto i razlicito jedni
od drugih: razlicito, kao to se vecini njih i cini, a isto
I ukoliko /govore/ analogno. Jer oni svoja nacela uzimaju
sa iste strane u nizu /suprotnosti!: jedne suprotnosti obuhvataju, a druge su obuhvacene41. Upravo otud govore u
istom smislu i drugacije, i loije i bolje, te jedni uzimaju
/nacela/ koja su spoznatljivija na osnovu razuma, kao to
je I receno i ranije42, a drugi ona koja su na osnovu opaanja spoznatljivija - opte se poznaje na osnovu razuma,
a pojedinacno na osnovu opaanja, jer razum se tice opteg a opaanje onog to je deo 43 - kao to je Veliko i Malo
spoznatljivije razumom, aretko i gusto opaanjem. Dakjasno je

da nacela moraju biti suprotnosti.

39 V.ib.aI9-30.
40 Toplo i hladno (Parmenid): vlano i suvo (Ksenofan po miljenju Porfirija: v.Simpl.I88.32, Philop.125.27); nepamo i pamo (pitagorejci, ali
kao izvedenu suprotnost iz suprotnosti monade idiade).
41 V.d.n.,st.41.
42 V.188b32-33.
43 V. 184a 18-23, i nap. ad loc.cit.
25

FIZIKA I

15

20

25

30

6 Sledece to bi trebalo izloiti tice se toga da li ima

dva, tri, ili vie nacela. Ne moe biti jedno zato to suprotnosti nisu neto jedno, a beskrajno mnogo ih ne moe
biti zato to u tom slucaju bice nece biti spoznatljivo
!emcr'ttytov!, zato to u svakom jedinstvenom rodu postoji jedna suprotnost, a bivstvo je neki jedinstveni rod, i
zato to sve moe !postati! iz I ogranicenog !broja nacela!, a i bolje je iz ogranicenog !broja da postaje!, kao to
Empedokle misli, nego iz neogranicenog44. On veruje da
njima objanjava sve ono to Anaksagora !objanjava! na
osnovu bezgranicnog !broja nacela!. Uz to, neke suprotnosti prethode drugima, a druge postaju iz drugih - na
primer, slatko i gorko, ili belo i crno - a nacela treba da I
traju vecno.
Na osnovu svega ovoga ocito je da nacelo nije jedno,
ali i da ih nema beskonacno mnogo. Poto ih ima ogranicen broj, ima nekog opravdanja da se ne postavi samo
dva45. Jer moglo bi se postaviti pitanje kako gustina retkocu cini necim, ili ova gustinu. Slicno je i sa nekom
drugom, bilo kojom, suprotnocu. Ne umiruje Ljubav
Mrnju, I niti ona neto stvara iz nje, niti Mrnja stvara
neto iz Ljubavi vec oba uticu na neto razlicito od njih,
trece. Neki pak uzimaju vie od tri !nacela! i iz njih grade
prirodu bica. Takode, moglo bi se postaviti i pitanje da li
moda suprotnostima kao podrnet treba postaviti neku
prirodu. Vidimo da suprotnosti nisu bivstvo nijednog
bica, I a nacelo ne treba da se pridaje nekom podmetu46.
U protivnom, postojace nacelo nacela. Podrnet je nacelo,
i cini se da prethodi onom to mu se pridaje. Pored toga,

44 V.d.n.,st.42.
45 Dva nacela "slede" direktno iz suprotnosti, jer suprotnost je odnos dva
suprotna; do oblika i lienosti dolazi se iz pojma suprotnosti, iz prve
suprotnosti kao savrene najvece razlike, jer eidos ovde i nije drugo do ta
razlika.
46 Drugim recima, nacelo mora biti bivstvo u smislu podrneta lT.o im 0KElj.tEvov/ kao onog cemu se sve ostalo pridaje a ono se ne pridaje nicemu, a suprotnosti to nisu.

26

FIZIKA I

35
189b

10

15

kaemo da bivstvo nije suprotno bivstvu47. Kako onda

bivstvo moe postati iz ne-bivstava? lli, kako nebivstv048 moe prethoditi bivstvu? Zbog toga ako se
veruje I da je prethodni dokaz istinit kao i ovaj, nuno je,
ako I se eli sacuvati oba dokaza, pretpostaviti neto trece, kao to tvrde oni po kojima je Sve neka jedinstvena
priroda, kao to je to voda, vatra, ili neto izmedu njih.
Cini se da je to pre to to je izmedu jer vatra, zemlja, vazduh, i voda isprepleteni su I suprotnostima. Upravo zato
nije neosnovano stanovite onih koji smatraju da je podmet neto razlicito od ovih /elemenata!, a medu inima i
onih koji Ikao nacelo postavljaju/ vazduh. Jer vazduh
najmanje od svih ostalih /elemenata! sadri opaajne
razlike; odmah posle njega /u tom pogledu jet voda.
Upravo svi to Jedno uoblicavaju pomocu suprotnosti, pomocu gustine i retkoce, te pomocu I vie i manje. Ocigledno je da je to u celini suviak i nedostatak, kao to je i
receno ranije. Cini se da je i ovo mnjenje drevno, ...to da
su Jedno, suviak i nedostatak nacela bica, ali ne u istom
smislu; stari veruju da ta dva stvaraju, a to Jedno da trpi,
dok neki49 od I poznijih tvrde da nasuprot tome pre to
Jedno dela, a ta dva trpe.

47 V.Cat.3b24-27.
48 j.t~ DUola. je ono to nije bivstvo. na primer, prilucenost je takvo ne-bivstvo, ili neka od kategorija.
49 Sad se iz ugla podmeta koji se kao trece nacelo pridruuje primarnoj
suprotnosti iznova baca pogled na Platona i na pretplatonsku filozofiju
prirode. Iz Aristotelovog izdvajanja Anaksimandrovog apeirona, te vazduha i najzad vode kao "najboljih" - mada jasno ne i konacnih - reenja ocigledna je logika kojom se dolazi do pojma tvari. Naspram suprotnosti mora stajati negacija suprotnosti, kod jonskih fizicara ono to manje od drugih elemenata sadri opaajne razlike /8ta.<jlq::xXl; a.tOOr]-ID.l;, v.lin.6/, vazduh, ili ih po mogucnosti uopte i ne sadri (kao apeiron). A to vai za
razlike vai pogotovo za suprotnosti. Suprotnost eidos-steresis negirana je
u tvari /'6"AT]/ kao podrnetu: ona ne poznaje te suprotnosti kao svoje
suprotnosti (nema ni njih, ni iz njih izvedenih, ni razlika). Time Aristotel
svoju dovrenu arheologiju prezentira kao pojmovno cistu jonsku fiziku u
27

FIZIKAI

20

25

30

35
190a

FIZIKA I

Ukoliko se to posmatra na osnovu ovih ili drugih slicnih razloga moglo bi izgledati opravdano tvrditi da
postoji tri elementa, kao to rekosmo, a neopravdano da
ih je vie od tri. Jedno je dovoljno za trpljenje; ako pak
ima cetiri u dva para I suprotnosti, tada ce u svakom od
tih parova odvojeno morati da postoji neka razlicita priroda u sredini; ako ima dva para suprotnosti koji se mogu
radati jedan iz drugog, tada bi drugi par suprotnosti bio
nepotreban50. Istovremeno, nije ni moguce da ima vie
prvobitnih suprotnosti. Bivstvo je neki jedinstveni rod bica tako da se nacela mogu medusobno razlikovati I samo
u smislu ranijeg i kasnijeg, ali ne i po rodu. U jednom
rodu postoji jedna suprotnost, a izgleda da se sve suprotnosti svode na jednu. Dakle, jasno je da element ne moe
biti jedan, ali i da ih ne moe biti vie od dva51 ili tri. Ali,
kao to rekosmo, veoma je teko odluciti se za jednu od
ove dve Imogucnosti/.
7 Poto smo prvo razmotrili
postajanje
u celini, ...govorimo o tome na sledeci nacin. Nakon to smo
prvo naveli zajednicke odredbe prirodno je da moemo
tako posmatrati osobenosti onog to je pojedinacno. Kaemo da iz jednog postaje drugo, te iz razlicitog razlicito,
bilo da govorimo o onom to je prosto ili o onom to je
sloeno. Mislim na sledeci nacin: covek moe postati
I obrazovan, ono to nije obrazovano moe postati obrazovano, ili I covek koji nije obrazovan moe postati
obrazovan covek. Covek ili to to nije obrazovano jest

ono to nazivam

10

15

20

25
opoziciji prema pitagorejsko-platonovskoj /v.187a 16, i n.ad loc.cit.: Platonova "nenapisana ucenja" u kontrastu prema jonskoj fizici!.
50 Ova "primedba" nije ba najjasnija, jer to to ima dva para (ili vie
njih) suprotnosti ne znaci da im podmet nije jedan, jer isti podrnet moe
primati vie suprotnosti.
51 Dva: ukoliko se suprotnost uzme kao jedinstvena, i time kao jedno nacelo, a oblik i lienost kao u njoj sadrani, ili ukoliko se za nacela uzmu
oblik i tvar, a lienost se izdvoji iz strukture nacela jer ona nije nacelo po
sebi vec po prilucenosti !Jw:ta.. 0ul3eI-lI31l1COC;, v.190b27, 191a5sqq.; Philop. 150. 16-20/.
28

jednostavnim

postajucim

!lXnA.oUV 1:0

YIYVOI1EVov/: to je ono to prosto postaje, na primer obrazovano. Sloeno je ono to je i to to postaje i to to ono
postaje, kao kad kaemo da covek koji nije obrazovan
postaje I obrazovan covek. Za neto od toga se ne kae
samo to da postaje ovo vec i da postaje iz ovog, kao Ina
primer! obrazovan iz neobrazovanog coveka; ali to se ne
kae za sve, jer obrazovan nije postao iz coveka vec je
covek postao obrazovan. A od onog to postaje i za ta
kaemo da jednostavno postaje, jedno I postaje tako to
pri tome traje52 a drugo tako to ne traje. Covek traje mada postaje obrazovan covek i jeste to, a ono to nije obrazovano, tj. ono neobrazovano, to ne traje ni prosto-naprosto ni onda kad je sastavljeno.
Nakon to smo to razgranicili moemo na osnovu
onog to postaje, ako paljivo osmotrimo kako o tome
govorimo, prihvatiti I da to to postaje uvek mora biti
neki podmet i da on, ako i jeste neto brojem jedno, nije
jedno u smislu vrste. Pod vrsno Ijedniml i po odredbi
Ijedniml mislim isto. Nije isto bice coveka i bice neobrazovanog: jedno traje, a drugo ne traje. Traje ono to nije
suprotstavljeno, jer covek tr~ie, a ono to nije obrazovano
i to I neobrazovano ne traje, niti traje ono to je sloeno
iz oba, kao neobrazovani covek. Iz necega necim postajati ili ne postajati necim, ...to se pre kae za ono to ne
traje: na primer, obrazovano postaje iz neobrazovanog,
a
ne iz coveka. Medutim ponekad se na isti nacin govori i u
slucaju onog to traje. I Kaemo da iz bronze nastaje
statua, a ne da bronza postaje statua. Za ono pak to po-

52 Trajanje lto unoJJ.Evetv/ razdvaja podmet i lienost; jezicka upotreba

pokazuje se nedovoljno preciznom. Razlika izmedu podmeta i lienosti
posrnatra se na kretanju u smislu opte predstave o kretanju, dakle pocevi
od kretanja u okvirima prilucenosti, pa preko vrsta kretanja (u kategorijama kakvoce, kolicine i "mesta"), do postajanja u pravom smislu (postajanje bivstva). Svrha ovog razlikovanja je razdvajanje tvari koja je podmet postajanja, i lienosti: ako lienost ni u kom smislu ne moe biti podmet, a tvar je podrnet, tada se lienost i tvar definitivno razlikuju.
29

FIZIKA I

30

35
190b

10

15

staje iz protivstavljenog i iz neceg to ne traje govori se

na oba nacina: i da ovo iz ovog nastaje i da ovo postaje
ovo. Jer obrazovan postaje iz neobrazovanog, i neobrazovan postaje obrazovan. Upravo zato se na isti nacin
Igovori/ i u slucaju onog to je sloeno: kae se I i to da
obrazovan covek postaje iz neobrazovanog, i da neobrazovan covek postaje obrazovan. Ali poto se o "postajanju" govori na vie nacina, i poto se za neto ne kae
da postaje vec da postaje neto ovo, a samo se za bivstva
kae da postaju prosto-naprosto, jasno je da za sve ostalo
mora postojati neki podmet, to to postaje (jer i to koliko
i to kakvo i to I prema-drugom, i to gde, postaju na
nekom podmetu zbog toga to se jedino bivstvo ne pridaje nijednom drugom podmetu, I vec se sve ostalo bivstvu
pridaje); no ukoliko se to razmotri moglo bi postati jasno
da i bivstvo i sve to jest prosto-naprosto postaje iz nekog
podmeta. Uvek postoji ono to je podmet i iz cega potice
to to postaje, kao to biljka ili ivotinja postaje iz
I semena. Ono to postaje prosto-naprosto postaje ili
preuoblicenjem, kao statua, ili usled dodatka kao ono to
raste, ili na osnovu oduzimanja kao kip Henna iz
kamena, ili sastavljanjem kao kuca, ili podrugojacavanjem kao ono to se menja u svojoj tvari. Za sve
to na taj nacin postaje I jasno je da postaje iz nekog
podmeta. Prema tome iz ovog to je receno jasno je da
sve to postaje uvek mora biti neto sloen053, i da s
jedne strane postoji to to postaje, a s druge to to ono
postaje, i da je to dvoznacno. To je ili podmet 1t':m:oKetJlevovl ili ono protivstavljeno laV'tlKet~tevovl. Na primer,
za neobrazovano kaem da se protivstavlja, a za coveka
da je podmet; takode, I bezoblicnost, amorfnost, i nered
jesu to protivstavljeno, a bronza, kamen, ili zlato su podmet.
Jasno je da, ukoliko postoje uzroci i nacela bica koja
postoje po prirodi - luzroci i nacela! na osnovu kojih kao

53 Sloeno he ouvee'tovl iz podmeta i oblika (odnosno lienosti).

30

FIZIKA I

20

25

30

35

191a

prvih sve jeste i postaje, i to ne po prilucenost vec po

onom to mu se u bivstvu pridaje - tada I sve postaje iz
podmeta i oblicja. Jer obrazovani covek je na neki nacin
sloen iz coveka i obrazovanog, jer moe ga razluciti na
njihove odredbe. Ocigledno je dakle da bi to to postaje
iz toga postajalo. Podmet je brojcano jedinstven, a za
oblik je dvojstv054 - jer on je I covek, zlato, ili uopte
tvar koja se da brojati lapt8Jle1Tl!; onje neto ovo u vecoj
meri, i to to postaje ne postaje iz njega priluceno; a lienost, tj. suprotnost, jest prilucenost - dok je oblik neto
jedinstveno, kao red, obrazovanost ili neto drugo to se u
tom smislu pridaje. Zbog toga treba reci da s jedne strane
ima dva I nacela, a s druge da ih je tri, i da su s jedne
strane ona suprotna - kao kad se navede obrazovano i
neobrazovano, ili toplo i hladno, ili skladno ineskladno a s druge da nisu, jer nemoguce je da suprotnosti trpe
jedna od druge. lova tekoca se razreava time to je podmet neto drugo, jer to nije neto I suprotno. Dakle nacela na neki nacin nisu brojnij a od suprotnosti vec ih,
moglo bi se reci, ima dva po broju; s druge strane njih nije ba dva zbog toga I to im pripada razlicita bit ha
dvat ex:mOt' I, vec ih je tri. Razlikuje se bit coveka i bit
neobrazovanog, kao i bit neoblikovanog i bit bronze.

54 Jer da iz oblikovno~ odnosa dolazi do razlike izmedu tvari i l~~nos0,

pa time do dvojstva 10'001podmeta,tj. do dvojstva toga iz-cega l'to e~ oU!
neto postaje. Oblik i lienost odnose se kao prisustvo i odsustvo Istog,
tako da u podmetu po sebi ovo dvojstvo ne postoji vec postoji tvar koja se
uvek moe brojati kao jedan (element ili aspekt) onog to postaje. Zato je
lienost, kao suprotnost obliku (ovde je rec o samoj oblikovnosti oblika,
dakle o svakoj kategorijainoj odredenosti), prilucenost. Podmet je ovde
shvacen upravo kao "podloga"postajanja kao ejdetskogprocesa, odnosno
kao podloga kretanja odredivanja l'to 6pl~etvl te zato obuhvata i ono vec
oblikovano (~ovek) i ono to se pribliav~ "~adi" (zlato, drvo). Tako je
postajanje /yeveotr;f izvorno bice-u-delu levepyetal odredivanja. Da ono
to postaje (ili propada) mora imati tvar znaci toliko: njegovo bice razlikuje se od njegovogodredenja.
31

FIZIKA I

li
(l

,,'

30
20
FIZIKA I

iJ)'

10

15

Receno je koliko ima nacela onog to je prirodno a ,~

, ~
to postaje55, i receno je zato ih je toliko. Ocigledno je
takode da neto mora biti I podrnet suprotnosti, i da mora
biti dve suprotnosti. Medutim, u nekom drugom smislu to
nije nuno! Jedna suprotnost moe biti dovoljna da proizvodi prornenu svojim odsustvom ili prisustvom. to se
pak tice prirode koja je podrnet lti UTCOKEtflEVll cp'6mc;l,
ona je spoznatljiva po analogiji56. Kao to se bronza od110S1prema statni, ili drvo prema postelji, ili to bezoblicno
prema necemu drugom I to poseduje oblicje, pre nego
to je primilo oblicje, tako se i ona odnosi prema bivstvu,
prema tom-ovom i prema bicu. Ona je dakle, jedno nacelo mada nije jedna u tom smislu niti jest tako kao to to je
neto ovo l'to 'teOE 'tt/; jedna je ona kojoj pripada odredba IA6yoc;f7 i to odredbi suprotno, lienost.

32

25

Gore je receno zato I postoji dva nacela i zato ih je

vie lod dva/. prvo58 je receno samo to da su suprotnosti

55 "Onog to je prirodno a to postaje" ltwv TCEpiYEVE0lVQ)'tJ0llCwvl;

ta
prirodno jest a ne postaje? Ross predlae da se "a to to postaje" brie; kako stoji tekst bi ovde implicirao ono to je prirodno a nije podlono postajanju i propadanju: Nebo i nebeska tela.
56 V.d.n.st.43.
57 Ovo mesto tumaci se razlicito: nije ustvari izvesno na ta se odnosi
Jlla () lie; 6 Aoyoe;Iv.lin.l3/, da li na tu "podleeci prirodu" lti uTColCelJlE1l1lcpU0le;,v.lin.8/, tj. na tvar, ili na "nacelo" lapx~, v.lin.12/. Eidos je u
kontekstu ove Aristotelove arhe-Iogije jedinstven jer njemu pripada odredenje (stari komentatori tako i shvataju ovo mesto, iako ispred sebe ocigledno imaju otecen tekst); druga mogucnost je da Aristotel tvrdi da je
"jedna Itvarl kojoj pripada odredba", dakle ona koja je vec odredeni
podrnet i kao takva brojiva, takozvana "bliska, vlastita" tvar (ti lowe; tJAr]:
gvode je taha tvar za sekiru, jer ova da bi sekla mora biti tvrda, teka,
otra i td.; no, tvar gvoda je voda); no onda to vie nije ta podleeca priroda koja je spoznatljiva po analogiji, dakle prva tvar Imateria primal, i
koja se pojavljuje kao apx~ u razlici prema eidosu kao oblikovnosti samog oblika.
58 V.5.

ti

35

~'!

nacela, potom59 da je nuno da neto razlicito od njih

bude podrnet, te da tako ima tri Inaceiai; a iz ovog to je
sada recen060 jasno je u cemu je razlika suprotnosti, kako
se nacela odnose jedno prema drugom, i ta je podrnet.
No jo nije ocito da li je I oblik bivstv06\ ili je to podmet. Ali, ocigledno je da ima tri nacela, i kako ih ima tri,
i kakva je njihova priroda l'tp01l:oc;/. Neka ovo bude dovoljno za to da se uvidi koliko ima nacela i koja su.
S Pokaimo nakon ovoga da se jedino na taj nacin
razreava i tekoca starih. Naime, oni koji su prvi na filozofski nacin I istraivali istinu i prirodu bica skrenuli su
ls puta! zato to su usled neiskustva odbacili, da tako kaem, jedan drugi put. Tvrde da nijedno bice niti postaje
niti propada zato to je nuno da to to postaje postaje ili
iz onog to jeste ili iz onog to nije, a da nije moguce da
postaje ni iz jednog, ni iz drugog. I Naime, niti bice moe
postajati jer da ono vec jest, niti iz nebica ita moe postati jer da neto mora biti podrnet Ipostajanja!. Pridodajuci tako tom Istavul ono to iz njega redom sledi oni
tvrde da ni mnotvo ne postoji vec jedino samo bice.
Oni su prihvatili to mnjenje usled navedenog. Po
naem miljenju pak to da Ineto/ postaje I iz bica ili iz
nebica, ili to da nebice ili bice neto tvore ili trpe, ili da
postaju neto ovo la1:touv 't6'6E/, to se u jednom smislu62

59 V.6.
60 V.7.
61 V.Metaph.VIII.3.
62 Aristotel daje dva reenja aporije postajanja; drugo pominje u nastavku
Iv.inf.b27 -341 i ono se osniva na razlikovanju mogucnosti i delotvornosti
IEVEPYEWJ Prvo reenje je u razlikovanju tog po-sebi, i prilucenog. Ono
to postaje postaje neto drugo: ono nije to to ono postaje: dakle, to iz cega postaje nije to to ono postaje, a to je dvoznacno, u zavisnosti od toga
da li traje ili ne traje u tom to postaje: ako traje, to je podmet kao tvar, a
ako ne traje, to je lienost. Sve postaje iz tvari i iz lienosti, odnosno iz
ne-bica (toga to postaje): tvar je po prilucenosti njegovo ne-bice, a lienost je po sebi (njegovo) ne-bice Iv.ib.192a4-5/. No, nita ne postaje iz cistog nebica, i utoliko su stari u pravu.
33

FIZIKA I

191b

10

15

20

nimalo ne I razlikuje od toga da lekar neto tvori ili da

trpi, ili od toga da iz lekara neto jest ili da postaje, tako
da, poto se o tome govori na dva nacina, ocigledno je da
se /tako govori! i o tome da iz bica potice neka delatnost
/notf:.tv/ ili trpnja, ili o tome da bice tvori ili trpi. Lekar
ne gradi ukoliko je lekar vec ukoliko je I graditelj, i postaje beo ne kao lekar vec ukoliko je crn, a kao lekar on
leci ili post~e nelekar. Apoto ponajpre velimo da lekar
u pravom smislu te reci neto cini ili trpi, ili da neto
postaje iz lekara ako on to cini ili trpi, ili da to postaje
utoliko ukoliko je on lekar, ocigledno je da to znaci i
tvrdnja da neto nastaje iz ne-bica: jda neto nastaje/ iz
njega I kao ne-bica. Upravo to su oni prevideli zato to to
ne razlikuju, i usled toga to ovo ne znaju propustili su da
spozn~u jo mnogo toga, tako da su doli do uverenja da
nita drugo niti postaje niti jeste i uklonili su postajanje u
celini; dodue i mi sami kaemo da nita ne postaje prosto-naprosto iz nebica, ali da na neki nacin, tj. po
prilucenosti, ipak I postaje iz ne-bica - jer iz lienosti
koja po sebi jeste ne-bice postaje neto mada ona u tome
nije sadrana6J; ljudi se cude tome, te se veruje da nije
moguce da neto postane na taj nacin, iz ne-bica - a isto
tako /kaemo/ da ni bice ne postaje iz bica, osim priluceno: u tom smislu i ono postaje, na isti nacin kao to iz
ivotinje postaje I ivotinja, ili iz neke ivotinje neka ivotinja, kao to pas postaje iz psa ili konj iz konja. Pas bi
postajao ne samo iz neke ivotinje vec i iz ivotinje, no
ne utoliko ukoliko je ivotinja, jer to je vec sadrano; ako
treba da postane neka ivotinja, ali ne po prilucenosti,
tada nece iz ivotinje /postatil4, a ako treba da postane

Dakle, iz tvari koja je po prilucenosti ne-bice neto po sebi postaje, a iz lienosti koja je po sebi nebice po prilucenosti neto postaje. Tvar je ne-bice po prilucenosti, ~. zato to je u njoj prisutna lienost.
63 Preciznije bi bilo: mada ona u tome ne traje/ostaje.
64 Paralela sa nastajanjem ivotinja: bice ne postaje iz bica kao to ni
ivotinja ne postaje iz ivotinje; dakle kao to ivotinja postaje iz onog to

34

FIZIKA I

25

30

35
192a

neko bice, ono nece I postati iz bica, niti iz ne-bica. Jer

rekli sm065 ta znaci to "iz ne-bica": utoliko ukoliko je
ne-bice. Pored toga ovim ne uklanjamo to da sve ili postoji ili ne postoji.
To je jedan nacin na koji se moe govoriti o postajanju; drugi je na osnovu mogucnosti i delotvornosti.
No to smo odredili na drugom mestu66 s vecom tacnocu.
I Prema tome, kao to rekosmo, ovim se razreavaju njihove tekoce koje ih prinudie da poricu neto od ovog
to je receno. Jer, nai prethodnici su upravo zbog toga
toliko zastranili s puta koji vodi ka postajanju, propadanju, i ka promeni uopte. A sama priroda bi uklonila svu
njihovu zabludu, samo da su je videli /exp8e"tcra/.
9 I neki drugi su se bavili ovom prirodom, ali ne i
dovoljno. Prvo, oni se slau s tim da neto prosto-naprosto postaje iz I ne-bica, i da Parmenid utoliko pravo govori67. No njima se cini da, ako je ta priroda brojcano jedna, ona tada jest i po smislu68 samo jedna. A izmedu ovog
najveca je moguca razlika. Po naem miljenju naime,
tvar i lienost se razlikuju, te je jedno od ta dva, tvar, nebice /aUK ovi I po prilucenosti, ~ lienost je po sebi
nebice; tvar je blizu lbivstvaf9, i na neki nacin jest bivstvo, a lienost nikako nije bivstvo; oni pak veruju da su

nije ivotinja (iz semena, ili spontanom generacijom) tako i bice postaje iz
onog to nije bice, ali ne iz nebica.
65 V.ib.b9
66 V.Metaph. VIII passim.
67 Naime, da sve to postaje mora postajati ili iz bica ili iz nebica, i da
Parmenid utoliko ima pravo, a ne utoliko to je odbacio obe alternative pa
time i samo postajanje. Dakle, za platonicare bice je jedno i nepostalo; no,
poto neto postaje, postajanje se osniva na onom to je razlicito od bica
/'to na.pe: 'to ovi.
68 8uvallel ovde znaci isto to i AOyCP (po odredenju, po pojmu, po znacenju).
69 Zato to kao sauzrok ucestvuje u postajanju i u bicu sloenog bivstva,
te zato to predstavlja podleecu prirodu za delovanje oblika; lienost kao
odsutnost oblika biva uklonjena u postajanju tog sloenog.
35

FIZIKA I

FIZIKA I

10

15

Veliko i Malo jednako nebice, bilo da su ujedinjeni ili

svako od njih odvojeno. Ova njihova trijada zato ima potpuno drugaciji smisao od one. Oni su doli I dotle da
neka priroda mora biti podrnet, ali smatraju da je ona jedinstvena; ako se ona i shvata kao dvojstvo, kao u tvrdnji
da je ona Veliko i Malo, smisao nije nimalo drugaciji jer
time se previdela ta razlicita /priroda/. Jer ova koja traje
ispod oblicja onog to postaje jest sauzrok /crUVCXt1:1.cx/,
kao majka70; drugi deo suprotnosti bi pak cesto lanom
koji se obzire na zlo koje on donosi /KCXK01WtOV/ izgledao
kao da uopte i ne postoji71. Ukoliko postoji neto boansko, dobro i poeljno72, tada za neto kaemo da mu je
suprotno, a za drugo da mu je na osnovu vlastite prirode
prirodena da tei i da udi za tim. A po njima sledi da to

70 Platonova metafora Iv. Tim.50d, 5lal navodi se ovde kao ilustracija za

pojam. Sauzrok (O'Uval't10'., u istom smislu pomocnog uzroka kod Platona, v.ib.46d) blizak je uslovu ili preduslovu, neophodnom ali ne i dovoljnom uslovu. Takav uslov je nunost ex hypothesi, kao hrana za ivot Iv.
Metaph.10 l5a2l/, temelj za kucu, ensko za radanje, i tvar i jeste uzrok u
smislu takvog uslova. Dakle, sauzrak je uzrok zato to je postavljen u tu
funkciju od strane uzroka u pravom smislu: njegova "kauzalnost" je izvedena tako da iz njega samog ne sledi to to je njime uslovljeno (za O'UV0'.1'tlOV, v.De An.4l6a14, De Gen.An.782a26, 783b2l, 18; Hist.An. 634a
17).

71 Ovo zvuci skoro kao apologija u korist Platona jer da nije uzeo u obzir
drugu stranu u toj podleecoj prirodi zato to je prenaglasio negativno st i
propadljivost sveta postajanja: tako bi lienost bila uzrok propadanja, destruktivna negativnost i zato "zlotvoma" IKO'.Ko1wlovl, kao to je obratno
oblik uzrok postajanja; drugi deo suprotnosti, tvar kao relativno neutralni
posmatrac ove kosrnicke drame, izmakla mu je vec ju je poistovetio sa lienocu.
72 Oblik je to dobro, boansko i eljeno, i to je dobro za svako prirodno
bice: postizanje vlastitog oblika, odnosno povratak u vlastitu sutinu. Zato
ovde vie recnik Aristotelov podseca ma trenscendenciju Dobra kod Platona i platonicara. Tome suprotna je lienost (platonisticki pojam zla kao
privatio boni), a izmedu ovih polova je za Aristotela priroda koja nije boanska vec demonska lti rap <jl'UOle:;
&U110V10'.0..,,:;.. ou 8E10'., v.De Div.
463b15/.

36

20

25

suprotno udi I za vlastitom propacu. Ali, niti je moguce

to da oblik tei za samim sobom, jer on nije nedostatan,
niti da tei to suprotno - jer ono to je suprotno unitava
jedno drugo - vec je to tvar, kao to na primer ensko tei
za mukim, a runo za lepim; no, ona nije runo-po-sebi
vec priluceno, niti je ensko-po-sebi vec je i to I po prilucenosti73.
Ona na jedan nacin propada i postaje, a na drugi ne.
Ukoliko je to u cemu je, ona po sebi propada - jer u tome
je ono to propada, lienost - a ukoliko postoji po mogucnosti, ona ne propada po sebi vec je nuno nepropadljiva

30

cega kao
IZ necega
nesto
prvo kaoJerpodrnet
i n~rodena74.
ona je IZ
~li f~stala,
a /~adal
,?lora pnsutnog
P?stojati
/neto postaje/, tako da ona mora postojati pre nego to
postane - jer tvar je taj prvobitni podrnet svega pojedinacnog iz koga kao upostojeceg i uprisutnog /E1J'UT(;C",PXOV"Co~/ nepriluceno neto postaje - ili propada, a tada mora
preci na kraju u to, tako da ce biti propala pre nego to
propadne. to se tice nacela u smislu oblika75, toga da li

73 Muko i ensko su nacela radanja: muko u smislu nacela kretanja, a

ensko u smislu tvari Iwe:; '\JA1le:;, v.De Gen.An.7l6a5-7/. Dakle, to ensko
je po sebi tvarno nacelo; ovde Aristotel pravi logicki konverziju: tvar je
po prilucenosti ensko (uostalom tvar nije nita po sebi, cak ni nebice).
74 Kao to prvo, dakle kao nacelo, mogla bi postati jedino iz same sebe, jer
postavljena je kao podmet dakle kao ono iz-cega ha E~ dUI bilo ta uopte moe postati, tako da bi pitanje o postanku tvari bilo vraceno na problem postanka bilo cega. To znaci samo to da se odgovor na to pitanje po
Aristotelu mora traiti u samom postajanju, tj. u razumevanju kretanja kao
takvog, jer u njemu su sva nacela lapXO'.lI vec prisutna; Aristotel se zadovoljava time da ukae na krug u pitanju o postanku tvari jer da bi to opet
bilo postajanje i da bi se tvar kao mogucnost opet pojavila; dakle, kao mogucnost postajanja ona je nuno vecna i nepostala i nepropadljiva; njena
vecnost je vecnost nastajanja i propadanja, vecnost sublunamog sveta.
75 Sam Aristotelov izraz ti KO'.'ta 'ta dooe:; apx~ ukazuje na "odvojeni
'toU xcopwwu
oblik koji je uzrok postojanja ovdanjih oblika" (AirEloi
EtOO'Ue:;
Kat 0'.1.'t1oo'tOLe:;EV'tO'.u80'.dowl
1l:0AAole:;,v.Philop.192.24-25).

'toU dvat,

OU

1l:EPl'toU

EV

'tOle:;

37

FIZIKA I

35
192b

je I ono jedno ili mnotveno, koje je to nacelo, ili koja su

to nacela, ...zadatak prve filozofije76 je da se to tacno
odredi: ostavimo I to zato za tu priliku. O prirodnim i o
propadljivim oblicima, ...o njima cemo govoriti u narednim izlaganjima77. Neka ovoliko bude odredeno u vezi s
tim da nacela postoje, koja su, i koliko ih je po broju.
Nastavimo svoje izlaganje s druge polazne tacke.

76 V.Metaph.VII, XII.7-9.
77 Ovo upucivanje moe se odnositi na celinu tekstova iz filozofije prirode, dakle kako na "fiziku" u uem smislu (opta teorija kretanja, nastajanje i propadanje, teorija neba, atmosferski fenomeni), tako i na teoriju ivog sveta (psihologija, fiziologija, anatomija, embrologija, itd.).
38

FIZIKA I (dodatne napomene)

Dodatne napomene

'1f

12 Hipokratov dokaz za povrinu "meseca" IllllvtmCoc;, mesecicl

Problem: Povrina "meseca" konstruisanog nad stranicom kvadrata upisanog u krunicu.
mesec a~ye
polukrug al3Y
oy..L.al3
polukrug aey
Kvadrat nad al3 dvostruk je u odnosu na kvadrat nad ay, jer al3 se kao dijagonala odnosi prema ay
kao prema stranici istog kvadrata u odnosu 1 :-.J2 (al3 = -v2ay).
Onda kvadrati nad njima stoje u odnosu 2 : 1 al3)2 = 2(ay)2). No
povrine krugova opisanih oko tih kvadrata stoje u istom odnosu
2: 1. Dakle, polukrug aC"{ jednake je povrine kao polovina polukruga a13Y,tj. kao aoyS. Segment ays je zajednicki za aey i za
ao~. Kad se on oduzme od oba dobija se aEy-aYS=aoys-ayS, a
poto je aoys-ao1;=aoy, a aye-ay~=asye, sledi najzad da je
a~ye=aoy: povrina "meseca" jednaka je povrini ovog jednakokrakog trougla. Hipokratov dokaz (akme oko 420 god.p.n.e.)
iako pretpostavlja neke teoreme teorije proporcije koju je vie od
pola veka kasnije razvio Eudoks (akme oko 370.), a Euklid (oko
320.) ukljucio u svoje "Elemente", lep je primer grckog geometrijskog miljenja, tako da je malo verovatno da je Hipokrat mogao
misliti da je ovim dokazom reio problem kvadrature kruga. Ni
razrade ovog postupka koje prenosi Simplikije ne dokazuju vie od
toga da je Hipokrat u pokuaju da rei kvadraturu kruga doao do
razlicitih teorema za povrinu "meseca". Dakle, on je s pravom
mogao da poopti teoremu o povrini "meseca" ali da iz toga ne
zakljuci daje reio kvadraturu kruga (a ba to mu pripisuje Eudem
u svojoj "Ist~riji~geometrije"). Uzgred, Aristotelovo spominjanje
odsecaka l'Ota 'twv 'tlllllla'twvl upucuje na to da Aristotel ima ispred sebe neku od razradenijih verzija Hipokratovog dokaza IV.De
39

FIZIKA I (dodatnenapomene)

FIZIKA I (dodatnenapomene)

Soph. Elench. 171b 151 primenjenu na kru11elukove razlicitih duina, odnosno razlicitog centralnog ugla.
13 Antifontov dokaz:

vec pre ukazuju na puninu i na sveprisutnost Bica, na njegov identitet i ekvipotenciju, jer "nita drugo niti jest niti ce biti pored Bica". Aristotel ovde svodi elejske teze ad absurdum, ali zato ce sam
u svojoj "kosmologiji", ponajpre u De Caelo, ponoviti sve odredbe.
elejskog Bica govoreci o Celini Sveta: on je jedan (i jedini), vecan i
nenastao (neroden), neprekidan je u sebi (nema praznine kojaje nebice), savren je i ogranicen (sferican, jer drugaciji ne moe biti), i
izvan njega nema nicega, pa ni Nicega. Njegov Svet je vecna pokrehla i iva slika Parmenidovog Bica Iv.et Plat.Tim.3 7d5-7 I.
32 Ova kritika Anaksagore, tj. njegove teze da je sve u svemu, vodena je ekonomijom nacela, jer "bolje je uzeti manje i ograniceni
broj, kao Empedokle to cini (v.188a17-l8, na kraju ove kritike),
nego nacela kojih ne sanlO da je beskonacno mnogo vec ih ima i
beskonacno mnogo vrsta (Ka,' d8oc;, po obliku: Simplikije tumaci
da Anaksagorina "semena" 10mfp~tcx:"Cal
nisu po "TSti bezbrojna, i
to upravo zato to ih Um sve spoznaje: v.Anaxag.Fr.B7). Takode,
Aristotel ta "semena" shvata u smislu u beskraj multiplikovanih
tradicionalnih elemenata koji su sami homogeni i u sebi identicni
(deo vode je opet voda) i zato semena i naziva "homojomerama",
istodeinim; to je tacno, ali tu je i izgubljen aspekt vitalizma u Anaksagorinim "semenima": njegova kosmogonija je zapravo spennatogonija koja je u toku - jer semena su u prekosmickoj smesi l~t'Y~talpo mogucnosti ono to ce postati onda kad Um dovede stvari u
red - jer daje Um zapoceo obrtanje IneptxWPl10l.C;, v.id.Fr.B12.41 i
to najpre od malog, e da bi se vrtlog sve vie irio, i da se sada iri i
da ce se jo iriti, a to obrtanje da dovodi (kao kod centrifuge) do
odvajanja i do spajanja, te do nastanka opaajnih razlika i mnotva
delova l~otpCXt8e noAAat/.
41 Na primer, jedan silazni niz po obuhvatanju l'to neptExetvl
mogao bi biti: tvar (Aristotei), neodredeno dvojstvo (Platon), apeiron (Anaksimandar, Anaksagora), voda ili vazduh, ili sva cetiri elementa (Tales, Anaksimen, Empedokle), pa i Haos (Hesiod, v.Metaph.984b25-30); drugi istim redom: oblik, Jedno, Um, Ljubav i
Mrnja, Erot. Naspranl1li clanovi u dva koordinirana niza - jer 0'U0'totXia je upravo to: koordinirani niz korespodentnih parova razlika ili suprohlosti: jedan takav desetociani niz parova supromosti

Antifontova argumentacija osniva se na

metodi iscrpljivanja povrine kruga sukcesivnim upisivanjem pravilnih poligona od,
na primer, 3n strana u krug (n=1,2,3, ..).
Poto je moguce izracunati povrinu pravilnog poligona - "izracunati" u grckoj matematici zapravo znaci konstruisati kvadrat
iste povrine - pretpostavka je da ce se ponavljanjem postupka povrina poligona izjednaciti sa povrinom
kruga, tj. da ce se stranica poligona sa 3(n+1) strana izjednaciti sa
njoj odgovarajucim odseckom kruga, te da ce se time doci do povrine kruga. Ovo je plodna geometrijska intuicija, i Antifontov postupak ce u preciznijem i procicenom obliku koristiti i Euklid i
Arhimed; sam Antifont nije bio matematicar, ali to ne opravdava
Aristotelov sud da je Antifontov dokaz "eristicki" Iv. De Soph. Elench.172a2-7 I. On pre implicira ideju granice /limesl nego to pretpostavlja da se du moe aktualno izjednaciti sa odgovarajucim
krunim odseckom, ma koliko da je n (da se izjednaci "prava linija
sa krunom", kako Filopon to ka.e, v.Philop.31.27-29; Simplikije
opirnije izlae Antifontov postupak, i veruje da on dovodi do
nedeljivih linija to direkmo pobija princip geometrije, a to je i
Aristotelov princip kontinuuma, o beskonacnoj deljivosti dui: 't~v
br' anetpov 'to~~v, v.Simp1.54.l2).
17 V.Parnl.Fr.B8.42-49 (granica). Za Parmenida Bice je istovremeno nedeljivo lou8e 8tape'tov, v.ib.lin.221 i neprekidno u celini I~'Uvexec; nav, v.ib.lin.25/: nije deljivo zato to je potpuno jednako (u
sebi.jednako sebi, bez razlika koje bi omogucile deljenje, potpuna
indiferencija tog "jest"), a neprekidno je zato to se "pribija bice uz
bice" lf.oV 'Yap f.oV'tt neAa~Et/, zato to je sve Njime ispunjeno,
"sve" Inavl ne u smislu da se time prihvata postojanje mnotva vec
da u pokuaju da odvojimo bilo ta u Njemu ili da razlikujemo otkrivamo iznova da je to Njime ispUl1ieno. Zato "nedeljivost" i
"kontinuitet" nemaju kod Pannenida smisao koji im daje Aristotel
40

41

FIZIKA I (dodatne napomene)

FIZIKA I (dodatne napomene)

zima: odredeno je lepe od neodredenog,

aEt 'Oe 'ti qrom<; "Co
1Ca.A.A.l.OV
emA.e'YE"Catav TI 'Ouva"CovIv.Philop.l35.16-171.

pripisuje Aristotel pitagorejcima u slicnom arhe-Iokom kontekstu,

v.Metaph.986a22sqq.
- formiraju produenu
proporciju
lavaA.O'{ta/, a kljuc za razumevanje ove analogije pa time i za razumevanje istorije filozofije je suprotnost eidos-hyle, jer to je odnos koji
u sebi obuhvata sve prethodne parove analogije, i samog sebe.
Dakle, to je proporcij a u formi {a : b == c : d == e : f == g : h}, u drugom koraku {a : b == (a + c + e + g) : (b + d + f + h) }: ut omnes ad
omnes, ita unum ad unum (prvi clanovi delova proporcije su clanovi prvog silaznog niza, a drugi drugog).
44 Za ekonomiju nacela, v-187b I O i nap.ad loe. cit; isto na
ib.l88aI7-18.
Rezultat dijalektike mnjenja ha ev'00C,al prethodnika je to da nacela moraju biti suprotnosti Iv.1in.aIO/. Pitanje o
njihovom broju vie je retoricko zato to Aristotel do svojih suprotnosti dolazi iz pojma suprotnosti: razlika u odnosu na prethodna
stanovita (da li i u odnosu na Platona?) je u tome to sva ona
izdvajaju neku od suprotnosti (optiju ili manje optu, cu Inu ili
neculnu), a on za nacelo postavlja suprotnost kao takvu, sam pojam
suprotnosti a ne neki novi par suprotnosti kome dotada jo nije bila
poverena takva uloga u arhe-Iogiji. Istorijski put je u oslobadanju
pojma za njegovu arhicku funkciju, i to je ta istina pod cijom prinudom dolazi do ponavljanih pokuaja pribliavanja; istovremeno
u tome je i nunost samog puta - jer to mu je svrha - koji na svom
vrhuncu trpi svojevrstan obrt jer iako zavren on tek uistinu pocinje. Jer "prva suprotnost" (npw"CTJeVa1n:to)()t<;. v.Metaph.1 055a33;
ceo taj par.4, na I055a7-b28, kristaino jasno pokazuje poreklo "nacela" fizike iz pojma suprotnosti) je sam pojam suprotnosti kao potpune lienosti IcnepTJm<;, v.ib.1in.a35/, a kako je lienost lienost
oblika Iv.ib.1in.12-13/, arhicka suprotnost je oblik-lienost
suprotnost koja vie nije suprotnost dva suprotna odvojena "elementa"

56 Tvar je po sebi nespoznatljiva (a'YvwO'''Co<;,v.Metaph.I036a8-9:

ona po sebi nije nita od onog cime se odreduje bice lote;; cOptO'''Cat
"Co6v, v.ib.1029a21/, tako da neka potpuna apstrakcija cini se da ne

,
,.,'

"~'.

l'

..

"

ostavlja iza sebe nita drugo osim ciste apstrakcije podmeta /1mo1CEtIJ.EVOV
kao subiectum logicum/). Tvar je po sebi nespoznatljiva
ne iz razloga koji vode Platona u "Timaju" do predstave o nekom
v.Tim.52b21 vec zato
"nepravom razumevanju" Ivw80<; A.O'{tcrlJ.o<;,
to se u njoj samoj po sebi nema ta saznati. "Analogija" zato ovde
nije preformulacija tog "nepravog razumevanja" vec zaustavljanje
ove apstrakcije u konstanti analokog odnosa: tvar je neto premanecemu, jer svaki oblik ima svoju tvar l"Cwv npo<; "Ct'ti UA.TJ.aA.A.4l
'Yap d'OEt aA.A.TJUA.TJ,v.Phys.l95b9/:
elementi su tvar tkiva (krvi,
mesa, limfe, uci, i td.), tkiva su tvar organa, organi tela, telo je
tvar due, ono to se odreduje tvar je odredenja: tvar je podmet
postajanja i propadanja, podmet kretanja zato to je podmet odredivanja, a kretanje je odredivanje. U pojmu tvari, pre nego u drugom svom nacelu, Aristotelova
"nacela" fizike cine odlucujuci
iskorak iz kosmologije predplatonskih fizicara (ali i samog Platona) ka ontologiji prirode: Aristotelova "nacela" fizike nisu kosmoloki principi vec funkcionalni (ili, funkcijski) ontoloki pojmovi.
Njegov cilj je eksplikacija nacina bica l"Co dvat/onog to prirodno
postoji za razliku od od onog to nastaje usled vetine l"Cexvn/, slucajno /'t'UXn/, ili usled izbora ITCPOatP~O'Et/.Jasno, taj nacin bica je
sama "priroda" IqroO't<;I.

vec suprotnost vra~na 1!sebe, a oblik i lienost su bivstvena suprotnost i kao takvi apx<Xt svega to prirodno postoji. Jer, ta suprotnost vie ne pretpostavlja identitet nekog roda, ~. vie nije u nekom
rodu.
Uzgred, ekonomija nacela kod Aristotela nije antiicipacija Okamove "britve" Iv.Ross.4871 vec je pre motivisana estetskim razlo42

43

FIZIKA II

),.1,

,.J .

i,

FIZIKA II

10

15

20

25

1 Neka bica postoje po prirodi, a druga usled drugih

uzroka. I Po prirodi postoje ivotinje, njihovi delovi, te
biljke i prosta tela, kao to su zemlja, vatra, vazduh i voda
- jer za ta i takva /bica! kaemo da postoje po prirodi - i
sva ona su ocigledno razlicita u odnosu na ono to ne postoji po prirodi. Jer svako od ovih u sebi samom poseduje
nacelo kretanja ili mirovanjal, bilo u prostornom smislu,
I u smislu rasta ili opadanja, ili u smislu podrujacivanja.
A postelja, ogrtac, i neki drugi takav rod, ukoliko s pravom nosi odreden naziv 11Ca'tTTYopia<;/, ti. utoliko ukoliko
postoji na osnovu vetine, ne sadri u sebi nikakvu
urodenu tenju 16pJltlt ka promeni, vec samo ukoliko je
po prilucenosti od kamena, I od zemlje, ili pomeano od
svega toga, tada poseduje i utoliko poseduje. Jer priroda
je neko nacelo, ti. uzrok kretanja i mirovanja za ono u
cemu je prisutna prvobitno po sebi a rie priluceno - kaem
"ne priluceno" zato to neko moe sam sebi biti uzrok
zdravlja, poto je lekar;

I medutim,

on ne poseduje lekar-

1 Phys.II je zaokruen esej o kauzalitetu tako da nije nastavak Phys.I. U

prvoj knjizi svoje "Fizike" Aristotel dolazi do opte postavke nacela prirodnih bica, '\)1..11- ei8oc; (o'tEp11mc;), iz pojma ciste suprotnosti (ili: iz cistog pojma suprotnosti), a ovde se kretanje nalazi u sreditu panje. Jer ako
je priroda neko nacelo, ona je nacelo kretanja; a poto se stvari ne krecu
samo zato da bi se kretale vec da bi negde, u neki oblik, stigle, priroda je i
nacelo mirovanja /v.Philop.196.22-24/. Teorija kauzaliteta se tako pojavljuje kao razvijanje i artikulacija temeljne arhe-Iogije Phys.I. Physis je i
tvar i oblik ali i njihovo posredovanje u kretanju, te Aristotel u pojmu prirode postie bivstveno jedinstvo nacela: zato ova dva teksta stoje u odnosu unutranje povezanosti ako vec nisu napisani u jednom dahu, odnosno
kao delovi vece celine /v.Ross.499/. No, "Fizika" je, kao i vecina Aristotelovih duih "sistematskih" spisa, zapravo zbirka eseja povezanih jedinstvom teme; ona i pored toga ima jednostavnu i elegantnu osnovnu strukturu datu u samom odredenje prirode kao "nacela kretanja": tim odredenjem zadate su i dve osnovne i velike teme "Fizike", o nacelima (Phys.IIV), i o kretanju (phys. V-VIlI).

47

FIZIKA II

FIZIKA II

30

35

193a

10

sku vetinu utoliko ukoliko je zdrav nego je priluceno to

da isti covek bude i lekar i zdrav. Upravo zato se to i
odvaja jedno od drugog. - Slicno je i sa svim ostalim to
biva stvarano IrrOW\)~Ev(J)vl. Nita od toga ne poseduje u
samom sebi nacelo stvaranja vec neto Ito nacelol ima u
drugim Istvarima! i izvan sebe, na primer I kuca i sve i
sve ostale rukotvorine, a drugo ga dodue ima u sebi ali
ne samo po sebi; to je sve ono to bi po prilucenosti moglo biti uzrok u sebi samom. Dakle, prirodno je to to
smo rekl?, a prirodu poseduje sve to poseduje takvo
nacelo. I sve to jest neko bivstvo. To je neki podrnet, a
priroda je uvek u podmetu.1 Sve to, a i ono to tome po
sebi pripada, kao na primer vatri kretanje nagore, postoji
na osnovu prirode, jer to nije priroda I niti u sebi sadri
prirodu vec jest po prirodi i na osnovu prirode. Receno je
dakle ta je priroda, i ta je po prirodi i na osnovu prirode.
Smeno je pokuavati da se dokae da priroda postoji,
jer jasno je da postoji mnotvo takvih bica. Dokazivati
ono I to je jasno pomocu onog to je nejasno, ...to je osobina onog koji nije sposoban da razluci ono to je poznato
samim sobom i ono to nije preko sebe samog poznato ocigledno je da je moguce da se to dogodi: naime, onaj
koji je od rodenja slep zakljucivao bi ICYUAAOYt0at'tolo
bojama - tako da je nuno da ovi ljudi govore o imenima
ali da ne misle nita.
Nekima3 se cini da I priroda, tj. bivstvo prirodnih bica, jest ono to je prvobitno prisutno u svakom od njih, i

2 V.ib.b2I-23.
3 Ovo bi trebalo da se odnosi na stare fizicare koji su po Aristotelovom
miljenju doli prvenstveno do predstave o onom "iz cega se sva bica sastoje, iz cega kao prvog postaju i u ta konacno propadaju" (v.Metaph.983
b7-9; u istom kontekstu Aristotel se izricito poziva na teoriju kauzaliteta
ovde razvijenu kao na sistemski okvir svoje "istorije" filozofije, v.ib.983
a33). Primeri za takvu "prirodu" koji slede (drvo, bronza) nisu adekvatni
ako se pretpostavi da je rec o prvoj tvari, ali Aristotel ionako misli da su
stari fizicari do svojih "elemenata" doli analogijom (kao Talet do vode,
48

15

20

25

30

to je po sebi lieno reda i sklada lappUe~t0'tOvl u potpunosti. Na primer, drvo je priroda postelje, a bronza statue. Antifont veli da je u ovome dokaz: ako se krevet
zakopa i ako se truljenje tako razvije da izraste mladica,
to vie ne bi bio krevet vec drvo I ' jer da ovo - to
uredenje u skladu sa zakonom, tj. vetina - postoji
priluceno, a bivstvo je ono to neprekidno istrajava mada
sve to trpi: A ako se to isto dogada i sa svim ostalim
prirodnim bicima u odnosu na neto drugo, na primer sa
bronzom i sa zlatom u odnosu na vodu, sa kostima i sa
drvetom u odnosu na zemlju4, i slicno i sa bilo I cime
drugim, tada je to njihova priroda i bivstvo. Upravo zbog
toga jedni tvrde da je priroda bica vatra, drugi da je to
zemja, treci da je vazduh, a cetvrti da je voda5, neki opet,
vele da je priroda nekoliko Itih elemenata!, a drugi da je
ona sve to. Ono to je svaki od njih smatrao takvim, pa
bilo da je to jedno ili da ih je vie, bivstvo u celini po
njegovom miljenju jest to ili I toliko toga, a sve ostalo
je svojstvo, stanje toga ili dispozicija; i od tih lelemenata!
svaki je vecan - jer da se oni ne menjaju iz samih sebe - a
sve ostalo postaje i propada u beskraj.
Dakle, o "prirodi" se na jedan nacin govori tako: ona
je prva6 podleeca tvar za sve to u sebi sadri I nacelo

v.ib.b22-6) jer da su jednostavno postulirali neto to traje upromeni.

Smisao kritike Antifonta je u tome da je i oblik jednako i jo pre tvari
</lU0U;;to to primeri dolaze iz sfere proizvoda vetine treba zahvaliti
Antifontu i zastupnicima ovog stava, a Aristotel moe da ih prihvati bez
komentara zato to vetina ionako oponaa prirodu.
4 Zlato (i bakar) kao vrsta vode, v.Plat.Tim.59bl-4, b6-c3; kost i drvo kao
zemlja, v.ib.64c4, 73e 1. Metali su voda zbog svoje topljivosti, te zbog toga to se u istopljenom stanju ponaaju kao tecnosti, tj. poprimaju oblik u
kome se nadu.
5 Vatra (Herakleit), zemlja (niko od fizicara; Aristotel moda misli na Hesioda), voda (Talet, Hipon); nekoliko, neke (verovatno Parmenid u "putu
nmjenja"); sve to (Empedokle).
6 "Prva" u smislu neposredno prve, najblie tvari, a ne u smislujedinstvene prve tvari svega to postoji po prirodi, jer ta "tvar" je priroda samo za
49

FIZIKA II

FIZIKA II

kretanja i promene. U drugom smislu ona je oblicje i ob. lik u smislu odredenja. Kao to se vetinom naziva i to
to postoji u skladu s vetinom i to veto /'to 'tEXvtlCOV/,
tako se i "prirodom" naziva i ono to je u skladu s prirodom i samo to prirodno l<jrocnlCovl. I kao to tamo nikako
ne bismo rekli da neto u sebi sadri neto u skladu s ve-

35
193b

tinom ako je Ina primerI krevet samo moguc, ali jo

ne I poseduje oblik kreveta, niti da u tome postoji vetina,
tako to ne bismo rekli ni kod onog to je ustanovljeno
prirodno. Ono to je po mogucnosti meso ili kost I jo ne
poseduje vlastitu prirodu, pre nego to zadobije oblik,
oblik u smislu odredbe - pomocu njega mi ogranicavamo
te izgovaranlO ta jest meso, ili kost - niti postoji po prirodi.Prema
tome u tom drugom smislu priroda bi bila
oblicje i oblik onog to u sebi sadri nacelo kretanja; taj
oblik I nije odvojiv osim u odredenju8. (Ono to je slo-

cetiri prva tela poto ulazi u njihovo odredenje (ona je za njih ta najblia
tvar), i predstavlja podrnet njihove promene jednog u drugo; iz vode na
primer postaje vazduh (isparavanjem) pa se za tu promenu mora pretpostaviti podleeca priroda kao i u svakoj drugoj promeni.
7 'tXV1KOV
- <jnJ01.KOV;
rec je zapravo o samoj vetini ili prirodi ali na delu, u istom smislu u kome za neku sliku kaemo da je "umetnost" iako je
pojedinacno umetnicko delo (pars pro toto). Kao to je tvar priroda, tako
je priroda i oblik IIlq:xp,l, et8o~/, tj. ono to na osnovu i u smislu oblika
postoji u prirodnom bicu. Ono to se vec sastoji iz oba vie nije priroda
vec postoji po prirodi l<jluotI; ta razlika zapravo odvaja prirodu kao nacelo Inatura naturansl i pojedinacna prirodna bica, ontoloki i onticki plan.
8 Ili: nije odvojiv uopte, a ako ikako jest onda je to samo u odredbi. Prirodne forme nisu odvojive od tvari ni u svom odredenju, jer ono nuno
sadri tvar i kretanje. Ova primedba, data kao usputna digresija, usmerena
je protiv platonistickog shvatanja oblika (za "odvojenost" v.Metaph.lO 10
b28, 1076b3, 1078b30, 1086a33; Ethic.Nic.11096b33), ali ovde stoji u
funkciji sprecavanja hipostaziranja nacela fizike ("za taj oblik za koji kaemo da je priroda ne kaemo da je odvojiv po postojanju hn unaOW.OtI vec samo po odredbi i miljenju hn emVOt<;t,u refleksiji/, v.Philop.215.9-1l). Kritikom odvojenosti Aristotel brani ontoloki status nacela fizike.

50

10

15

eno iz ta dva, na primer covek, nije priroda, ali postoji

po prirodi). I, ovo je priroda u vecoj meri nego tvar. O
svakoj pojedinacnoj stvari se naime govori kao o takvoj
pre onda kad postoji usvrhovljen09 nego kad postoji po
mogucnosti. S druge strane, covek postaje iz coveka, ali
krevet ne postaje iz kreveta: upravo zato oni i kau da
njegova prirodal nije oblicje IcrXllJlaJ vec drvo, jer ako
ono truli, ne bi postao krevet vec drvo. No ako je to priroda, tada je i njegovo oblicje prirodalO, jer iz coveka postaje covek. Takode, priroda, kao postajanje jeste hod ka
prirodi. Ona nije slicna lecenju za koje se ne kae da je
napredovanje ka lekarskoj vetini vec ka zdravlju, I jer
lecenje nuno potice iz lekarske vetine, ali nije napredovanje ka lekarskoj vetini; priroda se ne odnosi tako pre-

9 eVUA.ExWXje Aristotelova jezicka inovacija: sloenica od prideva

eV'tA.~~Idovren, potpun, savreni i od glagola tXlV limati/; eV'tA.~~je
opet sloeno od ev lu! i 'tEA.O~Isvrha, kraj/; no pridev se u spoju sa tXlV
ponajpre osecao kao .prilog, a onda tXlV znaci "biti" (kao u K<XA.A.c.O~
txet, "dobro je"), tako da bi eV'tA.EXl<X
bila potpuno, dovreno bice necega, takvo bice ho etva.tl u kome je to "neto" u potpunosti postiglo svoju
unutranju svrhu, u-svojoj-svrsi-bivstvovanje, usvrhovljenost. Aristotel
ovaj termin koristi cesto kao sinonim za eVEPYl<X
(delotvornost, u-delubivstvovanje), a kad ih razlikuje onda je delotvornost vezana za kretanje
ka obliku odnosno ka svrsi, a usvrhovljenost je kraj tog kretanja IV.Metaph.1047a30-33, l050a23/: no u "Fizici" to su redovno sinonirni, te oznacavaju samo kretanje kao delotvornost, lj. usvrhovljenost tog prirodnog,
kao nacin njegovog bica: kretanje je nedovrena delotvornost, tj. usvrhovljenost onog to moe da se krece Iv.Phys.20 1b31, 257b8/.
10 Antifontov argument okrece se sada protiv sebe: ako iz drveta koje truli izbija mladica, tada je ono oblik a ne tvar, kao to iz coveka postaje covek, tako da se pretpostavijena opozicija <l>UOl
- 'tEXvtI,izmedu drveta i
oblika kreveta, postavljena u sofIstickom maniru ontoloke inferiornosti
onog to postoji na osnovu (ljudske) vetine, ili po dogovoru 18EO1,<JUV8~1C!l,VOllcpl koji bi obuhvatio svaki oblik, lomi na postojanju prirodnih
oblika: physis nije samo tvar vec i oblik.
51

FIZIKA II

20

25

30

35

ma prirodi vec to to raste /q,UE'tat/ll, ukoliko raste, prelazi iz necega u neto. taje onda to to raste? Ne ono izcega vec to ka-cemu. Oblicje je priroda. A oblicje, odnosno priroda, ...o njoj se govori na dva nacina, jer i lienost
je I na neki nacin oblik. to se pak tice toga da li postoji
lienost, tj. neka suprotnost u prostom postajanju, ...to treba razmotriti kasnije12.
2 Poto je razgraniceno to na koliko nacina se govori
o prirodi, valja nakon toga pogledati cime se to matematicar razlikuje od fizicara 13. N aime, prirodna tela poseduju i povrine i kubicne forme /(J'tEpEaJ i duinu I i tacke, sve ono to matematicar ispituje. Takode, /valja pogledati/ da li je astronomija razlicita od fizike, ili je njen
deo. Jer ako je zadatak fizicara da spoznaje ta je Sunce
ili Mesec, ali ne i njihove prilucenosti po sebi, to je besmisleno izmedu ostalog i zato to /dosadanji istraivaci/
prirode ocigledno govore i o oblicju Sunca i Meseca, I pa
i o tome da li su Zemlja, odnosno svet, okru gli ili nisu.
To i matematicar ispituje /n:pa:Yllcx'tEUE'tat/, no ne ukoliko je to granica prirodnog tela; on ne posmatra ni prilucenosti ukoliko one pripadaju takvim bicima; upravo zato
on odvaja. !Matematicki predmeti/ su odvojeni u miljenju; no to nema vanosti, I niti je matematicar u zabludi

11 cpuq.l.a:t:etimoloka veza postoji ali za Grke je verovatno vec bila stvar

ucenosti a ne ivog jezickog osecaja; ali reci kao to su OUll<PuCJtl;
("srastanje" , kod slomljene kosti na primer), ili n;pOocpvCJtl;("prirastanje"), i
td., govore da je cpUCJtC;
kao "rast" i te kako prisutna; etimoloka veza
cpUCJtC;-cpUollO'.t
ekvivalentna je naoj bice-biljka, jer cpmov /biljkal je ono
to raste lrastinje/, a koren za CPUOtc,;
i za "bice" je isti (sans.bhu-).
12 V.Phys.V.l; De Gen.et Cor.U. "Prosto postajanje" lan;A.~yeveCJtc;1 je
postajanje bivstva, za razliku od kvalitativne, kvantitativne, kvantitativne i
lokalne promene u kojima bivstvo ne postaje iako se podrugojacava, menja ili premeta. Aristotel naglaava da je lienost neki oblik zato to kretanje moe biti iz lienosti ka obliku ili iz oblika ka suprotstavljenoj lienosti (kao kod sna, smrti, slabljenja, itd.).
13 V.d.n.,st.79.

52

"

FIZIKA II

"
...i

194a

10

15

zato to ih odvaja. Bez znanja cine to i oni koji o idejama

govore, jer oni odvajaju prirodna /bica! I mada su ona u
manjoj meri odvojiva od matematickih. To bi bilo ocigledno kad bi se pokualo navesti odredenja i za jedna i za
druga, i to i za njih i za njihove prilucenosti. Pamo i
neparno, pravo izakrivljeno, a takode i broj, I linija i
oblicje, sve to moe se odrediti bez kretanja, a meso, kost
i covek ne mogu14; o tome se govori kao o prcavom nosu,
a ne kao o konkavnom. To pokazuju i matematicke nauke
koje su blie fizici, kao to su optika, hannonika, te astronomija. One su, na neki nacin, uporedene sa geometrijom
u obrnutom odnosu /prema fizici/o I Geometrija istrauje
prirodnu liniju ali ne utoliko ukoliko je prirodna, a optika
istrauje matematicku liniju ali ne kao matematicku vec
kao prirodnu.
Poto se o prirodi govori na dva nacina, kao o tvari i
obliku, treba je posmatrati onako kako bismo ispitivali ta
je prcavost. Dakle prirodna bica ne treba posmatrati ni
bez tvari ali ni samo I kao tvama. Svakako moglo bi se u
vezi s tim postaviti pitanje o kojoj prirodi fizicar treba da
govori, ukoliko postoje dve prirode. Moda o tome to se

14 Po Aristotelu teorija ideja ima dva istorijska izvora: Sokratovo traganje

za definicijom (opteg), i pitagorejsko hipostaziranje brojeva : oblici postoje mimo tog opaajnog i nezavisno od njega N.Metaph.987b2-17, 3131/. Dok matematicka apstrakcija legitimno po Aristotelu odvaja u miljenju ltD vmloetl svoje predmete od kretanja i od tvari jer ne posmatra loptu ukoliko je ona bronzana ili drvena vec ukoliko je takav i takav oblik
loX.~lla:/, analogno odvajanje prirodnih formi nije moguce jer tvar i kretanje su u njihovom odredenju. "Prcavost" je redovni Aristotelov primer neodvojenosti oblika (uvek je rec o Sokratovom nosu, tako da je taj nos u
svojoj prcavosti ugraden u temelje potonje filozofije; ovde je oblik o kome je rec konkavnost: noga ili posuda mogu biti konkavni, ali to kod njih
ne moe biti prcavost) od tvari kod prirodnih bica Iv.Metaph.101Ob17,
l035a5, l064a25/. Covek je kao prirodna forma analogan prcavosti jer on
je "ivo govorece", a to implicira da mu pripada sve to pripada ivom:
radanje i smrt, opaanje i td., jer telesnost je u odredenju ivog, a time i
tvar.
53

FIZIKA II

20

25

30

35

sastoji iz obe? Ali ako !govori! o tom-iz-oba, tada govori

i o jednoj i o drugoj? Da li je dakle zadatak iste nauke da
spoznaje obe !te prirode!, ili je to zadatak neke druge?
Obrati li se panja na stare !fizicare! moglo bi uciniti da
je tvar !predmet fizike!, I jer sasvim neznatnim delom su
se Empedokle i Demokrit pozabavili oblikom ili su tastvom !'toU 'ti TIVdva.t;I5. S druge strane pak, ako umetnost oponaa prirodu16, i ako istoj nauci pripada spoznaja
i oblika i barem donekle tvari - na primer, zadatak lekara
je da spozna zdravlje, ali i uc i flegmu u kojima se zdravlje !ostvaruje!, a slicno tome zadatak graditelja je da pooblik I kuce i tvar, jer kuca je od opeke i od
znaje
drveta; isto tako je i u slucaju drugih !vetina! - tada bi i
fizici pripadalo saznanje obe ove prirode. Takode, istoj
!nauci pripada i spoznaja! tog radi-cega, tj. svrhe, i svega
onog to postoji radi toga. A priroda je svrha i to-radicega (poto je kretanje neprekidno,
za ono kod cega
postoji kraj, to I ' taj kraj, jest ono poslednje i to-radi-cega). To i pesnika navede da smeno kae:
"ima kraj radi koga se rodio,,17,
jer ne tei sve poslednje tome da bude svrha vec samo to
najbolje. A poto jedne vetine svoju tvar stvaraju prostonaprosto, a druge je cine lako obradivom, mi se time sluimo kao da sve to postoji I radi nas (na neki nacin i mi
smo svrha; jer to-radi-cega je dvoznacno18; no o tome je

FIZIKA II

194b

15 V.d.n.st.79.
16 V.d.n.st. 79.
17 Nepoznati komediograf /v.Com.Adesp.447.Kock/; ovaj stih se pripisivao (stari komentatori) Euripidu, verovatno bez osnova. Komicnost je u
tome to iz stiha sledi da se covek rada da bi umro.
18 To radi-cega dvoznacno je u tom smislu to svrha moe biti unutranja
svrha samog kretanja, i to je 'ta ou !:VE1Ca u pravom smislu, ili moe biti
korisnost koja je spoljanja za samo kretanje, to radi-cega po prilucenosti,
to radi-koga, u ciju-korist ha ~ !:VE1Ca/: mi se sluimo necim "kao da sve
to po stoj i radi nas", tako da upotrebna vrednost /XPllm<;;/ prethodi oblikovanju, izboru i prilagodavanju tvari za neku svrhu. U prirodi ove razlike u
54

10

bilo reci u spisima "O filozofiji"). Ima dve I vrste vetina

koje vladaju tvmju i koje je spoznaju: ona koja se slui
!tvmjul i ona koja upravlja !apXt'tElC'tOVtlCTlItom tvorackom. Zato je na neki nacin i ta koja se slui !tvarju! ona
koja upravlja, a razlikuju se po tome to jedna, ta upravljacka, spoznaje oblik, a druga, kao tvoracka, I tvar.
Kormilar zna kakav treba da bude oblik kormila i to odreduje, a onaj koji ga pravi !odreduje! da mora biti od
takvog i takvog drveta i praviti takve i takve pokrete19.
Dakle, u onom to postoji na osnovu vetine mi stvaramo
tvar radi odredene delatnosti, a u prirodnim /bicima! vec
je prisutna. Takode, tvar je neto prema-necemu, jer za
razlicit oblik postoji razlicita tvar.
Do koje mere I fizicar treba da spozna oblik i tastvo? Da li kao lekar nerv, ili kao kazandija bronzu, tj.
do spoznaje toga radi cega to jest, i da li se njegovo znanje tice onog to je po obliku odvojivo ali nalazi se u

pojmu prirode kao svrhe nema zato to svaki prirodni oblik vec ima sebi
odgovarajucu najbliu tvar. Za ovu razliku, v.De An.415b2-20, Metaph.
I072b2; razlika nema sistemski znacaj, jer javlja se samo kod teleolokog
ponaanja coveka, kod proizvodnje oruda, sredstava za njegove svrhe, i
najzad u amfiboliji spoljanje svrhovitosti. Inace, Aristotelova referenca
odnosi se na njegov izgubljeni dijalog "O filozofiiji" .
19 Ista logika prisutna je i u hijerarhiji nauka koju Aristotel daje u Metaph.I (v.Metaph.982b4: "prva filozofija" kao apXL1CatU'tT] 'tCOv Em(J't~)J.cuv). Primer kormilara preuzet je od Platona /v.Polit.25ge, Crat.390d),
isto kao i razlikovanje tvorackih i upravljackih vetina. od ovog preuzimanja daleko je vaniji kontekst koji ono povlaci za sobom: Platon razli. ku izmedu tvorackih i upravljackih vetina pravi u sklopu tematizacije
funkcije jezika, dakle znacenja. Ovaj semanticki sklop pokazuje se tako
kao paradigma svakog tehnickog odnosa prema prirodi (tj. prema bicu necega). Dijalekticka "upotreoa" reci u cilju zadobijanja istine i oblika, te
imenovanje kao praizvorna funkcija reci, stoje u odnosu upravljacke i tvoracke vetine, odnosno predstavljaju paradigmu tog odnosa. A ako se
istinsko imenovanje i upotreba reci moraju spojiti ujedno, tada je jezik taj
referentni pol za teleologiju prirode: teleologija prirode potice iz dijalektike (iezika),jer eidos se u obe pokazuje kao svrha.
55

FIZIKA II

15

20

25

30

tvari? Covek i Sunce naime, radaju coveka20. to se pak

tice toga kako postoji to Odvojen021, i ta je ono, ...zadatak je prve filozofije I da se to odredi.
3 Poto smo sve ovo razgranicili treba da razmotrimo
uzroke: koji su i koliko ih je po broju.
Nae ispitivanje ima za svrhu znanje, a ne verujemo
da neto znamo pre nego to smo shvatili to-zat022 je
neto - a to znaci I shvatiti prvi uzrok - ocigledno je da i
nama to valja ciniti i u vezi s postajanjem i propadanjem,
te u vezi s prirodnom promenom u potpunosti, e da bismo
spoznavi uzroke svega toga pokuali na njih svesti sve
ono to ispitujemo. Elem, uzrokom se u jednom smislu
naziva to-iz-cega kao iz neceg to je sadrano neto /drugol postaje23, kao to je I bronza /uzrok/ statue, srebro
pehara, i rodovi toga /uzroci necega!; u drugom smislu, to
je oblik i uzor, ti. odredenje sutine i njegovi rodovi, kao
to je kod najveceg intervala to odnos dva prema jedan,
broj uopte, idelovi /njegovog/ odredenja. Zatim, /uzrok
je i onoj otkud potice prvi pocetak I promene ili mirovanja, kao to je uzrok onaj koji je neto odlucio, i otac

20 Covek rada coveka, i to pojedinacni pojedinacnog, jer "ne postoji nikakav covek uopte" /v.Metaph.107Ia20-21/; Sunce je uzrok coveka zato
to je njegovo godinje kretanje u odnosu na ekliptiku uzrok godinjih doba, pa onda i rasta, nastajanja i propadanja biljaka i ivotinja, i td., pa time
i radanja coveka, i to kao "spoljanji" pokretacki uzrok, kao uzrok koji
omogucava radanje ali ga ne odelotvoruje (za ovo je nuan odnos ei8o~\)AT), odnosno seksualni odnos mukarca i ene, oplodnja).
2l V.d.n.st.80.
22 V.d.n.st.80.
23 Ovaj 3 /194b23-195b21/ istovetanje sa tekstom u Metaph.V.2 !lO 13 .
a24-1O14a25/; ali ontologija prirode rodno je mesto teorije kauzaliteta,
tako da je irelevantno da li je tekst Phys.II.3 preuzet iz Metaph.V.2, ili je
obrnuto; tavie, u okviru "filozofskog leksikona" u Metaph.V a.i:ttov figurira izmedu nacela /cipx~/ i elementa kJtotXE\.OV/ cime je iznova potvrdena temeljna struktura ontologije prirode (nije slucajno ni to to je cetvrti
pojam u tom naizgled proizvoljnom nabrajanju upravo pojam prirode, v.
Metaph.1014bI6-1015aI9).

56

FIZIKA II

35

195a

10

15

20

25

deteta, i uopte ono to stvara tog to se stvara, a ono to

menja tog to se menja. Zatim, kao svrha: to je ono radicega. U tom smislu zdravlje je uzrok etanja. Zato neko
eta? Velimo "zato da bi bio zdrav", i kad tako kaemo
verujemo I da smo naveli uzrok. !Tako je uzrokovano/ i
sve ono to nastaje izmedu svrhe i neceg drugog to je
pokrenulo, na primer u slucaju zdravlja mravljenje, ili
procicavanje, I ili lekovi ili instrumenti /lekarski/: sve
ovo postoji radi te svrhe, a medusobno se razlikuje tako
to je jedno delo, a drugo je orude.
Nesumnjivo je da se o uzrocima govori na toliko nacini4; no poto se o njima govori na vie nacina dogada
se I da postoji mnogo uzroka za isto, i to ne priluceno.
Na primer uzrok statue je i vajarstvo i bronza, i to ne ukoliko je neto razlicito vec ukoliko je statua; no to nisu uzroci u istom smislu vec je jedno uzrok kao tvar, a drugo
kao ono otkud potice kretanje. Postoje i neke /stvari/ koje
su medusobni uzroci. Na primer, naprezanje je uzrok
dobrog telesnog stanja, a ovo je uzrok I naprezanja, ali to
nisu uzroci u istom smislu vec je jedno uzrok kao svrha, a
drugo kao nacelo kretanja. Takode, isto je uzrok suprotnosti, jer ono to kad je prisutno jeste uzrok ovog, to
kadkad smatramo uzrokom i suprotnog onda kad je odsutno, kao to odsustvo kormilara /smatramo uzrokom/
prevrtanja broda, a njegovo prisustvo uzrokom spasenja.
I Ali svi dosada navedeni uzroci spadaju u ta cetiri najocitija vida i'tp01!:OUc;/. Slova u slogovima, te tvar u odnosu
na proizvode vetina, vatra i sve slicno u odnosu na tela,
delovi celine, stavovi zakljucka, ...sve to je uzrok kao
ono-iz-cega: neto od toga je kao I podmet, kao na primer delovi, a drugo kao sutina: celina, sastav, ili oblik.
Aseme, lekar, onaj koji je neto odlucio, ono to tvori
neto, sve je to ono odakle potice pocetak promene ili
mirovanja; neto je opet kao svrha i Dobro za sve ostalo,
jer to-radi-cega tei da bude I neto najbolje i svrha za

24 V.d.n.,st.82.

57

FIZIKA II

FIZIKA II

30

35

195b

sve ostalo~ a nema nikakve razlike ako se kae da je to

samo Dobro ili daje pojavno l<j>alVOJlEvovl dobro.
Dakle, to su uzroci i toliko ih je vrsta. to se tice
nacina na koji su uzroci uzroci, njih dodue ima mnogo,
ali s obzirom na ono to je glavno i njih je manje. Jer o
uzrocima se govori na mnogo nacina, a i od samih onih
koji pripadaju istoj vrsti I jedan je raniji a drugi kasniji.
Na primer. uzrok zdravlja je i lekar i vetak, a uzrok
najveceg intervala je i dvostruko i broj, i tako se uvek odnosi ono to je obuhvatno prema onom pojedinacnom.
Takode, uzrok je i ono to je priluceno i rodovi tog to je
prilucen025, kao to je Polikleit na jedan nacin uzrok statue, a na drugi je to kipar, jer priluceno je I da kipar bude
ba Polikleit. To priluceno moe biti i to obuhvatnije, kao
kad bi se za uzrok statue postavio covek, ili uopte ivo
bice~ i kod tog prilucenog pak jedno moe biti I blii ili
dalji luzrokl nego drugo, kao kad se ustvrdi da je beli ili
obrazovani lcovekl uzrok statue. No, svi luzroci/, i oni u
pravom smislu te reci, i oni priluceni, ...o svima njima go-

25 Priluceni uzrok je tek homonimno uzrok, jer uzrok u smislu prilucenosti nema unutranju vezu sa svojom "posledicom", sa vlastitim bicem.
Bolje je reci da je priluceni uzrok tek pseudonimno uzrok, on je pogreno
imenovanje uzroka, ~. tu uzrok nije nazvan pravim imenom, onim koje
mu pripada kao uzroku te posledice vec onim koje mu moe pripadati i
nezavisno od te kauzalne veze: koliko god uzrok proizvodi svoju posledicu toliko posledica odreduje uzrok, jer najpre ona mora biti ono odredeno
za ciji uzrok se pita, jer ako ona nije odredena tada se zapravo nita ni ne
pita: jedno je uzrok disanja, ili rdanja, a drugo sagorevanja, ali ako se pod
disanjem podrazumeva Wadenje ili homeotermija, uzrokje opet neto drugo. Priluceni uzrok nije objanjenje "svoje" posledice, tako da u prilucenom kauzalitetu od kauzaliteta preostaje samo prazni formalni odnos prethodenja kao odnos uzrok-posledica: slepo crevo totaliteta uzrocnosti
(izvanredna Aristotelova sintagma: ru:xpa.</n.>a8t tOt1ce 'tou oV'toc,;,v.Ethic.
Nic.1096a21). Zato izdvajanje prilucene uzrocnosti nema smisao klasifikacije uzroka po vrstama vec eliminacije takvog kvazikauzaliteta: on nije i ne moe biti predmet nauke jer nauka samu sebe odreduje kao govor o
onom to nije priluceno.
58

10

15

20

1
~~.

vori se s jedne strane kao o onima koji su po mogucnosti,

I ili kao o onima koji su delotvome6. Na primer, uzrok
izgradnje kuce je i graditelj i graditelj koji gradi. Slicno
se moe reci i za ono u odnosu na ta su uzroci uzroci, na
primer za ovu statuu, statuu, ili za prikaz uopte, za ovaj
/komad! bronze, za bronzu, ili za tvar uopte. Isto vai i
za prilucenosti. Najzad, i ovo i ono moe biti receno u
spoju: I na primer, uzrok nije ni Polikleit ni vajar vec
vaj ar Polikleit. Ipak, svih ovih uzroka po broju je est, a o
svima njima se pored toga govori na dva nacina. Jer
uzrok je ili kao to pojedinacno ili kao rod, ili kao prilucenost ili kao rod I prilucenosti, ili kao neto to izrice spoj
Itogal ili kao neto to se izrice jednostavno 1&:JCAWc)~svi
oni su delotvomi ili moguci. U tom pogledu razlikuju se
utoliko to delotvomi uzroci koji su i to pojedinacno postoje zajedno s tim cemu su uzroci - na primer ovaj koji
leci /postoji istovremenoi s ovim koji ozdravlja, a ovaj
koji gradi I kucu s tim to se gradi, a za uzroke koji su
moguci to ne vai uvek. Jer, kuca i graditelj ne propadaju
istovremeno.

26 Ova razlika uzroka s obzirom na temeljnu razliku Aristotelove ontologije izmedu mogucnosti i delotvomosti smera vec na kauzalitet kao na
strukturu kretanja, jer kretanje je prelazak iz mogucnosti u delotvomost,
odelotvorenje, i zato i samo neka delotvomost. Delotvomost uvek mora
prethoditi mogucnosti (to je a priori Aristotelove ontologije), no ovde je
Aristotelu potrebna logicka simetrija: i uzrok i posledica moraju biti u
mogucnosti da bi bili u delotvomosti, eda bi bilo kretanja. Za istorijski
kontekst ove simetrije, ali i za napetost izmedu ova dva tipa a priori kod
Aristotela, v.Metaph.1046b28-1047b2 (diskusija sa megarskom varijantom elejskog ucenja o bicu); ovde, u "Fizici", razlika izmedu mogucnosti i
delotvomosti uzima se kao pretpostavka iz "prve filozofije".

I .
JI.";

I
..

.!I~

59

FIZIKA II

25

30

35

196a

Uvek treba traiti najvii uzrok27 neceg pojedinacnog,

isto kao i kod svega ostalog - na primer, covek gradi zato
to je graditelj, a graditelj je na osnovu graditeljske vetine. Dakle, to je raniji uzrok, i I tako je u svemu - i, uz to,
kao uzroke rodova valja navoditi rodove, a kod onog to
je pojedinacno ono to je pojedinacno - na primer, vajar
je uzrok statue, a ovaj /vajar/ je uzrok ove - i moci su
uzrok onog to je moguce, a ono to je delotvorno isto je
u odnosu na ono to se odelotvoruje. Neka ovo bude dovoljno za razgranicenje toga koliko ima uzroka i na koji
nacin su oni I uzroci.
4 S druge strane kao uzroci navode se i slucaj i spontanost /'to Q',u"Co~a:tov/, te se kae da mnogo toga i jest i
nastaje na osnovu slucaja i spontanosti. Treba zato ispitati
na koji nacin se medu ovim navedenim uzrocima nalaze
slucaj i spontanost, da li su slucaj i I spontano st neto
istovetno ili razlicito, i uopte ta je slucaj, odnosno spontanost. Jer neki postavljaju pitanje da li to postoji ili ne
postoji. I Tvrde da nita ne postaje slucajno vec da postoji neki odredeni uzrok za sve ono za ta kaemo da
postaje samoniklo ili slucajn028. Na primer, uzrok necijeg

27 "Najvii la](paw:wvl uzrok", tj. onaj koji potpuno objanjava taj

odredeni ucinak, a ne "najvii" u smislu prvih uzroka svega; to je najvii
uzrok u datom nizu uzroka, posmatrano u procesu odredivanja uzroka,
dakle u sukcesivnom pribliavanju onom to je pravi uzrok te posledice,
onje "najvii" zato to je na kraju tog pribliavanja. Ovde vie Aristotelov
izbor termina izaziva zabunu: umesto "najvii" trebalo bi da stoji "najblii" .
28 Demokrit i Leukip (v.Leuc.Fr.B2: ouoev XPlllla. IlcX'tT]Vyl:yve'ta.t
ana
ruXV'ta. E]( A.Oyou 'te ](0.1 im' avaY](T]c;). Aristotelova kritika "slepe nunosti" kod atomista je sloena zato to i on misli da sve postaje iz
nekog uzroka i s razlogom IE]( A.Oyaul te da je utoliko i nuno, no njihovo
shvatanja nunosti svodi se na kineticki i na mehanicki kauzalitet, ataj
kauzalitet ukoliko nije uklopljen u celinu kauzaliteta koja je odredena tek
pojmom svrhe, prelazi u slucaj ili u spontanost. Kao to slucaj nije objanjenje nicega, tako to nije ni slepa nunost, te se dolazi upravo do supro60

FIZIKA II

10

15

20

25

slucajnog dolaska na trg i susretanja nekoga koga je eleo

ali nije nameravao da susretne jest odluka I tog koji je
doao da trguje. I kod svega ostalog to navodno slucajno
postaje uvek je moguce naci neki uzrok, a ne slucaj /smatrati uzrokom/, jer kad bi slucaj zaista bio neki uzrok, bilo
bi to uistinu cudno i moglo bi se postaviti pitanje zato
uopte niko od starih mudraca /croqiDv/ nita nije odredio
u vezi sa slucajem mada su govorili I o nastajanju i propadanju, nego ni oni, kako izgleda, nisu mislili da neto
slucajno postoji. Ali i to je zacudujuce! Mnogo toga i
postaje i jeste slucajno i spontano, jer svi, mada im nije
nepoznato to da se sve ovo da povezati s nekim uzrokom
onog to postaje, I kao to veli ta drevna rec koja uklanja
slucaj, ipak tvrde da neto od toga postoji slucajno a
drugo da nije slucajno. Upravo zato su i ti /stari/ morali,
ovako ili onako, spomenuti /slucaj/. Oni ne vemju da je
slucaj neki od onih /uzroka/ kao to su to Ljubav, Mrnja,
Um, Vatra, ili neto drugo tome slicno. Dakle, bilo da
veruju da /slucaj/ postoji ili da to poricu, cudno je to ga
I zanemaruju a sami se kadkad slue njime, kao to
Empedokle ne tvrdi da se vazduh uvek izdvaja onde gde
je najvie vec kako se slucajno dogodi. Tvrdi naime da u
stvaranju:
"tako slucajno tada uri, ali cesto je i drugacije"29.
Takode, on misli da najveci broj delova ivih bica postaje slucajn03o.
Ima medutim nekih I koji smatraju da je spontanost
uzrok i ovog neba i svih svetova /KocrIlCDV/. Navodno spo

tnog od onog to Leukip kae: ne da nita "ne postaje zalud IIIcX'tT]V/'' vec
da sve postaje zalud.
29 V.Emped.Fr.B53 (isti Empedoklov stav, i Aristotelov komentar u De
Gen.et Cor.334a3); moe se odnositi na vatru, ali i na vazduh ili na ajter.
Aristotelova kritika Empedokla ide dotle da mu osporava cak i to da uopte govori o "prirodi" vec da "jedino slucajno meanje uzdie" i hvali ('t~v
J.ll/;tV J.lOVOV E1ta.m:i:, v.ib. 333bI9-20).
30 V.Emped.Fr.B57-63.
61

FIZIKA II

FIZIKA II

30

35
196b

ntano nastaju i vrtlog31 i kretanje koje razdvaja i sve

postavlja u taj red. A ba to je dostojnije divljenja. Dok
za ivotinje i biljke tvrde da niti I postaju niti nestaju slucajno vec da je priroda njihov uzrok, ili um, ili neto
drugo slicno tome - jer da ne postaje bilo ta iz nekog
odredenog semena vec iz takvog postaje maslina a iz
ovakvog covek - a za Nebo i za ono to je najboanskije
od svega to se vidi tvrde da postaje spontano te da ne
postoji nikakav I uzrok slican uzroku ivotinja ili biljaka.
Ali ako je tako, tada je to vredno panje i valja I reci
neto o tome. Pored toga to je ovaj stav i inace
besmislen, jo besmislenije je tvrditi to kad se vidi da na
nebu nita ne nastaje spontano, a da se u onom to
navodno ne post1Ue slucajno mnogo toga slucajno
dogada, premda je pravo I da se suprotno dogada.
Postoje i neki kojima se cini32 da je slucaj uzrok ali da
je skriven za ljudski razum zato to je neto boansko ili
demonskije /8atJlOVlcYtepov/.
Treba dakle razmotriti ta je svako od njih, da li su
spontano st i slucaj istovetni ili razliciti, te na koji nacin se
oni uklapaju u vec odredene uzroke.

31 Demokrit: V.DePart.An.641b15-23;za pojam "vrtloga" /OlV11/,

v.Democ.Fr.Bl64,167.
32 Po miljenju komentatora (Ternistije,Simplikije, Filopon) ovo se odnosi na popularni kult Tykhe ciji razvoj moemo pratiti od Homerapreko
orficara i grcke istoriografije(Tukidid, Polibije) do vrhunca kulta u doba
dominacijeRima. Nakon Platonove kritike slucaja /v.Leg.709b,888e/ koja je ostala merodavna za filozofsku refleksiju postepeno se izgraduje
osobeni sklop pojmova u kome je tek moguce zahvatiti fenomen slucaja
na adekvatan nacin. Pojmovi sudbine /eiJ,lO'.pJ,leV11/
i providenja I1rpovotO'./
formirace nadalje ram za promiljanje slucaja, u stoicizmu i platonizmu
(klasicanizraz teorije i istorijskipresek daje Plotin: V.Plot.Enn.IIL2-3;takode, Proklo, v.Proc.DeDecem dubitat., Aristoteloveanalize slucaja prihvataju se tu bez komentara,ali i bez produene problematizacije.Za ovo,
v.Plot.ib.IIL2.1.1-5:"pripisatibivstvo i sastav ovog Svega slucaju i spontanosti nerazumnoje i osobina je coveka koji ni ociju ni pameti nema";
parafrazaAristotelovogstava, v.Phys.195b31).
62

10

15

20

'~~.

25

30

35

5 Prvo, poto vidimo da neto postaje uvek na isti

nacin, a drugo u vecini /slucajeva/,.jasno je da se slucaj
ne smatra uzrokom ni jednog ni drugog, te da to to slucajno postaje ne spada ni u ono to postaje nuno i uvek,
ni u ono to je u vecini /slucajeva takv%~~No, poto ima
neceg to postaje mimo toga, i poto za to svi tvrde da
postoji I slucajno, jasno je da slucaj, odnosno spontanost,
ipak jesu neto. Jer ono to je takvo prepoznajemo kao
slucajno, a ono to je slucajno kao takvo. Od onog to
postaje neto postaje radi necega a drugo ne - a od toga
to postaje radi necega jedno postaje usled izbora, a drugo ne postaje usled izbora33; no i jedno i drugo pripada
tome to je radi necega - tako da je ocito da i I izvan toga
to je nuno, ili to je /takvo i takvoj u vecini slucajeva,
postoji neto u cemu moe postojati to-radi-necega. A
radi necega je sve ono to bi se na osnovu razuma moglo
uciniti, ili na osnovu prirode. Kad neto takvo postoji po
prilucenosti kaemo da je slucajno - jer uzrok moe biti,
kao i bice, s jedne strane po sebi I a s druge po prilucenosti: na primer, graditeljstvo je za kucu uzrok po sebi, a
priluceni uzrok je belina ili obrazovanje. Uzrok po sebi je
neto odredeno, a priluceni je neto neodredeno, jer bezbroj je toga to bi priluceno moglo /kao uzrok/ pripadati
necemu jednom. Kao to je receno, kad se I to dogada u
onom to postaje radi necega tada se kae da Ito postaje/
spontano ili slucajno. Docnije34 treba odrediti po cemu se
oni razlikuju; za sada neka bude jasno to da se nalaze u
tom to je radi necega. Na primer, neko bi mogao, kad bi
to znao, doci radi povracaja svog novca upravo onda kad
njegov dunik dobija zajam; no, on nije doao radi I toga
vec je priluceno to to je doao, ti. to je to ucinio radi

33 Filopon /v.268.1-2/navodi nevoljne, nehoticnepokrete (gestikulacijau

razgovoru, cupkanje kose ili brade), ali jasno je da Aristotel ima u vidu
spontanost hO'.u'toJ,lO'.'tov/
tako da je tu ~buhvacenoi ono to je nevoljno
/a.Koomov/ali i ono to nije voljno /oUXeKoomov/.
34 V.ib..6.
63

FIZIKA II

197a

10

15

?()

povracaja duga; a to znaci da ne posecuje to mesto

I cesto niti nuno, a ta svrha, povracaj duga, nije neki od
uzroka u njemu vec je neto to se moe izabrati i to se
na razumu osniva. Tad se i kae da je slucajno doao, a
ukoliko je to izabrao i ukoliko radi toga dolazi uvek ili
uglavnom,
I tada to nije slucajno. Ocigledno je da je
slucaj priluceni uzrok35 onog to se cini na osnovu izbora
radi necega. Upravo zato se razum i slucaj odnose na isto
jer izbora nema bez razuma I01.avolac,;l.
Nuno je da uzroci na osnovu kojih postaje ono to je
slucajno budu bezbroj ni. Otud se cini da i sluc~i pripada
tom neodredenom,
I da je skriven od coveka, i da je
takav da bi se moglo pomisliti kako nita ne nastaje slucajno. Sve to je tacno, i receno je s nekim razlogom. Postoji naime, neki odredeni nacin na koji neto slucajno
nastaje: nastaje na osnovu prilucenosti, te je slucaj uzrok
uzrok
je uzrok
kuce,
a priluceno
je
kao tonicega.
je to Graditelj
prilucenost;
a prosto-narrosto
slucaj tonije
frula36, a to to je onaj koji je doao dobio novac, to ima
bezbroj uzroka, jer to moe biti njegovo htenje da vidi
nekog, ili tuba ili odbrana Ina sudul, ili to to eli da gleda Ineto/. Zato je tacna tvrdnja da je slucaj neto protivrazlono 1'f[CXrxJ.,ACf'{Ov/37 jer razlog l/...o"(oc,;1 pripada ili
onom to postoji vecno ili onom to je Itakvo i takvol
uglavnom, a I slucaj se nalazi u onom to post~ie mimo

35 "tuXllje jedan od prilucenih uzroka zato to je ogranicena na teleoloke

sklopove u kojima je prisutan izbor lEV "tOte;1(a."tanpoa.lpwtV "tWV eve1(a."tou, v.ib.lin.6/.
36 V.d.n.,st.83.
37 na.paAoyov, neproracunljivo, nepredvidivo, neocekivano, nesigurno
IV.De An.4llaI4, Rhet.1374b7/; moguce je da Aristotel ovde zaista koristi kolokvijalno znacenje izraza na.paAoyov (nesigurno, neocekivano) jer
i navodi to kao uobicajeni stav - a da se u nastavku poigrava sa vieznacnocu AOyoe;-adovodeci ga u vezu sa na.paAoyOVuz pomoc "mimo toga"
Ina.pcX "tO'.u"tO'./; no ako je tako, tada Aristotel hoce da tom na.pcXAoyOV
da i
znacenje protivrazumnosti, protivrazlonosti.
64

FIZIKA II

25

30

35

toga l'f[CXpa 'tavm/.

Dakle, slucaj je neto neodredeno
ukoliko su uzroci te vrste38 neodredeni. No, ipak se ponekad moe postaviti pitanje da li bilo ta /'ta 'tuXQv'tal
moe biti uzrok slucaja. Na primer, uzrok zdravlja moe
biti vetar ili suncanje, ali ne ianje. Jer medu tim prilucenim uzrocima jedni su blii I nego drugi. O dobrom
slucaju govori se kad se dogodi neto dobro, a o loem
kad se dogodi neto loe; o sreci IEmUXlaf9 i o nesreci
IOu()"'tuXlal govori se kad je to dobro ili loe neto
veliko. Upravo zato zadobijanje neceg velikog to je'
malone neko zlo ili dobro jest sreca ili nesreca., jer razum
to je u vlasti.
to smatra necim prisutnim Iwr:, {mapxovl
To "malone", I izgleda, ne predstavlja nikakvu razliku.
Uz to, sreca se s pravom smatra necin nepostojanim, jer
slucaj je nepostojan. Nita to je slucajno ne moe biti ni
uvek Itakvol ni uglavnom. Dakle, kao to je receno, oba i slucaj i spontanost - jesu uzroci kao priluceni, i to za
ono to moe da nastaje, ...ne prosto-naprosto
I niti uglavnom; a od toga oni su uzroci onoga to moe biti radi
~
.
necega .

38 Takvi uzroci, ono to je tako uzrok, "ta alYtCDC;

a.'i."tlO'.;
misli na uzroke
po prilucenosti cija je vrsta slucaj.
39 e\)"tuxla. je "sreca" u spoljanjem smislu. Sreca kao dobro, tavie kao
najvie dobro, po Aristotelu je euoo.tllovla. (termin koji je teko prevesti
adekvatno; i "blaenstvo" je previe hedonisticko). "Sreca" odgovara grckoj eu"tuxla. (osnovno znacenje glagola "t'U'YxaVCD
je pogoditi, zateci, sresti; uporedi u srpskom: sresti - susret - sreca). No i Aristotel konstatuje da
je za gomilu euoo.tllOvla. istovetna sa eu"tuxla., odnosno da gomila ne
razlikuje spoljanju lota-srecu od srece zasluene vrlinom i naporom u sebi, na sebi i van sebe IV.Ethic. Eud.1214a26/.
40 Gramaticka forma ovog stava vana je koliko i sam stav: to bi moglo
biti radi necega, tj. zato to bi se neto moglo dogoditi u okviru nekog zbivanja kao njegova moguca intendirana svrha i time ga proizvesti u uzrok.
I slucaj i spontano st su u Aristotelovoj inretpretaciji zapravo primer kvazi-finalizma, "kao da" teleologije, tako da otvaraju vie pitanja nego to
nagovetava njihov vie nego parenteticki poloaj u Phys.II. Ako se ima u
vidu struktura kauzaliteta u kojoj finalni uzrok postavlja ostale tipove
65

FIZIKA II

197b

10

15

20

6 Njihova razlika je u tome to je spontanost neto

optije. Sve to je slucajno jeste i spontano, ali nije sve
to je spontano ujedno i I slucajno. Jer slucaj i to to je
slucajno postoje za ono cemu moe pripasti i sreca, i
uopte za ono cemu pripada delanje /np&~t~. Zato je i
nuno da se slucaj tice onog to se moe uciniti /'ta
npaK'ta/ - dokaz je to to sreca izgleda ili istovetna blaenstvu ili kao neto njemu blisko, I a blaenstvo je
nekakva delatnost jer ono je neka dobra delatnost
/Eunpa~io:J - tako da neto ukoliko ne moe delati ne
moe ni uciniti neto slucajno. Zbog toga ni neto neudueno, ali ni zver ili dete, ne cine nita slucajno, jer ne poseduju moc izbora: njima ne pripada ni sreca odnosno
nesreca, osim u smislu neke slicnosti, kao to I Protarh
rece 41da je srecno stenje od koga se prave rtvenici zato
to mu se odaje pocast dok se njegovi "drugovi" preziru.
to se tice slucajnog trpljenja, ono moe na neki nacin
pripadati i tome, kad onaj koji dela u odnosu na to ucini
neto slucajno; drugacije to nije moguce. Spontanost pak
pripada i ostalim ivim' bicima i mnotvu onog to je bez
due. I Tako kaemo da je konj doao spontano ako se
spasio tako to je doao, ali on nije doao radi toga da bi
se spasio; takode, tronoac je spontano pao, jer stajao je
radi sedenja a nije radi sedenja pao. Prema tome, jasno je
da u okviru onog to nastaje prosto-naprosto radi necega,
kad to ne nastaje radi onog to mu sledi I i kad je uzrok

uzrocnosti time to ih tek on cini efektivnim uzrocima, tada se kvazifinalizam moe protumaciti kao ogoljeni eficijentni uzrok, dakle kao mehanicka spoljna veza uzroka i posledice, cista koincidencija i sukcesija u
vremenu. Finalizam post festum koji Aristotel nalazi u akcidentalnom
kauzalitetu stoji u funkciji uklapanja i utapanja tog kauzaliteta u Celinu
finalisticki ustrojenog sveta koja je u tom kauzalitetu naizgled napukla.
To jeste simulacija, ali ta simulacija tice se ovog uklapanja prilucenosti
kao prirasline prirode!bica/.
41 Protarh, verovatno Gorgijin ucenik; jedan od ucesnika u dijalogu "Fileb" IV.Plat. Phil. 58a/.
66

FIZIKA II

25

30

toga spoljanji42, tada kaemo da to spontano nastaje; a

slucajno nastaje ono od toga to nastaje spontano ukoliko
je to predmet izbora, i samo za ona /bica! koja imaju moc
izbora. Znak za to je ono "uzalud" /Jl.a'tllv/. O tome je rec
onda kada to to je radi neceg drugog ne postaje radi
toga: na primer, ako neko eta radi pranjenja creva, ato
mu se ne dogodi, I kaemo da je etao uzalud ili da je etnja bila uzaludna, jer to je to "uzaludno": ono cemu je
prirodeno da je radi drugog, kad se ne dogodi to radi cega
je i to mu je prirodeno. Kad bi neko rekao da se uzalud
kupao jer da se Sunce nije pomracilo, bio bi smean jer
ovo ne postoji radi ovoga. Otud i taj naziv 'to au'toJl.a'tov: kad I neto sanlO uzalud /au'to Jl.a'tllv/ nastane 43.
Kamen nije pao radi ranjavanja, ... znaci pao je spontano
jer mogao je pasti i radi ranjavanja da ga je neko /gurnuo/.
Ponajvie je Ito spontano/ odvojeno kod onog to post

42 ~~CD'tov al'tlov (v.ib.lin.b36-37, razlikovanje spoljanjeg i unutranjeg-uzroka). U nastajanju u skladu s prirodom svi uzroci su "unutranji",
tj. imanentni onom to postaje; spoljanji uzrok je zapravo uzrok povezan
sa onim to on uzrokuje preko kvazifinaliteta. Uzrocnost prirode Aristotel
shvata kao samodelatnost, odnosno kao delatnost na sebe samo: teleoloki
sklop jer priroda je kao lekar koji leci samog sebe, ona je i oblik i tvar i
pokretac i svrha. Zato se "spoljanji" uzrok moe protumaciti samo kao
kvazifinalitet: u sutini, to je mehanicki kauzalitet.
43 "Bog i priroda nita ne cine uzalud", v.De Caelo.27la33, 291b14; De
Part.An.658a9, 661b24; De Gen.An.74Ib5, 744a36; Polit.1256b21, etc.
To "uzalud" (!.ta'tT]v, inace akuzativ od ~'tT], ludost) Aristotel koristi kao
sinonim za aAOyCDl;!bezrazlono/ ili za a'tAEC; !bez svrhe/. Atnoj.la'tol;,
homerski i aticki izraz, primenjen na ljudsko ponaanje znaci "svojevoljno", a kad se tice stvari znaci "automatski", "samo od sebe", "spontano"
(v.Hom.Il.V.749: "nebeska vrata se otvore sama", au'tOj.la'tal oi 1tUAat;
doslovno: automatska vrata). Aristotelova etimologija moda i nije potpuno bez osnova ukoliko je tacno da i j.la'tl1 i amoj.la'tol; poticu od ~oj.lal
/traiti/. Naa rec "zalud" cilja prvenstveno na odsustvo ili na osujecenost
svrhe: zaludan je onaj koji je besposlen, koji je bez cilja u svetu koji ga
okruuje, koji "gubi vreme", danguba.

67

FIZIKA II

FIZIKA II

35

198a

10

15

20

aje prirodno. Jer, kadgod neto postane protiv prirode

tada ne kaemo da to I postaje slucajno vec pre spontano.
No, i ovo je neto razlicito, jer kod jednog uzrok je spolja, a kod drugog unutra44.
Dakle, receno je ta je spontanost, ta je sluc~i, i u
cemu je njihova razlika. I jedno i drugo su nacin uzrocnosti u okviru onog odakle kretanje zapocinje, jer oni su
uvek ili u okviru prirodnih uzroka ili u okviru uzroka koji
se losnivajul na razumu; no I njihovo mnotvo je bezgranicno. Ali poto su spontanost i slucaj uzroci onoga cega
i um ili priroda mogu biti uzrok45, tada kadje neto priluceni uzrok tog istog a poto nita to je priluceno nije
ranije od tog to je po sebi - ocigledno je da ni priluceni
uzrok nije raniji od uzroka po sebi. Znaci, spontano st I i
slucaj kasniji su od uma i od prirode. Prema tome, ako je
spontano st u potpunosti uzrok Neba46, nuno je da um i
priroda prethodno budu uzrok i mnogih drugih Istvari/, a i
ovog Svega 47 .
7 Ocito je da uzroci postoje, i da ih je po broju toliko
koliko I kaemo. Jer toliki broj uzroka obuhvata to-zato.
To-zato svodi se na kraju ili na tastvo - to se dogada
kod onog to je nepokretno, kao u matematici, jer tozato svodi se na kraju na odredenje pravog, ili simetricnog, ili neceg drugog - ili na ono to je zapocelo kretanje
- na primer: zato su zaratili? Zato to I su ovi otimali. ili na to radi-cega - na primer /zaratili sui da bi zavladali ili, za ono to postaje, to je tvar.

44 Tj. kod onog to je protiv prirode hrapa <j>V01v/ uzrok je unutar a kod
spontaniteta on je spolja: kineticki uzrok koji se dovodi u vezu sa svojom
posledicom preko kvazifinaliteta. Kod onog to posta,ie protiv (sopstvene)
prirode dolazi do premoci tvari kojom odgovarajuci oblik nije u potpunosti ovladao ("greka" prirode).
45 V.d.n.,st.85
46 V.d.n.,st.86.
47 V.d.n.,st.87.

68

~No;:

25

30

35

198b

Jasno je da su to uzroci i da ih je toliko.No poto

uzroka ima cetiri, zadatak je fizicara:s da ih poznaje sve,
te da moe na nacin fizicara l<jYoolKCD~
I navesti to-zato
tako to svodi na sve njih, tj. na tvar, oblik, uzrok kretanja, to radi-cega. Cesto se ta tri luzroka/ I svode na jedan,
jer tastvo i to radi-cega su neto jedno, a to otkud prvobitno potice kretanje po vrsti je istovetno s ovima, jer
covek rada coveka, i uopte to vai za sve to pokrece a i
samo je u kretanju; a ono to se ne krece ne pripada vie
fizici, jer ono to u sebi samom ne sadri kretanje niti
nacelo kretanja, ...to se ne krece vec je nepokretno. Zato
ima I tri istraivanja Inpa'Yll.cx'tetm/: ono nepokretnih /bica/, onih koja se krecu ali su nepropadljiva, i onih koja su
propadljiva49. To-zato navodi i onaj koji svodi na tvar, i
onaj koji svodi na tastvo, ili na to to je zapocelo kretanje. Naime, ponajpre se na t~i nacin uzroci ispituju u
slucaju kretanja: ta postaje posle necega, ta je I prvo
neto ucinilo ili pretrpelo, i tako vazda u sledu. Anacela
koja prirodno 1<PU<J1Kc.O~ I pokrecu su dvovrsna; druga njihova vrsta nije u okviru prirodnih Inacela/ I jer u sebi ne
poseduje nacelo kretanja. Takvo je ono to pokrece ali se
samo ne krece, kao to je to ono to je potpuno nepokretno, to to je pre svega, tastvo ili oblicje, jer oni su

48 "Fizicko" objanjenje, kao i fizicko odredenje necega, nije moguce bez

tvari, odnosno bez kretanja, za razliku od dijalektickog (tj. logickog, 1..0YLK:cO~) odredenja koje je odredenje oblika bez tvari i nezavisno od kretanja: takva su po pravilu odredenja u matematici (primer ovog Aristotelovog razlikovanja, na problemu postojanja bezgranicnog tela, v.Phys.
204b6-21).
49 "tPEtC; n:pcx.YIl<X"tEtat, tj. teologika, astronomija i fizika. Ova podela u
skladu je sa Aristotelovom podelom teorijske filozofije na teologiku, matematiku i fiziku /v.Metaph.I064b2/ utoliko ukoliko je astronomija jedna
od matematickih nauka (zajedno sa optikom i harmonikom, v.Phys. 194a
7); no ovde je naglasak na problemu kretanja: od sublunarnog kretanja,
preko kretanja nebeskih tela i zadnje ophodnice, do nepokretnog pokretaca.
69

FIZIKA II

10

15

svrha i to radi-cega. Prema tome, poto je priroda radi

necega, to i nju valja spoznati; I u svakom slucaju50 valja
navesti to-zato, tj. da iz ovog nuno Ipostajel ovo - a to
iz-ovog uzima se ili prosto-naprosto ili kao da vai uglavnom - te ako ovo treba da postane - kao zakljucak iz predstavova - potom da je sutina /'to 1:t TIV el vatl to i to, i
da je neto zato bolje na taj nacin, ne prosto-naprosto vec
to se tice bivstva tog pojedinacnog51.
8 Najpre zato treba reci zato je priroda jedan od
uzroka koji su to radi-necega; potom treba govoriti o
nunom, i o tome na koji nacin ono postoji u prirodnim
Istvarima!. Svi lfizicaril svode lono pojedinacnol na taj
uzrok. Naime poto je toplom prirodeno da bude takvo li
takvol, a takode i hladnom i svemu tome slicnom, ovo /ili
onol nuno postoji ili postaje. Ako i I navode neki drugi
uzrok - to je za jednog Ljubav i Mrnja52, a za drugog
Um53 - naputaju ga tek to su ga dotakli. No ipak je pitanje ta sprecava da priroda stvara radi necega ili zato to
je to bolje, a ne kao to Zevs alje kiu ne kako bi ito

50 Aristotel nabraja uzroke redom: pokretacki, tvami, oblikovni i svrni.

Istovremeno implicitno razlikuje dva tipa nunosti: nunost posledica iz

uzroka kretanja koja je imanentna nunost (El( 'too8E avay1Ctl 't08E,
v.ib.lin.5-6), i hipoteticku nunost koju vezuje za tvami uzrok (El ~EAAEl
't08t tOEoecu, v.ib. lin.7) i kojom se tvami uzrok finaIno instrumentalizuje: ove dve "nunosti" stoje u logickom odnosu dovoljnog i neophodnog
uslova necega.
51 OUX anAcOl;, aUd npOl; 't~v El(ao'tou lj>U0tv: ne apsolutno vec u
odnosu na nacin bica i na bivstvo pojedinacnog bivajuceg o cijem "dobru"
je rec. Svrha je najpre u dosezanju vlastitog oblika, a tek potom i tim putem u dosezanju oblika Svega i u Njegovoj reprezentacionoj prisutnosti u
pojedinacnom bivajucem: da li, na primer, Aristotelova analiza uspravnog
hoda u De Incessu dovodi do paralele ljudske tele sne orijentacije i odnosa
dimenzija prostora u Celini opaajnog sveta? Ako se, kao u gornjem stavu, iskljucuje sinegdoha, da li se iskljucuje i analogija kao redukovana
metafora?
52 Empedokle.
53 Anaksagora.
70

FIZIKA II

20

25

30

35

199a

raslo vec usled nunosti - jer para koja se podigla mora se

ohladiti, a ohladena I postaje voda i pada, a rast ita je
prilucena posledica tog to se dogodilo; slicno je i ako
nekom ito propadne na gumnu: ne kii radi toga da upropasti litol vec je to prilucenost - dakle, ta sprecava da i
s delovima livotinja! u prirodi stvar tako stoji? Na primer zubi izbijaju po nunosti tako da I prednji budu otri
i prikladni za kidanje Ihrane/, akutnjaci zaravnjeni i iroki te pogodni za drobljenje hrane 54, mada nisu zbog
toga takvi postali vec se to slucajno slae. Slicno se
Imoe ustvrditil i za sve ostale delove u kojima naizgled
postoji to radi-cega. Tamo gde se sve dogodilo tako kao
da je radi necega postalo, I ta /bica! su se ocuvala poto
je njihov sastav spontano prikladan. Sva ona /bica! koja
nisu tako nastala propadala su i propadaju, kao to I Empedokle kae za "telad s ljudskim licem"55.
To je dokaz na osnovu kojeg bi se ovo pitanje dalo
postaviti, a moda postoji i neki drugi slican; ali nije moguce da stvar tako stoji. Jer, I to i sve ono to po prirodi
postaje postaje na isti nacin uvek ili uglavnom, to ne
vai ni za ta to postaje slucajno ili spontano. I Cini se
naime, da ne kii slucajno cesto zimi, niti da to slucajno

54 E1l:l 't~8Etov, X~0t~ov:

prikladno st i korisnost su odredbe koje
necemu mogu pripadati prvenstveno unutar teleolokog sklopa odnosa
sredstvo - svrha, odnosno instrument - funkcija, tako da je govor o
necemu kao prikladnom i korisnom van konteksta tog sklopa ili pogrean
ili metaforicki. Moguce je da neto slucajno bude prikladno, ali to onda
izaziva najvece cudenje /v.Poet.1452a6-7/ upravo zato to predstavlja
izuzetno poklapanje i to izgleda kao da je postalo sa svrhom; uzeti ovu
funkcionalnost jednog prema drugom kao redovnu pojavu a istovremeno
tvrditi da sve nastaje slepom nunoci odnosno slucajno i spontano znaci
po Aristotelu ociglednu nedoslednost, i u tome je i ovo svodenje ad
absurdum atomistickog stanovita ali i pretplatonske kosmologije u celini,
jer ako je sa ostalim uzrocima i izala kako-tako na kraj finalni uzrok
ostavila je potpuno po strani.
55 V.Emped.Fr.B61 (ali i Fr.B57-62, u celini): poetska slika haosa iz koga Ljubav vraca svet u prvobitni poredak.

71

FIZIKA II

FIZIKA II

10

15

ana

zapada lana (JulJ,n"tolJ,a"to<;f6;

slucajno bi to bilo za vreme Psa57; s druge strane ni vrucine za vreme Psa nisu slucajno vec bi oni to zimi bile. Ako dakle izgleda da to ili
zapada ili da je neto radi necega, a ako ne moe biti ni
da slucajno I zapada a ni da je spontano, tada bi bilo neto
radi necega. Medutim, sigumo je da sve to je takvo postoji po prirodi to bi i zastupnici ovih tvrdnji takode
priznali. Znaci u onom to postaje i jeste po prirodi I postoji to-radi-cega.
Takode, u svemu onom u cemu postoji neka svrha
radi toga to cini ono to prethodi i to sledi. Kako cini i
dela, tako Imu je i prirodena, i kako mu je prirodena,
tako i dela svako pojedinacno /bice/, ako ga neto drugo
ne ometa. A dela radi necega: znaci i prirodno jest
/necjmKf.v/ radi necega. Kad bi kuca bila neto to postaje
po prirodi, ona bi postala tako kako je sada stvara vetina,
a kad bi ono to je prirodno postajala ne samo po prirodi
vec i usled vetine postajala bi na isti nacin kako mu je i
I prirodena. Znaci, jedno je tu radi drugog. Vetina govoreci uopte, s jedne strane, dovrava ono to priroda ne
moe proizvesti, a s druge oponaa. Ako je ono to nasta0U1-lm6J.la'ta~, izraz koji maci isto to i

ana

kod Aristotela, s tim to je u njemu naglaenija prostorno-vremenska kontingencija

uzroka i posledice u prilucenom kauzalitetu (izraz dolazi od 0\JJ.lmmco,
sukobiti se, sastati se: kae se za vetrove, za ratnike; dogoditi se necemu,
zapasti u smislu koincidencije, odatle "simptom").
Aristotelova strategija u obaranju teorije o slepoj nunosti koja se poistovecuje sa slucajem dvostruka je: i za njega su prirodna zbivanja nuna, i
zato u prethodnom argumentu dokazuje da ta nunost ne moe biti slepa
(jer dovodi do "prikladnog" i do "korisnog", dakle do finaliteta delova u
odnosu na Celinu), a u ovom da ne moe biti ni slucaj upravo zato to je
slucaj prekid i izuzetak unutar regularnosti (onog to je nuno ili je tako
"uglavnom"). Dakle, ostaje nunost ali kao momenat finaliteta: nunost ex
hypothesi. Oba argumenta su dijalekticka zato to se finalitet prirode dokazuje posredno, opovrgavanjem suprotnog stanovita.
57 "Pas" je Sirijus cije vidljivo uzdizanje na nebu oznacava period velikih
vrucina posle letnjeg solsticija (druga polovina jula).
72
56

TUX.l1~

20

25

30

je u skladu s vetinom neto radi-necega, tada je ocito da

je takvo i ono to postaje na osnovu prirode58. Jer i kod
onog to postoji na osnovu vetine i kod onog to postoji
na osnovu prirode ono to je kasnije jednako se odnosi
prema onom to je ranije.
Ponajpre je to ocito kod nekih drugih ivotinja I koje
stvaraju ali ne na osnovu vetine, traganja, ili odlucivanja. Zato su neki u velikoj neprilici oko toga da li pauci,
mravi i slicne ivotinje59 umom ili pomocu necega drugog proizvode fono to proizvode/o Ukoliko se tako napreduje malo po malo, tada se i u biljkama pokazuje ono
to je korisno I za svrhu, kao na primer listovi radi zatite
ploda. Prema tome, ako lastavica po prirodi i radi necega
svija gnezdo, a pauk pravi paucinu, a biljke listove radi
plodova i korenje radi ishrane ne nagore vec nadole, tada
je jasno da uzrok I takve vrste postoji i kod onog to postaje i jeste po prirodi. Poto je pak priroda dvojaka, naime
s jedne strane je kao tvar a s druge kao oblicje, i poto je
oblicje svrha a sve ostalo postoji radi svrhe, taj uzrok bi
bila ona, ona kojaje to radi-cega.
kod onog to postoji na osnovu vetine greka je
moguca - jer gramaticar bi mogao napisati pogreno, a
lekar bi mogao pogreno dati Ilek - tako da je ocito da se
to moe dogoditi i u onom to postaje na osnovu I prirode. Ako postoje neke /stvari/ koje postaju na osnovu
vetine, a u kojima je neto to je tacno radi necega, i ako
i kod onog to je pogreno postoji pokuaj da se dosegne
to radi-cega ali se u tome ne uspeva, tada bi slicno bilo i
kod prirodnih /bica!; i cudovita60 su greke koje se ticu

35
199b

58 V.d.n.,st.87.
59 V.Democr.Fr.B 154; no, ova zacudenost pred "pamecu" pcela, paukova, mrava, ptica, i td., traje od Antike do danas (za Aristotela, v.Metaph.
980 b22, Hist.An.488all; posebno, v.De Gen.An.759a8-76la2 passim.: o
pcelama kod kojih Aristotel vidi neto "boansko", jer posebne su i po organizaciji i po podeli rada, i po nacinu ivota i po razmnoavanju).
60 V.d.n.87.
73

FIZIKA II
5

10

15

20

25

FIZIKA II

onog radi-cega. I U tim prvobitnim sastavima ta telad ls

ljudskim liceml, ukoliko nisu mogla dostici neku granicu
i svrhu, postala su zato to je bilo razoreno neko nacelo,
kao to je to inace slucaj sa semenom. Pored toga, nuno
je da najpre postoji seme, a ne odmah iva bica. I, te
"prve srasline,,61 su seme.
I u I biljkama se nalazi to radi-cega ali nerazgovetnije. Da li je onda i kod biljaka postojalo isto tako kao to
su to telad s ljudskim licem neto kao loza62 ali s maslinom na vrhu, ili nije? To je besmisleno! A sigurno je trebalo da postoji kad vec kod ivotinja postoji.
Takode, tada bi se i u semenima sve moralo dogadati kako se slucajno desio Onaj koji tako govori I uklanja uopte i ono to je po prirodi i prirodu. Ono to je po
prirodi je ono to se pocevi od nacela neprekidno krece i
dolazi do nekog kraja /'tt 'tf.A.or;/, a ono to iz svakog
pojedinacnog Inacela sledil nije za sve isto niti je to neto
slucajno; medutim, to se uvek krece ka istom, ako ga
neto ne spreci. To radi-cega i to to je radi toga moglo bi
postojati i slucajno, I kao to kaemo da je stranac slucajno doao, oslobodio ga i otiao63, kad je to ucinio kao
daje doao radi toga mada nije doao radi toga. To je priluceno, jer slucaj je, kao to je i receno, priluceni uzrok;
ali kad se to dogada uvek ili uglavnom, I to nije priluce-

61 V.Emped.Fr.B62.4. Za

aUA.cxpuE1C;,

no niti slucajno; a u onom to je prirodno

ako neto ne smeta.

30

35
200a

10

tako je uvek

Besmisleno je sumnjati u to da neto postaje radi

necega zato to se ne vidi odluka tog to pokrece. Ni vetina ne odlucuje. Kad bi u drvetu postoj ala vetina
gradenja broda, ponaala bi se ona slicno prirodi. Dakle,
ako se I u vetini nalazi to radi-necega, tada se to nalazi i
u prirodi. To je najocitije kad neko leci sebe, jer priroda
je ba njemu slicna. Dakle, jasno je da je priroda uzrok, i
to tako kako je to ono radi-cega64.
9 Da li nunost postoji lu postajanjul samo na osnovu
pretpostavke65, I ili i prosto-naprosto?
Sada preovladuje
miljenje66 da u postajanju I nunost postoji isto kao kad
bi se verovalo da zid postoji nuno zato to je prirodno da
se ono teko krece nadole a ono lako nagore. Zato su stene dole i predstavljaju temelje, zemlja je iznad njih zbog
svoje lakoce, a drvo je I povrh svega zato to je najlake.
Ali mada zid ne postoji bez svega toga, on ipak ne postaje
usled toga osim u smislu tvari, vec postaje radi toga da se
neto sakrije ili sacuva. Slicno je i sa svim ostalim u
cemu postoji to radi-cega: to ne postoji bez onog to
poseduje nunu prirodu, ali ne postoji zbog toga osim u
smislu I tvari, vec postoji radi necega. Na primer, zato je
testera takva i takva? E da bi Iradila/ ovo, tj. radi ovog. A
to, to radi-cega, ne moe postojati ak~ testera nije od gvo-

v.De Part.An.693a25: o sraslosti

abdomena i toraksa kod ptica; kod Empedokla ovaj izraz ima poneto drugacije znacenje prve nediferencirane celine "elemenata" ali i zameta ka
udova i organa (Aristotel to tumaci kao semenu tecnost, no po Filoponovim mukama da se odri takvo tumacenje Empedokla cini se da ti "prvi
sastavi" nisu isto to i "prve srasli ne ", a da ove opet nisu seme, v.Philop.
3l9.29sqq.); up. i "nocni pupoljci" (!) s pocetka ovog Empedoklovog fragmenta, v.lin.2.
62 Aristotel ipak navodi neku vrstu loze neobicne boje dima Iv.De Gen.
An.770 b 201.
63 "Anikerid iz Kirene koji je slucajno bio tu oslobodio ga je (sc.Platona)
za sto mina", v.Diog.Laert.III.20. Platon je bio otkupljen na Egini gde je
bio izloen na prodaju kao rob.
74

64 Eliminacija spoljanje teleologije; najzad, priroda i jeste unutranji kauzalitet. Svrha prirode je sama priroda, ne postoji jo i dodatna spoljanja
svrha koja bi navodno mogla dati smisao bica onom to postoji po prirodi.
65 Ovde se razlikuje apsolutna nunost (ono to ne moe biti drugacije) i
"nunost iz pretpostavke" za koju Aristotel vezuje postajanje 1'Yf.vEmc;1
kao teleoloki ustrojen proces (v.De Part.An.642a7-1O, primer sekire i hipoteticka nunost tvari na osnovu oblika, odnosno na osnovu funkcije, dela, ev8P'YEtO'.-e).
66 Po Aristotelovom tumacenju to je preovladujuce miljenje "fizicara",
jer da njihovo miljenje ne prelazi sferu tvamog uzroka i eventualno uzroka kretanja, a da uzrok kao svrhu kao sutinu tek nasluc11ju(tako Empedokle i Demokrit); isto na ib.l98b 10-15.
75

FIZIKA II

FIZIKA II

15

20

25

da. Nuno je dakle da bude gvozdena, ako treba da

postoji i ona i njeno delo /tpyov/. Nunost postoji usled
pretpostavke, a ne kao svrha, jer nunost je u tvari a to
radi -cega je I u odredbi /ev 1:el) 'A.OyCfJI.
Nunost je na neki nacin slicna u matematickim /naukama/ i u onom to postaje na osnovu prirode. Poto je
prava linija to i t067, nuno je da trougao ima uglove jednake sa dva prava;ali ne postoji ono zato to postoji ovo;
no ako ovo ne vai, ne postoji ni prava linija. A kod onog
to postaje radi necega, I ako svrha treba da postoji ili
postoji, tada i ono to prethodi treba da postoji ili postoji;
ako pak ne postoji to, tada, kao to tamo nacelo ne moe
postojati a da ne postoji zakljucak, ni ovde ne moe
postojati svrha, tj. to radi-cega. Jer i ono je neko nacelo ne delatnosti /rrpcX~e(j)C;/ vec zakljucivanja
(a tamo je
pocetak zakljucivanja jer nema delatnosti). Prema tome,
ako treba da postoji kuca, tada je nuno 68 I da ovo

67 Ukoliko se odredi bilo koja tacka na pravoj liniji dobija se oprueni

ugao cija je polovina prav ugao; dokaz za zbir uglova u trouglu koji Aristote! ima na umu osniva se na ovoj definiciji opruenog ugla i na teoremi
o uglovima sa opruenim kracima (ili na nekoj drugoj; to ovde nema znacaja). Zbir uglova u trouglu nije impliciran definicijom prave linije ili pravog ugla, ali obratno ne vai: iz odredenja trougla slede nune pretpostavke te definicije, i te pretpostavke figuriraju u smislu tvari: teorema
pretpostavlja kao svoj uslov aksiome geometrije ("nacela", kako to Aristotel kae) i druge teoreme iz kojih ona sledi.
68 Aristotelnunost u matematici povezuje sa nunocu praktickog silogizma (ako ovo treba uraditi, tada je za to neophodno ovo, a za to opet
ono) i najzad sa hipotetickom nunocu onog to "nastaje na osnovu prirode". Prakticki silogizamje most izmedu nunosti u matematici i nunosti u prirodi, jer matematicka teorema nije svrha vec zakljucak, a kod
praktickog silogizma svrha jeste zakljucak: isto je i kod prirodnih formi:
sve to prirodno postoji jeste zakljucak, ako vec nije premisa zakljucka
(aksiom ili definicija), a ono to je nuno, svakako ex hypothesi, za taj zakljucak figurira kao delatna premisa: "jasno je da je delatnost zakljucak fti
npcX~u;;'to aUI.me(JO'.a)..la./,a
delatnih premisa/ai oe npataaeu; ai nOlTj'tlKa.l/ ima dve vrste, one koje se osnivaju na dobru, i one koje se os76

postane ili da postoji, odnosno nuno je da postoji tvar

koja je radi necega, kao na primer opeke i grede ako postoji kuca; medutim svrha ne postoji usled toga osim u
smislu tvari, niti ona moe postati usled toga. Ada,
uopte govoreci, to ne postoji, tada ne bi mogla postojati
ni kuca ni testera, kuca ako ne postoji kamenje, a testera
30

35
200b

ako ne postoji gvode. Jer ni tamo ne postoje I nacela,

ako zbir uglova u trouglu nije jednak sa dva prava.
Dakle, jasno je da u onom to je prirodno nunost
postoji kao ono o cemu se govori kao o tvari i njenim kretnjanla. Fizicar treba da govori o oba uzroka, ali vie o
onom radi-cega. Jer to je uzrok tvari69, a ona. nije uzrok
svrhe. Svrha je to radi-cega, i I pocetak je od odredenja
/6plCJJ.1oU/ i odredbe,
kao i kod onog to postoji na

I osnovu vetine: poto je kuca takva i takva mora po

nunosti ovo ili ono da postane ili da postoji, ili poto je
zdravlje
postoji.
ovo; a
postoji

to i to, ovo po nunosti mora da postane ili da

Isto tako ako je covek to i to, tada mora da postoji
ako ovo jest, tada /mora postojati/ ono. Nunost
na isti nacin I i u odredbi. Jer, ukoliko se delo
/tpyov/ testerenja odredi kao takva i takva podela, tada
ono sigurno ne moe postojati ako testera nema takve i
takve zube, a oni nisu /takvi i takvi/ ako nisu gvozdeni. I
u odredbi necega postoje neki delovi koji su kao tvar te
odredbe.

nivaju na mogucem", v.De Motu An.70Ia23-25. Svakako, priroda ne

zakljucuje; njeno ponaanje nema formu silogizma vec entimema - ona
nije analiticar vec retor - ali to vai i za praksis u onom delu gde je radnja
habitualna i gde se po svojoj neposrednosti pribliava prirodi: ni praksi s
ne gubi vreme /OUKevola.'tpll3el, v.ib.lin.27/ na premise koje su jasne,
dakle izvodi zakljucke entimemski ane silogisticki.
69 V.d.n.,st.88.
77

FIZIKA II (dodatne napomene)

FIZIKA II (dodatne napomene)

Dodatne napomene

13. Aristotelovu podelu teorijske filozofije na teologiku, fiziku i

matematiku, odreduju dva pojma: kretanje i odvojenost /'to XOJPta10vl. "Odvojenost" je zapravo status eidosa kod Platona te odgovara Aristotelovom (i Platonovom) pojma bica-po-sebi 110 6v Ka8
(1.1)101, odnosno bivstva u smislu biti. Podela je izvedena na osnovu
ova dva pojma i njihovih negacija; ali tako bi se dobilo da ima cetiri a ne tri teorijske filozofije: o pokretnom i neodvojenom, o pokretnom i odvojenom (fizika), o nepokretnom i odvojenom (teologika,
prva filozofija, "traena nauka", kasnije nazvana "metafizika"), o
nepokretnom i neodvojenom (matematika). Cetvrta nauka, logicki
moguca, o pokretnom i neodvojenom, ostaje po strani bez obrazloenja Iv.Metaph.1064a30-36/; ta nauka bi morala biti neka matematicka teorija kretanja, ali Aristotel potpuno na pitagorejskoplatonistickim pretpostavkama odbacuje i samu pomisao na takvu
nauku. Medutim, i mimo toga "odvojenost" predmeta fizike ima
drugi smisao od odvojenosti predmeta teologike: predmet teologike
je odvojeno bivstvo upravo u smislu Platonovog eidosa, Bog kao
oblik svih oblika, Bog kao Um i kao miljenje miljenja, a "odvojenost" prirodnog bivstva labalal je njegova logicka i ontoloka
nezavisnost od prilucenog (to bivstvo je uvek neto ovo i odvojeno:
100E 1t. XOJpta10v), ali ono nije odvojeno od tvari; naprotiv, ono je
nezamislivo bez tvari i bez kretanja. No da li je onda physis miljena kao Bog u tvari? Ontoloki status fizike' ovim se problematizuje
.
u toj meri da postaje upitan koliko i status "traene nauke". Matematika ima jo otvoreniji status: njeni predmeti nisu bivstva po sebi, pa dakle nisu ni odvojeni u tom smislu, ali nisu ni opaajni pa
nisu ni neodvojivi od tvari. Aristotelu je najblie reenje to da oni
predstavljaju rezultat apstrakcije i ideacije; medutim, apstrakcija
uvek pretpostavlja vlastitu bivstvenu mogucnost, tako da ona ne
moe uciniti jasnim nacin matematickog bica a pored toga odgo78

i'
I

vara samo za "primenjenu" matematiku (za astronomiju, optiku,

mehaniku, harmoniku, i td.) jer tu se na primer fizicka linija (zrak
svetlosti, putanja tela u kretanju) posmatra kao da je "cisto" matematicka, ~. geometrijska; no da li geometrija posmatra prirodnu liniju, ali ne ukoliko je prirodna (OUX Ti qroCJtK~, v.l94alO-12; "ne
vec i ukoliko je geometrijska ?! "Da je Aristotel dodao to to logicki sledi, bili bi ocigledni i tautologija i problem koji je ugraden u
samu koncepciju teorijske filozofije kod njega).
15. tavie u tome Aristotel vidi osnovni razlog toga to su stari
fizicari ispustili i predmet i metod istraivanja koje se pred njima
otvorilo. Pojam prirode kao sutine i svrhe predstavlja sam metod
prirodne nauke: "razlog toga to nai prethodnici nisu doli do toga
nacina izucavanja lem 10V 1ponov 1oVtovI jest to to tada nije bilo
odredivanja bivstva niti sutine", v.De Part.An.642a24-27.
Dakle,
Aristotel pojmove sutine i svrhe - u okvirima teorije kauzaliteta ne shvata kao dopune jedne teorije koja se istorijski formira korak
po korak vec kao prvo i pravo utemeljenje fizike, i predmetno i
metodski. Ako su stari, posebno Empedokle i Demokrit, to i dotakli
1i1'lfa101 nisu to oni ucinili zato to su shvatili nunost toga za samu filozofiju prirode 11n qrocrtKn 8EOJPlQ:Ivec zato to ih je "sama
stvar dovela dotle" Iv.ib.lih.27-30/:
na primer, Empedokle kad
pokuava da odredi ta je kost (meavina vode, zemlje i vatre u
odnosu 2:2:4, v.Empedoc.Fr.A78);
za Demokrita, v.Metaph. l078b
19.
16. Ovo oponaanje je zapravo indikacija strukturne paralele izmedu umetnosti i prirode; medutim, ako se u umetnosti razvija relacija
"prema jednom" 110 npo~ 'tvi kao semanticka relacija polisemije
(kao ono "zdravo" u lekarskoj vetini), jedinstvo oznacenog kao
jedinstvo semanticke relacije polisemije, tada se sama priroda
lepUCJt9
kao natura naturans u svom krajnjem ostvarenju, u totalitetu jednog savrenog sveta, afirmie kao izvor smisla i znacenja,
kao instanca koja daje smisao, kao formula jedinstva te teleoloke
polisemicke strukture. Paralela prirode i umetnosti obuhvata umetnosti koje oblikuju ali i one koje koriste IxPOJl1Evll. v.ib.194b21 i
koje imaju arhitektonicki
status u odnosu na pojeticke; arhitektonicki karakter prirodnog stvaranja znaci to da priroda ne samo da
79

FIZIKA II (dodatne napomene)

FIZIKA II (dodatne napomene)

proizvodi oblike - ona je praizvorno oblikotvorna /et001101.e"C1.K~/ _

vec da ih proizvodi u teleolokom sklopu u kome tek ti oblici postaju delotvornost /EvErY'{e1.a/: suprotnost toga bilo bi puko nefunkcionalno, ono to je oblik/odredenje bez svrhe, "Co Jla"CT)v; vec u samom oblikotvornom odnosu zato mora biti ugradeno koricenje
/XP~O"1.<;;/ to implicira celinu semantickog sklopa i jedinstvo te celine. Ova celina se moe predstaviti kao sveopte opaajno telo /"Co
nav at0"8T)'tov O"cOJla/, kao svet, a u svom nacelu misliti kao priro-

pravom smislu, tj. do kinetickog i fi.nalnog uzroka (pocetak i kraj

kretanja), jer ni tvar ni oblik, ni svako za sebe a ni zajedno, ne mogu biti uzrok kretanja, a upravo je "svaka prirodna promena" /cjrocrtKT)<;; Jle"CaJ3oA.~<;;, v.lin.21-22/ ono to je interes fizike. Moe se
zato reci da teorija kauzaliteta predstavlja dinamiku nacela, odnosno artikulaciju odnosa UA.T) - doo~. Zato ni redosled apx~ ahtov
- 0""C01.Xe1.0V s pocetka Phys.I /v.l84a11/ nije slucajan vec
pojmovno nuan (komentatori to primecuju ali tumace to kao pre
kao izraz sistematicnosti izlaganja kod Aristotela, a ne kao unutranji razv.oj odnosa UA.T) - d8o~, odnosa koji svoj vrhunac artikulacije ima upravo u kretanju kao "nedovrenoj delotvornosti"). Uobicajeno je tumacenje da su, posmatrano iz ugla teorije kauzaliteta,
tvar i oblik sa-uzroci /vPhilop.241.3/, odnosno neophodni uslovi
kretanja, dok su eficijentni i finalni uzrok uzroci u pravom smislu
/KuptW~
EO"'t1.V ah1.a.
v.ib.lin.5/. Sam Aristotel uostalom odreduje
tvar kao sa-uzrok /v.Phys.l92a13/ i s te strane ovo tumacenje je osnovano; no, nazvati oblik sauzrokom je ishitreno jer na koji nacin
se moe govoriti o obliku u Aristotelovoj ontologiji prirode mimo
oblika koji kao fonnativno nacelo predstavlja i finalni i eficijentni
uzrok. Teorija kauzalitetaje produbljivanje i razvijanje arhe-Iogije,
ali sa strane oblika, jer tvar je u obe teorije ostala isto, ono iz-cega
/"Co E~ ou/o Teorija elemenata razvijena u "O nastajanju i propadanju" usmerava se zato upravo na tvar, i time zaokruuje projekt temeljne nauke o prirodi.
24. Ako Aristotel i razlikuje cetiri uzroka i tretira ih redovno kao
nezavisne, ontoloki posmatrano on ih svodi na hilemorficki sklop
koji i jeste entelehejsko bice, dakle na bice u jedinstvu sa vlastitom
istinom, sa bivstvom. Svrha /"CEA.O<;;/postavlja ostale "tipove" kauzaliteta, ona ih tek generie, ali ne samo to: ostali tipovi kauzaliteta postoje samo ex hypothesi, tj. ako postoji svrha tada oni ulaze
u igru njenog potpunog odelotvorenja: svrha proizvodi tvar, pokretacki (konacni) uzrok, eideticki uzrok kao uzrok (jer ei(ios se u cistoj spoznaji ne prepoznaje kao uzrok, ~. kao noetski predmet on
nije uzrok). Instrumentalizacija i organizacija - u smislu pretvaranja svega u instrl.m1enti u organ - to je ono to tela s cini uzrokom
svih uzroka i uzrokom svega to samo moe biti transponovano u

da.

21 "Co xwpwcov. Predmet fizike je oblik koji je neodvojen i neodvojivod tvari (svakako, neodvojiv od tvari u tom smislu da nema
nezavisno postojanje /1.moO""CaO"1.!:.I,ali odvojivod nje u odredenju),
i otud aspekt polemicnosti i aporeticnosti u svakom Aristotelovom
pominjanju "odvojenosti". Odvojenost je Platonov pojanl, te je kriticka nota uvek usmerena protiv odvojenosti oblika kod Platona i
platonicara, oblika koje Aristotel shvata prvenstveno kao optosti
(dakle, na tragu rane Platonove dijalektike) a ne kao prauzore /napa8et YJlCJ.'ta/ koji su pojedinacne optosti, arhetipovi; kao optosti
oblici ne mogu biti odvojeni niti im pripada dignitet bivstva u pravom smislu te reci. Aporija "prve filozofije" - jer sama njena mogucnost vezana je za odvojeno bivstvo u smislu Platonovog eidosa
- vraca u Aristotelov vidokrug ovaj drugi aspekt eidosa kod Platona, njegov idealni i arhetipski karakter izraen u Platonovoj ideji
Dobra (v.MetaphXn.6-10: Bog je miljenje miljenja, dakle oblikovnost oblika, ali i svrha svih svrha, ono eljeno, Dobro).
22. To-zato /10 8ta 1:{/ ima u "A.nalitici" /v.An.Post.89b23-90
a22/ sasvim odredeno znacenje: odgovor na to pitanje je tastvo /10
"Ct EO"n/, odnosno pitati zato je neto znaci pitati ta je to: tastvo
je uzrok. Isti je odgovor na pitanje zato dolazi do pomracenja Sunca i na pitanje ta je to pomracehje. Iz te perpektive sutina je prvi
uzrok necega, "prvi" u smislu najblieg, jer ta je blie nekoj stvari
od njene sutine? Neto znamo u njegovoj mogucnosti onda kad
moemo navesti njegov najblii uzrok to se, po Aristotelovom tumacenju u "Analitici", podudara sa znanjem sutine stvari. Ovde je
ta perspektiva proirena utoliko to se pojam nacela /apx~/ prirodnog bica koji obuhvata tvar i oblik proiruje do pojma uzroka u
80

81

FIZIKA II (dodatne napomene)

FIZIKA II (dodatne napomene)

deo Celine; a ono to ne moe biti deo Celine, to ne moe ni biti.

Zato je uostalom Aristotelov izraz za bivstvo 'to <JUVOAOV,ono to
je celo u Celom, ono to je iz Celine dobilo vlastitu celost. Privid
linearnosti u Aristotelovom nabrajanju uzroka, posebno u rekonstrukciji istorije filozofije na osnovu teorije kauzaliteta u Metaph.1,
prepokriva njihovu unutranju strukturnu vezu i stupnjevanje u
zahvatanju uzroka kao takvog. Jer uzrok se moe kao u "Analitici"
odrediti kao odgovor na pitanje zato? l"to 01.a 't1.1 , ili na pitanje
ta? ("to "ti; Sokratovo i Platonovo pitanje), samo zato to smo mi i
inace, nezavisno od izgradene nauke, u uverenju da smo odgovorom na to pitanje naveli uzrok. Medutim, taj odgovor nije odgovor
na pitanje o uzroku kao uzroku. Tvarni uzrok zako nikad nije dovoljan uzrok ni za ta; no to nisu ni pokretacki ili formalni uzrok.
Tek svrha kao uzrok, kao rad odredivanja, energeia, stavlja sve
uzroke u delo Itpyovl. Isti primer sabiranja razlicitog pod okriljem
svrhe a ne prazne i apstraktne optosti, primer lecenja i zdravlja,
navodi Aristotel i kad govori i o nehomonimnom polisemickom
jedinstvu govora o bicu kao bicu: "o bicu se govori dodue na
mnogo nacina, ali u odnosu na neto jedno, tj. neku jedinstvenu
prirodu ane homonimno, vec kao to se sve "zdravo" odnosi prema
zdravlju ...", "to oi 6v Aeye'tCXl. ~iv nOAAaxcO<;, aAAa npoc; ~V

put ka obliku zahvaceno je kao cist semanticki proces vecnog samoizgovaranja u prisutnosti.
36. U prim eru koji Aristotel navodi za prilucenu uzrocnost - frula
koji gradi kucu, jer da je ne gradi on kao frula vec kao graditelj nije prilucen sam uzrok, odnosno sanla uzrocnost, vec je rec o akcidentalnoj predikaciji uopte (takvih "uzroka" ima koliko vam je
volja): sam uzrok i njegova veza za posledicom stoje po sebi, jer taj
(frula, graditelj, vetak, covek, beli covek, neko) jest uzrok kuce;
medutim, kod slucaja to nije tako. Dolazak na trg nije uzrok dobijanja novca natrag osim u smislu prethodnog uslova, jer da nije doao ne bi ni dobio, tako da je tu jasno da je ovo tvarni uzrok ali
ogoljeni tvarni uzrok. To je koincidencija (prostorno-vremenska)
da su obojica dola, da je jedan duan drugom, i najzad da uopte
hoce da mu vrati dug. Tu uzrok nije prourokovao posledicu vec mu
se ona samo pridruila. Drugacije stvar stoji u drugom prim eru koji
daje Filopon, u primeru nehoticnog ubistva prijatelja prilikom bacanja diska (Aristotel pored ovog primera daje i primer lekara koji
otruje svog pacijenta nehotice, v.Ethic. Nic.1lllaI5).
Uzrok ubistva jasan je u oba primera: nedostaje namera, dakle svesni finalitet,
ali uzrok jeste prourokovao svoju posledicu (disk i otrov su legitimni eficijentni uzroci jer u vecini slucajeva doveli bi do iste ili do
slicne posledice; moe se opet suptilizirati da oni jesu uzroci smrti
ali ne i ubistva, ali to ne menja nita jer nijedno nije bilo nameravano; u Aristotelovom prim eru htelo se cak suproblo, a u Filoponovom ni smrt ni izlecenje), veza izmedu uzroka i posledice je po
sebi (u Aristotelovom smislu), a priluceno je neto drugo, na drugom nivou analize uzrocnosti: veza izmedu eficijentnog i finainog
uzroka.
Nepostojanje finainog uzroka pretvara u slucaj legitimni eficijentni
uzrok, dakle u cisto spoljanju vezu uzroka i posledice, u koincidenciju diska u letu i glave prijatelja, dakle opet u materijalni uzrok.
Pojam slucaja kod Aristotela zahteva iru eksplikaciju ne !lamo zato to slucaj nije isto to i priluceno pridavanje necega necemu vec
i zato to je postulirana univerzalnost finaliteta, a ne samo njegova
pojmovna ili bivstvena superiornost: svet kao Celina u potpunosti i
u pojedinacnom proeta svrhom. Zato slucaj predstavlja pukotinu u
totalitetu, on je napci AOyOV, ne da se proracunati, predvideti, neo-

Kal

~ia "tl.Va

qn)mv

Kat

OUX 61-LCl)vu~Cl)<;'aAA' d)<Jnep Kat

'to

uY1.e1.vov &nav npoc; uyietav, ... v.Metaph.lO03a33-35/. Potpuno je

jasno da ovako ocrtan projekt izgradnje jedne opte ontologije sadri u sebi i kompletnu teoriju kauzaliteta, ali i da je motivisan istim uvidom u sabiranje razlicitog i mnogoznacnog u totalitetu svrhe. Zato je i prava rec za bivstvo bica EV'teAexe1.a, a teleoloki
sklop onaj koji se mora moci razumeti u svim tipovima dovodenja
u prisustvo, i u svim tipovima prisustva Iqn)m<;, "texvT], npci~1.<;,
noi T]m<;, eewpia/.
Pitanje da li uzroci kod Aristotela na kraju imaju jedinstvo pojma,
tj. da li on najzad govori ojednom uzroku ciju analizu predstavlja
ova cetverostuka kauzalnost, ...to je pitanje o konacnom odnosu
-DAT] - doo<; kod njega.
Znacenje je to koje je konacna svrha spoznavanja, i to konacno
znacenje prolazi kroz stupnjeve obeleene uzrocima. Kretanje kao

82

83

FIZIKA II (dodatnenapomene)

cekivan je, i izvor je nesigurnosti: biti izloen slucaju skoro da je

isto kao biti u vlasti ludaka.
Aristotel zato postavlja pitanje slucaja u metafizickom obliku: ta
je uzrok slucaja? Da slucaj strogo uzev ne moe biti uzrok, to je
jasno; ali da opet na neki nacin funkcionie kao uzrok, i to je ocevidno. No, taje njegov uzrok? To ne moe biti ni eidos, ni svrha, ni
kineticki uzrok: slucaj nije ni eidos ni svrha zato to izlazi iz sklopa
finaliteta i naruava ga Na pitanje o efic~ientnom uzroku slucaja
mogao bi odgovoriti samo mit, ali Grci su pre skloni da personifikuju sam slucaj u nepredvidivu i kapricioznu Tykhe i da tako
racionalizuju mit koliko je to samo moguce, odnosno da vrate slucaj tamo odakle je i doao. Po sebi uzrok slucaja je tvar, kao to je
ona uzrok i prilucenosti uopte. Aristotelov dodatni napor da slucaj
uklopi u totalitet uzrocnosti svedoci o dijalektickoj otroumnosti,
ali ne umanjuje problem koji slucaj nosi u sebi; njegovo reenje
moe se saeti pojmom kvazifinaliteta jer slucajno je ono to bi se
inace moglo dogoditi u okviru nekog potpuno regularnog (zamislivog) finalnog neksusa, ti. ono to se dogada kao da je nameravano: ako ne sam vinovnik a ono Tykhe kao joker definie status
posledice kao da je prouzrokovana, i u tom smislu Aristotel rehabilituje popularno verovanje u Slucaj. To reenje ogranicava slucaj
na sferu izbora, namere, dakle svesnog finaliteta, i tu se, u tom
ogranicenju, i iscrpljuje. Aristotelov cilj je sprecavanje hipertrofije
slucaja i prilucene uzrocnosti uopte, hipertrofije koju on vidi na
delu kod atomista i koju s pravom smatra abdikacijom Uma. Sfera
izbora, sfera ljudskih stvari l'ta cX.v8pwn:iva n:pa:YJlcnal ionako ne
moe imati opravdanu pretenziju na apodokticnost tako da u njoj
jedan takav "kauzalitet" prirodno nalazi svoje mesto. Reenje daje
odredeni spoj izmedu prirode kao uzroka, i praksisa: slucaj nije rezulatat njihove interakcije, niti jedinstvo u viem pojmu vec
njihova nepredvidiva "saradn]a". Kao to sofisti ne stvaraju prilucenost u njenoj mogucnosti, tako je i slucaj uzgredna posledica
odnosa izmedu prirode i praksisa omogucena necim razlicitim, tj.
tvatju.
45. Slucaj je zapravo izuzetak na tlu onog to za svoj uzrok ima um
ili prirodu, ali izuzetak koji ne ide izvan prirodnog i umnog poretka. Slucaj, kao sama veza izmedu uzroka i posledice, nije obja84

~.:

FIZIKA II (dodatnenapomene)

njiv, i Aristotel ne pokuava da pribegne olakom racionalistickom

reenju da je slucaj prosto ono cemu se jo ne zna uzrok, ti. da bi
neko adekvatno poznavanje relevantnih uzroka potpuno eliminisalo
slucaj. Paradoks tog to je slucajno je ba u tome to se zna uzrok
posledice, jer niko ne spori da je objanjivo to to je kamen ubio
coveka kad mu je pao na glavu. tavie, ako ne sledimo kult Tykhe, niko od nas nece postaviti pitanje radi cega mu je pao na
glavu; da ga je neko gurnuo ili bacio,veli Aristotel, jasno bi bilo to
radi-cega, jer tada bi kamen bio instrunlent jedne zlocinacke namere, recju bio bi instrumentalizovaIl unutar teleolokog sklopa
koji predstavlja izbor ln:poo.ipEcn<;l. Natllera bi dovela do istog ishoda do koga dovodi i slucaj, ali to ne znaci da iza slucajnog dogadanja stoji namera. Dogodilo mi se neto kao da sam to hteo, ili
zadesilo me je neto to bi mi SaIllOnajveci neprijatelj mogao eleti; to se medutim, dogodilo usled neceg drugog, posledica ima
svoj uzrok ali oni nisu unutranje povezani. Sve to zadravaju od
kauzaliteta jest povezanost u prostoru i u vremenu, te apstraktnu
formu kauzaliteta; ono to je u slucaju neobjanjivo i to ga zaista
cini necim n:apaAayov jeste to nepostojaIlje unutranje veze. U
tom kontekstu jasno je da slucaj, odnosno priluceni uzrok, mora
biti eficijentni uzrok, jer samo kao takva apstrakcija uzroka on moe predstavljati deo kvaziteleolokog sklopa, nekog neprozirnog i
nedokucivog delovanja prema svrhama. posmatran kao takav on
je sanlO homonimno ili cak, kako Filopon valjano kae, pseudonimno uzrok. Po sebi slucaj nije uzrok nicega. Neobjanjivost veze
uzroka i posledice je semanticki problem: ta veza je nerazumljiva
zato to u njoj nema ta da se razume. Tako je kod svih prilucenih
veza, kod svega to je samo apstraktna cinjenica, jer u prilucenom
pripadanju necega necemu ne postoji razlog pripadanja: neto pripada necemu priluceno zato i samo zato to moe da mu pripada, a
pripada mu sada samo zato to nije tacno da mu sada ne pripada,
pripada mu zato to mu pripada: jedna odredba pridaje se drugoj a
ni u jednoj od njih nema nicega to implicira tu vezu, ili tu predikaciju, njihova veza je cisto moguca zato to ne povlaci za sobom
protivrecje ili besmisao. Zato Aristotel u analizi prilucenosti moe
da kae da je ona samo ime: samo ime u tom smislu da ona ima

85

FIZIKA II (dodatne napomene)

FIZIKA II (dodatne napomene)

znacenje, ali da je bice oznacenog samo moguce (v.Metaph.1026

b13: wcrm:p 'Yo.p OVO/lo:. 'tt /lovov).
46. Atomisticki postulat slepe nunosti uzima se ovde hipoteticki a
ne koncesivno, jer da bi i pretpostavka slucaja i spontanosti kao tipa kauzaliteta koji odreduje i nacin bica Neba morala priznati primat kauzaliteta Uma i Prirode, dakle upravo svoju suprotnost. Mehanizam nuno zavrava u teleologiji jer po sebi je samo simulacija
teleologije, kvazifinalitet. Cak i totaina spontanost mora biti shvacena kao da je pod kauzalitetom Uma i Prirode. Svrhovitost nije
prosto razlicit tip kauzaliteta pored ostalih, ili moda takav koji je
"vii" od drugih tipova, tj. koji "vai" za takozvane vie, sloenije
prirodne forme (biljke, ivotinje) ali ne i za tela u kretanju ili za nebeske pojave; naprotiv, svrha postavlja druge uzroke, tako da druge
"tipove" kauzaliteta nije moguce misliti van svrhovitosti, a unutar
nje jedino kao podredene i izvedene tipove. Cisto mehanicka kauzalnost je zato predstava /qxXV'to:.cr/lo:./, slika kauzalnosti, a ne njen

je tvar kao element pasivne konstitucije. "To radi-cega ponajmanje

je vidljivo tu gde je ponajvie tvari" /v.Meteor.390a4-5/, ali to to
je to "ponajmanje vidljivo" /f]1Ctcr'to:. 81lA.ov/ ne pogada osnovni
princip ovog miljenja da je "sve odredeno svojim delom: ono to
svako /bice/ istinski jest jest njegova moc da proizvodi svoje delo"
(v.ib.1in.10-12: d.n:0:.V't0:. o ecr'ttV wptcr/lEVo:. 't4) ~P'YCP- 'to. /lev

pOJmn.

47. Ova kritika slepe nunosti prati u onom to je bitno slicnu Platonovu kritiku (v.Leg.888a; ovde spada i Platonova kritika Anaksagore, v.Phaedo.97b). Platon podelu na ono to postoji po prirodi, na
osnovu vetine, i slucajno, navodi kao opte mesto, tj. kao zajednicki imenitelj tradicionalnih fizikalnih teorija, kosmologija tipa
jonske fizike. Priroda i slucaj se u tim teorijama zapravo spajaju u
slepoj nunosti, a 'tEXVll obuhvata ljudsku delatnost u celini, delatnost "koja nema ba nekog uceca u istini" (tu spada i proizvodnja
upotrebnih stvari i oruda, vetine i umetnosti, te zakonodavstvo);
sofisticka antiteza qrocrEt-VO/lCP je varijacija na ovu staru temu.
Aristotel zadrava ovu Platonovu strukturu i dodatno je uslonjava
uvodenjem pojma izbora kojim izdvaja prakticko delanje iz sfere
'tEXVll, i pojma spontanosti koji "razlikuje od slucaja. Celina struktureobjedinjena je pojmom svrhe jer za Aristotela ni Bog ni Priroda ni Um ni Dua nita ne cine zalud, a slucaj i spontano st se
savladavaju pojmom kvazifinaliteta, odnosno sputaju se na nivo
prilucene uzrocnosti. Teleologija je sveopta i sveproimajuca, a
nerv cele teorije je postepeno oslobadanje svrhe za samu sebe kroz
niz bivstvenih formi u kojima i kroz koje ejdetsko sve vie potisku86

'Yo.p 8UvcX/lva

n:OttV 'ta

o:trl:Ulv

~P'YOV aA.lleWC; ecr'ttV

~1Co:.cr-

'tov). To je svrha: da bude ono to jeste, da njegovo bice odgovara

njegovom bivstvu. Aristotelov finalizam je zapravo do kraja sprovedeni ontoloki funkcionalizam, bivstveni i spoznajni primat Celine nad delovima.
58. Ovaj argument u korist fmaliteta Prirode ne osniva se na analogiji prirodnih formi i proizvoda umetnosti vec na ontolokom statusu umetnosti koji je - kao i kod Platona - mimeticki i proteticki:
mimeticki u, na primer, slikarstvu i u plastici, a proteticki u medicini i gimnastici, u gradnji i u proizvodnji stvari i oruda. Finalitet
umetnosti je van spora, ali onda je to i finalitet Prirode ako umetnost oponaa Prirodu. I prosvetiteljstvo stare sofistike naglaava
kompenzacionu i proteticku ulogu tehnike u odnosu na covekovu
prirodnu neopremljenost i neprilagodenost; ali ako tehnika u tom
smislu vri supstituciju (umesto da imamo svoje krzno titimo se
odecom od hladnoce) ona dovrava (en:nA.t, dovodi do savrenosti, v.De Gen.An. 741b5) zapoceto, jer telo se vec samo brani od
hladnoce i toplote odravanjem homeotermije (ubrzavanjem cirkulacije ili njenim usporavanjem, ubrzanim disanjem, znojenjem), a
"vetina" ga u tome prati: oruda su produetak i razvijanje organa i
cula (tako oP'Yo:.vov istovremeno, svojom dvoznacnocu, pokazuje
instrumentalizaciju tela i "organicko" shvatanje oruda). Finalitet
vetine kao sekundaran time implicira finalitet Prirode kao praizvoran, jer Priroda je kao covek koji leci samog sebe, a ne kao lekar koji leci drugog; no elementi strukture finaliteta su isti: tvar orude - delo - svrha /{)A.1l - oP'Yo:.vov - ~P'Yov, evEP'Yto:. - 'tEA.Oc,;,
eV'tA.eXto:., a'Y0:.8ov/.

60. Cudovita, nakaze, nastaju kad priroda u smislu oblika !ti 1C0:.'t0.
d&x; qyUcrtc,;/, ejdetska priroda, nije u potpunosti savladala
tvarnu prirodu. Nakaze su protivprirodne ali u nekom smislu ipak

'to

87

FIZIKA II (dodatne napomene)

jesu u skladu s prirodom IV.De Gen.An. 770b 16-171. Aristotelovi

primeri: hermafroditi kod koza i ljudi, promenjen raspored unutranjih organa, zakrljalost organa ili njihovo nepostojanje. Nakaze
preivljavaju ukoliko ova transgresija prirodne forme nije preterana, a inace ne Iv.ib. 771a13-141
69. Ako pode la uzroka koju Aristotel u svom uobicajenom maniru
saoptava kao novinsku vest jo uvek ostavlja privid da kod Aristotela ne postoji jedinstveni pojam kauzaliteta, tada ovaj stav koji je i
kruna analize kauzaliteta u Phys.II konacno uklanja taj privid. Ne
samo da eficijentni, formalni i finalni uzrok kod prirodnih formi
"cesto" padaju ujedno vec je finalni uzrok zapravo uzrok uzroka,
uzrok tvari upravo u onom to ona jest kao mogucnost koja jeste
mogucnost utoliko ukoliko je mogucnost vlastitog odelotvorenja.
Sabiranje tri uzroka pod jedan dovodi ovu analizu kauzaliteta do
rezulatata analize nacela lap'X,c:xil u Phys.I , i ide korak dalje: pojam
svrhe je taj koji, jasno miljen kao ejdetski princip, postavlja tvar
kao ono uzrokovano i kao podredeno-ukljuceno u teleoloki sklop.
Dakle, postoji jedinstvo razlicitih uzroka, ali to jedinstvo nije miljeno samo kao sinergija uzroka vec i kao njihova arhitektonska
struktura sa primatom fmalnog uzroka. tavie, ovakva perspektiva
- iz pojma finaliteta - ukida cvrstu suprotnost nacela fizike, tvari i
oblika, i daje jasnu prednost ejdetskom i strukturi ejdetskog: pod
naslovom "tvar" uvek se zapravo misli pasivna ejdetska konstitucija kao nuni aspekt same ejdetske strukture: ono izvorno ejdetsko
to je za novi i vii oblik "palo" na nivo tvari. Tvar je sadraj za
vii oblik, ona neposrednost u kojoj se on pojavljuje, kao to se bes
koji je elja za osvetom pojavljuje kao kljucanje krvi u predelu srca
(za ovu "dvostruku" definiciju besa, v.De An.403a30-31): bez toga
to nije bes Ger, delat nije besan madaje instrument osvete), ali se
ni bes ne iscrpljuje u tome (on je indukovana strast, jer prethodi mu
n~enost na osvetu, odluka; ali srce je celina krvotoka, a krv je krv
dok tece kroz srce i krvotok, itd.: ejdetsko se tako prostire dotle
dokle se prostiru miljenje i opaaj, do kraja koji nije odreden nicim drugim izvan ejdetskog).

88

FIZIKA III

FIZIKA III

15

20

25

~';,

I. Poto je priroda nacelo kretanja i promene, a nae

istraivanje /J..leOOo<;/ odnosi se na prirodu, ne sme nam
ostati nepoznato ta je to kretanje. Ako se ne zna ta je
kretanje, nuno Ije da se i priroda ne poznaje. Kad odredimo ta je kretanje, tada vec treba pokuati na isti nacin
izloiti ono to sledi. Cini se da kretanje pripada tom neprekidnom, a u tom neprekidnom najpre se pojavljuje to
bezgranicno. Upravo zato se i dogada da oni koji odreduju to neprekidno cesto koriste odredbu bezgranicnog,
I jer neprekidno je to to je bezgranicno deljivo. Uz to,
kretanje ne moe postojati bez prostora, praznog i bez
vremena1. Dakle, ocigledno je da zbog toga, ali i zato to
su ove /odredbe/ zajednicke za sva /bica! i opte, oni koji
ovo istraivanje preduzimaju treba da razmotre svaki od
njih Ger proucavanje osobenosti docnije je od istraivanja
I onog to je opte i zajednicko). Kao to smo rekli, prvo
treba razmotriti kretanje. Neto postoji samo usvrhovljeno, s drugo po mogucnosti i usvrhovljeno: to to je neto
ovo, to ovoliko, to takvo, i slicno u svim ostalim katego-

l.Ovo je sadraj Phys.1II i IV: 1) kretanje, III. 1-3; 2)bezgranicno, 1II.4-8;

3) prostor (mesto), IV.l-S; 4) prazno, IV.6-9; 5) vreme, IV. 10-14. Ove
dve knjige "Fizike" ocigledno su koncipirane kao jedinstvena i kontinuirana analiza i kao celina za sebe u tekstualnom smislu; njihova struktura
je jo jednostavnija ukoliko se ima u vidu to da pojmovi bezgranicnog i
praznog ho anEtpov, 'tO KEvbV/ ovde ulaze prvenstveno u polemickom
kontekstu: centralna tema je kretanje u prostoru i vremenu, odnosno prostorno-vremenska odredenost kretanja. Ako Phys.III-IV i ne stoji u neposrednoj tekstualnoj vezi sa Phys.I ili Phys.II, sadrajna i smisaona veza je
jasna: pocetna arhelogija iz Phys.I razvija se u teoriju kauzaliteta kao svoju dinamicku artikulaciju u Phys.II, a sada temom postaje bivstveno
jedinstvo nacela i uzroka u samom fenomenu kretanja. Poto je kretanje
locirano u ono to se krece ali kao prisustvo uzroka u drugom, kao
delotvornost ovoga u onom i delotvornost ovoga us/ed onog, kao jedinstvo delanja i trpljenja /v.ib.200b20-23/, Aristotelova ontologija prirode
dolazi do svog istinskog predmeta, do bica u kretanju, i time do svog
principijeinog zaokruenja.

91

FIZIKA III

30

35

20la

10

rijama bica2. to se tice tog to je prema-necemu neto od

toga se govori u smislu suvika i nedostatka, I a drugo u
smislu tvorackog i trpnog, ili uopte onog to pokrece i
onog pokretnog. Jer ono to pokrece pokrece to to je
pokretno, a ono to je pokretno pokretno je usled toga to
pokrece. Kretanje ne postoji nezavisno od stvari /'ta 1tpcX'Yllcx'tcx/,jerto to se menja uvek se menja ili po bivstvu,
ili po kolicini, ili po kakvoci, ili u odnosu na prostor, te
nije moguce, kako kaemo, I na svemu tome uvideti
neto zajednicko to nije ni to ovo, ni kolicina, I ni kakvoca, ni neka druga od kategorija. Prema tome ne moe
postojati ni kretanje, ali ni promena izvan ovog to je navedeno, zato to ne postoji nita izvan toga to je navedeno. Svako od njih na dva nacina 3 pripada svemu, kao
na primer u slucaju tog-ovog - postoji s jedne strane njegovo oblicje, a s druge Ilienost - ili /promene/ po kakvoci - jer jedno je belo, a drugo je crno - ili promene po
kolicini, gde je jedno zavreno, a drugo nezavreno.
Slicno je i kod prostornog kretanja jedno gore a drugo dole, ili je jedno lako a drugo teko. Dakle, postoji toliko
vrsta kretanja i promene koliko je vrsta bica.
No, poto je u svakom I rodu razdvojeno, s jedne
strane, ono to je usvrhovljeno, i s druge ono to je moguce, tada je usvrhovljenost moguceg bica kao takvog njegovo kretanje4 Na primer, kretanje onog to se moe podrugojaciti, utoliko ukoliko se moe podrugojaciti, jest
podrugojacenje, kretanje onog to se moe povecavati ili
tome suprotnog, tog to se moe smanjiti - jer nema zaje-

2 V.d.n.,st.116 (na kraju PhysII).

3 Tj. u smislu elemenata u tipovima protivstavljanja (kao lienost, kao
suprotnost kod koje je suprotnost u prostoru izvorna). Preostala dva tipa
protivstavljanja, protivrecje i prema-necemu /v.Metaph. 10l8a20-10l8b8/,
se ne izdvajaju zato to je za trenutne potrebe dovoljno da se utvrdi da je
neki tip protivstavljanja nuan da bi bilo moguce kretanje u bilo kom od
navedenih oblika .
. 4 V.d.n.,st.116.

92

FIZIKA III

dnickog imena za oba - jest rast i smanjivanje, kretanje

onog to moe postati ili propasti jest postajanje ili
15
I propast, a kretanje onog to se moe pomerati jest
pomeranje /~/.
Da je to kretanje, ...ocigledno je odavde: kad ono to je izgradivo, utoliko ukoliko je takvo
kakvo mi kaemo da jeste, jest usvrhovljeno, ono se gradi
i to je gradenje. Slicno stoji stvar i sa ucenjem, lecenjem,
kotrljanjem, skakanjem, sazrevanjem ili starenjem. No,
20
poto su neka /bica! I ista i po mogucnosti i po usvrhovIjenosti, mada ne istovremeno i ne s obzirom na isto vec
su, na primer, topla usvrhovljeno, a hladna po mogucnosti, tada neposredno mogu mnogostruko uticati na
drugo i trpeti jedno od drugog, jer sve istovremeno mora
biti i delatno i trpno. Prema tome, i to to pokrece na prirodan nacinSjest pokretno, jer sve to je takvo pokrece
25
I zato to se i samo krece. Nekima izgleda6 da se svaki
pokretac pokrece; medutim, na osnovu nekih drugih
/dokaza/ bice jasno kako tu stoji stvar, jer postoji neto
to pokrece anepokretno je; no, usvrhovljenost moguceg
bica, kad je usvrhovljeno bice delotvorno ne kao ono
samo vec kao neto pokretno, ...to je kretanje'. O tom
30
"kao" govorimo u sledecem smislu: bronza I je po mogucnosti statua, no ipak nije delotvornost bronze kao bronze
neko kretanje. Nije istovetno bice bronze i neke mogucnosti, poto kad bi to bilo istovetno prosto-naprosto i po
odredenju, tada bi usvrhovljenost bronze, kao bronze, bila
kretanje; no to, kao to je receno, nije istovetno. To je
35
ocito i I u slucaju suprotnosti, jer moci biti zdrav i moci
20lb biti I bolestan jeste neto razlicito - u protivnom bi bilo
istovetno to "biti bolestan" i to "biti zdrav" - a podmet, to
to je zdravo ili bolesno, bilo vlaga ili krv, jest neto
jedinstveno i istovetno. Poto to nije istovetno, kao to ni
5 Prirodni pokretac, jer postoji i ono to pokrece ali ne prirodno, nepokretni pokretac, bog /v.Metaph.1072a26, b3/.
6 Verovatno pretplatonskim fizicarima; za dokaz, v.Phys. VIII. 5.
7 V.d.n., st. 120.

93

FIZIKA III

FIZIKA III

boja i ono vidljivo nisu istovetni, jasno je da je usvrhovljenost I onog to je moguce, ukoliko je moguce, kretanJe.

10

15

20

25

Ocito je dakle, daje kretanje to i da do kretanja dolazi

onda kad je usvrhovljenost to, ni ranije ni kasnije. Jer
svako pojedino /bice/ moe biti nekad delotvorno, a nekad nedelotvorno: na primer, ono izgradivo i delotvornost
tog izgradivog, utoliko ukoliko je izgradivo, jest I gradenje8, jer delotvornost je ili gradenje ili kuca; no kad
postoji kuca, tada vie ne postoji to izgradivo; to izgradivo je ono to se gradi. Nuno je dakle da gradenje bude
delotvornost, a gradenje je neko kretanje. Isti dokaz ce
odgovarati i za sve ostale /vrste/ I kretanja.
2 I po onom to drugi govore o kretanju ocito je da je
to receno valjano, ali i po tome to ga nije lako odrediti
na neki drugi nacin. Jer kretanje i promena ne mogu se
postaviti u neki drugi rod, to je ocito ako se samo obrati
panja na to I ta neki misle o kretanju, oni koji tvrde9 da
je kretanje drugost, nejednakost ili nebice. Nema nikave
nunosti da se neto od toga krece, bilo da je nejednako,
drugo ili nebice. Na to se ni promena ne svodi, niti ona iz
toga postaje pre nego iz tome protivstavljenog. Razlog
tome to oni kretanje na to svode jest to to kretanje
I izgleda kao neto neodredeno, a nacela te druge strane u

8 No, odredenje kretanja kao nezavrene delotvornosti pribliava Aristotela Platonovim pojmovima drugosti, nejednakosti i nebica, jer opet se
negacija (kod Aristotela u smislu lienosti) pokazuje kao nezaobilazni
momenat u odredivanju kretanja. tavie Aristotelovo odredenje zadrava
u sebi napetost te negacije, jer je"nezavrena usvrhovljenost" zapravo bivstvujuca protivrecnost, jedinstvo suprotnosti: delotvomost kao takva ukida ne savreno st i obratno. To ukidanje i to jedinstvo i jeste kretanje: ne
vie i ne jo u jedinstvu podmeta.
9 V.Plat.Soph.256d-e, Tim.57e-58c. Filopon ovakvo shvatanje kretanja
pripisuje pitagorejcima /v.Philop.359.20-21/ na osnovu Aristotelovog
spominjanja niza temeljnih suprotnosti na ib.1in.25; no za Filopona je i
Platon pitagorejac (i za Aristotela uostalom Platonovo pitagorejstvo nije
sporno).

94

30

35

202a

10

15

nizu suprotnosti /cr'OO''totX.la.~/10 su neodredena zato to

izraavaju lienost. Nijedno od njih nije ni neto ovo, ni
neto takvo, ni neka druga kategorija. Kretanje se smatra
neodredenim zato to njega nije moguce svesti ni na
mogucnost bica ni na delotvom ost, jer I ne krece se po
nunosti ni to to moe biti kolicina, ni ono to je
delotvorno kolicina, te kretanje dodue izgleda kao neka
delotvornost, ali nesvrenall. To je zato to je nesvreno
to moguce cemu je kretanje delotvornost. Upravo zato je
teko shvatiti ta je kretanje. Nuno je svesti ga ili na
lienost, ili na mogucnost, ili na I cistu /cxnA~v/ delotvornost, a izgleda da nita od toga nije moguce. Prema
tome preostaje I samo navedeni nacin: kretanje je neka
delotvornost, i to takva delotvornost kakvu smo opisali,
/delotvornost/ koju je teko, ali moguce, videti.
Kao to je i receno, i sve to pokrece takode se krece,
to to je po mogucnosti pokretno i cije je nekretanje /aKtVT]O'la./ mirovanje (jer ono cemu I pripada kretanje,
...nekretanje toga je mirovanje). Delanje u odnosu na to,
utoliko ukoliko je to takvo, jest samo pokretanje; a to
samo utice dodirom, tako da istovremeno i trpi12. Zbog
toga je kretanje usvrhovljenost tog to je pokretno, utoliko ukoliko je pokretno, a to sledi iz dodira s tim to
pokrece, tako da istovremeno i trpi.No, to to pokrece
uvek mora donositi neki oblik, bilo da je to neto ovo,
I takvo ili toliko, i to ce biti uzrok kretanja kadgod pokrece. Na primer, usvrhovljeni covek stvara coveka iz onog
to je po mogucnosti covek.
3 Jasno je to to je ovde upitno: kretanje se nalazi u
onom to je pokretno. Ono je njegova usvrhovljenost na
osnovu tog to pokrece. I Ali ni delotvornost tog to pokrece nije od ove razlicita, jer ona mora biti usvrhovljenost oba. Ono je sposobno da pokrece na osnovu svoje mo

10 V.Metaph.986a22-26.
11 V.d.n.,st.l18.
12 V.d.n.,st.l18.

95

FIZIKA III

20

25

30

moci, a pokrece svojom delotvomocu /'tq) EVEP'YEt vi; a

njegova delotvomost tice se tog to je pokretno, tako da
je delotvomost oba jedinstvena, kao to je isti razmak
izmedu jedan i dva i dva i jedan, ili kod onog to se
uspinje i onog to I silazi. Jer, to je neto jedno, ali njihovo odredenje IAOyOr:;1 nije jedinstveno. Slicno stoji stvar i
s onim to pokrece i onim to je pokretano.
Tu ima jedna dijalekticka IAoytlC~vl tekoca13. Moda
je nuno da postoji neka delotvomost tog to je tvoracko i
tog to je trpno: jedno je delanje, a drugo trpnja, delo i
svrha jednog je cin, a drugog trpnja. I Poto su oba neka
kretanja, ...akosu razlicita, u cemu su? lli su oba u tome
to trpi i to je pokretano, ili je delanje u tom to dela, a
trpnja u tom to trpi; ako pak, i trpnju treba nazvati delanjem, to bi bilo samo istoimeno. Medutim, ako je tako,
tada ce kretanje biti u tom to pokrece - jer isti dokaz vai
i za to to pokrece i I za ono to je pokretano - tako da ce
se ili sve to pokrece pokretati, ili se nece pokretati iako
poseduje kretanje. A ako su oba, i delanje i trpnja, u tom
to je pokretano i to trpi - na primer, ako su i poducavanje i ucenje, iako predstavljaju neko dvojstvo, u
uceniku - tada najpre delotvomost necega nece biti u
tomel4, a potom besmisleno je da dva kretanja zajedno

13 Stavu da su delanje i trpnja po bicu isto, apoodredenjurazliciti

mogu
se postaviti primedbe koje imaju prvenstveno ili samo dijalektic'ki naboj jer to je redovni smisao termina A.o\''tK:wr:; kod Aristotela -te Aristotel do
202b5 razvija jednu argumentaciju dijalektickog tipa protiv stava formulisanog na ib.a7-9 i a20.
14 Na primer: poducavanje ce, iako je delotvomost ucitelja, biti u
uceniku. Ovu "aporiju" Aristotel reava pojmom prisustva u drugom jer
poducavanje jeste delatnost ucitelja ali ono se razlikuje od iznoenja
znanja ex cathedra bez obzira na to da li iko ita razume, tako da je poducavanje delatnost ucitelja ali u uceniku, jer ono je poducavanje samo
ukoliko je praceno razumevanjem od strane ucenika, i upravo to razumevanje istog je delotvomost ucenika kao "odgovor" na delotvomost ucitelja. Aristotel ima pred sobom paradigmatsku hermeneuticku situaciju
96

FIZIKA III

35

202b

10

15

I pokrecu listo/. Koja dva podrugojacavanja mogu pripadati necemu jedinstvenom i voditi ka nekom jedinstvenom obliku? To je nemoguce! "Ali, delotvomost ce biti
jedinstvena!" I Besmisleno je da dva razlicita podrgojacavanja po vrsti predstavljaju jedinstvenu i istovetnu delotvomost. I ako su doista poducavanje i ucenje neto istovetno, kao i delanje itrpljenje, tada ce i uciti biti isto to i
poducavati, adelati isto to i trpeti, tako da ce biti nuno
da onaj koji poducava Inekogl I sve to i uci, i da onaj koji
dela trpi.
Ili, moda nije besmisleno to da delotvomost necega
bude u necemu drugom - naime, poducavanje je delotvomost onog koji poducava, ali u nekom, i nije od- vojena,
vec je to delotvomost ovoga u ovom - i da nita ne sprecava da ove dve budu jedna ista Idelotvomostl - ne u smislu da su isto po bicu vec onako kako I postoji lurca.PXnl
ono to je moguce u odnosu na to to je delotvomo - i da
ne bude nuno da uci onaj koji poducava, te da, ako su
delanje i trpljenje neto istovetno, oni ipak ne budu istovetni tako da im je istovetno odredenje koje izrice
tastvo, kao u primeru ogrtaca i platal5, vec kao to su
istovetni put iz Tebe u Atenu i iz Atene u Tebu, kao to je
i ranije recenol6. Nije I ba sve istovetno kod onih Istvaril
koje su na bilo koji nacin istovetne vec samo kod onih
cije je bice 110 elvatl isto. Cak i ako je poducavanje istovetno s ucenjem ne sledi iz toga da je i to "uciti" isto-

koja mu slui kao model za analizu kretanja: kretanje je oblikovanje po

meri onog to se oblikuje, oblikovanje koje se ne odvija u praznom prostoru ili u odnosu na cistu pasivnost i cistu mogucnost vec u onom to
predstavlja potencijalni predmet oblikovanja: u poducavanju se ne govori
zidovima vec onima koji mogu razumeti i koji i razumeju delotvorno.
Ejdetska priroda kretanja kod Aristotela najjasnija je u takvim primerima
(razumevanje, opaanje, odnos due i tela) ali to pokazuje da su to vie
nego primeri: to su paradigrne, modeli za analitiku kretanja.
15 V.d.n.,st.119.
16 V.ib.aI8-20.

97

FIZIKA III

20

25

30

35
203a

vetno s tim "poducavati", kao to ne sledi daje rastojanje

odavde natamo jedno te isto s rastojanjem odande naovamo, iako je jedinstven razmak izmedu onog to je odvojeno. Uopte receno, niti je u pravom smislu te reci poducavanje I istovetno s ucenjem niti delanje strpljenjem,
vec je istovetno ono cemu ta dva pripadaju, ... kretanje.
Jer, po odredenju se razlikuje delotvornost ovoga u onom,
i delotvornost ovog usled onog.
Dakle, receno je ta je kretanje, i uopte i u pojedinostima. Nije skriveno kako treba odrediti svaku od njegovih vrsta. I Podrugojacavanje je usvrhovljenost tog to se
moe podrugojacavati utoliko ukoliko se moe podrugojacavati. Jo jasnije, /kretanje je usvrhovljenostl onog
to je po mogucnosti delatno ili trpno, i prosto-naprosto i,
opet, u pojedinostima, kao na primer gradenje ili lecenje.
Na isti nacin moe se govoriti i o svakoj drugog vrsti kretanja.
4 No, poto se nauka o prirodi bavi velicinama, kretanjem i vremenom, a svako od njih moe biti ili bezgranicno ili ograniceno - mada nije sve ili bezgranicno ili ograniceno, na primer svojstvo Ina8oc./ ili tacka, jer sigurno
je da nita od takvih Istvaril nije nuno u jednom od ta
dva - prilicilo bi da onaj I koji se bavi izucavanjem prirode ispituje i bezgranicno: da li ono postoji ili ne postoji, i
ako postoji ta je? Znak da ispitivanje bezgranicnog I pripada ovoj nauci je ovaj: svi oni koji su smatrali vredni.m
bavljenje-ovom vrstom filozofskog istraivanja govorili
su i o bezgtanicnom, i svi odreda ga postavljaju kao neko
nacelo bica. Jedni, kao pitagorejci i Platon17, pretpostavljaju bezgranicno IilLsebi, I zato to samo bezgranicno
navodno nije kao prilucenost neceg drugog vec kao bivstvo. Razlika izmedu njih je samo u tome to pitagorejci
postavljaju bezgranicno unutar onog to je opaajno - jer
po njima broj nije neto odvojeno - i veruju da je ono to

17 V.Metaph.986a23,98~a8-14;Philol.Fr.Bl-3.
98

FIZIKA III

10

15

je izvan Neba bezgranicno18, a Platon veruje da izvan nema nijednog tela, a ni ideja jer one po njemu nisu negde,
ali da se bezgranicno nalazi u I opaajnim stvarima, a i
medu onim /bicima!. Takode, oni smatraju da je bezgranicno parno - jer da ono, mada je obuhvaceno i ograniceno od strane neparnog, daje bicima bezgranicnost, a da
je dokaz za to ono to se kod brojeva dogada: ukoliko se
gnomoni pridodaju oko jedinice, ili odvojeno19, tada s
jedne strane uvek nastaje I razlicit oblik, a s druge jedan
te isti a Platon da ima dva bezgranicna Inacela!, Veliko i
Malo.20

20

25

Medutim, svi oni koji su se bavili istraivanjem prirode postavljaju kao osnov bezgranicnom neku drugu prirodu, neki od takozvanih elemenata 1(J'tOtXEtOvl, kao to je
voda, vazduh, ili to to je izmedu njih. No, niko od onih
po kojima su elementi ograniceni Ipo brojul ne stvara iz
njih neto bezgranicno; oni koji I veruju da su elementi
neograniceni Ipo brojul, kao Anaksagora ili Demokrit,
tvrde da je bezgranicno neprekidno na osnovu dodira;
.prvi to tvrdi Ipretpostavkoml homojomerija, a drugi Ipretpostavkomi panspermije oblicja21. Tvrde daje neprekidno
usled dodira. IAnaksagora veruje pri tomi daje svaki deo
meavina, jednako kao i Sve, jer primecuje da sve postaje
iz svega. Naime, izgleda I da on otud izvodi tvrdnju da su
nekada sve stvari bile zajedno, na primer ovo meso ili

18 V.ib.213b22-27: bezgranicna praznina koja okruuje svet; Platon o

ogranicenosti sveta, v.Tim.33c; za bezgranicnost sveta kod pitagorejaca,
v.Archyt.Fr.A24.
19 V.d.n.,st.119.
20 V.d.n.st.120.
21 Demokritova panspermija atomskih oblicja, jer da su atomi bezgranicni ne samo po broju vec i da ima bezgranicnomnogo njihovih oblicja
od kojih se dodue poblie odreduje samo shema atoma due (i vatre); no
tradicionalni elementi su takve "sveoptemeavine semena" koje se medusobno razlikuju po gustini (termin "panspermija"je verovatno Demokritov, a Aristotel ga koristi i kad govori o Anaksagorinoj teoriji, v.De
Gen.et Cor.314a29).
99

Ij:

FIZIKA III

FIZIKA III

"

"

30

203b

ova kost, ili tagod drugo slicno, te znaci sve. Dakle i

istovremeno Ije sve postojaloi. Jer ne postoji pocetak razlucivanja samo za svako pojedinacno bice vec za sve.
Poto to to postaje postaje iz takvog tela, i poto sve ima
neki postanak, mada ne I istovremeno, onda mora postojati neko nacelo postanja, i ono je jedinstveno: njega on
naziva Umom, te Um stvara Isvel pocevi u odredenom
Itrenutkul da misli22. Prema tome nuno je dajednom sve
postoji zajedno, i da jednom zapocne da se krece. Demokrit pak tvrdi da ta prva /bica! ne nastaju jedno iz drugog,
ali ipak je za njega nacelo telo I koje je zajednick023; ovo
se pak, u svojim delovima, razlikuje po velicini ili po oblicju.
Iz toga je jasno da ovo istraivanje prilici fizicarima.
Svi oni s pravom to bezgranicno postavljaju kao nacelo.
I Niti ono moe postojati zalud, niti njemu moe pripadati neka druga priroda louval.l.l V;24 do u smislu nacela.
Sve je ili nacelo ili je iz nacela, a ne postoji nacelo bezgranicnog jer bi u tom slucaju postojala njegova granica.

22 Ili: proizvodi pocevi da misli od nekog nacela /~ TI' a.px.~e; 'UVO<;

EP'Yci~E'tatv~oae;/. Slicna slika kao u An. Post.lOOaI2-l4. Sledeci stav
moda ide u prilog takvom tumacenju jer bi inace "prema tome" bilo
suvino.
23 ocDlla kao naV'tCDv a.Px.~,u smislu onog to je zajednicko za razlicite
atome, jer da su svi oni tela (osnovna razlika je razlika izmedu punog i
praznog, a to puno je telo), predstavlja vie Aristotelovu interpretaciju nego izvorno atomisticko stanovite.
24 Beskonacno u ovoj alternativi mora imati status (ouval-ue; iz prethodnog reda je upravo to: status, poloaj, priroda) nacela, tako da po
ucenju Phys.I mora biti ili tvar ili oblik jer to su jedina nacela prirodnih
bica. Ono taj status mora imati po intenciji samih starih fizicara i u tome
je irnanentni aspekt Aristotelove kritike: bezgranicno postoji kod vremena
i broja, u deljivosti velicina ad infinitum, ali ne zato to je nacelo. Ne postoji po sebi !J(a8' au'to/ vec na osnovu podele ili dodavanja /Ka'ta. OlatpEOlv, Kam 1l;P008EOlV/ kod velicine, broja, kretanja i vremena, uvek
po mogucnosti, a ne delotvorno.
100

"

"

..:

l~"

.~;

10

~t~
j.;

15

Takode, ono je nerodeno i nepropadljivo buduci da je

neko nacelo, jer to to je postalo po nunosti poseduje
neki kraj, te postoji zavretak svakog propadanja. I Zato,
kao to kaemo, ne postoji nacelo ovog nacela vec je, cini
se, ono nacelo svega ostalog, sve obuhvata i svime upravlja, kao to kau oni koji ne postavljaju neka druga nacela pored bezgranicnog, kao to su Um ili Ljubav. I to je
ono Boansko, jer to je "besmrtno i nepropadljivo", kako
vele Anaksimandar25 i I vecina istraivaca prirode I'twv
cjYlx)toA.Oywvl.

20

25

30

Oni koji to ispituju mogli bi zadobiti uverenje u postojanje bezgranicnog

ponajpre na osnovu sledecih pet
/razloga!: na osnovu vremena (jer ono je bezgranicno), i
na osnovu pode le velicina (jer i matematicari se slue
bezgranicnim). Takode, samo tako ne bi prestalo postajanje i propadanje ako postoji neto bezgranicno odakle
I se izdvaja to to postaje. Zatim, ono to je ograniceno
uvek se mora u odnosu na neto ogranicavati, tako da je
nuno da ne postoji nikakva granica ako se jedna /stvar/
uvek mora ogranicavati u odnosu na drugu. A najvaniji i
osnovni /razlogl koji svima predstavlja zajednicku tekocu Ije sledeci/: cini se da je i broj bezgranican usled toga
to nikako ne nedostaje u miljenju, I ali i matematicke
velicine i to to je izvan Neba. A ukoliko je bezgranicno
to to je izvan, onda izgleda da je bezgranicno i telo, a i
svetovi / lCo<JJ.!Ot;26. Jer zato bi to prazno pre bilo ovde
nego onde?! Prema tome, ako je ta masa l&ylCOV/ samo na
jednom mestu, mora ona biti i svugde. A ako i postoji to
prazno i bezgranicni prostor, nuno je da istovremeno
postoji i bezgranicno telo. I Jer kod onog to je vecno nema nikakve razlike izmedu mogucnosti If.voe~./:.<. Jeatl i
bica.
U ispitivanju

I eewpia.1 bezgranicnog

postojijedna

te-

25 V.Anaximand.Fr.B3 (isto i na 203bI3-14).

26 V.d.n.,sU2I.
101

FIZIKA III

FIZIKA III

204a

koca. I ako se pretpostavi da ono postoji, i ako se pretpostavi da ne postoji sledimnogo toga to je nemoguce. Takode, pitanje je na koji od dva nacina ono postoji, da li
kao neko bivstvo ili kao prilucenost po sebi za neku prirodu? Ili moda ono ne postoji ni na jedan od ta dva
nacina, ali ipak nita manje ne postoji neto bezgranicno,
ili neke /stvari/ bezgranicne I po mnotvu? A to je prvi
zadatak fizicara: da ispita postoji li neka bezgranicna opaajna velicina.
Najpre treba odrediti na koliko nacina se govori o
bezgranicnom. Na jedan nacin, to je ono to se ne moe
preci zato to mu nije prirodeno da bude predeno, kao to
je glas nevidljiv; na drugi nacin, I to je ono prelaenje cegaje bez kraja, ili ono to se teko moe preci, ili ono to,
mada mu je u prirodi da se moe preci, nema ni prelazak
ni granicu27. Takode, bezgranicno je sve ono to je takvo
na osnovu pridodavanja, ili na osnovu pode le, ili i ovako i

15

20

':~; ,

25

onak028

10

5 Nije moguce da postoji bezgranicno odvojeno od

opaajnih /stvari/ kao neto po sebi bezgranicno. Ako samo bezgranicno nije ni velicina, ni I mnotvo, vec bivstvo (a ne prilucenost), tada ono mora biti nedeljivo - jer
to to je nedeljivo mora biti ili velicina ili mnotvo - a
ako je tako, tada nije bezgranicno, osim onako kako je
glas nevidljiv. Ali oni koji tvrde da bezgranicno postoji

27 V.d.n.,st.l21.
28 To je upravo ono to je osobeno za quantum: aditivnost i deljivost.
Broj je bezgranican u smislu pridodavanja Ger od svakog ima veci), velicina u smislu pode le (jer ne postoji najmanja, nema atoma ni u geometrijskom smislu nedeljivih dui, ni u fizikaInom smislu nedeljivih tela),
a kretanje i vreme su bezgranicni i "uzdu ipopreko". Bezgranicnost velicine, kretanja i vremena samo je negativno izraen njihov kontinuitet, jer
kontinuirano je upravo ono to je deljivo da "delove koji su uvek dalje deljivi /v.ib.185blO, 200b20, 232b24, 239a22/, tako da je kontinuum ho O'Uvex~r:/ ono u cemu se bezgranicno najpre manifestuje /ell<PatVew.t,v.
ib.200b 13/.
102

30

ilr
35
204b

ne govore u tom smislu, niti mi to tako istraujemo, vec u

smislu onog to ne moe biti iscrpljeno /aou::l;i 'te'tov/.
Ako je pak I to bezgranicno neto priluceno, tada ono
kao bezgranicno ne bi bilo element bica, kao to ni to nevidljivo nije element govora, iako glas jeste nevidljiv.
Potom, kako moe postojati neto po sebi bezgranicno,
ako zaista nije broj ili velicina cija je odredba bezgranicno-po-sebi? To je jo manje nuno nego to I da postoji
bezgranicni broj ili velicina. Jasno je medutim, da bezgranicno ne moe postojati kao delotvorno, kao bivstvo, ili
kao nacelo. U tom slucaju ce sve to u njemu ucestvuje
biti bezgranicno, ako je deljivo - jer bice bezgranicnog i
samo bezgranicno jesu neto istovetno, ako je bezgranicno zaista neko bivstvo, i ako se ne pridaje nekom podmetu - tako da ce biti ili nedeljivo, ili I deljivo u beskonacno. Nije moguce da jedno te isto bude mnotvo bezgranicnih /stvari/ - a ipak, ako je /bezgranicno/ neko
bivstvo i nacelo, tada je bezgranicno deo bezgranicnog
kao to je vazduh deo vazduha. Znaci, ono je bez delova i
nedeljivo. Ali nemoguce je da usvrhovljeno bice bude
bezgranicno jer je nuno da ono /u tom slucaju/ bude
neka kolicina. Znaci bezgranicno postoji I po prilucenosti. A ako je tako, receno je29 da se ono tada ne moe nazvati nacelom vec je to ono cemu je prilucenost, vazduh ili
to pamo. Prema tome, besmislenim se pokazuje tvrdnja
onih koji se za pitagorejcima povode, jer oni to bezgranicno istovremeno cine bivstvom i dele ga.
No, modaje ovo pitanje, I tj. to da li moe postojatti
neto bezgranicno u matematickim /stvarima/, I te u onom
to je umstveno i to nema nikakvu velicinu, ... modaje
ono opte. Mi to pitanje postavljamo za ono to je
opaajno, i za ono to sada istraujemo: da li u okviru
toga postoji ili ne postoji neko bezgranicno telo s obzirom na povecavanje /aul;T]0tv/? Ukoliko se to istrauje
logicki, na osnovu I sledeceg bi moglo izgledati da /tak-

29 V.ib.aI4-17.

103

FIZIKA III

FIZIKA III

10

15

20

vo telo/ ne postoji. Ako je odredenje tela "to to je ograniceno povrinom", tada ne bi postojalo bezgranicno telo,
ni umstveno, ali ni opaajno - takav u stvari nije ni broj,
kao ono to je odvojeno i bezgranicno, jer broj i to to poseduje broj jest neto izbrojivo; ako se dakle to to je izbrojivo moe izbroj ati, tada bi bilo moguce I preci to
bezgranicno. Za one koji to istrauju vie fizicki to bi bilo
dokazano na osnovu sledecih razloga. !Bezgranicno telo/
ne moe biti ni sloeno ni prosto. Ono ne moe biti sloeno, ako su elementi ograniceni po svom mnotvu. Nuno
je da njih bude vie, i da se suprotni uvek izjednacuju, te
da ne bude jedan od njih bezgranican - jer ako I je moc
koja je u jednom telu za kolikogod slabija od moci drugog, na primer ako je vatra ogranicena avazduh bezgranican, bilo koliko puta da je ista !kolicina! vatre po moci
slabija od iste kolicine vazduha, samo ako tome odgovara
neki broj, ipak je ocigledno da to bezgranicno nadmauje
i unitava to ograniceno. A nije moguce da svako Itelol
bude bezgranicno, I jer telo je ono to poseduje odredenu
rasprostrtost /8tacnacrtv/ u svakom smeru, a bezgranicno
je ono to ima neograniceno prostiranje, tako da bezgranicno telo mora biti u beskraj rasprostrto u svakom sme-

35
205a

ocigledno to da je uopte nemoguce da postoji neko bezgranicno opaajno telo. I Sve to je opaajno po svojoj
prirodi jeste negde, i za sve postoji neki prostor. U istom
prostoru su deo i celina, na primer cela zemlja i jedna
grudva, vatra i iskra. Ako je celina jednolika IOIlOet8ec;1
ona ce biti ili nepokretna ili u vecnom kretanju. Ali to je
nemoguce (jer, zato bi se pre kretala nagore, nadole, ili
bilo kuda? Mislim Ina primer ako se radi o grudvi zemlje: gde se ona moe kretati, ili gde moe mirovati? Jer,
bezgranican je prostor njoj srodnog tela. Da li ce onda zauzimati ceo prostor? Ali, kako?! Kakvo je njeno mirovanje, ili njeno kretanje, i gde Iona miruje ili se krece/? .
Moda ce mirovati svugde? Znaci, nece se kretati. Ili ce
se moda svugde kretati? Znaci, nece mirovati.) Ako je
pak, celina /tela/ neslicna, I tada su i prostori neslicni.
Prvo, telo Svega nije jedinstveno osim usled dodira. Potom, to Idelovi/ moraju biti ili ograniceni, ili bezgranicni
po obliku. Ne mogu biti ograniceni jer ce u tom slucaju
jedni biti bezgranicni a drugi nece, ako je Sve bezgranicno kao to je to vatra ili voda; takva /stvarl predstavlja

10

15

ru.

25

Medutim, bezgranicno telo ne moe biti ni neto jedno i prosto, ni, kao to neki govore30, ono mimo elemenata, ni prosto-naprosto.
Ima I nekih koji veruju da je
bezgraniclio to, a ne vazduh ili voda, kako ostali elementi
ne bi bili uniteni od strane onog koji je bezgranican. Izmedu njih postoji suprotnost, kao to je na primer vazduh
hladan, voda vla11a, a vatra topla. Kad bi jedan od njih
bio bezgranican odmah bi unitio sve ostale: zato oni tvrde da je to neto drugo, iz cega postaju elementi. I Nije
moguce da postoji neto takvo, ne zato to je bezgranicno
- jer to se toga tice, treba reci isto za svako telo podjednako - vec zato to ne postoji takvo opaajno telo

30 Anaksimandar.
104

pored takozvanih elemenata. Svako telo se razlae u ono

iz cega je, tako da bi ovde pored vazduha postojala i vatra, I i zemlja, i voda, a ne pokazuje se nita lod toga!. Ni
vatra ne moe biti bezgranicna, a ni neki drugi I element.
Uopte, i nezavisno od toga da li je neki od njih bezranican, nemoguce je da svi, cak i ako su ogranicenu, budu ili postanu jedan, kao to Herakleit tvrdi da jednom
sve postaje vatra31. Isti dokaz I vai i za to jedno koje
fizicari32 postavljaju izvan elemenata. Jer sve se menja iz
suprotnosti u suprotnost, na primer iz toplog u hladno.
Na osnovu sledecih Idokaza! treba za svako telo razmotriti da li moe ili ne moe biti bezgranicno. Iz ovog je

20

'.

31 V.Heracl.Fr.B30,31,63-6,90.
32 V.ib.204b23-6.
I
\

105

FIZIKA III

FIZIKA III

25
29,30

35
205b

819

205b

Ako su mesta
pak, ltibezbrojna,
delovii bezbrojprofast
za I suprotnosti33.
ni
i prosti,
tada su i njihova
te ce
elementi biti bezgranicni. Ako je to nemoguce, i ako su
mesta ogranicena, tada je to i Celina. Nije moguce da
prostor i telo ne odgovaraju u potpunosti jedno drugom,
niti je celokupni prostor veci nego to telo moe biti istovremeno, medutim, ni to telo vie ne moe biti I bezgranicno - niti telo moe biti vece I od prostora /koji zauzima/o U tom slucaju ce postojati ili neto prazno ili telo
kome je u prirodi da ne bude nigde. Upravo zato niko od
istraivaca prirode nije smatrao da je to bezgranicno i
jedno vatra ili zemlja, vec ili voda ili vazduh, ili to izmedu njih, zato to za svako od ona dva postoji ocigledno
odredeno mesto, a lovi su podloni naginjanju nagore i
nadole.
Anaksagora I besmisleno govori o mirovanju bezgraTvrdi naime, da bezgranicno ucvrcuje samo
sebe, a to navodno cini zato to je u sebi jer ga nita ne
obuhvata, tako da gdegod da je neto njemu je prirodeno
tu da bude. I To nije istina, jer neto bi moglo biti negde
prisilno, tj. moglo bi da ne bude tamo gde mu je prirodeno. Ako se Celina sigurno ne krece, jer to to se ucvrcuje
samim sobom i to jest u samom sebi nuno je nepokretno, ...ali treba reci zato joj nije prirodeno kretanje.
nicnog34.

33 Ross prebacuje, cini se s dobrim razlozima, ova cetiri reda ispred 205
bI, dakle na kraj ovog pasusa. Alternativna pretpostavka /Hayduck/ je da
ovde i pored te intervencije postoji neka praznina u tekstu.
34 Iz sacuvanih fragmenata Anaksagorinog spisa "O prirodi" nije jasno
kako bi se moglo zakljuciti mirovanje bezgranicnog. Poenta Aristotelove
argumentacije je da uzrok koji Anaksagora navodi za mirovanje
bezgranicnog nije uzrok njegovog mirovanja vec mirovanja neke velicine:
dakle, ako ono uopte miruje, to mora biti usled nekog drugog uzroka. Ni
to to je u sebi ne znaci da miruje. Anaksagorina "meavina iz svega" ha
I.ity~a:"to El( ncl.V"twv/ liena je kretanja pre nego toje um pokrene, tj. pre
nego to um pokrene proces razdvajanja iz te sveopte meavine, i moda
u tom kontekstu treba traiti kako je Anaksagora mogao zamiljati mirovanje bezgranicnog.
106

10

15

Taj koji tako govori ne moe se reiti ove tekoce na

zadovoljavajuci nacin. Jer, moglo bi biti tako da se ona ne
krece zato to I nema gde drugde da se krece, ali nita ne
sprecava da joj je to prirodeno. Ni Zemlja se ne krece ne
bi to cinila ni kad bi bila bezgranicna - vec je zadrava i
sprecava sredina: razlog njenog mirovanja ne bi bio u
tome to nema nekog drugog mesta gde bi se mogla premestiti vec u tome to joj je tako prirodeno. Medutim,
moglo bi se tvrditi da ona ucvrcuje sebe. Ako dakle, ni u
slucaju Zemlje nije I razlog to to je navodno bezgranicna, vec je razlog to to je teka - to to je teko miruje u
sredini, a Zemlja je u sredini - tada bi slicno tome i to
bezgranicno mirovalo u sebi us led nekog drugog uzroka,
a ne zato to je bezgranicno
to ucvrcuje samo sebe.
Istovremeno, ocito je i to da bi i svaki deo trebalo da miruje, jer kao to to bezgranicno miruje u sebi zato to se
I ucvrcuje, isto tako mora mirovati u sebi i svaki njegov
deo, kojigod da uzme. Jer mesta celine i dela su jednovrsna, kao to je na primer cela zemlja i neka grudva dole, a sva vatra i iskra gore. Dakle, ako je mesto bezgranicnog to da je ono u sebi, tada je isto i s delom: i on mora
mirovati u sebi.

20

25

30

35

Potpuno je jasno da je nemoguce I da medu telima

istovremeno postoji neko bezgranicno telo i neki prostor,
ako svako opaajno telo poseduje ili teinu ili lakocu, i
ako kao teko po prirodi ima kretanje ka sredini, a kao
lako nagore. To je nuno i za to bezgranicno; no nemoguce je da ono svo bude bilogde, ili da se to dogodi s jednom od njegovih polovina. Ta kako I ce ga podeliti? Ili,
kako u tom bezgranicnom jedno moe biti gore, a drugo
dole, ili na kraju, odnosno u sredini' Takode, svako opaajno telo je u prostoru, a vrste leU>11Ii razlike prostora su
gore, dole, spreda, straga, desno, i levo. Ove razlike ne
postoje samo za nas, tj. po naem ustanovijenju leEcretf5,
vec je to razgraniceno i u samoj Celini. I U bezgranic-

35 V.d.n.,st.123.

107

FIZIKA III

FIZIKA III

206a

10

15

20

25

nom toga ne moe biti. I prosto-naprosto,

ako nije moguce I da prostor bude bezgranican, a svako telo je u prostoru, tada nije moguce da neko telo bude bezgranicno.
Svakako, to to je negde jest u prostoru, a to to je u prostorU jest negde. Ako to bezgranicno ne moe biti ni kolicina - jer u tom slucaju ono ce biti neka kolicina, kao na

I znaci upravo
ono isto
moepoto
biti ni"kolicina"
to to je
~rimer
duina to
od - dva
ili odtako
tri nelakta,
u prostoru zato to je ovo negde: Ito to je u prostorul jest
ili gore ili dole ili pripada nekom drugom pravcu protezanja, a svaki od njih jeste neka granica. Na osnovu svega
ovoga jasno je da delotvomo ne postoji bezgranicno telo.
6 Ocigledno je takode da sledi mnogo toga nemoguceg ako bezgranicno
I ne postoji ni prosto-naprosto. U
tom slucaju ce postojati neki pocetak i kraj vremena, velicine nece biti deljive na velicine, i broj nece biti bezgranican. A kad se u takvom razgranicenju pokazuje da nije
moguce da bude ni ovako ni onako, neophodan je posrednik: ocito je da bezgranicno na neki nacin postoji, a na
neki da ne postoji. O bicu se govori s jedne strane kao o
mogucem, a s druge kao o I usvrhovljenom, a bezgranicno postoji na osnovu pridodavanja i na osnovu podele.
Recen036 je da velicina nije delo tvom o bezgranicna, no
na osnovu podele jeste. Jer nije teko ukloniti pretpostavku nedeljivih linija37. Dakle, preostaje da to bezgranicno
postoji po mogucnosti. Ovde to "moguce" ne treba razumeti kao to se misli da ce neto to moe biti I statua to i
postati; bezgranicno
nije ono to ce ono samo biti
delotvorno; naprotiv, poto je "bice" mnogoznacno, kao
to dan ili takmicenje postoje tako to uvek neto drugo
postaje, tako postoji i to bezgranicno. Moguce i delotvorno postoje i kod tih Istvaril: olimpijske ligrel postoje i
zato to takmicenje I moe postati i zato to postaje. I
inace, to je ocigledno kod vremena, kod ljudskog roda, i

36 V.ib. 5.
37 V.d.n.,st.123.

108

206b

kod podele velicine. Jer, uopte, to bezgranicno postoji

tako to se vazda uzima neto drugo: dodue to to se uzima uvek je neto ograniceno, ali uvek je i neto drug038
No dok u slucaju I velicina traje ono to je uzeto, u
slucaju vremena i kod ljudskog roda propada ali tako da
ne nedostaje.
Bezgranicno na osnovu pridodavanja na neki nacin je
istovetno s onim na osnovu podele. Jer, ono u tom to je
ograniceno postaje I na obrnut nacin na osnovu pridodavanja: kako se neto pokazuje deljeno u beskraj, tako se
mora pokazati odnos onog to se pridodaje prema tom
ogranicenom. Jer ako se od ogranicene velicine oduzme
odredeni deo, i ako se ovo oduzimanje nastavi u istom
odnosu39, tj. ako se pri tom ne ogranicava isti deo cele
velicine, tada se ne moe doci do kraja te ogranicene

38 U izdanju I.Bekkera u nastavku ovog teksta, stoji slt;:dece: "Takode, o

tom "biti" govori se na vie nacina, tako da se bezgranicno ne moe shvatiti kao neto ovo, kao to je to covek ili kuca, vec kao to se govori o danu ili o takmicenju kojima bice nije ograniceno kao neko bivstvo vec je
uvek u nastajanju i propadanju, uvek drugo pa drugo".
Ovaj tekst parafrazira, prethodni /v.ib.lin.2l-28/, te je verovatno neki rani
marginalni komentar kasnije ukljucen u Aristotelov tekst /vPhilop.368.911/.

39 Isti odnos
.J

()...CJyoc"

ratio/ izmedu sukcesivnih delova u podeli ili u

pridodavanju: podela neke date velicine napola, dihotomija, moe biti

produena ad infinitum (dobija se beskonacni konvergentni niz cini je
opti clan 1/2n), ili se nekoj datoj velicini mogu sukcesivno dodavati clanovi istog tog niza ad infinitum. Ovo Aristotelovo razlikovanje verovatno
je motivisano Zenonovim kinetickim aporijama, "Ahilom" i "dihotomijom": kretanje ne moe zapoceti jer da bi se prela cela duina treba preci
neki njen deo, da bi se on preao treba preci prethodno isto toliki deo tog
dela (na primer, trecinu od trecine), i td., sve do nekog beskonacno malog
l!3n (Ahil i komjaca); po "dihotomiji" iscrpljivanje beskonacnog, sve i da
zapocne, ne moe se zavriti, jer posle polovine treba preci cetvrtinu, pa
osminu, itd.
109

FIZIKA III
10

15

20

/velicine/; ako se pak I ovaj odnos povecava40 tako da se

ogranicava uvek ista velicina, tada se moe doci do kraj a,
zato to svaka ogranicena velicina biva iscrpljena /oduzimanjem/ bilo koje odredene /velicine/. Dakle, u drugom
slucaju beskonacno ne postoji, a ovako postoji: ne samo
po mogucnosti vec u smanjivanju postoji i usvrhovljeno,
kao to za dan41 i za takmicenje kaemo da postoje.
I Moguce je tako kako je to tvar, a ne samo po sebi, kao
to ograniceno. Upravo tako postoji po mogucnosti to bezgranicno na osnovu pridodavanja koje je, po naim recima, na neki nacin istovetno bezgranicnom na osnovu
podele. Naime, uvek ce se moci uzeti jo neto izvan, medutim to nece nadmaiti svaku /mogucu/ velicinu, kao to
se u slucaju pode le I prelazi preko svega to je odredeno i
ograniceno, te uvek postoji neto manje. Prema tome,
nadmaivanje svake /velicine/ na osnovu pridodavanja ne
moe postojati ni po mogucnosti, osim ako ne postoji po
prilucenosti usvrhovljeno bezgranicno, kao to is.traivaci
prirode vele da je bezgranicno

25

FIZIKA III

30

207a

telo koje je van poretka

svetanije
a c~e
je bivstvo
neto
tome opaajno
slicn042. telo
Ali,
I moguce
da vazduh,
postoji uilitom
smislu
ako
koje je usvrhovljeno bezgranicno, jasno je da ono ne bi
bilo /bezgranicno/
ni po mogucnosti na osnovu prido-

40 a:()~T]'tOV AOyOV,odnos "raste" zato to se uvek oduzima jednak deo

cele velicine (na primer cetvrtina: u prvom koraku oduzima se cetvrtina, u
drugom trecina od preostale tri cetvrtine celog, u trecem polovina polovine celog, u cetvrtomje to to se oduzimajednako ostatku.
41 Jer da delotvorno postoji neki deo dana ili takmicenja, (rvanje ili akanje)) i da uvek postoji neki drugi deo, te se kae da je to "danas" iako
ce1ina nikad nije zajedno prisutna vec da je moguca, ali ne u smislu u kome je bronza po mogucnosti statua vec u onom smislu u kome se za tvar
kae da je po mogucnosti bilo koji oblik: ona ima. delotvomo neki oblik,
ali moe parcijalno primiti svaki (ali ne zajedno). Dan nije celina oblika
koji se odelotvoruje kao oblik statue vec je njegova "celina" spoljanji
zbir delova. koji se nadovezuju jedan na drugi (drugo pa drugo, pre hrpa,
nego celina).
42 V.ib.203a7, b25-6.
110

10

15

davanja, osim onako kako je receno, obratno u odnosu na

podelu. Upravo je zato i Platon postavio43 dva bezgranicna /nacela/ to se cini da Ise moe/ i u smislu povecavanja
nadmaivati i ici u beskraj, ali i u smislu smanjivanja.
I No iako ih je postavio dva, on se njima ne slui, jer kod
brojeva ne postoji ni bezgranicno u smislu smanjivanja jer jedinica je ono najmanje - ni ono u smislu povecavanja -jer on broj u celini izgraduje samo do desetice.
Sledi da je bezgranicno neto suprotno od tog to oni
misle. I To nije ono cemu nita nije spoljanje vec ono
cemu je uvek neto spolja44, ... to je bez~ranicno. Znak je
to to ljudi bezgranicnim nazivaju prstenove bez leita
zato to se uvek moe uzeti neto to je izvan, mada pri
tom govore po nekoj slicnosti a ne u pravom smislu. I Jer
pored toga mora vaiti i sledece: ne treba nikada uzimati
isto. Kod kruga se to ne dogada vec je samo ono to sledi
uvek drugo /u odnosu na prethodn%~~ Dakle, bezgranicno
je ono kod cega se, kad se uzme u smislu kolicine, uvek
moe uzeti neto to je izvan. Ono cemu nita nije izvan,
to je dovreno i celo. Tako naime odredujemo to celo,
Ina primer coveka ili kovceg: ono u cemu nita /njegovol ne odsustvuje. A kako odredujemo to pojedinacno, tako odredujemo i to celo u pravom smislu reci kao ono
cemu nita njegovo nije spoljanje; ono kod cega postoji
neto njegovo odsutno i izvan njega, to nije sve, pa tagod bilo to odsutno. Celo i dovreno su ili potpuno ista
stvar, ili neto po prirodi veoma blisko. Nita to nema
kraj medutim, nije dovreno, a kraj je neka I granica.
Zato treba misliti da je Parmenid govorio bolje nego Melis45,jer dok ovaj tvrdi daje Celina neogranicena, on kae
da je ogranicena, od sredine jednaka / 1.cronO'.Aec;/. U povezivanju bezgranicnog sa Svim i sa Celinom ne radi se o

43 V.d.n.,st.124.
44 V.d.n.,st.125.
45 Melis:v.Phys.185a32, b17; 245a25 Metaph.986b20; Parmenid, v.Fr.B8.
44.

111

FIZIKA III

FIZIKA III

20

25

30

35
207b

bezgranicnom
vezivanju slicnog
uzvienost,
sa slicnim46,
kao onom
a upravo
to otuda
sve obuhvata
oni pridaJu
Ii
to u sebi sadri Sve, zato to je na neki nacin slicno
Celom47. Jer bezgranicno je tvar dovrenosti veIicine48, i
to je ono to je po mogucnosti Celo ali ne i usvrhovljeno;
ono je deljivo ne samo u smislu smanjivanja nego i obratno u smislu pridodavanja, a celo je i ograniceno ne po
sebi vec po nekom drugom. I I ne obuhvata vec je obuhvaceno, utoliko ukoliko je bezgranicno. Zato je kao
bezgranicno i nespoznatljivo, jer ta tvar jo nema oblik.
Prema tome jasno je da je bezgranicno pre u odredenju
dela nego u celini, jer tvar je deo celine, kao bronza to je
deo bronzane statue. Medutim, ako Veliko i Malo obuhvataju
u slucaju opaajnih
trebalo
bi da
u slucaju /stvari/,
umstvenih
/bica/o
Aliobuhvabesmitaju I i mnstvena
sleno je i nemoguce da to to je nespoznatljivo i neodredeno obuhvata i odreduje.
7 Razumno je sledece: cini se da bezgranicno u smislu
pridodavanja ne postoji tako da nadmauje svaku mogucu

10

15

20

I velicinu,
pode
li da apostoji
obuhvacenia u su
unutra,
oblik

- jer tvar i Sto druge

bezgranicno
obuhvata.
strane,
opravdano je tvrditi da kod broja /pri podeli/ ka najmanjem postoji neka granica, a da je ka tom vecem uvek
moguce nadmaiti svako mnotvo; kod velicina se suprotno dogada: ka manjem moe se ici iza svake I velicine, a ka tom vecem ne postoji bezgranicna velicina. Raz-

46 Poslovicni izraz: konac s koncem povezivati. Obratno od naeg "meati babe i abe". V.et Plat.Euthyd. 298c.
47 V.d.n.,st.125.
48 't~c;; 'tOU IlEYE8auc;; 'tEAEtOtT]'tOc;; vAT]; pomalo rogobatno, no smisao je
da je bezgranicno tvar neke velicine u podeli ili u dodavanju, jer tvar je ta
koja se moe deliti i koja je po mogucnosti celina, tj. oblik. Dakle, to je
tvar velicine u mogucnosti dovrenja jer kad je dovrena tada je postignuta celina u kojoj jasno i dalje postoji tvar Uer, uvek je rec o onom to je
sloeno iz oblika i tvari) ali se ona vie ne pokazuje u svojoj bezgranicnosti.
112

25

log je to to je jedno nedeljivo - ta god da je jedno - na

primer covek je jedan covek a ne mnotvo - a broj je vie
puta po jedan i jest neka kolicina, tako da je nuno
zaustaviti se na tom nedeljivom - jer "tri" ili "dva" su
paimeni nazivi49, a isto je i sa svakim I drugim brojem dok je navie uvek moguce zamisliti /veci broji; podele
velicine su medutim bezgranicne. Prema tome, broj je
bezgranican po mogucnosti ali ne i delotvorno: to to se
upravo uzima moe nadmaiti uvek svako odredeno
mnotvo. No, ovaj broj nije odvojen, niti njegova
bezgranicnost traje vec ona nastaje, isto kao I i vreme i
broj vremena. Kod velicina je suprotno, jer to neprekidno
del i se u beskraj, a u pravcu onog veceg ne postoji
bezgranicno. Jer, koliko Ito neprekidno/ po mogucnosti
moe biti, ono i delotvorno moe biti toliko. Dakle, poto
nijedna opaajna velicina nije bezgranicna50, nije moguce
I nadmaiti svaku odredenu velicinu, jer bi u tom slucaju
postojalo neto vece od Neba. Bezgranicno nije istovetno
u velicini, u kretanju ili u vremenu, kao da je neka
jedinstvena priroda, vec se tu ono to je kasnije govori na
osnovu onog to je ranije. Na primer, kretanje Ije
bezgranicno/
zato to se velicine na kojoj se odvija
podrugojacava
ili povecava, a vreme Ije bezgranicno/
I kretanja. Zasada se sanlO sluimo ovim
usled
/odredbama/ a kasnije51 cemo reci i ta je svaka od njih, i
zato je svaka velicina deljiva na velicine.
Ovo nae shvatanje ni matematicare ne liava njihovog istraivanja /8ecopicx.v/ mada porice da bezgranicno
postoji tako da se u smislu povecavanja usvrhovljeno da

30
49 Zato su 'tpta. i 8uo paronimi; da li su paronimi od 'tpUXc;; i 8uac;;? Pre
ce biti da Aristotel hoce da kae je tri u stvari tri jedinice, a dva' dve, tj.
1+1+1 i 1+1, odnosno da je broj. mnotvo jedinica (tv 1LAELCD, v.ib.lin.7, i
nap.43). No, me sto je interesantno i po specificnoj upotrebi termina
1La.PWVUIlOV upravo u smislu izvedenog, nepravog imena, paimena.
50
.
51 V.d.n.,st.l26.
V.lb.VI.l-4.

~X;
~,,-'"

(i

~ 1

j...

AOCHHJ
l~ {O~FAAO~H_:~.:
~il

q~,!-:~./.

FIZIKA III

FIZIKA III

35
208a

10

preci. I Matematicarima bezgranicno i inace nije potrebno - oni se njime ne slue - vec samo to da postoji velicina koliku poele. Moguce je podeliti bilokoju drugu velicinu u istom odnosu kao i najvecu. Dakle, za sam dokaz
njima nece nita znaciti to to je ona medu velicinama koje postojeS2.
Poto smo uzroke podelili na cetiri Ivrstef'3, I jasno je
da je bezgranicno uzrok u smislu tvari, i I da je njegovo
bice lienostS4, a njegov podmet po sebi jest to neprekidno i opaajno. Ocigledno je da se i svi ostali slue bezgranicnim kao tvaIju. Upravo zato je besmisleno verovati
da je ono to to obuhvata, a ne to to je obuhvaceno.
8 Preostalo je da se razmotre oni dokazi po kojima
bezgranicno, cini se, ne postoji samo po mogucnosti vec i
kao neto odredeno. Poneto u njima nije nuno, a za drugo postoje neke druge istinite primedbe. Nije tacno da je
nuno da delotvorno postoji bezgranicno opaajno telo, e
da postajanje ne bi presuilo; moguce je da I propadanje
jednog bude rodenje drugog, poto je Sve ograniceno.
Zatim, "dodirivati" i "biti ogranicen" je neto razlicito.
Prvo je prema-necemu i pripada necemu - jer, sve lto dodirujel dodiruje neto drugo - a priluceno pripada necemu

52 Drugim recima: matematicarima nije potrebna beskonacnost na osnovu

pridodavanja, i oni se njom i ne slue; ali pretpostavljaju beskonacnu deljivost velicina, jer ako se svaka velicina moe podeliti u istom odnosu
1A00oc,I kao i najveca (~. proizvoljno velika), tada je velicina deljiva u
beskraj. Dakle, njima nije potrebna prostorna beskonacnost vec beskonacnost u onom to je ograniceno. tavie, prostorna beskonacnost ne bi
mogla stajati ni u kakvom odnosu prema nekoj ogranicenoj velicini: kolikagod da je ta velicina njihov odnos je, moderno receno, nula (ova nemogucnost odnosa konacnog i beskonacnog predstavlja, sr dokaza protiv
beskonacnosti sveta u De Caelo 1.5-7).
53 V.ib.II.3.
54 Bezgranicno ne postoji po sebi vec mu je podmet opaajno i deljivo
telo, ili velicina. Zato ono nije ni podmet be+granicne podele; ono je uzrok te podele kao lienost. Kao lienost jer ono to u tom smislu nema
granicu nije samim tim i bezgranicno (v.nap.27).
114

15

ogranicenom, a to ograniceno nije prema-necemu. Takode, nije ni moguce da se bilo ta dodiruje s bilo cime. A
to se tice poverenja I u miljenje, to je besmisleno, jer
suviak i nedostatak nisu u samoj stvari vec u miljenju.
Svakog od nas bi neko mogao zamisliti mnogo puta vecim od sebe samog povecavajuci ga u beskrals; no ne
nadmauje neko toliku velicinu koliku posedujemo zato
to neko to misli vec zato to je /zaista vii/; miljenje je

20

tu neto priluceno. I A vreme i kretanje jesu bezgranicni,

te je to i miljenje utoliko ukoliko ono to je uzeto ne
ostaje. Velicina pak nije bezgranicna ni po uma11iivanju, a
ni po povecavanju koje se da zamisliti IVOTTtt1Cn/.No, dosta o bezgranicnom, o tome kako ono postoji i kako ne
postoji, i o tom ta je.

55 Varijanta teksta (Diels, a za njim i Ross, odbacuje je na osnovu Filoponovog svedocanstva, v.Philop.495.6: najtacniji prepisi nemaju "od grada" vec samo "izvan tolike i tolike velicine"): "nije neko izvan grada (tj.
veci od grada) ili od tolike i tolike velicine (tj. od prosecne visine coveka
od hvata, ili tri lakta)", itd.
115

FIZIKA III (dodatnenapomene)

Dodatne napomene

2 Po ovom postojalo bi toliko vrsti kretanja koliko ima kategorija,

jer u svakoj od njih moe se odvijati prelazak iz mogucnosti u
delotvomost. No, Aristotel izricito ogranicava kretanje na kategorije kvantiteta, kvaliteta i mesta Iv.Phys.V.I-2/, uz dodatak postajanja i propadanja koji se odnose na bivstvo. Preostale kategorije
pripadaju takode analizi kretanja, ali na drugi nacin: na primer, u
tom prema-necemu se ne konstituie posebna vrsta kretanja, ali
zato to prema-necemu ulazi u samo odredenje kretanja (slicno je i
sa tim-kada, jer svako kretanje je u vremenu, te sa delanjem i trpljenjem, sa poloajem i sa tim biti-u). U zakljucku ovog pasusa postaje jasno to da je kategorijaina struktura bica izgradena uporedo
sa analizom kretanja, ako tavie to nije jedna te ista struktura. Jer,
kretanje ne postoji mimo stvari koje se krecu, te ono postoji nuno
kao neki oblik kretanja, dakle u nekom modu su bica. Time je jasnija i funkcija i poreklo Aristotelovog ucenja o kategorijama: ono
izvorno pripada analizi kretanja.
4 Sam naziv "delotvomost", koji je spojen sa usvrhovljenocu,
prenesen je na ostale stvari ponajpre iz kretanja lele 'twv letV~(JECDV, v. Metaph. 1047 aJOI", jer kretanje se osniva na razlici
mogucnosti i delotvomosti te predstavlja istovremeno potvrdivanje
te razlike, jer da je kretanje efektivno ukidanje te razlike ono bi
bilo i samoukidanje, ali i bivstveno jedinsl1/O mogucnosti i delotvornosti, jer ono je delotvomost potencij alnog bica utoliko ukoliko
je ono takvo i doklegod je takvo. Kretanje zato opstaje u balansu
ove razlike i jedinstva, kao nezavrena delotvomost potencijalnog
bica, kao delotvomost u kojoj ono zadrava svoju potencijalnost.
Kad delotvomost i mogucnost ne bi mogli biti miljeni nezavisno
od kretanja kao njihovog jedinstva u razlici, tada bi gornja definicija kretanja vaila za svaku delotvomost jer svaka delotvomost
bi bila delotvomost potencijalnog, tako da bi se delotvomost morala odrediti preko kretanja a ne obratno, kao to i sam Aristotel sugerie kad poreklo pojma delotvomosti vidi ponajpre u kretanju.
Upravo zato da bi se izbegao ovaj krug mora postojati cista delo116

FIZIKA III (dodatnenapomene)

tvomost, cista potencija, i potencijalno bice, dakle ono to moe biti neto delotvorno; jer, delotvomost koja bi podrazumevala potenciju, i odredena potencija, vec bi pretpostavljali kretanje. Dakle,
delotvomost koja je kretanje mora biti odredena iz ciste delotvornosti, jer inace se ne moe sa smislom reci da je kretanje delotvornost. Upravo zato u pripremi tla za ovu definiciju kretanja Aristotel
kae da "neto jest samo usvrhovljeno, a drugo je moguce i usvrhovljeno" (v.ib. 200b26-7; po Filoponu ovo je aksiomatski stav:
samo entelehejski postoji ono to je bez tvari i to je boansko,
vecno, nebeska tela; kao stavove koji takode imaju aksiomatski status u teoriji kretanja Filopon izdvaja razliku suviak-nedostatak Iv.
ib. lin. 28/, i to da kretanje ne postoji mimo stvari Iv.ib.lin. 32/,
v.Philop.347.15-25.)
7 Ova definicija kretanja je proirenje defmicije sa ib.all utoliko
to uklapa kretanje u kauzalni odnos: kretanje pretpostavlja delatnost entelenejskog bica, te predstavlja njegovu delatnost u drugom,
ali i delatnost tog drugog usled njega, i jedinstvo ove dve delatnosti
je kretanje. Dakle, kretanje je delotvomost odnosa uzroka i uzrokovanog, delatnog i trpnog, i taj odnos je posledica. Aristotelovo
naglaavanje toga da delotvomo bice ne dela kao to (n 0:1)1:0, utoliko ukoliko je ono odredeno kao ono samo) vec ukoliko je pokretno
treba da zahvati formalni karakter kretanja kao nezavisan od posebne odredenosti kauzalnog odnosa. Proirena definicija potencira
uzrokovano st svakog kretanja ali i kineticku prirodu kauzaliteta:
pokretnost samog pokretaca cini od kretanja zajednicku delotvornost pokretaca i onog to je pokretano. To ne implicira nuno i
uzajamno delovanje;uzajamno delovanje se uklapa u ovu definiciju
kao poseban slucaj, jer kretanje pokretaca ne mora biti povratno ili
istovremeno uzrokovano uzrokovanim kretanjem onog to se krece. Ovde je kretanje odredeno kao preslikavanje u drugom, jer uzrokovano nosi na sebi pecat slicnosti sa svojim uzrokom: toplota
zagrejanog tela potice od toplote izvorno toplog tela. Formalna priroda kretanja znaci samo to da ono nije osobina l0080c,/ ni onog
to pokrece ni onog to se krece vec da je osobina osobine i jednog
i drugog: toplota je slicna i u vatri i u gvodu, grejati i biti zagrejavan odnose se kao recto-verso, a sam odnos je konstantan s
kojegod strane da se posmatra Drugim recima, kretanje je funkcija
117

FIZIKA III (dodatnenapomene)

FIZIKA III (dodatnenapomene)

x:fy i yfx: preslikavanje prvog u drugom i drugog u prvom. Kao to

u funkciji imamo nezavisno promenljivu i zavisno promenljivu,
tako u kretanju imamo uzrok i uzrokovano; kao to u funkciji imamo konstantu koja i jeste forma funkcionalne zavisnosti, tako u
kretanju imamo konstatu odnosa: grafik funkcije y=2x i x=y/2 je
isti, a on pokazuje preslikavanje x~y i y~x, i to je kretanje: ovo
dvostruko a sebi identicno preslikavanje.
11 a'tE.A.~~ (v.ib.257b8; Metaph. 1066a.201, l048b29; De An.
4l7a16, 43la6, /'too a'tE.A.oo~ EvEP'YE.la/. a'tE.A.~l;;ovde ne maci
"ne-svrno"; naprotiv, svako prirodno kretanje je odredeno svojom
svrhom, te se kretanje i odreduje kao u-svrhovljenost IEV'tE.A.EXE.ta/. Kretanje je kao kretanje nezavreno, tj. u njemu je svrha
prisutna u svom odsustvu, tako da se kretanje ne moe bez daljnjeg
svrstati ni u delotvomo ni u moguce, jer nita od toga se ne krece
po nunosti: kretanje nije puna delotvomost i zato se cini da je
neto neodredeno laopl<J'tovl. Sama sintagma "nezavrena delotvomost" izgleda samoukidajuca, i moda Aristotel to ima u vidu
kad kretanje odreduje i kao nezavrenu usvrhovljenost ali i kao
usvrhovljenost nezavrenog IV.de An.431a,6/, jer potencijalno bice
je nezavreno a njegova usvrhovljenost je kretanje. Do ovog preciziranja definicije kretanja dolazi se dodue u okviru polemike sa
Platonom i pitagorejcima, ali ono predstavlja odlucujuci momenat
u Aristotelovom odredenju kretanja (iako isputeno i na ib.20l all,
i u proirenju definicije na 202a7-9).
12 Dodir i trpljenje dodatno preciziraju odredenje kretanja: to to
pokrece uvek mora donositi neki oblik u smislu ejedetske razlike
(kvaliteta, kvantiteta, razlike mesta i vremena); istovremeno, svako
kretanje je dodir lacp~1 pokretaca i pokretanog,pa tako i delanje i
trpljenje IrrOlE.tV, rracrXE.lvl, akcija i reakcija. No, sam dodir je
arhetip odnosa, toga prema-necemu /'to rrpol;;ul, u tom gde i u tom
kada, tako da Aristotelovo sukcesivno proirivanje odredenja kretanja - pre se tu radi o opisu lurroypacp~,v.Philop,IO.6;192.l41 nego
o definiciji sensu stricto - dovodi najzad do jedinstva kategorijaInog sklopa u kretanju. Kretanje odelotvoruje kategorije, te se pokazuje kao praizvorna predikacija IKa't11'Yopia/, kao kretanje 10gosa; no time i Aristotelovo ucenje o kategorijama gubi svoj pri-

vidno"rapsodicni"karakter. Kategorije se odnose na potencijalno

bice, na celinu, 'to cruVOA.OV
u smislu hilemorfickog sklopa, no njihovo jedinstvo i sapripadanje daje tek kretanje kao nacin bica /'to
dvml
potencijalnog bica: ono to se krece nema drugog bica do
kretanja.
15 Na ib.a28 odbacena je dijalekticka primedba da su po ovoj
(Aristotelovoj) teoriji delanje i trpljenje homonimi jer i kod homonimaje razlicito odredenje sutine Iv.Cat.la2/; sada se odbacuje i to
da se njihov identitet moe podvesti pod identitet sinonima fAl.Dmov i iJ.La'tlOvsu Aristotelovi redovni primeri sinonima u danas
uobicajenom lingvistickom smislu termina), i to iz istog razloga:
razlicito je odredenje. Njihov identitet u bicu odrava se i pored
analitike pojma; tavie, taj identitet omogucava ovu analitiku.
Logicki, tj- u odredbi IA.OyCV/razlikuju
se poducavanje i ucenje, ali
u bicu /'to e1vml oni predstaljaju isto kretanje. Njihove odredbe se
iako razlicite odnose na isto l'ta rrpot; ~v A.E.'YOIlE.val ali iz tog
odnosa na isto ne sledi da se mogu antekategorematski pridavati:
zato to imaju identitet u bicu ne maci da se moe dijalekticki
zakljuciti da su isto i po pojmu, zato to se po pojmu razlikuju ne
maci da ne mogu biti po bicu isto, kao konkavno i konveksno.
19 Gnolllon !yvcDllwvl je figura IcrX~llal u obliku slova r u
ogledalu (dakle
koja se dobija kad se kvadrat
podeli na cetiri kvadrata pa se odbaci onaj u donjem
levom uglu (slika a; takav gnomon pridodat onom
kvadratu daje opet kvadrat, i kolikogod da se puta
ovaj postupak ponovi dobij a se uvek kvadrat. Niz
slika a
gnomona (slika b) je niz neparnih brojeva, ako prvi
kvadrat uzmemo kao jedinicu. Dakle, dobija se niz

I gnomona 3, 5, 7, 9, Il, 13, tj. niz neparnih

brojeva predstavljenih tim figurama. No, dobija
mo i to da je svaki naredni kvadrat zbir pretho I I dnog kvadrata, i njemu dodatog gnomona, odnosno dobijamo niz kvadratnih brojeva i pravilo

njegove uredenosti: 1,1+3=4,4+5=9,9+7=16
slika b
odnosno 12=1, 22::12+3 32=22+5 42=32+7 52=42+9. U
modernom algebarskom izrazu dobijamo formulu za kvadrat

118

1)

119

FIZIKA III (dodatne napomene)

FIZIKA III (dodatne napomene)

binoma (a+l)2 = a2+2a+l u kojoj 2a+l zapravo stoji za niz

pitagorejskih gnomona (niz celih neparnih brojeva pocevi od tri, a
tri je za pitagorejce i za grcku matematiku prvi neparan broj). Na
nacin koji je vie retoricki i vie u duhu grcke matematike teorema
bi se mogla izraziti ovako: svaki kvadratni broj jednak je zbiru
prethodnog kvadratnog broja i gnomona tog broja. Na primer;
441=400+41, ~. 212=202+2x20+1. Ova teorema bi odgovarala drugom delu Aristotelovog stava, jer dodavanjem gnomona na ovaj
nacin dobija se uvek naredni kvadratni broj.
Altemativa, tj. da "nastaje uvek razlicit oblik" odnosila bi se
onda na "pravougaone" brojeve ciji gnomoni predstavljaju niz
parnih brojeva (4, 6, 8, 2a; slika c) a stranice

svakog od ovih pravougaonika stoje u odnosu
I
(n+1)/n gde je n=2,3,4 ...,u odnosu koji u
beskonacnosti tei jedinici (tako je kvadrat
granica beskonacnog niza takvih pravouganika), ali je uvek razlicit.
slika c
"Odvojeno"(xwp{<;,mimo) bi se moglo odnositi i na formaciju figura /brojeva nezavisno od gnomona (tako
ovo nejasno mesto tumace Filopon, v.394-9-13, i Temistije, v.80.
22-3) u kom slucaju se dobija niz 1,3,7,13 .. Parno "daje bezgranicnost" zato to se ovaj niz moe predstaviti kao sukcesivno
dodavanje parnih brojeva monadi, dakle kao: 1, 1+2, (1+2)+4,
((1+2)+4)+6' Dobija se uvek poligon sa sve vie strana. Dakle, izraz "ili odvojeno" onda bi ukazivao na niz gnomona (pamih brojeva) nezavisno od geometrijske figuracije u nizu. Obe varijante
tumacenja u skladu su sa pitagorejskom tablicom osnovnih suprotnosti u kojoj su pamo i pravougaono na strani bezgranicnog Iv.Metaph.986a24sqq/, a neparno i kvadratno na strani granice.
20 Neograniceno je "dvojstvo" zato to"prihvata vie i manje" 110
/J.aAAov Kai 1l't10VoeXOJleVll<;,
v.Plat. Phi1.25alO-I1!; i Aristotel
ima u vidu teoriju izgradenu u "Filebu" kao prethodecu za pojam
neodredenog dvojstva Velikog i Malog iz Platonovih "nenapisanih
ucenja" Iv.Phys.206b27-301. Ali ne samo to; bezgranicno iz "Fileba" kao i XcOpaiz "Timaja" Aristotel shvata kao anticipaciju svog
pojma "tvari" jer ona je ta podlee ca priroda koja moe primati

suprotnosti. Doktrina oneodredenom dvojstvu izgleda Aristotelu

do kraja pitagorejska; no takvo je i ucenje izneseno u "Filebu"
(Filolajevo, v.Philo1.A9; za istorijsku vezu, v.Plat.Phaed.61e; za vezu "neodredenog dvojstva" i Aristotelove tvari, v.Philop.395.2-7).
Moe se uopte reci da pozni platonicari tvar shvataju kao autenticni plato ni carski pojanl, no tome je doprineo i sam Aristotel projektujuci vlastiti pojam u platonizam svog vremena, na primer kad
kritikuje "poistovecivanje" tvari i lienosti kod platonicara Iv.
Phys.l91b35-192aI6/.
26 Beskonacan broj svetova (KO<J/J.Ot : Anaksimandar, Anaksimen,
Arhelaj, Ksenofan, Diogen, Leukip, Demokrit,i td.). Ross pretpostavlja da pominjanje praznog najpre upucuje na atomiste. U De
Caelo, 278b20 sqq Aristotel dokazuje nemogucnost postojanja bilo
kakvog tela izvan sveta: neko takvo telo bi moralo biti isto kao
neko tel o unutar sveta (prosto ili sloeno, sa odredenom vrstom
kretanja jer svakom telu pripada odredena vrsta kretanja te se ne
krecu sva bilo kako i bilo kuda, a sva su kretanja unutarsvetska, i
td.) tako da upravo zato ne moe biti izvan; a poto nema praznog,
tada to izvan ne moe biti ni prazno niti uopte moe biti ita. To bi
verovatno bio i odgovor na Arhitinu dosetljivost da bi se navodno
mogla ispruiti ruka ili tap u to Izvan kad bi se dolo do zadnje
ophodnice stajacih zvezda Iv.Simplic.467.26/. Ne bi, jer svako telo
je odredeno Celinom sveta i po svom sastavu i po svom mestu i po
obliku kretanja, tako da je svako "telo unutarsvetsko telo i ujedno
deo sveopteg opaajnog tela (pa tako i Arhitina ruka i tap u njoj).
27 Od ovih pet znacenja "bezgranicnog" samo drugo je predmet
kritike; preostala znacenja ili nisu spoma ili nisu teorijski interesantna: nije spoma bezgranicno st velicine u pode li ili broja u dodavanju, neinteresantna je "bezgranicnost" Okeana ili Crvenog mora koji su bezgranicni po hiperboli, jer ih je "teko preci"; po strani
ostaje i bezgranicnost kruga kao onog to se moe preci, ali nema
granicu jer nema ni pocetak ni kraj, takode i ono to prosto ne moe
biti ograniceno, kao kakvoca i tacka, pa je zato ;'bezgranicno" kao
to je glas "nevidljiv" (ovo se osniva na razlici izmedu negacije i
privacije, jer nije sve ili vidljivo ili nevidljivo vec je to samo ono
cemu je takva suprotnost prirodena ln:e<jroKel, ali svakako za sve
vai da je vidljivo ili da nije vidljivo; na primeru "jednakog", v.
121

120

...

FIZIKA III (dodatne napomene)

FIZIKA III (dodatne napomene)

Metaph. 1055b9-11:"sveje jednako ili ne-jednako, ali nije sve jednako ili nejednako"',' gde je ne-jednako laUK tO"ovl negacija, ane!.
jednako laVtO"ovl privacija. Dakle a u lanElpovl Aristotel hoce da
razume kao alpha negativum a ne privativum, i pod tim uslovom
sporna je negacija granice kod kvantuma, onog cije je prelaenje
l'to ole~oOovl beskrajno, to ima /'to t:xovl a ne samo moe da ima
bezgranicno mnogo "delova", bezgranicno po sebi, ono to je bezgranicno delotvorno a ne samo na osnovu podele ili dodavanja, jer
ono to je po podeli bezgranicno - takav je svaki continuum bezgranicno je po mogucnosti a ne delotvorno, jer "delovi" nisu delotvorno skupa prisutni niti su oni uopte mimo podele postojeci
kao delovi. Ista duina moe se deliti u razlicitim odnosima cl :2,
1:3, i td.), odnosno u nekom proizvoljnom odnosu, tako da "deo"
postoji samo u odnosu i u okviru podele a ne i delotvorno; u suprotnom bi deo kontinuuma prethodio celini, te bi se ona delotvorno sastojala od takvih delova, ali onda vie ne bi bila kontinuum. Delovi velicine nisu u tom smislu "unapred" dati, tako da
se neka du "sastoji" jednako od svojih polovina kao i od svojih
trecina, ili n-tina, a da nije iz njih sastavljena. Granica njene pode le
je tacka, ali du se ne sastoji iz tacaka: aUK ~0"'t1VEK O"'tly~v, v.
ib.231a24, 241a3; Metaph.lOOlbl8.
Dakle, "bezgranicno" koje po Aristotelu preostaje posle ove
analize je delotvorna bezgranicno st velicine ili vremena, bezgranicnost sveta u prostoru i vremenu. Bezgranicnost vremena se
doputa po istoj logici po kojoj se doputa i beskonacnost podele
velicine (ili pridodavanja sve manjih delova; u oba slucaja, radi se
o beskonacnosti konvergentnih nizova) i beskonacnost brojnog niza: ni beskonacnost vremena nije prezentna beskonacnost, "delovi"vremena ne postoje skupa, prolost vie nije a buducnost jo
nije, postoji samo to sada l'to vUvl koje je uvek isto i uvek drugo,
tako da vreme nije delotvorno bezgranicno - jer delotvornost i jest
prisustvo u sadanjosti Ino:.povmo:. EV 'tcP no:.pcn)'tl1- niti je bezgranicno po sebi: bezgranicno je po mogucnosti i po drugom, zato
to je bezgranicno (vecno) kretanje. Velicina pak, nije bezgranicna
ni po mogucnosti ni delotvorno jer to bi vodilo do delotvorno
bezgranicnog tela, a takvo telo je po Aristotelu nemoguce (to se

uostalom odreduje i kao prevashodni zadatak fizicara: da li postoji

122

,-~
:.-;

bez~ranicna opaajna velicina).

35 Sest osnovnih pravaca nisu ni po dogovoru odredeni niti su
relativni u odnosu na ono to je za nas Inpo<; Ti~&.<;
I trenutno gore,
desno, ili spreda. Aristotelovi razlozi za ovo neobicno stanovite "neobicno" iz ugla moderne predstave beskonacnog i u sebi
indiferentnog i nediferenciranog prostora - su brojni. Moda najvaniji je u njegovom pojmu apsolutno tekog i apsolutno lakog
koji kao tela odreduju centar i periferiju sveta koji se okrece oko
polarne ose, ali odreduju i pravce kretanja u sublunarnom svetu
(kretanje nagore i nadole kao prirodna kretanja "prostih tela"). Preostala dva para pravaca prate dve preostale dimenzije tela" irinu i
dubinu, i te tri dimenzije su sve moguce (tu se Aristotel bez ustrucavanja pridruuje pitagorejskim odama triadi, v.De Caelo 268alOIS); razlika izmedju desnog i levog dolazi od pojavljivanja zvezda
na istoku (desno), - to je takode neobicno, jer Aristotel je onda
okrenut ledima Suncu ako mu je istok desno, tako da mu je jug
"gore" a sever "dole" - a time je odredeno i ono to je ispred IV.De
Caelo 308a17, 285bI4-16/; za izvanrednu analogiju osnovnih pravaca i kretanja ivotinja, posebno coveka, te ustrojstva ivog tela
koje ponavlja ustrojstvo sveta, v.De Incessu An. 705a26-706bI6.
37 V.Metaph.992a20-22, Phys.VI.l. Peripateticke argumente protiv
hipoteze nedeljivih linija (bezgranicno mala du?) daje spis "O
nedeljivim linijama". Tu se medutim, ne izlae sama hipoteza.; no,
sudeci po naznakama "nedeljiva linija" bi zapravo bila ideja linije
1;:8eo:.ypo:.~~~<;,v.De Lin.Insec.968alO-14/, idealna linija cija bi
slika bila geometrijska (ili fizicka) linija kojima bi tek pripadala
deljivost. Prava linija ili konusni preseci ne sadre u svom odredenju deljivost vec samo princip izotopije tacaka; svaka tacka. koja
zadovoljava taj princip predstavlja tu liniju. Vec Euklid definie
pravu preko izotopije tacaka (jer da prava za svaku svoju tacku"
.jednako lei"), tako da je linija mesto svake svoje tacke i tako i
nedeljiva (ukoliko je jedna). Geometrijska linija je prikaz, slika,
odredene uniformnosti (ejdetske istovetnosti), a ta ejdetska istovetnost je ideja linije. Ona je nedeljiva (a'to~o<;, smisao bi bio jasniji
da je upotrebljeno a.~Ep~<;,"bezdelno") ne zato to ima jedan ne123

FIZIKA III (dodatne napomene)

deljivi deo vec zato to uopte nema delova (pa ni jedan): ona tek
omogucava delove kao delove pripadne celini u geometrijskoj liniji
koja je njena slika. Peripateticka kritika u De Lineis pretpostavlja
da se radi o geometrijskom atomizmu, pa zato i ostaje kritika geometrijskog atomizma; spis je i po fizikainim pretpostavkama i po
duhu kritike aristotelovski, napisan posle objavljivanja Euklidovih
"Elemenata". Sama teorija o nedeljivim linijama pripisuje se Ksenokratu (po Filoponovom miljenju bez osnova, V. Philop.465.10B; ali, v.Phys.l87al, i Filoponov komentar u kome se teorija bez
ikakve rezerve pripisuje Ksenokratu: v.Philop. 83.19sqq, 84.20sqq.
Aleksandrovo svedocanstvo otklanja ovu prividnu dilemu; "vec
Platon to istrauje, tako da Ksenokrat nije jedini zastupnik nedeljivih linija," v.Simp1.254.19), ali i sam Aristoteije nedvosmislen u
pogledu toga ko je autor: Platon je taj koji se pozvao na nedeljive
linije kao na nacelo linije, i "cesto je to tvrdio" /nOA.A.aKtl;;
'ttSEt,
v.Metaph 992a21-22/, i to upravo u odgovoru na pitanje o mogucnosti pripadanja tacaka linijima, jer 'nedeljiva linija" je nacelo kako
linije tako i tacke ("po odredenju po kome postoji linija, po tom po'Ypa~~~ ta'tt Kat cr'tt'Y~~ ta'ttv, v.ib.
stoji i tacka", e~0'\3 A.cYyou
lin.23-24, ti. na osnovu "nedeljive linije").
43. Dva bezgranicna (nacela); ali v.ib.l87aI7, 203 a15: tu sam
Aristotel jasno povezuje Platonovu teoriju Velikog i Malog sa
svojim pojmom tvari. Suprotno nacelo kod Platonaje Jedno /'to ~v/
a ono se shvata kao ejdetski princip ali i kao princip broja, tako da
je ova Aristotelova primedba van konteksta. Filopon to primecuje i
konstatuje rezignirano da Aristotel uvek i svuda "opovrgava izraz a
ne smisao" /<jxxtVO~EVOV
A.EYX.Et
Kat OU't~V OtaVOtav,v. Philop.
473.21-22/. Isto vai i za Aristotelovo pominjanje dekade, jer
dekada po Filolaju, kao savren broj, "ima mnoga svojstva koja prilice tako savrenom broju, a mnoga svojstva ima i koja nisu njegova ali ih savreni broj mora imati" /v.Philol.A13.1-4/: pitagorejsko
"izgradivanje broja" do dekade ima svoj razlog u njenoj savrenosti, u tom smislu da kod vecih brojeva moe doci samo do
ponavljanja "svojstava" dekade (na stranu religijski pathos pitagorejaca; oni u dekadi zapravo jasno vide brojeve kao uredene u
sistem - u dekadni sistem - a ne kao Aristotel u niz koji se pro124

FIZIKA III (dodatne napomene)

.'j,

duava u beskraj). Otud zaustavljanje na dekadi a ne usled nezavrenosti teorije kako to Aristotel sugerira.
44. U prethodnom Aristotelovo opovrgavanje infinitizma bilo je
usmereno na predstavu bezgranicnog tela, odnosno na ideju
bezgranicnosti sveta kod pretplatonskih fizicara. Ovo opovrgavanje
pak, prvenstveno je dijalekticko, jer obara se samo odredenje
bezgranicnog kao "onoga cemu nita nije spoljanje". U tom smislu
bezgranicno bi bilo sveobuhvatno. To odredenje bezgranicnog je
zapravo Aristotelovo odredenje Celog i Savrenog /'to ()A.OV, 'ta
'tEA.EtOv,v.ib.207a9, 13/ jer to je po Aristotelovom miljenju ono
cemu nita njegovo nije izvan, cemu nita ne nedostaje. Opovrgavanje iz defmicije nije konkluzivno te Aristotel najzad samo
predlae drugu definiciju bezgranicnog: bezgranicno je ono to
uvek ima neto spoljanje. No, to ba nije bezgranicno; to je nezavreno konacno, i to je najzad Aristotelov pojam bezgranicnog:
to je ono konacno koje tei celini i dovrenosti. Jednom statickom
shvatanju bezgranicnog Aristotel suprotstavlja svoje dinamicko
shvatanje.
47. Kao to je kretanje u svojoj odredenosti zahvaceno prvenstveno
kao ejdetski proces, tako je u bezgranicnom ispoljena tvar. Tvar se
pojavljuje kao bezgranicno. Aristotel je radi kompletiranja definicije kretanja skoro usput napomenuo da je ono delotvomost onog
to je nedovreno, ili nedovrena delotvomost, i upravo je ta nedovrenost po njegovom miljenju i razlog to su pitagorejci i Platon kretanje odredili kao drugo st i kao neto neodredeno i bezgranicno. Sada se u okviru analize bezgranicnog tematizuje upravo
taj aspekt drugosti i razlike u svakom kretanju. To je i razlog to se
bezgranicno st analizira odmah u nastavku opte defmicije kretanja.
Jer ona u pojmu nedovrenosti fiksira ono to je u kretanju nezahvaceno ejdetskim, jer a'tEA.El;;bi moralo biti upravo to: ono to
postoji implicirano u teleolokom sklopu kretanja ali nikad ne biva
njime obuhvaceno, dakle ne puko nita svrhe vec njeno prisustvo u
odsustvu: odredivanje koje i jeste kretanje tako dovodi do pojave
bezgranicnog, jer ono, bilo u smislu podele ili pridodavanja, postoji
samo u kretanju odredivanja. Kretanje odredivanja pak, ima tu temeljnu dvostrukost da je istovremeno kretanje logosa i kretanje
125

FIZIKA III (dodatne napomene)

physisa, i iz te dvostrukosti sledi i dvostrukost bezgranicnog: u

podeli bezgranicno se pojavljuje skoro kao produkt deljenja, odnosno kao nemogucnost da se ono zavri (ili da pocne, jer kolaps
deljenja u beskraj nastupa odmah, prvim korakom, poto je "isto
jednom reci i uvek govoriti", v.Zeno.Fr.BI; Simplic.141.5) odnosno
kao mogucnost da se uvek nastavi, dok je u napredovanju vremena
i broja bezgranicno u principijeInoj nezavrenosti kretanja, u tome
da. ono nikad nije celo tako da je tu bezgranicno nekako "delotvomo" prisutno.
Zato pojam bezgranicnog predstavlja sredinji pojam u Phys.IIIIV, prelaz od analize kretanja u Phys.III.I-3 na analizu prostora i
vremena. Ista nacelna suprotnost izmedu oblika i tvari (preko njene
pojave u bezgranicnom) obeleice i Aristotelovu analizu prostora i
vremena.
50. Velicina je nuno opaajna, isto kao i telo, kretanje i vreme.
Neka bezgranicna velicina ne bi se mogla opaati, tako da ne bi ni
bila velicina; no nebo je vece od svega jer sve obuhvata, i ta sveobuhvatnost opaajnog neba je za Aristotela pravi temelj evidencije protiv beskonacnosti. Dokazi protiv beskonacnosti u de Caelo
1.5-7 na koje se nadovezuju dokazi protiv mnotva svetova cine
potpuno jasnom Aristotelovu poziciju: svako posmatranje tela u
kretanju pretpostavlja relativno zatvoren, dakle ogranicen, sistem
tela u kom se to telo nalazi ili to kretanje odvija; u beskonacnom
telu to nije moguce zato to ono nema ni sredinu ni kraj pa dakle
nema po sebi ni referentne tackeza poloaj ili za kretanje tela.
Opaajni univerzum kao sveopte telo zapravo predstavlja u svojoj
konacnosti taj zatvoreni referentni okvir koji kao sistem odnosa
miruje; tavie i posle naputanja Aristotelovog prostornog fmitizma njegova teorija referentnih okvira je zadrana ali u "oslabljenom" smislu nune metodske pretpostavke utoliko to je svako
kretanje shvaceno kao relativno (tako Descartes u Princ.Phil.
pr.21,24,25 odbacuje finitizam prostora ali zadrava referentni okvir prostora, vremena i kretanja, upravo kao to se, po Aristotelovom shvatanju matematike, matematicari "ne slue beskonacnim"
vec im je dovoljno da mogu uzeti bilo koliku velicinu).

126

FIZIKA IV

FIZIKA IV

30

35
208b

1 Jednako je nuno da fizicar poseduje spoznaju o prostoruIkao i o bezgranicnom. Da li on postoji ili ne, na koji
nacin postoji, i ta je? Svi misle da su bica negde -I jer da
ono to ne postoji nije nigde. Jer, gde su jarac-jelen ili
sfmga? - a pored toga ponajvie zajednicka i tavie glavna vrsta kretanj a je kretanje u prostoru koje nazivamo
premetanje /~1.
Velike tekoce sadrane su u pitanju ta je prostor.
Onima koji ga posmatraju na osnovu onog to mu pripada
on se ne pokazuje istovetnim. Pored toga, od drugih I ne
moemo preuzeti ni neko prethodno postavljanje pitanja,
ali ni neko reenje u vezi s prostorom2.
to se tice toga da li prostor postoji, cini se da je to
ocigledno na osnovu uzajamne zamene mesta. Tu gde je
sada voda nalazi se iznova vazduh kad ova izade odatle
kao iz posude, akadkad isti taj prostor zauzima neko dru.go telo. Izgleda zaista da je to I neto razlicito od svega
to u njemu postaje ili to se menja. U onom u cemu je
1

1 'tcmo~je za Aristotela prvenstveno mesto nekog tela odredeno odnosom

tog tela i tela koje ga okruuje, sadri i obuhvata. Dakle, to je mesto nekog tela u nekom drugom telu, a ne "prostor" u smislu trodimenzionalnosti ho 'tP1XTI Ol<i0'ta'tovl koju Aristotel ukljucuje u samo odredenje tela Iv.Phys.204b20; De Caelo.268a7, 247b 19, et al.!, i to (matematicko)
odredenje tela cini i osnov Aristotelovog pojma fizickog tela. Dakle Aristotelov 't61l:o~ pretpostavlja trodimenzionalno telo i utoliko bi "mesto" bilo adekvatniji prevod ovog Aristotelovog termina; ali u konkretnim sintagmama "mesto" smeta i oteava razumevanje, a "prostor" iako nije sasvim adekvatan Aristotelovom topos ima i tu dobru stranu to pojacava
paradoksalno st Aristote10vog stanovita.
2 Ovo je retoricko preterivanje jer Aristotel ima ispred sebe bar tri izgradene teorije prostora: Platonov pojam xropcx. iz "Timaja" za koji i sam Aristote 1 priznaje da je relevantan pokuaj odredivanja tastva prostora
IV.209b 11-171, pitagorejsko-atomisticko
shvatanje prostora kao praznog;
geometrijski pojam ekstenzije IOl<i0'tT)I.la./. Ne stoji zato ni Fi1oponovo:
"samo toliko su rekli, tj. da je prostor praznina ili neka ekstenzija" Iv.
Philop.498.l4-l51

129

FIZIKA IV

10

15

20

25

FIZIKA IV

sada vazduh ranije je bila voda, tako da je ocigledno da je

prostor, odnosno mesto, neto razlicito od oba u cemu i iz
cega se oni menjaju. A i premetanje prirodnih pro stih
tela, kao na primer vatre, zemlje i slicnih, ne I samo da
pokazuje da prostor jest neto vec i da poseduje neku
moe. Svako telo se premeta na vlastito mesto ukoliko
nije spreceno, jedno gore, drugo dole; a to su delovi i vrste prostora: to gore, dole, i svi preostali od est pravaca
prostiranja. A to, tj. gore, dole, desno i levo, I ne postoje
samo za nas. Nama to nije uvek isto vec u zavisnosti od
naeg poloaja, kako se okrenemo, post~e ovo ili ono upravo zato cesto je isto i desno i levo, i gore i dole, i
spreda i straga - ali u prirodi je svaki od njih ogranicen
odvojeno lod drugihi. Gore nije neto slucajno vec je to
ono gde se premetaju I vatra i ono to je lako; isto tako,
i dole nije neto slucajno vec je to ono gde su teka tela i
tela od zemlje, jer oni se medjusobno ne razlikuju samo
po poloaju vec i po svojoj moci 10t)ro~et/. Ocituju to i
matematicki Ipredmeti/4: mada nisu u prostoru, oni ipak
na osnovu svog poloaja u odnosu na nas poseduju ono
to je desno ili levo, kao neto to se tek tako I naziva usled poloaja prema nama, ali po prirodi ne poseduju
nijedan od tih lodnosa!. Takodje, oni koji tvrde da postoji
prazno govore o prostoru, jer prazno bi bilo prostor lien
tela.

30

35
209a

,.
\

3 8uvc'l.lte; je ovde u smislu: priroda, odredenost, ukoliko je prostor/mesto

odreden s obzirom na telo koje u njemu prirodno moe biti, ali i obratno:
't01tOe; je ontoloki odredeno me sto prirodnog tela utoliko to su pravci
nagore i nado le odredeni ponaosob kao postajanje i propadanje: kretanje
nagore je postajanje anadole je propadanje, i utoliko to se naredna sfera
u kretanju nagore u odnosu na onu ispod nje odreduje kao njena delotvornost (tako je delotvornost vode vazduh, avazduha vatra koja je najblia
netelesnom i onom to je cista delotvornost).
4 Ovo je zakljucak ex contrario, jer da matematicki predmeti ne postoje
po sebi pa da u skladu s tim i prostorni odnosi bivaju odredeni samo u odnosu prema nama, a prirodna tela ukoliko. vec i postoje po sebi moraju i
mesta imati po prirodi odredena a ne relativno.
130

.:,0:'):

va~tC;1 prostora bila zadivljujuca i I ranija od svega, jer

ono bez cega nita drugo ne postoji a to I postoji bez
icega drugog, to je nuno prvo. Jer prostor ne propada
kad propada ono to je u njemu.
Ali postavlja se sledece pitanje: ako prostor postoji,
ta je on? Da li je on neka telesna masa, ili neka druga
priroda? Najpre treba J?0traiti njegov rod. On poseduje
tri I dimenzije 10ta<J'[TJ~a'[a/, - duinu, irinu i visinu kojima se ogranicava svako telo. Ali nije moguce da prostor bude tel06, jer Ikad bi bio teloi, dva tela bi bila u istom. Potom, ukoliko postoji prostor ili mesto tela, ocito je
da postoji i za povrinu i za ostale granice7. Tu ce odgo-

5 Ovaj i sledeci argument svode se na endoksa, jer niti Aristotel misli da

je prostor praznina niti da je Hesiodova vizija Haosa /v.Hesiod. Theog.
116-117/ anticipacija pojma prostora; pozivanje na endoksa ima smisla
utoliko to i oponenti, kao to se i pokazuje, moraju misliti da je prostor
neto (pa bilo to "neto" i praznina) i tavie takvo "neto" bez koga nita
ne moe ni postati ni postojati, ako je tacan oti endokson da sve to jest
jest u prostoru.
6 Argument je skracen i pogrean. Zakljucuje se iz defmicije tela: svako
telo je trodimenzionalno, prostor je trodimenzionalan, dakle prostor je telo; ali to nije moguce, i td.; no, bar sledi to da nije ni telesan ni netelesan,
ali to je opet nemoguce.
7 Tj. za liniju i za tacku. Do ib.a13 razvija se zapravo pripremno odredenje prostora kao granice jer da tacka, linija, i povrina ne mogu biti u prostoru kao u necemu razlicitom od sebe: ne razlikuje se tacka i mesto/prostor tacke !'tte; ouv 8taq>Clf)<icnYlxije; Kat 'tOlU.Klle; 0'tty~~e;, v.
Philop.507.11-12/ .
131

I~
/;~y

~.

Na osnovu ovih razloga moglo bi se prihvatiti da je

prostor neto razlicito od tela, i da je svako opaajno telo
u prostoru. Cini se takodje da Hesiod51 pravo govori kad
postavlja Haos na prvo mesto, jer veli:
"pre svega postade Haos,
a odmah potom Zemlja irokih grudi",
jer da je neophodno da najpre nastane mesto za bica.
Razlog je tome njegovo uverenje koje deli s mnogima da
je sve negde, tj. u prostoru. Ako je tako, tada bi moc 10-0-

'.

FIZIKA IV

FIZIKA IV

10

15

20

25

30

varati isti dokaz: tamo gde su ranije I bile povrine vode,

sad ce iznova biti povrine vazduha. Medutim, ne moemo napraviti nikakvu razliku izmedju tacke i prostora
tacke, tako da prostor, ako nije razlicit od nje, nije razlicit
ni od neke druge /granice/, niti je prostor neto drugo
pored svega toga. Ta cime bismo uopte mogli smatrati
prostor?! On ne moe biti neki element, niti moe I postojati na osnovu elemenata kad ima takvu prirodu da ne
pripada ni onom to nije telesno ni onom to je telesno.
On ima velicinu, a nije nikakvo telo; elementi pak, opaajnih /stvari/ jesu tela, dok na osnovu onog to je
umstveno ne postaje nikakva velicina. Pored toga, uzrokom cega medju bicima bi se prostor mogao smatrati?
I Njemu ne odgovara nijedna od cetiri vrste uzrocnosti.
On nije /uzrokJ ni kao tvar bica - jer na osnovu njega
nita nije zadobilo postojanje - niti kao oblik, ili odredenje stvari, niti kao svrha, niti on pokrece bica. Uz to,
ako je i on sam neko bice, gde ce biti? Zenonova aporija8
zahteva neki odgovor. Ako je svako bice u prostoru,
I ocito je da ce postojati i prostor prostora, i tako u beskraj. Takodje, kao to je svako telo u prostoru, tako je i u
svakom prostoru telo. Kako onda moemo govoriti o
onom to se navodno povecava? Nuno je da se na osnovu toga i prostor povecava zajedno s tim, ako prostor necega nije ni manji ni veci od toga. Zbog svega toga Inuno je zapitati se ne samo to ta je prostor vec i to da li on
uopte postoji.
2. Ali poto se o necemu govori "po sebi", a s druge
strane "po drugom", onda je i prostor s jedne strane zajednicki, prostor u kome su sva tela, a s druge vlastiti
prostor u kome je neto najpre. Mislim na primer na to da

8 Zenonova aporija usmerena ovog puta protiv mnotva dokazivanjem da

neto mora biti u nekom prostoru, ovaj u nekom drugom, i tako ad infinitum. Filopon takvu interpretaciju navodi'samo kao verovatnu, jer da "ne
moemo jasno reci kakva je bila namera ove Zenonove aporije" hi. 1300t..6i.tevo<;; ... 'too'to ~n;6pel,v.Philop.513.12/.

132

35
209b

10

15
1.'

20

si ti u nebu zato to si u vazduhu, a ovaj je u nebu, i da si

u vazduhu zato to si I na zemlji, te slicno tome da si na
njoj zato to si na ovom mestu 1 koje ne obuhvata nita
vie do tebe. Ako je prostor zaista to to kao prvo obuhvata svako telo, tada bi on bio neka granica, tako da bi
se moglo uciniti da je prostor oblik ili oblicje svakog
pojedinacnog /tela/ pomocu koga se ogranicava velicina, i
daje on tvar te velicine. Jer to je I granica svakog pojedinacnog /tela/; no, tako izgleda da je prostor prostiranje
velicine /8tacr'tT]Ila. 'toU IlEye6ot>c,;/, tvar. Jer to je razlicito od velicine, i to je ono to oblik obuhvata i odreduje,
na primer povrinom ili granicom; a takvi su tvar i to neodredeno. Kad se I od lopte oduzme granica i sva njena
svojstva, ne preostaje nita drugo pored tvari. Zato i Platon tvrdi u "Timaju" da su tvar imesto ist09. Jer to to je
sposobno da primi oblik, i mesto, jest neto jedno te isto.
Mada Platon na razlicit naciniO govori o tome to je
sposobno da primi /oblike/ tamo i u takozvanim I "nenapisanim ucenjima", ipak tvrdi da su prostor i mesto isto.
Svi dodue kau da je prostor neto, ali samo je on pokuao da kae ta je prostor.
Ukoliko se to na osnovu ovog istrauje s pravom bi se
moglo uciniti da je teko saznati ta je prostor, ako on zaista jeste jedno od ta dva, tj. tvar ili I oblik. Ovi i inace
zahtevaju posmatranje koje se do vrha uspelo, i nije ih lako spoznati odvojeno jedno od drugog. Medutim, nije

9 V.d.n., na st. 177 (na kraju Phys.IV).

10 Ni u "Timaju" /v.Tim.52b-d/ prelaz od tvari, tj. od "prihvatiteljke postajanja" , na prostor nije izveden ni eksplicitno ni jasno. Prostor se uvodi
bez pripreme i obrazloenja, ali se i pored toga ne moe poistovetiti sa
tvari. Tvar prima oblike, a prostor po analogiji sa njom prima osnovna tela: analogija je osnovana na tome to tvar prima oblike tako to ne prima
njih same vec njihove slike, kao to i prostor prima tela ne primajuci njih
jer i ona su slike pravilnih poliedara koji ejdetski prethode konstituciji
prostora i tela u prostoru.

133

FIZIKA IV

25

30

35
210a

teko shvatiti da prostor ne moe biti nijedno od ta dvall.

Oblik i tvar se ne odvajaju od stvari, a prostor se moe
odvojiti: onaj u kome je bio vazduh, u njemu iznova kao
to rekosmo postaje I voda kada voda i vazduh medusobno zamene mesta, a isto je i sa ostalim telima, tako da
prostor pojedinacnog tela nije ni deo ni stanje vec je
odvojen. Izgleda da je prostor neto slicno posudi, jer
posudaje prenosivi prostor /1;cmoc;; ~E'ta<t>opTJ'toc;;/: posuda
nije I nita to pripada stvari. Dakle, ukoliko je odvojiv
od stvari utoliko nije oblik, a ukoliko obuhvata utoliko je
razlicit od tvari. S druge strane cini se da je bice samo negde, i da je neto drugo izvan njega. (Platon treba da
kae, ako treba napraviti tu digresiju, zato oblici i brojevi nisu I u prostoru, ako prostor zaista jest to to ucestvuje, bilo da je to to ucestvuje I to Veliko i Malo, ili
tvar kao to u "Timaju" stoji.) Zatim, kako bi se neto pomeralo ka svom vlastitom mestu, ako je prostor tvar ili
oblik? Nije moguce da prostor bude ono u cemu nema ni
kretanja, ni tog gore ili dole. Prema tome, prostor I treba
traiti u takvim Istvarima/12. Ako je pak prostor u sebi - a
mora biti ako je oblicje ili tvar - tada ce prostor biti u pro-

FIZIKA IV

10

15

20

25
11 Poenta ovog stava koji sumira dijalektiku oblik-tvar na pojmu prostora
je u tome da se prostor ne moe shvatiti ni kao oblik ali ni kao tvar, jer se
ni prirodno telo ne moe shvatiti ni kao cist oblik ni kao tvar vec kao njihovo jedinstvo i celina /'to <JuvoAov/. Prostor je, kao granica, slican obliku jer i oblik odreduje i ogranicava; ali ukoliko kao takva granica prima
razlicita tela u sebe on je pre kao tvar, po svojoj indiferenciji i amorfnosti.
Prostor je slika ejedetskog odnosa, odnosa eioo~ - {lAT], i kao takav, kao
slika, on je opaajan. To je slika koja tei da bude ce lina tog odnosa, energeia u kojoj je tvar svladana i ukinuta, ali koja ostaje u toj tenji doklegod
postoji kao prostor. Time Aristotel uspeva da temeljnu razliku izmedu
mogucnosti i delotvomosti koja nosi njegov pojam kretanja ugradi u teoriju prostora. "Gore"je puna delotvomost vatre (i ajtera u nebeskim sferama), "dole" je zemlja kao suprotnost tome: po sebi nepomicna, mracna i
hladna.
12 Tj. u onima u kojima postoji kretanje, i razlika izmedu gore i dole. Nije
tavie moguce ni opaati prostor nezavisno od tela i njegovog kretanja.
134

staru. I oblik i to neodredjeno menjaju se i krecu zajedno.

sa stvmju, te nisu uvek u istom vec su tamo gde je i stvar.
Prema tome, lako je prostor oblik ili tvari postojace prostar prostora. Zatim, kad iz vazduha postane I voda, njegov yrostor je propao, jer postalo tela nije u istom prostoru. Staje onda to propadanje? Dakle, receno je na osnovu
cega je nuno da prostor bude neto, i opet na osnovu cega bi se moglo dvojiti o njegovom bivstvu.
3. Posle ovoga valja shvatiti to na koliko se nacina govori da je neto u necemu. 13 I Na jedan nacin Igovori sei
kao to je prst u ruci, i uopte deo u celini, na drugi kao
to je celina u svojim delovima, jer celina ne postoji nezavisno od svojih delova; na drugi opet kao to je covek u
ivom bicu, i uopte vrste u rodu; na sledeci kao to je
rodu u vrsti, i uopte deo vrste u svom I odredenju. Zatim, kao to je zdravlje u toplom ili u hladnom, i uopte
oblik u tvari. Zatim, kao to su u Kralju helenske Istvari/,
i uopte u tom to prvobitno pokrece. Zatim, kao to je
neto u dobru, i uopte u svojoj svrsi, a to je ono radi-cega. Anacin glavniji od svih ostalih: kao to je neto u posudi, i uopte u prostoru.
Moglo bi se postaviti pitanje da li neto moe biti
samo u sebi, ili nita ne moe /biti u sebil vec je sve ili nigde ili je u drugom. No to je neto dvoznacno: neto je

13 Tj. na koji nacin je neto kao razlicito u drugom kao razlicitom. Aristotelova analiza tog biti-u-necemu prati cetverostruki smisao kauzaliteta
(tvar, oblik, pokretac, svrha) jer neto je u necemu kao u svom uzroku
utoliko ukoliko je uzrok ono u cemu je utemeljena mogucnost njegovog
bica i njegovog tako-bica. Tako je deo u celini kao tvar, a celina je u svojim delovima kao oblik jer ona je ejdetski uzrok svih svojih delova; delovi
odredenja su tvar odredenja; zdravlje je kao oblik i kao svrha prisutno u
toplom i hladnom (na primer, kao njihova proporcija ili simetrija); pokretacki uzrok ima u sebi ono to stavlja u pokret; neto je u necemu kao u
svojoj svrsi zato to ga svrha obuhvata i odreduje. No biti u necemu kao u
prostoru ne znaci biti s tim u kauzalnom odnosu: prostor nije uzrok onog
to je u njemu ni u kom od izdvojenih vidova kauzaliteta, a ipak je biti-unecemu kao u prostoru primarni smisao tog biti-u.
135

FIZIKA IV

takvo ili po sebi ili na osnovu drugog. Kad to u cemu je

neto i to to je u tome predstavljaju delove celine, tada
se moe reci daje celina u sebi. Tada se o njoj govori na
osnovu njenih delova, kao to se kae da je neto belo
30
zato to I mu je povrina bela, ili da je uceno zato to
poseduje razum. Amfora ne moe biti u sebi, niti vino to
moe: amfora mora biti amfora vina. Jer oba, i to to je u
necemu i to u cemu je ovo, delovi su istog. Dakle na taj
nacin neto moe biti samo u sebi a prvobitno ne moe.
210b Na primer, belo je u telu, jer povrina I je na telu; nauka
je pak u dui. Na osnovu toga postoje oni nazivi koji su
samo delovi, kao to je to u coveku - amfora pak, i vino
nisu delovi kad postoje odvojeno vec kad su zajedno;
upravo zato, kad su to delovi, celina mora biti u sebi. Na
5
primer, belo je u I coveku zato to je u telu, a u njemu je
zato to je na povrini; ali u njoj vie nije na osnovu drugog. To dvoje, povrina i belo, razlikuju se po vrsti, i svako od njih ima drugu prirodu i moc. Ako se to ispituje po
primerima, vidimo da nita nije u samom sebi u smislu
nekog od navedenih odredjenja; ali i na osnovu dokaza
IA.(yyU}I jasno je I daje to nemoguce. Jer obe stvari mora10
le bi biti i jedno i drugo, na primer amfora bi morala biti
posuda i vino, a vino i vino i amfora, ako je zaista moguce da neto bude u samom sebi. Dakle ako jesu jedno u
drugom, tada ce amfora primati vino ne ukoliko je sama
15
vino vec ukoliko je amfora, I a vino ce se nalaziti u amfori ne ukoliko je samo amfora vec ukoliko je vino. Ocigledno je onda da se on("o bicu razlikuju 14. Odredenje

14 Razlika po bicu IKa:ta 'ta ven I omogucava prostorni odnos koji je

zato postavljen upravo kao nepostojanje odnosa jer bi neka veza bica izmedu stvari i njene okoline ukinula njihov odnos kao prostorni, ~. kao
cistu razliku njihovog bica. Ovaj stav sumira razvoj u aporetici prostora,
jer on nije ni oblik ni tvar ali ne moe se uklopiti (upravo zato) ni u neki
od vidova uzrocnosti utoliko to bi vec mogucnost uzrocnog odnosa ukinula ovu razliku bica koja nosi prostorni odnos. Medutim, kako uzroci
postoje na delu samo u kretanju kao UZIokovanom svrhovitom ejdetskom
procesu, to je prostor nuno nepokretan; no bice svega to se krece jest
136

FIZIKA IV

20

25

30

211 a

toga u-cemu razlikuje se od odredenja tog u-tome. Medutim, Ine to ne moe biti u sebil ni po prilucenosti, jer tada
ce dve Istvaril biti istovremeno u istom: sama amfora ce
biti I u sebi ako ono cija je priroda sposobna da primi
Inetol moe biti u sebi, i bice pored toga ono to moe
primiti, na primer, vino, ako je to ono to moe primiti.
Ocigledno je da je nemoguce da neto prvobitno
Infx;)'WX'/ bude u sebi. to se tice Zenonove aporije15, odnosno toga da ce prostor biti u necemu ako jest neto, ...to
nije teko reiti. Nita ne sprecava da taj prvi prostor
bude u necemu drugom, I ali da u tome ne bude kao u nekom prostoru vec kao to je zdravlje u toplom kao stanje,
a toplo u telu kao svojstvo. Nije nuno da se ide u beskraj. Jasno je i sledece: poto posuda nije nita od onog
to je u njoj - jer, to to je prvobitno u necemu i to u cemu
je ovo jeste neto razlicito prostor ne bi bio ni tvar ni
I oblik nego bi bio razlicit od njih. Oni, i tvar i oblik, jesu
neto od onog to jest-u Inecemul. Neka time bude zavreno izlaganje same tekoce.
4 to se tice toga ta je uopte prostor, to bi moglo biti
jasno na sledeci nacin. U vezi s prostorom treba da najpre
dokucimo sve ono to kako izgleda njemu zbilja 10-.1..118wC;1 pripada po sebi. Mislimo da je prvi prostor I ono to
obuhvata i to sadri ono ciji je to prostor, te da on nije
nita to pripada stvari; takodje, mislimo da taj prvi pro-

odnos je slika odnosa 1)A.1l-ei

. Zato ga Aristotel poredi sa posudom
samojekretanje
tako da
je bice
stora
ensprostornog
imaginarium:
prostorni
koja
indiferentna
prema
tom' .'to
je zapravo
u njoj: kod
odnosa
indiferencija obuhvacenog i obuhvatajuceg mora biti obostrana: dodir u zajednickoj granici ne dovodi ni do kakvog delanja ili trpljenja jednog od strane drugog, ako oni treba da budu u prostornom odnosu.
15 V.ib.209a23. Isti Zenonov argument o beskonacnom nizu prostora koji
su jedan u drugom; ni ovde nije naglaena poenta Zenonovog dokaza koja
je u tome da prostor ne postoji ako je ovaj niz beskonacan Iv.Simp1.562.31
to je u osnovi i Aristotelovo miljenje: zadnji prostor, zajednicki prostor
svih tela, ogranicenje i ne nalazi se u nekom prostoru vecem od sebe Ger
nema takvog).

PI
..

137

FIZIKA IV

FIZIKA IV

10

15

20

25

stor nije ni veci ni manji, da ostavlja pojedinacnu Istvarl i

da je od nje odvojiv; pored toga, svaki prostor poseduje
to gore i to dole, i svako telo se po prirodi premeta u vlastiti prostor ili u njemu I miruje, a to cini ili nagore ili nadole. Poto je to ustanovljeno, treba razmotriti to to je
preostalo. Jer ovo ispitivanje treba sprovesti na taj nacin
eda bi se: odredilo tastvo ltD 'ti ecr'T.lvl prostora, reile
tekoce, i da bi ono to se samo mni kao neto to pripada
prostoru bilo ono to mu pripada IzaistaI, i da I bi se najzad jasnim pokazao uzrok tekoce i svih tih pitanja u vezi
s njim. Tako bi bilo najbolje pokazati svaku Istvar/.
Prvo treba imati na umu to da se prostor ne bi ni istraivao a da ne postoji prostorno 11Ca'ta 'tonovi kretanje.
Jer ponajvie zato to se vecno krece mislimo da je i Nebo u prostoru16. Jedna vrsta tog kretanja I je premetanje
a druga je rast i smanjivanje; medutim, neto menja Imestol i prilikom rasta i smanjivanja, tj. ono to je ranije bilo
ovde, iznova se premestilo u manji ili u veci Iprostor/. A
ono to se krece je s jedne strane takvo po sebi delotvorno, a s druge priluceno. Priluceno je ono to se po sebi
moe I kretati, kao delovi tela ili klin u brodu, ili ono to
se Ipo sebil ne moe kretati vec je uvek priluceno lu kretanjul, kao belina ili nauka. Jer to menja svoje mesto tako
to ga menja ono u cemu se nalazi. Kad kaemo da je
neto u Nebu kao u prostoru kaemo to zato to je to u
vazduhu, I a ovaj je u okviru Neba; a pod tim liU vazduhu" ne mislimo daje u svom vazduhu vec kaemo daje u
vazduhu preko njegovog kraja i tog to ga obuhvata - jer

16 Ali Nebo nije u prostoru, tako da je kod njega taj zakljucak na osnovu
kretanja pogrean: Aristotel to podrazumeva kad u nastavku govori o premetanju /<t>opct/, povecavanju i smanjivanju, ali ne i o kruenju Neba 11(1)dcxpoptCi.l. To da se prostor "ne bi istraivao" kad ne bi bilo kretanja u
prostoru znaci toliko da uopte ne bismo "doli do misli o prostoru"
/nOeev ei.c; tVVOtCi.v ()A.w<; 1jA.eOlleV, v.Philop.543.28/ da nema kretanja, tj.
promene mesta. Aristotel precizira ovu prornenu koja je apriori prostora:
ona mora biti promena koja je delotvomo po sebi/'f(a.e a:irro evepet<;t, v.
ib.lin.17/ jer jedino takva promena dovodi do predstave o prostoru.
138

30

kad bi sav vazduh bio njegovo mesto, tada prostor koji

necemu pripada i to samo ne bi bili jednaki, a izgleda da
su zapravo jednaki i da je takav prvi prostor u kome je
neto. Kad to to obuhvata17 nije odvojeno vec I neprekidno IcruVf.XE9, tada se ne kae da je Itelol u tome kao u
prostoru vec kao deo u celini; a ukoliko je to to obuhvata
odvojeno ali prianja, tada je telo u prvoj krajnosti lecrxa-

35

211b
5

10

15

'tu/ tog to obuhvata to nije ni deo toga to je u njemu

niti je vece od njegovog prostiranja/8tacr't~Jl(J.'toc;1 vec je
isto. Krajevi onog to jedno drugom prianja u istom su. I
I tada se telo ne krece u njemu
ukoliko je neprekidno,
vec zajedno s njim, a ukoliko je odvojeno krece se u njemu. Bilo da se krece to to obuhvata, ili da se ne krece,

I to ne menja nita na

stvari18.

Vec iz toga je jasno to ta je prostor. Uopte, prostor

mora biti jedno od sledeca cetiri19: ili oblicje, ili tvar, ili
neko prostiranje koje je izmedju krajeva, ili sami krajevi
ako ne postoji nikavo prostiranje mimo velicine tela koje
se nalazi u prostoru. I Jasno je da prostor ne moe biti prva tri. On je naizgled oblicje usled toga to obuhvata jer
krajevi tog to obuhvata i tog obuhvacenog su u istom.
Oba su granice, ali nisu granice istog: oblik je granica
stvari, a prostor je granica tela koje obuhvata. Us led toga
to se cesto I menja to to je obuhvaceno i odvojeno dok
miruje ono to obuhvata, kao to iz posude izlazi voda,
cini se da je prostor neko prostiranje izmedju /krajeva I
kao da je neto razlicito od tela koje se premeta. Nije
medutim tako, vec u njega dospeva bilokoje telo koje se

17 V.d.n., na st. 178.

18 U tekstu nailazimo i na sledece redove (lin.bl-5 u izdanju I.Bekkera):
"Takode, kad nije podeljeno govori se o tome u stnislu dela u celini, kao
to je videnje u oku ili ruka u telu; a kad je podeljeno, govori se o tome
kao o vodi u buretu ili o vinu u vrcu: jer nika se krece sa telom a voda u
vrcu". Tu se ponavlja ono to je vec receno na ib.a29-36; Simplikije i Filopon prihvataju tekst s rezervom da se radi o "tautologiji" /v.Simpl. 570.
28, Philop.546.22-24/.
19 V.d.n., na st. 179.
139

FIZIKA IV
20

premeta i

I kome je prirodeno da bude u dodiru. Kad bi

postojalo neko prostiranje kome je prirodeno da postoji

po sebi i koje miruje IIlEvovl, tada bi u istom bilo bezbroj
prostora, jer kad voda ili vazduh menj~u mesto isto ce
25

30

35

212a

10

140

FIZIKA IV

kao sva voda u posudi.

ciniti svi delovi u Celini 11:4) ~:fA.~1
Istovremeno
i prostor ce menjati mesto, tako da ce
postojati neki drugi prostor prostora, I te ce istovremeno
biti mnotvo prostora. Ali ne postoji neki drugi prostor
dela u kome se ovaj krece kad citava posuda menja
mesto, vec je to isti prostor. Vazduh, voda, ili delo vi vode
zamenjuju mesta u onom u cemu su a ne u prostoru u
kome postaju i koji je deo prostora koji je prostor citavog
Neba. Tvar I bi se mogla smatrati prostorom kad bi se to
posmatralo u necemu to miruje i to nije odvojeno vec
neprekidno. Kao to, ako se neto podrugojacava, postoji
neto to je sada belo a nekad je bilo crno, ili je sada
tvrdo a nekad je bilo mekano - upravo zato i kaemo da je
tvar neto - tako, cini se, i prostor postoji na osnovu neke
slicne predstave Icj)cw1:O:'.O'tO:'.C;/; Ijedina je razlika u tome
to ona postoji zato to je sada voda ono to je bilo vazduh, a prostor zato to je sada voda tu gde je bio vazduh.
Ali, I kao to je receno u prethodnim izlaganjima, tvar nije ni odvojiva od stvari niti obuhvata, a za prostor vai i
jedno i drugo.
Ako prostor nije nijedno od ta tri, ni oblik, ni tvar, ni
neko prostiranje koje uvek postoji kao razlicito od stvari
koja se premeta, I nuno je da bude to preostalo cetvrto,
granica tela koje obuhvata (i na osnovu koje se ono povezuje s tim to je obuhvaceno). Pod tim "obuhvaceno telo"
mislim na ono to je pokretno u smislu premetanja. Izgleda kao neto veliko i teko shvatiti prostor usled toga
to se tu uzgredno pojavljuju tvar i oblicje, i usled toga
to se premetanje tog to se krece I zbiva iako miruje to
to ga obuhvata. Izgleda kao da prostor moe biti neko
prostiranje izmedju koje se razlikuje od velicina koje se
krecu. Ovoj navodnoj teini doprinosi poneto i vazduh
koji je naizgled neto netelesno. Naime, izgleda kao da

15

20

25

30

prostor nije samo te granice posude vec i to izmedju, kao

neto prazno. No kao to je posuda I neki prenosivi prostor, tako je i prostor neka nepokretna posuda. Zato, kad
se krece ili menja neto to je unutar neceg to se krece,
kao brod na reci, tada se ono slui tim to ga obuhvata
pre kao posudom nego kao prostorom. Prostor tei da bude nepokretan20. Upravo zato je pre citava reka prostor,
jer je kao cela nepokretna.1 Dakle, prva nepokretna granica onog to obuhvata, ... to je prostor. Usled toga se srednji deo Neba21 i krajnji deo u odnosu na nas njegovog
kruenja cine u pravom smislu reci vie nego sve, s jedne
strane gore, a s druge dole, jer sredinji deo vecno miruje,
a krajnji deo tog to krui takodje miruje zato to je uvek
isti22. Poto I je Iako ono to se po prirodi premeta nagore, a teko nadole, tada je granica koja obuhvata u odnosu
na sredinu dole, a to je i sama sredina, a ona koja obuhvata u odnosu na to krajnje jeste gore, i to je samo to krajnje. Zbog toga se cini da je prostor neka ravan lem:n:e'&ovi i takoreci posuda, ono to obuhvata. Takodje, prostor je zajedno 1&110:'.1 sa I stvari jer granice postoje zajedno s tim to je ograniceno.
5 Dakle u prostoru je ono telo za koje postoji neko
spoljanje telo koje ga obuhvata; ono za koje to ne postoji
nije u prostoru. Zbog toga, kad bi voda bila takvo telo,
njeni delovi bi se kretali - jer obuhvataju jedni druge - a

20 Prostor je bio odreden kao vlastita najblia granica obuhvatajuceg tela;

do ovog preciziranja dolazi zbog mogucnosti relativnog kretanja tela u
kome se nalazi drugo telo kao u svom prostoru. Prostor je prva nepokretna
granica, dakle prva konstantna "celina" obuhvatnog tela relativna u odnosu na telo koje se krece. Referentne tacke koje najzad odreduju zajednicki
unutarsvetski prostor su centar Sveta i Nebo, dole i gore, obe nepokretne
(centar Sveta apsolutno, a Nebo kao celina u kruenju o iste tacke, oko
centra Sveta).
21 To je centar Sveta, mesto apsolutne teine, sredite Zemlje i sama
Zemlja kao centar Sveta; krajnji deo Sveta je Meseceva sfera, konkavna
povrina te sfere kojaje nepokretna u odnosu na Centar na nas.
22 V.d.n., na st.180.
141

FIZIKA IV

35
212b

10

15

20

FIZIKA IV

sva voda bi se u jednom smislu kretala a u drugom 'ne bi.

Kao celina to istovremeno
ne menja mesto i krece se
I ukrug - jer ovaj prostor je prostor delova - ~. ne krece
se ni nagore ni nadole vec se neki /njegovi delovi/ krecu
ukrug, anadole i nagore krece se sve ono to ima neku
/razliku/ gustine ili retkoce. Ali, kao to je recen023, neto
je u prostoru po mogucnosti a drugo po delotvomosti.
Zbog toga kad je I neprekidno to to ima slicne delove, ti
delovi su po mogucnosti u prostoru, a kad su odvojeni ali
prianjaju slicno nekoj hrpi, tada su u prostoru po delotvomosti. Neto je samo od sebe u prostoru - na primer, svako telo koje je pokretno bilo u smislu premetanja ili povecavanja negde je samo po sebi, a Nebo, kao to je rec-

25

30

en024,
zaista ne
celoobuhvata
nije negde
nijedno
niti)eI telo;a
u nekom
ukoliko
prostoru,
se kreceakoutoga

liko je i prostor za svoje delove, jer u njemu se jedan deo

nadovezuje na drugi - a drugo je takvo po prilucenosti,
kao dua ili Nebo. Njegovi delovi su na neki nacin svi u
prostoru poto jedan kruno obuhvata drugi. Zato se ono
gore dodue krece ukrug, ali Sve nije nigde. Samo to "negde" I jest neto, te mora postojati jo neto drugo pored
toga u cemu Ije neto/, neto to obuhvata. A pored Svega, tj. Celine, ne postoji nita izvan Svega, i zato je u Nebu sve. Jer Nebo je svakako Sve. Prostor nije Nebo vec je
on neto poslednje u Nebu to je u dodiru /an;'to~evov/ s
lom koje se krece. I Zato je zemlja u vodi, voda u vaz-

35
213a

23 V.ib.21IaI7-bl.
24. V.ib.a23. "Nebo", opet kao Svet, sublunami Svet cetiri elementa, Svet
nastajanja i propadanja. oUpav6~ kod Aristotela ima tri znacenja: I) sfera
stajacih zvezda koja obuhvata Svet; 2) planetarne sfere koje su izmedu
sfera stajacih zvezda i Meseca; 3) Svet kao celina, Sve ha 1r.O.v/ koje u
sebi obuhvata i I) i 2) i sublunarni predeo, ~. ovo-ovde ha E1ltO.U8a./ gde
je i Zemlja kao centar Sveta /v.De Caelo.278blO-22/. Treci smisao "Neba" je zapravo sveopte telo obuhvaceno zadnjom ophodnicom ha neplex.6t..tevov O'WJlO. imo 'tTic; EO'x.a'tTJ~ nepl<Pq:x:t.~/. Medutim ovde je prisutno suavanje znacenja pod 3) utoliko ukoliko Svet obuhvata sfera u kojoj
je Mesec.
142

10

duhu, ovaj u ajteru, a ajter u Nebu. Nebo nije vie ni u

cemu drugom.
Ukoliko se o prostoru govori na taj nacin jasno je na
osnovu svega ovoga da se razreav~u sve tekoce. Nije
nuno da se prostor povecava zajedno /s telom/, niti da
postoji prostor tacke, I niti da dva tela budu u istom prostoru, niti da prostor bude neko telesno prostiranje - jer
meduprostor, kakav god da je on, jest neko telo a ne neko
telesno prostiranje. Takodje, prostor je i negde, no ne u
tom smislu da je u nekom prostoru vec kao granica u tom
to je ograniceno. Nije svako bice u prostoru vec je to samo pokretno telo I Razlono je to to se svako /telo/ premeta u vlastiti prostor - jer ono to sledi i to je u dodiru
ne cini to pod prisilom vec zato to je srodno; ono to je
sraslo ne trpi, a ono to je u dodiru i dela i trpi jedno od
drugog. I svako telo, ne bez razloga, prirodno miruje u
vlastitom prostoru. To vai i za deo koji je u prostoru kao
vazduha.
Istonatako
se ikao
vazduh
I vode
odeljiviili deo
u odnosu
celinu,
kad seodnosi
pokreneprema
deo
vodi: kao da je jedno tvar a drugo oblik. Voda je tvar vazduha, a vazduh je kao neka delotvomost. Jer voda je vazduh po mogucnosti, a vazduh je po mogucnosti voda ali
na neki drugi nacin25 To valja razgraniciti I kasnije; za
ovu priliku nuno je bilo reci ovo a ono to je sada nejasno receno, tada26 ce biti jasnije. Ako je isto i tvar i usvrhovljenost - jer voda je oba, no jedno je po mogucnosti a
drugo po usvrhovljenosti - ono bi se na neki nacin prema
celini odnosilo kao deo. Zato te stvari stoje u dodiru27; o
srastanju /cru~cjroO'tC;/ je rec kad su obe delotvomo I neto
jedno.
Toliko o prostoru, o tome dajest itajest.
6 Iz istog razloga kao kod prostora treba prihvatiti da

25 V.d.n., na st. 182.

26 Verovatno u izlaganjima u De Gen.et Cor.318bI9-33 (tako Filopon, i
za njim Ross).
27 V.d.n., na st. 182.
143

FIZIKA IV

15

20

je zadatak fizicara i istraivanje praznog: da li postoji ili

ne postoji28, na koji nacin postoji, i ta je? Usled stavova
koji se prihvataju ovo pitanje I sadri skoro istu meru nepouzdanosti odnosno pouzdanosti. Oni koji tvrde da
prazno postoji postavljaju ga kao neki prostor ili kao posudu: ono izgleda kao ispunjeno kad sadri masu IC"{1Cov/29
koju moe primiti, a kao prazno kad je lieno te mase,
kao da su istovetni prazno, puno i prostor, mada im bit
110 et wnl nije istovetna3o. Ovo ispitivanje treba I zapoceti shvativi najpre ta tvrde oni po kojima postoji prazno, i oni koji to s druge strane poricu; kao trece Itreba
razmotriti! opte mnjenje o tome. Oni koji pokuavaju da
pokau kako prazno ne postoji ne opovrgavaju ono to

28 Ovo je retoricka simetrija prema ib.208a29-30 (Aristotel ce je ponoviti

i povodom pojma vremena, na ib.217b31-33); Aristotelova argumentacija,
kad je prazno ha K:EVQvl u pitanju, svodi se na opovrgavanje pretpostavke
postojanja praznine (kod atomista i pitagorejaca) tako da se o tastvu praznog moe govoriti samo u smislu znacenja te reci (jer, ono kao takvo ne
postoji, tako da ne moe imati ni tastvo). Aristotel daje prociceno znacenje "praznog": to je prostor lien tela IE(TtEP11JlEvov 0cDlla:wc;,v.ib.217b171, prostor u kome nema nicega lEV <!> Jl1l0EVE0u, v.ib.213 b3l!, tako
da se problem praznog svodi na pitanje da li ita ostaje kad se o prostora
"odmisli" telo koje se u njemu nalazi.
29 Termin byK:o<;;
nema kod Aristotela precizno znacenje tehnickog termina. on ga koristi kao sinonim za "telo" i to posebno kad ga suprotstavlja
praznom Iv.Phys. 203b28/, i to bi bilo u skladu s koricenjem ovog termina u atomizmu, jer atomi su upravo takve jedinicne mase koje se dalje ne
mogu deliti; no koristi ga i u znacenju koje je blisko dananjoj "zapremini" koju razlikuje od teine i gustine tela (na primer: "dolazi do povecanja
zapremine IbyK:o<;;/
kad vazduh postaje iz vode", v.De Gen.et Cor.32Iall;
za razliku od teine,. v.De Caelo.309a4: "vidimo da mnoga tea Itelal imaju manju zapreminu (kao bronza od vune)".
30 Dakle, nemaju identicnu sutinu, tj. odrede~ie, ali su podmetno heP
tm:OK:E1IlEVcpl
isto. To se odnosi na sva cetiri pojma koje Aristotel dovodi
u vezu, tj. na prazno, puno, razmak i prostor: razmak (ekstenzija) je taj
podmet po smatran po sebi i van odnosa, prostor je kad ude u odnos s telom, prazno ukoliko se posmatra kao lien tela, a puno je i po odredenju
isto to i prostor.

144

FIZIKA IV

25

30

213b

drugi ljudi ele da izraze tom recju vec ono to tvrde oni
koji gree u tome. Tako cini Anaksagera I i svi lilnikQji
na taj nacin opovrgavaju. Dokazuju da je vazduh neto
tako to napinju meine i pokazuju da je vazduh cvrst, ili
time to ga hvataju i zatvaraju u klepsidrama31; medjutim,
ovi ljudi pod praznim podrazumevaju nekakvo prostiranje
u kome ne postoji nijedno opaajno telo. Poto veruju da
je svako bice tela kau da je prazno ono u cemu uopte
nita ne postoji, i I da je stoga to to je puno vazduha prazno. Ne treba pokazati to da je vazduh neto vec da ne
postoji neki razmak razlicit od tela, niti odvojen, niti
delotvorno postojeci koji razdvaja Sveopte telo tako da
ono nije neprekidno, kao to to tvrde Demokrit, Leukip32,
i mnogi drugi istraivaci prirode, ili treba Ipokazatil da li
postoji ili ne neto izvan tog Sveopteg I tela koje je neprekidno.
Oni se s problemom ne sukobljavaju na njegovom
pocetku33 vec to cine pre oni koji tvrde da prazno postoji.
Jedan od razloga koji oni navode je taj da prostorno kretanje ne bi postojalo I (a ono je ili premetanje, ili povecavanje), jer da izgleda da ne bi postojalo kretanje kad ne
bi postojalo prazno. To-puno 110 nA.~ptc;1 ne moe primi-

31 V.d.n., na st.183.
32 Na primer, v.De Caelo.300b8-16 gde se osnovna postavka atomizma
formulie kao vecno kretanje prvih tela u praznom i bezgranicnom lEV 1:eP
K:EVeP
K:at 6'.nEtpcp/;takode, v.Metaph.985b4-22 gde se "prazno" poistovecuje s nebicem koje po atomistima jest isto toliko koliko i bice, nita
manje Iv.ib.lin.8/. To i odreduje strategiju Aristotelove kritike: njen cilj ne
moe biti to da prazno ne postoji zato to nema nebica (jer atomizam i
tvrdi da je prazno nebice) vec da prazno ne moe postojati kao prostor bez
tela u sebi. U osnovi Aristotel kritikuje predstavu apsolutnog, beskonacnog i praznog prostora tako da njegova rasprava o praznom objedinjuje
prethodne o bezgranicnom i o prostoru. Receno obratno: prostor mora biti
pun i ogranicen (tavie, on je sama granica), tako da prostor lien tela ne
samo da nije prostor vec sensu stricto nije nita.
33 Doslovno: na vratima. Aristotel navodi pet "argumenata" za postojanje
praznog (do b29).
145

FIZIKA IV

10

15

20

25

30

ti neto; ako pak moe primiti, i ako dva /tela/ mogu biti
u istom, tada bi bilo moguce da tu istovremeno bude koliko god tela. Nije moguce navesti razliku usled koje ovaj
stav ne bi vaio. No ako je to moguce, I tada ce i ono to
je najmanje moci da primi ono to je najvece, jer to veliko je motvo malih, tako da, ako je moguce da u istom
postoji mnotvo jednakih, tada moe postojati i mnotvo
nejednakih /tela/. Melis cak na osnovu toga dokazuje34 da
je Sve nepokretno. Nuno je veli, da postoji prazno ako
/Sve/ treba da se krece, a prazno nije bice. I Na osnovu
ovih /stavova/ na jedan nacin dokazuju da postoji neto
prazno; drugi je u tome to se pokazuje da se neka .tela
skupljaju i zgunjavaju, kao to kau da bacve zajedno sa
mehovima primaju vino kao da se u njihovoj unutranjoj
praznini sakuplj a telo koje se zgunj ava. Cini se pored
toga da i do povecavanja svega dolazi us led praznine, jer
da je I hrana neko telo a dva tela ne mogu istovremeno
biti /u istom/o Dokaz35 za to trae i u onom to se dogadja
s pepelom, s pepelom koji prima isto onoliko vode koliko
i prama posuda. 1 pitagorejci tvrde da postoji prazno i da
ono pored toga ulazi u Nebo poto ovo iz beskrajne pneume udie i pramo koje razdvaja I bica l<j>ucrEt(,;/,jerdaje
prazno neka odvojenost svega to sledi i neko njihovo
odredenje. To prvo, navodno, postoji kod brojeva jer pramo odreduje njihovu prirodu.
Uglavnom su takvi razlozi i toliko ih je, ...razlozi na
osnovu kojih jedni tvrde da prazno postoji, a drugi da ono
ne postoji.
Treba medutim shvatiti ta maci ta rec36 eda bi se

FIZIKA IV

214a

10

15

20

videlo da li stvar stoji ovako ili onako. Izgleda da je pra34 V.Simp1.l11.18; Meliss.Fr.B7.7. Melis dakle dokazuje: ako postoji
kretanje, tada postoji i prazno; ali prazno ne postoji, i td. Ili, kako to Melis
elegantno kae: "niti je ita prazno, jer prazno je nita" (ouBe 1CevEov
e(J'tlv ooBev' 'ta yap 1Ceveov ooBev eo'ttv), gde se (na grckom) argument
ostvaruje samo zamenom mesta dve reci.
35 Za ove "argumente", v.ib.214b8sqq.
36 V.n.28 za ovu knjigu /213a13/.

146

25

mo neki prostor u kome nema nicega. Tome je razlog u

njihovom uverenju da je bice telo, a svako telo je u prostoru; prazan prostor pak jest onaj u kome nema nijednog
tela, tako da ako negde nema tela tu onda nema nicega.
Takode, svako telo I smatraju dodirljivim, a takvo je samo ono koje ima teinu ili lakocu. Po ovom zakljucivanju
onda sledi da je prazno ono u cemu ne postoji nita teko
ili lako. To sledi na osnovu ovog zakljucivanja, kao to
smo upravo i rekli. Besmisleno je i to ako I je tacka neto
pramo, jer prazno treba da bude prostor u kome postoji
prostiranje lotacr'tT]J.!al koje se da dodirnuti. U svakom
slucaju je jasno to da se pod praznim u jednom smislu
naziva prostor koji nije ispunjen telom opaajnim u
smislu dodira; opaajno u smislu dodira jest ono koje ima
teinu ili lakocu (stoga, ta bi odgovorili kad bi neko
~ostavio
da Ocigledno
li je prostiranje
nijemoe
ak.o
I ima bojupitanje:
ili zvuk?
je da jepramo
pramo iliako
da primi neko dodirljivo telo, i da nije ako ne moe.) U
drugom smislu pramo je ono u cemu nije ni neto ovo, a
ni neko telesno bivstvo. Zbog toga neki tvrde da je pramo tvar tela (po njima je isto to i prostor), ali ne tvrde37
valjano. I Dok tvar ~lije odvojiva od stvari pramo istrauju kao neto odvojeno.
Poto je dat038 odredenje prostora, a pramo je nuDo,
ako postoji, prostor lien tela - a receno je kako prostor
postoji, i kako ne postoji - jasno je da ni prazno ne postoji
u istom smislu, dakle ni odvojeno
ni neodvojivo.

I Pramo ne treba da bude telo vec neki razmak tela. Zbog

toga izgleda kao da je i pramo neto, zato to je prostor
neto .usled istih razloga. Prostorno kretanje je tu i za one
koji tvrde da je prostor neto pored tela koja u njega
dospevaju i za one po kojima je to pramo. Veruju da je
pramo uzrok kretanja I kao to je to ono u cemu se kreta-

37 Odnosi se na Platona, ali u Aristotelovoj interpretaciji Platonove

iz "Timaja" .
38 V.ib.IV.1-5.

x,wpa.

147

FIZIKA IV

FIZIKA IV

30

214b

10

15

20

148

nje odvija; a to bi bilo ono cime neki smatraju prostor.

Ali nema nikakve nunosti da postoji prazno ako postoji
kretanje. Uopte, to nikako nije nuno za svako kretanje,
zbog onog to je i Melisu ostalo nepoznato, jer to puno se
moe podrugojacavati.
Ni prostorno kretanje to zapravo
Ine pretpostavlja!. Moguce je da tela istovremeno jedno
I ustupaju /mesto/ mada ne postoji nikakvo
drugom
odvojeno prostiranje pored tela koje se krecu. To je ocigledno kod vrtloga onog to je neprekidno, isto kao i kod
vrtloga tecnosti. Moguce je i to da se neko telo razreduje
ne u to prazno vec usled istiskivanja onog to je I unutar
njega (kao to se na primer voda zgunjava istiskivanjem
vazduha koji je u njoj), te da neto raste ne samo zato to
neto u njega ulazi vec i na osnovu podrugojacavanja,
kao to na primer iz vode postaje vazduh. Uopte, ovaj
dokaz /'A.Oyoc) o povecavanju, i o vodi koja se sipa u pepeo, I smeta sam sebi. Ili se neto, ta god to bilo, ne
povecava, ili se to ne dogadja u telu, ili dva tela moraju
biti u istom - oni dakle trae reenje jedne opte tekoce
ali ne dokazuju postojanje praznog - ili je nuno da svako
telo bude prazno, ako se u svakom smislu povecava i ako
se povecava zahvaljuci praznom. Isti dokaz vai i za primer I s pepelom. Jasno je dakle da je lako opovrci ono na
osnovu cega oni dokazuju postojanje praznog.
8 Pokaimo iznova da prazno na postoji odvojeno na
taj nacin kao to neki govore. Ako svako prosto telo ima
po prirodi neki /pravac/ premetanja! - na primer za vatru
je to nagore, za zemlju nadole I i ka sredini - ocigledno je
da prazno ne bi bilo uzrok premetanja. Kom kretanju ce
prazno onda biti uzrok? Izgleda kao da je uzrok prostornog kretanja, ali to nije tacno. Zatim, ako je ono neto
kao prostor lien tela, kuda ce se premetati telo koje je u
njega postavljeno, kad je tu prazno? Sigurno ne svugda.
I Isti dokaz vai i protiv onih koji veruju daje prostor neto odvojeno u ta se telo premeta. Kako se moe premetati to to je u njega postavljeno i kako moe mirovati?
Isti dokaz ce s pravom odgovarati i za gore i za dole, kao

25

30

215a

10

i za prazno. Jer oni koji tvrde da postoji prazno cine od

njega neki prostor. Kako se neto moe nalaziti, bilo u
tom prostoru, I ili u tom praznom? To se ne dogada kad
je neko ce lo telo postavljeno kao u nekom odvojenom
prostoru koji traje. Jer deo /tog tela!, ako se ne postavi
odvojeno, nece biti u prostoru vec u Celini. Takode, ako
ne postoji prostor, tada ne moe postojati ni prazno.
Po onima koji tvrde da postoji prazno kao neto
nuno, ako treba da postoji kretanje, pre sledi I suprotno
tome, ako se to razmotri paljivo. Sledi da nije moguce
da se ita krece ako postoji prazno. Kao to neki tvrde39
da Zemlja miruje us led jednolikosti /onog u cemu je/, isto
tako je nuno da miruje i ono to je u praznom, jer nema
mesta
kome bi
se moglo
kretati ~re
negorazlika.
ka drugom40.
Jer
ono,ka utoliko
ukoliko
je prazno,
I nema
Zatim,
to to je svako kretanje ili prisilno ili u skladu s prirodom.
Nuno je da postoji ono koje je u skladu s prirodom ako
vec postoji prisilno, jer ono koje je prisilno jest protiv prirode a to koje je protiv prirode docnije je je od onog koje
je u sladu s prirodom. Prema tome ako za svako I prirodno telo ne postoji neko kretanje u skladu s prirodom,
tada nece postojati nijedno drugo kretanje. Ali kako moe
postojati prirodno /kretanje/ kad u tom praznom i bezgranicnom ne postoji nikakva razlika? Ukoliko je ono
bezgranicno utoliko nita nece biti gore, dole, ili u sredini, a ukoliko je prazno, gore se nikako nece razlikovati od
toga dole (kao to I Nita nema nikakvu razliku u sebi,
tako je nema ni prazno, jer cini se da je prazno neko nebice i lienost). Prirodno premetanje pak sadri razlike,
tako da je po prirodi razlicito lod drugih/o Dakle, ili prirodno premetanje ne postoji ni za ta i nikud, ili ne
postoji prazno, ako ovo postoji. Takodje, s druge strane,

39 V.Plat.Phaedo 109a; Tim.62d.

40 V.ib.lin.19 (indiferencija praznog): TI yo.p K:VQV oUX tXt Ota.cpopav.
Indiferencija praznog je jedan razlog nemogucnosti kretanja u praznom, i
to je njegova topoloka indiferencija po kojoj je prazno isto to i bezgranicno.

149

FIZIKA IV
15

20

25

30

ono to je baceno krece se mada ga vie ne dodiruje I ono

to ga je podstaklo kl)(JCJ.lTtoC;/, bilo usled medusobne
zamene mesta kao to neki tvrde41 ili usled toga to potisnuti vazduh potiskuje Ito telol brim kretanjem od
samog premetanja gurnutog tela koje ga nosi na njegovo
vlastito mest042; u praznom nema nicega od toga, niti moe biti premetanja osim u smislu onog to je noeno /necimt3. Takodje, niko ne bi mogao reci zato ce to pokrenuto I negde stati. Zato pre ovde nego onde? Dakle, ili
ce mirovati ili ce se nuno premetati u beskraj, ako mu
se nita jace ne ispreci44. Takodje, i inace izgleda da se
neto premeta u prazno zahvaljujuci uzmicanju /neceg
drugog/; u praznom tako je u svakom pravcu podjednako,
tako da I se /telo/ mora premetati u svim pravcima.
Ova tvrdnja je jasna i na osnovu sledeceg. Vidimo da
se ista teina, odnosno telo, premeta bre usled dva
uzroka: ili zato to se razlikuje to kroz ta ona prolazi,
kao na primer kroz vodu ili kroz vazduh, ili zato to se
razlikuje to to se premeta ako je sve ostalo isto,
zahvaljujuci suviku teine ili lakoce. To kroz ta se premeta je uzrok zato to sprecava: I ponajvie to cini ukoliko je usmereno u suprotnom pravcu 45, a zatim i utoliko

41 V.Plat.Tim.59a.
42 V.d.n.,st.184.
43 "Noeno" ho Enox.oUllEvovl, kao ono to pliva ili pluta; prazno bi doputalo samo takvo priluceno kretanje, ako Aristotelova primedba nije
ironicna Iv. Philop.638.l81.
44 Drugim recima: ako postoji prazno, tada vai "prvi aksiom kretanja"
(ili "prvi zakon prirode", princip inercije: v.Descart.Princip.Philo. II.pr.
37).-

45 Tj. ukoliko se krece u suprotnom pravcu od tela koje se krece kroz njega (kao kad se pliva uz vodu, ili plovi protiv vetra); no ovde to suprotstavljeno kretanje medijuma nije od znacaja jer Aristotelov dokaz da kretanje kroz prazno mora moci da bude beskonacno brzo u tom smislu da ne
moe biti uporedeno ni sa jednim kretanjem kroz fluid makoliko da je on
redak. Prazno se u tom smislu pokazuje isto kao i bezgranicno, naime kao
neto a.A.oyov, neto to nema nikakav odnos laUoeva tXEt A.Oyov,
150

FIZIKA IV

215b

10

15

20

ukoliko miruje. Veci otpor prua ono to nije lako

deljivo, a takvo je ono to je guce. Telo A I premetace
se kroz B za vreme G, a kroz D koje je redje od B za
vreme E, u odnosu koji se srazmeran onom u kome stoje
tela koja sprecavaju /premetanje/, ako je duina tog B i
tog D istovetna. Neka B bude voda, a D vazduh: koliko je
I vazduh redi i netelesniji od vode toliko ce se A bre
premetati kroz D nego kroz B. Neka se brzina razlikuje
od brzine u istom odnosu kao vazduh od vode. Ako je
dakle vazduh duplo redi, tada ce za dvostruko due vreme
preci isto rastojanje u B nego u D, tj. vreme G ce biti
dvostruko due od I vremena E. I uvek manje sprecava
kretanje utoliko ukoliko je netelesnije, i ukoliko je lake
deljivo to kroz ta se neto premeta utoliko ce se to
premetati bre. Prazno pak nije ni u kom odnosu
nadmaeno od strane nekog tela, kao to to nije ni nita u
odnosu prema nekom broju. Ako cetiri za jedan
nadmauje tri, za vie dva, i za I jo vie jedan nego dva,
to nita vie ne moe nadmaivati
u nekom odnosu.
Nuno je da se to to nadmauje deli na nadmaivanje i
na to to se nadmauje, tako da ce cetiri postojati i utoliko
ukoliko
nadmauje
nita. Zbog toga ni linija ne
nadmauje tacku, ako se ne sastoji iz tacaka. Isto tako i
I prazno ne moe stajati ni u kakvom odnosu prema ispunjenom tako da to ne moe ni kretanje /kroz praznoj; cak
i ako se odvija toliko i toliko kretanje u odredenom vremenu kroz ono to je najrede, kretanje kroz prazno nadmauje to u svakom mogucem odnosu.

v.ib.bI21 ni prema cemu odredenom. Poenta ovog argumenta je u stavu da

su i u najredem mogucem medijumu vreme i brzina toliki i toliki lEV
'tOOWOt't~v 'toorlVOll, v.ib.b221 i to cak i ako se uzme najbre kretanje
kroz taj medijum lto je precutna pretpostavka koju Ross zanemaruje u
svojoj kritici, v.Ross.590): vreme tog kreta~ia kroz prazno bilo bi "jednako nuli", tj. u praznom nije moguce kretanje (jer imalo bi beskonacnu
brzinu). To je uostalom i osnovni cilj Aristotelove analize: ne da je prazno
nuan uslov kretanja vec da obratno nema kretanja ako postoji prazno
(Melis!), tj. ako se kretanje odvija kroz prazno Iv.ib.214b30-32/.

151

FIZIKA IV

FIZIKA IV

25

30
216a

10

15

20

152

Neka Z bude prazno, jednako sa B ili sa D. Ako A

treba da prolazi i da se krece /kroz Z/ u odredenom vremenu H koje Ije manje od vremena E, tada ce prazno stajati u istom odnosu prema punom. Ali telo A prelazi u D
rastojanje T za toliko vreme koliko je vreme H. Prolazice
cak i ako se Z po retkoci razlikuje od vazduha, i to u istom odnosu u kom stoji vreme E prema vremenu I H. Jer
ako je to telo Z toliko rede od D koliko vreme E nadmauje H, telo A koje se premeta preci ce rastojanje u Z
brzinom obratno srazmemo vremenu koje je toliko koliko
je vreme H. Ako u Z nema nikakvog tela, tada ce ga jo
bre preci. Medutim Ito kretanje/ se odvija u vremenu H.
U istom vremenu ce se onda preci i to ispunjeno i to prazno, a to je nemoguce. Jasno je da ova nemogucnost mora
slediti I ako postoji vreme u kome se mora pomerati neto to je praznom. Moracemo da prihvatimo da u istom
vremenu neto prelazi neto drugo, bilo daje to ispunjeno
ili da je prazno, jer moraju postojati dva tela koja stoje u
odnosu srazmere kao i vreme prema vremenu. Uzrok te
!besmislene/ posledice je uopteno receno jasan: svako
kretanje stoji u nekom odnosu prema drugom kretanju
(jer postoji u I vremenu, a svako vreme stoji u nekom odnosu prema drugom vremenu, poto su oba ogranicena), a
prazno ne stoji u odnosu prema punom.
To se prilucuje na osnovu onog kroz ta se tela
premetaju, a na osnovu suvika u onom to se premeta
prilucuje se ovo: vidimo da sve ono to vri veci uticaj /
pon~/, bilo teine ili lakoce, ako je sve ostalo podjednako, I bre prelazi isti prostor, i to u odnosu u kome stoje
njihove velicine jedna prema drugoj. Onda to vai i za
prolanje kroz prazno! No to je nemoguce, jer usled kog
razloga ce se tu neto bre premetati? To se po nunosti
dogada u onom to je puno jer ono to je vece bre to deli
usled svoje snage !t(JX:Ull. Deli ga ili svojim oblicjem ili
usled uticaja koji trpi I to to se premeta ili je baceno.
Onda ce se sve kretati istom brzinom. Ali, to je nemoguce!

25

Iz ovog to je receno jasno je da se, ako prazno postoji, prilucuje neto suprotno od onog radi cega ga postavljaju oni koji tvrde da postoji. Oni veruju da postoji prazno ako treba da postoji prostomo kretanje, i to prazno
kao neto razlicito i odvojeno. To je istovetno I tvrdnji da
je prostor neto odvojeno; ali ranije46 je receno da je to
nemoguce.
I ukoliko se to takozvano prazno po sebi posmatra

30

35
216b

10

pokazalo bi se ono kao istinski prazn047. Kao to ce biti

istisnuto toliko vode kolika je kocka, ako se kocka stavi u
vodu, ...isto se dogada i kod vazduha, ali to nije ocigledno
vec na osnovu samog opaanja. I Kod svakog tela koje
moe promeniti mesto uvek je nuno da ono menja mesto
u pravcu koji mu je priroden, osim ako nije pritisnuto;
menja mesto ili uvek nadole ako je njegovo premetanje
nadole, kao u slucaju zemlje, ili nagore, ako je vatra, ili u
oba pravca, bilo kakvo da je to to je u njega postavljeno;
u praznom je to nemoguce jer ono nije nikakvo telo.
Izgleda
kroz tupostojalo
kocku \ prolazi
isto kao
prostiranje
ono
koje da
je ranije
u praznom,
kad vodakao
ili
vazduh ne bi napravili mesto drvenoj kocki vec je proeli
u potpunosti. Ali i ta kocka ima onoliku velicinu koliku
obuhvata to prazno, a ova, cak i ako je topla ili hladna,
teka ili laka, I nije zbog toga nita manje razlicita od
svih ostalih svojstava, pa cak i ako nije odvojiva. Govorim o zapremini drvene kocke. Dakle, cak i kad bi bila
odvojena od svega ostalog i kad ne bi bila ni teka ni
laka, sadravala bi istu prazninu i bila bi u istom delu
prostora ili praznine koji su jednaki njoj samoj. Po cemu
ce se onda razlikovati I telo te kocke od jednako /velikog! praznog, ili od prostora? Ako su pak takve dve
stvari, zato tada u istom ne bi bilo bilo koliko njih. To je
sigumo neto besmisleno i nemoguce. Jasno je da ce ta

46 V.ib.21 Ib18-29.
47 "Istinski prazno", tj. nitavno i suvino za objanjenje postojanja kretanja ili njegove mogucnosti.
153

FIZIKA IV

15
20

25

30

35
217a

kocka to imati i ukoliko promeni mesto, jer to i sva druga

tela imcgu. Prema tome, ako se /zapremina! uopte ne
razlikuje od prostora, zato onda treba postavljati prostor
za tela I pored zapremine svakog od njih, ako je zapremina bez svojstava /Ci:rc.a8EC.f. Nita ne doprinosi to ako u

FIZIKA IV

njoj postoji neko drugo isto takvo prostiranje. I Na 480S_

novu ovog je onda ocigledno da ne postoji neka odvojena
praznma.
9 Neki veruju da je ocigledno da prazno postoji us led
postojanja retkog i gustog. Jer da ako ne postoje retko ili
gusto, tada nije moguce ni sakupljanje ili zgunjavanje;
ako pak to ne postoji, tada I ili uopte nece biti kretanja,
ili ce se Celina talasati, kao to Ksut49 rece, ili se vazduh
odnosno voda uvek moraju menjati u jednakoj /kolicini/
onog drugog. Mislim na primer na to da ako od cae vode
postane vazduh, tada istovremno od iste kolicine vazduha
mora postati isto toliko vode. U suprotnom da je nuno
da postoji prazno, jer da inace nije moguce da dode do
I Ako pod retkim podrazumevaju
stezanja i rastezanja.
ono to u sebi ima mnogo odvojene praznine, onda je jasno da, ako ni praznina ne moe postojati odvojena kao to
ne postoji ni prostor50 koji ima vlastito prostiranje, ne
moe ni retko postojati u tom smislu; ako pak ona nije
odvojena, ali u /retkom/ ipak postoji neka praznina, to je
manje nemoguce ali se iz toga prilucuje to da praznina
nije uzrok I svakog kretanja vec samo kretanja nagore
(retko je lako, te zato i I za vatru kau da je retka). Zatim,
praznina nije uzrok kretanja u tom smislu kao ono u cemu
Ije kretanje/, vec kao to meine zato to se sanle krecu

48 U izdanju I.Bekkera sledi tekst koji je kasniji dodatak: "Takode, treba

da bude jasno kakvo je to prazno kod onog to se krece. Kako stvari stoje
nema ga nigde unutar sveta: jer vazduh je neto mada izgleda kao da nije _
ni voda Ine bi izgledala da je neto/ kad bi ribe bile od gvoda, jer ono to
je dodirljivo prosuduje se dodirom".
49 Inace malo poznati pitagorejac (po Simplikiju).
50 V.ib.211a 18-29 (prostor bez tela; to je uostalom i pocetna predstava o
praznom).
154

10

15

20

nagore vuku sa sobom ono to je povezano s njima, tako i

prazno vuce nagore. Medutim, kako moe postojati premetanje praznog, ili prostor praznog? Jer u tom slucaju
postoji praznina I praznine, i u njoj se premeta. Uz to,
kako ce se u slucaju tekog51 moci objasniti premetanje
nadole? Ocigledno je da ce se neto premetati nagore
utoliko ukoliko je rede i praznije, te da bi se praznina kad
bi ikako postojala premetala negbre. No moda se to ne
bi moglo ni pokrenuti: dokaz je isti52, jer da kao to su u
praznom sve /stvari/ nepokretne, tako je I nepokretna i
praznina, jer brzine se u njoj ne mogu porediti.
Poricemo da praznina postoji, ali ostalo zaista jeste
tekoca. !Mislim na toj da nece postojati kretanje ako ne
postoje zgunjavanje i razredivanje53, ili da ce se Nebo
talasati, ili da uvek mora ista /kolicina! vode nastati od
vazduha i vazduha od vode (ocigledno je da nastaje veca
kolicina vazduha od vode; I nuno je onda, ako ne postoji
zgunjavanje, ili da ono to je sadrano bude izbaceno
napolje te da proizvodi talasanje na kraju, ili da se negde
drug de ista kolicina vazduha promeni u vodu, eda bi citava masa Celine ostala ista, ili da se nita ne krece; to ce se
dogadati uvek kad neto menja mesto osim ako Sve ne
krui ukrug; medutimpremetanje
se ne zbiva uvek I u
krugu vec i u pravoj liniji). Oni bi iz tih razloga ustvrdili
da postoji neka praznina, a mi na osnovu tog to je ustanovljeno tvrdimo da postoji jedinstvena tvar suprotnosti toplog, hladnog, i svih ostalih prirodnih suprotnosti - te

51 Kod tekog pretpostavka praznine pokazuje se suvinom, ako za kretanje nagore uopte ima neko opravdanje /v.De Caelo.309a5sqq/.
52 V.ib.215a24-216a21.
53 Pretpostavlja se da tela imaju sunderastu "strukturu" sa rasutim unutranjim prazninama (upljinama) i da praznine omogucavaju zgunjavanje
tako to nestaju pod pritiskom, ili razredivanje tako to nastaju unutar tela
i izmedu njegovih delova; to omogucava kretanje u celini konacnog sveta
jer bi u suprotnom kretanje izazvalo talasanje Svega te njegovo izbacivanje i prelivanje preko granice ("kao to se kod bazena dogada", v.Philop.
668.28), ili uopte ne bi ni bilo kretanja.
155

FIZIKA IV

FIZIKA IV

25

30

da iz moguceg bica postaje delotvorno bice, i da tvar nije

odvojiva: njeno bice l'to el vcnl je razlicito, I ali ona je
verovatno po broju jedinstvena i za boju i za toplo i za
hladno.
Tvar tela je istovetna bilo da je ono veliko ili malo.
To je jasno. Kad iz vode postane vazduh, tada je ista tvar
postala neto drugo mada nita nije primila u sebe; ono
to je bila po mogucnosti to je postala delotvorno; isto je
tako kad obratno voda postaje iz vazduha; I ltu tvari cas
prelazi iz malenosti u velicinu, a cas iz velicine u maleno st. Dakle, iako vazduh koji ima veliku Imasui prelazi u
neku manju masu, ili iz manje postaje veci, jednako tvar
koja je to moguce postaje oba. Kao to ista tvar od hla-

25

uzroci premetanja, a s obzirom na tvrdo i na mekano oni

su uzroci trpnje, odnosno odsustva trpnje, te nisu Itvorale'tecki uzrocil premetanja vec pre podrugojacavanja
pol.WO"tl;/.

Toliko o tome na koji nacin prazno postoji a na koji

ne postoji.
10 Nakon svega ovoga sledece o cemu treba raspra30

217b

Na osnovu svega ovog to je receno jasno je da prazno ne postoji izdvojeno, i to ni prosto-naprosto,

a ni u
retkom, niti po mogucnosti, osim ako neko ne eli da
poto-poto nazove praznim uzrok premetanja; u tom slucaju bi tvar tekog i lakog kao takva bila prazno.
Jer u smislu te suprotnosti gusto i retko I su tvoracki

vljati je vreme. I Dobro je najpre izloiti tekoce, te pomocu optepoznatih razloga55 razmotriti da li je ono bice
ili nebice, i potom ta je njegova priroda. Na osnovu

toplijetozato
to mogucnosti
u tvari ne postoji
nita i
od
dnog
toplog
postajeI postaje
toplo zato
je po
oba, tako
toplo to nije bilo toplo kad je bilo manje toplo, ...kao to
ako obim i konveksnost veceg kruga pripadnu nekom manjem krugu, bilo da je ta /konveksnost/ ista ili da je razlicita, ni u jednom ne postaje konveksno ono to nije
bilo I konveksno vec pravo Ger to-manje i to-vie ne postoje usled toga to neto nedostaje). Takodje, nije moguce shvatiti nikavu velicinu plamena u kojoj nije sadrana
ni toplota ni belina. Isto tako se odnosi i ranij atoplina
prema kasnijoj. Prema tome i velicina, odnosno malenost,
opaajne mase rasteu se ne zato to je tvar primila neki
dodatak vec zato to je tvar i jedno i drugo po mogucnosti. Dakle isto je i gusto i retko, I tj. njihova tvar je
jedna. Ali dok je gusto teko, retko je lak054. Za svako od
njih postoje dve odredbe, i za gusto i za retko. Izgleda da
je teko i tvrdo gusto, a da je suprotno tome, lako i mekano, retko. Ali kod olova i gvoda teina i tvrdoca se I ne
slau.

55 E~CI)'tept1(cDV A.OyCl)v~ ovde se "egzotericni dokazi" odnose na endoksa

a ne na Aristotelova popularna predavanja namenjena irem krugu slualaca, za razliku od takozvanih akroamatacnih (u koje spada i "Fizika").
Aristotelov postupak je uobicajen: razvijaju se konsekvence postojecih
mnjenja i u tom razvoju se endoksa dovode do paradoksa - u tome i jeste
dijalektika ronjenja - ali se istovremeno formuliu i aporije us led kojih i
dolazi do suprotstavljenih mnjenja i cije razreenje dovodi do odredivanja
sutine. U celom ovom postupku endoksa nisu jednostavno negirana i odbacena vec su izloena u svojoj mogucnosti i u ogranicenom legitimitetu
svog vaenja. Na izlaganje "vaecih" ronjenja nadovezuje se neposredno
diskusija o postojecim teorijama o vremenu Iv.218a 30sqql koje se tretiraju isto kao i endoksa (jer za Aristotela te teorije imaju jednako malo pravo
na vaenje kao i opteuvreena ronjenja i predrasude; tavie, njegov
pojam endoksa eksplicitno obuhvata i ono to o necemu misle "mudri,
bilo svi oni ili vecina ili barem najpoznatiji", v.Top.lOOb21). Dakle, Aristotelov metod je dvostruk: dijalekticki laporetickil i apodikticki. Odre-

54 Ovde u izdanju I.Bekkera sledi i tekst koji je parafraza teksta sa ib.b27:"Takode kao to krunica svedena na manji /krug! ne zadobija neku
drugu udubljenost vec je svedena ona koja je i bila, i kao to ce i svaki
deo vatre, koji god da se uzme, biti topao, tako je i Sve skupljanje i irenje vlastite tvari".

denje je nacelo dokaza Iai apxa.t 'tcDV O:1l:00et~eUlV 6pWI.lOt, v.An.Post.90b241 tako da se do odredenja ne moe doci apodiktickim putem; no ako
vec nije moguc dokaz sutine, tada se do nje ako ikako mora doci dijalektickim putem. I tamo gde je prividna samorazumljivost fenomena - kao u
slucaju prostora - onemogucila razvijanje jedne osobene aporetike, Aristotel je razvija sam kao mogucu.
157

10

20

156

FIZIKA IV

FIZIKA IV

218a

10

sledeceg moglo bi se posumnjati da vreme ili uopte ne

postoji, ili da postoji jedva i nekako mutno. Neto njegovo je bilo ali ne postoji, a drugo treba da postane ali jo
nije. I A iz toga se sastoji i bezgranicno vreme i bilo koji
uzeti deo vremena /aEi ACXIlj3a.vOIlEv09: moglo bi izgledati da u bivstvu ucestvuje ono to je sastavljeno iz necega to ne postojis6.
Pored toga, kod svega to je deljivo, ako treba da
postoji, nuno je da kad postoji postoje ili svi delovi I ili
bar neki, a kod vremena jedno je bilo, drugo ce tek biti, a
ne postoji nita, mada je vreme deljivo. To-sada /10 vUv/
nije deo jer deo predstavlja meru, i celina se mora sastojati iz delova, a vreme se izgleda ne sastoji od tih-sadas7.
Takodje, to-sada koje ocitorazgranicava
prolost i buducnost, ...da li I uvek ostaje jedno te isto ili je uvek razlicito?..to nije lako uvideti. Jer ako je uvek drugo pa drugo -

56 Aporija uobicajene svesti o vTemenu "tumaci" se kroz dijalektiku togsada koje naizgled "nosi" vreme ali se pokazuje kao neto to ne moe biti
ni njegov deo niti vreme postoji bilo da se pretpostavi da je to-sada uvek
isto ili uvek razlicito: u oba slucaja dolazimo u protivrecnost s onim to,
kako verujemo, takode pripada vremenu. Ako je to-sada uvek isto, tada
vie nema vTemenske sukcesije, a ako je uvek razlicito, tada nema kontinuiteta vremena ni trajarlja u vremenu. Zakljucak iz ove negativne dijalektike bio bi da to-sada mora biti uvek isto i uvek razlicito, ako treba odrati
kontinuitet vremenske sukcesije, dakle da to-sada jeste sama protivrecnost
- jer isto je sebi i drugo od sebe - ali kako to nije moguce, mora ova
protivrecnost koja u svojoj neposrednosti moe znaciti samo to da vreme
ne postoji biti pretvorena u aporiju. Aporija vremena je u protivrecju, a
reenje aporije je u izlaganju principa neprotivrecnosti. Utoliko ovo formulisarlje aporije vremena n~ie samo sebi cilj vec se u okviru nje daju
elementi reenja koje ce Aristotel i predloiti /v.219bI2/.
57 Vreme ne postoji kao celina iz delova, ako se pretpostavi da je to~sada
deo vremena i da se iz tih delova (tih-sada) vreme sastoji. Ono nije iz delova upravo kao to ni linija nije iz tacaka: linija se sastoji iz linija, a ne
postoje najmanje nedeljive linije (o teoriji nedeljivih linija, v.De Lin.Insec.passim, i n.26 za Phys.I). To-sada je dakle slicno tacki; ali analogija
prestaje utoliko ukoliko prolo vreme vie ne postoji a buduce jo ne postoji dok kod linije sve tacke postoje zajedno,
158

ako nijedan od razlicitih delova vremena nije skupa

/d.llcxl - tada nije tacno da jedan Ideol obuhvata a drugi-da
je obuhvacen, na primer da je krace vreme obuhvaceno
duim _ ako je nuno da to nekad propadne ako sada ne
15

postoji a ranije postoji, I i ako ta-sada ne mogu postojati

skupa jedno s drugim, tada je nuno da uvek bude propalo to ranije. Nije moguce da ono propadne u sebi samom
usled toga to tada postoji; ali to ranije sada ne moe propasti ni u drugom sada. Neka bude nemoguce to da se ta
razlicita sada dre jedno drugog kao tacka tacke. Dakle,

20

25

30

to-sada nije propalo u sledecem vec u nekom

ukoliko
drugog, tada bi postojalo skupa ls njiml u svim onim sada
koja su izmedu njih a kojih je bezbroj; ali to je nemoguce.
Ali nije moguce ni to da trajevecno ist058 jer nita to je
deljivo i ograniceno ne poseduje jednu granicu, bilo daje
neprekidno u jednom ili u vie pravaca; a to-sada jest
neka granica, tj. moe se uzeti
neko ograniceno vreme.
Uz to, ako to biti-skupa-u-vremenu,
tj. ni ranije ni kasni-

je, znaci biti-u-istom, u jednom sada, a ako i to to je

ranije i to to je kasnije jest u ovom sada, tada bi skupa
postojalo ono to se dogodilo pre deset hiljada godina i
ono to se danas dogodilo, te nita ne bi bilo ni ranije ni
kasnije jedno
od drugog.
Toliko o tekocama u vezi s onim to pripada vremenu. to se tice toga ta je vreme, tj. toga ta je njegova

priroda, to je iz onog to imamo iz predanja nejasno jednako kao i ovo to smo prethodno razmotrili. Jedni tvrde

218b

da je vreme

I kretanje

Celine59,

a drugi da je ono sama

58 Dokaz da to-sada ne moe biti uvek isto je dijalekticki. Aristotel koristi

dvostruku "prirodu" tog-sada po potrebi jednu protiv druge, odnosno
pokazuje to kretanje tamo-amo koje i jeste mnjenje. Jer ovde to-sada ne
treba uzeti u smislu biti vec u smislu podrneta vremena, jer ako se uzme u
smislu biti dolazi se do besmislene posledice da je sve obuhvaceno istim
sada.
59 V.d.n.,st.184.
159

FIZIKA IV
FIZIKA IV
Medutim, u slucaju tog kruenja /Svega/ i neki
njegov deo je neko vreme ali sigurno nije kruenje, jer to
to je uzeto jest deo kruenja a ne samo kruenje. Takode, kad bi bilo vie Neba, tada bi kretanje bilo kog od njih
bilo I vreme, tako da bi postojalo vie vremena zajedno.
Onima koji tvrde da je vreme sfajra Celine to se ucinilo
zato to se i u vremenu i u sfajri Celine nalazi sve; ovaj
njihov stav suvie je prost da bi se istraivale sve njegove
nemoguce /posledice/.
No, poto izgleda da je vreme ponajpre kretanje I ili
promena, to bi trebalo razmotriti. Promena ili kretanje
necega pojedinacnog nalaze se jedino u samom tom to
se menja, ili tamo gde se slucajno nalazi to to se krece ili
to se menja, a vreme je jednako svugde i u svemu. Uz to,
kretanje je bre ili sporije, a vreme I nije. Jer to sporo i
brzo odreduju se pomocu vremena: ono to za kratko
/vreme/ ostvaruje veliko kretanje jest brzo, a ono to za
veliko /vreme/ ostvaruje neznatno kretanje jest sporo. A
vreme se nasuprot ne odreduje vremenom, ni ukoliko je
neka kolicina ni ukoliko je nekakvo. Dakle, jasno je da
vreme nije kretanje. Za to o cemu je sada rec nema nikakve razlike da li tvrdimo da je ono kretanje ili I promena.
11 Ali sigurno je to da vreme ne postoji bez promene,
jer i nama samima cini se da vreme ne postoji onda kad
nam se u misli /OtavOtav/ nita ne menja61, ili kad nam
sfajra60.

10

15

20

60 Vreme bi po pitagorejcima bilo sama nebeska sfajra (Simplikije se, u

pripisivanju ove teze pitagorejcima, poziva na ps.Arhitu i na one "koji su
njega sluali", v.Simpl.Comm.337b8-1O; prvu tezu vezuje za Platona na
osnovu autoriteta Eudema, Teofrasta i Aleksandra). Vreme je nebeska
sfajra na osnovu analogije,jer da i vreme i Nebo obuhvataju sve.
61 Poenta ovog Aristotelovog argumenta nije u tome da se vreme ucini
zavisnim od opaaja vremena: ako ne opaamo nikakvu prornenu i samim
tim nikakvo proticanje vremena, to za Aristotela ne znaci da nije dolo do
promene ili do proticanja vremena vec da ih mi onda kad ih opaamo nuno opaamo zajedno, tako da to svedoci da vreme i kretanje pripadaju
jedno drugom, i samo o tome.
160

25

30

promena ostaje skrivena, slicno kao onima na Sardiniji62

koji su po prici spavali kraj heroja, I onda kad se probudie. Oni su spojili ranije i kasnije sada i napravili od toga
neto jedno, zato to su usled odsustva opaanja uklonili
to to je izmedju. Dakle, kako to vremena ne bi bilo kad
to-sada ne bi bilo razlicito nego jedno te isto, isto tako
izgleda kao da ne postoji to meduvreme kad ostane skriveno da je razlicito. Ako ne verujemo da vreme I postoji
onda kad ne moemo da odredimo i ogranicimo nikakvu
promenu, vec izgleda kao da dua miruje u necemu
jednom i nedeljivom, a kad god moemo da opaamo i da
odredimo /neku promenu/ tada kaemo da je prolo
vreme, jasno je da vreme ne postoji bez kretanja i bez

219a

I promene. Dakle, jasno je da vreme nije kretanje, ali i da

ne postoji bez kretanja: preostaje onda, poto ispitujemo
ta je vreme, da se pocevi odavde ispita ta je vreme u
odnosu na kretailje. Vreme i kretanje opaamo zajedno:

da je mrak i I da ne trpimo nita putem tela, ali da postoji

neko kretanje u dui, odmah se skupa cini da je prolo i
neko vreme. Kad obratno izgleda da je prolo neko vreme, tada izgleda da zajedno s njim postoji i neko kretanje.
Prema tome, vreme je ili kretanje ili neto od kretanja

62 Mit se odnosi na bolesnike koji su izlecenje od svoje bolesti traili u

hramovima lokalnih polubogova i heroja: po mitu oni bi zaspali i probudili se posle pet dana (v.Philop.715.16-l9; ili posle dva dana to je ma
nje neverovatr1O, v.Comm.388b4-7; u svakom slucaju rec je o nekoj vrsti
inkubacije, ili hipnotickog sna). Ovi "heroji" na Sardiniji potomci sl.
Herakla i cerki Testije (ili Tespije koji je i eponimni heroj grada Tespije 1.
Bojotiji). Sa pedeset cerki Tespijinih imao je Herakle pedeset i dva sim
sve zacete iste noci: v.Pausan.IX.27. Cerdeset dvojicu Herak1e je poslac
na Sardiniju kao koloniste, devetorica njih je skoncalo na Sardiniji ate!!
su im ostala netaknuta tako da su izgledali kao da spavaju (tako se po Si
mplikiju pripovedalo u Aristotelovo vreme, ali jo i u vreme Aleksandrl
Afrodizijskog, pola milenijuma posle Aristotelovog vremena, v.Simpl
707.30), pa su im se otud pripisivale i cudotvorne moci.

FIZIKA IV
10

15

20

25

11C'Lvrlcreoo<;
'uf3. A poto nije kretanje, nuno je da I bude neto od kretanja.
Poto se pak ono to se krece krece iz necega u neto,
a svaka velicina je neprekidna, onda kretanje prati velicinu. Kretanje je neprekidno zato to je velicina neprekidna, a vreme je takvo zbog kretanja. Koliko je kretanje,
uvek izgleda da je toliko i vremena prol064. I Ranije i
kasnije postoje najpre u prostoru65. Svakako, oni su tu u
smislu poloaja. Poto kod velicine postoji ranije i kasnije, nuno je da i kod kretanja nalazimo ranije i kasnije
koje je analogno onom tamo. A kod vremena to ranije i
kasnije postoje us led toga to uvek jedno od njih sledi
drugo. I To ranije i kasnije postoji u kretanju s obzirom
na to to je podmet kretanja; njegovo bice je medutim
razlicito i nije kretanje.66 Svakako, vreme spoznajemo onda kad moemo odrediti kretanje, tako to odredujemo to
ranije i kasnije te kaemo da je prolo vreme onda kad
dodemo do opaanja I ranijeg i kasnijeg u kretanju. A odredujemo ih tako to ih postavimo kao razlicite a izmedju
njih neto razlicito od njih. Kad moemo da zamislimo
krajeve razlicite od sredine, i kad naa dua izrekne dva
sada l'ta vOvl, jedno ranije a drugo kasnije, tada za to i
kaemo da je vreme. Izgleda da je vreme to to je

63 Aristotel kae lapidarno da je vreme ili kretanje ili neto od kretanja

11 'tllC;; K1.1nlEWC;;'ttl
(neto u kretanju, neto na neki nacin
povezano s kretanjem); moe se reci da je ono neto to pripada kretanju
ako se pod tim "pripada" ne misli na tmapXEtV kao odnos izmedu podmeta i prilucenosti. Vreme nije prilucenost kretanja jer onda bi moglo i da
mu pripada i da mu ne pripada, a vec opaanje kretanja pokazuje pridrueni opaaj vremena i kretanja, i obratno (za ovaj "pridrueni opaaj" vre"zajedno opaamo
mena, v.De Mem.450a21-22: n:POOCl.WfuVEO'OOt):
kretanje i vreme" Iv.Phys.219a3-4/. Svako kretanje je u vremenu, ali i
vreme je nuno vreme kretanja (ukoliko je mirovanje tek deficijentni modus kretanja).
64 V.d.n., na st.185.
65 V.d.n., na st. 186.
66 V.d.n., na st. 186.
162
IlcillT]0u;;

FIZIKA IV
30

219b

10

ograniceno tim-sada. I Pretpostavimo da je tako. Kad tosada opaamo kao neto jedno, a ne ili kao ranije i kasnije
u kretanju, ili kao neto to je isto ali Ipripada/ nekom
ranijem i nekom kasnijem, tada izgleda kao da nije prolo
nikakvo vreme zato to nema ni kretanja. Kada pak
lopaamol to ranije I i kasnije, tada tvrdimo da postoji
vreme. Jer vreme je to: broj kretanja s obzirom na to ranije i kasnije.
Vreme znaci nije kretanje osim utoliko ukoliko kretanje ima neki bro/7. Dokaz je u sledecem: pomocu broja
razlucujemo vie ili manje, a vremenom I due ili krace
kretanje. Dakle, vreme je nekakav broj. Poto je pak broj
neto dvoznacno jer brojem nazivamo i ono to se broji,
odnosno ono to se moe brojati, i ono pomocu cega brojimo - vreme je ono to se broji a ne to pomocu cega brojimo. Jer razlikukuje se to pomocu cega brojimo i to to
se broji. Kao to je kretanje uvek razlicito, I tako je vreme (svo vreme skupaje istovetno,68 jer to-sada je u onom
to je njegov podmet istovetno - bit njegova je razlicita a to-sada ogranicava vreme ukoliko je ranije i kasnije).

67 V.d.n.,na st. 188.

68 Identitet vremena - vreme je jedno, jedino i jedinstveno - Aristotel
dokazuje identitetom trenutka, tog-sada, jer ovaj je u svom podmetu (po
svom bicu, "po prirodi" kako tumaci Simplikije) istovetan, jer trenutak je
tu shvacen kao tacka vecitog zapocinjanja vTemena (u tom smislu trenutak
rada vreme), kao ono to u vremenu jedino postoji (neuhvatljiva iva
sadanjost) i to kao neto jedinstveno i istovetno svugde. To je to-sada u
kome nema ni kretanja ni mirovanja buduci da je nedeljivo po sebi
Iv.Phys.VI.3/.
To-sada "rada" vreme kao kontinuum i kao trajanje i u tom
smislu odgovara tacki, po nosecoj Aristotelovoj an,alogiji, i tom to se
krece ukoliko i ovi jesu identicni sebi (tacka u toku lEV pUO'Etl kojim rada
liniju, to to se krece u kretanju u kome postaje drugacije ostajuci isto).
Kao takvo, dakle kao-trajanje, vreme je svo zajedno Isimul, dIlCl.I, zajednicko sada koje je uvek na pocetku i na zavretku /v.ib.222b4/. To lice
vremena, vreme u svom podmetu, isto je to i bice, jer podmet vremena
nije podmet neceg ovog - vreme nije neto ovo l'to 't08E 'tt/, ono nije bivstvo; da to-sada nije bivstvo, v.Metaph.l 0022b5-8 - vec je podmet kao takav.
163

FIZIKA IV

15

20

25

30

220a

To-sada je u jednom smislu isto, a u drugom nije isto.

Ukoliko je u drugom pa u drugom ono je razlicito (to za
njega znaci to to je "sada"), a isto Ije po svom podmetu.
Jer kretanje, kao to je recen069, prati velicinu a vreme
prati kretanje, kako kaemo: slicno tome to to se premeta prati tacku, a pomocu njega mi spoznajemo kretanje,
to ranije i kasnije u njemu. A to je u svom podmetu neto
isto - ono je ili tacka ili kamen ili neto drugo slicno
- a I po odredbi h:c!3 ACty~/ se razlikuje,
kao to
sofisti smatraju razlicitim to "Korisk je u Likeju" i to
"Korisk je na trgu ,,71. To se razlikuje zato to je on cas
ovde a cas onde. To-sada sledi to to se premeta isto kao
to vreme sledi kretanje (jer pomocu tog to se premeta
prepoznajemo to ranije i kasnije u kretanju, I autolika
ukoliko se to ranije i kasnije moe izbroj ati postoji tosada, tako da je i u ovom slucaju to-sada istavetno u
svom podmetu jer to je ono ranije i kasnije u kretanju, a
bit mu je razlicita, jer to-sada postoji utoliko ukoliko se to
ranije i kasnije moe brojati). To je i neto ponajpre poznato. Kretanje Ise spoznaje/ preko I tog to se krece, a
premetanje preko tog to se premeta. Jer to to se premeta je neto ovo, a kretanje to nije. Dakle to-sada je s
jedne strane uvek isto, a s druge nije isto. Takvo je naime
i to to se premeta.
Kad vreme ne bi postojalo jasno je da ni to-sada ne bi
postojalo, I i da kad to-sada ne bi postojalo, ne bi ni vre-

FIZIKA IV

tome70

69 V.ib.alO-19.
70 Ovaj odnos podmeta i odredbe je zapravo izraz hilemortizma kretanja.
on se po analogiji prenosi i na vreme: ista razlika izmedu podmeta i biti
predstavlja strukturu trenutka, jer trenutak je u vremenu analogon onom
to se krece u kretanju, tako da vai proporcija: to to se krece : trenutak
= kretanje: vreme, ili permutando: to to se krece: kretanje = trenutak :
vreme, tj. trenutak je za vreme ono to je to to se krece za kretanje. Ta
proporcija omogucava Aristotelu paralelnu analizu trenutka koja prati
analizu tog to se krece. Dakle, ako se kod tog to se krece pokazuje razlika izmedu podmeta i biti, ta razlika mora biti preslika na i na trenutak.
71 V.d.n., na st. 189.
164

10

me postojalo. Oni postoje skupa: kao to skupa postoji to

to se premeta i premetanje, tako skupa postoji i broj
tog to se premeta i broj premetanja. Broj premetanja
je vreme, a to-sada je, kao to to se premeta, slicno monadi brojan. Pored toga, I vreme je neprekidno usled togsada, i podeljeno je na osnovu tog-sada. Jer i to sledi premetanje i to to se premeta. Kretanje, odnosno premetanje, jedno su po tom to se premeta zato to je ono
neto jedno (ali ne u smislu podmeta - jer, moglo bi imati
i prekida - vec po odredbi). To je granica prethodnog i
kasnijeg kretanja. Ono na neki nacini odgovara tac,ki, jer
i tacka istovremeno cini duinu neprekidnom /(5'\)VEXEt/ i
ogranicava je: ona je jednom pocetak a drugom
Kad se tacka shvati na taj nacin i kad se njom,
jedna, slui kao dvema, nuno je da se stoji,
tacka treba da bude i pocetak i kraj; a to-sada
razlicito usled toga to se krece to to se premeta.

15

je kraj.
mada je
ako ista
je uvek
Vreme

je I dakle broj, ali ne u smislu broja iste tacke zato to je

ona pocetak i kraj, vec je ono to pre u smislu krajeva linije - i to nisu njegovi delovi zbog onog to je vec receno
(jer mora cemo da se u tom slucaju sluimo srednjom
tackom kao dvema, tako da ce posledica biti njeno mirovanje, a jasno je pored toga da to-sada nije nikakav de073

72 Y.d.n., na st. 190.

73 To-sada nije deo vTemena zato to podela vremena kao ni kontinuuma
uopte ne postoji po sebi. Vreme nije energijski podeljeno vec se moe deliti. Ta mogucnost pode le naglaena je Aristotelovim dodatkom u definiciji vremena da je ono broj koji se broji, ali i broj koji se moe brojati
lapte~e'toc;l, broj koji tek brojanjem prelazi iz ciste mogucnosti u delotvomo postojanje. Vreme 1 ima '""svoje
bice
u brojanju
kretanja,
u njegovoj
1
.
l'
\
'i'
monadickoj artikulaciji lev 'tcp a.pte~etOecu a.vtllV 'tO tVlXt exov, v.
Philop.73 1.21-22/. Kao to "predmet" opaanja ha a.to8r]'tovl kao takav
za Aristotela ne postoji ako nema opaanja, isto to vai i za vreme kao
broj kretanja; uostalom, i vreme je kao i broj i kretanje predmet opteg
cula za Aristotela tako da konsekventno ne moe postojati bez monadickog broja, odnosno bez due (Uma due). Podela vremena je ontoloki
proizvoljna i zato Aristotel moe da kae da to-sada ukoliko je granica
165

FIZIKA IV

FIZIKA IV

20

25

30

vremena niti podela I kretanja, kao to ni tacka nije deo

linije). Dve linije su delovi jedne. To-sada dakle, ukoliko
je granica, nije vreme vec vremenu pripada priluceno; a
ukoliko broji ono je broj'4. Granice su granice jedino toga
cije su granice, a broj, kao broj deset na primer, - koji je
broj ovih konja - Inalazi sei i drugde. Jasno je dakle daje
vreme I broj kretanja na osnovu ranijeg i kasnijeg, i da je
neprekidno (jer ono je broj neceg to je neprekidno).
12 Najmanji broj je prosto-naprosto dva; neki Iodredenil broj u jednom smislu jest to, a u drugom nije, kao
to najmanji broj linije u smislu mnotva jest dve linije,
ili jedna75, a u smislu velicine I (tu) ne postoji najmanji
broj, jer svaka linija moe se uvek deliti. Slicno stvar stoji
i s vremenom: najmanje vreme u smislu broja jest jedno
ili dva, a u smislu velicine ono ne postoji.

220b

10

15
vremena "priluceno pripada vremenu", dakle samo u naoj refleksiji
Kao to se linija ne sastoji iz tacaka ali se opet moe izmeriti i
tako joj se pridruiti broj (toliko stopa, toliko stadija), tako se ni vreme ne
sastoji iz tih-sada ali se moe meriti na osnovu njih. To-sada pre lici na
monadu nego na tacku upravo zato to je kao broj indiferentno prema
onom to se broji.
74 od "dakle" do "broj" tekst je otecen i ne postoji zadovoljavajuce
konacno reenje; stari komentatori daju niz varijanti njegovog moguceg
znacenja: Filopon umesto "broj" stavlja '",'Teme", tako da se dobija
pravilna antiteza recenica: to-sada ...nije vreme, to-sada ...jeste vreme. Iako
je ovako kako sad stoji u tekstu TI a apt81lEt. apt8W)l;;, "ukoliko broji,
ono je broj", trivijalno i pomalo neprecizno, smisao je na kraju isti jer
vreme je broj o kome je rec; neprecizno st bi se mogla objasniti uticajem
poredenja tog-sada i monade na lin.a4, tako da bi to-sada bilo broj koji
kao monada broji/meri vreme. Temistije ima sledeci tekst ispred sebe:
"to-sada je po sebi granica vremena, a ukoliko broji njemu je priluceno da
pripada kretanju"; to je bolje, jer antiteza se odrava ali na nivou "po sebi"
- " "priluceno" dok je u Filoponovoj varijanti antiteza izmedu granice i
broja. Pored toga, ne bi moglo stajati to da to-sada broji vec da se ono
broji /apt8IlEl'ta:t!, odnosno da, kako Aleksandar predlae, smisao bude
da se ta-sada broje u kretanju a sama da broje vreme.
75 V.d.n., na st.191.
/e:rr.l.vow.l.

166

20

25

30

Jasno je I i to da se vreme ne naziva brzim ili sporim

vec velikim i malim, dugim ili kratkim. Ukoliko je neprekidno ono je dugo ili kratko, a ukoliko je broj ono je
veliko ili malo. Brzo ili sporo ono nije, jer ni broj kojim
brojimo I nije brz ili spor.
Takodje, ono je skupa isto svuda; ali to ranije i kasnije nije isto zato to je i sadanja promena jedna, a ona koja je bila ili ona koja ce biti razlicite su; a vreme nije broj
kojim brojimo vec onaj koji se broji, a tom pripada to da
to ranije i kasnije I uvek budu razliciti, jer ta-sada se razlikuju. Postoji jedinstveni i istovetni broj sto konja i sto
ljudi, a ono ciji je to broj razlicito je, tj. konji i ljudi. Takode kao to je moguce da postoji stalno iznova istovetno i
jedinstveno kretanje76, tako je i s vremenom, kao na primer godina, pro lece, ili jesen.
Ali I mi ne merimo samo kretanje pomocu vremena
vec i vreme pomocu kretanja zato to se oni ogranicavaju
medusobno. Jer vreme kao broj kretanja odreduje kretanje, a kretanje odreduje vreme. Kad merimo vreme
pomocu kretanja kaemo da je ono veliko ili malo, isto
kao I kad pomocu onog to se moe izbroj ati merimo
broj, na primer kad pomocu jednog konja merimo broj
konja. Pomocu broja spoznajemo koliko je mnogo konja,
a pomocu jednog konja opet sam broj konja. Slicno stvar
stoji i kod vremena i kretanja: pomocu vremena merimo
kretanje, a pomocu kretanja vreme. To je razloI1o, Ijer
kretanje prati velicinu, a vreme prati kretanje, pa su usled
velicine oni neke neprekidne i deljive kolicine. Usled toga to je takva velicina dogada se sve to s kretanjem, a
usled kretanja i sa vremenom. Takode, velicinu merimo
pomocu kretanja, a kretanje pomocu velicine. Kaemo da
je put dug I ako je putovanje dugo, i da je ono dugo ako
je put dug. To kaemo i za vreme isto tako, ako je kretanje takvo, i za kretanje ako je takvo vreme.

76 Ovaj identitet je identitet po vrsti (po obliku, po odredenju, EtOEt,

AOyCP), a ne identitet po broju /apt8Ilci3/.

167

FIZIKA IV

FIZIKA IV

221a

1O

15

Poto je vreme mera kretanja i tog biti-u-kretanju77, i

poto ono meri I kretanje tako to ogranici neko kretanje
koje treba da izmeri celo (isto kao to i neku duinu lakat
meri tako to najpre ogranici neku velicinu kojom se moe izmeriti celina), i poto za kretanje to "biti-u-vremenu"
znaci da se ono - i ono samo i njegovo bice - I meri vremenom (jer vreme zajedno meri kretanje i bice kretanja, i
to za kretanje znaci "biti u vremenu": to da se njihovo
bice meri vremenom. To "biti-u-vremenu"
I znaci i jedno
i drugo: s jedne strane biti onda kad postoji vreme, a s
druge, kao to za neke stvari kaemo da su "u broju"78.
To znaci ili da su kao deo, odnosno kao svojstvo broja, ili
da uopte jesu neto to broju pripada, ili da postoji njihov broj. No, poto je vreme broj, onda to-sada, to-ranije
i sve to je takvo jest u vremenu I onako kako su u broju
monade, parno i neparno (jer to je neto to pripada broju,
a ono je neto to pripada vremenu); a stvari /'ta l1pa-

77 Aristotel u nastavku eksplicira ovu razliku Iv.lin.a5/: i kretanje i njego,vo bice mere se vremenom. Bice ha etvat I kretanja nije nita drugo do
postajanje ha ylyve08atl. "No, kod kretanja - kao i kod svega ostalog to
u postajanju ima bice - bice i bit kretanja su isto"/w.\)'tov ~O etvat Kat ~O
K1VT10el etvat, v.Alex.apud Simpl.Comm.390a27-29/, za razliku od podmeta koji se krece i cije bice nije u kretanju. Simplikije napominje usputno: "jasno je da je ovo "bice" razlicito od od onog uobicajenog u Peripatu
koje oznacava oblik IKa1. ~O et8oc; 0T]llalvovl". Ovde je pod bicem miljeno trajanje kratanja i traja~ie tog "biti u kreta~iu". Vreme zapravo meri
trajanje kretanja h~v wu etvat n:apa~ci0lV am~c;, v.ib.26/. Za kritiku
ovog transfera bica u postajanje, gotovo zatitni znak Aristotelovog miljenja, v.Proc.Inst.p.50.27 -29: "(ono to vremenski postoji) nije istovremeno kao celina poto postoji u rasutosti vremenskog trajanja hilc; XPOV1~c; n:apa~0e(()c;1 s kojim se zajedno prua; to pak, znaci da ima bice u
ne- bicu". Proklova kritika verovatno je i osnov Simplikijevog tumacenja.
78 V.21Oa14-25, razlicita znacenja tog "biti-u"; to "biti-u" znaci isto kad
su u pitanju vreme, prostor i broj (v. u nastavku a 18-19), ~. znaci "biti
obuhvacen" ha n:epu:xw8CXl ima wu ~cn:ou, v.Themist.Comm.391b2223/, ali ne kao deo celinom vec kao razlicito razlicitim. I prostor i vreme i
broj podjednako su indiferentni prema onom to obuhvataju.
168

u vremenu su kao u broju. Ako je to tacno, tada

vreme njih obuhvata kao (i broj ono to je u broju)79, i
prostor ono to je u prostoru. Jasno je da to "biti u vremenu" ne znaci "biti onda kad I vreme jeste", kao to ni to
"biti u kretanju" ili to "biti u prostoru" ne znaci "biti onda
kad postoje kretanje ili prostor". Jer ako to "biti u necemu" treba da znaci to, tada ce sve stvari biti u necemu, pa
ce i Nebo biti u prosu, jer kad postoji proso postoji i
Nebo. Ali to je priluceno, a ovo po nunosti sledi: bicu

'Yf..LCX,'tCX,/

20

25

30

221b

I u vremenu da postoji neko vreme kad ono postoji, a bicu u kretanju da tada kada ono postoji postoji i kretanje.
Poto ono to je u vremenu jest kao u broju, mora
preostati neki suviak vremena u odnosu na svako bice
koje je u vremenu. Zato je nuno da vreme obuhvata svako bice koje je u vremenu, kao to je slucaj i sa svim
ostalim to je u necemu: kao to prostor obuhvata ono to
je I u prostoru. I sve to trpi neto od strane vremena, kao
to smo i navikli da govorimo da vreme prodire, da sve
stari usled vremena, i da se usled vremena zaboravlja, ali
ne I da se neto naucilo, da je neto postalo mlado ili lepo. Vreme je samo po sebi pre uzrok propadanja80. Ono
je broj kretanja, a kretanje uklanja /e~i0'tT)0tv/ to to postoji. Ocito je onda da
vecna bica nisu u vremenu ukoliko
.

t
79 Tekst u zagradama je Rossova nadopuna po smislu, na osnovu
svedocanstva Temistija i Simplikija.
80 Vreme po sebi nije uzrok nicega - jer u kom smislu bi ono moglo biti
uzrok? - vec samo utoliko ukoliko trpnja pripada svemu to je u vremenu;
Aristotel komentarie popularno mnjenje o "zubu vremena" mada je
mogao navesti i suprotno mnjenje o "mudrosti vremena" (Simplikije citira
Simonida u ovoj vezi, te paradoksalnu Euenovu izjavu da je vreme
naj mudrije i najneukije); no "trpnja" je ovde Aristotelu potrebna da bi
napravio razliku izmedu vecnih i vremenskih bica IV.l.M/. Ireverzibilnost
vremena u svetu nastajanja i propadanja izbacuje propadanje u prvi plan,
ali "bez vremena" ne bi nita ni nastalo, jer "kretanje je dvostruko: od
oblika ka lienosti i od lienosti ka obliku" Iv.Simpl.ad loe.!; medutim, i u
nastajanju dolazi do uklanjanja onog to je sada prisutno: svako kretanje
sadri to vie-ne i to upravo zato to mu je bice u vremenu.
169

FIZIKA IV

FIZIKA IV
5

10

15

20

25

30

su vecna, jer vreme njih ne I obuhvata niti se njihovo

bice meri vremenom. Dokaz je to to ona ne trpe nita od
strane vremena, kao ona koja nisu u vremenu. Poto je
pak vreme mera kretanja, ono mora biti i mera mirovanja,
jer svako mirovanje je u vremenu. Nije nuno da se krece
ono to je u vremenu I kao to je nuno da se krece ono
to je u kretanju; vreme nije kretanje vec broj kretanja, a i
ono to miruje moe biti u broju kretanja. Ne miruje sve
to se ne krece vec samo ono to je lieno kretanja i u
cijoj prirodi je da se krece, kao to je receno u prethodnom81. A biti-u-broju znaci da postoji neki I broj te
stvari i da postoji mera vlastitog bica u broju u kome se
postoji, tako da je ta mera u vremenu ako neto postoji u
vremenu. Vreme ce meriti to to se krece i to to miruje
utoliko ukoliko se jedno krece a drugo miruje. Merice to
koliko je njihovo kretanje odnosno mirovanje. Dakle to
to se krece ne moe se meriti vremenom prosto-naprosto, I ukoliko je neka kolicina, vec ukoliko je njegovo
kretanje kolicina. Zato ono to se ne krece niti miruje nije
u vremenu. Jer "biti-u-vremenu" znaci "biti izmeren vremenom", te je vreme mera kretanja i mirovanja.
Jasno je da ni od onog to ne postoji nece sve biti u
vremenu82, kao ono to i inace nije moguce, kao na
primer to da I dijametar bude sameran sa stranom. Jer
govoreci uopte ako je vreme po sebi mera kretanja, a
priluceno i mera ostalog, tada je jasno to da ce bice svega
onoga cije bice ono meri biti u mirovanju ili u kretanju.
Dakle sve ono to je propadljivo i to je postalo, te uopte
ono to cas postoji a cas ne postoji, nuno je I u vremenu
Ger tu postoji neko vece vreme koje moe da nadrnai i
njihpvo bice i to to meri njihovo bivstvo). to se pak tice
onog to ne postoji, neto od toga vreme sadri i to je ili

81 V.ib.202a4.
82 Naime, neto od toga ce biti u vremenu, kao ono prolo ili buduce.
Nije u vremenu ono cija je suprotnost vecna, dakle ono to je logicki nemoguce; ono cija suprotnost nije vecna /v.ib.222a7-9/, odnosno nuna, to
je moguce, te moe da postoji (i postoji) u vremenu.

170

222a

10

15

20

bilo, kao to je Homer nekada I bio, ili ce biti, kao to je

to neto buduce, i njih vreme obuhvata s jedne strane; ako
obuhvata s obe, tada za to vai i jedno i drugo. A ono to
vreme ne obuhvata nikako, to niti je bilo niti jeste niti ce
biti. Takva su sva ona nebica cije su suprotnosti vecne,
kao to je I vecno da je dijametar nesamerljiv, i to ne moe biti u vremenu. Onda to nije ni samerljivost. Zato ta
samerljivost nikada ne postoji jer suprotna je onom to
vecno postoji. A ono cija suprotnost nije vecna, to moe i
da postoji i da ne postoji, i to ima postajm1je i propadanje.
13 Kao to je recen083, to-sada je neprekidnost
/(j1.)ve:Xf.tCJJ vremena jer ono povezuje /(j1.)Vf:xt/
prolo i
buduce vreme i jeste granica vremena. Jednom je pocetak, a drugom je kraj. Ali to nije jasno kao kod tacke koja
miruje; no ono ipak po mogucnosti deli. I ukoliko je
takvo, to-sada je uvek razlicito, I a ukoliko povezuje, ono
je uvek isto, kao to je to i kod matematicke linije (ne
postoji naime uvek ista tacka u miljenju, poto pri podeli
linija uvek postoji neka razlicita; ali ukoliko je jedna ona
je istovetna u svakom smislur.
Isto je tako i to-sada s
jedne strane moguca podela vremena, a s druge ono je

bice 111Je1StOnesto 1Sto

odnosu jed~stvo;
na 1StOah.po~ela
nJ1hovoi je~ins~:o
iran~ca
.oba.i1 unjihovo
jesu
vetno. Dakle, o tom-sada govori se tako u jednom smislu,
a u drugom kad je blizu vreme tog-sada. "sada ce doci",
jer doci ce danas; "sada je stigao", jer doao je danas. A

83 V.ib.220a5. Tu je to-sada posmatrano u funkciji neprekidnosti

vremena, a ovde se po smatra kao podela vremena.
84 Dakle, i u podmetu i u odredbi, odnosno u miljenju; ako se pak, posmatra kao ona koja deli, tada je po odredbi i kraj jedne linije i pocetak
druge, pa je u tom smislu dve /tacke/. I vreme i linija su potencijalno
deljivi, a delotvomo neprekidni. Da ovo poredenje ima svojih slabih strana isticu skoro svi komentatori: tacka delotvomo deli liniju, a to-sada ne
deli vreme na taj nacin vec samo I?o~encijalno,~ko se uopte moe reci za
ono to je vazda drugo pa drugo /aE.t 0.1..1..0 Kat 0.1..1..0, v.Themist. Comm.
392a48/ da je granica; delotvomo je tacka podela linije, a to-sada je obrnuto neprekidno st vremena time to je isto.
171

FIZIKA IV

dogadaji ispred Ilija nisu se zbili sada, niti je potop bio

sada; do njih se svakako protee neprekidno vreme, ali
25
Inisu sada! zato to nisu blizu. I "Nekad" je odredeno vreme u odnosu na ranije sada, kao to je Troja nekada bila
zauzeta, ili kao to ce nekad biti potop, jer to mora biti
odredeno u odnosu na to-sada. Znaci od ovog do onog
vremena ce proci neko odredeno vreme, ili je prolo u
odnosu na ono to je prolo. Ako ne postoji nijedno vreme koje nije nekad, tada bi svako vreme bilo ograniceno.
30
Da li ce onda prestati? I Ili nece, ako je kretanje zaista
vecno? Da li je dakle, cesto razlicito, ili je istovetno?
Ocito je da s vremenom stvar stoji isto kao i sa kretanjem.
Ako se jedno i isto kretanje odvija nekada, tada ce i vreme biti jedno i istovetn085, a ako se ne odvija, nece biti. A
222b
poto je to-sada kraj I i pocetak vremena ali ne istog vec
je kraj prolog a pocetak buduceg, vreme bi uvek isto bilo
na pocetku i na kraju kao to krug na neki nacin ima i
udubljenost
i ispupcenost na istom mestu. Upravo zato
5
izgleda kao da je vreme uvek razlicito, I jer to-sada nije
pocetak i kraj istog vremena. U tom slucaju istovremeno
bi i u odnosu na isto postojale suprotnosti. I ne moe propasti, jer uvek postoji ono koje zapocinje.
"Upravo" je deo buduceg vremena blizu tog prisutnog
i
nedeljivog
"sada" ("kada ide? ..Upravo!", zato to je
10
blizu to vreme kad ce otici), i deo prolog I vremena koji
nije daleko od tog-sada ("Kada ide? ..Upravo sam otiao! "). Ali, poricemo da se za Ilij moe reci kako je upravo razoren zato to je to veoma daleko od tog "sada". I to
"tek" deo je prolog vremena blizu tog prisutnog sada.
"Kada
si doao? ...Tek sam doao!", kae se kad je to vre15
me blizu prisutnog sada. A "davno", to je daleko. I "Iznenada" je ono to je iz-stavljeno u vremenu koje se ne moe opaziti usled svoje kratkoce. Svaka promena po prirodi
85 U ponovljenom ciklusu kretanja i vreme ce biti "jedinstveno i istovetno", ne u smislu da su kretanje (i vreme) identicni apsolutno vec po vrsti
(kao
172 u okretanju nebeske sfajre, ili u godinjerun kretanju Sunca, itd.).

FIZIKA IV

20

25

30

223a

je sposobna da iz-stavlja le~'ta.:ttKovl, i sve postaje i propada u vremenu. Upravo zato neki rekoe da je ono
najmudrije, a pitagorejac Paron86 da je najneukije: njegova tvrdnja je tacnija zato to se stvari zaboravljaju vremenom. Jasno je da ce ono samo po sebi I pre biti uzrok
propasti nego postanka, kao to je i ranije recen087 (jer
promena je po sebi neto to uklanja), a priluceno je
uzrok postanka i bica. Dovoljan dokaz je to to nita ne
postaje a da se na neki nacin samo ne pokrece ili da ne
cini neto, a propada iako se nita ne krece. To
propadanje smo ponajvie I uobicajili nazivati propadanjem usled vremena. Medutim ni njega vreme ne proizvodi vec se prosto dogada da i ta promena postaje u
vremenu. Dakle, receno je da vreme postoji i ta je, te na
koliko nacina se govori o tom-sada, ta je to "nekad",
"tek", "upravo", "davno" i "iznenada".
14 Poto smo sve to tako odredili, jasno je da svaka
promena jest u vremenu, te da je u vremenu sve to se
krece. Bre i sporije postoji u svakoj promeni (tako se u
svima pokazuje). Pod "bre se kretati" mislim na ono to
se ranije I promeni do vlastitog podmeta na istom rastojanju i krecuci se jednolikim88 kretanjem (na primer kod
premetanja kad se obe stvari krecu po krunoj putanji, ili
obe po pravoj; no slicno je i kod drugih vrsti kretanja).
To-ranije je u vremenu, I jer o tom ranije i kasnije govorimo na osnovu udaljenosti lanCX5'ta0tcJ u odnosu na tosada, a to-sada je granica prolog i buduceg. Dakle, poto
su ta-sada u vremenu, onda i to ranije i kasnije mora biti
u vremenu. U cemu je to-sada u tome je i udaljenost od
tog-sada. (u suprotnom smislu se o tom-ranije govori kod

86 Paron, inace nepoznat; v.n. za ib.22lb2.

87 V.ib.22lbl.
88 .Tednolikim u smislu putanje kretanja (pravolinijsko ili kruno
kretanje), a ne u smislu brzine (za ovo neobicno vezivanje jednolikosti,
Olla.t..OtTjl;;, za putanju kretanja,v.Metaph.1078a13,
Phys.228b23, 229a3:
jednolikost kretanja po brzini tu se tretira kao sekundama).

173

FIZIKA IV
10

15

20

25

30

prolog I i kod buduceg vremena. U prolom vremenu

tim-ranije nazivamo ono to je dalje od tog-sada, a ono
to je blie tom-sada nazivamo kasnijim, dok u buducem
vremenu to to je blie tom-sada jest ranije a to to je
dalje je kasnije). Dakle, poto je to-ranije u vremenu a
prati svako kretanje, jasno je da je svaka promena, I tj.
svako kretanje, u vremenu.
Vredi ispitati i to kako se vreme uopte odnosi prema
dui, i zato izgleda kao da vreme postoji u svemu, i na
zemlji i na moru, i na Nebu. Da li je to zato to je ono
neko svojstvo ili stanje 1~~1C;1 kretanja poto je njegov
broj a sve ovo je neto pokretno (jer sve je I u prostoru),
pa vreme i kretanje postoje zajedno i po mogucnosti i
delotvomo? Moglo bi se postaviti pitanje: da li bi vreme
postojalo kad ile bi bilo due, ili ne bi postojalo? Ukoliko
ne moe postojati to to treba da broji, tada ne moe postojati ni neto to se broji, tako da onda jasno ne moe
postojati ni broj. Broj je ili ono to je izbrojano, ili to
I to se moe brojati. Ako nicemu drugom nije prirodeno
brojanje do dui ili Umu due IVoUl; \j1UX~9, tada vreme
ne moe postojati ako nema due, osim kao podmet 16
1l:01E 6vI vremena, u tom smislu ako kretanje moe postojati bez due89. To ranije i kasnije su u vremenu, ali predstavljaju vreme IsanlOl utoliko ukoliko se mogu brojati.
Moglo bi se postaviti pitanje: I kakvog kretanja je
vreme broj? Da li kakvog bilo? U vremenu Inetol postaje, propada, raste, podrugojacava se, i premeta se. Utoliko ukoliko je Itol kretanje, vreme je broj svakog kretanja.

89 Opet "podmet" iza izraza I) 1tote bv; u ovom slucaju jasno je da je kretanje podmet vremena. Nastavak teksta, mada hipoteticki i rezervisano,
nagovetava da bez due ne bi bilo ni kretanja, ali Aristotel ne ide dalje
od ovog nagovetaja uslovljenosti vremena i kretanja postojanjem due,
niti eksplicira aktivnu ulogu Uma. Vec to to ovo pitanje postavlja na
samom kraju svoje analize vremena kao mogucu aporiju moe znaciti da
nije smatrao
direktni
nacin.plodnim istraivanje prirode te veze, ili barem ne na ovaj
174

FIZIKA IV

223b

la

15

Zato je ono prosto-naprosto broj neprekidnog I kretanja a

ne nekog lodredenog/. Ali moguce je da sada i neto drugo bude pokrenuto; postojao bi broj i jednog i drugog
kretanja. Dakle vreme je razlicito, te bi zajedno postojala
dva jednaka vremena. Ili moda ne bi? Jer to jednako i
skupno 16.11CJ.J vreme je jedno te isto; a po vrsti Ie\OE1I ista
su i vremena koja nisu skupna. I Kad bi s jedne strane
postojali psi a s druge konji, i kad bi i jednih i drugih bilo
po sedam, broj bi bio isti. Isto tako postoji isto vreme za
kretanja koja se zajedno dovravaju, mada je je jedno
/kretanjel moda brzo a drugo nije, jedno je premetanje,
a drugo je podrugojacavanje; ali vreme je isto ako je zaista i jednako i skupno i kod podrugojacavanja i I kod premetanja. Zbog toga kretmlja dodue mogu biti razlicita i
odvojena, ali vreme je svuda isto zato to je svuda jedinstven i istovetan i broj, broj onog to je jednako i skupa.
Poto postoji promena mesta, a u okviru nje ona
kruna, a svaka stvar se broji pomocu necega to joj je
srodno, jedinice jedinicom, konji konjem, te tako i vreme
nekim ogranicenim I vremenom, i poto se, kao to rekosmo, i vreme meri kretanjem i kretanje vremenom (to
maci da se pomocu vremena ogranicenog kretmlja meri
velicine kretanja i velicine vremena) ...ako je dakle to
prvo 110 rcpw'tov/ mera svega to mu je srodno, tada je
jednoliko kruenje 11(Ul(A.o<popta.fO ponajpre mera zato
to je I njen broj najpoznatiji. Podrugojacavanje, rast, po
stajanje, ...oni nisu jednoliki, a ovo premetanje 1<Pop<XI
jest. Upravo zato i izgleda kao da je vreme kretanje
Sfajre9" jer pomocu njenog kretanjamere se sva drug,
kretanja, a i samo vreme meri se tim kretanjem. Usled to

20

90 To je dnevno kruenje Sunca oko Zemlje: ono je ponajpre mera zatc

to je smena dana i noci poznatija od svega, a ta smena je broj kruenj!
(v.Alex. Comm. 394a36-39; takode. to je vreme od izlaska do izlaska Su
nca, dakle dan od "dvadeset cetiri casa" za koje vreme zvezde zauzmu ist
poloaj na nebu, v.Philop. 777.15-20).
91 V.ib.218a33.

FIZIKA IV

25

30

224a

10

15

ga s~ i kae ono uobicajeno, naime da su I ljudski poslovi

11tpO'.YJla'tal neki krug te da postoji krug svega ostalog
to poseduje kretanje, postanak i propadanje. To znaci da
se sve to vremenom prosuduje /1cptve'tatl i da ima kraj i
pocetak kao da se nekom periodu podvrgava. Cini se da i
samo vreme jest neki krug: iznova se to cini I zato to je
ono mera takvog premetanja, i zato to se samo meri
takvim premetanjem. Dakle tvrdnja da one stvari koje
postaju predstavljaju krug znaci to da postoji neki krug
vremena; a to znaci da se vreme meri krunom promenom mesta. Jer u tom to se meri ne pojavljuje se uzgred
nita I vie pored mere, nita vie do to da je to celo lto
se meril vie luzastopno uzetihl mera.
S pravom se kae da je isti broj ovaca i pasa ako je
jednak jedan drugom, ali da dekada nije ista niti da je tih
deset Istvaril isto, kao to ni jednakostranicni i I raznostranicni trougao nisu isti trouglovi mada je oblicje
100X~Jlal svakog isto, zato to su oba trouglovi. Neto se
naziva istim s necim od cega se ne razlikuje nekom razlikom, a ne s necim od cega se razlikuje, kao to se trougao
razlikuje od trougla razlikom trougla. To su dakle razliciti
trouglovi. Ne razlikuju se razlikom oblicja vec su u istoj i
jedinstvenoj podeli. Odredjeno oblicje je I s jedne strane
krug a s druge trougao, a u okviru trougla takav trougao
je jednakostranicni, a onakav raznostranicni. Oblicje je
istovetno i to je trougao, ali kao trouglovi ova Idva trouglal nisu istovetni. Tako je i broj istovetan (jer njihov
broj ne razlikuje se razlikom broja), ali desetica nije ta
ista, jer razlikuje se to cemu se I pridaje: jedno su psi, a
drugo konji.
Toliko o vremenu, ...i o njemu samom i o njegovim
svojstvima koja spadaju u ovo ispitivanje.

176

FIZIKA IV (dodatnenapomene)

Dodatne napomene

9. Tvar je tu postulirana kao nulta tacka u konstituciji, dakle kao lienost odredenosti u svakom smislu. Drugacije receno, svaka odredenost mora se moci izloiti iz vlastite mogucnosti a ne iz toga to
je neto vec tu, dato, tako da je tvar upravo ta "hipostazirana" mogucnost ejdetske konstitucije i njen virtuelni pocetak. U "Timaju"
ona iako liena svih oblika i kakvoca ima bar tu "odredenost" da je
ekstenzija 181.aO"'tllJla 't1. Ka alrT:ov a.O"XllJla'tl.O"'tov KQ',l:a.1tOl.OV,
8eK't1.KOV 8e 'tc.Ov eO"XllJla't1.O"JlEVCOVKat 1te1W1.eJlEvcov. Philop.
515.20-22/. Kod Platona je ta ekstenzivno st posledica shvatanja
bica kao netelesnog, tako da je ekstenzija kao sama mogucnost tela
postavljena kao tvar, ekstenzija bez oblicja 100X~Jlal i bez kakvoce
11to1.ovl. Aristotelov prigovor moe se sumirati u odbacivanju ciste
ekstenzije koju on shvata kao prazno IKevovl i u sledecem koraku u
podredivanju ekstenzije konstrukciji tela: telo je ono to ima
ekstenziju, tj. ekstenzija je uvek odredena formom, te je ekstenzija
bez forme za Aristotela pojanl isto toliko malo odriv koliko i
pojmovi beskonacnog i praznog. Kritika ovih apstrakcija vodi ga
zato do naputanja ideje prostora kao amorfne ekstenzije i do
izgradivanja teorije prostora kao mesta i kao mesta svih mesta.
Mesto svih mesta, unutranja povrina prve (unutranja u odnosu
na nas, na Zemlji) ophodnice tako zamenjuje Platonovu xwpa po
obimu ako ne po "sadraju", ali to mesto svih mesta, Nebo, nije
prostor u kome je neko telo najpre l'to 1tpc.O'tov 1tep1.ExOV ~KaO"'tov
'tc.Ov O"coJla'tcov, v.ib.bl-2/, vec onaj u kome ono jest isposredovano
mestima koja obuhvataju njegov "privatni" prostor. Posledice ovog
naputanja izvorne Platonove koncepcije geometrijskog amorfnog
prostora i to zato to je on fizikaIno neodriv: zato to vodi do
predstave o prostoru po sebi, nezavisnom od tela koja su u njemu
ili koja mogu biti u njemu dalekosene su: prostor postaje relativan
u odnosu na tela koja se krecu (tavie za Aristotela sama "svest" o
prostoru nije moguca bez kretanja), mesto tela se odreduje najzad
iz globalne stratifikacije sveopteg tela, prostorni odnos biti-u
dobija ontoloku teinu odnosa celina-deo, mesto svih mesta,
177

FIZIKA IV (dodatne napomene)

zajednicki prostor svih tela, postaje dinamican i vektorski usmeren,

u prostorni odnos ulazi razlika izmedu moguceg i delotvornog.
Prostor kod Aristotela postaje relativno zaustavljeni film, kadar
vecnog kretanja. Tamo gde je bilo neko telo sada je drugo i u tom
smislu prostor se ne krece zajedno s telom, ali deo vazduha nije u
celini vazduha kao u prostoru vec je u njemu kao deo homogene
celine tako da naputeno mesto u kretanju cvrstog tela vie nije
aktualni prostor. Dva homogena dela istog tela ne stoje u izvornom
prostornom odnosu jer se ne opaaju kao jedan u drugom. Ako je
kod Platona prostor sama mogucnost Razlike, tada se moe reci da
Aristotel tematizuje upravo aktualizaciju Razlike kao prostor. Jer
poslednja razlika do koje se moe doci u odredivanju necega je
razlika prostorno odredene tvari li] 'tomK~ tlAT], v.Metaph.
1042b6/. "Biti u prostoru" znaci "biti u necemu kao u prostoru",
dakle zadrati vlastitu razliku u odnosu na obuhvatajuce telo, tako
da je prostor zapravo granica Inerxxcj kao razlika koja odvaja i
spaja dva tela i time jest aktualnost toga biti-u. Ali kako to biti-u
upucuje prvenstveno na obuhvatajuce telo, granica je granica
obuhvatajuceg tela, spoljanjost onog to je u njemu, tako da prostor jeste jedno-van-drugost ali ne bez daljnjeg: on je jedno-vandrugost zato to mu prethodi bivstvena i neprostorna dimenzija
bica-u-sebi. Prostor nije moguc bez onog neprostornog, ali to kod
Aristotela nije Um ili dua kao 'tono~ Ei&ov vec oblik u tvari
1f:.V1JAOV doocj, jedna "unutranjost" koja je provizorna utoliko to
je podlona nastajanju i propadanju. Ona je ta tacka iz koje se uvek
iznova generie prostor kao granica (linija i povrina) u kojoj se
telo moe nalazati. Razlika izmedju unutranjosti i spoljanjosti nestaje u Celini, jer Celina (opaajnog sveta) je Ono to nema spoljanjost, ~. ciji su svi delovi unutar nje, te ni ti delovi vie nisu u
prostoru niti su spoljanji jedan drugom ukoliko je Celina u svojim
delovima, odnosno u njima. U pojmu Celine Aristotel pokazuje bar
jedno: prostor postoji, ali on postoji iz perspektive delova kao njihov medusobni odnos u povratku u Celinu, odnosno u aktualizaciji
Celine.
17. nqnexov: u prevodu se gubi veza sa f:.XE1.V (imati, drati u
vlasti, sadrati: grcko f:.Xc.o znaci i teneo, i possideo i contineo).

178

FIZIKA IV (dodatne napomene)

Aristotelova analiza znacenja tog "imati" u smislu kategorije bica

skoro u potpunosti se poklapa sa analizom tog biti-u (v.ib.210aI425; Metaph.l 023a8-25; Aristotel to uostalom i sam konstatuje: o
tom biti-u-necemu govori se na slican nacin i sledstveno lenof.levc.o~1 kao o tom "imati", v.ib.lin.24). Takode gubi se veza sa
O"UVEX~~ Ineprekidno, continuum/, a prekid kontinuiteta je temeljan za predstavu o prostoru: to to obuhvata i sadri neto l'to
nEptexovl ne cini kontinuum 100UVExovl s onim to onO obuhvata,
tako da je prostor tela kao granica onog to ga obuhvata meda
izmedu onog to nije kontinuirano: nije kontinuirano u tom smislu
da u "zbiru" ne cini nikakvu celinu.
No ako se to biti-u-necemu l'to ev 'ttVt dvenl poklapa sa "imati",
a biti-u-prostoru (i u vremenu) su modusi tog biti-u-necemu, zato
se onda to-gde i to-kada izdvajaju kao posebne kategorije bica?
lzvesno je da je za Aristotela odnos celine i delova paradigma za
sva moguca znacenja tog "biti-u-necemu" tako da je u kategoriji
"imati" najpre zallVacen teleoloki sklop u kome to biti-u postaje
ekvivalenblo s tim biti-pojmljiv jer delovi se "nalaze" u celini u
tom smislu da jesu u njoj i da se pomocu nje shvataju. Prostorni
odnos tog biti-u-necemu je nasuprot tome negacija celine: da bi
bila u tom prostornom-u tela moraju biti diskontinuirano spojena
spoljanjim dodirom, a veza ostvarena tim spojem ne sme biti delotvorna veza niti proizvoditi ikakvu promenu u telu koje je u.
Prostor je jedinstvo identiteta tela i njegove razlike prema drugom
telu koje ga obuhvata, i kao takvo jedinstvo on je cista slika bica.
Uklapanje ove apstrakcije tog biti-u u paradigmatski smisao tog
biti-u - u odnos celine idelova - vodi Aristotela nuno do dijalektike prostora i do njegovog savladavanja u pojmu prirodnog
IcpOOEtl mesta, do ivog totaliteta Sveta u kome njegovi delovi
strogo uzevi vie nisu u prostoru. I sad ako se prostor, tako kako
ga Aristotel odreduje, mOe misliti samo iz Celine kao njena negacija, tada je jasno da predstava If:.vvota/o takvom prostoru mOe
biti shvatljiva samo nekakvim "nepravim razumevanjem" IV.Plat.
Tim.52b2/.
19. Prostor kao granica izgleda blizak obliku; ali oblik je granica
stvari (oblicje tela, ili velicina), a prostor je granica diskontinuira179

FIZIKA IV (dodatne napomene)

FIZIKA IV (dodatne napomene)

nog (u odnosu na dato) obuhvatnog tela, takoreci otisak ili trag tela
u drugom telu u kome se ovo nalazi. Prostor nekog tela je granica
kojom je ono "spolja" obuhvaceno. I upravo po razlici od oblika
prostor se pribliava tvari jer on kao granica moe primati razlicita
tela u sebe (kao amfora vino, pa vazduh, pa vodu) kao to tvar
moe primati razlicite oblike; no dok tvar ne moe postojati nezavisno od oblika, prostor kao "granica" postoji nezavisno: on je nepomicna granica indiferenbla prema telu koje se u toj granici
nalazi.

kontiguiteta kao bitnog za prostorni odnos, i s druge strane odnos

prostora i kretanja koji ga vodi do shvatanja prostora kao mesta
svih mesta, tj. do ideje referentnog sistema. Cini se da sam Aristotel prelazi preko medusobne napetosti ovih motiva kad kae da je
prostor s jedne strane vlastiti a s druge zajednicki /v.209a32-34/,
mada je ta napetost ocigledna u dopunjenoj definiciji prostora jer ta
prva nepokretna granica ne mora biti vlastiti prostor tela, poto se
telo moe kretati u medijumu koji se krece (tavie, to je redovno
slucaj): prostor tada moe biti taj medij um u celini (vazduh ili
voda, fluid u svakom slucaju), odnosno nepokretna granica tog
medijuma, ali to vie nije prostor koji neposredno ogranicava telo
koje je u pokretu. Opaaj prostomog odnosa koji Aristotel tumaci
preko kontiguiteta i u okviru koga shvata prostorni odnos kao
negaciju celine ide protiv ideje svetske kugle definisane centrom i
radijusom koja zapravo predstavlja koordinatni sistem za svako
telo u pokretu. Apsolutno mirujuca centralna tacka i isto tako mirujuca unutranja konkakvna povrina svetske kugle odreduju i
pravce kretanja i relativne poloaje tela u pokretu.
No ostaje zagonetna izjava da "prostor hoce /13OA.E1:m/da bude
nepokretan" (v.ib.a18; Filopon ovaj stav shvata kao aksiom pa ga i
ne komentarie, v.Philop. 590.7-9; no Simplikije nepokreblost prostora izvodi iz staticne prirode prostomih razlika: a1C1VtTtOUC;
tXEl

No ako razlika prema obliku i tvari treba Aristotelu da poslui u

eksplikaciji pojma prostora, u teoriji prostora kao diastema Aristotel zapravo vidi rivalsku teoriju: beskonacno deljiv geometrijski
prostor u smislu ekstenzije ili trodimenzionalnosti
/'to 'tp1xn DlacJ'tcx,'tov/. To je prostor koji postoji po sebi hme atrro 1WjJU1COC;
dva1, v.b19-20/. Aristotel dokazuje neodrivost prostora po sebi
tako to pretpostavlja da on ili miruje u medusobnoj zameni mesta
- a ovakva zamena mesta je po Aristotelu nuna buduci da nema
praznog - ili da se krece zajedno /aJlcx,/ s telom koje se krece. Kritika ne izgleda ubedljivo, posebno kritika prvog roga ove dileme;
drugi mu prua priliku da dodatno precizira svoju definiciju prostora: prostor je prva nepokrebla granica tela koje obuhvata i u kome
se nalazi to to se krece /v.ib.2l2a20-2l/:
reka u celini, dakle kao
mirujuca, jest prostor broda koji se po njoj krece.
Neubedljivost Aristotelovih argumenata protiv DlaO"1:TJJlcx,-teorije
prostora podstakla je Filopona da mimo svog osnovnog zadatka tumacenja Aristotela razvije snanu argumentaciju u prilog toj teoriji
koju on shvata kao ortodoksno platonicarsku /v.Philop.Corr.de
Loco, 557.8-585.4/.
22. To je izvesno nepokretna granica koja je zajednicki prostor svih
tela, i mesto svih mesta, kod koje ocigledno vie nema znacaja to
da je prva u odnosu na telo koje je u njoj. Najzad, ona je prva granica vazduha, ali ne na primer vode, zemlje, te tela koja se krecu
radijalno (gore - dole) ili pod spoljnom prisilom (vucena, gurana,
bacena, kotrljana tela). Uopte, u teoriji prostora sadrana su dva
motiva: to biti~u-necemu 11:0 tv 1:1Vl dVa1/ koje Aristotela dovodi
do shvatanja prostora kao posude
180

/a'Y"(E1.0v/,

odnosno do isticanja

DtacpopcXC;,'to a1ClV~'to'\)C;txov DtaqqxxC; a1ClvT}'tov eO"1:1V, v.Simpl.Comm.377.25-30,

dakle iz pojma referenblog sistema).
Nepokretnost
prostora konacno odvaja prostor od medijuma
kretanja tela (tj. od vazduha ili vode), a samu "tenju" prostora ka
nepokretnosti moemo razumeti samo kao napetost u Aristotelovom odredenju prostora, odnosno kao konacno davanje primata
"zajednickom" prostoru. Iako i ovaj ima kod Aristotela fizikalnu
interpretaciju - jer najzad on je granica sublunarnog Sveta - sam
model referentnog sistema i vektorske orijentisanosti prostora 10gicki je nezavisan od te fizikaIne interpretacije. "Prostor hoce da
bude nepokretan" zato znaci da on iako je negacija Celine poto je
materijalni kontiguitet i disperzija, svojom nepokretnocu afinnie
Celinu kao u sebi odredenu i raclanjenu: nepokretnost prostora je
nepokretnost Celine.
181

FIZIKA IV (dodatnenapomene)

25. Kretanje elemenata nagore je postajanje, a njihovo kretanje nadole je propadanje tako da ova dva pravca prelaenja elemenata
jednih u druge nisu suprotni samo kao pravci u geometrijskom prostornom smislu vec je njihova suprotnost za Aristotela zapravo bivstvena loo<JtOOOl19'. Vazduh je EVEpyet<X vode, a vatra vazduha,
tako da vatra ima, kao svetlost i toplota, status oblika u odnosu na
ostale elemente. Prelaenje elemenata jednih u druge ne formira samo indiferentni krug promene, povratni krug njihovog prelaenja
jednog u drugi i tako kontinuum procesa tvari, vec odelotvorenje i
potenciranje tog odelotvorenja u onom to je ponajmanje telesno i
tvarno. Veza prostora sa ovom teorijom postajanja i propadanja za
koju i sam Aristotel kae da je paradoksalna Iv.De Gen.et Cor.
318b26-27 I i da direktno protivreci opaaju jer da "vetar ili vazduh
manje jesu s obzirom na opaanje hca'tcX f.lEV 't~v atcr811<J1.V 1l't'tov
ecr'ttvl, ali da su oni u istini IlCa'tcX c' aA~8Etavl u vecoj meri
neto ovo i oblik nego to je to zemlja", ...ta veza je u vertika1noj
stratifikaciji elemenata koji "rastu" s obzirom na aktualnost i kao
aktualnost nieg predstavljaju njegovu nepomicnu granicu, prostor.
Kako je Nebo za Aristotela vec cista delotvornost ali i opti i zajednicki prostor svih tela, jasno je da je taj prostor gore /'to avwl kao
granica svetskog tela ujedno i granica njegove delotvornosti i sam
cista delotvornost - koliko je to samo moguce u opaajnom i
utoliko ukoliko kruno kretanje Neba i njegovo mirovanje u sebi
reprezentuje cistu delotvornost miljenja, odnosno Uma - ono to
vie nije u necemu, i kao ta cista delotvornost svrha postajanja.
Delotvornost Neba poklapa se sa delotvornocu Celine i tek tu
Aristotel nalazi ispunjenje tenje prostora da bude nepokretan i da
time prostorni odnos, to biti-u, prede u odnos celine i dela kako je
Aristotelova dijalektika od pocetka i teila da ga prikae: od negacije Celine do njene pune afirmacije u delotvornosti Neba i u vlastitom ukidanju.
27. Dodir la<PTlI omogucen je zajednickim "primarnim" kvalitetom
dva elementa u dodiru, u skladu sa Aristotelovom konstrukcijom
elemenata iz mogucih parova ovih kvaliteta. Pocevi od vatre niz bi
izgledao ovako: suvo - toplo - toplo - vlano - vlano - hladno _
hladno - suvo (odnosno: vatra - vazduh - voda - zemlja). Ako se
spoje pocetak i kraj ovog niza, tj. suvo kod vatre i zemlje, dobija se
182

FIZIKA IV (dodatnenapomene)

krug primarnih kvaliteta i time i krug elemenata. Dakle, opozitni

elementi ne mogu biti u dodiru (vatra i voda, vazduh i zemlja) vec
samo oni koji imaju jedan zajednicki a drugi suprotan kvalitet. Ovi
onda mogu i prelaziti jedan u drugi te stoje u meduobnom odnosu
mogucnost-delotvornost, ali ne u istom smislu (u jednom smislu je
voda po mogucnosti vazduh, a u drugom je vazduh po mogucnosti
voda; no ova razlika se vec tice postajanja i propadanja elemenata
kao za Aristotela apsolutnih i jednosmernih procesa, a ne same
strukture promene elemenata). Sama konstrukcija prostih tela iz
primarnih kvaliteta dodira Iv.De Gen. et Cor.330a30-b71 prati slicnu konstrukciju iz "Timaja" Iv.Plat.Tim.32b2-c41 u kojoj Platon utvrduje kontinuiranu produenu proporciju lavaAaytal
"elemenata"
koja konstituie telo Sveta: vatra: vazduh = vazduh : voda = voda:
zemlja.
S obzirom na teoriju prostora Aristotel ovu konstrukciju elemenata
smatra konacnom fizikainom osnovom svog pojma prostora, jer
kao to se ti delovi odnose prema cetini, tako se i to to je u prostoru odnosi prema prostoru, ili kao to se tvar odnosi prema obliku
tako se odnosi na primer voda prema vazduhu u kome se nalazi kao
u prostoru Iv.Philop.606.5-14/.
31. Ovde "eksperiment" sa klepsidrom treba da dokae da vazduh
prua otpor, tj. da zauzima prostor i da ne moe biti isto to i praZl10.Ako se naime klepsidra potopi u vodu sa zatvorenim gornjim
otvorom, ona se nece ispuniti vodom kroz otvore na dnu; kad se
otvori gornji otvor voda ce istisnuti vazduh iz klepsidre i ispuniti je
do nivoa do koga je ova potopljena. Time se dokazuje po Aristotelu samo to da je vazduh telo a ne da postoji pramo, jer zastupnici
praZl1inei ne tvrde da je ona vazduh vec da je ili to u cemu vazduh
moe biti, ili meduatomska praZl1inau samoj toj kolicini vazduha,
ili pak spoljanja vansvetska praZl1ina.
U ovom eksperimentu "klepsidra" (termin Zl1acidoslovno "vodokradica") je jednostavna i korisna naprava za uzimanje vode ili
vina iz veceg suda: prost model klepsidre je na primer uplja tikva
izduenog vrata sa otvorima na kraju vrata i na dnu tela tikve, i
danas cesta na Balkanu; drugi naziv joj je apna'YtOv, od apna~w,
otimati, grabiti. Ovde klepsidra nije tzv. "vodeni sat" (i u tom smislu kod Aristotela, v.Poet.l45Ia8) koricen u sudnici za merenje
183

FIZIKA IV (dodatnenapomene)

FIZIKA IV (dodatnenapomene)

vremena, a koji sa klepsidrom ima tek zajednicko ime. Detaljan

opis decje igre sa klepsidrom daje Empedokle Iv.Fr.IOO.9-211 u
okviru objanjenja mehanizma disanja Iv.Arist.De Resp.437b8/; o
uhvacenoj vodi u klepsidri, v.De Caelo.294b19-20, u komentaru
Anaksagorine (i Anaksimenove i Demokritove) teorije o obliku Zemlje.

vlja okvir vlastite teorije vremena jer ona ce se kretati upravo izmedu opaanja kretanja u vremenu, dakle jedne teorije neposredne
"svesti" o vremenu, i teorije kosmoloki pretumacenog vremena
kao praizvorne mere kretanja. Etapni razvitak teorije prati, slicno
kao i u teoriji prostora, proces totalizacije: od dijalektike kontinuiteta do apsolutizovanog kontinuiteta u kosmolokom faktu. Ako i
preliniinatno odredenje vremena kao broja kretanja ocigledno vec
ima kosmoloku perspektivu ono mora biti izgradeno na tlu iskustva vremena nezavisno od tipa kretanja koje se meri vremenom, i
na tom tlu mora biti i odbranjeno, eda bi onda konacno moglo biti
interpretirano kao astronomsko vreme. Same tradicionalne teorije
Aristotelu daju neposredni povod da kao svoju centrainu temu
odredi odnos kretanja i vremena: vreme ocigledno nije moguce
odrediti bez kretanja, ali odakle dolazi ta ociglednost?
64. Do definicije vremena Aristotel dolazi u vie koraka: ovaj poslednji je i najznacajniji (do 2l9b2) i moe se saeti u analogiji
koju Aristotel ustanovljuje izmedu tri tipa kontinuuma: duine, kretanja i vremena. U sva tri tipa kontinuuma pokazuje se, pored
sanlOg kontinuiteta u smislu beskonacne deljivosti i nepostojanja
jedinicnih delova, i to ranije-kasnije 11,0 npOcEpov Kal Ucr'tEpOV/,
odnosno svaki od njih se pokazuje kao bitno ogranicen i odreden
tim ranijim-kasnijim, i time quantum continuum. Vreme se nekako
tice kretanja, iako nije kretanje: taj iroki okvir se ovom analogijom suava na kvantitet: "koliko je kretanje uvek izgleda da je i
toliko vreme prolo", i to je vec anticipacija definicije vremena.
Kretanje je ejdetski odredeno - ono moe i mora biti premetanje,
rast, ili podrugojacavanje - ali ta njegova odredenost nema nita sa
vremenom: ono nije u vremenu kao tako i tako odredeno vec je kao
takvo, dakle kao kretanje, u vremenu; ali cak i kao kretanje u svom
optem ejdetskom odredenju, kao delotvornost moguceg, ono ne
manifestuje svoju vezu s vremenom. Na tu vezu ukazuje najpre to
da je ono kontinuum odredenog trajanja, dakle to da u njemu postoji ono trajno to se i krece i ostaje isto u promeni i to i omogucava da to bude jedno kretanje. To je i pre i posle u kretanju, identicni podmet kretanja, bice-u-kretanju 11,0 Kl.VoU/1EVOV/:
svako
kretanje nezavisno od svoje ejdetske odredenosti jest u vremenu, i
to pokazuje vec njegova formalna struktura kao kontinuuma razli185

42. Tj. kretanje bacenog tela Iprojektila/ bre je od njegovog prirodnog kretanja koje bi jasno bilo nadole; no ovo objanjenje je pre
neko proirenje teorije antiperistasisa (uzajanme zamene mesta
prilikom kretanja kroz fluide) nego to je neto novo; novo je
utoliko to Aristotel pokuava da objasni trajanje kretanja projektila odnosom brzine tog kretanja i slobodnog pada.
Filopon opet u ulozi kriticara a ne sanIO komentatora ocenjuje Aristotelovu teoriju kretanja projektila (ali time i svakog kretanja kroz
medijum koji nije prazan i koje zato po Aristotelu mora biti uzajamna zamena mesta) kao "potpuno neverovatnu izmiljotinu"
antSava Kat nA.acr/1acrtv E1.0KOca
l'ta:ma /1ev ouv ooV'tEA.cDc;
/1aA.A.OV,
v.Philop.640.5/. Njegova vlastita teorija kretanja projektila - ono osnovno sadrano je na ib.642.2-26 - ukljucuje zanimljive i
plodne uvide: pored pojma inicijalne sile projektora Ipu/1ll, pon~,
impetu sl i pojam kineticke energije (i termin, svakako) koju projektor predaje projektilu. Uz te pojmove pretpostavka da medijum
doprinosi kretanju projektila postaje suvina; medijum ponajpre
ometa kretanje projektila, tako da Aristotelova teorija antiperistasisa objanjava sekundamo kretanje fluida pokrenutih kretanjem
projektila ali ne i samo kretanje projektila. Kretanje projektila ne
da dokazuje nepostojanje praznog prostora vec je nasuprot samo
objanjivo upravo pretpostavkom praznog prostora. Filoponova
kritika pogada prvenstveno aktivnu ulogu medija u kretanju, dakle
drugu verziju teorije indukovanog potiska kod Aristotela, a upravo
je ta verzija skovana radi objanjenja kretanja projektila.
59. Nakon izlaganja aporije u koju upada mnjenje kad je vreme u
pitanju, aporije po kojoj bi ponajpre sledio zakljucak da vreme
uopte i ne postoji, Aristotel navodi tradicionalne teorije vremena
(ukljucujuci tu i neku pretumacenu i oslabljenu verziju Platonovog
pojma vremena iz "Timaja" Iv.Plat.Tim.39c5-d21). Ovim teorijama
s jedne strane, i aporijom tog-sada s druge strane, Aristotel posta184

FIZIKA IV (dodatnenapomene)

citog. U toj fonnalnoj strukturi kretanja uopte postavlja Aristotel

vreme kao ono to prati kretanje po modelu preslikavanja.
65 Ova razlika za Aristotela ne implicira samo vremensko prethodenje, sled u vremenu, vremensku sukcesiju; tavie, to i nije njeno
prvobitno znacenje. Ono to prethodi i to kasnije Aristotel postavlja najpre u opaajnu velicinu: pocetak neke duine je pre sredine
ili kraja, tako da ranije i kasnije tu postoje u smislu relativnog
polocija delova te duine. U kretanju oni postoje po analogiji: delovi kretanja odnose se jedan prema drugom kao delovi velicine
(duina puta, prostora) u kojoj se kretanje odvija, i tako je izvedeno
pre i kasnije. "Po analogiji" zato to se delovi kretanja ne razlikuju
medusobno po poloaju 18eaetl vec po redosledu l'ta~et/: "jer to
ranije ne traje kad dode to kasnije vec to ranije i kasnje postoje u
toku lEv puan Ecni 'ta n:pC'tepov Kai 1)a'tepov, v.Philop.7l9.l9201.

66. Prevod, ali i konacno razumevanje, ovog Aristotelovog stava

oteava nestandardni Aristotelov izraz b n:eyte QV; Simplikije
uzgred napominje da je Aristotel ovde "pomalo nejasan u izrazu"
Idaa<!>nav JltKpcx.Vti Ae~tc; txetv, v.Simpl. Comm.389b34-35/,
a
tumacenje vezuje za ib.219blO-15, za analizu tog-sada. b Tl:Cyte QV
je zapravo "podmet" /'to lmoKetJlevovl kao razlicit od biti necega
/'to 'ttVt etvatl. Primeri kod Aristotela koji to dovoljno potkrepljuju: De Part. An. 649a15, 649b24; De Gen.et Cor.3l9b3; takode
Temistije direktno, v.Comm. 390a 28: 'te!) un:oKetJlevcp ('to yap
o b n:me QV'tomoo OT]AW'ttKOV).Prevod Aristotelovog b n:me QV
sa "podmet" je zato tumacenje, jer sam Aristotelov izraz se ne da
prevesti tako da se prenese znacenje i priblino zadri sastav
Aristotelove sintagme (kao to je to pokuano u srednjevekovnom
latinskom prevodu sa utcumque ens; smisleni latinski prevod je re
ipsa, zasnovan na tomistickoj interpretaciji Aristotelovog 'to UTIOKetJleVOv kao esse imperfectum). Sam Aristotel medutim daje
ovakvom tumacenju za pravo. Govoreci o toplini krvi on kae i
ovo: "jasno je da je krv u jednom smislu topla (naime, u cemu je
sutina krvi l'ti TIV 'to a'i.Jla'tt et vat/?), jer tu se o njoj govori kao
da jednim imenom oznacavamo kljucalu vodu; no to to je krv u
smislu podmeta, tj. to krv jest uopte l'to O UTIOKetJleVOvKai b
186

FIZIKA IV (dodatnenapomene)
TIme QVaiJla Eo'ttvl, to nije toplo: dakle, ona je u jednom smislu
po sebi topla, a u drugom nije, jer toplota mora biti sadrana u
njenom odredenju lEV 'tql AOycp/, isto kao i belo u odredenju belog
coveka; no ukoliko je topla na osnovu trpnje IKa'ta nci8oc;/, krv
nije topla po sebi", v.De Part.An.649 b22-28. U istom kontekstu
nailazimo na ovu ontoloku razliku u jo preciznijem obliku: "jer
ono to uopte jest njihov podmet IfJ Jlev yap TIme 't'\YYXa.vet QV
'ta uTIoKe1.Jlevovl nije toplo, vec je toplo ukoliko se spari (s toplim), kao kad bi se postavilo ime za toplu vodu ili za toplo
gvode", v.ib.a15-l8.
KJV se moe posmatrati na dva nacina: u svom podmetu, i tada je
ona meavina vode, zemlje i vazduha, ili u svojoj sutini i tada je
ona hrana tela, krv u svojoj funkciji u ivom telu, energijski (entelehejski) postojeca krv. Ovde je ta razlika "primenjena" na odnos
kretanja i vremena: vreme je vreme kretanja kao to je toplina
toplina krvi; kretanje nije vreme po sebi neposredno i bez daljnjeg,
kao to ni krv nije po sebi topla, ali je opet kretanje u drugom smislu po sebi u vremenu kao to je krv po sebi (u svojoj sutini) topla.
Ali "primena" ontoloke razlike izmedu podmeta i bica u svojoj biti
na odnos kretanja i vremena nije jedan od mogucih primera te
razlike, inace temeljne razlike Aristotelove ontologije, vec je ovde
sama ta razlika u svom izvoru. Bice u kretanju i vreme predstavljaju paradigmu te razlike. Njena primena na konkretne predmete
posmatranja cini od nje metod i time daje metodsko jedinstvo nauke kod Aristotela: njegovo samorazumevanje ide upravo u tom
pravcu da previdanje ove razlike kod pretplatonskih fizicara tumaci
kao razlog njihovog promaivanja pravog. predmeta ontologije
prirode IV.De Part.An.642a24-301. U odnosu kretanja i vremena ta
razlika se imenuje, jer kretanje ne postoji po sebi; postoji bice u
kretanju, to biti-u-kretanju u svom ivom prisustvu u vremenu.
Jedinstvo vremena i kretanja u kome je tek i moguce jasno povuci
njihovu razliku jest trenutak /'to vUv, to-sada!, te je razumljivo to
to Aristotel do odredenja vremena dolazi kroz analizu trenutka.
To-sada je, kao to ranije i kasnije, s obzirom na svoj podmet, kretanje, a s obzirom na svoju bit /'to dvali ono je vreme, u podmetu
identicno, u odredbi uvek razlicito. Tako se u tom ranijem i kas-

187

FIZIKA IV (dodatne napomene)

nijem pokazuje s jedne strane trajanje Iduratio, ncx.pa:tacrtt;!, a s

druge prisustvo Ipraesentia, napO'l.XJta/, vreme u svom podmetu i
kao kretanje, i vreme u svojoj bili koja je razlicita od kretanja,
puno prisustvo u ivoj sadanjosti. To-sada je to jedno ime, ime koje u svom jedinstvu pokriva bitnu sloenost imenovanog - kao kad
bismo "jednim imenom oznacili vodu koja kljuca" - jer ono
oznacava (kao "krv") i podmet (bice u kretanju) i bit njegovu ho
elvat a1ncP/, vreme. Ukoliko je kretanje podmet a vreme bit utoliko je to-sada vreme kretanja, jedinstvo podmeta i biti.
67. Ovaj stav odreduje vreme skoro kao deo kretanja, kao njegov
merljiv, izbroj iv, recju kao kvantitativni aspekt: kretanje posmatrano u apstrakciji kvantiteta. Odredenje vremena kao broja odmah
namece pitanje odnosa kontinuuma i broja kao diskretne velicine.
"Vreme je broj kretanja u tom smislu da kretanje ima neki broj,
tako da je odnos slican kao pri merenju duine: i kretanje je ono to
np:XYJ.!a,v.Philop.723.22/, kao to se
se meri" l'to J.!'tPOOIlVOV
duina, iako kontinuirana, meri duinom od jednog lakta ili stope
(pa ima neki odredeni broj stopa). Kad bi vreme bilo odredeno kao
broj koji broji 16 aptJ.!cDvapt/.lc~/, dakle kao monadicki, tj. aritnleticki broj, tada ono ne bi moglo biti kontinuirano. U tome je
razlog Aristotelovog preciziranja odredenja vremena: ono je broj
koji je izbroj an 16 T1Pt/.loo/.lvovl, ili onaj koji se moe brojati 16
ap/.lT]'tc~1i koji pripada kretanju kao kontinuumu. Utoliko za
Aristotela vreme jest kretanje ali to je vreme u smislu sukcesije
ranijeg i kasnijeg koju deli sa kretanjem. Vec tu je ocito dvostruko
lice vremena: u svom podmetu vreme je kretanje, a u svojoj biti l'to
Xpovcp elvatl ono je razlicito od kretanja i nije kretanje. Kontinuum vezuje vreme za kretanje: koliko je kretanje, toliko je uvek i
vreme kao broj kretanja koji se moe izbroj ati. No ako se za vreme
i kae da je toliko koliko je i kretanje i obratno, ne kae se da je
ono brzo ili sporo, bre ili sporije. Vreme uvek "jednako tece" za
razliku od kretanja; pre se moe reci da tece i prolazi ono to je u
vremenu, a da mu se jednolikost toka pripisuje po analogiji. No,
stoji to da se u odnosu na njegovu 'jednolikost" moe kretanje
odrediti kao bre ili sporije: vreme je konstantno, ni brzo ni sporo.
Kretanje koje po Aristotelu najzad adekvatno reprezentuje vreme,
188

FIZIKA IV (dodatne napomene)

dnevno kretanje nebeske sfajre, mora zato biti najbre, eda bi

moglo posluiti kao mera za svako drugo kretanje. Odredenje vremena kao broja i kao mere uvodi Aristotelovo promiljanje vremena neposredno u dijalektiku mere l'to IlE'tpovl, jer mera koja meri i
kojom se meri mora ili biti izmerena drugom merom i tako ad
in:finitum, ili mora biti sama sebi mera i mora sebe meriti najpre.
Mera je ono prvo u svakom rodu Icr1.J'{yvE~, v.Metaph.1053a25/,
nedeljivo i identicno jedno la8tatp'tov 'to ~V, v.ib.1052bI8, 1088
a2/. Mera je kvantum koji to vie nije. Ona moe preliminarno biti
odredena kao to izmereno, ali time se postie samo to da se izvorna
mera izdvaja iz izmerenog. Vreme moe biti odredeno kao broj
koji se broji i koji se moe izbroj ati u kontinuumu koji je zajednicki kontinuum kretanja i vremena, ali time se samo zaotrava pitanje o statusu broja koji broji, monadickog broja, same mon ade kao
izvorne mere koj aje mera same sebe a time i mera drugog. Stipu lacijom mere kontinuuma - jer on po sebi nema jedinicnu meru,
poto se kao beskonacno deljiv ne sastoji iz delova - samo se prihvata kapitulacija pred njegovom nemerljivocu. To je i smisao
Filoponovog "odgovora" na aporiju odnosa kontinuuma i broja
(mere): "kaemo da drvo ima deset lakata, ili put deset stadija, mada su to kontinuirane Ivelicinel, samo u tom smislu to ih mi potencijalno delimo na delove te im tako i neki broj pridajemo
IKa'tTl'YopoU/.lvl, tako da se njima po prirodi pridaje kontinuum a
po pogodbi lEcrtl i na osnovu nae refleksije IEK 't~~ tiJ.!1Epa~
Emvota~1 broj", v.Philop.724.5-9. Takav odgovor vodi u jo vece
aporije, jer stipulativnost "postvarene" mere 110 /.l'tpOO/.lVOV
np:XY/.lal vraca se nuno kroz pitanje o nacinu bica vremena: vreme postaje zavisno od due koja broji i u svom podmetu a ne "samo" u svojoj biti, i tu impozantnost kretanja Neba ne moe promeniti nita.
71. Temelj sofistike Aristotellocira u previdanje razlike izmedu bica po sebi i prilucenosti, odnosno izmedu podmeta i prilucenosti.
Sofisti u celini govore samo o pri1ucenosti Iv .Metaph.1 026b 15,
1064b29/. Preneseno na teren njegove teorije kretanja i vremena to
znaci da sofistika ne uvida razliku izmedu onog to u kretanju/vremenu ostaje isto i onog to se menja: Korisk je razlicit u zavisnosti
189

FIZIKA IV (dodatne napomene)

FIZIKA IV (dodatne napomene)

od toga da li je u Likeju ili na agori, ali kao Korisk je istovetan. U

odnosu na pojam tog-sada to bi znacilo to da se sofisti zadravaju
samo na toj njegovoj strani da je ono stalno razlicito. Svaka ejedetska odredenost s obzirom na koju kretanje i biva odredeno kao
takvo i takvo pada na stranu prilucenosti: ono to se krece nuno je
identicno u kretanju - jer inace se ne moe govoriti o jedinstvenom
kretanju - i taj identitet podmeta pracen je identitetom tog-sada, a
ejdetska odredeno st donosi razliku - jer inace se, bez razlike, ne
moe ni reci da ima kretanja. Dakle, kao to je konkretno pojedinacno bice, ono to Aristotel naziva Celim /'to cruvoAovl jedinstvo
identiteta i razlike, tako su to po nunosti i to to se krece i to-sada.
Odnos tog-sada i vremena je u svojoj cistoj formi odnos bica po
sebi i ejdetske odredenosti, dakle predikacija. Ako je kretanje odredivanje, jasno u ejdetskom smislu, tada je vreme isto ovo ejdetsko
odredivanje u svojoj cistoj formi. To pokazuje Aristotelova analiza
trenutka koja u njemu otkriva ishodite razlike izmedu podmeta i
biti. Priroda koja je u podmetu /1i i>nolCEIJlevTl <jlumc;;1 manifestuje
se u identitetu trenutka, a njena ejdetska diferencija u razlici trenutaka, u tom pre-posle vremena. Razlika izmedu tvari i oblika i i
njihov odnos koji jeste oblikovanje, ejdetsko odredivanje, predstavlja ustrojstvo samog vremena. I obratno, ustrojstvo tog-sada, dvostruko lice vremena, jest sam hilemorficki sklop u svojoj cistoti.
Ovim se Aristotelova teorija vremena pokazuje kao logicko zaokruenje teorije nacela i njihovog odnosa (Phys.I-IV), dakle kao
zaokruenje same ontologije prirode. Ali ne samo to! Teorija vremena kao izvora hilemorfickog sklopa ulazi tako u sredite Aristotelove ontologije u celini, u njegov pojam delotvomosti levep'YEwJ
i time i u pitanje koje pokrece ontologiju: "ta je bice, tj. ta je bivstvo loom.a/", v.Metaph.l028b4. Jer ako bivstvo nije ni tvar kao
priroda koja je uvek u podmetu, ali ni eidos uzet za sebe, tada ono
moe biti samo u njihovom odnosu i u strukturi tog odnosa, u strukturi 1.)ATl - dcoc;; koja i jeste vreme u svom podmetu i u svojoj bi-

tj. sukcesijom niza, a ne kao tacka poloajem, i tu analogija sa tackom i prestaje. Jedinica IJlovac;;1 pre nego tacka pokazuje ovu
odredenost tog-sada poretkom, i ireverzibilnost vremena. Aristotelovo zakljucivanje ovde je skraceno: vreme je broj kretanja, a onda
je to-sada broj tog to se krece (u skladu s proporcijom vreme: kretanje = to sada: to to se krece), a kako je to to se krece osnov
kretanja, tada je to-sada slicno monadi broja jer i monadaje nacelo
broja.
U ovom za Aristotelovu defmiciju vremena kljucnom izlaganju
treba vie nego drugde imati na umu da je u grckom pojmu broja
dominantna predstava artikulacije necega u njegovoj sumi: brojati
lapt81lElcrSml
znaci raclaniti na izbroj ive delove, broj je ukupnost raclanjenog u mnotvu. To potvrduje i etimoloka veza:
aplSJlOC;; dolazi od apaplcrlCc.o (korenski oblik d.pc.o: povezati, ucvrstiti, uskladiti, pripremiti). Broj izraava vezu, zajednitvo onog
to potpada pod njega: ne broji se zajedno ono to nikako ne pripada jedno drugom, te broj pokazuje razdvojenost i raclanjenost
onog izvomo sapripadnog (otud i d.pSpov, clan, articulum). "Pamo"
(d.p'tlOV, takode u etimolokoj vezi sa aplSJlOC;) moda najbolje
pokazuje prirodu broja kod Grka: d.p'tlOV je dovreno, savreno, tacno (opet u vezi sa d.p'tl, upravo,ba, tacno), ispravno, odgovarajuce, pa zato "pamo" (ono to je moguce upariti - kao dve cipele ili spariti - kao muko i ensko iste vrste).
To-sada kao monada vremena mora dakle biti shvaceno kao element njegove artikulacije, dakle kao mera. Aristotel i tu razumljivo
zadrava ogranicenje dato u definiciji vremena: da je ono broj koji
se broji, to-sada je ono to se broji, ono na ta se moe raclaniti
kretanje tog to se krece. "To-sada u kome se Sunce nalazi u Ovnu
i opet to-sada u kome se nalazi u Biku bilo bi broj sanlog Sunca
kao onog to je u nekom ranijem i kasnijem, i tako slicno monadamakod broja", v.Philop. 741.27-30.
75. Drugim recima: postoji najmanji broj linija (dui) i to je broj
dva (ili jedan, ako se i jedan smatra brojem), ali ne postoji najmanji
broj (tj. jedinicni deo) linije kao kontinuirane velicine. Slicno je i
kod vremena: ukoliko se broji danima, satima ili pomocu nekih
drugih vremenskih odsecaka (intervala), utoliko je i broj, no ukoli-

ti.

72. Analogija trenutak-tacka relevantna je u kontekstu pojma

granice, dakle u kontekstu pojma kontinuiteta prostora i vremena.
No vreme je ireverzibilno, to-sada je odredeno poretkom l'tci~E1/,
190

191

FIZIKA IV (dodatne napomene)

ko taj broj ima bice u kretanju lev K1.vrlcrE1. 'to eiva\ l!:x.E1.1 nuno
je da vreme bude neprekidno ukoliko je i kretanje neprekidno. Monadicki broj sadri u sebi samo razliku izmedu mnogo i malo, ali
ne i razliku izmedu dugog i kratkog: dakle, broj koji pripada kretanju - ukoliko se ono moe numericki izraziti imeriti - ne moe biti
monadicki broj vec mora biti ono to se broji, to moe biti due ili
krace (kao i samo kretanje). To je zapravo mera kretanja koja kao i
broj koji se broji moe biti veca ili manja, ali i dua ili kraca, interval. Brojevi predstavljeni na brojnoj pravoj po svoj prilici odgovarali bi Aristotelovom broju koji se broji jer njima se po odredenQ.j
jedinicnoj meri pridrueni odsecci prave koji su dui ili kraci. Predstava vremena kao takve brojne prave moda je i najblia Aristotelovoj predstavi ako vec ne i njegovoj ekspoziciji.

192

FIZIKA V

FIZIKA V

25

30

35
224b

1 Sve 1 to se menja menja se ili po prilucenosti - na

primer, kad kaemo da je neto obrazovano zato to je
tom to eta priluceno to da bude obrazovano - ili necim
to mu pripada menja neto, i za to se kae da se menja
prosto-naprost02. Takav je slucaj kod svega onoga I o cemu se govori u smislu dela Ger telo ozdravlja zato to
ozdravlja oko ili trup, a to su delovi celog tela). No,
postoji neto to se ne krece ni po prilucenosti a ni time
to se krece neto drugo to mu pripada, nego zato to se
samo krece pre svega. To je ono po sebi pokretacko; od
njega je razlicito ono to se krece na osnovu nekog drugog kretanja, kao to je to na primer I ono to je podlono podrugojacavanju, a kod podrugojacavanja razlikuje
se na pr. ono to moe ozdraviti ili ono to moe biti zagrejano. Isto tako je i kod onog to pokrece: jedno pokrece
po prilucenosti, drugo pokrece u smislu dela pomocu necega to mu pripada, a trece je samo po sebi ono prvo,
kao to lekar leci a ruka udara. Poto postoji neto to
prvobitno pokrece3, a i neto to je pokretano, I te uz to
ono-u-cemu Ise odvija kretanje/, vreme, te pored svega
toga ono-iz-cega i I ono-u-ta - jer svako kretanje jest iz-

1 V.d.n., st.220 (na kraju Phys.V).

2 V.d.n., st.22 I.
3 Rec je o kinetickom uzroku koji je po sebi a ne po prilucenosti uzrok
vlastite posledice, kao to je toplota uzrok zagrevanja, lekar uzrok zdravlja, itd. Kauzalitet je preslikavanje i manifestacija onog to postoji delotvorno, te u tom smislu u posledici ne moe biti niceg cega nema u njenom uzroku. Kauzalitet je produeni identitet, dakle identitet u razlici i
uprkos razlici. Ovaj pojam uzroka po sebi odreduje Aristotelovu analizu
identiteta kretanja u Phys.V ali i analizu kontinuuma u Phys.VI, i u metafizickom obratu, problem "prvog uzroka" kretanja u Phys.VIII. Dok je
ovde "prvi uzrok" zapravo relevantni, najblii i vlastiti uzrok necega ili
nekog odredenog kretanja, u Phys.VIII to je uzrok kao takav, uzrok kretanja kao takvog.

195

FIZIKA V

FIZIKA V

10

15

20

25

necega i u-neto; razlikuje se to to se prvo pokrece, ono

u-ta se krece i to iz-cega, kao na primer drvo, toplo i
hladno: jedno od toga je ono to Ise krece/, drugo je onou-ta, a trece je ono-iz-cega - ocigledno je daje kretanje u
drvetu, a ne I u obliku. Oblik ne pokrece niti se krece: isto vai za prostor ili za toliko cu 110 1000VbE/; Imimo toga! postoji neto to pokrece, neto to se krece i to-u-ta
se krece. Promena svoj naziv dobija pre po tom-u-ta nego po tom-iz-cega se neto krece. Upravo je zato propabica.
Takode, upostajanje
je Ipromenal
bice, mada
je iz
danje rromena
nebice mada
se to to upropada
menja
nebica.
Ranije4 je receno ta je kretanje. Oblici, svojstva Ina1'}rV, te prostor, ono-u-ta se krece sve to se krece, ...sve
to je nepokretno, kao na primer nauka ili toplota. Moglo
bi se dodue postaviti pitanje da li su svojstva nekakva
kretanja, a belina je svojstvo; Itada! ce promena biti usmerena ka nekom I kretanju. Sigumo je da belina nije
kretanje vec da je to beljenje. U tom postoji delimicna
Ipromena! po prilucenosti, na osnovu neceg drugog, te
prvobitna koja nije na osnovu neceg drugog: ono to se
obeljuje menja se po prilucenosti u predmet miljenja 110
VOoU~Evovl (jer za boju je priluceno I to da bude predmet
miljenja), u boju se menja zato to je belo deo boje (ili u
Europu zato to je Atena deo Europe), a u belu boju samo
po sebi. Dakle, jasno je kako se neto krece samo po sebi,
a kako priluceno, kako na osnovu drugog, a kako kad ono
samo prvo pokrece: to je jasno i u slucaju onog to pokrece i I onog to se krece. Takode, jasno je da kretanje ne
postoji u obliku vec u tom to se krece ili to delotvomo
pokrece. Ostavimo po strani promenu po prilucenosti, jer
ona postoji u svemu, uvek, i tice se svega. Promena koja
nije prilucena nije u svemu vec je u suprotnostima, u

4 V.ib.201alO.

196

30

35
225a

10

onom to je izmedu Injih/, i u protivrecju laV'tlq,aO'Et/.

I U to se moemo uveriti na osnovu na-vodenja. Promena
zapocinje iz onog to je izmedu jer slui se njime kao
necim suprotnim u odnosu na obe suprotnosti. To izmedu
naime na neki nacin predstavlja krajeve lalCpCJ.J. Upravo
zato se i za to u odnosu na njih i za njih u odnosu na to
kae da predstavljaju nekakve suprotnosti, kao to je najvii ton nieg tetrahorda dubok u odnosu na najvii ton
oktave, a dubok u odnosu na najnii, ili kao to je sivo
I belo u odnosu na cmo, a cmo u odnosu na belo.
Poto je svaka promena promena iz necega u neto (to
pokazuje i njen naziv jer onaje neto posle neceg5 drugog
1~E1:' aAAo/, tj. tu jedno oznacava ranije a drugo kasnije), ono to se menja moglo bi se menjati na cetiri nacina:
ili iz podmeta u podmet, ili iz podmeta u ne-podmet, I ili
iz ne-podmeta u podmet, ili iz ne-podmeta u ne-podmet.
Podmetom IU1tOlCEi~tEVOvl nazivam6 ono to se ocituje u
tvrdnji IlCa1aq,a<JE1/.Prema tome, na osnovu tog to je
receno nuno je da postoji tri Ivrstel promene: ona iz podmeta u podmet, ona iz podmeta u ne-podmet, i ona iz
I ne-podmeta u podmet. Ona iz ne-podmeta u ne-podmet
nije promena zato to ne postoji na osnovu protivstava
laV'tiSE<JlV/; tu naime nema ni suprotnosti ni protivrecja.
Promena iz ne-podmeta u podmet u smislu protivrecja7 je

5 Aristotel ovo J..l.E-ro.u llE'taJ30A.~ razume u znacenju "posle", "iza", i to je

prihvatljivo; no to moe znaciti i "umesto", "preko", i td. (IlE'taJ30A.~ je i
"prebacivanje" /odela preko ruke/, ali i "zamena" kao kod presvalacenja,
ili kod trampe i trgovine).
6 V.d.n.,st.222.
7 Aristotel mora da precizira /v.Simp1.813.22-25/ daje rec o promeni na
osnovu protivrecja dakle na osnovu negacije i afirmacije istog, a ne na osnovu negacije jednog (podmeta) i afirmacije drugog (na pr. promena iz
ne-belog u slatko jeste promena iz ne-podmeta u podmet, ali nije odredena, osim po prilucenosti). Drugim recima, ovde negacija mora biti ili suprotnost ili lienost (Eudem to i primecuje kad kae da su u ovoj Aristote197

FIZIKA V

15

20

25

postajanje, bilo postajanje prosto-naprosto

ili neko odredeno postajanje necega (na primer, I postajanje iz ne-belog u bela jest njegovo postajanje, acisto postajanje iz
nebica u bivstvo je postajanje prosto-naprosto, tj. na osnovu njega kaemo da neto postaje prosto-naprosto a ne
da postaje neto). Promena iz podrneta u ne-podmetje
cisto propadanje ukoliko je promena iz bivstva unebice, a
neko odredeno ukoliko je promena usuprotstavljeno
poricanje, kao to I je i za postajanje receno.
Ako se o "nebicu" govori na vie nacina, te ako se ne
moe kretati ni ono to je nebice u smislu spoja ili podele8, ili mogucnosti, to to je suprotstavljena
cistom bicu,
bicu u smislu delotvornosti (jer to to nije belo ili to to
nije dobro ipak moe priluceno da se krece, jer to ne-belo
moglo bi biti I covek; no to to uopte nije neto ovo nikako se ne moe kretati), tada je nemoguce da se nebice
krece (a ako je to tako, tada je nemoguce da postajanje
bude kretanje, jer nebice postaje: iako ono zapravo postaje po prilucenosti opet je istina reci da se nebice nalazi li
onom to postaje prosto-naprosto ), a slicno vai i za mir-

lovoj analizi "lienosti slicne podmetima" , jer i one se takode ocituju tvrdnjom": slepo nije isto to i "to to nema vid", niti je celavo isto to i "to
to nema kosu", v.Simp1.813.12-15); to je uostalom i rezultat ovog Aristotelovog odvajanja postajanja i propadanja od preostalih vrsti promene
koje su kretanje u pravom smislu (po kakvoci, po velicini, po mestu), v.ib.
225b3-5.
8 Ne-bice ha I.l.~6v/ u smislu (ili: na osnovu) spoja ili podele je zapravo
la ha 'IIeu8o~/, po opoziciji sa jednim od znacenja "bica" ("bice" kao
istinito, v.Metaph.1027bI8). Lani spoj nastaje kad se spoji ono to nije
sastavljeno, te je to lana tvrdnja; a lano razdvajanje, kad se razdvoji ono
ilto nije razdvojeno, i to je lano poricanje. Slicno kao i u analizi razlicitih
znacenja "bica" i nebicekao "lano" ne pripada glavnom toku toku Aristotelove analize: la je, kao i istina u propozicionalnom smislu, neko stanje razuma /8w.voia.c; 'tt nci~c;, v.Metaph.1028a1/ i kao takvo ostavljeno
po strani. A ronjenje ili tvrdnja ne podleu promeni ili kretanju (bilo da su
istiniti ili lani, v.Cat.4a22-b12).
198

FIZIKA V
30

35
225b

10

ovanje. I Iste tekoce slede i lako se ima u vidul to da je

sve to se krece u prostoru, anebice nije u prostoru jer bi
u tom slucaju bilo negde. Propadanje takode nije kretanje: suprotnost kretanju je ili neko kretanje ili mirovanje,
a propadanje je suprotno postajanju. Poto je svako kretanje neka promena, a ima I tri navedene9 promene od kojih ona u smislu postajanja ili propadanja I nije kretanje a to su promene na osnovu protivrecja - nuno je da samo
promena iz podrneta u podrnet bude kretanje. Podmeti su
ili suprotni ili su izmedu (uzmimo naime da je i lienost
suprotnost), i ocituju se tvrdnjom, kao to je to "golo",
I "bezubo", ili "crno".
Ako se nacini pridavanja h<:a'tTJ'YoplCG1.1 odreduju s
obzirom na bivstvo, kakvocu, to-gde, to prema-necemu,
kolicinu, delanje i trpljenje, tada je nuno da ima tri kretanjalO: kretanje unutar kolicine, unutar kakvoce, i prostorno kretanjel1.
2 Ne postoji kretanje s obzirom na bivstvo zato to bivstvu bica nita nije suprotno. Isto vai i za to prema-necemu12, jer moguce je da onda kad se jedno menja bude

9 V.ib.a8-1O.
10 V.d.n.,st.223.
11 Ovaj zakljucak je viestruko skracen. Podrazumeva se da: u preostale
tri kategorije nema kretanja (i tom-kada, u tom-imati, i u poloaju) jer nema suprotnosti, da u bivstvu nema kretanja iz istog razloga, a da kategorije tog prema-necemu, delanja, trpljenja, pripadaju svakom kretanju ukoliko je kretanje, kako je to pokazano u slicnom toku misli u Phys.IlI-I-3,
uzrocno-posledicni odnos na delu, delanje i trpljenje istovremeno u jedinstvenoj delotvornosti koja i jeste kretanje. Dakle, po elirninaciji koja je
na taj nacin sprovedena preostaje kretanje kao podrugojacavanje, rast (i
smanjivanje), i premetanje.
12 Na primer, ako ono to je desno prede na levu stranu toga u odnosu na
ta je "bilo" desno, tada ono postaje levo, a ono to je bilo levo (u odnosu
na to) postaje desno iako se nije ni pomerilo: prostorno kretanje prvog
postoji ovde po sebi, a promena koja se dogodila u relatima je prilucena
/v.Alex.ap.Simp1.834.27-30/. Zato Aristotel ovde moe termine "kretanje"

199

FIZIKA V

15

20

25

30

35
226a

istina ili da ne bude istina da se drugo imalo menja, tako

da je njihovo kretanje priluceno. Nema kretanja ni kod
onog to dela ili trpi, odnosno kod pokretnog i pokretaca,
zato to I ne postoji kretanje kretanja niti postajanje postajanja, niti uopte promena promene. Pre svega, kretanje kretanja moe postojati na dva nacina: kao kretanje
podmeta (na primer, covek se krece zato to se menja iz
belog u crno. Da li se i kretanje na taj nacin zagrejava,
hladi, menja mesto, raste, I smanjuje se? To je nemoguce, jer promena nije neki podmet.), ili tako to se neki od
njega razlicit podmet na osnovu promene menja u neki
drugi oblik. Ni to nije moguce, osim po prilucenosti, jer
samo kretanje je promena iz jednog u drugi oblik (na primer, I promena coveka iz bolesti u zdravlje). Isto je i kod
postajanja i propadanjaJ3,
s tim to su oni drugacije od
kretanja usmereni na ono to im je protivstavljeno. Neto
se istovremeno menja iz zdravlja u bolest i iz same ove
promene u neku drugu. Jasno je da to kad treba da se razboli mora pretrpeti promenu u bilo koju bolest (jer moe i
mirovati), i uz to ne uvek I u slucajnu, te da ona mora biti
iz necega u neto drugo, tako da mora postojati i njoj suprotno ozdravljenje; a priluceno se menja na primer iz secanja u zaborav zato to se ono cemu to pripada menja
cas u znanje a cas u neznanje.
Pored toga ici ce se u beskraj ako mora postojati promena promene i I postajanje postajanja. Ako kasnija promena treba da bude /promena promene/, tada nuno to
I mora biti i ranija. Na primer, ako se nekad dogodilo cisto postajanje, tada je to to postaje postalo, tako da to to
postaje jo nije prosto-naprosto
vec je neto to postaje
odmah neto to postaje, a to je iznova nekad postalo tako

i "promena" da koristi kao sinonime, jer i jedno i drugo postoji kod tog
prema-necemu po prilucenosti, a prilucena promena (i kretanje) je neodredena.
13 V.d.n.,st.225.
200

FIZIKA V

10

15

20

25

da nikada to to postaje nije to to postaje. A poto kod

onog to je bezgranicno ne postoji I neto prvo, nece postojati to prvo tako da nece postojati ni sledece. Dakle,
nita ne moe ni postajati niti se kretati niti se menjati.
Takode, postoji suprotno kretanje iste stvari (i mirovanje
takode), te postanak i propadanje, tako da to to postaje
ono to postaje propada onda kad postane to to postaje,
jer nije to to postaje ni odmah ni kasnije. Jer mora I postojati to to propada. Takode, i to to postaje i to to se
menja moraju imati tvar kao osnov /U1CEtvat/. ta ce onda biti to to postaje, kretanje ili postajanje, kao to je na
primer to to je podlono podrugojacenju telo ili dua?
Opet, ta je ono ka cemu se krece? Kretanje, ili postajanje, moraju biti /kretanje ili postajanje/ ovog iz ovo u
ovo. Kako ce uopte ono to I biti? Postajanje ucenja ne
moe biti ucenje, tako da to ne moe biti ni postajanje postajanja, ni neko postajanje necega. Pored toga, ako ima
tri vrste kretanja, tada je nuno da postoji i neka priroda
koja ih osniva te ono ka cemu su ta kretanja usmerena,
kao na primer kad se neto podrugojacava ili pomera u
smislu promene mesta. Uopte, poto se sve krece trojako14 - ili po prilucenosti,
ili time to mu se neki deo krece, ili I po sebi - promena bi se mogla menjati jedino priluceno, kao na primer ako onaj koji ozdravlja trci ili uci;
ali odavn015 smo odbacili tu prilucenu /promenu/.
Poto ne postoji kretanje bivstva niti tog prema-necemu, ni delanja ili trpljenja, preostaje da kretanje postoji
samo kod I kolicine, kakvoce i tog-gde. Kod svakog od
ovih postoji suprotnost. Neka kretanje s obzirom na kakvocu bude podrugojacavanje,
jer to je zajednicki naziv
/bvo~a/ koji se povezuje s njim. Pod kakvocom 16 ne mislim na kakvocu u bivstvu (jer i razlika je kakvoca) vec na

14 V.225a21-33.
15 Y.224b26-28.
16 V.d.n.,st.226.
201

FIZIKA V

30

35

226b

10

trpnu kakvocu I-r.o na.8TTtt1Covl

na osnovu koje se govori
da neto trpi ili da je bestrpno. I Kretanje s obzirom na
kolicinu nema zajednicki naziv, ali se na osnovu obe
/krajnostil naziva rast i smanjivanje. Rast je kretanje ka
krajnjoj velicini, a kretanje iz nje je smanjivanje. Prostorno kretanje nema zajednicko, odnosno osobeno, ime, ali
uzmimo 17 da je zajednicko takozvano "premetanje" Iq,oml, mada se u pravom smislu te reci kae da se premeta
samo ono to menja mesto a nije I u njegovoj moci da se
zaustavi, te ono to I ne pokrece samo sebe u prostornom
smislu. Promena u istom obliku na vie ili na manje je
podrugajacavanje, jer ono je kretanje ili iz suprotnog ili u
suprotno, bilo prosto-naprosto ili na neki nacin. Ono
kretanje koje ide ka tom suprotnom moe biti nazvano
promenom u suprotnost, I a ono koje ide ka tom-vie
Ipromenoml iz suprotnog u isto. Nema nikakve razlike izmedu tog menjati se nekako i prosto-naprosto, osim to u
onom suprotnosti moraju postojati na neki lodredenil
nacin. A to "vie" i "manje" znaci daje prisutan, odnosno
da nije prisutan, viak ili manjak suprotnog.
Iz svega ovog ocigledno je da postoje samo ta tri kretanja. I Nepokretno pak, jest ono to se uopte ne moe
pokrenuti, kao to je buka nevidljiva, te ono to se za
mnogo vremena jedva pokrece, ili ono to sporo zapocinje /kretanjel a to se naziva tekopokretnim, te najzad
ono cemu je prirodena da se krece i to moe da se krece,
ali to se ne krece onda kada mu je prirodena ni tamo kuda mu je prirodena ni onako kako mu je prirodena: samo

17 U grckom je <PEpecr"dat ograniceno na neive stvari koje trpe prornenu

mesta podstaknute na to od drugih (stvari) ili od ivih bica; Aristotel
dakle, predlae da Qx:>pci iako ima to ue znacenje u obicnom jeziku bude
prihvacena kao naziv za prornenu mesta uopte. No vec kod Platona <popci
se koristi u smislu kretanja nebeskih tela /v.Plat.Leg.897e, Symp.188b/
dakle u znacenju koje je pomereno u odnosu na kolokvijalno "prenoenje".

202

FIZIKA V

za to od svega to je nepokretno kaem da I miruje. Mirovanje je suprotno kretanju, tako da bi ono bila neka lienost kod onog to je sposobno da primi /kretanje/.
Iz toga to je receno jasno je ta je kretanje, a ta mirovanje, te koliko ima promena i koja su kretanja.
3 Govorimo nakon toga o tome ta je to "zajedno",
"odvojeno", ta znaci "dodirivati se", ta je to "izmedu",
20
"uzastopce", I "sledece", "neprekidno", te u cemu je svakom od njih prirodena da se nalazil8. Kaem da su u prostoru "zajedno" one Istvaril koje su u jedinstvenom prvom prostoru, a "odvojene" one koje su u razlicitim; "ruju
227a7 se" pak, one ciji su krajevi zajedno. I Poto se svaka
promena odvija u onom protivstavljenom, a to je ili suprotnost ili protivrecje I-r.a Ka'ta cX.V't1.q,a<Jwl - kod protivrecja pak, nema sredine - jasno je da to "izmedu" mora
postojati kod suprotnosti. To "iznledu" postoji kod
226b26 najmanje tri lclanal, jer to suprotno je ono I poslednje u
promeni: to "izmedu" je ono do cega prirodno stie to to
se menja pre nego do onog u ta se na kraju menja to to
se menja neprekidno i il skladu s prirodom. Neprekidno
se krece ono to ne proputa nita19 ili to je moguce ma15

18 V.d.n.,st.227.
19 Ovo je nejasno, a ako je tekst i korektan stav je neobican i teko
odriv. Filopon konstatuje da Aristotelov primer sa icama "nije zdrav",
v.Philop.792.5-9; Simplikije ovome prisupa blagonaklono pa sam daje
primere kretanja koja smatramo neprekidnim iako nisu ba neprekidna
sensu stricto, v.Simp1.873.17-25: ako neko ide iz Atene u Pirej pa zastane
nakratko da vee pertlu, njegovo kretanje se moe smatrati neprekidnim,
ali ako se pri tom jo zaprica s nekim, onda to vec nije neprekidno kretanje!. Problem pravi Aristotelov dodatak "ili to je moguce manje" /11 61;t
OA.l yt0ov/; no, moguce je najzad i to da Aristotel daje kolokvijaini smisao
termina "izmedu" i "neprekidno": neprekidno kretanje po vremenu mora i u tom kolokvijainom smislu - da bude neprekidno, a s obzirom na
"stvar" (npcX:YI-1C' ovde moe predstavljati kakve elimo posredne clanove
u promeni: zvuke, boje, delove duine, i td.) moe se smatrati neprekidnim ako je to to se proputa neto neznatno. Onda je i primer sa icama
203

FIZIKA V

FIZIKA V
nji Ideal stvari /'toU npa'Yllcx:to~1- ne vremena Ger nita

30

35
227a

5
6
10

15

ne preci da proputa, tj. da se odmah posle I najvie ice

oglasi najnia) vec stvari u kojoj se krece. To je jasno ne
samo kod promena u prostoru vec i kod ostalih promena.
Suprotno u prostornom smislu je ono to je najvie udaljeno u pravoj liniji, jer najkraca /linijal je odredena, a to
odredeno je mera. "Uzastopno" je ono to je posle pocetka, I bilo po poloaju, po vrsti, ili po cemu drugom, i to
tako omedeno da I ne postoji nita istog roda izmedu tog
i onog u odnosu na ta je to uzastopno (mislim, na primer, da je lin~ii uzastopna linij a, jedinici jedinica ili jedinice, a kuci kuca: nita medutim ne preci da neto drugo
bude izmedu). Jer to to je uzastopno jest uzastopno u
odnosu na neto i jeste neto kasnije. Nije Ijedan uzastopno u odnosu na dva, niti je mlad Mesec uzastopan drugoj meni I vec je obrnuto. "Sledece" je ono to, kao uzastopno, dodiruje. I "Neprekidno" pak, isto je to i neto
sledece s tim to pod "neprekidnim" podrazumevam
to
kad ono to se dodiruje ima jedinstvenu i istu granicu, tj.
kad se, kao to i samo ime kae, "dri zajedno" Icr'\)VEx'"Cm/. A to ne moe biti kad krajevi predstavljaju
neko
dvojstvo. Nakon to je to odredeno, jasno je da to "neprekidno" postoji kod onog I iz cega prirodno postaje neto
jedinstveno na osnovu spoja Icruvcx,'l11VI. I kao to to neprekidno postaje neto jedinstveno,
tako i celina moe
biti neto jedinstveno, bilo pomocu klina, tutkala, ili usled dodira ili naknadnog prirastanja InpoocpUcrl/.

na mestu - radi se o instrumentu sa tri ice - ukoliko se kontinuum odrava u tonovima jer drugi pocinje a da prvi jo nije utihnuo, dok je pokretanje ica prstima nuno diskontinuirano pa cak i ako nije preskocena srednja. Najzad, kretanje bi moglo biti iterativno, skakutavo /staccato/, u
"paketima" (kvantima), kao kod klatna, kapljanja, rafala itd., a da vreme
bude kontinuirano Ger ono je podjednako broj i mera mirovanja kao i kretanja).
204

20

25

Jasno je i to da je to "uzastopno" neto prvo jer ono

to se dodiruje nuno je uzastopno, a sve uzastopno ne
mora i da se dodiruje (upravo zato I to "uzastopno" postoji od onog to po odredenju prethodi, a dodir ne). Takode, ako je neto neprekidno nuno je da se dodiru je, a
ako se dodiruje time jo nije neprekidno, jer nije nuno
da krajevi tog lto se dodirujel budu neto jedno pa cak i
ako su skupa; ali ako jesu neto jedno, nuno je da budu
skupa. Dakle, srastanje je poslednje u post~anju, jer ako
krajevi treba da srastu I nuno je da se dodiruju, a nije
sraslo sve to se dodiruje20; kod onog pak, kod cega nema
dodira ocito je da nema ni srastanja. Prema tome, i ako
postoje odvojeno tacka i jedinica, kao to oni tvrde21, je-

20 Eudem je pokuao da produi niz dodir - uzastopnost - sled - neprekidnost spojem i sraslocu /0ull<P'Ume,;/ jer da "to to je sraslo jest u vecoj
meri ujedinjeno nego to neprekidno, i svojstveno je prirodnim bicima"
(iOLOV uOv <Pu0t1CcDV, v.Eud.ap.Simp1.874.l8-22). No 0ull<Pu01e,;, i pored
toga to je Aristotel pominje u ovoj analizi kontinuuma, vie ne pripada
izgradnji pojma kontinuuma: svi pojmovi koje Aristotel u toj izgradnji
koristi su staticke odredbe kvantuma, odnosno izraavaju staticke relacije
izmedu delova kvantuma. "Sraslost" pripada drugacijem, dinamickom i
organickom, kontekstu, jer ono to je sraslo poprima jedinstvenu prirodu
celine, tako da u pojmu 0ull<P'Umc,; delovi jednako prethode celini kao i
celina delovima, jer deo vec u sebi ima prirodu celine. Da sraslost ovde
zapravo ne pripada jasno je i na osnovu toga to preostale staticke odredbe barem nisu iskljucene kao nemoguce, ako je neto u dodiru, a sraslost
moe biti iskljucena kao nemoguca ab initio ("greda dodiruje kamen, ili
ogrtac ivo telo, ali oni ne srastaju u neko jedinstvo" ...oU 0'UIl<Pue'tat eie,;
tvcomv, v.Simp1.879.37-39).
21 Pitagorejci i platonicari za koje matematicki predmeti postoje po sebi i
odvojeno. Smisao Aristotelove kritike je u tome da cak i da se prihvati
takva teza (AristoteIje opovrgava bilo u bloku sa kritikom teorije ideja, ili
posebno, kao u Metaph.XIII.1-3), opet ne sledi da su jedinica i tacka isto.
Cvor ove nekorektne, iako imanentne, Aristotelove kritike je u tome da je
po platonicarima tacka zapravo jedinica koja ima poloaj, a jedinica tacka
bez poloaja, tako da je tacka monada u prostoru, a to pouzdano nije slu205

FIZIKA V

FIZIKA V

30

227b

dinica i tacka ne mogu biti isto. Tackama pripada dodir, a

jedinicama I uzastopnost, te kod tacaka moe postojati ne
to izmedu (svaka linija je izmedu tacaka), a kod jedinica
to nije nun022: ne postoji nita izmedju dvojke i jedinice.
Dakle, receno je ta je to "zajedno", "odvojeno", ta znaci
"dodirivati", taje to "izmedu" i I "uzastopno", "sledece"
i "neprekidno", te kojim stvarima svaka od tih /odredbil
pripada.
4 O jedinstvu kretanja govori se na vie nacina, jer o
"jednom" govorimo na vie nacina. Kretanje23 je jedin

caj. Razlika izmedu tacaka i jedinica je navodno u tome da tackama

pripada dodir a jedinicama sukcesija, tako da to opet nije Aristotelov stav
vec se odnosi na geometrijski atomizam pitagorejaca, jer za Aristotela dve
tacke ne mogu biti u dodiru jer "nemaju krajeve": ma koliko da su blizu
uvek je izmedu njih neka du (za drugaciju, i odrivu interpretaciju ovog
mesta, v.Philop.793.2-3).
22 Omaka u izrazu: ne da to nije nuno, vec je nuno da nema tog
izmedu /v.Simp1.880.20-23/.
23 Aristotel za potrebe utvrdivanja identiteta kretanja, tj. njegovog jedinstva, uzima jednu od svojih analiza znacenja "jednog" /T,O 'tvI: jedinstveno po rodu, po vrsti, po broju. Identitet po broju /apll~Il43/je isto to i identitet pojedinacnog (T,O 1Cat)' 't1CaOT,OV, v.Metaph.1052a32; u tom tekstu
se daje sloenija i obrazloena analiza znacenja "jednog", u osnovi cetvorna za razliku od ove ovde koja je trojna i koja se tretira kao stvar utvrdena u "prvoj filozofiji", a prvo od tih macenja je upravo kontinuum, T,O
OUVEXEl;, koji ovde nedostaje; preostala tri znacenja su podudarna i pored
razlicitih termina koje Aristotel koristi; no u toku svoje analize identiteta
kretanja Aristotel ce se vratiti na kontinuum kretanja kao na osnovni
smisao njegovog identiteta, v.Phys.228a21-23). Ali ne samo to; kontinuum (a posebno kontinuum kretanja) pokazuje se kao prevashodni smisao identiteta kod Aristotela (v.Metaph.1016a5; 1052a25-28, sa jasnom
naznakom da se takav kontinuum moe naci samo u kretanju Neba).
No, ovaj poloaj kontinuuma kao prevashodnog smisla identiteta reljefno
onda istice znacaj Phys.V-VI u celini Aristotelove "Fizike": produena
analiza trostrukog kontinuuma velicine, vremena i kretanja postaje sredinja tema "Fizike", ali i sredinja tema celine Aristotelove filozofije kao
filozofije identiteta.
206

10

15

stveno kao rod na osnovu oblika I pridavanja (jer premetanje je po rodu jedinstveno sa svakim premetanjem,
a podrgojacavanje je po rodu razlicito od premetanja), a
po vrsti je jedinstveno kad pored toga to je jedinstveno
kao rod jeste u /necemu to je/ nedeljivo po vrsti. Na primer, postoje24 razlike boje - tako su po vrsti razliciti ernje i beljenje - a I ne postoje razlike beline. Zato je beljenje jedno po vrsti sa svakim beljenjem. Ako pak, postoji neto to je istovremen025 i rod i vrsta, ocito je da
/kretanje/ moe s jedne strane biti jedinstveno, ali da prosto-naprosto nije vrsno jedinstveno, kao na primer ucenje: da li je "nauka" vrsta shvatanja, a rod nauka? Moglo
bi se postaviti pitanje I da lije kretanje vrsno jedinstveno
kad se neto isto menja iz istog u isto, kao kad jedna
tacka /prelazi/ s ovog mesta na osvo mesto iznova i iznova. Ako je to tacno, tada ce kruno kretanje biti istovetno
pravolinijskom, akotrljanje hodanju. Ili je odreden026 da

24 Ove dve recenice (od "Na primer" do "po vrsti") nisu u glavnom toku
misli, mada nisu ni potpuno van konteksta. No, tekst ipak bolje "stoji" bez
njih nego sa njima. Simplikije kae da ih u nekim prepisima i nema, i da
ih egzegeti "Fizike" redovno "preskacu", v.Simp1.882.28-30; takode, Ross,629.
25 Neto moe biti i rod i vrsta ako je u medijainom poloaju, kao "ptica"
koja je i vrsta ivotinje i rod jer ima svoje vrste; tako je i kod kretanja, jer
boj enje je i vrsta (podrugojacavanja) i rod (za beljenje, cmjenje, i td.), pa
ono ne moe biti vrsno jedinstveno u apsolutnom smislu /a:rr.Awc,/; samo
"nedeljiva vrsta" /6.'tOIlOV eioOl;/, ona koja se vie ne deli na vrste vec na
vrsno identicne jedinke moe imati takav identitet, te isto to vai i za kretanje ukoliko i ono ima svoja nedeljiva upojedinjenja, (nedeljive) vrste,
vrste koje su i rodovi, i rodove koji vie nisu vrste.
26 To u-cemu ho EV
ovde nije kao to je uobicajeno kod Aristotela
neka kakvoca "unutar" koje se kretanje odvija, ili prostor (duina), ili vreme (na pr.v.ib.lin.25-27) vec je to putanja po kojoj ili na kojoj se neto
krece, tako da bi pravolinijsko i kruno kretanje istog tela i izmedu istih
termina bila vrsno razlicita kretanja (na primer: kretanje preko precnika
kruga i kretanje preko polukruga nad tim precnikom su vrsno razlicita
CT:>/

207

FIZIKA V

20

25

30

228a

je kretanje razlicito, ako je to u-cemu neto vrsno razlicito, I te daje kruno po vrsti razlicito od pravolinijskog?
Dakle, kretanje je u smislu roda ili vrste jedinstveno
na taj nacin, a prosto-naprosto jedinstveno je ono kretanje
koje je jedinstveno po bivstvu i po broju. Onima koji su
prethodno razlikovanje napravili jasno je koje je takvo.
Jer trostruko je ono u vezi s cime govorimo o kretanju:
to-ta, to u-cemu, i to-kada. Hocu da kaem da je nuno
da postoji neto to se krece, I kao na primer covek ili zlato, neto u cemu se krece, na primer u prostoru ili u okviru nekog svojstva, i to-kada, jer sve se krece u vremenu.
A od svega toga, to da je kretanje jedno u smislu roda ili
vrste znaci jda je jedinstvenoj u stvari u kojoj se odvija,
to da sledi znaci da je u vremenu, a to da je prosto-naprosto jedinstveno znaci da je /jedinstveno/ u svemu tome27.
Jer i to u-cemu mora biti neto jedno i I nedeljivo, kao
to je to oblik, a i to-kada, kao vreme koje je neto jedinstveno i nema prekida, a i to to se krece mora biti jedinstveno i to ne po prilucenosti - kao to belo crni, ili
Korisk eta (Korisk i belo jesu neto jedno, ali po prilucenosti) - I ali ni kao neto opte hCOlVOV/. U tom slucaju
bilo bi moguce da dva coveka ozdravljuju istim ozdravljivanjem, na primer od bolesti ociju; medjutim, ovo ne moe biti isto do po vrsti. to se pak tice toga da se Sokrat
podrugojacava podrugojacavanjem koje je istovetno po
vrsti, no stalno i iznova u nekom drugom vremenu, ovo
podrugojacavanje bilo bi jedinstveno I ukoliko je moguce
da to to je razoreno iznova postane neto brojcano jedinstveno; ako to nije moguce, ovo podrugojacavanje jest
istovetno ali nije jedinstveno. Slicna ovoj tekoca sadr-

kretanja). To zapravo znaci da bi i oblik putanje mogao odlucivati o identitetu kretanja. U skladu s tim dooe; se od "vrste" pomera ka "obliku"
(preteno znacenje kod Platona; naa rec "vid" mogla bi pokriti ovu temeljnu dvoznacnost termina dooe; kod Aristotela).
27 V.d.n.,st.228.

208

FIZIKA V

10

15

20

25

30

ana je i u pitanju da li su zdravlje, te stanja i svojstva

uopte, jedinstveni po bivstvu u telima, jer to to ih poseduje pokazuje se kao neto to to se krece i to tece.
Ako I je zaista jedno te isto jutarnje i sadanje zdravlje,
zato ne bi i ovo i ono bili brojcano jedinstveni iako se
zdravlje zadobija iznova i sa razmakom. Razlog je isti,
osim to se ovo dvoje razlikuje utoliko to, ako su ta dva
zdravlje, upravo usled toga kao kod brojcanog /jedinstva/,
nuno postoje i dve delotvornosti (jer delotvornost onog
to je po broju jedno brojcano I je jedinstvena). Na osnovu toga se verovatno ne bi moglo pomisliti da je i
delotvornost jedinstvena (jer kad neko prestane da eta,
tada etnja vie ne postoji, a postojace ponovo kad taj
bude etao). Ako je pak /zdravlje/ jedno te isto, tada bi
neto jedinstveno i istovetno moglo mnogo puta propadati i postajati.
Ove tekoce izlaze van opsega I sadanjeg istraivanja. No, poto je svako kretanje neprekidno, tada ovo koje je prosto-naprosto jedinstveno mora biti i neprekidno,
ako svako deljivo /kretanje/ mora biti jedinstveno, ako je
neprekidno. Ne moe svako kretanje biti neprekidno u
odnosu na svako, kao to ni bilo ta drugo ne moe biti
neprekidno u odnosu na bilo ta, vec je to samo ono cini
su krajevi jedinstveni. Kod nekih /stvari/ krajeva nema,
dok su kod drugih razliciti I po vrsti ili su samo istoimeni. Kako se kra,ievi linije i etnje mogli dodirivati ili biti
jedinstveni? I kretanja koja nisu istovetna ni po vrsti ni po
rodu mogu slediti jedno drugo (na primer, neko moe dotrcati i odmah zapaliti vatru), kao to predavanje baklje
jest neko povezano /Ex0l.l.eVT]l premetanje ali nije neprekidno. Neprekidnost postoji kod onog kod cega su
I krajevi neto jedinstveno. Dakle, kretanja su povezana i
slede jedno drugo usled toga to je vreme neprekidno, a
predstavljaju neprekidno /kretanje/ zato to su to ta kre-

209

FIZIKA V

FIZIKA V

228b

10

tanja;28 to se zbiva kad I za oba postoji jedinstveni kraj.

Zbog toga je nuno da kretanje koje je prosto-naprosto
neprekidno i jedinstveno bude isto po vrsti, te da pripada
necemu jednom i da bude u jedinstvenom vremenu: istovremeno po vremenu eda izmedu ne bi postojalo odsustvo kretanja Uer u tom razmaku je, nuno, mirovanje, a
ona kretanja I izmedu kojih postoji mirovanje mnotvena
su, tj. nisu jedinstveno kretanje, tako da, ako se neko kretanje prekida mirovanjem,
ono nije ni jedinstveno
ni
neprekidno; a prekida se ako je izmedu neko vreme). to
. se tice onog kretanja koje nije jedinstveno po vrsti, sve i
da nema prekida, vreme /u kome se odvija! jedinstveno je
ali po vrsti to je neko razlicito kretanje. Jedinstveno kretanje nuno I je i po vrsti jedinstveno, a ovo nije nuno
prosto-naprosto jedinstveno. Takode, i sa- vren029 kreta-

28 Vremenski kontinuum sam po sebi ne jemci da je neko kretanje jedinstveno, jer kretanja se mogu nadovezivati bez postojanja vremenskih
intervala koji ih razdvajaju, a da ipak ne predstavljaju jedinstveno kretanje. Ejdetski identitet /'t~V Ci.m~vdv(n -4> d6et, v.ib.b2/, to to su to
upravo ta kretanja dovodi u vezu i odelotvoruje sve ostale uslove identiteta koje Aristotel ovde postavlja pokazujuci istovremeno i nedovoljnost
svakog od njih posebno. Cak i ejdetski identitet sam po sebi nije dovoljan
uslov da bi kretanje bilo apsolutno jedinstveno: pored toga neophodan je
identitet po broju, tj. da to bude to kretanje. Analiza identiteta kretanja
dovodi Aristotela do onog to prepoznaje i inace kao aporiju znanja
li:m0't~IlT]/: znanje se odnosi na ono to je opte i tice se tog opteg - jer
da ono to nema ni svoj rod ni vrstu ni vrstotvornu razliku, nema najzad ni
sutinu, te ne moe biti ni predmet znanja, niti moe biti - ali u pravom
smislu te reci jest samo ono pojedinacno.
29 Kretanje je po defIniciji nezavrenG la'teA~r,1delotvornost, no takvo je
in re samo neposredno, opaeno kretanje. Zavrenost u smislu okoncanja
zatvorilo bi kretanje kao dogadaj, ali bi ga istovremeno i ukinulo. Kretanje kao usvrhovljenost nuno ima svoj telos ali kao nedosegnut - kao to
neto raste do svoje pune velicine, do mere svog rasta, te je ova terminus
ad quem rasta i rast kao kretanje postoji sam dok terminus nije dosegnut
ali kao imanentna svrha odred~ie ovo kretanje kao usvrhovljenost. ta bi

210

15

20

nje, bilo u smislu roda, vrste, ili bivstva, naziva se jedinstvenim, kao to i kod svega ostalog to savreno i eelo
pripadaju necemu jedinstvenom.
Ali katkad se i nedovreno kretanje naziva jedinstvenim samo I ako je neprekidno.
Takode, pored svega to je navedeno, za jednolika
kretanje se u drugom smislu kae da je jedinstveno. Nepravilno kretanje je deljivo. Izgleda medutim da se ona
razlikuju u tome po stepenu: u svakom kretanju postoji
pravilno i nepravilno. Naime, I neto se moe pravilno
podrugojacavati ili premetati po jednolikoj /putanji/, kao
po krugu ili po pravoj, a isto je i sa rastom odnosno sa
smanjivanjem. Nepravilnoseo je neka razlika, kadkad u

onda moglo da znaci to da je neko kretanje savreno s obzirom na rod ili

na vrstu? Verovatno Aristotel ovde ima u vidu kretanje kao paradigmatski
proces, dakle bez uplitanja jo nekog vrsno ili rodno razlicitog kretanja:
kretanje kao cisti egzemplar svoje vrste ili roda moe se bez rezerve uvrstiti u taj odredeni tip, i kao takvo je savreno.
Aleksandar s pravom u ovom povezivanju jedinstva ho 'tvI i savrenosti
vidi uticaj pitagorejstva (i platonizma) na Aristotela Iv.ap.SimpI.894.1215/.

30 Pravilnost (iednolikost, OIlCi.AQ,;T]r,) i nepravilnost (nejednolikost,

Aristotel vezuje prvenstveno za oblik putanje kretanja: pravolinijsko i kruno kretanje su pravilna kretanja zbog izotopije tacaka na
pravoj i na krugu ( svakako, to ne vai samo za njih jer i spirala ispunjava
ovaj uslov; no, to je moralo sacekati Arhimeda). Kruno kretanje Aristotel
shvata kao kretanje u istom pravcu (ili: u isto); za novovekovnu kinematiku kruno kretanje je pre kretanje sa regularnom ijednolikom promenam pravca (kao i kretanje po cilindricnoj spirali), a ne istog pravca. No,
onda i druge putanje (parabola, hiperbola, sinusoida) mogu biti pravilne.
Aristotel iskljucuje "uvijenu", spiralnu putanju l'tAtfj verovatno zato to
pod tim terminom podrazumeva pre neko vrtlono kretanje a ne liniju na
povrini cilindra valjka ili na kupi.
Kao poseban slucaj jednolikog kretanja Aristotel navodi kretanje konstantne brzine na datoj putanji; van njegovog pojma jednolikosti ili pravilnosti ostaju tako kretanja koja imaju pravilnu promenu brzine, a njegove
aVWIlCi.AtCi.)

.~

2ll

FIZIKA V

25

30

tome u cemu se kretanje odvija (jer nije moguce da bude

pravilno kretanje u velicini koja nije jednolika, kao kretanje po razlomljenoj ili uvijenoj liniji, ili po nekoj drugoj
velicini kod koje Ine postoji sklad bilo koja dva dela), a
kadkad nije ni u tom to se krece, ni u tom-kad, ni u tomka-cemu, vec u tom-kako se neto krece. Ponekad se razlika izmedu pravilnog i nepravilnog kretanja pravi na
osnovu brzine, odnosno sporosti. Pravilno je kretanje cija
je brzina jednaka, a ono cija brzina nije jednaka nepravilno je. Zato brzina3! i sporost nisu vrste kretanja niti razlike jer prate I svako vrsno razlicito kretanje; kao to ni
teina ili lakoca /nisu razlike/ ukoliko se posmatraju u
odnosu na isto telo, kao /teina ili lakoca! zemlje u odnosu na nju samu, ili vatre u odnosu na nju samu. Dakle,

potonje analize kretanja /Phys. VI, VIIII ogranicavaju se prvenstveno i gotovo iskljucivo na pravilno kretanje (pravolinijsko ili kruno) konstantne
brzine, dakle na translaciju irotaciju.
31 Brzina i sporost nisu posebne vrste kretanja, jer svako kretanje mora
imati neku brzinu to u kontekstu Aristotelove teorije kretanja znaci po
prilici to da neko kretanje, uporedeno sa merom kretanja reprezentovanom u kretanju Neba (to je po Aristotelu i najbre kretanje), mora trajati
odredeno vreme, tako da bi brzina bila odnos dva kretanja: datog i onog
kojim se meri vreme (ili onog koje vreme meri, jer vai i obratno), tj. kretanja Neba.
I drugi deo Aristotelovog stava, to da brzina i sporost nisu razlike, dolazi
iz njegove teorije definicije. Naime, nijedno kretanje se kao vrsta ne razlikuje od drugih po brzini ili sporosti vec je to neto to prati svako kretanje
ImCJC:nC; aK:OAQ'\)t)EL,
v.ib.lin.29-301. Simplikije umesno poredi razliku
brzina - sporost sa razlikom izmedu mukog i enskog: muko i ensko
pripadaju svim ivotinjama (ili barem najvecem broju njih; to ovde nije
od znacaja), ne konstituiu vrste (mukarac i ena nisu vrste coveka) niti
su razlike koje pripadaju vrstama Iv. Simp1.898.4-15/. No, kao to polna
razlika odreduje to to je ivo kao takvo u njegovoj najvioj delotvomosti,
u oplodnji, radanju i razmnoavanju, tako i brzina (sporost) predstavlja
samu delotvomost kretanja odvajajuci ga od onog to nije kretanje lod
nepokretnosti, stajanja ili mirovanja).
212

FIZIKA V
229a

10

15

20

I nepravilno kretanje je jedinstveno time to je neprekidno, ali jedinstveno je u manjoj meri, to se upravo i dogada sa izlomljenim premetanjem; to-manje pak, uvek je
meavina onog suprotnog. Ako svako jedinstveno kretanje moe da bude i jednoliko i nejednoliko, tada kretanja
koja su povezana ali nisu istovetna po vrsti ne bi predstavljala I jedinstveno i neprekidno /kretanje/o Ta kako bi
moglo biti jednoliko kretanje koje je sloeno iz podrugojacavanja i premetanja?! U tom slucaju oni bi se morali
uskladiti.
5 Takode, treba razgraniciti koje kretanje je suprotno
kom kretanju, a isto i u slucaju mirovanja. Najpre treba
razluciti da li je kretanje iz necega suprotno kretanju ka
tom istom (na primer, kretanje iz I zdravlja onom ka
zdravlju, kao to se cini daje u slucaju nastajanja i propadanja, ili iz suprotnosti (na primer, kretanje iz zdravlja
onom iz bolesti), ili su suprotna kretanja ka suprotnostima (na primer, kretanje ka zdravlju onom ka bolesti), ili
je pak suprotno kretanje iz jedne suprotnosti ka drugoj
suprotnosti onom iz druge suprotnosti ka prvoj suprotnosti (na primer, kretanje iz zdravlja ka bolesti I onom iz
bolesti ka zdravlju). Nuno je da stoji jedan ili vie od
ovih nacina /1;ponwv/, jer nije moguce da se jedno kretanje suprotstavlja drugom na neki drugi nacin. Kretanje iz
jedne suprotnosti nije suprotno kretanju ka drugoj suprotnosti - na primer, kretanje iz zdravlja nije suprotno kretanju ka bolesti - jer, to je jedno te isto kretanje. Medutim,
njihovo bice /'to el vcn/ nije32 istovetno, kao to promena
iz zdravlja nije istovetna I s promenom iz bolesti. Ni kretanje iz jedne suprotnosti nije suprotno kretanju iz druge
suprotnosti. N aime, istovremeno se dogada da je kretanje
iz jedne suprotnosti i kretanje u drugu suprotnost, ili u

FIZIKA V

25

30

229b

10

15

ono izmedu; no, o tome cemo govoriti kasnije33. Cini se

da je promena u suprotno pre uzrok suprotnosti nego promena iz suprotnog, jer tu je prvo kretanje oslobadanje od
suprotnosti, I a drugo je zadobijanje. Uz to, svaka vrsta
kretanja pre se odreduje /A.f:'1e:tat/ po tom u-ta se neto
menja nego po tom iz-cega: na primer, ozdravljivanje je
kretanje ka zdravlju, a razboljevanje ka bolesti.
Preostaje kretanje ka suprotnom i kretanje ka suprotnom iz suprotnog. Dogada se verovatno da kretanja
ka suprotnom budu i iz suprotnog, no njihovo bice sigumo nije istovetno. Pod tim mislim na to I da nije isto to
ka-zravlju s tim ka-bolesti, ili to iz-zdravlja s tim u-bolest. No poto se promena razlikuje od kretanja (jer, tek
promena iz nekog podrneta u neki podrnet jest kretanje),
kretanje iz jedne suprotnosti 1 u drugu suprotnost suprotno je onom iz druge u prvu. Na primer, kretanje iz zdravlja u bolest suprotno je kretanju iz bolesti u zdravlje.
Kakve su te suprotnosti izgleda jasno i na osnovu na-vodenja: biti bolestan suprotno je tom biti zdrav, razumevanje Ije suprotno/ zabludi 1 u kojoj covek nije sam od sebe
(u tom slucaju to je kretanje ka suprotnom, jer i zabluda
se kao i znanje moe posedavati preko samog sebe ili
usled drugog), premetanje nagore onom nadole (jer ta
dva su po visini suprotna), premetanje unapred onom
unazad (jer i t034 je suprotno). I A ono to je samo ka
necemu suprotnom /usmereno/, to nije kretanje vec promena, kao na primer "postajati beo" ali ne iz necega. I
kod svega onog kod cega ne postoje suprotnosti, promena
iz toga suprotna je promeni u to. Zato je postajanje suprotno propadanju, a gubitak dobitku; ali to su promene, ali
ne i kretanja. to se pak tice kretanja ka onom to je
izmedu, 1- u slucaju onih suprotnosti kod kojih postoji
to-izmedu - njih u odredenom smislu treba uvrstiti u kre-

33 V.ib.a28.
34 V.d.n.,st.229.
214

FIZIKA V

20

25

30

230a

tanja ka suprotnostima. Naime, kreta je se tim to je izmedu slui kao necim suprotnim - bilo ka kojoj od dve suprotnosti da se /stvar/ menja - kao to je kretanje iz sivog
u belo kao kretanje iz crnog, a iz belog u sivo kao kretanje ka crnom, a iz crnog u sivo kao .iz sivog u belo. Sredina I u odnosu na jednu krajnost na neki nacin predstavlja drugu krajnost, kao to je i ranije35 receno. Dakle, tako je kretanje suprotno kretanju: ono izjedne suprotnosti
u drugu suprotno je onom iz druge suprotnosti u prvu.
6 No poto izgleda da kretanju nije suprotno sanlO
kretanje vec i mirovanje, treba i to razgraniciti. Kretanje
ali suprotstavlja
je suprotno I kretanju prosto-naprosto,
mu se i mirovanje (jer, ono je lienost, a postoji nacin na
koji se i za lienose6 kae da je necemu suprotna), odredeno mirovanje odredenom kretanju, kao prostorno mirovanje prostornom kretanju. To je medutim uproceno
receno, jer da li je ovde mirovanju suprotno kretanje iz
toga ili kretanje u to? Svakako, poto se kretanje odvija u
dva podrneta, I jasno je da je kretanju iz ovog u njegovu
suprotnost suprotno mirovanje u tome, a kretanju iz suprotnosti u to suprotno je mirovanje u suprotnosti. Istovremeno ova /mirovanja/ su i medusobno suprotna, jer
besmisleno je da I mirovanja nisu suprotna iako su kretanja suprotna. Takva su ona koja su u suprotnostima, na
primer mirovanje u zdravlju suprotno je mirovanju u bolesti (to se kretanja tice, to mirovanje suprotno je kretanju iz zdravlja u bolest, jer besmisleno je da bude suprobto kretanju iz bolesti u zdravlje - naime, kretanje ka
onom u cemu miruje je pre I smirivanje ukoliko mirovanje postaje istovremeno sa kretanjem; no,nu11o je da
mirovanje bude ovo ili ono). Mirovanje u belini sigurno
nije suprotno mirovanju u zdravlju. A kod svega onoga
kod cega nema suprotnosti tu je dodue pro mena iz-toga

35 V.ib.224b32-35.
36 V.d.n.,st.230.
215

FIZIKA V

10

15

suprotna promeni u-to, no tu nema kretanja - na primer,

promena iz bica suprotna je promeni u bice - i I tu nema
mirovanja vec odsustva promene /aI1E'ta13A.llcrtaP.
A
ako postoji neki podmet /promene/, tada je odsustvo promene u bicu suprotna onom u nebicu. Ako nebice nije
neto, tada bi se moglo postaviti pitanje cemu je suprotno
odsustvo promene u bicu, i da li je ono mirovanje. Ako je
tako, tada ili nije svako mirovanje suprotno kretanju ili su
postajanje i I propadanje kretanje. Dakle, jasno je da ne
treba govoriti o suprotnom mirovanju, ako i to nisu kretanja~ i odsustvo promene je neto slicno: ono je suprotno
ili nicemu, ili odsustvu promene u nebicu, ili propadanju,
jer propadanje je iz njega, apostajanje ka njemu.
Moglo bi se postaviti pitanje38 zato kod prostorne

37 U)le'taI3A:r]Ol.a, nemenjanje, lienost (odsustvo) promene: termin je

Aristotelova inovacija i skovan je ad hoc (nema ga ni kod Aristotela nezavisno od ovog teksta, ni kod drugih autora - Teofrast, egzegeti Aristotela van ovog konteksta) da bi se napravila razlika prema "mirovanju" analogna razlici izmedu kretanja i postajanja (i propadanja) koji jesu promene
Ille'tal3oAa.ll ali nisu kretanja: kao to se mirovanje suprotstavlja nekom
kretanju i obratno, tako se nemenjanje suprotstavlja ili suprotnom nemenjanju (u ne-bicu) ili propadanju; postajanju ono ne moe biti suprotno,
analogno primeru koji se navodi sa zdravljem i ozdravljivanjem.
38 Aristotel do lin.a29 dijalekticki razvija aporiju po kojoj najzad ne bi ni
bilo kretanja koje je protivprirodno, tako da onda ne bi bilo ni takvog modusa suprotstavljanja kretanja kretanju. Aristotelovo uverenje (od ib.a29)
je da takvog kretanja ima: kretanje protiv prirode (sc. protiv prirode same
stvari koja se krece koja kao takva jeste njen nacin bivstva u celini onog
to je prirodno) bilo bi prisilno Il3l.awc;, 131.(;x.l kao na primer kretanje zemlje nagore, vatre nadole, i td. Prirodno kretanje necega je nuno (ili
barem statistic1d ucestalo, jer to bi trebalo da bude pokriveno
Aristotelovom alternativom WC; enl 'ta nOAu, "uglavnom", "u vecini slucajeva"), ono je regularno i ponavlja se pod istim ili slicnim okolnostima,
a ono koje nije takvo Aristotel ocenjuje kao "protivprirodno" . Njegovi primeri iz medicine i botanike moda adekvatnije pokazuju ta on podrazumeva pod protivprirodnim kretanjem: to je nasilno prekinuto, osujeceno

216

FIZIKA V
20

25

30

230b

promene postoje i prirodna I i protivprirodna mirovanja i

kretanja, a u drugim vrstama promena toga nema, kao na
primer podrugajacavanje
koje je prirodno ili protivprirodno Ger da ozdravljivanje nije nita vie prirodno ili
protivprirodno nego razboljevanje, a isto tako i beljenje
nego crnjenje). Slicno stoji stvar u sa rastom i srnanjivanjem (ni oni nisu I medusobno surotni tako kao da je
ovo prirodno a ono protivprirodno niti se tako suprotstavlja rast rastu). Isti dokaz vai i za postajanje i propadanje, jer niti je postajanje prirodno a propadanje protivprirodno Ger starenje je neto prirodno), niti moemo
utvrditi da je postajanje nekad prirodno anekad protivprirodno. Ako je protivprirodno
I ono to je prisilno, da li bi
tada propadanje bilo suprotno propadanju, - ono koje je
prisilno, buduci da je protivprirodno
- onom koje je u
skladu s prirodom? Da li onda postoje i neke vrste postajanja koje su prisilne i nisu dodeljene /dl1aPJlEval./39 i
kojima su suprotne one koje su su skladu s prirodom, ~.
I da li postoji prisilni rast ili smanjivanje, kao na primer
rast onih koji usled ishrane brzo dosegnu prvu mladost, ili
brzo sazrevanje ita koje nije ocvrslo? Kako stoji stvar
kod podrugojacavanja?
Da li isto? Neka od njih bi mogla
biti prisilna, a druga prirodna, kao na primer u slucaju
onih koji su otputeni ali ne I odlucujuceg dana /njihove
bolesti/ i onih koji su otputeni odlucujuceg dana: prvi
trpe podrugojacavanje
protiv prirode, a drugi prirodno.

kretanje, bilo spoljanjim slucajem ili zato to u njemu tvar nije u potpunosti svladana (dominacija neceg parcijalnog, ili neuskladenost delova u
celini, kao kod poremecaja i kod nakaza).
39 za pozniju egzegezu ovo je bio signal da "peripateticari postavljaju
sudbinu u ono to postoji po prirodi" Iv.Simp1.911.7-10/; za Aristotela
"sudbina" nije filozofska tema (sam termin nalazimo samo u irokom popularnom smislu ivotnog usuda, v.Poet.1455all), a jedini tekst u okviru
Cor.Ar. u kome ona ima neku ulogu pouzdano nije Aristotelov Iv.De
Mundo, 401 b9/.
217

FIZIKA V

FIZIKA V

10

15

20

25

30

231a
218

Tada ce i propadanja biti suprotna jedna u odnosu na druga a ne u odnosu na postajanje. ta sprecava da bude
tako? Ona su takva ako je jedno prijatno a drugo bolno .
Prema tome, propadanje nije prosto-naprosto
suprotno
propadanju vec utoliko ukoliko je jedno takvo a I drugo
onakvo.
U celini, kretanja i mirovanja suprotna su na navedeni
nacin: na primer, /kretanje/ nagore suprotno je kretanju
nadole. To su suprotnosti prostora. Nagore se po prirodi
pomera vatra, anadole zemlja, te su njihove vrste pomeranja suprotne. Vatra se po prirodi pomera nagore a protiv prirode nadole, i njeno prirodno I premetanje je svakako suprotno njenom protivprirodnom premetanju. Isto
je tako i sa njenim mirovanjem, jer mirovanje gore suprotno je kretanju odozgo nadole. Kod zemlje je takvo mirovanje protivprirodno dok je takvo kretanje prirodno. Dakle, mirovanje je suprotno kretanju: suprotno je protivprirodno mirovanje prirodnom kretanju iste stvari, jer na taj
nacin je suprotno I kretanje istog tog. Jedno od njih je
prirodno, bilo da je to ono nagore ili ono nadole, a drugo
je protivprirodno. No, postavlja se pitanje /a.nopiav/: da
li svako mirovanje koje nije vecno ima postanak i to takav koji se sastoji u zaustavljanju? Kod onog to miruje
protiv prirode, kao kod zemlje koja miruje gore, postojao
bi pocetak mirovanja: kad se silom krece nagore, zaustavlja se. No I cini se da se to to se zaustavlja bre premeta, dok je kod onog to se prisilno /premeta/ suprotno.
Znaci, ono to miruje mirovace a da nije postalo to to
miruje. Pored toga, izgleda da je zaustavljanje ili uopte
premetanje na vlastito mesto ili to da se ta dva dogadaju
istovremeno. Tekoca je i to da li je mirovanje-ovde
suprotno kretanju-odatle. Jer kad se neto krece iz ovog i
kad se toga oslobada I izgleda da ono jo uvek zadrava
to cega se oslobada, tako da ako je ovo mirovanje suprotno kretanju odatle u suprotno, suprotnosti ce istovremeno postojati. Ili, kako ce uopte mirovati, ako jo neto
ostaje i ako je uopte jedan deo onog to se krece I tamo,

10

15

a drugi u onom u ta se to menja? Upravo zato je kretanju

pre suprotno kretanje nego mirovanje. Toliko o kretanju i
o mirovanju, o tome na koji nacin je svako od njih neto
. jedinstveno, i koja su od njih suprotna.
(Mogl04o bi se i ostajanju /'io'tacrf}at/ postaviti pitanje da li za sva ona kretanja koja su pro]ivprirodna postoji
suprotstavljeno
mirovanje. Besmisleno je ako ne moe
postojati, jer /u tom slucaju/ neto miruje, ali silom. Tada
ce za to to miruje vaiti to da nema postanak iako nije
vecno. Medutim, ocigledno je da ima, jer kao to se neto
rode.
A poto
neke tako
stvari biimaju
krece rrotiv
prirode,
mogloi prirodno
i mirovatii protivpriroprotiv pridno kretanje, kao to je za vatru kretanje nagore prirodno
a kretanje nadole protivprirodno,
da li je onda njenom
kretanju suprotno ovo /protivprirodno kretanje/ ili kretanje zemlje? Jer ova se po prirodi krece nado le. Ustvari jasno je da su oba kretanja suprotna ali ne na isti nacin: prirodno kretanje /vatre suprotno je prirodnom kretanju zemlje/ kao njeno prirodno kretanje, I a kretanje vatre nagore suprotno je kretanju vatre nadole kao prirodno protivprirodnom. Isto je i u slucaju njihovog mirovanja. No
izgledno je da se kretanje ponekad suprotstavlja i mirovanju.)

40 Ovaj pasus ponavlja prethodni /v.ib.230blO-28/ u izmenjenom obliku,

te je verovatno kasnije dodat osnovnom tekstu koji se zavrava na nacin
uobicajen za Aristotelov stil: "toliko o...", v.ib.23Ia4.
219

FIZIKA V(dodatne napomene)

Dodatne napomene:

1 U Phys.1-3 Aristotel je izloio svoju optu definiciju kretanja kao

"nezavrene delotvomosti". Ovaj, drugi deo "Fizike" (Phys.V-VIII)
odnosi se gotovo iskljucivo na analizu kretanja, tako da se prirodno
namece i podela koju i sam Aristotel cesto sledi: dok prve cetiri
knjige "Fizike" naziva jednostavno 'ta. <jro<JtKa Iv.Phys.25la9, 253
b8, 267b21/ ili "rasprave o nacelima" Iv.De Caelo.274a21/, preostale cetiri knjige naziva "rasprave o kretanju" IV.De Caelo.272a30,
275b22, 299alO; De Gen.et Cor.3l8a3; Metaph.1049b36/. Dakle,
"fizika" bi se po ovom sastojala od jedne ontologije prirode i od
jedne kineticke teorije, i to moemo uzeti kao konacno i pored
povremenih Aristotelovih nedoslednosti: jedinstvo fizike je u samom pojmu <pu(n~. jer priroda je "nacelo kretanja", tako da se citava Aristotelova "Fizika", ali i "sistem" njegove filozofije prirode
u celini, moe shvatiti kao produena "definicija" (ili pre, kao to
vele stari komentatori, kao "opis", imaypa.<P1l) "prirode". Od nedoslednosti nije potedena ni Phys.V: na ib.257a34 Aristotel je tretira
kao deo "optih rasprava o prirodi", dakle na isti nacin kao i Phys.IIV, ali malo potom kao deo kineticke teorije lev 'tOt~ nEpI KtVT]crECD~, v.ib.263all/.
Jasno, ovo je imalo odjeka i kod komentatora:
Simplikije misli da iza svrstavanja Phys.V u rasprave "O nacelima"
stoji autoritet samog Aristotela i njegovih sledbenika, tako da bi po
njemu kineticka teorija obuhvatala samo Phys.VI-VIII, te se cudi
Porfiriju to i pored svega uzima Phys.V za pocetak drugog dela
"Fizike" Iv.Simpl.Comm.395a4-20; id.In Phys.801.25-27/.
No, tekstualni i kompozicioni problemi - jer sredinja filozofska
tema, kretanje u svojoj mogucnosti i delotvomosti, nikad se ne gubi iz vida, i u tom smislu "Fizika" i takva kakva je moe biti uzor
filozofske rasprave - ovim nisu okoncani. Phys.VII je naizgled van
opteg toka i smera istraivanja u drugom delu "Fizike" koje odre220

FIZIKA V(dodatne napomene)

duju Phys.VI i monumentalna rasprava "dugog daha" u Phys.VIII,

a koja opet sa svoje strane predstavlja istraivanje kretanje iz ugla
koji se vie ne moe smatrati "fizickim", jer potencira pitanje o
osnovu i uzroku kretanja kao takvog tako da se pre naslanja na slican tok misli u Metaph.xlI, nego na fenomenologiju kretanja u
Phys.IlI, V-VII. To bi zapravo i bila stvarna struktura Aristotelove
"kinetike": ona se nakon analitike kretanja u Phys.V-VII, u Phys.
VIlI kroz teoriju kauzaliteta i pojam nepokretnog pokretaca vraca
obnovljenom snagom u okrilje ontologije prirode. Vec to to u
Phys.VIII Aristotel govori o raspravama "o prirodi" ili "o kretanju", pa odnosilo se to na koji god deo "Fizike" u tradicionalnom (i
dananjem) obliku, pokazuje jasno da on sam istraivanje preduzeto u Phys.VIII ne smatra necim to jo uvek pripada fizici u uem
smislu.
No, za vezu Phys.V i VI u kompozicionom smislu svedoci Aristotel na pocetku Phys.VI Iv.23 1a2l-22/: ove dve knjige koncipirane su kao istraivanje sa jedinstvenom temom identiteta i kontinuiteta kretanja. Na ovaj kompleks problema prirodno se nadovezuje
tema Phys.VIII o vecnosti kretanja i vremena (pa onda i sveta, u
De Caelo).
2 Phys.V predstavlja suavanje pojma kretanja. Odredenje kretanja
izgradeno u Phys.III.1-3 obuhvata svaku promenu IJlE'ta.l3oATlI, odnosno u tom odredenju kretanja i promena se tretiraju kao istovetni.
Sada Aristotel, medutim, predlae da se povuce razlika izmedu
promene i kretanja: promena bi po tom predlogu trebalo da pored
kretanja obuhvati i postajanje i propadanje, ali da kretanje kao legat
nasledi pocetno i rukovodece odredenje promenelkretanja. Ukoliko
bi sad "promena" morala da obuhvati i postajanje i propadanje,
onda Aristotel ocigledno ima problem sa odredenjem promene.
Zato se on zadrava na apstraktnoj razlici - promena je cista sukcesija razlicitog, jedno-posle-drugog laAAo JlE1" dAAoI, i kao takva ona je vreme - jer takva apstrakcija pokriva i kretanje u uem
smislu, i postajanje i propadanje. Ovo je iZlludeno reenje, ali pravi
motiv je u tematskom izdvajanju postajanja i propadanja pri cemu
Aristotelu nije ni stalo do terminoloke pedanterije. Jer, slicnu
razliku ovoj ovde povlaci on u De Gen.et Cor.I.4 (319b 6sqq.), ali
ne iZllledu kretanja i postajanja vec najpre izmedu podrugojaca221

FIZIKA V(dodatne napomene)

vanja i postajanja (i propadanja): kao i ovde, razlika se osniva na

odvajanju svojstva i podrneta, jer da kod podrugojacavanja - kao i
kod svakog kretanja, uostalom - neto opaajno traje u podrnetu, a
kod postajanja ne traje: prva promena tice se svojstva (q. neke od
ejdetskih, kategorijaInih odredenosti kod kojih postoji suprotnost
pa time i mogucnost kretanja), a druga se tice bivstva kome nita
nije suprotno (jer da iz semena postaje krv ili iz vode vazduh, a to
nisu suprotnosti). Kada se podrugojacavanju prododaju dva
preostala tipa kretanja (rast i smanjivanje, premetanje) za koje
vai isto to i za podrugojacavanje /v.ib.319 b32-320a7/ dolazi se
do razlikovanja do koga je Aristotelu stalo i ovde, i to je i cvrsto
jezgro Aristotelove teorije promene bez obzira na povremene protivrecnosti i na terminoloku nedoslednost (primeri su brojni, posebno u spisima o ivotinjama, ali i inace: na pr., u Cat.l5a13-17
tekst bi bio sasvim u skladu sa razlikom na kojoj Aristotel ovde insistira kad bi umesto "est vrsta kretanja" stajalo "est vrsta promene", sa formainim i apstraktnim odredenjem promene u pozadini).
6 "Podrnet" je ovde uzet u logickom smislu bilo koje (kvantitativne, kvalitativne ili prostorne) odredenosti (malo, belo, dole), a
ne kao jedno od znacenja "bivstva" /oocrta/ kod Aristotela. Dakle,
"podrnet" je ovde upotrebljen u smislu naznake a ne znaka (reci), to
je prosto "neto", neko A, tako da su Aristotelove kombinacije cisto formalne: I) iz A u A; 2) iz A u ne-A; 3) iz ne-A u A; 4) iz ne-A
u ne-A. Ova fonnalizacija vie smeta nego to koristi, jer promena
iz A u A nije nikakva promena, kao to iz sasvim drugog razloga to
nije ni promena iz ne-A u ne-A. Ispod prve fornlalne varijante krije
se zapravo promena iz A u B gde su A i B razliciti "podmeti" odnosno termini promene, terminus a quo, terminus ad quem, na pr.
belo i sivo, belo i crno, koji mogu biti medusobno suprotni - jer suprotnost je najveca razlika u istom rodu - ali da ne stoje u odnosu
protivrecja. Cetvrta varijanta je tu radi logicke iscrpnosti i elegancije, madaje ta elegancija vec nepovratno izgubljena sa promenom
"iz A u A" (promena iz A u B je zapravo kretanje), jer ta varijanta
je neodredena: odnos izmedu ternlina nije ni suprotnost (in finem)
ni protivrecje (ne-belo bi se priluceno moglo menjati u ne-obrazovano, ako je na primer "ne-bel@"isto to i "u Ateni", a "ne-obrazo222

FIZIKA V(dodatne napomene)

vano" isto to i "u Pireju",jer ta promenaje po sebi promena iz cega bilo u bilo ta). Ali, tako se nita ne menja.
Jasnije je Aristotelovo razlikovanje postajanja (i propadanja) i
kretanja na liniji razlike bivstva i kategorija bica: po toj razlici kretanje bi bilo postajanje necega necim, apostajanje bi se ticalo
bivstva, jer da u postajanju ne traje identicni podmet promene. Kretanje je "povrinsko" postajanje, jer u njemu dolazi do promene necega u velicini, kvalitetu ili u mestu, ali to neto pri tom ostaje isto;
no, onda bi postajanje moralo biti "dubinsko" kretanje, a Aristotelova strategija suavanja kretanja na akcidentalnu prornenu pala bi
u vodu. Peripateticki komentatori /ap.Simp1.814.15-22/ izlaz iz
ovih Aristotelovih nedorecenosti trae u razlikovanju suprotnosti i
lienosti, jer da bivstvo nema nita sebi suprotno, ali da postaje iz
lienosti. Ali isto vai i za kretanje uopte (barem po doktrini
iznesenoj u Phys.I-III). Aspazije ovu komplikovanu situaciju (po
svemu sudeci i nepotrebno komplikovanu) reava razlikovanjem
prostog postajanja i postajanja neceg (q. kretanja): oprostom
postajanju govori se bez dodatka jave'\) npoo1'}ecrewc;!jer kae se
daje "covek postao, ili konj", a "beo" je postao uz dodatak, jer "covek je postao beo" (slicno i Filopon, platonisticki intonirano: razlika izmedu promene koja se tice neoblikovane tvari /nep1. 't~v avet8eov UAT]V/,
i one koja se odnosi na prilucenosti dok bivstveni
oblik traje /'to ~ev alxHw8ec; doo~ ~leVet/, v.Philop.788.20-23);
Aspazijevo razlikovanje se zapravo svodi na razliku egzistencijalne
i kopulativne funkcije glagola "postajati", analogno "bicu" u Aristotelovom razlikovanju bivstva i svih ostalih "kategorija" kojima
se bice iscrpljuje u tome da se prediciraju nekom bivstvu, a Filoponovu tumacenje dodatno ovu logicku razliku ontologizuje.
10 Aristotel kae upravo tako, 'tPel~ dvat KtV~cret~, a ne "tri
vrste kretanja". Ova "tri kretanja" su zapravo rodovi, jer svako od
njih ima svoje vrste. Dakle, iznad ova tri kretanja ne postoji rod
kretanja kao takvog koji bi ih obuhvatao. Time se teorija kretanja
kod Aristotela suocava sa istim problemom kao i teorija "bica kao
bica", sa problemom saznanja necega to nema svoj rod, jer onda
to nema ni vrstotvorriu razliku !ti ei8onotT]'ttK~ 8ta<j>q:xl,differentia specifica/, a ako je odredenje sutine necega u njegovom
223

FIZIKA V(dodatne napomene)

FIZIKA V(dodatne napomene)

rodu i razlici, tada to nema ni sutinu. Kretanje nije bivstvo

loocrlcxl te je njegov odnos prema bivstvu upitan jer nije jedan od
rodova bivstva (moda je put ka bivstvu, ili put iz bivstva,
v.Top.139b20). Filopon iz toga to kretanje nije rod zakljucuje da
je ono tek "homonimni izraz" 16JlcOvu~~ 4>wv1l, v.Philop.793.712/, ali to je preotar zakljucak, isto kao i kad je u pitanju "bice kao
takvo" kod Aristotela. No, Filopon stoji na kraju jedne snane i dugotrajne tradicije nominalisticke interpretacije Aristotela (Nikostrat, ali i Porfirije i Jamblih; up.Simplikijev podroban i meritoran
prikaz sukoba oko "univerzalija" u njegovom monumentalnom
komentaru za Aristotelove "Kategorije", v.Simpl.In Cat.9.3-1O.12).
Kretanje prevazilazi rodove, ali to ne znaci da ne postoji identicno
noetsko jezgro u pojmu kretanja. Aristotelovo vezivanje kretanja za
modaine pojmove (delotvornost, mogucnost, nunost), jer kretanje
je delotvornost (dodue nezavrena) onog moguceg ukoliko je
moguce, udelotvoravanje levEPYEtcxl, pokazuje samo to da se ovo
jezgro i identitet kretanja kao takvog moraju traiti na drugom
mestu a ne u identitetu roda. Ne postoji kretanje koje nije ni premetanje, ni podrugojacavanje, ni rast (ili smaniivanje), ali to ne znaci
da sva ova kretanja nemaju identicnu osnovnu strukturu, ono po
cemu i jesu kretanje, tj. to to ne postoji jedinstveni rod kretanja ne
znaci daje "kretanje" homonimno.
Cela logika subordinacije, klasifikacije, definicije, najzad i teorija silogizma i dokaza, vezuje se za prirodne rodove (modernije
receno, za neprazne realne klase koje Aristotel naziva "podleece
stvari", 'ta unoKE1~Evcx rrrxXY~cx'tcx,koje predstavljaju i logicki
subjekt suda); "jeste" i "nije" su vec "dodaci" /rrpocr1'}Ecrw;, v.De
Int.2Ib27/ u odnosima nepraznih klasa, jer "bice" nije rod pa nije
ni klasa svih klasa; modaine pojmove pak, Aristotel shvata kao one
koji za svoj logicki subjekt imaju samo bice, dakle shvata ih kao
treci nivo predikacije (potpuno jasno je ovo izraeno u temeljnom
stavu da kod modainih pojmova "bice postaje kao podmet", 'to ~ev
dva1 W~ unoKE1~Evov YlyVE'tat, a da su modaini pojmovi "dodaci koji ga dalje odreduju", rrpocr1'}EcrEt~ 8topl~oucra.t, v.ib.lin.2829. Dakle, ako je kretanje bitno vezano za modaine pojmove, ako
se tavie u pojmu kretanja uspostavlja odnos modainih pojmova -

jer ako je mogucnost mogucnost necega, tada to neto mora biti delotvorno eda bi mogucnost uopte imala smisla, tako da je kretanje
nuno jedinstvo mogucnosti i delotvornosti i njihovo isto tako
nuno razlikovanje - jasno je da je kretanje najvii pojam te da podlee istoj novovrsnoj logici kao i "bice" ili "jedno", ne logici sinonimije i subordinacije, vec polisemije i polisemicnog jedinstva diskursa /v.Phys.20Ia8; Metaph.1065b14/.
13 Za postajanje i propadanje to to je protiv stavljeno postoji kao
protivrecnost /a.'tlqx:x.crtC;/,a za kretanje to protivstavljeno je suprotnost /'to evaV'tlov/, i kroz dvoznacnost "protivstavljenog" /'to
a.V'ttKl~Evov/, Aristotel zapravo izgraduje pojanl promene kao takve /v.ib.227a8/ koja objedinjuje postajanje (i propadanje) i kretanje preko "protivstavljanja" (koje je i suprotnost i protivrecnost, ali
i lienost i to prema-necemu; za ovu slo~enu strukturu logickih odnosa koja i temeljna za Aristotelovo ontologiju, v.Cat. llbl7; Top.
I03b17, 113b15,135b7; Metaph.I055a38, I069a3; posebno, Metaph.X.4 passim.). Razlika izmedu protivrecja i suprotnosti je u tome to kod protivrecja nema niceg izmedu afimlacije i negacije, a
kod odnosa suprotnosti postoji neto izmedu dve suprotnosti (kao
sivo izmedu crnog i belog). Aristotelova filozofija jeste filozofija
identiteta, ali to je filozofija Istog koje ostaje isto u razlici, preslikavanje i savladavanje slike, tako daje dranje ove razlike izmedu
protivrecja i suprotnosti za razumevanje te filozofije kljucno:
brisanje te razlike znaci zapravo da se suprotnost posmatra kao
protivrecnost - odnosno da se poistovete tvar i lienost, kako to
Aristotel formulie - i da se neposredno ude u dijalektiku protivrecja u kome je suprotnost inkorporirana (ovo je ucinjeno u dijalektici identiteta i razlike u platonizmu, kod Plotina i Prokla na pr., ali
i kod Hegela), i izgubljena. Svaka suprotnost je neka lienost, a
lienost je odredena negacija /a.V'tlqx:x.mc;l,tako da se u pojmu lienosti izgraduje opti pojam promene kod Aristotela. Time se obistinjuju i crne slutnje Aristotelovih komentatora da po ovoj temeljnoj teoriji protivstavljanja delanje i trpljenje ne mogu biti kategorije "bica" ukoliko su sami obuhvaceni kretanjem ili, na kraju, promenom (kretanje se izricito navodi kao kategorija bica, v.Metaph.
1017a25, Eth.Nic.1096a23).

224

225

FIZIKA V(dodatne napomene)

FIZIKA V(dodatne napomene)

kakvoca koja pripada tom odredenom bivstvu, koja nije od njega odvojiva, to je razlika kao jedna od predikabilija koja se necemu ne pridaje kao njegova prilucenost vec mu
se pridaje u njegovom bivstvu (praedicatio essentialis) - kao to
covek nije dvonoan po prilucenosti vec po sebi, te je "dvonono"
bivstvena ('to ooenwoec;, sam termin je postaristotelovski, ali odgovara smislu Aristotelove "razlike") kakvoca coveka jer predstavlja
deo njegovog odredenja, a ne neto to on moe i da ima i da nema
a da i dalje bude covek, kao to moe i da bude i da ne bude beo ili
pismen ("pismenost" nije razlika vec svojstvo coveka, jer samo on
je pismen, te ako je neto pismeno to mora biti i covek, ali ako je
neto covek iz toga ne sledi da je i pismeno; bivstvena razlika se za
razliku od svojstva pridaje antekategorematski). "Trpna kakvoca"
zapravo obuhvata sve culne utiske pojedinacnih cula (dodira,
mirisa, ukusa, sluha, i vida: v.Cat.9a28sqq), a "trpna" je zato to u
Aristotelovoj teoriji opaanja kao kauzalnog procesa opaanje jeste
delanje i trpljenje, a kakvoce koje na taj nacin "nastaju" (kao toplo,
glatko, slatko, belo) predstavljaju zajednicke trpnje due i tela i ne
postoje nezavisno od opaanja i od duevno-telesnog sklopa, jer
kretanje kao kauzalni odnos - a opaanje je kretanje - ne moe postojati ukoliko nedostaje bilo to to pokrece (to opaajno,'to a.1.cr1')rrcov) ili to to je pokretano (to opaajuce, culo, 'to a.1.cr1'}rrctKOV), a
samo opaanje je "delotvornost opaajnog i opaajuceg u tom
opaajucem" Iv.De An.426a9-12/. Ova definicija opaanja identicna je sa definicijom kretanja iz Phys.I1I Iv.202aI4-2l/ ukoliko je i
kretanje jedinstvo delanja i trpljenja, prisustvo i preslikavanje uzroka u uzrokovanom, pa tako i analogno opaanju. No, nezavisno
od toga to je kretanje kao uostalom i sam kauzalitet kod Aristotela
miljen na osnovu opaanja kao paradigrne, Aristotel ipak moe da
posrnatra opaanje u okviru odredenog kretanja, odnosno u okviru
podrugojacavanja (tako u Phys.VII), ~. da ga vee za trpne kakvoce. Ukbliko su medutim i velicina, i oblicje IcrX~Jla.1 i broj jedinstvo za Aristotela takode "predmeti" opaanja, ali ovog puta ne
nekog posebnog cula vec takozvanog zajednickog IKot V~ a.\cr1'}T]enc;, v.De An.425a27-28/, a sve to se opa~ pomocu kretanja Iv.ib.
lin.17-18/, tj. pomocu kretanja i na osnovu kretanja samog opaa-

nja, odnosno kretanja koje jeste opaanje, tada je ocigledno da

teorija opaanja po svom obimu postaje identicna sa temeljnom teorijom kretanja, te da opaanje nije vezano samo za trpne kakvoce
vec i za sve preostale kategorije ukoliko one i jesu kategorije
opaajnog bivstva !ti a.1.cr1'}rrc~ Mia./. Drugacije receno, cela Aristotelova teorija kretanja moe se posmatrati kao teorija opaanja.
18 Aristotel u ovom par.3 polazi od prostornog odnosa zajednoodvojeno, a zavrava sa takvim oblikom jedinstva u kome se delovi
vie ne mogu razlikovati (to je sraslost). Ovaj "rast" jedinstva moe
se prikazati u svojoj zakonomernosti na razlicite nacine: Aristotelova logika u izgradnji ove strukture je logika nunog i dovoljnog
uslova, dakle logika implikacije (vie aristotelovski receno, to je
logika hipoteticke nunosti). Ako je neto sraslo, onda mora biti i
neprekidno i u dodiru, a ono to je u dodiru moe ali ne mora biti
uzastopno, u sledu, ili neprekidno. Lepeza ovih odnosa obuhvata
raspon - i to u sledu - od kontiguiteta do kontinuiteta (i sraslosti),
raspon oznacen progresivnim ukidanjem odvojenosti i razlike. Dodir obuhvata i ono to je zajedno i ono to je ,odvojeno, jer on je
jedinstvo tog zajedno-odvojeno Id.Jla. - xwptc;l jer dodiruju se
odvojene "stvari" ciji su krajevi zajedno. Dakle, pojam dodira postavlja to zajedno-odvojeno, ali to zajedno-odvojeno implicira
"izmedu". To-izmedu je u dodiru prostor u smislu Aristotelove granice "onog to obuhvata". Dodir je primat razlike jer to je i prostor,
ali tog izmedu u prostoru "nema": postoji san10 razlika onog to se
dodiruje (dva ukrtena prsta a jedan dodir), i ta razlika je prostorni
odnos tog biti-u. Do tog "izmedu" odnosno do posredovanja - kao
kod tog to je "uzastopno" ili "u sledu" - dolazi se tek odlaganjem
dodira koje omogucuje vreme. Aristotel u istom zamahu izgraduje
kontinuum kao prostorni i kao vremenski, tako da moe da istakne
ireverzibilnost kod uzastopnosti mada je ireverzibilnost svojstvo
brojnog niza i vremena kao broja, tako da je uzastopno st l'to
cpe~~c;l ono to je na neki nacin vec kontinuum jer kod njega, ako
i ima icega izmedu "clanova" niza, to nije istog roda, tako da je niz
onog to je uzastopno sam za sebe homogeni niz (svi clanovi su
istog roda). Potpuno je jasno da je ovo vec element vremenskog
kontinuuma, ukoliko je vreme broj, ali da je isto tako i element

16 'tO V oocrla.

1WtOV,

226

227

FIZIKA V(dodatne napomene)

FIZIKA V(dodatne napomene)

kontinuuma velicine (ili: duine), tako da se odrava paralelizam i

analogija "dva" kontinuuma, temeljni stav Aristotelove teorije kontinuuma. "Sled" je prelaz izmedu uzastopnog i kontinuuma, jer
vec sled je jedinstvo dodira i uzastopnosti (Y.Simp1.878.13-15: Simplikije odnos izmedu dodira, uzastopnosti, sleda i kontinuuma
formulie ovako: kao to sled nastaje iz uzastopnosti i dodira lana
'toU Eq,e~T]~Kai 'tou &mecrfut/,
tako neprekidno st nastaje iz sleda kad je dodir tog to sledi Ijedno drugoj neko jedinstvo l'ElJO)m~/). Najzad, kontinuum je dodir onog to je homogeno, dakle
dodir sa samim sobom, jer u njemu se isto dodiruje s istim, sa sobom, tako da ako je dodir primat razlike, kontinuum je indiferencija delova i tako celina. U njemu celina prethodi delovima i po bivstvu i po odredenju i po vremenu, jer deo kontinuuma jest deo i
postoji sanIOkao deo kontinuuma a ne po sebi, te se ovaj i ne sastoji iz delova, jer moemo ga deliti kako nam je volja (ali ne i podeliti), tako da je on ne(po)deljiv laotalpe'tovl, i tako prevashodni oblik identiteta 11:0 'Evl.
Aristotelovo vezivanje kontinuuma za spojenost 100uva\jlt~1 i za
samo daje fizikainu interpretaciju pojma kontisraslo st 100UJlq,t)(H~1
nuuma; analize u Phys.Vl i VIII pokazuju da takav iskorak nije neophodan.
27 Apsolutno jedinstveno kretanje mora zadovoljiti tri uslova: 1)
jedinstvo stvari koja se krece (ona mora biti neto ovo, 'to 'tooe, tj.
neto pojedinacno po sebi)) jedinstvo vremena, tj. kretanje mora
biti neprekidno da bi bilo jedinstveno; 3) jedinstvo svojstva ili prostora, toga u-cemu (verovatno Aristotel ima u vidu i gornji dodatni
zahtev u vezi sa putanjom kretanja). Nijedan od ovih uslova za
sebe nije dovoljan uslov za jedinstvo kretanja, ali njihovo jedinstvo
bi trebalo da bude i neophodan i dovoljan uslov tog jedinstva, tj.
oni bi zajedno predstavljali odredenje jedinstva i identiteta kretanja: to je kretanje "tog iz tog u to u tome tada i tada" l'toUoe EK
'toUoe ei~ 't08e EV 'tcPoel. Ovo je zapravo predstava kretanja kao
unikatnog dogadaja ili kao neponovljivog procesa u definisanom i
zatvorenom sistemu parametara. Jasno je da nijedan od navedenih
uslova za sebe ne moe jemciti jedinstvo i identitet kretanja jer kretanje je vec po temeljnom odredenju u Phys.III sloena delotvor228

"~\

f:c
, f.'
""

" .

."<iiI}

"

i
'.,'

'....~.....
"

~{
!~
.

,
"

nost tako da se pre, na osnovu toga to je ono delotvornost, moe

reci da jedinstvo kretanja postavlja vlastite uslove time to ih tek
ono cini svojim uslovima (jer jedinstveno je ono cije je kretanje jedinstveno, v.Metaph.1052a20-21; to se kontinuuma vremena tice
on je po Aristotelu direktno uslovljen kontinuitetom kretanja, a ne
obratno), nego da se zbirom ovih uslova moe doci do jedinstva
kretanja. Dakle jedinstvo kretanja kao delotvornosti manifestuje se
u identitetu tog to se krece, termina kretanja, kontinuitetu vremena
u kome se odvija, i td., ali se ne moe dobiti iz njih. Aristotel to konstatuje kad je identitet tog to se krece u pitanju Iv.ib.b32-a3/, jer
da tek kretanje kao delotvornost koja je kontinuirana i ejdetski odredena implicira identitet tog to se krece (covek, zlato, Sokrat), i
zahteva njegovo potpuno upojedinjenje; obratno, ovo moe biti
identicno, a da mu kretanje ne bude takvo (isti covek moe danas
da pliva, sutra da cita, ali iz toga nema jedinstvenog kretanja; i ako
ponavlja isto iz dana u dan, ta kretanja nisu apsolutno identicna vec
su identicna po vrsti; mogla bi biti apsolutno identicna samo pod
fantasticnom pretpostavkom ponavljanja u doslovnom smislu: v.
Simpl. 886.12-16, kritika stoicke teorije palingeneze).
Kretanje koje je jedinstveno po rodu ili po vrsti smera na pojam
kretanja a ne na cisto laTIA Tv kretanje: bolest ovog ili onog coveka
moe po vrsti biti ista bolest, razlicita podrugojacavanja pripadaju
jedinstvenom rodu, ali ni vrsta ni rod na naznacuju vie cisto kretanje. Kretanje koje je po bivstvu i po broju jedinstveno i identicno
pripada opaanju a ne pojmu, tako da Aristotelnajzad u svojoj teoriji jedinstva kretanja analizira opaaj kretanja, jer samo za taj
opaaj se moe reci da "ima bice u postajanju", dakle onda kad se
opaa i kad je neto opaano.
34 Premetanje Iq,opa, K1VT]O"t~Ka'ta 'tOnov, translatiol kao egzemplarno kretanje za Aristotela - jer ono prethodi ostalim i po
bivstvu i po odredenju i po vremenu - usmerava i ovu analizu suprotnosti kad je kretanje u pitanju. Aristotel najzad suprotnost i
shvata kao neto to se najpre i u pravom vidu uocava kod prostornih odnosa, pa se "odatle prenosi IEntq,epetVI na sve ostalo", v.Cat.
6a16. Jer, suprotno je ono to je najdalje jedno od drugog po pravoj
liniji, pa je onda po analogiji suprotno i "ono to se najvie raz229

r .

II ..

1"'\...

FIZIKA V(dodatne napomene)

FIZIKA V(dodatne napomene)

likuje u istom rodu" Iv.Cat.6aI8; Metaph.1054b32; An.Post. 73b

21, et a1.l, pri cemu se ocigledno i sam rod posrnatra kao kontinuum medijalnih clanova iZl1ledu suprotstavljenih ekstrema, dakle
kao spektar ili kao linija. Da rod jest kontinuum jasno je vec po tome to on mora biti jedinstven da bi uopte bio rod.
U osnovi, kretanju od A ka B suprotno je prosto-naprosto samo
kretanje od B ka A, i to potpuno bez daljnjeg odredivanja termina
kretanja. Aristotelova "defmicija" suprotnog kretanja je poseban
slucaj, jer on dodaje jo taj "jak" preduslov za suprotnost kretanja,
naime da A i B i sami moraju biti suprotnosti eda bi kretanje iz njih
i ka njima bilo suprotno. Tada retrogradno kruno kretanje ne bi
bilo suprotno "direktnom", jer na krugu ne postoje ekstremne tacke
vec samo relativno suprotstavljene. Uslov koji Aristotel dodaje dolazi otud to je kretanje u njegovoj teoriji kretanja nuno ejdetski
odredeno, paje onda takvo i translatomo kretanje: njegov "zajednicki" prostor, sublunarni svet nastajanja i propadanja, predstavlja
vektorski definisan prostor, dinamicki referentni sistem. To je ispunjeni prostor, prostor svih tela u dodiru i u delanju jednog na drugo, i u trpljenju jednog od drugog, prostor, na taj nacin (~.dodirom)
jedinstvenog, sveopteg tela koje ima svoje gore i dole, levo i desno, napred i nazad, sve ovo u odnosu na nepomicni centar u sreditu Zemlje i isto tako u odnosu na u celini nepokretnu sveobuhvatnu sfajru stajacih zvezda. Zato su prostorne suprotnosti ejdetske
razlike, a ne promenljive relacije u odnosu na tacku posmatranja.
Za Aristotela je ta tacka u centru Zemlje, jer Zemlja je dole kao apsolutno teko telo, i time je odredena axis mundi a onda i svi drugi
pravci kao bivstveni i ejdetski odredeni.
36 Lienost kao odsustvo oblika protivstavlja se obliku, stanju ili
delotvornosti, i na taj nacin je "necemu suprotna". Jer "svaka suprotnost je neka lienost, ali nije svaka lienost suprotnost", v.Metaph.1055b13-14. Ali mirovanje nije lienost oblika kao takvog vec
je lienost kretanja kao oblikovanja. Tako stanje ili dispozicija
mogu biti mirovanje (zdravlje, bolest; znanje je za Aristotela izricito neko mirovanje, kao i za Platona). Dakle, kao lienost kretanja
ono bi trebalo da se suprotstavlja bilo kom kretanju iZl1ledudatih
termina, a kao jedan od termina mirovanju drugog (ili: u drugom).
Ali, to nije tacno, jer mirovanje u ovom ne suprotstavlja se kretanju
230

u ovo (mirovanje u zdravlju i ozdravljivanje nisu suprotnosti iako

je prvo "lienost kretanja"). To je i razlog Aristotelove ograde daje
to receno "uproceno". Primat kretanja u odnosu na mirovanje je
evidentan, ali jasno je i to da on nije zasnovan neposredno na apstraktnom pojmu lienosti (prisustvo-odsustvo istog). Primat kretanja je u tome to se mirovanje (kao uostalom i oblik, velicina i broj
koji takode imaju ocigledni staticki karakter) moe opaati samo
na osnovu kretanja: "to to miruje (opaamo) time to se ne krece"
/'to o' ~PEf.loUV't4) f.l~ lCtVEtcrOOt,v.De An.425aI8-19/. Drugacije
receno, kaemo da neto miruje kad u njemu ne opaamo kretanje:
dakle, mirovanje je prazni opaaj kretanja, i tako nije nita po sebi
postojece vec je odsustvo kretanja u opaaju. Zato mirovanje kod
Aristotela pada pod domen logike lienosti, suprotnosti i protivstavljanja. Ono to miruje nije nepokretno (kao na pr. nepokretni pokretac koji je u sebi cista negacija kretanja) vec se moe kretati ali
se ne krece. Medutim, poto je za Aristotela sve to prirodno postoji u kretanju (to je izricita pretpostavka ove filozofije prirode, v.
Phys.185aI2-13), to to miruje a moe da se krece nuno se mora
pokrenuti, tako da je mirovanje zapravo pauza izmedu dva kretanja. <I>Ucrtc;;je
"nacelo kretanja i mirovanja" Iv.ib.l92b2l, 200b12,
153b5, 254b17/, ali miruje zapravo "ono to je lieno kretanja a u
prirodi muje da se krece" (v.ib.22Ib13: 'to ecr'tEpTJIlEVOV
lCtv~crEc.oc;;
1l:EcjrolCOC;;
De lCtVEtcr~at),tako daje time mirovanju zapecacena
njegova epizodna uloga u avanturanla Aristotelove <pucrtC;;.
Mirovanje kao deficijentni modus kretanja tako se pribliava onom to
Aristotel odreduje kod protivprirodno lnapa <j)Ucrtvl ali da nikad i
ne prede tu granicu: mirovanje je ipak prirodno utoliko ukoliko temeljna topoloka struktura garantuje staticni ram za svako prirodno
kretanje (Zemlja najzad po prirodi miruje u sredini, a ajter, jasno u
smislu prostora koji zauzima, na periferiji sveta).

231

FIZIKA VI

.,.'

J:,.

FIZIKA VI

25

30
231b

10

15

1. Ako je neprekidno, ono to se dodiruje, i ono to

sledi, to to je odredeno ranijel, tj. ako je neprekidno ono
ciji su krajevi jedno, ako se dodiruje ono ciji su krajevi
zajedno, asledi jedno drugo ono izmedu cega nema nicega srodnog, tada nije moguce da se neto neprekidno sastoji iz nedeljivih delova, na primer linija iz I tacaka,
ukoliko je linija neto neprekidno a tacka nedeljivo. Jer
niti su krajevi tacaka neto jedno (kod toga to je nedeljivo ne postoji s jedne strane kraj, a s druge neki drugi njegov deo), niti su krajevi zajedno (nita nije kraj onog to
nema delova, jer razlikuju se kraj i to ciji je to kraj). Takode, nuno je da I tacke budu ili neprekidne ili da se dodiruju medusobno, eda bi iz njih postalo to to je neprekidno. Isti dokaz vai i za to to je nedeljivo. I Zbog
navedenog dokaza one ne bi mogle biti neprekidne: to se
dodira tice, sve se dodiruje Ina sledece nacinel: ili celina
Idodirujel celinu, ili deo deo, ili deo celinu. Poto je to
nedeljivo bez delova, nuno je da tu celina dodiruje celinu, a ukoliko celina dodiruje celinu ono ne moe biti neprekidno. Jer to to je neprekidno I ima razlicite delove:
deli se na delove koji su razliciti u tom smislu da su prostorno odvojeni. Medutim, tacka ne moe ni slediti tacku,
niti jedno sada l'to vUvl moe slediti drugo sada, pa da na
osnovu toga postanu duina ili vreme. Sled postoji tanlO
gde nema nicega srodnog izmedu, dok izmedu tacaka
uvek jest linija, a izmedu dva I sada neko vreme. Uz to
kad bi se svako od njih delilo na ono izcega je sastavljeno, tada bi se delilo do nedeljivih IdelovaI, a utvrdili smo
da nita neprekidno nije deljivo do onog to nema delova.
A neki drugi rod ne moe biti izmedu. On mora biti ili
deljiv ili nedeljiv, a ako je deljiv mora biti deljiv ili na nedeljive I Idelovel ili na one koji su uvek deljivi: upravo to

1V.ib.227blO-13,

226b23, b34-227al.

235

FIZIKA VI

FIZIKA VI

20

25

je neprekidno. A i jasno je da je sve to je neprekidno

deljivo na uvek deljive Idelovel, jer ako je deljivo na nedeljive, tada jedan nedeljivi deo mora dodirivati drugi nedeljivi deo, jer kod neprekidnih Ivelicina! to poslednje je
neto jedinstveno i u dodiru je.
Iz istog razloga2 se velicina, vreme i kretanje ili sastoje iz nedeljivih Ide laval I i dele se na nedeljive delove, ili
se nijedno od njih Ine sastoji i ne delil. To je jasno na
osnovu sledeceg: ako se velicina sastoji iz nedeljivih Idelova!, tada ce i kretanje preko te velicine biti sastavljeno
iz jednakih nedeljivih kretanja.Na primer, ako se velicina
ABG sastoji iz nedeljivih delova A, B, i G, i ako se neko
O krece preko ABG kretanjem DEl, tada je svaki deo tog
kretanja nedeljiv. I Ako je pak nuno da kad postoji kretanje neto bude u pokretu, i da postoji kretanje ako se
neto krece, tada se i to "biti u pokretu" mora sastojati iz
nedeljivih Idelova!. To O se krece preko A kretanjem D,
preko B kretanjem E, a preko G isto tako kretanjem
Nuno je da ono to se krece odnekud nekud nije istovremeno u pokretu I i da je dovrilo kretanje tamo kuda se
kretalo kad se kretalo (na primer, ako neto ide u Tebu,

232a

10

l.

30

2 (Do kraja ovog par.I) argumentje Aristotelova razrada Zenonove aporije "strela": strela koja leti miruje u svakoj tacki nedeljivogprostora i u
svakom nedeljivom trenutku vremena. Nezavisno od ove aporije na koju
ce se Aristotelvratiti u Phys.VL9, ova razrada ukazujejasno na momente
njegovogpojma kontinuuma:beskonacna deljivost ali i homogenost i kompaktnost kontinuuma. Sam kontinuum ocit~ie razliku koja to nije i koja
u njemu nestaje i tako mu je spoljanja: kontinuum se moe deliti u
beskonacno,ali nema delove iz kojih se sastoji i na koje se moe konacno
podeliti. Njegova podela je potencijalna, i kao takva spoljanja. Kontinuumjo nema pun kapacitet celine koja je za Aristotela prvenstveno optost ho Ko-fuA-ou, v.Metaph.lo23b29-32; u grckomjeziku vec po izrazu
povezano sa celinom, 'to OA-OV/, jedinstvo roda koji se u sebi i iz sebe
diferencira bivstvenim ejodopojetickim razlikama. Kontinuum jo nije
celina, i u tomeje i osnov Aristotelove defmicije kretanja kao nezavrene
/a'tiA~c;/delotvomosti.

15

20

25

tada je nemoguce da istovremeno ide u Tebu i daje dolo

I u Tebu); a to O se krece preko nedeljive velicine A zato
to je prisutno kretanje D, tako da ako kasnije stie nego
to prelazi, njegovo kretanje bi bilo nedeljivo (jer onda
kad prelazi ono niti miruje niti je stiglo vec je negde izmedu); ako pak istovremeno prelazi i stiglo je, tada ce to
to hoda I vec kad hoda zavriti hodanje tamo /kuda hoda!, odnosno zavrice kretanje tamo kuda se krece. Ali,
ako se neto krece preko cele Ivelicinel ABG, i ako se
kretanje kojim se krece sastoji od DEl, ali se po tom nedeljivom A nita ne krece vec je tu kretanje dovreno,
tada se kretanje ne bi sastojalo iz kretanja vec iz pokreta
IKtVTl~a:tCl)vl,
i time bi neto dovrilo kretanje mada nije
bilo u kretanju, I jer prelo je A mada ga ne prelazi. Dakle, postojace neto to je zavrilo hodanje mada nikada ne
hoda, jer prelo je taj deo mada ne ide po njemu. Ako je
nuno da se sve krece ili da miruje, tada miruje na svakom delu Ivelicinel ABG, tako da ce postojati neto to
neprekidno istovremeno miruje i krece se, jer krece se po
citavoj Ivelicnil ABG i miruje na bilo kom njenom delu,
tako da miruje na celoj. lli, ako su nedeljivi delovi kretanja DEl kretanja, neto bi moglo da se ne krece vec da
miruje iako je prisutno kretanje; ako pak ti delovi nisu
kretanja, tada bi kretanje moglo da se ne sastoji iz kretanja. Slicno duini i kretanju nuno je da i vreme bude
nedeljivo, tj. da se sastoji iz tih-sada koja su nedeljiva. Jer
I ako je citava duina deljiva, a za krace vreme ono to se
krece istom brzinom prelazi manje rastojanje, tada i
vreme mora biti deljivo. A ako je vreme u kome se neto
premeta preko tog A deljivo, tada ce i to A biti deljivo.
2. Poto je svaka velicina deljiva na velicine (jer
dokazan03 je da je nemoguce da neto neprekidno bude iz
nedeljivih delova, a svaka I velicina je neprekidna), nuno je da se ono to je bre krece za isto vreme preko ve-

3 V. prethodni par. 1.
237

FIZIKA VI

30

232b

10

15

20

ceg /rastojanjal, za manje preko istog, tj. preko dueg za

manje vreme, kao to neki4 i odreduju to to je bre. Uzmimo da je A bre od B: buduci da je bre ono to se ranije menja, na primer za vreme ZH za koje se A promenila I od G do D, B jo nece biti u D vec ce zaostajati,
tako da ce to to je bre preci vece /rastojanje/za krace
vreme. Ali ono ce i za krace vreme preci vece /rastojanje/, jer za ono vreme za koje je A dolo u D, B je, uzmimo, stiglo u E buduci da je sporije. Poto A stie u D za
citavo vreme ZH, ono ce u T stici za krace vreme, na
primer za vreme ZK. /Rastojanje/ GT koje je prelo to A
vece je od GE, a vreme ZK manje je od citavog vremena
ZH tako da ce A za krace vreme I preci vece /rastojanje.
Na osnovu ovog je ocito da to to je bre prede isto /rastojanje/ za krace vreme. Jer poto za krace vrme prelazi
vece rastojanje nego to sporije, a ukoliko se uzme samo
za sebe tada za due vreme prelazi rastojanje koje je vece
od manjeg, na primer rastojanje LM koje je vece od LK,
dok bi vreme PR za koje I prelazi rastojanje LM bilo due od vremena PS za koje prelazi LK. Prema tome, ako je
vreme PR krace od X za koje to to je sporije prelazi
ratojanje LK, tada ce i vreme PS biti krace od vremena X
jer krace je od PR, a ovo je krace od kraceg i samo je krace. Dakle, preko istog /rastojanja/ kretace se za krace
vreme. Pored toga, ako je I nuno da se sve krece ili u
istom, ili u kracem, ili u duem vremenu, i ako je sporije
to to se krece za due vreme, jednakobrzo ono to se
krece isto vreme, a bre to to nije ni jednakobrzo ni sporije, tada se to bre ne bi kretalo ni za isto ni za due vreme. Prestaje da se krece za krace vreme, tako da je nuno
da to to je bre prelazi i istu velicinu za I krace vreme.
Poto je pak svako kretanje u vremenu, i poto je u
svakom kretanju moguce da neto bude u pokretu, a sve
to se krece moe se kretati i bre i sporije, tada je u sva-

4 V.d.n.,st.266 (na kraju Phys.VI).

238

FIZIKA VI

25

30

233a

IO

15

kom vremenu moguce da se neto krece bre ili sporije.

Ukoliko to vai, nuno je da i vreme bude neprekidno.
Pod tim "neprekidno" podrazumevam I to to je deljivo
na uvek deljive /delove/: ukoliko je to podleeca neprekidnost, tada je nuno da je vreme neprekidno. Dokazan05
je da to bre prelazi isto /rastojanje/ za krace vreme.
Neka, na primer, A bude bre, a B sporije, i neka to sporije prede velicinu GD za vreme ZH. I Jasno je da ce to
bre preci istu velicinu za krace vreme; neka je prede za
vreme ZT. Opet, ako je to bre prelo citavu velicinu GD
za vreme ZT, tada ce to sporije za isto vreme preci manju
velicinu, na primer I GK. A ukoliko je to sporije, B, prelo velicinu GK za vreme ZT, tada ce je to bre opet preci
za krace vreme, tako da ce se vreme ZT podeliti ponovo.
A ukoliko se ono deli, tada ce i velicina GK biti u istom
odnosu deljena, a ako to vai za I velicinu mora vaiti i
za vreme. To ce se uvek dogadati, bilo da uzme sporije
posle breg ili bre posle sporijeg, ili da se posluima
onim koje je pokazano: to bre ce deliti vreme, a to sporije duinu. Ako je ovo okretanje /cX,V't1.O""tpeq,Etv/ uvek
istinito, tj. ako uvek postoji podela I tog to se okrece,
tada je jasno da svako vreme mora biti neprekidno. Istovremeno jasno je i to da je svaka velicina neprekidna, jer
vreme i velicina dele se istim i jednakim pode lama.
Takode i n osnovu uobicajenih razloga jasno je da je
velicina neprekidna ako je neprekidno vreme, ukoliko se
I za polovinu vremena prelazi polovina /duine/, i uopte
za manje manja. Iste podele ce postojati za duinu i za
vreme. Ako je bilo koje od njih bezgranicno, to je i ono
drugo, i kako je jedno /bezgranicno/ tako je i drugo. Ako
je vreme bezgranicn06 po svojim krajevima /ecrXcY."totr,,/,

5 V.ib.b5-20.
6 "Po krajevima", tj. ako nema ni pocetak ni kraj, kao to za Aristotela i
nema (dokaz se osniva na vecnosti kretanja koje ne moe imati ni apsolutni pocetak ni apsolutni kraj). Zato bi to povlacilo za sobom bezgranic239

FIZIKA VI

FIZIKA VI

20

25

30

35
233b

tada je i duina po krajevima bezgranicna, a ako je po

I podeli, tada je i duina bezgranicna po podeli; a ako je i
ovako i onako, tada je i duina na oba nacina /bezgranicna!.
Zato Zenonovo rasudivanje? ima greku u svojoj osnovi, naime to da je nemoguce da se prede ono to je bezgranicno, ili da se mnotvo toga cega ima beskonacno
Ipunol dodirne jedno po jedno u ogranicenom vremenu.
O bezgranicnosti duine i vremena govori se na dva nacina, a I to vai i za sve to je neprekidno: ili na osnovu podele, ili na osnovu krajeva. Nije moguce u smislu kolicine dodirnuti u ogranicemom vremenu ono to je bezgranicn08, no ono to je takvo na osnovu podele moguce je
Idodirnutil jer i samo vreme je na taj nacin bezgranicno.
Dakle, prelaenje bezgranicnog zbiva se u bezgranicnom
a ne u ogranicenom vremenu, tj. bezgranicno se moe
dodirnuti pomocu bezgranicnog a ne pomocu ogranicenog. Niti se za ograniceno vreme moe preci bezgranicno, niti za bezgranicno ograniceno: ako je vreme bezgranicno, tada i velicina mora biti bezgranicna, a ako je to
velicina, tada je i vreme. Uzmimo I ogranicenu velicinu
AB i bezgranicno vreme G. UWlimo sad I ograniceni
deo tog vremena, na primer GD: za to vreme neto prelazi neku velicinu, i neka to to je predeno bude BE. To ce

10

15

20

25
nost predenog puta? Ovo pitanje posebno dobija na teini ako se ima na
umu Aristotelova teorija ogranicenosti Sveta kao mesta s"ih mesta. Pravolinijsko kretanje u tom smislu ne moe biti beskrajno. Simplikije sugerie da se ova Aristotelova parale la odnosi na kruno kretanje Neba IV.Simpl.Comm.407a40-b51 koje je jedino bezgranicno i u prostornom i u vremenskom smislu. No, izgleda da Aristotel ipak kae neto vie od toga
(v.Ross.642; Simplikije konstatuje samo da ostali egzegeti ne samo da ne
daju neko drugo reenje ove tekoce vec da je nisu ni zapazili: ncxp' ouOevt 'tWV e~TTYTJ'tWV eupelCC'tt,

7 V.d.n.,st.266.
8 V.d.n.,st.267.
240

v.ib.lin.b4)

30

ili biti mera tog AB, ili ce biti manje, ili ce nadmaivati;
jer, to nema znacaja. Ako se uvek za isto vreme prede
I velicina jednaka velicini BE, i ako je to mera cele velicine, tada ce vreme za koje se prede lcitava velicina! biti
ograniceno jer i velicina se moe podeliti na jednake delove. Ako se pak ne prelazi ta citava velicina za bezgranicno vreme vec je moguce i za ograniceno vreme preci
neku Ivelicinu/, na primer BE, a to je mera cele Ivelicine/,
I i ako se za isto vreme prelazi jednaka velicina, tada
vreme mora biti ograniceno. A jasno je da se to BE ne
prelazi za bezgranicno Ivreme/, ako se prihvati to da je
vreme na obe strane ograniceno. Jer ako se taj deo prelazi
za krace vreme, ono je nuno ograniceno poto postoji
bar jedna granica. Isti dokaz vai i I ako je duina bezgranicna a vreme ograniceno.
Na osnovu toga to je receno jasno je da ni linija ni
povrina ni uopte ita neprekidno ne moe biti nedeljivo:
to je tako ne samo zbog ovog to je receno vec i zato to
iz toga mora slediti deljivost tog nedeljivog. Naime, poto
u svakom vremenu postoji to to je bre ili I sporije, a to
bre za isto vreme prelazi vece Irastojanje/, ono moe
preci i dvostruku i za pola vecu duinu (jer takav bi mogao biti odnos njihovih brzina). Neka9 sad to to je bre
prede duinu vecu za pola za isto vreme, i neka velicine
tog to je bre budu podeljene na tri nedeljive Ivelicine/,
AB, BG, i GD, I a tog to je sporije na dve, EZ i ZH. I
vreme ce biti podeljeno na tri nedeljiva Ideiai, jer za isto
vreme prelazi se isto Irastojanje/. Neka vreme onda bude
podeljeno na KL, LM, i MN. S druge strane, poto je tosporije prelo Irastojanjel EZH, onda ce i vreme biti podeljeno na dva dela. Znaci, to nedeljivo I bice podeljeno,
a to Irastojanjel bez delova nece biti predeno u nedeljivom vremenu vec u onom koje ima vie Idelova!. Jasno je
dakle da nita neprekidno nije bez delova.

9 V.d.n.,st.268.

241

FIZIKA VI

35
234a

10

15

20

3 Ali nuno je da i to-sada bude nedeljivo, i to ukoliko

se o njemu govori po sebi i prvobitno /npc.O'tov/ a ne na
osnovu drugog: nuno je da ono kao takvo I bude uprisutno /evunapx.e1v/ u svakom vremenu. Ono je neto poslednje onog I to je bilo i na toj strani u odnosu na to nita
nije buduce; s druge strane /ono je neto poslednje/ tog
buduceg, i na toj strani nita nije prolo u odnosu na to.
Upravo to je ono to zovemo granicom oba. A ukoliko je
dokazano da je to neto takvo i da je istavetno, istovremena mora biti jasno i to da je nedeljivo. I Nuno je da
isto-sada bude to poslednje oba vremena, jer ako je ono
razlicito, jedno ne bi sledilo drugo zato to to neprekidno
nije /sastavljeno/ iz nedeljivih delova, a ako je svako od
njih odvojeno, tada ce izmedu postojati vreme. Sve neprekidno je takvo da izmedu njegovih granica postoji neto
njemu saimeno /cruvwvq.lov/. A ako je to izmedu vreme,
ono ce biti deljivo, jer dokazano jelO da je svako vreme
deljivo. Ondaje i to-sada deljivo. Ali ako je to-sada deljivo, tada ce neto prolo biti u buducem a neto buduce u
prolom, jer ono na osnovu cega je podeljeno to-sada
razgranicavace11 prolo i buduce vreme. I Istovremeno,
to-sada nece postojati po sebi vec na osnovu drugog, jer
pode la nije neto po sebi. Pored svega ovog deo tog-sada
ce biti neto prolo, a deo neto buduce, i nece uvek isto
biti prolo ili buduce. Ni to-sada nece biti isto, jer vreme
je mnogostruko deljivo. Ako je pak, sve to nemoguce, tada je nuno I da to-sada bude isto u oba /dela vremena/o
A ako je isto, tada je jasno da je i nedeljivo. Jer ako je deljivo, tada ce opet slediti isto to to smo upravo izloili.
Dakle, na osnovu ovog to je receno ocigledno je da u
vremenu postoji neto nedeljivo to nazivamo tim "sada".

10 V.ib.2.
11 To-sada je zapravo prazan skup kao presek dva skupa bez zajednickog
elementa, nula u skupu realnih brojeva (realnih, jer taj brojni skup je kontinuum)
242

FIZIKA VI

25

30

35
234b

A to se tice toga da u tom-sada nema kretanja, to je

jasno na osnovu sledeceg 12. I Ako /u njemu postoji kretanje/, tada je moguce da postoji i bre i sporije kretanje.
Neka N bude to-sada, i neka se u njemu to to je bre krece preko AB. Onda ce se to to je sporije kretati preko
kraceg /rastojanja/ od AB, na primer preko AG. No, poto
se to-sporije krece preko AG u celom tom-sada, tada ce
se to-bre I kretati za /vreme/ koje je krace od tog, tako
da ce to-sada biti podeljeno. Ali ono je nedeljivo. Dakle.
u tom-sada ne moe biti kretanja.
Ali u njemu nema ni mirovanja. Kaemo da miruje
ono cemu je kretanje prirodena ali nije u pokretu onda
kad mu je prirodena, ili tamo gde ili onako kako /mu je
prirodeno/, tako da je jasno da nicemu nije prirodjeno mirovanje u tom-sada poto mu nije ni kretanje /prirodeno/.
I Pored toga, ako je to-sada isto u oba ova vremena, I i
ako je moguce da neto bude cas u kretanju a cas u mirovanju za sva /vreme/, te ako ono to je u kretanju za citavo vreme mora biti u kretanju u nekom bilo kom delu tog
vremena u kome mu je prirodena kretanje, i ako isto tako
to to miruje mora mirovati, tada ce slediti to da se isto
istovremeno krece i da miruje. Isto I je ono poslednje oba
vremena, to-sada. Takode, kaemo da miruje ono to je u
slicnom stanju /'to 61.lOiCD~ 'tx.ov/, i ono samo i njegovi
delovi, sada i ranije; u tom-sada medutim ne postoji to-ranije, tako da ne postoji ni mirovanje. Znaci, nuno je da u
vremenu krece to to se krece, i da u vremenu miruje to
to miruje.

12 Ovaj dokaz slican je onom na 233b20sqq. Tamo je dokazano da nema

nedeljivih delova vremena; dakle, ako ih ima, tada u njima nije moguce
kretanje. Medutim to-sada je nedeljivo i jest u vremenu. Dakle, u njemu
nema kretanja (ni mirovanja), te ono ne moe biti deo vremena iako jest u
vremenu: vreme nema konacne poslednje delove /ultimae partes/.

243

FIZIKA VI
10

FIZIKA VI

4 NuDo je de1jivo sve to se menja. Poto je svaka

promena iz-necega-u-neto,
i poto se neto vie ne menja kad je u tome u-ta se menjalo, a kad je u onom iz
cega se menja, i ono samo i njegovi delovi, tada se jo ne
menja (jer ne menja se ono to je, i ono samo i svi njegovi delovi, u istom 13 stanju), nuDo je da jedan deo tog to
se menja bude u tom a drugi u drugom. Nije moguce ni to
da Ineki njegov deal bude i ovde i onde, ni to da ne bude
ni tu ni tamo. A pod tim u-ta se menja podrazumevam to
prvo s obzirom na tu prornenu, kao to iz belog postaje
siva, a ne crno: jer nije nuno da to to se menja bude u
nekoj od krajnosti l'twv aKpct)v/. I Jasno je dakle da sve
to se menja mora biti deljivo.
A kretanje je deljivo dvojako: na jedan nacin deljivo
je po vremenu, a na drugi na osnovu kretanja delova tog
to se krece. Na primer, ako se celo AG krece, tada se
moraju kretati i AB i BG. Neka DE bude kretanje dela
AB, a El I kretanje dela BG. Nuno je da citavo kretanje, na primer Dl, bude kretanje celog AG. Ono se mora
kretati tim kretanjem ukoliko se svaki njegov deo krece
svojim kretanjem: nita se ne krece kretanjem drugog.
Prema tome, citavo kretanje je kretanje cele velicine. Takode ako je svako kretanje kretanje necega, a citavo

30

13 1;0 woauW)~ txov: izraz koji precizira neodredeno 1;0 61J.0i(J)~ txov u
definiciji tog to miruje; no ovo odredenje ide i korak dalje od cisto negativnog odredenja mirovanja kao odsustva kretanja: mirovanju se "dodaje" trajanje u vremenu. Ali kako se "protok" vremena moe opaziti samo
na osnovu nekog kretanja i promene, onda i mirovanju mora odgovarati
neki opaaj promene koja vie ne moe pripadati tom to se opaa Ger to
miruje). Ova "unutranja" promena kojoj u predmetu opaanja vie nita
ne odgovara mora najzad biti vreme kao razlicito od kretanja. Primat statickih prostornih relacija ocigledan je u Aristotelovoj analizi cistog opaaja
vremena, jer velicina je za njega izvorni kontinuum a kretanje i vreme su
kontinuirani na osnovu nje, no sama velicina /rastojanje/ se ne krece: vreme mirovanja je zato opaaj prostora.

15

15

20

25

244

I kretanje Dl nije ni kretanje nekog dela (jer oba ona

kretanja su kretanje dela) ni necega drugog (delovi celinel4 imaju kretanja koja su delovi kretanja celine, a delovi celog kretanja su kretanja delova AB i BG i nicega
drugog, jer kretanje ne moe pripadati nekom mnotvu),
tada bi celo kretanje pripadalo velicini ABG. Uz to, ako

35

235a

10

postoji
neko mogu
drugo oduzeti
se od njega
I kretan)eI kretanja
celinel5, svakog
na primer
od delova;
TI, tadaa
ova moraju biti istavetna kretanjima DE i El, jer kretanje
neceg jedinstvenog je jedinstveno. Prema tome ako se
citavo kretanje TI moe podeliti na kretanje delova, tada
ce TI biti istovetno Dl; ako mu neto nedostaje, na primer KI, tada to nece biti kretanje nicega I (jer nije ni kretanje celine, ni delova, zato to je kretanje neceg jedinstvenog jedinstveno, ali ni neceg drugog, jer neprekidno
kretanje je kretanje neceg neprekidnog), a isto je i ako u
podeli ono nadmauje /kretanje DlI. Dakle, ako je to nemoguce, tadaje nuno da ono bude isto i jednako. To je
pode la na osnovu kretanja delova, I i nuno je da ona
postoji kod svega to je deljivo. Druga pode la je ona na
osnovu vremena: poto je svako kretanje u vremenu, a
svako vreme je deljivo i za krace vreme krace je i kretanje, nuno je da se svako kretanje deli na osnovu vremena.
Poto se sve to se krece krece u necemu i za neko
vreme, i poto postoji kretanje I svega Ita se krece/, nuno je da podele vremena, kretanja, tog biti-u-kretanjuI6,

14 V.d.n., st.269.

15 V.d.n.,st.269.
16 1;0 K1VEtoful znaci doslovno "kretati se", ali to ne pokriva Aristotelovu intenciju ovde, jer po cemu bi se onda kretanje razlikovalo od tog "kretati se"; pod ovim terminom Aristotel podrazumeva de/otvorno odvijanje
kretanja u tom to se moe kretati (u telu, stanju, svojstvu, u svemu onom
to pokriva njegova formula "to u-cemu", 1;0 EV <\, prisustvo kretanja
(n:apouma KUI1l0T]W~, v.Simpl. 976.1 0-13).
245

FIZIKA VI

20

25

30

35

235b

FIZIKA VI

tog to se krece, i tog u-cemu se kretanje odvija budu iste

(osim to pode le tog u-cemu se kretanje odvija nisu jednake, vec je podela prostora neto po sebi a kakvoce!7
neto priluceno). Uzmimo vreme A u kome se kretanje
odvija, i kretanje B. Ako se celo ovo kretanje odvija u celom vremenu, za pola tog vremena odvija se manje, i
ukoliko se to ponovo podeli odvija se jo manje kretanje,
i tako je uvek. A ako je kretanje deljivo, tada je i vreme
podjednako deljivo, jer ako se citavo kretanje odvija za
celo to vreme, polovina se odvija za polovinu, a manje
opet za krace Ivreme/. I Na isti nacin moe se pode liti i to
biti-u-kretanju. Neka G bude to biti-u-kretanju: na pola
kretanj a ono ce biti krace od celog, a na polovini polovine ce opet /biti jo krace/, i uvek tako. Ukoliko se i
izdvoji leKt}EIlEvovl to biti-u-kretanju
za svako od ova
dva kretanja, na primer za kretanje DG i I GE, moe se
reci da ce celo Ito biti-u-kretanjul postojati u celom kretanju (jer ako je neto drugo, tada ce u istom kretanju moci
da postoji mnotvo tog biti-u-kretanju) isto kao to smo
dokazali da je i kretanje deljivo na kretanje delova, jer
ukoliko se to biti-u-kretanju uzme za svako kretanje celo,
onda ce biti neprekidno. Na isti nacin moe se dokazati i
to daje deljiva I duina i uopte sve u cemu postoji promena (osim kod necega kod cega je promena prilucena,
~. gde postoji zato to je deljivo to to se menja). Sve to
je lu prol11enil moe se podeliti ukoliko se jedno deli.
Slicno ce biti I kod svega, bilo da je ograniceno ili bezgranicno. No, to da se sve deli da je bezgranicno ponajpre sledi iz Ideljivostil tog to se menja, jer njemu deljivost i bezgranicno st l'to an:Etpovl neposredno pripadaju.

17 Kakvoca po sebi nije deljiva - zato nema ni nastanka ni propadanja

kakvoce - vec samo ukoliko je deljivo ono cemu ona pripada (na pr. boja
je deljiva zato to je deljiva povrina na kojoj je, a inace je nedeljiva,
v.ib.lin.a35-37).
246

10

15

20

25

30

Ranije smo dokazali deljivost, I a u ovom sledi bice jasna

i bezgranicno st.
5 Poto se sve to se menja l11enja iz necega u neto,
nuno je da ono to se promenilo, onda kad se najpre promenilo, bude u tom u ta se promenilo. To to se menja
odlazi iz toga ili naputa to iz cega se menja, te je I promena ili istavetna tom naputanju ili naputanje prati promenu. A ako naputanje lan:OA.Etn:Etvl prati promenu,
tada to daje neto napustilo neto prati to da se neto promenilo jer tu postoji slican odnos. Poto je promena na
osnovu protivrecja jedna od promena, onda kad se neto
promenilo iz nebica u bice ono je I napustilo nebice. Bice
onda u bicu jer nuno je da sve ili jest ili nije. Dakle, jasno je da u promeni na osnovu protivrecja to to se promenilo mora biti u onom u ta se promenilo. A ako to vai
za tu prornenu, tada vai i za ostale, jer slicno je kod jedne i kod svih drugih. Jasno je to i ukoliko se svaka promena uzme za sebe, ukoliko I je nuno da to to se promenilo bude negde ili u necemu. Poto je napustilo to iz
cega se menjalo, a nuno je da bude negde, mora biti ili u
tome ili u necemu drugom: ako je u necemu drugom, na
primer u G, ~. ako je u tome ono to se menjalo u B, tada
se opet iz tog G l11enja ka B. Jer B nije neto sledece
lexollEvovl poto je promena neprekidna. I Dakle to to
se promenilo menja se, onda kad se promenilo, u ono u
ta se promenilo, a to je nemoguce. Onda je nuno da to
to se prol11enilo bude u onom u ta se promenilo. Jasno
je da ce postojati i ono to je postalo, a ono to je propalo
da nece. Jer ovo je receno za svaku I prornenu i uopte,
ali ponajvie je to jasno kod promene na osnovu protivrecja.
Dakle, ocito je da to to se promenilo, onda kad se
prol11enilo, naj pre jest u onom; a to u cemu se prvo promenilo to to se prol11enilo mora biti nedeljivo. Pod tim

247

FIZIKA VI

FIZIKA VI
20
35

236a

10

15

"prvo" drugo
podrazumevam
neto
Ipre njega! 18takvo.
neto Neka
to je AG
takvobude
ne deljivo,
zato to je
Ii
neka bude podeljeno u B. Ako se neto promenilo u AB,
ili potom u BG, tada se ono ne bi promenilo u tom AG
kao u prvom. Ako se promenilo i u jednom i u drugom
(jer nuno je I ili da se promenilo ili da se menja u svakom od njih), tad bi se promenilo i u celini; medutim,
uzeli smo da se promenilo. Isti dokaz vai i ako se u jednom menja a u drugo se promenilo, jer postojace neto
pre prvog. Dakle, to u cemu se promenilol9 I ne bi bilo
deljivo. Odatle je jasno da i to to je propalo ili postalo
propalo je ili postalo u necemu nedeljivom.
O tome u-cemu kao u prvom se neto promenilo govori se na dva nacina: to je ono u cemu se promena najpre
dovrila (jer tada je istinito reci da se neto promenilo), a
to je i ono u cemu je promena najpre I zapocela. To prvo
o cemu se govori u smislu kraja l'to 'tf:A.O~/promene prisutno je i postoji (jer promena moe biti dovrena, te
postoji kraj promene za koji je dokazano da je nedeljiv
zato to je granica); a to prvo u smislu pocetka nikako ne
postoji, jer ne postoji pocetak cO promene, niti u I vremenu postoji ono u cemu je kao prvom promena zapocela. Neka AD bude to prvo u-cemu. To nije neto nedeljivo, jer u tom slucaju sledice to da ta-sada slede jedno
drugo. Takode, ako neto miruje u citavom vremenu GA
(pretpostavimo da miruje), tada ce mirovati i u tom A,
tako da ce istovremeno mirovati i biti u promeni, ako je

18 ta Aristotel ovde podrazumeva pod tim "prvo" saznajemo malo kasnije /v.ib.236a7-1O/. To "prvo" je ustvari terminus ad quem promene,
kraj i svrha promene, a ne vremenski pocetak promene. Dakle, to prvo je
ono po cemu promena (u vecini slucajeva) i dobija ime.
19 Tj. to u cemu se najpre promenilo moralo bi biti to nedeljivo sada, a u
njemu nema ni kretanja ni mirovanja; dakle, promena (kretanje, jer ovde
to nema vanosti) nema pocetak u tom smislu.
20 V.d.n.,st.270.
248

25

30

35

236b

10

15

AD nedeljivo. I Jer u A miruje auD se promenilo. Poto

nije bez delova, nuno je da bude deljivo i da se promenilo u bilo kom svom Idelu/. Jer ukoliko je AD podeljeno, i ukoliko se nije promenilo ni u jednom svom delu,
tada se nije promenilo ni u celini; no, poto se menja u
oba Idela!, tada se menja i u celini, a ako se promenilo u
jednom od njih, I tada se nije promenilo u celini kao u
tom-prvom. Dakle, nuno je da se promenilo u bilo kom
delu, te je jasno da ne postoji to u cemu se promenilo najpre, jer pode la ima beskrajno mnogo. Ni u onom to se
promenilo ne postoji neto prvo to se promenilo. Neka
DZ bude to to se prvo promenilo u DE, jer dokazano je
da je deljivo I sve to se menja. Neka TI bude vreme za
koje se DZ promenilo: ako se DZ menjalo u celom Itom
vremenul, tada ce za polovinu tog vremena postojati
neto manje to se promenilo i to je ranije od DZ, i
postojace opet neto drugo ranije od toga, i uvek tako.
Dakle, u tom to se menja nece I postojati neto prvo.
Na osnovu tog to je receno jasno je da ne postoji
neto prvo ni u tom to se menja ni u vremenu u kome se
to menja. I Medutim ne moe biti isto s onim samim to
se menja ili s onim s obzirom na ta !leaf;' 61 se menja. U
odnosu na promenu govori se o trima Istvarima!: o tom
to se menja, o tom u-cemu, i o tom u-ta se menja, kao
na primer covek, vreme, i belo. I Covek i vreme su deljivi, a s belim drugacije stoji stvar ICJ)...'A.oc. 'A.C!yor:/ Sigurno
sve je deljivo po prilucenosti, jer deljivo je ono cemu su
belo ili kakvoca priluceni. Dakle ni u svemu onom za ta
se kae da je samo po sebi deljivo a ne po prilucenosti ne
postoji to prvo, I kao na primer kod velicina. Neka AB
bude velicina, i neka se krece iz B u G kao u to prvo. Ako
to BG mora da bude nedeljivo, tada ce neto bezdelno
slediti bezdelno; a ako je nedeljivo, tada ce postojati
neto pre tog G u ta se Ita velicina! promenila, a od tog
ce opet neto drugo biti ranije, i stalno tako, zato to podela ne prestaje I nikad. Dakle, nece postojati neto prvo
u ta se promenilo. Slicno stoji stvar i kod promene koli249

FIZIKA VI

FIZIKA VI

20

25

30

35

237a

250

cine, jer i ta promena se odvija u necemu neprekidnom.

Jasno je dakle da od svih vrsta kretanja jedino kod kretanja u smislu kakvoce moe postojati to nedeljivo po sebi.
6 Sve to se menja menja se u vremenu, a I kae se da
se neto menja u vremenu i kao u prvom i kao u nekom
to se na osnovu nekog drugog lodreduje/, kao to se neto menja ove godine zato to se menja tog dana, nuno je
da se promena tog to se menja odvija u bilo kom delu
vremena u kome se najpre odvija promena. I iz odredenja
je to jasno (jer u tom smislu smo govorili o tom "prvom"), ali I jasno je i na osnovu sledeceg: neka XR bude
vreme u kome se prvo krece to to se krece, i neka ono
bude deljivo u K, jer svako vreme je deljivo. Za vreme
XK ili postoji ili ne postoji kretanje, a isto to vai i za
vreme KR. Ako ne postoji ni u jednom od ta dva, tad bi
to mirovalo u citavom tom vremenu (jer nije moguce I da
bude u pokretu ukoliko se ne krece ni u jednom delu tog
vremena). Ako se krece samo u jednom, tada se u XR ne
bi kretalo kao u prvom, jer njegovo kretanje Ije odredenol
s obzirom na neko drugo Ivreme/. Nuno je znaci da se
krece u bilo kom delu vremena XR.
Ukoliko je to dokazano, onda je jasno da je za sve to
se krece nuno da je ranije bilo u kretanju. Ako se velicina KL kretala za za vreme XR kao prvo, tada ono to se
krece istom brzinom i to je istovremeno zapocelo kretanje mora preci polovinu za pola tog vremena. No ako je
to I to se krece istom brzinom dovrilo neko kretanje za
isto vreme, tada je nuno da i neto drugo u kretanju prede istu velicinu, tako da to to je u pokretu mora biti
neto to je zavrilo kretanje. Uz to kad kaemo da se
kretanje dovrilo za citavo vreme XR, ili uopte za bilo
koje vreme time to uzmemo I njegovo poslednje sada
(to je ono to ogranicava, tj. to iznledu tih-sada je vreme),
tada bi se jednako moglo reci da je kretanje dovreno i za
neko drugo Ivreme/. Apodela polovine Ivremena dovodi
dol nekog poslednjeg. Dakle i u polovini tog vremena
mora postojati neto to je dovrilo kretanje, ali uopte i u

bilo kom delu, jer uvek zajednom s deljenjem

10

15

/1:oJlnl po-

stoji vreme ograniceno tim-sada. Ako je I svako vreme

deljivo, i ako izmedu tih-sada jest neko vreme, tada sve
to se menja mora biti bezgranicno mnogo toga cija je
promena dovrena. A ako su uz to ono to se menja neprekidno i to nije propalo niti zastaje u promeni nuno ili
menja ili je dovrilo promenu u nekom Ivremenu/, a u
tom-sada ne moe biti promene, I nuno je da je dovrilo
promenu u svakom sada. Ako ima bezbroj tih-sada, tada
ce sve to se menja biti bezgranicno mnogo toga cija je
promena dovrena.
Ali, ne samo da je nuno da to to se menja bude
neto to se promenilo, vec je nuno i to da se ono to se

20

25

30

35
237b

promenilou neto
prethodno
sve to Neka
se promenilo
necega
menjalomenja,
se u jer
I vremenu.
se neto izu
tom-sada promenilo iz A u B. Ono sigurno nije dovrilo
svoju promenu u tom istom sada u kome je u A (jer tada
bi istovremeno bilo u A i u B). Ranije je dokazan021 da to
to se promenilo, onda kad se promenilo, nije vie u tome; ako je u necemu drugom, tada ce iznledu postojati
neko I vreme. Ta dva sada nisu u sledu IhoJlEva./. Poto
se menjalo u vremenu, a svako vreme je deljivo, tada ce
to to se promenilo za polovinu tog vremena biti razlicito,
a za polovinu polovine opet neto razlicito, i stalno tako.
Dakle menjalo bi se prethodno. S druge strane, to to je
receno najjasnije je u slucaju velicine zato to je velicina

I u kojoj se menja to to se menja neprekidna. Uzmimo

da se neto promenilo iz G u D. Ako je to GD neto nedeljivo, tada bi bezdelno sledilo bezdelno; poto je to nemOguce, nuno je da to izmedu njih bude velicina, i da ona
bude deljiva u beskraj. Dakle, prethodno se menja u to
lto je izmedu!, tako da je ta I sve to se promenilo nuno
da se menja prethodno. Isti dokaz I vai i za ono to nije

21 V.235b6-13.
251

FIZIKA VI
FIZIKA VI

10

15

20

25

neprekidno, na primer za suprotnosti ili za protivrecja.

Uvek moemo odrediti vreme u kome se promena odvijala, i opet reci isto. Prema tome, nuno je da se menja ono
to se promenilo, i da se promenilo ono to se menja, te
ce I dovrena promena biti ranija od menjanja amenjanje
od dovrene promene, i nikada se nece moci odrediti to
to to ne postoji bezdelno
prvo. Tome je razlog lahtovl
koje sledi bezdelno. Podela je bezgranicna, kao to je to
kod linija koje se povecavaju ili skracuju.
Jasno je onda i to da je nuno da ranije postaje ono
to je postalo, i to da je postalo ono to postaje22, i da to
vai za sve to je nedeljivo i neprekidno; medutim, to nije
uvek ono to postaje vec je katkad neto drugo, na primer
neki od njegovih delova kao to je to temelj od kuce. Slicno je kod onog to propada i kod onog to je propalo.
Tom to postaje ili tom to propada neposredno I pripada
IEllUm:X.PXetl neto bezgranicno zato to su oni neto neprekidno, te nije moguce ni to da neto postaje a da nije
postalo, niti da je postalo a da ne postaje; slicno je i kod
propadanja i kod propalosti, jer uvek ce propadanju prethoditi propalost IEQ>1'}aptkxtl a propalosti propadanje.
Jasno je onda i to da to to je postalo mora I prethodno
postojati i da to to postaje mora biti postalo, jer svaka
velicina i svako vreme uvek su deljivi. Dakle, ono u cemu
je Ipromena/, ...ne bi u tome ona bila kao u prvom.
7 Poto se u vremenu krece sve to je u kretanju, a za
due vreme prelazi se veca velicina, nije moguce da se
neto krece preko ogranicene Ivelicinel za I bezgranicno
vreme, pod uslovom da ne prelazi uvek istu ili uvek neke
njene delove vec da za citavo Ito vreme prelazil citavu
Ivelicinu/. Ako se neto krece istom brzinom jasno je da
se ono preko ogranicene velicine nuno mora kretati u
ogranicenom vremenu (jer ukoliko se uzme neki deo koji

30

35
238a

10

15

moe meriti citavu tu velicinu, tada je citava ta velicina

predena za toliko jednakih Idelova/ vremena I koliko ima
ovih delova, tako da bi, poto su ovi delovi ograniceni i
time koliki je svaki od njih i time koliko ih je svih, i vreme bilo ograniceno, jer ono mora biti toliko puta toliko
koliko je vreme svakog dela umno eno mnotvom tih delova). Nema nikakve razlike ako !kretanjel nije iste brzine. Neka I AB bude neko ograniceno rastojanje 18tao't'rlIlal koje je predeno I za bezgranicno vreme, i neka GD
bude to bezgranicno vreme23. Ako je nuno da jedan deo
prelazi pre drugog (to je ocigledno zato to se neto razlicito prelazi u tom-ranije i u tom-kasnije vremena: u duem vremenu uvek ce se neto drugo prelaziti, bilo da se
neto Imenja jednakom brzinom ili da se ne menja istom
brzinom, bilo da se kretanje pojacava, oslabi, ili da ostane
isto, ...nita manje). Uzmimo neki deo rastojanja AB, na
primer AE, koji je mera rastojanja AB. Kretanje preko
tog dela odvija se u nekom delu bezgranicnog vremena,
jer ne m07~ se odvijati u bezgranicnom vremenu poto se
kretanje preko celog Itog rastojanja/ odvija za bezgranicno vreme. Ako se I opet uzme neko drugo rastojanje
jednako tom AE, nuno je da se ono prede za ograniceno
vreme jer samo citavo se prelazi za bezgranicno vreme.
Ukoliko se na taj nacin uzimaju Idelovil, a poto nijedan
deo bezgranicnog ne moe biti njegova mera (jer nije moguce da se bezgranicno sastoji iz ogranicenih delova, bilo
da su oni jednaki ili nejednak i, zato to sve to je ograniceno moe po svom mnotvu ili velicini I biti izmereno
necim jednim, bilo da su mu delovi jednaki ili nejednaki;
nita manje nisu oni po velicini ograniceni), a to ograniceno rastojanje ce biti izmereno kolicinama jednakim tom
AE, tada bi AB bilo predeno za ograniceno vreme (isto

23 V.d.n.,st.271.
22 V.d.n.,st.271.
253

252

FIZIKA VI

20

25

30

35

vai i za mirovanje). Prema tome, nije moguce ni to da

neto istovetno i jedinstveno vecno postaje ili propada.
Na isti nacin moe se dokazati i to da ne moe biti
bezgranicnog kretanja24 ili mirovanja za neko ograniceno
vreme, bilo da se /neto/ krece jednoliko ili nejednoliko.
Ukoliko se uzme neki deo tog vremena koji treba da meri
citavo vreme, u tom delu preci ce se neka odredena kolicina te velicine a ne cela (jer cela se prelazi za citavo to
vreme); opet, u delu vremena koje je jednako tom preci
ce se I druga ogranicena kolicina, a slicno za svaki deo
vremena, bilo da je on jednak ili nejednak onom koji je
uzet na pocetku, jer tu nema nikakve razlike samo ako je
svaki deo ogranicen. Ukoliko se to vreme iscrpljuje oduzimanjem ocito je da se to bezgranicno ne moe iscrpsti
poto je to oduzimanje ograniceno i po kolicini /tog to se
oduzima! i po tome koliko puta Ise oduzima/. Prema
tome, to bezgranicno ne moe se preci za I ograniceno
vreme. Nema nikakvog znacaja to da li je velicina bezgranicna u jednom ili u oba /smera! jer vaice isti dokaz.
Iz ovih dokaza jasno je i to da ni ogranicena velicina ne
moe preci bezgranicno /rastojanje/ u ogranicenom vremenu, us led istog razloga. Preci ce I ograniceno rasto-

24 Ovo je neprecizna formulacija, jer nije rec o vremenski bezgranicnom

kretanju vec o bezgranicnosti toga u-cemu se kretanje odvija, tj. o velicini
i rastojanju /v.ib.lin.31-33/. Da kretanje ne moe biti (vremenski) bezgranicno u ogranicenom vremenu, to je ocigledno i trivijalno. Pitanje je
dakle, da li neto za ograniceno vreme moe preci beskonacno rastojanje?
Aristotel je vec razmotrio ovu varijantu iz ugla pojma kontinuuma /v.ib.
233a28sqq/. Ovde se na nju vraca iz razloga logicke simetrije (na osnovu
konverzije) prema prethodnom dokazu. I ovaj dokaz se moe posmatrati
kao kritika Zenonovog "Ahileja": Aristotelov odgovor na postavljeno pitanje je negativan, tj. za ograniceno vreme ne moe se preci beskonacno
rastojanje, te bi Ahilej stigao i prestigao svaku konacno udaljenu komjacu; ne bi stigao samo onu koja je udaljena beskonacno, ali to Zenon nije
ni sporio, jer u tom niti ima paradoksa niti postoji aktualno neto beskonacno udaljeno.
254

FIZIKA VI

238b

10

15

20

janje u delu tog vremena, a isto tako u svakom /drugom/,

tako da ce za citavo vreme preci ograniceno /rastojanje/.
A ukoliko to to je ograniceno ne moe preci to bezgranicno za ograniceno I vreme, ocigledno je da ni bezgranicno ne moe preci ograniceno. To ta je lod njih/ u
kretanju ne predstavlja nikakvu razliku, jer u oba slucaja
to ograniceno
I mora preci to bezgranicno. Ukoliko se
krece neto bezgranicno,
na primer A, tada ce neki
njegov deo, na primer GD, biti ogranicen u B i moci ce se
iznova odrediti neto drugo takvo /u njemu/, i uvek tako.
Prema tome sledice daje istovremeno to bezgranicno prelo ono to je ograniceno, i da je ograniceno prelo bezgranicno. Jer I sigurno nije moguce da bezgranicno prede preko ogranicenog osim ukoliko to ograniceno prelazi
to bezgranicno bilo kao neto to se premeta ili /kao
neto/ to je njegova mera. Ukoliko je to nemoguce, tada
bezgranicno ne bi moglo preci to ograniceno. Ali ni to
bezgranicno ne moe prelaziti bezgranicno za ograniceno
vreme, jer ako prelazi bezgranicno tada moe preci i
I ograniceno poto je ograniceno sadrano-u /evunaPXet/ bezgranicnom.
I ukoliko se vreme uzme u razmatranje vaice isti dokaz25.
Poto nije tacno ni to da ograniceno prelazi bezgranicno, ni to da bezgranicno prelazi ograniceno, ni to da
bezgranicno prelazi bezgranicno za ograniceno vreme,
jasno je da ni kretanje u ogranicenom vremenu I nece biti
bezgranicno. Jer u cemu je razlika ako se postavlja neograniceno kretanje ili vreme? Ako je bezgranicno jedno,
nuno je da to bude i drugo, jer svako premetanje se zbiva u prostoru.
8 Ali poto se sve cemu je prirodeno da se krece ili da
miruje /krece ili miruje/ onda kada, onde gde, i onako kako /mu je prirodeno/, tada je nuno da ono to se za-

25 Dokaz izveden na 238a22-30.

255

FIZIKA VI

25

30

35

239a

10

ustavlja /'to icr'taJ.lEVOvl bude u kretanju onda kad se zaustavlja. I Jer ako se ne krece, tada ce mirovati, a nije
moguce da se smiruje ono to miruje. Ukoliko je to dokazano, tada je jasno to da je nuno da se zaustavlja u vremenu (jer to to je u kretanju krece se u vremenu, a za to
to se zaustavlja dokazano je da je u kretanju, tako da je
nuno da se zaustavlja u vremenu). Takode, o tom "bre"
ili "sporije" I govorimo u vezi s vremenom, a zaustavljanje moe biti bre ili sporije. to se pak tice tog prvog
vremena u kome se zaustavlja to to se zaustavlja, nuno
je da se ono zaustavlja u nekom delu tog vremena. Naime, poto je vreme podeljeno, ako se to ne zaustavlja ni u
jednom delu vremena, tada se ne zaustavlja ni u celom,
tako da se to to se zaustavlja ne bi zaustavljalo; ako se
zaustavlja u jednom delu, tada se ne bi zaustavljala u celom Itom vremenul kao u prvom I jer u njemu bi se zaustavljalo po drugom, kao to je ranije26 receno i za to to
je u kretanju. Kao to za ono to je u kretanju ne postoji
to I u cemu se krece kao u prvom, tako ni za to to se zaustavlja ne postoji ono u cemu se zaustavlja kao u prvom.
Ne postoji neto prvo ni kod kretanja ni kod zaustavljanja. Neka AB bude to u cemu se neto zaustavlja
kao u prvom: to ne moe biti bez del ova (jer u onom to
je bez delova nema kretanja I zato to bi neto u njemu
vec dovrilo kretanje, a za to to se zaustavlja je dokazano daje u kretanju). Ako je to neto deljivo, tada se neto
mora zaustavljati u bilo kom njegovom delu. Poto je pak
vreme to u cemu se neto zaustavlja kao u prvom, i poto
ono nije neto nedeljivo - svako vreme je I deljivo u beskraj - ne moe postojati to u cemu se neto zaustavlja kao
u prvom.
Ni za ono to miruje I~PEJ.loUvl ne postoji to kad se
najpre umirilo. Nije se umirilo u necemu bez delova zato

26 V.ib.6.
256

FIZIKA VI
to u nedeljivom ne postoji kretanje, a u mirovanju je sadrano i kretanje (jer, rekli sm027 da neto miruje ukoliko
se ne krece onda kada mu je prirodeno da se krece, ili
ukoliko se ne krece u onom u cemu mu je prirodeno da se
15

krece). Takode, I kaemo da neto miruje onda kad je u

slicnom stanju /6~oiCl)c; tx.n/ sada i ranije, tako. da to u
cemu neto miruje ne moe biti nedeljivo poto o tome
prosudujemo ne na osnovu neceg jednog vec najmanje na
osnovu dva. A ako je deljivo, tada bi to bilo vreme, i
neto bi moglo mirovati u bilo kom njegovom delu. To se
moe dokazivati naisti nacin kao i kod onog to je pretho-

20

dilo: I nita ne moe biti prvo. Razlog je u tome to se

sve krece i miruje u vremenu, a u vremenu, velicini, ili u
bilo cemu neprekidnom, ne postoji neto prvo. Sve je to u
beskraj deljivo.
Poto se sve ono to je u pokretu krece u vremenu, i
poto se menja iz necega u neto, u vremenu u kom se po
sebi krece a ne usled I neceg to je u njemu, nemoguce je
tada da to to se krece po necemu bude prvo. Jer mirovati
znaci biti za neko vreme u istom, i za samu Istvarl i za
svaki od njenih delova. U tom slucaju naime kaemo da
neto miruje: kad je istina reci da su i to i njegovi delovi
u istom u dva razlicita sada. Ako to znaci "mirovati",

25

30

35
239b

I tada nije moguce da to to se u nekom smislu IK.a'ta ul

menja bude eelo u tom prvom vremenu. Vreme je u celini
deljivo, tako da ce u jednom pa u drugom njegovom delu
biti istinito reci da su i sama Istvarl i njeni delovi u istom.
Ako to nije tacno vec se Istvarl nalazi samo u tom jednom
sad lev tvi J.lovq'J 'tcOV vUvl, tada ona ni za koje vreme nece biti po necemu lodredena/ vec samo s obzirom na I tu
granicu vremena. No u tom-sada uvek postoji neto to
po necemu traje I iako ne miruje, jer u tom-sada nema ni
kretanja ni mirovanja: istina je da nema kretanja u tom-

27 V.226b12-15.
257

FIZIKA VI

10

15

20

25

30

sada i da lu njemu netol jest po necemu, a u vremenu da

nije moguce da Ito to se krecel bude u tom to miruje, jer
u tom slucaju sledi da miruje to to se premeta.
9 A Zenon pazakljucuje. On kae: ako sve miruje lili
se krecel kad je u istom, a to to se premeta je uvek u
tom-sada, tadaje strela koja se pomera nepokretna. To je
lano jer vreme nije sastavljeno IcrVylCf.t'tatliz nedeljivih
sada, kao to to nije ni neka druga velicina. Ima cetiri Zenonova dokaza o kretanju koji muke zadaju onima koji
pokuavaju da ih ree. Prvi je onaj po kome kretanja nema zato to to to se premeta mora pre stici do polovine
nego do kraja; o njemu smo govoril?8 u prethodnim izlaganjima. Drugi je takozvani "Ahilej" po kome I neto
najbre nikada u trku ne moe uhvatiti ono najsporije.
Nuno je da to to progoni prethodno stigne do one Itackel odakle je ono zapocelo da bei, tako da je nuno da to
sporije uvek ima neku prednost. Taj dokazje isti kao onaj
o dihotomiji, a razlika je u tome to se ovde deli velicina
koja se pridodaje I ali ne na dva dela. Na osnovu tog dokaza sledi to da ono to je sporije ne moe biti uhvaceno,
ali to sledi na osnovu istog kao kod dihotomije (jer kod
oba dokaza sledi da se ne moe stici do granice zato to
se velicina nekako deli; no kod ovog je pridodato i to da
ni ono to je cuveno I po svojoj brzini ne moe stici u
proganjanju ono to je najsporije), tako da i razreenje
mora biti isto. Pogreno je verovati da ono to ima prednost ne moe biti uhvaceno zato to nije uhvaceno dokle
god ima prednost; ono je ipak uhvaceno ukoliko se dopusti da je Irastojanjel koje se prelazi ograniceno. To su
ta dva I dokaza, a treci je onaj koji smo upravo naveli,
onaj o streli koja stoji premetajuci se. To je posledica shvatanja vremena kao sastavljenog iz tih-sada. Ako se to
opovrgne, ne moe biti tog zakljucka.

28 V.d.n.,st.272.
258

FIZIKA VI

35
240a

Cetvrti dokaz29 je onaj o jednakim masama l~lCCJ)Vpo

koje se na stadionu krecu iz suprotnih pravaca pored iste,
i to jedne od kraja I stadiona a druge od sredine istom
brzinom. Veruje se da u ovom dokazu I sledi da je polovina vremena jednaka dvostrukom31. Pazakljucak je u tome to se smatra da se jednaka velicina koja se krece
istom brzinom premeta za isto vreme bilo da ide pored
onog to se krece ili pored onog to miruje. To je pogreno.Neka AA budu te jednake mase I koje stoje, BB neka budu mase koje zapocinju od sredine, jednake po broju
i po velicini s ovim, a GG neka budu one koje zapocinju
od kraja, takode jednake s onima po broju i po velicini i
jo jednake brzine kao mase B. Sledi da je prvo B istovre-

29 V.d.n.,st.275.
30 OY1(OC; ovde nema neki specifican fizikaini smisao, niti je termin
upotrebljen kao Zenonov tehnicki termin. Kod Aristotela je ovaj izraz najcece sinonim za "telo" /v.Phys.203b28; De Gen.et Cor.326b20/ ukoliko
je naglasak na prostoru koji zauzima i na njegovoj zapremini. Ocigledno
je da Aristotel tela o kojima je rec shvata kao tela odredene velicine /Jleyet}oc;, v.ib.240a8/, tako da pretpostavljena teorija (ako uopte ima ikakve)
koju Zenon ima u vidu nije nuno atomisticka, iako se telu u tom smislu i
kod Aristotela suprotstavlja prazno; no, prazno ne igra nikakvu ulogu u
ovom Zenonovom argumentu. Eudem je zasluan za kasnije prikazivanje
ovih tela u obliku kvadrata poredanih jednih pored drugih jer poredi ih sa
kockama iste velicine /1(u/3ooc;, v.Eud.ap.Simp1.l0 16.17-19/. Ove setove
istih tela treba predstaviti kao medusobno povezane (kao vagone u kompoziciji), bez medusobnih razmaka. Podela setova je tu samo argumenta
radi, a inace je bez znacaja, jer isti dokaz moe se izvesti i translacijom
dve jednake paralalene dui.
31 "Polovina vremena jednaka dvostrukom"; polovina i dvostruko su
relati /T.Ct. 1l:p~ T.t/ tako da je polovina polovina dvostrukog, a dvostruko
je dvostruko u odnosu na polovinu. Dakle, to je odnos 1:2, a ne 1/2 : 2
(ovaj drugi odnos je isto to i 1:4, a to je u Aristotelovom nacinu iZraavanja odnos cetvrtine i cetverostrukog). B je polovina od G samo ako je G
dvostruko vece od B, tako da je B polovina dvostrukog (B), odnosno polovina je polovina dvostrukog (za ovo, v.Metaph.l 020b26-28).

259

FIZIKA VI
10

15

20

25

meno na kraju kad I i prvo G, i da se krecu jedno mimo

drugog. Ali sledi i to da je G prolo pored svakog IAI a B
pored polovine, tako da njegovo vreme mora biti polovina jer svako od njih za jednako vreme prolazi pored svakog IAI. Istovremeno, posledicaje i to da to I prvo B prolazi pored svih G. Jer to prvo G i to prvo B ce biti istovremeno na suprotnim krajevima Itih AI zato to oba za isto
vreme prolaze pored A. To je taj dokaz, ali on je pogrean na osnovu svega to je receno.
Takode, za nas nema niceg nemoguceg ni upromeni
u smislu I protivrecja32, na primer ako se neto menja iz
ne-belog u belo i ako nije ni u jednom od ta dva: ono nece biti ni belo ni ne-belo. Nije tacno da se za neto ne
moe reci da je belo ili ne-belo ako nije celo u jednom od
ta dva; belim ili ne-belim nazivamo neto ne zato to je
celo takvo vec zato to mu je takav najveci broj Idelova/
ili I najvaniji delovi. Nije isto to ne-biti-u-tome i to nebiti-u-tome-celo.
Slicno stvar stoji i kod bica i nebica, te
kod svega ostalog to jest na osnovu protivrecja. Sve to
ce po nunosti biti u obe suprotnosti ali ni u jednoj nece
biti uvek u celini.

32 Nakon kritike Zenonovih dokaza protiv kretanja Aristote analizira jo

dva slicna (prvi, v.a 19-30; drugi, v.a30-240b7) koji imaju razlicitu motivaciju ali isti ishod. Prvi je sofisticka argumentacija na osnovu principa
protivrecnosti, a drugi problematizuje specificno kretanje kruga i lopte
(Aristotel podrazumeva da je rec o rotaciji lopte oko fiksne pse, to bi
onda moglo da se tice i okretanja Neba oko axis mundi, a to opet daje
argumentu dodatnu teinu i znacaj). to se prvog argumenta tice Aristotel
je vec dokazao da se ono to se menja vec promenilo i da je ono to postaje vec postalo /v.ib.237bl1/ tako da s lakocom otklanja ovaj prigovor da
promena (i kretanje) idu protiv principa protivrecnosti, i da su u tom
smislu neto a.A.oyov a samim tim i neto to ne moe postojati. Aristotelovo reenje se osniva na razlikovanju protivrecja i suprotnosti (odnosno,
negacije i kontrernosti) jer ono to je ne-belo ne mora biti crno (moe biti
sivo ili neke druge boje), odnosno protivrecnosti i !ienosti, jer da ne-bice
nije prosto nita vec odredeno nebice, lienost kao odsustvo oblika.

260

FIZIKA VI
30

240b

10

15

Iznova, u slucaju kruga i lopte i I uopte onog to se

u sebi krece sledice Inavodnol da sve to miruje33. Jer da
ce i to i njegovi delovi neko vreme biti u istom prostoru
tako da ce istovremeno mirovati i biti u pokretu. Prvo, delovi nisu u istom Iprostorul ni za koje vreme, I a potom i
celina se uvek menja u neto drugo. Obim kruga koji se
uzima od Itackel A nije isti kao onaj od B, od G, ili od
neke druge tacke, osim onako kako je obrazovani covek
covek zato to je to po prilucenosti. I Dakle, tu se uvek
jedan razlicit lobiml menja u drugi, i nikada nece mirovati. Na isti nacin se to moe dokazati i za loptu i za sve
drugo to se u sebi krece ..
10 Poto je to dokazano pokaimo da se ne moe kretati ono to nema delova, osim po prilucenosti kao to se
neto krece I zato to je sadrano u If;vunapxetvl telu
koje se krece ili u velicini, isto kao to bi se kretalo i ono
to je na brodu usled premetanja broda, ili deo us led kretanja celine. (A pod tim "bez delova" podrazumevam ono
to je nedeljivo u smislu kolicine). Kretanje delova se razlikuje i u odnosu na same te delove i u odnosu na kretanje celine34. I Ta razlika bi se ponajbolje mogla videti

33 Lopta koja rotira oko fiksne ose stoji u mestu, tj. kao celina ne menja
mesto iako su joj delovi u kretanju, dakle ona stoji i krece se. Aristotelovo
reenje je u tome da lopta (kao ni krug) ne miruje ni u celini, jer da je celina uvek razlicita u zavisnosti od toga od koje se tacke "pocne": rotacija je
za Aristotela zapravo kretanje svake moguce tacke unutar lopte i svake
moguce tacke na njenoj povrini (kao i na krugu i krunici) tako da je
razlicita za svaku tacku posebno (za razliku od translatornog pravolinijskog kretanja). Predene putanje i brzine kretanja razlicitih tacaka u rotaciji lopte nisu jednake Ger bre se krecu one koje su udaljenije od ose
rotacije, ili u optem slucaju od sredita, ~. one koje prelaze duu putanju), ali vreme kretanja je za sve njih isto, tako da se oni krecu kao delovi
celine dakle po prilucenosti (jer krecu se zato to se celina krece).
34 Dokazi koji slede su tipican primer Aristotelovog dijalektickog postupka. U teoriji kontinuuma /Phys.VI.1-8/ dokazano je da to to se krece
mora biti kontinuirano, ali i to da takvi moraju biti i to u-cemu se ono
261

FIZIKA VI

20

25

30

241a

kod lopte, jer tu nisu jednake brzine delova koji su kraj

sredita, onih koji su izvan, i citave lopte, kao da kretanje
/loptel nije jedinstveno. Dakle, kao to smo rekli, to to je
bez delova moe se kretati onako kako se krece onaj koji
sedi na brodu koji plovi, a samo po sebi I ne moe. Neka
se neto menja iz AB u BG, bilo da se menja iz velicine u
velicinu, iz oblika u oblik, ili na osnovu protivrecja. Neka
D bude vreme u kome se to menja kao u prvom. Nuno je
da to za vreme u kome se menja bude ili u AB ili u BG,
ili da jedan njegov deo bude u I ovom a drugi u onom.
To vai za sve to se menja. Nije moguce da neto njegovo bude u svakom od ta dva jer bi u tom slucaju bilo deljivo. Medutim, nije moguce ni da bude u BG jer u tom
slucaju ce dovriti promenu, a pretpostavljeno je da se
menja. Preostaje da to bude u AB za ono vreme za koje
se menja. Znaci, mora mirovati, I jer to "biti u istom za
neko vreme" znaci mirovati. Prema tome to to je bez
delova ne moe se kretati niti se, uopte, menjati. Njegovo kretanje bilo bi moguce samo na jedan nacin: kad bi
vreme bilo sastavljeno iz tih-sada. Tada bi ono u tomsada uvek dovrilo svoje kretanje, I tj. promenu, tako da
se nikada ne bi kretalo vec bi uvek bilo u dovrenom kretanju IKEKtvllcri}at/. Ali dokazano je i ranije35 da je to
nemoguce, jer niti je vreme Isastavljenol iz tih-sada, niti

krece (prostor), te vreme i samo kretanje; zatim je data imanentna kritika

argumenata protiv mogucnosti kretanja Iv.ib.9/; i najzad, sada se opovrgava suprotna tvrdnja, odnosno dokazuje se da nije moguce da se krece
ono to je nedeljivo. Kontinuum svega nabrojanog je jedinstven i integralan, tj. kontinuum jednog implicira kontinuum svih (jer svi se dele
istovetnim podelama). No, iz Aristotelovih analiza kontinuma ocigledan
je primat prostornog kontinuuma i statickih prostornih odredbi kod njega:
i samo ranije - kasnije ima izvorno prostorni smisao a potom se po analogiji prenosi na kretanje i na vreme (v.Simpl.1032.1-4, u kritickom rezimeu Aristotelove teorije kontinuuma u Phys.VI).
35 V.ib.237aI7-b22.
262

FIZIKA VI

lOda

15

20

je linija iz tacaka, niti je kretanje iz pokreta IKtVfll.l.a'tOJvi. Onaj ko to tvrdi ne cini nita drugo do ovo: I Isastavlja! kretanje iz onog to nema delova. A to je isto kao
kad bi vreme Isastavljaol iz tih-sada, ili duinu iz tacaka.
To da se ni tacka ni neto drugo nedeljiv036 ne moe
kretati bice jasno i iz ovog to sledi. Nita to se krece ne
moe prethodno preci neko vece Irastojanjel pre nego to
je prelo isto ili manje. Ako je to tacno, tada je jasno i to
I i tacka mora prvo preci neko manje ili jednako Isebi/o A kako je ona nedeljiva, nije moguce da prethodno
prede neto manje lod sebe/. Onda ce preci neto jednako
sebi? Ali onda ce se linija sastojati iz tacaka, jer ukoliko
se tacka uvek krece preko Idela! koji je jednak njoj, tada
ce ona biti mera citave linije. A ako je to nemoguce, tada
nije moguce ni to da se krece ono to je nedeljivo.
Pored toga, ako se sve krece u vremenu, a u tom-sada
se nita ne krece, i ako je svako vreme deljivo, tada bi za
sve to se krece postojalo neko vreme koje je krace od
tog u kome se ono krece. To vreme u kome se neto krece
postojace zato to se sve krece u vremenu, a dokazano je
ranije3? da je svako vreme deljivo. Znaci, ako se tacka
I krece, tada ce postojati neko vreme krace od onog u ko-

36 Aristotel dokazuje da se tacka ne moe kretati, i taj dokaz bi trebalo da

bude ekvivalnetan sa dokazom da nije moguce kretanje u tacki kao tom
nedeljivom (ekvivalentan je zato to je svejedno za koje ce se od dva tela,
ili tacke, reci da se krece, ako samo dva tela cine referentni okvir kretanja). Ali, ako nije moguce ni mirovanje u tacki - po analogiji sa tim-sada tada ni tacka ne moe mirovati. Aristotel i tacku i to-sada, koje shvata kao
analogon tacki u vremenu ili kao slicnu monadi broja, posmatra kao matematicke apstrakcije, te oni ne postoje po sebi jednako kao to ni podela
koja se na osnovu njih vri u velicini, kretanju ili u vremenu ne postoji po
sebi (jer kontinuumje po sebi nepodeljiv, a po mogucnosti deljiv u beskonacno). No, nije li onda i sam kontinuum kao u beskonacno deljiv isto
tako apstrakcija (jer da ne moe biti delotvorno postojeci jasno je vec po
njegovom odredenju)?
37 V.ib.232b23-233aIO.
263

FIZIKA VI

FIZIKA VI

25

30

241b

10

me je ona dovrila svoje kretanje. A to je nemoguce! Ono

to se u kracem vremenu krece prelazi nuno manje /rastojanje/. Dakle to nedeljivo ce biti deljivo na ono to je
manje, kao to je i vreme deljivo na vreme. To to je bezdelno ili nedeljivo moglo bi se kretati samo u jednom
slucaju: kad bi bilo moguce kretati se u tom nedeljivom
/a'tcJ.lep/ I sada. Jer na osnovu istog razloga bi moglo da
postoji kretanje u tom-sada i kretanje neceg nedeljivog.
Nijedna promena nije bezgranicna. Svaka je iz necega
u neto: i ona u protivrecju, i ona u suprotnostima. Prema
tome, tvrdnja i poricanje su granice promene na osnovu
protivrecja (na primer, kod postajanja to je bice, a kod
propadanja Inebice), a suprotnosti su granice promena u
suprotnostima. To su krajevi te promene tako da su krajevi /dKpaJ i svakog podrugojacavanja
(jer podrugojacavanje pocinje iz suprotnosti), a isto tako i rasta i smanjivanja: za rast to je granica I dovrene velicine u skladu s
osobenom prirodom /tog bica/, a za smanjivanje to je gutoga. Ali premetanje
nije tako
bljenje /t.Kcr't(J,crtr;./
ograniceno. Nije svako premetanje u suprotnostima. No,
kao to je neto nemoguce, na primer, preseci u tom smislu to se ono ne moe preseci (jer I o tom "nemoguce"
govori se na vie nacina), te se ne moe ni seci to to je
tako nemoguce /preseci/, tako uopte to to ne moe postati ne moe ni postajati, niti to to ne moe da se menja
moe da se menja u ono u ta se ne moe menjati. Ako se
to to se pomera menja u neto, tada mora biti moguce da
se ono menja. Dakle, I to kretanje nije bezgranicno, niti
se neto moe premetati preko bezgranicnog /rastojanja/
jer njega nije moguce preci. Jasno je onda da ne postoji
bezgranicna promena u tom smislu da nije odredena granicama. Medutim, valja razmotriti38 to da li promena moe biti bezgranicna u tom smislu da je po vremenu svog

15

20

trajanja bezgranicna iako je ista i jedinstvena. Nita ne

sprecava da to bude tako ukoliko se ne radi o I jedinstvenoj promeni, kao kad nakon premetanja postoji podrugojacavanje, a nakon podrugojacavanja
rast ili opet postajanje. Tako ce u odnosu na vreme uvek postojati kretanje
ali ne jedinstveno, zato to nije iz svih /ovih/ jedinstveno.
Prema tome, ako se radi o jedinstvenom kretanju, ovo ne
moe biti jedinstveno usled vremena, osim jednog: to je

I kruno

premetanje

!Ti KUKA-ep ~/.

38 V.ib.261a27-265a12.
264

265

FIZIKA VI (dodatne napomene)

Dodame napomene

4 Ovaj treci nacin je neuobicajen nacin da se kae da je neto bre,

ali je odriv i interesantan utoliko to implicira i utvrdivanje najmanjeg vremenskog intervala u kome ce ono to je bre preci vece
rastojanje za krace vreme, dakle posmatra odnos brzina dinamicki
a ne pod pretpostavkom jedne konstante (vreme u prvom odredenju
onog to je bre, rastojanje u drugom). Ko su ti "neki" o kojima
Aristotel ovde govori ne moe se pouzdano utvrditi. No, argumentacija koja bi to ucinila plauzibilnim izgleda ovako:
Neka je T vreme breg tela (A), t vreme kretanja sporijeg tela (B),
D rastojanje koje prede bre telo, d rastojanje koje prede sporije telo, aT==!oAko Topada, D se pribliava tom d (granicni slucaj ovog
pribliavanja je druga varijanta u Aristotelovom odredivanju onog
to je bre, jer tada ce A za krace vreme preci isto rastojanje kao i
B), jer ma koliko da je A bre od B postoji neko vreme za koje ce
ono preci krace rastojanje od onog to je sporije (to vai za sve
brzine osim za hipoteticku beskonacnu brzinu), dakle vreme u kome ce doci do granicnog slucaja i pasti ispod rastojanja koje prelazi
telo B. Prema tome, ako je bre na primer za 1/5, tada ce za svaki
vremenski interval koji je za manje od petine kraci od vremena t
preci rastojanje koje je vece od d za odgovarajuce rastojanje din,
gde je n>5, dakle prelazice vece rastojanje za krace vreme. Dokaz
koji Aristotel daje u nastavku isti je u osnovi kao ovaj ali je nepotrebno izkomplikovan njegovim nacinom simbolickog predstavlja-

nJa.

7 Ovaj Zenonov argument protiv kretanja Aristotel razmatra iznova

u Phys.VIII 1263all-263b91 i tu se osvrce na ovaj svoj argument
ovde kao na argument ad hominem, i zato nedovoljan "za samu
stvar o kojoj je rec, tj. za istinu". Redak primer samokritike kod
Aristotela! Zenonov dokaz bi u nekoj mogucoj rekonstrukciji izgledao ovako: ako postoji kretanje, tada je moguce preci beskonacnu duinu (jasno, u smislu beskonacno mnogo delova na koje se
266

FIZIKA VI (dodatne napomene)

ta duina po pretpostavci infinitista deli) za ograniceno vreme; ali

to je nemoguce, te, ergo, kretanje ne postoji. No vreme je u ovom
zakljucivanju uzeto kao ograniceno "po krajevima" (q. kao interval), a duina kao bezgranicna po podeli, tako da se zakljucak osniva na homonimiji "bezgranicnog", jer i tako ograniceno vreme je
bezgranicno po podeli. Ostaje medutim aporija kako vreme koje je
bezgranicno po podeli korespondira sa bezgranicnom deljivocu
duine, i tu aporiju Aristotel reava u Phys.VIII u osnovi svodenjem podele na akcidenciju kontinuuma, svodenjem koje je sa svoje strane utemeljeno na razlici izmedu podmeta i biti u Phys.IV, u
analizi vremena, (u Phys.VIII ta razlika se imenuje kao razlika izmedu bica i'r.o dvcul i bivstva loucrta/, v.263b8-9), odnosno na
razlici izmedu mogucnosti i delotvomosti: kontinuum ima beskonacno mnogo delova po mogucnosti, ali se delotvomo niti sastavlja
niti sastoji iz beskonacno mnogo delova. Dakle, korespondencija
beskonacno mnogo delova dva kontinuuma (duine i vremena) nije
aktualna korepondencija: za svaki deo vremena moe se odrediti
odgovarajuci deo duine i obrnuto, ma koliko mali bili ti delovi, i
tek je takva korespondencija aktualna; no ti delovi su konacno mali. Dakle, moguca je korespondencija dva uporedna kontinuuma
koji su beskonacno deljivi, a konacno i beskonacno se ne mogu porediti nikako jer izmedu njih nije moguc nikakav odnos /'ACYyoc;,/.
8 Drugim recima: nije moguce preci bezgranicno rastojanje za
ograniceno vreme, ali svako ograniceno rastojanje - ma koliko ono
bilo veliko - moe se preci za ograniceno vreme. Pri tom bezgranicnost podele kontinuuma ne predstavlja smetnju. To po prilici izgleda ovako:
E

AB -vreme
CD - rastojanje
AB II CD
C

Svakoj tacki na CD odgovara jedna i sanIOjedna tacka na AB, i obramo (kako to Aristotel kae: kako se duina deli, deli se tako i
vreme, i obratno, jasno kod kretanja konstanme brzine). Postoji da267

FIZIKA VI (dodatnenapomene)
kle korespondencija tacaka na AB i onih na CD, odnosno skupovi
tih tacaka su podjednako "gusti": i AB i CD su kontinuirane velicine u istom smislu. No ako se D udaljava ad infinitum od C, tada ce
se ED pribliavati pravoj na kojoj lei AB i u beskonacnosti se
podudariti sa njom, te bilo kojoj tacki na AB vie nece odgovarati
tacka na CD. Dakle, ograniceno vreme ne moe stajati ni u kakvom
odnosu prema bezgranicnom (rastojanju) vec svakom ogranicenom
vremenu kretanja mora odgovarati i neko ograniceno rastojanje (to
je i smisao bezgranicne deljivosti jednog i drugog).
9 Uz neznatne dopune radi jasnosti ovaj dokaz bi se mogao predstaviti na sledeci nacin:
I
I
I
I A B G D rastojanje koje prelazi bre telo
A
B
G
D
K L M N vreme kretanja breg tela
I
I
I
I E Z Hrastojanje koje prelazi sporije telo
K
L
M
N
O p R vreme kretanja sporijeg tela

I
E
I

"Nedeljivi" deo vremena kod sporijeg kretanja dui je od "nedeljivog" dela vremena kod breg kretanja, ovde u odnosu OP=3KL/2,
to znaci da KL nije nedeljivo; a kako odnos OP : KL moe biti kakav elimo, u zavisnosti od odnosa brzina dva tela, jasno je da je
vreme beskonacno deljivo.
14 Ovu fonnulu, da su kretanja delova neke celine delovi celog
kretanja treba shvatiti u smislu jedinstva kretanja celine i jedinstva
istog tog kretanja ukoliko se celina proizvoljno podeli, jer najzad
kretanje delova postoji samo ukoliko se celina krece, tako da kretanje celine nije zbir kretanja delova. Aristotelov nacin predstavljanja je zbunjujuci jer kao da vodi ka tome da delovi celine imaju
svoja kretanja cijim se linearnim zbirom dobija kretanje celine (tj.
da je DZ = DE + EZ), a to bez daljnjeg nije tacno. Pitanje je ovde
zapravo ta Aristotel podrazumeva pod izrazom "delovi kretanja".
On jasno kae da su delovi kretanja kretanja delova !i,ci ~EPTl 'tcOv
~epcOv, v.ib.b32/; ako se ovo uzme u smislu translacije i linearnog
zbira delova kretanja i, s druge strane, kretanja delova, tada to nije
samo zbunjujuce vec je i besmisleno (tako Ross.646), ali ako se po268

FIZIKA VI (dodatnenapomene)
smatra dinamicki dobija se valjani smisao: telo cija bi masa rasla u
kretanju (kao grudva snega koja se valja niz padinu) dodatkom
"novih" delova dobija i nove "delove" kretanja. Situacija koju Aristotel opisuje odgovara pojmu kvantuma kretanja (ili kineticke energije), jer tu delovi nekog tela zaista imaju svoj "deo" tog kvantuma
kretanja. Poenta ovog Aristotelovog dokaza je da se kretanje ne deli samo linearno, kao duina i vreme, vec i dinamicki. Jer samo ako
svaki deo tela u pokretu raspolae vlastitim kretanjem (kinetickom
energijom) moe se smisleno govoriti O "zbiru" tih kretanja u kretanju celog tela; svaki drugi smisao zbira kretanja sanIOpomera taj
zbir u prostor (duinu) ili u vreme, a to onda ne stoji jer dve tacke
koje se krecu vezanim translatornim kretanjem imaju isto kretanje,
tj. njihova kretanja se ne sabiraju (linearno sigurno ne).
Simplikije reenje ovog problema vidi u sledecem: "delove" kretanja u Aristotelovom dokazu daje i kretanje deljivo ne treba shvatiti
kao delove po sebi tako da je kretanje na njih "deljivo,ali nije podeljeno" /8\(:X,lpe't~ aA;'" 00 8tllPTl~EVTl, v.SimpI.970.25-26/ to bi
takode moralo voditi relativizaciji Aristotelovog lineamog predstavljanja kretanja delova kod koga se ta kretanja "nastavlj~iu" jedno na drugo, tj. ne posmatraju se kao istovremena kretanja delova
koja su kao takva dinamicki momenti kretanja celine.
15 Na ib.b21-34 Aristotel je razvio direktni dokaz ( En' eui}etac;,
pravolinijski, v.Philop.806.1-2) za to da se kretanje deli zajedno sa
podelom tog to se krece. Do kraja ovog pasusa daje dokaz per
impossibile za kontinutet kretanja na osnovu delova na koje se deli
kretanje. Primedba za pojam "deo kretanja" vai i za ovaj dokaz.
Izricito razlikovanje (v.ib.lin.a9-11) pode le kretanja na osnovu vre- ,
mena i podele na osnovu "kretanja delova" koja (kretanja) su delo- .
vi kretanja celine ukazuje na jo jedan momenat: pod kretanjem
Aristotel podrazumeva i to "biti u kretanju" (bice u kretanju, 'to ev
KtV~(Jet dvat), dakle i samo bice cijaje delotvornost kretanje, dogadaj i proces, a ovi u sasvim prihvatljivom smislu mogu imati i linearne delove (etape, faze, ili neto slicno tome). Aleksandar daje
sliku koja moda prikazuje ovu razliku najjasnije: podela kretanja
na osnovu vremena je njegova podela "po duini" /Ka'tci ~llKOq, a
podela na osnovu delova tog to se krece slicna je podeli po irini,
269

FIZIKA VI (dodatnenapomene)

FIZIKA VI (dodatnenapomene)

v.Alex.ap.SimpI.974.24-29. Vreme napreduje linearno, a to to se

krece "krece se kao na povrini, ane linearno lem 'YPcq.t~C;/", buduci da ima irinu. Time Aleksandar dinamizuje kretanje delova i
zbir njihovih kretanja, jer taj zbir vie ne moe biti linearan kao
kod vremena vec mora biti dinamicki zbir ("vektorski" kako bi se
to reklo u modernoj dinamici).

da. Dakle, promena je - onda kad se aktualno odvija - vec u toku

(delom zavrena), tj. neto se vec promenilo. "Temelj" moda nije
najsrecniji primer, ali smisao je jasan: ono to postaje moe biti homogeno (kao prirodni "elementi", ili organska tkiva) i tu je ono
samo ono to je postalo, ili nehomogeno (na pr. delovi organskog
tela) i tada je neki nehomogeni deo postao u postajanju celine (srce, ili kicma u embrionalnom razvoju ivotinja). No kako isto ovo
sad vai i za to to se promenilo ~tj. za to to je u aktualnoj promeni vec sadrano kao ono to se promenilo (elementi, tkiva, delovi
tela, tela u Celini tela) - tada promena ne moe imati to prvo to se
promenilo, upravo zato to su velicina i vreme deljivi u beskonac-

20 Ne postoji pocetak promene zato to "pocetak" promene pripada promeni i sam vec jeste promena. Svaka promenaje u vremenu, a vreme je beskonacno deljivo i ne sastoji se od tih-sada, te onda ne postoji pocetak promene u vremenu. Pod pretpostavkom da
postoji takav apsolutni pocetak kretanja telo bi pre njega moralo
mirovati (to vreme koje prethodi pocetku kretanja obeleava Aristotel sa GA) u celom tom vremenu GA, pa onda i u tom A; medutim, u tom A se vec krece. Dakle, i miruje i krece se, a to je nemoguce. Ako je A to nedeljivo sada, onda u njemu nema ni kretanja ni
mirovanja; ako je pak, deljivo, onda je kretanje moguce, ali onda to
nije pocetak kretanja.
Ipak, ostaje pitanje zato ista infinitisticka logika ne vai i za kraj
kretanja ako vec vai za pocetak (Simplikije razvija ubedljivu argumentaciju upravo u tom smislu); u prilog Aristotelu moe se reci da
kraj promene vie ne pripada promeni, a da "pocetak promene"
predstavlja protivrecnost u sebi. U pozadini pojma pocetka kretanja
(i vremena) stoji predstava stvaranja ni iz cega ( a to da ex nihilo
nihil fit predstavlja aksiom grcke filozofije prirode koji nikada nije
doveden u pitanje), a ukidanje kraja (i svrhe) kretanja ilo bi protiv
osnovne teleoloke inspiracije Aristotelovog miljenja. Medutim,
cini se osnovanom Simplikijeva primedba da u ovom slucaju Aristotel nije dosledan u konsekvencama svog infinitizma (v.Simpl.
986passim.; takode, Teofrastovo cudenje pred tim da "kretanje nema pocetak a ima kraj", v.id.986.5-6, u Teofrastovom spisu "O kretanju").
22 Razumevanje ovde oteava Aristotelov elipticki stil, a ne sloenOSItoga to eli da kae. Kad neto postaje - ili se uopte menja,
jer vai isto - nuno je da je neto "njegovo", neki njegov deo, vec
postalo, jer da nije tada se ne bi moglo reci da neto postaje (u ivoj sadanjosti). Isto je i sa aktualnim propadanjem: neto njegovo
vec mora biti propalo eda bi se moglo istinito reci da neto propa270

no.

To ne vai za ono to nije takvo: na ovu Aristotelovu rezervu (na

ib.lin.bl1) skrece panju Aleksandar, v.Alex.ap.SimpI.997.29-32:
najupecatljiviji primer za ono to ima bice ali ne i postajanje svakako je dodir lacpTl/ dva tela, v.De Caelo.280b27; ali takvi primeri su
i tacka, to-sada, opaaj kao neposredna "svest" ive sadanjosti).
23. U ovom argumentu, kao i u sledecem, Aristotel vec razvija odgovor na Zenonove paradokse "dihotomija" i "Ahilej", i to nezavisno od Zenonovog paralogizma. Dakle, pitanje je: da li se neto moe vecno kretati preko ogranicenog rastojanja? Aristotel uzima u .
obzir i brzinu kretanja tela ali tvrdi da ona ne moe uticati na krajnji ishod: do kraja konacnog rastojanja telo mora stici za neko konacno vreme (ma koliko ono bilo). Kod konstantne brzine to je jasno; jasno je i kod ubrzanog kretanja. No, ta je sa kretanjem koje
ima negativno ubrzanje, tj. sa kretanjem koje ravnomerno usporava? Aristotel u ovom argumentu u dva navrata - na lin.a6, i na
lin.al8 (~pEf.lTlOl.<;, "smirivanje", ovde odgovara usporavanju, zaustavljanju; v.Simpl.l 00 1.10-26: "ovde ~pEf.lT]<Jt<; znaci kretanje ka
mirovanju leni ~ef.liavl") - eksplicitno tvrdi da se i ono mora zavriti u konacnom vremenu. Teko je zato poverovati da je Aristotel jednostavno prevideo da je ova varij anta s ravnomernim usporavanjem in infinitum moda ijedina uverljiva odbrambena strategija za "Ahileja". Ta varijanta se ne razmatra posebno upravo zato
to je za Aristotela pretpostavka bekonacne brzine (bilo da je ona
beskonacno velika ili beskonacno mala) prosto-naprosto apsurdna.
271

FIZIKA VI (dodatne napomene)

Telo beskonacno velike brzine moralo bi se u beskonacno malom

vremenu nalaziti na beskonacno mnogo mesta, tj. na celoj svojoj
beskonacnoj putanji - to bi bilo sveprisutno telo koje kao
sveprisutno miruje iako se po pretpostavci krece, apsolutni prostor
potonje fizike - a telo beskonacno male brzine moralo bi se beskonacno dugo kretati preko beskonacno malog rastojanja. A kod ovog
drugog hipotetickog tela, ako vreme i jeste beskonacno za Aristotela, to se "beskonacno malog rastojanja" tice njegovo pitanje bi
bilo, jasno, da li je ono kao rastojanje deljivo ili nedeljivo. Ako je
deljivo, nije beskonacno malo, a ako je nedeljivo, nije rastojanje.
28. V.ib.233a21-23. Ovaj dokaz je takozvana "dihotomija". Aristotelova formulacija ovde dozvoljava dva tumacenja "dihotomije".
Po prvom kretanje ne moe ni zapoceti jer pre polovine treba preci
polovinu polovine, pre cetvrtine osminu, itd.: niz podela prema pocetku rastojanja koje se prelazi je beskonacan tako da se neto ne
moe pokrenuti jer nema konacnog najmaJ?jeg dela koji moe da
prede. Po drugom, kretanje sve i da zapocne ne moe zavriti, jer
se formira beskonacni opadajuci niz 112, 1I4,...1/2n: kolika god da
je razdaljina koju treba preci prvo treba preci njenu polovinu, pa
polovinu preostale polovine, i td. Komentatori listom prihvataju
prvu, "jacu" verziju ovog Zenonovog argumenta, a Aristotelovo
poredenje "dihotomije" i "Ahileja" na ib.bI8-20, 23 ("kod oba dokaza sledi da se ne moe stici do kraja", ili "granice", 1rpo<; 'ta
1rEpa.<;) pokazuje da sam Aristotel "dihotomiju" pre uzima u drugom mogucem tumacenju u kome je otrica Zenonovog paradoksa
znatno otupijena. tavie, ako se "dihotomija" tako protumaci, tada
"Ahilej" nije poseban dokaz protiv kretanja vec samo verzija
"dihotomije", kao to Aristotel i sugerira ("komjaca" je kasnije
dopunila sliku, kao primer sporosti). No bilo to kako bilo, i "dihotomija" i "Ahilej" pretpostavljaju beskonacnu deljivost kontinuuma
i na osnovu te pretpostavke - to je za Zenona pretpostavka oponenata koji bi po tome u ova dva dokaza bili infinitisti - dokazuje
nemogucnost kretanja. "Strela" medutim, ima suprotnu pretpostavku diskontinuiteta - dakle oponenti su finitisti - jer kretanje
strele posmatra se kao sastavljeno iz nemerljivih pokreta IEK 'twv
Ktvll~a'trovl, vreme iz trenutaka, a putanja iz tacaka. Slicno je i
272

FIZIKA VI (dodatne napomene)

kod cetvrtog Zenonovog dokaza, kod "stadiona", s tim to je poenta

tog dokaza u relativnosti svakog kretanja, odnosno u tome da svako
kretanje podrazumeva i pretpostavlja referentnu tacku (telo koje se
ne krece), ali da ta pretpostavka ima karakter ad hoc hipoteze.
Zato nije moguce pouzdano utvrditi ko su oponenti Zenona. Licitacija je obuhvatila atomiste, pitagorejce, Empedokla, cak i Gorgiju, ali do konacnog odgovora se nije dolo. Cini se da su i ovi Zenonovi dokazi, slicno kao i oni usmereni protiv postojanja mnotva, bili usmereni protiv svih kriticara Parmenidovog ucenja o Jednom nepokretnom bicu Iv .Plat.Parm.128d 1-6/, ali kriticara koji su
to ucenje izvrgavali podsmehu i parodiranju IKo~cp()etv, v.ib.d1l.
Takvih je u narodu tako osetljivom na komicnost (i tudu i vlastitu)
bilo na svakom koraku, a Parmenid je svojom pozom proroka i paradoksalnocu svojih teza bio idealna meta za porugu. Ako je
Alkibijad mogao javno da se izruguje sveteniku eleusinskih misterija, taje onda tek mogao ocekivati Parmenid?
Kad je "strela" u pitanju, Zenonov zakljucak je da je telo u tom nedeljivom sada i u kretanju i u mirovanju (tj. da je "strela koja se
krece nepokretna", cX.KtV1l'tOV 't~v <pepo~EVllV, v.Phys.239b7) a to
je nemoguce (zato to je protivrecno); Aristotelov odgovor je da se
strela u tom-sada niti krece niti miruje (a to nije protivrecno, jer
kod lienosti, a mirovanje je lienost kretanja, ne vai princip iskljucenja treceg), jer to-sada nije deo vremena. Dakle, ovde se
jednostavno suprotstavlja kontinuum vremena diskontinuumu, i ne
vidi se zato je Zenonov zakljucak pogrean. Moe se tvrditi samo
to da je pogrena premisa. Ako Aristotel to tvrdi, tada se diskusija
premeta na plan definicije kontinuuma kao deljivog in infinitim, i
kritika Zenona vie nije imanentna. Medutim, Aristotel je vec dao
niz dokaza da kretanje nije diskontinuirano (v.ib.231b19sqq, 232a22; posebno, 234816-235a10) tako da je potpuno legitimno da Zenonov dokaz posmatra lematski, ma koliko da su ti paradoksi u celini inicirali i njegovu teoriju kontinuuma. Samo zato to se ovim
paradoksima inlplicitno bavi u celini Phys.YI moe ih sada posmatrati kao moguca protivstavljena gledita. Slicno je i sa elejskim
ucenjem o Bicu: stil i ton Aristotelove kritike ne moe sakriti cinjenicu da on odredivanje prema ovom ucenju smatra odlucujucim za
samu mogucnost i status filozofije prirode Iv.ib.184b25-185a201.
273

FIZIKA VI (dodatne napomene)

FIZIKA VI (dodatne napomene)

"Fizika" je, po modelu Platonovog "Sofista", projekt "oceubistva".

Zenonove aporije Aristotel ne posmatra kao otroumne dosetke u
maniru stare sofistike, vec trai u njima racionalno i teorijski relevantno jezgro. Kad bi se vreme zaista sastojalo od tih-sada u sledu,
tj. kada ne bi bilo apsolutni kontinuum, tada bi "strela" koja se
krece i miruje u istom trenutku, ukazivala na aporiju tako shvacenog kretanja. Kretanje bi se sastojalo od pokreta u neuhvatljivim
intervalima izmedu trenutaka mirovanja, ili od pokreta u trenucima
i od mirovanja u intervalima, i jednim i drugim nedeljivim. Aristotelov odgovor dat je u sloenom odnosu vremena i kretanja, te u
dvostrukoj prirodi vremena: vreme je u svom podmetu kretanje, a u
svom odredenju (i biti) nije. Vreme bez ekstenzije nije vreme, a
ono koje ima ekstenziju nalazi se nuno izmedu dva sada, ranijeg i
kasnijeg, kao to je du rastojanje izmedu dve tacke. I "dihotomija"
i "Ahilej" po Aristotelovom miljenju dolaze do pravih aporija na
svoj paradoksalni nacin. Ako po "dihotomiji" kretanje ne moe
zapoceti, apo "Ahileju" zavriti, ocigledno je da bi se Aristotel s
tim sloio: usled same prirode kontinuuma kao beskonacno deljivog ne moe se doci do pocetka ili do kraja kretanja ukoliko se pod
tim podrazumeva nedeljivi trenutak. Ali iz toga ne sledi da nema
kretanja vec da kretanje pretpostavlja sanlO sebe: ono (kao i vreme)
uvek zapocinje, a zapocinje zato to uvek vec postoji. Zenon ne postie svoj projektovani polemicki cilj, dokaz da kretanja nema, ali
pokrece sredinja pitanja teorije kontinuuma.
29 "Stadion" je u osnovi najjednostavniji
Zenonov dokaz protiv
kretanja (Eudem kae "sasvim prost Inaivan/", EUTTi>ecr1:a'wc;, v.
Eud.ap.Simp1.1020.l-2)
jer zapravo i nije nita vie od paralogizma. Problem u rekonstrukciji izvornog oblika ovog Zenonovog argumenta otud ne predstavlja njegova sloenost ili suptilnost vec
Aristotelova neprecimost u izraavanju, a on nam je osnovni izvor
(ocigledno je da se Aristotel slui i nekim grafickim prikazom koji
dopunjuje i objanjava sam tekst koji je sam za sebe neizlecivo nejasan). Egzegetski pokuaji rekonstrukcije izvornog oblika "Stadiona" ma koliko da su razliciti - ovde pozitivisticka filologija pocinje da lici na kabalisticke intepretacije "Talmuda" - imaju isti ishod
do koga je izgleda i Zenonu jedino bilo stalo: da je "polovina vre-

mena jednaka dvostrukom", v.240al. Graficki prikaz iz koga moe

biti jasno ta Zenon tvrdi izgleda ovako:

274

I I I I I
B B B B
I I I I
G G G G
I I I I I
Ovo je moguca pocetna pozicija (sam Aristotelov tekst pretpostavlja drugaciju pocetnu poziciju, iz koje onda krajnja jednostavno ne
sledi): tela Amiruju, a B i G se krecu u suprotnim pravcima jednakom brzinom (broj tela u setovima nema znacaja; iz ekonomskih
razloga treba da bude paran). Ovakva simetricna pozicija tela B i G
U odnosu na tela A (to nije pozicija koju Aristotel opisuje) omogucava da se bez nepotrebnih komplikacija vidi Zenonova poenta.
Pozicija u toku kretanja tela B i G na osnovu koje Zenon zakljucuje
Je ova:
A

I I I I I
B B B B
, I I I I
G G
G G
I I I I I
Ako se posmatra prvo levo B, ono je prelo pored dva A i pored
svih G (dakle "predena" rastojanja se odnose kao 2:4, odnosno kao
I :2). Ali brzina tog B je (navodno) ista, pa se onda i vremena kretanja odnose kao i rastojanja koja ono prelazi. Dakle, iako je vreme
l?jegovog kretanja jedno te isto, sledi da je "dvostruko due vreme
jednako svojoj polovini". Previda se relativnost brzine kretanja tela
prema telu koje miruje i prema onom koje se krece, tj, da to nije
ista brzina. Brzina je delotvornost samog kretanja tako da svako
telo koje se krece ima i brzinu kretanja, ali brzina postoji samo u
odnosu na drugu brzinu (ma kolika da je ta druga brzina), a onda
najzad u odnosu na apsolutnu brzinu (brzinu okretanja Neba koje
reprezentuje vreme). Da su u pojmu brzine miljeni prostor i vreme
kao ogledanja istog, naime kao ogledanja kretanja, to pokazuje
upravo paradigmatsko kretanje Neba, ali to vie nije kontekst Zenonove aporije. Zato Zenonov zakljucak da brzina kretanja u svojoj
relativnosti dovodi u pitanje samo postojanje kretanja maci samo
to da se kretanje ne moe razumeti nezavisno od svoje delotvorno275

FIZIKA VI (dodatnenapomene)
sti. tj. nezavisno od brzine i odnosa brzina. dakle nezavisno od referentnog sistema tela (izbor ovog sistema ne menja nita na stvari.
jer dovoljno je odrediti jednu tacku ili konstantni odnos tacaka).

FIZIKA VII

276

FIZIKA VII

35

40

242a

40

45

I.Nuno! je da sve to je pokretano bude pokretano od

strane neceg. I Jer, ako vec u sebi nema nacelo kretanja,
jasno je da se krece usled neceg drugog (jer drugo ce biti
to to ga pokrece); a ako u samom sebi ima nacelo kretanja, ...neka AB bude to to se krece samo po sebi ane
zato to se krece neto njegovo: prvo, smatrati da se AB
krece samo od sebe I zato to se celo krece i zato to se
ne krece usled neceg spoljanjeg slicno je kad bi se poricalo da se KL krece usled drugog ako je KL koje pokrece
LM i samo pokretano, zato to nije jasno da li je to ono
to pokrece ili ono to je pokretano. Potom, to to nije usled drugog pokretano Ine mora prestati da se krece zato
to neto drugo miruje; ako neto miruje zato to je neto
drugo prestalo da se krece, tada je nuno da se krece
usled drugog. Ukoliko se to pretpostavi, tada ce sve to se
krece biti pokretano od strane necega. Poto smo pretpostavili AB kao neto to se krece, nuno je da ono bude
deljivo, I jer sve to se krece je deljiv02. Neka ono bude
podeljeno u G. Ukoliko se GB ne krece, tada se nece kretati ni AB; jer ukoliko se krece, tada je jasno da bi AG
bilo u kretanju iako GB miruje, tako da se AB nece kretati samo od sebe i prvo. A pretpostavljeno je da se ono
krece samo od sebe i najpre. Znaci nuno I je da AB miruje ukoliko se GB ne krece. Sloili smo se medutim za
to to miruje utoliko ukoliko neto nije u pokretu da se
krece usled neceg drugog, tako da je nuno da sve to se
krece bude usled neceg drugog u pokretu. To to se krece
mora uvek biti deljivo, a ukoliko se deo ne krece, tada je
nuno da i celina miruje3.

1 V.d.n.,st.298 (na kraju Phys.VII).

2 Deljivost onog to se krece dokazana je na ib.240b8-241a26; ono to je
nepokretno ne moe imati delove, niti se to to je bez delova moe kretati
(osim po prilucenosti).
3 V.d.n.,st.298.
279

FIZIKA VII

FIZIKA VII

50

Poto je nuno I da sve to se krece bude pokretano

od strane neceg drugog, ako se neto krece prostornim
kretanjem /'t~v EV 'tcm~ leiVT]OW/ usled neceg drugog to
se krece, i ako je opet to pokretacko u pokretu usled neceg drugog to je u pokretu, i ako je i ovo opet usled
drugog u pokretu, i ako se uvek tako /moe nastaviti/,
tada je nuno da postoji neto to prvo pokrece, te da se
ne ide u beskra{ Uzmimo da to nije tako, tj. da se
55
nasuprot tome ide u beskraj. I Neka se A krece usled B,
B usled G, G usled D, i uvek ono to sledi usled onog sledeceg. Poto je pretpostavka to da ono to pokrece /'to
letvaUv/ pokrece kad je i samo u pokretu, onda je nuno
da zajedno /ci~a/ postoji kretanje tog to se krece i tog
to pokrece Ger zajedno je u pokretu to to pokrece I i to
60
to je pokretano). Jasno je onda da ce zajedno postojati
kretanje tog A, B, G i svega to pokrece ili je u kretanju.
Uzmimo kretanje svakog od njih, i neka E bude kretanje
tog A, Z tog B, aHi T tog G i D. Ako je svako od njih
uvek usled drugog u pokretu, ipak ce kretanje I svakog
od njih moci da se shvati kao brojcano jedinstveno, jer
svako kretanje je iz necega u neto, tj. nije bezgranicno s
65
obzirom na svoje krajeve. Pod brojcano jedinstvenim
kretanjem podrazumevam ono iz tog to je brojcano istovetno u ono to je brojcano istovetno utoliko ukoliko se
odvija u vremenu koje je brojcano istovetno. Jer kretanje
242b35 je istoveblo po rodu, po vrsti, ili po broju: I po rodu je
istovetno kretanje iste kategorije, na primer bivstva ili
kakvoce, po vrsti je istovetno ono koje se odvija iz onog
to je po vrsti istovetno u ono to je po vrsti istovetno,
kao to nema razlike /a.Ota.<j>opov/ po vrsti u kretanju iz
belog u crno, ili iz dobrog u zlo, a po broju ono iz necega
brojcano jedinstvenog u neto brojcano jedinstveno u istom vremenu, na primer iz ovog belog u ovo crno, ili iz
40
ovog I prostora u ovaj u ovom vremenu. Ako je u dru4 V.d.n.,st.299.

280

45

50

55

60

65

gom, tada to kretanje vie nece biti brojcano jedinstveno

vec po vrsti. Ali o svemu tome govorili smo u prethodnim izlaganjima5.
Uzmimo vreme za koje je to A dovrilo svoje kretanje i obeleimo to vreme sa K. Ukoliko je kretanje tog
A ograniceno, tada ce i vreme I biti ograniceno. No poto
ima bezgranicno mnogo tog to pokrece i tog to je pokretano, tada ce i kretanje EZHT koje je sloeno iz svih
/tih kretanja! biti bezgranicno. Kretanje tog A, ono koje
pripada tom B, ili ono koje pripada cemu drugom, ...sva
ona mogu biti jednaka, a ona koja pripadaju duem mogu
biti i dua; bilo da su jednaka ili da su dua, kretanje je
nezgranicno u oba slucaja. I Jer, doputamo tu mogucnost. Ali poto se i to A i sve ostalo krece zajedno, onda
ce i celo kretanje i kretanje tog A biti u istom vremenu;
no kretanje tog A je u ogranicenom vremenu, tako da bi
neko bezgranicno /kretanje/ bilo u ogranicenom /vremenul, a to je nemoguce.
Moglo bi se pomisliti da je na ovaj nacin pocetna
/tvrdnja! dokazana; ali ona nije I dokazana zato to se nita nemoguce nije pokazalo. Moguce je da u ogranicenom vremenu postoji bezgranicno kretanje, ne necega
jednog vec nekog mnotva. Ovde se dogada ba to: sve se
krece vlastitim kretanjem, a nije nemoguce da se mnotvo
krece istovremeno.
No, ako to to u prostoru prvo pokrece i telesno kretanje moraju biti ili u dodiru ili neprekidni s tim to je u
pokretu, kao to u svemu vidimo, tada je nuno da to to
je pokretano i to to pokrece budu ili neprekidni ili da se
dodiruju medusobno tako da iz svega bude neto jedno.
To je ili ograniceno ili bezgranicno; ovo nema znacaja za
o ono o cemu je sada rec. I U svakom slucaju kretanje ce
biti bezgranicno poto je bezbroj toga /to pokrece ili je
pokretano/. Uzecemo kao neto postojece /wr, una.px,ov/

5 V.ib.V.4. Tekst na 242a66-242b42 je digresija koja ne pripada osnovnom argumentu i cije bi pravo mesto bilo u napomenama uz tekst.

281

FIZIKA VII

FIZIKA VII

70

243a

35

40
11

15

ono to je moguce. Ako ono to je sloeno iz tog A, B, G

i D jest ili neto ograniceno ili neto bezgranicno, i ako se
to krece kretanjem EZHT u vremenu K koje je ograniceno, tada sledi I da za ograniceno vreme neto bezgranicno prelazi bezgranicno ili ograniceno, a i jedno i drugo
je nemoguce6. Prema tome, nuno je zaustaviti se: numo
je da postoji neto prvo pokretacko, ili prvo pokretano.
Nema nikakvog znacaja to to nemogucnost sledi iz pretpostavke, Ijer pretpostavka je uzeta kao moguca, a ukoliko se pretpostavi neto moguce, tada ne prilici da usled
toga sledi neto nemoguce.
2 To to prv07 pokrece, ne u smislu tog radi-cega vec
u smislu tog-odakle kretanje pocinje, zajedno je s tim to
se krece (kaem "zajedno" l'to &f.lcxl zato to nema nicega
izmedu njih). To je neto I zajednicko za sve to je pokretano i to pokrece. No, poto ima tri vrste kretanja:
prostorno kretanje, kretanje s obzirom na kakvocu, i kretanje s obzirom na kolicinu, nuno je da ima tri Ivrstel
onog to pokrece: ono to pomera, ono to podrugojacava, ono to povecava ili smanjuje. Govorimo naj pre o
premetanju, jer I ono je prvo od svih kretanja.
Sve to se pomera krece se usled samog sebe ili usled
drugog. Kod svega onog to se samo od sebe krece jasno
je da je to to se krece zajedno s onim to pokrece. To to
prvo pokrece je u tome tako da I nema nicega izmedu. A
sve ono to se krece us led drugog mora postajati na Ijedan odl cetiri nacina, jer ima cetiri vrste premetanja usled neceg drugog: vucenje, guranje, noenje, kotrljanje.

6 V.ib.238a32-b22.
7 Ovde je to "prvo" najblii uzrok nekog kretanja, a ne prvi uzrok kretanja
kao takvog. Kao to postoje ralicite vrste kretanja, tako neposredni uzroci tih kretanja moraju biti razliciti. Ovim se naizgled vrste kretanja konacno odvajaju, ali za Aristotela nijedna druga vrsta kretanja ne moe postojati bez prostornog kretanja, a ovo bez njih moe. Samo za prostorno kretanje kaemo da je kretanje bez dodatka, a za sva druga da su kretanja u
odredenom smislu.
282

Sve vrste prostornog kretanja svode se na ove: nagurivanje Itn(j)(Jtrj je neko guranje,- kad to to pokrece samo
od sebe sledi. to to gura,- odgurivanje
20
243b

10

lanw(Jtrj

postoji

kretanje
koje jepokretac
proizvede
sam bacanje
od sebe jace
kad
to to
pokrenulo
ne prati,
kad od
je
premetanja koje je u skladu s prirodom8 i kad se ovo
premeta dotle dok to kretanje njime vlada. Opet, rasturanje lotw(Jtrj i pritiskanje su neko odgurivanje ili vucenje; rasturanje je neko odgurivanje Ger odgurivanje moe
polaziti od samog pokretaca ili od neceg I drugog), a
pritiskanje je vucenje Ger i vucenje moe biti usmereno
ka samom sebi i ka drugom). Prema tome, Ina ove se svo-

del i njihove vrste, kao to su to raspredanje i tkanje, jer

jedno je rasturanje a drugo pritiskanje. Slicno je i sa drugim Ivrstamal spajanja ili razdvajanja - svi oni su neka
rasturanja ili pritiskanja - osim9 onih koje imaju mesto u
postajanju i propadanju.
I Istovremeno, ocigledno je da
spajanje i razdvajanje nisu neki razlicit rod kretanja, jer
svako se rasporeduje u neku od navedenih Ivrsta/. Takode, udisanje je nekakvo vucenje, a izdisanje je neko guranje. Slicno je i kod pljuvanja, te kod svih ostalih telesnih
kretanja bilo da pripadaju izlucivanju ili upijanju IA.1Jl1'tt-

8 Kretanje "u skladu s prirodom" ovde je slobodni pad. Dakle, projektil se

po ovom krece kad i dok je njegovo inicijalno kretanje jace od njegovog
prirodnog kretanja nadole. To vai za vertikaini hitac; kosi hitac ima sloenije kretanje od onog koje Aristotel ovde sugerira.
9 Ova rezerva izdvaja spajanje (razdvajanje) u procesima postajanja i
propadanja zato to se u tim procesima spajanje i razdvajanje odvijaju na
"elementarnom" nivou za razliku od ovih ovde vie mehanickih vrsta kretanja. Elementi u procesu postajanja nisu delotvorno prisutni kao delovi
prede u tkanju vec ih tek spajanje udelotvoruje. Takode, u postajanju spajanje i razdvajanje podrazumevaju uzajamno delanje i trpljenje /n:OtEtV,
mXo:x.EtV/, meanje (~i.~tC;, v.De Gen.et Cor.328a32-328b25) kao i odnos
mogucnost _delotvomost. No, ostaje da je i tako interpretirano spajanje za
Aristotela opet vrsta prostornog kretanja ili da barem pretpostavlja prostorno kretanje.
283

FIZIKA VII

FIZIKA VII

15

Kai/, jer neka od njih su guranja I a druga su odgurivanja. I ostala prostorna kretanja treba svesti na ova jer
sva spadaju u ove cetiri vrste. Od ove cetiri vrste noenje
i kotrljanje svode s na vucenje i na guranje. Jer noenje
postoji na jedan od ova tri nacina (ono to je noeno kre20
ce se priluceno zato to je u necemu to se krece I ili u
244a necemu to se krece, a to to nosi nosi bilo zato to je vuceno ili zato to je gurano, ili zato to je kotrljano, tako da
je noenje zajednicko za sve tri veste), akotrljanje je
sloeno iz vucenja i guranja. Nuno je naime da ono to
kotrlja s jedne strane vuce a s druge da gura, jer ono jedno udaljuje od sebe a drugo pribliava sebi. Prema tome,
5
ako su to to gura i to I to vuce zajedno s tim to je gurano ili vuceno, tada je jasno da nema nicega izmedu tog
to je u prostoru pokretano i tog to pokrece.
I na osnovu odredenja je to jasno. Guranje je kretanje
od
sebe
ili od drugog ka drugom a vucenje od drugog ka
10
sebi ili ka drugom, kad je to kretanje I bre od onog koje
odvaja jedno od drugog ono to je neprekidno. Tako se
odvija medusobno privlacenje. (Ali moglo bi se verovati
da vucenje postoji i drugacije jer da drvo ne "vuce" vatru
na taj nacin; no nema nikakve vanosti to da li to to vuce
vuce krecuci se ili mirujuci, jer ono cas vuce tamo gde je
15
i samo a cas tamo gde je bilo.) A nije moguce to I da ne244b to pokrece bilo od sebe ka drugom ili od drugog ka sebi
I a da nije u dodiru, tako je da ocigledno da ne postoji
nita izmedu 10 tog to se krece u prostoru i tog to okrece.

10 Y.243aI4-l5, 244a5-6. Zakljucak verovatno vai za nabrojane vrste

prinudnog kretanja, osim za "bacanje" koje je moda prebrzo ocenjeno
kao vrsta guranja /repulsio/, ali i za "odgurivanje" (na primer, kretanje kugle na horitontalnoj ravni, ili slicna kretanja bez produenog kontakta sa
agensom); jasno je da ne vai za neke koje Aristotel nije nabrojao a znao
je za njih, kao to je magnetno privlacenje. Aleksandar daje dva nacina na
koje bi se i to privlacenje moglo uklopiti u Aristotelovu teoriju da "nema
nicega izmedu" /v.Alex.ap.SimpI.1055.24-1056.3/, oba nedovoljno uverljiva; najverovatnije Aristotel to privlacenje ne bi ni ocenio kao neko
284

10

Medutim, Ine postoji nita izmedu/ ni kod onog to se

podrugojacava i onog to podrugojacava. To je ocito na
osnovu na-vodenja: kod svega se dogada da zajedno postoji to to je poslednje u onom to podrugojacava i I to
to je prvo u onom to se podrugojacava. (Naa pretpostavka jest to da se ono to se podrugojacava na osnovu
takozvanih trpnih kakvocall podrugojacava trpeci.) Svako telo se razlikuje od drugog tela po opaajnim kakvocama, bilo po vecem ili po manjem /broju/ njih, ili po suviku ili nedostatku kod istih. A to to se podrugojacava
podrugojacava se usled tog to je navedeno. Jer to su trpnje podleece hTll; unOKEtIlEVT]l;/ kakvoce. Kaemo da se
neto podrugojacava kad se zagreva, postaje slatko, retko,
suvo, ili belo; !kaemo toj bez razlike, bilo da govorimo o
neduevnom ili o uduenom, te opet kod tog uduenog
I bilo da govorimo o njegovim delovima koji nisu osetljivi, ili o samim culima. Jer i cula se na neki nacin podrugojacavaju: opaanje koje je delotvorno jest kretanje
kroz telo, a i culo pri tom neto trpi. U svemu onom u
cemu se to neduevno podrugojacava u tome se podru-

\'Ucenje tela od strane drugog tela, ne samo zato to se magnet ne pomera,

jer ne pomera se ni cekrk ili bunarsko vitlo. Ova klasifikacija je ogranicena na "telesne moci", te je Aristotelov cilj da dokae da to to \'Uce
vuce "nekom telesnom moci i da zato mora biti u dodiru" /v.Simpl. 1055.
28-30/.
11 To je tzv. "treci rod" kakvoce, pored stanja, prirodne moci, i oblicja
/0X~J.1cx./, v.Cat.9a27sqq. "Trpne kakvoce" su na pr. toplota, hladnoca,
slatkoca, gorcina, itd. Aristotelu je kod podrugojacavanja koje je ograniceno na ove kakvoce kudikamo lake da dokae da "nema nicega izmedu"
zato to podrugojacavanje moe da interpretira kao jedinstvo dela~ia i trpljenja mnogo jednostavnije nego pojedina prisilna kreta~ia u prostoru. S
druge strane, i kad je opaanje ovih kakvoca u pitanju Aristotel je vec izgradio teoriju opaanja kao paradigmatskog kretanja /v.De An.425b27426a27/, dakle opet kao jedinstvo delanja i trpljenja. Isti vodeci motiv kao
i ovde - da u bicu koje je CPOOtc; nema diskontinuiteta, skokova i jazova vodice i njegovo istraivanje pojedinacnih cula u De Sensu, sa jasnim primatom dodira /a<l>~/, i kao fenomena i kao cula.
285

FIZIKA VII

15
245a

10

15

245b

gojacava i to udueno, ali u onom u cemu se to udueno

podrugojacava ne podrugojacava se u svemu tome to nese s obzirom na cula).
duevno (jer ne I podrugojacava
Jedno primecuje, a drugo ne I primecuje svoju trpnju.
Medutim, nita ne sprecava da i to udueno ne primecuje,
kad podrugojacavanje
ne dospeva do cula. Ukoliko se
dakle to to se podrugojacava podrugojacava usled onog
to je opaajno, kod svega toga jasno je da zajedno posI i to prvo to se
toje to poslednje to podrugojacava
podrugojacava:
na primer, s tim je povezan /<Yuvex~c;/
vazduh as vazduhom telo. Takode, /tako se odnosi/ boja
prema svetlosti, i svetlost prema vidu. Jednako je i sa sluhom i sa njuhom, jer vazduh je to prvo to pokrece u odnosu na to to se krece. Slicno je i kod ukusa, jer zajedno
s ukusom postoji i aroma. I No, isto je i kod svega neduevnog to je lieno opaanja. Dakle, nema niceg izmedu
tog to se podrugojacava i tog to podrugojacava.
/Nema niceg/ ni izmedu onog to raste i onog to povecava, jer to to najpre povecava povecava tako to se
pridruuje tako da celina postaje neto jedinstveno. Obratno, to to umanjuje umanjuje tako to se odvaja neto
to pripada tom to se umanjuje. I Nuno je da i to to se
povecava i to to umanjuje budu neto neprekidno, a kod
tog to je neprekidno nita nije izmedu. Dakle, jasno je da
u odnosu na to to se krece I ne postoji nita izmedu prvog to pokrece i krajnjeg to je pokretano12
3 Iz ovog to sledi treba uvideti da se sve to se podrugojacava podrugojacava usled onog to je opaajno13, te
da podrugojacavanje
postoji samo kod onog za ta I se
kae da trpi samo od sebe us led onog to je opaajno. to
se ostalih /stvari/ tice ponajpre bi se moglo pomisliti da se

12 Ovo je receno komplikovano i nejasno: Aristotel zapravo misli da nema nicega izmedu onog to je neposredni, najblii uzrok kretanja - to je to
"prvo to pokrece" - i onog to je s njim u dodiru u tom to je pokretano
(to je to "krajnje"). Takode, v.ib.244b5.
13 V.ib.244b7-8.

286

FIZIKA VII
podrugojacavaju
u svojim oblicjima, formama, stanjiili u zadobijanju ili u gubljenju svega toga; no, to
nije tacno ni zajedne ni za druge. Naime, kad je dovreno
ono to se oblikuje ili ureduje, I mi to ne nazivamo onim
iz-cega je to, kao to /ne kaemo, na primer/ da je statua
bronza, da je sveca vosak, ili da je krevet drvo, vec govorimo paimeno daje ovo "bronzano", ono "votano", a ono
"drveno"; a ono to je pretrpelo ili se podrugojacilo nazivamo: kaemo da su bronza ili vosak vlani, topli, ili
tvrdi I (tavie, ne samo da govorimo tako vec kaemo da
je to vlano, ili to toplo, bronza): pri tome tvar nazivamo
istoimeno kao I trpnju. Prema tome, ako se kod oblicja i
kod forme to to je postalo ne naziva time u-cemu oblicje
jest, a kod trpnji i kod podrugojacavanja
se naziva, jasno
je da postajanje15 ne bi bilo podrugojacavanje.
Izgledalo
bi uz to i besmisleno tako reci, I kao na primer da se podrugojacio covek, ili kuca, ili bilo ta to je postalo. Moglo bi se verovatno reci da se neto nuno podrugojacava
kad neto postaje, na primer da se tvar zgunjava, razreduje, zagrejava, ili hladi; medutim, to to postaje ne
podrugojacava
se, niti je njegovo postajanje podrugojacavanje.
No, ni stanja /E~etc;/, bilo tele sna ili duevna, nisu podrugojacavanja. Neka stanja su vrline16, a druga su poromal4,

10

15
246a

10

14 Zato to su to vTste kakvoca, a podrugojacavanje je kvalitativna promena; jeste, ali samo s obzirom na jednu vrstu kakvoca, tj. s obzirom na
"trpne kakvoce".
15 Jo jasnije i u irokom istorijskom kontekstu povlaci Aristotel ovu
razliku u De Gen.et Cor.I.1-2 (posebno, v.ib.315bI6: "skoro svi (sc.fizicari) misle da su podrugojacavanje i postajanje razliciti", "skoro svi" jer
po Aristotelovom miljenju samo nacelni monizam jonske fizike ne pravi
i ne moe napraviti ovu razliku).
16 V.Ethic.Nic.l103a9, l106a Il, etc. Ovde se o vrlinama govori u irokom kontekstu duevnih i telesnih kvaliteta, dakle kao o kvalitetima pored
drugih, i moe se reci da Aristotelu takav pristup nije stran; eticki kontest
je, jasno, ui i zato Aristotel i ne ulazi u analizu pojma vrline u etickom
287

FIZIKA VII

FIZIKA VII

15

20
246b

10

15

ci, a ni vrlina ni porok nisu podrugojacavanje; vrlina je

neka dovrenost (naime, za neto se kae da je dovreno
kad zadobije vlastitu vrlinu - jer tada je ponajvie I u
skladu sa Isopstvenoml prirodom - kao to je krug dovren kad je u najvecoj meri krug, tj. kad je najbolji), a
porok je propadanje i kvarenje toga. Kao to dovrenje
kuce ne nazivamo podrugojacenjem (besmisleno je ako
su krunite i crep podrugojacavanje, odnosno ako se kuca
kojoj se postavlja krunite ili crep podrugojacava a I ne'
dovrava), isto tako cinimo i kod I vrlina i kod poroka te
kod onog to ih poseduje ili zadobija: vrline su dovrenja,
a poroci su kvarenja, tako da nisu podrugojacavanja.
Takode, kaemo da su sve vrline u tom nekako-biti-uodnosu-prema-necemu lEv 'te!) npo~ mOl; ~xetv/. Vrline tela, kao na primer zdravlje I i dobro stanje, postavljamo u meavinu ili u srazmeru toplog i hladnog,
bilo u njihovom unutranjem medusobnom odnosu ili u
odnosu prema oklini /'to n:eptExovl. Slicno je i sa lepotom, snagom, te sa svim ostalim vrlinama i porocima.
Svaka od njih je to nekako-biti-u-odnosu-prema-necemu,
tj. svaka dobro ili loe ustrojava 10t'1:t ihptl to to je poseduje prema njegovim osobenim trpnjama. I A osobene
trpnje su one usled kojih je necemu prirodeno da postaje
ili da propada. Poto ni to prema-necemu nije podrugojacavanje, tj. poto kod toga ne postoji ni podrugojacavanje, ni postajanje, niti uopte ikakva promena,
jasno je da ni stanje ni gubitak ili zadobijanje stanja nisu
podrugojacavanje; no oni verovatno postaju i I propadaju
nuno ukoliko se neto podrugojacava, kao to se dogada
i sa oblikom i sa oblicjem ukoliko se podrugojacava toplo, hladno, suvo, ili vlano, ili ono u cemu se ovi kao u
prvom nalaze. Svaki porok i svaka vrlina odnose se na to
usled cegaje tome to ih poseduje prirodeno da se podru-

247a

10

"et

smislu; ali i to to ona uopte pronalazi svoje mesto u filozofiji prirode vie je od potrebnog.

288

20

15

247b

10

~ojacava.
I osetljivim,Vrlina
aporok
ga osetljivim
cini ili neosetljivim,
ili, nasuprot,ilineosetljivim.
tako i tako
Slicno I stvar stoji i sa duevnim stanjima i sposobnostima jer i one su to nekako-biti-u-odnosu-premanecemu. Vrline su dovrenja, a poroci kvarenja. Takode,
vrlina dobro usmerava u odnosu na osobene trpnje, a
porok loe. Dakle, ni oni ne mogu biti I podrugojacavanja; to nisu ni gubljenje ili zadobijanje tih Istanja!.
No nuno je da ona nastaju onda kad se podrugojacava
deo koji opaa, a on ce se podrugojacavati usled onog to
je opaajno; jer sva eticka vrlina odnosi se na telesne
uitke ili bolove, a ovi su ili u delanju I'tTI n:pci~et/, ili u
secanju, ili u nadi. I Oni koji su u delanju postoje na osnovu opaanja, tako da ih u pokret stavlja neto opaajno;
a oni koji su u secanju ili u nadi poticu od ovog, jer covek
uiva secajuci se onog to je doiveo ili nadajuci se onom
to tek treba da bude. Nuno je dakle da svaki takav
uitak nastaje usled tog opaajnog. A poto onda kad nastaju I uitak i bol nastaje i porok, ili vrlina (jer oni se
odnose na to), a uici i boli su podrugojacavanja tog
opaajuceg, jasno je da se vrline i poroci gube ili zadobijaju kad se neto podrugojacava. Njihov postanak pracen
je podrugojacavanjem, ali oni san1i nisu podrugojacavanja.
Ni stanja umnog dela Iduel nisu podrugojacavanja,
niti postoji njihov nastanak. Spoznajni Ideo duel vie od
svega smatran10 necim to je u tom nekako-biti-u-odnosu-prema-necemu. Jasno je da Ita stanja! nemaju postanak. To to je po mogucnosti spoznajuce IEmcr't~J.1ovl ne
postaje I spoznajuce zato to se nekako pokrenulo vec zato to postoji neto drugo. Kad postoji neto to je deo,
tada nekako na osnovu tog to je deo dolazimo do spoznaje opteg. Ali nema postanka te upotrebe i te delotvornosti, osim ako se veruje da i videnje i dodir imaju
postanak, jer ta upotreba i ta delotvornost slicni su ovima.
I Pocetno zadobijanje znanja nije postanak ni podrugo289

FIZIKA VII

15

248a

10

15

FIZIKA VII

jacavanje, jer kaemo da razum l't~v 01.avOlavl spoznaje

i misli time to se smirio i zaustavio Icr't~va1.P, a u mirovanju nema postanka jer uopte nema nikakve promene, kao to je i ranije recenol8. Kao to kad neko prede
iz opijenosti, sna ili iz bolesti, u tome suprotno, I ne kaemo da je iznova postao onaj koji zna (iako se pre toga
nije mogao sluiti svojim znanjem), tako ni kad neko tu
sposobnost zadobija prvi put le~ apx~c;I. Kad se dua
smiruje iz prirodne zbrke i nereda tada postaje neto razborito i spoznajuce. Upravo zato deea ne mogu ni razumevati ni prosudivati I kao stariji. Kod njih su snani ta
zbrka i to kretanje. U necemu se ona sreduju usled utieaja
same prirode, a u necemu usled utieaja drugih; a u oba
slucaja to prati i podrugojacavanje
neceg u njihovim
telima, isto kao I i kod budnosti i delotvornosti, kad se
neko otrezni ili probudi. Na osnovu tog to je receno
la'A'Ajasno je da se podrugojacavanje
i podrugojacenje
oicoO"1.~1 zbivaju u tom to je opaajno, tj. u delu due koji
opaa i ni u cemu drugom, osim priluceno.
4 Moglo19 bi se postaviti pitanje da lije svako kretanje
uporedivo sa svakim ili nije. Ako je svako kretanje uporedivo, i ako je jednake brzine ono to se za isto vreme
krece preko istog Irastojanja/, tada ce neka kruna /linija!
biti jednaka pravoj i, svakako, dua ili kraca. Takode, isto
ce biti podrugojacenje
i neko premetanje, ukoliko se za
isto vreme jedno podrugojaciloa
drugo I premestilo. Ali
to je nemoguce! Da li su onda kretanja jednake brzine
kad se za isto vreme prelazi isto Irastojanje/, a svojstvo
nije jednako duini, tako da podrugojacavanje
nije jedna-

ko premetanju, niti je manje, te nije svako kretanje uporedivo Isa svakim/?

20

25
248b

a ili kracaA 1 od
vremenu
neto
prave,
prelazi
tako Bdaaneto
moe G,
biti tada
i jednaka.
bi B bilo
Akove-u
ce od G. Tako smo naime odredili to "bre". I ako za krace vreme prelazi isto Irastojanje/, opet je bre. Prema tome postojace neki deo Ivremena! A u kome ce B preci isti
Ideol kruga kao i to Irastojanjel G u eelom Ivremenul A.

10

''Zi

17 Platon u "Kratilu" daje dva tumacenja termina En;t0't~J.lT]. U prvom

/v.Plat.Crat.4l2a/ povezuje ga sa tn;ecrOOt (slediti, pratiti), to nema osnova, a drugo je ovo koje i Aristotel prihvata; Platon takode misli da je
ovo drugo tumacenje verovatnije /v.ib.437a/. Redak slucaj tacne "etimologije": znanje bi onda bilo stajanje u necemu, mirovanje u tome to se zna.
18 V.ib.225bI5.
19 V.d.n.,st.300.
290

ta ce slediti u slucaju kruga i prave /linije/? Besmisleno bi bilo da su ta /kretanja! uporediva ako nije I slicno kretanje ovog po krugu i ovog po pravoj liniji vec je
neposredno nuno da bude ili bre ili sporije, kao to je to
kod kretanja nadole ili nagore. Za na dokaz nema nikakve vanosti ako se ustvrdi da je neposredno nuno da kretanje bude bre ili sporije jer kruna /linija! moe biti du-

~.,

Ako su medutim, to uporediva kretanja, tada sledi da to

to smo upravo rekli~ ,...daje prava jednaka krugu. Ali Ite
linijel nisu uporedive, tako da to nisu ni kretanja; sva ona
koja nisu saimena nisu uporediva. Zato, na primer, nema
uporedivosti
u tome da je "otrija" pisaljka, vino, ili
najvii ton? Nema uporedivosti
zato to je to neto
istoimeno IO\lwvUj.taI. Najvii ton uporediv je s onim koji
je odmah do njega I zato to to "otro" znaci isto kod
oba. Da li onda to "brzo" nije isto ovde i tamo 21, a jo manje kod podrugojacavanja
i premetanja?

20 V.ib.248a25.
21 U prethodnom pasusu aporija uporedivosti obuhvata la je ejdetski razlicita kretanja. Ovde se ona zaotrava na kretanjima iste vrste. Da li je brzina krunog kretanja uporediva sa brzinom pravolinijskog? Prava i krug
mogu biti jednaki po duini ali ne i po obliku: kretanja po njima su onda
razlicita, ali onda je i brzina homonimna u oba slucaja, "ovde i tamo".
Aristotelova poenta moe se braniti razlikovanjem ugaone brzine kod krunog kretanja i trenutne brzine kod pravolinijskog kretanja (v=const.;no,
posebno se moe braniti kod ubrzanog krunog kretanja). Detekcija i
izbegavanje homonimije otvaraju prostor razlicitosti u samim fenomenima a time i same fenomene. Da definicija brzine preko odnosa rastojanja i vremena predstavlja samo grubi okvir - ma koliko da je on tehnicki
291

FIZIKA VII

FIZIKA VII

Ili moda, prvo, nije istina to da nije uporedivo ono

to nije istoimeno? Jer, to "mnogo" znaci isto kod vode i
kod vazduha, a oni nisu uporedivi. Ako to i nije Itacno/,
sigurno bar to "dvostruko" I znaci isto (jer ono je odnos
dva prema jedan), mada oni nisu uporedivi. Ili moda i
ovde vai isti razlog? Naime, i to "mnogo" je istoimeno.
No kod necega su i odredbe 1'A(yyml istoimene, na primer
kad se kae da je "vie" toliko i jo, jer to "toliko" je neto razlicito. I to "isto" je istoimeno; pa i "jedno", ako je
ovo tacno, neposredno je istoimeno. I A ako je ono, tada
je i "dva". Jer zato je neto uporedivo a drugo nije, ako
je to neka jedinstvena priroda?
Da li je to zato to se razlikuje ono to je prvo
sposobno da primi? Konj i pas uporedivi su s obzirom na
to koji je belji (jer ono u cemu je to kao u prvom, povrina, jest neto isto), a isto je tako i s obzirom na velicinu;
ali voda i glas22 nisu luporedivi/, jer tu je lodredbal u
necemu razlicitom. I Jasno je da se na taj nacin sve moe
uciniti jednim I't.v TCmet vi, te reci da I da je svako u necemu drugom: poistovetice se jednako, slatko i belo, no
svako od njih ce biti u drugom. Pored toga, to to je spo-

15

20

25
249a

operativan;jer, najzad, operativanje upravo usled svoje "grubosti" - to je

i Aristotelovo miljenje, jer ona kao takva prepokriva razlike i jeste
homonimijska. Simplikije izvanredno primecuje da se u ovom
Aristotelovom aporijskom pristupu brzina stavlja u fimkciju oblika putanje: n:apa 'toU imoKetllEvO"U 01lA.ovo'tt 't~v ota<l>opclv A.alll3aVetV, v.
Simp1.1084.1-2.
22 Voda i glas mogu biti "beli", ali to "belo" ima razlicito znacenje kod
jednog i drugog: vodaje "bela"ukolikoje bistra i prozirna, a glas ukoliko
je jasan /v.Top.106a25/."Belo"je tu homonimnoupotrebljeno;pre moda
metonimijski ili metaforicki, kao i "otro" kod zvuka i kod maca "Na taj
nacin" /oIYtw, v.b25/, tj. ako se dopusti slobodna igra homonimija, ako se
misli da "otro" znaci isto cemu god da se pridaje. Medutim, nema kretanja bez brzine, tako da brzina nije prilucena odredba kretanja; takode,
svako kretanje je u vremenu i meri se vremenom, tako da izgleda da je
prenaglaenaAristotelovabojazan da se i ovde ne uvuce neprimecenahomOmml]a..
292

10

15

20

25

sobno da prima nije bilo ta i ne prima ono bilo ta vec je

to prvo to prima neto jedno i prima neto jedno.
No da li to to je uporedivo ne treba samo da ne bude
istoimeno vec i da se ne I razlikuje ni po tome ta je ni po
tome u cemu je? Na primer, mislim na to kako boja sadri
podelu: ona stoga nije uporediva na osnovu toga (na primer, koja od dve Istvaril je obojena u vecoj meri, ali ne
nekom odredenom bojom vec utoliko ukoliko je to boja),
vec na primer na osnovu belog. Isto je i kod kretanja: iste
brzine je ono to za isto vreme prelazi isto toliko Irastojanje/. Ako se sad jedan Ideol te duine podrugojacio, a
drugi za isto vreme I premestio, da li je onda ovo podrugojacavanje jednako s premetanjem, i da li ima istu brzinu? Ali, to je besmisleno! Razlog je u tome to postoje
vrste kretanja. Sledi da je prava Ilinija/ jednaka kru11oj,
ako ono to se premeta za isto vreme na istoj duini
mora biti jednake brzine. Da li je uzrok tome to to je
premetanje neki rod, ili to to je linija neki rod? I Vreme
je istovetno, a ako je po vrsti razlicito Ito-ta i to u-cemu/,
tada se i /kretanjal razlikuju po vrsti. Jer premetanje ima
vrste ukoliko vrste ima ono u cemu se kretanje odvija
(nekad to zavisi i od onog cime se neto krece: na primer,
ako su to noge, to je hodanje, a ako su krila letenje. Ili to
moda nije tako vec se premetanje razlikuje po
oblicjima?) Dakle iste brzine su one stvari koje se za isto
vreme krecu preko iste velicine; I a ono to je istovetno i
po vrsti bez razlike, to je i po kretanju bez razlike. To treba ispitati: u cemu je razlika kretanja? Ovo izlaganje
pokazuje da taj rod23 nije neto jedinstveno vec da pored
toga ostaje skriveno mnotvo; a od onog to je istoimeno
neto je veoma udaljeno medusobno, drugo sadri neku
slicnost, a trece je blizu bilo po rodu ili I po srazmeri
lava'ACf'(iqJ i to upravo zato ne izgleda istoimeno. Kada
je dakle vrsta razlicita? Da li onda kad je ista u drugom,
ili kad je razlicita u razlicitom? ta je granica !6poc;,/?Da

23 V.d.n.,st.30I.

293

FIZIKA VII

30
249b

10

li je ona u tome na osnovu cega prosudujemo da su belo i

slatko istovetni, ili da su razliciti zato to se svako u necemu drugom pojavljuje ili zato to su u potpunosti neistovetni?
to se tice podrugojacavanji4,
kako jedno moe biti
iste I brzine kao drugo? Ako je ozdravljenje neko podrugojacavanje, a neko moe ozdraviti brzo, drugi sporo, a
neki opet zajedno, tada I podrugojacavanje mora biti iste
brzine. Ali, ta se podrugojacilo? Ovde se ne moe govoriti o jednakom; kao to kod kolicine postoji jednakost,
tako ovde postoji slicnost. No uzmimo daje jednake brzine promena necega u isto za isto vreme. I Da li treba porediti to u cemu je svojstvo Ina1}or:,/, ili samo svojstvo?
Ovde, buduci da je zdravlje navodno isto, moe se prihvatiti to da ono ne postoji ni manje ni vie nego slicno. A
ako je to svojstvo razlicito, kao to se podrugojacava ono
to beli i ono to ozdravlja, tada u tome nema niceg
istovetnog, jednakog ili slicnog utoliko ukoliko se sada
I postavljaju vrste podrugojacavanja, te ono nije jedinstveno kao to to nisu ni premetanja25. Prema tome,
treba ustanoviti koliko ima vrsta podrugojacavanja i
koliko ima vrsta premetanja. Ako to to se krece, tj. to
to se krece po sebi a ne priluceno, jest neto po vrsti razlicito, tada se i kretanja moraju razlikovati po vrsti; ako
se pak to razlikuje po rodu, tada se i kretanja razlikuju po
rodu, a ako se po broju razlikuju, tada se i ono po broju

24 Ono to je iste brzine prelazi isto, rastojanje za isto vreme. Medutim,

ono to se podrugojacava ne prelazi nikakvo rastojanje: dakle, brzina podrugojacavanja nije isto to i brzina prostornog kretanja. Takode, to isto
/tO toov, jednako/ postoji kod kvantiteta a ne kod kvaliteta; kod kvaliteta
postoji slicnost
25 Medusobno se mogu porediti pojedinacna kretanja istog tipa, na pr.
ozdravljivanje sa ozdravljivanjem, a ne sa beljenjem; dakle, ona koja su
po rodu i po vrsti ista a "po broju" razlicita. Zato se uostalom pravolinijsko i kruno kretanje ne mogu porediti, jer kod njih putanja kretanja odlucuje o identitetu kretanja.
294

FIZIKA VII

15

20

25

30

250a

razlikuje. Najzad, I da li treba obracati panju na svojstvo,

na to da li je ono isto ili slicno ako su podrugojacavanja
iste brzine, ili treba obracati panju na to to se
podrugojacava, na primer na to da li je kod ove Istvaril
toliko obeljeno a kod ove ovoliko? Ili moda na oba, te je
podrugojacavanje isto ili nije isto, a jednako je i nejednako ako je ono lto se podrugojacava! jednako ili nejednako? Isto treba razmotriti i kod postajanja i I propadanja.
Na koji nacin je postajanje jednake brzine? Ako za jednako vreme Ipostajel neto istovetno i nedeljivo, kao covek
ili ivotinja26; bre je ako za isto vreme postane neto razlicito (jer ovde nemamo neke dve Istvaril u kojima je drugost, kao Itamol neslicnost), ili ako je bivstvo broj, a broj
je manji ili veci mada je jednovstan. Ovde je bezimeno to
I zajednicko, tj. to to pripada oboma, kao to Inasuprot/
svojstvo koje je jace ili nadmauje jest "vie", a kolicina
"veca".
5 Buduci da to to pokrece pokrece neto uvek u
necemu i do necega (kaem u-necemu zato to je u vremenu, a do-necega zato to duina ima odredenu velicinu,
jer to to pokrece uvek istovremeno pokrece i dovrilo je
pokretanje I tako da uvek mora postojati neka odredena
Iduinal po kojoj se kretalo i neka po kojoj Ise krece/),
ako je A to to pokrece, B to to je pokretano, G duina
po kojoj se kretalo, I a D vreme u kome se kretalo, tada
ce za isto vreme ista moc louvcq ..nr:,/, moC A, pokretati
polovinu tog B preko duine dvostruko vece od G, a preko tog G za polovinu vremena D. Na taj nacin ce postojati srazmera. A ako ista moc pokrece to I isto za ovo
vreme preko ovolike duine, i preko polovine za polovinu
Ivremena/, tada ce i snaga /t0xur:,1 upola slabija pokretati
pola lod toga! preko iste duine za isto vreme. Na primer,
neka E bude moc upola slabija od A, a neka Z bude pola
od B: oni se medusobno slicno odnose, tj. snaga je srazmema teini, tako da ce love dve silel pokretati Ita dva

26 V.d.n.,st.301.
295

FIZIKA VII

FIZIKA VII

10

15

20

25

tela! za isto vreme i na istom Irastojanju/. Ako I to E

pokrece to Z preko G u vremenu D, tada nije nun027 da
za isto vreme to E pokrece dvostruko vecu Iteinul od Z
preko polovine duine G. Ako pak, A pokrece to B za
vreme D preko duine kolika je duina G, tada polovina
od tog A, tj. E, nece pokretati to B za isto vreme D, ani
za neki deo vremena D preko nekog dela duine G koji je
u istom odnosu prema I celoj duini G kao A prema E;
.uopte, moglo bi se dogoditi da nikako ne pokrece. Jer
ako je citava ta sila pokretala neto preko tolikog rastojanja, to ne znaci da ce polovina lod njel pokretati preko
tolikog i tolikog rastojanja ili za toliko i toliko vreme, jer
jedan jedini covek28 mogao bi pokrenuti brod ukoliko se
snaga svih ovih koji vuku brod deli na njihov broj i po
duini na kojoj su ga svi oni pokrenuli. Zato I nije istinit
Zenonov dokaz da ce bilo koji deo prosa proizvesti buku,
jer nita ne sprecava da taj deo ni za koje vreme ne
pokrene onaj vazduh koji je pokrenuo citav dak prosa29
u padu. Sam od sebe on ne pokrece cak ni toliki deo
vazduha koliki bi pokrenuo u okviru celine. Jer on u toj
celini, osim po mogucnosti, ne I predstavlja nita. No,
ako postoje dva pokretaca i ako svaki od njih pokrece toliku Iteinul za odredeno vreme preko odredenog Irastojanja!, tada ce i njihove sloene moci pokretati spoj tih

27 To nije nuno, jer moguce je da to E uopte ne moe da pokrene dvostruko tee telo. Stav koji nosi ovaj niz analogija izmedu sile i teine je da
sila koja moe da pokrene neko A moe da pokrene i neko Aln (jer ono
to moe toliko moe i manje od toga). Ali obratno ne vai (~. ne mora da
vai).
28 Tj. jedan jedini covek bi oRda mogao povuci brod na rastojanju koje je
proporcionalno odnosu izmedu njegove sile vucenja i sile svih zajedno:
ako je dvadeset ljudi povuklo brod sto metara on sam bi ga povukao pet
metara. To svakako nije nuno, jer moguce da vec deset njih ne bi moglo
ni da pomeri brod.
29 Paradoks koji je Zenon postavio Protagori (v.Simpl.ll 08.12-28). "Medimno" je, kao mera za zapreminu, po prilici isto to i "dak" jer hvata
52,5 lit.
296

30

250b

teina preko isto duine za isto vreme, jer to je srazmerno.

Da li je tako i u slucaju podrugojacavanja i rasta?
Neto povecava, drugo je povecavano, i za I odredeno
vreme i do odredene kolicine jedno povecava a drugo je
povecavano. Isto je s tim to podrugojacava i s onim to
podrugojacava: podrugojacava se neto, ili neka kolicina
I u smislu veceg i manjeg, i u ogranicenom vremenu, za
dvostruko due vreme dvostruko vie, i dvostruko vie za
dvostruko due vreme, i polovina za upola manje vreme
(ili: za upola manje vreme polovina), ili dvostruko vie za
isto vreme. No ako to to podrugojacava ili povecava za
ovo vreme toliko i toliko povecava I ili podrugojacava
Ineto/, nije nuno da polovinu Ipodrugojaci ili poveca!
za pola tog vremena, ili za pola vremena polovinu, vec je
moguce da nita ne podrugojaci ili poveca, isto kao i kod
teine.

297

FIZIKA VII (dodatnenapomene)

Dodatne napomene

1 Tekst Phys.VII sacuvan je u dve verzije cijaje razlika u razlicitoj

stilizaciji i u ponekom izrazu (uglavnom u prva tri paragrafa), i to
je situacija koju ispred sebe imaju i stari komentatori. Verovatno je
ovaj tekst i nastao kao rana skica za Phys. VlII, a da su ga Aristotelovi sledbenici postavili ispred posednje knjige "Fizike" kao neku vrstu uvoda. Ovde je prevedeno po verziji koju utvrduje D.Ross
(sledeci u tome Bekkera i Prantla) a koja je i ona za koju se odlucuju Simplikije i Filopon. Tema Phys. VII data je u prvoj recenici:
svako kretanje mora imati uzrok. Za ono to se krece protiv prirode
ili prinudno to je ocigledno, a ono to se krece prirodno naizgled u
samom sebi ima nacelo kretanja - jer to "nacelo kretanja" i jeste
qn)CH~ za Aristotela - i to kretanje predstavlja problem: svako kretanje je uzrokovano, ali u cemu je onda uzrok tog naizgled slobodnog kretanja (uzrok slobodnog pada na primer ili uzrok kretanja
nebeskih tela), jer i ono po principu univerzalnosti vaenja kauzaliteta mora imati uzrok. No, iako je time odredena tema Phys.VII
ona se ne razvija dalje od nacrta, a diskusija se rasplinjava u vrstama (neslobodnog) kretanja, u teoriji podrugojacavanja i na problemu poredenja razlicitih kretanja. Zato ovu knjigu pre treba citati
kao dodatak (ili kao niz napomena) za Phys.VlII, a ne kao sanlOstalnu raspravu.
3 Paradoksalna poenta ovog argumenta nije jasno istaknuta.
Aristotel posmatra takozvano slobodno kretanje, "prirodno" kretanje za razliku od kretanja pod prisilom kod koga je ocigledno daje
to to se krece pokretano od strane drugog (guranje, vucenje, kotrljanje, podizanje necega polugom, i td.). Prirodno kretanje takode
ima uzrok, jer slobodno kretanje nije razlicito od prisilnog kretanja
po tome to jedno nema uzrok a drugo ga ima vec po tome to je
ovde uzrok unutra a tamd spolja; ali on je samo naizgled unutra
(v.Simp1.l037.I8-19: eni oE 'rOV &JlCovznoq e~eamoo Kal. /J.~
~~CI)t}ev). Ali to da uzrok naizgled jest unutra i jeste "priroda" kao
298

FIZIKA VII (dodatnenapomene)

nacelo kretanja. Neki deo celine (kauzainog niza) koja je u pokretu
mora pokretati a drugi mora biti pokretan. Ali za taj deo koji
pokrece opet vai isto, jer ukoliko se on kad pokrece i sam krece
mora on biti deljiv, i tako ad infinitum: sve to je pokretano mora
biti pokretano od strane drugog (pa cak i ako je "samopokretano").
U onom to je deljivo, a takvo je sve to se krece, ne moe se doci
do dela koji bi pokretao druge a sam bio nepokretan. Dakle, pokretac mora biti bez delova i nedeljiv e da bi bio nepokretan.
Uzrok slobodnog kretanja - koje jasno samim tim to mora imati
uzrok nije spontano i slucajno - mora biti van toga to se krece.
Konacni uzrok kretanja ne moe biti deo kauzalnog niza, i u tome
je paradoksalnost ovog Aristotelovog argumenta. Njegova teorija
kontinuuma nuno dovodi do celine kauzalnog sklopa, a onda prvi
uzrok vie ne moe pripadati tom sklopu vec ga mora postaviti u
celini. Jasno je po sebi da je ovim zahvatom doveden u pitanje sam
pojam "prirode" kao unutranjeg kauzaliteta, kao "lekara koji leci
sebe". Uzrok slobodnog kretanja, pa onda i kretanja kao takvog, ne
moe biti "priroda". Ali ta je onda <l>u(Jt~ako joj se "oduzme sve
to ima"?
4 Aristotel dokazuje da postoji neto to pokrece, te da se ne ide u
beskraj. Dokaz je reductio ad absurdum, i osniva se na dvosmislenosti grckog &/J.a koje znaci i "zajedno" (u istom prvom prostoru) i "istovremeno". No smisao ovog dokaza je u tome da pocetak
kretanja ne moe biti u vremenu, odnosno da ono to zapocinje
kretanje ne moe biti ukljuceno u vremenski niz. Ako je to Aneto
u pokretu od cega pocinjemo i to je sada, onda uzrok tog A, neko
B, takode mora biti u kretanju Ger inace ni A ne bi bilo); a ako je B
u kretanju, tada je i G, jer svako kretanje ima uzrok, i td. To sledi iz
prethodnog argumenta, odnosno iz neprekidnosti tog to se krece
(celine kauzalnog niza). Dakle postojalo bi istovremeno kretanje
beskonacno mnogo toga zaeto u svojoj krajnjoj "posledici", tj. u
kretanju tog sadanjeg. Jer ako je beskonacno, tada bi do sadanjeg
trenutka vremena protekla beskonacnost koja bi po pretpostavci
bila sabrana i "sacuvana" u sadanjem kretanju. No, protekla beskonacnost nije beskonacnost, tj. kad bi ona bila takva dolo bi se
do svodenja na nemoguce, jer postojalo bi bezgranicno kretanje u
ogranicenom vremenu. Ali, ovaj argument nije tacan ni kao reduc299

FIZIKA VII (dodatnenapomene)

tio ad absurdum,jer nita ne sprecava da se beskonacno mnogo (ali

razlicitih stvari) krece istovremeno/zajedno u ogranicenom vremenu /v.b58-59/. Argument bi dobio na teini samo pod pretpostavkom postojanja nekog identicnog beskonacnog kretanja necega
identicnog, dakle brojno identicnog beskonacnog kretanja, a takvo
nije moguce. I kretanje Neba je identicno "samo" po vrsti /etOet/.
Na slicnom paradoksu navodno aktualno protekle beskonacnosti _
jer da je beskonacnost sada aktualno protekla, ako svet nema pocetak u vremenu - osniva i Filopon svoju kritiku Aristotelove teorije
vecnosti sveta.
19 Ceo ovaj 4 o uporedivosti kretanja sastavljen je iz pitanja i odgovora u ritmu "toka svesti". Kao da vidimo Aristotela dok sam za
sebe razmatra virtualna pitanja i moguce odgovore. Za Aristotelaje
brzina cvrsto povezana s ejdetskom prirodom kretanja: pitanje je
dakle da li se u istom smislu, a ne homonimno, moe govoriti o brzini kod razlicitih oblika kretanja, ili su i te brzine po odredenju
razlicite te najzad imaju samo ime zajednicko. Jer neto se brzo zagrejava (kao metal, na primer) u odnosu na neto to se sporo
zagrejava - i to su uporediva kretanja i brzine - no da li se neto bre zagrejava nego to drugo rotira? Nije li tu i "brzina" homonimna
kao to je "kretanje" homonimno? Ali vreme je konstanta svakog
kretanja, pa onda nije ocito u cemu je aporija "uporedivosti"- ili
moda nije konstanta, ako je vec "brzina" homonimna, i eto jo
jedne aporije, i to moda najtee (jer, moda svako ejdetski razlicito kretanje "ima" svoje vreme). Brzina podrugojacavanja ne
moe se izraziti u terminima rastojanja i vremena, tako da je ocigledno homonimna u odnosu na brzinu prostornog premetanja.
Ali, ta je onda sa brzinom rasta ili postajanja? Svako kretanje ima
brzinu, jer brzina je samo kretanje u svojoj delotvornosti, no onda
kretanje ostavlja svoj ejdetski pecat na brzini. Simplikije rezimira
ovu aporeticnu situaciju ostavlj~uci je otvorenom: "ne postoji neka
zajednicka mera za sva kretanja" - ali ta je onda sa vremenom kao
merom svakog kretanja? - "vec su uporediva medusobno samo ejdetski ista kretanja", v.Simp1.1082.18-19: OU yap ec:T'ttrcacrwv
KOtvov1t ~E1pov aA.A. (sc.cru~/3A.Tl'tai)ai 6l-toetoet~ ~ovov aA.A.~A.at~.
300

FIZIKA VII (dodatnenapomene)

23 Od homonimije nije potedeno ni "kretanje", ali sama "homonimija" je neto vieznacno, moda cak i homonimiCno. "Rod" kretanja i njegove vrste /e\oT]lpre prikrivaju jedno originarno mnotvo
tipova i oblika kretanja nego to predstavljaju cvrstu strukturu u
koju se moe uklopiti svako kretanje. Aristotelov pojam podrugojacavanja je svakako dobar primer nacina na koji on izlazi na
kraj sa homonimijom: irok pojam podrugojacavanja on suava do
granice tehnickog termina (to i jeste metodski smisao definicije).
Istovremeno, jedinstvo roda (tj. pojma kretanja) ako vec ne moe
biti izgradeno po obrascu formalne definicije, jer i Aristotelovo odredenje kretanja je pre opis limoypa<pTlInego definicija, moe se
traiti u okvirima "homonimije" (jer ni ono, kao ni "bice" ili "jedno" nema vii rod; pre bi se moglo reci daje ono jedan od najviih
rodova za Aristotela). Ovde je Aristotelu "homonimno" sve to nije
evidentno sinonimno - to je, pored drugih, pouzdan znak za relativno rano datiranje Phys.VII - ali on ipak i ovde daje osnovnu i za
njega rukovodecu strukturu homonimije: od ciste homonimije kod
koje je samo "ime z~ednicko" pa do onog to je blizu /e'Y'Yu~,
v.b24/ jedno drugom bilo po rodu (rodovna slicnost) ili po analogiji, a to vec izlazi iz homonimije. Jedinstvo pojma, kad su u pitanju najvii pojmovi ontologije prirode (ali i ontologije uopte), izgradeno je po Aristotelovom miljenju na osnovu analogije, tj. ti
pojmovi su funkcije i upravo zato ne mogu biti hipostazirani.
"Blizu po rodu" je ono o cemu se "govori u odnosu na neto jedinstveno i na osnovu neceg jedinstvenog" /1a <j>' evoc; Kal n:pOC;EV
A.eyo~eva, v .simpl.l 096.1 0-28/, cime se zapravo afirmie po/isemija kao jedini izlaz iz homonimijske prirode jezika.
26 Dakle, ako postane neto to pripada nedeljivoj vrsti /10 6.10~ov/ a ne ukoliko to pripada (kao to pripada) i nekom rodu (rodu
ivotinja); neto postaje bre od necega opet u okviru nedeljive
vrste.
Ceo ovaj tekst o brzini postajanja pun je nejasnoca i nedorecenosti. Kljucni stavovi su istovremeno i najmanje jasni. To da je
"bivstvo" /ouma/ broj tumaci se uglavnom kao usputno oslanjanje
na pitagorejsku teoriju, jer cim neko spomene "broj" u neubicajenom kontekstu (valjda mimo sabiranja i oduzimanja) to je za filo301

FIZIKA VII (dodatne napomene)

loke glave dokaz uticaja pitagorejaca (tako W.Jaeger i D.Ross), a

kako to ide bez uobicajene Aristotelove kritike pitagorejaca (kao
inace, na pr. u Metaph.985b23sqq, 1080bI6-17, et al.) onda ona
ovde "razumljivo" izostaje zato to se Aristotel jo nije oslobodio
svoje filozofske prolosti, odnosno jo uvek je u platonisticko-pitagorejskom istocnom grehu. Simplikije takvo tumacenje (bez ove
licne drame Aristotelove intelektualne biografije) navodi kao moguce, te misli da Aristotel po potrebi koristi uvide prethodnika bez
dogmatskih predrasuda, ali daje i alternativno po kome je ovde zapravo rec o ogranicenom broju elemenata i delova (tkiva i organa)
koji ucestvuju u konstituciji nekog odredenog dOVfenogbivstva
(nekog prirodnog tela), v.Simpl.l102.18-23. No i ovo alternativno
tumacenje bi na kraju opet bila neka "pitagorejska" formula po kojoj bi svakom telu odgovarao neki broj (kao to ljudski skelet ima
svoj broj, te ono to ima 18 ili 376 kostiju nije covek); ali, to najzad znaci da bi broj (veci ili manji) zdruenih elemenata u nastajanju odredivao i "brzinu" nastajanja, slicno rastojanju kod kretanja u prostoru, jer trebalo bi u postajanju preci (ostvariti) ba taj
broj, kao to i biva. Rec koja ovde po Aristotelu "nedostaje" trebalo
bi da bude analogna "nejednakom" (kod brzine premetanja) ili
"neslicnom" (kod podrugojacavanja); to ne moe biti "razlicito" /'to
~'tepov/, jer i nejednako i neslicno je neto razlicito/drugo, tako da
je to razlicito neto opte. Aporijski pristup Aristotelu ovde dozvoljava da se na postavljena pitanja ne odgovori. Prostorna kretanja
porede se na osnovu rastojanja ("vece"), podrugojacavanja intenzitetom ("vie"); kako se porede procesi'postajanja?

302

FIZIKA VIlI

FIZIKA VIlI

15

20

25

1 Da li je kretanje jednom nastalo poto ga ranije nije

bilo, te da li ponovo nestaje tako da se vie nita ne krece,
ili ono uopte nije ni postalo niti nestaje vec je postojalo
uvek i uvek ce postojati, te je to ono besmrtno i neprekidno to pripada bicima kao neki ivot za sve ono to I postoji /(J,\)vEO"'twcn/ po prirodi? Svi oni koji trvde poneto o
prirodi kau da postoji kretanje, zato to se bave stvaranjem sveta te svi proucava ju postanak i propadanje
/njegovo/, a ovih ne moe biti ako nema kretanja. Oni koji tvrde da ima beskonacno mnogo svetova, te da jedni
postaju a I drugi nestaju, kau da je kretanje vecno (jer
nuno je da ta postajanja i propadanja budu pracena
kretanjem tih /svetova/); oni pak, po kojima je svet jedan,
bilo da je vecan ili da nije vecan, i za kretanje postavljaju
tome odgovarajucu pretpostavku. Ako je moguce da se
nekad nita ne krece, nuno je da se to zbiva na dva nacina: ili onako kako to tvrdi Anaksagora1 (naime, on
I kae da je Sve bilo zajedno i da je mirovalo za beskrajno vreme dok Um nije uneo kretanje i razdvojio), ili
onako kako to Empedokle misli, naime da se u delu /vremena! krece te da iznova miruje, da se krece onda kad
Ljubav stvara jedinstvo iz mnotva ili kad Mrnja stvara
mnotvo iz jedinstva, a da u meduvremenu miruje. On
veli2:

30
251a

1_",
i

"tako kadkad jedno iz mnotva nauci rasti,

a kadkad opet mnotvo izvire kad se jedno rastavlja,
tako nastaje a nema mu trajnog veka;
ali kako se oni stalno bez prestanka izmenjuju
vecno su nepokretni u krugu".
To "a kako se oni izmenjuju" treba shvatiti kao da on
kae "odavde I natamo". Valja razmotriti kako s tim stoji
stvar. To je korisno ne samo za uvidanje istine u ovom

1 V.Anaxag.Fr.B1; 13.
2 V.Empedoc.Fr.B 17.9-13,26.8-22.

305

FIZIKA VIII
naem istraivanju prirode vec i za ispitivanje l/le1'}ooovl
prvog nacela.
Zapocecemo prvo od onog to smo ranije razgranicili
10
u spisima o prirodi. Tvrdim03 naime da je kretanje I delotvomost tog to je pokretna ukoliko je pokretna. Onda je
nuno da postoje stvari lta rqxXY/lcx:tcxlkoje mogu da se
krecu odredenom Ivrstoml kretanja. I nezavisno od odredenja kretanja svako bi se sloio s tim da je nuno da se
krece ono to moe da se krece odredenim kretanjem, na
primer da se podrugojacava ono to je podrugajacivo, i da
15
se premeta Iona to moe menjati mesto, tako da pre
nego to neto gori mora to biti zapaljivo, a pre nego to
pali mora biti takvo da moe da zapali. Dakle, i za te Istvaril nuno je ili da jednom postanu ukoliko ne postoje, ili
da budu vecne. Ako je dakle sve to se krece postalo, tada
je nuno da pre te uzete Ipromenel postoji neka druga
20
promena ili kretanje na osnovu koje I je postalo to to
moe biti pokretano ili pokretati. No ako se uzme da bica
vecno postoje prethodno bez kretanja, to je izgleda vec
samo po sebi besmisleno la'J...cryovl ukoliko se zaustavimo
na tome, ali nuno je da se jo vie pokae takvim
ukoliko uznapredujemo.
Ako je neto pokretna a drugo
25
moe da pokrece, I i ako je nekad neto to to prvo pokrece a neto to to je pokretano, a nekad ne postoji nijedno lod togal vec Isvel miruje, tada je nuno da se to menja ranije. Tada postoji neki uzrok tog mirovanja, jer
mirovanje je lienost kretanja. Dakle, pre prve promene
postoji ranija promena. Neke stvari se krecu na Isamol
. jedan nacin a druge i suprotnim kretanjima, kao to vatra
30
zagrejava I ali ne hladi, dok postoji izgleda jedinstveno
znanje o suprotnostima. Izgleda da je i tamo neto slicno,
jer hladno zagrejava ukoliko se na neki nacin obme ili
udalji, kao to i znalac namemo grei kad se na obratan
251b nacin slui svojim I znanjem. No, ono to moe da stva-

3 V.d.n.,st.348 (na kraju Phys.VIII).

306

FIZIKA VIII
ra, trpi, ili pokrece, i drugo to moe da bude pokretano,
to ne moe to ciniti na svaki nacin vec samo u odredenom

10

15

20

medusobnom odnosu Iwo\ t:xovtcxl, odnosno ukoliko je

blisko jedno drugom. Kad se priblii, tada jedno pokrece
a drugo je pokretano, i to onda kada jedno postoji kao
ono to moe pokretati I a drugo kao ono to je pokretano. Dakle ako se nije vecno kretalo, tada je jasno da nije
bilo takvo da moe pokretati ili da se moe kretati vec se
jedno od ta dva moralo promeniti. To se dogada nuno
kod tog prema-necemu: na primer, ako ono to nije dvostruko sada jeste dvostruko, tada je nuno da se jedno od
njih menja ako to ne cine oba. Znaci, postojace promena
I koja prethodi prvoj.
Uz to, kako moe postojati ranije i kasnije a da ne
postoji vreme? Ili kako moe postojati vreme a da nema
kretanja? Ako je vreme zaista broj kretanja ili neko kretanje, tada je nuno da i kretanje bude vecno, ako je vreme vecno. Izgleda da svi imaju isto miljenje o I vremenu osim jednog. Tvrde da je ono nepostalo. Jer upravo time Demokrit4 dokazuje daje nemoguce daje sve postalo,
jer da je vreme nepostalo. Samo Platon5 Imisli da jel postalo: jer kae da je Nebo postalo, a za vreme da je zajedno s Nebom. Ako je nemoguce to da vreme I postoji bez
tog-sada, i ako se bez toga ne moe ni zamisliti Ivo-

4 Ovakav Demokritov argument nije poznat: atomi su vecni i vecno su u

kretanju, pa bi se odatle dalo zakljuciti i da je bezgranicno i vreme u kome
se njihovo kretanje odvija .
5 V.Plat.Tim.28b; 38b. Aristotel po pravilu postanak vremena (i Neba, jer
postali su zajedno) uPlatonovom "Timaju" tumaci doslovno (za ovakvo
njegovo tumacenje, v.De Caelo.280a280a28-32; ib.300bI6-18; Metaph.I07Ib37-1072a3). On zna takode i za drugacije tumacenje po kome bi postanak bio van vremena, i po kome i jeste van vremena, slicno kao kod
matematickih dokaza ali odbacuje ga na osnovu razloga koji nisu ubedljivi (Ksenokrat je na taj nacin branio Platonovu poziciju; Aristotel ovu
"odbranu" l/3mll}EW.I ocenjuje kao promaenu, v.De Caelo.279b32sqq:
"kao geometrijski dokaz (ili "crte" jer geometrijski dokaz se i izvodi preko crtea) u nastajanju", cUOn:Ep 'to OtaYP<Xlllla Yt YVOIlEVOV).

307

FIZIKA VIII

FIZIKA VIII

~crcx.tl - a to-sada je neka sredina te zajedno sadri poce-

25

30

252a

10

15

tak i kraj, pocetak buduceg vremena i kraj prolog - tada

je nuno da vreme bude vecno. Jer kraj vremena koje je
uzeto kao poslednje mora biti u nekom sada (nita se u
vremenu ne moe shvatiti I mimo tog-sada), tako da,
poto to-sadajeste i pocetak i kraj, nuno je da s obe njegove strane uvek postoji vreme. Ali ako postoji vreme,
tada je jasno da je nuno da i kretanje postoji, ukoliko je
vreme neko stanje Ina:{joc) kretanja6.
Isti dokaz vai i za nepropadljivost kretanja. Kao to
je kod postanka I kretanja sledilo to da postoji neka promena ranija od prve, tako i ovde postoji neka kasnija od
poslednje. Ono to se krece i ono pokretacko ne zaustavljaju se istovremeno, kao na primer ono to gori i ono to
moe goreti (jer neto moe goreti mada ne gori). Isto vai I i za ono to moe pokretati i to pokretacko. I to propadljivo mora propasti kad propadne, a to to ga unitava
opet kasnije Ipropada!, jer i propadanje je neka promena.
Ako je to nemoguce, tada je jasno to da je kretanje vecno
te da nije tacno da nekad postoji a nekad ne. I Takva
tvrdnja pre lici na neku izmiljotinu.
Slicno je i sa tvrdnjom da je tako prirodno i da to
treba smatrati nacelom, kao to bi to po prilici Empedokle7 rekao: Ljubav i Mrnja su u stvarima po nunosti
u smislu delimicnog upravljanja i pokretanja, a u meduvremenu miruju. I Verovatno je da bi isto tako tvrdili i
oni koji kao Anaksagora postavljaju jedinstveno nacelo.
Ali nita od tog to je prirodno, tj. od tog to postoji u
skladu s prirodom, nije neuredeno la'taK'tovl, jer priroda
je za sve uzrok reda. Bezgranicno nema nikakav odredeni
odnos 1'AC!yovlprema bezgranicnom, a svaki red jest neki
odnos i razlog. Mirovati beskonacno dugo pa se potom
jednom I pokrenuti, a da nema nikakve razlike zato se to

20

25

30

35
252b

J-':'

10
6 V.d.n.,st.348.
7 V.Empedoc.Fr.B30.

308

dogodilo pre sada8 nego ranije, te, s druge strane, ne posedovati nikakav red, ...to vie nije delo Itp'Yovl prirode.
To to je prirodno ili je prosto Itakvo i takvol, tj. nije cas
ovakvo a cas onakvo, ili to to nije prosto ima razlog.
Zato je bolje I kao Empedokle reci, i ako je ko god drugi
tvrdio da je tako, da Sve delom miruje i da se iznova
krece, jer neto takvo vec ima neki red. Ali nije dovoljno
to samo reci vec treba navesti i uzrok, nita ne pretpostavljati, niti osnovni stav la#co~al bez razloga postavljati; treba navesti ili na-vodenje ili I dokaz. Te pretpostavke nisu uzrok, niti je to bit Ljubavi i Mrnje: bit
Ljubavi je skupljanje, a Mrnje razdvajanje. Ako se pridoda to da su oni delom lev ~Epetl uzrok, tada treba reci
u kojim slucajevima je to tako, kao to postoji neto to
sakuplja ljude, Ljubav, a da neprijatelji bee I jedan od
drugog: zato to se tako pokazuje kod nekih Istvaril
pretpostavlja se da to postoji i u Celini. Neki razlog
zahteva i to to !Ljubav i Mrnja! deluju u istim vremenskim Irazmacima!. Uopte, ne znaci pravilno misliti ako
se veruje da je kao nacelo dovoljno to ako neto uvek jeste tako ili tako postaje, a na to Demokrit svodi prirodne
uzroke, I jer da je na taj nacin i ranije postajalo. On ne
zahteva I istraivanje nacela tog-uvek, zato to govori
tacno za neka /bica!; nije tacno da je tako u svakom slucaju. Trougao ima uvek uglove jednake sa dva prava, no
ipak postoji neki razlicit uzrok ove vecnosti; za nacela
medutim, ne postoji neki od njih razlicit uzrok I toga to
su vecna.
Toliko o tome: nije postojalo niti ce postojati neko
vreme kad nije postojalo ili nece postojati kretanje.
2 Nije teko opovrci suprotne Idokaze/. Na osnovu
sledeceg bi se moglo misliti kako je sasvim moguce da
kretanje postoji u nekom Ivremenul iako ga Iprethodnol
uopte nije bilo. Prvo, zato to nijedna promena I nije ve-

8 V.d.n.st.356.

309

FIZIKA VIlI

15

20

25

cna Svaka promena je po prirodi promena iz necega u

neto, tako da je nuno da suprotnosti u kojima se odvija
budu granica svake promene, te da se nita ne krece u
beskonacno. Nadalje, vidimo da je moguce da se neto
pokrene mada nije ni pokretano niti ima u sebi nekakvo
kretanje, kao kod neduevnih /bica! koja se nekad krecu
I mada im se ne krece nijedan deo a ni celine vec miruju;
a trebalo bi da se krecu ili uvek ili nikad ukoliko nije tacno to da kretanje postaje iako ne postoji /prethodno/. To
je ponajpre jasno u slucaju uduenih /bica/o Ponekad u nama nema nikakvog kretanja, no ipak se nekad pokreceno
iako mirujemo, tj. u nama I iz nas samih postaje pocetak
kretanja, cak i ako nas nita spolja ne pokrene. Nita
slicno ne opaamo kod neduevnih /bica! vec njih uvek
pokrece neto drugo spolja; ivo bice, kaemo, pokrece
samo sebe. Dakle, ako zaista sve nekad miruje, tada bi
kretanje moglo postati u tom to je nepokretno iz njega
samog ane spolja. Ako se I to moe dogoditi u ivom bicu, ta sprecava da se to zbiva i u Svemu? Jer ako se
dogada u tom malom svetu, tada se dogada i u velikom.
A ako se u Svetu dogada, tada se dogada i u bezgranicnom, ukoliko se to bezgranicno u celini moe kretati i mirovati.

FIZIKA VIlI

30

35

253a

10

15
9 Ovde se misli na neocekivana,naizgled spontana,kretanja koja svakako
imaju neki uzrok, ali taj nema ociglednost kinetickog uzroka (kao kad se
srui stub ili krov, kad popusti brana, kad neko drvo padne "samo od
sebe"). Kretanje ivotinja istice poentu ovog prigovora protiv tvrdnje da
kretanje nema pocetak, jer da se one pokrecu iako na to naizgled nisu
nicim podstaknute.A ako se to dogada u tom "malom svetu" zato ne bi
isto bilo moguce i u velikom (ova reminiscencijana Demokrita - v.Democr.Fr.B34,165- sledi po inerciji prethodnog paragrafa u kome je kritika
atomizmadominantnatema).

310

Od svega ovog to je receno tacno je to prvolO, to da

kretanje I ka suprotnostima nije vecno istovetno i brojcano jedno. To je sigurno tako ukoliko nije moguce da
kretanje neceg istovetnog i jedinstvenog bude vecno jedinstveno i istovetno. Mislim na primer na to da li je zvuk
jedne ice jedan te isti, ili je uvek razlicit, mada je ona u
slicnom stanju /6I-Loi(J)~ E.xooO"'Tl9 i krece se. I Bilo kako
da s tim stoji stvar ipak nita ne sprecava I da neko kretanje bude istovetno time to je neprekidno i vecno; to ce
biti jasno iz ovog to sledi. Nita nije besmisleno u tome
da se krece ono to se ne krece, bilo da nekad postoji to
to ga spolja pokrece, a nekad ne. Ali treba ispitati kako
to moe biti, mislim na to da se ista /stvar/ I na koju utice
isti pokretac cas krece a cas ne. Onaj koji to govori ne
pita se nita drugo do to zato neka bica uvek ne miruju, a
druga se krecu. Ponajpre bi trece /pitanje/ moglo izgledati
teko: mislim na to kako se kretanje javlja u necemu iako
ga ranije nije bilo, kao to se to dogada kod uduenih
/bica!. lana, kako izgleda, miruju pa posle toga hodaju
iako ih nita spolja nije pokrenulo. Ali, to je pogreno.
Vidimo da se u ivom bicu neki njegov prirodni deo /1;wv
O"uI.ul,u"C(J)v/ uvek krece; to ivo bice samo nije uzrok kretanja tog dela vec je to verovatno okolina 11:0n:eplExov/.
A ono samo, kaemo, ne pokrece sebe svakom vrstom
kretanja vec samo I prostornim kretanjem. Nita dakle ne
sprecava vec je to tavie sigurno nuno da okolina u telu

10 V.b9-12. Ne postoji kretanje koje je apsolutno la1tt..lSJr:j jedinstveno u

smislu ogranicenjakoje je Aristotel za identitetkretanja dao u Phys.V. To
bi moralo biti kretanje neceg "ovog od ovog u ovom ka ovom" - to je
ustvari apaena kretanje necega pojedinacnog sada i ovde - a takvo po
broju identicno i vecno kretanje nije moguce. Aristotel trai kretanje koje
iako ne moe ispuniti sve ove uslove moe im biti maksimalnoblizu, kretanje koje bi tom blizinom nalikovalona ovost lto 'toBel bivstva kolikoje
to kretanju uopte moguce: takvo je kruno kretanje Neba, jer ono je ponavljanje i vecno vracanje istog, i tako najblie numerickom identitetu
bivstva.
311

FIZIKA VIlI

20

proizvodi mnoga kretanja od kojih neka pokrecu razum

ili udnju, a ovi vec pokrecu citavo ivo bice, kao to se
to u snu dogada: mada nije prisutno nikakvo opazi vo kretanje, I neko je ipak tu, i ivotinje se bude. No i to ce biti
jasno na osnovu ovog to sledill.
3 Pocetak ovog ispitivanja isti je kao i kod vec razmatrane tekoce, naime toga zato se neka bica nekad

25

krecu a nekad iznova miruju. Nuno je ili I da sva bica

miruju uvek, ili da se sva uvek krecu, ili da se neka krecu

30

a druga da miruju, te opet od ovih da se ona koja se krecu

vecno krecu, a ona koja miruju da miruju, ili daje svima
prirodeno to da se jednako i krecu i da miruju, ili da /vai/ to to je preostalo, trece: moguce je naime da neka
bica budu vecno nepokretna, druga vecno u kretanju, dok
I treca ucestvuju i u jednom i u drugom. Treba da kae-

FIZIKA VIlI

10

15

mo kako stoji stvar s tim, jer to ne samo da sadri reenje

svih naih rekoca vec je to i svrha naeg istraivanja.
Tvrditi da sve miruje, pa traiti za to dokaz odbacivi
35
253b

opaanje, ...to je neka slabounll10st i dvoumIjenje koje se

tice nekakve celine a ne dela, I i to ne samo u odnosu na
fiziku vec takoreci na sve I nauke i na svako mnjenje, zato to se sve one slue kretanjem. Uz to, kao to se primedbe o nacelima u dokazima matematickih /stavoval

11 V.259bl-16 (determinizam u prividno spontanom kretanju ivih bica).

Medutim, ovde uzrok kretanja u smislu delovanja okoline na ivo bice ne
treba shvatiti kao lineamu determinaciju posledice uzrokom (kao kod mehanickog uzrokovanja) vec kao uklapanje kinetickog kauzaliteta u celinu
usvrhovljenog bica koje predstavlja ivot. Povratno i indukovano kretanje
ivotinje nije puka posledica vec je pre odgovor - ovaj moe biti adekvatan i smislen, ali i tome suprotno - koji iz mnotva podsticaja izdvaja
one koji su za ivotinju znacajni, tj. cije je znacenje u skladu sa celinom
svrhovitosti u kojoj ivotinja i postoji. Aristotelu je ovde radi celine argumenta o jednom i jedinstvenom samokretanju (kretanju Neba) potrebno da
naglasi spoljanju uslovljenost kretanja ivotinja. Pristup fenomenu kretanja ivotinja koji je i adekvatniji i sa vie nijansi nalazimo u De Motu gde
izlaganje i pocinje analogijom izmedu prvog pokretaca (i vecnog samokretanja Neba) i kretanja ivih bica: v.De Motu, 698a8-17.
312

20

25

matematicara nimalo ne ticu, a slicno je i u drugim /naukamal, tako se ne I ticu fizicara u vezi s onim to je receno. Jer, pretpostavka je da je priroda nacelo kretanja 12.
Skoro isto toliko lanaje i tvrdnja da se sve krece, ali
manje je u suprotnosti s naim ispitivanjem. Jer u naim
spisima "O prirodi" priroda13 je postavljena kao nacelo,
neki14
pak, I tvrde
nije tacno
to da se
kako
neto kretanja
prirodno; tako
i mirovanja,
paje dakretanje
podjednako
neka bica krecu a druga ne, vec da se krecu sva i uvek ali
da to ostaje skriveno naem opaanju. Nije teko suprotstaviti se njima mada ne odreduju o kakvom kretaju govore (moda o svakoj vrsti kretanja). Jer nije moguce da
se rast ili smanjivanje odvijaju neprekidno vec postoji i
sredina. Ovaj dokaz I slican je onom o troenju koje izaziva kapljanje ili o stenama koje razdvaja ono to izrasta.
Jer ako je kapljanje istisnulo i uklonilo toliko i toliko, to
ne znaci da je prethodno za pola vremena /uklonilo/ pola;
kao izvlacenje lade, tako i kapljanje koje je toliko dugo
izaziva kretanje neceg tolikog, a njegov deo toliko ne
pokrene ni za koje vreme. I To to je uklonjeno deli se na
neko mnotvo, ali nita od toga nije bilo pokrenuto odvojeno vec zajedno. Jasno je onda da nije nuno da neto
uvek odlazi zato to se troenje /<I>1'}tcrtC;/ deli na beskrajno mnogo delova, vec je moguce da nekad celo ode. Slicno je i kod bilo kog podrugojacavanja:
ako se to to se
podrugojacava moe deliti na beskrajno mnogo delova, to
ne znaci da je zato i I podrugojacavanje
/jednako deljivo/
vec ono cesto nastaje odjednom, kao gruanje na primer.
Takode, kad se neto razboli, nuno je da postoji vreme u
kome ce postojati zdravo, i da se ne menja u nekoj granici

12 Y.d.n.,st.350.
13 Y.192bll.
14 Verovatno atomisti, jer kretanje atoma ne moe se opaati, tj. ono to
mi najzad opaamo kao kretanje jesu epifenomeni konstantnog kretanja
atoma. To posebno vai za kvalitativne promene i same kvalitete koe atomizam shvata kao modifikacije cula /v.Democr.A135/.

ra"'''''
(.I'~

~AOCHTO

?il3

O~PMOBil]": !
:l.;>h
r>
q~~~~,~.;~/',

FIZIKA VIII

FIZIKA VIII

30

35

254a

10

15

20

vremena; nuno je medutim, da se menja ka zdravlju a ne

ka necemu drugom. Dakle, tvrditi da se podrugojacava
neprekidno znaci preterano dovoditi u sumnju ono to je
ocigledno,
I jer podrugojacavanje se odvija ka suprotnosti; no, kamen ne postaje ni tvrdi ni meki. A kod premetanja cudno je ako ostaje neopaeno to da se kamen
premeta nadole ili da miruje ne zemlji. Takode, zemlja i
sve ostalo po nunosti miruju na svom vlastitom mestu, a
iz njega se pokrecu I po prisilom //3taiw~1. Ako je neto
od toga na svom sopstvenom mestu, I tada je nuno da se
ni prostorno ne krece sve.
Na osnovu ovih i drugih slicnih /dokaza/ moglo bi se
zadobiti uverenje da je nemoguce to da se sve krece ili da
sve uvek miruje. Medutim, nije moguce ni to da neka /bica/ uvek miruju, druga da se krecu, a neka da I nekad miruju, a nekad da se krecu. Kao i za ono cemu smo ranije
govorili treba reci da je i ovo nemoguce Ger i ovde
vidimo da nastaju promene koje smo spomenuli), i uz to
da se taj koji sumnja u to suprotsstavlja onom to je ocigledno. U tom slucaju naime nece postojati ni rast ni prinudno kretanje, ako ono I to prethodno miruje ne moe
da se krece protiv prirode. Ovaj dokaz uklanja i postajanje i propadanje. Jer ono ka-cemu se neto menja, to
postaje ili u tome /postaje/, a ono iz-cega se neto menja,
to propada ili odatle /neto propada/o Prema tome jasno je
da se neka bica krecu, a drugo I da kadkad miruju.
Misliti da se sve nekad krece,a nekad miruje, to vec
treba povezati sa naim starim dokazima. Treba ponovo
zapoceti od onog to smo upravo razgranicili, od onog
istog od cega smo ranijeJ5 krenuli. Zaista ili sve miruje,
ili se sve krece, ili neka bica miruju a neka se krecu. Ako
neka miruju a I druga se krecu, tada nuno ili sve nekad
miruje a nekad se krece, ili neto miruje uvek a drugo se
uvek krece, ili neto uvek miruje, drugo se uvek krece, a
trece nekad miruje a nekad se krece. Receno je i ranije da

15 V.253a24-30.
314

25

30

nije moguce da sve miruje; ponovimo to i sada. Ako je

cak i po istini /Ka. aA.~~Eta,V/ I tako kako neki kau,
naime da je Bice bezgranicno i nepokretno, ipak to po
opaanju ne izgleda tako /cjxxl.VE'ta.t/ vec se mnoga bica
krecu. Ako je potom to neko lano mnjenje ili mnjenje
uopte, tada postoji i kretanje; pa i ako je to uobrazilja
/cjxxV'tama/, ili ako nekad izgleda ovako a nekad drugacije. Jer, kako se cini, i uobrazilja i mnjenje su I neko
kretanje. Ali to ispitivati, tj. traiti dokaz tanlO gde raspolaemo necim boljim pa nam dokaz i ne treba, ...to znaci
loe prosudivati ono to je bolje i loije, ono to je pouzdano i to nije pouzdano, te ono to je nacelo i ono to

254b

nije nacelo. Podjednako je nemoguce i to da se sve krece,

ili da se neto uvek krece a drugo uvek da I miruje. Za
sve to dovoljno je jedno jemstvo /niQ"1;1.~/: vidimo I da se
neka /bica/ nekad krecu, a nekad miruju. Prema tome, jas-

no je daje to da sve miruje ili da se sve neprekidno krece

nemoguce isto kao to da se neka bica uvek krecu a druga
uvek da miruju. Dakle, preostaje da se razmotri to da li
sva takva /bica/ koja se krecu I takode i miruju, ili to vai
za neka dok druga miruju vecno, a treca se krecu vecno.
To treba da pokaemo.
4 Od tog to pokrece ili je pokretano neto pokrece ili

35

je pokretano po prilucenosti, a drugo o sebi: po prilucenosti sve ono to /pokrece ili je pokretano/ zato to
10

pripada onom to pokrece I ili je pokretano, ili ono to

Ise odnosi/ prema nekom delu, a po sebi se krece sve ono
to se ne krece zato to pripada tom to pokrece ili tom
pokretnom, niti zato to neki njegov deo pokrece ili je
pokretan. Od toga to je pokretano po sebi neto se krece
samo od sebe aneto usled drugog, tj. neto se krece po

15

prirodi a drugo usled prisile i protiv prirode. Ono to se

krece samo od sebe I krece se po prirodi, kao to su to
sve ivotinje (ivotinja se krece sama od sebe, a za sve
ono cije je nacelo kretanja u njemu kaemo da se krece
po prirodi. Zbog toga ivotinja u celini pokrece po prirodi
315

FIZIKA VIlI

FIZIKA VIlI

20

25

30

samu sebe, a telo se moe kretati i po prirodi i protiv

prirode; to se razlikuje I po kretanju koje mu zapadne i
po elementu od koga je sastavljeno), a od onog to je pokretano usled drugog neto je pokretano po prirodi a
drugo protiv prirode. Protiv prirode se na primer krece
nagore ono to je od zemlje, ili nadole vatra, ali se i delovi ivotinja cesto takode krecu protiv prirode, protivno
svom poloaju i nacinu kretanja. I Posebno je u slucaju
tog to se krece protiv prirode jasno da se to pokretano
krece usled neceg zato to je ocito da se krece usled drugog. Posle tog tog to se krece protiv prirode Ito je jasnol
kod onog to se krece u skladu s prirodom i samo od
sebe, kao ivotinje na primer: nije nejasno to da li se krecu usled neceg drugog vec to na koji nacin treba razluciti
pokretacki i I pokretni deo toga. Izgleda da je kod ivoti-

255a

10

nja isto kao i kod brodova, tj. kod onog to ne postoji po

prirodi: postoji podela na to to pokrece i na to pokretano,
i u tom smislu eela livotinja! pokrece sebe.

35

Ali najvie tekoca zadaje ono to je preostalo u poslednjoj podelil6 koju smo naveli. Ustvrdili smo da se od
onog to je usled I drugog pokretano neto krece protiv

16 Svako kretanje mora imati neki uzrok, ali to ne znaci da je najblii

uzrok svakog kretanja isti. Zato ova podela ima smisao eliminacije onih
oblika kretanja kreta~ia kod kojih je njihova kauzalna uslovljenost
ocigledna. Nakon te eliminacije preostaje samo prirodno kretanje "elemenata" nagore i nadole, jer samo kod njega nije neposredno vidljivo da
je i to kretanje kretanje usled neceg drugog. Dakle, Aristotel sprovodi
strategiju pomeranja smisla pocetnog pitanja ka paradigmaticnom i
osnovnom kretanju, lj. ka kretanju elemenata. Ta strategije je zapravo ekteza /tK:~eOl.~/jer ono to se dokae za kretanje elemenata mora a fortiori
vaiti i za sva druga kretanja. Pitanje o uzroku kretanja _ ili o pocetku
kretanja (i vremena) - tako postaje pitanje o mogucnosti jedne vrste
kretanja, a ontologija prirode prelazi u "kosmologiju". Ovo suavanje
pitanja pokazuje najzad i to da je kretanje za Aristotela bilo i ostalo kosmicki formativni proces. Stratifikacija prirodnih elemenata koja nosi Aristotelovu teoriju zajednickog prostora kao mesta svih mesta igra odlucujucu
316 ulogu i u objanjenju njihovog prirodnog kretanja.

15

20

25

prirode; za ostalo preostao je protivstav I da se krece prirodno. Tu bi to-usled cega se to krece moglo predstavljati
tekocu, kao kod lakih i tekih Itela!. Pod prisilom ona se
krecu na sebi suprotna mesta, a ka vlastitim - to lako nagore a to teko nadole - krecu se prirodno; tu vie nije
ocito to I da su pokretana usled drugog, kao to je jasno
kad se krecu protiv prirode. Ne moe se reci da se sama
od sebe /krecu prirodnoi. Jer to pripada ivotu, tj. svojstvo je uduenih /bica!, pa bi se u tom slucaju mogla sama
i zaustaviti (pod tim mislim na primer na to da ako je neto samom sebi uzrok hodanja, tadaje i uzrok ne-hodanja),
tako da ako je u moci vatre da se premeta nagore, I ocito
je u njenoj moci i da ide nadole. Besmisleno je i to da se
sanla od sebe krecu samo jednom Ivrstoml kretanja, ako
zaista pokrecu sama sebe. Takode, kako je moguce to da
neto neprekidno i lu sebi! sraslo pokrece samo sebe?
Ukoliko je jedinstveno i neprekidno ali ne usled dodira,
utoliko je bestrpno; ukoliko je pak razdvojeno, utoliko
neto u njemu po prirodi dela a drugo trpi. I Dakle, nita
od toga ne pokrece samo sebe (jer sraslo je u sebi), niti to
cini ita drugo to je neprekidno, vec je nuno da se u
pojedinacnom odvQji to to pokrece u odnosu na to pokretano, kao to vidimo u slucaju neduevnih /bica! kad
ih neto udueno pokrece. Dogada se medutim da to uvek
neto drugo pokrece to bi bilo jasno I ukoliko se podele
Ivrstel uzroka. To to je receno moe se shvatiti i na tom
to pokrece. Neto od toga je pokretacko protiv prirode,
kao to poluga nije pokretacka po prirodi u odnosu na teinu, a drugo je takvo po prirodi, kao to ono to je delotvomo toplo moe pokretati ono to je toplo po mogucnosti. Slicno je i kod svega ostalog to je takvo. Isto je
tako I po prirodi pokretno ono to je po mogucnosti takvo li takvol, toliko ili gde, kad poseduje odgovarajuce
nacelo u sebi a ne priluceno (jer to bi moglo biti toliko i
toliko, ali da je tu jedno s drugim po prilucenosti zdrueno i dane pripada po sebi). Vatra i zemlja krecu se usled neceg drugog, prinudno kad se krecu protiv prirode, a
317

FIZIKA VIIl
30

po prirodi I kad se krecu ka vlastitim delotvornostima

to i ukoliko jesu po mogucnosti.

FIZIKA VIII
po-

Razlog tome to nije ocito da se takve /stvari/ usled

35
255b

10

15

neceg drugog krecu, kao vatra nagore a zemlja nadole,

jest to to se na vie nacina govori o tom "po mogucnosti". Na razlicit nacin su po mogucnosti znalci onaj koji
tek uci i onaj koji vec ima /znanje/ ali nije delotvoran. Ali
uvek, kadgod su zajedno to I tvoracko i to trpno, to moguce postaje delotvorno, kao to I to to uci postaje iz bica po mogucnosti neto drugo po mogucnosti (jer onaj
koji zna ali ne posrnatra na neki nacin je znalac po mogucnosti, ali ne onako kako je to bio pre nego to je naucio), a kad je takvo, onda dela i posrnatra ako ga neto ne
sprecava; ili ce biti u I protivrecju toga, tj. u neznanju.
Slicno je i kod prirodnih /bica!, jer hladno je po mogucnosti toplo, a kad se promeni ono je vec vatra; i pali, ako
ga nita ne sprecava i ne ometa. Slicno je i sa tekim i sa
lakim. Lako postaje iz tekog, kao to vazduh postaje iz
vode (jer ona je to I prvo moguce); i odmah je lako, i delace ako ga nita ne sprecava. A delotvornost lakog je da
bude negde, tj. gore, a spreceno je u tome ako se nalazi
na suprotnom mestu. I kod kolicine i kakvoce je slicno.
Medutim, pitanje je zato se teka i laka /tela/ uopte
krecu ka svom sopstvenom I mestu. Uzrok je u tome to

30

35
256a

10

im je prirodeno jda se krecu/ nekuda, i to je bit lakog i

tekog /1:0.. f3a,PEt dval/: da jedno bude odredeno tim-

20

25

318

gore, a drugo tim-dole. Lako i teko postoje po mogucnosti na mnogo nacina, kao to je i receno, jer to-lako,
kad je voda, jest na neki nacin po mogucnosti, a kad je
vazduh jo uvek nekako moe biti po mogucnosti (jer
moe biti I ometano i ne biti gore); ali ako je uklonjeno to
to ometa, tada je ono delotvorno i uvek se sve vie uspinje. Slicno tome se i kakvoca menja ka svom delotvornom bicu: onaj koji zna, ukoliko ga nita ne sprecava, odmah posmatra. I kolicina se rasprostire /eK1:EtvE1XX1/ ukoliko je nita ne sprecava. A onaj koji pomeri to to se opire i to smeta I u nekom smislu je pokrenuo a u nekom

15

20

nije, kao onaj koji je izvukao potporni kamen u stubu ili

onaj kojije uklonio kamen sa meine u vodi. On po prilucenosti pokrece, kao to ni loptu koja se odbila nije pokrenuo zid vec onaj koji ju je bacio. Dakle ocito je da
nita od toga ne pokrece samo sebe, I ali da poseduje u
sebi nacelo kretanja, i to ne pokretanja ili tvorenja vec
trpljenja. Ako se sve to se krece krece ili prirodno ili
protiv prirode i usled prisile, ako se sve to se krece usled
prisile ili protiv prirode krece usled neceg i to usled neceg
drugog, te ako opet od tog to se krece po prirodi ono to
se krece samo po sebi krece usled neceg I a drugo se ne
krece samo od sebe, kao na primer laka i teka tela I (jer
ona se krecu usled onog to ih je stvorilo i ucinilo lakim i
tekim, ili usled onog to je uklonilo to to smeta i sprecava), tada bi se sve to se krece kretalo usled neceg.
5 A to je dvojakol\ ili to pokretacko Ine pokrece/ samo sobom vec I necim drugim to to pokretacko pokrece,
ili ono samo pokrece, a to je ili prvo posle poslednjeg ili
/ga pokrece/ preko vie toga, kao to tap pokrece kamen,
a njega pokrece ruka koju, opet, pokrece covek koji se
vie ne pokrece usled neceg drugog. Kaemo da pokrece i
jedno i drugo, i to poslednje i to prvo pokretacko, I ali to
prvo pokrece u vecoj meri. Jer ono pokrece to poslednje,
a ne ovo to prvo, i bez tog prvog to poslednje ne moe
pokretati a ovo moe bez njega, kao to ta nece
pokretati ako ga covek ne pokrece. Ako je nuno da sve
pokretano bude pokretano usled neceg drugog, i to ili usled neceg drugog to je pokretano I ili us led neceg to
nije, i ako se krece usled drugog neceg /to je pokretano/,
tada je nuno da postoji neto prvo pokretacko to se ne
krece usled drugog; ako je pak to prvo takvo, tada ne treba da postoji jo neko drugo prvo (jer ne moe ici u beskraj to to pokrece i to je pokretano usled neceg drugog,
jer kod tog to je bezgranicno ne postoji nita prvo) - ako
dakle, sve to je pokretano jest pokretano usled neceg, I a

17 V.d.n.,st.351.
319

FIZIKA VIII

FIZIKA VIII
to prvo se dodue krece ali ne usled drugog, tada je nuno
da se ono krece samo od sebe.

25

30

256b

10

I na sledeci nacin se moe izloiti isti ovaj dokaz. Sve

to pokrece ne samo da pokrece neto vec i necim. Jer to
pokretacko pokrece ili samim sobom ili necim drugim,
kao to covek /pokrece/ ili sam ili pomocu tapa, avetar
obara ili sam ili I to cini kamen koji je on potisnuo. To
cime pokrece ne moe pokretati bez toga da samo to pokretacko pokrece sebe; ali, ako ono samo sebe pokrece,
tada nije nuno da postoji neto drugo cime ono pokrece;
ako pak, to cime pokrece jest drugo neto, tada postoji
neto to ce pokretati samim sobom a ne pomocu drugog,
ili se u suprotonom ide u beskraj. Dakle, ako neto pokrece to to je u pokretu, tadaje nuno zaustaviti se i ne ici u
beskraj. Ako naime, I tap pokrece zato to je pokretan
rukom, tada ruka pokrece tap; ako i pomocu nje neto
drugo pokrece, tada i nju pokrece neto razlicito to pokrece. Dakle, kad uvek neto drugo pokrece pomocu
necega, tada je nuno da to to samo sebe pokrece bude
ranije. I Prema tome, i na osnovu ovog dokaza to to se
krece krece se neposredno usled tog to santo sebe pokrece, ili se uopte jednom dolazi do necega takvog.
Pored svega navedenog, ishod ce biti isti ukoliko se
to i na sledeci nacin razmotri. Naime, ako se sve to je
pokretano krece us led neceg to je I pokretano, tada ili
stvarima to pripada po prilucenosti, tako da to pokretano
dodue pokrece ali ne us led toga to je samo pokretano,
ili ne pripada priluceno vec po sebi. Prvo, ako pripada
priluceno, tada nije nuno da se krece to to pokrece; a
ako je tako, tada je ocito da je moguce da se nijedno bice
nikad ne krece, jer I priluceno nije neto nuno vec ono
to moe da ne bude. Ukoliko ustvrdimo da je to tako, tada nita nemoguce nece slediti, ali lano verovatno hoce.
Ali nemoguce je da kretanje ne postoji; ranije je dokazanol8 to daje nuno da kretanje bude vecno. S dobrim

15

20

to se prostorno
jer tu ~e
da jedna utoliko
/stvar/
dodiruje
drugu za krece,
neko vrme).
I Anuno
to to pokrece,
ukoliko nije to cime pokrece, jest nepokretno.
Poto
vidimo to poslednje to se dodue moe kretati ali ne poseduje nacelo kretanja, te ono to se krece ali ne usled
drugog vec usled samog sebe, tada je verovatno, da ne
kaemo nuno, da postoji i to trece to pokrece a samo je

25

nepokretno. Upravo zato je i Anaksagora u pravu I kad

tvrdi da je Um bestrpan i nepomean poto ustvari postavlja Um za nacelo kretanja. Samo tako, ukoliko je nepokretan, mogao bi on pokretati, i ukoliko je nepomean
vladati.
Medutim, ako se to to pokrece ne krece po prilucenosti vec nuno - kad se ne bi kretalo, ne bi ni pokretalo tada je nuno da se to to pokrece, ukoliko se I krece,
krece ili tako da ima istu vrstu kretanja, ili razlicitu. Pod
tim mislim da je nuno da se ono to zagrejava i samo zagrejava, ili da to to leci i samo ozdravlja, ili da se to to
pomera i santo pomera. Jasno je da to nije moguce. Ta
podela I mora ici sve do onog to je nedeljivo: na primer,
ako neto poducava geometriji, tada se i ono mora poducavati u istom tom, ili ako baca da se baca istim nacinom
bacanja; ili moda ne treba tako /postupati/ vec izvoditi
jedan rod /kretanja/ iz drugog, tj. /reci/ da se povecava
ono to pomera, ali da se to to njega povecava podrugojacava usled neceg drugog; a to to njega podrugojacava krece se nekom drugom vrstom kretanja. Ali nuno

30

257a

10
18 V.Phys. VIII.I.
320

razlogom je tako. Jer nuno je da postoje tri /stvaril:

I ono to je pokretano, ono to pokrece, i ono pomocu cega pokrece. Ono to je pokretano nuno se krece, no nije
nuno da pokrece; ono pomocu cega pokrece, to mora i
pokretati i kretati se Ger ono se menja zajedno s tim to je
pokretano i postoji na osnovu istog; to je jasno kod onog

je zaustaviti se zato to ima ogranicen !broj vrsta! kretanja. Obmuti ovo iznova pa tvrditi da se to to podrugojacava pomera znaci isto kao da se odmah reklo da se pomera to to pomera ili da je I poducavano to to poduca321

FIZIKAVIlI

FIZIKA VIII

15

20

25

30

va (jer jasno je da se sve pokretano krece ili usled onog

to je vie od njega i to pokrece, ili jo pre usled onog
to je medu pokretacima ranije). Ali to je zaista nemoguce, jer to to poducava uci po prilucenosti,poto je nuno
da jedno ima a drugo da nema znanje.
Jo besmislenija od ovih je Itvrdnja/da Ije sve pokretacko neto to se moe kretati ako se sve to se krece
krece usled neceg to se krece. U tom slucaju ce naime
ono biti neto to se moe kretati IKt vT]'tovl - kao kad se
ustvrdi da je sve to moe izleciti li to lecil neto izlecivo, ili da je to to moe graditi neto to se moe graditi
- bilo neposredno ili preko vie toga. Mislim sledece: ako
je sve to moe pokretati neto to se samo moe kretati
I usled drugog, ono nije pokretno istom vrstom kretanja
kojom samo pokrece to to mu je blisko vec nekom drugom, kao to je na primer ono to moe izleciti neto to
moe poduciti; ali ukoliko se ovaj uzlazni niz
lenavaj3a.tvovl nastavi jednom ce se doci do iste vrste,
kao to rekli ranije. Neto od toga je nemoguce, a drugo
je izmiljotina, jer besmisleno je da ono to se moe menjati nuno bude neto to moe biti povecavano lau~T]'tovl. I Nije onda nuno da to to se krece uvek bude pokretano usled neceg drugog, i to utoliko ukoliko ovo pokrece; znaci, ono ce mirovati. Dakle, to to je prvo pokretano mora se kretati usled neceg to miruje, ili pokretati samo sebe.
Cak i kad bi trebalo ispitivati to da li je to to pokrece
samo sebe uzrok kretanja i nacelo, ili je to ono to je necim drugim pokretano, svako I bi ono prvo postavio /kao
takvol, jer ono jest samo po sebi uvek je raniji uzrok nego
ono to jest na osnovu drugog, mada je i ovo samo neki
uzrok. Prema tome, treba odrugde zapoceti i razmotriti
sledece: ako neto pokrece samo sebe, na koji nacin ono
pokrece ikako?

257b

10

15

20

Nuno je da sve to se krece bude deljivo na ono to

je vecno deljivo. To je dokazano ranije19 u I optim lizlaganjima/ o prirodi: sve to se krece je samo po sebi neprekidno. No, nije moguce da to to pokrece samo sebe
pokrece pokrece samo sebe u svakom smislu, jer u tom
slucaju bi se premetalo i premetalo bi istim nacinom
premetanja poto je jedno i po vrsti nedeljivo, i podrugojacavalo bi se i podrugojacavalo bi, tako da bi poducavalo
I i istovremeno ucilo, ili lecilo drugo i ozdravljalo istim
zdravljem. Ustanovili20 smo takode i to da se krece ono
to se moe kretati. Ono je po mogucnosti to to se krece,
ane usvrhovljeno; ono to je moguce prelazi u usvrhovljenost, a kretanje je nezavrena usvrhovljenost tog to
se moe kretati. A to to pokrece vec jest delotvorno, kao
to toplo zagrej ava i I kao to uopte to to ima oblik
le1ooc,1 rada. Prema tome, isto ce istovremeno i na isti nacin biti i toplo i ne-toplo. Slicno je i kod svega ostalog
kod cega je nuno da pokretaca ima to to mu je saimeno.
Znaci, kod onog to samo sebe pokrece neto pokrece a
drugo je pokretano.
Na osnovu sledeceg bice jasno da to to pokrece samo sebe nije takvo da se svaki njegov deo I krece usled
onog drugog. U tom slucaju nece postojati nita to pokrece prvobitno, ako zaista svaki od njih pokrece drugi
(ono to je ranije uzrok kretanja je u vecoj meri od onog
to sledi, i pre ce pokretati, jer "pokretati" je neto dvostruko: kad se neto pokrece usled drugog i kad se krece
samo od sebe; ono to je dalje od tog to je pokretano biie je I nacelu kretanja nego to to je izmedu). Pored toga,

19 V.234l:t1O-20.Ovde se i Phys.VI tretira kao deo rasprava "O prirodi"

(zato Simplikijemisli da se ovo upucivanje pre odnosi na Phys.V, jer tako sam ostaje dosledan svojoj podeli "Fizike"na rasprave "O nacelima",
ili "O prirodi" koje obuhvatajuPhys.I-V, i na rasprave "O kretanju",Phys.
VI-VIlI). Ali, ma kako da se tu odluci, ostaje cinjenica da Aristotel samu
Phys.VIlI posmatrakao raspravuza sebe.
20 Y.251a9-16.

322

323

FIZIKA VIlI

25

30

258a

10

324

nije nuno da se krece to to pokrece ako to ne cini samo

od sebe; protivkretanje drugog /dela/ je priluceno. Zbog
toga sam dopustio mogucnost da ga ne pokrece. Postoji
znaci deo koji se krece i taj nepokretni koji pokrece. Nadalje, nije nuno da to to pokrece bude pokretano zauzvrat /aV'ttKtvE1.Cn'xn/ vec je nuno da to to pokrece bude
ili neto nepokretno ili I ono to se samo usled sebe krece
ukoliko je zasita nuno da kretanje postoji uvek. Takode,
/u suprotnom/ bi se to to pokrece kretalo tim kretanjem
kojim pokrece, tako da se tadazagrejava to to greje.
Ali nije tacno ni to da jedan ili vie delova tog to
najpre pokrece samo sebe moe da pokrece samo sebe.
Ako se celina krece usled same sebe, tada se mora kretati
ili usled nekog svog dela ili I celina usled celine. Ako se
krece usled toga to se neki deo krece sant usled sebe,
tada bi to bilo to prvo to pokrece samo sebe Ger ukoliko
se odvoji ono ce pokretati samo sebe, a celina se vie nece kretati); ako se pak celina krece usled same sebe, tada
bi ti /delovi/ sebe pokretali po prilucenosti. Dakle, ako to
nije nuno, dopustimo da se oni ne krecu I sami od sebe.
U nekoj celini ce onda neto pokretati i biti nepokretno, a
drugo ce biti pokretano, jer jedino tako neto moe biti
samopokretno !cCD'tOKtVT]'tOV/. Takode, ukoliko celina pokrece samu sebe, tada ce jedan njen deo pokretati a drugi
ce biti nepokretan. Celina AB ce se kretati i usled same
sebe i usled I dela A.
No, poto s jedne strane pokrece to to je usled drugog pokretano, a s druge to to je nepokretno, i poto se
krece i to to pokrece i to to nita ne pokrece, tada je
nuno da to to pokrece samo sebe bude /sastavljeno/ od
neceg to je nepokretno ali pokrece i jo od neceg to se
krece ali ne pokrece nuno vec kako god mu zapadne/6rccYtEP' t't'UXEV/. Uzmimo da je A to to pokrece a to je
nepokretno, B to to je pokretano I usled A i to pokrece
neto, na primer G, i da je to G pokretano usled B ali ne
pokrece nita (iako kretanje moe doci do G preko vie

FIZIKA VIlI

posrednih clanova, uzmimo da se to zbiva samo preko

jednog). Celina ABG pokretacesama sebe. Ako uklonim
G, tada ce AB pokretati samo sebe, A ce biti to to pokre15
ce a B to to se krece, dok G I nece pokretati sebe niti ce
se uopte kretati. Medutim ni BG nece pokretati samo sebe bez tog A, jer B pokrece zato to je pokretano usled
drugog ane zato to je pokretano nekim vlastitim delom.
Znaci, jedino AB pokrece samo sebe. Nuno je onda da
to to pokrece samo sebe sadri u sebi neto to pokrece a
20
to je nepokretno, i neto to se krece ali nita I ne pokrece po nunosti, i da oba budu u medusobnom dodiru ili da
samo jedan bude u dodiru s drugim. Ako je to to pokrece
neto neprekidno Ger to to se krece mora biti neprekidno), tada svako od njih mora biti u dodiru s drugim.
Ocigledno je da celina pokrece samu sebe ne zato to je
neki njen deo takav da pokrece samog sebe vec celina pokrece samu sebe i jeste neto to je pokretano i neto to
25
se krece I zato to u njoj postoji i to to pokrece i to to je
pokretano. Jer nije tacno to da celina pokrece ili da se celina krece, vec pokrece to A a krece se samo to B.
Ali tekoca ostaje: ako se ukloni neto iz tog A, ako
je to to pokrece neprekidno ali i nepokretno, ili iz tog B
30
koje se krece, da li ce to to je preostalo od tog I A pokretati, a to to je preostalo od tog B biti pokretano. Ako je
tako, tada AB ne bi bilo prvobitno pokretano samo od sebe, jer preostalo AB ce jo uvek pokretati sebe mada je
258b neto odvojeno od njega. Ili nita ne I preci da oba ili jedno od njih, to to je pokretano, po mogucnosti bude deljivo ausvrhovijeno da bude nedeljivo; ako se podeli, tada
nije vie neto to ima istu prirodu. Prema tome, nita ne
preci da se /kretanje/ prvobitno nalazi u necemu to je
deljivo po mogucnosti. Iz svega toga jasno je da je to to
5
prvobitno I pokrece nepokretno, jer to to je pokretano
neposredno se svodi, ako je pokretano od strane neceg, na
to prvo to je nepokretno, ili na neto to je dodue pokretano ali samo sebe pokrece i zaustavlja; na oba ova naci325

FIZIKA VIII

10

15

20

25

30

259a

326

na sledi da je za sve to je pokretano nepokretno to to

pokrece prvobitno.
6 Poto kretanje treba da bude vecno i da nema prekida, nuno je da postoji neto vecno to prvo pokrece,
bilo da je ono jedno ili mnotveno. To to prvo pokrece
mora biti nepokretno. To da je vecno svako od tih /bica!
koja su nepokretna ali pokrecu nema veze s naim sadanjim dokazom. No to da je nuno da postoji neto nepokretno u smislu svake I spoljanje promene, i prosto-naprosto i po prilucenosti, ali to moe da pokrece drugo, ...to je ocigledno ukoliko se razmotri na sledeci nacin.
Neka bude moguce, ako se hoce, da kod nekih /bica! neto kadkad postoji akadkad ne postoji bez postajanja i
propadanja (verovatno je nuno to da ako neto bezdelno
kadkad postoji akadkad ne postoji, da sve to je takvo
I bez promene kadkad postoji akadkad ne postoji). Neka
bude moguce i to da neka od nacela koja su nepokretna
kadkad postoje akadkad ne postoje. Ali nije moguce da
to vai za sva. Jer ocito je da kod svega toga to pokrece
samo sebe postoji neki uzrok toga to cas postoji a cas ne
postoji. Sve to pokrece samo sebe I poseduje nuno velicinu, ukoliko se nita bezdelno ne krece, a kod onog to
pokrece, na osnovu ovog to je receno, nema nikakve
nunosti jda ima velicinu/o Nita od toga to je dodue
nepokretno
ali nije vecno nije uzrok toga to neto
postaje a drugo propada, ili toga to je to neprekidno, niti
pak tih /stvaril koje vecno pokrecu te /i tel, a njih neke
druge. Uzrok toga to je kretanje neprekidno i vecno
I nije ni neto pojedinacno od toga ni sve. To to je tako s
ovim jeste neto vecno i nuno, a njih je bezgranicno
/mnogo/ i ne postoje svi istovremeno /df.!cx m::XV'tcx/.
Ocito
je onda da cak i ako neka od nepokretnih bica koja pokrecu mirijadu puta I propadaju a druga postaju, i ako se
to dogada i sa mnotvom onih koja sama sebe pokrecu, i
ako ovo nepokretno /bice/ pokrece ovo a neko drugo ono,
ipak nita manje ne postoji neto to /ih sve/ obuhvata, i
to jest mimo svakog i svih, i to je uzrok toga to neto

FIZIKA VIII
5

10

15

20

25

30

postoji I a drugo ne postoji, i neprekidnosti promene. I to

je uzrok kretanja za ova /bica!, a ona su to za sve ostalo.
Ako je kretanje vecno, tada i to to prvo pokrece mora biti vecno ako je jedno; ako ih je vie, tada ima vie
vecnih /pokretaca!. Treba verovati pre u to da je jedno nego mnotveno i pre da ih je ogranicen /broji nego bezgranican. Kad su posledice I iste uvek treba izabrati ogranicen broj /nacela!. Kod onog to postoji po prirodi to
ograniceno i to to je bolje treba u vecoj meri da postoje,
ako je to moguce. Dovoljno je i neto jedno to buduci da
je pre svega to je nepokretno i buduci da je vecno mora
biti uzrok svih ostalih kretanja.
I na osnovu sledecih dokaza jasno je da to to prvobitno pokrece mora biti neto I jedno i vecno. Pokazali
smo da je nuno da kretanje postoji uvek; a ako postoji
uvek, tada je po nunosti i neprekidno. Jer to vecno jest
neprekidno, a ono to je uzastopno/'to e<pe~~c;;/nije neprekidno. Ali ako je neprekidno, tada je i jedinstveno, a jedinstveno je ono koje postoji usled jednog to pokrece i
jednog to se krece. Jer ako treba stalno neto drugo da se
krece, tada citavo kretanje I nije neprekidno vec je uzastopno.
Na osnovu ovih dokaza moglo bi se steci uverenje u
to da postoji neto prvo nepokretno, ali i ako se iznova
panja obrati na nacela. Ocito je da postoje neka bica koja se cas krecu a cas miruju. I na osnovu toga jasno je da
niti se sve krece. niti sve miruje, niti I neto vecno miruje
a drugo se vecno krece. Dokaz za to su ona /bica/ koja su
dvostruka /eTCcxf.!<PO'tepi~oV'tcx/,
tj. koja imaju moc i kretanja i mirovanja. Takve stvari ocite su svima, no mi elimo da pokaemo i prirodu svake od te dve /vrste/; da
po'stoji ono to je vecno nepokretno i ono to se uvek krece. Pristupajuci I tome i utvrdivi da se sve to se krece
krece usled necega, a to je ili neto nepokretno ili neto
to se krece (a ako je neto to se krece tada se krece bilo
usled sebe samog ili uvek usled neceg drugog), doli smo
327

FIZIKA VIII

259b

15

20

25

328

do toga da prihvatimo da postoji neko nacelo tog to se

krece: nacelo tog to se krece jest neto to samo sebe
I pokrece, a nacelo svega je to nepokretno. A vidimo, i to
je jasno, da postoje takva /bica! koja pokrecu sama sebe,
kao rod uduenih bica ili rod ivotinja; zbog njih se i
rodilo uverenje da kretanje nikako ne moe postojati u
necemu a da prethodno uopte ne postoji, zato to vidimo
I da se to dogada kod njih (mada su kadkad nepokretna
ona se, kako izgleda, pokrecu iznova); no, treba shvatiti
da se ona pokrecu jednom /vrstom/ kretanja, i da to nije
njihovo kretanje u pravom smislu reci, jer uzrok ne
proizlazi iz bica samog vec tu, kod ivotinja, postoje neke
druge prirodne /vrste/ kretanja kojima se ove ne krecu
same od sebe, kao na primer rast, smanivanje, disanje,
kojima I se krece svaka ivotinja mada miruje, tj. ne krece se kretanjem koje zavisi od nje. Uzrok je tome u okolini i u mnotvu toga to ulazi /u ivotinju/ kao to je za
neke od njih hrana, jer dok je vare one spavaju a kad su je
rastvori le bude se i pokrecu se, i tu je prvi uzrok neto
spoljanje, te se zbog toga ne krecu uvek neprekidno sama od sebe I jer to to ih pokrece jest neto drugo to se
samo krece i menja u odnosu na svako od bica koja pokrecu sama sebe. U svima njima pokrece se to to prvo
pokrece, tj. uzrok toga to /ivo bice/ pokrece samo sebe i
to samo od sebe, ali to je priluceno. Jer telo menja mesto,
tako da to cini i to to je u telu I i to tom polugom /1;n
JloxA.etc;tI pokrece samo sebe.
Na osnovu ovog moe se steci uverenje da neto ne
moe pokretati neprekidnim kretanjem, ako je nepokretno
ali pokrece i sebe po prilucenosti. Ako je nuno da kretanje bude neprekidno, tada to to prvobitno pokrece mora i
po prilucenosti biti neto neprekidno ako u bicima treba,
kao to I rekosmo, da postoji neko neprestano i besmrtno
kretanje, i ako bice treba da traje /JlEVetv/ u sebi samom i
u istom. Jer, ukoliko traje nacelo, tada je nuno da traje i
to Sve buduci da je /povezano/ neprekidno s nacelom. A

FIZIKA VIII

30

260a

10

15

20

25

kretati se sam od sebe po prilucenosti, ili usled neceg

drugog, to nije isto, jer /kretanje/ usled I neceg drugog
pripada i nekim nacelima onog to je na Nebu, svega to
se premeta na vie nacina, a ovo drugo pripada samo
propadljivim bicima.
Ali ako zaista postoji neto to je vecno takvo, neto
to pokrece alije samo nepokretno i vecno, tada je nuno
da i ono prvo to se usled toga I krece bude vecno u pokretu. To je jasno i na osnovu toga to inace ne bi postojalo ni nastajanje ni propadanje ni promena u drugim
/stvarima!, tj. kad to to je pokretano ne bi pokretalo.
N aime, to nepokretno pokrece uvek na isti nacin i jednom
/vrstom/ kretanja, I poto se nikako ne menja u odnosu na
to to je pokretano. To to je pokretano pak, bilo da je
takvo usled onog to je nepokretno ili usled neceg to je
vec pokretano, zato to je stalno u nekom drugacijem odnosu prema stvarinla, nece biti uzrok stalno iste vrste
kretanja nego ce, zato to je na suprotnim mestima ili oblicima, prouzrocice da se svako pojedino /bice/ razlicito
od njega I suprotno krece, te da cas miruje a cas da se
krece. Na osnovu ovog to je receno jasna je i tekoca
koju smo postavili na pocetku: zato uopte nije tacno da
sve ili miruje ili da se krece, ili da neto vecno miruje a
drugo se vecno krece, vec je /tacno/ da se neka /bica! cas
krecu a cas ne? Uzrok tome je sada jasan: neka /bica! se

I krecu usled neceg to je nepokretno i vecno i zato se

krecu uvek, a druga usled neceg to se krece i menj a, tako
da se nuno i sama menjaju. A to to je nepokretno, kao
to je receno, poto traje kao prosto /CJ.rr.AW(:.f, istovetno i
u istom, pokretace jedinstvenim i prostim kretanjem.
7 No sve ovo bice jasnije ukoliko se razmotri s druge
polazne osnove /d.A.A.TjV apx~v/. Treba razmotriti da li je
moguce da postoji neko neprekidno kretanje ili ne, te ako
je to moguce, koje je to kretanje i koje je prvo kretanje.
Jasno je da, ukoliko je nuno da kretanje bude vecno, a
ovo je prvo i neprekidno, I tada to to prvobitno pokrece
pokrece ovim kretanjem
koje je nuno jedinstveno,
329

FIZIKA VIII
istovetno, neprekidno i prvobitno. Poto ima tri vrste kretanja - s obzirom na velicinu, svojstvo, ili prostor (ovu
vrstu nazivamo pomeranje) - nuno je da ta vrsta bude

30

260b

10

15

prva. Nije moguce da postoji rast a da prethodno ne poto to raste moe, s jedne strastoji I podrugojacavanje:
ne, rasti pomocu necega slicnog, a s druge pomocu necega neslicnog, jer i kae se da je suprotuo hrana suprotnom. Sve to postaje slicno pridruuje se slicnom. Nuno
je dakle da postoji podrugojacavanje
koje je promena u
tada treba
suprotnosti. I A ako postoji podrugojacavanje,
da postoji neto to odrugojacava i to na primer od toplog po mogucnosti cini delotvorno toplo. Jasno je da ono
to pokrece nema uvek isti odnos IOllo(Wl;; t.xetl vec da
je nekad blie a nekad dalje tome to se podrugojacava. A
sve to ne moe I postojati bez premetanja. Ako je nuno
da kretanje jest vecno, tada je nuno i to da premetanje
uvek bude prva vrsta kretanja i da to bude prvobitno pomeranje, ako postoji prvo i kasnije Ipomeranjel.
Takode, nacelo svih svojstava Ina:ihlJla'twvl
je zgunjavanje, odnosno razredivanje, jer izgleda da su i teko i
lako, meko i tvrdo, toplo i I hladno, neka gustina ili retkoca. A zgunjavanje i razredivanje su spajanje i razdvajanje na osnovu kojih, kae se, dolazi do nastajanja i
propadanja bivstava. Ono to se spaja ili razdvaja pak,
mora se menjati u prostornom smislu. Pa i velicina tog
to raste ili se smanjuje menja su u I prosto mom smislu.

FIZIKA VIII

25

30

261a

10

Pored toga, i ovako moe biti jasno to da je pomeranje prvo. Naime, to "prvo" kako kod drugih Istvaril ta-

20

ko i kod kretanja, moe biti vieznacno InJ...f.OVaXWl;;1.

Naziva se ranijim ono bez cega drugo ne moe postojati a
to moe bez drugog, ono to je po vremenu ranije, te ono
to prethodi u smislu bivstva. Prema tome, poto je I nuno da kretanje postoji neprekidno, ono bi postojalo neprekidno bilo da je neprekidno ili u sledu; a pre je to ono
neprekidno poto je bolje da bude neprekidno nego u sledu, a verujemo da u prirodi uvek postoji to bolje, koliko

330

je to moguce; a poto je moguce da kretanje bude neprekidno (to ce biti dokazano kasnije, a sada neka nam bude
pretpostavka), i I poto to kretanje ne moe biti nijedno
drugo do pomeranje, nuno je da pomeranje bude prvo
/kretanjel. Nema nikakve nunosti da raste ili da se podrugojacava to to se pomera, niti da nastaje ili da propada, ali nijedna od tih Ipromena! ne moe postojati a da ne
postoji neprekidno kretanje kojim pokrece to pokretacko.
Pomeranje je i po vremenu prvo, jer vecna I /bica!
mogu se kretati jedino tim kretanjem. Medutim, kod svega pojedinacnog to ima postanak nuno je da pomeranje
bude poslednje od svih vrsta kretanja, jer posle postajanja
prvo je podrugojacavanje,
pa rast, a pomeranje je kretanje
onog to je dovreno /'te'teJ...f.touJlEvwvl.1 Medutim nuno je da tome prethodi neto drugo to se krece u smislu
pomeranja i to je uzrok nastajanja za ono to nastaje a
to samo ne nastaje, kao to je to ono rada u odnosu na
ono to je rodeno; jer moglo bi se pomisliti da je postajanje prvo kretanje zato to stvar treba prvo da I postane.
To je tako za bilo ta od onog to postaje, ali nuno je da
pre svega onog to postaje neto drugo bude u pokretu i
da to ne bude neto to postaje, a pre toga mora postojati
neto drugo. Apoto postajanje ne moe biti prvo kretanje (u tom slucaju bi sve to se krece bilo propadljivo),

15

nije
tada I~eranije
jasno loddapremetanja!.
nijedno kretanje
koje sledi
Kretanjima
koja Ipostajanjel
slede smatram rast, apotom podrugojacavanje,
smanjivanje, i propadanje. Sva ova kretanja kasnija su od postajanja, tako
da ako ni postajanje nije pre premetanja, to nije ni neka
druga promena.
Uopte pokazuje se da je sve to postaje nesavreno i
da ide ka svom nacelu, tako da ono to je po postanku
kasnije mora biti ranije po prirodi. A kod svega onog to
podlee I postajanju premetanje postoji poslednje. Upravo zato su neka iva bica usled svog nedostatka potpuno
nepokretna, kao na primer biljke i mnogi rodovi ivotinja,
a tek onima koja su dovrena pripada Ipremetanje/. Pre-

331

FIZIKA VIlI

20

25

ma tome, ako premetanje pre pripada onim bicima koja

su u vecoj meri prisvojila2 vlastitu prirodu, tada bi ova
vrsta kretanja po bivstvu prethodila I ostalim. Ovo bi bio
jedan /razlog/, a drugi je taj to kod premetanja to to se
krece manje nego u svim ostalim vrstama kretanja naputa /e~i(Y'ta:tO'.t/ vlastito bivstvo. Jedino u njemu ono ne
menja nita u Svom bicu, kao to u podrugojacavanju
menja kakvocu, a u rastu i smanjivanju kolicinu. No jasnije
od svega jest to da ono to pokrece samo sebe ponajpre i
u pravom smislu te reci pokrece tom vrstom kretanja,
I kretanjem u prostoru, a kaemo da to to samo sebe
pokrece jest nacelo onog to je pokretano
to prvo za sve to je pokretano.

30

35

261b

FIZIKA VIII

10

i to pokrece, ti.

Iz svega ovoga jasno je da je premetanje prvo od

svih vrsta kretanja. Sada pak treba pokazati koje premetanje je prvo. U tom istom ispitivanju //le1'Jo8cp/ ce isto-

15

vremeno biti jasno i ono to je naa pretpostavka I i sada

i ranije: to da moe postojati neko vecno i neprekidno
kretanje. Na osnovu sledeceg jasno je da nijedno drugo
kretanje ne moe biti neprekidno. Sva kretanja i sve promene jesu iz suprotnosti u suprotnosti. Na primer, granice
/6pot/ postajanja i propadanja su bice i ne bice, /granice/
podrugojacavanja
su I suprotna svojstva, a rasta i smanjivanja ili velicina i malenost, ili dovrenost i nedovreno st
/a'tf:Aew.J velicine. /Kretanje i promena/ ka suprotnostima I medusobno su suprotni. A ono to se ne krece uvek ovim odredenim kretanjem, ukoliko postoji pre toga,
mora prethodno mirovati. Jasno je onda da to to se

21 Aristotel razlikuje premetanje u "gotovom" svetu i premetanje (prostorno kretanje) koje se pojavljuje kao preduslov u formiranju istog tog
sveta, u procesima nastajanja i propadanja, rasta i smanjivanja, i kvalitativne promene. Sva ova kretanja stoje u funkciji ponavljanja prirodnih
formi, odnosno u funkciji zadobijanja vlastite prirode. Prostorno kretanje
je tako kretanje sa minimumom razlike: Sokrat na trgu i Sokrat u Likeju
su isti Sokrat, a telo koje se premeta ne trpi promenu u svom bivstvu vec
ostaje isto.

332

menja mora mirovati u svojoj suprotnosti. Slicno je i sa

promenama: propadanje i postajanje suprotstavljaju
se i
prosto-naprosto,
I i odredeno se suprotstavlja odredenom.
Prema tome, ako je nemoguce da se dve suprotne promene odvijaju istovremeno, tada promena ne moe biti neprekidna, vec izmedu njih mora postojati neko vreme.
Nema nikakve vanosti to da li su promene na osnovu
protivrecja suprotne ili nisu suprotne, samo ako je nemoguce da istovremeno u istom prisustvuju (naime, to I da li
je ovako ili onako nevano je za na dokaz), niti to ako
nije nuno da postoji mirovanje u toj protivrecnosti,
ili
ako ne postoji promena suprotna mirovanju (jer nebice
sigurno ne miruje, a opet je propadanje usmereno ka nebicu), vec je vano samo to ako izmedu postoji neko vreme. U tom slucaju promena nije neprekidna. U ovom to
smo upravo razloili nije ni ta suprotnost bila I vana vec
samo ta nemogucnost istovremenog postojanja.
Ne treba se smesti time to ovako isto moe biti
suprotno mnotvu, kao na primer kretanje i mirovanju i
kretanju ka suprotnom. Treba se drati samo toga da se
suprotno kretanje na neki nacin suprotstavlja i kretanju i
mirovanju, isto kao to se jednako i izmereno //le'tptov/

20

25

30

suprotstavljaju
I i onom to nadmauje i onom to je nadmaeno, i da nije moguce da istovremeno postoje suprotna kretanja ili promene. S druge strane, kod postajanja i
propadanja bilo bi potpuno besmisleno kad bi ono to je
postalo moralo odmah propasti a ne potrajati neko vreme.
Dakle, iz ovih /primera/ I mogla bi se zadobiti izvesnost i
za druge /promene/, jer prirodno je da je kod svih slicno.
8 Pokaimo sada da moe postojati neko bezgranicno
kretanje koje je jedinstveno i neprejddno, .. .i daje to kruno kretanje. Sve to se premeta krece se ili kruno ili
pravolinijski ili meavinom ovih kretanja. I Ako jedno od
prva dva nije neprekidno, tada to ne moe biti ni ono koje
je iz oba sloeno. A jasno je da se to to se premeta po
pravoj i ogranicenoj /liniji/ ne premeta neprekidno. Ono
se vraca, a to to se vraca po pravoj krece se suprotnim

333

FIZIKA VIII

35
262a

10

15

20

kretanjima, jer suprotna prostorna kretanja su kretanje nagore onom nado le, I napred onom nazad, nalevo onom
nadesno, jer to su suprotnosti u prostoru. Ranije22 smo
odredili I koje kretanje je jedinstveno i neprekidno: kretanje neceg jednog u jedinstvenom vremenu i u necemu
to je po vrsti bez razlike (naime, razgranicili smo tri
stvari: to to je u pokretu, na primer covek ili bog, to-kada, tj. vreme, i to trece, to u-cemu, a to je ili prostor ili
svojstvo, ili oblik ili velicina). I Suprotnosti su medutim
razlicite po vrsti, te nisu neto jedno; a navedene razlike
pripadaju prostoru. Znak daje kretanje od A ka B suprotno kretanju od B ka A jest to to se ona medusobno zaustavljaju i prekidaju, ako se odvijaju istovremeno. Isto je i
kod kruga: na primer, kretanje od A preko B suprotno je
kretanju od I A preko G (ona se medusobno zaustavljaju,
pa cak i ako su neprekidna i ako ne dolazi do vracanja,
zato to suprotnosti unitavaju i sprecavaju jedna drugu).
Ali kretanje popreko nije suprotno kretanju nagore.
To da pravolinijsko kretanje ne moe biti neprekidno
najjasnije zato to to to se vraca mora stati, ne samo ako
se premeta po pravoj I vec i ako ide po krugu. Jer nije
isto premetati se kruno i po krugu23. Kadkad to tO' se
krece moe nastaviti kretanje, akadkad moe doci na tacku s koje je zapocelo kretanje da se iznova vrati. Moemo
se u to da je nuno da se zaustavi uveriti ne samo pomocu
opaanja vec i pomocu dokaza. Pocetak /dokaza/ je sledece: postoje tri /stvari/, I pocetak, sredina, i kraj. Sredina
je i jedno i drugo u odnosu na ova dva, i po broju je neto
jedno, a po odredbi /'ACtyO!/ dva. Uz to razlikuje se ono
moguce i ono delotvorno, tako da je bilo koja od tacaka
izmedu krajeva prave sredina po mogucnosti a delotvorno
nije, ako Ito to se pomera/ ne podeli liniju u njoj i ako

FIZIKA VIII
25

30

262b

10

15

20

22 V.Phys.V.4.
23 "Kruno kreta~ie" je rotacija (ali i revolucija) nekog tela u konstantnom smeru, a kretanje "po krugu" moe' biti i povratno, sa promenom
smera kretanja (kao klatno).
334

nakon to je zastalo u njoj iznova ne nastavi I kretanje. U

tom slucaju sredina postaje pocetak i kraj: pocetak kasnijeg kretanja a kraj prethodnog (na primer, mislim na to
da A koje se premeta zastaje na B i opet se premeta ka
G). A kad se premeta neprekidno, tada nije moguce da A
dode ili da se udalji od tacke B vec je moguce I samo to
da bude u tom-sada, i ni u kom /de1u/ vremena osim u onom cija podela jest to~sada, tj. u ee10m /tom vremenu/o
(Ako se pak ustvrdi da A u premetanju stie i da se udaljava od neke tacke, tada ce A uvek stajati, I jer nemoguce je da to A istovremeno stie do B i da se udaljava.
Znaci, stalno je u nekoj drugog tacki vremena, te ce vreme biti ono to je izmedu. Dakle A ce mirovati u tom B, a
slicno je i kod ostalih tacaka, jer isti dokaz vai za sve.
I Kad se to A u premetanju slui tim B to je u sredini i
kao pocetkom i kao krajem, tada je nuno da stoji zato to
ga cini necim dvojakim, isto kao i kad bi ga zamislilo
/vo~<Jeu::vl) U stvari, to to se premeta udaljilo se od
tacke A koja je pocetak, a pribliilo se tacki G kad dovrava kretanje i staje.
Na pitanje 1000nOpmvl koje se tu postavlja treba zato
odgovoriti ovo. Mislim na sledece pitanje: I ako je linija
E jednaka liniji Z, i ako se A premeta neprekidno od kraja prema tacki G, ako je A istovremeno u tacki B kad se
D premeta od kraja linije Z prema A jednolikim kretanjem i istom brzinom kao A, tada ce D pre stici do H nego A do G. Jer nuno je da to to je prvo I zapocelo kretanje i to je prvo otilo prvo i stigne. To A nije istovremeno stiglo u B i udaljilo se od njega, i zato kasni, jer
kad bi istovremno Istiglo i udaljilo sei, tada ne bi kasnilo
vec bi nuno bilo da stoji. Znaci, ne treba dopustiti da,
onda kad je A stiglo u B, D istvoremeno bude u pokretu
, od kraja Z (jer ako A bude u B, I tada ce se morati i udaljiti, i to nece biti istovremeno), vec /treba smatrati/ da je
ono u odsecku /1:0J.l1ll vremena, a ne u vremenu. O neprekidnom kretanju nije moguce tako govoriti; no nuno je
335

FIZIKA VIlI

25

30

263a

10

15

na taj nacin govoriti u slucaju onog to se vraca /u kretanju/. Jer ako se H premeta ka D i ako se obme pa se
premeta nadole, tada se ono slui I krajem D kao krajem
i kao pocetkom, tj. slui se jednom tackom kao da su dve.
Upravo zato je nuno da se zaustavi, pa nije istovremeno
stiglo u D i udaljilo se od D. Jer ono bi istovremeno u
njemu i bilo i ne bi bilo, u istom-sada. Ne valja navesti
staro reenje love tekoce/: naime, nije moguce tvrditi da
je H u D u nekom I odseku /vremena/, te da nije ni stiglo
niti se udaljilo. Jer nuno je da kraj do koga se dolazi bude delotvoran a ne moguc. Ono to je u sredini jest po
mogucnosti, a ovo je delotvorno, i kraj je odozdo a I pocetak odozgo. Isto je i sa /pocetkom i krajem/ kretanja.
Znaci nuno je da miruje to to se vraca po pravoj liniji.
A onda nije moguce da kretanje po pravoj liniji bude neprekidno i vecno.
Na isti nacin treba se suprotstaviti i onima koji zastupaju I Zenonovo miljenje, tj. po kojima ako uvek treba
preci polovinu, a ima bezbroj polovina, i ako nije moguce
preci ono cega je bezbroj, fonda kretanje nije moguce/, ili
kao to misle neki koji isti dokaz zastupaju na drugi nacin, naime da istovremeno sa prelaenjem polovine /duine/ to to se krece prethodno broji sve polovine koje tu
postoje, tako da sledi I da je, kad je prelo citavu liniju,
izbroj alo bezgranican broj, a to je nemoguce po optem
slaganju.
U svojim pocetnim izlaganjima o kretanju24 dali smo
razreenje ove /tekoce/ pomocu stava da vreme u sebi
sadri bezbroj /delova/. Nem~ niceg cudnog u tome ako
neko prelazi bezgranicno za bezgranicno vreme. A to
bezgranicno na slican nacin postoji u duini i I u vremenu. Ovo reenje je zadovoljavajuce protiv tog koji postavlja ovo pitanje (jer pitanje je bilo da li se za ograniceno vreme moe preci ili izbroj ati neto bezgranicno),
ali nije dovoljno za samu stvar /npaYJla/, tj. za istinu.

24 V.233a21-31.

336

FIZIKA VIlI

20

25

30
263b

10

15

Ako po strani ostavimo duinu i to pitanje da li se za

ograniceno vreme moe preci I bezgranicno, ta pitanja se
postavljaju za samo vreme (jer podele vremena su bezgranicne) i tada ovo reenje vie nije zadovoljavajuce vec
treba reci istinu, kao to smo i rekli u upravo izloenom25.
Naime, ako neprekidnu /liniju! delimo na dve polovine,
tada se jednom tackom sluimo kao dvema jer poistovecujemo I pocetak i kraj. Tako postupa i onaj koji broji i
onaj koji deli na polovine. Ukoliko tako deli, tada ni linija
ni kretanje ne mogu biti neprekidni. Jer neprekidno kretanje pripada necemu neprekidnom, a u neprekidnom postoji bezbroj /polovina/, ali ne usvrhovljeno vec o mogucnosti. Ako se uzima da postoji usvrhovljeno, tada se
nece I postaviti neprekidno /kretanje/ nego ce se stati;
upravo to se ocigledno dogada kad se broje polovine, jer
tu je nuno da se jedna tacka I broji kao dve. Kraj jedne
polovine bice pocetak druge polovine, ako neprekidnu
liniju ne brojimo kao jednu vec kao dve polovine. Prema
tome onome koji pita da li je moguce preci neto bezgranicno, bilo u vremenu ili u duini, treba odgovoriti da
je to na jedan nacin I moguce a na drugi nije. Jer onaj
koji se neprekidno krece po prilucenosti je preao bezgranicno, a prosto-naprosto nije. Linija je po prilucenosti
bezbroj polovina, no njeno bivstvo i njeno bice /10 dvat/
su razliciti.
Ocito je i to da ako se ta tacka koja deli I vreme na
ranije i kasnije ne pridaje uvek tom kasnijem u odnosu na
stvar, isto ce istovremeno i postojati i nece postojati, i onda kad je postalo ono nece postojati. Tacka je zajednicka
za oba, i za to ranije i za to kasnije, istovetna je i jedna po
broju, no po odredbi nije istovetna (jer jednom je kraj, a
drugom pocetak); no u odnosu na I samu stvar ona uvek
pripada kasnijem svojstvu /naT}ourj. Neka AGB bude
vreme, a D stvar. Ona je u vremenu Abela, a u vremenu
B nije bela. Znaci, u vremenu G je i bela i ne-bela. U bilo

25 V.262a 19-b21.

337

FIZIKA VIII

kom delu tog A istinito je reci da je bela, ako je bela za

citavo to vreme, a u tom B je ne-bela, no to G je u oba.
20
I Znaci ne treba prihvatiti da je bela u citavom /vremenu
A/ vec treba izuzeti to poslednje sada, a to je G; ali to vec
pripada onom kasnijem. I ako je to belo za citavo vreme
Apostajalo ne-belo ili propadalo, tadaje ono to postajalo
ili propalo u vremenu G. Prema tome najpre je tu istinito
reci da je /stvar/ i bela i ne-bela, ~. onda kad je postala
ona nece postojati, i onda kad je propala postojace, ili,
I istovremeno je nuno da bude bela i ne-bela, te uopte
25
da postoji i da ne postoji. No ako ono ranije nije bilo to
ta je, i ako je nuno da to postane i da ne bude to dok
postaje, tada ne bi bilo moguce podeliti vreme na nedeljiva vremena. Naime, ako je to D za vreme Apostajalo
belo, i ako je to postajalo i jest u drugom nedeljivom
30
I vremenu koje sledi, u vremenu B - ako je u Apostajalo,
tada nije postojalo, a u B jeste - izmedu njih mora biti ne264a ko postajanje, pa i I vreme u kome se ono odvijalo. Ovaj
isti dokaz nece vaiti za one po kojima ne postoje nedeljivi /delovi vremena!; u isto vreme za koje je postojalo
ono je postalo i jest u zadnjoj tacki s kojom nita vie nije
povezano niti je sledi; nedeljiva vremena pak slede. No
5
jasno je da I ako je neto postajalo citavo vreme A, onda
ne postoji neko due vreme u kome je postalo i postajalo,
due od onog celog u kome je samo postajalo.
Ovo su i takvi su dokazi /fizici/ osobeni na osnovu
kojih bi se mogla zadobiti izvesnost/s tim u vezi/; ukoliko se to ispituje dijalekticki //-..oytlCWr:./ ovo isto bi izgleda
lOsledilo
na osnovu sledeceg: sve to se krece I neprekidno
se ranije premetalo kao onom u ta je u premetanju i
dolo, ukoliko ga nita ne osujecuje. Na primer, ako je
stiglo u B, tada se i premetalo ka B, i to ne samo onda
kad mu se pribliilo vec i odmah kad je zapocelo da se
krece. Jer zato bi to ucinilo pre sada nego ranije? Slicno
15
je i sa ostalim /vrstama kretanja!. Ono to se I premeta
od A, kad je stiglo u G, ponovo ce doci u A ukoliko se
krece neprekidno. Znaci kad se premeta od A ka G, tada
338

FIZIKA VIII

20

25

30

264b

10

se premeta i ka A kretanjem koje pocinje od G, tako da

se istovremeno krece suprotnim kretanjima, jer kretanja
po pravoj liniji su suprotna. No istovremeno se menja i iz
toga u cemu nije. Ako je to nemoguce, tada je nuno I da
stoji u tom G. Znaci to kretanje nije jedinstveno, jer nije
jedinstveno kretanje koje je u sebi razdvojeno mirovanjem. To je, pored ovog, jasnije na osnovu sledecih /razloga! za svako kretanje. Ako je sve to je pokretano pokretano nekim od navedenih kretanja, i ako miruje suprotstavljenim vrstama mirovanja (jer ne postoji neko drugo
pored ovih), i ako ono to nije I uvek pokretano ovim
kretanjem (mislim na ona kretanja koja su po vrsti razlicita, a ne ukoliko su neki delovi celog kretanja), tada je
nuno da prethodno miruje mirovanjem koje je protivstavljeno /tom kretanju/ (jer mirovanje je lienost kretanja), i ako su najzad kretanja po pravoj liniji suprotna, a
nije moguce istovremeno se kretati suprotnim kretanjima,
tada se ono to se premeta I od A ka G ne bi istovremeno premetalo i od G ka A. Poto se ne premeta
istovremeno, a treba da se krece istim kretanjem, tada je
nuno da prethodno miruje u G, jer to je to mirovanje suprotstavljeno kretanju od G. Na osnovu recenog I jasno
je da to kretanje nece biti neprekidno. Sledeci dokaz jo
je osobeniji od navedenih. Naime, propadanje ne-belog i
postanak belog su istovremeni. Ako je podrugojacavanje
u belo ili iz belog neprekidno i ako ne traje neko vreme,
I tada je istovremeno propalo ne-belo, postalo belo, i
postalo ne-belo. Sva tri /kretanja! ce se odvijati u istom
vremenu. Takode, ako je vreme neprekidno, to ne znaci
da je i kretanje neprekidno vec ono /moe biti/ i u sledu. I
kako je isto to poslednje u suprotnostima, na primer u belini i crnoci?
Ali kruno kretanje ce biti jedinstveno i neprekidno,
jer tu I ne sledi nita nemoguce. Ono to se krece iz A
istovremeno ce se kretati ka A na osnovu iste tenje
/1tPO~EcnV/ (jer krece se ka tom u ta treba da stigne), ali
se nece istovremeno kretati suprotnim ili protivstavljenim
339

FIZIKA VIII

FIZIKA VIII

15

20

25

30

265a

kretanjima. Jer, nije suprotno ili protivstavljeno svako

kretanje u-ovo tom iz-ovog; suprotno je kretanje po pravoj liniji I (ovde naime postoje prostorne suprotnosti, kao
to je to ono to je na dijametru jer najvie je udaljeno
jedno od drugog), a protivstavljena su ona /koja se odvijaju/ na istoj duini. Prema tome, nita ne sprecava da
/kruno kretanje/ bude neprekidno, ~. da se ne prekida ni
za koje vreme, jer kruno kretanje je kretanje od sebe u
sebe, a pravolinijsko je od sebe u drugo. I Kruno kretanje takode nikad nije u istim tackama, a pravolinijsko je
cesto u istim. Kretanje koje uvek postaje u necemu drugom moe se odvijati neprekidno, a ono koje je cesto u
istim /tackama/ ne moe zato to je nuno da se istovremeno odvijaju protivstavljena kretanja. Prema tome kretanje ne moe biti neprekidno ni na polukrugu ni na nekom drugom delu lobirna, jer tu je nuno da se cesto odvija preko istih /tacaka/ i da se Ito to se krece/ menja suprotnim promenama. Jer kraj /nemc) nije povezan s
pocetkom. I Kruno kretanje pak; povezuje /kraj s pocetkom/ i jedino to kretanje je savreno.
Iz ove podele jasno je da ni druga kretanja ne mogu
I biti neprekidna jer u svima njima dogada se da se u
kretanju cesto isto prelazi. U podrugojacavanju to je ono
izmedu, u kretanju u smislu kolicine to su velicine koje
su u sredini, a isto je i kod postajanja i propadanja. Nema
nikakve vanosti ako se uzme da je ono u cemu se I promena odvija malobrojno ili mnogobrojno, ili ako se neto
postavi izmedu ili se ukloni, jer u oba slucaja sledi da se
cesto isto prelazi u kretanju. Na osnovu ovog je ocito da
ne govore dobro oni istraivaci prirode /q)'l)(jtOA.OyOt/ koji
tvrde da je sve opaajno uvek u kretanju, jer da je nuno
da se to uvek krece I nekim od ovih kretanja, a ponlijvie
da podlee podrugojacavanju poto, vele oni, uvek tece i
propada. Uz to, kau26 da je i postajanje i propadanje podrugoj acavanj e. Nae izlaganje je medutim sada pokazalo

26 Anaksagora. V.Phys.187a30, De Gen. et Cor.314a 13.

340

10

15

20

25

30

265b

za svako kretanje da Ise to to se krece/ ne moe kretati

neprekidno nijednim kretanjem osim krunim, tako da se
/ne moe kretati neprekidno/ ni u smislu I podrugojacavanja ili rasta. Toliko o tome da nijedna promena nije ni
bezgranicna ni neprekidna, osim kruno premetanje.
9 S druge strane, ocito je da je kruno premetanje
/l('\)l(A.o<j)opta./
prvo od svih vrsta premetanja. Sva premetanja su, kao to smo i ranije27 rekli, ili kruna ili
I pravolinijska ili meavina lova dva/o Ova dva su nuno
pre ovog jer ono je iz njih sloeno. A kruno premetanje
je pre pravilinijskogjer ono je prosto i savrenije. Ne postoji bezgranicno premetanje preko prave linije (jer u
tom smislu bezgranicno ne postoji; cak i kad bi postojalo
istovremeno /6.110./, nita se tako ne bi kretalo, jer ono to
je nemoguce to ne postaje, a nije moguce I preci bezgranicnu pravu liniju). A to se tice kretanja po ogranicenoj liniji, ono je ukoliko je povratno sloeno i jest dva
kretanja, a ukoliko nije povratno, tada je nesavreno i
propadljivo. To savreno i nepropadljivo je, po prirodi i
po odredbi i po vremenu, pre nesavrenog i propadljivog.
Takode, ranije je kretanje koje moe biti vecno od onog
koje ne I moe biti veCno. Kruno kretanje moe biti vecno, a od ostalih kretanja to ne moe biti ni premetanje
niti ijedno drugo, jer svuda mora doci do mirovanja, a
gde je mirovanje kretanje je propalo.
To da je kruno, a ne pravolinijsko, kretanje jedinstveno i neprekidno usledilo je s dobrim razlogom, jer kod
pravolinijskog kretanja odreden je i pocetak I i kraj i sredina, i ovo sve to u sebi sadri, tako da postoji ono odakle
ce zapoceti jda se krece/, to to je u pokretu, i ono gde ce
zavriti (jer sve miruje u granicama, odnosno u tom-odakle i u tom-gde), a kod krunog to je neodredeno. Zato
bi bilo koja tacka te linije bila granica pre nego druga?
Svaka od njih je podjednako i pocetak i sredina i kraj,
tako da je fono to je u pokretu/ uvek I i na pocetku i na

27 V.261 b28.

341

FIZIKA VIlI

FIZIKA VIlI

la

15

20

25

kraju i nigde. Upravo zato se lopta na neki nacin i krece i

miruje jer zauzima isti prostor. Uzrok je tome to to sve
ovo kao prilucenost pripada sreditu. Naime, ono je i pocetak i sredina te velicine, i njen kraj, tako da, usled toga
to je ono izvan I kruga, to to se premeta nema gde da
miruje kao da je dovrilo svoje kretanje Ger uvek se premeta oko sredita, a ne kraju), ausled toga to sredite
miruje i celina na neki nacin uvek miruje i neprekidno je
u pokretu. I obratIlo sledi /istoj: nuno je da kruIlo premetanje bude prvo zato to je mera svih kretanja Ger sve
se I meri pomocu tog prvog), i da bude mera ostalih kretanja zato to je prvo. Takode, samo kruno kretanje moe biti jednoliko, jer ono to se krece po pravoj liniji ne
premeta se jednoliko od pocetka do kraja: utoliko
ukoliko se vie udaljava od tog to miruje bre se premeta. I Jedino kod kruIlog kretanja ni pocetak ni kraj nisu
po prirodi u njemu samom vec su izvan.
Svi koji su uopte pomenuli kretanje svedoce da je
prostorno kretanje prvo kretanje, jer oni nacela takvog
njem.1
kretanjaRazdvajanje
pripisuju /stvarimal
i spajanjekoje
su pokrecu
prostornatakvim
kretanja,
kreta-a
isto tako pokrecu i Ljubav i Mrnja: jedno razdvaja a
drugo spaja. Pa i Um, po Anaksagori, razdvaja nakon to
je prvi zapoceo kretanje. Slicno postupaju i oni koji ne
navode nikakvo tome slicno nacelo vec tvrde da kretanje
postoji usled praznine, jer i I oni misle da se ta priroda
krece prostomim kretanjem Ger kretanje usled praznine
jest premetanje, i u njoj se odvija kao u nekom prostoru); a to se ostalih28 kretanja tice oni veruju da nijedno
od njih ne pripada prvim /bicima/ vec onima koja iz njih
nastaju. Vele naime da rast, smanjivanje, i podrugojaca-

28 To najzad misli i Aristotel Iv.ib.266a 1-5/: ceo pasus je utvrdivanje vlastitog stava s obzirom na primat prostornog kretanja na osnovu autoriteta
tradicije. Aristotel nabraja Empedokla, Anaksagoru, atomiste, Anaksimena, Platona i platonicare, te prihvata rezultat ali ne i argumentaciju koja u
tim razlicitim teorijama do njega dovodi.
342

30

266a

10

15

20

vanje nastaju kad se ta "nedeljiva" tela spajaju ili

razdvajaju. I Na isti nacin postupaju i oni koji pomocu
gustine i retkoce izgraduju postajanje i propadanje, jer
ustanovljuju ih pomocu spajanja i razdvajanja. Takode,
pored ovih tu su i oni koji duu postavljaju kao uzrok kretanja: oni kau daje to to samo sebe pokrece uzrok onog
to je u pokretu, a ivo bice, tj. sve to je udueno, pokrece I sebe prostornim kretanjem. I inace velimo da se u
pravom smislu te reci krece jedino to to se krece u prostoru; ako pak, neto miruje na istom mestu ali raste ili se
smanjuje ili se podrugojacava, kaemo da se nekako krece ali ne da se krece I prosto-naprosto.
Daje kretanje uvek postojalo i da ce postojati kroz citavo vreme, te ta je nacelo vecnog kretanja, i jo koje je
kretanje prvo i koje kretanje jedino moe biti vecno, i da
je nepokremo to to prvo pokrece, ...Isve toj je receno.
10 Pokaimo sada da Ito to prvo pokrece/ mora biti
bez delova i dane moe imati velicinu. Ali odredimo
najpre neto to prethodi tome. Jedno je to da nita ograniceno ne pokretati za bezgranicno vreme. Postoji tri
/stvari/: to to pokrece, to to je pokretano, i to trece, ono
u-cemu, vreme. Ili je to sve bezgranicno, I ili je sve ograniceno, ili je neto, na primer dva ili jedno od toga, ograniceno. Neka A bude29 to to pokrece, B to to je pokretano, a G bezgranicno vreme. Neka D pokrece neki deo
tog B, na primer E. To sigumo nije u vremenu jednakom
vremenu G, jer ono to je vece krece se u duem vremenu. Dakle, to vreme, na primer Z, nije bezgranicno.
Ukoliko na taj nacin pridodajem neto tom D iscrpcu to
A, a I ukoliko dodajem tom E iscrpcu B; vreme medutim, necu iscrpsti mada uvek oduzimam jednaku /velicinu/ jer ono je bezgranicno. Prema tome, celo A pokretace
celo B za ograniceni deo vremena G. Nije dakle moguce
da se neto krece nekim bezgranicnim kretanjem usled
neceg ogranicenog.

29 V.d.n.,st.351.

343

FIZIKA VIII

25

30

266b

10

15

Jasno je dakle da to ograniceno ne moe pokretati za

bezgranicno vreme. No iz sledeceg je ocito da uopte nije
I moguce da u ogranicenoj velicini postoji bezgranicna
moc. Neka postoji neka moc koja je veca zato to uvek za
krace vreme proizvodi isto, na primer Ineka moci koja zagrejava, osladuje, baca ili uopte pokrece. Nuno je da
ono to trpi trpi neto neto i od strane tog to je ograniceno ali ima bezgranicnu moc, I i da trpi vie nego od
strane neceg drugog, jer bezgranicna moc je veca. Medutim to se ne moe odvijati ni u kom vremenu. Ako je A
vreme za koje je ta bezgranicna snaga licrxuC;1 zagrejavala ili gurala, i ako je AB vreme za koje je Ito cinila! neka ogranicena snaga, tada ukoliko uzimam I uz ovu neku
vecu ali uvek ogranicenu snagu jednom cu doci do te koja
je svoje kretanje dovrila u vremenu A. Naime ukoliko
stalno pridodajem neto tom to je ograniceno nadmaicu
sve to je odredeno, a ukoliko oduzimam doci cu do potpunog nedostatka, na isti nacin. Znaci, ogranicena moc ce

20

I ili velicina, bezgranicna je ukoliko nadmauje sve odredeno. To se moe pokazati i na sledeci nacin: uzecemo
neku moc koja je po rodu ista kao ona koja je u bezgranicnoj velicini ali postoji u ogranicenoj velicini, ... ona
mora biti tacna mera mera ogranicene moci u tom bezgranicnom.

25

Iz toga je ocito da ne moe postojati bezgranicna moc

u ogranicenoj velicini, ili ogranicena u bezgranicnoj. No
pitanju to to se premeta dobro je prvo razmokad je
triti jednu tekocu. Naime ako sve to je pokretana jest
pokretano usled neceg, kako onda kod onog to ne pokrece samo sebe neto moe biti u pokretu neprekidno
I mada ga ne dodiruje to to ga je pokrenulo, kao to je to
slucaj s onim to je baceno? Ako to to je pokrenulo istovremno pokrece i neto drugo pride, na primer vazduh, te
on tako pokretan pokrece, jednako je nemoguce da se on
krece ukoliko to prvo nije u dodiru s njim i ukoliko ga ne
pokrece; sve se istovremeno i krece i I prest1Ye da se krece kad prestane to to prvo pokrece, cak i ako ono cini
sposobnim to to pokrece da pokrece, kao magnet. To je
nuno reci: to to je prvo pokrenulo cini neto sposobnim
da pokrece, bilo da je to vazduh, ili voda, ili neto drugo
slicno cemu je prirodena da pokrece I i da bude pokretano. Ali to ne prestaje istovremno da pokrece i da bude
pokretano; prestaje da bude pokretano istovremno kad
ono to pokrece prestaje da pokrece, ali samo jo uvek
pokrece. Upravo zato i pokrece neto drugo to sledi; i za
to vai isto. A prestaje jda pokrecel onda kad ta moc pokretanja stalno opada u tom to sledi. Konacno prestaje
onda kada I to to prethodi ne cini vie pokretackim Ito
to sledil vec samo necim to je u pokretu. Onda je nuno
da se istovremeno zaustavi i to pokretacko i to pokretano,
i kretanje u celini. Ovo kretanje nastaje u onom to moe
cas da bude u pokretu a cas da miruje, i to nijeneprekidno kretanje ali izgleda Itakol, jer ono pripada ili onom
to je uzastopno ili onom to je u dodiru. I Jer, to to pokrece ovde nije neto jedinstveno vec to to sledi pokrece
345

30

267a

I a to je
pokretati za jednako vreme kao i bezgranicna,
nemoguce. Dakle, nita to je ograniceno ne moe imati
bezgranicnu moc.
Nije onda moguce ni to da u necemu bezgranicnom
postoji ogranicena moc, iako je moguce da u manjoj velicini postoji veca moc; no, tada je jo vie Imogucel da u
vecoj postoji veca moc. Neka AB bude neto bezgranicno. velicina BG ima neku moc koja je za neko vreme
I pokretala D, na primer za vreme EZ. Ukoliko uzmem
dvostruko vecu velicinu od BG, tada ce ona pokretati D
za polovinu vremena EZ (uzmimo da vai ta srazmera),
dakle u vremenu ZT. Ukoliko uvek tako uzimam Idvostruku velicinu! nikada necu iscrpsti to AB, ali uvek cu
uzeti manje vreme od datog. Moc ce onda biti bezgranicna jer I nadmauje svaku ogranicenu moc, ukoliko
je nuno da kod svake ogranicene velicine i vreme bude
ograniceno (jer ako ovo lika moc pokrece za neko vreme,
tada ce veca pokretati za krace ali ograniceno vreme, na
osnovu obmute srazmere). A svaka moc, kao i mnotvo

344

FIZIKA VIII

10

15

FIZIKA VIlI

FIZIKA VIlI

jedno drugo. Zato takvo kretanje nastaje u vazduhu ili u

vodi, i neki ga nazivaju30 uzajamnom zamenom mesta

20

25

267b

lanmepicr'tom.vl. Ove tekoce nije moguce reiti drugacije do na navedeni nacin. Uzajamna zamena mesta cini
da sve istovremeno jest u pokretu i da pokrece, tako da i
prestaje. No ocigledno je I da se neto jedinstveno neprekidno krece. Us led cega? Ta, ne usled istog!
Poto je nuno da u bicima postoji neprekidno kretanje, a ono je jedinstveno, i poto je nuno da to jedinstveno kretanje pripada nekoj velicini (jer ono to je bez
velicine to se ne krece) koja je jedinstvena, i da postoji
usled neceg jednog (jer, u suprotnom nece biti neprekidno nego ce jedno slediti drugo, a laval ce biti podeljena), I tada to to pokrece, ako je jedno, pokrece ili kao
pokretano ili kao nepokretno. Ako pokrece kao pokretano, tada ce morati da prati Ito to pokrecel, tj. da se
menja, ali i da istovremeno
bude u pokretu usled neceg.
Prema tome, treba stati i doci do kretanja usled neceg nepokretnog. To nepokretno se ne mora samenjati Icru~~e'tal3UA.A.ewlvec ce ono uvek moci da pokrece (jer pokretati na taj nacin ne predstavlja napor), i to kretanje je jednoliko, jedino ono ili bar vie nego sva druga. Jer, to to
pokrece ne I trpi nikakvu prornenu. Ali ni to to je pokretano ne trpi nikakvu prornenu u odnosu na ono, eda bi
kretanje bilo slicno. Nuno je da Ito to pokrecel bude ili

10

15

20

25

u sredini ili na krugu3\ jer to su nacela. Ali najbre se

krece ono to je najblie tom to pokrece; takvo je kruno
kretanje. Znaci tamo je to pokretacko. Ali postavlja se pitanje da li je moguce I da neto to je pokretano pokrece
neprekidno, a ne kao to to cini ono to gura, stalno iznova, zato to je lu tom slucajul neprekidno st neki sled.
Jer, to to Itaka pokrecel mora ili gurati uvek ili vuci, ili i
jedno i drugo, ili neto drugo mora prihvatiti /kretanjel i
prenositi ga drugom, kao to smo ranije32 rekli za ono to
je baceno, ako vazduh kao deljiv pokrece zato to je uvek
drugi Ideal u pokretu. I No u oba slucaja ovo kretanje ne
moe biti jedinstveno vec mora biti u sledu. Znaci samo
ono kretanje kojim pokrece to nepokretno jest neprekidno. Nakon to je to razgraniceno, jasno je da nije moguce da to to prvo pokrece i to je nepokretno ima neku velicinu. Ako ima neku velicinu, tada je nuno da Iona bude ili ogranicena ili bezgranicna. Ranije smo, u naim izlaganjima "O prirodi", pokazali da nije moguce33 da ima
bezgranicnu velicinu. Sada je pak pokazano da to ograniceno ne moe imati bezgranicnu moc, i da je nemoguce
da se neto krece za bezgranicno vreme usled neceg ogranicenog. A to prvo pokretacko pokrece vecnim I kretanjem, tj. za bezgranicno vreme34. Jasno je onda daje ono
neto nedeljivo, bezdelno i da nema nikakvu velicinu.

31 V.d.n.,st.352.
30 Platon u "Timaju" (v.Tim.79b-80c). Aristotel ovu teoriju prihvata kao
logicku posledicunepostojanja praznog, jer da potisnuta kolicina vazduha
ili vode prilikom kretanja tela kroz njih zauzima mesto koje to telo
naputa krecuci se (dakle, prethodni poloaj tog tela), ali ne kao potpuno
objanjenje produenog kretanja bacenog tela, odnosno njegovog kretanja
kad vie nije u dodiru s onim to ga je bacilo. Objanjenje zaustavljanja
tela (dato na a2-12) svodi se na to da se baceno telo zaustavlja onda kad
njegova moc pokretanja medij uma vie ne izaziva u njemu lancanu reakciju (kao kod domina), tj. kad pokrenuti deo medij uma vie ne izaziva
daljnje kretanje. Ili, receno malo modernije: kad se otpor medij uma izjednaci sa trenutnom kinetickom energijom tela u pokretu.

346

32 V.ib.266b28-267a8.
33 V.Phys.I1I.5. Tu je ustvari dokazano da ne postoji bezgranicna
velicina, odnosno da ne postoji bezgranicno (u smislu bezgranicne dui,
ili tela, jer Aristotelov izraz J.1eYE\}OC; pokriva i jedno i drugo, du kao i
povrinu), a ne da prvi pokretac ne poseduje bezgranicnu velicinu. Aristotel hoce da dokae da je on bez velicine, a to cini obilaznim putem time
to dokazuje da bi njegova pretpostavijena velicina morala biti ili ogranicena ili bezgranicna, jer svaka velicina je takva, a kod njega je nemoguce i jedno i drugo, pa je on onda bez velicine.
34 Ovaj zakljucak se moe nastaviti: tj. mora imati bezgranicnu moc da bi
moglo pokretati neto ograniceno za bezgranicno vreme, tj. vecno.

347

FIZIKA VIII (dodatnenapomene)

Dodatne napomene

3 V.Phys.III.1-3. Kontekst u kome Aristotel ovde govori o "spisima o prirodi" lev 'to1.~ <I),\xH1co1.~1
jasno pokazuje da Phys.VIII vidi kao posebnu raspravu sa njoj svojstvenom temom. Posmatrano
iz ugla teorije nacela i teorije kauzaliteta u Phys.I-Il Aristotelova
teorija prvog nacela I~ aPX~ ~ 1l:po)'tTj!ide korak dalje od ontologije prirode. U teoriji nacela pretpostavljeno je da se krece "sve
ili barem neto od onog to prirodno postoji", a sama "nacela" - oblik, tvar, lienost - predstavljaju najzad elemente Aristotelove analize kretanja i kao takva nalaze svoje jedinstvo u kretanju kao delotvornosti moguceg kao moguceg. Ta nacela su struktura kretanja,
odnosno bica-u-kretanju. Ali pitanje o prvom nacelu kretanja smera
na neto drugo od arhe-logije Phys.I-II, tj. na njenu mogucnost: traiti prvo nacelo kretanja znaci tematizovati kretanje sa tla onog nepokretnog, dakle iz negacije kretanja a ne vie iz lienosti kao u
fizici. Jer ako mirovanje i jeste tema fizike ukoliko je deficijentni
modus kretanja, nepokretnost to vie nije. Kretanje je za Aristotela
vecno, i vecnost kretanja i vremena ce odluciti i o celini i o pojedinostima sloene argumentacije u Phys.VIII. Najzad, aporije bezgranicnog i njegova nacelna neuporedivost sa konacnim vode
Aristotela do pojma beskonacne moci koja jedina moe biti nacelo
beskonacnog kretanja (i vremena): to nacelo ne moe biti prvo u
smislu pocetka kretanja vec kao osnov same hilemorficke strukture
kretanja, osnov kretanja kao nesavrene delotvornosti, i time cista
delotvornost kao svrha samog kretanja.
6 ta bi moglo biti vreme kao na1'}o~ kretanja? Da li Aristotelmisli da je vreme akcidencija kretanja? Ali ni kretanje ne postoji po
sebi vec samo ako se neto krece tada postoji i kretanje. Tada bi
vreme bilo prilucenost prilucenosti. Ili moda vreme kao na1'}o~
nije spoljanja odredba kretanja vec njegovo nuno stanje, ukoliko
je svako kretanje u vremenu; ali na1'}o~ u tom izvornom smislu trpnje podrazumeva odnos delanja i trpljenja, jer ono bi onda bilo
takozvana trpna kakvoca kretanja, a stanje je onda jedinstvo dela348

FIZIKAVIII (dodatnenapomene)
nja i trpljenja. Ali ta dela a ta trpi, pa da vreme bude rezultirajuce
stanje? Vreme nije uzrok nicega, ali ono onda nije ni posledica
nicega. Vreme je broj kretanja, i tako bi se moglo reci da je neka
nuna mada spoljanja odredba kretanja. na1'}o~ je ovde upotrebljen kao dovoljno irok i neutralan termin za odredenje odnosa
kretanja i vremena: moda je on "stanje" u onom smislu u kome se
za enu kae da je u drugom stanju, jer vreme bi bilo "stanje" kretanja u tom smislu da je kretanje u vremenu oblikotvorno i svrhovito te samim tim oplodeno i bremenito oblikom.
8. Podtekst ove retorski izloene hipoteze o nastanku kretanja isti
je onaj koji ce se pojaviti i kad se u pitanju nastanak Sveta, ali i kad
je u pitanju stvaranje ni iz cega: bezgranicno, prazno, Nita, imaju
zajednicko to da su neodredeni. Sigurno je da nema razloga za pocetak, ali je onda isto tako sigurno da nema razloga ni za odlaganje
pocetka, jer ako u bezgranicnom nema razloga da neto bude, tada
nema razloga ni da neto ne bude. Da se neto pokrene iz vecnog
mirovanja, to vie nije delo Itrt'{ovl prirode jer ona "nita ne cini
zalud", bez razloga. Kosmoloki problem ovde dobija temporalnu
interpretaciju, ali ona nije vie od retorske bravure jer zapravo se u
neodredenosti beskonacnog mirovanj a ne moe ni govoriti o tom
pre i posle tako da se hipoteza pocetka ukida u pokuaju da se izloi. Prvi trenutak Vremena je neodriva i besmislena predstava,
isto kao i poslednji trenutak, a to pitanje "zato ne pre?", iako ga u
nekom obliku nalazimo vec kod Parmenida (v. Parm.Fr.B8.9-10:
'tI ... ucr't!::pov Tj 1l:pocr1'}ev)samo slabi poentu infinitistickog stava.
Vreme nema pocetak ne zato to za taj pocetak nema dovoljno razloga vec zato to je pocetak vremena nemoguc, tako da nikada nece biti dovoljno razloga. Filopon je u svojoj kritici Aristotelovih argumenata (Simplikije daje i Filoponovu kritiku i moguce odgovore
iz Aristotelove perspektive, v.Simpl. 1171.30-1182.28) pokazao
kako se isti Aristotelovi argumenti iz neodredenosti beskonacnosti
mogu okrenuti protiv Aristotelovih zakljucaka o nepostojanju pocetka kretanja i vremena pa time i Svega, ali time je pre opovrgnuta
retoricka forma argumenta u kojoj su vec dati svi elementi autodestrukcije, a ne sam zakljucak.
349

FIZIKA VIII (dodatne napomene)

FIZIKA VIII (dodatne napomene)

I ako se pretpostavi beskonacno vreme bez kretanja, i ako se tvrdi

da moe biti vremena bez kretanja, to vie ne bi bilo vreme jer se
ranije i kasnije ne bi razlikovali ni u svom podmetu ni u odredbi,
jer godina nije deo beskonacnog nita vie nego to je to dan.
Kritika predstava o pocetku u pretplatonskim kosmologijama - po
redovnom Aristotelovom tumacenju ista kritika pogada i kosmologiju "Timaja" - ukida kosmologiju kao istoriju sveta. Kretanje nema vremenski pocetak, ali to ne znaci da ono za Aristotela nema
prvi uzrok koji je vecan kao i samo kretanje i koji tavie i jeste sama vecnost. Vertikala ejdetskog kauzaliteta stupa na mesto vremenskog nizanja uzroka ad infinitum, tj. na mesto jednog "horizonta1no" koncipiranog kauzaliteta. Od cetiri Aristotelova uzroka
kod tri je ova vertikala kauzaliteta neposredna i jasna: kod tvarnog,
oblikovnog i svrnog. Nita od toga se ne krece, tako da oni cine
staticnu strukturu kretanja. Kineticki kauzalitet jedini smera na
dinamiku kretanja i zato se pitanje o uzroku i pocetku kretanja moe postaviti sanIO u okvirima kinetickog kauzaliteta. Ali, to da kretanje mora imati uzrok znaci najzad da je moguce shvatiti ta je
kretanje, te se kineticki uzrok mora spojiti sa ejdetskim i svrnim.
To onda dovodi i do konacne prevage vertikale kauzaliteta kod
Aristotela.
12 Y.192b21, 200b12, 254b17. Moda se smisao ove sintagme koja nosi celinu istraivanja preduzetih u "Fizici" najbolje vidi u Aristotelovom poredenju kretanja i ivota (~ K1VT)O"t~ oiov ~W~ 'tte;
ouaa 'tot~ qyUcrn crUVEcr'tWcrt, v.ib.250bI4). Kao to je dua za
Aristotela nacelo i uzrok ivota, te je i odredena kao delotvornost i
u-svrsi-bivanje tela, tako je i kretanje ocitovanje i artikulacija
physisa i njeno delotvorno bivanje. Po istoj analogiji jedinstvo due
i tela moe se preneti na jedinstvo physisa kao oblika i tvari u kretanju. Priroda je delatnost ali ne usmerena na neto drugo, razlicito
od sebe, vec delatnost koja je samodelatnost, izvorna delatnost samopostavljanja u vlastitu sutinu i tako delotvornost i ispoljavanje
iste te sutine. Bice 110 etvall koje je priroda predstavlja delotvornost vlastite sutine 110 'tt ilv et vali. Ta delotvornost je za Aristotela konacni smisao "bica" (v.De An.412b9: "o "bicu" se govori
na mnogo nacina, ali glavni i pravi jest da je ono u-svrsi-bivanje",
350

'tO KUP1WC;;EV'tEA.ExEta, Ecr1tv). To da "priroda" ima status nacela

lapx~1 kod Aristotela znaci ponajpre to da ima jedinstvo pojma, a
ne da je kao nacelo odvojena od vlastitog samoispoljavanja u kretanju. Dakle, kad Aristotel postavlja iznova pitanje o nacelu (pocetku) kretanja, tada on samo potencira pitanje sadrano u samom odredenju prirode. Nacelo kretanja bi trebalo da bude odgovor na
pitanje: taje kretanje kao ivot svega to prirodno postoji?
To da je priroda nacelo kretanja nije pretpostavka u probabilistickom smislu vec u smislu osnovnog stava koji kao takav ne podlee dokazivanju (za ovaj smisao termina U1tC~Emc;;, v.Simp1.
1195.22-25).
17 Ovo je vec druga faza argumenta. U prvoj je dokazano da svako
(a prirodno posebno) kretanje ima uzrok, i da je taj uzrok najzad
delotvornost tog to se krece ukoliko se ono u kretanju vraca u
vlastitu bit. Sada se slican postupak eliminacije sprovodi na strani
uzroka. Aristotel odbacuje delovanje na daljinu, tako da izmedu
onog to pokrece i pokretanog, izmedu uzroka i uzrokovanog odnos mora biti ili neposredan ili izposredovan medijainim clanovima, sve u svemu dodir se mora ostvariti. Kao to je kretanje kontinuirano, mora takav biti i kauzalni niz delanja i trpljenja. Ako se
trai prvi uzrok, tada se dosledno iskljucuju svi medijaini uzroci.
Ali uvodenje medijacije treba da ucini plauzibilnim to da postoji
ono to pokrece samo sebe i na taj nacin pokrece sve drugo: naime,
ako postoji ono to se krece ali samo vie ne pokrece drugo, te ono
to je i pokretano i pokrece, tada je barem moguce da postoji i ono
to pokrece a samo vie nije pokretano. Niz argumenata koji sledi
ima za cilj da ovu pretpostavku dokae kao nunu pretpostavku samog kretanja.
29 Ovaj argument se moe prikazati ovako:

> B

_________

> B/n(E)
Z(?)

Za razumevanje ovog zanimljivog dokaza odlucujuca je Aristotelova tvrdnja da se "vece Itelol krece u duem vremenu" lEv 1tA.Etovt
351

FIZIKA VIlI (dodatne napomene)

FIZIKA VIlI (dodatne napomene)

'to ~Et~OV, v.aI8/. Na osnovu cega i zato? Aristotel vec u sledecem redu daje nacin kako bi se ova neobicna tvrdnja mogla shvatiti: "dodavajuci na taj nacin tom D iscrpcu to A" (isti odnos postoji i izmedu E i B). Ako moe da kae da ce se D poravnati s tim
A dodavanjem, tada to znaci da pretpostavlja da je ono pre dodavanja manje od tog A. Ali pretpostavlja i da se tu odnos B i E
(BIn) ne menja. Dakle, dobijamo da isto ograniceno telo (ili sila)
pokrece bilo koliko telo za bezgranicno vreme. U drugom delu
dokaza, ~. kad se E izjednaci sa B (A i D ostaju u istom odnosu,
dakle razliciti), dobijamo da razlicita tela pokrecu ista opet za bezgranicno vreme. Jednostavno receno, smisao ovog dokaza je sledeci: ako neko telo (ili sila) moe pokretati drugo telo za bezgranicno vreme, tada svako telo moe pokretati bilo koje telo za
bezgranicno vreme, samo ako ga moe pokrenuti. To je za Aristotela nemoguce jer nema praznog, tako da je ovo zapravo nacin na
koji on pod uslovima svoje fizike postavlja princip inercije u negativnom obliku paradoksa. S druge strane, ovaj dokaz otklanja mogucnost da je nepokretni pokretac samo "pustio u pogon" nebeski
casovnik, a da se ovaj dalje po inerciji vrti i uvremenjuje, ali i to da
moc louva~tc;lnepokretllog pokretaca bude ogranicena.
"Telo" koje ovde inicira kretanje posmatra se dinamicki, kao sila, i
Simplikije u svom komentaru s pravom insistira na tome, v.Simpl.
1322.15-24, ti /). ouva~tc;; no potvrde za ovu promenu u gramatickom rodu (koja je i mnogo vie od toga jer omogucava razumevanje ovog dokaza) nalazimo i u samom Aristotelovom dokazu: 't11/).,
a19; ti 1tacra A 't~v bA:rjV B, a21; 't11E, a20. Samo zato to ne vidi
smisao ovog dokaza Ross misli da je ova promena roda mora odnositi na "liniju" Iypa~~~, f./, kao to je to cesto slucaj u Aristotelovim komentarima vlastitih grafickih prikaza teorema. To to
Aristotel "ne zna" za Prvi zakon kretanja ne znaci daje taj "zakon"
vie od hipoteze; a upravo ga tako Aristotel i posmatra.
31. U sredini Sveta, ~. u sreditu Zemlje, ili na krajnjoj opohodnici
11tEpt<j>epEtal Sveta, tj. na sferi "stajacih" zvezda. Prvo reenje je
pitagorejski mit - u sreditu sveta nalazi se "kula" Zevsova imesto
Hestije, ognjita bogova - a Aristotel podstaknut astrainom teologijom, jer zvezde su vecna iva bica i kao takve one su boanske,

prihvata da je i nepokretni pokretac (bog, ili to boansko) takode

tamo gde su i zvezde, ili barem u tim predelima i u tom pravcu:
svakako to dalje odavde. U svetu prirodnih elemenata Aristotel vidi porast delotvornosti po vertikali, pa je najvia delotvornost u
vidljivom svetu upravo vecno i po Aristotelovom uverenju stalno
isto kruenje Neba. Ova ophodnica je i mesto svih mesta, konacni
prostor u kome se nalazi sve to je unutar sveta, ali i mera svakog
kretanja i vremena. Jasno je da se ne moe u pravom smislu te reci
govoriti daje to boansko na Nebu (v.Simpl. 1355. 13-14: 00 ya.p
eKEtvol vec pre daje Nebo u njemu
ecr'ttv ev 't4) oUpav4) 1CUpiroc;
ukoliko je ono cista delotvornost. N~zad, ni mesto svih mesta nije
negde, tako da ni bog nije negde: on mora biti nigde i svugde.

352

353

SRPSKO - GRCKI RECNIK

SRPSKO - GRCKI RECNIK

Ahilej, A.X\A.A.EU~
Anaksagota, A.v~ay6QfXt;
Anaksimandar, A.vcU;\l1av&gOt;
Anaksimen, (A.v~\I1EV1lt;)
Antifont, A.vncptiJv
Aristotel, (A.Q\O.cnEA.TJt;)
astronomija, ao,poA.oy\a
Atenu (u), A.VllVaCE
bacanje, pll\1\t;
bacati, P\1t'tE\V
belo, A.evK6v
beskrajno, ci1te\pov
besmrtno, acXva.ov
bestrpno, a1tallt;
bez razlike, a&\cXcpopot;
bez velicine, al1Eyeet;
bezdelno, allepEr;
bezgranicno, &1tE\POV
bezoblicno( st),al1opepla-&l1opepor;
bice kao takvo, 01tEp OV
bice, etva\(.6)
biljka, epv.6v
biti moguce, &uvaoa\
biti sadran-u, tVV1tcXPXEW
biti u podmetu, ll1toKeioa\
biti zdrav, ilY\cXCew-eoa\
biti-delotvoran, tvepyeiv
biti-u, tv nv\ etva\
biti-u, tv
biti-u-kretanju, K\veiv-eioa\
bivstvo, ovola
boansko,eiov
broj, ap\l1Ot;
brojati, ap\l1Eiv
brzo, .axu
bre, anov

celina, OA.OV
Celina, OA.OV
celo,oA.ov
covek, &vp<&>1tor;
cvrsto, mege6v
dan, t\I1Epa
delanje, 1tOlTJO\t;
delatan, 1to\TJ\K6v
delati, tVEgyeiv
deliti, o\a\peiv
delo, 1tOlTJl1a
delotvorno,tvepyen K6v
delotvornost, tVEpye\a
deljenje, &\a\peiv
deljivo,o\a\pe.6v
Demokrit, aTJI16xg\.or;
deo,I1Epor;
dihotomija, &\xo.Ol1la
dijalekticki, A.oy\K6'>r;
dijametar, O\cXI1E.POt;
dimenzija, O\cXo'TJl1a
dobro, aya6v
dodatak, 1tg6oeo\t;
dodir, a<l>ll
dodir, ~\t;
dodirivati, &1t'teoa\
dokaz, A.6yor;
dole, Kci.fu
dovrenost, 'teA.e\O'tTJt;
drevni (filozofi), apxaio\
dua, l\1VXll
duina, 11fJKor;
element,o.o\Xeiov
Empedokle, 'E11n:eooxA.fJt;
figura, oxfJl1a

357

SRPSKO
filozofija, lplAoOOlp(a
fizicar, lpUOlK6t;
fizicari, lpuO\oA6YOl
glas,lpr.>vTj
gore, CXVW
granica, 1tEgat;
. T
guran]e, WOlt;
guranje, &>beiv
gurati, &>beiv

- GRCKI RECNIK
jedinstvo,

eVWOlt;

jednake brzine, ioo't"aXtlt;

jedno kao takvo, 61tep ev
jedno, ett;, TO ev
jednoliko, OJ.1aAit;
jednoliko, 0J.1oe16Et;
jemstvo, 1t(ont;
jezik, lpr.>vtl
junaci,1'\pr.>et;

gustina, 1tuKv6'tTJl;

ka-cemu, ell; (o)

kakvo(ca), 1to16v

Herakleit, 'HgaxAel'tol;
Herme, 'EgJ.1il~
Hesiod, 'Ho(o6ot;
hladno, lj1uXg6v
Homer, 'OJ.1TJgOt;

kakvoca, 1t0\6TTJ~
kategorija, Ka't"TJYop(lX
koje mOe da primi, 6eKnK6v
koliko,1to06v

ideja, iMa
Ilij, 'UlOV
ime, naziv, 6voJ.1a
istina, O:ATjbela
isto(vetno), ain6t;, TO aUT6
istoimeno, 0J.1WVUJ.10l;
istoimenost, OIJ.r.>VUIJ.
(a
istovremeno, cxlJ.a
isto vrsno, 0lJ.oe16Et;
istraivaci prirode,lpuoloA6yO\
istraivanje, ber.>peiv
istraivanje, IJ.Ebo6ol;
izbor, 1tgoa(geol~
iz-cega, eK(~) (ou)
izmedu, lJ.eTlX~u
(iz)meriti, KlX't"alJ.eTpeiv
(iz)van, e~w
jedinica, lJ.oval;
jedinstveno, etl;, 't"o ev
jedinstvo, ev6't"TJt;
358

SRPSKO

kotrljanje, MVTJOlt;
kraj, 1tEgal;
kraj, 't"EAcI;
krajnje, eOXlXTov
kretanje, K(VTJOll;
krug, KUKAOl;
krlienje, 1tegllpoga
kruenje, KUKAolj>op(a
kruni, 1tegllpegTjl;
kruno kreta~ie, KUKAolj>Op(lX
kruno premetanje,KUKAolj>op(a
Ksenokrat, (8evoxQa't"TJ~)
Ksut, 8oilbot;
lako, Koillj>ov
Leukip, AeuXl1t1tOl;
Likej, Auxelov
Likofron, AuxOq>gr.>v
linija, ypalJ.lJ. Tj
lienost, O't"EgTJOll;
logicki, AOY1KWt;
lopta, OlpaiglX
ljubav, lplMa

majka, IJ.TiTTJP
malo, 1J.1Kp6v
masa,6YKol;
matematicar, J.1lXbTJJ.1lXnK6l;
matematicke nauke, lJ.abTjlJ.lXTa
Melis, MEA1000l;
menjati (se), lJ.eTlXpcXUelV
meriti, lJ.e't"peiv
mesto, XWglX
meati, 1J.1YVUVlXl
meavina, lJ.iYJ.1a
mirovanje, 1J.6vTJ
mirovanje, OTcXOll;
mirovanje, 1lpej.LTJOll;
mirovanje,1lpej.L(a
mirovati, 1lpej.Leiv
mirovati, t\pej.L(eoblXl
misao, V6TJ01~
miljenje, V6TJOlt;
miljenje, 61avollX
mnogo, 1tOAU
mnjenje, M~lX
moc, Mvaj.Llt;
moci, MVlXobal
mogucnost, MVlXj.Lll;
Mrnja, veiKol;
nacelo, clcpxTj
nacin, oxillJ.lX
nadmaivati, U1tegpaAAelV
nagore, CXVW
nagurivanje, l1tW01~
nauka, e1tloTtlj.LTJ
navodenje, e1tlXywytl
naziv, KaTTJyop(a
Nebo, ouplXv6t;
nedeljivo, CXT0J.10V

- GRCKI RECNIK
nedeljivo, clc61lX(peTov
nedostajanje, eAAe(1telV, eU
el lj11l;
nedostatak, eAAe(1telV, eAAellj11C;
negde,1tou
nekad, 1tOTE
nemoguce, clcl)uVlXTOV
neodredeno, 6:6plO't"OV
nepokretno, 6:K(VTJTOV
nepokretnost, cX1C.1VTJo(a
nepostalo, clcyeVTJTOv
neprekidno (pri!.), ouvexw~
neprekidno, ouvex*
neprekidnost, ollvexela
neprelazno, clc61~'Te'tov
nerodeno, clcyevTJ't"ov
nesavren, O:TeA*
nezavren,O:TeATjt;
nita, j.LTJMv
niz,ouoT01X(lX
nuno, cXVlXYKlXiov
nunost, cXvaYKTJ
obim,1tt:gllpEgt:llX
oblicje, J.10plj>Tj
oblicje,oxilj.LlX
oblik, etl)o~
obmuti, clcvlXKcXj.LmelV
obuhvatajuce,1tt:gleXov
obuhvatanje, 1teglex:elV
odgurivanje, CX1tW01~
odnos, A6yot;
odnos, clcvlXAoy(a
odredba, A6yo~
odredba, 1tabOt;
odrediti, op'(elV
odrediti, l)lop(elV
odredenje, oploj.L6~

359

SRPSKO - GRCKI RECNIK

SRPSKO - GRCKI RECNIK

odredujuci, Op\onlC6~
odsustvo promene, alJ.&.aJiAlloia
odsustvo, a1touo(a
oduzimanje, acf>a(p&o\~
odvajanje, acl>a{p&o\~
odvojeno, X~Q\0'\"6v
odvojenost, X~Q\OlJ.o~
odvojivo, X~Q\O'\"ov
ogranicavati, Clp(&\V
ogranicavati,1t&Qa(v&\V

ograniceno, 1t&1t&QaOlJ.EVOv
okolina, 1t&Q\EXOV
okretanje, 1teQ\cpoQa
Olimpija,OAulJ.1t\a

opaanje, a{o~o\~
opravdano,euA6yc..>~
opte, 1CO\vov
opte, lCa6Aou
optika, 01t't\ lCt]
osetljivo, 1ta~.\1COV
osoben, oi1C&1~
ozdravljivanje, uyiavo\~
ozdravljivati, uy\a(&\ v-eoa\
panspermij a, 1tavo1teplJ. (a
Parmenid, IIaQlJ.evi61'J~
Paron, IIaQ~v
pazakljucivati, 1tapaAoy i(eoa\
pitagorejci, IIuay6Qe\o\
Platon, ma.~v
pocetak, aPXtl
podela, lhaipeo\~
pod-leati,1l1to1C&1oa\

podmet, 6 1to.e 6v
podmet, ll1to1C&{lJ.evov
podmet, a 1to't '1jv (lan v)
podrugojacavanje, aAAo(c..>O\~
podrugojacavati se, aAAO\OUO-

360

a\

pogreno zakljucivati,

1tapa.\o-

y(e-ta\

pojedinacno, 1Ca' 21Cao.ov

pokrecuCe,1C\V~'\1C6~
pokret,1C\vlliJ.a

(po)kretati, 1C\V&\v-&\oa\
Polikleit, IIoA;u)C.A.&\.O~
poloaj, EO\~
poluga, IJ.OXA~
porast, a\l~~
poredak, .~\~
porok, lCalC(a
poslednje, Eoxa'tov
posmatranje, &~p&\v
postajanje, yiv&O\~
postajati, y(yv&oa\
posuda, ayy&\ov
pouzdanost (izvesnost), 1tion~
povecavanje, a\l~~
poznat, YVWP\IJ.O~
pratiti, a1COAOu&\v
prava (linija), &u&1a
pravilno, olJ.aA~
prazno, 1C&v6v
prekidanje,1tau&\V

prema-necemu, 1tQ6~'t\
premetanje,cpoQa
preuoblicenje, 1J.&.aoX~lJ.ano\~
prianjati, a1t.&oa\
pridavanje, 1Ca~yop(a
(pri)dodavanje, 1tg6o&o\~
prijemciv, 1J.&'taA~1tnlC6v
priluceno(st), 0\JIJ.Ji&Ji~1C6~
pripadati, EvU1tapx&\ v
pripojavljivati se,
1tap&lJ.cpaiv&oa\

priroda, CPUO\~

prirodno, CPUO\lCOV
prirodno, CPUO\lCti1~
prirodeno, OUlJ.cpu'tov
prisilno, Jiiq, Jiia\o~
prisustvo, 1tapouoia
pritiskanje, ouv~O\~
promena, lJ.e.aJioATj
promena, lJ.e.a~aAAe\V
propadanje, cpoQa
propadati, cp&(Qeoa\
prostor, 't01t~
prostorno kretanje, cpoQa
Protarh, IIgW.aQXo~
protivkretanje, av't\ 1C\ve\oa\
protivrecje, av'(cI>aO\~
protivstavljanje, av.i1C&\oa\
protivstavljeno, avn1Ce\lJ.eVov
pruanje-ka, 1tQoeO\~
prvi, 1tQti1't~
puno,o'\"&Q&6v
radi,

lV&lCa,

ou Ev&lCa

radi-cega,2v&1Ca,ou

2V&1Ca(.o)

ranije, 1tQ6'&Qov
rasprava, AOYOc;
(ras)prostiranj e,6\ao.ao\c;
rast, aiJ~~o\~
rasti, CPU&\V
rastojanje, lhao'~lJ.a
rastojanje, 6\ao.aO\~
rasturanje, Mc..>o\~
razdvajanje, 6\(i1CP\O\~
razgraniciti, lhop(&\V
razlika, 6\acl>opa
razlog, A6yo~
razlog, ahia,
a{nov
razlucivanje, 6\alCp\o\~
razlucivanje, l1C1CP\O\~
razlucivati, ElClCp(V&\v

razmak, 6\ao'~lJ.a
razum, AOYO~
razum, lhav01a
red, .~\~
retko, lJ.avov
rod, yivoc;
sada, vilv
saimeno, OUVWVUlJ.ov
samokrecuci, au.o1C\v~.o~
Sardo (Sardinija), ~aQ6~
sastavOjanje), ouv&o\1,;
sastavljeno, ouv&.ov
sauzrok, ouvaino~
savreno, .iA&\OV
savTenstvo, .&A&\O.~I,;
sfajra, ocpalQa
sila, ioxu~
silom, ~iq, ~ia\oc;
skupa, alJ.a
sledece, EX0IJ.&VOV
slediti, a1CoAou&1v
slicnodelno, 61J.011J.&pi~
slovo, o.01X&\OV
sloeno, ouv&.ov
slucaj, .ux~
smanjivanje, cp(O\~
smanjivati, cp(v&\V
smirivanje, 1\pilJ.1'Jo\~
snaga, ioxul,;
spajanje, OUY1CQ\O\c;
spoljanji uzrok, ~c..>at.\ov
spontano(st), au.olJ.a'tov
sposoban da primi, 1J.&.aA~1tn1Cov

sraslo, oUlJ.cpui~
sraslost, OUIJ.CPUO\~
srastanje, O\JIJ.CPU&\
V
srastanje, oUlJ.cpuO\~

361

SRPSKO - GRCKI RECNIK

SRPSKO - GRCKI RECNIK

srazmera, avaAoYla
sredina, Iliaov
sredite, Kiv.pov
srednje, Iliaov
stadion, a.alhov
stajanje, imava\,
ta.aaa\
stalno, aEl
stanje, E~\~
stari (filozofi), apxalO\
stav, 1l1t6EO\~
strela, ota1"o~
stvaranje, 1t01TlO\~
suprotno, evavilov
suprotnost, evavn6tTl~
suprotnost, evav1"ic.>a\~
suprotstavljanje, evav.lc.>a\~
sutina, 1"01"1~v et val
suviak, ll1tEgoXll
SVe,1taV
svet, 1C6allo~
svojstvo, 1tao~
svojstvo, 1t/xTllla
svrha, 1"eAO~
irenje, lhaa.oAti
tastvo, .\ em\V
tacka, m\Yllti
Tebu (u), 9tiPTlEV
teci, pElv
telesno, atilllan 1C6v
telo, atillla
teko, papv
tekoca, a1topla
teza, a\~
teina, pap~
tenja, Opllti
to radi-cega, EVEKa, ou EVEKa

362

to-zato, lha 'tl ('ro)

Troja, Tgoia
trpljenje, 1taaXE\\I
trpljenje, 1taTla\~
trpna kakvoca, 1taTlnKOv
trpno, 1taTl'r\1cov
trpnja, 1tao~
tvar, UATI
tvoracki, 1tO\TI\1COV
u vecini (slucajeva), e1t\ .0
1tOAV(6)~)
u,ev
u, E\~ (o)
udueno, EIllj1uxov
uglavnom, e1t\ 1"01tOAV(6)~)
um, vou~
umanjivati (se), lpi>lvE\V
umetnost, 1"XVTl
umno, v01J'tl1C6v
umstveno, v01J1"6v
u-necemu-postojati, eVU1tCXPXE\
v
unitavajuci, lpagn1C6~
unutranji uzrok, ev.o~ atnov
uoblicavati, aXTllla1"1CE\
v
uporediv, aUIlPATl1"~
uprisutan biti, eVU1taPXE\v
ustanovljenje, O\~
usvrhov ljeno st, eVnAEXE\a
u-svrsi-bivanje, eV.EAeXE\a
u-ta, ei~ (o)
utieaj, p01tti
uvek, ae(
uzajamna zamena mesta, avn1tl:':pla.aa\~, eon. avnlle.am-

uzajamna zamena mesta,aVl"\IlE\mava\, avnIlE.aa.aO\~

uzastopno, e4>~11~
uzor, 1tapaoe\Ylla
uzrok, ahla, a\1"\OV
vatra,1tug
vazduh, atip
vecno, aEl
velicina, Ilyeo~
veliki svet, Ilya~ 1C6all~
vetina, 'XVTl
vlastit, O\1Celo~
vracati (se), ava1Call1tl"E\V
vreme, Xg6vo~
vrlina, apE.ti
vrsta, EtoO~
vrtlog, 61vTl
vucenje, EAKE\V,EA~\~
vuci, EA1CE\V,
E~\~

zajedno, alla
zakljucivanje, aUAAoyiCEaa\
zalud, lla'Tlv
zapremina, oy1C~
zastavijanje, 1t/XVE\V
zaustavljanje,ia.ava\,
ta1"aa-a\
zaustavljati se, t\pelllCeaa\
zavreno, .eAE\OV
zbrka, .agaxti
zdravlje, uY1E\a
zemlja, Y11
Zenon, Ztivfuv
Zevs (Div),Zev~
zgunjavanje, 1t11~\~
zgunjavanje, 1tvKvfua\~
zgunjavati se, 1t\JKvovaa\
znanje, e1t\Ol"llllTI
ivo(tinja), C<ilov
ivo,EIllj1uxov
ivot, Cc.>~

zajednicko, KO\v6v
Ovaj recnik sadri samo one termine i izraze koji su uli u Index rerum et
norninum, te treba da omoguci i olaka koricenje indeksa onima koji ne
vladaju grckim jezikom.
Kao to se iz ovog recnika (i indeksa) moe videti Aristotel mnoge termine koristi homonimno i pored krstakog rata koji vodi protiv homonimije,
no to je smetnja samo u onim slucajevima u kojima on sam ne konstatuje
homonirniju ili moda veruje da je analiza razlicitih znacenja suvina (na
pr., A.6yo~, lpWVtl, OVOj.LlX,
doo~, itd.). recnik i indeks zajedno omogucavaju jasan pregled usvojenih reenja u prevodu i procenu nosivosti srpskih ekvivalenata.

aa\~
uverenje, 1tlm\~

363

INDEXRERUM

/'

INDEXRERUM

U ovaj Index uli su termini macajni za Aristotelovu ontologiju prirode. Navedena su ona mesta iz "Fizike" (dakle ne
sva) koja su dovoljno pregnatna i preko kojih se moe doci
do strukture Aristotelovih pojmova i do njihove unutranje
veze. Raspoloivi prostor nije dozvolio neku potpunu iscrpnost.
Pri izradi ovog indeksa koristio sam Rossov analiticki indeks u njegovom izdanju "Fizike", slican indeks koji je sacinio H.Carteron, te monumentalni Index Aristotelicus (ed. H.
Bonitz, Berlin 1975).
U transkripciji grckih licnih imena priklanjam se fonetskom a ne tradicionalnom (cesto pogrenom) izgovoru (dakle: HerakleU ane Heraklit, Talet a ne Tales, itd.) - Zevs je
izuzetak koji potvrduje pravilo - mada to ponekad moe zazvucati neobicno i izvetaceno. Uvreenost loe navike ne
obesmilj ava potrebu da se ona promeni.

aycxi1ov, dobro: kao ono boansko (v.i1eiov) i eljeno, 192a17; u

okviru slucaja (v.1:UXll), 197a25; dobro po sebi (op. prividno
dobro), 196a26; i kod onog to je prirodno postoji to bolje, 259a
11, 260b22.
aYYEtOV, posuda: posuda je kao prenosivi prostor (v.1:onoc;),
209b28; prostor je kao neka nepokretna posuda., 212a14; prostor
vers. posuda, 212a17-18.
ayivTrrov, nerodeno, nepostalo: beskonacno (v.cXneptov) kao
nacelo (v.aPxTl) kod predplatonskih fizicara, 203b8; vreme (v.
Xp6voC;), 251bIS.
ai>tcx(pE'tOV, nedeljivo: bezdelno (v.aj..l.epec;),231 b3; ne moe se
kretati, 241 a23- 6.
ai>ux<popOC;;bez razlike: po vrsti (v.di>oc;), 262a2.
367

INDEXRERUM

ath~i't'et'ov,
neprelazno: takvo je bezgranicno po miljenju pretplatonskih fizicara, 204a14.
a5uva't'ov, nemoguce: kao besmisleno, 185a30, 216b12 ; razlicita
znacenja termina "nemoguce", 24lb5sqq; ono to ne biva,
265a19.

aei, uvek,

vecno, stalno: vers. uglavnom (v.w~ E7tt 'to 7tOAU),

opp.slucajno, syn. nuno (v.avaYKatOv),
196blO-13; vers.
priluceno (v.aUl..LpEpTjKO~),199b24; stalno (u kritici Empedokla), 196a21; nacelo (v.apx1l) tog-uvek, u kritici Demokrita,
252 35; da li se sve vecno krece, 253a22sqq; to to je uvek mora
biti neprekidno (v.auvExe~), 250b13, 259a16; vecna bica nisu
u vremenu, 2211b3-5.
a1lP, vazduh: od svih elemenata (v.a'totXEtOV) ima najmanje
opaajnih razlika (v.l>ta<popa), I 89b7; izgleda kao da je netelesan, 212a12; neto, mada izgleda da nije, 2l6bl8 (n.48 ad loe.
cit.); dokaz da jest neto ("eksperiment" sa naduvanim meinama), 213a26; delotvornost (v.evepYEw;) vode, 213a4.
at>'ava't'ov, besmrtno: u bicu u celini mora postojati neko neprekidno i besmrtno kretanje (v.K(vTjal~), 259b25.
aiat>'TjOl~, opaanje: opp.razum (v.A6yo~), 188b32; odnosi se na
ono pojedinacno i parcijalno, 189a6-9; deff.: delotvomo kretanje kroz telo, 244blO-12.
ai't'ia, ainov, uzrok, razlog: eon. nacela i elementi, 184all-13;
(uzroci): koliko ih je i koji su, 194b 16-195b30, 198a 14-b9; moe biti mnogo uzroka za isto, 195a5-b 16; medusobni uzroci,
195a9; raniji i kasniji, 195a29; po prilucenosti, po sebi, 195a32b6, 196b 25, 197a13, 198a9, 257a30; po mogucnosti, delotvorni, 195b4; najvii uzrok, 195b22; spoljanji, unutranji, 197b2036; uzrok kao to radi-cega (v. to eVEKa 'tou), 198blO; cetverostruki smisao "uzroka", 207b24, 209a20. Kao razlog, 207b5,
260a14.
aK1.VTjaia, nepokretnost: vers. mirovanje (v.i}pEI..tia), 202a4-5;
syn.mirovanje, stajanje (v.a'taal'3), 228b3-4.

368

INDEXRERUM

aKiv'l1't'OV, nepokretno: deff.: 226blO; u okviru kritike elejaca,

184b16sqq.; prvi pokretac, 25 8b Il; matematicki predmeti, 198a
17; kod ivotinja, 26la16.
aKoAout>'eiv, slediti, pratiti: kretanje sledi (prati) velicinu, 219
all, 2l9b15, 220b24; vreme kao neprekidno (v.auvExe~) sledi
kretanje, 220a6; to-sada i tacka, 220alO; brzina i kretanje, 228b
30; u beskonacnoj deljivosti sve prati to to se menja, 235 bl-3.
aA1lt>'ela, istina: istina koja prisiljava, 188b30; vers. priroda (v.
<pual~) bica, 190a25; sama stvar, v.263aI6-7.
aAAolouat>'a1., podrugojacavati se: to to se podrugojacava, 245
b3; i trpne kakvoce, 244b7, 245b13; vers.opaanje, 245a3.
aAAOiwa1.~, podrugojacavanje: naglo, 186a15, 153b25; kao promena s obzirom na tvar (V.UATj),190b9; deL 201a12, 202b25,
226 a26, 243a9; nijejednoliko (v.ol..LaA1l~),223b21; promena u
istoj vrsti po stepenu, 226b2; suprotnosti kao krajevi pod, 241
a31, 260 a33, 261a34; uzokovano opaajnim, 245b4; eon. trpnja, 2246a3, 248a13; kod vrlina i poroka, 246b2, 247a19; vers.
to prema-necemu (v.'to 7tpO~ n), ib.!l; zadovoljstvo i bol,
247a16; uporedivanje brzina kod pod., 249a29.
al..La, zajedno, skupa, istovremeno: zajedno,def.: 226b18; opp. odvojeno, 226b22; istovremeno, deL 218a25; 2l3b8, b20, 218a
12, 2l9a3, 223b3, b23,230a5; skupa, 243a4, 262a8.
al..Leyet>'ec;;,
bez velicine: syn.bezdelno (v.'to aI..LEP1l~)to bez velicine se ne krece (nepokretni pokretac), 267a23.
al-Lepec;, bezdelno: nema krajeve, 231a28; vers.neprekidno, 233b
32; u sledu, 236b12, 237b7; u bez. nema kretanja, 239a4; ne
krece se, 240b8, 258b25; deL 240b12; prvi pokretac je bez.,
266alO-267 b26.

a l-Let'aPA1laia, odsustvo promene: opp.mirovanje (v.I..L0VTj);ad

hoc termin, 230alO.
al-Lopq>ia, lXI..LOpq>O<;,
bezoblicno(st): kao primer protivstavljanja,
191b15; tvar kao to bezoblicno, 197alO.
avaYKaiov, nuno: nuno je u tvari, 200a14, a15-20; opp. to radi-cega, 198bllsqq; syn. e~ avaYKTj~, nuno prosto-naprosto,
ili ex hypothesi, 199a34, 200a14.
369

INDEXRERUM

avaY1C1l, nunost: syn.nuino,

"neophodno",2l4b29-32.

199b34; con.vecno, 196b13; kao

aVa1Ca~1t't'E1.V,obrnuti, vracati (se): u logickom smislu, 257a7;

kod pravolinijskog kretanja, 26lb32-33; kod kretanja po krugu,
262a14-l7; povratno kretanje 265a2!.
avaAoyta, srazmera, odnos: kao direktna srazmera, 2l5b29; kao
obrnuta srazmera, 266b19.
avi)'pCJ>1to~,covek: kao primer onog to postoji po prirodi, 193b812: covek i Sunce radaju coveka, 194b13; kao oblik, 198a26;
usvrhovljeni (v.eneAexew:) covek, 202al!.
av't't1CEtoi)'at, av't't1Cei~EVOV: protivstavljanje, protivstavljeno:
vers. podmet (v.u1toKe{~evov), 190b13; u kretanju i u promeni, 20lb24, 225b25, 227a7; promena u protivstavljeno kao poricanje (v.a1t6<!>aat~) 225a19; kretanje i mirovanje, syn.suprotno (v.evan{ov)
229b25, 26lb18, 230al; vers.suprotno, 230a
8, 26lb2l;razlika izmedu suprotnog i protivstavljenog kretanja,
264b13.
av't't1CtvEtoi)'at, protivkretanje: kao priluceno u kretanju celine
koja se krece, 257b2l, b23.
av't't~Ei)'1.o't'aVat, av't't~E't'ao't'aotC;, uzajamna zamena mesta:
u kretanju tela kroz puninu, 209b25, 211b27; u dokazu postojanjaprostora, 208b2
av't't m~p(a't'aatc;, eon. a v't't~E't'.aO't'aatc;: 2l5a15, 2l6a16-l8.
an(<!>aotC;, protivrecje: kao "protivtvrdnja" u protivrecju, l87a5:
promena u protivrecju, 224b29; vers. protivstav, suprotnost,
225a12; diff.: protivstavljeno, suprotno, 227a8; promena na osnovu protivrecja, 235b13-l6, 26lb8.
avCJ>,gore, nagore: opp. dole (v.1Ca't'CJ,188a24; vrsta i razlika
prostora, 205b32; mesto onog to je lako (V.KOU<!>OV)
2l2a27:
vers.prazno, 2l7a3; taje uzrok kretanja nagore, 255b2l; "vii"
u vertikali uzroka, 257al1.
a6pto't'ov, neodredeno: priluCleniuzrok, 196b28; platonisticka teorija kretanja, 20lb26; kao tvar, 209b9.

370

INDEXRERUM

a1tai)'Tic;, bestrpno: ono to je "saprirodeno" ne trpi jedno od drugog (v.aul-L<puat~), 212b32; vers. trpna kakvoca, 226a29; kao
"neosetljivo", 246bI9-20; opp. dodir, 255a13.
a1tEtpOv, bezgranicno, beskrajno: bez. kao predmet fizike, 202b
30-8a23; Melis, l85a33, b17; pitagorejci i Platon, 203a3; Veliko i Malo, 203 a15; ne moe biti delotvorno, bistvo, ili nacelo,
204a20; dva bezgranicna nacela (Platon) 206b28; nespoznatljivo, l87b9; vers. neprekidno, 200b17; bez. nema nacela 203 b7;
razlozi za uverenje da bez. postoji, 203b15-25; dokazi za postojanje bez. 208a5-22; pet znacenja "bezgranicnog", 204a3-8; na
osnovu podele (v. Ota{P1lat~) i pridodavanja, 206a15; moguce
je, kao tvar, 206b16; bezgranicnost vremena, 233a19-24; bez.
po sebi, 204a8-206a8; po mogucnosti, 206a18; vers. bice po
usvrhovljenosti, 204a29; bezgranicno opaajno telo, 204 b3; u
matematici, 207b28; deff.: 204b 20, 207al-7; bezgranicna velicina, 206a16; postoji tako to se uvek uzima neto drugo, 206a
27; u oduzimanju, 206b13; nije istovetno kod velicine, kretanja
i vremena, 207b21; uzrok u smislu tvari, 207b35; ad infinitum,
209a25, 210b27, 256a17, 28, 29, 256b34b34, 242a54, 242b33;
ne poseduje deo kojim se moe meriti, 238a12; nema nikakve
srazmere izmedu dva bezgranicna, 252a13; bezgranican (broj)
nacela, l84b 18; po vrsti, 205a22; beskrajni prsten, 207a2; prelaenje bezgranicnog, 233a22, 238a33, 263a6, 263b4, 265a20;
nije moguce kretati se beskonacno vreme preko ogranicenog rastojanja, 237b23-238b22; beskrajan (broj) svetova, 250 a18; nita ograniceno ne pokrece za bezgranicno vreme, 266a lO-b 24.
a7top(a, tekoca: u odnosu celina-deo, l85bll; tekoca starih (filozofa), 19la24; dijalekticka (v.Aoyt1CW~), 202a2!: velike i
mnoge tekoce u pitanju taje prostor, 208a33
a1touaia, odsustvo: opp. prisustvo (v.1tcxpoua{cx); lienost kao
ods., 191a7; kao uzrok, 195a13; u odredenju bezgranicnog, 207
a12.
a1t't'Eai)'CXt,dodirivati, prianjati: vers. "biti ogranicen", 208all;
def.: 21la34, 226b23, 23la22; uzajamno delanje i trpljenje u
dodiru, 2l2b32; dif., sled, neprekidnost, 227a18, a2l-24, 23lb4;
nacini dodirivanja, 23lb3; metaphor.: 19lb35, 194a21, 203a2.
371

INDEXRERUM

odgurivanje: kao vrsta guranja, 243a19; jedan od cetiri

osnovna tipa prostornog kretanja, 243b15.
apE'tij, vrlina: kao stanje (v.e~tc;;), 246a11, a30; neko savrenost,
246a13, a20, b28, 247a2; neto prema-necemu, 246a30, b3-8;
cini /covekal osetljivim ili neosetljivim, 246b 19, 247a3; tice se
zadovoljstva i bola, 247a8, a24.
aptb~Elv, brojati: prirodeno dui ili Umu due,223a25; u reenju
"dihotomije",263a25.
aptb~oc;;, broj: izgleda beskonacan, 203b24; mnotvo jedinica,
207b7; u odredenju vremena, 219b6; vers. neprekidno, 220b3;
ili ono to je izbrojano, ili ono to se moe brojati, 223a24; isti
ako je jednak, 224a2; jedinstveno po broju, 190a15, 162a21,
163b13; nita u odnosu prema broju, 215b13; biti u broju, 221a
11, b1l.
apxa1ot, drevni, stari (filozofi): problem postajanja,191a23; tvar
kao njihov prevashodni "predmet" 194a19; stari mudraci o slucaju, 196a8.
apxij', nacelo, pocetak: eon. uzrok, element, 184all-13, 188b28:
koliko ima nacela, 184bI5-186a3, 189a11-191a22; nacelo (nauke), 185a2; podrazumeva mnotvo, 185a4; suprotnosti (v.evav'tiov) su nacela, 188a19-189a10; ne pridaju se podmetu, 189a
30; podmet je nacelo, ib.31; nacelo (pocetak) kretanja, priroda,
192b21, b28, 194b29, 198a36, bI; svrhaje nacelo zakljucivanja,
202a22; nemapocetkabezgranicnog,
203b7; nema pocetka promene, 236a14; vers. kraj, 264b27.
ao'tpoAoYta, astronomija: i fizika, 193b26; matematicka nauka,
194a8.
a1tCJ>OlC;;,

a'tEA ijc;;,nezavren, nesavfen: jo nepostignuta konacna velicina,

20la6; u odredenju kretanja kao nezavrene de10tvomosti, 201b
32; nezavrena usvrhovljenost, kretanje, 257b8; sve to postaje
je neza., 261a13; pravolinijsko kretanje, 265a23.
a'to~ov, nede1jivo: nedeljive velicine, 187a3; nedeljive linije
(Ksenokrat), 206a17; to-sada, 222b8, 235b33, 239b9, 241a25,
263b27; vrsta, 227b7; vers. neprekidno, 232a24; Demokritovi
atomi, 265b 29; nedeljiva vremena, 263b27; tela, 265b29.
372

INDEXRERUM

aU~1l, porast, povecavanje: opp. smanjivanje, 206b28; bezgranicno

u smislu pov., 207b29; eon. smanjivanje (v.<I>iHotC;;),
228 b1l.
aU~1lOtc;;,rast: opp.: smanjivanje, 201a13, 226a31, 228b21, 241a
32-33, 243a9; zamisliv, 208a22; u prostoru, 211a15, 213b5; nije
jednolik, 223b20; nije suprotan rastu, 230a25; pridodavanje,
245a27; kasniji od nastajanja, 261a10.
au't01civ1l'tOC;;,samokrecuci: celina,258a2.
au'toc;;, 'ta au'to, isto(vetno): deff.: 224a6; vreme kao ist., 219b
10-11, b13, b26, 220b10, 222a15, a30-33, 223b3-5; tacka, 227a
29; po rodu, 242b35; po vrsti, 227b9, b18, 249a20; po broju,
242a32, b4.
au'to~a'tov,
spontano(st): 197b15-16; Aristotelova teorija, 195b
31-198a13; diff.: slucaj (v:r:UXll),197a36, b20, b35; eon. zalud
(v.llanlv); kasnije od Uma iprirode, 198a10.
a<l>aipEOtC;;,oduzimanje, odvajanje: u Anaksagorinoj teoriji prvobitne meavine, 187b33; u postajanju oblicja, 190b7; kod smanjivanja, 245a16, 253b20.
a<l>ij, dodir: vers. sraslost (v.oull<l>uOt<;),213a9; vers. prirastanje,
227a17.
~apoc;;, teina: kao uzrok razlika u kretanju, 215a25; srazmera snage (v.ioxu<;) i teine, 250a9.
~ap6, teko: po prirodi se krece nadole, 200a2, 201a8, 205b27,
212a25, 255b16; miruje u sredini, 205b15; gusto, ali ne nuno i
tvrdo, 217b 17, 260b9.
~i~, ~tatOC;;, silom, prisilno: opp. prirodno, 215al-2; eon. protiv
prirode, 230a29-30;prinudno, 254a9.
YEVEOtC;;,
postajanje: deff.: 201a14, 225a12-17, opp. propadanje
(v.<I>iJopa); prosto, 186a14, 193b21, 225a13; nije jednoliko,
223b21; brzina postajanja, 249b20; ono to jest ili nije bez postajanja i propadanja, 258b17; nije prvo kretanje, 261a8-11;'prirodna bica koja nemaju postajanje, 191a3, 260b31, 261a15;
post. i stvaranje ni iz cega, 191b13; prisilno, 230a31;
373

INDEXRERUM

yivo<;, rod: u jednom rodu postoji jedna suprotnost, 189a14, b26;

rod kretanja (u kritici Platona i pitagorejaca), 201b19; opp. vrsta, 209a4, 210a18, 227b12; jedinstveno po rodu, 228bll-13,
242b35.
yf), zemlja: njeno prirodno kretanje nadole, 214b14; miruje u sreditu,214b32.
yi'yveo{}'at, postajati: iz nebica, iz bica, 187a28, 191b9-27; prosto
i sloeno, 189b32, 190a9; nacela postajanja, 190b17; to to postaje uvek mora biti u podmetu, 190a15, a34; oblici prostog postajanja, 190b5; to to postaje je sloeno, 190bll; nita ne postaje bez kretanja, 222b23; u nedeljivom, 236a6; nunost prethodenja postajanja samom sebi, 237b 10.
yvc.SptjJ.OC;;,
poznat: po sebi, vers. nama, 184a16.
ypajJ.jJ.'Il, linija: fizicka, matematicka, 194alO-11, 222a16; nedeljive linije (v.Ksenokrat), 206a18, 233b16; nije iz tacaka, 215a18,
231a24, 241a3; deljiva, 220a30; neprekidna, 231a25; izmedu
(v.jJ.e1:cx~u)tacaka, 231b9.
6eK'ttKOv, koje moe da primi: ono prvo to je sposobno da primi
oblik, 248b21; nije bilo ta i ne prima bilo ta, 249a2.
6tlx 'tt ('to), to-zato: prvi uzrok, 194b19, 198a23, 200a6-9.
6tatpetv,
deliti, deljenje: odredenje (v.opwjJ.OC;;)kao deljenje,
184b12; kao odvojeno, "odeljeno" /01.TIPllllevov/, opp. neprekidno, 211a29, a35; u deljenju neprekidnog, 215b16; podela
vremena na osnovu tog-sada, 220a5; u dihotomiji (q.v.), 239b
19, b23; podela na to to pokrece i ono pokretano, 254b31.
otai'peot<;, podela: po podmetu je isto to ijedinstvo (v.evwot<;;),
222a19; bezgranicno po podeli, 204a7, 206b4, b17, 233a20,
a25; u smislu razvrstavanja, 224a9, 249a5; nebice u smislu podele, la, 225a21; to-sada(q.v.) kao pode la vremena, 262a30.
6tatpE't'ov, deljivo: velicina i broj 204all; u definiciji neprekidnog, 231b16, 232b25; vreme, 234a11, bIO; 234b21-235 b5; sve
to se krece je delj., 242a40.
6tlXKptOt<;, razdvajanje, razlucivanje: u pretplatonskim kosmologijama (Empedokle), 187a31; u Anaksagorinoj teoriji, 203a 27;
374

INDEXRERUM

opp. spajanje (OUVKpW1.C;;),

243b8; spajanje i razdvajanje nisu
posebni rod kretanja 243bll; eon. zgunjavanje i razredivanje
260b11;prostorno kretanje, 265b19.
O tlxjJ.E't'po<;,dijametar: dijagonala kvadrata, 221b24; nesamerljivost, 222a5; najveca moguca udaljenost kod suprotnosti u prostoru, 264b15.
otlxvOta, razum, miljenje: 192a16; eon. to radi-cega(q.v.), 196b
22, 197a2; eon. slucaj i spontanost, 198a4; spoznaje i misli time
to se zaustavio, 247b1 1; slabost razuma, 253a34.
otlX<11:aOtC;;,
rastojanje, (ras)prostiranje: izmedu dve tacke, 202b
17; telo se prostire u svim pravcima, 204b20-21; pravci rasprostiranja, 206a6, 208b 14.
6uX01:11lla, razmak, rastojanje, dimenzija: razmak od jedan do
dva, 202 a18; dimenzija, eon. prostor (v.'t01tOC;;),209a4; rastojanje iznledu krajeva, 211b7, b9, b19, 212a3, 213a28, 2l4a5,
a20, 216b 16, b32; isti razmak, 223a1.
6ta01:0A 'Il', irenje: 217b 15 (u nap.54 ad loc.cit.).
otcx<popa, razlika: u smislu razloga, 213b8; vrstotvorna razlika,
226a28; eon. uporedivost, 249a4.
oi'vll, vrtlog: Demokritov termin, 196a20, 214a32.
6i'vll0t<;, kotrljanje: vrsta premetanja, 243a17, b17; sloeno iz
vucenja i guranja, 244a2.
6topi'(etv, odrediti, razgraniciti: nacela, 184a15; 196b32; isto to
i opi(e1.v(q.v.), 201b17; praznina koja razdvaja bica (po pitagorejcima)213b24; to-sada razgranicava prolost i buducnost,
218a9,234a14.
O tX01:ojJ.i'a, dihotomija: Zenonov dokaz protiv kretanja, 187a3,
207b11, b14, 239b19-22.
oi'CJ>Ot<;,
rasturanje: vrsta odgurivanja (q.v) 243b3-7; razdvajanje
(q.v) je vrsta rast., b9.
oo~a, mnjenje: opte mnjenje (o pojmu praznog), 213a22; eon.
znanje, nauka (v.e1tW1:'IljJ.ll)253b1;'l1eko kretanje, 254a29.
6uvajJ.tC;;, mogucnost, moc: moc kretanja i mirovanja, 259a26;
opp. usvrhovljeno(st) (q.v.), 186a3, 193b8, 200b26, 201a10,
375

INDEXRERUM

a20, 202a12, 257b7, 258a32; eon. tvar (q.v.), 193a31-b8, 207a

22, 217 a23, b9; bezgranicno postoji po mogucnosti, 206a18,
b13, 208a6; na mnogo nacina se govori o tom "mogucem", 255a
31; syn. snaga (v.ioX6~), 250a2, a7, 266a25-b24.
6uvaa'Oat, biti moguce, moci: u smislu mogucnosti, 195b4; eon.
tvar: bice bronze i bice neke mogucnosti, 201a35: u smislu "10gicke" mogucnosti, 206a24.
et6o~, oblik, vrsta: po vrsti, dif. po mnotvu, 187b9; con.oblicje
(v.j..Lop<j>ii),
odredba (V.AOyO~), 193a31, b4, b19, 194b26, 209
a22; eon. uzrok (q.v.), 194b26, 195a21, 198a24; u tvari, 21Oa21;
jedinstveno po vrsti, 186a19, 190a24; suprotnosti (v.evav'ttov) su razlike i oblici, 187a20; vrste kretanja, 201a9 (cf256b
31); vrste i razlike prostora, 205b32; prostor (v.'t01to<;) nije oblik, 209a21 (ef. 209b3, b23); oblici, eon. mesta, 260a9.
dvat(a),'t1.
eonv(b),o
ito't' ~v (eonv)(c),'to
'tt ~v Etvat
(d),om:p ov(e), EV nvt E{vat(f): (a) bice i prostor, 212b29;
eon. postajanje (q.v.), 222b22; biti u vremenu (q.v.), 221a5-6
(za kretanje), 221a9, b 12, b28, b31 (sa sve ostalo); ono to moe
biti ili ne biti bez postajanja i propadanja, 258b 17; biti neto,
196b15, 213 b15, 217a20; o bicu se govori na mnogo nacina,
185a21, 186a25 (cf.206a31); biti prosto-naprosto, 190b2; opovrgavanje Pamenidovog shvatanja bica, 186a22-187al; uklanjanje tog jest, 185 b27, b30; kao bivajuce ('to ov, 'teX ov'ta),
eon. bivstvo (v.ouota), 191a12; nebice, 186b9, 187a5, 225a20;
bice necega, njegovo postojanje, 221a5, a9, b5, b15, b27, b31;
biti necim ('to nvt. e1.vcXt.),biti bit necega, 219a21, bIl, b37,
222a20; po biti, syn.odredbom, po odredbi (v. AOYO~,AOY<P),
opp. podmetno, u podmetu (o 1ton: ov), 219b20, 220a8; bit
-(ovoga, ili onoga): 185b22 (dobra i zla), 204a23 (bezgranicnog),
190a17 (podmeta i prilucenosti), belog i obrazovanog (l85b32).
(b) tastvo, eon. oblik u smislu odredbe (q.v.), 193b2; (c) podmet, opp.bit (q.v.), 219a20, bIl, b14, b18, b26, 220a8; kao podmet vremena, 223a27. (d) sutina, syn.bit (q.v.), 192~1; (e) bi376

INDEXRERUM

ce kao takvo, 186a33-187al1; vers.jedno kao takvo, 186a34. (f)

biti-u (v.ev).
ei~ (o), u, u-ta, ka-cemu: uodredenju kretanja, 225a4, 229b5, 234
bl1, 235b6; to u-ta, kao kraj i svrha kretanja, 201 b23, 224a35,
b8, b14, 228b26, 229a25, 234b12, 235b20, 236bl; u svim pravcima, 214b19; u smislu kraja podele, 231bl0.
Et~, tO ev, jedno, jedinstveno: tvrdnja da je sve ('t~ 1tana, v.
1t<xv)jedno. 185a22; o "jednom" se govori na mnogo nacina,
185b6, 227b3; po mogucnosti, delotovomo, 186a3; jedinstveno
telo koje je podmet (fizicari), 187a13; po broju, 190a16, 162a
21, 163 b13 (cf.192a2, 202a20); nedeljivo (q.v.), 207b6; broj
kao mnotvo jedinica, 207b7; prvi pokretac je jedno, 259a8.
h:(~)(ou), iz, iz-cega: to-iz kao pocetak kretanja, 201b23, 224bl,
234b12; to-iz kao oblik, 193b17, 264a18; opp., to ka-cemu
(q.v.), 193b18; to iz-cega kao tvar, 186a19, 193a18, 194b24,
195a19, 224b2; sve je sloeno iz (podmeta i oblicja, tvari i oblika, itd.), 190b20, 227a15, 231bl0, 241a5, 242b14, 265a16.
E1C1Cpt
VEt.V, E1C1CpLOt~,
razlucivati, razlucivanje: u teoriji Anaksimandra, Empedokla iAnaksagore, 187a20, b23, b31.
eAAet1tEtV, eAA-Enlne;;, nedostajanje, nedostatak:opp.suviak (v.
um:ppoA ii), 187a17; Jedno, suviak i nedostatak kao nacela bica, 189bll-14.
eA1CEtV,eA~t<;, vuci, vucenje: vrsta prostornog kretanja, 228b24,
244a3.
j..L'I1UXov,
udueno, ivo: krece se samo od sebe, 255a7; udueno
vers. ivotinja, 259b2; dua kao uzrok kretanja, 265b32; syn.
ivo, 255b34.
ev, u, biti-u: razlicita znacenja tog biti-u, 210a14; biti u sebi samom, 210a25; u vremenu, 220b32-222a9; ono u-cemu kretanja,
vreme, 224a35, 236b3, 266a14; to u-cemu se krece, duina ili
kakvoca, 226b30, 227b19,b24, b29,235a35,262a4.
evav'ttOV, suprotno: suprotnosti kao nacela (q.v.), 188a19-189
alO; ne mogu medusobno trpeti, 190b33 (cf.191a5); suprotnost
eli vastitu propast (u Platonovoj teoriji nacela), 192a19; suprotnosti unitavaju jedna drugu, 192b22; sve se menja iz suprot377

INDEXRERUM

nog u suprotno, 205a6; opp. protivrecje (q.v.), 224b29, 225a12;

u prostornom smislu, 226b32, 229b7-9, 264b15; ista nauka o
suprotnostima, 251a30; isto se suprotstavlja vecem broju toga,
26lb16.
EvavnO'tT}~, suprotnost: suprotnosti kao razlike i oblici (kod fizicara), l87a20; promena u suprotno kao uzrok suprotnosti, 229a
24.
Evav'ti(j)at~, suprotnost, suprotstavljanje: kao lienost (q.v.) ona
je prilucenost (q.v.) 190b27; prirodne suprot., 217a23; postoji u
oIWiru
261b36 tri kategorije, 226a26; prostorne suprotnosti 230b Il,
EvEKa, ou eVEKa, radi, radi-cega, to radi-cega: to radi-cega kao
uzrok, 194a27, b32, 198a20, a24, 199a32, b20, 200a14, a33;
opp.zapadanje (oUIl7tim:Etv), 198b27; opp. nuno (q.v.),
198b17, 200 a8; opp. slucaj (q.v.) i spontanost (q.v.), 11.5;to to
je radi necega ("to EVEKa 1:ou), ono to bi moglo nastati prirodno ili na osnovu razuma, 196b2l, 198b28, 199all-12; spoljanja svrhovitost, namera, (1:ivo~ EVEKa), 198a20, 200a33.
EvepYE1.a, delotvornost: opp. mogucnost (q.v.), 191b28; delotvornost onog to je brojcano jedinstveno, 228a14; u odredenju kreta1y'a (v.KivT}ot~), 251a9; kada moguce postaje delotvorno,
255a35.
EVEPYEiv, delati, biti-delotvoran: delotvomo postojeci uzroci, 195
b5, b17; i uzrok i posledica delotvorni, 195b28; delanje, 202a6;
kao udelotvoravanje, 255b2l.
EVEPYE'ttKov, delotvorno: deff.: ono to je sposobno da pokrece
sopstvenom moci, 202a17.
EVO'tT}~,jedinstvo: podela (q.v.) i jedinstvo (v.EvWat~) vremena,
to-sada (1:0 vuv),222a19.
EV'tEAeXE1.a, usvrhovljenost, u-svrsi-bivanje: opp. mogucnost
(q.v.), l86a3, 193b7, 200b26, 20lalO, a20, 202all, 257b7, 258
b2; usvrhovljenost moguceg bica ukoliko je moguce (u odredenju kretanja), 20lall (cf. a17, a28); con. tvar (q.v.), 213a7; nedovrena (q.v.), 257b8.
378

INDEXRERUM

EV'tO~ a:inov, unutranji u~rok: u opoziciji spontanost - protiv

prirode, 197b37; v.spoljanji uzrok.
EvUmXPXE1.V,pripadati, biti sadran-u, u-necemu-postojati, uprisutan biti: suprotnosti, l87a32; kao deo u celini,187b15; lienost nije sadrana u onom to iz nje postaje, 191b 16; tvar kao to
upostojece u postajanju, 192a30; priroda kao uprisutna tvar (po
fizicarima), 193a10; tvarni uzrok kao to uprisutno, 194b24; tosada je uprisutno u svakom vremenu, 233b35; deljivost i bezgranicenost neposredno pripadaju tom to se menja 235b3;
ograniceno je sadrano-u bezgranicnom, 238b 15.
EvWa1.C;,
jedinstvo: syn.ev6't1l~ (q.v.),222a20.
e~1.~,stanje: opp.bivstvo (v.ouoia), 193a25;vreme kao stanje kretanja, 223a19; u okviru teorije podmgojacavanja, 245b7; telesna i duevna stanja, 246alO.
e~w, (iz)van: izvan Neba (po pitagorejcima), 203a7; to izvan kao
bezgranicno, 203b26; telo koje je (iz)van poretka sveta (vazduh
ili neto slicno), 206b24; kod bezgranicnog se uvek moe uzeti
neto izvan, 207a8; u smislu "osim", 265a9.
e~w a:inov, spoljanji uzrok: u teoriji spontanosti (q.v.), 197b20,
b36.
E'lta:YWYtl,navodenje: dokaz na osnovu navodenja, 185a14; uverenje na osnovu nal!., 224b30; jasno na osnovu nav., 229b3; ili
navodenje, ili dokaz, 252a24.
E'ltt. 'to 'ltOAU(W<;),
uglavnom., u vecini (slucajeva): v.7tOA.UC;.
Emo'ttlllT}, nauka, znanje: vrsta i/ili rod?, 227b13; znanje kao zaustavljanje (Platonova etimologija), 247b IO;zadobijanje znanja,
b2-18; mogucnost ponav ljanja, 255b23.
e'ltwat~, nagurivanje: vrsta guranja (v.wat~), kad to to gura sledi, 243a18, a26
eaxa:'tov, krajnje, poslednje: vers. svrha (q.v.), 194a30, a32; vreme je beskonacno po svojim krajevima, 233a18; beskonacno po
podeli i po krajevima, 233a25; odredeno kretanje nije bezgranicno po krajevima, 242a66; u neprekidnosti podrugojacavanja,
244b4,245a4 ..
379

INDEXRERUM

INDEXRERUM

EU'OEta, prava (linija): opp. kruna (V.K"UKAOt;),

248al3, a19-20,
248b5; pravolinijsko kretanje, 248a20, 26lb29, 262a12-263a3,
264a28,b19,265a15
EUAoywe;, opravdano, s dobrim razlogom: popularna vera u slucaj
je tacna, ti. ima opravdanja, 197a12; s pravom se sreca smatra
necim nepostojanim, 197a3l; razlono je to,... 2l2b30; teorijska
opravdanost, 220b24; syn. nuno, 256bl3.
E<f>~T1e;,uzastopno, sled: deff.226b34-227a4; vers. dodir (q.v.),
227a18; nije neprekidno, 259a17, a20; kao sled, 267a14; nije
dovoljno za jedinstvo kretanja, 267b16; u sledu nema nicega
izmedu (v.j..Le'ta~u),23la23, b8.
EXOj..LEVOV,
sledece: ono uzastopno (q.v.) to se dodiruje 227a6;
vers.neprekidno (v.auvexet;), 227alO; objanjenje naziva, al3;
bezdelno ne moe slediti bezdelno, 236b12, 237b8; u teoriji
uzajamne zamene mesta (q.v.), 267a15, b15.

(w~, ivot: kretanje (v.K{vT]att;) je kao ivot za ono to postoji po

prirodi, 250b14.
(<i>ov, ivo(tinja): pokrece samo sebe, 252b22; u njemu se uvek
neto krece, 253a12; kao primer prirodnog kretanja, 254b15; u
platonistickoj teoriji due kao uzroka kretanja, 265b34.
i)j..Lipa, dan: u analizi bezgranicnog (q.v.) 206a22; bice dana, 206
a3l (v.nap.38 ad loc.cit.); odlucujuci dan bolesti, 230b5.
i)pEj..LEtV,mirovati: def.: 22lb12, 226b14, 234a32, 234b5, 239al3,
a15, a26, 240b30; sve se ili krece ili miruje, 232a12, 238b23;
nije moguce da se smiruje to to miruje, 238b26; protivstavljene
vrste mirovanja, 264a23; razum spoznaje time to se smirio, 247
bIO.
i)pij..LT]ate;,smirivanje, mirovanje: kao smirivanje, 230a4; kao mirovanje, !ienost kretanja, 226a7, 23la2.
i)pej..Lia, mirovanje: def.: 202a5; lienost kretanja, 226b15, 229
b25, 23la4 (cf.264a24); suprotno kretanju, 229b23-3Ia4 (cf.264
a24); vreme kao mera mirovanja, 221b8; protivstavljena mirovanja, 230al.
380

i)pEj..Li(ea'Oal, mirovati, zaustavljati se: mirovati beskonacno dugo, 238a21, b25; smiriti se, 248a2.
TlPfuec;,junaci: na Sardiniji, 2l8b24.
'O&nov, bre: uzrok razlike u brzini kretanja, 215a25; def.: 222b
33; trojako odredenje "breg", 232a25; postoji u svakom intervalu vremena, 233b20.
-Detov, boansko: oblik, 192aI7; Slucaj, 196b6; Nebo (v.oupav6c;)
vidlj ivi svet, 196a33.
-Diale;, teza, ustanovljenje, poloaj: eristicka tvrdnja, 185a5; poloaj kao razlika atoma (Demokrit), 188a23; po ustanovljenju
('eael), opp. po prirodi, 205b34; prirodni poloaj, mesto svakog tela, 254b24.
'Oefupetv, posmatranje, istraivanje: fizicko, 204blO; posmatranje
prostora, 208a33; proucavanje postanka sveta, 250b 17.
-Di~te;,dodir: dodir pokretaca i pokretanog u svakom kretanju, 202
a7-8.

i5ia, ideja:

zastupnici teorije ideja (odvojenost ideja po analogiji

sa matematickim predmetima), 193b36; ideje po Platonu nisu
nigde,203a8.
iao-raX1le;, jednake brzine: u praznom (q.v.) sva kretanja bi bila
iste brzine, 2l6a20; iste brzine, u smislu izdvajanja brzine kao
konstante u kretanju, 232a20; deff. jednakobrzog, 232b16; zavisnost brzine od oblikaputanje, 249al3; problem poredenja po
brzini kod podrugojacavanja, 249a29; kod postajanja i propadanja, 249 b20.
ia'tavat,
ia'tcx~cx\, zaustavljanje, stajanje: ubrzavanje tela prilikom zastavijanja, 230b26; stajanje, mirovanje, 231aS; ne postoji to-sada u kome se neto zaustavilo, 238b23-39alO; suprotna
kretanja (po krugu) se medusobno zaustavljaju, 262a8.
iax6c;, sila, snaga: syn.moc (q.v.), 250a6; srazmera izmedu snage
pokretaca i teine pokretanog tela, 250a8; nepostojanje srazmere izmedu sile irastojanja (Zenonov paradoks), 250a18.
381

INDEXRERUM

1Cai}'E1Cao'tov, pojedinacno: opp.opte (q.v.).

1Cai}oAou, opte: opp.pojedinacno (Kati' EKaOLov); treba napredovati od opteg ka pojedinacnom, 184813; opte se spoznaje
razumom, a pojedinacno opaanjem, 189a5; zajednicke (V.KOtv6v) i opte odredbe, 200b22; opp. u pojedinostima (KaLa J.Lpo~), 202 b23; ne osnovu dela dolazimo do spoznaje opteg,
247b6.
1Ca1C(a,porok: stanje (q.v.), 246a11, a30; propadanje, 246a16, b
30; neto prema-necemu, 246a30, b3-8; kvarenje, nije podrugojacavanje, 246b1, 247a3; na ta se odnosi?, 246b18; cini oset1jivim ili neosetljivim, 246b20.
1Ca'talu:'tpEtv, (iz)meriti: vreme kao mera, 22181; tacna mera,
233b3; deo koji moe meriti citavu velicinu, 237b28; mera rastojanja, 238a7; nijedan deo bezgranicnog ne moe meriti bezgranicno, 238a12; tacka nije mera linije, 241a13; tacna mera
bezgranicne moci, 266b23.
1Ca'tTJyopia, pridavanje, naziv, kategorija: naziv, u smislu pripadanja odredenom redu stvari, 192b17; kategorije bica, 200b28,
201 b27; nacini pridavanja, 225b5; oblici (v.0X'11J.LaLa)
pridavanja, 227b5; kretanje iste kategorije, 242b35.
1Ca't@,dole: deff.: sredina (v.Kenpov) gde je to teko (q.v.), 212a
26; suprotnost poloaja (kod Demokrita), 188815 (ef.205b32, u
bezgranicnom); kretanje nadole, 20la7 (ef.229b7, 26Ib34); ne
postoji samo za nas, 208b15; nije neto slucajno, 208b18.
1CEVOV,prazno: "prostor lien tela", 208b26; Aristotelova kritika
teorije praznog, 213aI2-17b28; Demokritova teorija praznog,
18823, 213a34, 265b24; pitagorejska teorija, 213b23.
1CEV'tpOV,sredite: sredite lopte, 240b16; i pocetak i kraj i sredina (v.Lo J.Loov),265b3.
1CLVEtv,-eio"a\: (po)kretati, biti-u-kretanju: deff.: 202a6; nacelo
kretanja, 192b21; to to je prvo pokrenulo, 198al9 (ef.243a32,
243b1); ono to pokrece, a samo je u kretanju, 198817 (ef.201
a24, 202 a3, a30); to to pokrece dela dodirom, 202a6 (cf.243a
32-45b2, 266 b30); to to pokrece uvek mora donositi neki oblik, 202a9; pokretano po sebi, vers. po prilucenosti., 211a17,
382

INDEXRERUM

814-27, b23, 226a19, 241b38, 254b7-14; nita ne postaje bez

kretanja, 222b23; u tom-sada mogu postojati razlicita kretanja,
223b1; pokrecuce, pokretano, to u-cemu, to iz-cega, to u-ta,
224a34 (ef.219a10); to ta se krece, u cemu, kada, 227b27 (ef.
261a3); biti-u-kretanju, vers. dovriti kretanje, 231b29, 236b
32-37a9; opp., mirovati (q.v.), 232a12, 238b23 (ef.184b16); to
to se krece krece se u vremenu (q.v.), 234 b8, 241al5 (ef.239
bI); podele tog biti-u-kretanju, 235a16; bezgranicno kretanje,
vers.ograniceno rastojanje, 237b23-238b22; nema tog prvog
kod tog biti-u-kretanju, 239a2; to bezdelno ne moe se kretati,
240b9, 258b25; sve to se krece krece se usled neceg, 241b 39
(cf.257a27-58b9, 258b24); kruno, pravolinijski, 248a20; to to
se krece po vrsti se razlikuje, 249b12; to to pokrece istovremeno pokrece i dovrilo je pokretanje, 249b29; vers. postajanje
i propadanje, 254all; po prirodi, 254b17, b21, 255a28; to
pokretano, pokretajuce, to-cime pokrece, 256b15 (ef. a22); prvi
pokretac, 258 bI0-260a19, 266a10-267b26 (ef.20Ia 27, 242a
53); poslednje pokretacko, 256a9; to to pokrece vec je delo!vomo, 257b9; u pravom smislu krece se ono to se prostorno
krece, 266a1; nita ograniceno ne moe pokretati za bezgranicno vreme, 266a12.
dVTJ~a, pokret: kretanje se ne sastoji iz pokreta, 232a9; eon. tosada, tacka, pokret, 241a4.
1C(VTJOL<;,
kretanje: opp. stajanje, nepokretnost, mirovanje, 192b
14, 286b6, b3, 229a7, b29, 20b18; tastvo kretanja, 200b12-201
b15, 202a7 (ef.201b31, 229a32, 251a9, 257b8); ne postoji nezavisno od stvari, 200b32; ima toliko vrsta koliko i bice, 201a8
(ef.192b14, 225a34-226a26, 243a36, 260a27, 261a9, a31-6); teorije prethodnika, 201b16-202aI2, 250bI5-51a5; na osnovu
dodira, 202a7 (ef. 243a32-45b2); nalazi se u tom to se krece,
202a13-b22, 224b25; prisilno ili u skladu s prirodom, 251al
(ef.230bI8, 254a9); postoji medusobni odnos svih kretanja,
216a9 (ef.248a10-249b26); neprekidno je zato to je velicina
takva, 219a12 (ef.231b18-232a 17,232 a23-233b32); eon. vreme, 219b16, 220b12-221a9, 222a31,231b19, 235a11,aI3, a16;
uklanja to to je prisutno, 221b3;jednoliko, 223 a2, 228b15-229
a6; iz necega i u neto, 224bl (ef.229 819); iz suprotnog ili u
383

INDEXRERUM

INDEXRERUM

suprotno, 226b3 (cf.261a33); vers.promena, 225a34-b5, 229a

31, b14 (cf.229b29); ne postoji kretanje kretanja, 225b15;jedinstvo kretanja, 227b3-229a6 (cf.242a65, b41, 259a18, 262a1,
267a22); to-ta, to u-cemu, to-kada, 227b23; brzina i sporost nisu vrste kretanja, 228b29; suprotna kretanja, 229a7-b22, 262a612 (cf.264a28, b12-28); opp.mirovanje, 229b23-31a4; moe biti
nedeljivo samo u kvalitativnoj promeni, 236b17; nema kretanja
u nedeljivom, 239a4; Zenonovi dokazi, 239b5-240b7; kretanje
delova, 240b13; nije iz pokreta, 241a3 (cf.232a8); vrste prostornog kretanja, 243a18; premetanje kao prvo kretanje, 243
a39, 260a20-61a26, 265b17-66a5 (cf.208a31); vecno, 250bll53a21; kao neki ivot, 250b14; koje je neprekidno i vecno, 261
a30; vecno kruno kretanje Neba, 261b27-265a12;
1Cl. Vlln1CO~, pokrecuce: opp. ono to se krece, ono pokretno, 202a
15-17; ono to moe da pokrece, 255a21, 257a15, a20.
1CotVOV, opte, zajednicko: prvo treba govoriti o onom to je opte,
189a31; posmatranje pqjedinosti sledi tom to je opte, 200b25.
1COOJ.LOC;,svet: svetovi (u atomizmu),196a25; bezgranican broj svetova, 203b26, 250b18; telo koje je van sveta (po fizicarima),
206b23; mali i veliki svet (Leukip), 252b26.
1Cou<f>oV, lako: deff.: ono to se po prirodi krece nagore, 201a8,
205b27, 212a25, 255b11, 260b9; vers. mekano, retko, 217b18.
1CUKAOC;, krug: 184b11, 222b2, 246a15, 248b6; kruno, 217a19,
248a20, 265a14, a25; ljudske stvari su krug, 223b24; miruje,
240a29-b7; ciklicno (Empedokle), 251a3; vecito kruno kretanje, 261b 27-65a12; kruno, vers. po krugu, 262a15.
1CuKAo<f>opia,
kruno kretanje, kruenje, kruno premetanje: 223
b19, b33, 227b18; prvo od svihpremetanja (v.Q>opa),265a13b16.

AOYO~, odredba, dokaz, razlog, razum, rasprava, odnos: odredba,

belo: boje nastaju iz belog i crnog, 188b24; belo (i crno)

kao suprotnosti u istom rodu, 201a5; prvobitno na povrini, 248
b22.

AEU1COV,

AOYl.1C&~,dijalekticki, logicki: dijalekticka tekoca,202a22; logic-

ki, tj. na osnovu samog odredenja (q.v.), 204b4.

384

opp. ime(q.v.), 184b10; rasprave radi, 185a6 (cf.a8); odredujuca

odredba, 186b24; razum, opp. opaanje (q.v.), 188b32, 189a49; odredba sutine (q.v.), 194b27, 202b12; razlog, opp.slucqj
(q.v.), 197a19; vers. to radi-cega, 200a15; vers. oblik, 209a22
(cf.193a31, b5, 194b27, 210a20); drugo po odredbi, 219b20 (cf.
262a21,263b 13); istoimene odredbe, 248b17; ranije po odredbi, 265a23; kao dokaz, 196a14, 239b5; odnos (v.avaAoyia),
216a9 (cf.248a10-49b26).
matematicke nauke: (blie fizici) optika, harmonika,
astronomija, 194a8; vers. teorija uzrocnosti, 198a17; nunost ex
hypothesi u matematickim naukama, 200a15.
J.LabllJ.Lan1CO~, matematicar: razlika izmedu matematicara i fizicara, 193b23-194a12; matematicka linija, 194all, 222a15;
vers.bezgranicno, 203b25; matematicki (predmeti) nisu u prostoru, 208 b23, .
lJ.avov,
retko: retko i gusto (V.1tUKVQV) kao nacela (jonski fizicari),188a22; u dokazu za postojanje praznog (pitagorejci), 216b
22, b30; vers. lako, 216b35; tvar retkog i gustog je jedna, 217b
10, b12.
lJ.u'tllV,
zalud: deff.: 197b26; etimologija vezana za "spontano" (v.
alJ'wf.l.a-rov), 197b29-30; vers.bezgranicno, 203b5.
lJ.eya~ 1COOIJ.O~,veliki svet: veliki i mali svet (Leukipova analogija), 252b26.
lJ.eYEbo~, velicina: nedeljive velicine, 187a3; ne postoji najmanja
velicina, 188a12 (cf.239a21); matematicke velicine, 203b25;
bezgranicna opaajna velicina, 204al (ef.206a16, 267b21); eon.
vreme, 219a10-25, 233a14 (cf.233b15, 263a15); kretanje prati
velicinu, 219all; eon. moc (ogranicena i bezgranicna), 266alOb27; vers. jedinstveno kretanje, 267a21.
lJ.eboao~, istraivanje: vers. nacela, uzroci i elementi 184all; istraivanje prirode, 200b13; ispitivanje prvog nacela, 251a7, 261
a30; na pristup prirodi, 253b7.
lJ.epo~, deo: tekoca o delu i celini, 185bll-16; vers. opaanje,
189a8 (cf.147b20); delovi ivotinja, 192b9; delovi odredenja,
385
J.LabllJ.La'ta,

INDEXRERUM

194b29 (cf.210aI9); deloviprostora, 208b12; vers. celina, 210a

16; deo je mera, i celina se sastoji iz delova, 218a7; spoznaja
celine na osnovu dela, 247b6.
~eaov, sredina, srednje: diff:: krajevi (ranije i kasnije), 219a27;
diff.: krajnost (kod suprotnosti), 229b19; srednji ton, 224b33; u
kretanju po krugu, 262aI9-28; posredne velicine ili stanja, 264
b32.
menjati (se), promena: po bivstvu, po kolicini, po
kakvoci, po mestu, 299b33; iz suprotnog u suprotno, 205a6 (cf.
235b6); priluceno, po delu, po sebi, 225a3; na cetiri nacina, 225
a3sqq.; to to se menja nuno je deljivo, 234blO, 236a30 (cf.236
a27-35); pocetakmenjanja, 235b6-30; pocetak menjanja nuno
je nedeljiv, 235b32-36a7; nema promene u tom-sada, 237a14
(cf.237b19-22); syn.biti u kretanju, 224a21, a27, b23, b27, 218
b20.

~E'ta~aU.E1.V,

promena: ima isto toliko vrsta koliko i bice, 201a8; u

vremenu, 222b31; naziva se po tome u-ta se neto krece, 224
b8, 229a25; iz neceg u neto, 225al, 234bll, 241a27, 252bl0
(cf.227a7, 235b13, 261a23); etimologija "promene", 225al; tri
vrste promene, 225a7-b3; nema promene promene, 225b15-226
a23; diff.: kretanje, 229 a31 (cf.225a34-b5, 229b13); protivstavljena, 230a8 (cf.261b21); neprekidna, 235b24; nema pocetka, 236a14; struktura promene, 236b2; nijedna nije bezgranicna, 241a26, b12 (cf.265 all).
~E'taATl1t't1.KOV, prijemciv, sposoban da primi: u Platonovoj teorijiprostora,209bI2-14.
~e'ta~u, izmedu: postoji kod svake promene, 226b23; kod suprotnosti, 227a9; kod tacaka i tih-sada, 231b8.
~E'taaXTl~a't1.a1.C;, preuoblicenje: "kao statua", 190b5.
~E'tP&tV, meriti: deo je ono to meri, 218a6; sve se meri tim prvim, 265b 1O.
~T1l)ev, nita: nema nikakvu razliku u sebi, 215al0; nita u odnosu
prema nekom broju, 215b13.
~"KOC;, duina: jedna od tri dimenzije (V.OUx01:TH.l.a),
209a5; gore i
dole kao suprotni po duini, 229b7; bezgranicnost kod duine i
~E'ta~oAij,

386

INDEXRERUM

kod vremena, 263a14; kretanja na istoj duini (~. pravcu) suprotna su, 264b17.
~ij'tTlP, majka: tvar kao majka (Platonova metafora), 192aI4.
~ty~a, meavina: (Empedokle i Anaksagora) iz meavine razlucuju, .. 187a23
~1.yvuva1., meati: sve je u svemu bilo pomeano (Empedokle i
Anaksagora), 187bl; meavina kretanja, 261b29, 265a15.
~1.KpOV, malo: Veliko i Malo (Platonova "nenapisana ucenja"),
187a17, 192a7, 203a16, 210al; "malone", 197a28, a30; mali
svet (q.v.), 252b26.
~ovac;, jedinica: ono najmanje kod brojeva, 206b31; comp. tacka
(v.anYl-Lll) 227a28.
~OVTl, mirovanje: opp. kretanje, 205a17; suprotnosti mirovanja,
229a8; diff. odsustvo promene, 229b28-30b21.
~oP<I>ij, oblicje: vers. podmet, tvar, 190b20,191al0, 193a30, 199a
31; con.oblik (v.doo~), 193a30, b4, b19; con.priroda, 193a30b21; con.tastvo, 198b3; con.svrha, 198b3, 199a31; opp.lienost, 201a4; conforma (v.axT1I-La),145b7, b22, 146a1.
~OXAOC;, poluga: ne pokrece teinu prirodno, 255a22; syn.l-L0xA.E(a,259b20.
VEtKOC;,Mrnja: u Empedoklovoj kosmologiji,250b28, 252a8, a26,

265b21.
vOTla1.C;, miljenje, misao: matematicki predmeti odvojeni u mi-

ljenju, 193b34; opp.stvar (v.np&:Yl-La),208a16; u miljenju, syn.

u odredbi (v.A.6yo~),222a16.
VOTl'tov, umstveno: na osnovu umstvenog ne postaje nikakva velicina, 209a18; bezgranicno u umstvenom, 204b1.
VOTl't1.KOV, umno: umni deo due, 247bl; zamislivo (sc.povecanje),208a22.
VOUC;,um: vers.spontanost i slucaj, 198al0; Um u Anaksagorinoj
teoriji, 203a31, 250b26, 256b25, 265b22.
VUV, sada: con.vreme, 218a6-220a26, 221a13-17, 22al0-20, 233b
33-34b9, 241a15, 262a30; nije deo vremena, 218a6, 220a19;
granica vremena, 218a24 (cf.222a33, 234a5, b5, 262a30); spa387

lNDEXRERUM

lNDEXRERUM

jaju (sc. spavaci na Sardiniji) ranije i kasnije sada, 218b25; ogranicava vreme, 219b12; i isto je i nije isto, b12-18; vreme je
neprekidno na osnovu tog sada, i podeljeno je na osnovu tog
sada, 220a5, 222al0-20; dva smisla, 222a20-24; nedeljivo sada,
222b8; izmedu tih sada je uvek neko vreme, 231bl0, 237a6,
alO; nedeljivo, i uprisutno u svakom vremenu, 233b33-34a24; u
njemu se nita ne krece niti miruje, 234a24-b9, 237a14, 239b2,
241a24; vreme niti moe postojati niti se moe shvatiti bez tog
sada, 251b20; podela vremena, 262a30.
OY1COC;,masa,

zapremina: opp.prazno(q.v.) 203b28-29; telesna masa, 209a3; con.puno, 213a17; zapremina kocke, 216b6; masa, u
Zenonovom "stadionu", 239b34.
Oi1CEtOC;,vlastit, osoben: vlastito mesto, 212b33, 253b34; osobene
trpnje, 246b9; dokazi osobeni za fiziku, 264a7, b2.
oto'tOC;, strela: Zenonov dokaz protiv kretanja, 239b7, b30.
OAOV, celo, celina, Celina: opte (v.Kau-oAou) je neto celo 184a
24; odredba celine, 186b25; uzrok u smislu sutine (v.dval, d),
195a21; deff.: 207a9; vers.deo, 21Oa16; kao Celina sveta, 216b
25; vreme kao kretanje Celine, 218a33; syn.savreno, 228b 14.
o~aAec;, jednoliko, pravilno: kretanje s obzirom na oblik putanje,
223al; kao aspekt jedinstvenosti
kretanja, 228b16; kretanje s
obzirom na brzinu, 228b28; kretanje Neba, 267b3.
o~OEtl)ec;, istovrsno, jednoliko: u Anaksagorinoj teoriji, 188a13;
jednolikost bezgranicnog, 205a13, b21.
O~ot~Epec;, slicnodelno: Anaksagorine homojomere,203a21; eon.
neprekidno, 212b5.
o~fuvu~ia, istoimenost: teorija istoimenosti, tri vrste istoimenog,
249813-25.

o~~vu~OC;, istoimeno: isto ime za trpnju i za delanje, 202818;

vers.razlicit po vrsti, 228a25; opp.uporedivo (v.auIlPArl'rov),
248b9,249a4.
ovo~a, ime, naziv: vers. odredba (q.v.), 184bl0; kvalitativna promena ima zajednicki naziv (kao podrugojacavanje),
226817.
388

jedno kao takvo: vers. bice (v.dval,a),

nidovog shvatanja bica kao Jednog, 186a34.

07tEp EV,

u kritici Parme-

bice kao takvo: v.biti (dval,e).

podrnet: v.biti (dvcu,d)
07t'tt1C1l, optika: matematicka nauka bliska fizici, 194a8; vers. geometrija, 194al1.
Opi'Etv,
odrediti, ogranicavati: ogranicavati neto u njegovom
tastvu, 193b2; tri dimenzije (v.olaa'tlllla) kojima se ogranicava svako telo, 209a5; prostor kao oblik kojim se ogranicava
svaka velicina, 209b4; odredivanje tog ranijeg-kasnijeg u kretanju, 219a 22; vreme i kretanje se medusobno ogranicavaju,
220b16.
07tEp OV,

O 7t6'tE OV,

opta~6c;, odredenje: kao to-ta (q.v.), 198a17; fizicar (kao i priroda) pocinje od odredenja i odredbe (q.v.) 200a35; jasno na osnovu odredenja, 244a7.
opta'tt1C6c;, odredujuci: kao deo odredenja, 186b23.
OP~1l, tenja: razlika onog to postoji po prirodi i na osnovu vetine,l92b18

Nebo: nije postalo na osnovu spontanosti i slucaja, 196

a33; to izvan Neba (pitagorejska teorija beskonacne praznine),
203a7, b25 (cf.213b23); nije negde niti u nekom prostoru, 212
b8; sve je u Nebu, 212b17; "talasanje" Neba, 217a13; Nebo "u
prosu", 221 a22; Platonova teorija postanka Neba, 251b19; nacela onog toje na Nebu, 259b19.
ouala, bivstvo: kao jedno od znacenja "bica", 185813 (cf.a34); samo bivstvo je odvojeno, 185a31; neki jedinstveni rod bica, 189a
14, b23; suprotnosti nisu bivstvo nijednog bica, 189819; bivstvo
nije suprotno bivstvu, 189a33; samo bivstva postaju prosto-naprosto, 190a33(cf.225a16); eon. neto ovo (v.'tooe n), bice (v.
'tO QV), 191all, 214a12; sve prirodno je neko bivstvo, 192b 33;
con.priroda, 193a9, 810; vers.priluceno,
203b33; kao sutina,
con.bice (v.'tO dval), 221b31, 263b9; kakvoca u bivstvu, 226
818; odvajanje od bivstva u kretanju je najmanje kod kretanja u
prostoru, 261810.
oupav6c;,

389

INDEXRERUM

INDEXRERUM
1tcXi)llJ.La:,svojstvo: (trpno svojstvo) vers.zapremina, 2l6b5; svojstva (teko, lako, meko, tvrdo) vers.gustina i retkoca, 260b8.
1tcXi)1l0tc;, trpljenje: kao kategorija bica, opp.delanje (V.TI01T)Ol<;)
202a23-b22; trpljenje i delanje su u tom to se krece, 202a3l-2.
1ta:i)ll'tt1COV, trpno, osetljivo, trpna kakvoca: jedinstvena del otvorno st tog to je tvoracko (v.TIotT)'t"lKov) i trpno, 202a23; ono to
je u dodiru i dela i trpi jedno od drugog, 2l2b32; diff.: kakvoca
u bivstvu i trpna kakvoca, 226a29; osetljivo, 246b20; tvoracko i
trpno, vers. delotvomo i moguce, 255a35.
1tcXi)oc;,odredba, trpnja, svojstvo: opp.bivstvo (q.v.), l85a34; svojstva su neodvojiva, l88a6, a13; odredba po sebi, 204a19; sva
svojstva, vers.tvar, 209b 1O; trpnja, eon. podrugojacavanje. 2l7b
26(cf.245a20, 246a2, 248a15); nepokretno, 224blI; tvar nazivamo istim imenom kao trpnju, 245b16, 246a22.
1tcXv('to), Sve: um i priroda kao uzrok ovog Svega, 198a13; syn.
celo (q. v.), 207a12; syn.Celina,Nebo, 212b16-l8.
1ta:V01tEPJ.Lia, panspemlija:
mskih oblicja, 203a21.

Demokritova

teorija panspermije ato-

1ta:pcX5EtYJ.La:,uzor: oblik (v.d&o<;) kao uzor (platonisticka funkcija oblika), 194b26.

1ta:pa:AoyiCE'tat,
pogreno zakljucivati, pazakljucivati:
i Parmenida, l86alO; za Zenonove dokaze, 239b5.

za Melisa

1ta:pEJ.Lq>a:ivEOi)a:t, pripojavljivati se; kod prostora pripojavljuju

se tvar i oblik,2l2a8; u onom to se meri ne pojavljuje se nita
pored mere, 224a1.
1tapouoia:,
prisustvo: odustvo vers. prisustvo kao uzrok (ejdetski
kauzalitet), 19la7; prisustvo vers. odsustvo (q.v.) u okviru kinetickog kauzaliteta, 195a14.

31; con.deljivo,
b27.

2l8a23;

vers.bezgranicno

(po moci), 266a12-

1tEQa:ivEtV, ogranicavati: uvek u odnosu na neto (v.TIQo<; n),

203b2l; dovriti, 207a16; diff.: dodirivati (q.v.), 208alI; kretanja koja se zajedno zavravaju, 223b6; v.ograniceno.
1tEQa:<;;,granica, kraj: nedeljiva, l85b18; granice: prostor, povrina, linija, tacka, 209a9; granica lopte, 209blO; to-sada kao granica vremena, 2l8a24; kraj, opp.pocetak, 264b27.
1tEQtEXEtV, obuhvatanje: "bezgranicno obuhvata sve i svime upravlja", 203blI; u Platonovoj teoriji nacela, 207a27-31; oblik
obuhvata tvar i to bezgranicno, 207bl; prostor obuhvata to to
je u njemu 2llblI-15;
vreme obuhvata (v.biti-u, tv nVl dvcn;
v.u: l':v), 22la28.
1tEQtEXOV, obuhvatajuce, okolina: vers. to pojedinacno (q.v.), 195
a33; kao okolina ivog bica, 246b6, 253a13, a16; okolina kao
spoljanji uzrok kretanja ivotinja, 259b11.
1tEQtq>EQEta:, obim: obim kruga, 2l7b3, 240b2; 264b25.
1tEQtq>EQijc;, kru11i: kru11aputanja kretanja, 223a3; kru11a linija,
248a12; kru110 kretanje, 264b9; neodredeno st pocetka i kraja
kod kru110g kretanja, 265a32.
1tEQtq>OQcX,kruenje, okretanje:
b9
1t,,~t<;;, zgunjavanje:
253b25

kao prvo, mera svih kretanja, 265

gruanje kao primer nagle promene (q.v.),

1tionc;, pouzdanost (izvesnost), uverenje, jemstvo: opp.nepouzdanost, 213a 15; uverenje na osnovu na-vodenja (v.l':TI<xywyrl),
224b30; jemstvo: vidimo da se ...,254a35; uverenje vers.dokaz
(v.(mo&el~l<;) 262 a18

1tcX0XEtv, trpljenje: kao kategorija, opp.delanje, 225b14; ono to

je pretrpelo, 245b13; trpnju nazivamo istoimeno kao tvar, 245b
15.

1toillJ.La:, delo: opp.trpnja (q.v.), 202a24.

1ta:UEtV, prekidanje, zastavijanje: kretanja suprotnog pravca se

medusobno zaustavljaju i prekidaju, 262a8.
1tE1tEQa:OJ.LEVOV,ograniceno: po broju, l84b18, l89a15, 259a9;
kao velicina, l85b18; prirodna mesta elemenata, Celina, 205a

1tOtlltKOV, delatan, tvoracki: tvoracko, 202a23; vers.dodir, 212b

32; kadgod su zajedno to tvoracko i trpno, to-moguce postaje
delotvorno, 255a34.

390

1toiTlotc;, delanje, stvaranje: nacelo (pocetak, v.aQxrl) stvaranja,

192b29; delotvornost (q.v.) kao delanje i trpnja, 202a23.

391

INDEXRERUM

INDEXRERUM

1tOtov, kakvo(ca): u sklopu kategorija bica, 185a23; promena s

tom neprekidnom ne postoji to prvo, 239a21; prvi pokretac, 243

a32, 245 a8, a25, 256b9, 260a25; prvo upodrugojacavanju, 244
b5, 245 a5; prvo sposobno da primi, 248b21, 249a3; kod bezgranicnog ne postoji to prvo, 256a19; vieznacnost tog "prvog"
kod kretanja, 260 b16; to prvo kao mera svega ostalog, 265b10.
1tUKvo-rTll;, gustina: nacelo svih trpnih svojstava, 260b10.
1tUKVOUOt)txt, zgunjavati se: syn.skupljati se, 213b18; na osnovu
iztiskivanja vazduha, 214a33.
1tuKvfuotC;, zgunjavanje: nacelo svih trpnih svojstava, 260b8;
spajanje (V.OUYKQlOl<;;),
260bl1.
1tuQ, vatra: HerakleU o sveoptem poaru, 205a4; prirodni pravac
kretanja vatre, 214b14; retka, 217a1.

obzirom na kakvocu, 201a5; kretanje s obzirom na kakvocu je

podrugojacavanje (q.v.), 226a27.
1tOtO-rTll;, kakvoca: ne moe biti bezgranicna (q.v.), 185a34; biv-

stvena kakvoca, 226a28.

1tOAU, mnogo: u frazi: uglavnom, u vecini slucajeva

(w<;; brl1:o
noA-u,q.v.): vers.prosto-naprosto, 198b6; vers."uvek na isti nacin", 196b11.

1tOOOV, koliko: kao kategorija bica, 185a23; promena s obzirom

na kolicinu (v.au~T)Ol<;;),201a6.
1tO-rE, nekad: u odnosu na to-sada, 222a25-9.
1tOU, negde: to to je negde jest u prostoru, 206a2; sva bica su negde, 208a29; Nebo nije negde, tj. nije u prostoru, 212b9-14.
1tQOtx{QEOtl;, izbor: u ovim tog radi-necega (q.v.), 196b18; nema

izbora bez razuma, 197a7.

pEiv, teci: telo kao neto to tece, 228a9; to opaajno uvek tece i

propada (po fizicarima), 265a6.

1tQOt)EOtl;, pruanje-ka: tenja u smislu smera kretanja, 264b Il.

p(1t-rEtV, bacati: u teoriji (Platonovoj) uzajamne zamene mesta (v.

1tQol; 'tt, prema-necemu: tvar je neto prema-necemu, 194b9; u

aV1:1neQtOmOl<;;),215a14; 257a2: 266a28; problem produenog kretanja projektila, 266b30; uloga medijuma u kretanju projektila,267b13.
p{$tC;. bacanje: deff.: kretanje projektila; vers. prirodno kretanje
(padanje),243a20; 244a21; 257a3.
p01tTj, uticaj: uticaj koji teina (lakoca) ima na brzinu kretanja
kroz konstantni medijum, 216a13.

kategorijalnoj analizi kretanja, 200b28; ne postoji kretanje s obzirom na to prema-necemu, 225b11; deff.: nekako-biti-u-odnosu
prema-necemu (tO nQo<;; 1:1nw<;; exe1v), 246b4; vers.podrugojacavanje, 264b Il.
dodatak, (pri)dodavanje: u rastu, 190b6; bezgranicno
na osnovu dodavanja (vreme i broj), 204a7; opp.podela (q.v.),
206a15; bezgranicno na osnovu podele i prirododavanja, 206b3.
1tQO-rEQOV, ranije: opp.kasnije (v.uo1:eQov), 218b25; ranije i kasnije postoje najpre u prostoru, 219a14-b2; to-sada (q.v.) kao ranije i kasnije, 219b12-28; granica ranijeg i kasnijeg, 220a9; u
definiciji vremena (q.v.) 220a25; u vremenu, udaljenost od togsada 223a4; kod prolog i buduceg vremena, 223a9; u smislu
logickog prethodenja, 227a19; ne moe postojati bez vremena,
251b10; po vremenu, vers. po bivstvu, 260b18; kasnije po nastanku je ranije po prirodi, 261a14.
1tQoat)EOtl;,

1tQtiJ-rOl;, prvi: prve suprotnosti (q.v.), 189b23; prvo(bitno) upri-

sutno, 193alO (ef. 190b18, 193a29); deff.: 209a1, 235b33; vlastiti prostor u kome kao u prvom ..., 209a33, 211a28, 226b22; u
392

o-rcXlhov, stadion: cetvrti Zenonov dokaz protiv kretanja, 239b33.

o-rcXO'tC;,mirovanje: syn.tiQqJ.ia (q.v.),opp.kretanje,

192b14; pocetak promene ili mirovanja, 195a23; mirovanje koje prekida

kretanje, 228b6, 264a21.
O-rEQEOV, puno, cvrsto: kao "kubicna forma", u smislu matematickog tela, 193b24.
O-rEQ1'\OtC;,lienost: prilucenost, 190b27; kao jedno od nacela, 191
a14, b15, 192a3-6, 201a5; po sebi nebice, 191b15; vers.tvar,
192 a3-6 (cf.208a1); na neki nacin je oblik, 193b19; vers. oblicje, 201a5 (ef. 191a14); kretanje nije lienost, 201b34; prazno
je lienost, 215 all; con.mirovanje, 226b15, 264a27.
393

INDEXRERUM

any~fj, tacka:

nije u prostoru, 212b24; linija se ne sastoji iz tacaka, 215b18; to-sada i tacka, 220al0; nije deo linije, 220a20;
versiedinica, 227a28; nedeljiva, 231a25; tacka ne moe slediti
tacku,231b9 ..

element, slovo: con.nacela i uzroci, u definiciji nauke,

184al1-14; "takozvani" elementi, tj. cetiri prosta prirodna tela
fizicara, 187a26; elementi kao nacela (kod fizicara), 188b28; tri
elementa (oblik, tvar, lienost), l89b16; slovo u slogu, kao primer za to iz-cega, 195a16; bezgranicno i takozvani elementi,
204b33.

a'to1.Xe1:ov,

aUYKQ1.a1.~,spajanje:opp.razdvajanje (q.v.), 187a3l; vrste spajanja i razdvajanja, 243b8; u postajanju i propadanju, 243bll;
kao uzrok nastajanja i propadanja bivstava, 260bll; kod Empedokla iAnaksagore, 265b20.
zakljucivanje: eristicko,186a6; slepac bi zak!:fucivao o bojama, 193a8-9;2l4a2; v.pogreno zakljucivati, pazakljucak.

auAAoyiCea'ba1.,

au~l3a(ve1.v, slediti, priluciti se: iz jedne besmislice sve ostalo,

l85a12; iz pretpostavke, l87a36; na osnovu zakljucivanja, 214
a2; sledice, mora uslediti, 236a16; nemogucnost ex hypothesi,
242b73; u dijalektickom dokazu, 264a9; OUf..1PPT}KEV,
prilucilo
se (jeste): s razlogom, opravdano (V.EUA6yw~),220b24; 256b
14.
au~l3eI3TJK6~,priluceno(st): pridaje se pod metu, 186a34; def. 186
b18; vers.tastvo, 193b27; odredenje prilucenosti, 194a3; kao
uzrok (q.v.), blii ili dalji, 195b 1; po sebi, 203b33; nije nuno,
256blO; po prilucenosti, vers.po sebi, 192b23, 196b23-9, 198a
6-9, 2llal8, 224b23, 226a19, 249b13, 254b7-14 (cf.195b4, 197
a12, 224a27).
au~I3ATJ't6~, uporediv: u teoriji uporedivosti razlicitih kretanja,
248al0-49a8; u praznom se brzine vie ne mogu porediti (v.
aOUf..1PAT}1:"O~),
217alO.
au~<pue1.v, srastanje: ono to je sraslo ne trpi jedno od drugog,
diff.: dodir (v.aqnl), 212b31; nije sraslo sve to se dodiruje, 227
a25.
394

INDEXRERUM

au~<pUE~, sraslo: ne moe pokretati samo sebe, 255a12.

au~<pua1.~, sraslost, srastanje: verS.dodtr (q.v.), 213a9; poslednje
u postajanju, 227a23-27.
au~<pu'tov, prirodeno: prirodni deo ivotinje, 253a12.
auvaino~,
sauzrok: tvar kao sauzrok (Platonov termin), 192a13.
aUVExe1.a, neprekidnost: jedno na osnovu neprekidnosti, 186a28;
to-sada kao neprekidno st vremena, 222al0.
auvexfjc;, neprekidno: deff.: deljivo u bezgranicno, l85b 1O, 200b
20, 232b24, 239a22 (cf.231a24, 232a24, 233b17, b3l, 234a7,
263a28); bezgranicno se najpre pojavljuje u tom neprekidnom,
200 b18; "velika analogija" kontinuuma, 219a12; verS.vreme,
220b2 (def.:227alO-23, 231a22); opp.dodir, 23lb4; bezgranicno u dva smisla: na osnovu podele, na osnovu krajeva, 233a25;
izmedu njegovih granica postoji neto saimeno (v.auvwvuf..1ov),
234a8; (neto neprekidno) ne moe pokretati samo sebe, 255
a12; opp.podeljeno, 2l1a30, a34 (cf. 217a3, 242b62, 244al0).
auvex(;)~, neprekidno (pri!.): neprekidno, tj. u skladu s prirodom,
226b27.
sastav(1janje): nacin postajanja, 190b8; uzrok kao sutina, 195a21; opp.podela (sc.tenllina u razumu), 225a21.
auv'be'tov,
sastavljeno, sloeno: spoznaja tog sastavljenog, l87b
12; opp.prosto (aTCAouv),188blO; sve to postaje mora biti sloeno, 190b11; vers.bezgranicno telo, 204b11; sloeno (auvtJE1:(1) kretanje, 265a21.
auvwvu~ov,
saimeno: izmedu granica onog to je neprekidno,
234a9; pokretac i to pokretano, 257b12.
auv~(J1.~, pritiskanje: vrsta vucenja (V.EA~l~),243b3-1O.
aua'to1.x(a, niz: nizovi koordiniranih suprotnosti, 201b25.
a<pa1.Qa, lopta, sfajra: vreme kao sfajra Neba (pitagorejci), 218bl,
b6; lopta kao ono to se krece u sebi, 240a29; lopta odbijena od
zida, 255b28; miruje i krece se, 265b2.
axfl~a, figura, oblicje, nacin; oblicje atoma (Demokrit),188a24;
oblicje trougla, 224a5; podrugojacavanje u oblicjima, formama
istanjima, 245b6.
auv'bea1.C;,

395

INDEXRERUM
aXTJj.1a't((E1.V, uoblicavati: statua, tj.ono to je uobliceno, 188b

19; uoblicavanje Jednog (ujonskoj fizici), 189b9; to uobliceno

je paimeno (q.v.), 245b9.
aWj.1a, telo: deff.: to to je ograniceno povrinom, 204b5; ima tri

dimenzije, 204b20; bezgranicno telo?, 205b31; prirodna prosta

tela, 208b8; telo ivoti,?je, 253a16; nedeljiva tela (sc.atomi), 265
b29.
telesno: prostor nije ni telesan ni netelesan, 209a15;
telesno bivstvo, 214a12; telesno kretanje, 242b60.

aWj.1an1C6v,

'ta~tC;;,poredak, red: kao razlika atoma (kod Demokrita), 188a24;

kao poredak sveta (u atomizmu), 196a28; opp.neuredeno X1:aKT:ov),priroda je za sve uzrok reda, 252a12.
'tagaX1l, zbrka: prirodna zbrka u kojoj je dua (u opijenosti, snu,
bolesti, detinjstvu), 247b18, 258al.
brzo: odreduje se pomocu vremena, 218b15; definicija brzine, 232a25.

INDEXRERUM

(ef. 261b36, 262a5); Aristotelovo ucenje, 208a27-13all; ocigledno je da postoji, 208bl-9a2; eon.mesto (v.xwea), 208b7, 209
a8, 209b 15; ima neku moc, 208blO; tekoce oko toga ta je
prostor (i da li uopte postoji), 209a2-30; eon.tvar, 209a21, 211
b7, b29-212a2; nije ni oblik ni tvar, 209a31-210a13 (ef. 214a
14); zajednicki vers. vlastiti, 209 a32; tastvo prostora, 211b5212a30; nepokretan, 212 a18 (ef.224 b5, b12); def.: 212a21; biti-u prostoru, 212b31-213a Il; prostorno kretanje, 225b9, 260a
28; zajedno, odvojeno, 226b 21-3; vlastiti prostori (se.mesta),
253b34.
'ta 't( ~v eIvat,

sutina: v.biti

(dval,d).

'tUXTJ, slucaj: deff.: 196b31; Aristotelovo ucenje, 195b31-198a13;

neto neodredeno, 197a9-10; opp.odredenje, razlog, 197a19;

nepostojan, 197a31; vers.spontanost, 197a37, b21, b33; kasniji
od Uma i od prirode, 198alO; pri/uceni (v.oUl..l.PEPKO<;;)
uzrok,
199b23.

'taxu,

savreno, zavreno: dovreno, 207a9; eon.celo(q.v.), 228

b13; s obzirom na kolicinu, 201a6(ef.226a31); eon.vrlina, 246a
14, b28; kruno kretanje, 264b28; pre nesavrenog, 265a23.
'tEAEt6'tTJC;;, dovrenost, savrenstvo: bezgranicno kao tvar dovrenosti velicine, 207a21; dovenost, vers.nedovenost velicine,
261a36.
n:AEtov,

n:Aoc;;, svrha, kraj: eon.to radi-cega (q.v.), 194a27, 200a34 (ef. 199

a8); priroda, 194a28, 199a31; nije sve poslednje i svrha, 194

a32; i mi smo svrha, 194a35; uzrok kao svrha, 194b32; oblicje,
198b3, 199a31; nacelo (kao to radi-cega) zakljucivanja, 200a

22.

n:xvTJ, vetina, umetnost: uredenje u skladu sa zakonom, 193a16;

vetina i njen proizvod, 193a31; oponaa prirodu, I94a2 1; vrste

vetina, 194bl; vers.priroda (V.q>U01<;;),
199a15-21; to radi-cega
u vetini i u prirodi, 199b30.
't( Eanv, tastvo: v.biti (dval,b).
't01tOC;;, prostor: sve opaajno je u prostoru, 205alO (ef.205b31,

206al, 212b29); vrste i razlike prostora, 205b31-6al, 208b12

396

V-EO"a\, ozdravljivati, biti zdrav: lekar koji je zdrav, 192

b25; uzrok i uzrokovano postoje zajedno, 195b19; kao primer
parcijalne promene, 224a25; kao primer pri/ucene promene,
226a22; identitet podrugojacavanja, 228al; opp.biti bolestan,
229b4; lekar lececi sam ne ozdravlja, 256b32, 257b5.
uy(avatC;;, ozdravljivanje: primer suprotnih promena: opp.razboljevanje, 225b31; identitet podrugojacavanja, 228a2; eon.to uta promene, 229a26; vers.prirodno,protivprirodno, 230a22.
uy(eta,
zdravlje: (ut ex.) uzrok etanja, 194b33; vers.dobro stanje
tela, 246b4.
UATJ, tvar: diff.: lienost (q.v.), 192a3-34 (ef.208al); blizu bivstva i
na neki nacin bivstvo, 192a6; prvi podmet svega pojedinacnog,
192a31, 193a29(ef.226alO); eon.priroda, 193a29, 194a13, 199
a31; eon.po mogucnosti, 193a28-b8, 207a22, 217a22-3, 207b
10; neto prema-necemu, 194b9; uzrok u smislu tvari, 195a8,
198a24; eon. nunost, 199b34-200b8; izbrojiva, 190b25; nema
oblik, 207a26; eon.prostor, 209a21, 209b6-10a13, 211b7, 211b
29-212a2, 214a13; to neodredeno, 209b9: vers.granica, odredba, 209bll; nije odvojena od stvari, 209b23, 211b36, 214a15,
397
uyta(Et

INDEXRERUM

2l7a24; relativnost tvari: isto je i tvar i usvrhovljenost, 213a6;

con.prazno, 2l4a13; suprotnosti imaju istu tvar, 2l7a22.
lmEQflaAAEtv, nadmaivati: svaku mogucu velicinu, 206b18-29;
con.bezgranicno, 207a34; za velicinu, za broj (vreme), 207b3; u
poredenju dve velicine, 233b3; u poredenju dva kretanja (vremena), 235a7.
lmEQEXEtV, nadmaivati: u Anaksagorinoj teoriji prvobitne meavine, l87b3;prazno u odnosu na neko telo, nita (j.1ll<,>ev,
nuHa)
u odnosu na neki broj, 215b12-19; uvek postoji vreme koje nadmauje (dato), 221b30.
lmEQOX~, suviak: opp.nedostatak (q.v.),187a16; drevno mnjenje:
Jedno, nedostatak i suviak kao nacela bica, l89blO; vers.to
nadmaeno, 2l5b 17.
lmo'OEotc;;, stav, pretpostavka: stav (sc.premisa) zakljucka, 195a
18; nunost na osnovu pretpostavke, ex hypothesi, 199b34; kao
temeljna postavka, aksiom, 253b5.
lm01CEtO~at, pod-leati, biti u podmetu: 190a15, a34; podleeca
priroda, tvar, 19la8, 193a29; podleece telo, 187a13;
U1t01CEij..LEVOV,
podmet: kao nacelo, l89a31; sve postaje iz nekog
podmeta, 190b2; vers.to protiv stavljeno (av"nKe1j.1EVOV),
190b
13-20; brojcano jedinstven, 190b24; podmet bezgranicnog, 208
al; cetverostuka promena s obzirom na "podmet", 225a3; (pridavati se) podmetu (xo:u-' t>1tOKEtj.1eVou):
bivstvo kao podmet
(subiectum logicum), l85a32; nacelo se ne pridaje podmetu,
189a30; vers. bezgranicno, 204a24.
<p~aQn1COC;;, koji unitava: suprotnosti se unitavaju medusobno,

192a21.
propadati: propadanje u vremenu, 2l8a14-20; vreme
nije uzrok propadanja, 222b24; nema pocetak (kao ni promena
uopte) 236a5; propadanje, vers.propalost, 237b18; 259 a2.
<p'OiVEtV, smanjivati, umanjivati (se): 243a29; nema nicega izmedu tog to umanjuje i tog to se umanjuje, 245a14.
<p'Oiotc;;, smanjivanje: vers.rast (q.v.), 20la14; kao prostorno kretanje, 211a 15; kretanje iz krajnje velicine, 226a31; pravilno,
<p~EiQEo~at,

398

INDEX RERUM -

vers.nepravilno, 228b21; kraj smanjivanja 24lbl; ono to povecava (smanjuje), 243a39-40; kao kumulativni proces koji dovodi do nagle promene (v.au-Qoo:j.1E1:o:POAtl),
253b22.
<p~oQa, propadanje: kretanje onog to moe propasti, 20la15; ima
svoj kraj, 203b9; "usled vremena", 222b25; iz podnleta u ne-podmet, iz bica unebice, 225a18; nije kretanje, 225a32-5; porok
kao propadanje, 246a16; nije podrugojacavanje, 247a20; ono
to postoji bez propadanja i postajanja, 258b18.
<ptAia, ljubav: Empedoklova teorija Ljubavi i Mrnje kao "nacela"
postajanja, 250b28, 265b2l.
<ptAooo<pia, filozofija: u frazi "ima filozofiju (sc. u sebi)", ti filozofski je znacajno, l85a20; predmet filozofije: istina, tj. priroda
bica, 19la24; zadatak prve filozofije, 192a36, 194b14; Aristotelov spis "O filozofiji", 194a36; "takva filozofija", tj. fizika kao
oblik filozofskog istraivanja, 203a2.
<poQa, premetanje, prostorno kretanje: deff.: 201 a15; prostorno

kretanje, 208a32, 226a33, 243a36-9, 260a28; suprotnosti (q.v.)

u prostornom kretanju, gore i dole, 201a7; premetanje prirodnih prostih tela (q.v.), 208b8 (cf.2l4bI3); vers. rast i smanjivanje, 211 a15; spoznaje se na osnovu tog to se premeta, 219b
30; vrste premetanja usled drugog, 243a16; prvo kretanje, 246
a39, 260a20-26l a28, 265b 17-266a5; sloenost kretanja nebeskih tela, 259b3l; koje je prvo, 261a28-263a3, 264a7 -265b 16
(cf.24lb20); svako premetanje je ili kruno, ili pravolinijsko,
ili pomeano, 265a14.
<pUEtV, rasti: etymon, <pUOtC;:
ta je to to "raste" /<puE1:O:tI?
, 193b17; sve dela kako mu je prirodeno (sc.,"kako je uraslo u prirodu
bica, tj. u istinu", ne<puxEv), 199alO; Jedno iz mnotva (Empedokle), 250b30; prirodeno /ne<puxEv/,syn. bit (v.dvO:t, a,b,d),
255b 15.
<pUOt1COV,prirodno: to prirodno se naziva prirodom, 193a33; pri-

rodna linija, vers.matematicka, 193b 11; prirodna tela, 208b8;

suprotnosti, 2l7a23; podrugojacavanja, 230b4; u tom prirodnom vec postoji tvar, vers.proizvodi vetine, 194b8; utom prirodnom nunost postoji kao tvar, 200a3l; "prirodno je da je za
sve slicno", 26lb25.
399

INDEXRERUM

fizicar: predmet .fizike je i tvar i oblik, 194a16; do koje

mere fizicar treba da spozna oblik i tastvo?, 194blO; zadatak
fizicara, spoznaja sva cetiri uzroka, 198a22-b9; svrha (v.'reA.o<;)
kao prevashodni zadatak fizicara, 200a32; pretpostavka (q.v.)
fizicara: kretanje, i priroda kao nacelo kretanja, 253a35-b5;
.fizicari (jonska fizika, atomizam, Empedokle), 184b17; jonska
.fizika, vers.elejska teorija Jednog, l86a20;.fizicka teorija suprotnosti, 187a12; zajednicko mnjenje svih fizicara, ex nihilo nihil
fit, 187a28; o bezgranicnom, 205a5; matematicke nauke koje su
blie fizici (sc. <puolKwn:Qa), 194a7; fizici pripada i saznanje
svrhe i toga to jest radi svrhe, 194a26; 200a31; bezgranicno
kao predmet fizike, 203b3; "fizika", kao Aristotelovo delo, "spisi o prirodi", 25la9; "O prirodi", 253b8, 267b2 1.
CPU01.1CWt;, prirodno: more physico, 198a23, 204blO; prirodno pokretanje, 198a36, 20la24.
cpuo1.oA6y01.,
istraivaci prirode, fizicari: o bezgranicnom kao nacelu, 203b15; o nacelu nezavisnom od elemenata, 205a26; o
bezgranicnom telu van poretka sveta, 206b23; o beskonacnoj
vansvetskoj praznini, 213bl; sve opaajno je uvek u kretanju,
tece i propada, 265a3.
cpU01.t;, priroda: podleeca priroda, 19la8 (ef.19lb34, 193a9-30,
194a12, 199a3l); po prirodi, vers.usled drugih uzroka, 192b8193b21; deff.: nacelo kretanja i mirovanja, 192b2l (ef.200b12,
253b5, 254b17); smeno je dokazivati da postoji, 193a3-9; eon.
bivstvo (q.v.), 193a9-20; eon.oblicje, 193a30-b2l (ef.194a12);
dvostrukost "prirode", priroda kao tvar i kao oblik, 194a12-27;
opp.vetina,. 194 a22, 199a18, b30; svrha, 194a28; vers.razum,
196b22, 198a4; uzrok u smislu tog radi-necega, 198blO-199b33
(ef.196b22); ono to postoji po prirodi je ili uvek takvo ili je
takvo uglavnom, 198b35 (ef.252a12-l7); nunost kod tog prirodnog, 200a16; po prirodi, opp.nama, za nas, 208b18; po prirodi, vers.prisilno, 2l5a2 (ef.2l4 b14, 230a18-3Ia17, 255a29);
po prirodi ranije, po postanku kasnije, 26la14 (ef.265a22); nauka o prirodi, l84a15;.fizicari (oi neQ1.<puoew<;),l87a35, 193b
29, 203a16 (ef.250b16); kod pitagorejaea, <puoel<;kao "bica",
213b25.
cpu01.1c6t;,

400

INDEXRERUM

biljka: ne moe biti makoliko velika, l87b16; ono to raste

(etymon), 190b4; postoji po prirodi, 192blO; svrhovitost u rastu, 199a27; nerazgovetnost svrhe kod biljaka, 199blO; nepokretna usled nedostatka, 26la16.
cpt>vij, glas, jezik: nevidljiv, 204a4, a12, a17.

cp1Yt'6v,

vreme: Aristotelova teorija, 2l7b29-224a17; tekoce, 217

b29-2l8b20; eon. to-sada, 2l8a6-220a26, 22la13-l7, 222alO20, 233b33-234b9, 24la15, 262a30, b2l; def.:2l8b2l-220a26;
nije ni kretanje niti postoji bez kretanja, 2l9al (ef.25 1b28); eon.
velicina, 2l9alO-25, 233a14 (ef.233b15, 263a15); broj kretanja,
2l9bl, 220 a24, 220b8, 223a33, 25lb12; svo skupa isto, 2l9b
10, 220b5, 223 b3-l2; sledi kretanje, 2l9b16, 220b25; neprekidno je usled tog-sada ipodeljeno je na osnovu tog-sada, 220a5
(ef. 220a26, b2, 222 alO-20, 234a14, 262a30); stalno iznova
istovetno, 220b14; vremenom merimo kretanje, a kretanjem vreme, 220bl5 (ef.b3l, 22la5); biti-u-vremenu, 22la4-26;uzrok
propadanja, 22lb2 (ef.222b16-27); najmudrije, 222b17; svaka
promenaje u vremenu, 222b3l, 223a15; eon. dua, 223a16, a2l9; kao neki krug, 223b29, b32; ne moe biti sastavljeno iz nedeljivih delova, 23la2l-233b32 (ef.237a5, 239b8, 24la3, 263a12); promena u vremenu, 236b2l, 239a8; deljivo u beskonacno,
239a9 (ef.263b27); ne postoji neto prvo u vremenu, 239a2l;
vecnost vremena i kretanja, 25lblO-28; prolo, 234a12; buduce,
222bl,234aI4.
xc..)Qa, mesto: syn.prostor u kome se neto nalazi, 208b7; mesto
tela, 209a8; eon.tvar, Platonova teorija u "Timaju" i u "nenapisanim ucenjima", 209b12-l5.
Xt>Q1.oIJ.6t;,
odvojenost: praznina kao odvojenost (medusobna)
stvari (kod pitagorejaea), 213b25
Xt>Q1.o't6v,
odvojeno, odvojivo: samo je bivstvo odvojeno, 185a
31; bivstvene razlike nisu odvojive od bivstava, 186b28; priroda kao neodvojivi oblik onog to u sebi ima nacelo kretanja,
193b4; matematicki predmeti su odvojeni u miljenju, 193b34;
Odvojeno bivstvo kao prevashodni zadatak prve .filozofije, 194b
14;prazno kao razlicito, tj.odvojeno od tela, 213a32.
401
XQ6vOt;,

INDEXRERUM

INDEXRERUM

INDEX NOMINUM
dua: vers.vreme (q.v.), 223aI7-21; Um koji je u dui i kome je brojanje prirodeno, 223a26; vreme ne moe postojati bez
due, osim u smislu podmeta (v.a TIon: av) vremena, 263b32.
lJruXQov, hladno: toplo i hladno su neka gustina iretkoca, 260b 1O.
lln'>Xtl,

cdfteiv, gurati, guranje: u smislu podstieaja bacenog tela, 215a1416; potisnuti, 256a25.
~atC;, guranje: jedna od cetiri vrste prostornog kretanja (po nacinu
njihovog postanka), 243a17, a24, 244a7.

~ftvtlva'e, u Atenu: 202b13.

~ va~ayoQac;,Anaksagora: bice je istovremeno jedno i mnotvo,
187a22; ima beskonacno mnogo elemenata, 187a26, 189a17,
203a20; mirovanje bezgranicnog, 205bl-24; eksperiment sa naduvanim meinama, 213a24; Um, 250b24, 256b24, 265b22 (ef.
252al0).
~va~i~av6Qoc;, Anaksimandar: iz neceg jedinstvenog izdvaja
suprotnosti, 187a21; verba eitantur, bezgranicno kao "besmrtno
i nepropadljivo", 203b14.
(~va~\~ev,,~), Anaksimen: vazduh kao bezgranicno, 203a18; 206
b24-26.

~vnq>tiJv, Antifont: dokaz kvadrature kruga, 185a17; pojam prirode, 193a12.

(~Q\o1:o't ."C;), Aristotel: 191b29, Metaph.IX; 192a35, Metaph.
XIl.7-9; 192b2, De Gen.et Corr.Il; 193b21, De Gen.et Corr.I.3;
194a36, De Philos. (izgubljeni Aristotelov dijalog); 194b14,
Metaph.VII.6-8; 201a26, Phys.VIl.5; 213a5, De Gen.et Corr.
1.3; 251a9, Phys.III.l; 253b8, Phys.l92b21; 257a34, Phys.YI.4;
263all, Phys.VI.2,9; 267b21, Phys.III.5.
~XtAAeuc;, Ahilej: Zenonov dokaz protiv kretanja, 234b14.
ATJ~O)(Qt'toC;, Demokrit: atomi i njihove razlike, 184b21; nedeljive velicine, 187a3;puno i prazno kao nacela, 188a22; o obliku i
sutini, 194a20; neogranicen broj elemenata, 203a21; sveopte
telo nije neprekidno, 213a34.
'E~1te6o)(AT1C;, Empedokle: verba eitantur, 196a22, 198b32, 199b
9, 250b30; eon.Anaksagora, Demokrit, 187a22, 188a18, 189a
15, 194a20, 198b18, 203b13; broj elemenata, 188a8, 189a15;
Ljubav i Mrnja, 188b34, 198b16, 203b13, 250b28, 252a8, a26,
265b21; oblik i sutina, 194a20; slucaj, 196a18, a20; podrugojacavanje, 250 b26, 252a7, a20; meavina, 187a23.
'EQJ.Lfjc;, Herme: kip Herma od kamena, 190b7.
Zeuc;, Zevs (Div): alje kiu nuno, a ne radi ita, 198b16.
402

403

INDEXRERUM

ZTiv~v, Zenon: dokaz protiv postojanja prostora, 209a23; nije teko reiti (Zenonovu aporiju prostora), 210b22; kineticke aporije ("dihotomija" i "Ahilej"), 233a21; cetiri Zenonove kineticke
aporije, 239b5-40b7; aporija kumulativnih procesa, 250a20, 263
a5.
HQlixAE1"to~, Herakleit: sve je jedno po odredenju, 185b6; sve
jednom postaje Vatra, 205a3; njegova teza postavljena je rasprave radi, 185a7.
. Hoio5ot;;, Hesiod: verba citantur (Haos kao anticipacija prostora),2089b29.
8Ti~TJ~EV,u Tebu: 202b13.
'U1.0V, Bij: 222a23, bl1.
AeUX1.1t1tO~,Leukip: (uz Demokrita), 213a34.
AUXE1.0V, Likej: 219b21.
Aux6q>Q~v, Likofron: uklanjanje kopule iz stava, 185b 28.
MiA1.0oot;;, Melis: Aristotelova kritika, 185a20-186a22; Jedno
ho nepokretno, 184b16; prazno kao preduslov kretanja, 213b
12, 214a27; bezgranicnost Bica, 185a32, 207a15; njegova grubost, 185 a9, I 86a8 (cf.254a25).
(8evo"Q(hll~), Ksenokrat: teorija nedeljivih linija, 206al7 (nap.
37 ad loc.sit.).
Eou~o~, Ksut: "talasanje" Svega,216b26.
'OAu~ma, Olimpija: 206a24.
'O~TJQOt;;,Homer: 221b32.
naQ~Evi5TJt;;, Parmenid: nepokretno nacelo, 184b16; bice je ograniceno, 185b18, 207a15; sva bica su jedno, 186a7, 186a22187all; zakljucuje eristicki, 186a7 (cf.l85a9); toplo i hladno
kao nacela, 188a20; nastajanje iz nebica kao cisto nastajanje ~i
zato nemoguce), 192al.
nliQ~v, Paron: 222b18.
rnli't~v,
Platon: ucenje o Velikom i Malom, 187a17, 189b15,
192a7, 203a4, a15, 206b27; (tvar) kao izvor zla, 192a15; bezgranicno u opaajnim i u umstvenim (bicima), 203a8, 207a29,
209b33; dva bezgranicna nacela, 206b28; dekada, 206b32; po404

INDEXRERUM

jam kretanja, 201b20; "Timaj", 251b17, 218a33, 209bll, 210

a2; "Sofist", 187al; "nenapisana ucenja", 209b15.
nOAUXAE1.'tO~,Polikleit: 195a34, 195bll.
nQ~'taQxot;;, Protarh: u teoriji slucaja, 197bl0.
nu~ay6QE1.01., pitagorejci: vers.Platon, u teoriji bezgranicnog,
203a4, a6, 204a33; prazno, 213b22; parno i nepamo, 188b34;
gnomoni, 203a14; tacka i jedinica, 227a28; bezgranicno izvan
Neba, 111.6;nebeskasfajra i vreme, 218bl; Paron, 222b18.
~liQ5fu, Sardo (Sardinija): u mitu o usnulim herojima, 218a24 .
TQoia, Troja: 222a26.

405

TE~TSKISADRAJ

"FIZIKA" : TEMATSKI SADRAJ (po poglavljima)

Fizika I
l.Odredenje znanja, prirodni put saznavanja odneodredenog ka odredenju,
2.Broj nacela, da li je nacelo pokretno ili nepokretno? Stanovita prethodnika.
3.Opovrgavanje Parmenidove i Me/isove argumentacije. Aristotelova teorija
pridavanja i prilucenosti, pojam bica kao takvog ha 01tEQ ovi.
4.Fizicari o broju i o prirodi nacela: jedinstveno prvobitno telo (voda, vatra,
vazduh, neto finije od vazduha, a guce od vatre), ili neto jedinstveno u
cemu se nalaze suprotnosti (Anaksimandar, Empedokle, Anak.sagora).
Razlika Empedoklovog i Anak.sagorinog stanovita.
S.Nacela kao suprotnosti: opte slaganje svih fizicara. Nacela ne treba da
poticu ni jedna iz drugih ni iz neceg drugog vec sve treba da potice iz njih, a
to pripada prvim suprotnostima.
6.Broj nacela: dva, tri, ili vie? Ne moe biti samo jedno Iv.ib.3/, a ne moe
ih biti ni bezgranicno nmogo Iv.ib.4/; ali nije ih ni samo dva. Odnos izmedu
podmeta i suprotnosti kao kljuc za reenje ovog pitanja.
7.Razlika izmedu prostog i sloenogpostajanja, odnosno izmedu postajanja
i kretanja. Sve to postaje mora imati neki podmet koji nije jedinstven u
smislu vrste, vec je brojcano jedinstven. Tvar kao podmet postajanja i propadanja: spoznatljiva po analogiji.
Da li je bivstvo oblik, ili podmet (usrnislu tvari)? Reenje "stare tekoce" u
vezi s nastajanjem iz nebica: neto nastaje iz nebica kao nebica. Prostonaprosto nita ne nastaje iz nebica, ali na neki nacin, tj. po prilucenosti, ipak.
nastaje iz nebica.
Razlika izmedu tvari i lienosti: nebice po prilucenosti, nebice po sebi. Kritika platonisticke teorije nacela. Tvar je prvobitni podmet svega pojedinacnog iz cega kaoupostojeceg neto nepriluceno nastaje ili propada:,

407

TE~TSKISADRAJ

Fizika II
I.ta postoji po prirodi, a ta ne; preliminarni pojam prirode, i Aristotelova
klasifikacija cetiri osnovna znacenja termina </)1)01(,;.
2.Razlika izmedu matematicara ifizicara: odredenje predmeta matematickih
nauka; dalje odredenje zadatka fizike, i status tvari u fizickom istraivanju.
3.Teorija uzrocnosti, cetvero struka uzrocnost: to iz-cega, oblik i uzor, ono
odakle potice kretanje, svrha. Viestruka uzrocnost, medusobna uzrocnost;
razliciti nacini uzrocnosti.
4.Slucaj h:uX1l1 i spontanost lai!1;6~al0v/, problem sveopte determinisanosti; miljenje prethodnika, posebno Empedokla i atomista.
S.Pojam slucaja: slucaj nije uzrok onog to postaje uvek na isti nacin, a ni
onog to je takvo i takvo u vecini slucajeva. Slucaj je priluceni uzrok onog
to se na (inace) osnovu izbora cini radi necega.
6.Razlika slucaja i spontanosti. Neto je spontano kad samo postane uzalud,
a ne radi neke svrhe.
7.0dnos izmedu razlicitih oblika uzrocnosti: cesto se svi uzroci, osim tvari,
svode na jedan.
8.<11301(,;
kao svrha, problem teleologije: sve to postaje po prirodi postaje
uvek na isti nacin, ili u vecini slucajeva: kritika Empedoklove teorije prvobitnih spojeva. Ono to je po prirodi jest ono to se pocevi od nacela u sebi
neprekidno krece i dolazi do neke svrhe. Analogija priroda - vetina.
9.Nunost u prirodi, pojam nunosti: tu nunost postoji ex hypothesi, a ne
kao svrha, jer to nuno je u tvari, a to radi-cega je u odredenju. Poredenie
nunosti u matematici i kod onog to postaje po prirodi: nunost kao neophodan ali ne i dovoljan uslov prirodnog bica, primat svrhe u odnosu na
nunost (intrumentalizacija nunosti).

Fizika III

l.Priroda je nadelo kretanja promene. Ali, ta je kretanje? Situiranje kretanja u okviru ucenja o kategorijama bica. Opte odredenje kretanja: USV1"hovljenost moguceg bica kao takvog jest njegovo kretanje.
2.Platonisticki pojam kretanja kao drogosti, nejednakosti, ili nebica, i Aristotelova kritika.
3.Kretanje se nalazi u onom to je pokretano a na osnovu onog to pokrece.
Da li je kretanje tog to je pokretano isto kao kretanje tog to pokrece?
Vrste kretanja odreduju se na osnovu opteg odredenja kretanja.
4.Prelaz na pojam bezgranicnog kao zajednickog za kretanje, prostor, i vreme. Da li postoji bezgranicno?

408

TE~

TSKI SADRAJ

Stanovita prethodnika: pitagorejci i Platon (bezgranicno po sebi), fizicari

(bezgranicno ima neku drugu prirodu kao osnov, vodu, vazduh, ili to izmedu, ili su elementi po broju neograniceni).
Razlozi za postojanje bezgranicnog: a) vreme je bezgranicno; b) velicina je
deljiva u bezgranicno; c) postojanja i propadanje su neprekidni; d) postoji
ograniceno; e) mogucnost stalnog napredovanja kod broja, matematickih
velicina i kod onog to je navodno izvan Neba.
Kako postoji bezgranicno? Kao bivstvo, kao prilucenost necega, ili nekako
drugacije?
S.Nije moguce da postoji bezgranicno odvojeno od opaajnih stvari, kao
neto po sebi bezgranicno. Ne postoji kao delotvorno, kao bivstvo, ili kao
nacelo. Ako ikako, bezgranicno postoji po pri/ucenosti.
Da li postoji bezgranicno telo s obzirom na povecavanje? Ako je telo ono
to je ograniceno povrinom, tada iz samog odredenja tela sledi da ne postoji
bezgranicno telo. Fizicki razlozi: bezgranicno telo ne moe biti ni sloeno ni
prosto, svako telo je po svojoj prirodi negde, i za svako postoji neki prostor.
Kritika Anaksagorine teorije o mirovanju bezgranicnog.
Bezgranicno telo ne moe biti bilo gde, odnosno ono u sebi mora pratiti
diferencijaciju prostora. Ako prostor nije bezgranican, a svako telo je u prostoru, tada nije moguce da neko telo bude bezgranicno.
6.Besmislene posledice ako bezgranicno ne postoji: postojace pocetak i kraj
vremena, velicine nece biti deljive na velicine, i broj nece biti bezgranican.
Aristotelovo reenje: bezgranicno postoji, ali ne delotvorno vec po mogucnosti: kao tvar,a ne samo po sebi, kao to ograniceno.
7.Bezgranicno u smislu pridodavanja, u smislu podele (kod velicine, kod
broja). Bezgranicno nije istovetno kod velicine, kretanja, ili vremena, kao
neka jedinstvena "priroda".
Bezgranicno u matematici.
Bezgranicno s obzirom na teoriju uzrocnosti: ono je uzrok u smislu tvari.
8.Opovrgavanje dokaza po kojima bezgranicno ne postoji samo po mogucnosti vec i kao neto odredeno:
a) nije nuno da delotvorno postoji bezgranicno opaajno telo, kao postajanje ne bi prestalo (v.4, pod c);
b) postojanje oganicenog nije dokaz, jer razlikuje se dodirivati i biti
ogranicen (v.4, pod d);
c) dokaz na osnovu mogucnosti stalnog napredovanja u miljenju nije
osnovan, jer suviak i nedostatak nisu il samoj stvari (v.4, pod e);
d) vreme je bezgranicno pa je onda i zamiljanje takvo (opovrgavanje
razloga pod a);

409

TE~TSKISADRAJ
e) velicina nije bezgranicna ni s obzirom na smanjivanje, ni s obzirom na
samo zamiljeno povecavanje (razlog pod b).

Fizika IV
1.Prostor.
Samo postojanje prostora ocigledno je na osnovu uzajamne zamene mesta:
na osnovu toga se cini da je prostor neto razlicito od svega to postaje u
njemu ili to se menja. Isto se pokazuje i na osnovu premetanja prostih
prirodnih tela.
taje prostor? Nije telo, nije ni neki od elemenata, nije uzrok nicega.
2.Zajednicki vlastiti prostor.
Prostor je to to kao prvo obuhvata svako telo. Ali on nije ni tvar ni oblik,
jer ovi se ne odvajaju od stvari, a prostor se moe odvojiti.
3.Razliciti nacini tog biti-ti: a) kao deo u celini; b) kao celina u svojim delovima, c) kao vrsta u rodu; d) kao rod u vrsti; e) kao oblik u tvari; f) kao
ono pokretano u pokretacu; g) kao ono to je u svojoj svrsi; h) kao to je neto u posudi, i uopte u prostoru.

4.Prvi prostor: ono to obuhvata i sadri to ciji je to prostor. Nije nita to

pripada stvari: nije ni veci ni manji, ostavlja pojedinacnu stvar i odvojiv je
od nje.
Prostor, i kretanje u prostoru: kretanje tela koje je odvojeno od onog to ga
okruuje.
S.Prostor mora biti ili oblik ili tvar, ili neki razmak izmedu krajeva, ili sami
krajevi ako ne postoji nikakav razmak pored velicine tela koje se nalazi u
prostoru. Prve tri navedene mogucnosti su iskljucene (za prve dve v.2);
prostor ne moe biti ni razmak izmedu krajeva jer bi tada u istom bilo
bezbroj prostora. Deff.: kao to je posuda neki prenosivi prostor, tako je i
prostor neka nepokretna posuda. Prostor je prva nepokretna granica onog to
obuhvata.
6. Smisao tog biti-u-prosto1U. U prostoru je ono telo za koje postoji neko
spoljanje telo koje ga obuhvata.
Delotvorno i moguce postojanje u prostoru. Neto je samo od sebe u prostoru kad je negde, a Nebo nije negde niti je u nekom prostoru, ako njega
zaista ne obuhvata nijedno telo.
Reenje tekoca vezanih za prostor.
7.Prazno.
Stavovi onih po kojima prazno postoji, i onih koji to poricu.

410

TE~

TSKI SADRAJ

"Razlozi" za postojanje praznog: a) ne bi postojalo kretanje kad ne bi postojalo prazno; b) zgUlljavanje i razredivanje dokazuju postojanje pramog,
kao i povecavanje.
Preliminarno odredenje pramog: prostor u kome nema nicega, ono u cemu
ne postoji nita teko ili lako, prostor koji nije opajan u smislu dodira:
prazno je ono u cemu nije ni neto ovo, a ni neko telesno bivstvo; prazno je
tvar tela (po platonicarima).
Dalje odredenje praznog: nije telo vec neki razmak tela.
Prostorno kretanje ne pretpostavlja postojanje praznog; tela mogu uzajamno
menjati mesto i tako se kretati.
Opovrgavanje ostalih razloga za postojanje pramog.
S.Dokaz da ne postoji odvojena praznina: prazno nije uzrok kretanja. Naprotiv, sledi da kretanje nije moguce ako postoji prazno.
9.Opovrgavanje razloga za postojanje praznog usled postojanja retkog i gustog: ne postoji prazno, ali sve ostalo to je i dovelo do pretpostavke pramog
predstavlja tekocu: kako ce postojati kretanje ako ne postoje zgunjavanje i
razredivanje, da li ce se onda Nebo (celina opaajnog sveta) "talasati", da li
uvek mora nastati ista kolicina vode iz vazduha i obratno.
Reenje ovih tekoca je u pojmu tvari.
10'vreme. Izlaganje tekoca:
Vie-ne i jo-ne u vremenu: izgleda kao da se vreme sastoji od onog to ne
postoji.
To-sada hovuv/ nije deo vremena.
Teorije prethodnika:
1) kretanje Celine; 2) sama Nebeska sfajra (pitagorejci).
Vreme nije kretanje, ali ne postoji bez promene. Kretanje je neprekidno
zato to je velicina takva, a vreme je takvo zbog kretanja.
Vreme je odredeno tim-sada: kad postoji to ranije i kasnije, tada tvrdimo da
postoji vreme. Deff.: vreme je broj kretanja s obzirom na to ran~ie i kasnije.
12.Vreme je neprekidno usled tog-sada, i podeljeno je na osnovu njega.
Ne postoji najmanje vreme u smislu velicine (postoji u smislu broja).
Vreme kao mera kretanja; ne merimo samo kretanje pomocu vremena vec i
vreme pomocu kretanja.
Vreme kao "uzrok": pre je uzrok propadanja nego postajanja.
Vreme je i mera mirovanja, jer svako mirovanje je u vremenu.
13. To-sada
To sada je neprekidnost vremena jer povezuje prolo buduce.
Znacenje termina "upravo", "tek", "iznenada", "davno".
14. Svaka promenaje u vremenu, i u vremenu je sve to se krece.

411

TEMATSKI SADRAJ

TEMATSKI SADRAJ

Odnos vremena i due (Uma koji je u dui i koji je osnov monadickog

broja). Da li bi postojalo vreme kad ne bi bilo due? Da li bi bilo kretanja
bez due?
.
Vreme je broj neprekidnog kretanja, a kruno kretanje (Neba) je ponajpre
takvo zato to je jednoIiko i zato to je njegov broj najpoznatiji (kretanje
Neba kao mera kretanja, i kao ono to reprezentuje vreme).

Mirovanje je lienost, a lienost je suprotnost necemu.

Prirodna i protivprirodna mirovanja i kretanja: kod prostorne promene; kod
drugih vrsta promene.

Fizika V

1.Teza: nije moguce da se neto neprekidno sastoji iz nedeljivih delova, kao

linija iz tacaka, ukoliko je linija neto neprekidno, a tacka nedeljivo ..
Nita neprekidno nije deljivo do onog to nema delove. Velicina, vreme, i
kretanje ne sastoje se iz nedeljivih delova, i ne dele se na nedeljive delove.
2.Svaka velicina je deljiva na velicine: odnos vremena, brzine kretanja i predenog rastojanja.
Opovrgavanje Zenonovih dokaza.
3.Nedeljivost tog-sada: ono je neto zadnje onog to je bilo, i neto prvo buduceg, granica oba.
U tom-sada nema kretanja, ali nema ni mirovanja.
4.Sve to se menja nuno je deljivo.
Dvostruka deljivost kretanja: po vremenu, i na osnovu kretanja delova tog
to je u pokretu.
Nuno je da podele vremena, kretanja, tog-biti-u-pokretu, tog to je
pokretano, i tog u-cemu se okretanje lodvijal budu iste.
S.Odnos promene i naputanja svojstava lu promeni/.
Pocetak promene: ono u cemu se promena najpre dovrila, ono u cemu je
najpre promena zapocela. Nemogucnost fiksiranja promene.
Samo kod podrugojacavanja moe postojati nedeljivo po sebi.
6.Nuno je da se promena odvija u bilokom delu vremena u kome se promena najpre odvija. Posledica: nuno je da sve to se krece ranije bude u pokretu.
7.Teza 1: nije moguce da se neto krece za bezgranicno vreme
preko ogranicene velicine.
Teza 2: nije moguce da neto bezgranicno bude u pokretu ili mirovanju za
neko ograniceno vreme, bilo da se krece jednoliko ili nejednoliko.
Teza 3: ni bezgranicno ne moe preci bezgranicno za ograniceno vreme.
8.Teza 1: ono to se zaustavlja mora biti u kretanju onda kad se zaustavlja.
Teza 2: ni za ono to miruje ne postoji neko sada kad se najpre umirilo.
9.Zenonovi argumenti.
1) "Strela ". Nema kretanja zato to je ono to se krece uvek u tom-sada.
2) "Dihotomija". Nema kretanja zato to kretanje ne moe ni da zapocne.
3) "Ahilej". Nema kretanja zato to ono ne moe da se zavri.

l.Prilucena pro mena i promena prosto-naprosto.

Analiza kretanja uopte: ono to prvobitno pokrece, ono to je pokretano,
ono u-cemu se kretanje odvija, vreme, ono iz-cega i ono u-ta.
Promena koja nije prilucena nije u svemu vec samo u okviru suprotnosti, u
tom-izmedu, ili u protivrecju.
Klasifikacija promena: iz podmeta u podmet; iz podmeta u ne-podmet; iz
ne-podmeta u podmet; iz ne-podmeta u ne-podmet.
Svako kretanje je neka promena; razlikovanje kretanja i postajanja
(propadanja).
Vrste kretanja u zavisnosti od kategorija bica: kretanje unutar kakvoce
(podrugojacavanje); kretanje unutar kolicine (rast i smanjivanje); kretanje
unutar tog-gde (premetanje).
2.Nema kretanja u okviru kategorije bivstva; isto vai i za 1tQo(,; n, te za
delanje i za trpljenje; kretanje postoji u kategorijama kolicine, kakvoce i
tog-gde zato to u svakoj od njih postoji suprotnost.
Pojam nepokretnog.
3.Znacenje termina "zajedno", "odvojeno", "dodirivati se", "izmedu", "uzastopce", "sledece", "neprekidno", "sraslo". Problem kontinuiteta i diskontinuiteta prostora, vremena i kretanja.
Uzastopnost i dodir.
4.Jedinstvo kretanja.
Po rodu, po vrsti, prosto-naprosto (po bivstvu i po broju).
Identitet kretanja po bivstvu i po broju: to-u-cemu se kretanje odvija mora
biti jedno i nedeljivo; to-kada mora biti neprekidno; to-ta mora biti jedinstveno.
Kretanje je neprekidno usled toga to je vreme neprekidno.
Identitetjedno/ikog kretanja: nepravilnost je neka razlika.
S.Suprotna kretanja, suprotna mirovanja.
Suprotno je kretanje iz suprotnog ka suprotnom: kretanje iz jedne suprotnosti u drugu suprotnost suprotno je kretanju iz druge u prvu.
6.Suprotnost kretanja i mirovanja.
412

Fizika VI

4) "Stadion". Poricanje kretanja na osnovu relativnosti brzina tel~u.

~<><;>

~~.:::

(!i!/.\om(J4L

.\'_-""',,. '1;\"~l.:t~>~
~'(~'Pt\A06'ny:.;
i
'_

..

r:

.-

TE~TSKISADRAJ
10.Teza /: ono to nema delova ne moe biti u pokretu osim po prilucenosti.
Teza 2: nijedna promena nije bezgranicna (s obzirom na pocetak i kraj
promene), no promena moe biti vremenski neogranicena ukoliko se ne radi
o brojcano jedinstvenoj promeni.

Fizika VII
1. Teza I: nuno je da sve ono to je pokretano bude pokretano od strane neceg.
Teza 2: nuno je da postoji neto to prvo pokrece, te da se ne ide u beskraj.
2. Teza: to to prvobitno pokrece - ne u smislu tog radi-cega vec u smislu
tog odakle zapocinje kretanje - postoji istovremeno sa tim to je u pokretu.
Klasifikacija prostornih kretanja: a)vucenje; b)guranje; c)noenje; d)vrtlono kretanje. Noenje i vrtlono kretanje (kotrljanje) svode se na vucenje i
na guranje.
Lematski stav: ne postoji nita izmedu tog to je pokretano u prostoru i tog
to pokrece.
3. Teza: ono to se podrugojacava podrugojacava se usled onog to je opaajno, te podrugojacavanje postoji samo kod onog za ta se kae da samo od
sebe trpi usled onog to je opaajno.
4. Da li je svako kretanje uporedivo sa svakim?
Problem homonimije u poredenju kretanja.
5. Proporcija sile, duine kretanja, i teine pokretanog tela: obrnuta srazmera
i granica te srazmere. Zenonov paradoks kumulativnog kretanja. Primena
ovog dinamickog principa na podrugojacavanje i na rast.

Fizika VIlI
1. Problem vecnosti kretanja.
Razlicita reenja u zavisnosti od toga da li je svet jedan ili ih ima vie
(atomizam, Anaksagora, Empedokle).
Dokaz postojanja prvobitnog i vecnog kretanja.
Vreme nije moguce bez kretanja: dakle, ako je vreme vecno, tada je i kretanje vecno.
Dokaz da postoji docnija promena od "poslednje" .
Kritika Empedokla iDemokrita.
2. Opovrgavanje protivdokaza.
a) kretanje nije vecno zato to nijedna promena nije vecna;
b) moguce je da bude u pokretu ono to nije pokretano niti u sebi poseduje
ikakvo kretanje;

414

TE~TSKI

SADRAJ

c) uduena bica se pokrecu iako ranije nisu bila u pokretu, i pokrecu se

sama od sebe.
3. Zato se neka bica cas krecu, a cas iznova miruju?
Opovrgavanje alternativa:
a) nije moguce da se sve uvek krece, ili da uvek miruje:
b) nije moguce da neka bica uvek miruju, druga uvek da se krecu, a da nita
nije nekad u miru a nekad u pokretu.
Svedocanstvo cula: vidimo da se neka bica cas krecu a cas miruju.
4. Teza: neto miruje i u pokretu je, drugo vecno miruje, a trece je vecno u
pokretu.
Zato se teka i laka tela krecu ka svom sopstvenom mestu. Prirodenost
vlastitog kretanja iz bivstvo pojedinacnog.
Sve to je pokretano pokretano je us/ed neceg.
5. Dvoznacnost pokretanja:
Pokretac ne pokrece sam sobom vec necim drugim.
Pokretac pokrece sam, i to je ili prvo posle poslednjeg, ili postoji vie posrednih clanova. Nuno je postojanje nepokretnog pokretaca: nije sve pokretacko ujedno i neto to se moe pokretati.
6. Teza: nuno je da postoji neto vecno to prvo pokrece, bilo da je to neto
jedno li da ima vie takvih bica.
Dokaz iz neprekidnosti promene i vecnosti kretanja.
Nepokretni pokretac je jedan vecan, zato to je kretanje vecno, neprekidno
i jedinstveno.
Iz vecnosti nepokretnog pokretaca sledi da je vecno u pokretu i ono to se
prvo usled njega pokrece.
7. Da li je moguce da postoji neko neprekidno kretanje? Koje je to kretanje,
i koje je prvo takvo kretanje?
Prostorno kretanje prethodi podrugojacavanju i povecavanju li smanjivanju/. Ono je prvo i po bivstvu i po vremenu. Koje je premetanje prvo?
8. Primat krunog kretanja.
Jedino je ono neprekidno, jer ono nema suprotno.
Razlika izmedu krunog kretanja i kretanja po krugu. Kruno kretanje je
kretanje od sebe u sebe: sjedinjuje kraj i pocetak, te je samo to kretanje
savreno.

9. Teza: kruno premetanje /1C\i1CA.oq>oQ!a/ je prvo od svih vrsta premetanja.

10. Teza: Prvi pokretac mora biti bez delova, tj. ne moe imati velicinu (nije
telo). on je bezgranicna moc, a bezgranicna moc ne moe postojati u ogranicenoj velicini, kao ni ogranicena u bezgranicnoj.

415

Objanjenje skracenica

Objanjenje skracenica imena autora i/ili naziva njihovih dela

citiranih u napomenama, sa osnovnim bibliografskim podacima:

-Alex(andar Aphrodisiensis), Comm(entarium in Physicam), u

Opera Aristotelis t.V, ed.I.Bekker, Berlin 1831-1870;
-Anaxag(oras), Fr(agmenta), u Die Fragmente der Vorsokratiker,
ed.H.Diels 1974 (nadalje DFV);
-Anaximand(er), Fr(agmenta), u DFV;
-Arch(ytas), Fr(agmenta), u DFV;
-Arist(oteles):
An(alytica) Post(eriora), Druga analitika;
De Caelo, O nebu;
Cat( egoriae ),Kategorije;
De An(ima), O dui;
De Div(inatione per Somnia), O proricanju pomocu snova;
Eth(ica) Eud(emia), Eudemova etika;
Eth(ica) Nic(omachea), Nikomahova etika;
De Gen(eratione) An (imalium), O radanju ivotinja;
De Gen(eratione) et Cor(ruptione), O nastajanju i propadanju;
Hist(oria) An(imalium), Procavanje ivotinja;
De Inc(essu) An(imalium), O hodu ivotinja;
De Int( erpretatione), O izrazu;
De Lin(eis) Insec(abilibus), O nedeljivim linijama;
De Motu an(imalium), O kretanju ivotinja;
De Mem( oria et Recolectione), O pamcenju i secanju;
Metaph(ysica), Metafizika;
Meteor( ologica), Meteorologija;
De Mundo, O svetu;
De Part(ibus) An(imalium), O delovima ivotinja;
Phys(ica), Fizika;
Poet(ica), Poetika;
Polit(ica), Politika;
417

Objanjenje skracenica

Objanjenje skracenica

De Resp(iratione), O disanju;
Rhet(orica), Retorika;
De Soph(isticis) Elench(is), O sofistickim opovrgavanjima;
De Sensu, O opaanju;
Top(ica), Topika.
Pored standardnog izdanja Aristotelovih dela, Aristotelis Opera,
ed.I.Bekker, Berlin 1831-1870, koricena su za vecinu spisa i novija kriticka izdanja grckog teksta (Bibliotheca Oxoniensis, Loeb
Classical Library). Aristotel se citira po paginaciji Bekkerovog izdanja, dakle po broju strane u tom izdanju, po koloni (a namacuje
levu, b desnu kolonu) i po broju reda (uglavnom od 1 do 35); no,
ponekad i po broju poglavlja i paragrafa.
-Com(ica) Adesp(ota), O. Schroeder, Bonn 1915.
-Democ(ritus), Fr(agmenta), u DFV;
Diog(enes) Laert(ius), ivoti i miljenja istaknutih filozofa, Beograd 1985;
-Descar(tes), Princ(ipia) Phil(osophiae), Cambridge 1978;
-Empedoc(Jes), Fr(agmenta), u DFV;
-Heracl(eitus), Fr(agmenta), u DFV;
-Hesiod(us), Theog(onia), ed.Rzach, Leipzig 1913;
-Hom(erus), I1(ias), ed.D.Mom;o et T.W.Allen, Oxford 1978;
-Leuc(ippus), Fr(agmenta), u DFV;
-Long(inus), u Dionysius or Longines On the sublime, Cambridge
1973;
-Meliss(us), u DFV;
-Parm(enides), u DFV;
-Pausan(ias), Opis Helade I-II, Novi Sad 1994;
-Philol(aus), u DFV;
-Philop(onus):
In Phys(icam Aristotelis Commentarium), Commentaria in Aristotelem Graeca (dalje: CAG), ter.XVI, XVII, ~d.H.Vitalli, Berlin
1888;
Corr(olarium) de Loco, v.Philop.In Phys;
-Plato:
Crat(ylus), Krati!;
Euthyd(emus), Eutidem
Leg(es), Zakoni;

Phaedo, Fajdon;
Phil(ebus), Fileb;
Polit(icus), Dravnik;
Parm(enides), Parmenid;
Symp(osium), Gozba;
Soph(ista), Sofist;
Tim(aeus), Timaj;
Platonovi dijalozi se citiraju po broju strane, paragrafa i reda iz izdanja Platonis Opera, I-III, ed.H.Stephanus, Paris, 1578. Ovde je
koriceno standardno izdanje Platonovih spisa J.Burneta, Platonis
Opera I-V, Oxford 1900 (1977).
-Plot(inus), Enneades I-III, ed. H.R.Schwyzer et P.Henry, Oxford
1978;
Plotinove "Eneade" se citiraju po broju "eneade" (od 1 do VI), po
broju spisa u okviru pojedine eneade (od 1 do 9), po broju paragrafa, i po broju reda.
-Proc(Jus):
De decem dubit(ationibus circa providentiam), ed.D.Isaak, Paris
1977;
Inst(itutio theologica), ed.E.R.Dodds, Oxford 1977;
-Ross, W.D.Ross Aristotle Physics, a revised text with introduction
and commentary, Oxford 1979;
-Simpl(icius ):
Comm(entarium in Physicanl), t.V Aristotelis Opera, ed.I.Bekker,
Berlin 1831-1870;
In Phys(icam Aristotelis Commentarium), CAG t.IX, X, ed.H.
Diels, Berlin 1882-95;
In Cat(egoriasAristotelis Commentarium), CAG t.VIII, ed.C. Kalbfleisch, Berlin 1907;
-Themis(tius), In Aristotelis Physicam paraphrasis. CAG t.V/2,
ed.H.Schenkl, Berlin 1900;
-Zeno, u DFV.

418

419

POGOVOR
(Slobodan Blaaojevic)

POGOVOR

Kretanje kao oznacavanje

(pristup Aristotelovoj ontologiji prirode)
I Neka strategija tumacenja Aristotelovih tekstova, pa tako i
"Fizike", moe se osnovati na njegovoj teoriji homonimije i polisemije. Ukoliko je sinonimija tek nuhi stepen polisemije, a homonimija tek prikrivena heteronimija, tada je precizni naziv ove Aristotelove teorije: polisemicno jedinstvo govora (AOyOc;). Jer ako se o
necemu govori "na vie nacina ali ne homonimno. vec u odnosu na
neto jedno, tj. u odnosu na neku jedinstvenu prirodu" (v.Metaph.
l003a33-34: 1:0 oe <'SvAeye1:(X1. \.lev 1tOAAaxmc;, (UAcX 1tQOc; tV
Kal: \.ltav 1:1VcXqnJo1.V Kal: OUX O\.lwvu\.lwc;; takode: ib.1003b5,
l061al1, bl1), onda je jasno da polisemija mora biti sacuvana i u
prevodu; obratno je kod homonimije, ako ona pokriva i skriva
stvarnu disperziju znacenja kod Aristotela. Medutim, ove formule
koje svakako slede iz Aristotelove teorije znacenja sasvim su
apstraktne i nisu neposredno razumij ive; nadalje, i sama teorija je u
Aristotelovim tekstovima data sporadicno i parcijalno, sa pomeranjem naglasaka i sa ociglednim traenjem svog zrelog oblika, i
time je problem rekonstrukcije teorije znacenja koja je kod Aristotela stvarno na delu problem bez cijeg se reenja ne moe ni pristupiti Aristotelovom tekstu. U reavanju ovog problema logika izgradnje ove teorije morala bi da bude utemeljena u konacnoj strukturi teorije, nezavisno od toga da li takvu strukturu moemo naci
kao tematizovanu kod Aristotela. Rane formulacije ove seman-

423

POGOVOR

POGOVOR

ticke teorije ("Topike" i "Eudemova etika", ali i "Kategorije")l

naglasak stavljaju na problem homonimije shvacene kao disperzije
znacenja, te insistiraju na otroj razlici izmedu homonimije i sinonimije, skoro bez tematizacije posrednih clanova. Sigurno je da homonimija kao gotovo prirodno stanje u kome se jezik zatice predstavlja problem kako razgovora s drugim, tj. dijalektickog diskursa,
tako i razgovora "sa sobom", tj. epistemickog diskursa, jer pod
pretpostavkom njene hipertrofije ili suverene vladavine kao same
"prirode" jezika ni jedan .ni drugi diskurs ne bi bili moguci. Jer,
znaciti mnogo toga i to u homonimijskom smislu znaci ne znaciti
nita, ili kako to Aristotel kae:

nimi); 4) razlicita imena i razlicita znacenja (heteronimi); ovoj

osnovnoj pode li pridodaje se ponajpre na osnovu Aristotelovog
autoriteta i 5) delimicno podudaranje (paronimi). Ova podela nije
bez svojih nedostataka, ali pokazuje iznutra formaciju ovih pojmova i utoliko je nazobilazna. Na primer, kako to ovde stoji "sinonimi" bi morale biti same imenovane "stvari", jer se inace ne bi
moglo videti u kom plauzibilnom smislu se "ivotinja" sinonimno
pridaje coveku i volu. Paronimi (na pr., "zdravlje", "zdravo") ovde
zapravo i ne spadaju poto predstavljaju pre gramaticku a ne logickulsemanticku razliku, jer kod njih je "korensko" znacenje isto, a
razlika je u gramatickoj funkciji (imenica, pridev, prilog). "Polionimi" su zapravo sinonim i u modernom lingvistickom smislu (redovan primer taA'Vog odnosa kod Aristotela su Awmov i illa't10V,
"ogrtac" i "plat"), a heteronimi su jednostavno disparatna znacenja, ona kod kojih razlika u rodu onemogucava sinonimiju, ali kod
kojih nema ni homonimije; i polionimi i heteronimi pripadaju najpre retorici i stilistici, isto kao i sinonimi u modernom smislu, te i
homonimi u uem lingvistickom znacenju (Aristotelovi primeri
takve homonimije: XU6>V,"pas" kao Sirijus i kao ivotinja koja
laje; xAde:; kao "kljuc" (za vrata) i kao kost skeleta, kljucna kost).
Dakle, ako je podela i izvedena naizgled elegantno, ona zapravo
prikriva pravu strukturu semantickih odnosa. U Aristotelovom pojmu sinonimije sadrana je na kraju logika subordinacije i klasifikacije, jer rodovi se moraju pridavati svojim vrstama sinonimno,
a vrste pojedinacnim "stvariwa". U suprotnom, ukida se sama mogucnost predikacije kao odnosa "jedan na jedan" lEV xai} 'EVOe:;,'t1
xa'ta 't1voe:;1 u skladu sa vec navedenim principom jedinstva znacenja; ali, ukida se i mogucnost zakljucivanja i dokazivanja, te
najzad i sam epistemicki diskurs i nauka lemo'ttlll1l1 kao takva.
Sinonimija u sutini odraava jednu statiku diskursa, i jedno staticno vidjenje nauke kao silogisticki i apodikticki izvedene. Moguce je povezati sinonimiju i heteronimiju, jer one se razlikuju kao
prisustvo i odsustvo: moe se naime reci da Ajeste A zato to nije
B, i to bi onda bio primat heteronimije, ili da Ajeste A i da zato nije B (primat sinonimije); no, to se Aristotela tice, on bi najpre
rekao - barem sudeci po izlaganju "najcvrceg nacela" filozofije u

"Ne znaciti neto jedno jest listol to i ne znaciti nita, a ukoliko

reci nemaju znacenje tada je poniten medusobni razgovor, ali u istinije poniten i razgovor sa samim sobom": 'to yaQ lli) EV0llllcdvew ouoev 0lllla(VelV eo't(v, lli) ollllawov't6>V oE 'tti1v QVOlla't6>VaVnQll'tal 'tO olaA.yeoi}al 1tQoe:;aAA:lp.oUe:;,xa'ta oE 'ti)v
aAtli}elav xal1tQoe:; au'tov, v.Metaph.l006b7-9.
Vec uvodni tekst "Kategorija"/v.Cat.lal-151 sugerira kao utemeljujucu jednu logicku pode lu koja bi pokrila cetiri odnosa "reci i
stvari": I) isto ime a razlicita znacenja (homonimi); 2) razlicita
imena, a isto znacenje (polionimi); 3) isto ime i isto znacenje (sino1 Homonimiju"homonimije"kod Aristotela, a time i razvoj teorije homonimije koja svoju svrhu ima u pojmu polisemije i u konacnom odvajanju
polisemije od homonimije moemo pratiti kroz stadijume, ali samo kao
medae i bez pretenzije na potpunost u prikazu ovog razvoja koji kod
Aristotelanije ni linearan ni logicki nuan: cista homonimija (lingvisticki
pojam), na primeru "kljuca",v. Eth.Nic.1129a30;homonimijakao idiferencija znacenja (u teoriji defmicije): W01:'ouoevoe;'HiJvi>1to muvoj..Lao
ogoe;, ei ai) oj..Lo(we;
e1tl.1taV1:0Oj..Lwvuj..LOV
eq>agj..Lonet,
lX1tOaO~el.e;
v.Top.148a23-b22;otra razlika prema sinonimiji (u izgradivanju logike
subordinacijevrsta pod rodove i inherencijerodova u vrstama: oxe1t1:eov
ae xal. ei Oj..Lwvuj..LOV
1:0daoe; 1:~ yevel...; OUVWVUj..Lov
yag 1:0yevoe;
xal. 1:0daoe;, v.Top.123a27-29;homonimija po analogiji:covek i njegov
crte, v.Cat.lal-6; prelaz ka polisemiji: 1:g(a q>tA.lae;daT) eivat, xal.
j..Lrj1:e
xa~' ev lX1taOae;
j..LT)a'
we;daT) EVOe;yevoue;, j..Lti1:e
1taj..L1tav
A.eyeo~al 4LwVUj..Lwe;.
1tgoc; j..L(avyag 1:wa MyoV1:alxal. 1tgW1:T)V,
WO1teg1:0ia1:glxov, v.Eth.Eud.1236a17,b25.
424

425

POGOVOR

POGOVOR

Metaph)V2 - da Ajeste A zato i samo zato to A nije B, tj. tvrdio

bi identitet identiteta i razlike. Heteronimija bi tako mogla dinamizovati staticnost sinonimije, ali to su vec promiljanja koja izlaze iz Aristotelovog konteksta.
"Homonimija" medutim, postavlja daleko sloenije probleme.
Najpre, ona sama je sloena i gotovo homonimijska. To je dinamicka semanticka kategorija, jer u njoj je najpre skrivena razlika stvari: one postaju homonimne tek otkrivanjem razlike, te time postavljaju jezik odbacujuci ga od sebe. To i ovo nije isto iako se naziva
istim imenom: ovaj uvid postavlja jezik pred zahtev i u prostor
semantickog legitimisanja. Homonimi su suspenzija znacenja, i tu
suspenziju znacenja treba imati uvek u vidu, i onda kada je u pitanju navodna homonimija "bica", ali i onda kada Aristotel pokrece
neku od svojih bezbrojnih analiza necega "o cemu se govori na vie nacina" ha rcOA.A.axUl~ A.eyolleval. Homonimija je kod Aristotela sloena utoliko to obuhvata citav niz relacija. Simplikije,
sledeci jasno u tome dugu tradiciju egzegeze3, razlikuje homonirniju koja se osniva na slucaju i onu koja se osniva "na miljenju".

Slucajna homonimija bi zapravo bila isto to i homonimija u danas

uobicajenom smislu te reci, a ova druga pokriva: 1) homonime po
slicnosti l'XalJ' OllolOnl1:al; 2) na osnovu analogije le'X 1:*
avaA.oy(a~/; 3) one koji imaju jedinstveno poreklo la<p' i;vo~/, i
4) one koji se na isto odnose Ircpo~ Ev/. lova podela postavlja vie
pitanja nego to predstavlja odgovor na polisemiju jezika. Vec
"slucajna" larco 1:uXll~1 homonimija (Porfirije kao primer uzima
vlastita imena: Aleksandar je i Prijamov sin Parid, ali i veliki Makedonac) ukazuje na to da ako homonimi imaju samo ime zajednicko, tada to ime (a upravo to je slucaj kod vlastitih imena) ne
znaci nita, pa onda nije ni ime nego naznaka (deiksa). Slucajna
homonimija u tom smislu nije prikrivena polisemija vec negacija
znacenja. A svaka druga homonimija koja izgleda slucajna pouzdano se moe dovesti do homonimije po slicnosti ili po analogiji. Homonimije po slicnosti i po analogiji tek otvaraju problem polisemije, i tuje kod Aristotela sredinja tema uklanjanje metafore (jer ona
je osnovana na ovim tipovima homonimije ) iz sfere epistemickog
diskursa4. I dotle sve funkcionie linearno, pod imperativ om pri-

2 Kao razlog za to da je ovo nacelo "najcvrce" navodi se to to "nije

moguce biti u zabludi" kad je ono u pitanju hteQt ijv c~ha\!1e1Joi)ilvat
aouva'tov, v.Metaph.IO05bI2/. "Nuno je vec posedovati ovo Inacelol u
shvatanju bilo cega to jest", to je ono sa cime se dolazi (jedan specifican
apriori), tako da nema samo status principa neke nauke, ili nauke uopte
(Aristotel izricito odbacuje tumacenje da ovo nacelo ima metodski smisao
pretpostavke; naprotiv, ono je "ne-pretpostavno" lav1J1tC)i)e'tov/, i "nije
pretpostavka" louX U1toi)eot~/,
vec status osnova samog govora i razumevanja. Same formulacije ovog nacela pokazuju odredenu razbaruenost netipicnu za Aristotela, ali ne i nedoslednost u onom to je bitno
(Aristotel zapravo spaja princip identiteta i princip protivrecnosti). Jedna
formulacija koja je i uzorna za ostale i dovoljno sloena: "Nije moguce da
isto istovremeno !zajedno, alJ.al i pripada i ne pripada istom i s obzirom
na isto", i odmah u nastavku parmenidovski obrt, "nije moguce za bilo ta
isto misliti da jest i da nije leivat xatIJ.11 eivatl", v.Metaph.IO05bI9-14.
3 V.Simpl.In Cat.3 1.22-32. I 1 (ova podela je u slicnom obliku vec za
Porfirija opte mesto egzegeze Aristotela, v.Porph.In.Cat.60.15sqq); isto
vai i za donji primer slucajne homonimije (v.Porph.In Cat.65.22-24;
Simpl.In Cat.31.24-25).
426

4 "Eliminacija metafore iz sfere epistemickog diskursa" odgovara onom

to sam Aristotel kae iz vlastitog pojma nauke: "ne treba niti raspravljati
IOtaA.Eyeoi)atl
niti odredivati IOQt(eoi)atl metaforicki", v.An.Po st.97b
23; Top.139b32. Razlog za ovu eliminaciju je u tome to metafora i njeno
koricenje cine "stav neoborivim" !'tov A.oyov aVe~EA.eyx'tOV,v.De
Soph.Elenc. 176b24/, jer metaforicki stav se ne moe uhvatiti ni za glavu
ni za rep. Metafora je dobra ili istroena, uspela i "iva", ili obrnuto; ali i
dobra metafora je i dalje metafora. Metafora na osnovu analogije nosi i
sve ostale tipove metafore, v.Poet.1457b6; za estetsku vred-nost koju Aristotel pripisuje analokoj metafori, v.Rhet.141 Ob36.
Medutim, u epistemickoj eliminaciji metafore analogija ostaje na svom
mestu. Ne treba sa vodom baciti i dete, ali je ipak problem razlikovanja sistematskog mesta metafore ianalogije doneo i velike nevolje poznijim
(ali i dananjim) tumacima Aristotela. Kao neto nesumnjivo treba u tumacenju prihvatiti to da analogija za Aristotela ima matematicko znacenje
proporcije a ne nekog nepravog nacina zakljucivanja na osnovu slicnosti
koje i ne moe biti neto razlicito od prikrivene metafore (jer time se zapravo analogija stapa sa homonimijom). Aristotel koristi jednu artikulisanu teoriju proporcije izgradenu u Akademiji uPlatonovim poznim go427

POGOVOR

dinama (pravi autor te teorije je po svemu sudeci Eudoks, matematicar

koji je na osnovu teorije proporcije izazvao prvu veliku revoluciju u grckoj matematici), ali i nezavisno od toga Aristotelova upotreba termina
avo:A.oyio:je uvek matematicka. Na primer, u Eth.Nic. 113la29-ll32b17
u definiciji pravednosti kao proporcije (u tom tekstu on daje i saetu teoriju proporcije), on razlikuje dva tipa proporcije, diskontinuiranu i kontinuiranu /~hnQrH.J.evTJ,ouveXrjc;;/te ocigledno koristi neke od teorema
ucenja o proporcijama, permutac~iu i obrazovanje zbirova (componendo);
inace, koristi i obrnutu proporciju te i produenu, kao to se, na primer,
celina istorijske dedukcije nacela fizike u Phys.I zasniva na proirenoj
proporciji i na formuli koja iz te proporcije sledi: ut ornnes ad ornnes ita
unum ad unum. Takozvana kontinuirana (geometrijska) proporcija oblika
a:b=b:c zapravo temelji Aristotelov pojam silogizma jer i u silogizmu se
vii termin odnosi prema srednjem kao sre~ii prema niem (u silogizmu
Barbara, a ovaj zajedno sa Celarent irna status aksioma u Aristotelovoj
silogistici). tavie i sam naziv "srednji termin" ho f.l.eoov/ u Aristotelovoj teoriji silogizma direktno je prenet iz geometrije (iI f.l.eoTJje visina
pravouglog trougla koja je geometrijska sredina odsecaka na hipotenuzi,
tj. formira sa njima geometrijsku proporciju). Analogija u tom smislu kod
Aristotela, na razlicite nacine, temelji i metaforu i silogizam, ali razlikuje
se i od jednog i od drugog.
Zanemarivanje ove razlike izmedu metafore i analogije, kroz strategiju
rehabilitacije metafore, "krasi" i inace izvanrednu studiju "iva metafora"
P.Ricoeura (La metaphore vive, Paris 1975); kroz strategiju de-strukcije
metaforicnosti metafizickog diskursa isto zanemarivanje u J.Derrida "Bela
mitologija" (La mythologie blanche, Paris 1972). Na propuste prouzrokovane neadekvatnom procenom sistematskog mesta matematickog pojma analogije kod Aristotela upozorava i P.Aubenque, u "Problem bica
kod Ari stotela " (La probleme de l' etre chez Aristote, Paris 1962); posebno s obzirom na sholasticku teoriju analogia entis, v.ib.202-206. Uopte,
cela diskusija je pod Platonovom senkom, jer kod njega je analogija gotovo redovno skracena metafora (poredenje), a i tamo gde Plato n formira
metaforu na osnovu analogije analogija funkcionie prvenstveno spolja
(primeri su brojni, ali: v.Phaedo.7lc: "analogija" (poredenje) sna i smrti;
Phaedr.275d: slikanje i pisanje; u smislu po kome je analogija vie od
poredenja ali gde ona ipak dolazi spolja, v.Gorg.464b, 5l8a). Poistovecivanje analogije i metafore zastupali su i neki od starih komentatora: Simplikije spominje Atika, te daje i Porfirijevu kritiku ovog poistovecivanja,
v. Simpl.In Cat.32.l9-25. Poistovecivanje je zasnovano na mogucnosti re428

POGOVOR
mata sinonim ije i sinonimne predikacije. Ali ono to iznutra pogada sam taj diskurs jesu preostala dva tipa hominimije: ako detekcija metafore u nacelu ne predstavlja problem, jer ako savladamo nacin na koji je uopte moguce praviti metaforu onda je
jasno moemo i prepoznati, te ako rtvovanje metafore ustolicuje
epistemicki diskurs kao meru diskursa,
detekcija polisemije je
moda i problem svih problema kad je Aristotelov Gasno, i Platonov) pojam bnottllJ.TJ u pitanju.
A6yo~ je dobar primer polisemije, jer on kod Aristotela zahvata
od "puke reci" koja je prazna i nije vie od zvuka IKev6~ A6yo~/,
preko prelaznih i protetickih funkcija (potapalice) kao to su "govor", "razlog", "izlaganje", "obrazloenje" (pa "dokaz"), do takvih
kao to su "odredba", "odredenje" lA6yo~ tij~ ouola~/, ili "unutranji oblikovni princip" onog pojedinacnog 1'A6yo~ tou EKaoT:Ou/. Tu nemamo ni slucajnu homonimiju,
ni homonimiju po slicnosti ili po analogiji; ocito je da se radi o polisemiji, ali na osnovu
cega ili/i u odnosu na ta?
Polisemija nije nuno i homonimija, tavie prava polisemija
nuno nije homonimija. Razlika izmedu njih je razlika polova, skupljanja, sabiranja l'AeyelV, oUAAoy((ealJal,
A6Y09 i rasipanja. Izmedu ova dva pola, konvergencije i diver~ncije
znacenja, Aristotel ustanovljuje niz prelaznih stupnjeva konvergencije (bliskost po
rodu, analoka i relaciona srodnost, srodnost funkcija, metaforicka
tvorba, i td.), tako da je time data jedna sloena semanticka struktura koja je obavezujuca kako u tumacenju, tako i u prevodenju
Aristotela. I tumacima i prevodiocima dogada se ono to Aristotel
prigovara svojim prethbdnicima: veruju da se o necemu govori sa-

dukcije metafore na analogiju, ili na poreklu metafore iz analogije, a Porfirijeva revalorizacija poetske metafore ide za tim da bi izandala i okotala
metafora mogla biti homonimija (jer, moda su najzad "slucajne" homonimije zaboravljene izvorne metafore): "noga" u "noga od stola" se tako
vie ne doivljava kao metafora vec kao homonimija, a u "noga brda" je
metafora zato to postoji paralelni nemetaforicki izraz "podbrde" liJ1twQeux/, podnoje. No, ova revalorizacija metafore pripada retorici (i to upravo Aristotelovoj), a ne Aristotelovoj optoj semantici, te utoliko promauje pojam analogije mimo metafore.

429

POGOVOR

POGOVOR

mo na jedan nacin, U. da je znacenje neposredno jasno i dato, i da

je ponajpre istovetno sa tradiranim koje je i vlastito (neprepoznata
polisemija). No, jo cece se dogada obratno: da se Aristotelova
polisemija u kojoj je sadrana i tematizovana cvrsta artikulacija i
struktura pojma razvodni u homonimiji. Kod Aristotela oprez pred
polisemicnom i homonimijskom prirodom jezika nije izraz neke
potrebe razlikovanja radi razlikovanja, neke filoloke pedanterije
koja bi svoje pravo mesto imala u leksikonima i recnicima (analiza
obicnog jezika), vec predstavlja posledicu i manifestaciju projekta
izgradivanja ontologije kao opte i formalne semantike odnosno
paralelnog hoda u domenu "bica kao bica" lov n ovi i govora
1)"6yor:.1 koji od bica i od artikulacije bica dobija svoju meru. Najzad i svoje "najcvrce nacelo" filozofije kao princip semantickog
identiteta Aristotel shvata kao ekvivalentan postojanju bica po sebi
ha ov xcXb' CJ.lxr61,jer da ukoliko nita nije po sebi ono to jeste,
tada ni postulat semantickog identiteta nema smisla, i obratno. Ta
ekvivalencija semantickog identiteta i bica po sebi je takode i Aristotelov pojam istine. Ove paralelene linije imaju svoju unapred
projektovanu tacku dodira u odredenju 16QlOj..L6~1kao cinu istinskog apofantickog imenovanja, u kome je tek jezik zadobio svoju
meru (znacenje).

jer da su to nacela svega to prirodno postoji (v.Phys.

190bI7-191a2). Dakle ona je kao nacelo jedinstvo oblika i tvari.
Kretanje je opet, odredeno kao "nezavrena delotvornost" (eveQYEtCJ.a.E)..tl~, v.ib.201b31-32/, ali kao delotvomost moguceg - a
mimo ciste delotvornosti svaka je delotvornost delotvornost moguceg - ono je jedinstvo oblika i tvari. Dakle, u Aristotelovom opisu "priroda" je oblik i tvar u jedinstvu oblika i tvari, i kao to jedinstvo, san1 hilemorficki sklop kao kretanje odredivanja i samodredivanja. Ova naizgled tautoloka preformulacija Aristotelovog
odredenja prirode ukazuje najpre na paralelni hod bica i govora
(odredivanja) u samoj ontologiji prirode, jer kretanje bi najzad bilo
vecno samoizgovaranje "prirode" u prisustvu, no ukazuje i na to da
"priroda" ne moe pokriti intendirano znacenje Aristotelove <puat~.
To verovatno ne moe nijedna rec modernih jezika, ali, ako je za
utehu, ni grcki jezik Aristotelovog vremena to nije mogao u potpunosti. Sam Aristotel otklanja strukturnu etimoloku vezu <puat~ i
<puoflCJ.t
(v.Phys. 193bI7-19, 199a10) po kojoj bi"priroda" bila povezana sa "rastom ", mada je potpuno ocigledno da "rast"/<puat~/
kao dolaenje u prisustvo pripada6 Aristotelovom krugu tematizovanja same "prirode".
Isto vai i za "nacelo" kad je lXQXtlu pitanju, jer lXQXtlje ponajpre ono to neto jeste u svom osnovu i to se pokazuje u vlastitom
udelotvorenju u tom to je njime osnovano, jedinstvo sutine i bica,
i tako kretanje, jer "vlast" IlXQXtll koja nije ivot vlastitih podvlacenih, koja nema svoja 'ta U1tcXQX0V1:CJ.,
nije vie nikakva vlast:
"vlast" koja je <puat~ kao nacelo jest ona koja postoji u svakom prirodnom bicu kao njena vlastita reenost na sopstveno bice: "priroda" je bice kao nacin bica onog to postoji po prirodi. Istu destrukciju tradiranog i uobicajenog znacenja moemo preduzeti i
kad je o kretanju rec. U tom postupku termini postaju prazne ljuture jer u njih se ugraduje znacenje koje nas poziva da moda po
prvi put cujemo te reci u njihovoj punoj snazi imenovanja. Kretanje

<puat~je primer - i to moda paradigmaticni - Aristotelovog projekta apofantickog imenovanja. Aristotel daje ram takvog imenovanja kad kae da je <puat~ "nacelo kretanja" (lXQXtlKtvtlaEw~, v.
Phys.200bI2, 253b5, 254bI6). "Daje ram" (opis, obris, nacrt, U1tOYQCJ.<Ptl
kako kau stari komentatori)5, jer ta u tom obrisu znaci
lXQXtl,a ta Klvf)at~? Kao "nacelo" priroda je i oblik Idoo~1i tvar
5 tmoYQIX<ptf,v.Philop.192.11-12 (povodom Aristotelovog pojma roda
kao "tog to se u tastvu pridaje vecem /broju! onoga to se po vrsti razlikuje /ota<peQonwv 1:<\>
eioe\l", v.Top.102a31); ovaj "opis" roda sledi
zapravo iz Aristotelove teorije definicije, jer najoptiji rodovi se ne mogu
defini sati vec je moguce dati samo njihov opis (na osnovu onog to je
uou:Qwv 1:TI<puoe\, v.Philop.1O.6-8, ili na oskasnije od njih, ex 1:(.i}V
novu "apstrahovanja", XIX1:eX
a<pIX(QeOtV,kao kad rec o tvari). Opis "na
osnovu tog kasnijeg" je zapravo analogija njoj Aristotel pribegava ne samo kad je tvar u pitanju vec i cista delotvomost.

430

IU)..f)/,

6 V.Metaph.1014b16-17: u jednom smislu "priroda" je radanje, postanak

/yeveau;1 onog to raste /<p\J0l!evwv/, kao kada bi se glas \J u <PUO\(;
izgovarao "produeno" (na primer, kao u <puv?).
~

431

POGOVOR

POGOVOR

kao "nezavrena delotvornost" upucuje na svrhu ho..oc,/ i na delo

svrhe i na bice-u-delu lev-eQyetal koje i jeste pri-sustvo 11taQouoial, na jedinstvo prisustva i
odsustva, pa onda na "sustvo", sutinu, bivstvo louoial; no, ako je
kretanje u-delu-bice kao prisustvo-odsustvo svrhe, tada je ono "nezavreno bice-u-svrsi" (eV1:eAeXetaa1:eAtl<;,v.Phys.257 b8), viene i jo-ne onog to ostaje isto u prisustvu, "usvrhovljenost onog
toje nezavreno" (v.De An.43Ia3-7, tu su "delotvornost" i "usvrhovljenost" sinonimi), i tako bivstvujuca protivrecnost. Ako se kod
"kretanja" ne primiija jo vlastita predstava o kretanju koja je
navodno merodavna zato to je vlastita, tada se moe doci do prostora u kome se tek kretanje moe imenovati. Vlastita predstava
nece preci prag privatnog ego koji sebi laska da je transendentalni
ali zapravo stoji pod punom vlacu tradiranog mnjenja, onog to
Aristotel naziva 1:&evco~a, jer ako taj ego moe da kae da je kretanje "premetanje jednog dela tvari ili jednog tela iz blizine tela
koja su mu u neposrednoj blizini, i za koja smatramo da miruju, u
blizinu drugih"7, tada je jasno da se radi o preliminarnom opisu
"premetanja" (translatio, <poQa), o opisu koji je moda adekvatan

opaaju koji ovaj privatni ego (ili moda vie njih) ima kad je promena mesta u pitanju ali nicemu drugom.
Dakle, "priroda je nacelo kretanja" pre predstavlja zagonetnu
polisemicnu formulaciju koja zahteva postepeno i obazrivo odgonetanje, a ne formulu kojom bi se kao nekakvom nominalnom definicijom dalje moglo baratati, i to vai podjednako i za Aristotelovu formulu na grckom aQXTt1:tle;KtVtloew<;;:ako Grcima i nije
bio potreban "prevod", tumacenje i egzegeza svakako jesu, pa onda
najzad i prevod ako svako tumacenje jeste prevod i obratno, iz istog jezika u isti ili u "tudi", - "tude" i "vlastito", "domace", "maternje", isto su tako odredbe koje hoce da ustolice homonimiju kao
sudbinu jezika i kao usud tog "ivota koji govori" I'~wv Myov
exov/, kao vavilonsku kulu jezika - jer vlastiti jezik je ponajpre taj
tudi i cudno u sebi skriveni jezik prepokrivanja fenomena, upravo
zbog svoje neprozime i nepodnoljivo nepristojne blizine. <pUOte;;
je
tako za pretplatonsku filozofiju prirode (ako je ona to uopte bila)
najpre to iz-cega ho e~ oul sve postaje i to u-ta 11:0de;; oi sve
propada. Naglasak u ovoj /Aristotelovojl preformulaciji dometa
pretplatonske fizike8 je na tom "sve" /1:& 1tav1:fX/, jer da bi "pri-

lef2YOv/, na od-sustvo la1touoial

7 V.Descartes, Princ.Philos.Pars II, pr.XXV. Ovaj "princip", kao i oni koji

mu neposredno slede - posebno pr.XLIV po kome kretanje nije suprotno
kretanju vec su suprotni relativni smerovi dva kretanja (up.Arist.Phys.
229a7-b22) - uklanjanju ontoloku dimenziju teorije kretanja: najzad
kretanje tu vie nije u pitanju u svojoj mogucnosti. Takode, konsekventno
se otklanja ejdetska odredenost kretanja (crescendo ejdetske odredenosti
kretanja kod Aristotela moemo pratiti na pr. u De Caelo.273a7-17, u
tekstu koji zavreduje krajnji oprez i panju, i jednu produbljenu egzegezu,
jer rec je opisu unutranjeg sveopteg tela u kome je kretanje jedino i
moguce kao ejdetski proces samoodredivanja), tako da ovaj rudimentarni
obzor ne sadri vie od predstave. Naputanje tla ontologije prirode sprovodi se upravo na sredinjem pojmu te ontologije, na pojmu kretanja
(konsekvence se mogu pratiti od D.Humea preko klasicnog pozitivizma
do tzv. logickog empirizma i "filozofije nauke"). Analogni tok i njegove
aporije na pojmu kauzaliteta podrobno analizira P.Ricoeur u "Vreme i
Prica" (posebno, poglavlja "Pomracenje razumevanja" i "Rasprskavanje
nomolokog modela", v. ib.tI, 142, 155, Novi Sad 1993).

432

8 Platon je taj koji je kao prvi filozofski istoricar filozofije ovu razliku
formulisao, tako da ne vidim razlog da se ova "fizika" naziva "predsokratovskom"; tavie, takvo imenovanje samo zbunjuje jer preuvelicava
ulogu Sokrata cije razumevanje i procena vrednosti ove "fizike" teko da
prevazilaze ono to, na primer, Gorgija (u "Pohvali Heleni", ali i u svom
postrnodernistickom spisu "O prirodi, ~. O nebicu") ima o tome da kae.
O tome nam, moda vie nego to bi neko eleo, svedoci Ksenofont u
svojim "Uspomenama" (v.Xenoph.Mem.IV.7) gde Sokrat "filozofiju prirode", dakle jonsku fiziku, odbacuje na osnovu potpunog odsustva bilo
kakve "koristi" od nje, jer da kad bismo mogli da iskoristimo prirodne
procese za svoje svrhe (cak i za tzv. moralne svrhe, jer to to su one "moralne" ne menja nita u razumevanju Sokratove procene dometa teorije),
onda bismo trebali da se njima i "teorijski" pozabavimo (anticipacija ciftinskog moralnog karaktera moderne prirodne nauke, ali i dovoljan razlog
za prezir takve "nauke" koja se najzad pretopila u tehniku kao u svoju dugo skrivanu prirodu?).
Domet pretplatonske fizike se po Aristotelu iscrpljuje na izdvajanju
dva tipa (ili: aspekta) kauzaliteta, na tvarnom uzroku i potom pod "prinu-

433

POGOVOR

roda" morala iscrpsti totalitet svega to jest i to moe biti, i tako bi

bila ono to kao to jedinstveno traje u nastajanju i propadanju, tvar
kao mogucnost nastajanja i propadanja, i kao takva osnov, ali ne i
izvor i nacelo (pocetak) kretanja. A ukoliko se "ne shvati ta je
kretanje, tada je nuno da se i priroda ne shvata"/v.Phys.200bI4ai)1;~C; ayvoeiobal
"al. 't'T]V
15: avay"aiov yag ayvoouf.LCvT)C;
<pUOl
vI. A i to, i to pre nego drugo, jest za Aristotela <pUOlC;,
jer sve
to je prirodno jest u pokretu, te se njegovo biti 11'0et vali poklapa
sa tim biti biti-u-kretanju 11'0f;VKlv~oel et vali.
Na ovoj paradagirni jasno je da se do samog odredenja (pa dakle, i do temeljnog znacenja) dolazi, s jedne strane, kroz uklanjanje
homonimije, a s druge kroz izgradivanje polisemije tamo gde sinonimna predikacija zakazuje po nunosti. Jer ono to niti ima svoj
rod kome kao vrsta pripada, niti ima svoju ejdopojeticku razliku
kojom se odvaja od drugih vrsta, to ne moe imati ni sutinu niti je
moguce dati defmiciju toga. Istovremeno, to nije moguce sinonimno predicirati nicemu. "Odredenje" ovde ima drugaciji smisao
od definitio per genus proximum et differentiam specificam. Najzad, to je i inace - dakle i u sferi sinonimnog epistemickog diskursa - viestruko nesrecna i pogrena formula, bleda, mrtva i ukocena vec u izrazu, jer "specifica" nije ni blizu dinamicne "ejdopojeticke razlike" IOla<pOga eioonOloc;1 o kojoj Aristotel govori 9.
dom istine", na postavljanju pitanja o uzroku kretanja. Opet, pod istom
prinudom i samo sporadicno, dosee ta "fizika" oblikovni uzrok (v. Aristote lov stav o Empedoklu i Demokritu, ali to onda a fortiori vai iza sve
ostale "fIzicare": v.De Part. An.642a 17, De An.41Oa3, Metaph.993aI7,
De Resp.485a26, Phys. 194a 20). Celinu kauzaliteta u pojmu svrhe ona sa izuzetkom Anaksagore koji je upravo zato kao "trezan medu pijanima",
v.Metaph.984 bl7 - nikad ni ne dosee, i zato je upravo u tom pojmu linija demarkacije prema pretplatonskoj fIzici, dakle u pradoksalnom obratu
Sokratove vulgarne predstave o svrsi (to je zapravo vulgarna svest o spoljanjoj svrhovitosti po kojoj trava raste eda bi Francuzi napravili moj
omiljeni sir). Jer svrha je sam pojam kauzaliteta, ako vec treba, kao to je
i nuno, odbraniti integritet pojma. Shvatiti Aristotelov pojam svrhe je
isto to i shvatiti njegov pojam kretanja.
9 Sam termin eioo1tO\o<; (vrstotvoran, oblikotvoran) je verovatno Aristotelova jezicka inovacija; suavanje na smisao specificum poznijeg je da-

434

POGOVOR

Ono to vai za <pUOlC;

vai i za sve sredinje pojmove Aristotelove
ontologije prirode, ali i za njegovu filozofiju u celini: jezik ima
suspendovano znacenje. Aristotel daje upecatljiv primer ove epistemicke suspenzije jezika: svi mi "znamo" i moemo da kaemo ta
znaci "zdravo", ali za lek ili za postupak koji ce nam omoguciti ili
povratiti izgubljeno zdravlje obracamo se lekaru kao onom koji
najzad zna taje zdravo i kako ga postici ili sacuvati. Neprepoznata
inespoznata homonimija ovde boli Iv.Top.110a19-22: WC;oi nOAAOl.Aeyouow ....ouKcn WC;oi noHol. KAT)'t'covaAA' WC;6 ia't'goC;./.Razumevanje znacenja reci nije znanje, jer inace bi svi koji
samo umeju da govore vec bili i znalci (kao Sokratovi i nai dananji politicari, sofisti, retori i pesnici). Ali i mimo ovog primera,
redovan Aristotelov dijalekticki pristup iz sfere uvreenih mnjenja
ha evoo~a/]O predstavlja istu ovu epistemicku suspenziju jezika

tuma (osnovano na stoickoj logici). Primeri Aristotelove upotrebe vie su

nego indikativni, jer za njega je pored razlike koja je vrstotvorna zato to
izdvaja neku vrstu iz roda kome zajedno sa drugim vrstama tog roda pripada i zato to odvaja tu vrstu od drugih vrsta /v.Top.143b7/, takvo i kretanje koje je oblikotvorno jer ono to se krece dolazi do svog oblika (ejdetske odredenosti, a ejdopojeticka razlika i jeste sama ejdetska odredenost): v. Eth.Nic.1173b5, sa direktnim pozivanjem na "Fiziku" (verovatno na Phys.III.l-3).
10 '!:ix EVooi;cximaju u Aristotelovoj dijalektici sasvim odreden hermeneuticki i epistemicki status: to su vladajuce predrasude i tradirana ubedenja, ono u ta veruju svi, ili vecina ljudi, ili barem oni mudri medu njima,
ili vecina mudrih, ili oni "videni" i "slavni" medu mudrima, oi EVooi;o\,
po kojima i ta mnjenja dobijaju naziv /v.Top.100bll-13/. Te predrasude
su izmedu onog to niko ne misli, ono "neverovatno" i nikad miljeno ha
aoo~cx/, pa zato i besmisleno, i onog to protivno vecini ili cak svima misle neki od tih videnih i slavnih po svojoj mudrosti, paradoksi ha 1tcxQaoo~cx/,kakve su na primer Zenonove teze o kretanju, Herakleitovi stavovi,
sofisticki jezicki i logicki paradoksi, i td. O tome to niko i ne misli ne
vredi ni raspravljati - kao kad bi se tvrdilo da je "bice Dionis", ili da je
"jezik kuca bica", ili da je "bice kao takvo neki covek" - jer taj koji to
tvrdi ne tvrdi nita. "Paradoksi" medutim predstavljaju teze iza kojih se
najcece kriju stvarni problemi. Moe se odbaciti formulacija paradoksa i
navodni dokaz paradoksalne tvrdnje ali da probem ostane (jer "irna u

435

POOOVOR

kao samosvesni metod. Jasno je po sebi i bez daljnjeg da ovaj pristup ima svoj izvor i uzor u Platonovoj dijalektici eidosa, jer najzad
i za Aristotela je cilj kritike uvreenih mnjenja dosezanje onog prostora u kome se pitanje o tastvu necega ho d ton, 'to -.'l. ~v
dv(u/, moe postaviti tako da se zna ta se zapravo pita. Pri tom
uvreeno mnjenje koje je zapravo tradirano znacenje podlee zahvatu re-konstrukcije (izvorne legitimacije u svojoj preteziji na vaenje). Aristotelov ocigledni jezicki "konzervativizam" - to je ocigledno vec u gorenavedenom primeru o "zdravlju" u kome se
Aristotel preliminarno priklanja vladajucoj upotrebi reci - izvire iz
uverenja da se ljudi i mimo svoje volje po prinudom same istine istini i pribliavaju i da je i hteli ne hteli izgovaraju samo ako pokuaju da govore, ali taj "konzervativizam" ga ne sprecava u terminolokoj inovativnosti, u kovanju novih terimina i u pomeranju
znacenja starih, jer konzervativizam udruen sa tako radikalnim
zahtevom suspenzije znacenja onog to je tradirano ne moe rezultirati ni u cemu drugom do u jednom superiornom odnosu prema
jeziku koji tek treba da nauci da govori neizgovoreno. Ova ambi-

POGOVOR

valencija ogleda se vec u znacenju termina 'to KUQ\WC;

AEY0I-U:vov
koji ce kod Aristotela znaciti i "vladajuce" znacenje termina i
njegovo "pravo" znacenje dosegnuto tek putem epistemicke suspenzije prvogl1. Ceo repertoar stare sofistike (Prodikova i Antifontova istraivanja sinonimije i homonimije, neologizmi i analoke tvorbe novih termina kod velikih ucitelja retorike Protagore i
Gorgije)12 Aristotel iz usko retorickog kruga problema prenosi na
plan univerzalne semantike kao opte ontologije.
Ovaj Aristotelov postupak /1li}oOOC;/
moemo pratiti na delu i
korak po korak u okviru njegove teorije nacela ontologije prirode,
te u jedinstvu ovih nacela u pojmu kretanja.
II U Phys.I Aristotel je pokuao da izvede istorijsku dedukciju
nacela "fizike". Razvoj pretplatonske filozofije prirode bio je po
ovoj dedukciji voden pojmom suprotnosti /tvavnw'tT)C;/, odnosno
postupnim otkrivanjem suprotnosti kao nacela svega to postoji po
prirodi. U ovoj istorijskoj dedukciji Aristotel moe da se osloni na
11 U prvom (retorickom i lingvistickom) smislu, v.Poet.1457b3, Rhet.

tome filozofije", kao to Aristotel kae za elejsko ucenje o Jednom-Bicu,

v.Phys.185a20). "Predrasude" su medutim redovna polazina tacka Aristotelove strategije suspenzije znacenja: nije pitanje to da li pre treba potovati roditelje ili bogove, ni da li ih (i zato) uopte treba potovati onaj ko to pita ne trai dokaz nego batinu - vec ta znaci to "potovati roditelje ili bogove". Ocigledna je bliskost ovog Aristotelovog metoda "suspenzije znacenja" i Sokratove (i rane Platonove) dijalektike.
Moe se, svakako, i "suspenzija" suspendovati (to je isto kao da se pokua davanje njenog odredenja), jer ona najpre implicira, kao pravnicki
termin, pojmove pretenzije i legitimnosti, pojmove transgresije prava i
prava poseda (posebno, pravo prvog zauzeca: to je moje zato to nije tvoje, to vai zato to nije tacno da ne vai; bice je ono to jeste zato to nije
ono to nije), ali suspenzija suspenzije najzad izlazi na e1toxii kao na radikalnu dimenziju konstitucije znacenja (Husserl, sledeci i u tome, pod
"prinudom istine", ono zaista vitalno u Aristotelovoj dijalektici, jer njegovo "suzchavanje od suda" nije nita drugo do suspenzija znacenja).
Dakle, moe se suspendovati "suspenzija", ali se time opet i nuno zavrava u brisanom prostoru konstitucije znacenja, pa time i u prvom pitanju
filozofije. Refleksija, kao i um, irna granicu.

436

1404b31, 1405bll, 141Ob12; za drugo (inter alia), "suspenzivno", znacenje, v.Metaph.1015aI4, 1015b12; Cat.14a27, 14b24; Top.103a35. Primeri
su brojni i za jedno i za drugo znacenje i uvek imaju nuan prizvuk suspenzije znacenja, jer ne moe neto biti "ispravno" imenovano bez daljnjeg. Tu prizvuk "gospodstva", onog to "gospodari i vlada", u Aristotelovom 1:0xUQtOV,ukazuje na govor "drugog" i samo smeta; "vladajuci"
jezik je za Aristotela uobicajena i uhodana upotreba jezika, upravo ono
"nae", "domace" (1:01CUQtOV
1Caloi1Ceiov,v.Rhet.l404b31, 1405bll).
12 Ali ne samo to! Nezavisno od ovih vanih dostignuca stare sofistike,
Aristotel je u Gorgiji mogao da vidi i mnogo vie: izvorni osecaj razlicitosti jezika i stvari toliko snaan da se jezik kod Gorgije potpuno osamostaljuje i saoptava jedino samog sebe, ali tim osamostaljivanjem postaje i predmet retorske manipulacije. Gorgija zapravo sprovodi suspenziju
jezika, i time omeduje i odreduje Platonovu i Aristotelovu reakciju. Filozofija je adekvatan odgovor na krizu znacenja, i na jezicki solipsizam
Gorgije. Sam Platon izokola i uvijeno pokazuje da Sokrat nije reenje za
Gorgiju; za konacno reenje problema sofistike ukoliko ona gorgijanski
suspenduje znacenje i zatoci nas u jezik, a to i jeste prava sofistika, ("prava" u tom smislu da je jedini ozbiljni protivnik) neophodan je "stranac" iz
Eleje. Isti gost gostuje i u Aristotelovoj "Fizici".

437

POGOVOR

POGOVOR

nekoliko prethodecih teorija (atomizam, Empedokle, ali posebno

Parmenid u "putu mnjenja", i Platonova "nenapisana ucenja"), ali
njegova teza je da je status suprotnosti kao nacela potkrepljen
"optim slaganjem" ( za olloA6yrHJ.a 1tav1:wv, s obzirom na razlicite probleme, v.Philop.ln Phys. 51.26, 52.10, 403.20, 564.5.
565.23; SimpI.In Phys.190.26)13. Njegova argumentacija je jednostavna i bice ponavljana tokom istorijskih transformacija metafizike, u njenom obracanju vlastitoj istoriji: prethodnici govore u
jednom smislu svi razlicito jedni od drugih jer drugacije imenuju
svoja nacela, a u drugom smislu govore isto jer da je moguce uspostaviti analogiju izmedu njihovih temeljnih stavova. Dakle, njihova
"nacela" stoje u odnosu homonimije na osnovu analogije, ona su
homonimi za neimenovana i neprepoznata "prava" nacela (meta)fizike. Istinsko apofanticko imenovanje otud jest moguce samo
savladavanjem ove homonimije, a ovo se postie otkrivanjem kljuca analogije, konstante koja postoji u njenom ponavljanju. Analogija je po svom pojmu primat odnosa pred tim to je postavljeno
u odnos, a konstantnost odnosa dovodi do formalne strukture koj a
se moe popunjavati proizvoljnim promenljivim clanovima (Aristotel ih zove oQo~,granicne "odredbe", "medai", "termini", na osnovu upotrebe u grckoj matematici svog vremena). Vec neki razlomak kao jednostavna proporcija lavaAoyial predstavljaformu odnosa proizvoljnog broja clanova: beskonacno mnogo brojeva moe
stajati u odnosu I :2, ili 2:3, ili 3:4, i td., u odnosu koji se, ne bez
dubokog opravdanja u tradiciji, naziva "prostim" (a1tAou<;;,absolutus). Ako se vec izdvoji sanIa proporcija - kao to je to odnos polovine i celog - tada postaje izlino otkrivanje novih primera istog
odnosa, jer on ih kao vii pojam zapravo sve vec sadri i generie.

Time Aristotelova interpretacija prethodecih teorija nacela ukida

mogucnost ponavljanja. Analogija je dovoljno utvrdena na primerima, a korak koji Aristotel preduzima ide ka tematizaciji samog
analokog odnosa. Ocigledno je da Aristotel misli da time postaje
nemoguce ponavljanje imenovanja nacela - samim time da je zaustavljeno homonimijsko imenovanje po analogiji, i otkrivanje novih imena - ali i to da njegova nacela vie nisu nazivi tog tipa vec
da dolaze iz same strukture ponavljane analogije i da prezentuju tu
strukturu. Ovaj semanticki pristup nacelima fizike nalazi svoj konacni izraz u njihovim imenima, jer "oblik", "tvar" i "lienost"
Idoo<;; - DATJ- o1:eQTJo~<;;/
zapravo predstavljaju strukturu znacenja.
Aristotelne misli da je time postavio novi par suprotnosti koji bi
predstavljao produavanje niza vec postojecih parova14 vec da je
postavio konstantu i kljuc samog analokog niza, i tako ga dokrajcio u mogucnosti ponavljanja. Niz konkretnih parova suprotnosti
smirio se u pojmu suprotnosti kao takve. Ali, u pojmu koji je preformulacija principa semantickog jedinstva, odnosno preformulacija "principa protivrecja".
Kao istoricar filozofije Aristotel je u Metaph.I predloio drugi
kluc za razumevanje njenog kontinuiteta. Istorija filozofije se tu
posmatra iz ugla teorije uzrocnosti: teorije pretplatoniskih fizicara,
elejske kole, pitagorejaca i Platona posmatraju se kao otkrivanje
celine teorije kauzaliteta: od tvari, preko uzroka kretanja, oblika i
sutine kao uzroka, do svrhe kao uzroka uzroka (sam pojam uzrocnosti). Razvoj se tu ipak shvata kao linearno i kumulativno napredovanje, a sami uzroci kao jedan pored drugog, tj. bez eksplicitno
izraenog medusobnog odnosa. Kolikogod to cini ovaj razvoj
naizgled jasnim kao napredovanje znanja, toliko njegova nunost
ostaje skrivena. tavie, teleologija se spolja pripaja razvitku jednog miljenja koje je dominantno neteleoloko (sa izuzetkom
Platona), kao to to i sanl Aristotel inace konstatuje u svojoj uobicajenoj kritici pretplatonske filozofije prirode. Pojam uzroka kao
da nema dovoljno veliku nosivost tumacenja, jer nije ekspliciran ni
odnos izmedu nacela, uzroka i elementa laQXll, ainov, 01:OlXeiovi ali ni medusobni odnos uzroka. Da li cetverostuka uzrocnost

"13 Svi fizicari se slau s tim da su nacela suprotnosti.Po miljenju Simplikija tu imamo dve linije argumentacije: prva bi se zasnivala na postojanju opozicije u svakom kretanju, odnosno na izvesnosti ejdetske odredenosti svakog kretanja, a ova se osniva na "optoj saglasnosti".Nijedna
od njih ne daje apodikticku izvesnost vec samo uverljivost ili verovatnocu. Tek treca linija argumentacije, izvodenje nacela fizike iz "principa protivrecnosti", s pravom pretenduje na apodikticnost ilbtOaet)cn)Cm!;/ i tek to je prava dedukcija "nacela"fizikg.
438

14 Za ouotOtxta, v.Phys.I (d.n.4l, st.41-2).

439

POGOVOR
pokazuje jednu neizlecivu homonimiju "uzroka", ili se ipak moe
govoriti o uzroku kao takvom, i to ne homonimno? Takode, jo vie
nego u paralelnom toku u Phys.I jasna je Aristotelova nevolja sa
tumacenjem elejske teorije Jednog-bica koja se izdvaja kao principijelno nesvodiva kako na arhe-logiju Phys.I tako, i jo vie, i na
aitiologiju Metaph.I. Jer ova teorija nije pokuaj utemeljenja ili
redukeije mnotva i raznovrsnosti fenomena vec uvid u njihovu decidiranu neutemeljenost.
No, sklop Phys.I-II otklanja ove nedostatke. Aristotel dodue daje
istorijsku dedukciju nacela fizike, ali pravi dokaz nije istorijski,
"opte slaganje"(koje se, uzgred budi receno, moe pokazati samo
po cenu pretumacenja i pojednostavljivanja), vec je osnovan u odnosu nacela ontologije prirode. Oblik i lienost su cisto prisustvoodsustvo Istog u Drugom (u tvari): to, ne-to, i ono to nije ni to ni
ne-to. Afirmacija Ixa1:aq>aote;1 je dvostruka negacija lun6q>aote;l,
i to je zapravo princip od koga Aristotel polazi. To da suprotnost ne
moe biti negacija dolazi najpre iz neodredenosti negacije (pa tako
tvar nije suprotnost obliku), jer ona kao neodredena ne moe biti
suprotna niti njoj ita moe biti suprotno. Suprotnost pretpostavlja
negaciju neodredenog - jer A je suprotno nekom B zato to B pripada tom ne-A ("belo" nije suprotno svemu "ne-belom", jer "nebelo" moe biti, na primer, "obrazovano" ili "prcavo", vec je suprotno "crnom" ili necemu to je izmedu belog i crnog, a to je
takode ne-belo) - a prva negacija neodredenog, dakle ona koja je
jo uvek negacija, jest odredena negacija, i to je lienost. Tek negacija ove odredene negacije je oblik, afirmacija kao dvostruka negacija. Ne moe se dovoljno naglasiti znacaj ove dvostrukosti negacije kao izvora same oblikovnosti oblika, jer zadravanje i zastoj
na formalnom odnosu protivrecja skriva dinamiku dvostruke negacije kao osnova same odredenosti. Znacenje je kod Aristotela
shvaceno kao kretanje ovog dvostrukog negiranja koje tek jeste
oblik, nezamisliv nezavisno od tvari i lienosti. Ako se negacija
neodredenosti shvati kao kretanje odredivanja ili kao kretanje ka
odredenju, ~. kao kretanje ka onom to je unutar svojih meda postavljeno i tako ograniceno i odvojeno od svega drugog, onda se
moe videti unutranja veza nacela ontologije prirode kod Aristotela, data u kretanju kao praizvomom samoizgovaranju "pri440

POGOVOR
rode" u prisustvu, kao "hoda u bivstvo" loMe; de; 1:T]v ouoiav/, jer
taj hod i nije nita drugo do samodredivanje na pozadini neodredenosti i vlastite negacije, kao svaka iz sebe izgovorena Rec. Aristotelova q>uote; otud ne nalazi svoje puno i delotvorno bivstvo u
bledilu teksta (otvorena "knjiga prirode") vec u samoizgovaranju u
ivoj sadanjosti. Isto ovo jedinstvo nacela moemo videti i u
Aristotelovom pojmu odredenja logtoll6e;1 onog to postoji po
prirodi, jer ako nita od toga nije moguce odrediti bez tvari i kretanja, onda je jasno neposredno da nacela ontologije prirode poticu
iz odredenja Idefinitiol kao stava identiteta. A ukoliko je, sad, odredenje zapravo apofanticko imenovanje, onda je takode jasno da
Aristotelova nacela predstavljaju strukturu znacenja.
III Dinamiku i domet ove dedukcije nacela ontologije prirode moemo pratiti kroz sukcesivne prefonnulacije jednog upornog
pitanja: zahvaljujuci cemu je bice uzeto iz odsutnosti?15. Kroz ove
preformulacije moe se pratiti i Aristotelova strategija savladavanja
homonimije, utoliko to njegova nacela ontologije prirode zapravo
postavljaju to "osnovno pitanje filozofije" koje navodno dri
bivstvo bica u mogucnosti nebivstva, odnosno u odsutnosti i
mogucnosti odsustva. No onda odsutnost vie ne moe figurirati
kao nacelo ontologije prirode. "Zahvaljujuci cemu je bice uzeto iz
odsutnosti?" je retoricko pitanje, a ne osnovno filozofsko pitanje.
Najzad, pravo filozofsko pitanje je da li uopte ima filozofskih
pitanja, ili su zapravo sva filozofska pitanja retoricka. Jer, i u ovom
pitanju homonimija caruje. Da ima icega "zahvaljujuci cemu" uzima se kao samorazumljivo, da je odnos bica kao prisutnosti i neke
odsutnosti iz koje je bice "uzeto" uzima se kao neto jednoznacno
iako u tom odnosu moe biti skrivena ne polisemija vec moda i
neizleciva homonimija. Ako se obuzda razumljiva ili hinjena usplallirenost zbog aporije moguce odsutnosti svakog moguceg bica,
moe se eventualno i doci do prostora u kome se vidi nunost odsutnosti. To daje odsutnost nuna ne znaci da ona u bilo kom smi15 V.Karl-Heinz Volkmann-Schluck, Einfurung in das philosophishe
Denken, Frankfurt 1975; prevod: Uvod u filozofsko miljenje, Beograd
2001; Martin Heidegger, Einfurung in die Metaphysik, Tubingen 1966;
prevod: Uvod u metafiziku, Beograd 1976.

441

POGOVOR

POGOVOR

slu prethodi prisutnosti, te da je onda zaista u pitanju to kojim

volebnim nacinom i zatQ se bice u smislu prisutnosti izdvaja iz
vlastite odsutnosti, vec da je ona nuna jednako kao i bice koje iz
nje moe da postaje, ako moe da postaje. Njena nunost je nunost ex hypothesi, jer misliti neto kao u svom bivstvu odredeno
znaci misliti ga iz mogucnosti kako njegovog bica tako inebica,
dakle iz njegove odsutnosti (lienosti) i iz negacije te lienosti. A
da odsutnost ne postoji po sebi - uostalom kao nijedno od
Aristotelovih nacela ontologije prirode - znaci samo to da se ovo
pitanje na nivou nacela ne moe ni postaviti. Gornja fonnulacija
"osnovnog pitanja filozofije" utoliko predstavlja tek pripremni
stadijum za diskusiju sa Aristotelom. Da jest neto, a ne naprotiv
nita, ...to moe itekako cuditi. Ali cemu ovo cudenje ima da zahvali svoju postojanost, i tavie to da samo sebe shvata kao neto
izvanredno i cak uzvieno, dostojno najdubljih tajni metafizike?
Odsustvu Razlike i razloga da iz nicega ikada ita nastane? Kad bi
se taj taj razlog mogao navesti, tada bi tajanstvenost kojom pitanje
odzvanj a nestala bez traga. Aristotel posrnatra barem tri analogne
aporijske situacije koje su poucne i za razumevanje ovog "prvog i
jedinog" pitanja filozofije koje kao takvo - dakle kao neretoricko ne bi trebalo da bude otklonjeno kao dosadna muva vec samo
ojacano u ponavljanom postavljanju (valjda to cece u toku dana,
kao neka vrsta mantre). Prva Aristotelova aporijska situacija u okviru teorije nacela ontologije prirode je izdvajanje iz bezgranicnog
/anEtQov/, druga je kretanje u praznom, a treca je bice slucaja i
tog prilucenog i'n>Xll, ro OU~pf}pEx6~/.
Nastanak necega iz bezgranicnog i neodredenog za Aristotela je
isto tako malo razumljiv kao i nastajanje ni iz cega: zato pre ovo
nego ono, zato pre tadal6 a ne posle ili nikada, zato upravo sada,

zato uopte neto a ne samo to bezgranicno i neodredeno? Odsustvo razlike u bezgranicnom ne onemogucava samo odgovor na
ova pitanja vec i njihovo postavljanje.
Kretanje u praznom nije moguce upravo iz istih razloga - zato
uostalom evidentnost kretanja ukida mogucnost postojanja pra-

16 Aristotel prati sledeci ram u kontinuiranom izlaganju u Phys. III-IV: 1)

kretanje (Phys.III.I-3); 2) bezgranicno (ib.4-8); 3) prostor (phys.IV.I-5);
4) prazno (ib.6-9); 5) vreme (ib.1O-14). Bezgranicno hb cX1tetQov/ i
prazno ho xevov/ su za Aristotela prvenstveno motivi za polemiku kroz
koju on dijalekticki potkrepljuje svoju ideju univerzalnog referentnog sistema koji najzad kao totalitet odreduje svako kretanje: sveopte opaajno
telo kao telo svih tela. Nakon eliminacije bezgranicnog koje je za Aris442

znog: prazno je indiferencija, nebice, jer kad bi u sebi sadralo samo jednu razliku (na primer, izmedu gore i dole), ono vie ne bi
bilo prazno. No nita se ne krece bilo odakle i bilo kuda, bilo kako
i bilo kada - to je jedan od postulata Aristotelove teorije kretanja
(drugi je da svako kretanje mora imati uzrok) - tako da bi kretanje
u praznom bilo isto to i nastajanje ni iz cega. Dakle, ako se u
onom pitanju pita kako je moguce nastajanje ni iz cega, tada je
odgovor jasan: nema nastajanja ni iz cega, iz apsolutnog nebica
nita ne postaje. Aristotel daje za pravo pretplatonskoj fizici kad je

totela samo aspekt (svakako, nuan) negacije u apsolutnom kontinuumu

Ger kontinuum se i odreduje kao ono to je deljivo u beskonacno, dakle
kao ono to se ne moe podeliti), i praznog (prostora) jer da je svaki prostor fenomenoloki gledano samo i jedino mesto nekog tela pa onda nuno i ispunjen, preostaje jedinstvo prostora i vremena u kretanju, kao bice
koje uvek pocinje, jer uvek je novo kao samopostavljanje u vlastitu prisutnost. Aristotel je Platonovo pitanje shvatio kao da nije retoricko: "ta to
vecno biva, a postanka nema, i ta jest (tako) da vecno postaje, anikada
ne biva?", 1:t 1:0 QV aei', yeveotv 6e oi>X exov, XCXt1:t1:0 ytyvo~evov
~ev aet, QV 6e oi>6e1to1:e,v.Plat.Tim.27d6. Jer vecno postajanje je vecno
zapocinjanje i to u neprikosnovenosti i indiferenciji brisanog prostora u
kome je tek istina moguca. Pitanje zato sada? znaci zato kod Aristotela
vie nego Parmenidovo "zato pre nego kasnije":
....1:t eS' <XvIltv XQeoc;6>Qoev
u01:eQov 1) 1tQooi)ev, 1:of>~TJ6evoc;aQ~allevov, q>f>v;
(v.Parm.Fr.8.9-11)
Jer da, ..." koja bi ga potreba nagnala da izraste /q>f>v/ranije ili kasnije, ako
zapocinje od nicega?" Ovo pitanje je vec retoricko bez ikakve sumnje, jer
Parmenidova pozicija onemogucava (tavie: ona to zabranjuje) pitanje o
nacinu bica onog to uvek postaje. Transformacije ovog pitanja kroz istoriju metafIzike podrobno prati Richard Sorabji u Time, creation and the
continuum, New York 1983 (posebno, ib.79-80: veza ovog pitanja sa
Leibnitzom, pa onda posredno i sa "osnovnim pitanjem fIlozofIje").

443

POGOVOR

POGOVOR

nastajanje ni iz cega u pitanju, ali dodaje i modifikaciju principa: iz

"nicega" nita ne nastaje, ali u nekom smislu, tj. po pri/ucenosti,
sve nastaje iz nebica u smislu lienosti. "Osnovno pitanje" je
vraceno na tlo razlikovanja tvari i lienosti, odnosno na tlo Aristotelovih nacela ontologije prirode.
I bice slucaja pokazuje

istu ovu indiferenciju

prema vlastitom

razlogu: da postoji neki razlog slucaja i da on utoliko uopte nije

slucajan, to niko i ne spori; sporna je veza izmedu razloga i ucinka
(uzroka i posledice). Covek je jeo zacinjenu hranu, oedneo je, izaao je na ulicu eda bi otiao do najblie javne cesme, i bio je ubijen
(za ovaj pomalo bizaran primer slucajne veze, v.Metaph. I027b15); mogao je izaci iz drugih razloga (i opet nastradati), mogao je i
da ne izade, mogao je da izade i da ne nastrada, mogao je ... ali nije!
Zato je neto moguce? Zato to njegova protivrecnost nije nuno
istinita? Ili zato to njegovo postojanje ne implicira nikakvu
nemogucnost, ili zato to stav koji to postojanje izrice nije nuno
laan? 17. Ili zato to njegovo nepostojanje ne implicira nikakvu

17 V.De JnU2-13 (2Ia34-23a25). Moda je, u ovom tekstu a i inace kod

Aristotela, od logicke analize odnosa moda Inih pojmova (mono, moguce,
nemoguce, nuno, i njihovih negacija: nije mono, nije moguce, nije nemoguce, nije nuno) jo vanija ontoloka dimenzija modaliteta kod Aristotela, jer da "zasigurno to-nuno i to ne-nuno jesu nacelo svega da jest
i da nije" /x0:1 eon o~ aQX~ iowe,; 1:0 avo:yxo:iov x0:1!.L~avo:yxo:iov
1tanwv il dVo:t il!.L~ elvo:t, v.ib.23aI8-19/. Delotvornost /F.veQyeto:/ se
tu ne posrnatra neposredno kao modaIni pojam, ali jasno je da se izdvojene modaIne kategorije ne mogu odrediti mimo tog "delotvornog" jer da
najzad "to to je nuno jest isto to i delotvorno" 11:0 e~ avayx'r)e,; ov
xO:1:'eveQyeto:v eon v, v.ib.23a 21-221. Time se najzad svi sredinji pojmovi Aristotelove ontologije pokazuju kao ukljuceni u modalitet, tj. kao
"pridodata razgranicenja i odredenja" I1tQooDeoete,;otoQi(01JoO:t, v.ib.
21b30/ samog "bica" 11:0 d vo:tl. Ali time se kod Aristotela i bice, uzeto
po sebi (dakle, "bez" modaliteta), ogranicava najpre na to da-jest Ion
eon/, a modaliteti se povezuju sa njegovom ejdetskom odredenocu, jer
sve to jeste mora nuno biti u nekom, bilo kom, modalitetu: nuno je da
covek bude to "ivo govorece", jer mrtvac ili naslikani covek samo su homonirnno to, tako da je ivot nuan za coveka zato i samo zato to je on
delotvorno covek samo ukoliko je iv, pa je otuda nunost zapravo de444

nemogucnost? Postoji samo zato to moe da postoji. Postoji zato

to postoji. Tu je, pa jeste. Moda je u tome izvor tajanstvenosti
"osnovnog filozofskog pitanja". On je u odsustvu razloga za bice
(ili nebice) necega ukoliko se bice necega postavi u svom cistom
da (dakle, nezavisno i bez svog ta)18 nasuprot ociglednoj mogucnosti vlastitog ne. Teina toga da se razume i pojmi slucaj (kretanje u praznom, nastajanje iz bezgranicnog ili ni iz cega) ne dolazi
otuda to je njegov razlog navodno duboko skriven vec otuda to
ga nema. Tako je to po Aristotelovim analizama prilucenosti u
svim prilucenim vezama, jer pitati zato je ova tabla zelena polotvornost: ne moe se reci da "on jest zato to jest" vec da on "jest zato
to jest on to jest". Bice jeste samo kao modalitet bica, ako vec sve mora
biti u nekom modalitetu. Zato je najzad i Aristotelov odgovor na pitanje o
konacnom i u svemu vladajucem smislu "bica" 11:0 dvo:t/ u okviru modaliteta, jer "premda se o bicu govori na mnogo nacina, onaj u svemu gospodareci smisao jest daje "bice" u-svrsi-bivanje": 1:0 dvo:t e1tel1tA.eovo:xwe,;Uye1:o:t, 1:0 x1JQiwe,;eneUxeta
eonv, v.De An.412b9. Bice je
delotvornost.
18 V.An.Post.78a22, 33; 87a16; 89b24. Jer, moe se pitati: 1) da li neto
jeste? i 2) (ako jeste) ta jeste? Ali i to je opet dvostruko u zavisnosti od
toga da li je rec o predikaciji ili o bicu necega po sebi nezavisno od
predikacije, dakle o bicu necega izraenom u cinu apofantickog imenovanja u odredenju: 1) da li je? (tabla zelena); 2) da li jest?; 3) zato je?
(tabla zelena); 4) ta jest? (tabla). A potom se to "jest" nakon ovog dvostrukog racvanja diferencira dalje u okviru "predikacije" i u okviru "definicije", dakle u okviru ucenja o nacinima pridavanja /oXtl!.LO:1:O:
1:'i'le,;
XO:1:'r)YOQio:e,;/
i u okviru ucenja o odredenju /oQtO!.Loe,;/.
Problem zelene table,
"srebrnog pehara" ili "tiine iznad vrhova planina" /v.M.Heidegger, Uvod
u meta fiziku, sU 02-103/ onda zadobija odredeniji smisao problema pridavanja, ali ovaj je tek uvodni stupanj postavljanja pitanja o bivstvu bica.
Uvodni u tom smislu da ogranicenje pitanja o bivstvu bica na razlicite
nacine pridavanja vodi u odredenje bivstva bica kao podmeta /il1toxe(!.Levov/i time na kraju - ukoliko se na tom ogranicenju ostane - kao tvari
(to je i ontoloko ogranicenje koje Aristotel vidi u kategorijaInom sklopu
u celip.i: "ne valja /bivstvo/ samo tako /odrediti/: to nije dovoljno, jer i samo to /odredenje/ je nejasno, a uz to i tvar /time/ postaje bivstvo", oel oi)
!.Li)I-L0vovoihwe,;' ou yf1.Qixo:vov' O:U1:01:eyf1.Q1:o\no ii5'r)A.OV,
xo:l E1:t
1'\ UA.'r)
OUO(O:yiyve1:o:t, v.Metaph.1029a9-1O.
445

POGOVOR

POGOVOR

drazumeva da to "jeste" u "tabla je zelena" znaci jo neto vie od

kopule, odnosno to znaci protrcati pored Aristotelove teorije predikacije.
Uzrok slucaja je neodreden, odnosno bezbroj toga moe biti njegov uzrok, i Aristotel ovu neodredenost i bezgranicnost bica slucaja svodi na tvar IUATj/: ona je konacan uzrok slucaja. U "osnovnom filozofskom pitanju" je onda postavljen problem - jasno, uvek
gledano iz Aristotelove teorije nacela, i u zahvatu epistemicke
suspenzije - postanka iz tvari, ali ona je unapred pretumacena kao
nebice (kao Nita), i to kao nebice po sebi, a iz nebica po sebi nita
ne nastaje. Tako je to u Leibnitzovoj (i Heideggerovoj) formulaciji
ovog pitanja: Volkmann-Schluck moda i bez namere uklucuje
pojam "odsutnosti" lixrr.ouoia.1 kad ovo pitanje razume u gorenavedenom smislu izdavajanja bica iz odsutnosti? Time se medutim,
umesto tvari koja nije po sebi nita (dakle: "nije po sebi nita", ane
"nije nita po sebi"), pa tako nije nije ni nebice po sebi vec je i to
samo priluceno, jer postoji samo u odnosu na oblik kao bivstvo
bica, uvodi lienost IO.QTjot<;!kao "trece" nacelo Aristotelove
fizike. Jer lienost je odsustvo oblika i tako po sebi nebice (po sebi
nebice oblika cija je to lienost). Sada pitanje vec postaje jasnije,
odnosno sada se vec moda moe videti ta se zapravo pita. Pita se
ta je to zahvaljujuci cemu je oblik savladao vlastitu lienost? Ali
oblik je samo negacija vlastite lienosti, jer ni on ne postoji po sebi,
bolje receno on je kao Rec l<paot<;1 i kao (po)tvrdivanje Ixa..a<pa.0l<;1 i, najzad, kao pridavanje i to to se pridaje (jer on je istovremeno i xa..TjyoQia. i .0 xa..TjyoQouf..1evov,praedicatio i praedicamentum) negiranje vlastite lienosti, i nita vie nego to negiranje, te i "postoji" samo kao to negiranje i razlikovanje, tako da
bi onda to "zahvaljuci cemu?" bio on sam. Zagonetnost ovog pitanja onda dolazi otud to se nije napravila razlika izmedu lienosti i
tvari vec je i tvar shvacena kao odsustvo, a ne kao podmet kao
neto blizu bivstva (prisustva) i na neki nacin bivstvo louoia. rr.w<;!,
dakle onda zagonetnost dolazi iz homonimije "odsustva". Suprotnosti (prisustvo i odsustvo Istog) ne mogu medutinl, po Aristotelovom miljenju, delovati neposredno jedna na drugu vec je neophodno neto trece (ni to ni ovo) to je podmet suprotnosti eda bi

446

one uopte mogle doci u dodir, i to trece je tvar. Dakle, opet bi to

zahvaljuci cemu je bice (oblik) uzeto iz odsutnosti za Aristotela
neposredno i bez daljnjeg bila tvar kao razlicita i od oblika kao
bivstva bica i od lienosti. Time se u tom "prvom pitanju" dospeva
do polemicke situacije koja je analogna onoj koju Aristotel izgraduje prema platonizmu svog vremena (neposredni Platonovi naslednici u Akademiji, Speusip i Ksenokrat, ali i sam Platon), ili
drugacije receno, ovo pitanje bi bilo moguce iz platonicarske perspektive identifikacije lienosti i tvari. Kroz slojeve homonimija
doli smo barem do definisanog tla Aristotelove ontologije prirode.
Ali ostaje sumnja da svi homonimijski naboji sadrani u ovom pitanju jo ni izdaleka nisu iscrpljeni. Nita, to nezakonito cedo
negacije, pojavljivace se uporno kao senka onog to je osvetljeno, a
neke glave (da, sve zajedno sa svojim u-glavljem ItYX<pa.AO<;/) ce
se uvek okretati ka fascinaciji te senke.
Preduslov _ "sauzrok" louva.t.ia.1 kako kae Aristotel prateci u
tome Platonal9 - da bude ita a ne naprotiv nita je tvar, ali ona nije
vie od toga, tj. nije nita vie od preduslova. S druge strane, ni
oblik kao takav nije uzrok nicega, a to nije ni lienost. Prisustvo ili
odsustvo necega moe biti uzrok - jer da ako je konllilar uzrok
spasa broda i putnika na njemu, tada je njegovo odsustvo uzrok
propasti u buri - acisto prisustvo ili odsustvo nisu uzrok nicega,
kao to to nije ni negacija i jednog i drugog, tvar. No, tvar je svakako najblie tome da u nekom smislu ipak bude uzrok ukoliko je
uvek i svagda pasivni preduslov nastajanja, ali opet uvek i svagda
kao tvar necega, dakle kao tvar odredena iz odnosa prema onom
to ona nije. Najzad to daje tvar uzrok necega ne znaci nita drugo
do to da ono to postoji mora moci da moe da postoji20. Kad bi sve

19 V.Plat.Politic.281c, 287b; Gorg.519b; Tim.46d. Za Aristotelovo pomeranje macenja od "sauzroka" (u pravnom smislu sakrivca, saucesnika, u
cemu je naglaena aktivna uloga "sauzroka") ka "neophodnom uslovu", v.
Metaph. 1015a21.
20 Ovim se najzad pojam tvari - dakle, osloboden od kosmolokih predstava o nekakvom kvazi-objektu koji navodno postoji pre oblikovanja, tj.
o tvari kao "materiji" i "materijalu" koji pored toga jo "prua otpor"
oblikovanju ("pruanje otpora" je na nivou nacela neodrivo, ali upravo447
to

POGOVOR

moglo i da postoji i da ne postoji, da bude i takvo i ovakvo i

drugacije (jer, za Aristotela nije moguce, osim u refleksiji, odvojiti
"bice" i "tako-bice", tj. oni nisu odvojeni in refI, dakle kad bi sve
bilo samo moguce i kad nita ne bi bilo nuno, uvek takvo i takvo,
ili barem statisticki ucestalo (kao smrt, izlaenje Sunca, "ponekad"
i zvezda na istoku, zamrzavanje vode u rekama i inace, generativna
priroda ena, slobodni pad, san, godinja doba, engleska glupost,
tipografska greka, vrucine za vreme "Psa" a ne u "Ovnu", itd.),
tada bi tvar bila uzrok uzroka jer bi se u njoj sabrala mogucnost
moguceg, i time bi se spirala ponavljanja pitanja zatvorila.
Nacela "fizike" tako ne dqju odgovor na pitanje "zahvaljuci
cemu", mada smo se preko njih unekoliko pribliili smislu tog pitanja i mogucem Aristotelovom odgovoru. Otklonjeni su barem
nepotrebni nesporazumi potekli iz homonimija i njihovih zloupotreba, a time se i prilo moda blie izvornoj tvorbi pojmova i
kontekstu u kome oni imaju svoju ejdetsku moc, moc oblikovanja
ive prisutnosti, a time i dimenziji Aristotelove polisemije. Ako je
nasilje nad "prvim pitanjem" izvreno, izvreno je samo zato to je
je u osnovi pojma "realiteta" svakog konacnog miljenja, jer ono realitet
ne moe drugacije ni pojmiti ni doiveti vec kao otpor) - potpuno pribliava onom to Kant naziva "transcendentalnim jedinstvom apercepcije".
U pojmu subjekta kod Descartesa i Kanta nije miljeno nita vie nego
Aristotelova tvar IUA.TJI kao cista mogucnost odredenja, "ono to mora
moci da prati svaku moju predstavu", jasno na osnovu i na tragu, - kroz
istorijska pruoblicenja meta fizike, - Aristotelovog preliminarnog odredenja bivstva bica kao podmeta Isubiectuml.
21 in re, realiter, trebalo bi da bude prevod za termin 1tO:Yl-Lo:nxtU~
grcke
"sholastike" Iv.Philop.59.29, 53.9, 399.30/. Smisao ovog termina moemo
videti u sledecem Filoponovom stavu: "nakon to je (sc. Aristotel) na
osnovu opteg koricenja (tih termina: a1tO "til~ xotVil~ XQtl0ew~) razdvojio tvar i lienost, razdvaja ih on sada i na osnovu njihove sopstvene
prirode, i upravo to je njihovo stvarno 11tQO:Yl-Lo:nxtll
razlikovanje", v.ib.
153.18-20 (Filoponov komentar se odnosi na Arist.Phys.190a9). Dakle,
Filopon u terminu realiter vidi samo cilj epistemicke suspenzije jezika, jer
to "stvarno" moralo bi biti ekvivalentno sa "istinskim" ("njihovo razlikovanje u istini"); ali onda bi "stvar" 11tQaYl-Lo:I bila isto to i "istina". Kao
to i jeste.

448

POGOVOR

nuno. Moe se nastaviti isto tako "nasilno", pa kuda odvede da

odvede pod prinudom istine.
IV Nacela "fizike" ne daju odgovor na to pitanje zato to predstavljaju strukturu samog pitanja. Ova struktura je formalno ontoloka,
i to je ono to je u tom pitanju i postavljeno kao tema, ei60l;; -DAT)
-OTEgT)Oll;;,
ili kako to Aristotel kae na tragu navodnog opteg
slaganja svih fizicara: sama suprotnost je nacelo, ali da bi suprotnosti bile nacela mora postojati "bojno polje" (1teOlOVr* 1uxXT)l;;,
Filoponova dobra metafora) na kome se one mogu suprotstaviti a
koje po sebi ne moe biti ukljuceno u njihov sukob, tvar kao podmet /iJ1toxeillevov/, odnosno podmet u smislu tvari. Neto postaje
belo a ako postaje belo onda postaje iz ne-belog (cista negacija), ali
ne iz svega ne-belog (jer tada bi moglo postajati i iz obrazovanog,
jer i obrazovano i visoko-tri-Iakta i prcavo i smrtno, sve je to nebelo) vec iz crnog ili iz onog to je izmedu belog i crnog (iz
lienostikao odsutnosti belog); ali ne postaje pri tom crno belo vec
neto to je crno (covek kao podmet promene) postaje belo (na
primer, kad osedi). Jer to da neto postaje iz nebica ne razlikuje se
nimalo od toga da neko leci 22, da neko sa Agore dode do Likeja,
ili da..., ili da sada nastavljamo istraivanje hominimije. Sa ova tri
nacela Aristotel daje zapravo optu i formalnu strukturu kretanja,
jer da je ono njihova bivstvena veza i jedinstvo: kretanje je po nunosti kretanje"ovog iz ovog u ovom u ovo" (neznatno dopunjena
Aristotelova formulacija koja bi onda ovako zvucala: rou6e EX
rou6e tv r(!>6edl;; r66ei3, dakle ne kretanje bilo cega iz bilo cega
u bilo cemu u bilo ta, jer nita se tako ne krece, osim slucajno; ali
bice slucaja je vec uklonjeno kao irelevantno za pitanje o bivstvu
bica kao takvom. Nacela ne slede jedno iz drugog jer onda ne bi
bila nacela, tako da odnos nacela nije odnos logicke implikacije.
To je i razlog to nacela kod Aristotela u nekom smislu - dakle u
smislu koji se moie braniti - ima dva, a u drugom tri: oblik i
lienost stoje u odnosu logicke implikacije, jer ako postoji neki
oblik kao prisustvo, tada je implicirano i njegovo odsustvo, kao
trag stope u pesku; ali tvar kao podmet nije implicirana iz oblika
22 V.Phys.191bl-2.
23 V.Phys.227b29, i d.n.7 za Phys.V.

449

POGOVOR

POGOVOR

niti obratno jer njena je nunost hopoteticka pa time pogada sam

oblik. Da li se teina toga "da jest" Ion eonl najzad svaljuje na
oblik? Ako je njegovo bice, a ono je bivstvo bica u eminentnom
smislu, nesvareni panj u elucu, da li se onda dinamika pitanja
ukotvljuje i najzad smiruje u neprozimosti oblikovnosti oblika?
Protivstavljanje !T:o avnxdo1J'cnl
tvari i oblika nije ni suprotnost
!tvav-riwotc.!
ni protivrecje lav-ri<pa01~/, vec odnos 11tQ6~ ni: to
je odnos funkcionalne zavisnosti, a ne implikacije. Ako treba da
postane neto, tada je nuno da bude to, a ako to jeste ili treba da
bude, tada je nuno ovo, i td. Ako treba da postane kuca, tada je
nuno da nastane temelj, ali time to je izgraden temelj ne sledi po
nunosti i bice kuce. U toj zavisnosti koju samo nazvali "funkcionalnom" skriven je zapravo sredinji pojam Aristotelove ontologije: delotvornost leveQyetal. "Funkcija", ako se misli u sasvim
odredenom matematickom znacenju tog tennina, odgovara onom
to Aristotel misli pod tim "na-neki-nacin-biti-u-odnosu-prema-necemu" !T:o 1tQ6~
1tW~ eXet vi, pa time i sredinjem paru Aristotelovih pojmova mogucnost - delotvomost.
Kretanje dri na okupu nacela fizike odnosno nacela svega onog
to je "konstituisano po prirodi" (jer "kretanje je kao nekakav ivot
za sve ono to je po prirodi konstituisano": oiov (Wl) n~ ouoa
-roi:~qnJoet ouveo-rmOt 1taow, v.Phys.250bI5). Kretanje kao ivot je najpre jaka metafora, redukciji ove metafore ne moe se
prici ako se jo nije dolo do nehomonimnog odredenja kretanja.
Jer ta je kretanje nezavisno od nacela i njihovog jedinstva? Nita
se od toga ne krece, ni tvar, ni oblik, ni lienost; tavie ni samo
kretanje se ne krece. ta je onda kretanje pa da moe biti jedinstvo
nacela i tako nacelno jedinstvo, jedinstvo u svom izvoru? Jer, ponajpre je jedno ono cije je kretanje jedno Iv. Metaph.1 052a25-261 .
Kretanje u svom da (u svom dastvu) ne moe ozbiljno biti dovedeno u pitanje, jer najzad vidimo da se krece ako ne sve a ono vecina toga to prirodno postoji. Zenonove aporije, iako pripadaju samom sreditu teorije kontinuuma, ne mogu ukloniti ovu evidenciju
koja upravo zato i zahteva dodatno objanjenje. Kretanje postoji,
tako da je time naizgled najzad dat odgovor zahvaljujuci cemu je
bice uzeto iz odsutnosti, jer kretanje bi bilo to izlaenje iz od-

sutnosti u puno prisustvo. Pitanje bi onda najzad pitalo za uzrok

kretanja. Ali i to je mnogoznacno! Jer i o "uzroku se govori na vie
nacina". Ipak, moda se sada prostor polisemije suzio na poimanje
uzroka. Da, ako se pretpostavi daje samo kretanje jasno i u svom
tastvu !T:o -ril, ako je vec jasno u svom dastvu !T:o oni. Aristotelovski gledano ne moe se ni prici uzroku kretanja a da se ne zna
ta je ono. tavie, moda je to jedan te isti prilaz IlJ.e1J'OC09. Jer,
ovo "izlaenje iz odsutnosti" ne bi se nimalo razlikovalo od opisa
pomeranja koji daje Descartes, po onome to je tu zaista miljeno;
jer moe se primiljati i jo mnogo toga, i pretpostavljati kao evidentno, ali se time ne izmice polisemiji nego se naprotiv nuno
upada uneprepoznate polisemije i na kraju se nita ne tvrdi niti
govori. Dakako, zauzima se stav, ali taj stav ne prelazi nivo gesta
okretanja leda problemu, gesta koji dominira kao pa-ta? filozofija.
Samo pitanje bi se onda najpre moglo prefom1Ulisati u sredinje
pitanje Aristotelove "Fizike": ta je kretanje? Jer odgovorom na to
pitanje moda bi bio otvoren pristup ka pitanju o uzroku kretanja,
ako to najzad nisu ista pitanja. Ali, ne samo to: u kontekstu u kome
i iz koga govorimo, u kontekstu Aristotelove ontologije prirode,
ovo pitanje bi zadobilo svoju inu tacku u Salllom pojmu <pU01~,
jer "priroda" je pocelo (osnov, izvor, aQXl) kretanja. tavie, moe
se prostor, ovaj krug, jo smanjiti i na taj nacin doci do dodatnog
preciziranja pitanja. Jer, ako kretanje (i vreme) za Aristotela
decidirano nemaju ni pocetak ni kraj, tada pitanje o nacelu kretanja
ne moe biti pitanje o njegovom pocetku u vremenu nego mora
imati drugi smisao: ta je ono to cini kretanje onim to ono jeste,
tj. na osnovu cega je kretanje shvatljivo kao nezavrena delotvornost onog to se moe kretati? Jo izotrenije: ta znaci to da je
kretanje nezavrena delotvornost moguceg? Jasno je da je u ovoj
Aristotelovoj "definiciji" postignuto jedinstvo nacela njegove
ontologije prirode, ali svako jedinstvo je jo neto vie od zbira
svojih "elemenata", tj. od svih njih zajedno. BA je jo neto vie od
B i A , jer "taj slog jest neto, on nije samo ti glasovi, zvucni i
bezvucni (glas), vec i neto razlicito od njih, kao to i meso nije

450

451

POGOVOR

POGOVOR

samo vatra i zemlja ili toplo i hladno vec i neto razlicito (pored
toga)", v.Metaph.104IbI6-19}4.
Ako se paljivijeosmotre Aristotelova teorija kretanja u Phys.
III. 1-3 i njegova teorija kontinuuma u Phys.V-VI, tada ce biti jasno
da je kretanje shvaceno kao nacin bica onog to prirodno postoji,
tako da je <p1301<;,
kao jedinstvo oblika i tvari, jedinstvo koje je
isposredovano kretanjem, prvenstveno u funkciji odredivanja tog
to je u pitanju, a ne davanja odgovora. Drugacije stoji stvar sa ponovljenim pitanjem u Phys.VIII. Kad tu Aristotel iznova ostavlja
pitanje o nacelu kretanja cini se kao da zanemaruje "odgovor" sadran u osnovnoj tezi "Fizike", u tezi daje priroda nacelo kretanja.
Ili moda aQXtl u Phys.VIII ima drugo znacenje, znacenje koje je
blie "uzroku" nego osnovu. Da svako kretanje mora imati neki
uzrok znaci najzad da mora postojati uzrok kretanja kao takvog.
Jer, ako su svi ljudi smrtni, tada u odredenju coveka mora biti sadrana smrtnost. Ali ako je sad unapred eliminisana mogucnost da
se prvi uzrok kretanja - a to to ga Aristotel naziva "prvim" znaci
samo to daje rec o uzroku kao takvom - shvati na tragu platonske
kosmologije, tj. kosmologije "Timaja", preostaje da taj uzrok bude
u samoj mogucnosti kretanja. Ono to je prirodno odredeno je kao
ono to u samom sebi ima nacelo kretanja (tj.prirodu), to bi najzad
znacilo to da ono u sebi ima vlastitu prirodu u skladu s kojom i na
osnovu koje se i krece, tj.postoji kao bice-u-kretanju, i s te strane je
imanentnost prirode i kretanja kod Aristotela nesumnjiva. No takvo
odredenje funkcionie prvenstveno u smislu izdvajanja prirodnog
kretanja i njegovog razlikovanja od protivprirodnog ili prisilnog. U
pitanju o "prvom" uzroku kretanja postavlja se upitanje upravo
tako izdvojeno slobodno kretanje, jer da je kod prinudnog kretanja
neposredno jasno da ima uzrok i da je taj uzrok van onog to se
krece. Da li je i kod kretanja koje je naizgled slobodno uzrok na
kraju isto tako izvan toga to se krece?
V Aristotel do odredenja kretanja kao delotvornosti tog to moe
da se krece i to se krece ho X1Vll'tov, 'to X1V013IlE:vov/
dolazi na

osnovu svoje teorije kauzaliteta. Ne samo da svako kretanje ima

uzrok vec sam kauzalitet izvorno pripada analizi kretanja. No, poto kretanje ne postoji po sebi - jer, kretanje za Aristotela nije
bivstvo - ono se mora bivstveno osnivati na onom to se krece. Tako je ono delotvornost tog to se krece ali samo usled delotvornosti
tog to pokrece: ono je dvostruka delotvornost uzroka u uzrokovanom i delotvornost uzrokovanog usled uzroka. Poducavanje
ne postoji bez ucenja, ali ni ucenje ne postoji bez poducavanja, i to
je u svojoj dvostrukosti jedinstvena delotvornost ucenika us/ed ucitelja u ucitelja u uceniku. Ovaj Aristotelov primer je vie od
ilustracije za pojam, jer zapravo ukazuje da je za njega kretanje bitno semanticki proces, proces oznacavanja i razumevanja. Kretanje
se najzad nalazi u tom to se krece (u oznacenom, u uceniku), ali
samo ukoliko je samokretanje .(oznacavanje, u smislu poducavanja). Neko poducavanje koje nije praceno razumevanjem -uzrok
koji ne uzrokuje nita, znak koji nema svoje oznaceno - nije vie
poducavanje vec uzaludno obracanje zidovima, a priroda, kao ni
bog ni dua, nita ne cini zalud /IlCl-rllv/;jo manje je odrivo postojanje ucenika bez ucitelja (bica bez smisla svog bica, bica koje u
svojoj prisutnosti ne negira sopstvenu odsutnost). Kretanje je zato
kod Aristotela miljeno kao hermenuticki proces razumevanja, kao
jedinstvena i istovremeno dvostruka delotvornost, i tako zapravo
kao neko preslikavanje jednog u drugo i kao pojavljivanje /'to <paiveaiJ'a1/, i kao zbivanje /yvea1<;/. Vec iz samog odredenja kretanja kao delotvornosti i to takve daje ona delotvornost prvog u
drugom i drugog usled prvog jasno je da Aristotel trasira put ka
cistoj delotvornosti, ka cistoj prisutnosti koja i jeste znacenje koje
omogucava kretanje kao semanticki proces. tavie odredenje kretanja kao delotvornosti ne bi imalo nikavog smisla da taj put nije
vec unapred trasiran i da on ne vodi citavu analizu. Jer sam pojam
uzrokaje uzrok kao takav, dakle izvorna i cista delotvornost iz koje
je tek moguce misliti svako kretanje kao nuno uzrokovano.
Ni tekst Phys.III.l-3 ani Phys.VIII u celini ne daju opis ove
ciste delotvornosti. Za to se, kad je Aristotel u pitanju, moramo
obratiti teolokim pasaima MetaphXn. Phys.VIII se zadovoljava
time da pojam nepokretnog pokretaca ucini barem ontoloki plauzibilnom pretpostavkom. Argument je sloen, ali najzad zasnovan
453

24 V.Metaph.1041b16-19:
eonv aQa n TJ OUAAaPtl, ou lJ.ovov .a
o.mxe\a .0 <p~vflev xal a<p~vov a}..}..a xal e.eQov n, xal TJ oaQ~ ou
lJ.ovov nUQxal rl1 ii .0 OeQlJ.ovxal tjJuXQovaAAa xal e.eQov n.

452

POGOVOR

POGOVOR

je na Aristotelovoj teoriji kontinuuma, te na beskonacnosti kretanja

(i vremena). Prvi pokretac mora biti nepokretan i mora biti "beskonacna moc" ako su kretanje i vreme vecni (a oni su vecni i bez toga). Ne nalazimo tu cak ni eksplicitan stav da je rec o bogu, ili tom
boanskom.
Put ka cistoj delotvornosti trasiran je i u drugom delu Aristotelovog odredenja kretanja, u tome da je ono nezavrena delotvornost, "nezavrena" iz na kraju jednostavnog razloga da se ne
moe ni reci daje neto nezavreno (nesavreno,jer an:A.tlc; znaci i
jedno i drugo), a da ne postoji neto savreno. Kretanje je nezavreno u tom smislu to ono mora sadravati vie-ne i jo-ne eda bi
uopte bilo kretanje: ono mora biti dolaenje u prisustvo iz odsustva oblika, oblikovanje a ne sam oblik. Njegova nezavrenost ukazuje na nunost odsutnosti isto tako kao to ukazuje i na nunost
konacne svrhe kretanja u cistoj delotvornosti.
Kroz niz homonimijskih preimenovanja, u okvirima Aristotelove ontologije prirode, dolazimo barem do usidrenja pitanja o
znacenju "odsutnosti" u "prvom filozofskom pitanju", u pojmu
kretanja. Ocigledno je da se odsutnost ne moe misliti van teorije
kretanja, ako se vec ne misli kao cisto Nita. A taje izdvojilo bice
iz odsutnosti i dovelo ga u prisutnost, .... to je retoricko pitanje ako
se ne razlikuje odsutnost kao lienost i odsutnost kao tvar. Aristotelov stav je redovno poucniji nakon to se po njegovim uputstvima
izvri suspenzija zatecenog (ponajpre vlastitog) mnjenja: "covek i
Sunce radaju coveka", i utoliko se i postajanje i kretanje za Aristotela zbivaju u "gotovom svetu", ali svako ponavljanje je nuno
izvorno odvajanje iz odsutnosti u puno prisustvo,jer taj isti "gotovi
svet" je svet koji uvek iznova postaje u sveini jutarnjeg samouspostavljanja.

Napomena umesto tacke

Prevodenje Aristotelovog teksta je po mom miljenju pre izazov

razumevanja i tumacenja nego pronalaenja navodnih ekvivalenata
u jeziku prevoda, pa tako i u srpskom jeziku. Aristotelov tekst ne
moe se prevesti ukoliko se ne razume u svom cesto skrivenom
metafizickom naboju. Tekst je implicitan i zatvoren, sasvim u skladu sa anegdotskom Aristotelovom porukom Aleksandru da se ne
mora brinuti o navodnoj profanaciji zbog objavljivanja "Metafizike" jer da tekst ionako mogu razumeti samo oni koji su upuceni
sluaoci, a da za egzoterij sku okolinu on nuno ostaje enigmi5.
Srpski jezik pod pretpostavkom da se razume o cemu je rec,
korespondira sa Aristotelovim grckim. Pre cemo u punoj snazi
imenovanja cuti vlastite reci nego istroene i pohabane latinizme
dodatno opterecene dugovekovnom banainom reinterpetacijom
Aristotela. Ova korespondencija ukida potrebu za etimolokim
prevodenjem ili barem insistiranje na etimologiji kao principu;
neologizmi su na mestu samo kod Aristotelovih kovanica (cesto ad
hoc tipa), a inace vie smetaju. Teina Aristotelovog teksta i nije
toliko u njegovim terminolokim reenjima i inovacijama koliko u
unutranjem sklopu misli i u tome to je taj sklop samo skiciran u
izrazu. Aristotelov tekst tei nuhom stupnju retoricnosti. Ako se
ijedno filozofsko miljenje svesno oslobada i ograduje od
"nosecih" metafora, onda je to Aristotelovo. Metafora je izrikom
oznacena kao najveca smetnja epistemickog diskursa, tako da suspenzija jezika koja je kod Aristotela zacrtana programski kao
detekcija isavladavanje polisemije i homonimije neposredno i
najpre pogada upravo metaforu.
Samo iskustvo citanja "Fizike" i ostalih Aristotelovih tekstova
moe ovde nabacenu strategiju prevodenja uciniti plauzibilnom i
ubedljivom. Nastojao sam da koliko je to moguce citaocu pruim i
posredni uvid u grcki tekst a time i procenu prevodilackih reenja:
25 V.P1ut. Uporedni ivotopisi, t.III,s.9, Zagreb 1988.

454

455

POGOVOR

POGOVOR

napomenama uz tekst i dodatnim napomenama, te srpsko-grckim

recnikom i indeksom pojmova. Iz teksta u tekst u ovom projektu
izdavanja Aristotelovih
izabranih - a moda i sabranih - dela
terminoloka preciznost moe samo rasti, a Index Aristotelicus
moe sukcesivno doci nablizu jednog enciklopedijskog
pregleda
Aristotelovog jezika in usu (izvanredni Index koji je sacinio H.Bonitz26 moe u tome biti teko dostini uzor). to se tice Aristotelove
filozofije prirode pravi smisao i teina njegovih temeljnih termina a o tome je u "Fizici" kao ontologiji prirode jedino i rec - moe biti
dosegnut tek kroz pracenje konkretnih Aristotelovih istraivanja (to
su projektovani tomovi IV-VIlI, XIV-XVI ovog izdanja).
U prevodu sam se oslonio na tekst Aristotelove "Fizike" u redakciji W.D.Rossa27. Kriticki aparat koji je u tom kritickom izdanju dat omogucuje i pretresanje varijanti teksta u rukopisnoj tradiciji, ali u vecini slucajeva razlike nisu takve da bi bitno menjale
znacenje; tamo gde je to posredi odluku sam donosio po kriterijumu najboljeg smisla i uz konsultovanje grckih komentatora. Vecina
takvih mesta dodatno je prokomentarisana
u napomenama;
nisu
komentarisana ona kod kojih su razlike prvenstveno filoloke (stilske ili gramaticke), tako da i procena njihove opravdanosti podrazumeva i citaoca koji vlada grckim jezikom. Ipak kad su dodatne
napomene u pitanju tu i tamo pretpostavio sam i citaoca (to je moda neopravdano, a verovatno i neobicno cak i u izdanju ovakvog
tipa) koji ima barem elementarno znanje grckog.
Prisustvo grckih komentatora (Ternistije, Filopon, Simplikije)28

moda trai neko dodatno objanjenje. Pre to trai nacin na koji su

oni prisutni u ovom izdanju. Filopon i Simplikije (ali i Porfirije i
Aleksandari9
su prvenstveno filozofski sagovomici. Duhovni svet
komentatora je svakako svet akribije i kolske filozofije, ali bilo bi
i pogreno i nepravicno
smatrati da se time njihov smisao
iscrpljuje. Ponajpre zbog njihovog pogleda iskosa na Aristotela, jer
njihovo polazite je nearistotelovsko
(Filopon je platonisticki
obrazovan hricanin, a Simplikije batinik suptilne spekulacije

26 V.Hermann Bonitz, Index Aristotelicus, Aristotelis Opera t.V, Berlin

1961.

27 V.W.D.Ross, Aristotle . s Physics, Oxford 1979; Physica Aristotelis,

Oxford 1977.
28 Kadje "Fizika" u pitanju ovo su i jedini grcki komentari koji su do nas
doli. Temistijevi (iveo u IV veku n.e.) komentari su zapravo parafraza
Aristotelovog teksta, tako da za "Fiziku" preostaju, u smislu grcke filozof ske egzegeze, komentari Simplikija i Filopona (Jovana Aleksandrijskog).
Ova dvojica su savremenici (VI vek n.e.) i "kolege" sa studija kod novoplatonicara Amonija u Aleksandriji. Filopon tu i ostaje, kao ucitelj gramatike, a Simplikije prelazi u Atensku Akademiju (kod Damaskija), da bi se
posle njenog konacnog ukidanja 529 god. sa grupom filozofa platonicara
456

atinskog platonizma).
U ovako koncipiranom izdanju - tj. li granicama prostora kojim se raspolagalo - nije bilo dovoljno mesta da
se ude u diskusiju sa komentatorima koja bi bila adekvantna njihovom znacaju; no cak i tamo gde oni nisu imenom prisutni (kao
to je to cesto u "dodatnim napomenama"), oni su prisutni kao neimenovani adresati i sagovomici. To se odnosi prvenstveno na njihove otre i argumentovane kritike Aristotelovih pojedinih teorija;
nadam se da ce taj propust biti ispravljen u buducnosti ako interes
za Aristotelovu filozofiju opravda i objavljivanje jednog irog izbora reprezentativnih komentara iz pera grckih egzegeta Aristotela.

povukao u Persiju gde mu se i gubi trag. Komentare za "Fiziku" piu u

priblino isto vreme; Simplikijevi su verovatno neto kasniji jer on u njima u nekoliko navrata kritikuje Filoponove teorije (i iz komentara za "Fiziku", ali i iz Filoponovog spisa protiv Prokla koji se moe datirati upravo
na godinu ukidanja Akademije: De aeternitate mundi contra Proc1um). To
daje i priblino vreme i mesto kompozicije Simplikijevih komentara. Komentari obojice su gotovo dinovskog obima, svaki vie nego deset puta
obimniji od teksta "Fizike" (Filoponovi su bili jo obimniji, ali nam je njihova druga polovina, za Phys. V-VIlI, sacuvana samo u vecim i manjim
fragmentima). No, ako je za utehu, Sirnplikijevi komentari za Aristotelove
"Kategorije" su preko dvadeset puta obimniji od Aristotelovog teksta, a i
drugi njegovi komentari u tome mnogo ne zaostaju.
29 Sirnplikije nam omogucava, cesto kroz direktne i obimne citate ili
parafraze, uvid u tumacenja Aristotela citavog niza komentatora i/ili filozofa koji su se sistematski bavili egzegezom Aristotelove "Fizike" a cija
su dela izgubljena (da navedemo samo, pored Porfirija i Aleksandra Afrodizijskog, i Jambliha te Sirijana, Damaskija, i td.), tako da njegov komentar prerasta u enciklopedijski prikaz istorije tumacenja i u kriticko tumacenje tumacenja.
457

POGOVOR

SADRAJ

Jer nita kompetentnije i sa boljim uvidom u celinu problema Aristotelove filozoftie nije posle njih napisano. Ako se igde moe
"uciti" hermeneuticki
pristup, onda je to Simplikijeva egzegeza
Aristotela. U svom momimentalnom komentaru Aristotelovih "Kategorija" Simplikije se poduhvata istorije tumacenja Aristotela koja
u tom trenutku obuhvata preko osam vekova peripateticke i platonisticke egzegeze, te daje teoriju egzegeze koja svedoci o njegovoj jasnoj svesti o principima tumacenja i, na osnovu njih, o relativnim dometima pojedinih tumacenja. Jasno je da Simplikije ne
moe "zameniti" Aristotela, ali istovremena lektira Aristotela i
Simplikija (i Filopona), kad je Aristotelova
"Fizika" u pitanju,
predstavlja i izazov i intelektualni uitak.

Fizika I.

I, dodatne napomene

Fizika II.

Il, d.n

Fizika III .. ,

III, d.n

Slobodan U.Blagojevic
Beograd,2006

458

127

Fizika IV

IV, d.n

Fizika V

V,d.n
Najzad, kako je to i obicaj, eleo bih da se zahvalim ljudima i
institucijama bez kojih ovo izdanje ne bi ugledalo svetlost dana;
tavie bez kojih ne bi bio pokrenut ni taj zamajac izdavanja Aristotelovih dela. Nesrecna situacija naroda kome pripadamo cini moju zahvalnost jo vecom, ali to njihovo uprkos svemu budi i nadu
da je ta nesreca prolazna i da nas sve ceka jedno bolje vreme kao
plod koji zri, ako ima ljudi koji vec sada to vreme ive kao vlastito.
Zahvaljujem se sledecim ljudima, svakom iz nekog drugog razloga ali svakom jednako iskreno: filozofu i izdavacu Petru ivadinovicu ("Piadeia", Beograd), kolegama filozofima Petru Bojanicu
(Pariz) i dr.Aleksandru M.Petrovicu (Novi Sad), filozofu i dragom
prijatelju Stevi umonji (na razumevanju i na podrci od samog
pocetka), pesniku dr.phil.sc.Milanu
Mladenovicu (Beograd, Seul,
Moskva, London ...). Zatim, zahvaljujem svojim najdraim, a posebno onoj koj a je moj pravi sagovornik i saradnik, supruzi Vesni,
filozofu i pesniku. Njima i posvecujem ovaj svoj trud.
Takode, zahvaljujem se Gradskom sekretarijatu za kulturu Beograda koji ucestvuje u finansiranju ovog izdanja, Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Univerzitetskoj biblioteci,
te Biblioteci grupe za filozofiju.

177

, ..

Fizika VI.

VI,d.n

Fizika VII.
VII,d.n

.
.

Fizika VIlI
VIII,d.n
Srpsko-grcki recnik
Index rerum
Tematski sadraj "Fizike"
Objanjenje skracenica
Pogovor

5
39
45
78
89
116

.
.
.
.
.
.
.

193
220
233
266
277

298
303

348
357
366
407
417
421